sociologija za masince

Dr SLOBODAN PQKRAJAC

■i

OSNOVI SOCIOLOGIJE i IZDANJE

BEOGRAD 2011

Prof. dr Slobodan Pokrajac OSNOVI SOCIOLOGIJE I izdanje Izdavač: UNIVERZITET U BEOGRADU MAŠINSKI FAKULTET Kraljice Marije 16, 11000 Beograd Za Izdavača: Dekan, prof. dr Milorad Milovančević Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Aleksandar Obradovič Odobreno za štampanje odlukom Dekana Mašinskog fakulteta u Beogradu br 117/U od 31.03.2011, Recezenli: Prof. dt Živko Markovič Prof. dr LjubiŠa Mitrovič Štampa: Planeta print, 11000 Beograd Tiraž: 500 primeraka

ISBN 978-86-7083-723-2 Vinjeta na koricama preuzeta je iz časopisa RTD MAGAZINE, Avgusl, 2005.

SADRŽAJ

I DRUŠTVO I NJEGOVO TEORIJSKO TUMAČENJE 1. ZNAČAJNI JE IDEJE - PRETHODNICE SOCIOLOGIJE .................. ....... ...... ..,.. ..... ....i ............................ ................................ 12 2. KLASIFIKACIJA SOCIOLOŠKIH TEORIJA....,, ............. ......... ..... ........................... 15 2.1. KLASIČNE SOCIOLOŠKE TEORIJE.....'.. ....... ..... ....... .................................... 19

Pozitivistička ...................................... ishodišta sociološke teorije 19 2.1.2. NaturaIistićke ........................ teorije društva.,..,.„„ ........ ,,,., ........ .............................................. ,.22 2.1.3. Psihološke .......................................................... teorije društva ....... . 26 2.2. FORMALNA SOCIOLOGIJA ..... ........... ,., ........................................................... 34 2.3. FUNKCIONALIZAM U SOCIOLOGIJI..., ........ .................. ................................ 36 2.4. KONTROVERZE MARKSISTIČKE DRUŠTVENE TEORIJE .............................. 39 2.5. KONFLIKTNE TEORIJSKE PERSPEKTIVE ... ........................... ....................... 44 2.6. KRITIČKA TEORIJA DRUŠTVA....... ........................................... ....................... 46 2.7. POSTMODERNA SOCIOLOŠKA TEORIJA ......................................................... 50 2.8. OSTALE NOVIJE TEORIJSKE STRUJE U SOCIOLOGIJI .................................. 56 3. PREDMET I METODE SOCIOLOGIJE .......................................................................... 66 3.1. PREDMET SOCIOLOGIJE ...................... .... ........................................................ 66 3.2. METODOLOGIJA SOCIOLOGIJE ........................................ ................................ 70 3.2.1. Vrednosne........................................................ determinante ljudskog ponašanja ...................................................................... ....................... — 72 3.2.2. Faze ............................................................................... sociološkog istraživanja ...................................................................................... ........................ 73 3.2.3. Metode........................................................................ i istraživačke tehnike u sociologiji .......................................................................... ...................... 75 3.3. PROŽIMANJE SOCIOLOGIJE I DRUGIH DRUŠTVENIH NAUKA ................... 79 3.3,1.Sociologija i istorijske dimenzije društva ........................................................ 80 3.3.2.Sociologija i ekonomski parametri društva .................................... , ............... 81 3.3.3.Psihološki aspekti društvenog života ........... .................................................. 82 2.1.1.

II

DRUŠTVO I NJEGOVA STRUKTURA 1. ČOVEK - DRUŠTVO - PRIRODA........................ ........................ ..................... ........... 85 1.1. PROBLEMI DEFINISANJA LJUDSKOG DRUŠTVA .. ........ ............................. 85 1.2. "NATURALIZAM ČOVEKA I HUMANIZAMPRIRODE" ................ ................. 88 1.3. ČOVEK I NJEGOV RAD KAO OBLIK SOCIJALNOG POSTOJANJA ................ 89 1.4. LJUDSKI RAD I DRUŠT VENA PROIZVODNJA „ ...... ........ .......... ................ 91 1.4.1. Potrebe .......................................... i društvena reprodukcija, ...... ,...,,..,»............................................ ............ 93 1.4.2. Tehnologija ...............................................kao društvena pojava....,...., .................................................................. ....................... ,..96 1.4.2.1. Životni ciklus razvoja tehnologije ...... ..... .................. ......,..„ ......... 99 1.4.2.2. Životni ciklus prihvatanja tehnologije....... ..................... . ....... ........ 100 1.5. SUŠTINA I OBLICI PODELE LJUDSKOG RADA ... ......... ....... ................... 101 1.5,l.Podela rada kao bazični princip rada i proizvodnje................... . ................... 102 L6. SVOJINA KAO DIMENZIJA DRUŠTVENIH ODNOSA ....... ................ ............. 105 1.7. PREDUZETNIŠTVO KAO DRUŠTVENI ODNOS ....................... ................ 109 1.8. SOCIOLOŠKI ASPEKTI MENADŽMENTA... .................................... .............................

................................................................................................................ ............................. ................................................................................................................ .........111 2. ELEMENTI DRUŠTVENE STRUKTURE......................... .................................. ..... 115 2.1. PORODICA.... ........................... ...... , ......................... .......... . .......... ........ .......... 119 2.1.1.Transformacija savremene porodice. ....... ..... ,...,.,.,., ........... „.,........,......,.,. 124 2.2. POL I ROD KAO VIDOVI DRUŠTVENIH GRUPA... ........ ................ .......... 126 2.3. NASELJA KAO OBLICI DRUŠTVENIH GRUPA .. ............ ............ v ....... . ...... 128 2.4. DRUŠTVENE KLASE I SOCIJALNA STRATIFIKACIJA, ........ .................... - 130 2.4,1.Socijalna stratifikacija . ........... ... .................... . ......... ............. ,...,.,.......,. 134 2.4.2.Siromaštvo kao sociološki problem ..................... .......................... ....... .... 139 2.4.3.Socijalna isključenost...... .... ........ ........ . ...... ...... . ............ ............ —■>.. 141 2.5. NACIJE I DRUGE ETNIČKE ZAJEDNICE ................... ..................... ............ 142 2.5.1. Teorijski ............ sporovi o naciji .......... ..................... ........... ..... ......... .......................... ..... ....... 146 2.5.2. Nacionalna ................................. svest i nacionalizam..... . .... ........ ................................................... ................... 149 2.6. DRŽAVA I VLADANJE DRUŠTVOM......,..,...., ....... ...... ........ ..... .... ....... 155 2.6.1. Društvena .................................... moć i monopoli državne vlasti... ... .................................................... ................................... 158 2.6.2, Pravna ............................................ država i civilno društvo.......... ........ ,...,...,... ........................................... ................. 163 2.6.3.Smisao i značaj ljudskih prava ............... ................. ................ ............. 167 2.7. POLITIČKE PARTIJE/STRANKE I DRUŠTVENI POKRETI ................. ........... 168 2.8. TEHNOKRATIJA.. .............. .............. ............ ........... ..... .......... .......... ...... 177

III KULTURA KAO SUŠTINA LJUDSKOG DRUŠTVA 1. KULTURA I LJUDSKO STVARALAŠTVO-. ....... ............ . ................................... 180 1.1. SOCIOLOŠKO ODREĐENJE KULTURE ...................... ........................ .......... .180 1.2. KULTURA I CIVILIZACIJA .. .............. .................... . ............................ ......... 190 l,2.1.Nove alternative u kulturi ..........,.,.,.,.................... .. .................... * .... . ......... 195 1.3. OBRAZOVANJE IVASPITANJE ...... ...... ................ ....... .... ....................... . 199 1.3.1.Evropska obrazovna tradicija ...... ........ .......... * ........ .... . ............... —- ..... 203 2. MASOVNI MEDIJI I HIFERREALNOST ................ ...................... ............ ......... 206 2.1. INTERNET ILI "MREŽA SVIH MREŽA"................ .............. ............................... 213 3. RELIGIJA I DUHOVNI ŽIVOT LJUDI .. ........ ...................... ...... . .................... 219 3.1. OSNOVNA OBJAŠNJENJA............ ............. ............... ........... - ................... .. 219 3.2. VELIKE SVETSKE RELIGIJE .. ........... ...... ...................... ............ ............... 221 3.2.1. Etičke ........................ religije Istoka ................ ............... ..... .................................. ..........222 3.2.2. Verska ........................... raskršća hrišćanstva.... . ....... «... .... ...... .......... ...................................... .................... 223 3.2.3. Pojava......................... i razvoj islama..,.. ....... ................... .................... . .................................. ........... 226 3.3. RELIGIJSKE ORGANIZACIJE........ ................ ............. ................. ................ 228 3.4. SAV REMENI PREOBRAŽAJI RELIGIJE . ............. . ...... ......... ..................... 231

4. MORAL I MORALNI PRINCIPI LJUDSKOG PONAŠANJA ................................ 237 4.1. POJAM I ELEMENTI MORALA ........ . ..................................................... ........ 237 4.2. MORAL I RELIGIJA ....... ................... ...................... ....................................... 239 4.3. MORALNI I PRAVNI PRINCIPI DRUŠTVENOG ŽIVOTA ... .......................... 242 4.4. KORUPCIJA KAO "DRUŠTVENA BOLEST" ......... .......... ............................. 246 4,4,l.Šta je, ustvari, korupcija?.. .......... ................ .............. ................ ................247 4,4.2.0snovne posledice i borba protiv korupcije,., ........... ............................... ,...,248 4.5. KRIMINAL I SOCIJALNA DEVIJANTNOST ................ .... ......... ......... 251 4.5.1.Delinkvencija kao socijalna patologija . .................. .......... ,, ...................... ,253 4,5.2.Izazovi kriminalizaeije savremenih društava,..,.,..., ............. ,...,....,., ..... 255 4.5.3.Terorizain kao vid kriminalizaeije društva.,.....,..,.., ........ ......... ,.......,..,....,...259

IV PROMENE, RAZVOJ I TIPOLOGIJA GLOBALNIH DRUŠTAVA 1. DRUŠTVENE PROMENE,..., ............ ...... ..... ; ...... ............... ,....,.. ................... 262 2. TEHNOLOGIJA KAO SNAŽAN IZVOR DRUŠTVENIH PROMENA............ 265 2.1, KONCEPT RAZVOJA NOVIH TEHNOLOGIJA ............. ..................................... 266 3. TRANZICIJA KAO MODEL PROMENA .................... .................. ...... ......... . 279 4. GLOBALIZACIJA: ILI PROMENE IZMESU NEIZBEŽNIH I NEPOŽELJNIH ................. 282 4.1. DEFINICIJA GLOBALIZACIJE . ......................... .......... ............... ......... ...... 283 4.2. NEKOLIKO NAJVAŽNIJIH PRISTUPA GLOBALIZACIJI .................. ........... 289 4.3. MERENJE GLOBALIZACIJE....,., ....... ,.,..,............ ..................................... ...... 294 4.4. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA,.,...,... ................................... ........................ 297 4.5. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE KAO SUBJEKTI GLOBALIZACIJE 302 4.6. KULTURNI I POLITIČKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE ................................... 304 5. DRUŠTVENI RAZVOJ KAO POŽELJAN TIP PROMENA ............................. 309 6. NAJVAŽNIJI MEGATRENDOVI SAVREMENOG CIVILIZACIJSKOG RAZVOJA ........................................ ...................................................... ............... 315 7. TIPOLOGIJA GLOBALNIH DRUŠTAVA .......................................................... 326 LITERATURA .................... .......... -....... ................................................................... 339

PREDGOVOR Udžbenik Osnovi sociologije namenjenje prvenstveno studentima Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Pisan je prema nastavnom programu predmeta Osnovi sociologije i ekonomije i odnosi se na prvi deo sadržaja ovog nastavnog predmeta. U tom smislu njegova struktura i obim imaju ozbiljno ograničenje, zbog Čega je autor morao pribeći strogoj selekciji samo najvažnijih tema za koje, kao dugogodišnji nastavnik na predmetu, pouzdano zna da studente najviše interesuju i za koje veruje da su za inženjersku edukaciju posebno važne i podsticajne. Sadržaj udžbenika je podeljen u četiri, po obimu gotovo ravno mémo raspoređena delà; Društvo i njegovo teorijsko tumačenje; Društvo i njegova struktura; Ktiltura kao suština ljudskog društva; Promene, razvoj i tipologija globalnih društava, u kojima su obrađena najvažnija sociološka pitanja na način koji omogućava da studenti i drugi čitaoci Što bolje razumeju svaku društvenu pojavu i proces u istorijskoj perspektivi, multidisciplinarao i na kritički način. Time sam želeo pomoći svim čitaocima da obogate svoja teorijska saznanja, a posebno onima koji pokazuju i dodatni interes za analizu savremenih društvenih procesa kao Što su tehnologizacija, ekologizacija, tranzicija, globalizacija, demokratizacija, kriminal i za čija, sekularizacija, itd., kojih, prema sopstvenom uvidu, ima sve više. Iskreno se nadam da če ovaj materijal pomoći studentima Mašinskog fakulteta, ali ne samo njima, da bolje shvate značaj sociološke analize makar nekih životnih tema i sagledaju moguće perspektive njihovog rešavanja, Neko je sasvim ispravno rekao da čim postoje problemi, postoje i njihova rešenja. Na nama je da ih blagovremeno pronađemo i da sebe osposobimo da budemo deo rešenja, a ne deo problema. Pouzdano znam da ispit iz Osnova sociologije i ekonomije nije niti jednom mojem studentu, predstavljao neki veći problem. Naprotiv, povratne informacije koje svakodnevno dobijam kako od starijih studenata, tako još više od diplomiranih, dakle inženjera, govore da im znanje iz sociologije i kritički način mišljenja i istinski humanizam koji ova nauka afirmiše, itekako pomažu u praksi, potvrđujući onu Kantovu da ''nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije''. Staviše, nisu retki ni oni koji su zavoleli ovu disciplinu, jer su uvideli koliko im ona može pomoći da još bolje razumeju turbulentni svet oko sebe i svoje mesto u tom i takvom svetu. Ne znam koliki je moj doprinos u svemu tome, ali znani da su mi recenzenti ove knjige, uvaženi profesori sociologije, dr Živko Marković i dr Ljubiša Mitrovič, pomogli da ona postigne kvalitet koji ima. Iskreno im na tome zahvaljujem. Za preostale propuste odgovornost je, naravno, samo moja. Beograd, marta 2011.

S. Pokraj ac

DRUŠTVO I NJEGOVO TEORIJSKO I TUMAČENJE

1. ZNAČAJNIJE IDEJE - PRETHODNICE SOCIOLOGIJE Iako je ljudsko društvo veoma stara istorijska pojava i činjenica koja sadrži uvek konkretna, manje ili više merljiva obeiežja, ono je postalo predmetom sistematskog izučavanja tek od pre nepuna dva veka, Doduše, postoje brojni dokazi parcijalnih zapažanja o pojedinim društvenim fenomenima i procesima koji datiraju iz najranije istonje ljudskog mišljenja, ali takvi fragmenti nemaju saznajni domašaj naučnih teorija ili zakona, koje treba razumeti kao "opšti, stalan, nužan i suštinski odnos između pojava" 1 . Naravno, takvi misaoni fragmenti veoma često predstavljaju prave misaone dragocenosti (npr. iskazi o pojedinim društvenim pitanjima koje nalazimo kod antičkih filozofa itd.), pogotovo što su oni inspirisali potonje istraživače koji su razvijali različite teorije o tim pitanjima. Zbog toga svaki intelektualni napor i zrnce istine, ma kada ono nastalo, uvek ima veliku teorijsku i naučnu vrednost, a istovremeno predstavlja prilog istoriji nastanka i razvoja određene naučne discipline. Sociologija, kao ne tako stara nauka, ima i to kao razlog da s posebnom pažnjom bira najveća i najsjajnija zrnca. Zbog ograničenog prostora ukazačemo samo na neke ideje koje su prethodile savremenom sociološkom razmišljanju. U tom smislu veoma su inspirativna gledišta mislilaca i različitih vladara sa Istoka (Egipta, Vavilona, Kine, Indije). Posebno treba pomenuti Hamurabijev zakonik (Vavilon) koji predstavlja prvi zbornik pisanih društvenih pravila u istoriji ljudskog društva i svedočanstvo pokušaja da ljudi urede svoje odnose kao društvene, zajedničke. U drevnoj Kini u 6. veku p.n.e. isticao se filozof Konfučije kao zagovornik etičkih principa bez kojih se, po njegovom ispravnom mišljenju, ne može održati socijalna zajednica. On je posebno isticao značaj umerenosti za postizanje harmoničnih odnosa između pojedinaca, društva i čovečanstva, Što je poslužilo kao osnova nastanka religije konfučijanstva, veoma uticajne sve do danas, I u staroj Indiji se razvijala zanimljiva društvena misao, pretežno inspirisana religijskim potrebama i ciljevima. Tu se, u okviru bramanizma, razvila i ideja o zagrobnom životu (koja će imati veliki uticaj i na kasnije monoteističke religije, posebno na hrišćanstvo), kao i ideja o podeli društva na kaste. U Indiji je nastao i budizam, suprotan ideji bramanizma, jer zagovara ideju jednakosti među ljudima, ali i učenju i znanju kao putevima duhovnog oslobođenja, 1

Šušnjić, Đ., Metodologija, Beograd, 1999, str. 70

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

U antičkom periodu pojavile su se brojne ideje i začeci socijalnih teorija koje će se potpunije razviti vekovima ili hiljadama godina kasnije. Ideja građanina, demokratije, političkog društva, ljudskih sloboda i dr. rođene su u antičkoj Grčkoj. Ne ulazeći detaljnije u analizu nastanka i sadržaja svih tih velikih ideja, ukazaćemo, u najkraćem, samo na neke najvažnije i najinteresantnije.2 Sofisti, kao "putujući filozofi" (išli su po grčkim gradovima i za novac držali govore i podučavali govorništvu), su zapravo začetnici prosvetiteljstva, teorije društvenog ugovora, teorije prirodnog prava, teorije vladanja i ideje daje država ljudski proizvod, a ne božji. Suprotstavljajući se sofistima Sokrat (470-399. p.n.e.) postavio je krupna antropološka i etička pitanja, ustajući protiv haosa antičke demokratije kojoj nedostaje mudrost i gde vlada neprosvećena gomila. Zato je, prema njemu upravljanje društvom potrebno poveriti najmudrijim, tj. ljudima sa idejama. Ovu ideju posebno je razvio Platon (427-347. p.n.e) ističući da su najumniji upravljači filozofi. Oni ne smeju imati privatnu svojinu ni porodicu kako bi mogli biti pravedni, lišeni požude i egoizma. Vaspitanje mora biti državna obaveza, a ne porodična, jer ova ne može shvatiti smisao celine društva. Aristotel (384.-322. p.n.e.) je bio 20 god. učenik Platona i po mnogo čemu ovog je ne samo nadmašio nego je i stekao slavu najvećeg filozofa do sada. Zbog dugogodišnje veze sa makedonskim dvorom (bio je 12 god. učitelj Aleksandra Makedonskog) bio je od Atinjana optuživan. On se, inače, uspešno ogledao u brojnim disciplinama: logici, metafizici, psihologiji, etici, politici, fizici, poetici itd. Za njega je čovek "zoon politikon" (politička životinja) koji svoj pun život može ostvariti samo kroz zajednicu, počev od primarne - porodica, do najpotpunije - država. Aristotel je smatrao da je najbolji oblik vladavine aristolcratija, a ne demokratija, jer mišljenje masa je često bezumno. Sloboda je, po Aristotelu, sklad između želja i uma, a ideali svakog slobodnog čoveka su politika i filozofija. On kritikuje Platonovu koncepciju "zajedničke imovine", jer o njoj niko ne vodi računa, što vodi propasti države. Privatna svojina je prirodna pojava i potreba i zato je ne treba ograničavati. Preterano bogatstvo i preterano siromaštvo su neprirodne pojave, zbog čega su srednji slojevi najzdraviji društveni slojevi. Aristotel je dao značajan doprinos razmatranju i nekih ključnih ekonomskih kategorija, posebno vrednosti i novca. U periodu dominacije Rimske imperije društvena misao je veoma stagnirala i osim stoicizma, u okviru kojeg su raspravljana uglavnom etička pitanja, malo staje unapredilo društvenu misao. Izdvajaju se dostignuća u teoriji i praksi prava (rimsko pravo) i države. Srednjevekovna misao o društvu obeležena je raspadom Rimskog carstva, ukidanjem robovlasništva i Širenjem feudalnih društvenih odnosa i posebno širenjem hriŠćanstva. Ova poslednja činjenica dovela je s jedne strane do apsolutnog religijskog determinizma, tj. do potpunog potčinjavanja čitavog duhovnog života crkvi, a s druge strane pojavila se sholastika, kao pokušaj uobličavanja zapadnohrišćanskog učenja nastalog među kaluđerima crkvenih škola. Posebno posle protestantskog (luteranskog i kalvinističkog) raskola u katoličkoj crkvi i jezuitskog kontraudara svako slobodnije tumačenje društvenih pojava bilo je sankcionisano kao jeres. Katolička crkva ustanovila je i tzv. inkviziciju koja

3

Videti opširnije u: Pantelić-Vujanić, S., Sociologija, Beograd, 2001, str. 52-58

9

je surovo (na lomači) kažnjavala svako "bogohulno" učenje, odnosno kritiku nekontrolisanog klerikalizma. Od značajnijih mislilaca rane epohe hriščanstva treba pomenuti sv. Augustina iz 4. veka koji je dao prilično celovito viđenje istorije čovečanstva koju je on shvatao kao ostvarenje božanskog plana. Ipak, najznačajniji predstavnik sholastičkog mišljenja je Toma Akvinski iz 13. veka, koji je otvoreno branio prevlast crkve nad državom i zalagao se za to da državom vlada monarh, koji je božanskog porekla, uz pomoć aristokratije. Bogati treba da iskažu svoju dobrotu pomažući siromašne, a ovi treba da iskažu svoju poniznost i zahvalnost bogatima, Nažalost, ovaj "mudrac" i svetac nigde ne objašnjava kako i zastoje neko postao bogat, a neko siromašan, Zanimljive su i ideje arapskog (rođenog u Tunisu) filozofa Abdel Rahmana Ibn-Khalduria iz 14. veka, posebno o cikličnom razvoju društva, polazeći od toga da je društveni život prirodna pojava koja je više određena prirodnim faktorima (klimom, geografijom), nego političkim. On se zbog toga može smatrati začetnikom geografskog determinizma. Nešto kasnije ove ideje geografskog materijalizma će, uz ne male jednostranosti, posebno razraditi Zari Boden i Luj Monteskje. U okviru novovekovnih ideja a ljudskom društvu treba pomenuti renesansni zaokret "s neba na zemlju", odnosno s boga na čoveka u svim oblastima duhovnog stvaralaštva, posebno u umetnosti. Vreme između 15. i 17. veka bilo je i vreme velikih geografskih otkrića, ali i vreme velikih naučnih otkrića (Kopernik, Kepler, Njutn itd.), kao i pojave prvih socijalnih utopija (Tomas Mor, Tomazo Kampanela) i ozbiljnih teorijskih rasprava o prirodi ovozemaljske vlasti (Makijaveli), Analiza politike koju je izložio Nikolo Makijaveli u svom znamenitom delu "Vladalac" potpuno je razobličila njeno ¿hvatanje kao tradicionalno moralne delatnosti, jer u njoj caruje surova borba za vlast, sukobi interesa, lukavstvo uma, neiskrenost, zavere, lažna savezništva i upotreba raznih drugih nemoralnih sredstava da se osvoji moć koju donosi vlast. Nije ni potrebno objašnjavati zašto je sve do danas "makijavelizam" ostao pojam kojim se objašnjava sadržaj one društvene prakse u kojoj je dozvoljena upotreba svakog sredstva radi postizanja nekog cilja. Mada je pogrešno Što je taj izraz vezan za prezime ovog umnog čoveka (jer on se nije zalagao za legitimnost upotrebe svakog sredstva u političkoj praksi!), taj izraz je ipak svojevrsni "duhovni spomenik" ovom teoretičaru koji je deo svetske sociološke i uopšte kulturne baštine. O odnosu države i društva, koji postaje sve privlačnija tema za misaono istraživanja najumnijih ljudi tadašnje Evrope, posebno vredne doprinose dali su kroz koncepciju tzv. društvenog ugovora T. Hobs i Ž. Ž. Ruso, mada su polazili sa dva potpuno različita stanovišta. Za Hobsa je "društveni ugovor" potreban kao sredstvo za stvaranje zakonskog poretka koji će ljude Štititi jedne od drugih, jer se oni inače u stanju "rata svih protiv svih". Suprotno ovome, Ruso smatra da su ljudi inače bili slobodni, miroljubivi, moralni, nezavisni i neiskvareni i da takvo "prirodno stanje" treba zaštiti društvenim ugovorom kojim se konstituiše državna vlast-koja ima i legitimitet (opravdanje postojanja) i legalitet (na ugovoru, tj. zakonu, zasnovana). U to vreme stvarali su i socijalisti utopisti (Sen Simon, Robert Oven, Šari Furije) koji su prvi uvideli da novo građansko društvo nije dovelo do suštinskog poboljšanja u pogledu socijalne pravde, zbog Čega su iznosili nove vizije, doduše naivne i neost- va rij ive, boljeg, pravednijeg i slobodnijeg društva, trasirajući tako

13

nova istraživanja i traženja puteva socijalnog blagostanja. To traje do danas, dakle i u vremenu razvijene sociološke teorije i metodologije, Ukratko, istorija sociološkog mišljenja, kao i njegovog intelektualnog oblikovanja u sistematizovane sociološke teorije, bilo je bitno određeno sledećim društvenim snagama; političkim revolucijama (naročito Francuskom revolucijom 1789); industrijskom revolucijom i rastom kapitalizma; uzletom i padom socijalizma; urbanizacijom; religijskim promenama; rastom naučnog saznanja i tehnološkim usponom3. Sto se tiče intelektualnih snaga koje su omogućile generalni uspon i povremeni uzlet socioloških teorija postoji veliki broj autora koji su svaki na svoj način do- prineli tako visokom nivou sociološke nauke kakav ona već dugo ima u sistemu ne samo društvenih nauka, nego u uopšte u okviru ukupne intelektualne baštine modernog sveta. Stoga smatramo daje potrebno izložiti, makar u najkraćem, prikaz osnovnih socioloških pravaca i glavnih istraživačkih tema i njihovih autora. Verujemo se da ćemo time pomoći svima da zaključe da li je bio u pravu slavni američki sociolog Peter Berger \ inače rođeni BeČlija, kada je rekao daje sociologija "kraljevska igra među akademskim disciplinama",

2, KLASIFIKACIJA SOCIOLOŠKIH TEORIJA

3

Uporedi: Ritzer, G., Moderne sociološke teorije, Zagreb, 1996, str. 3-9

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Nesumnjivo je bio u pravu Vajthed (Whitehead, A,N.) kada je rekao: "Nauka koja zaboravlja svoje osnivače jeste izgubljena". A mnogo pre njega bio je u pravu i Frensis Bejkn (Francis Bacon) rekavši da: "Kada se Čovek posveti otkrivanju nečega, on prvo traži i nalazi sve sto su o tome rekli drugi; tek onda počinje da razmišlja za sebe", Naravno, mi ćemo ovom prilikom pokušati samo delimično, u granicama ciljeva i namene ove knjige, da uvažavamo oba uputstva znamenitih mislilaca, znajući unapred koliko je to teška i zahtevna metodološka misija. Imajući u vidu izuzetnu složenost i stalnu promenljivost predmeta sociološke analize, zatim postojanje različitih filozofskih, religijskih i ostalih pogleda na svet, kao i pojave različitih metodoloških pristupa u izučavanju ljudskog društva, logično je da su se pojavile brojne sociološke teorije, Škole i orijentacije. Sve one mogu se klasifikovati polazeći od različitih kriterija. U literaturi postoji veći broj izvršenih klasifikacija, među kojima su posebno zanimljive one koje su izvršili već pomenuti američki sociolog Dž. Ricer i zagrebački sociolog Q. Čaldarović. Njihov postupak sledi i prof, Lj. Mitrović 4 navodeći nekoliko klasifikacija (tipologija) socioloških teorija koje polaze od vremena nastanka; zatim od naučnog koncepta i sadržaja teorijskih paradigmi; od nacionalnog i regionalnog rasporeda; od ideološke orijentacije; od nivoa analize i usmerenosti sociološke teorije. Kada se pođe od temporalnog kriterijuma, tj. od vremena nastanka, sve teorije o društvu mogu se podeliti na: 1) prednaučne (socijalne teorije do 19. veka); 2) klasične sociološke teorije i 3) savremene. Tipologija teorija, koja polazi od različitog shvatanja prirode društva, pa prema tome i predmeta sociologije, obuhvata: 1) univerzalističke i 2) individualističke, odnosno; 1) holističke i 2) atomističke; ili na: 1) sistemsku i 2) konfliktnu paradigmu (odnosno zatvorenu i otvorenu paradigmu Sto se tiče klasifikacija socioloških teorija na osnovu njihove sadržinske orijentacije postoje: 1) pozitivističke; 2) naturalističke; 3) antropološko-biheviorističke; 4) sociologističke; 5) funkcionalističke; 6) dijalektičke teorije. Polazeći od nivoa sociološke analize, različite teorije mogu se podeliti na: 1) makrosociološke; 2) mezosociološke i 3) mikrosociološke teorije. Ipak, time se problematika klasifikacije socioloških teorija ne iscrpljuje, jer, kako kaže prof. Lj. Mitrović, moguća je još i globalna, gruba, klasifikacija socioloških teorija na: 1)

4

Mitrović, Lj., Sociologija, Beograd, 1997, str, 98-102

15

idealističke i 2) materijalističke; 1) nenaučne i 2) naučne; zatim na: 1) marksističke i 2) građanske ili pak na 1) predmoderne, 2) moderne i 3) postmoderm teorije. Već iz ovog kraćeg prikaza može se zaključiti da nijedna od navedenih klasifikacija, uzeta zasebno, nikad nije dovoljna da obuhvati celinu društvene stvarnosti, njenu dinamiku, aktere i moguće tendencije, zbog čega je uvek potrebno kombinovati više kriterijuma klasifikacije. A to, razume se, nikad nije ni lako ni jednostavno (ni jeftino), jer zahteva dobro poznavanje ogromne teorijske literature iz gotovo celog sveta. U -nemogućnosti da to ovom prilikom učinimo, oslonićemo se na klasifikaciju koju je u svom udžbeniku ponudio profesor Lj. Mitrović i koja, po našem mišljfenju, spada među najbolje preglede klasifikacija koje se mogu naći na našem jeziku. Takođe, veoma su vredne i klasifikacije koje daju sociolozi O. Čaldarović (1990) i P. Hafner (1997), kao i neki drugi autori (M. Mitrović, V. Milić i dr.) Svi oni se oslanjaju na nekoliko ozbiljnih pokušaja koji postoje u svetskoj literaturi. Izdvojićemo neke, po našem mišljenju, najinteresantnije. Tako npr. Wallace, W.L. u svom delu "Sociološka teorija" (1969), kombinujući više kriterijuma, daje klasičnu i tradicionalnu klasifikaciju socioloških teorija na: I) ekologizam; 2) demografizam; 3) materijalizam; 4) psihologizam; 5) tehnologizam; 6) funkcionalni strukturalizam; 7) razmenski strukturalizam; 8) konfliktni strukturalizam; 9) simbolički interakcionizam; 10) socijalni akcionizam; 11) funkcionalni imperativizam. Turner, JM. u delu "Struktura sociološke teorije" (1974) daje podelu socioloških teorija na pet osnovnih grupa, u kojima su smešteni brojni pravci koje objedinjuje, više ili manje, teorijska sličnost: A. Funkcionalne teorije 1. Rani funkcionalizam: Dirkem 2. Funkcionalni imperativizam: Parsons 3. Funkcionalni strukturalizam: Merton B. Konfliktne teorije 1. Konfliktno nasleđe: Marks, Zimel i konfliktni funkcionalisti 2. Dijalektička konfliktna teorija: Darendorf 3. Konfliktni funkcionalizam; Kozer C. Jnterakcionističke teorije 1. Rast interakcionizma: Mid 2. Teorija uloga 3. Simbolički interakcionizam D. Teorija razmene 1. Rana razmenska teorija 2. Razmenski bihejviorizam: Homans 3. Razmenski strukturalizam: Blau E. Etnometodologija: alternativna paradigma? Nešto noviju klasifikaciju nudi A, Wells u delu "Savremene sociološke teorije" (1978) gde sve sociološke teorije grupiše u osam nizova: 1. Funkcionalna i sistemska analiza (Parsons, Merton); 2. Neopozitivizam i konstrukcija teorija (Rejnolds,

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Mulins, Blabok); 3, Simbolički interakcionizam (Blaumer, Denzin); 4. Teorija razmene (Homans, Fridrih); 5. Konfliktna teorija (Kolins, Tarner); 6. Radikalna, kritička i neomarksistička sociologija (Beker, Iiorovic, Guldner); 7. Etnometodologi- ja i fenomenološka sociologija (Garlinkel, Saks); 8. Nove orijentacije u sociološkoj teoriji (egzistencijalistička sociologija; biosociologija; humanistička sociologija; strukturalna analiza sociologije)," Čaldarović navodi i delo I. Graib-a "Moderna socijalna teorija" (1985) u kojem ovaj autor daje zanimljivu tipologiju socioloških teorija, polazeći od njihovog gru- pisanja na teorije koje tumače socijalnu akciju ili socijalnu strukturu, kao i pokušaje da se ovaj dualizam prevlada njihovom integracijom. A. Teorije socijalne akcije 1. T, Parsons; teorija kao sistem za punjenje 2, Konfliktna teorija 3, Simbolički interakcionizam: društvo kao razgovor 4. Društvo kao konspiracija: fenomenološka sociologija i etnometodologija B. Teorije socijalne strukture 1. Strukturalizam: svet kao logički obrazac 2. Strukturalni marksizam C. Od strukture ili akcije ka strukturi i akciji Lukac, Frankfurtska škola, Habermas Potrebno je i u ovom kontekstu pomenuti Dž. Ricera koji u svom poznatom delu "Savremena sociološka teorija" (1983) kombinujući i integriŠuči različite pristupe, daje sledeću klasifikaciju savremenih socioloških teorija: 1. Strukturalni funkcionalizam (Merton, Parsons) 2. Konfliktna teorija (Darendorf, Kolins) 3. Varijante neomarksističke teorije a) Hegelijanski marksizam (LukaČ, Gramši) b) Kritička teorija (Frankfurtovci) c) Strukturalni marksizam (Altise, Pulanc) d) Neomarksistička ekonomska sociologija (Baran, Svizi, Braverman) e) Istorijski orijentisan marksizam (Volerstin) 4. Simbolički interakcionizam a) Istorijski izvori (Mid) b) Savremeni interakcionizam 5. Fenomenološka sociologija i etnometodologija (Huserl, Suc) 6. Teorija razmene (Iiomans) 7. Savremene orijentacije u sociološkoj teoriji a) Sistemska teorija (uspon i pad) b) Sociobiologija c) Strukturalizam d) Egzistencijalistička sociologija

16

Inače, ova Ricerova knjiga objavljena je u Zagrebu 1996. god. u prevodu O. Čaldarovića. Pored bogatog sadržaja donosi i veoma zanimljive kraće biografije preko 20 najvažnijih svetskih sociologa u kojima se neretko otkrivaju krajnje neobični detalji i događaji koji mogu pomoći u boljem razumevanju ključnih teorijskih i metodoloških stavova znamenitih sociologa. Posebno je značajno što Ricer svoju analizu završava raspravom o mestu i ulozi metateorije u sociologiji i pledoajeom za integrisanu sociološku paradigmu, kojom bi se, po njegovom mišljenju, prevazišle sadašnje ograničenosti pojedinih teorijskih paradigmi, kao i nivoi sociološke analize u savremenoj sociologiji. Načelno, možemo se složiti s ovakvim zalaganjem uglednog američkog sociologa. Inače, treba istaći da je zahtev za konvergencijom i integracijom različitih teorijskih i metodoloških pristupa izražen i u radovima drugih autora u savremenoj sociologiji, kao, na primer, E. Gidensa, M. Haralambosa, J. Habemasa, Dž. Aleksandra, P, Bergera i dr.fi

2.1. KLASIČNE SOCIOLOŠKE TEORIJE

2,1.1. Pozitivistička ishodišta sociološke teorije Osim što je sociologiji podario hibridno ime, satavljeno od jedne latinske (so~ cietas) i jedne grčke reči (logos), zamenjujući svoj ranije korišćen naziv "socijalna fizika", Ogist Kont je začetnik pozitivističke doktrine po kojoj je samo tzv. čisto znanje naučno znanje. A "čisto" znanje jeste samo ono znanje koje opisuje i objašnjava koegzistenciju i opstanak opažljivih fenomena, fizičkih i društvenih. Prema Kontu, u društvu vladaju isti zakoni kao i u prirodi, zbog čega se ono može i proučavati na isti način kao i priroda. Zadatak je sociologije da pomogne u stvaranju boljeg društva rukovodeći se načelom: "znati da bi se predviđalo, a predviđati da bi se delovalo". Uopšte Uzeto, pozitivizam predstavlja vrlo uticajan teorijski i metodološki pravac u sociologiji koji negira značaj filozofije u razvoju naučnog saznanja, tvrdeći da se naučno saznanje odnosi na otkrivanje zakona kao iskustveno ustanovljenih konstantnih odnosa među pojavama. AH on je i vise od toga, jer "njegovi principi - sh- vatanje društva - njegove prirode i načina istraživanja - čine i jezgro drugih struja, koje su ogranci istog stabla. Njegove snažne tragove nalazimo u funkcionalizmu i sistemskoj teoriji. Pozitivizam je izvršio i hodočašće na Istok, a duboko je ušao i u pojedine struje marksistički orijentirane teorije."5 Već iz ovakve "najave", jasno je da se radi o veoma uticajnoj teoriji i metodologiji koju treba i nešto detaljnije prikazati, Pozitivizam se, kao teorija i metod saznanja, najpre razvio u prirodnim naukama, a zatim je prenet u društvene nauke. Osnivač pozitivizma kao sociološke teorije je Ogist Kont (1798-1857), inače i osnivač sociologije, koji je smatrao da se nauka treba baviti samo činjenicama koje su podložne posmatranju i do kojih se dolazi 5Pečuj!ić,

M., Milić, V., Sociologija, Beograd, 1991, str. 6

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

iskustveno. Ovaj empirizam nastao je pod uticajem engleskog filozofa D. Hjuma. Kao Sen-Simonov učenik Kont je od njega preuzeo i dalje razvio ideju o pozitivnoj nauci o društvu, UIV tomu svog "Kursa pozitivne filozofije" (objavljen u periodu od 1830. do 1842.), Kont je prvi skovao taj "nesrećni jezički hibrid" - reč "sociologija Kont je sociologiji namenio funkciju intelektualnog upravljača, a sociolozima, po ugledu na Platona, ulogu umnih vođa društva. Smatrao je da zakone razvoja društva znaju samo sociolozi, dok je revolucionare smatrao neznalicama društvenog kretanja, pošto su sve rešavali samovoljom i nasiljem. (V. Milić, str. 75). Ukratko, njegove zasluge mogu se rezimirati na sledeći način: a) građenje sistema klasifikacije nauka; b) predmetno određenje sociologije i njena pódela na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku; c) koncepcija o organskoj prirodi društva; d) zakon o tri stupnja opšteg društvenog progresa u istoriji; e) afirmacija pozitivističkog metodološkog pristupa u sociologiji. Kont je izgradio klasifikaciju nauka na bazi zakona tri faze, idući od opštijeg i jednostavnijeg prema užem i složenijem. Prema ovoj hijerarhiji nauka (matematika, astronomija, fizika, hernija, biologija i socijalna fizika, tj. sociologija), koja je građena prema kriteriju "rastuće kompleksnosti", sociologija je najsloženija nauka. Mitrović (str. 102) citira V, Koraca koji ističe Kontov stav da se sociologija javlja kao kruna ljudskih saznanja, kao "nauka koja u sebi integriše sva potrebna znánja i tako postaje u neku ruku 'nauka nauka', koja se, na kraju krajeva, identifikuje sa 'pozitivnom filozofijom'". Prema Kontu, sociologija je nauka o ljudskom društvu kao totalitetu "koji je realan i koji se nameće onima koji u njemu žive i učestvuju, istovremeno sloveći kao objekat i kao subjekat". Ovakvom, dosta neodređenom definicijom, Kont je naglasio bitno svojstvo sociologije kao jedne globalne nauke o društvu6, U pogledu predmeta proučavanja sociologije, Kont smatra da su to socijalna statika i socijalna dinamika. Osnovni element društvene strukture po njemu jeste porodica. Kont smatra da u društvu postoje četiri osnovne klase: 1) umni ili naučni radnici (koji imaju najviši položaj); 2) predstavnici proizvodnje i prometa; 3) poljoprivrednici; 4) radnici, Položaj i ulogu pojedinaca u društvu Kont izvodi iz pódele rada, a pre svega, iz funkcije koju pojedinci vrše u organizaciji rada, Na taj način kod Konta nalazimo elemente organicističke teorije društvenih klasa. Kont je smatrao da u društvenoj celini postoji harmonija između njenih delova. (Mitrović, str, 103). U vezi Kontovih pogleda na socijalnu dinamiku, treba reći da su oni u osnovi konzervativni. Ovo stoga, što je Kont smatrao da društvene promene nastaju po stalnom, nepromenjivom prirodnom zakonu, a da u osnovi društvenog razvoja leži intelektualni razvoj. Po Kontu, dakle, ideje vladaju svetom. Zanimljivo je pri tome daje on lično verovao u "cerebralnu higijenu", što znači daje izbegavao čitati druge autore i tako se čuvao od uticaja tuđih ideja.

s

Mitrović, Lj., str. 103

18

Kont je smatrao da sociologija može ubrzati dolazak pozitivizma i tako done- ti društvu red, umegto nereda kojeg ima ionako dosta, posebno posle socijalnih i političkih revolucija. Kao tipični predstavnik evolucionizma, konzervativnog reformizma i scijentizma, Kont je i predstavnik elitizma verujući da će sociologija postati glavna naučna snaga, jer je sposobna da razvija reforme i interpetira društvene zakone. Da bismo razumeli društvene promene, potrebno je da poznajemo razvoj ljudskog saznanja, koje odlučujuće utiče na razvoj društva. Kont je, razmatrajući pitanje razvoja ljudskog saznanja kroz istoriju, dao klasifikaciju tog razvoja u tri osnovne faze: prva faza je najprimitivnija - teološka (do 1300. god,), i u njoj se religijskim saznanjem objašnjava razvitak ljudskog društva, a ono je izraz Božje volje; druga faza - metafizička, (nastala u vreme renesanse), a promene se u njoj objašnjavaju filozofskim principima; treća je faza pozitivno-naučna, (nastala posle otkrića ICo- pernika, Galileja i Njutna), u kojoj je istraživanje empirijskih činjenica i odnosa između njih osnova razumevanja društvenog razvoja. Sociologija, po Kontu, treba da bude nauka o redu i napretku. Ona treba, služeći se pozitivno - naučnim metodama, po ugledu na prirodne nauke, da doprinese saznanju društva i njegovoj postepenoj reformi. Kont je izgradio pozitivistički metod istraživanja društva, jer je smatrao da društvo treba istraživati onakvo kakvo jeste, objašnjavati ga na osnovu prikupljenih, pozitivnih činjenica i to posmatranjem, eksperimentom, uporednom i istorijskom metodom. Ukratko, Kont je ideolog i apologeta buržoazije. U njegovoj sociologiji izražena je reakcija na revoluciju. On je zasnovao svojevrsnu sociologiju poretka. Takođe, pridavao je veliku važnost konsenzusu u društvu. U uslovima zaoštrenih društvenih protivrečnosti kapitalizma, Kont je sociologiji namenio reformističku, konzervativnu ulogu, a ne revolucionarnu, zbog čega je i dobio ocenu (L. Kolakovski) daje "fanatik apsolutnog poretka". Pored Ogista Konta, u okviru pozitivizma ističu se i Džon Stjuart MU i Herbert Spenser, kao predstavnici političkog liberalizma, odnosno građanskog individualizma. I oni, slično Kontu, smatraju da su osnovna pitanja, kojima su se bavili prethodni filozofski pravci (idealizam i materijalizam) bila u stvari, prividna i lažna (kao što su; pitanja o odnosu bića i mišljenja, objektivnosti stvarnosti itd.). Mil je posebno poznat po svom delu "Sistem logike" (1843) u kojem je, polazeći od petpostavke 'jedinstva prirode' ponudio nove argumente za empirijsko istraživanje u društvenim naukama po uzoru 11a prirodne nauke. Pod uticajem svog savremenika A. Tokvila zalagao se protiv svih oblika cenzure i toleranciju prema različitim mišljenjima. Međutim, ipak treba reći da je pozitivistička kritika metafizike jednostrana i nedosledna. Oni su metafiziku izbacivali kroz vrata, ali su je, u isto vreme, unosili kroz prozor (M.Popović). Stoga su pozitivisti ostali uglavnom na pozicijama tzv. istorijskog idealizma, na verovanju da ideje vladaju svetom, odnosno da se društvo i njegova istorija mogu objasniti nekakvom apstraktnom ljudskom prirodom, što je karakterisalo i mišljenje filozofa 17. i 18. veka. Ali time je posejano moćno metodološko seme iz kojeg s vremena na vreme nikne poneka mladica neopozitiv- izma i verovanja da sociologija treba da ostane

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

"čista" i neutralna nauka, ne želeći, naravno, priznati da takvom "vrednosnam neutralnošću", zapravo vrše ideološku racionalizaciju svog pogleda na društvo.

