Solid Works - Prirucnik za rad i vjezbu 3D MODELIRANJE

D. Rohde, N. Bojčetić, D. Deković, D. Marjanović, N. Pavković, D. Pavlić, M. Štorga KATEDRA ZA OSNOVE KONSTRUIRANJA

OBLIKOVANJE POMOĆU RAČUNALA Podloge za vježbe

Zagreb, 2005.

 

 

 

PREDGOVOR 

 

 

 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

SADRŽAJ  1.

VJEŽBA ..........................................................................................................................................2 1.1 MODELIRANJE POKLOPCA ............................................................................................2 1.1.1 Postupak modeliranja poklopca ....................................................................................2 1.1.2 Skiciranje kvadrata ..........................................................................................................3 1.1.3 Modeliranje kvadra .........................................................................................................3 1.1.4 Skiciranje kružnice ø70mm ............................................................................................4 1.1.5 Modeliranje valjka ...........................................................................................................4 1.1.6 Skiciranje kružnice ø50mm ............................................................................................4 1.1.7 Izrada provrta oduzimanjem materijala ekstruzijom.................................................5 1.1.8 Izrada zaobljenja ..............................................................................................................5 1.1.9 Izrada ljuske .....................................................................................................................6 2. VJEŽBA ..........................................................................................................................................7 2.1 MODELIRANJE OJNICE....................................................................................................7 2.1.1 Postupak modeliranja .....................................................................................................7 2.1.2 Skiciranje profila za ekstrudiranje.................................................................................8 2.1.3 Ekstrudiranje profila .......................................................................................................8 2.1.4 Skiciranje kružnice ø15mm ............................................................................................8 2.1.5 Skiciranje otvorenog profila za oduzimanje materijala ekstrudiranjem..................9 2.1.6 Oduzimanje materijala ekstrudiranjem........................................................................9 2.1.7 Određivanje nagiba bočnih ploha .................................................................................9 2.1.8 Izrada rebara ..................................................................................................................10 2.1.9 Određivanje nagiba unutrašnjih ploha rebara ..........................................................10 2.1.10 Izrada zaobljenja........................................................................................................10 2.1.11 Zrcaljenje ....................................................................................................................11 2.2 MODELIRANJE MATICE ................................................................................................12 2.2.1 Postupak modeliranja matice.......................................................................................12 2.2.2 Skiciranje i ekstrudiranje šesterokuta .........................................................................13 2.2.3 Skiciranje profila vanjskog uzdužnog presjeka matice ............................................13 2.2.4 Rotacija profila ...............................................................................................................13 2.2.5 Skiciranje profila unutrašnjeg uzdužnog presjeka matice.......................................14 2.2.6 Kreiranje pomoćne ravnine ..........................................................................................14 2.2.7 Skiciranje profila skošenja na šesterostranoj prizmi.................................................14 2.2.8 Izrada zaobljenja ............................................................................................................15 2.2.9 Izrada skošenja na unutrašnjem ø50mm i vanjskom bridu ø80mm.......................15 3. VJEŽBA ........................................................................................................................................16 3.1 MODELIRANJE NOSAČA...............................................................................................16 3.1.1 Postupak modeliranja nosača ......................................................................................16 3.1.2 Modeliranje valjka .........................................................................................................17 3.1.3 Skiciranje profila poprećnog presjeka nosača............................................................17 3.1.4 Skiciranje putanje profila..............................................................................................18 3.1.5 Projekcija profila po putanji .........................................................................................18 3.1.6 Skiciranje kružnice ø80mm ..........................................................................................18 3.1.7 Modeliranje krnjeg stošca.............................................................................................19 3.1.8 Izrada provrta oduzimanjem volumena valjka.........................................................19 3.1.9 Zaobljavanje bridova.....................................................................................................20 3.1.10 Skošavanje bridova ...................................................................................................20 Katedra za osnove konstruiranja 

 

I 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

3.2 MODELIRANJE TANKOSTJENOG KUĆIŠTA ............................................................ 21 3.2.1 Postupak modeliranja kućišta ..................................................................................... 21 3.2.2 Skiciranje krivulje prve putanje(vodilje) ................................................................... 22 3.2.3 Skiciranje krivulje druge putanje (vodilje) ................................................................ 22 3.2.4 Kreiranje pomoćne ravnine ......................................................................................... 23 3.2.5 Skiciranje profila poprečnog presjeka........................................................................ 23 3.2.6 Skiciranje putanje.......................................................................................................... 23 3.2.7 Modeliranje gibanjem profila po putanji................................................................... 24 3.2.8 Izrada zaobljenja ........................................................................................................... 24 3.2.9 Izrada ljuske................................................................................................................... 24 3.2.10 Skiciranje kružnice ø20mm i oduzimanje materijala ekstruzijom..................... 25 3.2.11 Zrcaljenje značajki modela ...................................................................................... 25 3.2.12 Skiciranje i ekstrudiranje dviju kružnica............................................................... 25 3.2.13 Zrcaljenje modela...................................................................................................... 26 3.2.14 Izrada skošenja.......................................................................................................... 26 4. VJEŽBA ....................................................................................................................................... 27 4.1 MODELIRANJE RUČICE PREKIDAČA........................................................................ 27 4.1.1 Postupak modeliranja prekidača ................................................................................ 27 4.1.2 Skiciranje luka i modeliranje polovice valjka............................................................ 28 4.1.3 Modeliranje profila hvataljke ...................................................................................... 28 4.1.4 Ukošavanje ploha.......................................................................................................... 28 4.1.5 Izrada zaobljenja između ploha.................................................................................. 29 4.1.6 Izrada zaobljenja bridova ............................................................................................ 29 4.1.7 Izrada zaobljenja varijabilnog radijusa ...................................................................... 29 4.1.8 Zrcaljenje modela.......................................................................................................... 30 4.1.9 Izrada zaobljenja ........................................................................................................... 30 4.2 MODELIRANJE PRIRUBNICE ....................................................................................... 31 4.2.1 Postupak modeliranja prirubnice ............................................................................... 31 4.2.2 Skiciranje i modeliranje valjka ø150x5mm ................................................................ 32 4.2.3 Kreiranje dodatnih ravnina ......................................................................................... 32 4.2.4 Skiciranje kružnica........................................................................................................ 32 4.2.5 Modeliranje rotacionog tijela....................................................................................... 33 4.2.6 Izrada tankostjenog modela ........................................................................................ 34 4.2.7 Izrada skice rebra .......................................................................................................... 34 4.2.8 Izrada rebra.................................................................................................................... 34 4.2.9 Izrada kružnog obrasca rebra ..................................................................................... 36 4.2.10 Izrada zaobljenja bridova rebara ............................................................................ 36 4.2.11 Izrada provrta ø6mm i modeliranje provrta......................................................... 37 4.2.12 Izrada kružnog obrasca provrta ............................................................................. 37 5. VJEŽBA ....................................................................................................................................... 38 5.1 KREIRANJE SKLOPA POKLOPCA I KUĆIŠTA .......................................................... 38 5.1.1 Postupak sklapanja poklopca i kućišta ...................................................................... 38 5.1.2 Smještanje dijelova u sklop.......................................................................................... 39 5.1.3 Kreiranje veze među bridovima ................................................................................. 39 5.1.4 Kreiranje veze među bočnim plohama ...................................................................... 40 5.1.5 Kreiranje veze među gornjim plohama ..................................................................... 40 5.2 Modeliranje i sklapanje zatvarača................................................................................... 41 5.2.1 Modeliranje pozicije 1 zatvarača................................................................................. 42 5.2.2 Modeliranje pozicije 2 i 3 zatvarača ........................................................................... 43 II 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

5.2.3 Modeliranje pozicije 4 ...................................................................................................44 5.2.4 Modeliranje pozicije 5 ...................................................................................................45 5.2.5 Sklapanje dijelova ..........................................................................................................46 6. VJEŽBA ........................................................................................................................................47 6.1 Izrada 2D crteža (Drawing) ..............................................................................................47 6.1.1 Ova vježba obuhvaća ....................................................................................................47 6.1.2 Korištenje sastavnica kreiranih u programskom paketu ACAD 2002 ...................48 6.1.3 Otvaranje crteža na osnovu predloška (Drawing Template) ..................................49 6.1.4 Priprema predloška.......................................................................................................49 6.1.5 Promjena svojstava crteža ............................................................................................50 6.1.6 Kreiranje crteža (Drawing)...........................................................................................50 6.1.7 Kotiranje crteža ..............................................................................................................51 6.1.8 Mijenjanje dimenzija .....................................................................................................52 6.1.9 Novi list (Drawing Sheet).............................................................................................53 6.1.10 Uređivanje crteža ......................................................................................................53 6.2 Kreiranje popisa dijelova u sklopu (Bill of Materials) ..................................................54 6.2.1 U ovoj vježbi se prikazuje.............................................................................................54 6.2.2 Postavljanje opcija crteža ..............................................................................................55 6.2.3 Ubacivanje popisa dijelova...........................................................................................56 6.2.4 Promjena sadržaja sastavnice dijelova .......................................................................57 6.2.5 Označavanje pozicija dijelova u sklopu .....................................................................57 7. Vježba 8 ........................................................................................................................................58 7.1 MODELIRANJE ISPUŠNE GRANE ................................................................................58 7.1.1 Koraci modeliranja ........................................................................................................58 7.1.2 Skiciranje kružnice ø50mm i modeliranje cijevi........................................................59 7.1.3 Skiciranje  dviju  kružnica  ø40mm  i  ø35mm  kao  profil  za  dodavanje  materijala  preko putanje ..............................................................................................................................59 7.1.4 Skiciranje 3D skice kao putanje ...................................................................................59 7.1.5 Modeliranje cijevi ..........................................................................................................60 7.1.6 Pretvorba brida modela u element skice....................................................................60 7.1.7 Oduzimanje matrijala ekstrudiranjem........................................................................61 7.1.8 Skiciranje i ekstrudiranje cijevi ....................................................................................61 7.1.9 Skiciranje i ekstrudiranje prirubnice...........................................................................62 7.1.10 Izrada linearnog obrasca ..........................................................................................62 7.2 MODELIRANJE OPLATE ................................................................................................63 7.2.1 Koraci modeliranja oplate ............................................................................................63 7.2.2 Skica i izrada osnove oplate .........................................................................................64 7.2.3 Izrada skice prirubnice .................................................................................................64 7.2.4 Izrada prirubnica po obodu .........................................................................................64 7.2.5 Izrada prirubnice iz brida.............................................................................................65 7.2.6 Izrada druge prirubnice na bridu................................................................................66 7.2.7 Izrada pobrida................................................................................................................66 7.2.8 Izrada jezička..................................................................................................................66 7.2.9 Skošavanje kuteva .........................................................................................................67 7.2.10 Savijanje jezička .........................................................................................................67 7.2.11 Oduzimanje materijala ekstruzijom .......................................................................67 7.2.12 Izravanavanje lima ....................................................................................................68 8. VJEŽBA ........................................................................................................................................69 8.1 MODELIRANJE OPRUGE ...............................................................................................69 Katedra za osnove konstruiranja 

 

III 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

8.1.1 Koraci modeliranja opruge.......................................................................................... 69 8.1.2 Skiciranje luka ušice opruge........................................................................................ 70 8.1.3 Skiciranje gornje projekcije krivulje ulaznog prijelaza ............................................ 70 8.1.4 Skiciranje desne projekcije krivulje ulaznog prijelaza............................................. 70 8.1.5 Kreiranje krivulje iz dviju projekcija .......................................................................... 71 8.1.6 Kreiranje dodatne ravnine........................................................................................... 71 8.1.7 Skiciranje kružnice kao osnove za zavojitu krivulju................................................ 72 8.1.8 Kreiranje zavojite krivulje............................................................................................ 72 8.1.9 Kreiranje dodatne ravnine........................................................................................... 72 8.1.10 Skiciranje desne projekcije krivulje ulaznog prijelaza......................................... 73 8.1.11 Skiciranje prednje projekcije krivulje ulaznog prijelaza ..................................... 73 8.1.12 Kreiranje krivulje iz dviju projekcija...................................................................... 73 8.1.13 Skiciranje luka ušice opruge ................................................................................... 74 8.1.14 Kreiranje kompozitne krivulje................................................................................ 74 8.1.15 Kreiranje dodatne ravnine....................................................................................... 75 8.1.16 Kreiranje kružnice kao osnove profila za dodavanje materijala po putanji..... 75 8.1.17 Dodavanje materijala po putanji ............................................................................ 75 8.2 KREIRANJE RAZLIČITIH KONFIGURACIJA MODELA OPRUGE........................ 76 8.2.1 Koraci kreiranja različitih konfiguracija modela opruge ........................................ 76 8.2.2 Dodavanje jednadžbi između dimenzija modela..................................................... 77 8.2.3 Povezivanje dimenzija s različitim vrijednostima unutar tablice .......................... 77 9. VJEŽBA ....................................................................................................................................... 78 9.1 MODELIRANJE MASKE MOBITELA ........................................................................... 78 9.1.1 Koraci modeliranja maske mobitela........................................................................... 78 9.1.2 Skiciranje luka i kreiranje površine ............................................................................ 79 9.1.3 Skiciranje referentnih elipsi ......................................................................................... 79 9.1.4 Skiciranje profila za odrezivanje površine ................................................................ 80 9.1.5 Odrezivanje površine ................................................................................................... 80 9.1.6 Kreiranje dodatne ravnine........................................................................................... 81 9.1.7 Kreiranje ravne površine ............................................................................................. 81 9.1.8 Skiciranje krivulje kao profila 1 za kreiranje površine po putanji ......................... 82 9.1.9 Skiciranje krivulje kao profila 2 za kreiranje površine po putanji ......................... 82 9.1.10 Kreiranje površine po putanji ................................................................................. 82 9.1.11 Skiciranje luka radijusa 100mm za kreiranje površine rotiranjem .................... 83 9.1.12 Kreiranje površine rotiranjem................................................................................. 83 9.1.13 Odrezivanje površina............................................................................................... 83 9.1.14 Skrivanje i povezivanje površina ........................................................................... 84 9.1.15 Skiciranje luka radijusa 80mm................................................................................ 84 9.1.16 Kreiranje površine popunjavanjem........................................................................ 84 9.1.17 Povezivanje površina ............................................................................................... 85 9.1.18 Zrcaljenje i povezivanje površina........................................................................... 85 9.1.19 Dodavanje materijala zadebljenjem površina ...................................................... 86 9.1.20 Kreiranje otvora oduzimanjem materijala ekstrudiranjem ................................ 86 9.1.21 Skiciranje elipse......................................................................................................... 86 9.1.22 Kreiranje linearnog obrasca unutar skice.............................................................. 87 9.1.23 Kreiranje otvora za gumbe oduzimanjem materijala ekstrudiranjem .............. 87 10. VJEŽBA ................................................................................................................................... 88 10.1 Modeliranje i sklapanje šarke .......................................................................................... 88 10.1.1 Koraci modeliranja i sklapanja šarke ..................................................................... 88 IV 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

