Sofoklova Elektra

Sofokle

ELEKTRA LICA: PEDAGOG OREST, SIN AGAMEMNONOV PILAD, PRIJATELJ ORESTOV, NE GOVORI NIŠTA ELEKTRA, HRISOTEMIDA, SESTRE ORESTOVE HOR, UGLEDNE STARIJE DJEVOJKE MIKENSKE, PRIJATELJICE ELEKTRINE. KLITEMNESTRA, UDOVICA AGAMEMNONOVA. EGIST, KRALJ I DRUGI MUŽ KLITEMNESTRIN.

1

Prolog (ČIN PRVI)

Sviće. Pred kraljevski dvor u Mikeni dolaze Orest, Pilad i pedagog. Dvor ima troja vrata i trijem sprijeda, gde stoje kipovi božji, a među njima i Apolonov. Desno se vidi grad Arg (gaj Ijin i trg Likijski), levo se na visu diže hram Herin. PRVA POJAVA (OREST, PILAD, PEDAGOG. )

Pedagog Oj sine Agamemnona, što beše vođ Pod Trojom nekad, - sada možeš glavom sam To gledat,za čim srce vek ti čeznulo. Ta eno stari Arg, za kojim ginu ti, I strkom gnane Inahove kćeri/1/ gaj! To boga, zatirača vučjeg, Oreste, Trg jeste Likijski, a sleva slavni hram Gle Herin; ovo, kamo sada stigosmo, Mikenu drž' da vidiš zlatom bogatu I Pelopida eto dvore zlokobne. Tu po umorstvu oca nekad primih te Od sestre tvoje rođene, ponesoh te I spasoh i do cveta hranih mladosti. Da osvetnikom budeš krvi oca svog. Sad, Oreste i Pilade, ti najdraži Moj znance, brzo vam je smislit, što ćemo. Jer jasno sunca svijetlo već nam jutarnje Gle glasne ptičica glasiće budi sad, A crna, zvjezdani' osuta uminu noć. Stog, pre neg' iz dvora tko vam izađe. Posavetujte se, jer tu smo, gde nam nije Otezat doba, već je pravi radu čas.

2

Orest Najmilija mi slugo, kako jasne mi Ti znake kažeš, srcem da si dobar nam! Ta kao konj što plemenit, i ako je star, U pogibli izgubit neće srca svog. Već uho naćuli, - baš tako i ti nas Sad potičeš i ideš sam med prvima. Pa zato ću ti svoju otkrit odluku, A ti mi pozorno daj slušaj svaku reč, I ako ne pogodih što, promeni to! Kad ono stigoh k proročištu pitijskom. Da saznam, kako ću za oca svog se ja Osvetit onim, krv što njeg'vu proliše, Ovako mi proreče - sad ćeš čuti - Feb: Bez štita, vojske, lukavstvom iz potaje Sam rukom svojom smrt nek zadam pravednu! Pa kada takvo dakle čusmo proroštvo, Ti uđi, zgoda kad se pruži, u dvor taj, Obaznaj sve, što s' radi, pa kad saznaš to. Daj stalno javi nam! Ta radi starosti I duga vremena prepoznat neće te Ni sumnjat, gde sjedinam' tako procvate. I pričaj njima, tuđin da si Fočanin i da si evo stigo od Fanofeja/2/ -, Jer to je njihov saveznik baš najbolji. Pa javljaj, usto kletvom njima kuni se, Oresto da od sudbe krute pogibe, Na pitijskijem igrama se skotrlja U trku s kola. To nek bude tvoja riječ! A mi ćemo - da, tako reče nama bog – Grob očev pre svega prelit./з/ okitit Njeg kose viticom, a onda vratit se I rukam' onu dići žaru mjedenu, 3

U grmu štono - to znaš i ti - sakrih je. Da riječju varajući donesemo im Glas mili, moga da je lika nestalo U plamu veće - u prah da se raspao. Pa što me briga to, kad rečju mrtav sam A uistinu zdrav i stečem slavu si. Da, u dobitku, mislim, nema reči zle. Ta često videh veće, gde o smrti se i mudrih lažno širi glas, a onda se Kad opet kući stignu, štuju većma još. Pa tako s' i ja hvalim, posle glasa tog Ko zvezda da ću živ dušmanma sinut još. Al', otadžbino moja, bozi domaći. Na putu tome s dobrom srećom prim'te me – Pa i ti, dome očinski! Ta bol me Sad digli, pa te s pravom svetiti dolazim. Iz zemlje zgažena ne otpravite me. Već dajte vlast da dignem, dom svoj uskrsnem! Sad rekoh to, a ti se, starče, kreni već. Na svoju - to ti briga budi! - pazi stvar! A nas dva idemo. Ta čas je, - Ijudima on U poslu svakom pomoć jeste najveća. Elektra (u kući) Ao meni - meni jadnoj! Pedagog Za vratima unutra, sinko, sluškinje Ja jedne, učini se meni, jauk čuh. Orest Je l' nesretnica Elektra? Ma hoćeš Ti, Da ovdje ostanemo i plač čujemo? 4

Pedagog Ne! Ništa pre nemojmo, dok naloga Ne izvršimo Loksijinih!/4/ Počnimo Ovako: ocu lijmo žrtvu, jer nam to I pobjedu i snagu radu donosi!

(Otidu, a Elektra izađe.) Elektra

Sistem Oj presveto svetlo, Ti zrače, što zemlju nam grliš svud. Kolike li pjesme žalostinke. Kolike li udarce ču mi ti – Spreda na prsi krvave padaju. Kad mrkla mi umine noć! Log bedni u dvorima jadnijem Već znade za noćnu mi slavu tu. Koliko ja nesretnog oca svog Sved plačem - u barbarskoj krajini Ubica ga Ares ne ugosti. Već majka mu moja i preljubnik Egist, kao drvari hrast, krvnicom Oh sekirom raskole glavu! I nikakav ne diže s' od druge Dol' mene plač, oče, što izdahnu Onako mi grdno i jadno. Antisistem AT plača se neću Ja kanit ni jauka bolnoga. Dok zvezdica zrake presjajne Još gledam, a gledam danak taj. 5

Ko slavica kakva, što izgubi Slavujke, na vratima očinskim Pred svima ću u sav glas tužit. Oj dome ti Hadov, Persefonin, Oj podzemski Hermo i Kletvo ti Časna, svete oj kćerke vi božije – Erinije, onog što vidite. Tko s nepravde gine, a vidite. Tko kradom bračni log kalja, Oj svaji'te, pomoz'te, osvetite Smrt oca nam našeg i brata mi Pošaljite! Sama ne mogu ja Da odolim više Tom preteškom bremenu tuge.

(Dolazi hor.) DRUGA POJAVA ULAZNA PESMA HORA (ELEKTRA, HOR.) Hor 1. strofa Elektra oj kćerko, kćerko Majke najnesretnije, što li mi Vek bez prestanka gineš 'vako kukajuć Za Agamemnonom, davno što mati ga Lukava bezbožno prevarom uhvati I kletom izda rukom? Ko to učini Taj pao! - 'vako Horit ako smijem ja. Elektra Gospodskog roda'koleno. 6

Utehom dođoste mukama mojim. Znam i razumem, nije se oku to Otelo meni; i toga se neću da okanim. Svoga da oca ja nesretnog ne plačem, Аl vi, svake što ljubavi milje vraćete meni, Ded pustite - ah, molim vas Ovako s tuge da besnim. Hor 1.antistrofa Al zacelo nećeš Hadu S vode, što na pokoj sve sprema, Vratiti oca nit plačem niti molitvom. Nego mi s mere ti prave sve zapadaš U jad neizmerni - gineš vek naričuć, A leka u toj bedi nema nikakva. Pa što mi onda čezneš za tim mukama? Elektra Luda, ko roditelje si. Jadno preminule, ikad zaboravi! A srcu, meni bar, plačna i plašljiva Omilje ptičica, glasnica Zeusova,/5/ Štono za ltisom - ltisom/б/ tuži sveđ. Ao, prebijedna Nioba, tebe, u kamenu grobu Što suze - ah! - prolivaš. Držim ja bar za boga.

7

Hor 2. strofa Na svijetu, dete, ne granu. Tuga tebi jedinoj. S nje više kukaš ti no oni u kući, A istoga roda, iste s njima krvi si. I Hrisotemida i Ifijanasa tako ti živi i sretnik Oresti, jadima Kom mladost ote s';/8/ jednom će Njeg, sina oca ugledna, Slavna dočekat krajina mikenska. Kad Zeusa blagom pratnjom stigne u naš kraj. Elektra Bez prestanka ti čekam, čekam njega ja; B ez djece, jadna, neudata lutam vijek. Prosipam suze, i bez kraja goni me Nemili udes, a on ti zaboravlja. Što mu učinih,/9/ što li ga pustih./10/ Pa kakav li Meni gle dolazi glas, a nije laž? Ta vječna čežnja mori ga, Аl dok on 'vako čezne, svanut ne mari. Hor 2. antistrofa Ne kloni, dete, ne klon' mi! Na nebu još stoluje Zeus silni, što sve vidi, ravna; njemu ti Gnjev predaj prebolni i ljutit nemoj se Odveć na one, na koje mrziš, nit s uma puštaj! Ta vreme bog je svemožan. Nit sin je Agamemnonov, Na žalu štono krišanskom. 8

Na šašti goveda, boravi, nehajan, A ni bog, što na Aherontu jeste kralj. Elektra Al meni veći žica dijelak prođe već Bez nade, više vrsna nisam trpet ja. Bez roditelja ja venem i venem sveđ. Nikakav vojno me mileni ne štiti. Nego ko kakva tuđinka prezrena Očeve odaje redim, ovako gle U haljinama grdnim, i oko stolova se vrzmam praznih. Hor 3. strofa Da, tužno njemu/11/ na povratku Glas jeknu - tužno, u postelji Kad očinskoj medene sekire Na njega sunu udarac. Lukavština smisli, ubi strast, A obje - strahota! –sliku nam lznesoše strašnu, il' bio bog il čovek, tko to učini. Elektra Oj dane onaj, što od svih Baš najmrži meni ogranu! Oj noći, oj strašna moro ti. Gozbo grozna! Grdnu mi ugleda Smrt otac od ruku dvojijeh,/n/ Što pusti život mi oteše. Što mene upropastiše. Bog, veliki Olimpljanin 9

Oh dao, snašla kob ih zla Osveta, radosti nikad ne užili. Kad takvo delo svršiše!