2.1.2. Naturalisticke teorije društva U okviru ove grupe teorija o društvu podrazutnevamo sva ona shvatanja i učenja, koja polazeći od prirodno-naučnog pogleda na svet (po ugledu na fiziku, geografiju i biološke nauke) pokušavaju da objasne društvo, njegovu strukturu i zakone njegovog razvoja. Prema tome, u njima se vrši izjednačavanje društvenih fenomena sa prirodnim, ne vodeći računa o specifičnosti društva i uz preterano oslanjanje na analogije. Postoji nekoliko teorija natura! istiČkog smera u sociologiji: mehanicistička, geografska i antropogeografska, biologistička, demografska i matematička. Osim što su nam ovom prilikom interesantne kao ilustracija razvoja sociološkog razmišljanja, one, takođe, pokazuju kako neke ideje mogu da "ožive" kao "neo" varijanta stare ideje, što se danas neretko i dešava. U stvari, gotovo sve naturalisticke teorije imaju danas svoj "rimejk", odnosno klonirano izdanje. Da li je to dokaz njihove saznajne i metodološke snage, ili je to dokaz krize i nemoći tzv. savremenog mišljenja, svako će odlučiti prema svojim saznanjima i shvatanjima, a mi se već na ovom mestu opredeljujemo za ovo drugo. Mehanicistička shvatanja o društvu pojavila su se veoma rano, još u vreme antičkih materijalista (Tales, Anaksimen i dr.), a svoju kulminaciju doživela su u 17. i 18. veku, u vreme procvata mehanike (Njutn), astronomije (Kopernik, Kepler), fizike (Paskal) itd. To je inspirisalo mnoge društvene mislioce da sve socijalne pojave pokušaju objasniti "kao proste varijacije fizičkih pojava". Primere mehanicističkog tumačenja čoveka i društva, sa stanovišta "socijalne fizike", nalazimo kod Dekarta, Spinoze, Hobsa, Lajbnica, Sen-Simona i dr. Međutim, takvih pokušaja bilo je Lznatno kasnije, tj. u novije vreme, a ima ih, neretko, i danas. To se najlakše može pepoznati po karakterističnom kategorija!nom aparatu i terminologiji preuzetoj iz fizike i mehanike (ravnoteža, gravitacione sile, princip akcije i reakcije, alcceleracija, centripetalne i centrifugalne sile isl.), ali i drugih prirodnih i tehničkih nauka, a posebno iz kibernetilce (sistem, povratna sprega), teorije upravljanja, teorije optimizaeije i dr. U tom pogledu naročito se isticao V. Pareto (1848-1923), italijanski inženjer, koji je razvio svoj mehanicistički i psihologistički pogled na društvo u čijem se središtu nalazi teorija socijalne ravnoteže, Pareto shvata ljudsko društvo kao sistem ljudskih molekula koji stoje u složenom uzajamnom odnosu, Osnovni pojmovi koje je on upotrebljavao da bi objasnio funkqionalne uzajamne zavisnosti socijalnih pojmova (jer Pareto nije priznavao postojanje uzrocnosti među pojavama u društvu), jesu pojam "reziduuma" i "derivatuma". Prvim pojmom Pareto označava sve one pojave i procese u društvu, za koje kaže da održavaju društvenu ravnotežu, dok drugim pojmom on označava faktore društvene nestabilnosti. Uzajamna igra između "rezid- ua" i '"derivata", stalno narušavanje i uspostavljanje ravnoteže, odražava društveno zbivanje, S druge strane, Pareto je celokupnu istoriju objašnjavao cirkulacijom elita, smatrajući daje istorija "groblje aristokratije", zbog čega se smatra jednim od naju- ticajnijih teoretičara političkih elita.

20

Pareto je smatrao da svakim društvom vladaju oligarhije pomoću sile, te da se u društvu vodi borba između elita oko monopola. Konzervativnom misliocu Paretu odgovarala je socijalna ravnoteža. Mnogi su ga smatrali za "buržoaskog Karla Marksa", ali i preteču ideologije italijanskog fašizma (Mitrovič, str. 106), Inače, koncept ravnoteže razrađivali su j ruski teoretiačri Bog- danov i Buharin, aJi i neki noviji autori, U poslednje vreme u usponu su pristupi teorije sistema, kihernetike, informatike i modernih teorija upravljanja, što su sve varijante mehanicističkog mišljenja. Svima se može prigovoriti da svode čoveka na objekt i sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva, stoje nehumana i neprihvatljiva instrumentalizacija čoveka kao jedinog stvarnog aktera istorije. U okviru geografske škole (Z. Boden, Monteskije i dr.) i antropogeografske (Le Ple, Racel i dr,) razvijani su pokušaji da se društveni život objasni dejstvqm geografskih, klimatskih i sličnih faktora. Treba reći da su preteče takvih pristupa takođe postojali u davnoj prošlosti. Tako npr. još je Aristotel vršio podelu osobina ljudi prema njihovom geografskom poreklu, što su kasnije razradili Boden (1530- 1596) i Monteskje (1689-1775). Ovaj poslednji izneo je i za sadašnje vreme, posebno u našim krajevima, zanimljivu - ali teško dokazljivu - tezu da prirodi republike odgovara mala teritorija, dok velika teritorija traži despotsku vlast, kao i tezu da narode na plodnom zemljištu manje interesuje politika od privatnog interesa, za razliku od ljudi na škrtoj zemlji koji vole da se bave politikom. U takvom koreliranju prirode i društva još dalje je otišao Le Play tvrdeći da je porodica, kao osnovna ćelija društvenog života, bitno uslovljena geografskim faktorom, navodeći tobožnje dokaze da se u prostranim azijskim stepama nužno javlja zajednička porodica, a u skandinavskim fjordovima individualna. Ovaj autor se inače smatra začetnikom monografskog izučavanja društvenih pojava. U tom pogledu značajan je doprinos i našeg Jovana Cvijiča koji je pokušao da geografskim faktorima objasni karakterne osobine balkanskih naroda, Krajnje ekstremno isticanje geografskog faktora nalazi se kod F. Ratzela koji je smatrao da je širenje u prostoru osnovni smisao i merilo razvoja države. Ovo je direktno inspirisalo nemačlcu militarističku strategiju "lebensrauma" (životnog prostora) koju je pokušao sprovesti Hitler i njegovi fašistički saveznici. Nažalost, međunarodna politika nekih savremenih država takođe veoma pati od sindroma teritorijalne ekspanzije i težnji za efektivnom, mada ne i legitimnom, kontrolom nekih geografskih prostora koje arogantno proglašavaju svojom zonom interesa. Zbog takvih predatorskih težnji koje ispoljavaju neke ekonomski i naročito vojno snažne zemlje, mnoge manje i slabije zemlje, ali veoma privlačne zbog svog geostrateškog položaja ili prirodnih bogatstava kojima raspolažu, postaju česta meta nasrtaja koji se ostvaruju na razne načine, uključujući i vojne. Na taj način, umesto razvojnih prednosti takve geografski atraktivne zemlje mogu biti hendikepirane jer su mete nasrtaja jačih i arogantnijih. Biološka shvatanja (sociološki biologizam) spadaju među najuticajnije naturalističke koncepcije u sociologiji. I ona se zasnivaju na prirodno-naučnom po- zitivízmu i jednostavnoj analogiji, Inspirisani razvojem bioloških nauka, fiziologije i medicine, učinjeni su pokušaji da se društvo, društvene pojave i promene objasne po analogiji sa biološkim (organskim) sistemima. Biologistička teorija društva razvijala se u dve varijante: a) ograničiš tičkoj i b) socijaldarvinističkoj. Najvažniji predstavnik biologizma u sociologiji bio je Herbert Spenser (1820- 1903), građevinski inženjer po obrazovanju. Spenser je razvio organsku teoriju društva, unoseći u

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

nju ideju evolucije, organskog razvitka i borbe za opstanak. Spenser je bio "prvi sociolog koji je pojmove strukture i funkcije, pozajmljene iz biologije, uneo u sociologiju". Interpretirajući društvo i njegovu strukturu po analogiji sa ljudskim organizmom ("društva su organizmi ili su superorganski agregati") i ne uviđajući u čemu je specifičnost društva, Spenser ističe da i u društvu, kao u prirodi, vlada opšti zakon evolucije, te da se razvoj društva odvija posredstvom borbe za opstanak od homogenog ka heterogenom društvu kroz tri faze. Svakoj od faza u razvoju odgovara određeni tip društva. Istorija društva tako teče od horde, preko vojnog (militarističkog) društva ka industrijskom društvu. Socijalna evolucija ima svoj prirodni hod i nikakva je ljudska akcija ne može zaustaviti i izmeniti. 7. Ističući da evolucija omogućuje samo najsposobnijima da prežive, a nesposobni izumiru, Spenser je uticao na pojavu "socijalnog darvinizma", odnosno ideje da su rat i sukobi među narodima i rasama najvažniji pokretači društvenog razvoja, čime se, naravno, ne možemo složiti. U duhu organicizma Spenser je socijalne probleme posmatrao kao svojevrsne patologije koje ometaju skladno obavljanje društvenih funkcija. On se, takođe, približio socijalnom darvinizmu kada je tvrdio da ako siromašni nisu u stanju da prežive tako i treba da bude, jer je to u skladu sa evolucijom. Kao dosledni evolucionista on je smatrao da je socijalizam, zbog toga što nastaje revolucijom, nasilje nad istorijom. Takođe, smatrao je daje razvoj predodređen unapred i da se ne može menjati svesnom akcijom, jer se time samo nanosi šteta prirodnom kretanju, Zbog toga, za razliku od Konta, za njega sociologija nije interventna nauka koja može da preuređuje ljudsko društvo 8. Pored Spensera značajni predstavnici biologizma bili su Espinas, Lilienfeld, MekDugal i dr. Poseban impuls ovaj pravac je dobio pod uticajem Darvinovog učenja kada je nastao tzv. socijaldarvmizam, čiji je najistaknutiji predstavnik bio L. Gumplovič. Inače, sama ideja borbe za opstanak i selekcija po kriterijumu snage, sposobnosti „zapravo nasilja i grabeži, kako se inače vrši selekcija u prirodi, veoma je privukla jedan deo socijalnih teoretičara koji su branili model liberalnog kapitalizma zasnovanog na tzv. potpunoj konkurentnosti, slobodnom preduzetništvu i privatnoj inicijativi kao, tobože prir'odnom stanju stvari, analogno onom u prirodi. Ipak, odbrana takve zoologizacije društvenog života bila bi teško održiva, jer bi morala prenebreći sve moralne, etičke i uopšte kulturne domete koje ljudska vrsta ima za razliku od životinjskog sveta. Uprkos tome, postojali su (a povremeno se oglase i danas) teoretičari koji veruju da ljudsko društvo treba da bude arena u kojoj moraju pobediti najbolji, najjači, najbrži, najhrabriji, najborbeniji, najambiciozniji, najbeskrupulozniji, naj... Jedan pravac socijal-darvinističke varijante završio je u rasizmu, posebno u Nemačkoj, što je inspirisalo učenje o višim rasama, ideološkoj osnovi Hitlerovog nacizma. Mnogi savremeni autori smatraju da i danas, u procesima savremene globalizacije, oživljava neka vrsta socijaldarvinizacije društvenog života, tj.dominacije jačih nad slabijim, koji su po tzv. prirodnom pravu samo prirodna karika u "lancu ishrane" jačih,

7 8

Mitrović, Lj„ str. 107 Mil jé, V., Sociologija - nauka društvene krize, Beograd, 1997, str. 82

22

Demografska shvatanja polaze od stanovništva kao neosporno glavne činjenice društva, ali tako što ga posmatraju krajnje redukovano, tj. kao broj, gustinu, odnosno koncentraciju, starosnu i polnu strukturu i slične parametre, Što nije dovoljno da se razume celina društvenih pojava i procesa u datom vremenu i prostoru. Demografsku "eksloziju" koja traje tokom čitavog 20. veka (na početku tog veka bilo je oko 2,5 milijardi ljudi na Planeti, a na njegovom isteku preko 6 milijardi!), a naročito u nekim, po pravilu nerazvijenim, zemljama (Kina, Indija, Indonezija, Brazil, Nigerija, Pakistan, Bangladeš itd.) neki savremeni analitičari tumače sa pozicija maltuzijanskog pesimizma (Maltns je bio engleski pop i ekonomista, poznat po svom "zakonu" po kojem stanovništvo raste geometrijskom progresijom, a sredstva za život tek aritmetičkom, zbog čega dolazi do debalansa koji se, kako on kaže, može najbolje resiti ratom!), Naravno, to je sve veoma jednostrano, zbog čega demografsku analizu društva uvek mora da prati ekonomska i sociološka analiza, kao i neke druge analize, da bi se mogao objasniti pun smisao demografskih parametara kao mogućih putokaza za društvenu akciju, odnosno promenu. Demografski pristupi zasnivaju se na obilnoj upotrebi matematičko-statističkih i drugih kvanitativnih metoda i modela, što se kao "metodološka zaraza" prenelo i na druge sociološke pristupe, tako da se već može govoriti o značajnoj matemati- zaciji sociologije i tzv, sociološkom matematizmu. Sklonost merenju (sociometrija) i kvantifjkovanju ne sme da zamagli suštinu predmeta merenja, odnosno matematička elegancija ne sme zaseniti socijalnu esenciju. U tom smislu matematička sociologija javlja se ne toliko kao pokušaj nuđenja odgovora na teška pitanja na koja ostale sociološke škole nisu uspevale da pruže, već više kao pokušaj primene drugačijih metodoloških postupaka i formalizacije i kvan- tifikacije istraživačkih procedura. Najpoznatiji predstavnici ovog pravca su Dšejms Kolmcin ("Uvod u matematičku sociologiju", 1964), nobelovac H. Sajmon, B. Dorian i dr. Masovna primena savremenog statističkog softvera i primena kompjutera dala je poslednjih godina novi snažan impuls ovom pristupu.

2,1.3. Psihološke teorije društva i Više puta do sada smo isticali, valjda svima očiglednu, Činjenicu da je od svih složenih fenomena koji postoje u nama poznatom delu Vasione, ljudsko društvo daleko najsloženiji fenomen i samim tim i najveći i najkompleksniji istraživački izazov i to pre svega zbog psiholoških komponenata njegove strukture. Ovu činjenicu je sociologija registrovala još u svojoj najranijoj fazi razvoja. Staviše, na toj činjenici nastale su brojne teorije inspirisane nekim psihološkim faktorom, pa su čak, sve doskora, psihološke teorije o društvu predstavljale centralnu i najuticijaniju orijentaciju u sociologiji. Zajednički imenitelj brojnim teorijskim naporima u okviru ove sociološke Škole sadržan je u nastojanju autora da socijalne pojave i njihov razvitak objašnjavaju delovanjem svesti (individualne ili kolektivne), da se društvene pojave izvode iz psihičkih

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

osobenosti ljudi i društvenih grupa. Brojne psihološke koncepcije, mogu se klasifikovati u tri osnovne grupe: a) in di vi duali 10-psiho loške; b) kolektivno- psihološke i c) socijalnopsihološke teorije o društvu. Zbog brojnih specifičnosti koje postoje kod najistaknutijih predstavnika svih triju grupa, biće najbolje da, u najkraćim crtama, prikažemo njihove pristupe društvu9. a) Individualno -psihološke teorije Najznačajniji predstavnici individualno- psiholoških teorija o društvu su: Ga- brijel Tard, Mak Dugal, Jakob Moreno, Sigmund Frojd i Maks Veber, Francuski sociolog Gahrijel Tard (1834-1904), smatra da sociologija predstavlja neku vrstu "interpsihologije", tj. nauku o psihičkim odnosima medu pojedincima u društvu. Svoju psihologističku sociologiju Tard je izveo iz teorije podražavanja, nastojeći da nastanak svih pojava u društvu tumači podražavanjem. Tard je tipičan predstavnik teorije faktora, ističući da presudnu ulogu na društveni život imaju sledeći činioci: podražavanje (ili imitacija), suprotstavljanje (konflikt) i adaptacija. Centralna kategorija u njegovoj sociologiji je podražavanje, odnosno imitacija. Ona je osnovni zakon društvenog života i ključ za razumevanje istorijskog razvoja društva. Mek Dugal (1871-1938), američki sociolog, razvio je teoriju instinkta, odnosno nagona, pomoću koje je nastojao da objasni društvene pojave. Pod instiktom je po dražu me vao urođene dispozicije čoveka da na izvesnu pojavu reaguje na tačno određen način. Među najvažnije instinkte on ubraja roditeljski instinkt, zatim instinkte grupisanja, sticanja, radoznalosti, borbenosti itd. Nedostatak je ove teorije što nastoji da posredstvom instinkta, kao nepromenljivih svojstava čoveka, objasni društvene pojave koje su dinamične. Jakob Moreno (1890-1974), bečki psihijatar, koji je emigrirao u SAD, smatrao je da se, putem merenja, primenom sociomeirijske metode na društvene pojave, može objasniti društveni život. Suština društvene pojave, po njemu, leži u osećanjima privlačenja i odbijanja, te da je zadatak tzv, mikrosociologije da otkrije društvenu mrežu odnosa između pojedinaca kao društvenih atoma. Moreno je smatrao da se preuređivanjem odnosa u malim grupama može postepeno refonnisati celo društvo. Inače, ovaj autor je poznat ikao začetnik ranih oblika grupne psihoterapije poznatim kao psihodrama i sociodrama. Među jednostrane individualno-psihološke teorije koje nastoje da objasne društvo može se uvrstiti i Frojdova teorija, polnog nagona, (libida). Ovom teorijom Zigmund Frojd (1856-1939), je ostvario veliki uticaj, posebno u SAD, gde je formirana tzv, psihoanalitička sociologija. Polni nagon je, po Frojdu, osnov ne samo celokupnog psihičkog života pojedinca već i kljucan faktor u društvenom životu i razvoju društva. On je smatrao da je libido prauzrok eelokupue kulture, naučne i svake druge aktivnosti ljudi. Metamorfozom libida, posredstvom sublimacije, mogu se stvoriti pozitivna dela u društvu, ili obrnuto, on izaziva razne bolesti, neuroze i dr. negativne posledice. Iako je nesporna Frojdova zasluga za otkriće dinamičke strukture ličnosti (id, ego, super-ego) i utemeljenje psihoanalize kao

9

Mitrović, str. 108-118

24

uticajne škole u psihologiji i psihijatriji, treba istaći daje primena te teorije na oblast društva naučno neodrživa, jer je naglašeno jednostrana. Ipak, u grupi individualno-psiholoških teorija najveći značaj i ulogu ima poznati i veoma uticajni nemački sociolog Maks Veber (1864-1920), koga mnogi ubrajaju u klasike sociološke misli. Pre svega, Veber je sociologiju shvatao kao sveobuhvatnu nauku o društvenom delovanju, dakle aktivistički. U tom smislu njega su primarno zanimala subjektivna značenja koja ljudi pridaju svojim akcijama u specifičnim društvenim i istorijskim situacijama. U nizu svojih radova, a posebno u delima: "Protestantska etika i duh kapitalizma", "Privreda i društvo", "Metodologija društvenih nauka", "Nauka kao poziv" i dr. Veber je razvio jednu vrstu simbioze individualno-psihologistiČkog, kulturalistiČkog i istorijskog pristupa u sociologiji. Polazeći od pojedinačne svesti, Veber društvenu pojavu definiše kao pojedinačnu radnju "Čije se značenje, koje joj pridaje jedan ili više ljudi koji je vrše, odnosi na ponašanje drugoga čoveka i koja je u svom toku usmerena na ovo (ponašanje drugoga)". Dakle, društvena pojava se definiše kao ona radnja koja ima značenje u odnosu na drugoga. Time je Veber uneo značenje kao bitan element u tumačenju društvenih pojava, zasnovavši jednu vrstu sociologije razumevanja. Takođe, time je Veber zauzeo kritičan odnos prema pozitivizmu u sociologiji. On, zapravo, smatra da je zadatak sociologije da "razume putem tumačenja i tako uzročno objasni društveno ponašanje u njegovom toku i dejstvima". Znači, za potpuno razumevanje nečijeg delovanja uvek je potrebno razumeti motive tog delovanja Svoj metod razumevanja, on je dopunio tipološkim metodom, tj. tehnikom "idealnih tipova", kao sredstvom kojim sociolog nože uopštavati svoje analize. Naime, sociologija ne može nikada u celini da obuhvati bogatstvo činjeničnog materijala u istraživanju društvenih pojava. Zbog toga ona mora, posredstvom tehnike "idealnih tipova", da izvrši grupisanje, klasifikaciju, tipologiju Činjenica, da istraži ono što je tipično, opšte i zajedničko u nizu individualnih postupaka iste vrste, Ideajni tipovi su apstraktni teorijski modeli koje naučnik gradi koristeći se u analizi analitičkom apstrakcijom i tipologijom pojava, U naučnom istraživanju oni imaju dvostruku ulogu: "služe kao analitičko sredstvo za sređivanje, opisivanje i uporedno istorijsko proučavanje iskustvenog materijala, a s druge strane, kao modeli za naučno objašnjenje društvenih pojava". U stvari, idealni tipovi ne postoje u realnom životu, ali svaka konkretna pojava ima karakteristike koje idealni tip naglašava. Ideju o idealnim tipovima Veber je koristio u svojim analizama birokratije i tržišta. Npr. kao glavne karakteristike idealnog tipa birokratije Veber ističe: 1) precizna podela rada; 2) hijerarhija autoriteta; 3) precizan sistem pisanih pravila i propisa; 4) obrazovanje činovnika; 5) činovnici ne poseduju sredstva kojima rade; 6) zaposlenje se smatra karijerom; 7) impersonalnost i objektivnost u odnosu prema klijentima (bez mržnje i strasti). Kao sjajan analitičar tadašnjeg modernog industrijskog društva, Veber je verovao da se ljudi okreću od praznoverja, običaja i ukorenjenih navika ka racionalnim oblicima ponašanja zasnovanom na principima efikasnosti i tehničkog znanja. On je smatrao da su "industrijska revolucija i razvoj kapitalizma bili potvrda širih društvenih kretanja prema racionalizaciji. On je smatrao da u kapitalizmu ne preovladava klasna borba, kao stoje mislio Marks, već razvoj nauke i birokratije, odnosno, velikih organizacija. Veber je

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

koristio izraz otrežnjenje, ili oslobađanje od iluzija, kako bi opisao način na koji naučno mišljenje u modernom svetu sve više potiskuje i briše oblike sentimentalnog odnosa prema stvarnosti koji su važili u prošlosti. Međutim, Veber nije bio do kraja optimista u vezi s krajnjim ishodom racionalizacije. Strahovao je daje moderno društvo sistem koji može slomiti Čovekov duh time što pokušava da reguliše sve oblasti društvenog života. Veber je pogotovo bio uznemiren mogućim uticajima birokratije koja bi gušila i dehumanizovala čoveka..."10. Svoje razmatranje procesa birokratizacije Veber je ugradio u širu raspravu o političkim institucijama razlikujući tri tipa sistema autoriteta: tradicionalni, hariza- mtski i racionalno-Iegalni. Veber sociologiju odreduje kao nauku koja proučava tipove društvenog delanja, društvene akcije. U tom smislu se u središtu Veberove sociologije nalazi društvena pojava, kao akcija tj. ponašanje pojedinca prema drugom pojedincu. On smatra da društveno ponašanje pojedinaca može biti: a) cilj no-racionalno; b) vrednosno-racionalno; c) afektivno i d) tradicionalno. Zadatak je sociologije da shvati smislenost, unutrašnje značenje što ga svaki pojedinačni akter pripisuje vlastitom ponašanju, te da iz toga sadržaja odredi kom tipu društvene akcije, odnosno društvenog de- lovanja (ponašanja), pripada konkretna pojava. Dakle, po Veberu, društvene pojave i društveni odnosi su primarno određeni individualnim psihičkim ponašanjem, a ono je utemeljeno na određenim normama i vrednostima. Veberov se psihologizam ogleda u ipak jednostranom i redukcionistickom "sužavanju pojma društvenog delanja (i društvenih odnosa) samo na određene oblike svesne povezanosti individualnih ljudskih postupaka". Ovakvo sužavanje društvenog, samo na one postupke koji su neposredno i uzajamno razumljivi u interakciji pojedinaca, pogrešno je iz više razloga. Pre svega, stoga što čovek često nije u stanju da potpuno razume sve svoje postupke i postupke drugih lica sa kojima dolazi u dodir, a zatim, što brojni odnosi u društvu nisu neposredni i individualni, već posredni i grupni, međugrupni. 11. Veberov psihologizam i kulturalizam u objašnjavanju društvenih pojava posebno je došao do izražaja u njegovoj studiji "Protestantska etika i duh kapitalizma". U ovom delu Veber je razvio tezu da su "ideje arhitekt .socijalnog poretka". U stvari, on razvija ideju po kojoj je samo tamo gde se pojavio i razvio religiozni duh protestantizma proizvedena kapitalistička civilizacija; da je protestantizam, novom etikom zasnovanom na marljivosti, štedljivosti, skromnosti, samodisciplini, odricanju itd., razvio onaj tip racionalnog ponašanja 1 samokontrole, kojim je usmerio ponašanje ljudi u smeru preduzetničke aktivnosti i sticanja profita, dakle u smeru izgradnje ekonomskih načela i prakse kapitalizma. Nema sumnje, kalvinizam je, kako je pokazao još Engels, predstavljao borbeni odred mlađe buržoazije. Međutim, Veber je ovu vezu između religije i nastanka kapitalizma pogrešno generalisao, jer se kapitalizam razvijao (pa čak i uspešno) i u onim de- lovima sveta gde nije bilo protestantizma, npr, u Japanu I nekim drugim azijskim zemljama. Veberov psihologizam došao je do izražaja i u drugim njegovim radovima, a posebno u njegovoj tipologiji oblika vlasti i dominacije u društvu. Praveći razliku između pojmova

10 11

Gidens, E„ Sociologija, Beograd, 2003, str. 32-34 Mitrović, str. HI

26

moći i vlasti Veber je, polazeći od psiholoških faktora i načina legitimacije vlasti u društvu, sve oblike legitimne vlasti podelio na: a) racionalne, b) tradicionalne i c) karizmatske. Proces razvitka, prema Veberov im predviđanjima, ide ka uspostavljanju i razvijanju racionalne uprave. Birokrati}a, po njemu, predstavlja najsavremeniji oblik upravljanja društvenim poslovima. Ona je izraz novog duha i podrazumeva najracionalniji oblik organizacije i upravljanja. Kao posebne aspekte te racionalnosti Veber navodi nekoliko činjenica: 1. svrhovitost delovanja (u smislu postojanja svesti o ciljevima); 2 . proračunatost (u smislu izbora najefikasnijih sredstava za postizanje definisanih ciljev); 3. logičnost (u smislu postojanja unutrašnje koherentnosti procesa rada); 4. kontrola (radi sprečavanja propusta u delovanju); 5. univerzalnost (rezultati delovanja kao merilo valjanosti rada); 6. sistemski način organizovanja (odnos de- lova i celine mora biti podređen postizanju ciljeva). Treba reći da Veberov tip birokratske uprave nema nikakve veze sa pežorati- vnim izrazima "birokratija" i "birokratski", koji se kod nas upotrebljavaju u svakodnevnom govoru da bi se označila i žigosala samovolja, neracionalnost i formalizam u radu jednog posebnog društvenog sloja koji se otuđio od naroda. Veber je veliku pažnju posvetio i državi kao "skupu društvenih organizacija i institucija koji na određenoj teritoriji poseduje monopol legitimne primene sile", o čemu će još biti reči u odeljku o državi. U završnoj napomeni ovog kraćeg prikaza ovog sociološkog velikana navešće- mo pitanje i deo odgovora na njega koje je postavio Dž. Ricer (str. 28), jer nam se to čini veoma indikativnim kada je reč o savremenim ocenama doprinosa Vebera kao sociološkog klasika. Ricer se pita: "Zašto se Veberova teorija pokazala atraktivnijom za kasnije sociološke teoretičare negoli Marksova?" I odmah, zatim, odgovara da svakako jedan od razloga leži u činjenici da se Veber pokazao politički prihvatljivijim i to zbog toga što se, umesto priklanjanja Marksovom radikalizmu, ispoljavao kao liberal u nekim, a kao konzervativac u drugim pitanjima (npr. u vezi s ulogom države). Osim u ovoj oceni, Ricer je u pravu i kada kaže da Veber, kao oštar kritičar savremenog kapitalističkog društva i po mnogo čemu blizak Marksovim kritičkim zaključcima, nije predlagao nikakva radikalna rešenja za navedene probleme, pa stoga i nije bio politički nepodoban. b) Kolektivno - psihološke teorije Za razliku od prethodno analizirane grupe, predstavnici kolektivnog psiholo- gizma smatraju da se osnova tj. ključni faktor društva i društvenih pojava nalazi u raznim oblicima kolektivne svesti koji imaju karakter tzv. nadindividualnih socijalnih činjenica i koje imaju primarno određujući karakter u društvenom životu i razvoju društva. Ovaj pravac u sociološkoj teoriji najizrazitije zastupaju: nemački psiholog Vilhelm Vunt (1831-1920), francuski teoretičar društva Gustav L'Bon (1841-1931) i francuski sociolog Emil Dirkem (1858-1917), Svakako najpoznatiji predstavnik kolektivno-psiholoških teorija u sociologiji jeste Emil Dirkem. Njegov uticaj na razvoj sociologije ne samo u Francuskoj, nego i Šire u svetu, bio je tako snažan da ga s pravom smatraju jednim od njenih utemeljivača. On je smatrao da predmet sociologije su društvene Činjenice koje postoje nezavisno od čovekove svesti ili volje i da ih treba proučavati kao stvari, i objašnjavati samo pomoću drugih činjenica.

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Teorijsko jezgro od koga polazi E, Dirkem i koje razvija u svom učenju o društvu, sadržano je u kolektivnom psihologizmu, koji je kod njega prezentiran u jedinstvu s&funkeionalističkimpogledom na društvo. U Dirkemovom sociološkom sistemu jasno se izdvaja centralni pojam njegove koncepcije društva — kolektivna svest, tj. kolektivne predstave, a zatim i društvena podela rada i osnovni tipovi solidarnosti (mehanička i organska). Prema njegovoj sociološkoj koncepciji, u jezgru društva nalaze se dva osnovna elementa, od kojih je jedan idejni, a drugi morfološki. Ključno idejno jezgro društva Čini kolektivna svest. Kategorija kolektivne svesti nije identična sa individualnom svešću. Za Dirkeina, kolektivna svest i kolektivne predstave imaju primarni značaj, tj. na njima se zasniva društvena organizacija određenog društva, odnosno sistem osnovnih društvenih ustanova i odnosa pomoću kojih se to društvo održava i osposobljava za raznovrsne društvene delatnosti, Ovakav pristup došao je naročito do izražaja u Dirkemo- vom objašnjavanju samonbistava, pri čemu njega ne interesuju osobine ličnosti i pojedinačni razlozi i motivi ljudi koji su izvršili samoubistvo, nego karakteristike grupa kojima su ti ljudi pripadali. Dirkem smatra da se grupe razlikuju po stepenu kohezije i integracije, odnosno solidarnosti. Pri tome, 011 razlikuje dva tipa solidarnosti u društvu: mehaničku i organsku, zavisno od stepena funkcionalne diferencijacije i specijalizacije, odnosno izvršene podele rada. On je utvrdio da društveni činioci vrše jak uticaj na samoubilačko ponašanje, a pre svega anomija, kao osećaj besciljnosti ili očaja koji je izazvan savremenim društvenim razvojem. U svojoj studiji o samoubistvu Dirkem je utvrdio četiri tipa samoubistava u odnosu na relativno prisustvo ili odsustvo integracije i propisa: egoistična samoubistva; anomična; altruistička i fatalistička. U svojoj koncepciji društva Dirkem je posebnu pažnju posvetio značaju škole i vaspitanja. On je među prvima upravo ukazao na dalekosežan uticaj Škole kao odlučujuće institucije u procesu socijalizacije ličnosti, Prema Dirkemu, škola je svojevrsni društveni mikrokosmos, Ona odlučujuće utiče na formiranje ličnosti i 11a razvijanje Čovekovog kolektivnog bića, zbog čega se, po Dirkemu, obrazovanje mora zasnivati na naučnim metodama i moralnim principima. Ovo stoga, što preko Škole vladajući sistem obezbeđuje reprodukciju vladajućeg načina proizvodnje i Života. Dodali bismo: svuda i uvek. U metodološkom pogledu Dirkem svojim shvatanjima označava novu etapu u razvoju pozitivističke koncepcije o sociološkom metodu. Njegovo delo "Pravila sociološke metode" (1895) izvršilo je snažan uticaj na sociološku nauku i praksu, Već smo ukazali na njegov metodološki zahtev da je "prvo i najosnovnije pravilo (u sociologiji) da se društvene činjenice posmatraju kao stvari" koji je imao ogroman uticaj na proces daljeg oslobađanja sociologije od metafizike i utiralo put sociološkom empirizmu i drugim modernim pristupima. Iako u ovom delu Dirkem razlikuje dve vrste socijalnih Činjenica: materijalne i nematerijalne, njegov osnovni interes usmeren je na nematerijalne društvene činjenice (kulturu, socijalne institucije, religiju, kolektivnu svest) videći u njima snažan kohezivni faktor koji održava društvo na okupu. U tom pogledu Dirkem posebnu važnost pridaje religiji izričući stav da su društvo i religija (kao kolektivna svest) zapravo isto, šime je Dirkem učinio odlučan iskorak u pravcu deificiranja (obogotvorenja) društva i svrstao se u

28

krajnje konzervativne mislioce. Ovakva teorijska pozicija posebno začuđuje ako se ima u vidu njegov agnosticizam i napuštanje poziva rabina za koji se pripremao. Na kraju, treba istaći da Emil Dirkem nije bio samo utemeljivač kolektivno- psihološke teorije o društvu, već je on jedan od rodonačelnika funkcionalizma u sociologiji. Kao rodonačelnilc funkcionalizma, Dirkem je zaokupljen socijalnim sistemom, faktorima društvene kohezije, izgrađujući konformistički odnos prema postojećem. Njegova sociologija je u funkciji snaga status quo-a, tj. izraz interesa vladajućeg sloja u građanskom društvu. c) Socijalno-psihološke teorije Stalni razvoj naučnog saznanja u sociologiji i socijalnoj psihologiji doveo je do pojave nove koncepcije društva - socijalno-psihološke. Ona je imala za cilj da se savladaju slabosti ranijih dveju varijanti - i^dividualno-psihološke i kolektivno- psiholoŠke. SocijaIno-psihološka teorija u interpretaciji društva težište stavlja na istraživanje unutrašnjih veza između pojedinačne svesti i društva kao celine. Ovakva teorija društva najpre se razvila u okviru socijalne psihologije. Najznačajniji predstavnici ovog pravca psiholoških teorija su; Pitrim Sorokin i Zorž Gurvič. Pitrim Sorokin (1889-1968), bio je američki sociolog ruskog porekla (do 1922. bio profesor na prvoj Katedri za sociologiju u Rusiji, na Univerzitetu u Lenjin- gradu, kada je posle zamenjene smrtne kazne progonstvom otišao u SAD, gde je bio profesor na Harvardu), U teorijskom pogledu kod Sorokina nalazimo sintezu socijalno-psihološkog i kulturalističkog objašnjenja društva. Njegovo najpoznatije delo je "'Socijalna i kulturna dinamika" (objavljena između 1937-1941) u kojem razvija cikličnu teoriju društva prema kojoj društva osciluju između tri različita tipa mentaliteta: osećajnog, ideacionog i idealističkog, Sorokin smatra da se društvene pojave sastoje iz interakcije ljudi. One u sebi sadrže tri osnovna elementa: a) subjekte radnje - ljude; b) značenje radnji (misli, vrednosti, norme); c) materijalne nosioce značenja. Društvo se, po Sorokinu, kao totalitet interpersonalnih delovanja, sastoji od elemenata socijalnog sistema, kulturnog sistema i ličnosti. Osnovni predmet sociološkog proučavanja je interakcija, ispitivanje različitih nivoa integracije društva, Covek je proizvod određene društvene sredine, a njegova svest je određena društvenom kulturom. Za revoluciju kaže daje to oblik kriminala. Začetnik je teorije konvergencije Istoka i Zapada. Žorž Gurvič (1894-1965), francuski sociolog, pristalica je sociološkog pluralizma ili kako je sam svoje stanovište označio "dijalektičkog hiperempirizma". Gurvič je svojim vrlo složenim sociološkim sistemom pokušao da pronađe srednje re- šenje između individualno-psiholoških i kolektivno-psiholoških pravaca u sociologiji, gradeći, umesto ranijeg rascepa, novi most i sintezu. Naime, on priznaje egzistenciju individualne i kolektivne svesti kao pojava koje stoje u uzajamnoj vezi. Individualna svest je manifestacija kolektivne, a kolektivna svest se ispoljava kroz individualne. Po Gurviču i kolektivi su isto tako sposobni za psihički život kao i pojedinci- Gurvič izgrađuje sociološku tipologiju društvenih pojava i razlikuje tri vrste tipova: apstraktne( ili mikrosociološke; apstraktno-konkretne, ili one koje se odnose na grupe i konkretne, ili one koji se odnose na globalna društva. Po Gurviču, realne društvene jedinice čine: posebne

32

grupe, društvene klase i globalna društva. One su predmet makrosociologije. Globalna društva predstavljaju strukturisanu celinu, koja je suverena sa pravnog, ekonomskog i društvenog stanovišta. Gurvič smatra da sociologija ne može da utvrdi strogu uzročnu zakonitost. Istraživanje uzročne zakonitosti i uloge tzv. dominantnog faktora u društvu GurviČ čak smatra lažnim problemom u sociologiji.12 U okviru socijalno-psiholoških škola razvio se i poseban pravac pod imenom bi~ heviorizam, u okviru kojeg se ponašanje pojedinaca posmatra kao reakcija na psihičku klimu u kojoj pojedinac deluje. Ovaj pravac, koji se još sreće i pod nazivom sociologija ponašanja posmatra društvo kao sistem ponašanja koje se ispoljava u međusobnoj interakciji posredstvom simbola, od kojih su najvažniji sadržani u — jeziku. Otuda dolazi još jedan naziv za ovu školu - simbolički interakcionizam. Mada je naziv smislio H. Blumer tek 1937. stvarni utemeljivač ovakvog pristupa bio je tako- đe čikaški profesor sociologije George Herbert Mead (1863-1931), Moderni bihevio- rizam u sociologiji vezuje se za ime B, F. Skinera. On odbacuje koncept 'autonom- nog čoveka', po kojem samostalno kreira i inicira sopstveno ponašanje, kao mistično i metafizičko stajalište, a zanima ga odnos pojedinca i okoline pri čemu se taj odnos sastoji od mnoštva društvenih, ali i nedruštvenih pojava. Ukratko, bihevioral- nu sociologiju primarno interesuje odnos koji postoji između učinaka ponašanja nekog aktera na okolinu i njenog utieaja na akterovo kasnije ponašanje. Polazeći od činjenice da se ljudski život odvijane samo u fizičkoj, nego i u simboličkoj okolini, ljudi ne reaguju na okolinu neposredno, nego interpretativno, tako što prirodnim podražajima (slici, reči, tonu i dr.) daju određeno značenje koje će usloviti njihovo određeno ponašanje, Simboli daju posebna značenja predmetima (npr. auto je prevozno sredstvo, ali i statusni simbol, a za taksiste sredstvo rada itd,), ali i događajima koji se moraju tumačiti prema definiciji situacije, odnosno okolnosti u kojima se ti događaji dešavaju. Haralambos i Holborn13 smatraju daje simbolička interakcija neophodna jer ljudi nemaju instinkata kojim bi automatski reagovali i tako upravljali svojim ponašanjem. Zbog toga ljudi moraju konstruisati sistem standardi- zovanih i zajedničkih značenja i njihovih simbola, bez čega ne bi bila moguća smislena komunikacija. Komunikacija se može ostvarivati na različite načine, a pored jezika sociološki su veoma interesantni i oblici neverbalne komunikacije, kao što su govor tela (gestikulacija, osmeh, grimase itd,), zatim dodir (tapšanje, grljenje, rukovanje itd,), kao i tzv. parajezik (naglašavanje, pauze u govoru, visina glasa itd.). Neki autori smatraju da verbalni simboli čine tek jednu trećinu društvenog značenja verbalne interakcije, dok su dve trećine neverbalnog porekla, Postoje i eksperimentalna istraživanja kojima se dokazuje da je od ukupnog sadržaja poruke, koju u međusobnoj interakciji saopštavamo, samo 7% verbalnog, 38% vokalnog i čak 55% telesnog (vizuelnog) karaktera. To je i deo objašnjenja za dominantan uticaj video medija u odnosu na pisane i audio medije.

'"Mitrović, str. 117 13 Haralambos, M., Holborn, M,, Sociologija: teme i perspektive, Zagreb, 2002, str. 1056

Drtišl vo i njegovo teorijsko tumačenje

31

Međutim, zajednički simboli ipak predstavljaju samo sredstva pomoću kojih se ostvaruje interakcija. Za stvarno događanje interakcije svaki akter mora biti sposoban da interpretira značenja i namere drugih. To omogućuju zajednički simboli, a interakcija se ostvaruje kroz proces "preuzimanja uloga" (Mid), tj. stavljajući se u ulogu osobe s kojom je neko u interakciji. Npr, ako vidimo nekoga da se sme- je, plače ili viče, pokušaćemo da se stavimo u ulogu te osobe kako bismo raziune- li nameru i značenje tog smeha, plača ili vike i tek onda reagovati; zatim će usledi- ti reakcija osobe na čije smo ponašanje mi reagovali itd. Znači, ljudska interakcija se javlja kao neprekinuti niz interpretacija, pri čemu svako preuzima ulogu drugog. Najčešći prigovor koji se upućuje simboličkom interakcionizmu polazi od oce- ne da on zanemaruje istorijski i širi društveni kontekst u kojem se ostvaruju socijalne interakcije, odnosno društvenu strukturu koja podrazumeva i određene norme, tj. pravila ponašanja. Kao tipično američki sociološki pravac, razumljivo je da je simbolički interakcionizam duboko ukorenjen u kulturi i tradiciji američkog načina života, zbog čega nije bio široko prihvaćen u Evropi u kojoj postoji snažna svest o klasama, vlasti, moći, državi i drugim istorijskim činiocima i determinantama ponašanja. Proučavanje interakcija 'licem u lice' zove se mikrosociologija, za razliku od makrosociologije koja se bavi proučavanjem velikih društvenih grupa, institucija i društvenih sistema. Proučavanje svakodnevnog govora, načina i postupaka koje obični ljudi koriste da bi dali smisao onome što drugi kažu ili Čine, zove se etnometodo- lagija. Ovaj pojam skovao je početkom 70-tih god. prošlog veka američki sociolog H. Garfinkel, inače učenik T. Parsonsa. Garfinkel definiše etnometodologiju kao nauku o metodama i postupcima kojima se individuumi služe da bi napravili misaone konstrukcije sveta koji ih okružuje, da bi taj svet protumačili i dali mu smisao.