10.1.2 Kreiranje osnovnog dijela ........................................................................................89 10.1.3 Ekstrudiranje profila skice .......................................................................................89 10.1.4 Kreiranje ušice ...........................................................................................................89 10.1.5 Izrada provrta za svornjak.......................................................................................90 10.1.6 Izrada provrta za vijke s ravnom glavom..............................................................90 10.1.7 Dodavanje veza između kota pomoću jednadžbi ................................................90 10.1.8 Zrcaljenje provrta za vijke........................................................................................91 10.1.9 Izrada skice Layout for cuts .......................................................................................91 10.1.10 Izrada prve skice za odrezivanje ušica...................................................................93 10.1.11 Izrada druge skice za odrezivanje ušica ................................................................94 10.1.12 Razmještaj dijelova (Parts Configurations) ...........................................................95 10.1.13 Sklapanje dijelova u sklop........................................................................................95 10.1.14 Kreiranje novog dijela unutar sklopa .....................................................................97 11. VJEŽBA..................................................................................................................................100 11.1 Modeliranje rešetke (3D Sketching) ..............................................................................100 11.1.1 U ovoj vježbi pokazat će se uvod u 3D skiciranje...............................................100 11.1.2 Kreiranje ½ okvira rešetke koristeći 3D skicu .....................................................101 11.1.3 Kreiranje druge polovice rešetke (Mirror)...........................................................103 12. VJEŽBA..................................................................................................................................104 12.1 KREIRANJE SLOŽENIJEG SKLOPA............................................................................104 12.1.1 Koraci sklapanja ......................................................................................................104 12.1.2 Smještanje nosača ....................................................................................................105 12.1.3 Smještanje dijelova zgloba .....................................................................................105 12.1.4 Smještanje podsklopa u sklop ...............................................................................109 12.1.5 Rotiranje dijelova sklopa ........................................................................................109

Katedra za osnove konstruiranja 

 

V 

 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

UVOD  Da  bi  se  jednostavnije  pratile  vježbe  prikazuje  se  u  tablici  1.  konvencija  o  označavanju koja se koristi u podlogama.  Tablica 1. Konvencija o označavanju 

Oznaka  Glavne ravnine 

Alati 

Opis  (FRONT)  (TOP)  (RIGHT)  (Dimension)  (Rectangle)  (Constraints)  (Extrude) itd.  Plane1 

Pomoćne ravnine  Layout for cuts 

Ekstrudiranje 

 

Ctrl  Tipkovnica  Tab 

Nacrtna ravnina  Tlocrtna ravnina  Bokocrtna ravnina  Alati koji se koriste za crtanje 2D  skica, kreiranje volumena, davanje  ograničenja, atributa itd.  Označavanje pomoćnih ravnina,  osi, točaka, koordinatnih sustava i  ostalih značajki koje kreira  korisnik.  Izraz koji se inače koristi kao ime  tehnologije za izradu  poluproizvoda (profila različitih  oblika, cijevi i sl.) najčešće u  industriji polimera. Predstavlja  kreiranje volumena translatacijom  2D profila u smjeru osi okomite na  ravninu profila.  Tipke na tipkovnici koje je  potrebno pritisnuti da bi se izvršila  određena akcija. 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

1 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

1. VJEŽBA  1.1 MODELIRANJE POKLOPCA  Tijekom prve vježbe izradit će se računalni model dijela prema slici 1. Poklopac je  geometrijski  jednostavan  dio  koji  će  se  modelirati  kombinacijom  kvadra  i  valjaka.  Kvadrat i krug projicirat će se u smjeru normale na ravninu (FRONT) te tako tvoriti  kvadar  i  valjke.  Pri  projekciji  profila  (ekstruziji)  nastali  volumeni  se  mogu  međusobno dodavati ili oduzimati. 

Slika 1. Model poklopca 

1.1.1

2 

Postupak modeliranja poklopca 

•

Skiciranje kvadrata 120x120mm kao baze kvadra koji će se modelirati. 

•

Modeliranje kvadra. 

•

Skiciranje i definiranje položaja kruga ø70mm na površini kvadra kao osnove  za ekstrudiranje. 

•

Modeliranje valjka. 

•

Skiciranje i definiranje položaja kruga ø50mm na površini valjka kao osnove  za oduzimanje materijala ekstruzijom. 

•

Zaobljavanje bridova i plohe. 

•

Izrada tankostjenog modela (ljuske) t=2mm.   

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

1.1.2

 

Podloge za vježbe 

Skiciranje kvadrata 

U nacrtnoj ravnini (FRONT) potrebno je nacrtati četverokut (Rectangle) s donjim  lijevim  vrhom  koji  se  nalazi  u  ishodištu  i  dimenzijama  (Dimension)  120x120mm.  Četverokut se definira zadavanjem slijedećih ograničenja (Constraints):  •

početna točka vertikalne (a) i horizontalne (b) stranice koincidira s ishodištem  (Coincident), 

•

stranice četverokuta su međusobno okomite i paralelne, 

•

dimenzije definiraju dužinu stranica. 

Slika 2. Skica kvadrata 120x120mm 

1.1.3

Modeliranje kvadra 

Projekcijom  nacrtanog  kvadrata  u  pozitivnom  smjeru  normale  na  ravninu  (FRONT) za 30mm modeliramo kvadar (Extrude), slika 3. 

Slika 3. Modeliranje kvadra  Katedra za osnove konstruiranja 

 

3 

Podloge za vježbe 

1.1.4

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje kružnice ø70mm 

Na  odabranoj  stranici  kvadra  prema  slici  4.  nacrtati  središnjicu  (Center  Line)  po  dijagonali  kvadrata  i  kružnicu  (Circle)  promjera  ø70mm  na  sjecištu  dijagonala  kvadrata.  Pri  tome  središnjica  služi  kao  referentna  linija  za  određivanje  položaja  središta  kružnice.  Potrebno  je  odrediti  ograničenje  koincidencije  pozicije  središta  kružnice  i  polovišta  (Midpoint)  dijagonale.  Time  je  povezano  središte  kružnice  i  središte kvadrata. 

Slika 4. Skica kružnice 

1.1.5

Modeliranje valjka 

Projekcijom  kruga  za  25mm  u  smjeru  normale  na  pozitivnoj  strani  ravnine  skiciranja modelirati valjkasti dio poklopca, slika 5. 

1.1.6

Skiciranje kružnice ø50mm 

Na  ravnoj  plohi  valjka  nacrtati  kružnicu  promjera  ø50mm  uz  definiciju  koncentričnosti (Concentric) s bridom valjka ø70mm. 

Slika 5. Skica kruga  4 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

1.1.7

 

Podloge za vježbe 

Izrada provrta oduzimanjem materijala ekstruzijom 

Nacrtana  kružnica  određuje  bazu  valjka  prodora  koji  će  se  kreirati  projekcijom  baze u negativnom smjeru i oduzimanjem volumena (Extruded Cut), tako da prolazi  kroz cijeli model (Through All), slika 6. 

Slika 6. Provrt izrađen oduzimanjem materijala ekstruzijom 

1.1.8

Izrada zaobljenja 

Izraditi  zaobljenja  (Fillet)  konstantnog  radijusa  R=5mm  na  označenim  bridovima  modela, slika 7. 

Slika 7. Zaobljenje bridova 

Izraditi  zaobljenja  konstantnog  radijusa  R=2mm  svih  bridova  odabrane  prednje  stranice kvadra i dva brida na valjku, slika 8. 

Slika 8 Zaobljenje bridova stranice i valjka  Katedra za osnove konstruiranja 

 

5 

Podloge za vježbe 

1.1.9

 

Oblikovanje pomoću računala 

Izrada ljuske 

Iz punog modela napraviti tankostjeni model (Shell) debljine (Thickness) t=2mm.  Potrebno je odrediti stranicu modela koja nije dio ljuske, slika 9. 

Slika 9. Izrada ljuske 

6 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

2. VJEŽBA  2.1 MODELIRANJE OJNICE  Treba izraditi računalni model dijela prema slici 10. Profil gornje polovice modela  u  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  projicirati  će  se  u  smjeru  normale,  te  odrezivanjem  i  skošavanjem  dobiti  potreban  oblik  od  kojeg  će  se  izraditi  tankostjeni  model.  Zaobljavanjem ploha i bridova dobit će se konačni oblik, slika 10. 

Slika 10. Model ojnice 

2.1.1

Postupak modeliranja 

•

Skiciranje profila kao osnove za ekstrudiranje. 

•

Ekstrudiranje profila. 

•

Skiciranje i definiranje položaja kružnice ø15mm kao osnove za ekstrudiranje. 

•

Oduzimanje materijala ekstrudiranjem kružnice kroz cijeli model. 

•

Skiciranje otvorenog profila za oduzimanje materijala ekstrudiranjem. 

•

Određivanje kosine vanjskih ploha modela. 

•

Izrada rebara debljine 10mm. 

•

Određivanje kosine unutarnjih ploha modela. 

•

Zaobljavanje bridova. 

•

Zrcaljenje modela. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

7 

Podloge za vježbe 

2.1.2

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje profila za ekstrudiranje 

U nacrtnoj ravnini (FRONT) potrebno je nacrtati profil korištenjem dužina (Line),  kružnih  lukova  (Centerpoint  Arc)  sa  središtem  u  ishodištu  uz  ograničenje  da  je  stranica profila s nagibom 15° tangentna (Tangent) na vanjski luk, slika11. 

Slika 11. Skica profila za ekstrudiranje 

2.1.3

Ekstrudiranje profila 

Ekstrudirati  profil  u  smjeru  normale  na  središnju  ravninu    u  pozitivnom  i  negativnom smjeru (Midplane), tako da ukupna širina modela bude 80mm. 

Slika 12. Ekstrudiranje profila u oba smjera 

2.1.4

Skiciranje kružnice ø15mm 

Slika 13. Skica kružnice 

Na  donjoj  plohi  modela  skicirati  kružnicu  ø15mm  sa  središtem  udaljenim  od  lijevog  brida  za  15mm,  slika  13.  Napraviti  provrt  oduzimanjem  volumena  valjka  ekstrudiranjem kruga ø15mm kroz cijeli model.  8 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

2.1.5

 

Podloge za vježbe 

Skiciranje otvorenog profila za oduzimanje materijala  ekstrudiranjem 

Na donjoj plohi modela potrebno je nacrtati otvoreni profil tako da je dužina pod  nagibom 7° koincidentna s gornjim desnim vrhom, na koju se nastavlja tangentni luk  (Tangent  Arc).  Ograničenja  tangentnosti  i  koincidencije  prikazana  su  na  slici  14.  Nacrtanu  dužinu  i  luk  potrebno  je  zrcaliti  (Sketch  Mirror)  oko  središnjice  koja  ide  kroz ishodište. 

Slika 14. Skica za oduzimanje materijala ekstrudiranjem 

2.1.6

Oduzimanje materijala ekstrudiranjem 

Projekcijom nacrtanog otvorenog profila okomito na tlocrtnu ravninu kreirat će se  ploha  kojom  ćemo  presjeći  kreirani  model,  te  oduzeti  sav  volumen  izvan  plohe,   slika 15. 

Slika 15. Oduzimanje materijala ekstruzijom 

2.1.7

Određivanje nagiba bočnih ploha 

Potrebno je ukositi (Draft) bočne oplošje modela za 7° uzimajući bazu modela kao  početnu ravninu (Neutral Plane), slika 16. 

Slika 16. Skošavanje ploha modela  Katedra za osnove konstruiranja 

 

9 

Podloge za vježbe 

2.1.8

 

Oblikovanje pomoću računala 

Izrada rebara 

Rebra  debljine  10mm  će  se  modelirati  tako  da  se  iz  modela  odstranjuje  gornja  ploha, slika 17. 

Slika 17. Izrada rebara 

2.1.9

Određivanje nagiba unutrašnjih ploha rebara 

Slika 18. Skošavanje unutrašnjih ploha 

Potrebno je ukositi (Draft) 3 unutrašnje plohe ljuske za 7° uzimajući gornju plohu  modela za neutralnu ravninu, slika 18. 

2.1.10 Izrada zaobljenja  Na  prethodno  skošenim  plohama  potrebno  je  izraditi  zaobljenja  (Fillet)  konstantnog  radijusa  R=2mm  na  svim  bridovima  koji  se  nalaze  na  presjecištu  sa  susjednim plohama modela, slika 19. 

Slika 19. Izrada zaobljenja ploha  10 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Zatim je potrebno izraditi zaobljenja R=3mm na prikazanim bridovima, slika 20. 

Slika 20. Izrada zaobljenja bridova 

2.1.11 Zrcaljenje  Cjelokupni model dobit će se zrcaljenjem (Mirror) izrađene polovice modela oko  ravnine simetrije koja je određena donjom (tlocrtnom) plohom modela, slika 21. 