Hor 3. antistrofa Daj pazi, nemoj dalje sad Ni reči! Ne vidiš, kako li U svoju sada nesreću Gle srćeš tako nemilo? Zla mnogo ti na se navali. Dok mrkom tom dušom svojom spor Vijek rađaš; a takav s moćnima Ti bojak biti ne smeš. Elektra Oh, bijeda, bijeda me prisili; Znam, oku bes ne umače mi. AT neću u bijedi proći se Tuge ove, Dahom dok dišem ja! Ta kome će, rode mileni, Kom, sudi l zdravo, koristit reč. Što slušam?/13/ Pust'te, pust'te me. Oj tešiteljke! Kraja tom Biti neće, nikad muka tih Ja ti se ostavit neću, već suze ću Ovako nebrojene lit.

Epod Hor Al' srca ti govorim odana Ko kakva majčica iskrena; 10

Ne gradi na nevolje nevolju. Elektra Kakve li mere ima ovoj bedi mi? Kazuj: je li lepo za mrtve ne mariti? Gde li med ljudima niče taj običaj? U takvih ne našla ja štovanja Nit, čeka li sreća me, mirno je Uživala, ocu ako svom Na prezir krila sputam ja Plaču si glasnome! Bude li kao prah i ništa mi pokojnik Jadan ležao, a za krv njegovu Kazni oni ne prelrpe. Onda stida nestat će, I straha božjeg u smrtnika svakoga.

PRVA EPISODIJA ČIN DRUGI

PRVA POJAVA (ELEKTRA, HOR). Hor Ja dođoh, kćerce, i za tebe u brizi i k jednu za se. Ako pravo ne Horim. Na tvoju budi! Tvojim ćemo stopam' poć! Elektra Jest. stid me, deve, ako vama čini se, U plaču silnom da se odveć gušim ja. Al' sila mene ovo sili, - prostite! Ta koja ne bi ženska roda ugledna To radila, jad gledajući očinski. 11

Što ja ga baš dan na dan i noć na noć sved Ovako gledam, gdeno većma buji mi. No vene? Prije sveg je mati rođena Dušmanka najljuća mi, onda u kući Da, svojoj živim s ubojicam' oca svog, I oni zapovijedaju mi, oni mi 1 daju, a i uzimaju jednako. Pa onda kakve l, misliš, dane provodim. Na prijestolu kad očinskome opazim Egista, gdeno sedi; spazim, haljine Gde nosi iste, ko on, i Ievanicu Kod ognjišta, gdje njega ubi, izlijeva; Kad spazim onu krajnju obest njihovu – Ubicu nam u oca našeg krevetu Sa zlosretnicom majkom, ako materom Zvat treba onu, koja s njime počiva. A tako bestidna je, te sa kletim Zločincem živi, nikakve s' Erinije Ne boji, nego kao da se smije tom. Što biva, čeka, dok joj svane onaj dan. Kad ono ubi oca mog na prevaru, Tad kolo vodi, kolje janjad, žrtvu si Tu mjesečnicu,/14/ bogovima - spasu svom. A ja ti jadna, prejadna, kad vidim to, U dvoru plačem, ginem i onako ti Sve sama za se žalim gozbu nesretnu. Po ocu što je krstiše; ta nije mi Ni prosto, da s' do mile volje naplačem. Jer ta - da, rečju plemenita žena tad Ovakvim mene vičuć grdi grdnjama: „Ti bogu mrski gade, tebi jedinoj Zar umre otac? Drugi nije l nitko živ U tuzi? Grdno pala, plača sada tog 12

Ne rešili te bozi donji nikada!" Da, tako ruga se, dok od kog ne čuje, Oresto da će stić; tad stane mahnita Do mene, viče: „Nisi l ti mi kriva to? Zar nije tvoje delo to? Ta nijesli l ti Iz ruka mi Oresta kradom otela? Al' znaj, platićeš mi platom dostojnom!" Da, tako laje, usto zbliza jari je Onako isto njezn slavni verenik. Ta sinja kukavica, živa kuga ta. Što s pomoću ti žena znade biti boj. A ja gle jadna venem, dovijek čekajuć, Oresto da će meni svanut kao spas. Ta uvijek nešto smjera. - 'vako nade mi. Što ja ih imam i što nemam, uništi. U takvim, drage, prilikam' ne mogu biti Ja poslušna nit mučat, nego u zlu ti Baš preka jeste potreba i radit zlo. Hor De reci: je l Egisto gdegod blizu tu. Dok nama Horiš to, il' ode od kuće? Elektra Ta da. Ma nemoj mislit, da bih, da je tu, Uvani hodala. Sad desi s' u polju. Hor E onda ću se s tobom, kad je tako to. Slobodnije upustit ja u razgovor. Elektra Ta pitaj, što ti drago, - njega nema sad. 13

Hor Pa ja te pitam: za brata što veliš svog. Da l kani doć il' ne da mu se? Želim znat. Elektra Bar veli, al' dok veli, reč ne drži on. Hor Tko stvara veliko, otezat voli taj. Elektra Al' opet bez otezanja ga spasoh ja. Hor Ne boj se! Plemenit je, dragim pomoć će. Elektra Ta uzdam se, - ma ne bih dugo žvela. Hor Ni reči sada više! Eno sestru ti. Krv istog oca, majke, iste, vidim ja, Hrisotemidu, - u rukam' nosi iz kuće Gle za grob žrtvu, kakva s' mrtvim prinosi.

(Hrisotemida nosi levanicu, zdelicu s plodovima i valjda još žrtveni kolač.) DRUGA POJAVA (PREĐAŠNJI, HRISOTEMIDA.) Hrisotemida A što iziđe opet, te na izlazu 14

U predvorju glas, sestro, dižeš eto svoj I ne'š u dugom vremenu da naučiš Ne odavat tako ludo pustu gnevu se'? Al' znam i sama ja toliko, da me to Sad boli; stoga, kad bih stala na snagu. Pokazala bih, kako po njih mislim ja! Al' 'vako u zlu smotat jedra mili mi s'. Ne činit se, da smjeram što, a naudit Ne mogu. I ti, želim, 'vako radila! Al' opet nije pravo, kako zborim ja, Već kako sudiš ti; no treba l slobodna Da živim, gospodare u svem slušat je. Elektra Strahota j', gde si dete ocu 'nakvome, A zaboravi ga, dok mariš za majku. Sve opomene te mi od nje nauči, Od sebe sama ti to ništa ne zboriš. Od dvoga biraj jedno: il' si ćudi zle Il' dobre, al' na svoje drage ne misliš. Ti reče sada baš, da staneš na snagu. Pokazala bi mržnju im, a mene gle. Što oca svakom osvetom osvećujem. Ne pomažeš, već od djela me odvraćaš. Pa nije l zlo to, k tomu i kukavština? Ta kaži il' od mene čuj: od kakve bi. Da s' plača prođem, koristi mi bilo to? Ne živim? Da - zlo, znam, al' opet živi se. Al' jada njima zadajem, te mrtvu tim, Imade l onde kakva slast, čast podajem. A ti, što mrziš, mrziš dašto rečju nam. A delom stojiš uz ubice oca svog. Stog nikad ne bih ja, pa nudio mi ko Te dare tvoje, što se njima gizdaš sad, 15

Pokorila se! Tebi krcat bio stol, U obilju nek život teče! Srca svog Ne ranit/15/ - to bud' hrana meni! Časti steć Ne želim tvoje, nit bi ti, da mudra si. Al' 'vako, gde bi smela kćerkom oca se Zvat najboljega, materinim zlatom se Ti zovi! Tako ćeš većini izić zla. Kad mrtva oca. mile svoje odvrže. Hor Ne plani strašću, boga ti! U rečima Vas obadviju ima dobra, kad bi se Ti njenim, ona tvojim koristila. Hrisotemida Ja, djeve, nekako sam rečima njezinim Već vična, nit bi ikad ih se sjetila,/16/ Da ne čuh, zlo gde njoj preti najveće, Ugušit štono u nje taj će glasni plač. Elektra Daj reci tu strahotu! Ako veću mi Od ove kažeš, neću s' više opirat. Hrisotemida Pa reći ću ti sve, koliko znadem ja. Ta misle te, ne okaniš li s' plača tog, Otpremit onamo, gde nikad sunca sjaj Ne'š gledat; živa tamnici pod svodom ćeš Daleko od te zemlje/17/ pevat nevolju. Stog misli -, nemoj jednom posle krivit me 16

Nastradav! Sad je doba opametit se. Elektra Pa to mi činit doista naumiše? Hrisotemida Jest -, čim Egisto sada kući vrati se. Elektra Koliko baš je do tog -, brzo došao! Hrisotemida Al' kakvu ovo, jadna, želju izusti? Elektra Da dođe, ako smera radit tako što! Hrisotemida Pa što ćeš, da te snađe? Gde ti pamet je? Elektra Što dalje od vas hoću da utečem ja. Hrisotemida A nije l tebi na pameti život taj? Elektra Ej krasna 1' življenja mi mog - divota baš!

