Soko stark d.o.o.docx

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA – BLACE

Projektni rad „Soko Štark“ d.o.o

Profesor:

Studenti:

Goran Perić

Jovana Popović 46/14f Jovana Nikolić

Blace, 2016

SADRŽAJ Istorijat........................................................................................................................................4 Profil........................................................................................................................................5 Misija i vizija...........................................................................................................................6 Proizvodni program.................................................................................................................7 Kvalifikaciona struktura..........................................................................................................8 Organizaciona struktura..............................................................................................................9 SWOT analiza...........................................................................................................................11 Konkurencija.............................................................................................................................12 Marketing strategija..................................................................................................................12 Strategija proizvoda...............................................................................................................13 Stategija cene.........................................................................................................................13 Strategija distribucije.............................................................................................................14 Strategija promocije..............................................................................................................14 Društveno odgovorno poslovanje.............................................................................................15 Finansijska analiza....................................................................................................................15 Pojam finansijske analize......................................................................................................16 Analiza finansijskih izveštaja „Soko Štark“ d.o.o....................................................................17 Pokazatelji rentabilnosti........................................................................................................19 Pokazatelji likvidnosti...........................................................................................................21 ZAKLJUČAK...........................................................................................................................24 LITERATURA..........................................................................................................................25

Lična karta Soko Štark d.o.o. Beograd Naziv: Soko Štark Poslovno ime: Soko Štark d.o.o. Beograd Status: Aktivno privredno društvo Matični broj: 07026447 Pravna forma: Društvo sa ograničenom odgovornošću Sedište: Opština Beograd-Voždovac; Ulica i broj: Kumodraška 249 Datum osnivanja: 03.01.1952 PIB: 100002799 Šifra delatnosti: 1072 proizvodnja dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača

4

1. Istorijat Koreni 1922. godine, Danijel S. Pesmažu (Danijel S. Pechmajoue), francuski oficir, povratnik sa Solunskog fronta, osnovao firmu za uvoz i izvoz „Louit“ S.A. – u Zemunu, koja se bavila uvozom čokoladnih proizvoda. Sredinom dvadesetih godina prošlog veka Pesmažu je napravio prvu čokoladu: „Roda“, koja je preteča današnje čokolade za jelo i kuvanje „Menaž“.

1931. godine, Jevrejsko akcionarsko društvo osnovalo je pekaru „Soko“. Predsednik Društva bio je Holender, čije ime na žalost nije zabeleženo, kao ni ime direktora Fišera, takođe Jevrejina. Glavni majstor bio je iz poznate bečke pekare „Anker brot peckerei“. U tada prvoj parnoj pekari bilo je zaposleno stotinak radnika.1

1 http://www.stark.rs/lifestyle/-pristup 10.12.2016.

5

1.1 Profil „Vreme je za ljubav“ je slogan Soko Štarka, proizišao iz 85 godina tradicije i poverenja, ali i pozitivne energije u poslovanju koju su pretočili u svoje proizvode i nastup na tržištu.

Izvor: Internet prezentacija „Soko Štark“

Soko Štark je deo Atlantic Grupe, multinacionalne kompanije koja u svom poslovanju objedinjuje proizvodnju, razvoj, prodaju i distribuciju robe široke potrošnje, uz prisutnost na tržištu više od 30 zemalja širom sveta. Ova sinergija unutar velikog poslovnog sistema omogućila je otvaranje novih tržišta, jaču distribuciju, bolju pozicionarnost i plasman – što je osnov daljeg razvoja „Štarka“ i Grupe u celini. Kroz poslove permanentnog tehnološkog unapređenja i marketing aktivnosti, radi se na stalnom inoviranju asortimana, pračenju i primeni savremenih trendova u oblasti tehnologije i odnosa prema tržištu i potrošačima. Iz fabrike svake godine, kao rezultat praćenja svetskih trendova i kontinuiranog ulaganja u kvalitet i razvoj, izlaze proizvodi čija je posebna odlika receptura – tako sastavljena i tehnološki proces proizvodnje – tako vođen da su sačuvana hranljiva svojstva prirodnih sirovina.

1.2 Misija i vizija Misija „Soko Stark-a“ je da ostane regionalni lider konditorske industrije – sinonim za slatko u svakoj porodici. Misija „Soko Štark“ d.o.o. je zadovoljiti potrebe potrošača, privrede i društva, a da se pritom ostvari dobit na duži rok i to bolji od konkurencije. Marketing organizacija kompanije obavlja marketing aktivnosti za celokupnu kompaniju. Radi uspešne realizacije planiranja kompanija donsi odluke kao skup princip kojih se treba pridržavati prilikom donošenja odluka o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima. 6

Izvor: Internet prezentacija „Soko Štark“ Vizija „Soko Štark“ je zadovoljiti potrebe potrošača, zaposlenih i društva u celini, tako što će proširivati asortiman proizvoda koristeći savremenu tehnologiju i znanje. Odnosi sa partnerima se zasnivaju na uzajamnom poverenju i poštovanju. Sa zaposlenima se stvara prijateljski i otvoren odnos, uzimajući u obzir potrebe i očekivanja. Na taj način osigurava njihovo zadovoljstvo i identifikaciju sa kompanijom.