Slika 21. Zrcaljenje modela  Katedra za osnove konstruiranja 

 

11 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

2.2 MODELIRANJE MATICE  Treba  izraditi  računalni  model  matice  prema  slici  22.  Model  je  sastavljen  od  šesterostrane prizme i osnosimetričnog tijela dobivenog dodavanjem i oduzimanjem  tijela nastalih rotacijom profila oko uzdužne osi matice. 

Slika 22. Model matice 

2.2.1

12 

Postupak modeliranja matice 

•

Skiciranje šesterokuta. 

•

Modeliranje šesterokutne prizme. 

•

Skiciranje profila vanjskog presjeka matice. 

•

Kreiranje tijela rotacijom profila. 

•

Skiciranje profila unutrašnjeg presjeka matice. 

•

Kreiranje tijela rotacijom profila s oduzimanjem. 

•

Kreiranje dodatne ravnine. 

•

Skiciranje profila kao osnove za oduzimanje materijala rotiranjem. 

•

Zaobljavanje oduzimanjem materijala rotiranjem. 

•

Izrada zaobljenja. 

•

Izrada skošenja.   

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

2.2.2

 

Podloge za vježbe 

Skiciranje i ekstrudiranje šesterokuta 

U  tlocrtnoj  ravnini  (TOP)  potrebno  je  nacrtati  šesterokut  s  promjerom  upisane  konstrukcijske  kružnice  ø120mm  koristeći  poligon  (Polygon)  sa  šest  stranica,  te  ga  ekstrudirati  za  20mm  u  smjeru  normale  na  pozitivnoj  strani  ravnine  skiciranja,  slika 23. 

Slika 23. Skica šesterokuta 

2.2.3

Skiciranje profila vanjskog uzdužnog presjeka matice 

U  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  potrebno  je  nacrtati  dva  zatvorena  profila  i  središnjicu kroz ishodište. Dimenzije i ograničenja prikazani su na slici 24. 

Slika 24. Skica profila za dodavanje materijala rotiranjem 

2.2.4

Rotacija profila 

Rotacijom (Revolved Boss) profila oko središnjice za 360° dobit će se tijelo kao na  slici 25. 

Slika 25. Dodavanje materijala rotiranjem  Katedra za osnove konstruiranja 

 

13 

Podloge za vježbe 

2.2.5

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje profila unutrašnjeg uzdužnog presjeka matice 

U nacrtnoj ravnini (FRONT) potrebno je nacrtati zatvoreni profil korištenjem crta,  tangentnog luka i luka definiranog s tri točke (3 Pt Arc) i središnjicu kroz ishodište,  slika  26.  Rotacijom  profila  za  360°  određuje  se  volumen  šupljine  matice  koji  se  oduzima  (Revolved  Cut)  od  tijela  matice  da  bi  se  dobilo  tijelo  kao  na  desnoj  strani  slike 26. 

Slika 26. Skica profila i oduzimanje materijala rotiranjem 

2.2.6

Kreiranje pomoćne ravnine 

Kreirati pomoćnu ravninu (Plane) rotacijom nacrtne ravnine (FRONT) za 30° oko  osi modela (Temporary Axes). 

Slika 27. Pomoćna ravnina 

2.2.7

Skiciranje profila skošenja na šesterostranoj prizmi 

U  kreiranoj  pomoćnoj  ravnini  skicirati  trokut  čije  su  katete  koincidentne  s  bridovima modela i središnjicu. Trokut ćemo rotirati za 360° uz oduzimanje od tijela  šesterokutne prizme, slika 28.  14 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 28. Skica profila i oduzimanje materijala rotiranjem 

2.2.8

Izrada zaobljenja 

Potrebno je izraditi zaobljenja konstantnog radijusa R=3mm na 2 brida, slika 29. 

Slika 29. Izrada zaobljenja 

2.2.9

Izrada skošenja na unutrašnjem ø50mm i vanjskom bridu ø80mm 

Potrebno je izraditi skošenja 2x 45° na označenim bridovima, slika 30. 

Slika 30. Skošeni bridovi  Katedra za osnove konstruiranja 

 

15 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

3. VJEŽBA  3.1 MODELIRANJE NOSAČA  Nosač se sastoji od dva šuplja valjka (čije su osi zakrenute za 90° u dvije ravnine)  međusobno spojenih savijenim rebrastim profilom u obliku slova T kao na slici 31. 

Slika 31. Model nosača 

3.1.1

16 

Postupak modeliranja nosača 

•

Skiciranje kružnice ø100mm kao osnove za ekstrudiranje. 

•

Ekstrudiranje kruga. 

•

Skiciranje profila za dodavanje materijala po putanji. 

•

Skiciranje putanje za dodavanje materijala. 

•

Dodavanje materijala po putanji. 

•

Skiciranje kružnice ø80mm i definiranje položaja kružnice kao osnove za  ekstrudiranje. 

•

Ekstrudiranje kruga s ukošenjem. 

•

Izrada provrta ø70mm i ø50mm oduzimanjem materijala ekstruzijom. 

•

Izrada zaobljenja. 

•

Izrada skošenja.   

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

3.1.2

 

Podloge za vježbe 

Modeliranje valjka 

U nacrtnoj ravnini (FRONT) potrebno je nacrtati kružnicu ø100mm sa središtem u  ishodištu.  Ekstrudirati  skiciranu  kružnicu  u  smjeru  normale  na  pozitivnoj  strani  ravnine  skiciranja  za  120mm  (Direction  1)  i  u  smjeru  normale  na  negativnoj  strani  ravnine skiciranja za 50mm (Direction 2), modelirat ćemo valjak kao na slici 32. 

Slika 32. Ekstrudiranje valjka 

3.1.3

Skiciranje profila poprećnog presjeka nosača 

U  bokocrtnoj ravnini  (RIGHT)  u pozitivnom  smjeru normale  potrebno  je  nacrtati  profil iz ishodišta koristeći dužine i zaobljenja (Sketch Fillet) koje se trebaju zrcaliti  oko simetrale koja prolazi kroz ishodište, slika 33. Profil omeđuje dio ravnine koji će  gibanjem po putanji odrediti rebrasto tijelo nosača. 

Slika 33. Skiciranje profila  Katedra za osnove konstruiranja 

 

17 

Podloge za vježbe 

3.1.4

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje putanje profila 

U  tlocrtnoj  ravnini  (TOP)  potrebno  je  nacrtati  i  pozicionirati  skicu  putanje  koja  počinje u ishodištu, slika 34. 

Slika 34. Skica putanje 

3.1.5

Projekcija profila po putanji 

Gibanjem plohe  profila po putanji (Sweep) određivanjem  skice profila (Profile) i  skice putanje (Path) modeliramo tijelo nosača, slika 35. 

Slika 35. Dodavanje materijala po putanji 

3.1.6

Skiciranje kružnice ø80mm 

U tlocrtnoj ravnini (TOP) potrebno je nacrtati kružnicu ø80mm sa središtem koje je  koincidentno s bridom profila, slika 36. 

Slika 36. Skica kružnice  18 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

3.1.7

 

Podloge za vježbe 

Modeliranje krnjeg stošca 

Projekcijom kruga u oba smjera od ravnine skiciranja (Mid Plane) tako da ukupna  visina ekstruzije iznosi 100mm uz skošenje prema unutra za 5° modelirat ćemo drugi  valjkasti dio nosača kojeg čine dva krnja stošca, slika 37. 

Slika 37. Ekstrudiranje sa skošenjem  

3.1.8

Izrada provrta oduzimanjem volumena valjka 

Treba  izraditi  dva  provrta  (ø70mm  i  ø50mm)  oduzimanjem  volumena  valjka  koristeći kružnice skicirane na plohama, slika 38. Zadati ograničenje koncentričnosti  (Concentric) kružnice ø70mm s vanjskim bridom valjka  i kružnice  ø50mm s  krnjim  stošcem. Visina projekcije kruga određena je visinom modelranih valjaka, a određuje  se funkcijom ekstrudiranja kroz cijeli model (Through All), slika 38. 

Slika 38. Oduzimanje materijala ekstrudiranjem  Katedra za osnove konstruiranja 

 

19 

Podloge za vježbe 

3.1.9

 

Oblikovanje pomoću računala 

Zaobljavanje bridova 

Izraditi zaobljenja konstantnog radijusa R=3mm na vanjskim bridovima, slika 39. 

Slika 39. Zaobljavanje bridova 

3.1.10 Skošavanje bridova  Izraditi skošenja 3mm pod kutom od 45° na unutarnjim bridovima, slika 40. 

Slika 40. Skošeni bridovi 

20 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

3.2 MODELIRANJE TANKOSTJENOG KUĆIŠTA  Dva valjka spojena četverostranim prizmatičnim profilom promjenjivog presjeka s  tri  ravnine  simetrije.  Tijela  ćemo  modelirati  gibanjem  profila  poprečnog  presjeka  nosača  po  dvije  putanje  određene  presjekom  nosača  u  uzdužnim  ravninama  simetrije.  Gibanje  profila  po  putanjama  kreiranim  u  međusobno  okomitim  ravninama omogućiti će promjenu presjeka, slika 41. 

Slika 41. Model kućišta 

3.2.1

Postupak modeliranja kućišta 

•

Skiciranje krivulje prve putanje (vodilje). 

•

Skiciranje vodilje druge putanje (vodilje). 

•

Kreiranje dodatne ravnine. 

•

Skiciranje profila za dodavanje materijala po putanji. 

•

Skiciranje putanje za dodavanje materijala. 

•

Dodavanje materijala po putanji. 

•

Izrada zaobljenja. 

•

Izrada tankostjenog modela debljine 2mm. 

•

Skiciranje kružnice ø20mm kao osnove za oduzimanje materijala  ekstrudiranjem. 

•

Oduzimanje materijala ekstrudiranjem. 

•

Zrcaljenje svih značajki modela. 

•

Skiciranje dviju kružnica ø20mm i ø6mm kao osnove za dodavanje materijala  ekstrudiranjem. 

•

Dodavanje materijala ekstrudiranjem. 

•

Zrcaljenje svih značajki modela. 

•

Izrada skošenja. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

21 

Podloge za vježbe 

3.2.2

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje krivulje prve putanje(vodilje) 

U nacrtnoj ravnini (FRONT) nacrtati prvu vodilju (Line, Centerline, Centerpoint  Arc,  Sketch  Trim,  Sketch  Fillet)  koja  će  služiti  za  vođenje  profila  poprečnog  presjeka. Dimenzije proizlaze iz crteža prema slici 42. 

Slika 42. Skica prve vodilje 

3.2.3

Skiciranje krivulje druge putanje (vodilje) 

U tlocrtnoj ravnini (TOP) nacrtati drugu vodilju koja će služiti za vođenje profila  poprečnog presjeka. Dimenzije proizlaze iz crteža prema slici 43. 

Slika 43. Skica druge vodilje  22 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

3.2.4

 

Podloge za vježbe 

Kreiranje pomoćne ravnine 

Kreirati pomoćnu ravninu Plane1 koja je paralelna i udaljena 70mm u negativnom  smjeru normale od bokocrtne ravnine (RIGHT), slika 44. 

  Slika 44. Kreiranje pomoćne ravnine 

3.2.5

Skiciranje profila poprečnog presjeka 

U kreiranoj ravnini Plane1 skicirati četverokut čiji je donji lijevi vrh koincidentan s  vodiljom 2, a polovište gornje stranice s prvom vodiljom, slika 45. 

Slika 45. Skica profila 

3.2.6

Skiciranje putanje 

U  tlocrtnoj  ravnini  (TOP)  skicirati  horizontalnu  dužinu  određenu  udaljenošću  profila od ishodišta. Dužina predstavlja putanju gibanja poprečnog profila, slika 46. 

Slika 46. Skica putanje  Katedra za osnove konstruiranja 

 

23 

Podloge za vježbe 

3.2.7

 

Oblikovanje pomoću računala 

Modeliranje gibanjem profila po putanji 

Gibanjem  profila  (Profile)  poprečnog  presjeka  po  putanji  (Path)  modelirati  će  se  tijelo čiji je poprečni presjek određen vodiljama 1 i 2 (Guideline Curves), slika 47. 

Slika 47. Dodavanje materijala po putanji 

3.2.8

Izrada zaobljenja 

Izraditi zaobljenja bridova konstantnog radijusa R=2mm, slika 48. 

Slika 48. Izrada zaobljenja 

3.2.9

Izrada ljuske 

Izraditi ljusku debljine 2mm odstranjivanjem triju ploha na modelu, slika 49. 

Slika 49. Izrada tankostjenog modela  24 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

3.2.10 Skiciranje kružnice ø20mm i oduzimanje materijala ekstruzijom  U  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  skicirati  kružnicu  i  oduzeti  volumen  valjka  koji  će  nastati gibanjem kruga u oba smjera normale na ravninu skiciranja, kroz cijeli model,  slika 50. 

Slika 50. Oduzimanje materijala ekstruzijom 

3.2.11 Zrcaljenje značajki modela  Zrcaliti model oko donje plohe modela, slika 51. 

Slika 51. Zrcaljenje modela 

3.2.12 Skiciranje i ekstrudiranje dviju kružnica  U  dodatnoj  ravnini  nacrtati  dvije  kružnice  ø6mm  i  ø20mm  te  modelirati  valjke  visine 5mm gibanjem krugova u prikazanom smjeru, slika 52. 

Slika 52. Skica i ekstrudiranje dviju kružnica  Katedra za osnove konstruiranja 

 

25 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

3.2.13 Zrcaljenje modela  Zrcaliti model oko bokocrtne ravnine (RIGHT), slika 53. 

Slika 53. Zrcaljenje značajki modela 

3.2.14 Izrada skošenja  Izraditi skošenja 1x45°, slika 54. 

Slika 54. Izrada skošenja  26 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

4. VJEŽBA  4.1 MODELIRANJE RUČICE PREKIDAČA  Jednostavno  tijelo  modelirat  će  se  konstrukcijom  valjka  i  nepravilnog  tetraedra.  Površine će se ugladiti prijelaznim zaobljenjima i skošenjem, slika 55. 