17

Hrisotemida Pa bilo bi, da pametno se vladat znaš. Elektra Ne uči mene, kako drugim bit ću zla! Hrisotemida Ne učim -, već gosparima da popuštaš. Elektra Ti lepšaj to/18/ al' ćudi mi ne pogađaš. Hrisotemida Ne pasti s bezumlja je lepo zaista. Elektra Pa past ću, treba li, oca svog osvećujuć. Hrisotemida Al' otac, znam ja, ovo meni/19/ oprašta. Elektra Reč takvu može rđa tek pohvaliti. Hrisotemida A ti me nećeš slušat, pristat uza me? Elektra Ne! Tako šuplja glava nikad ne bila! 18

Hrisotemida Pa ja ću poći, kamo putem šalju me. Elektra A kamo ideš? Komu nosiš žrtvu tu? Hrisotemida Ta mati šalje, ocu grob da prelijem. Elektra Što reče? Zar dušmanu svome najljućem? Hrisotemida Kog ona ubi -, to ti hoćeš da kažeš. Elektra A koji drug je skloni? Kom se svide to? Hrisotemida Strah neki noćni, čini s' meni, sili je. Elektra Oj bozi očinski, sad bud'te u pomoć! Hrisotemida Uzdanja l imaš kakva radi strave te? Elektra Kad prikazu mi kažeš, reći ću ti tad. 19

Hrisotemida Al' ne znam kazat doli nešto malo tek. Elektra Pa kazuj i to! Mala rečca zaista Već mnogo puta sruši, diže čoveka. Hrisotemida Glas neki pronosi se, oca da je mog i tvoga videla, gde na svet drugi put On dođe, te s njom živeti stade; žezlo on, Što sam ga jednom nošaše, a sada ga Egisto ima, uze i u ognjište Zatače; iz njeg niče bujna mladica I hladom pritisnu svu zemlju mikensku. To jednog pripovedat čuh, što bijaše Tad blizu, Suncu kad je san kazivala./20/ A više ti ne znadem nego samo to, Da ona mene šalje radi straha tog. Stog bozim' roda svog te kunem: poslušaj I ne gin' s nerazuma! Odbiješ li me U nevolji ćeš onda opet tražit me. Elektra Al', draga, od tog ništa, što u rukama Imadeš, na grob ne stavi, jer pravo ti Ni bogu drago nije metat plodova Nit žrtve ocu lit od žene mrske mu. Il' vetru predaj il' duboko u prah skrij. Gde nikad od tog ništa rake oca nam Doseći neće, nego nek se njoj to Ko zaklad čuva dolje, kada izdahne. Pa uopće, da nije najbesramnija 20

Od žena svih, ej nikad ne bi lila ti Ljevanica gle mrske tom, što ubi ga. Pa gledaj, čini l ti e, da će pokojnik U grobu s ljubavlju joj primit dare te. Gde mrtva grdno ko dušmana nakazi./21/ I o glavu mu otr mrlje krvave. Svoj grijeh da opere. Ta valj'da ne misliš, Ubistvo da će ona time/22/ okajat? Ne nikad! Nego pusti to, pa s glave si Vrh kose - uvojak de sreži, daj mu ga Po još od mene jadne - malen dašto dar, Al' opet sve, što imam - ovo vlasi gle I pas mi nekićeni, nek je za dušu! Pa padni, moli, milostivo da dođe Iz groba kao branič od dušmana nam, I sinak Orest živ nek rukom savlada, A nogom zgazi njeg've neprijatelje, Da posle rukam' punijim ga kitimo, No što ga sada mi darivat možemo! Da, mislim, mislim, da j' i njemu stalo što. Te takve eto teške njoj šalje sne. Al' opet, sele, idi sebi na ruku I meni i od svih ljudi najdražem – Da, ocu našem, što u Hadu počiva! Hor Baš bogu milo djeva zbori -, (Hrisotemidi) ti ćeš to Izvršit, draga, ako budeš pametna. Hrisotemida Izvršit ću, jer dvema pravedna ti stvar 21

Bit neće uzrok svađi, nego će im rad Uskorit. A vi, mile, muč'te, boga vam, O ovom djelu, što učinit kanim ga! Jer dozna 1' mati za to, još će, čini se, Baš ogrknut mi ovaj smeli naum moj. (Hrisotemida odlazi.) DRUGA POJAVA PRVA STAJAĆA PESMA HORA (ELEKTRA, HOR.) Hor 1. strofa Ako nisam bez uma proročica l pamet zdrava me ne ostavi, Pravda naveštena dolazi l pravednu u rukam' svojim nosi vlast; Progonit će ih, dete, - skoro bit će to. Uzdanje budi misao, Gde evo ovčas za san čuh, Štono slatko zuji mi. Ta roditelj, Helena vladar, Nikad ne zaboravlja Ni stara dvoseklica bradva, Ubojnica medena, Što njega nam po zločinstvu smače pregrdnome. 1. antistrofa

I mnogonoga i mnogoruka/23/ će Stić Srda koraka gvozdenoga, Što u zasedi se krije sad. Bez zakona, bez stida ih - grjehota je – Za brakom, krvlju okaljanim, srva strast. A za to, uzdam se, Znak javlja nam se; nikad ga Krivci a ni sukrivci/24/ 22

Pohvalit neće, il' zacjelo Više nisu proroštvo Smrtnicima ni sanci grozni A ni glasi od boga, Ta prikaza noćna ako s' dobro ne dokonča. Epod Oj Pelopova negdašnja Ti kobna konjska utrko, Oh kako l crna svanu Zemlji toj! Ta otkad Mirtil/25/ u moru – Od ruke tuđe nade grob. Sa zlatnog svoga sedala Zločinstvom crnim strovaljen, Odonda još nikada ti doma tog Zločinstvo kobno ne pusti.

(Klitemnestra dolazi iz dvora s robinjom, koja nosi košaru punu plodova.) DRUGA EPISODIJA ČIN TREĆI

PRVA POJAVA (PREĐAŠNJI, KLITEMNESTRA.) Klitemnestra Jest, na slobodi, čini s', opet krećeš se; Egista nema, koji vazda brani ti. Na vratim' bar da ne sramotiš drage; A sada, jer on ode, ništa na me se Ne osvrćeš. A mnogo me pred mnogima Ti obruži, - da s' banim drsko, bez pravde Pa tebi i tvom se rugam vladanju. obijesti u mene nema, - grdim te, Jer ti me često puta 'vako grdit znaš. 23

Sveđ otac ti je, ništa drugo, izlika; Od mene, kažeš, pogibe. Od mene - da, Znam dobro; tajit nije na pameti mi. Al Pravda njega pogubi, ne sama ja; Njoj beše ti pomagat, da si pametna Ti bila, jer taj otac tvoj, kog plačeš vijek, Taj sestru tvoju, od Helena jedini, Odolje bozim' žrtvovat, a muke on Tolike sijuć ne muči, koliku ja, Što rađah. Neka! Al daj reci, zašto nju Prikaza, - za kog? Za Argivce, reći ćeš? Al nisu nju pogubit prava imali. A ubi l moju za brata Menelaja, Od mene kazan stić ga nije imala? U onoga zar dvoje/26/ dece ne beše? Toj većma bješe nego onoj mojoj mreti, Od oca su i majke, radi koje bi Put onaj. Il' Had čežnju većma oćuti Za mojom negol' njenom djecom, nju da mi Proguta? H' u oca, one nesreće, Zar srca za Menelajevu bijaše, Za moju ne? Pa nije l ćud to oca zla. Bez uma? Mislim, ako ti i ne zborim Po ćudi. Rekla bi i pokojnica to, Da glas joj vrati se. Pa ja se ne kajem Rad čina. Čini 1' tebi se, da sudim zlo. Sud stvori čestit, onda kori bližnje si!

24

Elektra Bar sada nećeš reći, da te prva ja Uvrijedili, onda tako što od tebe čuh. Pa ako dopustiš, po pravdi zborit ću Za pokojnika, k jednu i za sestru si. Klitemnestra Pa dopuštam. Da tako sved mi počinješ Govorit, ne bi teško bilo slušat te. Elektra Pa evo hoću. Oca, veliš, ubi mi. Riječ koja od te može bit još ružnija, Pa s pravom bilo ili ne? Dokazat ću, Da s pravom ne ubi, već rečma rđav te Potače čovek, s kim sad živiš. Lovicu Artemidu de pitaj, kome za kazan U Aulidi te silne sputa vetrove Il’ ja ću reći, jer je pitat ne možeš. Moj otac jednom šećuć - tako čujem ja – Po gaju božičinu, krokom jelena Šarena, rogata baš, diže. Rušeć ga On pohvali s', i slučajno mu jedna riječ Izmače. Zato kćerka planu Letina, Ahejce ustavljaše, nek za odmazdu Kćer svoju mjesto zveri otac žrtvuje. I tako pade žrtvom, - drugog izlaza Ni kući ni pod Troju vojsci ne beše. 25

Da, zato s mukom, pod silu - a opiro s' On dugo - zakla nju, ne zbog Menelaja. A htjede l - neki je i na tvoju - djelom tim Koristit onom, zar je zato morao Od tebe ginut on? Po kakvu zakonu? Kad takav ljudma zakon daješ, pazi, Da jada sama si ne zadaš, - požališ! Jer budemo li jednog klali za drugog, Ti prva past ćeš, ako pravda stigne te. Al' gledaj, nije l ovo loš ti izgovor. Ta izvoliš li, ono kaži: zašto sad Najgrdnija na svetu dela počinjaš S ubicom onom spavaš, s kojim oca mog Ti ono pre pogubi i dece mu Još rađaš, onu zakonitu otprije. Od zakonitih što potekla, odvrže? Pa kako ću pohvalit to? Il' reći ćeš, Da i to za kćer tvoju jeste odmazda? Al' ružno je, i ako kažeš. Dično nij' Rad kćeri za dušmana baš udavat se. Al' ni opominjat te nije slobodno. Sav jezik isplaziš i vičeš, mater si Da ružimo. A ja bar držim, da si ti Ma prije gospodarica no majka nam. Ta mučan život živim, sila nevolja Od tebe i tvog druga vek me snalazi. A onaj drugi vani - Orest kukavi, Izmakav jedva ruci tvojoj, jadno ti Životari; rad njega često na me se Ti potuži, da osvetnikom tebi se On hrani. Pa da, to bih - znaj zacijelo - ja. Da mogu. Zato svima trubi, da sam ja Il', hoćeš, zla il' lajava il' drskosti 26

Sva puna. Jesam li ti poslu takvom Ja vešta, tvoje ćudi ne sramotim baš. Hor Gle, vidim, besom diše, ali da li je U pravu, za to više, vidim, ne mari. Klitemnestra Pa čemu treba meni za nju mariti, Kad 'vako onu, što je rodi, obruka A tako mlada? Pa ne čini li ti se. Bez stida na svako da delo će se dat? Elektra Sad dobro znadi, mene da je toga stid, I ako ti ne čini s'. Vidim, ne radim Ni prema dobi, a ni kako meni se Pristoji. Ali mene tvoja zlobna ćud I dela tvoja sile, preko srca to Da radim. Dela ružna ružnim uče se. Klitemnestra Oj skote drski! Jest, ja, moje reči ti I dela moja daju grdit previšeim/ Elektra To ti si kriva, ne ja. Delo činiš ti, A dela prema sebi reči nalaze. Klitemnestra Artemide mi gospe, rad te drskosti 27

Uteći nećeš, kad Egisto vrati se. Elektra (Horu) E vidiš? Gnev je zanosi, a dopusti li, Da zborim, što bih htela, - ne zna slušati.