2.2. FORMALNA SOCIOLOGIJA Ovaj teoretski pristup fokusira pažnju na opšti uticaj društvenih formi na različite sadržaje socijalnih interakcija koje se u njima odvijaju. FormalistiČki pravac u sociologiji javlja se kao svojevrsna reakcija, s jedne strane, na tzv. "materijalnu" sociologiju, koja je težila da obuhvati i objasni sadržinu društvenih pojava, i s druge, na istoricizam, a sve u težnji da precizno i "čisto" odredi predmet proučavanja sociologije. Ovaj se pravac najpre pojavio u Nemačkoj. Naime, između dva rata u Nemačkoj se u okviru "Kelnske sociološke škole" okupila brojna grupa sociologa, a zatim je najveći uticaj ostvarila u SAD (u okviru "CikaŠke sociološke škole"). Najpoznatiji predstavnici formalne sociološke teorije u Nemačkoj su; Ferdinad Tenis, Georg Zimi i Leopaldfon Vize, a u SAD: EdvardRos, Robert Park, Albion Smol i Ernest Berdžis. Ferdinand Tenis (1855-1936) je jedan od osnivača formalne sociologije. U svom znamenitom delu "Zajednica i društvo" (Gemeinschaft und Gesellschaft) postavio temelje formalne sociologijetako što pravi razliku između "prirodne volje' (koja uključuje uobičajene kao i instinktivne akcije) i 'racionalnu volju' (koja uključuje instrumentalnu

32

racionalnost). Polazeći od psihološke teorijske platforme i formalističkog pristupa, Tenis je razlikovao dva osnovna oblika društva - zajednicu (Gemeinschaft), koja se zasniva na krvnoj vezi i - društvo (Gesellschaft), koji se zasniva na ugovorima. Tenis smatra da zajednice istorijski prethode društvu i da društva danas sve više potiskuju zajednice. U ovom pogledu Tenis je veoma sličan stavovima Vebera. Njegovo insistiranje da osnovni predmet sociološke analize treba da bude razlikovanje tri vrste oblika u društvu: društvenih odnosa, društvenih grupa i oblika udruživanja,nezavisno od sadržaja koji se utim oblicima realizuju, uveliko je ograničilo terorijsku vrednost i domet ove sociologije. Georg Zimel (1858-1918) je otišao još dalje, razvijajući ideju da sociologija treba da predstavlja jednu vrstu socijalne geometrije. Njen predmet izučavanja čine tzv. čisti društveni oblici. Sociologija ne ispituje sadržinu, već samo oblik društva. Ona istražuje društvenost kao svojevrsnu "Čistu igru" udruživanja^ U tom smislu Zimel je značajno doprineo pojavi simboličkog interakcionizma, sociološke teorije koja se posebno negovala u okviru tzv, čikaške škole. Ipak, najznačajniji predstavnik formalizma u sociologiji je Leopald fon Vize (1876-1969). U delu "Sistem opšte sociologije" Vize je razvio sistematsku teoriju formalizma u sociologiji i izgradio osnovne kategorije formalističke sociologije, postavivši strogu razliku između sociologije i ostalih nauka, prirodnih i društvenih.. Po Vizeu, sociologija je jednostavno "nauka o odnosima". Njen predmet nije društvo, već društveno, tj. međuljudsko - veza (odnos) čoveka prema čoveku. Sociologija istražuje u celovitosti to obilje veza između ljudi, s ciljem da sazna stepen promena povezivanja i razdvajanja, procese koji vode grupisanjima, Društveno, po Vizeu, dakle. Čini skup društvenih procesa, koji se sastoje od spajanja (udruživanja) ili razdvajanja (dezintegracije) i koji se realizuju u društvenom prostoru. Socijalni prostor je univerzum u lcome se odigravaju socijalni procesi i njega treba razlikovati od fizičkog prostora. Iz društvenih procesa dalje nastaju društveni odnosi i društvene tvorevine. Dok društveni odnos predstavlja labilna stanja spojenosti (približavanje, pri 1 ago davanje, asimilacija, udruživanje) ili razdvojenosti među ljudima (utakmica, opozicija, sukob), dotle društvene tvorevine nastaju nagomilavanjem i zgrusnjavanjem društvenih odnosa u određena jedinstva (kao npr. crkva, država, klasa, stalež i dr.).14 Američka formalna sociologija (Smol, Park, Berdžis, Ros) takođe je zaslužna za dalji razvoj formalne teorije društva. Staviše, ona je otišla i korak dalje jer je razvila, u okviru empirijskih socioloških istraživanja (posebno u oblasti urbane sociologije i socijalne ekologije), neke nove sociološke kategorije. U tom pogledu poznati su rezultati "Čikaške sociološke škole", EdvardRos (1866- 1951) je najpotpunije izgradio sistem formalne sociologije u SAD određujući za predmet sociologije proučavanje oblika društvenih grupa, saradnje i sukoba među pojedincima. Mada je formalistička škola zaslužna u svom naporu da istraži brojne oblike društvenosti, kao i po tome što je ukazala na potrebu razgraničavanja sociologije sa drugim naukama, ona ima i niz nedostataka. Svakako, njena najveća slabost ogleda se u nedijalektičkom razdvajanju i suprotstavljanju forme i sadržaja. Jasno je da se nijedan 14Mitrović,

str. 118

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

društveni oblik ne može naučno objasniti ukoliko se odvoji od svog materijalnog supstrata, tj. sadržine. Rečju, nema forme bez sadržine, ali i obrnuto, svaka sadržina "upakovana" je u neku vrstu forme. U ovoj knjizi još će biti reči o tendencijama širenja nadmoći forme nad sadržajem, kao i a društvenim posledicama takvih pokušaja.

2.3. FUNKCIONALIZAM U SOCIOLOGIJI Funkcionalizam u sociologiji polazi od stava da je društvo sistem, dakle skup međusobno povezanih delova koji čine neku funkcionalnu celinu. U tom smislu osnovna jedinica analize jeste društvo, dok se njegovi različiti delovi posmatraju samo u funkciji celine društva. Ta ideja je izvedena iz analogije čovekov organizam i organi, u čemu se posebno istakao H. Spenser, ali i 0. Kont i E. Dirkem. Logičnost i metodološka privlačnost takvog analogijskog pristupa doprineli su da se on, mada u modernijem vidu, neguje i danas od strane mnogih uticajnih sociologa. To je i razumljivo imajući u vidu daje savremeni svet satkan od raznovrsnih sistema, organizacija, struktura itd., koje sve imaju defimsane ciljeve i nosioce uloga. U tom smislu osnovni fokus funkcionalističke analize usmeren je na pitanja održavanja (funkcionisanja) društvenih sistema. A, kao što je rečeno, društveni sistem podra- zumeva skup međusobno povezanih i uređenih, odnosno kompatibilnih i integrisanih delova. Prema tome, bitno je pronaći mehanizme i načine društvene integracije. To su najčešće različite društvene norme, religija, vrednosti isl. Osnovni argumenti funkcionalizma svode se na sledeće tvrdnje; 1. društveno delovanje i društvena institucija mogu imati skrivene (latentne) funkcije u odnosu na neko drugo delovanje; 2. društveno delovanje može da doprinese održavanju stabilnosti društvenog sistema; 3. društveno delovanje može da doprinese zadovoljavanju osnovnih društvenih potreba. Sam pojam "funkcije" u ovakvom pristupu tiče se doprinosa koji delovi daju koheziji celine. Znači, delovi društva su funkcionalni samo ako doprinose njegovom opstanku. Obrnuto, ako neki delovi društva ne doprinose opstanku, već rastaču sistem, onda je reč o njihovim disfunkcijama, "Nefunkcije" se definišu kao posledice koje su nevažne za sistem koji se proučava (R. Merton). U okviru razvoja i primene funkcionalističkog koncepta društva posebno velik uticaj imali su Funkcionalistički radovi Talkota Parsonsa (1902-1979), naročito delo "Društveni sistem" (1951) i R, Mertona (1910-2003), njegovog učenika i nastavljača. Za analizu njegovih teorijskih stavova značajna su sledeća delà: Društveni sistem, Struktura socijalne akcije, Struktura i procesi u modernim društvima i druga. Budući da funkcionalisticka sociologija polazi od strukture kao osnovne odrednice celine, odnosno sistema, iz kojeg se, zatim, izvode funkcije pojedinaca, Parsons polazi od stanovišta da se svi fenomeni mogu objasniti kao funkcija određenih potreba koje se realizuju kroz sistem i njegove institucije. Zato se fuiikcionalîzam na određeni način ispoljava i kao strukturalizam, Žan Pijaze svoju studiju "Strukturalizam" započinje konstatacijom: "Cesto se kaže daje teško opisati strukturalizam". I zaista, nema definicije koju bi prihvatili baš svi koji o strukturalizmu

34

razmišljaju i pišu. Saglasnosti nema čak ni među onima koji se smatraju strukturalistima. Tako npr. Pijaže smatra da je strukturalizam "metoda a ne doktrina", dakle ne teorija, "ili u onoj meri u kojoj postaje doktrinaran vodi mnoštvu doktrina" Robert King Merton je svakako jedan od glavnih predstavnika funkcionalizma u sociologiji i zaslužuje da ga ukratko prikažemo. Iako Parsonsov učenik on se oslobodio neposrednog uticaja svog učitelja i počeo je razvijati vlastito shvatanje sociologije, Stoga se danas često govori o dve varijante funkcionalizma: Parsonsovoj i Mertonovoj, Pre svega, Merton podvrgava kritičkoj analizi klasične oblike funkcionalizma uključujući i osnovne postulate - postulat funkcionalnog jedinstva, postulat univerzalne funkcionalnosti i postulat nezaobilaznosti, od kojih su polazili utemeljivači funkcionalizma. Drugo, njega ne zanima stvaranje totalnog sistema sociološke teorije koja bi bila sveobuhvatna. Razlog je u tome što je smatrao da sveobuhvatna sociološka teorija nije prikladna kao polazište za konkretna sociološka istraživanja. Umesto toga on je razvijao ideju o tzv. teoriji srednjeg obima kao posrednici "između opštih teorija društvenog sistema i detaljnih opisa koji nisu nimalo uopšteni". Ipak, Mertonov najpoznatiji doprinos sociološkoj literaturi jeste njegova teorija funkcionalne analize kao metoda za izučavanje društvenih pojava, zbog čega je često poznata i pod nazivom Mertonov obrazac funkcionalne analize u sociologiji. U plejadu značajnih funkcionalista svakako spada i Niklas Luman (1927-1998), nemački sociolog, koji je pokušao obnoviti sistemsku teoriju Parsonsizma. Istovremeno, Luman razmatra mogućnost smanjivanja kompleksnosti kao funkciju sistema u odnosu na njegovu okolinu. Naime, kompleksnost sveta, koja proizlazi iz njegovih neiscrpnih mogućnosti, primorava socijalne sisteme na sve veću diferencijaciju, s funkcijom redukcije kompleksnosti sveta. Ali, ako sistemi postaju suviše kompleksni, prestaju ostvarivati funkciju, svet postaje sve nejasniji umesto da postaje transparentniji, a talcođe, postaje sve nestabilniji i sve rizičniji. Po shvatanju strukturalista i funkcionalista čovek je podređen sistemu. Zbog toga se može reći da je strukturalizam svojevrsna "himna" sistemu jer ističe mir, rad, red i poredak kao osnovne društvene stubove — nosače. Ličnost kao jedinka potisnuta je u drugi plan, sa jasno određenim ulogama koje svi treba da obavljaju. Zato je sistem taj činilac koji usmerava čovekovo ponašanje, a ne obratno. Njegov aktivi- zam, praktično delovanje i revolucionarni angažman nisu bitni sa stanovišta funk- cionalističke analize. Struktura je sve, ona do kraja određuje čoveka, izvan nje on je bez vrednosti, nemoćan i nepriznat, čovekova se ličnost, dakle, potpuno negira, posebno tzv. strukturalnom prisilom koja se na čoveka vrši kroz razne strukture - od porodice, stranke i crkve do države i njene prisile, Čovek je samo nosilac određenih uloga koje mu pripadaju u dotičnom sistemu i njegovim institucijama. Poredak je privilegovan na štetu promene. Čovek nije ono što jest, već ono što treba i može da bude, dakle sastavni deo nekog sistema. U procesu svoje socijalizacije, počev od najranijeg detinjstva, ljudi su pasivni primaoci, jer uče ne samo kako se treba ponašati, nego i o normama i vrednostima, kao i o moralnosti društva. Zbog toga su socijalizacija i socijalna kontrola glavni mehanizmi koji obezbeđuju stabilnost socijalnog sistema. Znači, Parsonsov glavni interes je ce- lina sistema, a ne pojedinačni akter kao element tog sistema, što, nadalje, znači da ga primarno interesuje kako sistem kontroliše aktera, a ne kako akter stvara i održava sistem. HiperpragmatiČno isticanje

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

vrednosti postignuća i stalno procenjivanje učinaka sa stanovišta interesa celine (poretka), a ne i pojedinačnih, dodatno su izazvali veliku kritiku ovog pristupa. Očigledno je koliko je funkcionalistička apsolu- tizacija sistema u suprotnosti sa Marksovim shvatanjem čoveka, istorije i društva. Međutim, savremena praksa funkcionisanja modernih organizacija (kompanija, banaka, države), đemantuje tehnokratske zablude da se tobože efikasnim strukturama i upravljanjem mogu izbeči socijalni konflikti i postići opšti konsensus. Sve to u novije vreme dovelo je, najpre u Americi, gde je funkcionalizam i bio najviše nego- van, do izvesne njegove reforme (naročito posle argumentovanih kritika od strane R. Milsa, R. Darendorfa, D. Lokvuda, A. Guldnera i dr.). "Reformisanje je teklo linijom oslobađanja od preteranog organicizma, korigovanja postulata o funkcionalnom jedinstvu društva, o funkciji kao pozitivnom doprinosu održavanja sistema. Ono je značilo i ugrađivanje u opšti teorijski okvir izvesnih formi konflikata. Ono se odnosi i na usredsređenost funkcionalizma na zahteve funkcionisanja sistema i adaptiranja ličnosti sistemu i zanemarivanje humanističke dimenzije. To je shvatanje odnosa društvo - ličnost kao odnosa između nosilaca delimičnih uloga, shvatanje ličnosti kao pasivnog otiska, kopije sistema... Korekcije se odnose i na shvatanje temelja društvene integracije, na jednostrani odgovor da temelj integracije leži u zajedničkom sistemu vrednosti, i izbacivanje iz slike društva elemenata moći, prinude, dominacije kao načina integracije. Tu spada i previđanje uloge vladajučih klasa i manjina u stvaranju vladajućih ideja, previđanje uloge vladajućih klasa i manjina u stvaranju vladajućih ideja, previđanje uloge mehanizma dominacije u stvaranju konsenzusa...'" (Sociološki leksikon, str.192). Osnovna slabost funkcionalističkog pristupa leži u činjenici da on "postvaruje" društveni svet, odnosno preinačuje društvenu stvarnost u prirodni sistem nekim spoljnim društvenim akterima. Funkcionalisti previđaju sukob interesa povodom toga ko određuje društvene ciljeve i utvrđuje norme i vrednosti, koji predstavlja osnovni izvor nestabilnosti, haosa i raspada društvenih sistema (poredaka).

36

Na kritici konzervativne pozicije funkcionalizma i odsustva razrađene teorije promena neki autori smatrali su daje moguća njegova komplementarnost sa marksizmom, kao izrazitom teorijom promena. Budući daje društvo složena celina, i da u njegovoj spoznaji moraju biti zastupljene sve dimenzije, neki autori su predlagali sintezu dva dominantna pravca: funkcionalizma - čiji model može korisno služiti za proučavanje stabilizacije i kooperacije, i marksizma - koji može pomoći da se bolje shvate društveni sukobi i promené, Drugim recima, radi se o ideji kako spojiti makar minimum dijalektike sa ju nlec io na l izmom. Bez obzira koliko su ove ideje prihvaćene ili odbačene one pokazuju da savremene teorije o društvu ne mogu da se razvijaju nezavisno jedna od druge, bez međusobnih uticaja.15 Naprotiv, prožimanje može obogatiti sve pristupe. Sredinom 1980-tih godina izvršenje pokušaj oživljavanja već pomalo napuštenog funkcionalizma u vidu tzv. neofunkcionalizma (Dž. Aleksander, P. Kolomi i dr.) Gidens15t smatra da funkcionalizam "neopravdano naglašava faktore koji vode ka društvenom jedinstvu i koheziji, na štetu onih koji dovode do podele i konflikta", Time se, zapravo, otvara put ka analizi konfliktnih perspektiva u sociologiji, U okviru ovih perspektiva postoji više pristupa, ali svi polaze od toga da postoje društvene grupe sa različitim interesima, zbog čega postoji i potencijal i verovatnoća za izbijanje sukoba. Za razliku od funkcionaalista koji naglašavaju saradnju među grupama, statične i idealizovane slike društva kao harmonične strukture, teorije konflikata polaze od stava da su grupe međusobno interesno suprotstavljene i samim tim konkurentne, a to znači i potencijalno konfliktne, I među pristalicama konfliktnih teorija o društvu postoje značajne razlike, kako u pogledu identifikacije sukobljenih grupa (npr. neki autori smatraju daje sukob rodova centralni problem društva, dok drugi u rasnim ili etničkim sukobima vide najveći društveni problem, a treći to vide u klasnim sukobima itd.), tako i u pogledu razloga sukoba, načina odvijanja sukoba, njegovog obuhvata, intenziteta, dužine trajanja itd. O tome će još biti reci nešto kasnije u okviru istoimenog poglavlja.

2.4. KONTROVERZE MARKSISTIČKE DRUŠTVENE TEORIJE Marksistička teorija društva, utemeljena sredinom 19. veka, i danas je jedna od najuticajnijih makrosocioloških teorija. Ona je specifična forma konfliktne teorije jer je bitno određuju naglašavanje napetosti, sukoba i promena. Ali, to još uvek nije dovoljno da bi se između tradicionalnog marksizma i savremenih teorija konflikta stavio znak jednakosti. Budući da ne zagovara društvenu ravnotežu nego stalnu pramenu, marksizam je upravo teorijska i koncepcijska suprotnost tradicionalnom funkcionalističko- strukturalističkom pristupu, a pre svega funkcionalizmu.

Džuverović, B,, Sociologija i savremeno društvo, Beograd, 1993, str. 10 15 Gidens, E,, Sociologija, Beograd, 2003, str. 35 15

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Zasićenost funkcionalizmom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog stoleća, ali i nada da će marksizam dati odgovore na neka pitanja vremena u kojima je funkcionalizam ostao nedorečen, uslovila je tokom šeste i sedme decenije prošlog veka znatan porast utieaja marksističke analize. Kriza koju je SO-tih i 90-tih godina prošlog stoleća doživela Marksova projekcija radikalne izmene sveta, odnosno utopijska vizija budućnosti, dovela je do kraha takozvanih komunističkih režima koji su ovu društvenu teoriju ustoličili kao svoju službenu ideologiju. Ali, taje kriza, pre svega, ideološko-političke prirode i odnosi se samo na deo svetskog prostora. Za sada ona nema sveopšti karakter, ali i ne upućuje na zaključak da ova sociološka teorija neće imati značajan teorijski uticaj i u narednim decenijama. Staviše, posled- njih godina i meseci zapaža se novo snažno interesovanje, posebno na Zapadu, za bazične principe i metode ovog teorijskog učenja, Inače, markizam je dobio ime po nemačkom filozofu, ekonomisti i sociologu Karlu Marksu (1818-1883), koji je ovu teoriju i utemeljio kao sistematizovan i celo- vit teorijski koncept. Suprotno klasičnim funkcionalistima, Marks istoriju ljudskog društva shvata kao proces stalnih napetosti i sukoba koji proizvode progresivne pro- mene. Svoj teorijski stav, dakle, on izgrađuje na dijalektici, koja napetost i sukob koristi kao izvor i uzrok društvenog kretanja i pramena. Napetosti i sukobi nepomirljivih aktera narastaju, od relativno beznačajnih do mere da u izvesnom trenutku dovode do konačnog loma koji rezultira razvojnim skokom i privremenim relativnim skladom. Dijalektički se proces time obnavlja od samog početka. Dijalektiku, kao načelo razvoja istorije, Marks preuzima od Hegela, Ali Hegelovu borbu suprotnosti, koja vlada među idejama i koja rezultira novim pojmovima, Marks prenosi u oblast materijalnog sveta, odnosno u oblast materijalne proizvodnje. Ukratko, marksistička teorija polazi od osnovne pretpostavke da čovek, da bi preživeo, mora da proizvodi. Proizvodeći, on stupa u međusobne odnose s drugim ljudima, u takozvane proizvodne odnose. Takav je, npr., odnos gospodara i kmeta u feudalnom društvu, koji podrazumeva niz prava, dužnosti i obaveza. Ali, takav je i odnos između poslodavca i radnika u kapitalističkom industrijskom društvu. Naravno, proizvodni odnos podrazumeva i odnos prema sredstvima za proizvodnju. Ona su vlasništvo jednih, iz Čega proizlaze i prava po tom osnovu, i nevlasništvo drugih, što ih stavlja u bitno drugačiji društveni položaj. (O ovim pitanjima biće više reči u sledećim poglavljima). Mada Marks nije posebno i celovito izučavao društvo u njegovom sociološkom značenju, njegovo čitavo teorijsko nasleđe i metodološki postupak koji se zasniva na kritičkoj, materijalističkoj i dijalektičkoj analizi, daju dovoljno materijala da se govori o njegovom posebnom sociološkom pristupu. Takođe, mada sebe Marks nije smatrao sociologom, svi relevantni svetski istoričari socijanih teorija smatraju ga, pored Dirkema i Vebera,jednim od tri klasika sociologije.

Osuo vi sociul og i je

Iako se marksistička teorija o društvu razvijala paralelno (pa i komplementarno) sa drugim pravcima tzv. građanske sociologije ona je sve do danas sačuvala obeležje kritičke analize i aktivističke poruke u smislu potrebe za menjanjem društvene stvarnosti, čak i kada je "dobra", jer uvek može biti i bolja. Marksistička teorija je dugo označavana terminima "materijalističko shvatanje istorije'' ili samo kao "is- torijski materijalizam". Ova teorija o društvu je polazila od ključne pretpostavke da materijalni činioci (koji se ispoljavaju kao kompleksna celina) u krajnjoj instanci najviše utiču na društvo, njegov karakter i procese u njemu. Zbog toga ona trpi prigovore da zagovara tzv. ekonomski determinizam i da je otuda jednostrana. Na drugoj strani marksistička teorija je u centar pažnje postavila dijalektičke mogućnosti ljudskog razrešavanja osnovnih protivrečnosti između ključnih društvenih činilaca, koji se na istorijski poseban način, izražavaju kroz klase, klasnu svest i klasnu borbu,16 "Uočavajući dosadašnju istoriju kao neprekidnu borbu suprotstavljenih klasa (nekad prikrivenu, a nekad otvorenu) Marks je, za razliku od Konta, tražio načine i subjekte promena takve strukture i odnosa u društvu. Zato je on teoriju o društvu usmerio ka otkrivanju objektivnih determinanti i zakonitosti društvenog razvoja, istovremeno tražeći načina da čovek bude i 'tvorac svoje istorije'. Budući da je bila kritička prema aktuelnom građanskom društvu, ova teorija je bila često ideologizovana (kako od onih koji su je prihvatali - i zbog kojih je Marks za života izjavljivao da nije marksist, tako i od onih koji su je odbacivali). U svojoj izvornoj varijanti ona je imala aspiracije da ustanovi zakonitosti društvenog razvitka i da se konstituiše kao teorija "naučnog socijalizma". Marks je u svojim radovima vršio kritičku analizu tadašnje faze (liberalnog) kapitalizma, njegove globalne strukture, ali i pojedinačnih segmenata te strukture (proizvodne snage, odnose proizvodnje, klase i klasne institucije, pa i čitave pravno-političke nadgradnje, ideološke sfere) komparirajući sve to sa strukturama i procesima drugih društveno-ekonomskih formacija, težeći da u njima pronađe elemente zajedničkog, ponovljivog i determinirajućeg.17 Njegovo najznačajnije delo jeste "Kapital". Marksovo shvatanje istorije nije se zasnivalo na pukom verovanju u moć ideja kao takvih, što je npr. smatrao Hegel (pod čijim je snažnim uticajem Marks inače bio), već u verovanju da "u društvenoj proizvodnji svog života ljudi stupaju u određene nužne odnose, nezavisno od njihove volje, odnose proizvodnje, koji odgovaraju određenom stepenu razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku bazu društva, kojoj odgovaraju određeni oblici društvene svesti. Način proizvodnje materijalnog života uslovljava proces socijalnog, političkog i duhovnog života uopšte" (sve označio kurzivom; S,P.), Znači, istori- ja je proces čovekovog samoostvarivanja, proces u kojem čoveeanstvo istovremeno stvara, ali je i ono stvoreno od

16 Pre

dve godine (2008., u predvečerje globalne ekonomske i finansijske krize koja još traje) širom sveta je neuobičajeno glasno obeležena 125. godišnjica smrti K. Marksa, Tim povodom brojni značajni autori su iznosili svoja mišljenja o dometima i aktuelnosti Marksovog dela i neočekivano otkrivali kako Marksova analiza i danas može pomoći u objašnjenju mnogih društvenih problema. Tako npr. S. Tormej, profesor univerziteta u Notingemu (Vel, Britanija) izneo je gledeći stav: Otiđite u bilo koja fabriku i videeete vlasnike i radnike — vlasnici ne

mogu bez radnika, ali žele da ih plate što je manje moguće za što veći učinak, dok radnici pokušavaju da izvukli što veću platit. To je klasna borba. 17 Džuverović,

str. 10

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

strane društvene stvarnosti. Pri tome, "prvi istorijski čin je proizvodnja materijalnog života." Samo ovaj kratak citat ukazuje dovoljno koliko je novih analitičkih kategorija uneo Marks u svoju analizu društva, U okviru istog filozofskog i društvenog okvira ove nove teorije razmišljao je i drugi njen predstavnik, Fridrih Engels (1820- 1895). On je razrađivao i neka eminentno sociološka pitanja, kao što su: porodica, privatna svojina, država, socijalistički pokreti i si. Za oba rodočelnika marksizma proučavanje razvoja i budućnosti kapitalizma bilo je u funkciji političke akcije, odnosno socijalističke revolucije, što nekim kritičarima marksizma služi kao pogodan, pre svega ideološki i politički, razlog za osporavanje njegovih naučnih dometa. Međutim, nijedan ozbiljan, dakle dobro obavešten i pre svega objektivan i dobro- nameran filozof, sociolog ili ekonomista ne može osporavati Marks ove teorijske i metodološke doprinose razumevanju istorije, njenih puteva i stranputica. U najkraćem, neposredan i uglavnom nesporan Marksov doprinos sociologiji može se svesti na sledećih pet područja: 1. analiza otuđenja, posebno otuđenog rada; 2. analiza odnosa ekonomskog života i drugih vidova društvenog života i društvenih institucija; 3. analiza odnosa proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa (odnosa proizvodnje) kao osnovnih uzroka nastanka društvenih klasa; 4. analiza klasne borbe kao najvažnije pokretačke snage sveukupne istorije; 5. analiza kapitalističkog društva i njegovog načina proizvodnje s neizbežnim kolapsom usied društvenog karaktera stvaranja nove vrednosti i privatnog karaktera njenog prisvajanja.18 Ipak, jedna od najvažnijih socioloških ideja koja se vezuje za marksističko učenje jeste ona koja kaže da su osnovni pokretači svih društvenih promena društvene klase, tj. društvene grupe, koje se međusobno razlikuju po svome odnosu prema sredstvima za proizvodnju. Jedne od njih, vladajuće klase - feudalci, poslodavci itd, - poseduju i kontrolišu sredstva za proizvodnju (predmete rada i oruđa za rad). Nasuprot njima nalaze se klase, koje obavljaju proizvodni rad, ali veći deo bogatstva, stvorenog tim radom (višak rada) prisvaja vladajuća klasa zahvaljujući vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju, u obliku profita. Zahvaljujući tim razlikama, odnos među klasama nije odnos saradnje nego odnos stalne napetosti i sukoba. Pripadnici i jedne i druge klase izvesno vreme, zahvaljujući lažnoj svesti koju nameću institucije društvene nadgradnje, to stanje shvataju normalnim. Kada podložna klasa postane svesna svog stvarnog položaja, tj. kada ona iz "klase po sebi" preraste u "klasu za sebe", sukob naglo eskalira u socijalnu revoluciju kao vid nasilne promene društvenih odnosa.

Vidcti: N. Abercrombie, S. Hill, B, Turner; Rječnik sociologije, Jesenski i Turk, Zagreb, 2008, str.197-199 18

40

Ipak, zakon napetosti i sukoba tradicionalni marksizam ne priznaje kao univerzalno načelo. On vredi samo za predistoriju ljudskog društva, pod kojom ova teorija podrazumeva istoriju svih društava, zaključno s kapitalističkim industrijskim društvom, U komunističkom društvu taj zakon - kao osnovni pokretač ljudske i storije - prestaje da deiuje. Razlog tome leži u tvrdnji da će u komunizmu nestati i pretpostavke egzistencije takvog zakona, a to su: privatno vlasništvo, klasne razlike i klasne borbe kao njene posledice. Na njihovo mesto dolazi društveno vlasništvo i rad kao najviša vrednost. Napetost i sukob, kao univerzalno načelo predistori- je, ustupiče mesto novim vrednostima solidarnosti i saradnje kao elementarnim načelima svake buduće egzistencija čoveka i društva, Nešto kasnija pojava Lenjinove (1870-1924) elaboracije socioloških kategorija, ali ovog puta i u smislu njihove revolucionarne aplikacije, otvorila je novu fazu razvoja marksističke teorije društva. Lenjin je posebno razrađivao odnose države i revolucije, fenomene klasa i klasne borbe, koncepciju i ulogu partije, karakter i značaj nacije i nacionalnog pitanja, ali i pojavu birokratije i birokratizma u socijalizmu, otuđenja vlasti, kulturne insuficijencije novog društva i si. Teška sudbina ovu teoriju 0 društvu zadesila je u prvim decenijama tzv. socijalističke rekonstrukcije društva kada je došlo i do drastičnog njenog ideologizovanja i vulgarnog funkcionalizovan- ja. Ona je tada, u staljinističkoj reinterpretaciji istorijskog materijalizma, bila svedena na šematski sistem dogmatskih formula o društvu, revoluciji i zakonitostima društvenog razvitka. Neki savremeni autori smatraju da je staljinistička varijanta marksizma logično proizašJa iz nekih njegovih izvornih postavki (na primer o ekonomskom determinizmu, teoriji revolucije, učenju o klasnoj borbi i "diktaturi proletarijata", odumiranju države itd,). Kasniji procesi destaljinizacije i njegove radikalne kritike, nisu mogli bitnije prevladati i otkloniti dugotrajnu dogmatizaciju i ideološku funkcionalizaciju marksističke teorije o društvu. Zato su se recidivi dogmatizovane teorije osećali naročito na planu nekritičkog odnosa prema brojnim problemima sa kojima se počeo suočavati socijalizam, kao što su birokratizam, otuđenje političke vlasti, demokratizacija života i ljudskih sloboda, (ne)efikasnost ekonomskog sistema, niska politička kultura i sL19 Bez obzira Što je marksistička teorija društva imala velike zastoje, u naznačenom vidu, ipak je na njenim emancipatorskim izvornim postulatima veliki broj teoretičara razvio značajne teorijske poglede i obogatio savremenu sociologiju. U tom smislu su značajni pogledi mnogih marksista: italijanskog mislioca Antonija Gramšija, sa svojim novim analizama problema revolucije, partije, kulture, inteligencije i si.; mađarskog filozofa i sociologa Đerđa Lukača, koji je razvijao ideju fetišizma robe 1 reifikacije (postvarenja) i klasne svesti; zatim francuskog sociologa Anri Lefevra, sa sjajnim analizama otuđenja u svakodnevnom životu, tehnokratizacije društva i savremene dominacije sistema; cehoslovačkog teoretičara Radovana Rihte sa prvim studijama o socijalnim dimenzijama naučno-tehničke revolucije; poljskih sociologa (Zigmunda Baumana, Antonine Klosovske i drugih), te širokog kruga jugo slovenskih marksista - koji su među prvima započeli kritičko preispitivanje staljinističke dogmatizacije i reafirmaciju humanizma, demokratije, kritičke suštine dijalektike itd.

23

Džuverović, str. 11

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

2,5. KONFLIKTNE TEORIJSKE PERSPEKTIVE Konfliktni pristup u stvari potiče od Marksove koncepcije klasne borbe koju je on video kao glavni izvor društvenih pramena. Međutim postoji i moderna konfliktna teorija koja se ne oslanja na marksističku tradiciju. Ricer navodi (str. 111) daje u 50- im i 60-im godinama prošlog veka konfliktna teorija bila alternativa strukturalnom funkcionalizmu, ali je kasnije bila zamenjenp različitim tipovima neomarksističkih teorija. Ona proučava konflikte u različitim područjima društvenog života kao što su npr. sukobi generacija, rasni, verski i etnički sukobi, sukobi proizvođača i potrošača, itd, Osim toga, po modernom shvatanju, sukob ne znači nužno i pojavu nasilja, već samo napetosti (tenzije), konkurenciju, verbalno konfrontiranje itd. • ■ U celini posmatrano, konfliktni pristup ima znatne prednosti u odnosu na funkcionalistički, jer ukazuje na važne aspekte društvene dinamike koju statički pristup naglašavajući stabilnost i konsenzus zanemaruje. Zato je potrebno koristiti oba pristupa, komplementarno, jer oba pristupa osvetljavaju dve strane iste stvarnosti koja uvek istovremeno ima i obeležja stabilnosti, integrisanosti i konsenzusa, ali i obeležja konflikta, prisile i pramena. Ipak, konfliktna teorija nije bila pravi tip kritičke teorije društva jer se nije dovoljno jasno odvojila od svojih strukturalno-funkcionalnih korena. Zapravo, obe teorije imaju evolucionistički pogled na društvenu promenu, s tim da funlccionalisti (kao npr. Parsons) smatraju da društvo postaje sve diferenciranje što je potencijalni izvor sukoba različitih grupa. Drugim recima, uvek postoji veći broj različitih vrsta, uzroka, nosilaca i oblika društvenih konflikata i njihovih teorijskih objašnjenja. Konflikt može da doprinese integraciji, ali i integracija može prouzrokovati konflikt, Konflikti mogu biti nenasilni i nasilni, Konflikt s jednom grupom može dovesti do jačanja kohezije neke grupe (sukobi američkih Crnaca i bele većine povećali su osećaj moći Crnaca i uverenje da se bore za ispravne ciljeve). Takođe, konflikt može dovesti i do konsenzusa i integracije (npr. savezništvo ratnih neprijatelja Japana i SAD ili Nema- čke i Francuske itd.), U stvari, nijedna značajnija društvena promena nikad nije ostvarena mirno, spontano i bez određenih socijalnih konflikata. Već površan "pogled unazad", u istoriju, pokazuje da su ekonomski Činioci i efekti promena uvek izazivali najžešće socijalne konflikte. To, naravno, ne umanjuje značaj i ostalih socijalnih konflikata kao npr. rasnih, etničkih, verskih, polnih (radikalni feminizam), kulturnih, državnih, teritorijalnih, profesionalnih itd. U korenu svih tih konflikata leži podela na dva ili više interesnih polova koji su zaokupljeni pitanjima moći i dominacije, Gidens kaže da "mnogi teoretičari ideje konflikta zasnivaju svoje mišljenje na radovima Marksa, koji je naglašavao klasne sukobe, ali neki su i pod uticajem Vebera" (str.35). Pristalice savremene teorije konflikta veruju da je društvena struktura znatno složenija nego što je to izložio Marks u okviru svog dvoklasnog modela.

42

Takođe, oni smatraju da nisu samo ekonomski i klasni interesi izvori konflikata, već to može biti borba za vlast, prestiž, status, uticaj itd. U tom smislu interesantno je poređenje Marksa i Vebera koje dajemo u Tabeli l. 23 Najpoznatiji savremeni predstavnik konfliktnog pristupa je engleski sociolog Ralf Darendorf (1929-), raniji direktor London School of Economics and Politi- cal Science, čiji je đoskorašnji direktor bio ovde Često citirani E. Gidens. Daren- dorfovo najznačajnije delo zove se "'Klase i klasni sukob u industrijskom društvu" (1959). Darendorf polazi od stava da društvo ne može opstati bez konflikta i konsenzusa koji jedan drugoga uslovljavaju. Znači, ne može postojati konflikt, ako mu nije prethodio konsenzus. On je, s jedne strane, zamerao funkcionalistima što su izostavili konfliktnu stranu društvenog života, a $ druge strane se ne slaže sa Mark- som da sve razlike i mogući konflikti u društvu proističu iz klasnih i imovinskih razlika, za koje Darendorf kaže da se smanjuju. Darendorf inače prihvata Marksov opis kapitalizma 19. veka, ali ga smatra zastarelim za objašnjenje sukoba u društvima 20. veka koja on naziva "postkapitalističkim društvima". On smatra da konflikti u savremenom "postkapitalističkom" društvu nastaju zbog vlasti, kao izražaj legitimne moći koja pripada određenim društvenim ulogama kako unutar preduzeća, tako i unutar lokalne zajednice i države. Tabela 1, Marksov i Veberov koncept konflikta Opšte Marksove ideje Opšte Veberove ideje

Glavni pokretač modernog razvoja je ekspanzija kapitalističkog ekonomskog sistema

Glavni pokretač modernog razvoja je racionalizacija proizvodnje

Savremena društva obiluju klasnim Klasne razlike su samo jedna od mnogobrojnih nejednakostima kao njihovim glavnim odlikama razlika u savremenom društvu Raspodela moći koja npr. Utiče na različit položaj polova, potiče uglavnom zbog ekonomske nejednakosti

Moću ekonomskom sistemu treba odvojiti od ostalih izvora moći. Polne nejednakosti ne potiču samo zbog ekonomskih uslova

Racionalizacija će se u budućnosti proširiti na Savremena kapitalistička društva sve oblasti društvenog života. Sva savremena prelaznog su tipa. Socijalizam ovog društva zavise od istih načina društvene I ili onog tipa zameniće kapitalizam ekonomske organizacije Širenje uticaja zapada širom sveta uglevnom je Globalni uticaj Zapada posledica je kontrole rezultat ekspanzije kapitalističkog nad industrijskim resursima, kao I preduzetništva posedovanja ogromne vojne moći 23 Gidens, str. 452 Pri tome, Darendorf polazi od autoriteta kao ključne kategorije koju on vezuje ne za pojedince, nego za položaje koje oni zauzimaju u društvenoj strukturi. Takođe, autoritet nije opšti društveni pojam, niti je konstantan, što znači da osoba s autoritetom u jednoj situaciji ne mora nužno imati takav autoritet u nekoj drugoj. Budući da se, po Darendorfu, društvo sastoji od mnoštva organizacionih jedinica (koje on naziva 'imperativno koordiniranim asocijacijama') i da je autoritet u svakoj od njih dihotoman, to znači da je

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

unutar jedne jedinice moguće formirati samo dve konfliktne grupe, od kojih jedna ima autoritet, a druga je u podređenom položaju; dakle, one imaju različite interese. U takvoj činjenici ovaj autor vidi ključni uzrok sukoba, što se u praksi svakodnevno i obistinjuje. Oni koji zauzimaju vladajuće položaje imaju snažan, razumljiv, ali ne uvek i opravdan, (legitiman) interes i motiv da održe postojeću društvenu strukturu, dok oni u podređenom položaju imaju interes i motiv da promené takvu društvenu strukturu. U završnoj oceni dometa konfliktne teorije prihvatićemo stav Bž. Ricera (str. 65) da se konfliktna teorija mora posmatrati kao prelazni stadij u razvoju sociološke teorije koja nije sasvim uspela, jer nije dovoljno čvrsto sledila pravac marksističke teorije. Alije, ipak, bila korisna, jer je pripremila teren za šire prihvatanje do kojeg je došlo kasnih 60-ih goefina prošlog veka,

2.6, KRITIČKA TEORIJA DRUŠTVA Kritička teorija društva nastala je tridesetih godina u krugu filozofa i sociologa okupljenih oko Instituta za socijalna istraživanja u Frankfurtu (zato je poznata i pod imenom Frankfurtske škole). Ovaj institut je osnovan 1922. godine u cilju daljeg razvoja marksističkog mišljenja koje će, s jedne strane biti odbrana od raznih revizionističkih nasrtaja, uključujući staljinistički dogmatizam, a s druge strane će biti afirmacija kreativnog naspram vulgarnog promišljanja nove društvene stvarnosti - socijalizma. Institut je dolaskom nacista na vlast zatvoren 1934., kako iz idejnih razloga tako i zbog činjenice da su većina zaposlenih u njemu bili Jevreji. Kritički teoretičari snažno su kritikovali pozitivizam kao neprihvatljivu apsolu- tizaciju činjenica. U okviru kritike sociologije napadan je njen scijentizam koji je naučne metode video kao cilj za sebe, umesto da one služe kritičkom sagledavanju društvene realnosti. Kritikovan je i sociološki pristup koji sve humano redukuje na socijalno, čime se zanemaruju interakcije pojedinaca i društva. Zanemarivanjem pojedinca sociolozi nisu bili u stanju da objasne kako je moguće doći do pravednijeg i humanijeg društva. Odlaskom vodećih istraživača u Njujork tamo je nastavljen njihov rad, odakle se većina njih vratila 1949. godine u Nemačku, U prvim godinama rada Instituta negovana je klasična marksistička tradicija. Tada su obrađivana pretežno društveno-ekonomska pitanja, posebno položaj radničke klase koja više nije bila samo živa opozicija postojećeg društva, već nominalni upravljač (u tadašnjem Sovjetskom Savezu), ali u senci faktičke vlasti partijske birokratije. Marku ze ova- teorija "jednodimenzionalnog društva" snažna je intelektualna reakcija na neuspeh proletarijata na Zapadu da izvrši revoluciju, zbog čega on traži novi subjekt istorijskih preobražaja i nalazi ga u tzv. novoj levici (studentima, inteligenciji, omladini). Na tragu takvog saznanja Markuze je burne 1968. godine, u kontekstu tadašnjeg studentskog pokreta i nastupa tzv, nove levice, kao neka vrsta njenog ideologa i inspiratora, doveo'u pitanje marksističku teoriju o radničkoj klasi kao osnovnom subjektu revolucije i promena građanskog društva.

44

On je taj subjekti- vitet video u inteligenciji i njenoj vezi sa novim pokretima i marginalnim grupama, koje još nisu etablirane u sistem. Početkom 1930-ih godine grupa istraživača frankfurtskog Instituta usmerila je pažnju s ekonomskog na kulturni sistem. Ovaj fokus biće ponovo dominantan 70-ih i 80-ih godina u okviru kritičkih analiza "kulturne industrije", "masovne kulture" i naročito medija i uticaja nove medijske tehnologije. Osim H. Markuzea, među najznačajnije predstavnike ove, inače dosta heterogene intelektualne grupe, spadaju još: Maks Horkhajmer, Teodor Adorno, Erih From, Valter Benjamin, Leo Lovental, Jirgen Habermas i drugi. Kritički karakter njihovih teorija društva proističe najviše iz nastojanja da u marksističkoj misli kritički pre- vaziđu vulgarni ekonomicizam, te da na tragu ranih Marksovih radova o otuđenju i kritici građanske ideologije, razviju celovitiju misao o društvu. Treba imati u vidu činjenicu da se kritička teorija društva stvarala u vreme nastanka fašizma u Nemačkoj, Njihovo lično iskustvo sa surovom stvarnošću tadašnjeg nemačkog nacizma nesumnjivo je uticalo na kritičko propitivanje stvarnih društvenih činilaca koji su doveli do nastupa tako agresivnog totalitarizma. Međutim, i kasnije kritičko propitivanje svih oblika totalitarizma dovelo ih je do kritike temelja savremenog industrijskog društva. Predstavnici kritičke teorije društva su, svaki na svoj način, identifikovali tri dominantne tendencije totalitarizma: najpre, fašističkog varvarstva, zatim represivnog totalitarista industrijskog društva, i, najzad, integralnog etatizma (Horkhajmer). Ukratko, "oni su bili svedoci brzog uspona nacionalsocijalizma u Nemačkoj; teorija i praksa socijalizma u SSSR - u potpuno ih je razočarala; najzad, susret s Amerikom, tim masovnim potrošačkim društvom koje po volji manipuliše čovekom, kao da je potpuno pokopalo sve njihove nade"(J. Habermas). U tom kontekstu kritička teorija je u temelju masovnog društva uočila elemente sistematskog podređivanja pojedinca zakonitostima pasivne potrošnje, a u ideologiji masovne potrošnje i masovne kulture mnoštvo oblika porobljavanja duha i gušenja ljudske individualnosti. Ona je ukazala na izuzetno sinhronizovani sistem masovnog društva kojim ono prosto prilagođava pojedince da se bez otpora uklope u njegove okvire. U tu svrhu je razvijena moćna propagandno/kulturna industrija, koja počiva prevashodno na upotrebi nauke i modernih tehnologija, posebno medijskih. Na ovim tezama kasnije je Habermas razvio svoju impozantnu teoriju komunikativnog delovanja, uveliko inspirisan erupcijom novih informatičkih i tele- komunikacionih tehnologija. Jirgen Habermas (1929-) po mnogima danas je najuticajniji filozof i sociolog u svetu i vodeći predstavnik kritičke teorije društva. Obuhvat i širina njegovog interesovanja nadilazi opus gotovo svakog drugog živog autora u oblasti društvene teorije. Već sama ta činjenica dovoljan je razlog da ga izdvojimo kao posebnu ličnost Čije stvaralaštvo izaziva sve veće interesovanje, ali i kontroverze. Započevši svoj intelektualni razvoj kao otvoreni pristalica mnogih Marksovih stajališta, Habermas je prošao burnu tranziciju u kojoj je i revitalizovao, ali i suštinski osporio mnoga mesta u Marksovom misaonom nasleđu, Stoga je danas veoma teško reći da li je danas opravdanije Habermasa nazivati neoroarksistom, postinarksistom ili možda čak antimarksistom. U svakom slučaju, on je najbolji primer da nijedna velika i vredna savremena društvena teorija ne može zaobići ili ignorisati Marksa i njegovo učenje, bez obzira da li ga neko prihvata ili odbacuje.

