Sociologija Za Scribd

SEMINARSKI RAD -SOCIOLOGIJA-

Tema :Nastanak države

Mentor

Student

Uvod

Država je političko-pravni oblik organizovanja globalnog društva kojim se uspostavlja legitimni poredak vlasti nad stanovništvom koje nastanjuje određenu teritoriju. Ono što državu razlikuje od ostalih zajednica jeste obaveznost njenih članova. LJudske zajednice mogu biti:  Unutrašnje (svoj nastanak i opstanak vezuju za duhovno jedinstvo, primer takve zajednice je crkva) 

Spoljašnje (dežavna vlast i njena pravna organizacija)

Idealna država nikada nije postojala. To je moralni ideal kome teži svaka država. Pitanje nastanka države ne može se posmatrati kao pravno pitanje, već kao faktičko. Takva stvar se odigrava smo jednom, tj. to nije neka učestala pojava koja se odigrava svakodnevno. Takođe ne postoji ni jedan organ koji se bavi priznavanjem novonastalih država, već se ono odvija od strane već postojećih država. Tako, ukoliko državu ne prizna samo jedna dežava na svetu, takva država se smatra nepostojećom. Država je jedina koja sme da upražnjava silu fizičke prinude. Takav monopol nad silom joj pripada na osnovu zadovoljenja interesa vladajuće klase. Pitanje samog nastanka države mučilo je teoretičare i istoričare od davnina. Dolazili su do različitih spoznaja. Ono oko čega su se slagali je da državnu zajednicu od preddržavne razlikuje baš taj monopol fizičke prinude. Naime, u preddržavnoj zajednici sve učestaliji bivali su sukobi, što oko teritorije, što oko plena, oko plodnog zemljišta... morali su naći rešenje kako bi obezbedili miran život podanicima. Starovekovne države pretežno su nastajale na dva načina:  Nastanak države iznutra je produkt klasnih sukoba u okviru jednog rodovsko-plemenskog društva. Sukob između bogatih i siromašnih izrodio je potebu za jednom višom silom od sile pojedincaza silom države. Primer ovako nastale države je Atina.  Nastanak države spolja baziran je na jednom socioloskom gledištu, gde jedno pleme osvajanjem privoli sebi drugo pleme. Naime, neki teoretičari smatraju kako je postojalo dva tipa plemena: stočarsko (sele se od mesta do mesta, ratoborni su, prisvajaju sebi druga plemena...) i zemljoradničko (statično, verno radu, miroljubivo...). Tako da spojem ovih plemena nastaje zajednica koja bi mogla da bude državna jer ima i privrednu dimenziju, koju joj daje zemljoradničko pleme, i vojnu funkciju koji joj daruje stočarsko. Primer ovako nastale države je Sparta.

2

Sa nastankom prvobitne države nastaje i prvobitno pravo. To je skup pravila ponašanja iza kog stoji država.

II Starovekovne države

Stari vek karakterisalo je dva tipa država: 

Istočne države (orijentalne despotije)



Zapadne (robovlasničke) države

U prvi tip država spadaju države nastale oko 3000. godine pre nove ere, na Dalekom istoku. Ključne karakteristike ovih država vezane su za prirodne uslove tla na kojima su nastajale. Gotovo sve ovakve države nastale su u dolinama velikih reka. Karakteriše ih potreba za ujedinjenjem zarad izvođenja neophodnih zajedničkih radova koji su se mogli dogoditi jedino dirigovanjem centra. U orijentalnim zemljama nema tipičnog vida ropstva, već je ono patrijarhalnog karaktera (rob se tretira kao član porodice i jako se skupo prodaju). Vladari ovakvih država opredstavljaju božanstvo na zemlji. Državna vlast je naslednog karaktera. Zapadne države nastale su dosta kasnije od istočnjačkih. NJihov nastanak nije bio uslovljen prirodnim faktorima. Položaj robova bio je sveden na golo preživljavanje. Rob je tretiran „oruđem koje govori“.

1.

Egipatska država

Egipatsku državu karakterise bujna istorija. Normalan život stanovnika u ovoj istočnjačkoj državi bio je vezan za ponašanje Nila. Nil je bio „nemirna“reka i svako odstupanje od njegovog ustaljenog režima moglo je značiti katastrofu.