Klitemnestra Zar nećeš dati mi, ni s tihom molitvom Da žrtvujem, kad zborit sve dopustih ti? Elektra Pa dam ti, želim, žrtvuj! Moga jezika Ne krivi! Ta ni rečce više neću reć. Klitemnestra (robinji) Diž' žrtvu ti do mene, svake vrste plod, Da eto Gospodu prinesem! Od straha, što osvaja me sad, Nek to mi bude spas! (Kipu Apolonovu) Ded, Febo zaštitnice, čuj mi sada ti Riječ tajnu, jer ja gle pred prijateljima Ne govorim nit smijem baš na svijetlo sve Iznesti, dok je ova u blizini mi, Iz zavisti da jezičinom lajavom Glas lažan rasturila ne bi gradom svim. Al' slušaj 'vako! Tako i ja zborit ću. Te prikaze, što noćas u snu dvoličnu Ja videh, daj mi, gospodaru Likijski, Pojaviše l se na sreću, nek vrše se, Na nesreću li, na dušmane svali ih! Pa smeraju li neki meni bogatstvo Sad ovo otet, ne dopusti, nego daj Da 'vako sveđ životom živim vedrijem 28

I dvorima Atrida, žezlom da vladam; Da vedre trajuć dane živim s dragima, Što s njima živim sad, i s onom djecom si, Što nijesu srca zla nit gorke tuge mi Zadavaju. To, Apolone Likijski, Dobrodušno me usliši i nama svim Daj, kako molimo. A drugo - držim - sve, I ako šutim ja, ti znadeš, jer si bog; Od Zeusa tko je, taj sve mora da vidi. (Dolazi pedagog kao glasnik.) DRUGA POJAVA (PREĐAŠNJI, PEDAGOG.) Pedagog Oj deve strane, mogu 1' stalno doznat ja, Egista kralja da l su ovo dvorovi? Hor Jest, stranče, ovo su. Sam dobro pogodi. Pedagog Pa pogađam li i to još, da .gospa je To njeg'va? Na pogled se čini kraljica. Hor Zacelo, dašto. Glavom ti je ona to. Pedagog Oj zdravo, gospo! S glasom dobrim stigoh ja Od prijatelja k tebi i Egistu sad. 29

Klitemnestra Reč primam tu, al' prije svega želja me Od tebe doznat, tko te ovo posla nam. Pedagog Fanotej Fočanin -, stvar javlja veliku. Klitemnestra A što to, strance? Kaž'! Od prijatelja si Pa, stalno znam, i mile glase nosiš nam. Pedagog Oresto mrtav je -, to kažem kratko ja. Elektra Ao meni jadnoj! Danom ovim propadoh! Klitemnestra (glasniku) Što - što to veliš, strance? Nje ti ne slušaj! Pedagog Oresto - velim sad, ko pre - mrtav je. Elektra Ja nesretnica odoh, više nema me! Klitemnestra

(Elektri) Ti čini svoje! (Pedagogu) A ti, stranče, kazuj mi Po istini, na koji način poginu.

30

Pedagog Pa zato me i slali, da ti kažem sve. Na igre slavne, onu diku Helade, On radi delfijske ti dode nagrade; Pa čoveka kad onog začu glasni klik. Što k trci zovnu - prvi jeste mejdan to – Iziđe krasan, svima onde začudo. U trku prema snazi stiže meti on I s darom/28/ svanu dičnijem za pobedu. A ne znam, kako da ti malo od mnogog 0 delma, snazi takva pričam čovjeka. Al' jedno znaj: koliko natecanja ti Oglasiše tad sudije - a pet ima ih – On svaku u njim steče dobit; slavili Njeg sretna, oglase, Argivac da je on, Oresto imenom, sin Agamemnona, Što slavnu jednom vojsku skupi helensku. l tako ti je to. Al' kada neki bog Baš o zlu radi, ni jak neće uteć mu. On sutradan, sunce kad se rađalo, A brza na kolima beše utrka. Iziđe među mnogim upravljačima. Ahejac bješe jedan, jedan iz Sparte, Dva Libijanca,/29/ vešti spregom, kolima Upravljat; s tesalskim konjima med njima On peti beše, šesti iz Etolije Sa riđanima, sedmi iz Magnesije A osmi, rodom Enijanac, s bijelcima; Iz bogom građene Atene deveti, Beoćanin broj deset kolma zakruži. Kud izabrani suci ždrijebom smjeste ih I kola im poređaju, tud stanu svi. 31

I na jek trube medene polete tad Pa k jednu kliknu konjima, uzde rukama Potresu; trkalištem cijelim tutnjava Od glomota ti kola sume, prašina Uzvitla s'; svi se skupa ispremiješaju. Ne štede badlja, rad bi prestić drugome Osovinu i usopljene konje mu. Pa dašćuć konji penu siplju o plećim' I tragom točkova te naprijed srljaju. On ispod samog krajnjeg stupa vozeć se Sved glavčinom bi strugnuo i logova Svog desnog puštao, pritezo lijevoga./30/ Pa dosad sva su kola pravcem jurila, Al' onda Enijancu divlji ždrijepci ti Uteku, silom lete, a kod zakreta A šesti, sedmi put se veće trčalo/31/ Sa barčanskijem kolma čelom sraze se. I sad jedan drugog s jedne nezgode Razmrska, svali s' na nj, te sva se krišanska Ravnica polomljenim pokri kolima. Kad vešti vozač iz Atene spazi to. On skrene napolje pa stane, ostavi Taj vrtlog kola, što se ono uzmuti Na srijedi. A on, Orest, goni posljednji; Zaosta s konjima, u svršetak izda se. A kako vidi, sam da osla, oštrijem Tad krikom brzim konjima uši osinu I potjera. Pa njih dva koiim' do kola Sve gone; sad jedan a sad drugi ti Pred upregnuta kola pruža glavu si. Kolikoput se trčalo, sved jadnik se Proveze sretno čitav s kolma čitavim. Al' onda puti uzdu levu konju si 32

Na zakretu,/32/ neopazice udari On stupu o rub, slomi vrh osovini. Na sredi što је;/зз/ s oblučca omače se, U krojenu se onda splete remenju. Čim padne na tle, konji mu se rastrče Sred trkališta. Narod, čim ga opazi, Gdje s konja sruši se, za mladićem jaukne. Kad 'nakva r Ta stvori, a zlo takvo ga Zateče! Čas ga po tlih vuče, k nebu mu Čas opet nog diže, dok vozači ga U trku konje teškom mukom ustaviv, Sveg krvava ne odriješe, te nitko ga Od prijatelja ne prepozna, jadni lik Kad vidje. Odmah spale ga na lomači, U žari maloj silno tijelo, kukav prah. Sad nose odabrani ljudi Fočani, U očinskoj da zemlji evo nađe grob, Da, tako ti je to, po riječi bolno već, A tko to vide, ko što mi smo, nesreća Za nj od svih, što ih videh, jeste najveća. Hor Uh! Starim, tako čini s', gospodarima Sve koljeno baš dokraja sad izginu. Klitemnestra O Zeuse, što ću? Bi li srećom zvala to Il' nesrećom, al' opet dobrom?Jadno je Kad zla kob mojih mom životu jeste spas. Pedagog 33

Što 'vako, gospo, klonu s moje reči sad? Klitemnestra Bit majkom strašno j'. U nje nema mržnje ti, Ni kad od onog, koga rodi, trpi zlo. Pedagog Zaludu dakle, kako čini s', dođosmo. Klitemnestra Ne, nipošto zaludu. Kako uzalud. Sa znacima kad ti mi stiže sigurnim. Da umrije on, što od srca mi porod je, A sisu, njegu moji pusti, u svet tuđ Beguncem krenu? Otkad iz tog otide On kraja, ne vide me više; krivio S ubistva mene očeva i osvetom Još strašnom prijetio mi. Sanak slatki stog Ni noću me ni danju nije grilo. Već vreme svesilno me strahom smrtnijem Sveđ strašilo. Sad danas riješih straha se i od Nje i od njega, al' je nesreća (pokazuje na Elektru) To veća u kući mi bila, čistu mi Krv ispijaše uvek, - al' negde ćemo sad Na miru od tih pretnji dane boravit. Elektra Ao meni jadnoj! Sada mi je zaplakat, Oresto, s tvoje nesreće, kad eto se Onakvu tebi ruga mati! (Klitemnestri) Lepo zar?/34/

34

Klitemestra Ne po te,/35/ al' po njega, kako j', lepo je. Elektra Čuj onog, Nemesa, što umre nedavno! Klitemnestra Kog treba, čula je, te lepo odobri. Elektra Podruguj se! Ta sad si ele sretna ti. Klitemnestra Pa nećete l - Oresto i ti sprečiti to? Elektra Da, sprečilo nas, nismo jaki sprečiti te. Klitemnestra (pedagogu) Došašće tvoje, stranče, mnogo vredno je. Zaveza l' toj tu jezičinu lajavu. Pedagog Pa dakle mogu poć, u redu kad je to. Klitemnestra Ne, nipošto! Nit mene ti bi dostojno Uradio nit znanca, koji posla te, Al' uđi u kuću! Nju pusti, jade si nek vani plače svoje, svojih dragijeh!

(Klitemnestra ode s pedagogom u dvor.) 35

TREĆA POJAVA (ELEKTRA, HOR.) Elektra Zar nesretnica, čini vam se, žalosna 1 tužna strašno zaplaka i zarida Za sinom svojim, što joj 'nako pogibe? Da -, rugajuć se otide. O jadna ja! Oresto dragi, kako l mrtav ubi me! Ti ode, iz srca mi nadu jedinu, Što još je imah, kinu - onu, da ćeš živ Jedanput osvetnikom stići ocu svom I meni jadnoj. Kamo mi se denut sad? Ta sama sam. I tebe ja i oca svog Izgubih. Sada opet treba najmržim Da ljudma, oca svog ubicam', robujem. Pa to je za me dično? Al' odsada ja Pod jednim s njima krovom neću boravit. Za sebe neću marit, tu na vratima Bez prijatelja će mi venut život moj. Pa zato, smeta l kog od ukućana to, Nek ubije me, radost će mi biti smrt, A život žalost; za životom ne gramzim.

TUŽALJKA ELEKTRA, HOR. 1. strofa Hor A gde su Zeusa gromovi, gde li opet sjajni Helije, mirna oka kad oni sad to gledaju i kriju? Elektra A joj! Ah, ah! 36

Hor Oj dušo, što plačeš ti?/36/ Elektra Uh, uh! Hor Ne viči mi u sav glas! Elektra Ti smrt si!/37/ Hor Zašt'? Elektra Jer nadu I' mi probudiš za one, Štono bez sumnje odoše u Had, ono ćeš, gdeno ginem sada, Mene još jače prigazit. Hor 1. antistrofa Znam kralja Amfijaraja, zamkom njega ženskom Nestade - s ogrličice zlatne,/38/ i pod zemljom sada on – Eleklra A joj! Ah, ah!