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Prihvatajući Marksov pojam 'načina proizvodnje' kao 'ključ za rekonstrukciju istorlje' Habermas prihvata i ističe značaj znanja i organizacije rada ("Saznanje i ljudski interesi", 1972) u istorijskom razvoju. Vizionarski predviđajući posledi- ce nadolazećeg visoko tehnološkog doba on najavljuje "postmodernu" društvenu formaciju koja će možda biti "umno konstituisano društvo", a njen organizacioni princip - komunikativno delovanje. Ove teze celovito je razradio u jednom od svojih najznačajnijih radova "Teoriji komunikativnog delovanja", objavljenoj 1981, godine. Ovo delo predstavlja kritičku sintezu svih najznačajnijih socioloških teorija, a pre svega Marksove, Veberove i Parsonsove. Razlikujući četiri tipa delovanja (teleoloŠko; normativno; dramaturško i komunikativno), Habermasa najviše interesuje komunikativno delovanje, zapravo interakcija, a ne rad i proizvodnja ('svrhovito-racionalno' delovanje), čime se znatno udaljio od Marksa. Habermas definiŠe komunikativno delovanje kao socijalnu interakciju u kojoj se planovi akcija različitih aktera koordiniraju kroz razmenu komunikativnih postupaka, tj. kroz upotrebu jezika orijentisanog na postizanje razumevanja. Znači, on okvir "jezičke komunikacije" vidi kao novi način reafirmacije projekta modernosti do kojeg mu je veoma stalo. Pri tome, on pravi razliku između 'akcije orijentisane na uspeh' i 'akcije orijentisane na razumevanje'. Ipak, za Habermasa postati moderniji znači postati racionalniji, pri čemu on razlikuje dva tipa racionalnosti: 1. instrumentalna, koja je usmerena na uspešno ostvarivanje sopstvenog interesa i 2. komunikativna, koja nije obeležena borbom samo za naše interese i ciljeve, ali koja traži postizanje uzajamnog razumevanja posredstvom jezika i drugih načina komuniciranja i koja podrazumeva otvorenost za kritiku i sposobnost nalaženja dobrih razloga za naša verovanja, odluke i delovanja, Dakle, polazeći od načela argumentacije i komunikativnog delovanja, Habermas smatra da se gotovo sva praktična pitanja savremenog (modernog i postmodernog) društvenog života, uključujući i društvene sukobe, mogu reŠavati putem racionalne rasprave i dijaloga među ljudima, jer to dovodi do boljeg razumevanja. Međutim, ovakva gledišta ubrzo su izazvala burnu teorijsku reakciju veoma uglednih teoretičara tzv. postmodernističke orijentacije (Derida, Bodrijar, Liotar) koji su smatrali da je Habermasov projekat modernosti zastareo, jer predstavlja samo još jednu veliku priču, metanaraciju (Liotar), sa čime-se ne možemo sasvim složiti. O stavovima Liotara i nekih drugih postmodernista biće reči u sledećem poglavlju. Osim navedenih Habermasovih doprinosa sociološkoj teoriji, smatramo posebno važnim ukazati i na njegova shvatanja tehnike i tehnologije, Čime se bavi još od najranije mladosti. Veoma značajne stavove o društvenoj (ne)neutralnosti tehnologije, ne baš sasvim na tragu Marksove' i Hajdegerove teorije, izneo je u svojoj raspravi posvećenoj Markuzeu "Tehnika i nauka kao 'ideologija'", objavljenoj za Markuzeov 70-ti rođendan 1968,, (kada se, za razliku od Markuzea, nije priključio talasu studentskih pobuna koje su se tada širile Zapadnom Evropom, pa gaje radikalno krilo studentskog pokreta proglasilo izdajicom). Inače, ova debata između Markuzea i Habermasa povodom tehnologije imala je i širi značaj za dalji razvoj Frankfurtske škole, a pre svega zbog slabljenja uticaja Markuzea i rastućeg uticaja postmoderni- stičkog mišljenja, posebno povodom i zbog eksplozivnog uzleta medijskih tehnologija.

46

U stvari, Habermas hoće iznova zadobiti smisao totaliteta, u kojem život nije razmrvljen i prepušten carstvu stručnjaka. Temeljeći svoje ideje na svojevrsnoj reviziji Veberove koncepcije racionalizacije, on zaključuje da su nauka i tehnologija sile koje upravljaju svim područjima života. Doduše, one po svom sadržaju ne služe - kao što tvrdi Adorno antiljudskim ciljevima, niti pak da današnja tehnika kao takva sadrži destruktivne ciljeve, pa zato ne može biti usmerena na dobro čoveka nego samo zamenjena nekom drugom tehnikom. Kritika tehnologije kao takve, uz prateću implicitnu tehnofobičnost, što je bilo prisutno još kod Hajdegera, a pogotovo kod Markuzea, Horkhajmera i Adorna, in- spirisala je Habermasa da iznese svoje poglede o tehnologiji kao centralnoj i rastućoj činjenici savremenosti. Odbacujući Markuzeovu zabrinutost da moderna tehnologija porobljava čoveka, da guši njegovu autonomnost i slobodu, da nameće nove kriterijume racionalnosti i da postaje bitna politička kategorija, jer pruža legitimaciju ekspanzivnoj političkoj moći, Habermas se jasno opredeljuje za stav da će tehnologija uvele biti društveno neutralna, prema prirodi objektivizirana i - orijenti- sana na uspeh i kontrolu. Slično Veberu, on je smatrao da tehnologija pre svega donosi novi tip formalne i društveno neutralne racionalnosti i da ona ne može biti suštinski odgovorna za društvene interese i ideologiju. Takav koncept neistorijske tehničke racionalnosti, po kojem ne postoje nikakve fundamentalne socijalne i kulturne razlike u pogledu racionalne primene tehnologije, Habermas je kasnije (1981.) detaljno razvio u "Teoriji komunikativnog delovanja". Takvim esencijalističkim stavom se, naravno, ne možemo složiti, jer bi to, između ostalog, značilo da ne postoji ni mogućnost kreiranja alternativne tehnologije, odnosno mogućnost izbora, kao ni drugačiji kriterijumi racionalnosti od efikasnosti, koja, po Habermasu, trancendira svaku društvenu posebnost. U sledećem poglavlju ukazaćemo na još neke kritike Habermasove "odbrane modernosti", posebno njegovog "medijskog determinizma". Završavajući ovo poglavlje o nekim aspektima kritičke teorije društva, treba reći i to da se njen značajan doprinos ogleda i u sferi kritičkog promišljanja kulture sa- vremenog društva. U stvari, iz celine njene misli provejava upozorenje da svaki "pokušaj da se kultura utopi u civilizaciju, da se kritička misao izolira i učini neškodljivom, da se središnji problemi civilizacije učine perifernima, a periferni centralnim, da se protivrečni interesi i ideje pretvore u ritualnu jezičku igru — vodi svet u novi totalitarizam, možda strasniji od svih prethodnih". Ukratko, može se reći, da je, uz sve razlike koje postoje među pripadnicima "Frankfurtske škole", kako u teorijskom, tako i u političkom pogledu, celina njihovih analiza uobličila jednu modernu i angažovanu teoriju društva, U stvari snažno je aiirmisana teorija društva koja je istovremeno i nauka i kritika društva, jer podstiče emancipatorsku misao i jer je sposobna da demaskira sve odnose koji doprinose totalitarizmu i svođenju čoveka na jednu dimenziju.

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

2.7.POSTMODERNA SOCIOLOŠKA TEORIJA Poslednje decenije prošlog veka u istorijskom, dakle, kulturnom i civilizacijskom pogledu, predstavljaju do sada neviđeno "zgušnjavanje" društvenih pojava i procesa koji su nužno tražili nova teorijska tumačenja i sinteze, ali i nove vizije budućnosti koja ubrzano nastaje. S jedne strane erupcija naučnog znanja i njegovo gotovo istovremeno pretvaranje u nove tehnologije koje doprinose kompresiji i vremena i prostora (globalizacija), a s druge strane erupcija svih oblika nasilja (od fizičkog, mentalnog, ekonomskog do ekološkog), koje dramatično povećava rizike preživljavanja i rastuće egzistencijalne strahove, novi su i u mnogočemu nepoznati izazovi za društvenu teoriju. Kao što je vera u napredak, nauku i prosvećenost bilo dominantno obeležje modernog mišljenja, ta Jeo u najnovijem periodu (poslednje tri decenije) dolazi do širenja u osnovi pesimističkih ideja o perspektivama društva i 0 tome da su mogući najrazličitiji putevi društvenog razvoja, a ne samo oni koje su predviđale tzv. velike teorije (npr. marksizma, liberalizma, funkcionalizma itd.), Po mišljenju novih, postmodernističkih, teoretičara dolazi vreme raznolikosti, a time i kraj "velikim pričama", odnosno metateorijama. U tom smislu ta nova teorjska orijentacija "postmoderna" - javlja se kao kulturna kritika dotadašnjih scijentističkih 1 tehnokratskih modela i nekritičkog prosvetiteljskog verovanja u spasiteljsku moć nauke i rigidne racionalnosti. Ona se s podjednakim uspehom razvijala kako u Evropi, gde se i prvo pojavila, tako i u Sjedinjenim Državama, Habermasovom pokušaju rekonstrukcije kritičke teorije i odbrane projekta modernosti ubrzo je suprotstavljen novi teorijski koncept koji je Ž. F. Liotar (1979) nazvao postmodemizam i otvoreno zamerio Habermasu da je njegova teorija komunikativne akcije samo još jedna metanaracija, odnosno apstraktna priča o emancipaciji I njega je, kao i Habermasa, privukao je problem komunikacije kao naročite vrste interakcije, i posebno, pitanje jezika i "jezičkih igara" (Liotarov izraz) koje služe da bi opravdale ili legiti misale ponašanje ljudi u društvu. Tako npr. i naučni iskazi se preispituju i podložni su procenjivanju i dokazivanju drugih učesnika u igri, s tim da je danas napuštena potraga za istinom, već se naučnici više pitaju kakva je korist od nečega, a ne da li je to što otkriju istinito, Razmišljajući u tom smeru Liotar dolazi i do pitanja tehnologije koju vidi kao glavnu 'proizvodnu snagu' postmodernizma koji sve više počiva na mihijaturizaciji i komercijalizaciji (merkan- tilizaciji). Pri tome, centralni značaj ima računarska i informatička tehnologija zbog njene upotrebe u porastu nadziranja i kontrole društvenog života, tako da znanje i tehnologija postaju navažniji izvor moći. Zbog toga, potpuno je razumljivo zašto su i vlade veoma zainteresovane za sve što se dešava u vezi stvaranja, prenosa (transfera), kupoprodaje i svih ostalih manipulacija i mogućih zloupotreba znanja i tehnologije, a pre svega informacijama. O tim činjenicama stvorena je ogromna literatura u proteklih nekoliko decenija širom sveta, jer postmodernistički procesi, doduše ne podjednako, zahvataju ćelu Planetu. Globalizacija proizvodnje, tehnologije, tržišta, kulture itd. samo su neke od manifestacija nove 'umrežene' realnosti i postmoderne politike samo

48

prividno zasnovane na multikulturanosti i multicentričnosti, u kojoj već dugo dominira amerikanizam kao vid posmodernizma. Pojava različitih oblika etničkih fundamentalizama širom sveta najbolja je potvrda neiskrenosti i neuspeha tzv. postmoderne multikulturalnosti i navodne otvorenosti za drugačije razumeva- nje is tor ije. Kada je reč o društvenoj teoriji treba reći da su već devedesetih godina prošlog veka u savremenoj sociologiji u SAD i Zapadnoj Evropi izražena Četiri široka pokreta: 1) pokret za integraciju mikro i makro nivoa sociološke analize i formuli- sanje integrisane sociološke paradigme (Ž. Ricer, Dž. Aleksander); 2) popkret za integraciju akcije i strukture (E. Gidens, P. Burdje, J. Habermas); 3) pokret za teorijsku sintezu (Luis, Blau, Laklau, Harvi); 4) metateorija (Ž. Ricer, A, Guldner). Približavajući se kraju XX veka socijalni teoretičari sve više su bili preokupirani problemima savremenog društva i pokušajima traženja novih teorijskih odgovora za njih. Razumljivo je da su se pri tome pojavile i brojne kontroverze o karakteru i uopšte o identitetu modernog društva. Na jednoj strani su teoretičari, kao npr, J. Habermas i E. Gidens, koji tvrde da živimo još uvek u modernom društvu, dok se, nasuprot njima, javljaju teoretičari, kao npr. Liotar, Bodrijar i dr., koji tvrde da se savremeno društvo radikalno promenilo i da mi danas živimo u kvalitativno novom postmodernom društvu. Oni smatraju da se o ovom novom društvu treba razmišljati na drugačiji način, te daje stoga neophodna alternativna postmoderna paradigma u nauci uopšte, pa prema tome i u sociologiji. Postmoderna društvena teorija odbacuje ne samo Parsonsove specifične konceptualizacije sistema i delovanja, grubi pozitivizam i teorijski provincijalizam Parsonsove sociologije, već i ekonomski holizam marksizma. 20 Svoju glavnu pažnju postmodernisti usmeravaju ka filozofskim pitanjima i području lingvistike, semiotike i psihoanalize. Postmodernisti smatraju da "teorija društva i sociološka teorija u post- moderni ne mogu više da budu velika teorija (naracija, "velika pripovest") po uzoru na Hegela, Marksa, Spensera, Frojda, Parsonsa i dr. Znači, za razliku od klasičnih socioloških teorija, koje su polazile od pretpostavke da se samo po sebi razume da one predstavljaju potpunu istinu o socijalnoj stvarnosti i to onakvoj kakva jeste, "postmo- derna sociološka teorija, naprotiv, insistira na pretpostavci da teorija tek stvara stvarnost, daje ona otkriva, odnosno konstruiše".^ Postmoderna teorija odnosi se na način mišljenja koji se značajno razlikuje od moderne društvene teorije. Pre svega, postmoderna paradigma umesto determinizma nudi indeterminizam, umesto jedinstva raznolikost, umesto sinteze razliku, umesto zahteva za objektivnim posmatranjem, ističu subjektivnost i poverenje u emocije. Postmodernisti posebnu pažnju posvećuju odnosu jezika i realnosti. Oni, umesto racionalnosti insistiraju na relativizmu, a umesto jedinstva na razlici, podvlače potrebu uključivanja i očuvanja drugačijeg i tolerisanja polifonije tj. mnogoglasja. Postmoderna teorija ističe da su svi glasovi u diskursu ravnopravni i neponovljivi21. Iako rane nagoveštaje nastanka postmodernizma unutar sociološke teorije možemo naći već kod američkog sociologa Rajta Milsa (1916-1962) koji je bio oštar kritičar savremenog Mouzelis, N., Sociologijska teorija: šta je pošlo krivo, Zagreb, 2000, str. 26-27 1995. str. 128 2i Mitrović, str, 221

20

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

američkog društva, ali i modernih velikih hiperteorijskih sistema u sociologiji i protagonist društveno i moralno angažovane sociologije. On se zalagao za sociologiju koja bi povezala velike javne teme sa specifičnim privatnim problemima pojedinaca. Na kraju, treba istaći daje postmoderna društvena teorija, velikim delom, sa izuzetkom Bodrijara, proizvod nesociologa (Liotar, Derida, Džejmson i dr. bili su filozofi). Svakako najradikalniji teoretičar postmodernizma tzv. poststrukturalističke orijentacije, koji istovremeno ima i profesionalno obrazovanje sociologa, jeste Francuz Zan Bodrijar (1929-2007). Kao kritičar i teoretičar postmoderne na potpuno originalan način se bavio najkontroverznijim pitanjima savremenosti kao što su globali- zacija, sajberprostor, virtuelizacija, mediji, fundamentalizam itd. Iako njegovi rani radovi uključuju marksističku kritiku potrošačkog društva, on kasnije počinje da kritikuje marksistički pristup, želeći ga opremiti teorijom potrošnje, kao i strukturalizam i da ih napušta kao teorijsko stanovište. Bodrijar kritikuje Marksa, ističući daje zapravo potrošnja, a ne proizvodnja (kao što je pisao Marks), glavni ključ za razumevanje današnjih kapitalističkih društava. On kaže da su sva dobra u kasnom kapitalizmu razmenjiva, bezlična i jednodimenzionalna, a takođe i da gube svoju ukorenjenost u vremenu i prostoru. Ona gube i svoje simboličko značenje, jer manje slede logiku korisnosti, a više logiku ekvivalentnosti (u smislu cenovne razmenljivosti), što znači da potrošnja konstituiše sistem dominacije koji manipuliše potrošačima i svodi ih u stanje potpune pasivnosti. Mada u ovoj fazi Bodrijar još nije ni odbacio niti preformulisao Marksovu teoriju proizvodnje, on je marksizam u potpunosti odbacio tek kada je pokušao objasniti kasni kapitalizam svojom semiotičkom teorijom simulacija i simulakruma, po kojoj su slike i znakovi sve, a stvarnost nije ništa. U tom smislu on je tvrdio da "su mediji postali moćniji od same stvarnosti". Drugim recima, on je pošao od stava da kodovi (znakovi, simboli) upravljaju ne samo potrošnjom, nego i svim područjima društvenog života, što znači da znakovi imaju svoj vlastiti život i logiku, nezavisno od stvarnosti i empirije; oni postaju simulakrumi kao slike nečega što ne postoji i što nikad nije postojalo.22 Postmoderna je kod Bodrijara značila da je civilizacija počela da se hladi, događaji koji se dešavaju samo su simulacija, odnosno opsena, jer je nastupila tzv. postistorija i velika manipulacija u kojoj nema ni istine ni politike. U svom delu "Simbolička razmena i smrt" (1976), Bodrijar razvija ideju simboličke razmene kao alternativnu, tj. radikalnu negaciju ekonomske razmene. On smatra da u savreme- nom društvu više ne dominira proizvodnja, već mediji, kibernetički modeli, sistemi upravljanja, kompjuteri, obrada informacija, industrija zabave i znanja. Iz tih sistema proističe eksplozija znakova (simbola). Krećemo se, ističe Bodrijar, iz društva kojim je dominirao način proizvodnje ka društvu koje kontroliše šifra (kod) proizvodnje, a cilj se pomera od eksploatacije i profita ka dominaciji pomoću znakova i sistema koji ih proizvode. Znakovi su postali samoreferentni. Razlika između znaka i stvarnosti se gubi, implozija je zamenila eksploziju. Postmoderni svet se određuje kao doba simulacije. Mi smo u ropstvu simulacija, koje grade spiralne, kružne sisteme bez početka i kraja. Za opisivanje ovakvog sveta Bodrijar koristi izraz

22Mouzelis,

str. 105-6

50

hiperrealnost. Npr. mediji prestaju da budu ogledalo stvarnosti, već postaju proizvođači stvarnosti; nemoguće je razlikovati realnost od spektakla, a "stvarni" događaji sve više dobijaju osobine hiperrealnog, virtuelnog25. Znači, društvo je 'implodiralo' i postalo poput crne rupe u kojoj ništa ne može pobeći razmeni znakova bez stvarnog značenja. Sve je postalo arbitrarno, jednolično, uniformno. Svet je prepun infosmoga, mnoštva digitalnih znakova (internet prerasta u evernet) koji stvaraju jednu novu, paralelnu, realnost virtuelnn realnost. Centralni predmet Bodrijarove analize postmodernog doba jeste kultura, za koju on smatra da je podvrgnuta masovnoj i "katastrofalnoj" revoluciji. Ova revolucija uključuje mase ali kao konzumente i posmatrače, koje postaju sve pasivnije, a ne buntovnije i revolucionarnije, kao što su pretpostavljali marksisti. Mase, u postmo- dernom dobu, postaju kao neka "crna rupa", koja apsorbuje sva značenja, informacije, komunikacije, poruke i si., što ih ostavlja bez stvarnih značenja: nastaje indiferentnost, apatija i inercija masa, pod uticajem medijske zasićenosti znacima, simulakrima i hiperrealnošću. Vremenom mase potpadaju pod takvu zavisnost, da se ne smatra više da mediji manipulišu masama, već su mediji prinuđeni (od njih se traži) da mase svakodnevno opslužuju spektaklima, koje one sve intenzivnije traže. Na kraju, samo društvo doživljava imploziju, iznutra se urušava u "crnu rupu" koju predstavljaju mase. U tome posebnu ulogu ima televizija koja, po Bodrijaru, razlaže naše živote, stalno nas gleda da bismo mi gledali nju, manipuliše nas i sprečava da razlikujemo sliku od stvarnosti, ("Iluzije kraja", 1994), Svojevrsna opsednutost slikom možda proističe i iz činjenice daje Bodrijar bio strasni ljubitelj fotografije i da je fotoaparatom voleo da zabeleži sve što vidi. Sirenje sveta fantazije Bodrijar vidi i u realnom svetu koji se sve više pretvara u Diznilend. Inače, teza o 'ciiznizaciji društval postala je dosta popularna među sociolozima i kulturnim antropolozima koji su napisali mnoštvo tekstova inspirisani ovom Bodrijarovom sintagmom. Suština ove teze je u činjenici da savremeni svet konvergira ka karakteristikama Diznijevog zabavnog parka u kojem dominiraju tipski oblici zabave, restorana, rekreacije, takmičenja, zabave, sportskog navijanja, humora itd, s konačnim efektom da se lakše upravlja i nadzire potrošačka, odnosno masovna kultura. (Verovatno je Dž. Ricer bio inspirisan ovakvim razmišljanjima kada je skovao izraz 'McDonaldizačija društva' koji je uskoro postao moto brojnih kritičkih analiza savremene instant ili ready made kulture). Zbog svega navedenog, a posebno zbog učestalih pojava nasilja, lokalnih ratova i globalizacije terorizma svih vrsta Bodrijar vidi savremeno društvo kao kulturu smrti. Uznemirenost (anksioznost) zbog smrti i isključenosti vodi ljude tome da se još dublje zagnjuruju i utapaju u potrošačku kulturu. U jednom ođ kasnijih radova "Amerika" (1986) Bodrijar je tokom posete toj zemlji i susreta sa supermasovmm, potrošačkim društvom "video konačni oblik buduće katastrofe". Bodrijar kaže da su Amerika i Diznilend jedno isto: ne postoji 'stvarna' Amerika izvan Diznilenda. On kaže da "samo Evropljanin može dokučiti istinu Amerike, jer će samo on ovde otkriti savršeni simulakrum.., Amerikanci su sami simulacija u najrazvijenijem stanju, ali im nedostaje jezik kojim će to opisati, budući da su sami model".

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Dalje, on smatra da ne postoji revolucionarna nada, niti mogućnost reforme tog društva, kao svojevrsne prestonice postmoderne civilizacije, već predviđa njegov fatalistički kraj. Zapravo,'on misli da smo svi osuđeni na život simulacija, hiperrealnosti i implozije svega u neshvatljive "crne rupe" postmo- dernog doba, što predstavlja krajnje pesimističko gledište u čemu se nesumnjivo prepoznaje uticaj Ničeove filozofije. U svojoj poslednjoj fazi razrade svog koncepta simulakruma (slika nečega što ne postoji i što nikada nije ni postojalo) Bodrijar ide tako daleko da tvrdi da npr. Zali- vskog rata (1991) nije ni bilo, već su to bile samo medijske slike. Ovakvim stavom Bodrijar je više nego dokazao daje izgubio vezu sa stvarnošću i daje on sam postao najveća žrtva svog koncepta hiperrealnosti. Na kraju, treba istaći da za razliku od tradicionalne teorije, Čiji diskurs ima strogo naučnu formu, postmoderna teorija ima svoj specifičan metod dekonstrukci- je svega i njegove interpretacije. Ona ima svoju posebnu "poetiku"; često metaforičan, alegorican i ironičan način izražavanja. Sve brojniji tekstovi, koji se publi- kuju iz ove problematike, na granici su između naučnog i literarnog, umetničkog. Naime, teško je razlučiti u njima gde prestaje nauka a kada počinje književnost i obrnuto. Ova nova baroknost i razuđenost forme u funkciji je postmodernog diskursa i njegovog "novogovora".23 Nešto drugačiju paradigmu socijalne dinamike ponudio je, takođe francuski, teoretičar i filozof Mišel Fuko (1926-1984), čiji se rad proširio daleko izvan područja sociologije. On se posebno bavio temama zločina, ludila, seksualnosti, moći, a u vezi s modernim sistemima organizacije i tehnologije prismotre i nadgledanja ljudi. I on je bio pod značajnim uticajem Ničea koji je inače smatran filozofom moči. Fukoa je posebno interesovao fenomen moći koji nastaje pod uticajem, odnosno kao posle- dica znanja, u prvom redu naučnog znanja. U tom smislu su ga interesovale i tehnike i tehnologije koje proističu iz naučnog znanja, a pre svega zanimali su ga načini i strukture kako ih pojedine društvene ustanove (npr. zatvori) koriste za ostvarivanje moći nad ljudima. Pri tome je posebno bio opčinjen panoptikumom, osmougaonom zgradom zatvora koja službenicima daje mogućnost potpunog posmatranja i nadgledanja kriminalaca. Osim Što je panoptikum bio preteča modernih naučnih postupaka prikupljanja (kompjuterizacija) informacija o ljudima, Fuko gaje uzeo kao metaforu za novi tip društva koje se rađa na krilima visoke tehnologije disciplinskog ili kontrolisanog društva, društva nadzora, Znači, postmo.dernizam kao kritički osvrt na period modernizacije sve je doveo u pitanje, i to je ona destruktivna i depresivna strana postmodernizma. Kako je to rekao Dž, Rifkin, postmodernizam je srušio sve zidove modernizma, oslobodio nas zatočeništva, ali nemamo mesto na koje bismo mogli otići. Ostavio nas je u ruševinama dekonstrukcije, koja je svakako bila potrebna da bismo razotkrili odakle dolazi nepravda, ali depresivnost i destruktivnost postmodernizma još traje, to je naša sadašnjost. Zbog toga, možda je trenutak za novu viziju sveta, za transmodernizam, koji želi premostiti negativnost postmodernizma, uzeti najbolje iz modernizma-napredak nauke, tehnologije, ekonomije, i tu tradiciju spojiti s novim vizijama. Transmodernizam bi tako bila kritika i modernizma i

23

Mitrović, str. 224

52

postmodernizma, ali koja uzima najbolje elemente iz tih dvaju sistema kao i iz tradicionalnih predmodernih znanja obeleženih različitim kulturama širom sveta i kojom se omogućava progres ljudske evolucije te stvara novu globalnu svest. Završavajući ovaj kraći prikaz rada nekih najvažnijih postmodernističkih teoretičara društva možemo navesti Gidensov (str. 456) stav, za koji on kaže da ga deli sa J. Habermasom, M. Kastelsom i U. Bekom, a glasi: "da su nam neophodne opšte teorije o društvu, jer nam mogu pomoći da u njih unesemo pozitivne promene. Srušili su se Marksovi snovi o socijalizmu koji će doći posle kapitalizma. Ali, neke vred- nosti koje bi karakterisale socijalizam - pre svega, društvena zajednica, jednakost i briga za slabe i nemoćne (kurziv S. P.) - još su vrlo aktuelne."

2.8. OSTALE NOVIJE TEORIJSKE STRUJE U SOCIOLOGIJI Sociologija je u neprestanom misaonom kontaktu sa stvarnošću koju pokušava ne samo razumeti i objasniti, nego i kritički oceniti, a ponekad i ponuditi rešenja koja mogu promeniti stvarnost u pozitivnom smeru. Pri tome, kao što je pokazao i prethodni prikaz razvoja različitih teorijskih pristupa, postoje i brojna zastranjivanja i jednostranosti, ali to je večiti pratilac svih koji misle svojom glavom, a ne preuzimaju samo tuđa zastranjivanja i tuđe jednostranosti. Najnoviju fazu razvoja sociologije, osim već navedenog, karakteriše i svojevrsna obnova globalnih teorijskih pristupa, kojima se žele objasniti promené u savre- menom svetskom društvu. Primer takvih teorija su: teorija novog svetskog poretka, Hantingtonova teorija o sukobu civilizacije i Fukujamina teorija o kraju istorije, Dobar pregled ovih teorijskih strujanja dat je u već više puta citiranoj knjizi prof. Mitrovića (str, 224 i dalje) i Ricerovoj knjizi (str. 386 - 405). Predstavnici prvog talasa tzv. opšte sociologije bavili su se prirodom savremenog industrijskog društva, problemima prelaska iz industrijskog u postindustrijsko društvo, teorijom konvergencije, futurološkim projekcijama i vizijama boljeg društva. Teoriju o industrijskom društvu najcelovitije je izgradio Rejmon Aron (1905-1983) ističući da su razvoj nauke i tehnike univerzalne pojave i da u osnovi savremenog društva (i kapitalizma i socijalizma) leži ista struktura - industrijskog društva, te da su to samo dva varijeteta industrijskog tipa društva. "Ključ moderne istorije je tehnički progres, a ovaj se može odvijati u kapitalističkom sistemu kao i u sovjetskom, koji su dva različita modaliteta iste vrste transformacije". Razlika između kapitalizma i socijalizma nisu u društvenoekonomskoj sferi već u političkom sistemu. Po Aronu, kapitalizam je demokratski a socijalizam totalitarni sistem. U okviru teorije konvergencije polazi se od stava da kapitalistički i socijalistički sistem j edan od drugog uče (J. Tinbergen) i teze da postoje sličnosti i razvojne komplementarnosti ovih sistema u savremenom svetu. To se ogleda u mnogim sličnostima, od načina proizvodnje, preko promena u društvenoj strukturi, kulturi i stilu života stanovništva. Suština ove teorije leži u tvrdnji daje u savremenosti prisutan proces približavanja kapitalizma i socijalizma usled delovanja naučno-tehničkog progresa. U praksi dolazi do socijalizacije kapitalizma i liberalizacije socijalizma (M. Diverže), pa je prisutna tendencija

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

stvaranja novog društva "mešovitog tipa". Ova teorija je razrađena u radovima Džemsa Bernhema (u njegovoj teoriji o menadžerskoj revoluciji), Hoze Ortega i Gaseta (u njegovoj teoriji o masovnom društvu), zatim u teoriji o postindustrijskom društvu i kraju ideologija Danijela Bela, kao i u radovima Alvina Tojiera, Alena Turena, Morisa Diveržea, Džona Galbrajta, Pitri- ma Sorokina i đr. Već smo spominjali američkog sociologa ruskog porekla Pitrima Sorokina (18891968) koji je u radu "Osnovne tendencije našeg vremena" (1964), pošao od teze da će se zbližavanje kapitalizma i socijalizma postići postepenim otklanjanjem slabosti oba sistema i to procesom "pozajmljivanja" onoga stoje pozitivno i napredno u svakom od njih, a prihvatljivo za drugi sistem, Primera radi, kao pozitivni procesi pro- mena, navode se; 1, slabljenje države u socijalističkom sistemu, a njeno jačanje u kapitalizmu; 2. slabljenje tržišnih elemenata i razvoj planiranja u kapitalizmu, a slabljenje krutog planiranja u socijalizmu, uz jačanje tržišnih odnosa; 3. sve veća socijalna uloga države (javnog sektora) dovodi do veće socijalne sigurnosti radnika. Slične tendencije zapaža i ističe u svojim delima (npr u "Nova industrijska država", 1968) i poznati američki ekonomist Dž. K. Galbrajt. Najnoviji talas socijalnih i socioloških teorija nastao je posle 1989. godine - značajno podstaknut novonastalim promenama kao Što su; implozija socijalizma, rušenje berlinskog zida i prestanak bipolarne slike sveta, Među tim teorijama posebno se ističu Hantingtonova teorija o sukobu civilizacija, Fukujamina teorija o kraju i storije i teorije o tzv. novom svetskom poretku. Teoriju o sukobu civilizacija koncipirao je Samjuel Hantington, (1927-2008), profesor univerziteta Harvard u američkom Kembriđžu. Njegova ključna teza je da će u 21. veku osnovni sukob biti sukob kultura i civilizacija,''identitetski suhob'' (islam, pravoslavlje, katoličanstvo), a ne sukob između kapitalizma i socijalizma kao globalnih društvenih sistema. Po Huntingtonu sukob među civilizacijama biće posled- nja faza u evoluciji konflikata u modernom svetu. U svojoj knjizi "Sukob civilizacija" (1996) on polazi od tvrdnje da na kraju 20- og veka kultura (shvaćena kao način života i celina verovanja, vrednosti i socijalnih institucija) postaje centralna veličina i merilo istorijske identifikacije i razlikovanja među narodima. Mada Hantington pogrešno poistovećuje pojam kulture i civilizacije (kojem dodaje važne elemente kao što su jezik, religija, tradicija itd.), čitava njegova analiza daje snažne impulse za različita teorijska zaključivanja, što se narednih godina i desilo u okviru retko burne i plodne naučne debate gotovo Širom sveta. Hantington identifikuje osam osnovnih civilizacija koje posmatra kao potencijalno sukobljene aktere. To su: kineska (konfučijanska); japanska; hindu; islamska; zapadna; latinoamerička; pravoslavna; budistička i eventualno afrička, kao deveta. Iz ovakve podele odmah se uočava daje religija uzeta kao kriterijum civilizacijskog razlikovanja, što svakako može biti za mnoge ne samo važan, nego i potreban, ali ipak ne i dovoljan kriterijum, pogotovo u vreme velike kulturne interferencije, multikulturalizma, medijske eksplozije, masovne mobilnosti ljudi, mešovitih brakova, preveravanja (dobrovoljnog prozelitizma), sekularizacije, globalizacije, kao i drugih procesa koji će nesumnjivo dovesti i do slabljenja lokalnih obeležja identiteta i do stvaranja tzv, mešanih, hibridnih identiteta. Ali, čini se da je

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Hantington itekako svestan da su ovi procesi postali isuviše ubrzani, nasilni i neprirodni, što izaziva reakciju pojačanje identifikacije u okviru svojeg civilizacijskog kruga, ili čak u još užim prostorima nacionalne kulture, a neretko i kao otvoreni tribalizam, odnosno plemensko pripadanje. Stoga je u pravu Hantington kada predviđa da će do sukoba doći pre svega zbog neravnomernog tempa modernizacije pojedinih društava unutar navedenih civilizacijskih krugova i relativnog slabljenja globalnog uticaja Zapada koji uporno želi da svoje civilizacijske odrednice nametne ostatku sveta. Zapad u tome sve teže uspeva i već je u velikom iskušenju da koristi otvorenu silu (npr. ratovi Amerike širom Sveta, tobože uvek za 'pravedne5 ciljeve, demokratizaciju i odbra- nu tzv. zapadnih vrednosti, koje još uvek nisu baš očarale ostatak sveta). Hantington smatra daje sukob između zapadne i islamske civilizacije višestolet- ni (traje već 1300 godina), a vrhunac tog sukoba bio je 1990. god. u vidu tzv. Zaliv- skog rata. On smatra da je u toku vrhunac moći Zapada, nakon okončanja hladnog rada i nestanka ideološke podele, Takođe, on nastoji da pokaže da su izvori novih sukoba između Zapada i drugih civilizacija u sledećim činiocima: 1, bitnim razlikama između ekonomske, vojne i energetske moći; 2. otporima nametanju i širenju tipičnih zapadnih vrednosti (posebno zapadne političke i masovne kulture). Znači, prema predviđanjima Huntingtona u budućnosti će se sukobi odvijati između Zapada i ostatka sveta. Ipak, uprkos tako sumornim predviđanjima, on nudi nekoliko odgovora ili predloga kako se Zapad treba ponašati: 1. treba povećati kooperaciju unutar zapadnoga civilizacijskog kruga, posebno Evrope i SAD, te proširene Evrope, uključujući Srednju i Istočnu Evropu; 2. treba unaprediti kooperaciju s Rusijom i Japanom, uz ograničavanje širenja vojne moći konfućijanskih i islamskih zemalja, te uz održavanje superiornosti u jugoistočnoj Aziji. Ostaje otvoreno da se utvrđuje koliko je bio u pravu Hantington kada je rekao da će sudar civilizacija dominirati globalnom politikom, jer pozadina tih sudara nije samo, ili možda uopšte nije, u civilizacijskim razlikama kao takvim. Kada bi te razlike bile tako bitne, otpala bi svaka mogućnost zajedničkog života ili barem koegzistencije ljudi iz različitih civilizacijskih krugova a koji žive zajedno u okviru iste države (npr. brojne kineske, arapske i dr. četvrti u velikim gradovima na Zapadu). Nažalost, neki noviji događaji vezani za etničke i lulturološke sukobe u nekim zapadnim zemljama (Arapi i Francuzi u Parizu, Turci i Nemci u Nemačkoj, itd.) uveliko daju za pravo i Hantigtonu, mada ostaje otvoreno da se utvrdi koliko su za sukobe civilizacija, odgovorni neki drugi (možda ekonomski, ili dr.) uzroci. Međunarodni terorizam, individualni, ali i državni, jeste primer složene i višeuzročne etiologije sukoba. Posle objavljivanja Hantingtonove knjige24 desila se i agresija najjačeg vojnog saveza sveta na našu zemlju (1999), otvoreni su veliki frontovi tzv. globalnog antite- rorističkog rata u Afganistanu i Iraku, a otvoreno se preti i nekim drugim zemljama koje na svaki način žele da brane svoj kulturni i nacionalni identitet, ali, Hantington ne želi reći - i teritorijalni integritet Mada je on u pravu kada kaže; "Najznačajniji sukobi u budućnosti će izbiti duž nesavršenih kulturnih granica koje razdvajaju dve civilizacije jednu od druge" (str. 66), bio

10Hantington,

S., Sukob civilizacija, Podgorica, 1998.

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

bi još uverljiviji daje ukazao i na neskrivene teritorijalne razloge sukoba, a pre svega zbog kontrole prirodnih resursa, strateških komunikacija itd. U svakom slučaju Zapadnjaci (katolici i protestanti) moraju da prihvate da ni njihova, kao ni bilo čija, kultura nije univerzalna i za sve jednako prihvatljiva. U tom kontekstu Hantington ističe različit karakter tzv. potpunih i instrumentalnih religija, ukazujući da su potpune religije totalitarne i da sputavaju modernizaciju (kao npr. islam, konfučijanstvo i budizam), za razliku od instrumentalnih koje to omogućuju. Hantington nagoveštava da će u narednom veku ekonomsko liderstvo preuzeti Azija i. da će demografska eksplozija omogućiti da će do 2025. u svetu biti više muslimana nego hrišćana. On ističe potrebu izgradnje nove geostrategije i zaključuje da u "sukobu civilizacija Evropa i Amerika moraju da se drže zajedno, da ne bi visile odvojeno".25 U stvari, Hantington predviđa da će u 21, veku doći do rata između Zapada i nezapadnih civilizacija, a sledeći rat - piše on - ukoliko ga bude, biće rat između civilizacija. Prilično različito o tome razmišlja američki sociolog japanaskog porekla Frensis Fukujama (1952-), autor poznate studije "Kraj istorije i poslednji čovek" (1992), ali i mnogih drugih, od kojih je posebno zanimljiva "America at the Crossroads: Democracy, Power and the Neoconservative Legacy" (2006) u kojoj se odlučno ograđuje od neokonzervativne ideologije i agresivne politike njegove domovine. (Nažalost, njegovi nekad brojni intelektualni obožavaoci u našoj zemlji uporno prećutku- ju ovu činjenicu). On je koncipirao tzv. teoriju o kraju istorije, nesporno pod velikim uticajem urušavanja istočnoevropskog socijalizma i padom Berlinskog zida (1989.) Krah "istočne ideološke paradigme" tj. realnog socijalizma, Fukujama uzima kao opipljivo svedočanstvo da, principijelno posmatrano, nije moguć viši poredak slobode od poretka slobode koje nudi građansko društvo zasnovano na principima liberalne demokratije, Služeći se hegelijanskom metaforom o ostvarivanju odiseje apsolutnog uma u napredovanju ideje slobode, Fukujama smatra da su osnovni principi liberalizma i na ekonomskom i na političkom planu (tržišna privreda, privatna svojina, liberalna predstavnička demokratija i dr.) trijumfovali u svetu ili bolje reći da se nalaze na putu konačne pobede, O tom procesu, Fukujama govori kao 0 svetskoj liberalnoj revoluciji, pokazujući njeno širenje i napredak u savremenoj istoriji i izvodeći euforičan zaključak o pobedi vrednosti liberalizma (neoliberali- zrna) u Univerzalnoj Istoriji covečanstva na kraju 20, veka. Međutim, ubrzo se pokazalo da razlozi za trijumfalizam postaju sve manji, jer 1 u tzv. postsocijalističkim, kao uostalom i u zapadnim društvima, postojanje liberalne demokratije nije samo po sebi dovoljan uslov za društveni progres. Potrebni su i drugi uslovi, koji se moraju obezbediti i to na neki drugi način. Toga je postao svestan i sam Fukujama, tako da je već u drugoj svojoj studiji "Sudar kultura" (1995) Fukujama daleko manje euforičan. On u ovom delu pokušava da pomiri, na prvi pogled dva nepomirljiva stanovišta: ono o ekonomskoj globalizaciji i ono o koegzistenciji različitih civilizacija i kultura. Ističući da svaki narod, zbog razlika kulturološke matrice, govori "svoj jezik dobra i zla" (Niče), čime i Fukujama postaje zagovornik istorije u pluralu, umesto u singularu. U J1

Prema: Mitrović, str. 226

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

interpretaciji odnosa privrednog, kulturnog i političkog faktora u društvenom razvoju Fukujama koristi kategoriju socijalni kapital, koji označava sposobnost udruživanja subjekata u privredi i društvu, zasnovanu na stepenu međusobnog poverenja aktera, ukazujući na značaj kulture, poverenja i društvenih vrlina u ostvarivanju prosperiteta u privrednom i društvenom razvoju savremenog društva. U već pomenutoj knjizi "Amerika na prekretnici: demokratija, moć i neokonzervativno zaveštanje" (2006), Fukujama čini još veći otklon od neokonzervativne tradicije i žestko kritikuje administraciju predsednika Buša zbog odluke da napadne Irak i započne tzv. globalni an- titeroristički rat koji se pretvorio u veliki državni terorizam. Inače, čitava Fukujamina koncepcija može se shvatiti kao nastavak one tehno- kratske struje u sociologiji iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka čiji je najistaknutiji predstavnik bio Daniel Bel (1919-), autor poznatog dela "Kraj ideologije" (1960), Ipak, i samo tvrđenje o nekakvom kraju ideologije takođe je - ideologija. Slično je učinio i Fukujama kada je govorio o kraju istorije, doduše ne doslovno, već jednog njenog koncepta, socijalističkog, a na njegovo mesto 'instalirao' liberalnu demo- kratiju kao ideal "koji se ne može nadmašiti" i koja, po njemu, "predstavlja najbolje rešenje za probleme čovečanstva". Istovremeno, Fukujama je, tvrdeći da ćemo svi, pre ili kasnije, stići na isto odredište (liberalno-demokratskog društva), u stvari obnovio staru teoriju konvergencije, opet od pre nekoliko decenija, i time zapravo dokazao da uopšte nije originalan teoretičar. Među najnovije savremene sociološke teorije spadaju, takođe, teorija globalizacije, mondijalizacije, novog svetskog poretka i tranzicije. Budući da će o ovim teorijama biti još reči u poslednjem delu ove knjige ovede ćemo izneti samo neke najznačajnije akcente. Sto se tiče teorije globalizacije, sporovi se vode takoreći o svemu što taj pojam podrazumeva, uključujući i njega samog. Kao prvo, spor se vodi o tome kada je uopšte otpočela globalizacija. Po jednima ona otpočinje u poslednjoj trećini prošlog veka, dok drugi smatraju da ona otpočinje istovremeno sa pojavom kapitalizma, tj, daje kapitalistički način proizvodnje imanentno globalan. U literaturi postoje autori koji smatraju daje globalizacija starija i od kapitalizma, jer je čo- vek oduvek težio da svoju aktivnost (proizvodnu, vojnu, kulturnu itd.) širi i odvija u tada poznatim svetskim okvirima. Takođe, značajne su i razlike u shvatanju sadržine globalizacije. Postoje gledišta po kojima je globalizacija radikalan i potpun raskid sa dotadašnjim procesima širenja prisustva i uticaja u međunarodnom okruženju, kao i ona koja polaze od tehnologije i makroekonomskih činilaca. Sve to samo potvrđuje koliko je složen, slojevit i obuhvatan, a samim tim i protivre- čan proces savremene globalizacije, kao proces ekonomskih, političkih i kulturnih promena koje imaju planetarni karakter. Složenost ovih procesa zapravo nastaje kao rezultat interakcije tehnoloških inovacija i planetarnog širenja globalnog kapitalizma. Ovaj tehnološki aspekt globalizacije ne uzima se uvek dovoljno u obzir, zbog čega mnogi savremeni ^teorijski napori ostaju nedorečeni i jednostrani. Isto tako i tranzicija, kao svojevrsna restauracija kapitalizma, ne može se potpuno ra- zumeti bez punog razumevanja prirode i karaktera najnovijih tehnoloških prome- na koje su faktički i efektivno omogućile i globalizaciju, kao planetarizaciju ili čak samo vestern izaciju (jer je i tehnologija, njeni prateći simboli Jezik i kodovi - zapadnjačka) i tranziciju tzv. postsocijalističkih društava

60

koju savremeni analitičari, gotovo bez izuzetka, otvoreno deklarišu kao put u - građansko društvo. Uopšte, svi značajniji sociolozi današnjice, na ovaj ili onaj način, bave se globalnim aspektima savremenih trgfnsformacijskih procesa, odnosno procesa modernizacije (po Gidensu), ili postmodernizma, kako to nazivaju Liotar, Bodrijar i ostali postmodernisti. Entoni Gidens (1938-), za razliku od postmodernista, smatra da mi i dalje živimo u periodu modernosti ili "kasne modernosti" i za razliku od postmodernista on ovaj izraz uvek stavlja u znake navoda, čime želi reći da će se takva postmodernost možda ipak pojaviti tek u budućnosti. Da bi se to zaista desilo on smatra 26 daje potrebno da se prevaziđu četiri institucionalne dimenzije modernosti: kapitalizam (u smislu akumulacije kapitala u kontekstu konkurentskih tržišta rada i proizvoda); nadzor (u smislu kontrole informacija i društvenog nadgledanja); vojna moč (u smislu kontrole nad sredstvima prinude u kontekstu industrijalizacije rata); industrijalizam (u smislu transformacije prirode kao procesa "stvaranja okruženja"). Te dimenzije u postmodernom društvu treba da budu zamenjene sledećim dimenzijama, respek- tivno: sistemom postoskudice (tržišta će i dalje postojati, ali neće stvarati nejednakosti); višeslojnom demokratskom participacijom (na planu nacionalne države to je poliarhija, definisana kao "trajna odgovornost vlade prema zahtevima svojih građana koji se smatraju politički jednakima", dok bi na međunarodnom planu delova- la "svetska vlada" koja bi zastupala kooperirajuće države i ne bi dopustila stvaranje neke super-države); humanizacijom tehnologije i demilitarizacijom. ("Posledice modernosti", str. 156-164).