3

Nastajanje Egipta vezuje se za ujedinjenje manjih teritorijalnih jedinica – noma, a sam čin ujedinjenja vezan je za faraona Menesa. Na čelu egipatske države nalazio se faraon. On je vršio celokupnu državnu vlast u državi, tj. i zakonodavnu i izvršnu i sudsku. Pravo je bilo izraz njegove volje. Kao posebno jak sloj u Egiptu isticalo se sveštenstvo. Na čelu te grupe nalazio se vrhovni sveštenik – prvi prorok. Građeni su brojni hramovi koji su po svojoj veličini potsećali na prave gradove. Unutar hramova pored sveštenstva boravile su i zanatlije i trgovci i zemljoradnici. Hramovi su takođe imali svoje škole u kojima se moglo steći pisarsko zvanje. Najpoznatiji hram toga doba je Amonov hram, hram boga-cara. Egipat karakteriše i dobar položaj žene. Što je retka pojava u starovekovnim državama.

2.

Mesopotamija

Za razliku od Egipatske teritorije koja nikada nije bila praktična za napadanje i osvajanje, Mesopotamiju je zahvatio baš taj problem. Stalno je bila meta upada drugih plemena. Takođe i klimatski uslovi su se razlikovali od onih na Nilu. Bili su daleko ćudljiviji. Naime, Mesopotamija, kako joj i samo ime govori nastala je između dve velike reke – Tigra i Eufrata. Ono što je Mesopotamiju razlikovalo od drugih starovekovnih država bilo je rađanje gradova. To je bio prvobitni oblik grada sa svetilištem u centru. Najveći i najmoćniji grad bio je Kiš. Takođe ove prostore karakteriše i bogata pravna tradicija. Postojao je veliki broj zakonika od kojih je najpoznatiji i za tadašnje vreme najsavršeniji – Hamurabijev zakonik.

3.

Države Antičke Grčke

Prvobitni centar ove civilizacije bio je Krit, i tako je ostalo sve do 1400. godine pre nove ere kada je doživeo propast. Od tada Mikena preuzima vodeću ulogu. Za razliku od Rimljana koji su važili za praktičan i pragmatičan narod, Heleni su bili vrsni mislioci i teoretičari. A ono što ih je razlikovalo od istočnjačkih despotija, bila je velika uređenost gradova. Bili su to gradovi bez hramova ali sa

4

višespratnim zgradama, kanalizacijom i ostalim sanitarnim uređajima. Takav napedak Heleni duguju pomorskoj trgovini koja je u toj oblasti bila ključno zanimanje.

3.1.

Sparta

Sparta je država nastala u IX veku p.n.e. NJeno nastajanje vezuje se za pleme Doraca. Naime, oni su pokorili starosedeoce u dolini reke Eurote, tako što su ih pretvorili u državne robove helote. Sami počeci Sparte vezivani su za pet teritorijalne jedinice. Pošto su klimatski uslovi bili povoljni, a zemlja darovita, Sparta se razvijala kao agrarna država. Njeno stanovništvo pretežno se bavilo zemljoradnjom i stočarstvom. Takođe je bitno pomenuti da je spartanska država imala vojno uređenje. Na njenom čelu nalazila su se dva kralja. Takvo uređenje je različito tumačeno, ali je najpodobnije tumačenje vezano baš za to vojničko uređenje i za veliki broj ratova koji su Spartanci vodili. Tako u slučaju da strada jedan kralj, drugi je tu da ga odmah nasledi.

3.2.

Atina

Polis Atina proširio se gotovo na celu Atiku. Atina je nastala unutrašnjim raslojavanjem i ujedinjenjem četiri Jonska plemena. Do ujedinjenja dolazi ustanovljenjem zajedničkog svetilišta – hrama boginje Atine i ustanovljenjem zajedničkog bazileusa (kralja). Ono što je Atinu razlikovalo od drugih država bila je nova kaznena filozofija. Naime, slobodnim Atinjanima nisu se izricale telesne kazne. Prema njihovom shvatanju telesne kazne pogađaju manje od duhovnih. Tako ukoliko je neko bio osuđen na kaznu zatvora, vršenje kazne odvijalo se na trgu, gde je izložen pogledima ostalih građana. Atina je bila prva pravna država. Karakterišu je sloboda i jednakost građana. Međutim, postoji jedno ograničenje, jer su se građanima smatrali jedino muškarci stariji od 20 godina.

III Srednjevekovne države

1.