Izvor: Internet prezentacija „Soko Štark“

1.3 Proizvodni program Paleta „Soko Štarkovih“ proizvoda sadrži više od 100 artikala čokoladnog i brašnastog asortimana za čiju proizvodnju se koriste brižljivo odabrane i strogo kontrolisane sirovine. Osnovna orjentacija od koje „Soko Štark“ ne odstupa je kvalitet iznad svega. Savršenim spojem tradicije i savremenih tehničkih dostignuća „Štark“ je uspeo u onom što je san svake kompanije na svetu – da stvori „love marks“, proizvode koje jednostavno volite, bez obzira na sve. 7

Čokolade, barsi i deserti Štarkov čokoladni asortiman deo je dugogodišnje tradicije koja datira još s početka 20. veka, kada je sredinom dvadesetih godina proizvedena „Roda“, prva čokolada na ovim prostorima, koja je preteča danjašnje čokolade za jelo i kuvanje „Menadž“.

Keksi, čajna peciva i vafl Štarkov keks, čajna peciva i vafli, izrađeni su od najboljih prirodnih sastojaka - žitarica, maslaca i jaja – prema tradicionalnim receptima domaće kuhinje.

Snacks Ako grickate, grickajte sa stilom i bez griže savesti, jer Štarkove grickalice pretvaraju svaki vaš trenutak u akciju zdrave energije. Proizvedene od najkvalitetnijih prirodnih sirovina, predstavljaju visokonutritivne namirnice za svaku priliku.

1.4 Kvalifikaciona struktura Uspeh „Soko Štark-a“ počiva na radu, stručnosti i motivisanosti njegovih zaposlenih. Znanja, veštine i sposobnosti zaposlenih prestižno su bogatstvo, pa su zato izuzetno važni za ostvarenje vrhunskih ciljeva. Zaposleni u „Soko Štark-u“ imaju mogućnosti razvoja i ostvarenja profesionalnih i ličnih ambicija. Usavršavanje znanja i sticanje veština, obaveza je 8

svakog zaposlenog, a kreativan pristup u radu, otvorenost za nova iskustva, predloge kao i nove ideje uvek su bile predmet posebne pažnje. „Soko Štark“ zapošljava 1045 radnika. Doprinoseći ostvarivanju ciljeva preduzeća zaposleni su nagrašeni i stimulisani na razne načine, ali je novčana zarada jedna od najvažnijih. Zarada odgovara uloženom radu zaposlenog u obavljanju poslova za koje je zaposleni zasnovao radni odnos. Zarada se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (koletivni ugovor kod poslodavca, odnosno pravilnik o radu) i ugovorom o radu. Zakon nalaže da se isto vrednuju poslovi za koji se traži isti stepen stručne spreme, radna sposobnost, odgovornost i isti fizički ili intelektualni rad. Zakon o radu propisuje da se zarada zaposlenog sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrada, bonus i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pod zaradom se smatra zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Ovako definisanu zaradu smatramo „bruto“ zaradom zaposlenog. Zaposleni ima pravo i na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoi se iz osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremenu provedenog na radu, radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenih poslova, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.2

2 Organizaciona struktura „Soko Štark“ posluje u okviru „Atlantic grupe“. Tržišni uslovi i privređivanja uslovili su dalje usavršavanje podele rada, kako između privrednih sektora tako i unutar organizacione strukture preduzeća.

2 Zakon o radu, („Sl.glasnik RS“, br.24/2005, 61/2005, 54/2009,32/2013 i 75/2014)

9

Izvor: Internet prezentacija „Soko Štark“ „Konkurencija koja vlada na tržištu nametnula je potrebu što veće uspešnosti u izboru ciljeva preduzeća i što efikasnije organizacije poslovanja. To je dovelo do uspostavljanja specijalizovanih nosioca aktivnosti odlučivanja i koordinacije, iz čega se razvila posebna funkcija – administrativna. Ona je obuhvatilia poslove koji se, u savremenom organizovanom preduzeću, sadrže u funkcijama upravljanja i rukovođenja, odnosno menadžmenta“.3 Prvobitni nosioci administrativne funkcije bili su vlasnici preduzeća. Organizovanje jednog privrednog društva predstavlja proces u kome se ciljevi pretvaraju u konkretne aktivnosti koje treba izvršiti da bi se oni realizovali. 4U okviru ovog procesa se najpre definišu poslovi koje treba uraditi, vrši podela rada, vrši se grupisanje u odgovarajuće strukture i koordiniraju aktivnosti svih članova organizacije i to sve u cilju ostvarenja postavljenih ciljeva. Osnovne aktivnosti u procesu organizovanja koje treba obaviti da bi se omogućilo efikasno ostvarivanje ciljeva poslovanja su sledeće:     

utvrđivanje posebnih poslova koje treba obavljati; povezivanje poslova u zadatke i raspoređivanje na zaposlene; grupisanje poslova i formiranje organizacionih jedinica; međusobno usklađivanje i objedinjavanje grupisanih poslova u jedinstven sistem; decentralizovanje poslova i ovlašćenja.

3 Babić M., Stavrič B.,:Oraganizacija preduzeća, KIZ CENTAR, Beograd, 2003.,str.267 4 Definicija preuzeta iz skripte iz Osnovi menadžmenta, dr. Kristina Cvetković

10

3. SWOT analiza SWOT analiza jedne kompanije predstavlja njenu celokupnu snagu, njene slabosti, šanse i pretnje. SWOT analizu predstavićemo na sleceći način5:

Grafikon: Primer SWOT analize preduzeća Na osnovu navedene teorije, predstavićemo na praktičnom primeru „Soko Štark“d.o.o.