"Gidens, E., Posledice modernosti, Beograd, 1998, str. 64

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Inače, ovaj savremeni engleski sociolog, izuzetno plodan pisac i posebno veoma cenjen širom sveta kao autor popularnog udžbenika Sociologija, prevedenog i na srpski jezik, poznat je i po svojoj političkoj aktivnosti u okviru trenutno vla- dajuće britanske levičarske Laburističke partije. U pogledu teorijskog doprinosa sociologiji Gidens je najviše poznat kao autor tzv. teorije strukturacije koju je razvio u delu "Konstitucija društva" (1984), a kojom želi da se suprotstavi 'imperijalizmu' lcako tzv. makroteorija (funkcionalizma i strukturalizma) tako i tzv. mikro- teorija (simbolički interakcionizam i fenomenologija), ističući da "osnovno područje istraživanja u društvenim naukama nije iskustvo individualnog aktera, kao ni postojanje bilo kojeg oblika društvenog totaliteta, nego socijalne prakse koje su upravljane vremenom i prostorom". Za njega su struktura i akcija dva lica iste pojave, Što znači da društvene akcije stvaraju strukture kroz proces tzv. strukturacije, a što dalje znači da strukture ne postoje nezavisno od znanja koje subjekti imaju u svojoj svakodnevnoj aktivnosti. Takođe, Gidens je veoma mnogo pisao i o problemima globalizacije, tehnološkim promenama, globalnom civilnom društvu i mnogim drugim aktuelnim temama, zbog čega je postao Široko poznat i svetski priznat autor. Osim ovde pominjanih autora, postoji, razume se, još velika plejada i značajnih i zanimljivih socioloških pisaca, za čiji bi, makar i najkraći, prikaz bio potreban znatno veći prostor od ovog kojeg struktura, ambicije i obim ove knjige predviđaju. Doduše, teorijski doprinos nekih autora biće ukratko osvetljavan i u okviru naredne analize nekih ključnih socioloških pitanja kojima su se i ti autori bavili. Ipak, sasvim kratko, u ovom poglavlju spomenućemo još nekoliko značajnih imena. Pri tome smatramo posebno značajnim i zanimljivim ona područja sociološkog istraživanja koja u centru svoje pažnje imaju budućnost kao kompleksnu kategoriju u kojoj se projektuje sva ljudska praksa, prošla, sadašnja i nadolazeća. Mada su sve velike sociološke teorije bile okrenute ka budućnosti, postoje i posebni sociološki pravci koji su budućnost imali kao centralno područje istraživanja. Prof. M. Ranković 27 govori o sociološkoj futurologiji, odnosno futurološkoj sociologiji, a u velikoj su 'modi' istraživanja tzv. megatrendova kao glavnih pravaca budućeg razvoja (o tome videti više u mojoj knjizi 28 "Tehnologizacija i globalizacija"), raznih scenarija (optimistički, pesimistički, katastrofični) i 'proročanstava', koji imaju zadatak đa upozore na rizike i opasnosti koje mogu zadesiti našu vrstu usled nekih loših razvojnih tokova, zasnovanih na pogrešnoj vrednosnoj orijentaciji, opasnoj tehnologiji itd. U tom smislu sociologija se snažno okrenula pitanjima tehnologije i pitanjima koncepata razvoja, a pored već afirmisanih pojmova kao što su "tehnološko društvo" (Z. Elul, 1962) i "post industrijsko društvo" i "informaciono društvo" (D. Bell, 1973), stvorene su i razne nove sintagme kao Što su "rizično društvo" (U. Bek, 1986); "društvo znanja" (P. Druker, 1990); "društvo nadzora" (D. Lajon, 1993); "umreženo društvo" (M. Kastels, 1996); "jednobojno društvo" {A, Etzio- ni, 2001) i mnogi drugi jednako interesantni pojmovi (tehnotronsko društvo - Z. Bžežinski; programirano društvo — A. Turen;

Ranković, M., Sociologija i futurologija: obnova ideje o globalnoj sociologiji, Beograd, 1995, str. 12 28 Pokrajac, S., Tehnologizacija i globalizacija, Beograd, 2002, str. 21-23 27

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

menadžersko druištvo - Dž. Bern- ham; digitalno društvo - D. Tapskot; itd,), a mi bismo tu dodali i "društvo nasilja" kao svoj naziv za tip društva u kojem različiti oblici nasilja (verbalnog, mentalnog, fizičkog, političkog, vojnog, policijskog, medijskog, ideološkog, ekonomskog i svakog drugog) postaju dominantna obeležja društvenog života u okviru pojedinih društvenih grupa, od porodice do najšire "međunarodne zajednice". U okviru novih koncepata razvoja u poslednje vreme naročito se brzo razvija koncepcija "održivog razvoja", kao nova razvojna paradigma koja zadobija i sve širu podršku međunarodnih političkih i ekonomskih foruma i organizacija.

Osu o vi jo c io logije

Većina ovih teorija dobro je obrađena u tekstovima naših sociologa, pa i udžbe- ničkim, mada još uvek neka važna dela ovde pomenutih i nekih drugih značajnih stranih autora nisu prevedena na srpski jezik. U tom smislu bilo bi posebno korisno upoznati naše čitaoce sa radovima Manuela Kastelsa, (1942-), američkog profesora španskog porekla, bivšeg marksiste, a sada autora kome je logika informa- cionalizma (njegov izraz) ugasila-nadu i veru u tehnologiju kao potencijalno izba- viteljsku društvenu snagu (kao što je to verovao Marks) i pretvorila ga u tehnološkog deterministu posebnog 'kova* koji kaže da "tehnologija nije niti dobra, niti loša, niti neutralna, ona je, jednostavo - snaga".29 Po njemu, kapitalizam se pretvara u novi tehnoekonomski sistem - informacijski sistem, a dolazi i do restruktu- iranja organizacionih oblika preduzeća, fleksibilizacije rada i umrežavanja predu- zeća. U mrežama socijalna morfologija postaje važnija od socijalne akcije. Zamagljuje se i sam pojam kapitalista, a kapital beži u tzv. hiperprostor čiste cirkulacije. Dolazi do porasta značaja samozapošljavanja, fleksibilnog radnog vremena i "part-time jobs", porasta razlika u prihodima što nije striktno povezano sa nivoom obrazovanja itd. Doprinos lmanuela Volerstina (1930-), američkog teoretičara sociologije razvoja, začetnika tzv. mondologije i kritičke teorije globalne tranzicije svetskog sistema, zaslužuje da bude ukratko osvetljen.30 Pre svega, ovaj uticajni istraživač u svojim delima razotkriva eksploatatorsku suštinu kapitalističkog sistema u čijem centru su egoistični ciljevi vlasnika kapitala i profit kao vrhovna vrednost, Što će iznutra potkopati taj sistem, jer on produbljuje jaz između bogatih i siromašnih na globalnom planu. Zanimljivo je njegovo predviđanje da će oko 2D50. god. iz strukturne krize kapitalizam preći u novu fazu, ne nužno socijalističku, u kojoj će na globalnom planu doći do redistribucije svetskog bogatstva, a to znači da će doći do relativnog ekonomskog slabljenja SAD i njene globalne moći. Suština njegovog doprinosa je u otvaranju novih, alternativnih, vidika izvan matrice sadašnjih odnosa snaga za koje neki veruju da su nepromenljivl On to slikovito iskazuje rečenicom: "Živimo u vrtlogu tranzicije i morate znati ka kojoj obali želite da plivate, u suprotnom udavićete se". 31

29

Castells, M-, The Information Age: Economy, Society and Culture; The Rise of the Network Society, Oxford, 1996, p. 65 30 Šire

o teorijskom doprinosu ovog antiglobalistički usmerenog autora, videti u knjizi Lj. Mitroviča Tvorci novih paradigmi u sociologiji, Institut za političke studije, Beograd, 2008. str. 45-62 311. Voierstin, Opadanje američke moći, CID, Podgorica, 2004, str. 172

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

Završavajući ovo poglavlje o nekim savremenim sociološkim konceptima pomenućemo još Noama Čomskog (1928-), poznatog američkog sociolingvistu, ne samo zbog njegovih fundamentalnih doprinosa ovoj naučnoj disciplini32, ali i mnogim drugim (napisao je preko 80 knjiga!), nego i zbog njegovog 'snažnog nagona za slobodom', koji gaje, zajedno sa nespornom ingenioznošću i neumornim angažmanom, uzdigao na nivo vodećeg i najuglednijeg radikalnog kritičara svih nepravdi, grešaka i propusta u svetskoj politici. Posebno je neumoljivo kritičan prema politici, naročito međunarodnoj, svoje domovine, SAD, zbog čega je 'trn u oku' svim američkim vladama.33 Njegove reči da je neoliberalizam u suštini sistem osmišljen da služi bogatima i da SAD neguju najsnažniji protekcionizam među svim industrijskim društvima, a da Međunarodni monetarni fond i Svetskg, banka čine srž 'V/e facto svetske vlade u novom imperijalnom dobu", snažno ohrabruju sve one kojima je socijalna pravda u srcu i umu i koji su spremni da se odupiru diktatu moćnih i bogatih da ovi ne bi postali još moćniji i još bogatiji, arogantniji i agresivniji. Čomski je veoma popularan i u našoj zemlji, čak i van intelektualnih krugova, posebno zbog kritičkog stava prema politici američke vlade na Balkanu. O nekim antiglobalizacijskim stavovima ovog autora biće još reči. Na samom kraju ovog prikaza, makar samo najreprezentativnijih novijih socioloških struja, možemo reći da je u pitanju teško saglediva panorama najrazličitijih kreacija ljudskog uma usmerenog na traženje uvek boljih, a to pre svega treba da znaci, socijalno naprednijih i pravednijih, ekonomski bogatijih, ekološki odgovornijih, kulturno raznovrsnijih i iznad svega humanijih odnosa među ljudima, stanovnicima 'ove jedine Zemlje', koju moramo znati sačuvati ne samo za sebe, već ponajviše za one koji dolaze posle nas. Samo ua taj način (p)ostajemo kulturni i civi- lizovani, umesto nezajažljivi skorojevići koji ne misle o budućnosti, već hoće sve za sebe i to ™ odmah. Navedeni cilj očuvanja Zemlje, razume se, zadatak je i obaveza celokupnog čovečanstva, pri Čemu oni koji mogu više, imaju više, ili znaju više, imaju i veću odgovornost za ukupan razvoj naše vrste, a ne samo za razvoj svoje nacije, klase, države, profesije, firme ili neke druge uže grupe. Nikome ne može biti dugo dobro, ako je nekome dugo loše. Naša planeta je veliki 'spojeni sud' u kojem se svako stanje brzo prelije u preostale delove tog 'suda'. Tu prastaru, logiku globalizacije savremena tehnologija samo potvrđuje i dovodi do stanja kada globalistički horizont ne srne biti zamagljen niti strahom od globalizacije (globofohija), a još manje euforijom (globo- filijom), već onom naučnom i uopŠte ljudskom vedrinom u kojoj će se jasno i prozračno ('transparentno') prepoznavati i lice i naličje tog novog Jauusa kojeg ne možemo i ne smemo ignorisati. U savremenoj sociologiji postoje različita istraživanja globalnih problema čovečanstva (prevladavanje zaostalosti zemalja u razvoju, siromaštvo, suprotnosti "Sever Čomski je razvio teoriju "urođene univerzalne gramatike" koja se smatra najvećim ostvarenjem teorijske lingvistike u proteklom veku, 33 U tom smislu veoma je upečatljiv citat iz uvodnika koji je pre jedanaest godina N. čomski objavio u londonskom "The Independent-u" (5. marta 1999.) pod naslovom "Europe must stand up to America's bullying tactics", koji glasi: "Ponašanje Sjedinjenih Država je 32

nasilničko, neuverljivo i ilegalno, te sasvim neobično za naciju koja zagovara vrednosti slobodne trgovine i vladavine prava"

62

Osnovi sacio log ije

Jug", fenomen demografse eksplozije, otklanjanje gladi i neuhranjenosti, sirovinska i energetska iscrpljenost Zemlje, ekološki problemi, problemi nezaposlenosti, masovne bolesti, ratovi, verske podele i sukobi, ekspanzija nacionalizma, tri- balizma, terorizma i dr.) ali svi oni traže bolju teorijsku elaboraciju i razumevanje, što je i bitna pretpostavka njihovog boljeg rešavanja. Nadamo se da nam prethodni uvid u sociološko teorijsko nasleđe u tome donekle može pomoći. Prethodni prikaz teorija, iz bogatog arsenala savremenih teorijskih perspektiva, imao je za cilj da našu analitičku pažnju zadržimo tek na nekima od njih, za koje verujemo da su najznačajnije i najuticajnije. Takođe, želeli bismo da čitaoci zaključe da na sociološke teorije ne treba gledati sa stajališta isključivosti, jer svaka od njih na svoj način objašnjava društvo, njegovo funkcionisanje i razvoj. Znači, sve one, na ovaj ili onaj način, mogu nam biti od pomoći da bolje razumemo i objasnimo pojedine društvenih pojave i procese, sada i ovde, Pitanja za diskusiju 1. Kada su se pojavile prve ideje o ljudskom društvu? 2. Šta karakteriše srednjevekobnu misao o ljudskom društvu? 3. Ko i zastoje nazvao sociologiju "kraljevskom igrom medu akademskim disciplinama"? 4. Navedite i objasnite nekoliko najvažnijih kriterijuma klasifikacije socioloških teorija 5. U čemu je, osim davanja imena, doprinos O. Konta sociološkoj teoriji? 6. Objasnite ukratko najvažnije osobine naturalističkih teorija društva 7. Kako se dele psihološke teorije društva? 8. Zbog čega se, po Riceru, Veberova teorija pokazala atraktivnijom od Marksove? 9. Zašto E. Dirkema smatramo jednim od osnivača sociologije? 10. Objasnite bihevioristički pristup u sociologiji 11.Koji su osnovni argumenti funkeionalizma u sociologiji? 12. Šta je manjkavo u funkcionalističkoj apsolutizaciji sistema? 13. U čemu su suštinski doprinosi JC Marksa zbog kojih se on smatra jednim od tri klasika sociologije? 14.Navedite nekoliko novih analitičkih kategorija koje je Marks uveo u sociološku analizu 15.Koji sociolog je najpoznatiji predstavnik savremenog konfliktnog pristupa u sociologiji? 16.U čemu se ogleda suštinski doprinos tzv. kritičke teorije društva? 17. Šta je suština Habermasove teorije komunikativnog delovanja? 18. Koje začetnik tzv. postmoderne sociološke teorije? 19.Objasnite Bodrijarov pojam hiperrealnosti 20. Staje suština teorije konvergencije? 21. Objasnite Bantingtonovu teoriju sukoba civilizacija 22. U čemu je osnovna slabost Fukujamine teorije o kraju istorije? 23. Zašto su posebno važni teorijski doprinosi N. Čomskog?

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

3. PREDMET I METODE SOCIOLOGIJE

3.1. PREDMET SOCIOLOGIJE Mada predmetnu određenost sociologije kao - opšte, teorijske i fundamentalne nauke o društvu - implicira već samo njeno ime, to ne znači daje njena predmetnost lako odrediva. Naprotiv, postoje brojne kontroverze i neslaganja vodećih socioloških autoriteta oko toga šta je, u stvari, najvažniji predmet njenog izučavanja. Posebno velika neslaganja nastaju kada se treba izjasnikti koje osnovne metode ona treba da koristi, Deo razloga za sve to verovatno leži u činjenici Što sociologija nije jedina nauka koja se bavi proučavanjem društva. Društvo i društvene pojave izučavaju i mnoge druge društvene nauke: istorija, antropologija, psihologija, etnologija, ekonomija, demografija itd. Ali, ona je ipak jedina koja se bavi društvom i društvenim pojavama u njihovoj celini i međusobnoj povezanosti i uslovljenosti, odnosno proučavanjem društva kao jednog totaliteta, kao celine u kojoj se odvijaju složeni procesi društvenog delovanja, uzajamno prožimanje delova i celine, i si. Odnosno, još bliže, sociologija se bavi proučavanjem društva kao totaliteta sui generis, kao relativno stabilne celine odnosa među ljudima i institucijama. Dakle, suštinska razlika sociologije od ostalih društvenih nauka nije u tome šta se proučava, već kako. A to, nadalje, znači da sociologija polazi od stava da se čovek, kao osnovni element svakog društva, ne može posmatrati izolovano izvan društva, odnosno društvene strukture. Takođe, Čovek se u sociološkoj perspektivi uvek posmatra kao društveno biće i to kao (interaktivno društveno biće. Izvestan uvid o razlikama u shvatanjima sociološke predmetnosti pruža i prikaz različitih socioloških škola mišljenja koji smo izvršili u prethodnom poglavlju. Kao teorijska nauka ona ima za cilj da pruži sintetimatizovano (uopšteno) znanje o društvu kao totalitetu, a kao osnovna (fundamentalna) nauka ona otkriva osnovne određujuće veličine i činioce na području društva. Bliže rečeno, njen analitički prostor zadat je sa četiri "ugaona kamena": 1. dati pogled na celinu društva 2. utvrditi zakonitosti nastanka i funkcionisanja društvene strukture 3. proučiti društveni razvoj i promene društva 4. proučiti osnovne istorijske oblike istorijskog razvoja društva. Naša naredna analiza u ovoj knjizi u najvećoj meri će slediti ovako definisan analitički okvir, s tim da nećemo moći - što zbog ograničenog prostora, što zbog specifičnog cilja ovog teksta koji je zamišljen do nivoa "osnova", a donekle i zbog poznate ciljne grupe kojoj je tekst namenjen - analizirati sve aspekte, elemente i činioce koji inače ulaze u taj okvir.

64

Osnovi sacio log ije

U promišljanju društvene problematike sociologija koristi saznanja ostalih društvenih nauka, ali ona istražuje pojave u njihovoj sveukupnosti, istorijskoj genezi i sa striktnim poštovanjem naučne objektivnosti. U svojoj monografiji "Predmet sociologije" (1966) naš poznati, nedavno preminuli, sociolog Mihajlo Popović, navodi razne autore i njihove dileme povodom problema definisanja sociologije. On posebno razdvaja gledišta sociologa pozitivističke i naturalističke orijentacije - koji sociologiju posmatraju kao "prirodnu nauku" koja treba da proizvodi znanje o društvu, a ne mudrost, razumevanje ili idieje - od onih koji smatraju da se sociologija po svom karakteru i načinu istraživanja bitno razlikuje od prirodnih i drugih egzaktnih nauka. Prof. M. Popović (1966; str. 26-33) navodi pet novijih gledišta građanskih teoretičara o tome Šta je sociologija: * sociologija je nauka o društvenom ponašanju ljudi; • sociologija je nauka o društvenim grupama; • sociologija je nauka o društvenim ustanovama; sociologijaje nauka o društvenim oblicima; • sociologija je nauka o totalnim društvenim pojavama. Takođe, isti autor (str. 37-41) navodi i nekoliko odrednica šta sociologija nije: sociologija nije prosta sinteza društvenih nauka; * sociologija nije filozofija društva; * sociologija nije samo skupljanje i tumačenje podataka o društvenim pojavama; sociologija nije samo opšta teorija teorija društva. Na internet adresi Američkog sociološkog udruženja (www.asanet.org) može se naći vrlo jednostavna definicija sociologije; sociologija je izučavanje društvenog života, društvenih promena i njihovih posledica na ljudsko ponašanje. U tekstu "Šta je sociologija" dalje se kaže da "sociolozi istražuju strukturu grupa, organizacija i društava i načine njihove interakcije, Što znači da se predmet sociologije rasprostire od porodica do neprijateljskih rulja; od organizovanog kriminala do religijskih kultova; od raznih deoba unutar rase, roda i društvene klase do zajedničkih vrednosti i kulture; od sociologije rada do sociologije sporta". Zanimljiva gledišta o predmetu sociologije iznosi i prof. Vladimir Milić u svojoj knjizi "Sociologija - nauka društvene krize" (1997) gde se već u naslovu prepoznaje poznati Veberov stav da je "sociologija dete krize, najviše životne krize koju je do sada preživeo Zapad". Ali, budući daje društvo stalno u nekoj vrsti krize, Milić zaključuje da je "društvena kriza ne samo najvažniji instrument za razumevanje suštine sociologije,... već je i bitan sastojak nauke o društvu bez kojeg ova nauka i ne postoji".34 Interesantna su i gledišta B. Džuverovića koji kaža da je "predmet sociologije vezan za istraživanje društvene strukture, unutrašnjeg tkiva društva kao ce- line. Pojam društvene strukture obuhvata celinu odnosa i mreže povezanosti i zmeđu pojedinih delova globalnih društava. Struktura može označavati celinu odnosa u pojedinim autohtonim društvima (na primer argentinskom, francuskom, egipatskom ili nekom drugom). Ukratko, struktura je manje ili više stabilna celina odnosa između elemenata nekog fenomena koja omogućava njegovu trajnu koheziju i postojanje razlike u odnosu na druge fenomene. Društvena 34Milić,

V, Sociologija - nauka društvene krize, Beograd, 1997, str. 9

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

struktura se uvek posmatra kao globalna celina, ali koja je međuzavisna sa svim svojim segmentima i odnosima među njima." 35 U nastavku, ovaj autor navodi da su "glavni segmenti svake globalne strukture; njegova materijalna osnova, pravno-politička nadgradnja i idejna sfera, odnosno sfera duhovne nadgradnje. Svaki od pomenutih delova dalje je strukturiran posebnim celinama i užim fenomenima (materijalna osnova: proizvodnja, proizvodne snage, odnosi proizvodnje; društvena nadgradnja: institucije i društvene grupe kao što su: porodica, država, klase, nacije, segmenti socijalne kulture pored klasa tu spadaju i razni slojevi, birokratija, inteligencija, tehnokratija, i si; fenomeni društvene svesti - kao što su religija, moral, filozofija, nauka, kultura, unietnost, ideologija, i si.)". Mada je pitanje svrhe postojanja i delovanja nekog subjekta eminento filozofsko (teleološko) pitanje, ono je i važno sociološko pitanje jer ukazuje na širok ok vir unutar kojeg se neprekidno (u realnom i konkretno-istorijskom vremenu) propituje stvarni sadržaj, kvalitet i domet određenog društva, kako u odnosu na svoje prethodno stanje, tako i u odnosu na druga društva s kojim ga ima smisla porediti. Ovaj aspekt društvene predmetnosti posebno je aktuelan u tzv. tranzicijskim društvima koja se nalaze na krajnje delikatnoj putanji - tranziciji - 'od negde ka ne zna se gde1, od nečeg što je imalo i strukturu i sistem ka nečemu što tek treba da izgradi novu strukturu i novi sistem. Pri tome, većina tranzicijskih zemalja je još daleko od postizanja nivoa razvijenosti s početka tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, a samo neke su dostigle više razvojne nivoe.'12 , Ipak, budući da se svako društvo nalazi u razvoju, tj. u promenama raznih vrsta, logično je da sociologija kao predmet svoga istraživanja ima i tu problematiku, koja, inače spada u red onih pitanja oko kojih se sociolozi ponajviše spore. Ovo stoga što ne postoje slaganja oko osnovnih uzroka i činilaca društvenih pramena, a još su manja slaganja kada se žele identifikovati osnovni nosioci (subjekti) tih pramena. Takođe i sami načini i oblici društvenih promena predmet su socioloških sporenja, što sa svoje strane ukazuje na kompleksnost i obuhvatnost sociološke predmetnosti. Nažalost, čak i u tumačenju tako vitalnih promena kao Što su npr. demografske, ili u novije vreme ekološke, sporenja ne izostaju. U svakom slučaju, sociologija postaje deo svakidašnjice svakog savremenog čoveka, jer u svoje istraživačko polje stavlja sve što je u vezi sa čovekom kao istovremenim pripadnikom većeg broja različitih društvenih grupa, širih i užih zajednica. Ustvari, gdegod ima ljudi, tu ima i "sociološkog materijala" za ispitivanje. A gde još nema ljudi? Haralambos i Holborn36 (str. 965) ističu da u tom smislu, sociologija neguje dve različite istraživačke tradicije. Prva se odnosi na korišćenje naučnih i često kvantitativnih metoda, a druga zagovara korišćenje humanističkih i kvalitativnih metoda. Nisu u pravu ovi autori ako misle da se ove dve metode isključuju, odnosno ako misle da humanističke i kvalitativne nisu naučne, bez obzira što nisu kvantitativne. Preciznije se o tome izjašnjava Džuverović (str. 14-15) kada kaže da sociologija proučava stvarnost sa dva osnovna stanovišta, tako što "s jedne strane, ona kao empirijska nauka istražuje konkretne oblike, uzroke i posledice društvenih zbivanja, a s druge strane, kao teorijska nauka ona uobličava

35 36

Džuverović, B., str. 14 Haralambos, M., Holborn, M., Sociologija: teme i perspektive, Zagreb, 2002, str. 965

66

Osnovi sacio log ije

opštiji pogled na samo društvo kao celinu, njegove delove i procese u njemu. Sva ta opšta i posebna pitanja u društvu sociologija proučava uz pomoć drugih društvenih nauka, ali i sintezom celokupnog ljudskog znanja. Može se reći da ona predstavlja sintetičku nauku o društvu, njegovim delovima i procesima u njemu; a ne suženi pogled na neki od posebnih aspeka- ta tih pojava. Osim toga, sociologija u tim proučavanjima, za razliku od filozofije, stalno sin- tetizuje saznanja empirijskih istraživanja i teorija. Zato je sociologija istovremeno i empirijska i teorijska nauka o društvu", (podvukao: S. P.) Ona je to uvek, na svakom svom analitičkom nivou; i kao makrosociologija, tj. kada proučava veće grupe, institucije i društvene sisteme (porodicu, klasu, državu, privredu, kulturu itd.)? i kao mikrosociologija, tj, kada proučava interakcije medu ljudima (face-to-face). U svemu tome bitno je da se ne zaboravi da sociologija proučava aktivna ljudska bića, a ne mrtvu prirodu ili nemisleći biljni svet ili pak životinjski svet bilo koje (pa i najviše) vrste, što je stavlja u bitno drugačiju metodološku situaciju od bilo koje, čak i društvene, nauke. Njen predmet istraživanja je i materijalno (fizički, energetski, hemijski) i biološki (organski) i psihološki (emocionalno/racionalno) i istorijski (pamćenje, iskustvo) strukturiran i veoma promenljiv, tako da zahteva specifične i kompleksne metode istraživanja.

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

3.2. METODOLOGIJA SOCIOLOGIJE Uopšte, o metodi se može govoriti u dva smisla: 1) opštoj metodi kao strategiji naučnog istraživanja, koja je nezavisna od sadržaja ili predmeta istraživanja, 2) istraživačkoj metodi kao taktici ili tehnici istraživanja, koja se uvele mora prilagoditi specifičnostima predmeta koji se istražuje. Nauke se ne razlikuju s obzirom na strategiju, već samo taktiku. Budući da svaka nauka teži da otkrije opšte zakone ili pravilnosti, odnosno istinu, ostaje otvoreno kako će - kojim istraživačkim takti- kama (tehnikama) - to postići. (Šušnjić, str. 126). Na to ukazuje i donja slika.

Slika 1: Metodologija sociologije Korisna upozorenja u tom pogledu nalazimo kod R, Mertona kada kaže: 37 "Metodologija nije posebno povezana sa sociološkim problemima..,Sociolozi moraju biti metodološki mudri; oni moraju biti svesni plana istraživanja, prirode zaključaka i zahteva teoretskog sistema. Ali ovakvo znanje ne sadrži i ne implicira određeni sadržaj sociološke teorije. Ukratko, postoji jasna i odlučna razlika između znati kako

37

Merton, R., O teorijskoj sociologiji, Beograd, 1998, str. 191

68

Osnovi sacio log ije

proveriti bateriju hipoteza i znati teoriju iz koje treba izvoditi hipoteze koje treba proveriti". Zanimljivo je da Merton misli kako je savremeno sociološko obučavanje kreirano tako da se bolje razumeju metode proveravanja raznih hipoteza nego što se razumeju same teorije iz kojih treba izvoditi hipoteze. Inače, ovaj znameniti predstavnik funkcionalizma, kao vladajuće struje u savremenoj sociologiji, ima visoko mišljenje o empirijskim istraživanjima koja, osim što potvrđuju ili opovrgavaju neku hipoptezu, vrše bar četiri važne funkcije koje pomažu da se uobliči razvoj teorije: iniciraju, reformulišu, skreću i raznjašnjavaju teoriju.38 Već smo naglasili da je zbog izuzetne složenosti društva kao predmeta istraživanja i metodologija socioloških istraživanja veoma složena, često veoma dugotrajna, a samim tim i skupa, To su istovremeno i osnovni razlozi zbog čega je sve manje velikih i kvalitetnih socioloških istraživanja, posebno kod nas. Generalno posmatrano, u svakom sociološkom istraživanju mora se poći od nekoliko ključnih pitanja kao što su sledeća: J. činjenična (empirijska) pitanja', što znači da pored opšteg poznavanja nekih činjenica (npr. statističkih podataka, raznih evidencija itd.) sociolog teži da dođe i do potpunijih informacija o nekom fenomenu, a to je moguće samo ako se preduzme odgovarajuće istraživanje u vidu prikupljanja novih podataka, stavova itd.; 2, komparativna pitanja; što znači da se prikupljene činjenice moraju staviti u odnos sa istim takvim činjenicama u nekoj drugoj, za poređenje značajnoj, sredini (repernoj); 3, razvojna pitanja', što znači da se mora vršiti poređenje stanja neke pojave sa njenim stanjem u nekom ranijem periodu, ili pak sa očekivanim i pro- jektovanim stanjem koje želimo postići pa pratimo ostvarivanje zacrtanih ciljeva, čime se zapravo meri dinamika promena; 4, teorijska pitanja; što znači da pored poznavanja kretanja neke pojave želimo saznati zašto se ona kreće baš tako i da li se to već negde desilo i da li već postoji (teorijsko) objašnjenje, Dobro teorijsko poznavanje istraživane pojave objasniće smisao zašto se nešto dešava na takav način i da lije moguće pronaći neki drugi smisao u tom dešavanju, odnosno da li to dešavanje treba spreciti ili pak unaprediti i ubrzati, Na taj način teorija se javlja kao uput- stvo za akciju, koja bez teorije može biti haotična i besmislena. Zbog toga, sociologija se ne može rukovoditi samo funkcionalnim zahtevima u svojim istraživanjima i slediti logiku pozitivnih (prirodnih) ili normativnih (pravo) nauka, jer uvek ima drugačiji predmet istraživanja zbog čega mora imati i drugačiji metod. U sociologiji "činjenice nisu prosto date, već nastaju kao proizvod ljudskih odnosa: između subjekta i objekta spoznaje stvara se odnos uzajamnog uslovljavanja; što mi znamo o društvenom i kulturnom svetu, ne zavisi samo od tog sveta, nego i od nage slike o svetu, našeg pogleda na svet".*16 5. vrednosna pitanja; osim što se sociološka saznanja ocenjuju po merilima pozitivne naučne istine, ona moraju imati i humanističku usmerenost, tj. afirmaciju onih ljudskih vrednosti i normi koje su tada opšteprihvaćene.

38

Isto, str. 211

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

3.2.1. Vrednosne determinante ljudskog ponašanja i Ovo poslednje pitanje implicira i neka dodatna pitanja koja zavređuju i dopunsko objašnjenje. Ustvari, osim gore navedenih pitanja, za celovito (holističko) sociološko sagledavanje društvene realnosti uvek je bitno odgovoriti i na sledeća pitanja: 1. ko su ključni socijalni akteri nekog društvenog procesa; 2. zašto oni čine to što čine, tj. koje potrebe ih motivišu na određeno ponašanje; 3. čime, tj, kojim sredstvima se dominantno služe (duhovnim, materijalnim, prihvatljivim, nasilnim itd.); 4. gde je usmereno njihovo ponašanje, tj. koje interese oni žele da ostvare; 5. zbog čega se tako ponašaju, tj. koje vrednosti osmišljavaju njihovo ponašanje; kako se njihovo ponašanje uklapa u vladajuče norme (pravne, moralne, religijske, običajne i dr.). Sva navedena pitanja su veoma važna. Sociologiju posebno i naročito intere- suju vrednosti, kao duhovne tvorevine koje označavaju poželjna (idealna) svojstva pojava, predmeta, postupaka i situacija i, kao takve, osmišljavaju svako društveno delovanje određujući mu konkretne ciljeve i unutrašnju svrhu. Znači, vrednosti su uvek rezultat subjektivne procene objektivnih ili pretpostavljenih svojstava pojava (lica, predmeta, postupaka, radnji, ponašanja), kojim se one kvalifikuju kao više ili manje poželjne za subjekta koji ih procenjuje. Vrednovanje je društveno i psihološki determinisan kulturan čin kojim neki subjekt iskazuje svoj interes za neki objekat. Zato su vrednosti uvek i subjektivna i objektivna kategorija i kao takve su integralni deo svakog društvenog đelovan- ja i ponašanja. Takođe, vrednosti su, kao i interesi, relacione kategorije, jer uvek izražavaju odnos subjekta koji nešto/nekoga vrednuje prema objektu koji se vrednuje. Inače, ne postoje apsolutne i objektivne vrednosti, već su one uvek relativne, tj. zavisne od subjektovog vrednovanja istih kao merila za sopstveno i tuđe delovanje i ponašanje. Međutim, kada postoji saglasnost više subjekata oko subjektivnih vrednovanja objektivnih stvari, to se u sociologiji uzima kao merilo objektivnosti subjektivnih vrednosti i stavova. Ipak, postoje univerzalne antropološke vrednosti na kojima počiva ljudski rod (zdravlje, sloboda, pravda, mir,...), zajedničke kulturne vrednosti koje integrišu Šušnjić, Đ. Metodologija, Beograd, 1999, str. 210 svaku društvenu grupu, i relativno stalne lične vvednosti koje karakterišu identitet svakog pojedinca. Zanimljivo je da se osnovne vrednosti uvek javljaju u parovima, kao vrednosne dihotomije; dobro-loše, lepo-ružno, istinito-lažno, slobodnoneslobodno, pošteno-nepošteno, pravedno-nepravedno itd, Univerzalno svojstvo je procenjivanje jednog dela dihotomije kao pozitivnog i drugog dela kao negativnog. Konkretne procene šta je pozitivno, a šta negativno u svim tim dihotomijama, razlikuju se od društva do društva, od pojedinca do pojedinca., od vremena do vremena, ali uvek do sada je „dobro", ,,lepo?', „pravedno", „istinito", "pošteno1", "hrabro" bio skup pozitivnih vrednosti. Uvereni smo da će tako biti i ubuduće i da će tom nizu biti dodato još mnogo novih vrednosti. Takođe, nema sumnje da sve veći krug ljudi čuva i prihvata i mnoge druge "stare" vrednosti kao što su: solidarnost, vernost, ljubav, verovanje,

70

Osnovi sacio log ije

Inače, vrednosti deluju na dva nivoa, na psihološkom (time se bavi psihologija), i na drušiveno-kulturnom (time se bavi sociologija). Psihološki, vrednosti su deo ličnosti, jer prožimaju sve elemente ljudske psihe - osećanja (emocije), mišljenje (intelekt i saznanje), volju i delovanje (motive i motivaciju). Vrednosti su važan aspekt emotivnog života i svih ljudskih želja i motiva, a utiču i na čovekov intelekt jer stoje u osnovi njegovog pogleda na svet. Kada vrednosti usvojene u procesu socijalizacije postanu kulturni standardi, na osnovu kojih se bira pravac delanja pojedinaca i grupa, dobijaju se vrednosne orijentacije. Preko vrednosnih orijentacija, vrednosti se prevode iz apstraktnog polja ljudske duhovnosti u konkretno polje ljudske društvenosti. Kao konkretne vrednosne orijentacije, vrednosti postaju element društvenog delovanja i, kao takve, one predstavljaju značajno područje mikrosocioloških istraživanja.

3.2.2. Faze sociološkog istraživanja Najvažnije u svakom poslu jeste odrediti šta da se radi, zatim kako, s kim, s čim, koliko itd. 'Šta' je pretpostavka efelctivnosti posla, a sva ostala pitanja nas usmer- avaju na efikasnost, pri čemu je očigledno da efikasnost kao takva ništa ne znači ako nije obezbeđena polazna efektivnost, tj. dobro odabrano područje - šta da se radi. Znači, nema te efikasnosti koja može da nadomesti nedostatak efelctivnosti. Ovo se, nažalost, često ispušta iz vida i mnogo se apostrofira efikasnost, umesto da se izvrši valjan izbor područja aktivnosti i ciljevi koje je unutar njih potrebno postići. Sociološka, kao i svaka druga istraživanja, imaju zadatak da pomognu da se sjedne strane postigne efektivnost, tj. da se istražuju najvažniji i najmanje poznati problemi, a zatim da se efikasno (brzo, pravično, jeftino, itd) oni počnu rešavati. U tom smislu, sociološko istraživanje, kao i svako drugo, sastoji se od nekoliko standardizovanih faza koje su saobražene sa metodološkim zahtevima naučnog promišljanja stvarnosti. Postoji nekoliko faza sociološkog istraživanja, a unutar svake od njih se upotrebljavaju različite metode i istraživačke tehnike, zavisno od opitih metodoloških opredeljenja istraživača. O tome jezgrovito piše Džuverović. 39 U prvoj fazi sociološkog istraživanja vrši se odabiranje i precizno definisanje problema koji se istražuje. To je faza u kojoj počinje prikupljanje potrebne grade, detaljno proučavanje ranijih empirijskih i teorijskih saznanja o ispitivanom problemu, traženje veza sa već istraženim problemima; posle Čega sledi postavljanje određenih hipoteza. Ako, na primer, želimo istraživati idejna strujanja među omladinom moramo se prethodno potpuno upoznati sa ranijim sličnim istraživanjima, sa dokumentacijom o položaju i uslovima njenog života, kulturnim karakteristikama, obrazovanjem, uslovima zapošljavanja, nacionalnoj i socijalnoj strukturi, uključenosti u društvene procese, vrednosnim orijentacijama, stepenom religioznosti, ish Na temelju svih tih prethodnih pokazatelja sociolog možtformulisati hipoteze o mogućim oblicima događaja u sadašnjem vremenu, koje će

39

Džuverović, str. 15-16

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

proveravati u daljim fazama istraživanja. Hipoteze se ugalavnom izvode iz naučnih teorija, ali mogu nastati i iz zdravorazumskog razmišljanja ili verovanja, iz intuicije, ili, jednostavno može da ih nametne neki problem iz svakodnevnog života. U drugoj fazi se pravi detaljan plan istraživanja. Određuje se uzoralc na kome će se proveravati hipoteze i vršiti istraživanja, pripremaju se i proveravaju instrumenti i vrše probna istraživanja (tzv. "pilot - istraživanje" na manjem uzorku, kako bi se proverila valjanost pripremljenog instrumentarija). Kad su istraživački zadaci jasno definisani, odabrane i proverene istraživačke metode i tehnike pravi se konačni plan terenskog dela istraživanja, vrši obuka anketara i ostalih učesnika. Ukratko, ovo je faza operacionalizacije celog istraživanja. Sledeću fazu predstavlja neposredno terensko istraživanje, odnosno planirano prikupljanje relevantne građe, "obaveštenja o stvarnosti". U toj fazi primenju se sve one istraživačke metode i tehničke postupke koje smo pripremili, kako bi došli do konkretnih pokazatelja o istraživanoj pojavi. To je faza u kojoj se pribavlja najvažnija iskustvena evidencija o datim pitanjima, a istovremeno i najpouzdaniji put provere prethodnih znanja, odnosno spoznaje novih pokazatelja. Najzad, u četvrtoj, završnoj fazi se vrši sređivanje i obrada prikupljene građe. Ona se klasifikuje prema najvažnijim obeležjima, tzv. nezavisnim varijablama, prevodi se u numeričke oblike (putem kodeksa šifara, raznih tabela, grafikona, koeficijenata korelacije i si.) i priprema za konačnu analizu i sintetički izveštaj. Kad se konačno sve sredi, sisternatizuje, kvantifikuje i tabelira (naravno, danas se to radi kompjuterskim putem) započinje analiza svega, objašnjavanje podataka i kompletna eksplikacija nalaza. U naznačenom primeru, ilustracije radi, sociolog će na osnovu ukupne građe naznačiti sve aspekte idejnih strujanja među omladinom, istražiti njihovu uslovljenost širim društvenim činiocima, utvrditi "kompatibilnost" njihovih vrednosnih orijentacija sa vrednostima globalnog društva, ali i tražiti odgovor da U su ta strujanja rezultat stihijskih kretanja ili su uzrokovana nekim (i kojim) dubljim činiocima u društvu, uticajem medija, propagande, harizme nekih popularnih lidera itd. Znači, sociolog se ne može zadovoljiti samo na spoljašnjem opisu stanja, već mora tražiti suštinske izvore pojave, glavne činioce i, naravno, oblike manifestovanja. Tek takvi njegovi nalazi mogu biti objektivna i relativno pouzdana 'dijagnoza' stanja kao polazište za konkretnu promenu društvene prakse, 'terapiju', koja mora biti ne samo efikasna, već i socijalno prihvatljiva, apre svega pravična, da se ne bi desilo da lek bude opasniji od bolesti. Žurbe, prečice, uštede i drugi slični izrazi tobožnje efikasnosti u rešavanju društvenih problema, najčešće samo doprinose njihovom uvećavanju. U stvarnosti prethodno izložen "algoritam" ne ostvaruje se u čistom vidu, već često dolazi do vremenskog preklapanja pojedinih faza, što samo može ubrzati završetak čitavog procesa. Veština vođenja projektom (project management) je, pored dobro izvršenih priprema i obezbeđenja kvalitetnih članova istraživačkog tima, neretko ključni faktor uspeha Čitavog posla. Naravno, posle ovako okončanog istraživanja nastupa onaj najteži zadatak, zbog Čega se uopšte i prišlo istraživanju, a to je primena ili implementacija rezultata istraživanja, odnosno postupanje po njegovim nalazima i preporukama. Razume se, da i u ovoj fazi odgovornost za uspeh u velikoj meri leži na sociologu, jer će od njegove

72

Osnovi sacio log ije

"dijagnoze" i od prepisane "terapije" zavisiti uspeh promena koje su istraživanjem pokrenute i omogućene. Uspehu, takođe, itekako mogu doprineti valjano izabrane istraživačke metode i tehnike koje će olakšati i "dijagnostičku i terapijsku proceduru". Tih metoda ima veoma mnogo i stalno se usavršavaju, a javljaju se i nove, Gidens (2003; str. 421-435) posebno ukazuje na sledeće istraživačke metode: etnografija; anketiranje; eksperimenti; biografije; istorijska analiza; kombinovanje komparativnog i istorijskog istraživanja, O ovom pitanju vrlo koncizno i sadržajno piše i Džuverović.40