Slika 55.Model prekidača 

4.1.1

Postupak modeliranja prekidača 

•

Modeliranje polovice valjka. 

•

Modeliranje profila hvataljke. 

•

Ukošavanje ploha hvataljke. 

•

Izrada zaobljenja između ploha. 

•

Izrada zaobljenja bridova. 

•

Izrada zaobljenja varijabilnog radijusa. 

•

Zrcaljenje modela. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

27 

Podloge za vježbe 

4.1.2

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje luka i modeliranje polovice valjka 

U nacrtnoj ravnini (FRONT) nacrtati dužinu i luk radijusa R=15mm sa središtem u  ishodištu,  slika  56.  Ekstrudirati  polukrug  za  10mm  u  smjeru  normale  na  pozitivnoj  strani ravnine skiciranja. 

Slika 56. Skica i ekstrudiranje polovice valjka 

4.1.3

Modeliranje profila hvataljke 

U  bokocrtnoj  ravnini  (RIGHT)  nacrtati  profil  hvataljke  koji  će  se  gibati  u  smjeru  normale na pozitivnoj strani ravnine skiciranja za 5mm, slika 57. 

Slika 57. Skica i ekstrudiranje 

4.1.4

Ukošavanje ploha 

Ukositi  (Draft)  3  plohe  za  10°  u  prikazanom  smjeru,  gdje  je  bokocrtna  ravnina  (RIGHT) neutralna ravnina, slika 58. 

Slika 58. Ukošavanje ploha  28 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

4.1.5

 

Podloge za vježbe 

Izrada zaobljenja između ploha 

Zaobliti  brid  između  dviju  ploha  (Face  fillet)  uz  zadržavanje  jednog  brida,  slika  59. 

Slika 59. Izrada zaobljenja između ploha 

4.1.6

Izrada zaobljenja bridova 

Izraditi  tri  zaobljenja  konstantnih  radijusa  (5mm,  2mm  i  0,5mm)  na  prikazanim  bridovima,  slika  60.  Preporuča  se  izrada  zaobljenja  redoslijedom  od  većeg  radijusa  prema manjim. 

Slika 60. Izrada zaobljenja bridova 

4.1.7

Izrada zaobljenja varijabilnog radijusa 

Na  prikazanim  bridovima  izraditi  zaobljenje  varijabilnog  radijusa  (Variable  radius) zadanog u pet točaka, slika 61. 

Slika 61. Izrada zaobljenja varijabilnog radijusa  Katedra za osnove konstruiranja 

 

29 

Podloge za vježbe 

4.1.8

 

Oblikovanje pomoću računala 

Zrcaljenje modela 

Zrcaliti model oko bokocrtne ravnine (RIGHT), slika 62. 

Slika 62. Zrcaljenje modela 

4.1.9

Izrada zaobljenja 

Izraditi  zaobljenje  konstantnog  radijusa  R=5mm  na  bridovima  prikazanim  na   slici 63. 

Slika 63. Izrada zaobljenja 

30 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

4.2 MODELIRANJE PRIRUBNICE  Rotaciono  simetrično  tijelo  promjenjivog  presjeka  s  prstenastom  pločom  (prirubnicom) i rebrastim ojačanjima po obodu, slika 64. 

Slika 64. Model prirubnice 

4.2.1

Postupak modeliranja prirubnice 

•

Skiciranje i modeliranje valjka ø150x5mm. 

•

Kreiranje dodatnih ravnina. 

•

Skiciranje kružnica u dodatnim ravninama. 

•

Modeliranje rotacionog tijela. 

•

Izrada tankostjenog modela. 

•

Izrada rebara. 

•

Izrada zaobljenja bridova. 

•

Izrada provrta ø6mm i modeliranje provrta. 

•

Izrada kružnog obrasca provrta. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

31 

Podloge za vježbe 

4.2.2

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje i modeliranje valjka ø150x5mm 

U  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  nacrtati  kružnicu  ø150  i  ekstrudirati  krug  u  smjeru  normale na pozitivnoj strani ravnine skiciranja za 5mm. 

Slika 65. Ekstrudiranje kružnice u ploču 

4.2.3

Kreiranje dodatnih ravnina 

Kreirati  dodatnu  ravninu  Plane1  paralelnu  s  nacrtnom  ravninom  (FRONT)  i  udaljene  20mm  od  prednje  plohe  ploče.  Zatim  kreirati  ravninu  Plane2  udaljenu  30mm od ravnine Plane1 i ravninu Plane3 udaljenu 40mm od ravnine Plane2 (slika  66). 

Slika 66. Kreiranje dodatnih ravnina 

4.2.4

Skiciranje kružnica 

U ravnini prednje plohe ploče nacrtati kružnicu ø130mm sa središtem u projekciji  ishodišta.  U  ravnini  Plane1  nacrtati  koncentričnu  kružnicu  ø90mm.  U  ravninama  Plane2 i Plane3 nacrtati koncentrične kružnice ø70mm, slika 67.  32 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 67. Skice kružnica 

4.2.5

Modeliranje rotacionog tijela 

Rotaciono simetrično tijelo modelirati povezivanjem (Loft) četiri nacrtane kružnice  koje predstavljaju profile (Profiles), slika 68. 

Slika 68. Dodavanje materijala preko profila  Katedra za osnove konstruiranja 

 

33 

Podloge za vježbe 

4.2.6

 

Oblikovanje pomoću računala 

Izrada tankostjenog modela 

Izraditi  ljusku  debljine  5mm  uz  oduzimanje  prednje  i  stražnje  plohe  modela,   slika 69. 

Slika 69. Izrada tankostjenog modela 

4.2.7

Izrada skice rebra 

U tlocrtnoj ravnini (TOP) nacrtati dužinu čije su krajnje točke određene slikom 70. 

Slika 70. Skica rebra 

4.2.8

Izrada rebra 

Prethodno  nacrtana  dužina  služit  će  kao  osnova  za  izradu  rebra  debljine  10mm.  Površina  određena  dužinom  i  projekcijom  iste  dužine  na  ljusku  gibat  će  se  za  po  5mm  u  oba  smjera  na  radijalnu  ravninu  površine.  Pri  tome  će  sustav  zadati  tangencijalni zador profila u ljusku, slika 71. 

34 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 71. Izrada rebra 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

35 

Podloge za vježbe 

4.2.9

 

Oblikovanje pomoću računala 

Izrada kružnog obrasca rebra 

Potrebno  je  izraditi  kružni  obrazac  (Circular  Pattern)  rebra  kreirajući  ukupno  4  rebra unutar 360°oko osi (Temporary Axes) ploče, slika 72. 

Slika 72. Prikaz rebara 

4.2.10 Izrada zaobljenja bridova rebara  Izraditi zaobljenja na gornjim bridovima rebara s konstantnim radijusom R=5mm,  slika 73. 

Slika 73. Izrada zaobljenja  36 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

4.2.11 Izrada provrta ø6mm i modeliranje provrta  U  ravnini  prednje  plohe  A  nacrtati  kružnicu  ø6mm  s  ograničenjem  da  je  njeno  središte  vertikalno  s  ishodištem  i  udaljeno  od  njega  70mm.  Izraditi  provrt  oduzimanjem materijala kroz cijeli model. 

Slika 74. Izrada provrta 

4.2.12 Izrada kružnog obrasca provrta  Potrebno je izraditi kružni obrazac (Circular Pattern) provrta kreirajući ukupno 8  provrta unutar 360°oko osi (Temporary Axes) ploče, slika75. 

Slika 75. Izrada kružnog obrasca provrta  Katedra za osnove konstruiranja 

 

37 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

5. VJEŽBA  5.1 KREIRANJE SKLOPA POKLOPCA I KUĆIŠTA  Sklop  prikazan  na  slici  76  sastoji  se  od  dva  dijela:  modela  poklopca  koji  je  modeliran  u  prvoj  vježbi  i  kućišta  koje  je  potrebno  učitati  iz  standardne  mape  primjera koja se nalazi u programskom paketu SolidWorks. 

Slika 76. Sklop poklopca i kućišta 

5.1.1

38 

Postupak sklapanja poklopca i kućišta 

•

Smještanje dijelova u sklop. 

•

Kreiranje veze među bridovima. 

•

Kreiranje veze među bočnim plohama. 

•

Kreiranje veze među gornjim plohama. 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

5.1.2

 

Podloge za vježbe 

Smještanje dijelova u sklop 

Dijelove (Part) poklopac i kućište smjestiti u sklop (Assembly) tako da je ishodište  poklopca  koincidentno  s  ishodištem  sklopa  (Origin).  Poklopac  mora  biti  fiksan  (Fixed), a kućište pomično (Float), slika 77. 

Slika 77. Dijelovi sklopa 

5.1.3

Kreiranje veze među bridovima 

Odabrane bridove povezati (Mate) relacijom koincidentnosti. Položaj kućišta time  nije  definiran  jer  još  postoje  stupnjevi  slobode  koji  se  trebaju  ograničiti  novim  vezama, slika 78. 

Slika 78. Povezivanje bridova relacijom koincidentnosti  Katedra za osnove konstruiranja 

 

39 

Podloge za vježbe 

5.1.4

 

Oblikovanje pomoću računala 

Kreiranje veze među bočnim plohama 

Odabrane  plohe  povezati  relacijom  koincidentnosti  tako  da  se  nalaze  u  istoj  ravnini, slika 79. 

Slika 79. Povezivanje ploha relacijom koincidentnosti 

5.1.5

Kreiranje veze među gornjim plohama 

Odabrane plohe povezati relacijom koincidentnosti, slika 80. 

Slika 80. Povezivanje ploha relacijom koincidentnosti 

40 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

5.2 Modeliranje i sklapanje zatvarača 

1 2 3 4

28 5

Slika 81. Sklop zatvarača, njegovi dijelovi i crtež sklopa 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

41 

Podloge za vježbe 

5.2.1

 

Oblikovanje pomoću računala 

Modeliranje pozicije 1 zatvarača 

A-A

8,5

Ø6,5

33

3

16

M20 Ø11

A

A

22

Slika 82. Model i crtež pozicije 1 

42 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

5.2.2

 

Podloge za vježbe 

Modeliranje pozicije 2 i 3 zatvarača 

5 R6,3

92

8°

3

R6

27°

6,4

19

Ø5

35

R6 ,35

8

5,5

22°

19,5 32

12,7

Slika 83. Model i crtež pozicije 2 i 3 (pozicija 3 se dobije  zrcaljenjem InsertÆMirror Part) 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

43 

Podloge za vježbe 

Oblikovanje pomoću računala 

Modeliranje pozicije 4 

5

Ø5

R1

R0 ,25

R2

2

,5 Ø6

28 22

38,1

16

R6 ,3

9,67

5.2.3

 

15,5

16 50,8 Slika 84. Model i crtež pozicije 4 

44 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

5.2.4

 

Podloge za vježbe 

Modeliranje pozicije 5 

5

6,35

89

25 30

M6

1 Ø1

Slika 85. Model i crtež pozicije 5 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

45 

Podloge za vježbe 

5.2.5

 

Oblikovanje pomoću računala 

Sklapanje dijelova 

Slika 86. Sklop zatvarača 

Pri  sklapanju  sklopa  prvo  se  određuje  položaj  nepomičnog  dijela.  Koordinatni  sustav  nepomičnog  dijela  (pozicija  1)  poklapa  se  s  koordinatnim  sustavom  sklopa.  Nakon  toga  se  u  sklop  dodaje  pozicija  4,  zatim  pozicija  2,  3,  5.  (Mate,  Concentric,  Coincident) 

46 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

6. VJEŽBA  6.1 Izrada 2D crteža (Drawing) 

Slika 87. 

6.1.1

Ova vježba obuhvaća 

•

Korištenje sastavnica kreiranih u programskom paketu ACAD 2002. 

•

Otvaranje predloška (Drawing Template). 

•

Priprema predloška (Drawing Template Format). 

•

Promjena svojstava kota. 

•

Kreiranje crteža (Drawing). 

•

Pomicanje pogleda. 

•

Kotiranje crteža. 

•

Mijenjanje dimenzija. 

•

Otvaranje novog lista (Drawing Sheet). 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

47 

Podloge za vježbe 

6.1.2

 

Oblikovanje pomoću računala 

Korištenje sastavnica kreiranih u programskom paketu ACAD 2002 

Ukoliko  se  želi  koristiti  sastavnica  koja  je  spremljena  u  .dxf  formatu  tada  treba  pokrenuti  SolidWorks  i  otvoriti  postojeći  dokument  (Open).  U  dijaloškom  okviru  koji  se  pojavi  odabrati  format  papira  koji  se  želi  koristiti,  nakon  čega  se  pojavi  dijaloški okvir u kojem se opcije određuju po potrebi, slike 88. i 89.  Prilikom snimanja, format papira se može snimiti kao predložak na osnovu kojeg  se može izrađivati tehnička dokumentacija. 

Slika 88. 

Slika 89. 

48 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

6.1.3

 

Podloge za vježbe 

Otvaranje crteža na osnovu predloška (Drawing Template) 

Temeljem  postojećeg  predloška  kreirati  novi  crtež  (New,  Drawing),  odabrati  opciju  (Templates)  nakon  čega  se  otvori  dijaloški  okvir  gdje  treba  odabrati  opciju  (Custom sheet format) te pronaći predložak (Browse), slika 90. 