SNAGE (Strenghts)

SLABOSTI (Weaknesses)

   

Jaki, stabilni i pozdani  Visoki troškovi proizvodnje Duga tradicija na domaćem tržištu  Nadostatak koordinacije prodaje i proizvodnje Dobar dizajn proizvoda Dobra relacija između kvaliteta i cene proizvoda  Jako dobra distributivna mreža  Jak marketing tim  Lokacija distributivnog centra  Razvijen kanal distribucije ŠANSE PRETNJE (Opportunities) (Threats)  

Ekonomski međudržavni sporazumi Promovisanje novih proizvoda i proizvođača

 

između

Niska kupovna moć domaćeg stanovništva Nestabilno političko – ekonomska situacija

5 Stojmirović Lj.,Stojmirović S.,(2009), Marketing, str.145

11



Konkurencija

4. Konkurencija

Jedan od najvećih opasnosti po „Soko Štark“ kao i sva domaća preduzeća je ulazak inostranih preduzeća na naše tržište zbog izuzetnog geografskog položaja naše zemlje. Kapacitet ovih kompanija mahom su smešteni oko područja Beograda. U Srbiji su takođe došle i strane firme za proizvodnju konditorskih proizvoda kao što su „Nestle“, „Milka“, „Kinder“, „Kraš“... Glavni konkurenti su „Swisslion Takovo“, „Bambi“ Požarevac, „Banini“Kikinda, „Pionir“ Subotica... Konkurencija u slučaju „Soko Štarka“ deluje podsticajno. Tako su se u poslenje vreme razdvojili pojedini brendovi koji su značajno doprineli prodaji i uvećanju prodaje. Menadžment kompanije je uvideo da je konkurencija vrlo jaka i da se mora poraditi na poboljšanju kvaliteta pojedinih brendova. Snaga „Soko Štark-a“je u kvalitetu i iskustvu. Problem na tržištu je da konkurencija koristi slične strategije radi dobijanja većeg udela na tržištu: poznate ličnosti, identifikacija potrošača sa brendom, kvalitetni materijal i sponzorski ugovori.

5. Marketing strategija U današnjoj borbi za poverenje korisnika, kvalitet proizvoda, njihova bezbednost i odnos prema korisnicima predstavljaju osnov da „Soko Štark“ i dalje bude domaći lider. Sistem kvaliteta i ostvarenje ciljeva kvaliteta u kojima učestvuju svi zaposleni podrazumeva primenu svih neophodnih mera za prepoznatljivu reputaciju preduzeća. Poverenje u „Soko Štarkovu“ proizvodnu i poslovnu praksu jeste siguran način za zadovoljenje naviših zahteva, sigurnost zaposlenih i dugoročni opstanak preduzeća. Marketing strategija u budućem periodu se odnosi na jačanje svih brendova, tako što će se ulagati u njih kao i da će se lansirati neki novi brendovi i novi ukusi. Takođe će se inovirati nova ambalaža kao i unapređenje novih tehnologija. U skladu sa tim najavljeno je ulaganje od 8 milijardi eura koje se odnosi na revitalizaciju pogona za proizvodnju čajnih peciva, novi pogon filova i dalji razvoj čokoladnih proizvoda. 6Marketing menadžment je takođe uložio dosta napora u probijanju tržišta u regionu. 6 Poslovi infostud.com

12

Cilj je da brendovi „Soko Štarka“ imaju jednu od tri prve pozicije u marketing kategoriji. Trenutno na tržištu regiona „Soko Štark“ plasira oko 30% svoje proizvodnje. Takođe se planira i širenje asortimana. Marketing sektor nastoji da prati svetske trendove, u smislu zdrave hrane i integralnih, prirodnih sastojaka.

5.1 Strategija proizvoda Sve veća orijentacija trgovačkih lanaca na prodaju proizvoda pod sopstvenom robnom markom postavila je različite dileme pred proizvošače brendova. Neki od njih se opiru trendu da proizvode i robne marke za trgovinske lance dok drugi, uprkos dobroj izgrađenoj poziciji na tržištu, sopstvene proizvodne kapacitete stavljaju u službu trgovaca.7

Izvor: http://www.stark.rs/brendovi/ Gotovo svi brendovi u okviru Štarkovog programa imaju višedecenijsku tradiciju. Neki od Štarkovih brendova su i više od toga, postali su love mark, kao što su Smoki i Bananica.

5.2 Stategija cene Za potrošače je danas najvažniji odnos cene i kvaliteta. Upravo zbog toga „Soko Štark“ je stavio fokus na razvoj i jačanje svojih brendova. U skladu sa tim poslovna strategija „Soko Štarka“ je ulagati u kvalitet i dalji razvoj brendova, ali ne menjati cene. Ako je cena previsoka potrošači će izbegavati proizvod, jer će misliti da je preskup. Takođe, ako je proizvod suviše jeftin potrošač će misliti da nešto nije u redu sa proizvod. Cena označava novčani izraz vrednosti robe i usluga na tržištu. Posredstvom cene kompanija ostvaruje prihod, meri tržišno učešće i svoju profitabilnost. Broj realizovanih usluga i proizvoda koji se može prodati na određenom tržištu u određeno vreme zavisi od veličine 7 http://marketnetwork.rs/fmcg/analiza/735-pl-proizvoditi-da-ili-ne, pristup 10.12.2016.