3.2.3. Metode i istraživačke tehnike u sociologiji U sociološkim istraživanjima koriste se brojne metode i tehnikke, od kojih su mnoge preuzete iz drugih naučnih disciplina. Kao što i u drugim naukama metod mora biti saobražen sa predmetom istraživanja, tako je i u sociologiji, s tim da on mora voditi računa o svim ranije objašnjenim specifičnostima njenog predmeta koje ga čine doista jedinstvenim, makar zbog njegove složenosti. Ispravno upozorava I. Kuvačić da "područje sociologije nije mrtva materija, koja se može analitički šeći i po volji precizno meriti, već živi ljudi i njihovi dinamički odnosi'*19, U stvari, u metodološkom, kao i teorijsko-sadržinskom smislu, sociologija se prožima sa brojnim naukama. Zbog toga, ona koristi metode skoro svih tih nauka (psihologije, istorije, etnologije, statistike, itd.), a to posebno čine tzv. sociološke discipline, odnosno posebne sociologije, koje se detaljnije bave nekim posebnim sferama društvene stvarnosti (na primer sociologija kulture, sociologija rada, sociologija obrazovanja, urbana ili ruralna sociologija itd.)- Ipak, najčešće koriščene metode u sociološkim istraživanjima su: po smatranje, razgovor i upitnik, statistička metoda, eksperiment, analiza sadržaja, monografski metod, kom- parativno-istorijska metoda, i si. Posmatranje je jedan od najčešćih metoda ne samo u sociologiji već u nauci uopšte. To je sistematizovano, naučnim ciljevima i sredstvima usmereno prikupljanje podataka kroz neposredno "čulno" opažanje istraživača. Smatra se da neku pojavu najbolje možemo spoznati ne samo kroz sekundarne informacije nego i kroz direktnu njenu percepciju, tj. primarno iskustvo koje dobijamo opažanjem. Metoda posmatranja koristi se na dva načina: 1. bez učestvovanja i 2. posmatranje sa učestvovanjem. Prvi tip posmatranja se praktikuje radi bližeg upoznavanja sa društvenim fenomenom, ali bez akterskog uključivanja istraživača. Posmatranje sa učestvovanjem podrazumeva uključivanje istraživača u aktivni život (ili proces), kako bi se on "iznutra" udubio u pojavu. To su radili čuveni antropolozi koji su proučavali život primitivnih plemena (tako je, na primer, istražujući život indijanskih plemena američki istraživač Morgan bio adoptiran u pleme Seneka), kao što to često rade industrijski sociolozi i psiholozi, istraživači omladinskih pođkultura i si, Ovakva terenska istraživanja (Gidens to naziva "etnografija") nose puno rizika, a i veoma su skupa i obično dugo traju. Ipak najslabija njihova strana, je u tome što mogu posmatrati samo spoljašnji izrazi društvenog života u jednoj sredini, a oni nisu dovoljni za celovito

40

Džuverović, str, 16-17

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

zaključivanje. Osim toga, ovo posmatranje je uvek limitirano ograničenim mogućnostima pristupa posmatranoj grupi, njenim nepoverenjem (sumnjičenje istraživača kao mogućeg policijskog doušnika) i neprijateljstvom, zatim defektnošću naših čula, spontanim i nepredvidivim događajima i preprekama itd. Razgovor i anketa (intervju i upitnik) su najčešće korišćene metode, odnosno istraživačke tehnike. Njihov smisao je pre svega da se kroz postavljanje sistemati- zovanih pitanja dođe do potpunije slike o nekoj pojavi. U anketi se to radi preko pisanog upitnika, koji se ispitanicima dostavlja neposredno, poštanskim ili nekim drugim putem, u kome su formulisana pitanja na koja on treba da odgovori. U tom smislu ankete mogu imati i karakter kvantitativnog istraživanja. Pitanja mogu biti tako postavljena da ispitanik daje sam odgovore (otvorena anketa), ali se Često koriste i upitnici sa ponuđenim alternativama (zatvoreni odgovori), tj. spektrom mogućih odgovora od kojih on bira najadekvatniji ili dopisuje neki drugi. S druge strane, razgovor (ili intervju) podrazumeva usmeno postavljanje pitanja i usmeravanje razgovora na problem koji se želi istražiti. Istraživači prilagođavaju razgovor i pitanja prema raznim kriterijumima (kulturnom nivou, vrsti pitanja, stručnosti), a često kombinuju tu vrstu razgovora (intervjua) sa anketnim ispitivanjem preko pisanih upitnika. I u jednom i u drugom slučaju javlja se problem veličine i reprezentativnosti uzorka, odnosno broja anketiranih ili intervjuisanih ljudi. Smatra se da metod tzv. slučajnog uzorka obezbeđuje potrebnu reprezentativnost, jer svaki Član ispitivane populacije ima istu verovatnoću da će biti izabran u uzorak. Oba navedena metoda treba da pomognu da sociolog pronađe i prouči ono što je latentno, odnosno skriveno ispod površinske manifestacije neke pojave. To, naravno, nije nimalo Iako, a ponekad uopšte nije moguće, jer ljudsko ponašanje neretko nosi pečat drame i tako ubedljive teatralnosti (neiskrenosti, dvoličnosti, hipokrizije itd.) iza koje nikad (ili tek sa velikim zakašnjenjem) ne otkrijemo stvarni i primarni motiv takvog ponašanja. Politički angažman ili tzv. žrtvovanje za 'opštu stvar' vrlo Često su primeri manifestnog dramaturškog ponašanja. Eksperiment u sociologiji je metod kojim se proverava dejstvo nekog činioca na sredinu, grupu, kolektiv ili pojedinca. Ovaj metod provere ispravnosti određene hipoteze preuzet je iz prirodnih nauka i samo donekle je primenjiv u sociološkim istraživanjima. Ovaj metod je, zapravo, neka vrsta posmatranja, ali vestački (eksperimentalno) stvorene situacije. Suština ove metode je da se izaberu dve grupe (koliko god je moguće izjednačene po relevantnim obeležjima), a zatim da se jedna (eksperimentalna grupa) izloži dejstvu činioca koji se ispituje, dok se druga grupa poštedi tog dejstva. Pošto su pre eksperimenta obe grupe ispitane, sada se posle dejstva ispitivanog činioca na eksperimentalnu grupu, ponovo upoređuju obe grupe kako bi se uočile posledice dejstva tog činioca na eksperimentalnu grupu. Teškoća ove metode u sociologiji je što se može primeniti samo na manjem broju pitanja (ne može se, na primer, simulirati situacija rata, revolucije ili sličnog društvenog dgađaja). Osim toga, slabosti ovog metoda dolaze do izražaja i uvek kada članovi eksperimentalne grupe znaju da su opservirani pa mogu ispoljiti neprirodno, odnosno neautentično ponašanje. Statistička metoda je u sociologiji počela da se primenjuje preko psihologije i demografije (posebno preko velikog korišćenja podataka iz masovnih popisa

74

Osnovi sacio log ije

stanovništva). Pošto se mnoge društvene pojave i trendovi mogu najkonkretnije izraziti statističkim sistematizacijama to su se ove počele sve masovnije koristiti u sociologiji; pogotovu što u sređivanju anketnih podataka sociologija nužno mora koristiti i neke statističke instrumente i pojmove. Među najvažnije statističke pojmove možemo ubrojati sledeće: mere centralne tendencije (načini izračunavanja srednje vrednosti); koejicijenti korelacije (mere kvantitativnog slaganja tzv. zavisne i nezavisne varijable); prosečne veličine (proste i ponderisane); stepen disperzije (raspon određenog skupa brojeva), zatim modus, medijana, korelacija ranga, indeksi, stope rasta itd. Pomoću razvijenih statističkim metoda, ali i dobro organizovanih službi obično se može uočiti dosta značajnih društvenih tendencija, pa Čak i zako- nomernosti. Doduše, neki sociolozi su isticali opasnosti od prevelikog oslanjanja na matematičko-statističke podatke, nazivajući to "kvantofrenijom", "numerologi- jom" i si.; budući da se jednostranim izborom "suvih" podataka može stvarati kriva slika o kompleksnoj stvarnosti nekog društva. Statistička analiza može mnogo pomoći u sociološkim istraživanjima, ali nikad ne može zameniti dobru kvalitativnu analizu, s kojom uvek mora biti kombiuovana. Ali, kao što nije prihvatljiva ekstremna upotreba kvantitativnih metoda i pokušaji da se sve meri, pa i potpuno nemerljive veličine, nije opravdan niti strah od kvanitifikacije merljivih pojava, tzv. kvantofobija, jer se može izgubiti na objektivnosti istraživanja, kao i na uverljivosti prikazivanja rezultata. Analiza sadržaja je metod koji se oslanja na bogate izvore dokumentarnog materijala (arhivskog, statističkog, biografskog, dnevničkog, izveštajnog, memoarskog itd.) i uvek podrazumeva određenu istorijsku distancu, dakle vremensku dimenziju. Ovaj istraživački metod se najčešće koristi u sferi masovnih komunikacija, političkoj propagandi, ispitivanju javnog mnjenja, stereotipa, raznih obrazovnih i uuietničkih sadržaja i si. Uz pomoć ove metode vrši se kvantitativna analiza sadržaja, kako bi se uočila frekvencija pojedinih pojmova, poruka i kategorija koje nam mogu pomoći da jasnije uočimo neko stanje, raspoloženje, ili javno mnjenje određene sredine. Njen osnovni nedostatak leži u tome što istraživač bitno zavisi od raspoloživosti, verodos- tojnosti i reprezentativnosti analiziranih sadržaja, što je uvek u vezi sa teškoćama prikupljanja građe za istraživanje. Ostale metode i pomoćne tehnike istraživanja koje se koriste u sociologiji takođe su razvijane u većoj ili manjoj meri u drugim naukama (psihologiji, istoriji, antropologiji, ekonomiji). Neke od njih, kao na primer; istoriografska metoda, so- ciometrija, uporedna metoda, monografska analiza, klaster analiza, senzitivna analiza, faktorska analiza i slične, su veoma rasprostranjene u savremenim sociološkim istraživanjima, kao i u socijalnoj psihologiji, istoriji i drugim za sociologiju relevantnim naukama. Specifičnost sociologije je da se koristi svim tim, i mnogim drugim metodama i tehnikama, koje mogu značajno doprineti potpunijem sagledavanju kompleksne društvene stvarnosti. Budući da sociološko istraživanje zahteva i svestranost i fleksibilnost, najčešće je potrebno kombinovati nekoliko metoda koje se međusobno kombinuju, a to se zove triangulacija. U svakom slučaju svaka od navedenih metoda ima svoje nedostatke i ograničenja, zbog čega se od iskusnog istraživača očekuje da napravi najbolju kombinaciju primenjivih metoda, U stvari, potrebno je sastaviti dobre istraživačke timove koje će voditi iskusni rukovodioci sa velikim autoritetom, visokom metodološkom kulturom i odgovarajućim iskustvom. Dosadašnja svetska iskustva, proverena na najboljim sociološkim istraživačkim projektima potvrđuju, da kombinacija istorijske, empirijske i komparativne analize daje

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

najbolji rezultat. Ukratko, savremeni razvoj metodologije i usavršavanje metoda i tehnika socioloških istraživanja omogućavaju solidan stepen sigurnosti u dijagnosticiranju mnogih stanja i pružanju pouzdanije osnove za razrešavanje brojnih društvenih protivrečnosti. Drugo je pitanje koliko se istraživački rezultati stvarno koriste u svakodnevnoj praksi, ko ih koristi i kako. Ali, to više nije odgovornost sociologa, ili barem ne samo njih.

3.3. PROŽIMANJE SOCIOLOGIJE I DRUGIH DRUŠTVENIH NAUKA

Već iz dosadašnjih izlaganja o problemima određenja predmeta sociologije bilo je moguće sagledati da se ta nauka snažno prepliće, prožima i ukršta" sa mnogim drugim društvenim naukama. Ovde ćemo bliže ukazati na njene odnose sa nekim odabranim naukama, u želji da pokažemo kako se radi o obostrano sadržajnoj i korisnoj prožetosti. U metodološkom pogledu razgraničenje odnosa sociologije kao opšte nauke o društvu prema drugim društvenim naukama nije tako jednostavno. Na tragu pristupa B. Džuverovića (str. 17-20) možemo reći da te teškoće nastaju iz sledećih razloga. Prva grupa razloga je vezana za sam istorijski kontekst nastajanja sociologije. Kao što smo takođe već istakli, u čitavoj istoriji socijalne misli sociologija je rasla u okrilju drugih razvijenijih nauka i filozofskih orijentacija, pa su i njeni formalni osnivači (Kont, Spenser, Dirkem i drugi) išli u drugu krajnost, težeći radikalnom odvajanju sociologije od filozofije; konstituišući je kao pozitivnu, a ne spekulativnu, nauku. Vreme nastanka sociologije (prva polovina 19. veka) obeleženo je do tada najžešćom društvenom krizom, haosom i metežom koji je vladao u tadašnoj Francuskoj i kao epidemija se širio Evropom donoseći "doba građanskih revolucija" i novu sliku građanskog društva zasnovanog na individualizmu, sekul ari zrnu, naučnom racionalizmu, libertatizmu i egalitarizmu. Drugi razlozi su vezani za razvoj prirodnih nauka u 18. i 19. veku, koji je bio toliko impozantan da je snažno uticao, saznajno i metodološki, i na ostale društvene nauke i u njihov fond teorija uneo dosta zajedničkih elemenata. O tome smo u ovoj knjizi nešto opširnije govorili u poglavlju o klasičnim sociološkim teorijama. Dovoljno je samo podsetiti na uticaj fizike, hernije, astronomije, matematike, biologije i drugih prirodnh nauka Čija su otkrića Í empirijske metode i praktična (tehnološka) primena snažno inspirisala novu i sve ambiciozniju društvenu nauku - sociologiju. Treći splet razloga odnosi se na marksističko krilo nauke o društvu, koje se komplementarno razvijalo sa tzv. građanskom sociologijom. U njemu su rodo Čelnici nastojali ne samo da daju celovito objašnjenje istorije, nego i da utvrde nove socijalne nosioce i načine njenog revolucionarnog menjanja. Zato su duboko pronicali u prirodu i karakter novog načina proizvodnje zasnovanog na principima kapitalističke robne proizvodnje (u kojoj je ključna roba - radna snaga, jer ima sposobnost da stvara višak vrednosti) i motivu profita koji predstavlja ekonomsku realizaciju prava kapitalističke privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Apostrofiranjem radničke klase kao revolucionarnog subjekta istorije, marksizam se predstavio kao revolucionarno učenje koje se ne miri ni sa kakvim reformističkim ublažavanjima osnovne klasne protivrečnosti između rada i kapitala, dakle radnika i kapitalista.

76

Osnovi sacio log ije

Četvrta vrsta razloga proizilazi iz prilično velikog grananja i stalne specijalizacije unutar sociologije, do koje je došlo njenim brzim razvojem u toku 20. veka. Formirano je više posebnih disciplina u okviru saine sociologije, ali i nekih i

međudisciplina, graničnih nauka između sociologije, psihologije, ekonomije, istorije i drugih društvenih nauka. Zato je sada teško povući jasnu liniju razdvajanja između svih tih nauka, koje se takođe bave društvom i njegovim različitim fenomenima, jer se višestruko prepliču i uzajamno prožimaju. Ipak, sociologija ima neke specifičnosti u odnosu na druge društvene nauke, kako sa sadržinskog tako i sa metodološkog stanovišta, To se najbolje može sagledati kroz njen odnos prema najbližim disciplinama, kao što su: istorija, politička ekonomija, psihologija i druge njoj bliske nauke.

3.3.1. Sociologija i istorijske dimenzije društva Veoma dugo ljudi nisu bili svesni da imaju istoriju, tj, daje njihov organizovani Život izložen nekim promenama koje se odvijaju po nekim stalnim zakonima. Tek se u novije vreme stvara racionalan stav prema istoriji kao vremenskom kretanju ljudskog društva, Takva istorijska svest nastala je pod uticajem naglih društvenih pramena, posebno onih koje je pokrenula industrijska revolucija s kraja 18. i početkom 19. veka. Sociologija i istorija predstavljaju dve društvene nauke koje su najbliže po svojoj obuhvatnosti i predmetu istraživanja. Sociologija vodi teorijsko-praktični dijalog sa društvom u sadašnjosti, bez obzira što se u svojim analizama koristi građom istorije i drugih društvenih nauka. Otuda, ona ostaje više na nivou praktične ili akcijske dinamike društvenog života S druge strane, istorija je okrenuta prevashodno prošlosti, njenim konkretnim zbivanjima i pojavama koje su se zbivale u određenim epohama ili vremenu koje prethodi sociološkoj analizi. U tora smislu istorija govori u ime istorijskog iskustva, u ravni vremenske mudrosti koja opominje i podučava (historia est magistra vitae). Naravno, to ne znači da sociologija ne uvažava istorijsku dimenziju društvenih pojava i procesa. Naprotiv, jedna od bitnih osobenosti metodologije socioloških istraživanja i jeste da sve pojave treba izučavati u njihovoj razvojnosti, istorijskoj genezi; kako bi se došlo do suštinskih veza između pojedinih istorijskih zbivanja i određenih društvenih činilaca. Sociologija i u tom slučaju ima drugačiji pristup od istorije. Ona iz svih saznanja izvodi opŠte zaključke, utvrđuje zakonitosti razvoja, uopštava sve događaje u jednu celinu, ispitujući sveukupnost njihovih odnosa. S druge strane, istorija prevashodno hronološki prati zbivanja, orijenti- še se na jedinstvene, neponovljive događaje, ali uvek događaje sagledava u okviru konkretno-istorijske realnosti. Sociologija problemima pristupa sa stanovišta opštosti, istražuje zakone društvenog razvoja, strukture društva; a istorija sa stanovišta posebnosti izlaže istorijska fakta, koja zatim korisno služe sociologiji (kao i rezultati ostalih nauka) za proveravanje uočenih zakonitosti. Tako na primer, sociologija tretira fenomen revolucije kao opšti pojam, dok istorija istražuje konkretne revolucije, odnosno njihovu vremensko-hronološku genezu. Sociologiju interesuje veza sveukupnih činilaca, kako bi se izvele zakonomernosti društvenog razvoja. Nju interesuje zakonitost razvoja, ponavljanje i uzročno-posle- dična

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

veza određenih pojava, koje se i u budućnosti eventualno mogu ponavljati; dok se istorija orijentiše na neponovljiva zbivanja, odnosno na događaje koji su se već definitivno desili. Osim toga, sociologija tim svojim uopštavanjima (i na temelju građe koju pruža istorija) postaje solidna osnova za dublje objašnjavanje prošlih zbivanja, pruža teorijski okvir za retrospektivno izučavanje i uspostavljanje veza-između pojedinih dogadaja, istorijskih ličnosti, društvenih činilaca, Tako bi se moglo reći da društvo vodi svoj stvaralački dijalog'sa svojom prošlošću preko istorije a samo preko ozbiljnog proučavanja prošlosti možemo doći do sadašnjice, izvući odgovarajuće pouke, i stvarati vizije budućnosti, Otuda, izreka daje "istorija učiteljica života" ima duboko značenje za uviđanje veze te discipline sa sociologijom. Mada se kaže "da se istorija ne ponavlja" (što je, razume se, tačno u smislu povratka proteklog vremena), postoje, nažalost, brojni primeri kada še neki istorijski događaji (njihova suština) "repriziraju' u obliku najneprivlacnije - farse.

3.3.2. Sociologija i ekonomski parametri društva Budući da je ekonomski sadržaj društvenog života oduvek imao centralnu (ne niti jedinu, niti najvažniju]) ulogu logično je da je sociologija morala posvećivati veliku pažnju tako značajnoj društvenoj činjenici. Od najranijih početaka svoje socijalizacije ljudi su bili objektivno prinuđeni a subjektivno zainteresovani da svoje ekonomske funkcije realizuju zajednički, udruženo, organizovano. Osnovna funkcija je reprodukcija, dakle stalno obnavljanje proizvodnje, a u cilju omogućavanja stalno veće potrošnje, kao materijalne pretpostavke života, Ovim pitanjima se pre- vashodno bavi politička ekonomija kao osnovna ekonomska nauka, Sociologija i politička ekonomija, opšta društvena i opšta ekonomska nauka imaju donekle specifične relacije. Budući da proučava bazičnu oblast društvenog života, sferu društvene proizvodnje, raspođele, razmene i potrošnje (reprodukciju), politička ekonomija je nauka o zakonima koji vladaju proizvodnjom i razmenom materijalnih sredstava za život, a to je ipak samo jedna oblast društvenog života. S druge strane, sociologija utvrđuje najopštije zakonitosti društva, u kojima ona ekonomsku sferu stavlja u odnos prema drugim činiocima i uslovima — političkim, pravnim, moralnim, kulturnim itd. Sociologija proučava sveukupnost veza ekonomske osnove sa nadgradnjom, kao i povratne uticaje i posledice tih veza. Opšta nauka o društvu svakako u svoja izučavanja uvodi materijalističke elemente "ekonomskog slanja", ali ona je ta nauka koja proučava "uzajamno dejstvo svih tih momenata", dok se politička ekonomija ograničava samo na primarnu oblast, tj. ekonomsku sferu društvenog života, Inače, političkoj ekonomiji, kao znatno starijoj nauci od sociologije (pod tim nazivom pojavila se još 1615. god. kada je Francuz A. Monkretjen napisao delo "Traktat o političkoj ekonomiji") danas se osporava legitimnost imena, jer, tobože, to ime implicira ideološki i politički karakter njenog sadržaja, a time i njenu naučnost. Pri tome se ideologija uzima u svom vulgarnom, propagandističkom i manipula- tivnom smislu, a ne kao 'nauka o idejama' (D. de Trasi), tako da se sve vise, naročito kod nas i još nekim tranzicijskim zemljama, ovaj naziv zamenjuje nazivom "ekonomika" (Economies). Time se bitno skrnavi njen društveni karakter (gr. politikos znaci društveni, a ne politički u današnjem značenju) i svodi se na

78

Osnovi sacio log ije

nauku ekonomske politike, što je znatno uže i za soiologiju manje upotrebljivo. Naravno odbrana naziva političkoj ekonomiji ne znači i odbranu povremenih dogmatizacija, apologetike, pa i ideologizacije u koje je ona upadala, već je to zalaganje za njen najopštiji, društveni i kritički pristup proizvodnji i svim drugim procesima koji doprinose ekonomskom blagostanju društva kao važnoj pretpostavci ukupnog društvenog blagostanja. Ipak, na Zapadu se politička ekonomija itekako brzo razvija i skoro svakodnevno se pojavi neka knjiga koja ima takav naslov, Može se reći da čak i kada proučavaju isti predmet sociologija i politička ekonomija ispoljavaju očigledne razlike u širini i teorijskom pristupu. Politička ekonomija proučava na primer ekonomski sistem, kao osnovni predmet analize, a u sociologiji to je samo jedan od (istina fundamentalnih) delova društvene strukture, koji na odgovarajući način uspostavlja uzajamne odnose sa drugim segmentima. Teorijske i metodološke osobenosti ove dve nauke ispoljavaju se, na primer, i u tretmanu fenomena rada kao bitne sociološke i ekonomske kategorije i složenog procesa koji ima brojne aspekte, a ne samo ekonomske ili tehnološke, U političkoj ekonomiji kategorija rada se ograničava na njegovu materijalno-produktivističku dimenziju, dok tu istu kategoriju sociologija postavlja daleko šire, kao esencijelnu odrednicu celokupne kulture. U stvari, sociologija na kategoriji rada zasniva svoje objašnjenje odnosa prirode i čoveka, nastanak i razvitak društva, potvrđivanje Čovekove "generičke suštine"; dok se podelom tog rada ne objašnjavaju samo ekonomske činjenice, strukture, proporcije raspodele i si. - kao u političkoj ekonomiji - već se njome objašnjava i nastanak društvenih klasa, razni oblici otuđenja čoveka kao, stvaralačkog bića i brojne druge socijalne posledice koje proizilaze iz materijalističkog shvatanja društva i odredenja čoveka kao bića prakse. U najkraćem, sociologija i politička ekonomija imaju dosta zajedničkih elemenata, ali njihov pristup se razlikuje kako po širini i obuhvatnosti društvenih pitanja, tako i po metodološkoj usmerenosti i obradi.

3.3.3. Psihološki aspekti društvenog života Moderna naučna psihologija pojavila se u drugoj polovini 19. veka, nešto malo kasnije od sociologije, najpre kao psihofiziologija (V. Vunt), a zatim kao psihoiizika (G. T, Fehner) i kasnije kao praktična disciplina okrenuta pojedinačnim problemima ljudi. Tek radovima MekDugal-a i Ros-a otpočinje njeno usmeravanje ka području socijalne psihologije koja se kao naučna disciplina počinje naglo razvijati posle prvog svetskog rata. Ova disciplina, pored klasične psihologije, ima i najživlju i najplodniju naučnu komunikaciju sa sociologijom Mada sociologija i psihologija kao predmetno bliske (proučavaju ljude, osnovne "elemente" svih društvenih struktura) društvene nauke imaju dosta zajedničkog, među njima postoje i ne male razlike. Već smo videli da istorija sociološke misli pokazuje da je veza između ove dve nauke toliko velika da se u pojedinim aspektima i sama sociologija svodila na psihologistička tumačenja društvenih pojava. Zato nije slučajno što su se sociološki i psihološki aspekti društvenih pojava često mešali, jer oni su na izvestan način

Osnovi sociologije

jedna celina; budući da sve društvene pojave sadrže i psihičke komponente. Zato sociologija u svojim proučavanjima ima sličnu orijentaciju na odgovarajuće društvene oblasti kao i psihologija (posebno socijalna psihologija), pa čak i neke zajedničke metodološke postupke i istraživačke tehnike (razni oblici posmatranja, upitnik, sociometrijska metoda, i si.). Ipak, među ovim naučnim disciplinama postoji i bitna razlika. Sociologija na društvene fenomene gleda daleko šire nego psihologija. Psihička sfera je samo jedna od oblasti koje sociologija proučava i ispituje njihovu međuzavisnost sa drugim fenomenima. S druge strane, psihologija to svoje područje istraživanja (psihičke komponente) proučava daleko dublje nego sociologija. Sociologija se i oslanja na produbljena istraživanja pojedinih nauka, nastojeći da sintetizuje njihove rezultate i izvede opštije zaključke o tome. Tako npr. u jednom društvu sociolog će proučavati globalne odnose društvenih fenomena, organizacija, centara moči, klasnu strukturu, tradicije i osobenosti pojedinih grupa i pojedinaca; dok će psihologija naprodubljen- iji način u fokus analize, uzeti samo uže područje psihičkog ispoljavanja; mišljenja, verovanja, potreba ili navika pripadnika ili grupa određene društvene sredine. Polazeći od Činjenice da i psihičke pojave imaju objektivno društveno značenje razumljivo je Što se razvila posebna grana psihologije - socijalna psihologija - koja proučava prevashodno društvenu uslovljenost psihičkih pojava, kako bi se svestra- nije razumeo uticaj šire društvene sredine na psihički život čoveka, odnosno kako se psihičke pojave menjaju u skladu sa specifičnostima pojedinih društava; kako ta društvena sredina utiče na psihičke pojave, i slično. U stvari, socijalnu psihologiju ponajviše interesuje tzv. socijalna klima koja nastaje u različitim društvenim grupama: radnim, političkim, devijantnim itd. Istraživanje radnih grupa kao što su preduzeća i njihove organizacione klime kao faktora organizacionog ponašanja u njima ima veliku primenu u okviru savremenih pristupa menadžmenta. Fokusir- anje na čoveka i njegovo ponašanje u organizaciji, a posebno problematika motivacije, kreativnosti, inovativnosti, solidarnosti, komuniciranja, liderstva itd. dalo je novi impuls socijalnoj psihologiji i posebno onim granama koje se razvijaju pod zajedničkim nazivom 'grupna dinamika'. Takode, i moderni koncepti upravljanja ljudskim resursima snažno se oslanjaju na doprinose socio-psiholoških istraživanja. O tome će još biti reči u ovoj knjizi. Zaključujući ovaj osvrt na veze raznih psiholoških pristupa na sociologiju, možemo reci da je sociologija ipak mnogo šira naučna disciplina od psihologije, mada imaju dosta dodirnih tačaka i teorijsko-metodoloških prožimanja. Ovo stoga što sociologija proučava globalne odnose u strukturi društva, te posmatra širi okvir u kome nastaju određene psihičke predstave i ponašanja, reakcije i stimulansi, kao i uslovljenosti šireg društvenog i užeg psihološkog totaliteta. S druge strane, psihologija u toj užoj sferi produbljuje saznanja i pruža nove elemente za proširivanje saznanja o odnosima i međuzavisnosti ove dve sfere, sloja i dimenzije društvenog života. U svakom slučaju jedna bez druge ne mogu tako daje i njihov pojedinačni razvoj bitno zavisan od razvoja one druge. Osim analiziranih odnosa između nekih odabranih društvenih nauka i sociologije, treba reći da su veoma zanimljivi odnosi sociologije i sa još nekim društvenim naukama, kao npr. sa etnologijom, odnosno etnografijom koja pruža neposredni materijal o životu naroda, o običajima, materijalnoj kulturi itd. Takođe, demografija, kao nauka o stanovništvu,'daje

Društvo i njegovo teorijsko tumačenje

.i 9

sociologiji obilje Činjenica o kretanju stanovništva, o demografskim parametrima bez kojih mnoga makrosociološka istraživanja jednostavno ne bi bila moguća. Isto tako, za sociologiju su dragocena saznanja kulturne antropoplogije, antropogeografije i mnogih drugih društvenih, ali i svih drugih nauka koje sve zajedno služe jednom istom cilju: spoznati društvo da bi se njime bolje (samo)upravljalo, tj. da bi postalo još slobodnije i naprednije. Pitanja za diskusiju 1. Kako se može definisati predmet sociološkog istraživanja? 2. Zašto se može reći daje sociologija nauka društvene krize? 3. Objasnite stav daje sociologija i teorijska i empirijska nauka 4. Koja su ključna pitanja u svakom sociološkom istraživanju? 5. Objasnite osnovne faze sociološkog istraživanja 6. Koje su osnovne metode i tehnike u sociološkom istraživanju? 1. Zašto dolazi do prožimanja sociologije sa drugim društvenim naukama? 8. Kako se prožimaju sociologija i ekonomija? 9. Koji su ključni ekonomski parametri za sociologiju posebno važni? 10. Staje slično, a šta različito između sociologije i psiholoških aspekata društvenih pojava? >

DRUŠTVO I NJEGOVA STRUKTURA

1. ČOVEK - DRUŠTVO - PRIRODA

1.1. PROBLEMI DEFINISANJA LJUDSKOG DRUŠTVA Kao što smo već pokazali, pojam društva, kao najhitnije sociološke kategorije, je u ranoj socijalnoj misli, ali i savremenim sociološkim teorijama, shvatan i određivan na veliki broj načina. Gotovo da je tačna pomalo ironična konstatacija da "koliko sociologija toliko

definicija društva7'. Iz već naznačenih socijalnih teorija videli smo da su nekada taj pojam skoro identifikovali sa pojmom države, odnosno sa životom u državnoj zajednici (grčkom polisu ili nekoj drugoj državnoj formi u kasnijoj istoriji), a kasnije su ga vezivali za božanska ustrojstvo ovozemaljskih bića, ili naprosto za dejstvo nekog idealnog Činioca. U nekim teorijama pod pojmom društva se podrazumevao zbir psihičkih individualnosti, odnosno ono se slivatalo takoreći kao prost zbir pojedinaca. S druge strane postojali su autori koji su pod društvom podra- zurnevali harmoničnu celinu velikog broja funkcija (O. Kont), ili neku vrstu nad organizma - u kome važe iste ili slične zakonitosti iz organske prirode (biologizam); pa čak i kao sistem imitirajućih odnosa među ljudima (G. Tard). Neki su smatrali da društvo nije ništa drugo do sistem malih društvenih grupa (K. Levin), ili pak strukturirani globalni sistem (T. Parsons). O teškoćama đefinisanja ljudskog društva zanimljivo gledište iznose i naši poznati sociolozi V. Pečujlić i V, Milić u svom zajedničkom udžbeniku. 5" Oni kažu da "pojmovna različitost nije samo plod neke originalnosti sociologa i lične sujete, već objektivne prirode društva, odnosno njegove složenosti." Pri tome oni posebno ukazuju na tri vrste teškoća. Prva se odnosi na opšti problem đefinisanja kao pokušaja konačnog određenja neke pojave, što je samo po sebi veoma problematično, tim pre ako se ta pojava razvija, a time i menja svoju predmetnost. Društvo, kao naročito živa i dinamična pojava, je već iz tog razloga teško definisati. Što se tiče druge teškoće ona proistiee iz Činjenice da su "društveni pojmovi bitno različiti od prirodnih pojmova", tj. prvi su rezultat određenog vremena i nisu dugotrajni, dok su drugi (prirodni) trajniji jer je stabilnija i sama priroda. Treća teškoća vezna je za problem redukcije koju donosi svaka definicija, jer ona nikad ne može da obuhvati svu raznolikost i bogatstvo sadržaja i formi koje društvo i ljudski život u celini poseduju. Korisno je primetiti da se u svim definicijama društva, na koje smo indirektno referirali tokom prethodnog prikazi razvoja glavnih pravaca razvoja socijalnih ideja, sadrži zajednička "karakteristika daje društvo celina koju oblikuju 'delovi', ljudi i njihovi odnosi, celina koja je čvrsto povezana mnogim tvorevinama nadindivi- dualne, kolektivne prirode" (Pečujlić-Milić, str. 60). Takođe, iz prethodnog prikaza istorije socioloških teorija mogli smo da zapazimo da su veoma dugo izjednačavani pojmovi društvo i država. Takva shvatan- ja sežu u antičku epohu, gde je pojam društva obuhvatao život samo slobodnih građana u polisu (robovi su biJi apsolutno isključeni, jer su po mišljenju i tako velikih umova kao što je bio npr. Aristotel, oni bili samo "stvari koje govore", instrumentum vocale), pa i kasnije državotvorne vrste zajednica. Do razdvajanja pojmova države i društva dolazi tek u vreme konstituisanja građanskog društva. Tada se određenije ističe daje pojam društva daleko širi od države kao pravno-političke organizacije ove zajednice, a u nekim teorijama (marksizmu) se čak naglašava da država ne samo što nije identična sa pojmom društva, nego je u uslovima klasne podeljenosti Čak i oblik njegove otuđenosti. B Džuverović (str. 21) ispravno upozorava da u kontekstu sociološkog određenja društva dolazi i do njegovog redukovanje na pojam tzv. društvenog sistema. T. Parsons, poznati američki sociolog funkcionalističke orijentacije, dcfiniše društvo kao "kolektivitet, to jest sistem (podvukao: S. P.) međusobno delujućih ljudskih pojedinaca". Neretko dolazi do neopravdanog izjednačavanja pojma "društvo" sa užim pojmom "društveni sistem", pa čak i sa još užim pojmom "društveno-politički sistem". Takvo redukovanje nema opravdanja iz prostog razloga što se pojam društvenog sistema odnosi na regulisanje (pravno-političko, ekonomsko, kulturno) određene zajednice, dok je pojam društva znatno složeniji i širi. Onu sebi sadrži i dimenzije istorijskog, strukturalnog, socio-psiholoŠkog i dinamičkog promišljanja stvarnosti, Sociologija kao opšta nauka o društvu ima daleko širi spektar teorijskih i metodoloških interesovanja od pravno-političkih i sličnih normi i sistema. Osim toga, sociolozi upozoravaju da nema opravdanja ni redukovanje pojma društvo na demografski pojam stanovništvo. Kao što je poznato, kategorija stanovništva obuhvata ljude koji žive na određenom prostoru, sa svim njihovim karakteristikama (polna, starosna, obrazovna, profesionalna, nacionalna ili socijalna struktura; stopa nataliteta, mortaliteta, radne i druge migracije, i slične osobine). Već smo rekli daje to sfera koju proučava naučna disciplina demografija na čije se rezultate oslanja i sociologija. Međutim, sociologija, da bi

II

osvetiila društvo kao širi pojam, mora da se bavi i drugim njegovim dimenzijama: sistemom društvenih odnosa, raspodelom društvene i političke moči, socijalnim promenama i revolucionarnim procesima, klasno-slojnim prestrukturiranjem, pokretačkim činiocima društvenog i nauČno-tehnološkog razvoja; socio-kulturnim determinantama, Društva i njegova struktura 85 kao i brojnim drugim pitanjima (Džuverović, str. 22). Zbog svega naznačenog, u potpunijem sociološkom određenju pojma društvo mora se polaziti od fundamentalnih činilaca koji utiču na život, udruživanje, aktivnosti i socijalnu organizaciju ljudi u određenom društveno-istorijskom prostoru. Ti Činioci su vezani za ono što je clifferentia specifica Čovekakao generičkog i društvenog bića; odnosno za rad, proizvodnju uslova sopstvene egzistencije, stvaralaštvo i univerzalnu delatnost prema prirodi. To znači da se složeni pojam društva može potpuno shvatiti samo ako se prethodno razumeju svi aspekti specifičnog odnosa ljudi prema prirodi i prema samim sebi. Prema prirodi ljudi se odnose kao bića prakse, razmenjujući sa njom materiju i prilagođavajući je svojim egzistencijalnim potrebama, "humanizujući je". Od samog početka svog smislenog odnosa prema prirodi ljudi su bili objektivno prinuđeni, a subjektivno sve više zainteresovani da nastupaju zajednički, udruženo, kao društveni pojedinci. Znači, u tom procesu oni uspostavljaju odgovarajući oblik društvene proizvodnje, zavisno od stepena razvijenosti proizvodnih snaga (usavršenosti sredstava za rad, sume ljudskih znanja, iskustva, otkrića, i si); ali istovremeno formiraju i odgovarajuće oblike međusobnih odnosa. Zato pojam društva i određujemo kao celinu međuljudskih odnosa koji se konstituišu kroz proizvodnju materijalnih i duhovnih dobara, kao i kroz korišeenje zatečenih i novostvorenih materijalnih, kulturnih i ostalih vrednosti (Džuverović, str. 22). Odmah u nastavku ovaj autor ističe: "budući da se svako društvo zasniva na odgovarajućem stepenu razvoja proizvodnih snaga ono se zato javlja uglavnom u onom organizacijskom vidu koji je korespodentan sa tim razvitkom. Uviđajući istorijsko-civilizacijsku uslovljenost društva 'ma kakav oblik imalo' Marks ga je definisao kao "proizvod uzajamne delatnosti Ijudr. To znači da ljudi u svojim naporima da menjaju prirodne i društvene pretpostavke života, moraju polaziti od dostignutog stepena istorijskog razvoja ekonomske i društvene strukture kao određujućih činilaca mogućih istorijskih alternativa. Društveni odnosi nisu rezultat samo svesnih akcija, pojedinačnih volja koje se udružuju u skupine i si. To je daleko složeniji splet odnosa i uslovljenosti, jer zapravo u najvažnijim oblastima svog života i djelovanja - 'ir društvenoj proizvodnji svoga života stupaju u određene, nužne odnose, nezavisne od njihove volje'". Rečju, društveni odnosi nisu jednostavne veze među ljudima, već multiplikovani i složeni sistem tih odnosa koji na kraju rezultiraju određenim stanjem društva. Zato društvo i jeste sveukupni "rezultat uzajamne delatnosti ljudi". Drugim recima, uz imenicu "društvo" i ne treba stavljati pridev "ljudsko", jer kakvo drugo bi moglo postojati. Ova tautologija ima opravdanja samo kada pridev "ljudsko" ima konkretno vređnosno, tj. kvalitativno pojašnjenje u smislu "civilizovanog" i "humanog", a pre svega etičkog društva.

1,2. "NATURALIZAM ČOVEKAI HUMANIZAM PRIRODE" Uz sve uvažavanje tzv. kreacionističkog pristupa, kao mogućeg objašnjenja nastanka i razvoja ljudske vrste, mi ćemo u nastavku, slediti pristup evolucionističke teorije, U protivno, izašli bismo iz sociološkog diskursa i prihvatili neke druge nesociološke koncepcije, pa bi u tom slučaju i ova knjiga morala da nosi i neki drugi naslov. Veze čoveka sa svojim prirodnim, dakle životinjskim, zavičajem još uvek traju, što znači da je čovek kao i svako drugo živo biće neposredno prirodno biće. Međutim, "Čovek nije samo prirodno biče, nego i ljudsko prirodno biće, tj. biće koje postoji samo za sebe, stoga rodno biče, koje se kao takvo mora potvrditi i manifes- tovati kako u svom bitku, tako i svom znanju" (Marks, "Rani radovi"). Specifična razlika tog ljudski prirodnog biča u odnosu na druga bića je, bez sumnje, sposobnost proizvodnje sredstava za život, a time i samog materijalnog života, i to uz upotrebu sredstava za rad - koja povećavaju Čovekovu

moć nad prirodom. Stoga je opravdano reći da se istorija čovekovog civilizacijskog uspona može pratiti (i rekonstruisati) po tome kakvim se sredstvima (alatima, mašinama, uređajima itd.) služio u svojoj praksi, a ne po tome šta je radio. To 'šta', nažalost nije uvek bilo kreativno, već vrlo često destruktivno, rušilačko i nehumano. Štaviše, detaljnija istorija čovekove stvaralačke prakse pokazala bi daje čovek u pojedinim, čak dugim, razdobljima, bio daleko 'uspešniji' (efikasniji) u destruktivnom (npr, ratovi), nego u konstruktivnom 86 ije delovanju. Rečju, čovekova istorija se neprekidno odvijala, a slično je i Osnovi danas,sacio nalogdva paralelna koloseka: konstruktivnom i destruktivnom, Kao biče prakse čovek je presudno uticao na svoju generičku suštinu, uspevajući da svojim "lukavstvom uma" (Hegel) suprotstavi slepe sile prirode jednu drugoj i tako od njenog roba postane stvarni gospodar. Ali, još je daleko od toga da u potpunosti kontroliše svoju rodnu kolevku - Prirodu. To, uostalom, nije ni nužno, a moglo bi biti i opasno. Za čoveka, pre svega, mada se on tih ambicija nikad ne odriče. Bolje reći neki ljudi (naučnici i političari) koji bi u takvom svom nastojanju mogli izgubiti kontrolu i nad sopstevnom moći, Međutim, taj rizik rastuće moči ubrzano raste i danas već svi opravdano strahujemo za prirodnu osnovu svog društvenog trajanja u kojem ogromna većina čovečanstva postaje faktički talac ogromne manjine naučno i tehnološki superiornijeg dela naše vrste. To je i inspirisalo nemačkog sociologa U. Bečka da piše o "rizičnom društvu". Nekadašnjoj izreci da je "čovek čove- ku vuk" usledilaje Marksova rečenica daje "čovek čoveku najveća potreba", a danas imamo mnogo razloga da razmišljamo nije li "čovek čoveku najveća opasnost"? Zahvaljujući radu, kao svrsishodnoj, ciljno usmerenoj i kreativnoj aktivnosti, čovek se otrgnuo od neminovne zavisnosti prema elementarnoj prirodnoj sredini i šlepom determinizmu njenih zakonitosti i kroz dugu istoriju i evolutivno i radikalno, menjao i draraatičo preokrenuo svoju sudbinu. Tako je promenio i relaciju društvo - priroda., ali nikad nije izgubio sklonost da se udružuje i povezuje, najviše sa sebi sličnima, ali i sa svim ostalima, makoliko oni bili drugačiji. U toj sposobnosti življenja sa drugima i drugačijima, za razliku od životinja koje se najbolje osećaju unutar svoje vrste, verovatno leži jedan od važnijih ključeva i opstanka i civilizacijskog napredovanja naše vrste. Iako je čovek deo prirode postoji bitna razlika između društva i prirode. Pre svega, promene u društvu nastaju pod dejstvom promišljenih ili strasnih Čovekovih nastojanja da ostvari neke ciljeve koji mogu biti različitog karaktera, obuhvata, prihvatljivosti, težine, značaja, vremenske određenosti itd. Nasuprot tome, u prirodi samo nesvesne sile deluju jedna na drugu, i u njihovom uzajamnom delovanju ispoljava se opšti zakon. Zato se opravdano može reći da postoji samo istorija društva, a ne i istorija prirode. Samo ljudi, imaju istorijsku svest i mogućnost praćenja i razume- vanja i prirodnih promena koje bez ljudi ne bi ni imale nikakvog značaja, pa samim tim ni istorijsko određenje, Ukupna dosadašnja istorija ubedljivo dokazuje daje čovek svojom stvaralačkom praksom bitno promenio prirodu, neretko je i vitalno ugrozio, prilagođavajući je svojim potrebama - humanizovao je — ugrožavajući povremeno i mestimično i svoj naturalizam i svoje jedinstvo s prirodom. Proces humanizacije prirode neprekidno prati i proces socijalizacije čoveka, da bi nas istorija danas dovela u stanje kada se mora ozbiljno voditi računa o granicama takvog procesa, odnosno kada moramo biti sposobni i dobronamerni da sagledamo da li je tim putem nužno ići dalje. Mnogi parametri savremenog razvoja, i još više moguće vizije i projekcije budućeg, više su nego dovoljan razlog za redefmisanje našeg odnosa prema prirodi koju, razume se, moramo i dalje humanizovati, ali i ne smemo zaboraviti i na svoj, ljudski, naturalizam i sve veće opasnosti od neodgovornih i nezajažljivih nasrtaja na prirodu. A za to je, očigledno, potreban novi tip društva u kojem će zaista doći do istinskog jedinstva čoveka s prirodom. Da li mu se približavamo, ili se od njega udaljavamo, poka- zaće, makar delimično, stranice koje slede.