Slika 90. Prozor za odabir formata 

6.1.4

Priprema predloška 

Ukoliko  se  želi  nešto  promijeniti  na  predlošku  (npr.  tekst  u  sastavnici  koji  treba  biti  isti  na  svakom  crtežu)  u  području  crteža  kliknuti  desnu  tipku  miša,  odabrati  opciju  (Edit  Sheet  Format,  Properties)  nakon  čega  se  može  promijeniti  izgled  i  sadržaj sastavnice i okvira.  Osim  promjene  izgleda  formata  moguće  je  promijeniti  i  ostale  postavke  koje  se  tiču kota, teksta, pogleda itd. (Tools, Options).  Kada se želi  spremiti predložak  u izborniku (File) odabere  se opcija (Save Sheet  Format) nakon čega se pojavi dijaloški okvir u kojem se pronalazi mjesto gdje će se  snimiti predložak, slika 91. 

  Slika 91. Prozor za spremanje formata  Katedra za osnove konstruiranja 

 

49 

Podloge za vježbe 

6.1.5

 

Oblikovanje pomoću računala 

Promjena svojstava crteža 

Kada se žele promijeniti postavke koje određuju izgled elemenata crteža (npr kota,  jedinica,  strelica  itd.)  u  izborniku  (Tools)  odabere  se  opcija  (Options)  pri  čemu  se  otvara dijaloški okvir u kojem se nalazi popis opcija koje je moguće promijeniti, slika  92. 

  Slika 92. Prozor za podešavanje osnovnih postavki 

6.1.6

Kreiranje crteža (Drawing) 

Nakon  što  se  otvori  novi  crtež  (Drawing)  projekcije  2D  crteža  na  osnovu  postojećeg 3D modela moguće je dobiti na dva načina:  1. Tako da se otvori dio/sklop za koji se radi crtež. U izborniku (Window) odabrati opciju (Tile Window Horizontally), a zatim lijevom tipkom miša povući dio/sklop iz stabla modela u područje crteža pri čemu program automatski kreira tri standardne projekcije. 2. Tako da se otvori dio/sklop za koji se radi crtež. U izborniku (Window) odabrati opciju (Tile Window Horizontally), u traci s alatima (Drawing) odabrati alat (Named View), a zatim lijevom tipkom miša povući dio/sklop iz stabla modela u područje crteža. Pri tome se otvara s lijeve strane izbornik u kojem se odabire pogled (orijentacija projekcije), slika 94. Ukoliko se prilikom ubacivanja projekcija na crtež pojavi dijaloški okvir, slika 93. u  njemu  se  može  uključiti  ili  isključiti  prikaz  tangenti  koje  predstavljaju  prijelaz  s  zaobljenja na ravne površine. 

Slika 93. Dijaloški okvir za prikaz ili brisanje tangenti  50 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 94. Okvir za izbor orijentacije pogleda 

Kao primjer prikazane su tri projekcije modela Poklopac.sldprt, slika 95. 

Slika 95. Projekcije poklopca 

Da bi se pojedina projekcija mogla pozicionirati na crtežu treba odabrati projekciju lijevom tipkom miša, a zatim ga pomicati kada pokazivač promijeni oblik (Pan).

6.1.7

Kotiranje crteža 

Kotirati crtež moguće je na dva načina:  1. Dodavanjem svih kota na crtež koje su kreirane pri izradi skica tijekom modeliranja dijela : U izborniku (Insert) odabrati (Model Items) pri čemu se otvara dijaloški okvir, slika 96. u kojem se odabiru opcije (Dimensions, Import items into all views, Eliminate duplicate model dimensions), 2. Samostalno dodavanje kota na projekcije: U tu svrhu koristi se alat (Dimension) pri čemu se kotiranje obavlja tako da se lijevom tipkom miša odaberu bridovi i potvrdi smještaj kote. Ukoliko je kotni broj pri tome u zagradi potrebno je u izborniku (Tools, Optons, Document Properties, Dimensions) isključiti opciju (Add parentheses by default), slika 97. Katedra za osnove konstruiranja 

 

51 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Slika 96. Dijaloški okvir (Insert Model Items) 

  Slika 97. Kotiranje 

6.1.8

Mijenjanje dimenzija 

Promjenom  neke  od  dimenzija  bilo  na  crtežu  bilo  na  modelu  automatski  se  reflektira  na  sve  dokumente  koji  sadrže  dio/sklop  na  kojem  je  došlo  do  promjene.  Ukoliko  se  promjena  dimenzije  želi  napraviti  u  crtežu  dvostruko  kliknuti  lijevom  tipkom  miša  na  dimenziju  i  u  dijaloškom  okviru  (Modify)  promijeniti  veličinu,  a  zatim obnoviti crtež (Rebuild), slika 98. 

  Slika 98. Mijenjanje dimenzija  52 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

6.1.9

 

Podloge za vježbe 

Novi list (Drawing Sheet) 

Dodati  novi  list  u  istom  dokumentu  crteža  moguće  je  preko  izbornika  (Insert)  u  kojem se odabire opcija (Sheet) pri čemu se otvara dijaloški okvir, slika 99. 

  Slika 99. Prozor za otvaranje novog lista (Drawing Sheet) 

6.1.10 Uređivanje crteža  Osim  standardna  tri  pogleda  na  crtež  je  moguće  postaviti  detalj  karakterističnog  mjesta na nekoj od postojećih projekcija (Detail View), projicirani pogled (Projected  View),  pomoćni  pogled  (Auxiliary  View),  presjek  postojećeg  pogleda  s  presječnom  ravninom  (Section  View),  djelomični  presjek  postojećeg  pogleda  (Broken‐out  Section).  Da bi se crtež popunio svim potrebnim znakovima obrade, osima, znakovima za  zavarivanje  itd.,  koriste  se  alati  u  alatnoj  traci  (Annotation).  Za  promjenu  vrste  i  debljina crta koriste se alati u alatnoj traci (Line Format).  Kao primjer, slika 100. prikazan je crtež poklopca. 

Slika 100. Crtež poklopca  Katedra za osnove konstruiranja 

 

53 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

6.2 Kreiranje popisa dijelova u sklopu (Bill of Materials) 

Slika 101. Crtež s tablicom dijelova i pozicija 

6.2.1

54 

U ovoj vježbi se prikazuje 

•

Postavljanje opcija crteža. 

•

Ubacivanje popisa dijelova (Bill of Materials). 

•

Promjena sadržaja sastavnice dijelova. 

•

Prikazivanje oznaka pozicija dijelova u sklopu. 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

6.2.2

 

Podloge za vježbe 

Postavljanje opcija crteža 

Otvoriti  novi crtež i ubaciti izometrijski prikaz  sklopa ujoint.sldasm  na  A3  format  papira, slika 101. 

Slika 102. Ubacivanje izometrijskog prikaza sklopa 

U izborniku (Tools, Options) pod opcijom (System Options, Drawings) provjeriti  da li je odabrana opcija (Automatic update of BOM), slika 103. 

Slika 103. Dijaloški okvir (System Options)  Katedra za osnove konstruiranja 

 

55 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Pod opcijom (Document Properties, Detailing) postaviti opcije, slika 104. i 105. 

Slika 104. Dijaloški okvir (Document Properties) 

Slika 105. Dijaloški okvir (Document Properties) 

6.2.3

Ubacivanje popisa dijelova 

U izborniku (Insert) odabrati opciju (Bill of Materials) pri čemu se pojavi dijaloški  okvir,  slika  106.  U  njemu  se  odabere  standardni  predložak  bomtemp.xls  što  otvara  dijaloški okvir koji služi za smještaj popisa dijelova na crtež, slika 107.  56 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 106. Dijaloški okvir (Select BOM Template) 

Slika 107. Dijaloški okvir (Bill of Materials Properties) 

6.2.4

Promjena sadržaja sastavnice dijelova 

Da  bi  se  promijenio  sadržaj  sastavnice  (Bill  of  Materials)  desnom  tipkom  miša  kliknuti na sastavnicu i odabrati opciju (Edit Bill of Materials). Nakon što se otvori  Excel tablica u njoj je moguće mijenjati tekst prema potrebi, slika 108. 

Slika 108. Sastavnica (Bill of Materials) 

6.2.5

Označavanje pozicija dijelova u sklopu 

Za označavanje pozicija na sklopnom crtežu koristi se alat (Balloon) iz alatne trake  (Annotation). Nakon što se promijene sve postavke prema potrebi dobije se sklopni  crtež, slika 101.  Katedra za osnove konstruiranja 

 

57 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

7. Vježba 8  7.1 MODELIRANJE ISPUŠNE GRANE  Potrebno  je  modelirati  pojednostavljen  model  ispušne  grane  motornih  vozila.  Model se sastoji od cijevi na koju su zavarene četiri grane koje povezuju glavnu cijev  i  cilindre  motora.  Veza  ispušnih  grana  i  cilindara  ostvaruje  se  vijčanim  spojevima  preko prirubnica. 

Slika 109. Model ispušne grane 

7.1.1

58 

Koraci modeliranja 

•

Skiciranje i ekstruduranje cijevi ø50mm. 

•

Skiciranje dviju kružnica ø40mm i ø35mm kao profila za kreiranje savijene  cijevi. 

•

Skiciranje 3D skice za putanju za kreiranje savijene cijevi. 

•

Kreiranje savijene cijevi po putanji. 

•

Skiciranje pretvorbom brida u dio skice i oduzimanje materijala  ekstrudiranjem do površine cijevi. 

•

Skiciranje pretvorbom bridova i ekstrudiranje do površine cijevi. 

•

Skiciranje i ekstrudiranje prirubnice. 

•

Izrada linearnog obrasca.   

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

7.1.2

 

Podloge za vježbe 

Skiciranje kružnice ø50mm i modeliranje cijevi 

U bokocrtnoj ravnini (RIGHT) potrebno je nacrtati i odrediti položaj kruga ø50mm  i ekstrudirati ga 600mm u smjeru normale na negativnoj strani ravnine skiciranja (u  suprotnom smjeru od osi X) s debljinom stjenke (Thin Feature) 5mm, slika 110. 

Slika 110. Skica i ekstrudiranje cijevi 

7.1.3

Skiciranje dviju kružnica ø40mm i ø35mm kao profil za dodavanje  materijala preko putanje 

U  ravnini  prednjeg  pogleda  (FRONT)  skicirati  kružnicu  ø40mm  sa  središtem  u  ishodištu  i  kreirati  iz  nje  još  jednu  s  udaljenošću  (Offset  Entities)  5mm  prema  unutra, slika 111. 

Slika 111. Skica profila 

7.1.4

Skiciranje 3D skice kao putanje 

Kreirati  3D  skicu  (3D  Sketch)  koristeći  krivulju  (Spline)  kroz  tri  točke  (Point)  s  koordinatama prikazanim u tablici 2, slika 112. 3D skica će biti putanja za dodavanje  materijala po putanji.  Tablica 2 Koordinate točaka 3D skice 

 

X 

Y 

Z 

Točka 1 

0 

0 

0 

Točka 2 

‐30 

‐20 

‐150 

Točka 3 

‐100 

‐90 

‐160 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

59 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Slika 112. 3D skica putanje 

7.1.5

Modeliranje cijevi 

Izraditi savijenu cijev gibanjem poprečnog presjeka po putanji (Sweep) gdje skica  s kružnicama određuje poprečni presjek, a 3D skica putanju, slika 113. 

Slika 113. Modeliranje savijene cijevi 

7.1.6

Pretvorba brida modela u element skice 

Skicirati  na  donjoj  ravnoj  plohi  savijene  cijevi  kružnicu  koristeći  pretvorbu  elemenata (Convert Entities), u ovom slučaju unutarnjeg brida, slika 114.  60 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 114. Pretvorba brida u dio skice 

7.1.7

Oduzimanje matrijala ekstrudiranjem 

Oduzeti  materijal  ekstrudiranjem  kreirane  kružnice  do  unutrašnje  plohe  (Up  to  Surface) ravne cijevi ø50mm, slika 115. 

Slika 115. Oduzimanje materijala ekstrudiranjem 

7.1.8

Skiciranje i ekstrudiranje cijevi 

Skicirati na donjoj ravnoj plohi savijene cijevi koristeći pretvorbu oba brida cijevi u  dvije kružnice koje treba ekstrudirati do vanjske plohe ravne cijevi ø50mm, slika 116. 

Slika 116. Ekstrudiranje cijevi  Katedra za osnove konstruiranja 

 

61 

Podloge za vježbe 

7.1.9

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje i ekstrudiranje prirubnice 

U nacrtnoj ravnini (FRONT) skicirati prirubnicu korištenjem pretvorbe brida, crte,  lukova,  kružnice  i  zrcaljenja.  Tako  nacrtan  profil  ekstrudirati  10mm  u  smjeru  normale negativne strane ravnine skiciranja, slika 117. 

Slika 117. Skica i ekstrudiranje prirubnice 

7.1.10 Izrada linearnog obrasca  Potrebno  je  izraditi  linearni  obrazac  (Linear  Pattern)  četiriju  značajki  modela  (Sweep,  Extruded  Cut,  Extruded  Boss)  u  smjeru  osi  ravne  cijevi  s  ukupno  četiri  instance  međusobno  udaljene  130mm,  ujedno  je  u  opcijama  potrebno  uključiti  (Geometry pattern), slika 118. 

Slika 118. Izrada linearnog obrasca 

62 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

7.2 MODELIRANJE OPLATE 

Slika 119.Model oplate 

7.2.1

Koraci modeliranja oplate 

•

Skiciranje i izrada osnove oplate iz lima. 

•

Skiciranje i izrada prirubnice. 

•

Izrada prirubnica iz bridova. 

•

Izrada pobrida. 

•

Izrada jezička. 

•

Skošavanje kutova jezička. 

•

Savijanje jezička. 

•

Skiciranje kružnice i oduzimanje materijala ekstruzijom. 

•

Izravnavanje oplate. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

63 

Podloge za vježbe 

7.2.2

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skica i izrada osnove oplate 

U tlocrtnoj ravnini (TOP) nacrtati pomoću crta skicu. Koristeći opciju za kreiranje  modela od savijenog lima (Sheet Metal) iz skice izraditi osnovu (Base Flange) oplate  visine  100mm,  debljine  (Thicness)  2mm  i  radijusa  savijanja  (Bend  Radius)  2mm,  slika 120. 