13

prodajne cene koju preduzeće određuje. Svaka promena cene utuče na prihod, obim prodaje i troškove poslovanja, a preko njih i na dobit, da bi se ostvarila relativno trajna dobit, cena mora da postane integralni deo strategije ne samo marketinga nego i preduzeća.

5.3 Strategija distribucije Strategija distribucije „ Soko-Štark“-a je da budu zastupljeni na policama svih prodavnica, što predstavlja jako dobru strategiju jer čak i u odsustvu jake promocije, sami proizvodi će privlačiti pažnju pogotovo, ako ih potrošači viđaju svaki dan na istom mestu. Na svim tržištima na kojima posluje „ Soko-Štark“ u potpunosti su pokriveni svi prodajni kanali i objekti. Prodavci su opremljeni najsavremenijim ručnim računarima u kojima imaju definisane dnevne planove obilazaka, potpuni uvid u raspoloživost robe i informacije o kupcima. Uz pomoć ovih uređaja, kreiraju porudžbine na terenu i putem 3G+ mreže šalju podatke na obradu pratećim službama, kako bi se nakon zaokruživanja celog procesa, roba na najbrži mogući način našla na policama kupaca. Svi zaposleni u sekotoru prodaje, počev od aranžera i promotera, preko prodavaca, do menadžera, obučeni su prema standardima i načinu poslovanja naših inostranih partnera.

5.4 Strategija promocije Cilj tržišne komunikacije je da podstakne potrošača na akciju kupovine proizvoda, odnosno da kupcu da informacije u vezi proizvoda, koje će ga motivisati na kupovinu. Jedan od oblika komunikacije sa potrošačima je promocija koja se može realizovati reklamom putem medija, ličnom prodajom, štampanje propagandnog materijala sa informacijama o proizvodu, isticanje reklama na javnim mestima, promotivna prodaja (gratis proizvodi na kupljenu robu). Način promocije doprinosi izgradnju imidža preduzeća u javnosti.

6. Društveno odgovorno poslovanje

14

Društvena odgovornost kompanije predstavlja koncept u kome se firme svesno i dobrovoljno posvećuju aktivnostima koje izlaze iz njihove primarne delatnosti uvećanja profita i pozitivno utiču na svoje radno, društveno i prirodno okruženje. Društveno odgovorno poslovanje je u suštini svest o novom položaju i značaju koja kompanije imaju u savremenom, globalnom društvu i odgovornosti koja iz njih proizilazi. Praksa društvenog odgovornog poslovanja odnosi se na celekupno delovanje jednog preduzeća: šta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li poštuje zakone, kako se odnosi prema zaposlenima, da li ulaže u lokalnu zajednicu i na koji način doprinosi očuvanju životne sredine. „Soko Štark“ je zaposlio žene iz sigurne kuće i time doprineo uvažavanje socijalnih zahteva i okruženja. Odgovornost u poslovanju je imperatim kompanije „Soko Štark“. Ogleda se kako u odnosu prema zaposlenima, tako i u odnosu prema kupcima i poslovnim partnerima. Briga o društvu i pojedincima „Soko Štark“ godinama izdvaja u grupu društveno odgovornih kompanija, na šta je „Soko Štark“ izuzetno ponosan. Donacije organizacijama mladih, ekološkim društvima i talentima samo su neki od primera kojima „Soko Štark“ može da se pohvali u segmentu društvene odgovornosti. Pored pomenutnog „Soko Štark“ je poznat i po svom učešću u projektima humanitarnog karaktera, koji se ponavljaju iz godine u godinu. Doprinos poboljšanju kvaliteta života zaposlenih u kompaniji i cele lokalne zajednice, bio je i ostaće jedan od najvažnijih ciljeva i smernica u donošenju poslovnih odluka.

7. Finansijska analiza Finansijska analiza je veoma detaljno ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja nekog preduzeća. Obavlja se na osnovu finansijskih izveštaja tog preduzeća: bilansa stanja, bilanasa uspeha, izveštaja o novčanim tokovima, izveštajima o promenama na kapitalu, zaključnim listovima, izvodima i slično. Na osnovu finansijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska situacija preduzeća. Finansijska analiza, između ostalog, treba da pruži odgovore i na sledeća pitanja:     

koja je struktura imovine preduzeća i njegovih izvora fininasiranja kakva je njegova likvidnost i solventnost koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obtnih sredstava gde se preduzeće nalazi u pogledu uspešnosti poslovanja kakva je zaduženost i finansijska stabilnost i slično.

Informacije dobije iz finansijske analize preduzeća predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje mera i akcija za popravljanje boniteta i trendova u poslovanju i razvoju preduzeća.