1.3. ČOVEK I NJEGOV RAD KAO OBLIK SOCIJALNOG POSTOJANJA Društva i njegova struktura

87

Ranije je već istaknuto da je čovekov rad najvažniji oblik socijalnog delovanja, jer se njime stvara i održava društvo kao "sistem odnosa zasnovan na radu". Takođe smo rekli da čovek kao generičko (rodno) biće u procesu razmene materije sa prirodom prerađuje i prilagođava svojim potrebama ne samo prirodu, nego istovremeno menja i svoju vlastitu prirodu; jer on kroz proizvodnju obezbeđuje i us- love i način svoga života. Drugim recima, generički karakter čoveka leži u karakteru njegove delatnosti, a bitna njena osobenost jeste daje slobodna i svesna. U stvari, samo svesna ljudska delatnost razlikuje čoveka od delatnosti ostalih životinja, koje samo instiktivno obavljaju "životinjske životne delatnosti". Zbog toga se može reći daje celokupna svetska istorija u stvari proizvodnja čoveka pomoću ljudskog rada, odnosno nastajanje prirode za čoveka. Zato jedino čovek ima istoriju, dok sve ostale vrste imaju samo trajanje, "Ljudski rad je univerzalna delatnost Jer se ne ograničava samo na jednu vrstu, niti samo na stvaranje materijalnih dobara. Čovek stvara po meri svih vrsta, a ne samo svoje (kako to čine druge vrste). Pri tome, čovek se ne rukovodi samo nagonskim razlozima, već i kriterijumima lepog, estetskog, moralnog, uzvišenog, emotivnog, itd. Iz takve univerzalne dimenzije ljudskog rada je i iznikao bogati društveni život, veoma širok spektar ljudskih potreba, duhovnih vrednosti i načina ispoljavanja svakidašnjeg života. Uz to, ljudski rad može imati samo društveni karakter. Nema ni jednog oblika ljudske delatnosti koja nije društveno uslovljena i utkana u mrežu socijalnih međuzavisnosti. Može pojedinac prividno i sam obavljati svoj posao, ali on je uvek povezan sa aktivnostima drugih - bilo onih koji mu pripremaju neophodni alat i druga sredstva za rad, bilo onih od kojih pribavlja materijal i sirovine, ili onih sfera iz kojih obezbeđuje energiju ili u kojim treba da plasira svoje proizvode. To znači daje rad svakog pojedinca povezan mnogobrojnim nitima sa radom ostalih pojedinaca i društvenih grupa. Otuda je ljudski rad imanentno društvena aktivnost." (Džuverović? str, 24). Kada govorimo o specifičnoj prirodi ljudskog rada onda ipak ne tvrdimo da je njena specifičnost samo i jedino u svesnoj i svrsishodnoj delatnosti. Ovo stoga štoje najbitnija osobina ljudskog rada jeste vezana za stvaranje i upotrebu sredstava za rad. Onog momenta kad je čovek spoznao da svoju moć nad drugim bićima i prirodom može povećati stvaranjem i upotrebom dodatnih sredstava, koje će koristiti pored svoje snage, on je od sluge počeo prerastati u gospodara prirode. Pri tome, njegova praksa prošla je dug put od pravljenja veoma primitivnih sredstava (luk, strela, kamena, a zatim metalna sekira, koplje i si,), pa sve do sredstava sredstva za rad koja su toliko napredovala da su skoro u potpunosti oslobodila čoveka od prirodne zavisnosti,41

O tome videti više u knjizi Ž. Marković - S. Pokrajac: Društvo u promenama, Beograd, 1997. 41

Zbog svega, može se reći da, usavršavajući sve aspekte svoga rada (naučnim, tehnološkim i društvenim inovacijama), revolucionisanjem osnovnih zamisli, ciljeva i mogućnosti progresa; a zatim epohalnim promenama sredstava za rad, kao i predmeta na koje se usmerava rad i primena tih sredstava, čovek bitno menja svoju poziciju u odnosu na Društva i njegova struktura 89 prirodu, ali i prema sopstvenoj budućnosti sa brojnim izazovima i rizicima (npr, ekološkim) što sve na novi način, u krajnjem, doprinosi novoj i drugačijoj integraciji i društvenom zajedništvu. Osnovni problem ostaje u tome na koji način (slobodno, dobrovoljno, ravnopravno itd.) i kojim mehanizmima (tržišnim, vojno-represivnim, dogovornim itd.) će se ostvarivati ta integracija koja se u sadašnjoj fazi svetske istorije naziva globalizacija, mondi- jalizacija isl., a radi se, zapravo, o ideji stvaranja "svetskog društva" koje ne srne biti zasnovano na dominaciji najjačih ili najbogatijih.31

1.4. LJUDSKI RAD I DRUŠTVENA PROIZVODNJA Nesumnjivo najvažniju pretpostavku ljudske egzistenicije u biološkom i društvenom smislu predstavlja područje društvene proizvodnje materijalnih uslova za egzistenciju. To je ona sfera koju je marksistička misao prilično šematizovano označila kao "ekonomsku osnovu" društva, a koja ne predstavlja ništa drugo do dijalektičko jedinstvo proizvodnih snaga i produkcionih odnosa (pri čemu proizvodne snage Čine; čovek sa njegovim ukupnim (fizičim i duhovnim) potencijama, sredstva za rad, a u izvesnom smislu i predmeti rada; dokprodukcioni odnosi obuli- vataju celinu međuljudskih interakcija i pravila u procesu materijalne proizvodnje, ali i odnos svojine prema sredstvima za proizvodnju, odnosno sredstvima za rad i predmetima rada). Međutim, sa sociološkog stanovišta je bitno upozoriti da materi- jainu osnovu društva ne čini samo materijalna proizvodnja, nego da se ona proteže i na šire aspekte društvenog života, odnosno faze reprodukcije koja još obuhvata raspodelu, razmenu, kao i potrošnju novostvorenih dobara. U svim tim fazama ostvaruju se značajni društveni, a to znači i sociološki relevantni procesi." Svaka proizvodna delatnost - kao proces u kome čovek svojom sopstvenom aktivnošću omogućava i reguliše svoju razmenu materije sa prirodom - podrazumeva postojanje tri osnovna činioca: a) rad kao svrsishodnu delatnost čoveka; b) predmet rada kao objekt na kojem se vrši rad i c) sredstva rada kao posrednička veličina između izvršioca rada i predmeta rada. Odrednica rada kao svrsishodne delatnosti, primarno znači da je to racionalna aktivnost, odnosno takva proizvodna delatnost čoveka koja zadovoljava njegove određene potrebe. A potrebe, u opštem smislu izražavaju osećaj nedostatka nečega: hrane, odeće, stvari, stambenog prostora, druženja, putovanja, moći, prestiža itd. Predmetima rada se označavaju materije na koje je usmerena čovekova proizvodna delatnost (s tim da zemlja, a na određeni način i voda, bez čovekovog sa- dejstva predstavljau opšti predmet rada). Predmet rada može biti i samo jednostavno odvajanje stvari od prirodne celine (kad, na primer, ođsečemo drvo u šumi, odbijemo parče rude od njene rudne žice, ili ulovimo ribu u reci, mi u stvari odvajamo deo prirode o d nj ene životne celine); ali to ne mora biti i mater ij a za dalju preradu. Ako neka materija nije "hura an izo vana", tj. ljudski prilagodavana ona nije ni predmet rada. Međutim, ako je ona samo delimiČno obrađena i odvojena od prirode, tada je nazivamo sirovinom (na primer odvojenu rudu koju smo donekle preradili). Znači, svaka sirovina koja ulazi u proces prerade postaje predmet rada, ali svaki predmet rada nije sirovina - sve dok ne pretrpi izmenu putem rada. Međutim, nisu usavršena samo sredstva za rad, već svi elementi Tada su kroz istoriju toliko usavršeni da se ne mogu upoređivati ni bliske epohe. Ova dinamika promena se ubrzava u najnovijoj fazi istorijskog razvoja, što otvara pitanja da li će se ta akceleracija i dalje nastaviti i dovesti do nesagledivih posledica ili je potrebno usporavati neke vrste promena, a tada se javljaju pitanja ne samo kako i kada (odmah ili nešto kasnije), već ko to može, sme, treba, mora ltd. učiniti. Inače, proizvodnja sa sobom donosi brojne aspekte i probleme koje možemo svrstati u tri kategorije:

1. fizički aspekti proizvodnje (problemi pódele rada i njegove organizacije); 2. društveni aspekti rada (ponovo problemi pódela rada, te analiza poslova); 3. ekonomski aspekti rada (problemi nagrađivanja). Sociologiju prevashodno interesuju problemi iz druge kategorije i donekle iz treće, naravno, uz potpunu svest o značaju problema iz prve kategorije. Istorijski posmatrano, zbog svoje očiglednosti i potrebe rešavanja upravo su fizički 90 Osnovi sacio log ije problemi proizvodnje dobili i prve „teoretičare". Tako npr. Charles Babbage (između ostalog bio je i konstruktor prvih mehaničkih računskih mašina) se bavio primenom mašina u proizvodnji i bio mu je potreban sistematski pristup rešavanju ovih problema što je opisao u svom delu „On the Economy of Machinery and Manufactures" iz 1835. godine. Prednosti primene mašina danas su opštepoznate, ali u vreme Bebidža to nije bilo tako (mašine su bile veoma skupe i brzo su se kvarile, a nedostajali su i obučeni radnici). Ipak, relativno brzo rasla je svest o prednostima primene mašina, kao i adekvatnom organizacijom proizvodnje koju je mašin- ski sistem zahtevao. Ovi aspekti su zarana zainteresovali i sociologiju, koja se nekako istovremeno počela brzo razvijati. Za sociologiju su najhitnije bile ideje pódele rada između ljudi međusobno, kao i ljudi i mašina. Takođe, sociologiju veoma interesuju i mehanizmi kvalitetnog upravljanja industrijskim i drugim proizvodnim procesima (ovo su začeci modernog menadžmenta), Što je dovelo i do konsti- tuisanja posebnih socioloških disciplina kao što su industrijska sociologija, sociologija rada, sociologija profesija i dr. Međutim, nisu usavršena samo sredstva za rad, već svi elementi rada su kroz istoriju toliko usavršeni da se čalc ne mogu upoređivati ni bliske epohe. Ova dinamika promena se ubrzava u najnovijoj fazi istorijskog razvoja, što otvara pitanja da li će se ta akceleracija i dalje nastaviti i dovesti do nesagledivih posledica ili je potrebno usporavati neke vrste promena, a tada se javljaju pitanja ne samo kako i kada (odmah ili nešto kasnije), već ko to može, sme, treba, mora itd. učiniti. U svakom slučaju, osnovni princip, da se čovekova praktična delatnost sastoji iz tri osnovna momenta: svrsishodne delatnosti, sredstava za rad i predmeta rada nije promenjen; bez obzira što su svi naznačeni momenti rada tako radikalno pro- menjeni. Prvi momenat rada je toliko odmakao, od svoje nekadašnje prirode daje skoro i nemoguće upoređivati nekadašnje projekcije i ciljeve proizvodnje sa današnjim programiranim i visoko tehnologiziranim procesima. Drugi momenat ljudskog rada - sredstva za rad - je sigurno najviše revolucionisan; mada je i transformacija treće radne sfere (predmeta rada) isto tako revolucionarno preobraže- na. Doduše, još uvek ne toliko da bi se čovek u najvećem delu svojih potreba ose- ćao nezavisnim od prirodnih resursa i sirovinskih ograničenja. U stvari, uprkos ogromnom tehnološkom napretku u pogledu stvaranja veštačkih materijala, novih izvora energije i hrane i brojnih drugih suspstituta prirodnim resursima, još uvek je ogromna potreba za sirovinskim i energetskim (npr. nafta) izvorima predmeta rada, Štaviše, ona se dramatično povećava što se javlja i kao ključni uzrok mnogih međunarodnih sukoba, pa i ratnih, u cilju kontrole prirodnih izvora, posebno tzv. neobnoljivih (npr. minerala, nafte i prirodnog gasa itd.) Uz to, logično, ide i kontrola fizičkog (geografskog) prostora što dodatno pojačava rizike sukoba u cilju postizanja efektivne kontrole nad prirodnim bogatstvima i teritorijama. Zato, bez ikakvih rizika zbog eventualnih prigovora da zagovaramo tobožnji ekonomski determinizam, možemo se složiti i sa onim delovima Džuverovićeve (str. 26) analize kada kaže da se, u suštini, proces proizvodnje stalno uspostavlja kao dijalektička kombinacija i međusobni odnos pomenuta tri činioca u toku proizvođenja dobara koja zadovoljavaju određene čovekove potrebe. Zbog toga je razvoj materijalne proizvodnje osnovna pretpostavka društvenog razvoja, budući da ona pruža materijalne, uslove za većinu ostalih aktivnosti. Pri tome treba praviti razliku između pojmova "materijalna proizvodnja" i "društvena proizvodnja", jer je prvi pojam uži od drugog, ali je najhitniji i vezan je za određujuće činioce ekonomske osnove. Isto tako, proces proizvodnje uvek ima svoje dve strane, dimenzije - tehničku i društvenu, a koje se neprekidno uslovljavaju i prepliću.

1.4.1. Potrebe i društvena reprodukcija Već smo istakli značaj dinamike potreba kao impulsa proizvodnji i to na dvojak način. S 91 stalnog uvećanja stanovništva logično je da se uvećava obim potreba koje treba zadovoljiti. Ipak, važniji od ovog impulsa su oni koji se javljaju kao rezultat dinamike strukture potreba, a posebno u smislu da se spektar tzv. neophodnih potreba neprestano širi. Ako se pođe od inače krajnje uslovne podele potreba na tzv. nužne i luksuzne, onda će se lako zapaziti, Čak i u najnerazvijenijim društvima, da mnoge tzv. luksuzne potrebe postaju nužne, svakodnevne, standardne. Primeri masovnog korišćenja raznih dobara široke potrošnje (frižideri, televizori, automobili, kompjuteri, mobilni telefoni itd.) pokazuju da ove nekad luksuzne artikle danas poseduju i relativno siromašni potrošači. Osim toga, postoji i proces generisanja novih potreba, odnosno stvaranje veštačkog osećaja nedostatka nečega, tj. stvaranje želje kod potencijalnih potrošača (marketinškim žargonom rečeno: ciljnih grupa, pri čemu su mladi naročito izloženi 'udaru7 novih potreba) za pose- dovanjem ili trošenjem nečega što ima karakter statusnog simbola ili identifikacije s nekim ko promoviše (reklamira) predmet ili uslugu itd. Sve to govori o neviđenoj, gotovo histeričnoj, ekspanziji potrošačke kulture u kojoj se spirala potreba (stvarnih i veštačkih, nužnih i luksuznih, životnih i snobovskih itd.) neprekidno širi. Međutim, sve to govori i da se društvena proizvodnja mora posmatrati kao nikad prekinuti proces - reprodukcija - koji ima nekoliko bitnih faza: materijalnu proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju novostvorenih dobara. Kako god da se rad opredmetio, a predmet bio obrađen, time proces proizvodnje još nije završen. 'Drama' društvene proizvodnje, odnosno materijalne proizvodnje shvaćene kao društveni proces, tek počinje i po svom 'dramskom zapletu i raspletu' daleko nadilazi ovu tehnološku fazu društvene reprodukcije. Mada je nekad u gotovo svim vrstama proizvodnje, a naročito u industriji, ta faza bila presudno važna, jer je od nje zavisilo da li će uopšte nešto biti proizvedeno, danas to više nije tako. Štaviše, to je u razvijenim privredama, manje-više, lakša i manje konfliktna faza od svih potonjih. U tehnološki i organizaciono visokorazvijenim ekonomijama smatra se daje lakše nešto proizvesti nego prodati. Hiperprodukcija dovodi do hiperkonkurencije zbog čega se pol ili težište reprodukcije premešta u fazu razmene i raspodele, a sve to je povezano sa krajnjom tačkom potrošnjom. Zato se čak može reći da je proizvod gotov tek kada je prodat, a ne kada je fizički završen (prva faza). Ovu činjenicu još uvek teško shvataju neki inženjeri, jer pogrešno zaključuju da se njihov značaj u društvenoj reprodukciji smanjuje, što naravno nije tačno. Naprotiv, njihov značaj se dramatično uvećava. Ali ne svih, već samo onih najkreativnijih, sposobnih da inoviraju proizvode i tehnološke procese, podižu njihov kvalitet, unapređuju dizajn i čine sve što je potrebno da proizvodi nađu što brži, lakši i jeftiniji put do svojih potrošača. Nije ni potrebno podsećati koliko $e u čitavoj ovoj 'dramaturgiji' društvene reprodukcije nalazi sociološkog sadržaja, ljudskih individualnih 1 grupnih sudbina koje se tiču ne samo njihove elementarne egzistencije, nego i šire kulturne reprodukcije (obrazovanja, lečenja, političkog delovanja, religijske prakse, upražnjavanja slobodnog vremena itd.). Drugim recima, u svakoj od ovih faza realizuje se odgovarajući društveni sadržaj, jer u njoj učestvuju ljudi sa svojim interesima, potrebama, navikama, znanjima, veštinama, predrasudama, zabludama i svim onim što ih odlikuje i kao pojedince i kao istovremene članove većeg broja različitih društvenih grupa (porodičnih, klasnih, nacionalnih, verskih, političkih itd.). Zbog toga sve faze reprodukcije, od proizvodnje do potrošnje, predstavljaju izazovno područje sociološkog proučavanja. U uslovima tržišnog načina privređivanja posebno je zanimljiva faza razmene, pri čemu se neopravdano zanemaruje faza raspodele u kojoj se utemeljuje stvarna ekonomska i društvena moć svakog učesnika jedinstvenog procesa reprodukcije. Pri tome, smatramo da je naglašeno interesovanje i istraživača i medijske javnosti za sferu potrošnje metodološki defektno, jer je posledičnog karaktera, budući da raspodela, odnosno obim raspoloživih dohodaka (profita, plata, renti, honorara itd.), objektivno definiše tzv, suverenitet potrošača i uslovljava nečije potrošačke preferencije. U tom kontekstu pažnju zaslužuju i analize fenomena štednje, kao odložene potrošnje, zatim kreditiranja kupovine, kao vida trošenja budućih dohodaka, kao i drugi razni fenomeni nove "histerične potrošačke

Društva i njegova struktura jedne strane, zbog

civilizacije" u nastajanju. Bučno generisanje stalno novih, neretko bizarnih pa i štetnih (pušenje isl.) potreba, u okviru krajnje agresivnih marketinških kampanja, dokaz su novih vidova potrošačke histerije kao socijalne patologije. Kako se proizvodne snage i odnosi proizvodnje međusobno i prepliću i uslovlja- vaju, promeču jedni kroz druge i izazivaju neprekidne promene, tako se društvena proizvodnja istovremeno javlja kao konstantni generator društvenih pramena. Naime, u težnji da proizvedu što vise, bolje i kvalitetnije, ljudi sve više usavršavaju sredstva zaOsnovi proizvodnju 92 sacio log ijei povećavaju sopstvene sposobnosti, što znači da unapređuju i povećavaju svoje proizvodne snage, a sve u cilju povećanja produktivnosti svoga rada, kao mere stvaralačke moči njihovog rada u posmatranoj jedinici vremena. Uopšte, produktivnost (proizvodnost) rada je njegova sposobnost da u jedinici vremena proizvede veću ili manju količinu nekog proizvoda ili usluge. Drugim recima, produktivnost je porasla uvek kada se u istom vremenskom periodu (danu, mesecu, godini itd.) poveća količina proizvedenih dobara ili usluga, odnosno kada se ista ta količina proizvede za kraće radno vreme. Iz ovoga se vidi da je vreme (radno) osnovni okvir čitave ekonomske analize, odnosno istorijskog po- smatranja delotvornosti ljudskog rada i eelokupnih proizvodnih snaga jednog društva. Zato su neki ekonomisti u pravu kada kažu da se sva suština ekonomije svodi na ekonomiju (uštedu) vremena. Znači, osnovni sadržaj i smisao efikasnosti jeste produktivnost. Povećavajući dinamiku proizvodnje i proizvodnih snaga ljudi menjaju i svoje odnose u koje stupaju tokom proizvodnje (produkcione odnose, odnose proizvodnje), kao što menjaju i svoj odnos prema prirodi. U nekim sferama ti odnosi se menjaju brže, a u nekim sporije, tako da promena produkcionih odnosa obično zaostaje iza razvoja proizvodnih snaga - zbog čega se ti odnosi mogu ispoljavati kao ograničenje daljeg razvoja, izvesna prepreka, pa čak i kao kruti "okovi". Tada se javljaju tendencije menjanja postojećih odnosa proizvodnje (posebno svojinskih odnosa), odnosno težnje uspostavljanja novih odnosa koji proširuju polje delovanja, omogućuju drugačiju organizaciju društvenog života i strukturne promene samog društva. U dosadašnjoj istoriji promene tih odnosa najčešće su se rešavale putem revolucija, ali te promene mogu da se izvedu i na manje radikalan način, društvenim i ekonomskim reformama (npr. privatizacijom, (denacionalizacijom itd.).

1.4.2. Tehnologija kao društvena pojava

Doba u kojem danas živimo već se opšteprihvaćeno naziva tehnološkim, a reci "tehnika" i "tehnologija " spadaju u red najfrekven trnje korišćeuih u svim vidovima komuniciranja, posebno u pisanim., I sociološka literatura prepuna je najrazlicitijih analiza veza i odnosa dr uš t vo-tehnika-tehnologija, prepoznajući u tim vezama važan, neretko suštinski, uticaj tehnologije na naše individualne i grupne sudbine. Sve je to dovoljan razlog da se, u najkraćem, osvrnemo na tehniku i tehnologiju kao na socijalne Činjenice i sociološke kategorije. Pri tome, nag polazni stav je da su tehnika i tehnologija najstarije i najkreativnije društvene pojave uopšte (čak starije i od umetnosti, jer je i samo prvobitno skupljanje hrane radi preživljavanja zahtevalo određenu tehniku, odnosno veštinu). Zbog potpune preciznosti u daljem korišćenju ovih kategorija, potrebno je odmah na početku izvršiti njihovu semantičku (znacenjsku) identifikaciju. Najčešće se smatra da je tehnologija naučna oblast koja izučava mehaničke, hemijske, termičke, biohemijske i slične procese, istražuje nove mogućnosti ovakvih procesa i izučava mogućnost projektovanja njihovog uvođenja u proizvodnju, Ipak, sadržaj pojma tehnologija je daleko širi. Kada se govori o tehnologiji, obično se misli na informacije, opremu, tehnike i procese koji se koriste kako bi se neke ulazne veličine (inputi) preoblikovale u jasno definisane izlazne veličine (outputi). Upravo zato se pojam tehnologije odnosi na svaku proizvodnju, makakvog tipa i nivoa ona bila: zanatska, manufakturna ili industrijska, Takođe, pojam tehnologije se odnosi i na druga područja ljudske prakse, kao što su nauka, obrazovanje, upravljanje, politika i uopšte sve što čovek čini kao svoju ciljno usmerenu aktivnost koju obavlja uz pomoć raznih sredstava, metoda, veština itd. Po nekim definicijama tehnologija nije nauka jer, navodno, nema svoje posebne metode, budući da koristi metode drugih disciplina iz oblasti koju izučava, kao i već

postojeće znanje u dostizanju komercijalnih ili industrijskih ciljeva. Mada danas tehnologija dobija novo, znatno svobuhvatnije značenje koje se otkriva u gotovo svim sferama ljudskog delovanja (proizvodnja, obrazovanje, informatika, saobraćaj, telekomunikacije i dr.) mnogi i dalje misle da je ipak osnovno značenje termina tehnologija Društva i njegova struktura 93 u definisanju procesa i sistema u proizvodnji i upravljanju. Etimološki, i pojam tehnike i pojam tehnologije, se izvodi iz stare grčke reči "tehne" što izvorno znači umeće, veštinu i uopšte sposobnost čoveka da ostvari svoju svrhu. To je, razume se, prisutno oduvek i sve do danas, što ovim pojmovima daje metafizički karakter i univerzalni smisao. U složenici 'tehnologija' nalazi se i imenica "logos", što bi tehnologiji trebalo da obezbedi bitno drugačije značenje. Ono nije suštinski drugačije, već je samo prošireno utoliko što se potencira znanje kao kulturno i organizaciono uslovljena tehnološka praksa. Na taj način, u pojmu tehnologija sadrži se i pojam tehnike (znanje, veština, sredstva isl.) i pojam organizacije (profesionalne aktivnosti, korisnici, potrošači itd.), ali i bitni kulturni aspekti kako u smislu ciljeva upotrebe, tako i u smislu vrednovanja raspoložive tehnologije. Inače, u anglosaksonskoj literaturi se pojmovi tehnika i tehnologija najčešće koriste kao sinonimi, što ćemo u narednom tekstu i mi činiti, Zapravo, nemoguće je govoriti samo o tehnici, a da se, makar implicitno, ne misli na neki njen društveni aspekt i određenje, bilo u procesu njenog stvaranja, bilo koriščenja, bilo vrednovanja (pro- cene, evaluacije) njenih efekata. U stvari, oba pojma uvek pomažu da odgovorima ne samo na pitanje "šta", nego i na dublje pitanje "zašto" nešto radimo, bez obzira na stalne promene konkretnih načina (kako), sredstava (čime), s kime, koliko, za koga itd. Mada je u svom izvornom značenju "tehne" svojstvo subjekta i izvan njega ona ne postoji, potonji istorijski razvoj, naročito pojava kapitalističkog načina proizvodnje u kojem kapital predstavlja "totalitet uslova proizvodnog procesa", učinio je da se tehnika, odnosno tehnologija, tumače i koriste naglašeno instrumentalno, kao sredstva i načini za postizanje unapred utvrđenih ciljeva, od ekonomskih (profit) do osvajačkih, uvek radi sticanja prednosti u odnosu na nekog drugog. U tom smislu, tehnici i tehnologiji je namenjena 'sudbina' ili 'prokletstvo' stalnog menjanja, razvoja, usavršavanja, modernizacije, progresa, što se, doista, i događa, ali to osim neizbežnih društvenih promena ne dovodi nužno i do - društvenog progresa. Neprekidni razvoj tehnologije (svih vrsta i namena) imao je različite faze u pogledu intenziteta i širine obuhvata, odnosno društvene primene. Sve do pojave tzv. prve industrijske revolucije (izum parne mašine krajem 18, veka u Engleskoj) taj razvoj je bio veoma spor i odvijao se uglavnom u oblasti proizvodnih i vojnih tehnologija. Otkriće parne mašine i njene masovne primene u raznim oblastima, posebno u industriji (tekstilnoj) koja se zahvaljujući njoj počela naglo razvijati, kao i u saobraćaju, a zatim i u poljoprivredi, omogućio je nezapamćen ekonomski razvoj i uspon ukupne privredne, finansijske i vojne moći i međunarodnog uticaja tadašnje Engleske. Najvažnija socijalna posledica takvih tehnoloških promena bilo je stvaranje industrijske radničke klase, nove socijalne grupe kojoj će revolucionarno učenje Marksa i Engelsa dodeliti revolucionarnu misiju globalnog karaktera. Druga industrijska revolucija, iz druge polovine 19. veka i s početka 20-og (zasnovana na masovnoj primeni motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektrifikaciji, pri čemu je ovom poslednjem presudno doprineo i naš Nikola Tesla), ne samo daje pojačala i zaoštrila efekte prve industrijske revolucije - posebno kada je reč o borbi za prevlast na svetskim tržištima i nad kolonijama, brojnom uvećanju radničke klase, ali i njenom idejnom osvešćivanju i političkom organizovanju - nego je dovela do prvih velikih globalizacijskih protivrečnosti koje su dovele i do prvog globalnog ratnog sukoba, prvog svetskog rata. Sa stanovišta tehnološkog razvoja, rat je dao novi 'impuls' tom razvoju i "zadivio" svet novim ostvarenjima 'tehnološkog uma', ali nažalost u funkciji ubijanja, razaranja i svakovrsne ljudske nesreće, što se, nažalost još tragičnije, ponovilo i nešto kasnije tokom drugog svetskog rata. Posleratni period oheležen je neviđenom akceleracijom tehnološkog razvoja u gotovo svim oblastima ljudske prakse, ali, opet, nažalost najviše i najbrže za vojne potrebe. Naravno, i civilne tehnologije su imale sličan razvoj i danas je svima jasno da je tehnologija postala snažan činilac povećanja produktivnosti rada i podizanja kvaliteta proizvoda, a samim tim i kritični faktor konkurentnosti i uopšte poslovnog uspeha svakog preduzeća. Time se i mogu objasniti ogromna ulaganja u istraživanja i razvoj (R&D) novih tehnologija

kojima svako preduzeće pokušava postići određenu prednost u sve oštrijoj konkurentskoj borbi na sve većim, ali i sve zahtevnijim tržištima. Tehnologija i uopšte novo znanje, principijelno, svakome daju šansu da se iskažu na tržištu kao naročitom demokratskom mehanizmu gde kupci-potrošači slobodno 'glasaju', tj, kupuju robe i usluge. Ali, to je samo načelno tako, dok u realnosti stvari u pogledu slobodnog (liberalnog) tržišnog nastupa i prodavača i kupaca izgledaju dosta drugačije. Pre svega, postoje značajna ograničenja 94 Osnovi sacio log ije formalnih tržišnih sloboda, kako zbog objektivnih i zatečenih razlika u pogledu ekonomske snage pojedinih učesnika 'tržišne igre', a onda i u pogledu vrste, obima i načina državne podrške koju učesnici dobijaju, ne samo indirektno, već sve više i neposredno kada države (vlade) žele da podstaknu neke ekonomske procese. Uvek i svuda, čak i u tzv. najliberalnijim tržišnim privredama, država nalazi interes i razne načine (direktnim finansiranjem, poreskim i carinskim olakšicama, infrastrukturnom podrškom itd.) da podrži tehnološki razvoj kao vid jačanja efikasnosti ukupne ekonomije. Najaktivnija u tom smislu je u oblasti tzv, fundamentalnih naučnih istraživanja, inače veoma skupih, obično dugotrajnih i krajnje neiz- vesnih u pogledu ishoda, a koja prethode primenjenim i razvojnim istraživanjima u okviru kojih se inače generišu nove tehnologije. Podatak da tehnološki i ekonomski najrazvijenije, a takođe i politički najliberalnije, zemlje sveta (SAD, Japan, EU) ulažu u navedena istraživanja povremeno i preko 3% godišnje od svojih inače ogromnih društvenih proizvoda najbolje, potvrđuje tezu da je tehnologija jedan od prioriteta u razvoju tih društava, odnosno dokaz da tehnologija nije nezavisna varijabla koja se razvija nekim spontanim načinom, već je ona jedna od centralnih društvenih činjenica i oblasti kojoj se posvećuje najveća moguća pažnja. Međutim, sve to u isto vreme pokazuje da se tehnologija zapravo razvija da bi se koristila za ciljane društvene potrebe, dakle instrumentalno i deterministički, što je daleko od njenog izvornog ('tehne') značenja, Staviše, najnovija erupcija tehničko-tehnoloških ostvarenja, popularno nazvana treća tehnološka revolucija, koja je otpočela početkom 70-ih godina prošlog veka (otkriće mikročipa, prodori u informatici, telekomunikacijama, robotici, biotehnologiji, novim materijalima itd.) i njihova brza i masovna primena na svoj način podstiču razmišljanja o svekolikoj prisutnosti i gotovo demonskoj snazi tehnologije u svakom, pa i netehnološkom (dakle i društvenom) događaju i procesu. Na takvom verovanju, nadanju i strahovanju Širi se i svojevrsna tehnologizacija svesti sve većeg kruga ljudi. Dolazi i do svojevrsne bipoJarizacije stručne javnosti. Jedan deo analitičara savremenih tehnoloških promena i procesa optimistički vide u tehnologiji osnovnu polugu kako ekonomskog rasta, tako i čitavog društvenog i uopšte kulturnog i civilizacijskog razvoja i napretka. Tehnologiji se pripisuje osnovni, a neretko i isključivi, doprinos društvenom progresu, što je, razume se, neprihvatljiva fasci- nacija i glorifikacija tehnologije, tim pre što nema nikakvih istorijskih dokaza da je samo tehnološki razvoj dovoljan za postizanje sveukupnog društvenog razvoja. Tehnolatrijski doživljaj tehnologije, njeno idolopoklonstvo i shvatanje tehnologije kao univerzalnog leka (panacea) za sve društvene probleme mogu se razumeti kao izraz nasušne potrebe da se najzad re|e krupni društveni problemi (siromaštvo, glad, bolesti, nezaposlenost, usamljenost itd.), ali i očajničke nade da zaista i najzad dolazi bolje vreme. Ovakav optimizam dodatno ostaje bez pokrića ako se precizno ne odgovori i na druga važna pitanja, a pre svega: ko je socijalni nosilac (preduzetnici, država, tehnokratija, radničke asocijacije itd.) razvoja tehnologije, koje (proizvodne, vojne, zabavne itd.) i kakve (kojeg nivoa razvijenosti: visoke, medijarne, alternativne itd.) tehnologije će biti razvijane i implementirane itd. "Drugi pol" tehnološki đeterminisanih analitičara uslovno možemo nazvati tehnološkim pesimistima, jer ispoljavaju, ne uvek sasvim opravdan, strah od Širenja novih tehnologija i to zbog više razloga. Jedni se plaše prevelikih ekoloških rizika, drugi strahuju za svoje radno mesto i zaziru od učenja i prekvalifikacija, treći brinu zbog rastuće dehumanizacije i drugih vidova otuđenja u procesu rada, Četvrti strepe zbog preteranog otvaranja prema svetu i teškoća zaštite lokalnog kulturnog identiteta, do čega neizbežno dolazi u uslovima globalizovane tehnologije, itd. Mada se ne mogu, generalno, odbaciti razlozi za bilo koji od ovih strahova, oni, ipak, ne mogu biti razlozi da se napusti orijentacija na nove tehnologije kao nezaobilazan činilac krupnih i dubokih društvenih promena bez kojih nema ni istinskog napretka. Suština mora biti u adekvatnom izboru tehnologije kao eminentno društvenom procesu u kojem mora doći do najbolje sinteze ekspertskih procena i vizija

sjedne strane i želja i interesa širokih slojeva društva kojima se mora objasniti kakve su socijalne, ekonomske, kulturne, bezbednosne itd. posledice ukoliko se odustane od razvoja zasnovanog na novim tehnologijama, s druge strane. Društva i njegova struktura

99

1,4.2*1. Životni ciklus razvoja tehnologije Zbog činjenice da savremene tehnologije izuzetno snažno utiču na gotovo sve aspekte našeg život, zbog čega se i kaže da živimo u (hiper)tehnološkom dobu, kada svaki prosečan građanin već raspolaže tehničko-tehnološkim znanjima koja daleko nadmašuju znanja inženjera iz nekog ne tako davnog perioda, smatramo da nešto duže zadržavanje na problematici tehnologije, posebno jenog razvoja, ima smisla, pa i praktičnog značaja. U literaturi o razvoju tehnologije veoma je popularan način prikazivanja tog razvoja po modelu tzv. životnog ciklusa proizvoda koji se posmatra u nekoliko faza, najčešće sedam, i to: 1.početna - faza sanjarenja, maštanja, kreiranje vizija koje obično nisu ostvarive, ali inspirišu nove intelektualne i druge napore (Leonardo da Vinči je crtao uverljive slike aviona i automobila, ali se ne smatra da ih je on izumio);

98

2. izum - faza u kojoj izumitelj spaja znatiželju, naučne veštine i odlučnost kako bi nastala i oživela neka nova tehnologija; 3. razvoj - je faza tokom koje je izum zaštićen. Cesto je ova faza važnija od izuma i može uključivati dodatno unapređenje koje može imati veću važnost od originalnog izuma; 4. zrelost - faza u kojoj se pokazuje da postojeća tehnologija iscrpljuje svoj potencijal Osnovi sacio log ije rasta jer tržište traži i očekuje opet nešto novo; 5. nesigurnost - faza u kojoj počinje da se razvija nova tehnologija koja preti za- senjen jem i potiskivanjem stare, a njeni entuzijasti prerano predviđaju pobedu; 6. izvesna istrošenost - faza životnog ciklusa, koji predstavlja 5 do 10% čitavog životnog ciklusa; javljaju se nove tehnologije koje uspevaju istisnuti originalnu tehnologiju sa vodeće pozicije. Originalna tehnologija postepeno počinje da propada; -• • 7. zastorelost - faza u kojoj je zastarela tehnologija istisnuta novijim tehnologijama i više se ne koristi.

14.2.2. Životni ciklus prihvatanja tehnologije Osim stoje važno poznavati i efikasno upravljati životnim tokom nove tehnologije, jednako je važno poznavati socijalni ambijent, odnosno utvrditi ključne "ciljne grupe" kojima je nova tehnologija namenjena. Otpor novome još uvek postoji, Što zbog straha od novog i nepoznatog, što zbog inercije, ali sve više je onih koji novo očekuju s nestrpljenjem, žele biti među prvim usvojiocima i korisnicima nove tehnologije, O dinamici i intenzitetu prihvatanja nove tehnologije vršena su brojna istraživanja koja su dovela do sledećeg dijagrama distribucije prema grupama usvo- jilaca;

Slika 2; Raspgdela usvojilaca novih tehnologija

1. inovatori Inovatori su tehnološki entuzijasti koji prvi žele da isprobaju tehnološke novine. 2. rani usvojio ci Rani usvojioci, poznati i kao vizionari, su donekle oduševljeni novom tehnologijom. Oni cene potencijal proizvoda koji bi im mogao doneti neku prednost. 3. ponor Ponor predstavlja vremenski razmak u prihvatanju tehnologije. Nalazi se između ranih usvojilaca i pragmatičara, 4. rani većinski pragmat ičari Radi se o ljudima koji ne vole rizikovati sa novim tehnologijama, ali su spremni sagledati prednosti proverenih tehnologija. Oni kupuju proizvode novih tehnologija tek nakon što su se uverili u njenu korisnost. 5. kasni većinski pragmatičari Kasni većinski pragmatičari, konzervativci, predstavljaju otprilike trećinu tržišta dostupnih mušterija. Izuzetno su oprezni pri kupovini proizvoda nove tehnologije. Ne vole diskontinuirane inovacije i verujii više u tradiciju nego u napredak. Takođe nevoljno kupuju proizvode nove tehnologije i ne očekuju da će im se svideti. 6. tradicionalisti Tradicionaliste ne zanimaju proizvodi nove tehnologije, osim kada ih treba kritikovati. Zapravo su skeptici koji bi najradije izbegli novu tehnologiju,

1.5. SUŠTINA I OBLICI PODELE LJUDSKOG RADA Da bi se omogućilo zadovoljenje sve Šire lepeze različitih potreba (stvarnih i veŠtački 99 stvorenih) potrebno je pre svega proizvesti sredstva (robe i usluge) za njihovo zadovoljenje, Znači, mora se poći od nekog oblika privređivanja: skupljanja gotovih dobara iz prirode, lova i ribolova, proizvodnje. I najdalji pogled unazad, u zamišljenu predistoriju naše vrste, pokazaće nara da su se ljudi već tada počeli speci- jalizovati za određene radne i proizvodne funkcije, čime su postigli prvi najvažniji efekat: porast produktivnosti. Možemo reći da očekivanje ovog efekta leži u osnovi i svih savremenih podela rada (specijalizacija, ekspertizacija itd,), što se sve do danas i obistinjuje. Na taj način nastale su i različita zanimanja ljudi, a kasnije i profesije (zanimanja koja se zasnivaju na sistematskim i formalnim znanjima). Međutim, sociolozi u podeli rada otkrivaju i neke štetne društvene i psihičke efekte kao što su opasnosti od sužavanja autonomije radnikove ličnosti, gubitka slobode, povećanju otuđenosti (alijenacije). Tim pitanjima intenzivno su se bavili još klasici sociologije Marks i Dirkem. Marksa je posebno zanimalo pitanje alijenacije42 do koje, po njemu, dolazi zbog kapitalističke organizacije rada zasnovanoj na privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju i na toj osnovi prisvajanju tzv. viška rada, Na taj način radnici bivaju višestruko otuđeni: osim od sredstava za proizvodnju, oni su otuđeni i od samog procesa rada na koji ne mogu da utiču, zatim su otuđeni od proizvoda svog rada (koji pripada vlasniku) i najzad od samih sebe, tj. od svojih sposobnosti kao kreativnih i produktivnih bića. S druge strane, Dirkem je u podeli rada video pretnju društvenoj solidarnosti, jer razvojem moderne podele rada slabi povezanost pojedinaca sa grupama, zbog Čega pojedinci sve manje znaju kako da postupaju. Time slabi socijalna integracija, a uvećava se stanje dezorganizacije ili anomije. Slično Marksu i Dirkem je imao veoma kritičan stav prema društvu koje je nastajalo na osnovama moderne industrije. U stvari, i Marks i Dirkem su bili izrazito kritični prema ekonomskom individualizmu i dominaciji ekonomskog sadržaja društvenog života.

Društva i njegova struktura

1.5.1. Pođela rada kao bazični princip rada i proizvodnje U samoj suštini ideje podele rada leži nastojanje da se rad učini efikasnijim, tj, da se u jedinici vremena ostvare veći radni rezultati, odnosno da se isti rezultati (efekti) ostvare u što kraćem vremenskom trajanju, Ovakav princip jeste logična posledica Činjenice daje vreme neobnovljiv i nenadoknadiv resurs i da ga svi imamo u krajnje ograničenom obimu (nezavisno od toga koliko će Čiji životni/radni vreme. U krajnjem, ljudi se, između ostalog, međusobno razlikuju upravo po tome kako i koliko uspešno (efikasno) koriste svoje rasploživo vreme. Diktat vremena, kontro- lisana temporalnost života, "trka sa vremenom" i potreba da se sve meri u i prema vremenu, stvaraju opasnu vrstu grča i neretko histerije koja izaziva stresove, tenzije i frustracije i sve teže kontrolisano ponašanje koje donosi veoma štetne posledice. Izum časovnika, kao uređaja za merenje i kontrolu protoka vremena, neki autori stoga smatraju prekretnicom u civilizacijskom razvoju. Inače, u vezi podele rada, još je Adam Smith, osnivač moderne ekonomske nauke, spoznao prednosti podele rada, a isto je bilo jasno i već pomenutom C. Bebidžu. Te prednosti, ukratko, se svode na sledeće: 1. vreme potrebno 2a učenje je kraće; 2. postižu se manji gubici materijala tokom učenja; 3. dolazi do ušteda na vremenu (porast produktivnosti) koje se ostvaruje obukom i specijalizacijom radnika; 4. manja izmena .alata od strane radnika; 5, prilagođenost alata tačno određenom mestu u proizvodnom ciklusu; 6. rastavljanje rada na sastavne delove, pri čemu su neki jednostavniji od drugih, a svi su jednostavniji od celine. Zanimljivo je da i danas, dva veka kasnije, ljudi još uvek koriste podelu rada baš zbog tih istih njenih prednosti.