Slika 120. Skica i kreiranje oplate 

7.2.3

Izrada skice prirubnice 

Na  prikazanoj  plohi  potrebno  je  skicirati  horizontalnu  crtu  duljine  20mm  kao  osnovu za modeliranje prirubnice, slika 121. 

Slika 121. Skica prirubnice 

7.2.4

Izrada prirubnica po obodu 

Kreirati  prirubnice  (Miter  Flange)  iz  skiciranog  profila  po  donjim  bridovima.  Prirubnica ima iste značajke kao i ostatak lima, slika 122 i 123.  64 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 122. Izrada prirubnice po obodu 

Slika 123. Konačni izgled prirubnica 

7.2.5

Izrada prirubnice iz brida 

Iz odabranog brida kreirati prirubnicu (Edge Flange) duljine 20mm u prikazanom  smjeru, slika 124. 

Slika 124. Izrada prirubnice na bridu  Katedra za osnove konstruiranja 

 

65 

Podloge za vježbe 

7.2.6

 

Oblikovanje pomoću računala 

Izrada druge prirubnice na bridu 

Iz  odabranog  brida  kreirati  prirubnicu  (Edge  Flange)  duljine  do  odabranog  vrha  susjedne prirubnice, slika 125. 

Slika 125. Izrada druge prirubnice 

7.2.7

Izrada pobrida 

Izraditi pobrid (Hem) na prethodno kreiranoj prirubnici duljine (Lenght) 20mm  i širine procjepa (Gap distance) od 3mm, slika 126.

Slika 126. Izrada pobrida 

7.2.8

Izrada jezička 

Na  odabranoj  plohi  oplate  nacrtati  četverokut  i  iz  njega  kreirati  jezičak  (Tab),   slika 127. 

Slika 127. Izrada jezička  66 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

7.2.9

 

Podloge za vježbe 

Skošavanje kuteva 

Odstraniti kuteve (Break Corner) skošavanjem (Chamfer) za 5mm, slika 128. 

Slika 128. Skošavanje kuteva 

7.2.10 Savijanje jezička  Skicirati horizontalnu crtu na odabranoj plohi i saviti (Sketched Bend) jezičak za  90°  tako  da  je  ploha  ispod  crte  fiksna,  a  pod  opcijom  (Bend  position)  odabrati  (Material Outside), slika 129. 

Slika 129. Savijanje jezička 

7.2.11 Oduzimanje materijala ekstruzijom  Skicirati kružnicu na vanjskoj plohi oplate i oduzeti materijal ekstrudiranjem kroz  cijeli model, slika 130. 

Slika 130. Oduzimanje materijala ekstruzijom  Katedra za osnove konstruiranja 

 

67 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

7.2.12 Izravanavanje lima  Pomoću opcije izravnavanja (Flattened) izravnati oplatu, slika 131. 

Slika 131. Izravanavanje lima 

68 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

8. VJEŽBA  8.1 MODELIRANJE OPRUGE 

Slika 132. Model opruge 

8.1.1

Koraci modeliranja opruge 

•

Skiciranje skice Usica1 ušice opruge. 

•

Skiciranje gornje projekcije krivulje Ulaz_TOP. 

•

Skiciranje desne projekcije krivulje Ulaz_RIGHT. 

•

Kreiranje krivulje Ulaz iz projekcija. 

•

Kreiranje zavojite krivulje. 

•

Skiciranje desne projekcije krivulje Izlaz_RIGHT. 

•

Skiciranje prednje projekcije krivulje Izlaz_FRONT. 

•

Kreiranje krivulje Izlaz iz projekcija. 

•

Skiciranje skice Usica1 ušice opruge. 

•

Kreiranje kompozitne krivulje kao putanje. 

•

Skiciranje kružnice kao profila. 

•

Dodavanje materijala po putanji. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

69 

Podloge za vježbe 

8.1.2

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje luka ušice opruge 

U  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  nacrtati  skicu  naziva  Usica1  s  lukom  središta  u  ishodištu.  Dimenziju  radijusa  povezati  (Link  value)  s  dimenzijom  Radijus_usice=30  mm, slika 133. 

Slika 133. Skica luka ušice opruge 

8.1.3

Skiciranje gornje projekcije krivulje ulaznog prijelaza 

U  tlocrtnoj  ravnini  (TOP)  nacrtati  skicu  naziva  Ulaz_TOP  s  lukom  od  90°  i  početnom  točkom  u  ishodištu.  Dimenziju  radijusa  povezati  (Link  value)  s  dimenzijom Radijus_usice, slika 134. 

Slika 134. Gornja projekcija krivulje 

8.1.4

Skiciranje desne projekcije krivulje ulaznog prijelaza 

U bokocrtnoj ravnini (RIGHT) nacrtati skicu naziva Ulaz_RIGHT s lukom od 90° i  početnom  točkom  koja  je  koicidentna  s  krajem  luka  ušice.  Završna  točka  koincidentna je sa središtem gornje projekcije krivulje, slika 135. 

70 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 135. Desna projekcija krivulje 

8.1.5

Kreiranje krivulje iz dviju projekcija 

Kreirati  krivulju  (Projected  Curve)  prijelaza  naziva  Ulaz  iz  gornje  i  bočne  projekcije tj. iz skica Ulaz_TOP i Ulaz_RIGHT, slika 136. 

Slika 136. Krivulja kreirana iz projekcija 

8.1.6

Kreiranje dodatne ravnine 

Kreirati  pomoćnu  ravninu  Plane1  paralelnu  s  bokocrtnom  ravninom  (RIGHT)  i  koincidentnu s krajnjom točkom krivulje Ulaz, slika 137. 

Slika 137. Kreiranje pomoćne ravnine Plane1 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

71 

Podloge za vježbe 

8.1.7

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje kružnice kao osnove za zavojitu krivulju 

U pomoćnoj ravnini Plane1 nacrtati skicu kružnice nazvanu Helix_Kruznica kojoj je   središte koincideno s projekcijom ishodišta, slika 138. 

Slika 138. Kružnica kao osnova za zavojitu krivulju 

8.1.8

Kreiranje zavojite krivulje 

Iz  prethodno  nacrtane  kružnice  kreirati  zavojitu  krivulju  (Helix)  ukupne  duljine  200mm koja se sastoji od 15, slika 139. 

Slika 139. Zavojita krivulja 

8.1.9

Kreiranje dodatne ravnine 

Kreirati  pomoćnu  ravninu  Plane2  paralelnu  s  bokocrtnom  ravninom  (RIGHT)  i  koincidentnu s krajnjom točkom krivulje Helix, slika 140. 

Slika 140. Pomoćna ravnina Plane2  72 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

8.1.10 Skiciranje desne projekcije krivulje ulaznog prijelaza  U  ravnini  Plane2  nacrtati  skicu  naziva  Izlaz_RIGHT  s  lukom  od  90°  i  ishodištem  koincidentnim  s  projekcijom  ishodišta.  Dimenziju  radijusa  povezati  (Link  value)  s  dimenzijom Radijus_usice, slika 141. 

Slika 141. Skica desne projekcije Izlaz_RIGHT 

8.1.11 Skiciranje prednje projekcije krivulje ulaznog prijelaza  U  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  nacrtati  skicu  Izlaz_FRONT  s  početnom  točkom  koincidentnom  s  projekcijom  ishodišta.  Dimenziju  radijusa  povezati  (Link  value)  s  dimenzijom Radijus_usice, slika 142. 

Slika 142. Skica prednje projekcije Izlaz_FRONT 

8.1.12 Kreiranje krivulje iz dviju projekcija  Kreirati  krivulju  (Projected  Curve)  prijelaza  naziva  Izlaz  iz  prednje  i  bočne  projekcije tj. iz skica Izlaz_FRONT i Izlaz_RIGHT, slika 143. 

Slika 143. Kreiranje krivulje Izlaz  Katedra za osnove konstruiranja 

 

73 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

8.1.13 Skiciranje luka ušice opruge  U  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  nacrtati  skicu  naziva  Usica2  s  lukom  središta  u  projekciji  ishodišta.  Početna  točka  luka  koincidentna  je  s  krajnjom  točkom  krivulje  Izlaz.  Dimenziju  radijusa  povezati  (Link  value)  s  dimenzijom  Radijus_usice=30  mm,  slika 144. 

Slika 144. Skica luka ušice opruge 

8.1.14 Kreiranje kompozitne krivulje  Od prethodno kreiranih skica Usica1 i Usica2 te krivulja Ulaz, Helix i Izlaz kreirati  kompozitnu krivulju (Composite Curve) naziva Putanja koja će služiti kao putanja za  dodavanje materijala po putanji, slika 145. 

Slika 145. Krivulja Putanja 

74 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

8.1.15 Kreiranje dodatne ravnine  Kreirati pomoćnu ravninu Plane3 čija je normala tangentna na krivulju (Normal to  Curve) skice Usica1 i koincidentna s njenom krajnjom točkom, slika 146. 

Slika 146. Pomoćna ravnina Plane3 

8.1.16 Kreiranje kružnice kao osnove profila za dodavanje materijala po  putanji  U  kreiranoj  pomoćnoj  ravnini  Plane3  nacrtati  skicu  naziva  Profil  s  kružnicom  središta u ishodištu ravnine, slika 147. 

Slika 147. Kružnica kao profil 

8.1.17 Dodavanje materijala po putanji  Dodati  materijal  po  putanji  (Sweep)  gdje  će  kompozitna  krivulja  Putanja  biti  putanja, a profil skica Profil, slika 148. 

Slika 148. Dodavanje materijala po putanji  Katedra za osnove konstruiranja 

 

75 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

8.2 KREIRANJE RAZLIČITIH KONFIGURACIJA MODELA OPRUGE 

Slika 149. Konfiguracije modela opruge 

8.2.1

76 

Koraci kreiranja različitih konfiguracija modela opruge 

•

Dodavanje jednadžbi između dimenzija modela. 

•

Povezivanje dimenzija s različitim vrijednostima unutar tablice. 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

8.2.2

 

Podloge za vježbe 

Dodavanje jednadžbi između dimenzija modela 

Dodati  jednadžbu  za  povezivanje  dimenzije  promjera  kružnice  koja  služi  za  osnovu  za  kreiranje  zavojite  krivulje  nazivanog  D1  i  radijusa  ušice  nazvane  Radijus_usice. Dimenzija D1 treba biti dvostruko veća od dimenzije Radijus_usice. 

Slika 150. Skice 

Jednadžba glasi:  ʺD1@Helix_Kruznicaʺ = 2 * ʺRadijus_usice@Usica1ʺ 

8.2.3

Povezivanje dimenzija s različitim vrijednostima unutar tablice 

Dimenziju  promjera  žice  D1  skice  Profil,  radijusa  Radijus_usice  skice  Usica1  i  dimenzije Broj_zavoja i Duljina krivulje nazvane Helix prikazane na slici 151. potrebno  je povezati s vrijednostima kao u tablici 3. 

Slika 151. Dimenzije krivulje Helix  Tablica 3 Dimenzije i njihove vrijednosti u različitim  konfiguracijama  Design Table for: Opruga  D1@Profil    Konfig‐1  3  Konfig‐2  20  Konfig‐3  10  Konfig‐4  10 

Radijus_usice@Usica1  60  30  40  40 

    Broj_zavoja@Helix  Duljina@Helix  20  200  6  200  15  160  15  500 

Na  taj  način  kreirat  će  se  dodatne  četiri  konfiguracije  modela  opruge  naziva  Konfig‐1, Konfig‐2, Konfig‐3 i Konfig‐4 prikazane na slici 116.  Katedra za osnove konstruiranja 

 

77 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

9. VJEŽBA  9.1 MODELIRANJE MASKE MOBITELA 

Slika 152. Model maske mobitela 

9.1.1

78 

Koraci modeliranja maske mobitela 

•

Skiciranje luka radijusa 300mm i kreiranje površine ekstrudiranjem. 

•

Skiciranje referentnih elipsi. 

•

Skiciranje krivulje i profila za odrezivanje površine. 

•

Odrezivanje površine skicom. 

•

Kreiranje dodatne ravnine. 

•

Kreiranje ravne površine. 

•

Skiciranje dviju krivulja kao profila za kreiranje površine po putanji. 

•

Kreiranje površine po putanji. 

•

Kreiranje površine rotiranjem luka radijusa 100mm. 

•

Odrezivanje površina rotiranom površinom. 

•

Skrivanje i povezivanje površina. 

•

Kreiranje površine popunjavanjem. 

•

Zrcaljenje površina. 

•

Dodavanjem materijala zadebljanjem površina. 

•

Skiciranje otvora i oduzimanje materijala ekstrudiranjem. 

•

Kreiranje linearnog obrasca elipsi unutar skice. 

•

Kreiranje otvora za gumbe oduzimanjem materijala ekstrudiranjem.   

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

9.1.2

 

Podloge za vježbe 

Skiciranje luka i kreiranje površine 

U bokocrtnoj ravnini (RIGHT) nacrtati luk (Centerpoint Arc) radijusa R=300mm sa  središtem udaljenim od ishodišta za 300mm tako da luk prolazi kroz ishodište. Luk je  potrebno  ekstrudirati  (Surface  Extrude)  u  smjeru  normale  na  pozitivnoj  ravnini  skiciranja za 20mm, slika 153. 

Slika 153. Skica luka i prikaz kreirane površine 

9.1.3

Skiciranje referentnih elipsi 

U  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  nacrtati  dvije  elipse  (Ellipse)  sa  središtima  koincidentnim s lijevim bridom kreirane površine, slika 154. 