15

7.1 Pojam finansijske analize Suština definisanja pojma analize finansijskih izveštaja, nalazi se u shvatanju da analiza treba da se podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju onih procesa koji su se desili u preduzeću i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okrviru finansijskih izveštaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraživanje kvatificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspesnosti poslovanja preduzeća.8 Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvatificijanjem i analitičkim interpretiranjem funkcionalih relacija koje postoje između bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogući validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzeća. Na ovaj način definisana finansijska analiza upućuje na analizu poslovnih sredstava i njihovih izvora finansiranja i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija međusobnim poređenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u određenom vremenskom periodu. Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izveštaji o stanju i uspehu preduzeća- bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks. Izuzetno je značajna priprema finasijskih izveštaja u smislu sažimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize. U tu svrhu pozicije u bilansu stanja se najčešće u aktivi grupišu prema pricipu opadajuće likvidnosti, a u pasivi prema principu rastuće dospelosti. Imajući u vidu da finansijski izveštaji sadrže veliki broj podataka, ovi podaci grupišu se radi finansijke analize da bi se dobio jasan i pregledan uvid u finansijsko stanja i da bi se mogli koristiti za izračunavanje racia ili pokazatelja poslovanja. Informacije iz bilansa uspeha, iznos prihoda i rashoda, dobit i informacije iz bilansa stanja o vrednosti imovine, obavezama i neto vrednosti imovine za određeni period, osnova su za izračunavanje finansijskih racia koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika u poslovanju.9 Finansijska analiza u osnovi racio analiza izražena u prostoj matematičkoj formuli kroz odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj.

8. Analiza finansijskih izveštaja „Soko Štark“ d.o.o.

8 R.Tepšić, I.Turk i M.Petrović: Rečnik računovodstva i finansije, Zagreb 1984, str.54 9 „Računovodstvo“, Ekonomska encikolopedija II, Savremena administracija, Beograd, 1984, str.519.

16

Tabela br.1: Obim i struktura bilansa stanja izražena u 000 dinara Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2014.godine Naziv pozicije

001 003 004 005

Tekuća godina 2.918.516 107.851 4.876 2.761.297

Iznosi u 000 dinara Prethodna godina 2.985.755 88.565 940 2.640.754

006 009 010 011 012 013 015

2.761.297 44.492 6.864 37.628 5.990.687 653.372 5.337.315

2.640.754 255.496 213.980 41.516 5.179.388 522.302 4.657.086

016 017 018 019 020

4.907.092 25.054 6.913 372.281 25.975

4.037.363 38.662 16.690 546.237 18.134

021 022 024 025 101 102 104 106 107 109 111

184.018 9.093.221 9.093.221 16.613 938.414 1.961.296 131.354 22.166 4.404 1.171.998 8.102.528

300.428 8.465.571 8.465.571 161.319 602.855 1.961.296 131.354 0 0 1.489.795 7.719.853

112 113 114 116

445.468 471.791 471.791 7.185.269

432.489 564.126 564.126 6.795.238

117 119 120 121

3.409.670 3.376.866 144.485 254.248

3.361.836 3.039.795 184.493 209.114

AOP A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009) II. GOODWILL III.NEMATERIJALNA ULAGANJA IV.NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA(006+007+008) 1.Nekretnine, postrojenja i oprema V.DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI(010+011) 1.Učešće u kapitalu 2.Ostali dugoročni finansijski plasmani B.OBRTNA IMOVINA(013+014+015) I.ZALIHE III.KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA(016+017+018+019+020) 1.Potraživanja 2.Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 3.Kratkoročni finansijski plansmani 4.Gotovinski ekvivalenti i gotovina 5.Porez na dodatnu vrednosti i aktivna vremenska razgraničenja V.ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA G.POSLOVNA IMOVINA(001+012+021) Dj.UKUPNA AKTIVA(022+023) E.VANBILANSNA AKTIVA A.KAPITAL(102+103+104+105+106-107+108-109-110) I.OSNOVNI KAPITAL III.REZERVE V.NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HOV VI.NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HOV VIII.GUBITAK B.DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE(112+113+116) I.DUGORČNA REZERVISANJA II.DUGOROČNE OBAVEZE(114+115) 1.Dugoročni krediti III.KRATKOROČNE OBAVEZE(117+118+119+120+121+122) 1.Kratkoročne finansijske obaveze 3.Obaveze iz poslovanja 4.Ostale kratkoročne obaveze 5.Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska razgraničenja

17

V.ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE G.UKUPNA PASIVA(101+111+123) D.VANBILANSNA PASIVA Izvor:Redovni godišnji finansijski izveštaj-APR

123 124 125

52.279 9.093.221 16.613

70.863 8.465.571 161.319

Na osnovu formalnog bilansa stanja se vidi da je „Soko Štark“ d.o.o. poslovalo sa gubitkom iz razloga što je u 2014.došlo do spajanja sa pravnim licem Palanački kiseljak i pri tom je preuzet njegov gubitak iz ranijih godina. „Soko Štark“ d.o.o. je prikazalo gubitak u iznosu od 1.171.998 na dan 31.12.2014.godine.

Analiza obima i strukture i bilansa uspeha „Soko Štark“ Tabela br.2:Obim i struktura bilansa uspeha izraženi u 000 dinara Bilans uspeha u periodu od 01.01.2014. do 31.12.2014.godine AOP Naziv pozicije I.POSLOVNI PRIHODI 201 (202+203+204-205+206) 1.Prihodi od prodaje 202

Tekuća godina 2014. 8.395.832

Iznosi u 000 Struktura dinara Prethodna 2014 2013 godina 2013.