Hor Živ živcat gospoduje. 37

Elektra Uh, uh! Hor Jest, strašno, no kuga ta – Elektra Al pade!/39/ Hor Da. Eleklra Znam, znadem. No osvetnik se javi Onom u tuzi. za me više nikoga nema; tko još beše, Netragom ode ugrabljen. 2. strofa Hor Jadnu jadna kob te snalazi. Elektra To i ja znam - znam predobro. Ta mesec na mesec vek mi moj Sve donosi jada i vaja roj. Hor Kažeš, što videsmo. Elektra Nemoj više onamo da me zavedeš, gde – 38

Hor Što veliš? Elektra Od visoka roda mi, iste krvi,/40/ Pomoći - nade nema već. Hor 2. antistrofa Sve koliko smrtne čeka smrt. Elektra Pa zar kod brze utrke Onako, kao što jadnik taj, krojenu nađu je remenju? Hor Beskrajne l nesreće! Elektra Kako ne? Ko tuđin bez ruka se mojih – Hor Ao, ao! Elektra Prestavi, a groba mu ja ne spremih Niti ga plačem oplakah.

(Dolazi Hrisotemida sva radosna.) ČETVRTA POJAVA (PREĐAŠNJI, HRISOTEMIDA.) Hrisotemida 39

Gle radost, draga-, mene amo goni sad, Te dođoh brzo, za pristojnost ne mareć. Ta radost nosim i lek od te nevolje, Što prvo trpela si i s nje stenjala. Elektra Pa otkle tebi jadim' mojim pomoći. Kad leka nigde im uočit ne možeš? Hrisotemida Oresto dođe nama - to od mene čuj I znaj - sam glavom, ko što mene gledaš sad. Elektra Zar s uma pade, jadna, pa se nevolji – Da, svojoj, kao što i mojoj, smeješ ti? Hrisotemida Ma ognjišta mi očinskog, ne govorim Ja od obesti ovo, već - on stiže nam. Elektra O jadna ja! Od kojeg ču mi čoveka Taj glas, te tako preko mere veruješ? Hrisotemida Od sebe, a ne od druge; ta znake ti Ja jasne videh, - tome glasu verujem. Elektra A kakav, jadna, dokaz vide? Na što mi 40

Ti svrnu, 'vako vatrom planu ludila? Hrisotemida Sad, bogova ti, čuj, pa kad me saslušaš. Tad pametnom il' ludom možeš krstit me! Elektra Pa kazuj, ako ti je zborit kakva slast! Hrisotemida Pa evo kazat ću ti sve, što videh ja. Kad ono dođoh ocu svom na stari grob. Tad vidim, humku s vrha teku potoci Tek prolivena mleka, krugom uokrug Sve cvijeće, kakva ima, ocu kiti grob. Kad vidim, začudim se ja i obazrem. Da smrtnik kakav nije s' natisnuo gdje Za mnome. Ali vidim, svud tišina je Po kraju; humku idem bliže, opazim Na kraju groba uvojak tek odrezan. I odmah, čim to jadna vidjeh, uskrsnu U duši lik mi poznat; vidim eno znak Od najdražeg na svijetu meni čovjeka – Oresta. Rukom' taknem se, ne prekinem Tišine; od radosti oko suzama Mah zali se. Pa sada, ko i onda, znam. Da ni od kog dol' njega nije nakit taj. Ta kome to dol' meni, tebi pristaje? A ja - toliko znadem - ne učinih to Pa ni ti. Kako bi, kad ispod krova log Ni u hram ne smiješ, da s tog ne proplačeš? tako što ni majke srce ne voli Baš radit, nit bi nama to izmaklo se. 41

Oresto ovo grobu sad iskaza čast. Al', draga, ne boj se! Zacijelo uz iste Ne stoji uvijek isti bog. Ta prije nam On neprijazan beše, dan će današnji Početak možda mnogoj nama sreći bit. Elektra Uh, kako li te davno žalim s bezumlja! Hrisotemida A što je? Ne zborim li ja to na radost? Elektra Ej ne znaš, gde si, ni kud pamet ode ti! Hrisotemida A kako ne znam ja, što videh očima.

Elektra E, jadna, mrtav je. I ode spas ti nam Od njega, u nj ne upiri već pogled svoj! Hrisotemida Ao meni jadnoj! Pa od koga sazna to? Elektra Od onog, što bi blizu, kad ginu on.

42

Hrisotemida Pa gdje je taj? Ma začudo je meni to. Elektra U dvoru, ugodan je majci, mrzak ne. Hrisotemida Ao meni jadnoj! Al' od koga bijahu Ti mnogi dari tad na grobu očevu? Elektra Ja mislim, bit će, te zacelo netko ti Orestu to na spomen stavi pokojnom. Hrisotemida Oj mene nesretne! A u radosti ja S tim glasom evo hrlih, ne znah nesreću, U koju zapadosmo. Sad, gdje vratih se. Uz stare jade još i druge nalazim. Elektra Da, tako ti je to. Аl poslušaš li me. To breme ove sada bede skinut ćeš. Hrisotemida Zar mrtve ikada ću uskrsnut ja? Elektra To ne mislih. Ta nisam tako luda ja! 43

Hrisotemida Pa što li tražiš, a do mene stoji to? Elektra Da srca imaš vršit, što ću svetovat. Hrisotemida No ima l korist kakva, naću odbit to. Elektra Gle, bez muke ti sreće nema nikakve. Hrisotemida Ta vidim. Sve, koliko mogu, prinest ću. Elektra Pa čujte sada, kako radit namislih! I sama negdje znaš, da nema od dragih Sad pomoći nam nikakve; njih uze Had i ote, ostadosmo same samcite. A ja ti, dok sam za brata još čula svog Životom da mi cvate, imah nade još. Jedanput da će osvetnikom očeva Umorstva stić. Sad, kad ga nema, upirem Ja oči u te. Sa mnom gle - sa sestrom se Ne krati ubit krivca krvi očeve, Egista; više ništa krit tine trebam. Pa dokle ćeš lakoumno mi čekati. Na koju 1' nadu dobru još osvrnut se? Ta plakat ti je, očevinu bogatu 44

Kad izgubi; tugovat ti je dugo sad. Bez braka, svadbe gde ovako stariš ti. Pa tome zaista se više ne nadaj Da ikada ćeš postići; nije tako lud Egisto, te bi dao, da mu koljeno Poraste tvoje il' i moje na propast Baš očitu. Al' poslušaš li savet moj, To prije sveg za ljubav ti ćeš hvalu brat Od oca dole mrtva, k jednu od brata, A onda ćeš se, ko što jesi, slobodna Zvat posle i doživeti svadbu dostojnu; 0 dobro svakom voli oko zapeti. Zar ne vidiš, koliku slavu glasom ćeš I sebi a i meni steći poslušav? Ta tko nas il' od građana il' stranaca. Kad vidi. 'vak.vom hvalom neće pozdravit: „Ded, prijatelji, gleđ'te eno sestre dve. Što dom su spasle očinski, - što zadale Dušmanma jednom, kad im sreća evala, smrt, A žica svog ne štedele! Njih treba svi Da ljubimo, njih treba svi da štujemo. Njih treba da pred celim pukom, gradom svi O svetkovinam' rad junaštva dičimo. " Da, tako će o nama zborit čovjek svak, I žive, mrtve neće slava minut nas. Al', draga, poslušaj, pomaži ocu svom I trud' se zabrata! Riješ' jada mene ti, A riješi sebe! Ta sramota j' - to ti znaš – Za plemenita život živjet sramotan. Hor U prilikama takvim je i onome. Tko zbori i tko sluša, oprez dobar drug. 45

Hrisotemida Da pamet, deve, u nje naopaka nij', To, prije nego zborit stade, bila bi Zacijelo, kako nije, na oprezu sad. Ta kuda svrnu ti, te takvom smjelošću Oružaš se i mene zoveš u pomoć? Zar ne vidiš? Ta ženska si, muškarac ne, I ruka ti od protivnika slabija. Pa dobra njih baš sreća služi svaki dan, A nama gine, u ništa se raspada. Pa tko će, kani 1' takva srušit' čovjeka Bez nesreće izmaknut se? De pazi mi, U bijedi da ne navalimo nevolju Još veću na se, čuje l takve reči tko. Ne koristi nam ništa niti pomaže. Lep stečemo li glas, a grdno zginemo. Umreti nije najgore, već - smrt kad traži tko. Pa onda ni tog on se dostat ne može./41/ Al' molim, pre nego izginemo mi Baš dokraja i opusti gle sav nam rod, Uspregni gnjev! A ja ću to, što reče sad, Ko tajnu čuvat, ko da o tom radila I nijesi. A ti opameti s' jednom već. Popusti jačima, kad ništa ne možeš! Hor Daj slušaj! Od opreza, mudre pameti Za čoveka ti nema dobra većega. Elektra Ne reče ništa preko nade. Znala sam Ja dobro, da ćeš to, što tražih, odbit ti. 46

Stog samoj mi je svojom rukom delo to Izvršit, uludo propustit neću ga. Hrisotemida Ej da si, kada otac ginu, takva mi Ti srca bila! Sve izvršila bi ti. Elektra Bar ćud mi bila, ali pamet slabija. Hrisotemida Gled', 'nakve pameti sav vijek da ostaneš! Elektra Opominješ me to, jer pomoć ne misliš. Hrisotemida Tko zla se maša, njemu se i zgađa zlo. Elektra Čast umu tvom, al' mrska mi kukavština. Hrisotemida I kad me hvalit staneš, mirno slušat ću./42/ Elektra Od mene ti doživeti nikad nećeš to! Hrisotemida Budućnost duga je, prosudit ona će. 47

Elektra Otiđi! Ta od tebe nema korist. Hrisotemida Ma ima, al' ti za to nemaš oka baš. Elektra Hajd' idi, sve to svojoj reci materi! Hrisotemida Tolikom mržnjom al' ne mrzim na te ja. Elektra Al' znaj bar, u sramotu kol'ku goniš me! Hrisotemida Ne u sramotu, već da za se mariš što. Elektra Što ti za pravo držiš, to da sledim ja? Hrisotemida Kad opametiš se, onda ćeš nas vodit ti! Elektra Govorit lepo, 'namo greši! - strašno je. Hrisotemida Istače dobro manu. štono tvoja je. 48

Elektra Pa što? Ne čini l ti se, pravo da zborim? Hrisotemida Al' biva, kad i pravda štetu donosi. Elektra Po zakonu ne želim takvu živjet ja. Hrisotemida Аl učiniš li tako, mene hvalit ćeš./43/ Eleklra Pa hoću -, tebe ništa neću prepast se./44/ Hrisotemida Zar doista? Predomisliti se nećeš ti? Eleklra Ta ništa mrže nije od zla saveta. Hrisotemida Tvoj sud i moja, čini s', reč se ne slažu. Elektra Ta davno mi se svide to, ne istom sad.