Slika 154. Skica elipsi 

Nacrtane  elipse  potrebno  je  pretvoriti  u  referentni  dio  skice  (Construction  Geometry) vrstom crte točka‐crta‐točka, slika 155.  Katedra za osnove konstruiranja 

 

79 

Podloge za vježbe 

9.1.4

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje profila za odrezivanje površine 

U  istoj  skici  lijevi  brid  površine  pretvoriti  (Convert  Entities)  u  dužinu  kao  dio  skice.  Nacrtati  krivulju  (Spline)  s  početnom  točkom  koincidentnom  s  gornjom  krajnjom točkom prethodno kreirane dužine. Slijedeće tri točke krivulje koincidentne  su  s  većom  elipsom.  Definirati  naredne  tri  točke  krivulje  i  zatim  nacrtati  još  četiri  točke  na  manjoj  elipsi  tako  da  je  zadnja  točka  krivulje  koincidentna  donjoj  krajnjoj  točki dužine, slika 155. 

Slika 155. Skica profila za odrezivanje 

Desno  je  prikazana  krivulja  s  pripadnim  kutovima  nagibima  (opcija  Show  Curvature), slika 155. 

9.1.5

Odrezivanje površine 

Površinu  odrezati  (Surface  Trim)  s  kreiranom  skicom  (Trim  tool)  tako  da  se  zadrži (Pieces to keep) površina unutar skice, slika 156. 

Slika 156. Površina nakon odrezivanja  80 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

9.1.6

 

Podloge za vježbe 

Kreiranje dodatne ravnine 

Kreirati pomoćnu ravninu Plane1 paralelnu s ravninom (FRONT) i udaljenom od  nje u smjeru normale na pozitivnoj strani ravnine (FRONT) za 10mm, slika 157. 

Slika 157. Kreiranje pomoćne ravnine 

9.1.7

Kreiranje ravne površine 

U  ravnini  Plane1  skicirati  profil  pretvorbom  zaobljenog  brida  površine  u  skicu  s  pomakom  (Offset  Entities)  3mm  te  nacrtati  dužinu  koincidentnu  s  ravnim  bridom  površine.  Uz  korištenje  odrezivanja  (Trim)  potrebno  je  dobiti  prikazanu  skicu,   slika  158.  Kreirati  ravnu  površinu  (Planar  Surface)  omeđenu  (Bounding  Entities)  skiciranim profilom. 

Slika 158. Kreiranje ravne površine  Katedra za osnove konstruiranja 

 

81 

Podloge za vježbe 

9.1.8

 

Oblikovanje pomoću računala 

Skiciranje krivulje kao profila 1 za kreiranje površine po putanji 

U  bokocrtnoj  ravnini  (RIGHT)  skicirati  krivulju  (Spline)  kroz  tri  točke  kojoj  su  početna  i  završna  točka  koincidentne  s  gornjim  vrhovima  površina,  a  srednja  točka  definirana prikazanim dimenzijama, slika 159. 

Slika 159. Skica profila 1 

9.1.9

Skiciranje krivulje kao profila 2 za kreiranje površine po putanji 

U  bokocrtnoj  ravnini  (RIGHT)  skicirati  (Spline)  kroz  tri  točke  kojoj  su  početna  i  završna  točka koincidentne s donjim  vrhovima površina,  a srednja točka  definirana  prikazanim dimenzijama, slika 160. 

Slika 160. Skica profila 2 

9.1.10 Kreiranje površine po putanji  Od zakrivljenih rubova površina kreirati kompozitne krivulje (Composite Curve).  Kreirati površinu po putanji (Surface Loft) tako da su profili (Profiles) skice profila 1  i 2, a vodilje (Guide Curves) zakrivljeni rubovi obaju površina, slika 161. 

Slika 161. Kreiranje površine po putanji  82 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

9.1.11 Skiciranje luka radijusa 100mm za kreiranje površine rotiranjem  U  ravnini  (RIGHT)  skicirati  luk  (3  Pt  Arc)  radijusa  R=100mm  s  početnom  i  krajnjom točkom koincidentnom s bridom ravne plohe te simetralu, slika 162. 

Slika 162. Skica luka 

9.1.12 Kreiranje površine rotiranjem  Kreirati  površinu  rotiranjem  (Surface  Revolve)  luka  oko  simetrale  za  20°  u  prikazanom smjeru, slika 163. 

Slika 163. Kreiranje površine rotiranjem 

9.1.13 Odrezivanje površina  Odrezati  površine  (Surface  Trim)  kreiranom  površinom  nastalom  rotiranjem  (Trim tool) tako da se zadrže (Pieces to keep) površine, slika 164. 

Slika 164. Odrezivanje površina  Katedra za osnove konstruiranja 

 

83 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

9.1.14 Skrivanje i povezivanje površina  Sakriti (Hide Surface Body) zakrivljenu i površinu nastalu rotiranjem, slika 165. 

Slika 165. Skrivanje površina 

Ostale površine povezati opcijom (Surface Knit). 

9.1.15  Skiciranje luka radijusa 80mm  U ravnini (RIGHT) skicirati luk (3 Pt Arc) radijusa R=80mm s početnom i krajnjom  točkom koincidentnom s vrhovima otvora u ravnoj površini, slika 166. 

Slika 166. Skica luka radijusa R=80mm 

9.1.16 Kreiranje površine popunjavanjem  Odabiranjem skiciranog luka i rubova otvora na ravnoj površini (Patch Boundary)  kreirati površinu popunjavanjem (Surface Fill), slika 167. 

84 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 167. Kreiranje površine popunjavanjem 

9.1.17 Povezivanje površina  Sve površine povezati opcijom Surface Knit, slika 168. 

Slika 168. Povezivanje površina 

9.1.18 Zrcaljenje i povezivanje površina  Zrcaliti  (Mirror)  povezane  površine  (Bodies  to  Mirror)  oko  bokocrtne  ravnine  (RIGHT), a zatim sve površine povezati opcijom Surface Knit, slika 169. 

Slika 169. Zrcaljenje površina  Katedra za osnove konstruiranja 

 

85 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

9.1.19 Dodavanje materijala zadebljenjem površina  Dodati materijal zadebljanjem površina (Thicken) na 1mm, slika 170. 

Slika 170. Dodavanje materijala 

9.1.20 Kreiranje otvora oduzimanjem materijala ekstrudiranjem  Na ravnoj površini skicirati otvor 30x30mm uz zaobljenja R=3mm kao osnovu za  oduzimanje materijala ekstrudiranjem kroz cijeli model, slika 171. 

Slika 171. Oduzimanje materijala ekstrudiranjem 

9.1.21 Skiciranje elipse  Na ravnoj površini skicirati i odrediti položaj elipse, slika 172. 

Slika 172. Skica elipse  86 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

9.1.22 Kreiranje linearnog obrasca unutar skice 

Slika 173. Linearni obrazac elipsi 

Kreirati  linearni obrazac elipsi unutar  skice  (Linear  Sketch Step and  Repeat)  s  4  retka  međusobne  udaljenosti  10mm  i  3  stupca  međusobne  udaljenosti  10mm  u  prikazanim smjerovima, slika 173. 

9.1.23 Kreiranje otvora za gumbe oduzimanjem materijala ekstrudiranjem  Tako  kreirana  skica  služi  za  oduzimanje  materijala  ekstrudiranjem  kroz  cijeli  model, slika 174. 

Slika 174. Oduzimanje materijala ekstrudiranjem 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

87 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

10. VJEŽBA  10.1 Modeliranje i sklapanje šarke 

Slika 175. Prikaz sklopa šarke 

10.1.1 Koraci modeliranja i sklapanja šarke 

88 

•

Korištenje skice Layout for cuts. 

•

Povezivanje kota jednadžbama (Equations). 

•

Isključivanje značajki (Suppressing features) za kreiranje (Part  configurations). 

•

Sklapanje dijelova. 

•

Kreiranje novog dijela unutar sklopa. 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

10.1.2 Kreiranje osnovnog dijela  Otvoriti  novi  dio  i  u  nacrtnoj  ravnini  (FRONT)  nacrtati  vertikalnu  crtu  dužine  60mm počevši od ishodišta koordinatnog sustava, slika 176. 

Slika 176. Vertikalna crta dužine 60mm 

10.1.3 Ekstrudiranje profila skice  Nacrtanu  crtu  ekstrudirati  (Extrude  Boss/Base)  na  dubinu  120mm  simetrično  s  obzirom na ravninu (FRONT) u oba smjera (Mid Plane) i debljine 5mm (Thickness),  slika 177. 

Slika 177. Ekstrudiranje modela 

10.1.4 Kreiranje ušice  Odabrati plohu te na njoj nacrtati kružnicu s središtem na gornjem desnom vrhu  tako da je tangentna na suprotni brid, slika 178., a zatim dodati materijal po putanji,  slika 179. 

Slika 178. Kružnica za kreiranje ušice  Katedra za osnove konstruiranja 

 

89 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Slika 179. Ekstrudiranje ušice 

10.1.5 Izrada provrta za svornjak  Na  plohi  nacrtati  kružnicu,  a  zatim  oduzeti  materijal  ekstrudiranjem  (Extrude  Boss/Base) kroz cijelu ušicu (Through All), slika 180. 

Slika 180. Izrada provrta kroz ušicu 

10.1.6 Izrada provrta za vijke s ravnom glavom  Na  prednjoj  plohi  postaviti  dva  provrta  (Hole  Wizard)  za  vijak  M8  prema  standardu (Ansi Metric) i kotirati njihov položaj, slika 181. 

Slika 181. Provrti za vijak M8 

10.1.7 Dodavanje veza između kota pomoću jednadžbi  Ukoliko se želi dodati veza između nekih kota tako da promjenom jedne dolazi do  promjene ostalih kota prema nekoj jednadžbi koristi se alat (Equations) koji se nalazi  u  alatnoj  traci  (Tools).  Pri  tome  se  u  dijaloškom  okviru  upisuje  željena  jednadžba,  slika 182.  90 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

U ovom primjeru kota 30mm, slika 182. treba biti dvostruko manja od kote 60mm,  slika  176.,  a  kota  40mm,  slika  181.  tri  puta  manja  od  kote  120mm  koja  predstavlja  dubinu ekstrudiranja (korak 9.1.3). Da bi se kote prikazale i omogućio njihov odabir  odabrati  lijevom  tipkom  miša  one  značajke  koje  su  definirane  traženim  kotama,  a  zatim u dijaloški okvir (New Equation) upisati jednadžbu. 

Slika 182. Dijaloški okviri za upis jednadžbi 

10.1.8 Zrcaljenje provrta za vijke  Oko  ravnine  (FRONT)  zrcaliti  provrte  za  vijke  (Mirror)  tako  što  se  odaberu  sa  stabla modela ili sa grafičkog područja, slika 183. 

Slika 183. Zrcaljenje provrta za vijke 

10.1.9 Izrada skice Layout for cuts  Otvoriti  skicu  na  prednjoj  plohi  modela,  odabrati  rub,  a  zatim  kreirati  crtu  na  udaljenosti 1mm od odabranog ruba (Offset Entities), slika 184. 

Slika 184. Odabir ruba za izradu skice (Layout) 

Nacrtati ostale crte na skici koristeći alate (Convert Entities, Extend), slika 185. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

91 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Slika 185. Skica dobivena pretvorbom elemenata 

Nacrtati i dimenzionirati dvije vertikalne crte, slika 186. 

Slika 186. Crtanje vertikalnih crta 

Vertikalne  crte  zrcaliti  oko  prethodno  nacrtane  osi  koja  prolazi  kroz  ishodište  koordinatnog sustava, slika 187. 

Slika 187. Zrcaljenje elemenata skice 

Za kote 24mm napisati jednadžbu u kojoj su one 1/5 dužine modela (120mm), slika  187. Dodavanje ove veze vrši se na isti način kao i u koraku 9.1.7.  Sada je potrebno zatvoriti tu skicu i u stablu modela promijeniti joj ime u Layout  for cuts. 

92 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

10.1.10 Izrada prve skice za odrezivanje ušica  Otvoriti novu skicu na prednjoj plohi osnovnog tijela šarke, a zatim koristeći alat  (Convert Entities) kopirati vanjski okvir skice Layout for cuts. Kopiranje se vrši tako  što  se  najprije  odabere  dužina  pa  opcija  (Closed  Contour)  u  okviru  (Resolve  Ambiguity), slika 188. 

Slika 188. Odabir prve dužine za kopiranje skice 

Vertikalne  crte  potrebno  je  kopirati  koristeći  alat  (Offset  Entities)  tako  da  su  pomaknute 1mm, slika 189. 

Slika 189. Kopiranje vertikalnih crta s pomakom 

Orezati višak crta (Trim), slika 190. 

Slika 190. Odrezivanje viška crta 

Pomoću dobivene skice, kojoj u stablu modela promijenimo ime u 3Cuts, odrezati  model (Extruded Cut) na jednu i na drugu stranu (Through All), slika 191. 

Slika 191. Prvi dio šarke  Katedra za osnove konstruiranja 

 

93 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

10.1.11 Izrada druge skice za odrezivanje ušica  Vratiti se u stablu modela korak unazad povlačenjem trake (Rollback bar) iznad  skice 3Cuts, a ispod skice Layout for cuts.  Zatim  otvoriti  novu  skicu  pod  imenom  2Cuts  na  prednjoj  plohi  osnovnog  tijela  šarke, a zatim koristeći alate (Convert Entities) kopirati vanjski okvir skice Layout for  cuts na isti način kao u slučaju skice 3Cuts.  Vertikalne crte kopirati koristeći alat (Offset Entities) tako da su pomaknute 1mm,  slika 192. 

Slika 192. Kopirane vertikalne crte s pomakom 

Odstraniti višak crta (Trim), slika 193. 

Slika 193. Odrezivanje viškova crta 

Pomoću dobivene skice 2Cuts, odrezati model (Extruded Cut) na jednu i na drugu  stranu (Through All), slika 194. 

Slika 194. Drugi dio šarke 

U  stablu  modela  sakriti  (Hide)  skicu  Layout  for  cuts  (desna  tipka  miša  na  ime  skice). 