Indeks

8.164.999

100

100

8.323.077

8.101.159

99,13

99,21

203

35.439

29.084

0,42

0,36

204

27.528

25.297

0,33

0,31

205

0

396

-

0,004

206 207

9.788 7.363.174

9.855 7.186.277

100

100

208

16.676

30.464

0,22

0,42

209

4.616.808

4.490.007

62,70

62,48

3.Troškovi zarada, 210 naknada zarada i ostali lični rashodi 4.Troškovi amortizacije i 211 rezervisanja 5.Ostali poslovni rashodi 212

1.158.866

1.119.721

15,73

15,58

321.119

358.096

4,36

4,96

89,67

1.249.705

1.187.989

16,97

16,53

III.POSLOVNI DOBITAK (201-207) V.FINANSIJSKI PRIHODI

213

1.032.658

978.722

-

-

215

357.539

635.118

-

-

105,1 9 105,5 1 56,29

2.Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3.Povečanje vrednosti zaliha učinaka 4.Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 5.Ostali poslovni prihodi II.POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 1.Nabavna vrednost prodate robe 2.Troškovi materijala

102,8 3 102,7 4 121,8 5 108,8 2 99,32 102,4 6 54,74 102,8 2 103,4 9

18

VI.FINANSIJSKI RASHODI VII.OSTALI PRIHODI VIII.OSTALI RASHODI

216

485.604

485.606

-

-

99,99

217 218

34.781 29.692

53.018 20.251

-

-

IX.DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA(213214+215-216+217-218) B.DOBITAK PRE OPOREZIVANJA(219220+221-222) 1.Poreski rashod perioda 2.Odloženi poreski rashodi perioda 3.Odloženi poreski prihodi perioda Dj.NETO DOBITAK(223-224-225226+227-228)

219

909.682

1.161.001

-

-

65,60 146,6 2 78,35

223

909.682

1.161.001

-

-

78,35

225 226

23.585 106.354

0 0

-

-

-

227

0

141.701

-

-

-

229

779.743

1.302.702

-

-

59,86

Komentari: Na osnovu formalnog prikaza bilansa uspeha i analize obima strukture i indeksa možemo zaključiti da su se prihodi povećali u 2014.godini u odnosu na 2013.godinu. Društvo je zabeležilo neto dobitak u iznosu 779.743 koji je nešto manji u 2014. u odnosu na 2013. godinu jer je u 2013. neto dobitak iznosio 1.302.702. Na osnovu ukupnih rashoda i prihoda možemo zaključiti da je došlo do povećanja rashoda i prihoda u 2014. god u odnosu na 2013. god., ali je preduzeće ipak bolje poslovalo u 2013. god.

8.1 Pokazatelji rentabilnosti Pokazatelji rentabilnosti se odnose na stopu poslovnog i neto dobitka, stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Jednostavnije rečeno, rentabilnost nam govori da li preduzeće ostvaruje neophodan profit. Pokazatelji rentabilnosti se dobijaju na sledeći način:

stopa poslovnog dobitka za god.=poslovni dobitak/prihodi od prodaje*100 stopa poslovnog dobitka za 2013.god.=978.722/8.101.159*100=12,8 19

stopa poslovnog dobitka za 2014.god.=1.032.658/8.323.077*100=12,41 stopa neto dobitka za god.=neto dobitak/prihodi od prodaje*100 stopa neto dobitka za 2013.god.=1.302.702/8.101.159*100=16,08 stopa neto dobitka za 2014.god.=779.743/8.323.077*100=9,37 stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za god.=poslovni dobitak/poslovna sredstva*100 stopa prinosa na uk.posl.sredstva za 2013.god.=978.722/8.456.571*100=11,56 stopa prinosa na uk.posl.sredstva za 2014.god.=1.032.658/9.093.221*100=11,36 Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje da je preduzeće na svakih 100 dinara prosečno uloženih sredstava ostvarilo dobitak. Ova stopa ima smisla ako se vrši komparacija sa stopama iz drugih vremenskih perioda jednog preduzeća, ili ako se vrši poređenje sa stopama drugih preduzeća iz druge grane. Stopa prinosa sops.posl.sred.za 2012.god.=neto dobitak/sopstvena sredstva*100 stopa prinosa na sops.posl.sred.za 2013.god.=1.302.702/602.855*100=219,09 stopa prinosa na sops.posl.sred.za 2014.god.=779.743/938.414*100=83,09 Racio analiza predstvalja vrstu analize koja se pri ispitivanju finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća služi racio brojeva kao instrument (ili metodom) analitičnog ispitivanja. Analiza finansijske situacije preduzeća se može izvršiti pomoću racio analize. Racio predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos između dve vrednosti u godišnjim računima. Racia se obično iskazuje u obliku količnika, procenata ili razlomaka. Postoje tri glavne vrste upoređivanja koje se koriste za procenu fin.racio brojeva: vremenska poređenja, reperi, unakrsna upoređenja. Racio rentabilnost za god.=poslovni prihod/poslovni rashodi racio rentabilnost za 2013.god.=8.164.999/7.186.277=1,14 racio rentabilnost za 2014.god.=8.395.832/7.363.174=1,14 Kada je vrednost manja od 1 onda preduzeće donosi gubitke. Ovi pokazatelji pokazuju da je preduzeće na svaki dinar poslovnih rashoda ostvarilo 1,14 poslovih prihoda po godinama.