Rimska država

5

Rimska dežava ne može se u potpunosti svrstati ni u starovekovne ni u srednjevekovne države. Ona je postojala i u jednom i u drugom razdoblju. Rimljani nikada nisu uništavali pokorene zemlje i plemena, već su imali specifičnu vrstu taktike – pretvarali su pokorene narode u saradnike. Osnovna jedinica rimske države bila je grad (civitas). U vreme vladavine Hadrijana (117 – 138), navirala su germanska plemena.Krajem III veka sa istoka pretila je nova sila – Persijanci.Kao jedini mogući spas, car Konstantin je 313 godine uvideo duhovno ujedinjenje rimskog naroda – hrišćanstvo. Godine 375. započela je jedna od najvećih seoba naroda.Vizigoti prelaze Dunav i naseljavaju se na Balkanu.To ne bi bilo strašno da nisu zajedno sa Ostrogotima i Hunima pljačkali te krajeve.Vizantijski car Valens došao je da se izbori protiv pljačkaša, ali je poginuo na bojištu.Teodosije uspeva da reši problem putem sporazuma, ali to nije bilo dugog veka.Vizigoti 410. osvajaju Rim. Za potpuni pad Zapadnog dela Rimskog carstva uzima se 476. kada je vođa Germana, Odoakar zbacio sa vlasti Romula Avgustula. Justinijan je vladar Istoka i imao je u planu da ponovo stvori veliki Rim, ali u tom svom poduhvatu nije uspeo.Ono što je uspeo je da napravi prvu pravničku kodifikaciju koja je ne zaobilazna pri proučavanju pravne istorije - Corpus iuris civilis.

2.

Franačka država

Sredinom IV veka u severnom delu provincije Galije, nastaje veliko naseljavanje Franaka (Franci – slobodni ljudi). Krajem V veka obrazuju državu pod Klodovikom. Interesantna stvar vezana za Franačku je da je ona hrišćanska država. Nime, njen vladar je 486. primio sa svojom vojskom hrišćanstvo, jer je izgubio veru u paganske bogove zbog teško izvojevane pobede nad Alemanima. Vladar je imao pravo da državom raspolaže kao sa svojom očevinom – patrimonijumom. Prema varvarskom shvatanju države, svi naslednici kralja treba da vladaju. To se u istorijskoj praksi pokazalo loše, jer dolazi do stvaranja mozaik države, do rasparčavanja i do jačanja aristokratije.

3.

Rađanje feudalnih država

Feudalizam je sistem organizacije vlasti koji se razvio u drugoj polovini srednjeg veka. NJegovo osnovno obeležje je zemljišni posed – feud po kome je

6

idobio ime. Sistem organizacije u feudalizmu zasnovan je na odnosima lične odanosti. U Evropi je od izuzetne važnosti bilo nastajanje dve države: Francuske i Engleske.

3.1. Francuska Francuska je ujedinjena pod dinastijom Kapeta. Osnovni oslonac države bili su crkva i gradovi. Situacija u Francuskoj bila je znatno otežana kada je na engleski presto došao Henri Plantogenet – grof Anžujski. On je hteo da zadrži zapadni deo Francuske. Početkom XIII veka Filip II Avgust vraća delove Francuske u svoje ruke.

3.2 Engleska Engleska feudalna država rodila se pod vlašću Viljema. On, kako bi zaštitio svoj položaj, davao je aristokratiji više manjih poseda ali u različitim grofovijama, kako bi sprečio jačanje aristokratije. Viljem je takođe izvršio popis imovine svojih podanika i od Engleske je stvorio naj mirniju državu u istoriji.

IV Novi vek – rađanje modernih država Moderne države rađaju se početkom novog veka u zapadnoj Evropi, kao nacionalne države. NJihovo nastajanje vezuje se za slabljenje uticaja rimokatoličkog shvatanja crkve i države. Naime, u srednjem veku prednjači duhovna vlast nad svetovnom. Sveštenstvo se neša u državna pitanja. U novovekovnim državama učinjen je korak ka odvajanju svetovne vlasti od duhovne, formiranjem državnih crkava.

1.

Moderna Francuska

Koncil Francuskih biskupa 1438. proglašava „Galikanske slobode“, koje je svojim aktom ozvanničio i kralj Šarl VII. Tako otopčinje razvoj Galikanske crkve. Do 1789. Francusko sveštenstvo imalo je široku samoupravu, a kralj je postavljao arhibiskupe, biskupe i opate po svojoj volji.

2.