94 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

10.1.12 Razmještaj dijelova (Parts Configurations)  U  stablu  modela  povući  traku  (Rollback  bar)  tako  da  se  ona  nalazi  ispod  svih  značajki koje su kreirane.  Na  dnu  stabla  nalazi  se  gumb  za  otvaranje  pogleda  (ConfigurationManager).  Desnom  tipkom  miša  odabrati  ime  dijela  i  otvoriti  dijaloški  okvir  (Add  Configuration),  a  zatim  u  prozoru  (Configuration  Name)  upisati  ime  OuterCuts,  slika 195. 

Slika 195. Dijaloški okvir (Add Configuration) 

Na dnu stabla otvoriti ponovo pogled (FeatureManager), a zatim desnom tipkom  miša  odabrati  značajku  2Cuts  i  opciju  (Suppress)  nakon  čega  ta  značajka  poprimi  sivu boju.  Ponoviti postupak dodavanja imena InnerCuts (Configuration Name) za drugi dio  šarke 3Cuts. Nakon toga opet otvoriti pogled (FeatureManager), u stablu modela za  značajku  2Cuts  te  odabrati  opciju  (Unsuppress),  a  za  značajku  3Cuts  opciju  (Suppress). 

10.1.13 Sklapanje dijelova u sklop  Otvoriti  novi  sklop  (Assembly),  prikazati  koordinatni  sustav  (View,  Origins),  a  zatim  ubaciti  dio  u  garafičko  područje  sklopa  tako  da  se  poklapaju  koordinatni  sustavi dijela i sklopa, slika 196. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

95 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Slika 196. Postavljanje dijelova šarke u sklop 

Ubaciti drugi dio šarke u sklop na taj način što se držeći tipku Ctrl na tipkovnici,  lijevom tipkom miša primi prvi dio i povuče pokraj njega, a zatim se koristeći alate  (Move Component, Rotate Component) drugi dio okrene, slika 197. 

Slika 197. Dva ista dijela unutar sklopa 

U  stablu  modela  desnom  tipkom  miša  kliknuti  na  drugu  komponentu  koja  je  ubačena  u  sklop,  odabrati  opciju  (Component  Properties,  Use  named  configuration),  a  zatim  iz  liste  odabrati  ime  drugog  dijela  OuterCuts.  Drugi  dio  se  automatski promijeni, slika 198. 

Slika 198. Promjena oblika jednog od dijelova 

Dodati veze između površina (Coincident Mate, Concentric Mate), slika 199. 

Slika 199. Postavljanje veza između površina  96 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Dio  OuterCuts  može  se  okretati  (Move  Component)  u  odnosu  na  dio  InnerCuts,  slika 200. 

Slika 200. Okretanje dijelova šarke 

10.1.14 Kreiranje novog dijela unutar sklopa  Unutar  sklopa  kreirati  svornjak  koji  će  povezivati  oba  dijela  šarke.  Da  bi  se  omogućilo  kreiranje  svornjaka  potrebno  je  u  izborniku  (Insert)  odabrati  opciju  (Component, New Part) nakon čega se otvori dijaloški okvir u kojem se upisuje ime  novog dijela.  Pokazivač miša promijeni oblik i traži da se odabere površina na koju će se vezati  novi dio, slika 201. U alatnoj traci je ujedno uključen alat (Edit Part). 

Slika 201. Kreiranje novog dijela unutar sklopa 

Pomoću  alata  (Offset  Entities)  napraviti  kružnicu  koja  je  udaljena  0,25mm  od  kružnog brida provrta ušice, a zatim zatvoriti skicu, slika 202. 

Slika 202. Skica kružnice s pomakom 

Odabrati unutrašnju površinu na dijelu 2Cuts i na njoj otvoriti novu skicu u kojoj  treba kreirati crtu na osnovu postojećeg ruba, a zatim zatvoriti skicu, slika 203. 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

97 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Slika 203. Skica putanje za dodavanje materijala po krivulji 

Dodati  materijal  po  putanji  (Sweep):  za  putanju  (Path)  odabrati  crtu  sa  zadnje  skice, a za profil (Profile) kružnicu sa predzadnje skice, slika 204. 

Slika 204. Kreiranje tijela svornjaka dodavanjem materijala po  krivulji 

Izradu  glave  svornjaka  započinje  se  odabirom  čelne  površine  tijela  svornjaka,   slika 205. 

Slika 205. Odabir površine za izradu glave svornjaka 

Na toj površini otvoriti skicu u kojoj treba nacrtati kružnicu istog promjera kao  i  vanjski  promjer  ušice,  odnosno  dodati  vezu  (Coradial),  a  zatim  ju  ekstrudirati  (Extruded Boss/Base) na dubinu 3mm, slika 206. 

98 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

Slika 206. Ekstrudiranje glave svornjaka 

Napraviti  kuglasto  ispupčenje  na  čeonoj  površini  glave  svornjaka  pomoću  alata  (Dome)  koji  se  nalazi  na  traci  s  alatima  (Features).  Postaviti  visinu  zaobljenja  (Height) na 3mm, slika 207. 

Slika 207. Izrada kuglastog ispupčenja na glavi svornjaka 

U  traci  s  alatima  odabrati  (Edit  Part)  i  spremiti  sklop.  Kako  su  zadane  određene  veze  između  kota  pomoću  jednadžbi,  moguće  je  promijeniti  ukupnu  dužinu  šarke.  Nakon promjene obnoviti sklop alatom (Rebuild). 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

99 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

11. VJEŽBA  11.1 Modeliranje rešetke (3D Sketching)  Koristeći  SolidWorks  može  se  kreirati  3D  skica  koja  se  koristi  kao  putanja  pri  upotrebi alata (Sweep), kao krivulja za vođenje pri upotrebi alata (Loft) ili kod izrade  cijevovoda (Piping). 

Slika 208. Model rešetke 

11.1.1 U ovoj vježbi pokazat će se uvod u 3D skiciranje 

100 

•

Izrada skice relativno u odnosu na koordinatni sustav. 

•

Dimenzioniranje u 3D prostoru. 

•

Zrcaljenje kreiranih značajki. 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

11.1.2 Kreiranje ½ okvira rešetke koristeći 3D skicu  a. Kreiranje vanjskog okvira Koristeći alat (3D Sketch) otvoriti novu skicu i u XY ravnini uzduž X osi nacrtati  crtu dužine 135mm počevši od ishodišta, nastaviti uzduž Y osi crtu dužine 15mm te  ponovo uzduž X osi crtu dužine 15mm.  Crta  dužine  240mm  nalazi  se  na  Z  osi  u  YZ  ravnini.  Za  prebacivanje  iz  jedne  u  drugu  ravninu  koristi  se  tipka  Tab  na  tipkovnici.  Na  osnovu  slike  potrebno  je  dovršiti i ostatak putanje, slika 209. 

Slika 209. Osnovni okvir rešetke 

Sva spojna mjesta je potrebno zaobliti radijusom R5mm, slika 210. 

Slika 210. Zaobljavanje crta pod pravim kutom 

Otvoriti 2D skicu i u ravnini (RIGHT) nacrtati kružnicu promjera ø5mm u središtu  koordinatnog sustava, slika 211. 

Slika 211. Profil okvira rešetke  Katedra za osnove konstruiranja 

 

101 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

Koristeći alat (Sweep) provući profil kružnice uzduž 3D putanje, slika 212. 

Slika 212. Dodavanje materijala po putanji 

b. Kreiranje poprećne cijevi rešetke U  ravnini  (FRONT)  nacrtati  kružnicu  promjera  ø4mm  koja  se  nalazi  11mm  od  ishodišta  koordinatnog  sustava,  slika  213  te  je  ekstrudirati  do  površine  profila  na  drugoj strani (Up to Surface), slika 214. 

Slika 213. Profil poprečne cijevi 

Slika 214. Ekstrudiranje poprečne cijevi  102 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

c. Kreiranje linearnog obrasca Pod izbornikom (View) odabrati opciju (Temporary Axes) koja služi kao smjer za  kreiranje 6 redaka s razmakom 22mm, slika 215. 

Slika 215. Linearni obrazac poprečne cijevi 

11.1.3 Kreiranje druge polovice rešetke (Mirror)  Odabrati krajnju ravnu površinu oko koje se zrcali geometrija rešetke pri tome je  potrebno da je odabrana opcija (Bodies to Mirror), slika 216. 

Slika 216. Model rešetke 

Katedra za osnove konstruiranja 

 

103 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

12. VJEŽBA  12.1 KREIRANJE SLOŽENIJEG SKLOPA 

Slika 217. Sklop i njegovi dijelovi 

12.1.1 Koraci sklapanja 

104 

•

Smještanje nosača. 

•

Smještanje dijelova zgloba. 

•

Povezivanje ploha nosača i glavine relacijom koncetričnosti. 

•

Povezivanje ploha nosača i glavine relacijom koincidentnosti. 

•

Povezivanje ploha glavine i kocke zgloba relacijom koncetričnosti. 

•

Povezivanje ploha glavine i kocke zgloba relacijom koincidentnosti. 

•

Povezivanje ploha kocke zgloba i druge glavine relacijama koncentričnosti i  koincidentnosti. 

•

Povezivanje nosača i druge glavine relacijom paralelnosti. 

•

Povezivanje manjeg zatika i druge glavine relacijama koncetričnosti i  tangentnosti. 

•

Povezivanje drugog manjeg zatika. 

•

Povezivanje većeg zatika i glavine relacijama koncetričnosti i tangentnosti. 

•

Smještanje podsklopa u sklop. 

•

Povezivanje podsklopa ručice s glavinom. 

•

Rotiranje dijelova sklopa. 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

12.1.2 Smještanje nosača  Nosač  smjestiti  u  sklop  kao  fiksni  dio  tako  da  je  ishodište  nosača  koincidentno  s  ishodištem sklopa, slika 218. 

Slika 218. Smještanje fiksnog  

12.1.3 Smještanje dijelova zgloba  Dijelovi zgloba  (dvije glavine i zglobna  kocka)  smještaju se  kao pomični  dijelovi,  slika 219. 

Slika 219. Smještanje pomičnih djelova 

d. Povezivanje ploha nosača i glavine relacijom koncetričnosti Odabrane  zaobljene  plohe  nosača  i  glavine  povezati  relacijom  koncentričnosti  (Concentric). Pomični dio može se tada pomicati (Move Component) u prikazanom  smjeru te rotirati (Rotate Component), slika 220. 

Slika 220. Povezivanje relacijom koncentričnosti  Katedra za osnove konstruiranja 

 

105 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

e. Povezivanje ploha nosača i glavine relacijom koincidentnosti Odabrane  plohe  povezati  relacijom  koincidentnosti  (Coincident).  Nakon  toga  pomični dio može se samo rotirati, slika 221. 

Slika 221. Povezivanje relacijom koincidentnosti 

f. Povezivanje ploha glavine i kocke zgloba relacijom koncetričnosti Odabrane zaobljene plohe povezati relacijom koncentričnosti, slika 222. 

Slika 222. Povezivanje relacijom koncentričnosti 

g. Povezivanje ploha glavine i kocke zgloba relacijom koincidentnosti Odabrane plohe povezati relacijom koincidentnosti (Coincident), slika 223. 

Slika 223. Povezivanje relacijom koincidentnosti 

106 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

h. Povezivanje ploha kocke zgloba i druge glavine relacijama koncentričnosti i koincidentnosti Odabrane  zaobljene  plohe  na  lijevom  prikazu  (kocke  zgloba  i  druge  glavine)  povezati  relacijom  koncentričnosti,  a  zatim  plohe  označene  na  desnom  prikazu  povezati relacijom koincidentnosti, slika 224. 

Slika 224. Povezivanje relacijama koncentričnosti i  koincidentnosti 

Slika 225. Sklop nakon povezivanja 

i. Povezivanje nosača i druge glavine relacijom paralelnosti Donju plohu druge glavine povezati relacijom paralelnosti (Parallel) s prikazanoj  plohom nosača, slika 226. 

Slika 226. Povezivanje relacijama koincidentnosti  Katedra za osnove konstruiranja 

 

107 

Podloge za vježbe 

 

Oblikovanje pomoću računala 

j. Povezivanje manjeg zatika i druge glavine relacijama koncetričnosti i tangentnosti Odabrane  zaobljene  plohe  na  lijevom  prikazu  (druge  glavine  i  manjeg  zatika)  povezati relacijom koncentričnosti, a zatim ravnu plohu zatika prikazanu na desnom  prikazu  povezati  relacijom  tangentnosti  s  zaobljenom  plohom  druge  glavine,   slika 227. 

Slika 227. Povezivanje relacijama koncentričnosti i tangentnosti 

k. Povezivanje drugog manjeg zatika Isti manji zatik korišten u prošlom koraku smjestiti u sklop kao drugi manji zatik  te ga povezati s provrtom druge glavine, slika 228. 

Slika 228. Povezivanje drugog manjeg zatika 

l. Povezivanje većeg zatika i glavine relacijama koncetričnosti i tangentnosti Veći  zatik  povezati  s  glavinom  istim  relacijama  kao  u  prethodna  dva  koraka,   slika 229. 

Slika 229. Povezivanje relacijama koncentričnosti i tangentnosti  108 

 

Katedra za osnove konstruiranja 

Oblikovanje pomoću računala 

 

Podloge za vježbe 

12.1.4 Smještanje podsklopa u sklop  U sklop smjestiti sklop ručice, slika 230. 

Slika 230. Smještanje podsklopa u sklop 

a. Povezivanje podsklopa ručice s glavinom Zaobljene  plohe  povezati  relacijom  koncentričnosti,  a  ravne  plohe  relacijama  koincidentnosti, slika 231. 

Slika 231. Povezivanje podsklopa ručice s glavinom 

12.1.5 Rotiranje dijelova sklopa  Rotiranjem  ručice  rotirat  će  se  i  ostali  dijelovi  zgloba  zbog  međusobnih  relacija  veza dok će nosač ostati nepomičan, slika 232. 

Slika 232. Rotiranje dijelova sklopa  Katedra za osnove konstruiranja 

 

109