8.2 Pokazatelji likvidnosti Ova grupa pokazatelja ukazuje na sposobnost preduzeća da plaća dospele novčane obaveze, uz održavanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i očuvanje dobrog kreditnog 20

boniteta. Najvažniji u ovoj grupi pokazatelja su opšta likvidnost, trenutna likvidnost, neto obrtna sredstva (neto obrtni fond).

Opšta likvidnost Opšti racio likvidnost je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u užem smislu koje zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoročnim izvorima finansiranja. Drugim rečima opšti racio likvidnosti pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza. Uvrđuje se na sledeći način:

opšti racio likvidnosti za god.=obrtna sredstva/kratkoročne obaveze opšti racio likvidnosti za 2013.god.=5.179.388/6.795.238=0,76 opšti racio likvidnosti za 2014.god.=5.990.687/7.185.269=0,83 Vidimo da je opšti racio likvidnosti bio povoljniji 2014.godine. Ovaj koeficijent može biti i previsok i prenizak, a u mnogim industrijskim granama je prenizak kada je blizu 1. Na tom nivou, firme su jedva sposobne da gotovinom koja pristiže pokriju obaveze koje će dospeti.

Rigorozni racio likvidnosti rigorozni racio likvidnosti zalihe)/kratkoročne obaveze

za

god.=likvidna

sredstva(obrtna

sredstva-

rigorozni racio likvidnosti za 2013.god.=4.657.086/6.795.238=0,68 rigorozni racio likvidnosti za 2014.god.=5.337.315/7.185.269=0,74 Najpovoljniji rigorozni racio likvidnost je bio u 2014.godini.

Racio novčane likvidnosti Racio novčane likvidnosti predstavlja još stoži test likvidnosti preduzeća. Utvrđuje se na sledeći način: racio novčane likvidnosti za god.=gotovina/kratkoročne ili dospele obaveze racio novčane likvidnost za 2013.god.=4.657.086/6.795.238=0,68 racio novčane likvidinosti za 2014.god.=5.337.315/7.185.269=0,74

21

Ovaj racio pokazuje da je svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven sa 0,68 i 0,74 dinara gotovine u periodu 2013.-2014.g.. Neto obrtni fond Neto obrtni fond, odnoso neto obrtna sedstva predstavljaju apsloutnu razliku između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza odnosno dugoročne izvore finansiranja obrtnih sredstva. Neto obrtna sredstva ukazuju na sposobnost zaduživanja na kratak rok. neto obrtna sredstava za god.=obrtna sredstva-kratkoročne obaveze neto obrtna sredstva za 2013.god.=5.179.388-6.795.238=-1.615.850 neto obrtna sredstva za 2014.god.=5.990.687-7.185.269=-1.194.582 RACIO DUGOROČNE FINANSIJSKE RAVNOTEŽE „U bilansno – računovodstvenom smislu finansijska ravnoteža na duži rok je obezbeđena kada se dugoročno angažovana sredstva na izvršenju zadatka preduzeća „pokrivena“, finansirana dugoročnim izvorima“10, što je u skladu sa zlatinim bilansnim pravilom u širem smislu. racio dugoročnog finansijskog tuđi)/dugoročno vezana sredstva

ekvilibrijuma=dugoročni

izvori(sopstveni

i

2013:1.166.981/4.475.550=0,26 2014:1.410.205/4.090.514=0,34 Na osnovu racia dugoročnog finansijskog ekvilibrijuma možemo zaključiti da je za 2013.god. sa 0,26 dinara dugoročnih izvora finansiran svaki dinar dugoročno vezanih sredstava, a za 2014.god. sa 0,34din. RACIO STRUKTURE IMOVINE Racia strukture imovine izražavaju strukturu ulaganja kapitala iskazanih u aktivi bilansa stanja. Izračunavaju se kroz odnos delova aktive i ukupne aktive i iskazuju u procnetima. U okviru ove grupe racia, razlikujemo (1) racia globalne strukture aktive i (2) racia „razuđene“ strukture aktive. (1) Prva grupa pokazatelja vezana je za podelu imovine preduzeća na stalnu i obrtnu koja je zasnovana na vremenskom kriterijumu vezanosti pojedinih delova aktive za poslovanje preduzeća. (2) Racia „razuđene“ strukture aktive dobijaju se stavljanjem u odnos pojedinih delova aktive (stalne i obrtne imovine) sa ukupnom aktivom.

RACIO UČEŠĆA STALNE IMOVINE= stalna imovina * 100/ukupna aktiva 10 M.Stojilković, J.Krstić: Finansijska analiza, Ekonomski faklutet, Niš, 2000, str.85

22

2013:2.985.755*100/8.465.571=35,27 2014:2.918.516*100/9.093.221=32,09 RACIO UČEŠĆA OBRTNE IMOVINE=obrtna imovina*100/ukupna aktiva 2013:5.179.388*100/8.465.571=61,18 2014:5.990.687*100/9.093.221=65,88 RACIO UČEŠĆA GOTOVINE=gotovina*100/ukupna aktiva 2013:546.237*100/8.465.571=6,45 2014:372.281*100/9.093.221=4,09 RACIO UČEŠĆA TEKUĆEG POTRAŽIVANJA=tekuća potraživanja*100/ukupna aktiva 2013:4.907.092*100/8.465.571=57,96 2014:4.037.363*100/9.093.221=44,39 RACIO UČEŠĆA ZALIHA=zalihe*100/ukupna aktiva 2013:522.302*100/8.465.571=6,17 2014:653.372*100/9.093.221=7,18 RACIO UČEŠĆA ulaganja*100/ukupna aktiva

NEMATERIJALNIH

ULAGANJA=nematerijalna

2013:940*100/8.465.571=0,01 2014:4.876*100/9.093.221=0,05 RACIO UČEŠĆA OSNOVNIH SREDSTAVA=osnovna sredstva*100/ukupna aktiva 2013:2.985.755*100/8.456.571=35,27 2014:2.918.516*100/9.093.221=32,09 RACIO UČEŠĆA DUGOROČNIH fin.ulaganja*100/ukupna aktiva

FIN.