49

Hrisotemida Pa idem dakle. Niti imaš volje ti Pohvalit riječi moje, niti ja tvoju ćud. Elektra Pa idi! Tebe nikad neću tražit ja. Ma silno baš ti želela, jer goniti Za uzaludnjim/45/ -to je - glupost velika. Hrisotemida Al ako misliš, nekud pravo da sudiš. Ti sudi tako! No kad jednom zapadneš U nevolju, tad moju ti ćeš hvalit reč. (Ode u dvor.) PRVA STAJAĆA PESMA HORA (ELEKTRA, HOR) Hor 1. strofa Kad eno vrlo razumne u visini ptice/46/ Vidimo, za hranu gde brinu s' Onim, od kojih rodiše se I njegu u njih nađoše si, Zašto to jednako ne činimo mi? Ali strijele mi Zeusove I nebeske mi Pravice, Dugo bez kazni neće bit./47/ Glase oj ljudski, pod zemlju što Dopireš, vijest Atridima mi,/48/ Onijem dole, tužnu javi,/49/ Sramotu crnu doglasi njima sad,/50/ -. 1. antistrofa Da onamo izvan kuće sad ih mora mori./51/ Ovamo opet dvoje djece Zavadi se, životom više Praznim svađa se izravnat Neće. A Elektra sama, izdana? 50

Plačem večnim kukava Plače oca ko pretužna Slavuj-ptica, nit išta baš Za smrt gle mari; spravna ti je Oči zaklopit, prokletnika Dvoje pogubiv koja s' ocu Čestitu 'vako na diku porodi? 2. strofa Kćerce, kćerce, životom grdnijem Od plemenitih nitko ti Imena slavna neslavno Okaljat neće. I ti izbra sebi život suza pun Za druga, odbi ružno –dvoje mahom grabit jednijem: I kćerkom zvat se mudrom a i najboljom. 2. antistrofa Snagom, bogatstvom od dušmana ti Toliko jača živela, Koliko sad si slabija! Zatekoh tebe, istina, u hudoj sreći suđenoj, opet mi po zakonima, što su ponajsvetiji. Za ljubav k Zeusu/52/ plaću bereš najljepšu.

(Orest s Piladom dolazi, dvije sluge nose žaru.) TREĆA EPISODIJA ČIN ČETVRTI PRVA POJAVA (PREĐAŠNJI, OREST, PILAD.) Orest (Horu) Zar pravo, deve, doznasmo i jesmo li Na putu pravom 'namo, kud želimo mi?

51

Hor Što pitaš? Kakva želja amo vodi te? Orest Za Egista davno pitam, gde je njegov stan. Hor Pa dobro dođe. Tko ti reče, laža nij'. Orest Pa koja bi vas onima u dvoru javila Nas sviju skupa željkovani/53/ dolazak? Hor Gle ona, treba najbliži da javi rod. Orest (Elektri) Daj idi, djevo, u dvor, kaži, nekakvi Da ljudi Fočani Egista traže sad. Elektra Ao meni jadnoj! Valjda jasne potvrde Vi ne nosite glasu, što ga dočusmo? Orest Ja ne znam glasa tvoga -, аl mi Strofije Starina reče, za Oresta da javim. Elektra A što to, strance? Kako li me hvata strah! Orest 52

Njeg mrtva male ti ostatke noseći U žari maloj, vidiš, donosimo sad. Elektra Oh, teško meni! To je ono! Jasno već Ja vidim, čini s', breme, tugu pred sobom. Orest Oresta ako nekud plačeš nesreću. Znaj, ova evo žara njegov krije trup. Elektra Oj stranče, tako bogova ti, daj mi sad Tu žaru, ako njega krije, u ruke Da primim ja pa sebe i svoj cijeli rod S tim prahom skupa oplačem i požalim! Orest (slugama) Ded nos'te, dajte, bila tko mu drago ta! U mržnji ona to zacijelo ne traži. Već bit će 'prijateljka il' po krvi rod. Elektra (primi žaru) Oh spomene, što osta još od najdraže Na svetu meni glave - od Oresta mog! Oh, kako preko nade ne onakva te Ja primih, kakva slah te! Sad u rukama Ti mojim ništa si a, sinko, krasna te Otpremih od kuće. Ej kamo sreće mi. Sa životom da se prije rasiah, nego te Ja rukom svojom oteh, smrti izbavih, 53

U tuđi poslah svijet! Tad dana onog bi Ti mrtav lego, s ocem grob podijelio. Аl 'vako od kuće daleko u tuđoj Ti zemlji ko begunac grdno pogibe Bez sestre svoje. Dragim rukam' jadna ja Ne oprah tebe niti breme kukavo Iz ognja žarkog digoh, kako treba već, Neg' tuđe ruke jadna te opremiše. Te šaka praha u malenoj žari mi Ti dode.Teško meni jadnoj rad njege Oh moje davne – zaludnje, što često je Sa trudom slatkim pružah tebi! Nit si kad Ti majci većma nego meni bio drag. Nit hranitelji bili oni u kući. Već ja; sveđ mene samo „seju" zvao si. A sada svega tog u jedan nesta dan Sa smrću tvojom! Ti sve ote, otpiri Ko vihor! Otac ode, mene ubi ti. Sam mrtav bez traga uminu. Smiju se Dušmani, od radosti mati nemati Sve mahnita, a radi nje baš meni si Ti često kradom glase slao, da ćeš sam Osvanut osvetnikom. Al' zli usud tvoj I moj to pomrsi, te 'vako mi te sad On mesto predragoga lika onoga Gle posla kao prah i senu ništavu! Ajme meni! Oj sliko žalosna! Uh, uh! Oj kako me ajme meni! Ti, dragi, na put strašni poslan uništi. Da - ti me uništi, oj glavo bratina! Stog primi mene eto pod taj krović svoj Ta ti si ništa, ništa ja -, da prebivam Od sada s tobom dole! Dok još bijaše 54

Ti ovdje, s tobom delih isti udes sav Pa i sad mrtva s tvojim grobom rastat se Ne želim. Mrtve, vidim, tuga me mori. Hor Od smrtna oca si - prosudi! -, Elektra, A smrtan je Oresto. Zato ne kukaj Ti odveć! Svakog nas zadesit mora to. Orest Oh, oh! Što da kažem? U škripac kakav mi Reč dospe? Jezikom ne mogu vladat veći. Elektra A koji jad te snađe? Čemu reče to? Orest Je l tvoj lik eto krasni lik mi Elektrin? Elektra Jest, ovo on je i dobrano kukavan. Orest Ao meni! Grozne li mi eto nesreće! Elektra Ta valj'da, strance, ovo za me ne jadaš? 55

Orest Oh tijela nečasno i kleto zgažena! Elektra Da, niko? doli mene, strance, ne žališ. Orest Uh! Nesretna l života tvog bez udaje! Elektra Što, strance, mene tako gledaš, naričeš? Orest Oh, kako ne znah ni za kakvo svoje zio! Elektra lz koje ti to riječi meni razabra? Orest Jer vidim, bedom gdeno mnogom sva mi sjaš. Elektra Al' opet baš i malo vidiš moga zla: Orest Pa kako mogi od tog gore vidjet još?

56

Elektra Ta eno živim zajedno s ubicama. Orest Sa čijim? Otkle to zlo, što pomenu ga? Elektra Sa očevim - pa onda silom služim ih. Orest Pa tko na svetu u tu bedu goni te? Elektra Ta mati zove s'. аl nij' mati ni po čem. Orest A kako radi? Silom ili pogrdom? Elektra I silom pa i pogrdom i svakim zlom. Orest Zar nema kog, da pomogne il' brani te? Elektra Ne! Tko mi bješe, toga prah ti donese. Orest Oj jadna, kako l davno gledam, žalim te! 57

Elektra Znaj, samo ti od ljudi mene požali. Orest Jer samo ja ti s istim dođoh jadima! Elektra Ta valj'da nijesi odnekuda meni rod. Orest Pa ja ću reći, ako (pokazuje na Hor) te su odane. Elektra Ma odane su -, uzdanicam' kazat ćeš. Orest Daj pusti sada žaru tu, da čuješ sve. Elektra Ne, ne! Ne čini, stranče, tako l' boga, to! Orest (hvata žaru) Ma slušaj reč, pogriješti nećeš nikada! Elektra

(hvata ga za podbradak u znak molbe) Ne, tako brade ti, ne otmi najdraže! Orest E, pustit neću, kažem. 58

Elektra Jadna ti ga ja. Tvog groba ako mene liše, Oreste! Orest Ne zovi zla! Ta s pravom ti ne tužiš sad. Elektra Za mrtvim bratom s pravom da ne tužim ja? Orest Ne pristoji ti se takvim zbrom zborit mu. Elektra Pa tako li sam njega mrtva nevredna? Orest Ne, nijesi nevredna -, al' (pokazuje na žaru) nije tvoje to. Elektra Jest, držim li Oresta evo telo ja. Orest Al' nij' Orestovo dol' pustim imenom. Elektra A gde je njemu - nesretniku tome grob? Orest 59

Ta nema ga. Živ groba imati ne može. Elektra Što reče, sinko? Orest Nije laž, što velim ja. Elektra Zar živ je Orest? Orest Ako dašto dišem ja. Elektra Pa ti si to? Orest Gle, evo prsten oca mog I razaberi, govorim li istinu! Elektra Oj danče najdraži! Orest Jest, velim, najdraži.

Elektra 60

Oj glasa!/54/ Dođe l? Orest Drugog više ne pitaj! Elektra (zagrli brata) Pa rukam' li te grlim? Orest Dovek grlila. Elektra Oj deve moje premile, oj građanke, Oresta eto gleđ'te! Umre lukavstvom, Al' sad ga opet živa vrati lukavstvo. Hor Da, kćerce, vidimo, pa s te mi sreće sad Gle suza radosnica s oka krade se. TUŽALJKA 1. Strofa Elektra Oj ogranče, ti ogranče tela meni najmilijeg, Ti stiže, nađe sad. Da - dođe, vide one, što ih želje ti! Orest Jest, dođoh, ali mukom muči, pričekaj!