Španija

Španija je uvek težila postojanju samo jedne religije na njenim prostorima. Već 1492. izdat je edikt koji je sve Jevreje obavezivao da se pokrste ili isele iz zemlje. Nakon nepune decenije ista sudbina zadesila je i Muslimane. Nakon što su isterali sve druge vere, pretrpeli su velike gubitke, ali osnovni cilj uspostavljanja samo jedne vere je ispunjen. Na snazi je bila rimokatolička crkva. 7

3.

Engleska

Za vreme vladavine dinastije Tjudora odvojena je Anglikanska crkva od pape. Inicijativu za ovaj projekat dao je Henri VIII jer je papa odbio da razvede njegov brak. Tako je reformacijski parlament doneo statut „o suprematiji“, gde su na kralja preneta sva papina ovlašćenja. Ključna izmena koja se dogodila bila je ukidanje samostana za sveštena lica.

4.

Nemačka

Drugi raskol u katoličkoj crkvi dogodio se u Nemačkoj. Formiraju se tzv. „Žalbe nemačke nacije“, gde se govori kako se katolička crkva pretvorila u ogrfinansijsku instituciju u kojoj opraštanje grehova je u funkciji sticanja profita. Pobornik ove političke struje bio je Martin Luter, a njegov pokret – protestantski pokret.

V Ime države

Ukoliko situaciju države sagledamo još od samih korena, od Aristotelovog doba, uvidećemo da se termin država različito imenovao. Prvi termin koji se upotrebljavao bio je polis. To je bio grad-država. Osnovna obeležja takve zajednice su samoodlučnost i samodovoljnost. To znači da polis sam za sebe predstavlja svrhu postojanja i življenja. Omeđenost jednog polisa u odnosu na druge bila je razvijena do te granice da stanovnike jednog polisa apsolutno nije interesovalo događanje bilo čega iz drugog. Aristotel polis smatra izrazom opšteg dobra i oličenjem moralnih vrednosti. Sledeći termin koji je bio u opticaju je res publica što u slobodnom prevodu glasi javna stvar. Novi istaknuti teoretičar koji se bavio pitanjima republike bio je Ciceron. On smatra kako akcenat sa zajedničkog života (kao što je u polisu), treba prebaciti na strukturu države. IUS (pravo) se uzima kao posebno obeležje. Sv. Agustin koristi više termina za označavanje različitih političkih zajednica:  Respublica – označava šire političke zajednice kao što je respublica christiana  Regnum – je termin koji vezuje sa teritorijalnim monarhijama nastalim u srednjem veku.

8



Civitas termin koji se koristi za grad-državu na severu Italije.

Kod nas termin država prvi put je upotrebljen u rečniku „srpsko-hrvatskog književnog i narodnog jezika“ i znači „držati“, posedovati vlast u svojim rukama. Nikolo Makijaveli po prvi put u svom delu Vladalac upotrebljava reč „stato“. Naravno ta reč je i ranije postojla, ali se upotrebljavala u drugom značenju i u drugom kontekstu. Već na početku svog dela on kaže kako: „... Sve dežave, sve vladavine kojima se upravljalo ili se upravlja ljudima, bile su ili jesu ili republike ili monarhije...“. Hobs je prihvatio ovu Makijavelijevu podelu i podržao je. To se najbolje može osetiti u njegovom delu „O duhu zakona“

VI Elementi države

Prva i osnovna karakteristika države je sila. To je element koji je razlikuje od ostalih ljudkih zajednica. Jedan od osnovnih zadataka ljudske zajednice je obuzdati nekontrolisanu silu. Ukoliko se sila nekontrolisano proširila, mogu nastati dva oblika propasti ljudske zajednice:  Anarhija – gde vlada potpuno rasulo. Tu svako primenjuje silu onoliko koliko mu je potrebno za svoju egzistenciju.  Despotizam – tu se sila nalazi u rukama jedne grupe ljudi koji vrše svoju volju nad ostalima. Jedino u onim državama gde je stihija sile obuzdana možemo govoriti o postojanju i vladavini prava. Naime, gde god ljudi žive, dešavaju se konflikti. Zarad sprečavanja konflikata monopol sile je poveren državi. Naravno ni država ne sme prekomerno upotrebljavati silu, jer ukoliko je bazirana isključivo na vladavini sile, ta država neće biti dugog veka. Takođe je bitno razlikovati silu koju primenjuje država, od nasilja koje primenjuje pojedinac. Nasilje je bespravno upotrebljena sila. Drugi element koji je neophodan za egzistenciju države je teritorijalnost. Dakle, država vrši vlast nad ljudima koji žive na određenoj teritoriji. Iz ove definicije proizilazi i treći element države – stanovništvo. Teritorijalnost je bitna zbog obeležavanja određene države, njenog obima prostornosti. Teritorijalnost obezbeđuje sigurnost i bezbednost građana. Kako bi se napravila jasnija predstava o teritoriji neke države, uvedene su granice.