ULAGANJA=dugoročni

2013:255.496*100/8.465.571=3,02 2014:44.492*100/9.093.221=0,49 KOMENTAR: Na osnovu racia učešća stalne imovine u ukupnoj aktivi iznosi za 2013.godinu 35,27, a za 2014.godinu 32,09, što pokazuje da se učešće u 2014.god.smanjilo za 3,18%. 23

Na osnovu racia učešća obrtne imovine u ukupnoj aktivi možemo zaključiti da iznosi za 2013.god. 61,18%, a za 2014.god. 65,88%. Što znači da se učešće povećalo u 2014.god.za 4,7%. Na osnovu racia učešća gotovine u ukupnoj aktivi možemo zaključiti da njeno učešće za 2013.god.iznosi 6,45%, a za 2014.god. 4,09%, što znači da se učešće smanjilo u 2014.god.za 2,36%. Na osnovu racia učešća tekućih potraživanja u ukupnoj aktivi možemo zaključiti da učešće iznosi za 2013.god. 57,96%, a za 2014.god. 44,39%, što pokazuje da se njihovo učešće smanjilo u 2014.god. za 13,57%. Racio učešća zaliha u ukupnoj aktivi pokazuje da njihovo učešće iznosi 6,17% za 2013.god., a za 2014.god. 7,18, što znači da se njihovo učešće povećalo u 2014.god.za 1,01%. Racio učešća nematerijalnih ulaganja u ukupnoj aktivi pokazuje da njihovo učešće iznosi za 2013.god. 0,01%, a za 2014.god 0,05%. Racio učešća osnovnih sredstava u ukupnoj aktivi iznosi za 2013.god. 35,27%, a za 2014.god. 32,09%. Racio učešća dugoročnih finansijskih ulaganja u ukupnoj aktivi pokazuje da njihovo učešće iznosi za 2013.god. 3,02%, a za 2014.god. 0,49%.

ZAKLJUČAK „Soko Štark“ d.o.o. je prehrambeno preduzeće sa sedištem u Beogradu. Štark je jedno od najstabilnijih preduzeća u privredi Srbije, uspevajući da pregrmi neretku turbulentna i politička zbivanja. 24

„Soko Štark“ je sinonim za slatko u svakoj kući. Značaj brenda je vrlo bitan tako da su najznačajniji brendovi, na koje je Štark najponosniji, smoki, čokolada „Najlepše želje“, prima štapići i krem bananice. Cilj kompanije je da budu novi i originalni. Na tržištu je velika borba protiv konkurencije. U skladu s tim Štark ima svoju ideju, sledi svoj put, ima svoj razvoj tako da konkurencija deluje podsticajno. „Soko Štark“ d.o.o. je akcionarsko društvo. Upravljanje Društvom akcionari vrše preko organa društva u skladu sa Zakonom. Organi Društva su: skupština akcionara, nadzorni odbor, izvršni odbor. Godišnji i finansijski izveštaji Društva su obavezni, ali su takođe i obavezni predmet Revizije. Revizora Društva bira Skupština na predlog Nadzornog odbora, po sprovedenom postupku Komisije za revizije Društva. Raspodela dobiti vrši se na osnovu odluke Skupštine društva. Finansijski izveštaji društva prikazuju realno i objektivno stanje društva. Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije, sl. glasnik RS br. 61/2014. Na osnovu analize finansijskih izveštaja zaključujemo da „Soko Štark“ d.o.o. dobro posluje. Primenom SWOT analize izvodi se zaključak da se Društvo ogleda u uspehu i isticanju njenih „snaga“ koje su visokog kvaliteta i ne mogu da ostanu neprimećene. U koliko se budu držali svojih ciljeva i prate dosadašnju misiju i viziju koju vode oni će postati vodeća kompanija konditorskih proizvoda u Srbiji, a i šire, uprkos velikoj konkurenciji.

LITERATURA 1. Zakon o radu, („Sl.glasnik RS“,br.24/2005,61/2005,54/2009,32/2013 i 75/2014) 2. Babić M., Stavrić B.,: Organizacija preduzeća, KIZ CENTAR, Beograd, 2003.,str.267 3. Osnovi menadžmenta, dr. Kristina Cvetković 25

4. 5. 6. 7.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, Stručna sprema, član 2 Statut „Soko Štark“ Stojirović, Lj., Stojmirović S.,(2009), Marketing, str.145 R.Tepšić, I. Turk i M. Petrović: Rečnik računovodstva i finansija, Zagreb 1984, str.54 8. „Računovodstvo“, Ekonomska enciklopecija II, Savremena administracija, Beograd, 1984, str.519 9. Internet „Soko Štark“ 10. Posloviinfostud.com

26