Elektra 61

A čemu to? Orest Jer bolje je -, u dvoru da ne sazna tko. Elektra Al' tako mi device večne, Artemide, Pobojat se nikada ne marim tereta Tog silnog - onog ženskinja,/55/ U dvoru štono vlada vek. Orest Al' pazi i u žena zna se Ares krit./56/ To dobro znaš, jer negde sama iskusi. Elektra A joj, jojoj, a joj! Belodano nabaci bedu, što snađe nas, A nikad se okajat, nikad zaboravit Već ne može. Orest To i ja znadem. Al' kad zovne zgodan čas. Tad na pameti imat treba dela ta. /Antistrofa/ Elektra To svak bi se. Da - svak čas, što nadođe, meni pristojalo Da s pravom pomenem,/57/ Jer jedva sad slobode usta našla mi. 62

Orest To i ja priznajem, pa zato čuvaj se! Elektra A kako ću? Orest Gde zgoda nije, dužit nemoj govorom! Elektra Al tko bi, gde ti svanu, s pravom ćutao Onako -, ni rečce ne bi izustio? Nenajavljena tebe sad I preko nade ugledah. Orest Tad ugleda, kad bozi na put digli me. Elektra Još veću radost mi Od pređašnje kaza sad, krenu li zaista Bog dvoru te našemu; za volju božiju To držim ja. Orest Veselja tebi branit koje neće mi s'. A koje strah me - radost odveć svlada te. Epod Elektra 63

Oh, kad mi tako posle duga vremena Ti svanut udostoji s' putem najdražim, Nemoj, bednu gde vide me, Orest Što da ne učinim? Elektra Zakratit nemoj mi Veselja ovog - svojeg lica pogleda! Orest Da vidim to/58/ -, i na drugog bih bio ljut. Elektra Obećavaš? Orest A zašto ne. Elektra Drage, razabrah evo glas, Kom se ja i ne nadah; Riječ u grlu zape meni. Bez glasa ti slušah njega/59/ Ja kukava. Sad te imam, s premilim se Javi licem, ni u bijedi Štono ga zaboravila ne bih ja. Orest(izvine se zagrljaju) Okan' se reči suvišnjih, ne kazuj mi, 64

Ni kako jeste mati zla, ni kako nam Egisto crpe očevinu, ništi dom, Da - jedno baca, drugo zalud rasipa; S tvog govora bi minut mogo pravi čas. A što će ovaj mah mi od koristi bit, To kazuj, - gde ćemo na putu ovom sad Dušmanima javno ili tajno zatrt smeh. Al' samo da te, u dvor kada uđemo, Ej ne bi vedro lice tvoje odalo! Stog, kao da te onaj lažni snađe jad, Nariči, jer kad sretno to nam uspije. Veselit se i smejati biće prosto tad. Elektra Al', brate, 'nako kako tebi milo je, i ja ću radit. Ta veselja dostah se po tebi, sama ga ne s'tekoh sebi ja. Nit htela bih rastužit tebe mrtva čim Ni za dobit baš veliku; ovako ja Sad sreći ovoj ne bih lepo služila. A znadeš, kako s' desi tu. Ta kako ne? Egisto - to ču – nije doma, mati je U dvoru. Ali ništa mi se ne boj nje, Da od smeha će vedro lice spazit kad U mene; mržnja davna mi se uvreži, Te otkad tebe videh, od veselja ti Ja nikad suza ronit neću prestati. Pa kako ću, kad jednim mahom mrtva te I živa zgledah? Što ne slutih, učini. Pa kad bi otac živ mi došo, za čudo To ne bih više držala, već samoga Da gledam, vjerovala bih. Kad putem tim Sad dođe, ti sam vodi, kako volja te! Od dvoga jedno promašila ne bih ja: Il' bih dično spasla se il' dično pala bih. 65

Orest De šuti, rekoh. Od domara netko je Na vratim', čujem. Eleklra (pretvarajući se) Stranci, dajte uđite! Ta nosite, što nit će vama odbit tko U dvoru, nit kad primi, poveselit se.

(Izlazi pedagog) TREĆA POJAVA (PREĐAŠNJI, PEDAGOG.) Pedagog Nad ludam' lude, srca zaslepljena baš, Za život ništa više ne marite zar, Il' uma više u vas nema rođena, U pogibli kad najvećoj se desite I ne nadomak tek, a ne vidite to? Da nisam gle na vratim' davno pazio, U dvoru bi za naum pre znali vam, Neg' noga vaša onamo bi kročila. Al' 'vako za vas na oprezu bijah ja. A sad se man'te razgovora dugijeh I u radosti vike te nezasitne! Unutra hajd'te, jer u takvoj zgodi je Otezat zlo, a rešit se jest krajnji čas.

Orest A kako će mi biti, kada uniđem? 66

Pedagog Pa dobro. Ta prepoznat nitko neće te. Orest Ti javi - tako čini s' -, da sam mrtav ja. Pedagog Znaj, jedan si od ljudi ovde Hadovih. Orest Vesele li se tome? Što li govore? Pedagog Kad svrši s', reći ću, a kako sada je, Sve u njih dobro ј',/60/ i što nije dobro baš./61/ Elektra A tko je, brate, to? De kaži, boga ti! Orest Ne poznaš li ga? Elektra Na um mi i ne pada. Orest Pa ne znaš, kome nekad u ruke me da? Elektra Kom? Što to veliš? 67

Orest Njeg've ruke s tvojom su Ponesle brigom mene u kraj fočanski. Elektra Pa to je onaj, što ga verna jedinog Od mnogih nađoh po umorstvu oca svog? Orest Jest, to je, nemoj više dalje pitat me! Elektra Oj sunce drago, jedin spase doma nam Agamemnonova, kako dođe? Ti li si, Što (pokazuje na Oresta) tog i mene muka reši mnogijeh. Oj ruke premile, oj noge - pomoći Vi slatka! Kako si se tako dugo krit, Ne odat mogo, nego ubijaše me Ti rečma, a stvar nošaše mi najslađu? Oj zdravo, oče! Oca mislim da vidim. Oj zdravo! Znaj, od ljudi tebe najviše Zamrzih i zavoljeli u dan jedan ja. Pedagog Sad, čini mi se, dosta je. Ta noći nam I dana sila teče, oni, Elektra, Ispričat će ti jasno, što s' međutim zbi. A vama, što stojite ovde, velim ja: Sad čas je; sada sama je Klitemnestra, Muškarca nema sad u dvoru nijednog, A pričekate l, paz'te, borit ćete se, 68

I s njima i još s više drugih mudrijih. Orest Sad dugih razgovora više, Pilade, I ne treba nam, nego daj poklon'mo se Tim božjim eto kipovima očinskim, U trijemu što su, pa što brže udimo!

(Klanjaju se pred svakim kipom i dobacuju cjelov. Elektra se okrene kipu Apolonovu i moli se.) Elektra Oj Apolone gospode, de usliši Njih milostivo, s njima mene! Čestoput Već s punom rukom to, što imah, darivah Ja tebi, a sad, Apolone Likijski, Gle molim, kako mogu,/62/ padam preda te I prosim, s voljom daj u ovom naumu Priteći nama i pokaži ljudima, Za pakost počast kakvu dele bogovi!

(Svi uđu u dvor.) ČETVRTA POJAVA DRUGA STAJAĆA PESMA HORA Hor 1. Strofa Gleđ'te, kamo Ares sad, Sav dišuć krvlju; u teški srce boj! Baš dvoru pod krov eno psi neizbežni/63/ Čas ovaj zadoše - gone za lukavstvom Tim zlobnijem; I više slutnja srca mog Neispunjena neće dugo trajat mi.

69

Antistrofa Osvetnika/64/ mrtvijeh Gle koraka vode lukava u kuću, U stare bogate mu dvore očeve, A drži u ruci tek naoštreni mač. A Majin ga Sin Hermo, mrakom prijevaru Pozastrv, k svrsi vodi, više ne čeka.

(Elektra izlazi.) ČETVRTA EPISODIJA (ČIN PETI)

PRVA POJAVA (HOR, ELEKTRA.) TUŽALJKA 1. strofa Elektra Oj deve premile, ti ljudi mahom će Izvršit delo. Samo tiho čekajte! Hor Pa kako? Što sad rade? Elektra Ona za grob si Baš žaru sprema, njih dva do nje stoje ti. Hor Pa zašto skoči napolje? Elektra Da pripazim, Egisto da ne uniđe, zateče nas.

70

Mezod Klitemenestra (u kući) Ao, ao, dome moj! Ti pust si, bez drugara, a krvnika pun. Elektra Tu viče netko. Ne čujete l, drage vi? 2. strofa Hor Čuh nečuveno nesretnica ja, te s tog protrnuh sva. Klitemnestra Ao meni kukavoj! Egisto, gde si ti? Elektra Čuj, opet netko viče! Klitemnestra Sinko, sinko moj, Na majku smiluj se! Elektra Al ne smilova s' ti Na njega ni na oca, koji rodi ga. Hor Grade, oj koleno jadno, sada tebe Udes gle današnji ništi i ništi. Klitemnestra Ao, ubiše me! 71

Elektra Udri drugom, možeš li! Klitemnestra Jao, opet! Elektra Kad bi i Egista ujedno! Hor Oh, kletve vrše s', živu oni, pod zemlju što legoše; Ta iz potaje davno mrtvi ubojicam' svojijem Piju krvi potoke.

(Izlaze Orest i Pilad.) DRUGA POJAVA (PREĐAŠNJI, OREST, PILAD) 1.antistrofa Hor Eno ih! Sa ruke ubojnice, kaplje im Krv žrtve Aresove, - korit ne smem. Elektra A kako j', Oreste? Orest U dvoru dobro je. Apolon ako nam proreče dobro sve./65/

72

Elektra Je l mrtva jadna? Orest Više nemoj bojat se, Da obest majčina će ikad grdit te. 2. antistrofa Hor Ded prestanite! Ta Egista eno vidim jasno ja. Elektra Oj sinci, nećete li natrag? Orest Njega zar Vi negde vidite? Elektra On k nama radostan Izvana ide.

Hor U kuću pođite brže, sada opet, Kao što prije, izvrš'te dobro sve! Orest Ne boj se, bit će! Elektra Kamo smjeraš, brzaj sad! Orest 73

Već odoh!