9

VII Državna vlast Moć predstavlja sposobnost da se neko privoli na neki vid ponašanja. Izvor moći može biti: fizička snaga, ekonomsko bogatstvo, duhovna sposobnost... Prinuda je primena moći koju upražnjava jedan subjekt na drugi. Vlast je moć zasnovana na izvesnim normama i koja je pri određenim uslovima legitimna. Pripadnici države kao političke zajednice ne poseduju istu količinu vlasti. To pitanje regulisano je hijerarhijskim uređenjem države. Hijerarhija počiva na principu nadređenosti i podređenosti. Mnogi teoretičari odbacuju shvatanje da se držva bazira isključivo na sili, i prihvataju novo shvatanje gde se državna vlast karakteriše kao sila koja se vrši u ime prava. Platon npr. smatra kako:“...Državom neće dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepripremljeni za istinu, ni oni koji se do kraja svog života posvećuju samo obrazovanju? Prvi zato što će im u životu nedostajati jedinstveni cilj, prema kome će se upravljati u svim svojim ličnim i državnim poslovima; drugi zato što će uobražavati da se takvim življenjem već nalaze na ostrvima blaženih, pa se svojevoljno neće angažovati...“. Naime, on smatra kako su mudraci najbolji za postavljanje na čelo države, ali takve je teško naći. Zato se ona zalaže za vladavinu zakona umesto vladavine ljudi. Vlast koja nije povezana sa pravom nije legalna, tj. ne poseduje titulu državne vlasti. Da bi se vlast sprovodila mora postojati dve strane. Na jednoj se nalazi subjekt koji naređuje, u načelnom pogledu to je država, a sa druge strane nalazi se subjekt koji sluša, u našem slučaju to su građani. U državi postoje različiti tipovi vlasti, i shodno tome oni se različito i manifestuju. Najjaču vlast u državi predstavlja državna vlast. Ona poseduje najviši stepen prinude, njene sankcije su najoštrije i ostavljena je mogućnost i primenjivanja fizičke sile nad onim ko je prekršio dispoziciju.

VIII Suverenost

Suverenost je bitno svojstvo države kao političke zajednice. Nastanak i teorije suverenosti vezuju se za teoretičara Žana Bodena. Najviši organ u državi naziva se suverenim organom. Poreklo reči suverenost vezije se za latinsku reč superanus što znači viši. Kasnije je ovaj termin dobio značenje najviši, vrhovni, a subjekt koji je suveren ima najvišu, najjaču vlast, on je samostalan i nezavisan. Ukoliko pitanje suverenosti sagledamo sa aspekta države, ona sadrži najvišu količinu vlasti u odnosu na druge organizacije. Ostale organizacije koje deluju u okviru države su njoj potčinjene. Suverenost državne vlasti manifestuje se na njenoj teritoriji. Kako bi jedna država bila suverena, ne sme biti u bilo kakvom zavisnom odnosu sa drugim državama. Ukoliko pak na državu nekom silom deluje neka druga

10

država, ona gubi svoju suverenost. Nova vremena donose i nove situacije. Neophodno je da je država u nekoj zavisnoj vezi sa drugom državom. One odnose međuzavisnosti regulišu ugovorima ili drugim aktovima. S druge strane i državni organi takođe moraju poštovati pravne norme koje je država propisala. U takvom smislu govorimo o pravnoj suverenosti, o vladavini prava. Država je suverena sve dok može vršiti državnu vlast nad svojim podanicima. Ta vlast može biti vršena samo ukoliko ta država raspolaže monopolom fizičke prinude, a ako je taj monopol poljuljan na bilo koji način, postavlja se pitanje gubitka suverenosti jedne države. Nacionalna suverenost je vezana za vladavinu naroda, tj. za razvoj demokratije. S druge strane imamo nacionalnu suverenost, gde se nacija posmatra kao suverena jer ima mogućnost da osnuje državu ili da se izdvoji iz okvira neke već postojeće ili da se priključi nekoj državi.