Elektra Drugo sve će moja briga bit. Hor Prišaptat čoveku onako blago koju na uho – To od koristi bit će, da i ne sluteći srne on U tu borbu - osvetu.

(Dolazi Egist.) EKSODA (ČIN ŠESTI)

PRVA POJAVA (ELEKTRA, HOR, EGIST.) Egist A koja zna vas, gde su ljudi Fočani, Za Oresta štono - kažu - glas nam doniješe. Pod satrtim da kolma dušu ispusti? (Elektri) Ma tebe, tebe pitam - tebe, drznicu Eh staru; to je, držim, tebi najviše Baš na srcu, i najbolje ćeš reć, kad znaš. Elektra Znam. Kako ne? Ta inače bih nesreći Ja svojih baš se ponajdražih tuđila. Egist Pa gdje su dakle stranci? Deder kazuj mi!

74

Elektra Unutra. Miloj svratiše s' domaćici. Egist Pa uistinu javiše, da mrtav je? Elektra Ne riječju samo, nego i dokazaše. Egist Na svoje oči mogu li ja vidjet to? Elektra Ta možeš, al' nije pogled zamaman. Egist Veselja mnogo kaza mimo običaj. Elektra Veselit ćeš se, može l te veselit to. Egist Daj šuti, velim, pa mi vrata otvaraj, Mikenjani, Argivci svi nek gledaju! Pa preda li se od njih pustoj nadi tko Rad momka onog prije, mrtva neka ga Sad vidi, uzdu primi moju, na silu Da ne opameti se, osetiv mi bič.

(Elektra otvori vrata. Izlaze Orest i Pilad. Dalje unutra vidi se pokriveno telo.)

75

DRUGA POJAVA (PREĐAŠNJI, OREST, PILAD.) Elektra Ma evo činim svoje, s vremenom se sad Ja dozvah k pameti, te stojim uz jače. Egist O Zeuse, vidim prizor, s kog se zavidjet Baš može! Ima l zamjere,/66/ opozivam.

(Orestu i Piladu) Sav pokrov skin'te meni ispred očiju, Da rod se i od mene suza dostane! Orest Sam skidaj! Nije moj, već tvoj to posao I gledat ono, a i milo zborit mu. Egist Jest, dobro putiš, slušat ću te. (Elektri) A ti daj Klitemnestru mi zovi, ako j' u kući! Orest Ta blizu ti je, drugud više ne gledaj! Egist (diže pokrov) Ao, što to vidim? Orest Kog te strah? Ne poznaš li? Egist A kakvim ljudma nasred mreže zapadoh Ja kukavac? 76

Orest Pa ne vidiš li, živima Da davno zboriš, kao da su mrtvi već. Egist Ao meni, reč razumjeh ja! Zacijelo je Oresto taj, što meni ovo govori. Orest Vrač izvrstan si, аl se davno varaš već. Egist Da, padoh jadan! Ali daj dopusti mi Da reknem makar malo! Elektra Ne daj, boga ti, Govorit, brate, dalje, duljit rečima! Ta koju korist može vreme donijet nam Od jedne rđe, štono mreti krati se? Al' brže ubijaj, pa kad ga ubiješ. Grobarima ga baci, kakve zavredi,/67/ Daleko od nas, jer će meni biti to Spas jedini od onih davnih nevolja! Orest Unutra hajde brže! Nema rečima Sad spora, već o tvojoj glavi radi se. Egist A što me u dvor vodiš? Ako lepo je

77

To delo, što će mrak mu? Zašto ne ubijaš?

Orest Ne naređuj! Idi, gde mi ono oca mog Ti smaknu, na mestu da istom izdahneš! Egist Sva potreba je, krov da eto vidi taj Tu Pelopida bedu sad i, što će bit.

Orest Bar tvoju. Ja sam ovo tebi vrstan vrač. Egist Veštinom ti se ne pohvali očinskom./68 Orest Ti mnogo uzvraćaš, a put se zateže. Al' nosi s'! Egist Vodi! Orest Tebi jeste napred ić! Egist Da ne utečem ti? Orest Po svojoj voljici 78

Da ne umreš. Tu gorku mi je jabuku Sačuvat tebi. Kazan smesta svakog bi, Što zakon gazit smera, stići morala, Da - smrt, tad ne bi zloće bilo tolike.

(Svi odilaze u dvor.) Hor Oj Atreja koleno, kako li mnogo Ti prepati, jedva slobodi s' dovinu! Tim udarom stiže sad kraju. - KRAJ Objašnjenja /1/ Ije. Nju zavolje Zeus, pa daje očuva od žene svoje He-re. pretvori je u kravu. Hera posije na nju strka, koji je goni svijetom.

/2/ Fonotej i Strofije, dva kralja fočanska. Braća su, alt za¬vađeni. Strofije, otac Piladov, primi Oresta. /3/ Grob se prelije Ijevanicom od mlijeka, meda, vina; sve se»smiješa i lije ili se svako za se izlije. K tomu se uzima i izvir-vode. Orest polaže na grob i kose. /4/ Loksija, Apolon. /5/ Slavuj, šio navješćuje proljeće.

/6/ Prokna, kći atenskoga kralja Pandiona, uda se za irač¬koga kralja Тегеја. Nju pohodi sestra Filomela, koju obljubi Terej i izreže joj jezik. Filomela izveze nesreću na rupcu, a Prokna zakolje sina svoga Itisa i ispeče ga Tereju. Terej kad vidi to, poteče za njima. Zeus pretvori ženske u lastavicu i slavuja, a Tereja u grebededa. /7/ Suze su kaplje, što prokaplju iz stijene na Sipilu, u ko¬ju se pretvorila Nioba, kad su joj Apolon i Dijana poubijali sinove i kćeri.

/8/ Kod Strofija je proveo mladost bez opasnosti. /9/ Izbavila sam ga. /10/ Poručivala sam mu, da osveti oca. /11/ Agamemnonu.

79

/12/ Od Egista i Klitemnestre. /13/ Od vas.

/14/ Svaki mjesec. /15/ Ne raditi ništa, čim bi protiv oca sagriješila. /16/ Ne bih marila za njih; pustila bih je, neka viče i pla¬će. /17/ Možda u Fokidi kod Fanoleja.

/18/ Tj. kukavštinu svoju. /19/ Moje riječi, što ih govorim. /20/ Grci bi se ujutru - to u njih i sad još čine praznovjer¬ni ljudi - okrenuli k suncu, kad bi izlazilo, i kazivali mu te¬ške sne, jer danje svijetlo razgoni noćna strašila.

/21/ Ubijenu bi ubojica odsjekao ruke i noge, da ga pokoj¬nik ne bi mogao progoniti i osvetiti mu se. O glavu bi mu otr'o oružje svoje, da ljagu sa sebe svali na mrtvaca. /22/ Tom žrtvom. /23/ Brza i silna. /24/ Klitemnestra i Egist.

/25/ Mirtil, vozač kralja Enomaja. Kralj je svakoga prosca kćeri svoje Hipodamije ubio u utrci, jer se bojao, da će od ze¬ta poginuti. Pelop podmiti Mirtila, i on mjesto gvozdenih ča¬vala stavi u jedan kotač voštane. U trci sruši se s kola kralj i izdahne. Pelop se oženi, ali ne održi obećanja, što gaje za¬dao Mirtilu; ne da mu po kraljevstva, već ga putem baci u more. Mirtil prokune Pelopa i rod mu. /26/ Hermiona i Nikostrat. /27/ Preblaga sam, ne psujem te i ne tučem.

/28/ Vijenac od lovora iz tesalske doline Tempe i još grana palmova. /29/ Grci iz Barke. /30/ Upregnuta su 4 konja, dva srednja su u jarmu, a sa svake strane još po jedan logov. Kod zakreta oko mete - na svakom kraju trkališta stoji stup (meta) - gledao bi upravljač, da što bliže stupa prođe, da ne gubi vremena; vanjskom !o-govu bi puštao uzdu, a unutrašnjem pritezao. /31/ Neki su već šesti, a neki sedmi put trčali.

/32/ Prerano je pustio lijevu uzdu. pa su zato kola morala udariti u stup. /33/ Na srijedi glavčine.

/34/ Rugati se: /35/ Izvraća: tebi je teško sada, ali je njemu, kad je mrtav, lijepo. /36/ Nemoj plakati! /37/ Moja, kad mi ne daš plakali. /38/ Erifila je kriva smrti muža svoga Amhjaraja. Amfija-raj je znao, da će poginuti, ako pode na Tebu. Polinik potku¬pi Erifllu zlatnom ogrlicom i ona nagovori muža da ide. Kad je vojska od Tebe bježala, proguta zemlja Amfijaraja. te ga Zeus učini besmrtnim. /39/ Elektra presiječe: ona je ubila muža, ali poginula zato od sina, dok Klitemnestra živi. Sin Alkmeon je na polasku ocu Amfijaraju obećao da će ga osvetiti, ako padne u boju. /40/ Od Oresta. /41 / Boji se, da će Elektra dopasti tamnice i tamo pomalo gi¬nuti. /42/ Hvalila me ili grdila, sve jedno mi je.

/43/ Ako me poslušaš, hvalit ćeš me. /44/ Tvojih riječi, kojima me plašiš. /45/ Naše se ćudi ne mogu složiti. /46/ Rode, uzor ljubavi djece prema roditeljima. /47/ Klitemnestra i Egist.

80

/48/ Agamemnonu. /49/ Da je Orest mrtav. /50/ Da se sestre zavadiše. /51/ Poginu Orest.

/52/ On je zaštitnik kuće i braka. /53/ Žele ga Egist i Klitemnestra. /54/ Tvoga, Oreste. /55/ Klitemnestre. /56/ Znadu biti ratoborne. /57/ Tj. zločinstvo materino.

/58/ Da ti netko krati to veselje. /59/ Oresta.

/60/ Po nas. /61/ Po njih. Oni se vesele smrti Orestovoj, a to je baš za nas dobro, jer i ne slute, da im prijeti smrt. /62/ Bez darova. /63/ Erinije. /64/ Oresta. /65/ Bog mi je Apolon naložio da ubijem mater, pa zato mora to biti pravedno. Vidi se, daje Oresta strah, stoje ubio mater.

/66/ Zamjeraju li mi bogovi radi ove moje zluradosti, tj. ako sam tim sagriješio. /67/ Psima i pticama. /68/ Otac mu se dao nadmudriti od Egista i Klitemnestre i nije vidio unaprijed smrt, koja mu je prijetila.

81