IX Promene u državi

Promena se može sagledati kao „momenat razlike“, ili još bliže „kao razlika između dva stanja društvenih procesa“promena može biti trojaka:  Promena čoveka (svako od nas doživljava rezultat između novog i starog. Čovek menja sebe, ali i prirodu oko sebe)  Države (ni država ne može biti imuna na promene. One se svakodnevno odigravaju i država ih mora preživeti)  Promene u pravu (putem pravnih propisa stalno se menja i pravni poredak jedne zemlje) Promene u državi mogu se podeliti na:

1.



Revolucionarne



Evolutivne

Revolucionarne promene u državi

11

„Revolucionarne promene su krupne, kvalitativne promene. One menjaju u suštini, osnovi, državu i pravo“.U državi se menja gotovo sve, menjaju se način proizvodnje i klasni odnosi. Umesto postojećeg, formira se novi sistem vrednosti. Menja se i ideologija, svest, politika, moral... često se do revolucionarnih promena dolazai gomilanjem manjih evolutivnih promena. Nastanak i razvoj države prošao je kroz različite stadijume, stoga je pretrpeo i niz revolucionarnih promena: 

Prelaz iz besklasnog u klasno društvo



Prelaz iz robovlasničke u feudalnu društvenu organzaciju



Prelazak iz feudalne u buržoasku



Prelazak iz buržoaske u socijalističku.

Revolucionarne promene se realizuju jedino ako su ispunjene dve osnovne komponente tih promena, tj. i pravna i ekonomska revolucija. Ukoliko ovi delovi nisu usklađeni, dolazi do kontrarevolucije.

2.

Evolutivne promene

Evolutivne promene su sitne promene u državi i pravu. Ovakve promene vezane su samo za neke u državi, ili za promenu npr. monarhije u republiku, ili donošenje novog zakona... Evolutivne promene se svakodnevno odigravaju.često dovode do sukoba i sporova, a u najtežem slučaju čak i do revolucije. Najbitnije evolutivne promene su:  Reforma – zahvata gotovo sve aspekte društva. Može se odnositi na celokupno društvo (opšta), ili na neke njegove aspekte (pojedinačna).reforna je tu kako bi sprečila burnija reagovanja društva, koa što je npr. revolucija, kako bi ublažila tenzije.  Državni udar- spada u red nezakonitih promena. Bazira se na tome da neka ličnost iz državnog vrha na nezakonit način preuzima vlast u svoje ruke. Ono što je najbitnije je da se suština države ne menja. 12

 Puč – nezakonita promena. NJu vrši ličnost ili grupa ljudi koji ne spadaju u vrh državne hijerarhije. To su sporedne ličnosti koje vlast preuzimaju na nezakonit način.puč se vrši posredsvom sile. Takođe ne menja suštinu države.

1. Oblik političkog poretka 2. Oblik vladavine 3. Oblik državne vlasti 4. Oblik državnog uređenja

Demokratija Apsolutizam Monarhija Republika Jedinstvo vlasti Podela vlasti Prosta država Složena država

XII Rezime

U uvodnom delu govorio sam o nekim osnovnim terminima vezanim za državu. Dao sam definiciju države gledano sa aspekta sociologije. Zatim je napravljen mali istorijat nastanka države. Govorio sam o tome kako su izgledale pojedine starovekovne (Egipat, Mesopotamija i države Antičke Grčke), srednjevekovne (Rimska, Franačka i druge feudalne države) i novovekovne (moderne države).

13

Nakon toga u petom poglavlju pozabavio sam se tematikom imena države. U šestom delu definisani su osnovni elementi države. Na to se nadovezuje poglavlje sedam koje govori o državnoj vlasti kao o posebnom elementu bez koga ni jedna moderna država ne bi mogla funkcionisati. Sledeće poglavlje posvećeno je suverenosti kao posebnom svojstvu države kao političke organizacije.

XIII Literatura

1.

„Pravna istorija sveta“, Dr Marko Pavlović, Kragujevac, 2005.

2.

„SOCIOLOGIJA“, Dr Drgan Subotić, Beograd, 2005.

3. 2005.

„UVOD U PRAVO“ , Dr Momčilo Dimitrijević, Dr Miroljub Simić. Niš

4. Sad, 2003.

„Osnovi sociologije“, Miloš Marjanović, Slobodanka Markov; Novi

5.

„Vladalac“, Nikolo Makijaveli, Beograd 1964.

6.

„DRŽAVA“, Platon, Beograd 1976.

7.

„Veličina čoveka“, prikupio Dragoslav Novičević, Ruma 2005.

14

15