Videti opširnije o ovome u studiji prof. dr S. Bolčića: Svet rada u transformaciji: lekcije iz savremene sociologije rada, "Plato", Beograd, 2003., naročito str. 242-250 42

Dakle, još je u 18, veku engleski ekonomist Adam Smit ustanovio prednosti podele rada koja dovodi do povećanja produktivnosti rada. Vek kasnije ove ideje je iskoristio američki inženjer Frederik Tejlor. Njegov pristup tzv. naučnom mena- džmentu prodrazumeva detaljno proučavanje industrijskih procesa radi razlaganja na jednostavne radne operacije. Nešto kasnije, industrijalac Henri Ford je uočio da masovna proizvodnja zahteva i masovna tržišta. Fordizam je nastavak primene Tej- lorovih načela naučnog 100 Osnovimasovnih sacio log ije menadžmenta i odnosi se na sistem masovne proizvodnje povezan sa obradom tržišta. Ford je otvorio fabriku automobila sa name- rom da proizvodi jedan jedini model "T" a da pri tom upotrebi specijalne mašine i alate da bi povećao preciznost i uprostio operacije, ali i povećao brzinu. On je prvi uveo u upotrebu značajnu inovaciju - pokretnu traku. Ovaj hipertehnokratski pristup se održao sve do danas, posebno u masovnoj proizvodnji namenjenoj velikim tržištima, a svodi se, zapravo, na nastojanje da se poveća produktivnost rada i preko nje profitabilnost poslovanja, ne vodeći dovoljno računa o potrebama i interesima radnika. Neki sociolozi nazivaju fordizam i tejlorizam sistemina niskog poverenja. Ovo stoga što se radnici nalaze pod stalnim nadzorom i nemaju samostalnosti u radu. Neprestana kontrola ima kontraefekat i stvara veliko nezadovoljstvo među radnicima. Sukobi postaju veoma česti, zbog postojanaj niskog poverenja. Znači, potrebno je tragati za sistemima visokog poverenja u kojima će radnici u okviru opštih smernica sami sebi određivati i ritam i sadržinu svog rada. U tom smislu razvile su se razne teorije postindustrijalizma i informacionalizma. One polaze od empirijskih dokaza o nastanku nove društvene strukture koju odlikuje: 1. pomak s dobara na usluge, 2. uspon menadžerskih i stručnih zanimanja, 3. smanjenje poljoprivrednih i proizvodnih poslova, 4. porast informacionog sadržaja rada u najrazvijenijim privredama. U metodološkom smislu društvena pódela rada je, zajedno sa svojinom i svo- jinskim odnosima, najznačajnije polje socioloških tumačenja svih oblika društvene nejednakosti. Preko nje se objašnjava ne samo nastajanje privatne svojine i klasnih razlika u društvu, nego i pojava svakovrsnih oblika otuđenja, posebno despiritua- lizacije, depersonalizacije (naročito danas u eri informatičkih tehnologija) i dehumanizacije, Džuverović (str. 27) ističe da se istorijski gledano, pódela rada vršila po više osnova, ali uvek zavisno od ukupnog razvoja proizvodnih snaga i opšteg nivoa društvenog razvoja. Jedna vrsta pódele se vršila po kriterijumima prirodne raspodele poslova (prema polu, uzrastu, fizičkoj snazi isl,). To je prva ili prirodna pódela rada. Druga vrsta pódele je u igru uvodila društvene Činioce (radnu, stručno-profesionalnu i klasnu pripadnost), pa je označavana pojmom društvene pódele rada. Ovu vrstu pódele rada E. Dirkem je npr. tumačio porastom veličine i gustinom stanovništva na određenoj teritoriji. Sa ovim oblicima raspodele poslova stalno se preplitala i treća vrsta pódele rada, koja se ispoljavala unutar samih procesa ili proizvodnih jednica (locirajući svakog pojednica na konkretnu vrstu poslova), a koja je označena izrazom tehničke pódele rada. Ovaj aspekt pódele rada je za sociologiju posebno zanimljiv. Naročito za sociologiju rada i industrijsku sociologiju, jer ukazuje na procese rutinizacije, dehumanizacije i despiritualizacije rada, a u najnovije vreme i na oštru raspolućenost rada na sferu visokosofisticiranih aktivnosti vrhunskih stručnjaka s jedne strane i masu usko obučenih rutinera čija je aktivnost svedena uglavnom na proste operacije, bez razum evanja cei i ne procesa. S tim u vezi su i pitanja obuke i profesionalnog obrazovanja kao procesa nove socijalne diferencijacije, zapošljavanja i moguće mobilnosti ljudi- Takođe, sociološki veoma interesantan je i aspekt tzv. rodne pódele zanimanja. Najnovije tendencije u visokorazvijenim društvima pokazuju iščezavanje pódele rada na tzv. muške i tzv. ženske poslove, mada treba reći da te razlike još uvek nisu potpuno prevazidene. U poslednje vreme sve više se govori o neotejlprizmu, odnosno obnovi takve pódele rada u kojoj se misija radnika svodi na "privezak mašini". Tako obnovljeno "naučno upravljanje proizvodnjom" bilá bi restauracija starih oblika otuđenja radnika i od rada i od sebe i od drugih radnika, što se nikako ne bi moglo smatrati civilizacijskim napretkom. Ali, čini se da nema tog sredstva koje profiterski usmeren duh privatnog preduzetnika neće upotrebiti ne bi li ostvario svoj 'sveti', zavetni cilj: oploditi (uvećati) uloženo. Stoga se, kao uostalom kroz čitavu dosadašnju istoriju klasnih društava, od svih pódela rada najdublje

ukorenila pódela na one koji imaju i upravljaju i na one koji nemaju i bivaju upravljani od ovih prvih. Inače, u istoriji ljudskog društva poznate su tri velike istorijske pódele rada: 1) nastanak zemljoradnje i stočarstva; 2) nastanak zanatstva i 3) nastanak trgovine. Posebno važnu vrstu Društva i njegova struktura 101 pódele rada predstavlja razdvajanje umnog od fizičkog rada, kao i tehnička pódela rada i sve intenzivnije diferenciranje profesija, a to znači nestajanje nekih starih i brzo nastajanje novih profesija, Što zahteva Često prekvalifikovan- je, preobuku i druge načine prilagođavanja stalnim promenama prirode i karaktera rada. Suština svih tih promena prepoznaje se u bitnoj Činjenici sofisticiranja (opa- mećivanja) rada, odnosno snaženja njegove intelektualne komponente, što opet uvećava značaj učenja, obrazovanja i obuke. Ipak, i neki aspekti fizičkog rada zasnovani na posebnim veštinama (npr. brzini, motorici, telesnim obeležjima izvršioca itd.) dobijaju novi značaj. Interesantne procese preobražaja i pódele rada donose nove tehnologije u po- slednjih nekoliko decenija. Posebno se brzo šire tzv. uradi sam (do-it-yourself) aktivnosti koje se zasnivaju na praktičnim i relativno jeftinim priručnim alatima kojima se, uz samo amatersko znanje rukovaoca, mogu proizvesti veoma mnogo naj- različitijih usluga. Tako npr. opravite održavanja, repariranja i si. inače sve većeg broja predmeta koje koristi savremeni čovek u svom domaćinstvu, od automobila, nameštaja, kućnih instalacija, 'bele tehbike' do raznog pribora za potrebe hobija itd., danas je moguće obaviti samostalno, Čime se ostvaruju velike uštede vremena i novca, ali se i gase radna mesta u sektoru usluga. Isto tako, visokosofisticirana tehnologija (kompjuteri, mobilni uređaji telekomuniciranja itd.) omogućuju obavljanje sve više profesionalnih aktivnosti u okviru porodičnog domaćinstva (home work; distance job) čime se mnogima (i poslodavcima i nameštenicima) olakšava problem vezan za dugo (i skupo) putovanje do posla. Osim toga, šire se razne druge mogućnosti tzv samozapošljavanja, dopunskog, honorarnog (part-time) zapošljavanja itd. Rečju, nove tehnologije otkrivaju nove prostore zapošljavanja i ne treba ih posmatrati samo i jedino kao "ubice rada" (job killers), već i kao izazove za novo kreativno ispoljavanje čoveka.

Važan aspekt podele rada je i međunarodna podela rada, kao i regionalna podela rada. Ovo posebno dolazi do izražaja u poslednje vreme kada mnoge nerazvijene i zemlje u razvoju pokušavaju da pronađu svoje mesto na novoj ekonomskoj i političkoj mapi sveta koja je snažno oblikovana pod uticajem novih tehnologija, a za račun interesa krupnog Društva i njegova struktura 104 kapitala i vojnoindustrijskog kompleksa. U tom smislu se odvija i sadašnja neoliberalna globalizacija proizvodnje, tehnologije i svih tržišta (robe, novca, tehnologije, ali ne i rada, jer kapitalu ne odgovara slobodan protok radne snage koji bi mogao dovesti do povećanja cena rada (nadnica) i bolje organi- zovanosti radnika na lokalnim tržištima rada u visokorazvijenim zemljama). Sto se tiče tzv. regionalne podele rada reč je o pokušajima stvaranja zajedničkih strategija razvoja između grupa zemalja iz istog regiona kako bi se njihove konkretne prirodno-geografske i geostrategijske prednosti bolje iskoristile kroz zajednički angažman, nego Što je to moguće putem individualnih napora. Na toj ideji se zasnivaju sve velike regionalne organizacije u svetu, kao što je Evropska Unija, NAFTA (Se- vernoamerički sporazum o slobodnoj trgovini), ASEAN itd. U najnovije vreme, rastuća ekonomska kriza ponovno oživljava koncept tzv. nacionalne ekonomije koji podrazumeva primarnu zaštitu (protekcionizam) nacionalnih ekonomskih interesa radi lakše kontrole socijalnih napetosti do kojih dolazi usled porasta nezaposlenosti, pada životnog standarda, visoke unutrašnje zaduženosti itd. Čini se da proklamova- na solidarnost kao princip funkcionisanja svih tih organizacija prva strada i da princip nacionalnih interesa dobija prevagu. -

1.6. SVOJINA KAO DIMENZIJA DRUŠTVENIH ODNOSA Svojina i svojinski odnosi predstavljaju jednu od najznačajnijih socioloških kategorija bitnih za razumevanje velikog broja različitih društvenih procesa, a pre svega ekonomskih, Pored kategorije rada i njegove društvene podele to je verovatno najhitniji Činilac u regulisanju sveukupnih odnosa, klasno-socijalne strukture, procesa upravljanja, procesa (dez)alijenacije i drugih značajnih procesa u društvu. Svojina je potčinjavanje stvari sebi, dakle moć nad stvarima. Slično kao što je vlast potČinja- vanje drugih ljudi sebi, dakle moć nad ljudima. Zato je logično da svojina i vlast idu ruku pod ruku, Ko ima svojinu on ima i želi još veću vlast, a ko ima vlast on želi još veću svojinu, zapravo prisvajanje. Ovaj proces je posebno vidljiv u tzv. tranzicijskim društvima u kojima se "probudila" i gotovo "eksplodirala'1 želja za posedovanjem najrazličitijih materijalnih dobara, ne samo potrošnih, već pre svega onih koja mogu biti u funkciji sredstava za proizvodnju, dakle kapitala. Ovo delimično proističe i iz dvostrukog karaktera same svojine: 1. kao procesa i oblika prisvajanja rezultata ljudskog rada i 2. kao načina prisvajanja tih rezultata.

Ovo drugo tesno je vezano za odnos prema osnovnim pretpostavkama nastajanja nekih rezultata, a on može biti u dva osnovna oblika; individualni i društveni. Budući da su te pretpostavke (materijalne: sredstva za proizvodnju i ljudske: radna snaga) uvek realizovane neke ljudske sposobnosti (jer i sredstva za proizvodnju su, uostalom, nastala kao rezultat ljudskog rada), može se reći daje svojina takva društvena ustanova (institut) koja uređuje daleko najvažniju stranu društvenih odnosa. To je i razlog što su sve najveće đi'uštvene 104 Osnovi sacio log ije transformacije (revolucije, reforme, tranzicije itd.) najčešće počinjalo upravo promenom karaktera svojine nad dominantnim sredstvima za proizvodnju, tj. promenom subjekata (pojedinaca ili grupa, pravnički rečeno - "titulara") koji imaju svojinski monopol nad ključnim predmetima (objektima) svojine. Međutim, ponekad se pitanju svojine pridaje preterano velik i izdvojen značaj, što pokazuju i neki procesi promene svojinske strukture u okviru procesa tranzicije tzv. postsocijalističkih društava, kada se veruje da privatna svojina uvek i bez izuzetka predstavlja superioran svojinski oblik koji imamentno obezbeđuje racionalno korišćenje predmeta svojine. Nažalost, to nije uvek tačno što najbolje pokazuju brojni primeri lošeg gazdovanja i neefikasnog upravljanja od strane privatnih vlasnika kapitala koji takođe doživljavaju i poslovne neuspehe i bankrotstva. Takođe, u nekim zemljama postoji jedino i isključivo privatna svojina, pa su opet ostale nerazvijene i siromašne. Znači, potrebno je, osim svojinske strane društvenih odnosa, obezbediti i neke druge pretpostavke, a pre svega etičke, obrazovne, kulturne itd. Suštinski, svojina predstavlja oblik prisvajanja prirode, pošto je i sam rad faktički proces neprekidne razmene materije sa prirodom. Kao takav, to je večiti i nepromenjeni proces, više tehnološke prirode, neka vrsta odnosa čoveka i stvari. Međutim, sa sociološkog stanovišta svojina se mora posmatrati kao "društveni odnos", odnos medu ljudima povodom odnosa na stvari (prozvodna sredstva i si.) u procesu proizvodnje materijalnog života, tj. u razmeni materije sa prirodom, Dakle. svojinske dimenzije su pre svega društvenog karaktera (odnosi među ljudima, a ne, kako se uprošćeno smatra, odnos između čoveka i stvari) u procesu proizvodnje. Za svakog vlasnika (titulara svojine) uvek je bilo najvažnije da ima svojinsku sigurnost koju mu jedino može obezbediti državni monopol vlasti kao legalni i legitimni korisnik sile kojom može da štiti određena prava, pa tako i svojinska. Zato nije teško zaključiti koliko je svakom vlasniku sredstava za proizvodnju važno da postoji stabilan sistem vlasti, zasnovan na pravu i odgovornosti, jer se njime štiti legalno (zakonsko) pravo jednog dela društva da prisvaja viškove rada koji nastaju kao rezultat upotrebe, odnosno spajanja (privatnih i legalnih) sredstava za proizvodnju i neposrednih proizvođača (robova/kmetova/radnika) koji nisu vlasnici tih sredstava za proizvodnju. NareČeno pravo privatne svojine je skoro uvek bilo legitimno, tj. pravno-politički prihvaćeno i formalno uobličeno u zakonima. Zato svojina formalno predstavlja skup propisa i normi koje regulišupravo raspolaganja određenim stvarima od strane pojedinaca ili drugih pravnih subjekata.

Sa formalno-pravnog stanovišta može se razlikovati nekoliko osnovnih oblika svojine: lična, privatna, državna i društvena svojina, Lična svojina reguliše raspolaganje sredstvima za zadovoljavanje ličnih potreba, i to onim stvarima i dobrima koja ne stvaraju nove vrednosti (odeća, obuća, potrošna dobra, automobil stan, ume- tnička dela, itd.). B. Društva i njegova struktura 106 Džuverović (str, 30) kaže da kao takva lična svojina je večita i podrazumeva stalno uvećavanje, srazmerno narastanju ljudskih potreba i opštih mogućnosti njihovog zadovoljavanja. Kao takva ona nema neko hitnije socijalno dej- stvo, mada uvek označava opšti nivo ljudskog standarda, bogatstava potreba, ukusa, stila i sličnih pokazatelja svakodnevnog života. Međutim, u modernoj potrošačkoj kulturi svedoci smo neretko bolesne strasti za posedovanjem što vise i više stvari koje često nemaju nikakvu svrhu, O tom posesivnom sindromu i potrebi sticanja lažnih statusnih simbola. Osim sociologa o neutaživoj Žeđi za posedovanjem i neprekidnom uvećavanju već postojećeg bogatstva, odnosno strahu da se ono ne umanji, već vekovima je inspiracija za književnike, dramske pisce i mnoge druge umetnike, Već rečenom možemo još dodati da se pojam posesivnosti na određeni način proširuje i na same 'objekte svojine', odnosno 'stvari', koje nikad ne bi trebale da postanu nečiji 'posed', kao što su npr, državna teritorija, znanje, informacije itd. Privatna svojina predstavlja svakako najhitniji oblik društvenog regulisanja (ne) jednakosti među ljudima. Ona se odnosi na pravo raspolaganja nad sredstvima za proizvodnju, odnosno preko toga na pravo prisvajanja viška novostvorenih vrednosti u društvenoj proizvodnji. Istorijski je nastala sa pojavom prvog viška proizvoda i podelom rada, u kojoj se jedni izdvajaju i počinju prisvajati taj višak, tj. počinju da žive na račun drugih. U početku to su bili plemenske starešine i njihove porodice (plemenska aristokratija), i oni su bili prvi koji su ozvaničili socijalne nejednakosti među ljudima i stvorili začetke prvih klasa. Iz pomenute rodovske aristokratije počela je da se artikuliše grupacija (sloj/klasa) koja je izrasla do potpunog cepanja (uz svojinske podele i na osnovu podele na umni i fizički rad) društva na robove i robovlasnike. Još je Z. Ž. Ruso u svojoj "Raspravi o nejednakosti" podvukao da: "Prvi koji je ogradio jedno zemljište i usudio se reći 'Ovo je moje' - i našao dosta priprostih ljudi da u to poveruju, bio je pravi osnivač građanskog društva", koje se sve do danas temelji na privatnoj svojini kao neprikosnovenoj vrednosti. A da li nasilje može biti legitimna vrednost? U cilju osiguranja novog svojinskog i klasnog poretka vremenom se formiraju i pravno-političke institucije (država i pravo) čiji je prevashodni cilj bio (i uglavnom ostao) da legalizuje, dakle ozvaniči, ove (ne)legitimne nejednakosti i osigura njihovo fnnkcionisanje u društvu. Tokom istorijskog razvoja privatna svojina se menja- la, ali samo po formi, dok joj je suština stalno ostajala ista. U nekim slučajevima ona je bila individualna privatna svojina (kad monopol raspolaganja sredstvima za proizvodnju pripada pojedincima kao pravnim subjektima); u drugim kolektivna privatna svojina (u starim civilizacijama npr. veliki sistemi za navodnjavanje, u srednjem veku vlasništvo crkve, u novije doba, trustovi, koncerni isl.); a danas najrašireniji oblik kolektivne privatne svojine je akcionarska suvlasništvo u velikim korporacijama i drugim privrednim jedinicama. Korporativna svojina omogućila je razdvajanje funkcije vlasništva i prisvajanja od funkcije upravljanja (menadžmenta), što je svojevrsni korak u pravcu podruštvljavanja privatne svojine. U istoriji se pojavljivao još jedan oblik svojine, vezan za sitne vlasnike koji su i sami radili na svojim sredstvima za proizvodnju, i uz to zapošljavali" još izvestan broj proizvođača, a to je sitnosopstvenička privatna svojina, Zbog velike disperzije malih vlasnika njena sudbina može biti veoma neizvesna zato je najbolje da se ukru- pnjava kroz razne modele tzv. zadružne svojine. Veoma zanimljivo razlikovanje lične i privatne svojine daje Z. Marković kada kaže: 43 "Privatna svojina se ne svodi na individualnu svojinu Jer se prisvajanje tuđeg rada može vršiti i pojedinačno i kolektivno, niti se individualna svojina svodi na privatnu svojinu posto se može zasnivati i na sopstvenom i na tuđem radu. Ni lična svojina se ne svodi na posedovanje sredstava lične potrošnje, ne samo zato što se i sredstva proizvodnje mogu proizvoditi sopstvenim, ličnim radom, već što se kao svojinski objekti iste stvari mogu koristiti i za ličnu i za proizvodnu potrošnju;' Ovim je posebno naglašen karakter svojine

43

Marković, Ž., (Ne)svojina, Beograd, 1997, str. 19-20

kao društvenog odnosa, pri čemu pred- metnost (stvari) ima sekundarnu važnost. Budući da je privatna svojina u svakom klasnom društvu bila ključ za razrešavanje najbitnih društvenih protivurečnosti oko nje su se i plele brojne revolucije, socijalni pokreti i nastojanja da se ona transformiše u drugačiji oblik svojinskih odnosa, U tom smislu je Društva i njegova struktura 107 nastao novi tip svojine - državna svojina. U teoriji postoji distinkcija između državne i društvene svojine. U prvom tipu vlasnički titular je država i državni organi na raznim nivoima, dok su u drugom slučaju to trebale biti društvene asocijacije, neposredni proizvođači koji na dotičnim sredstvima stvaraju nove vrednosti. Pokazalo se daje državna svojina postala dosta raširena, kako u socijalizmu tako i u kapitalizmu. U socijalizmu ona je posle revolucija bila suvereno dominantna, a u kapitalizmu se postepeno širila, srazmerno ograničavanju privatne svojine u pojedinim sektorima (vojno-industrijskom, javnim dobrima, infrastrukturi). Društvena svojina koja se razvijala u Jugoslaviji nije se afirmisala kao autentični svojinski oblik sa jasno definisanim titularom svojinskih prava, zbog čega je najčešće tretirana kao "svačija i ničija", što je nesumnjivo doprinelo njenoj niskoj ekonomskoj efikasnosti, mogućnostima zloupotrebe i faktičke privatizacije od strane upravljačkih struktura i političke nomenklature. Smatra se da su to dovoljni razlozi za njenu transformaciju u privatnu svojinu (delimično državnu) što se sada i odvija u okviru opšte tranzicije postsocijalističkih društava i njihovog puta i/ili 'prelaza' u kapitalizam. Istine radi, treba reći da postoji brojni primeri efikasnog i odgovornog gazdo- vanja i u modelu društvene svojine i da su mnoga naša društvena preduzeća i banke ishitreno i na loš način privatizovana, što je sada više nego očigledno. Posebno je teško dokazivati ispravnost, pravnu i političku utemeljenost nekih naših privatizacija u svetlu iskustava nekih kapitalističkih država koje u najnovije vreme otvoreno praktikuju nacionalizaciju, dakle deprivatizaciju, odnosno podržavljenje, nekih najznačajnijih proizvodnih i fmansijskih subjekata, kao i socijalizaciju gubitaka nas talili u privatnom sektoru. Vreme će pokazati da li su to samo iznuđene ekonomsko-političke mere ili početak dublje rekonstrukcije kapitalističkog modela koji zapao u ozbiljnu sistemsku krizu. Naše iskustvo pokazuje da je privatizacija, nažalost, ispotjila neočekivano velike manjkavosti, jer je vođena ideološki isforsirano i na način da se ostvari kao cilj po sebi, umesto daje svojinska transformacija poslužila kao sredstvo za postizanje ciljeva rasta ekonomije i ukupnog materijalnog razvoja društva, pravične raspodele privatizacionih prihoda između radnika i države i države i regiona, ali i sprečavanja nastanka tajkunskog sloja novih bogataša čija svojina nije uvek na čvrstim legalnim osnovama, tako da takođe i ona može da postane predmet neke buduće svojin- ske transformacije, tj. eksproprijacije. A takvi procesi uvek nose veliku energiju destrukcije i neželjenih društvenih sukoba.

1,7. PREDUZETNIŠTVO KAO DRUŠTVENI ODNOS Već smo rekli da su se i u uslovima dominacije društvene svojine (mada je npr. u poljoprivredi i stambenom sektoru dominirala privatna svojina) u našoj zemlji, a znatno manje ili gotovo nimalo u ostalim tzv. socijalističkim zemljama, razvijali izvesni, makar samo rudimentarni, procesi preduzetništva kao načini autonomne realizacije poslovnih ideja određenih pojedinaca, vlasnika kapitala spremnih da preuzmu rizik ulaganja radi realizacije svojih ideja. Time je samo nastavljena stara (kapitalistička) praksa ekonomske realizacije svojine nad ekonomskim resursima koje su pojedinci imali, bilo daje to novčani kapital, zemljište, mašine, ili, naprosto - novo znanje, odnosno inovacija koja se može komercijalizovati. Danas, u vreme tranzicije u kapitalizam, afirmacije i favorizovanja privatne svojine, stvaraju se još bolji institucionalni uslovi za preduzetništvo, odnosno preduzetničku ekonomiju u kojoj se bitno uvećavaju ekonomske slobode, a pre svega slobode osnivanja predu- zeća, izbora njegove organizacije, načina upravljanja, sticanja imovine, ulaganja (investiranja), razvoja itd. To znači da funkcija preduzetništva kao društvenog odnosa uvek objedinjuje više ključnih sposobnosti pojedinaca-preduzetnika, kao naročitih ljudi čija bitna odrednica nije u tome da su vlasnici, nego inovatori.

Pri tome, sledeće tri sposobnosti imaju poseban značaj: 1. predviđanje (vizija), naročito tehnoloških i tržišnih promena; 2. prihvatanje rizika investiranja (pretvaranje novčanog kapitala, svojeg ili tuđeg, u realne činioce proizvodnje, u sredstva za proizvodnju i radnu snagu) i Društva i njegova struktura 108 3. inoviranje, primenu novih rešenja (svojih ili tuđih) u poslovnu praksu.

Iako se ideja i sam pojam preduzetništva javljaju još u prvoj polovini 18. stole- ća5f', ovaj fenomen je daleko stariji. Moderno shvatanje preduzetništva vezuje se za ime Jozefa Šumpetera. On je prvi u teoriji povezao preduzetništvo sa inovativnošču. Po njemu, za preduzetništvo je bitno liderstvo, a ne vlasništvo. Znači, važno je imati novu ideju, novi m Osnovi so c io log i je proizvod, uslugu, metod, organizaciju ili novi proces proizvodnje, a ne rutinski obavljati poslovne aktivnosti, što je zadatak menadžmenta. Predu- zetnici su ljudi koji imaju viziju za koju žele pridobiti druge ljude, ili njihov novac, da bi ostvarili nešto novo, da bi izvršili ''kreativnu destrukciju" (Sumpeter) postojećeg. Oni se nikad ne mire postojepim i uvek su usmereni na novo, drugačije, bolje, Reč je, dakle, o ljudima kakvih nikada nema u izobilju. Oni se delom takvi rađaju, ali delom se mogu i stvoriti učenjem, obukom i iskustvom, Zato je suštinski važno da postoji inspirativan društveni ambijent i socijalna klima koja pogoduje preduzetničkom načinu ponašanja. Uslov svih uslova je da se u društvu prihvata preduzetništvo kao naročiti vid društvenog odnosa, a ne da se ono unapred odbacuje kao nešto nemoralno i nečasno, Čak i kada je zakonom dopušteno. U tom smislu posebno velike mogućnosti leže u afirmaciji tzv. unutrašnjeg preduzetništva (intrapreneurship), tj. u podstcanju napreduzetničke i inovativne poduhvate zaposlenih unutar preduzeća koja čak i ne moraju da promene vlasničku strukturu. Kroz unutrašnje preduzetništvo se neretko može najbolje realizovati sav potencijal ljudskih resursa, tog nemerljivog izvora novih ideja i poduhvata, Isto tako, u novije vreme mnoge zemlje forsiraju i tzv. javno-privatno partnerstvo, kao vid zajedničkih poslovnih poduhvata koje preduzima lokalna zajednica (država) i za- interesovani građani-preduzetnici, a u cilju efektivnog i efikasnog angažovanja privatnih i javnih resursa. Nažalost, u mnogim zemljama u tranziciji čini se da još uvek nije pobedila svest 0 društvenoj korisnosti preduzetništva, Nesumnjivo je da tome doprinose, takođe nažalost, brojni primeri kriminalizovanog 'preduzetništva', sprege politike i privredne mafije, izopačeni skorojevićevski mentalitet i želja za brzim bogaćenjem nekih preduzetnika, kao i već pomenute različite zloupotrebe u procesima privatizacije državnog i društvenog kapitala u tim zemljama. Zbog toga je neophodno osnažiti institucije pravne države koje će omogućiti stabilnost poslovnog ambijenta i afir- misati sve pozitivne primere kreativnog i etičkog preduzetništva što će ohrabriti one koji imaju dobru poslovnu ideju, pa Čak i kapital, ali im još uvek nedostaje hrabrost 1 motiv i naročito osećaj da rade nešto korisno kako za sebe tako i za širu zajednicu. O nekim karakteristikama tog novog ambijenta u nastajanju govori i donja tabela. 56

Smatra se daje francuski ekonomist R. Kantijon prvi uveo u literaturu pojam preduzetnika u svom delu "Opšta rasprava o prirodi trgovine" još 1730. godine, gde je definisao preduzetnika kao čoveka koji kupuje po poznatim cenama, a prodaje po nepoznatim, što znači da na sebe preuzima rizik da li će uopšte ostvariti neku zaradu. Znači, svi koji rade za fiksne dohotke nisu preduzetnici, jer ništa ne rizikuju. Nešto kasnije o preduzetništvu i posebno o ličnosti preduzetnika pisao je Ž. B. Sej, dok se za modernog teoretičara uzima I Sumpeter,

Tabela 2; Preduzetništvo u tranzicijskim zemljama - osnovne karakteristike

Činilac

Osnovne karakteristike

Okruženje

Makro: Dramatične promene socio-ekonomskih I političkih uslova

Društva i njegova struktura

Mikro: Reorganizacija posla

109

Nedostatak ‘produktivne’ preduzetničke tradicije Nepovoljno privredno okruženje Početna ekspanzija poslovnih aktivnosti praćena opadanjem broja novoosnovanih malih I srednjih preduzeća Nedostatak poslovne infrastructure I aktivnosti podrške Uloga države

Nedostatak spoljnog finansiranja Vlade sa novim liberalnim stavovima, neodlučne da intervenišu u tržišnim procesima Nepostojanje ranijih sličnih iskustava vezanih za poreski i pravni sistem preduzeća Nedovoljno stimulisan stav prema preduzetnicima Mnoštvo propisa I procedura, preklapanje nadležnosti, korupcija

Karakteristike preduzetnika

Novi posao, nova karijera Različito društveno poreklo

Primitivne metode poslovanja Zavisnost od pomoći kroz privatne veze

Nezakonito preduzetničko iskustvo (iskustvo u sivoj ekonomiji) Neodgovarajuće obrazovanje I mala sklonost za prekvalifikovanje Rizičnije I više tržišno orjentisano ponašanje

1,8. SOCIOLOŠKI ASPEKTI MENADŽMENTA Menadžment je danas nesumnjivo jedna od "kultnih" reci i pojam koji se koristi u objašnjavanju mnogobrojnih društvenih situacija, a da se često javljaju veoma različita i neprecizna značenja tog pojma. No, važnije od toga, ovom prilikom, je potreba da se podvuče da menadžment podrazumeva — proces planiranja, organi- zovanja, vođenja i kontrole radi postizanja nekih ciljeva - što znači da on podrazumeva znanje i veštine upravljanja koja se primenjuju u gotovo svim oblastima života (od proizvodnje, trgovine, bankarstva itd., sve do obrazovanja, zdravstva, kulture, politike, sporta itd,). Takođe, pojam 'menadžment' se koristi i za označavanje 'uprave 7 neke organizacije, najčešće poslovne. Naravno, menadžment je i naziv za naučnu disciplinu, kao i za nastavni predmet u školama i na fakultetima, U svim tim značenjima menadžment podrazumeva ljude. To se posebno vidi ako pođemo od procesnog pristupa menadžmentu, koji je inače i najvažniji. Znači, menadžment-proces se dominantno zasniva na ljudskom (društvenom) faktoru, što znači da je "bogat" sociološkim značenjem. To proističe ne samo iz sve kompleksnijih vlasničkih (disperzija vlasništva na veliki broj akcionara) i organizacionih (projektna, matrična itd.) struktura savremenih poslovnih sistema, nego i iz sve razuđenijih veza (mreža) preduzeća sa svojom socijalnom okolinom u kojoj se nalazi sve veći broj tzv. stejk- holdera, tj. kupaca, dobavljača, kooperanata, kreditora, državnih i kontrolnih organa, dakle različitih socijalnih aktera. Inače, menadžment se u modernom značenju razvija već preko sto godina, otkako je došlo do odvajanja funkcije upravljanja od funkcije svojine, dakle, najpre u velikim kapitalističkim preduzečima. Od tada on je doživeo intenzivnu evoluciju i promenu osnovnih paradigmi, od koncepta tzv, naučnog upravljanja (Tejlor), preko mnoštva

različitih pristupa koji su akcentirali izolovane činioce upravljanja, sve do savremenih pristupa koji se zasnivaju na faktorima znanja, učenja i inovacija, dakle ljudskih obeležja. Osim toga, činjenica da je i u našoj sredini poslednjih godina menadžment doživeo retko viđenu recepciju i promociju i da se od njega očekuje mnogo, to je dodatni razlog da ukažemo na neke sociološke aspekte ove naučne discipline, upravljačke prakse, profesije, ali i sistema vlasti. Sa sociološkog stanovišta od posebnog je značaja tzv, hihevioristički 110 log ije pristup menadžmentu (dominirao između 30-tih i 50-tih godina prošlog veka)Osnovi koji sacio ponovno oživljava kroz koncept upravljanja ljudskim resursima i posebno kroz koncept upravljanja znanjem i intelektualnim kapitalom kao dokazano najvažnijom imovinom svakog savremenog preduzeća, ali i Čitavih nacionalnih privreda. Takođe, u usponu je i trend stvaranja i jačanja specifične korporativne ili organizacione kulture kao osečaja pripadnosti firmi i naročitog ponosa zaposlenih što joj pripadaju. Takva lojalnost stvara gotovo familijarnu atmosferu u kojoj se eliminišu kruti i klasični odnosi subordinacije i oslobađa inicijativa svih zaposlenih, što sve znatno olakšava postizanje važnih korporacijskih ciljeva, od konkurentnosti i prolit- abilnosti do ugleda i imidža, što postaje sve važnija vrednost, zapravo metavrednost. Za razliku od definisanja ljudskih resursa (doduše, svi zaposleni su resurs, odnosno potencijal koji je sposoban za neki oblik stvaralaštva, odnosno proizvodnju vrednosti, a ne samo tzv, "kadrovi"), određenje intelektualnog kapitala je dosta složenije. Taj "kapital", kao deo ukupnog "socijalnog kapitala", dominantno fokusira ona svojstva ljudi koja se tiču njihovog znanja, inteligencije, emocionalne stabilnosti, mašte i spremnosti za učenjem. U tom smislu danas se govori o društvu znanja (knowledge society), preduzećima zasnovanim na znanju (knowledge organization) i učenju (learning organization), intelektualnim radnicima (knowledge worker), kao i potrebi upravljanja znanjem (knowledge management). Logično je onda da i menadžeri predstavljaju važan deo intelektualnog kapitala, odnosno tzv. strateški resurs. Za razliku od tradicionalnih (tejlorizam, fordizam, birokratizam itd.) pristupa, savremeni pristupi menadžmentu posmatraju Čoveka ne samo kao racionalno biće, dominantno okrenuto efikasnom obavljanju radnih zadataka, već kao kompleksno socijalno biće sa širokim spektrom potreba, ali i mogućnosti za obavljanje različitih uloga. M. P. Folit, jedna od "gurua" bihevioristickog pristupa, još krajem 20-tih godina 20, veka jezgrovito je definisala suštinu orijentacije na polivalentne potencijale čoveka u procesu rada i novu misiju menadžmenta: "menadžment je postizanje ciljeva pomoću ljudi". Iz ovakvog stava jasno proističu i nove uloge menadžera koji ne mogu biti moderni "goniči robova-', već ljudi koji dobijaju i nove, šire i delikatnije uloge. Poznati savremeni kanadski teoretičar menadžmenta H. Mintzberg je identi- fikovao deset najvažnijih uloga savremenog menadžera i grupisao ih je u tri kategorije. U kategoriji interpersonalnih uloga najvažnije su uloge: nominalnog vođe; lidera i veziste; u kategoriji informacionih uloga su uloge: monitora; diseminatora (koji širi informacije) i portparola, a u kategoriji odlučivalačkih uloga su uloge: preduzetnika; eliminatora poremećaja; alokatora resursa i pregovarača. Realizacija bilo koje od navedenih menadžerskih uloga podrazumeva svakodnevno donošenje odgovarajućih odluka, koje, zatim, treba sprovesti u delo. To, nadalje, znači, da osim neophodnih znanja (tehnoloških, ekonomskih, pravnih i dr.) menadžer moni imati i odlučnost i hrabrost da donese odluku od čije realizacije se očekuje konkretan efekat, ali i reakcija socijalne sredine, kako interne (zaposlenih, vlasnika, ostalih menadžera itd.), tako i šireg društva. Strah od rizika, preteran oprez, uzmicanje od posledica pogrešnih odluka isl,, najčešći su razlozi što mnogi, inače stručno kompetentni i iskusni stručnjaci nerado prihvataju profesiju menadžer koja po svim istraživanjima spada u red najstresnijih zanimanja uopšte. Uspešno obavljanje navedenih uloga podrazumeva da menadžeri poseduju široka znanja, ne samo tehničko-tehnološka, informatička i si., već naročito znanja iz društvenih nauka (ekonomije, sociologije, psihologije itd.) koje ga osposobljavaju za sledeće važne veštine: konceptualne; interpersonalne; tehničke. Takođe, sve to potvrđuje tezu da je menadžment sinteza znanja (knowledge) i veština (skills) i da samo jedna, bilo koja, komponenta u strukturi kompetentnosti nije dovoljna za uspešno upravljanje. Naravno, osobine dobrog menadžmenta uvek podrazumevaju i etički vrednosti ličnosti menadžera. Štaviše, to sve više postaje i glavna karakteristika savremenog poslovnog upravljanja. Savremeno upravljanje uvek podrazumeva i timski rad, a to znači i poznavanje grupne dinamike i raznih veština rešavanja konflikata. Liderstvo, odnosno vođenje, kao proces

uticanja i sposobnost motivisanja drugih, takođe su menadžerski zadaci i izazovi koji imaju širu društvenu dimenziju koja se takođe može sociološki interpretirati. Pri tome, jasno se diferencira nekoliko stilova vođenja, o čemu slikovito govori Tabela 3 (prema: D. Goleman: "Leadership that Gets Results", Harvard Business Review, March-April, 2000). Društva i njegova struktura Komuniciranje, kao takođe eminentno društveni proces, rastuće je važan 111 sadržaj menadžerske prakse, što sve profesiju menadžera Čini jednom od, za sociološko istraživanje, najprivlačnijih. Ipak, možda se najveći izazovi za menadžment sadrže u ciljevima poslovne etike i društvene odgovornosti,, kojoj se u teoriji i praksi savre- menog menadžmenta poklanja sve veća pažnja, jer su to merila rada menadžera za koja je šira društvena zajednica najviše zainteresovana. A u okviru ove odgovornosti posebno se prati odgovornost koja se odnosi na ekološke kriterijumeposlovanja. To je sasvim razumljivo ako se imaju u vidu svi oblici ekoloških i posebno zdravstvenih rizika koji se javljaju u tržišnoj utakmici za što veće profite, pri čemu etički, a ne samo pravno i ekonomski odgovoran menadžer ne srne nikad zaboraviti da njegovo poslovanje dugoročno zavisi od toga kakav će sud o njemu doneti ne samo njegov upravni odbor ili skupština akcionara, nego i šira društvena zajednica, dakle društvo. Zato verujemo i nadamo se da će poslovni moral i socijalna odgovornost u budućnosti biti i najvažniji kriterijumi uspešnosti rada svih menadžera kao odgovornih profesionalaca, bez obzira u kojim oblastima rade i na kojim se upravljačkim nivoima nalaze. Tabela 3: Stilovi vođenja ■-

ŠK

Kako lider deluie®

mmm^mmm

■MMtfMMf

•Zah'tcVaircnUtnbi'i v .izvršenje

it •

•MobiliM^udevkavaii pstvarenj.u;y.iziie. ;

PRIPAJAJUĆI V

Kreira ham«,nijun

■

& ■: ■

;

■ ■

'

';gradi.emoćioname»

-

|yeze;- ■■

iiffiiiii

Posfiže konsenzus

;> ■ • • •• . • .

'IĆI .UKORAK-'

4MM M ;;>• V ■ '-.¿'Vi TRENERSKI

M MM

Stil izra/.en frazom WUcmimšio ti '.kažem"''

WMimmm m rnm mm ■ili".. ; ipnvommesm

i Kada je stil najeiVktivniji

^knžtiikalias postoj! problem s Ziipusleinm . Sgdfpromcne ■

Snianjujc jaz u liniu

msm-

■

"Šta vi misliti o..:" ■ ■ ■ Učvršćuje ISSIMfr - ■ : • . 1

^mMm^rn m mmmmmm.

mm^i& MS

:;kompetentnog;timai^

l^rdc . . ^rfonnansj..

: ...... ■■■■ Razvija ljude-za "budućnost 11 ■ . : ■ ■'

"Pokušaf to"

lilS^^HM

agii*«

Ida'poboljšajuV.;:..;^.;7:

. v.'. ... :.. • •.!•:• V

Pitanja za diskusiju 1. U čemu se ogledaju najveći problemi definisanja ljudskog društva? 2. Kako ae, u najkraćem, može definisati ljudsko društvo? 3. Zašlo možemo govoriti o "naturalizmu čoveka" i "humanizmu prirode"? 4. U čemu se ogleda društvena suština ljudskog rada? 5. Šta su osnovne pretpostavke i činioci ljudskog rada?

112

6. Šta su potrebe i kako one utiču na društvenu reprodukciju? 7. Objasniti pojam "produktivnost rada" i faktore uticaja 8. Analizirajte nastanak i razvoj tehnologije kao društvene pojave 9. Objasnite pojam "tehnološki determinizam'' 10. Objasnite životni ciklus prihvatanja tehnologije 11. Zastoje podela rada bazični princip rada i proizvodnje? 12. Razmotrite značaj svojine kao dimenzije društvenih odnosa Osnovi sacio log ije 13. Objasnite sociološki značaj preduzetništva 14. Analizirajte sociološku prirodu menadžment procesa 15. Zašto savremeni menadžment dominantno fokusira znanje i ljudske resurse?

2. ELEMENTI DRUŠTVENE STRUKTURE Pojam "struktura" je verovatno najviše koriŠćen pojam, ne samo u sociologiji, koja ga je, inače, preuzela iz prirodnih nauka. UopŠte, on označava složenu i manje-vise stabilnu celinu odnosa između elemenata neke pojave koja omogućuje njegovu trajniju održivost, ali i očuvanje razlike u odnosu na druge celine. U tom smislu, svaka struktura sadrži: 1. elemente; 2. odnose koji postoje između elemenata i 3. sistem, kao relativnu stabilnost povezanih elemenata. Netačno je izjednačavati pojam strukture i sastava (Što je, doduše, najbliži pre- vod latinske reči structura), jer struktura i sastav mogu biti u različitim odnosima. Npr. struktura se može promeniti, a sastav ostati isti (ista grupa ljudi može se ponašati odgovorno i savešno, a u sledećem trenutku sasvim suprotno). U drugom slučaju, sastav se može promeniti, a struktura ostati ista (odgovornost i savesnost se traži od svakog sastava grupe). Drugim recima, sastav nam govori od kojih i kakvih elemenata se neka grupa sastoji, dok nam struktura govori o načinu na koji su oni sastavljeni. Primer strukture molekule dijamanta i uglja pokazuje da isti atomi, dakle isti sastav, različito strukturirani (povezani) daju dva posve različita kvaliteta. Uređenost elemenata u nekoj strukturi govori, zapravo, o organizaciji tih elemenata, S tim da u društvenim strukturama uvek postoji ijedan poseban element - kultura, tako daje svaka društvena struktura uvek nešto više od obične organizacije. Zbog toga, pod društvenom strukturom se može podrazumevati mreža između i unutar grupa, institucija, organizacija i drugih elemenata društva koji su vrednosno, kulturno i normativno uređeni i povezani u stabilnu celinu, odnosno sistem." Nadalje, netačno je izjednačavati i pojmove struktura i sistem, jer ovaj drugi pojam znači celinu sastavljenu od relativno čvrsto povezanih elemenata. Znači, za sistem su važni odnosi koji postoje između elemenata. Ako ti odnosi počinju da slabe po intenzitetu i bliskosti, tada dolazi do slabljenja ili čak raspada sistema, koji i dalje ima ne samo sastav (elemente), nego i strukturu, ali koja više nije funkcionalna i ne služi potrebama celiue. T. Patsons definiše društveni sistem kao skup dva ili više društvenih aktera koji su povezani manje ili više stabilnom interakcijom unutar ograničene okoline. Na mogućnosti različitog strukturiranja (re-organizovanja) istih elemenata zasniva se i očekivanje da se mogu popravljati određena sistemska stanja, što se posebno praktikuje u poslovnim sistemima, ali i u političkim i državnim.44 Kada je reč o globalnoj društvenoj strukturi, zapravo strukturi globalnog društva, onda su glavni njeni elementi društvene grupe, društvene organizacije i društvene institucije, odnosno obrasci ponašanja, kao relativno trajne kolektivne tvorevine istorijskog razvoja Sistemska teorija (teorija sistema) bila je vladajuča paradigma u sociologiji 1950-ih i 1960-ih koju su razvijali sociolozi okupljeni naHarvardu oko T. Parsonsa. Uprkos svom velikom uticaju ovoj teoriji su suprotstavljeni jaki kontraargumenti kao: 1. ova teorija ne objašnjava sukobe i promené u društvu, 2. isuviše je apstraktna i stoga teško primenjiva u konkretnim sociološkim istraživanjima, 3. nerealna je pretpostavka o vrednosnom konsenzusu u društvu, 4. ova teorija ne može da objasni zašto su neka društva nerazvijena, itd.

5!i

ljudskog društva. Suštinska karakteristika svih njih sadrži se u činjenici da se sve one, brže ili sporije - menjaju. S obzirom da su ljudi osnovni činioci svakog društva oni su istovremeno i elementi svih društvenih struktura koje nastaju kao posledica obavljanja njihovih socijalnih uloga, au Društva i njegova struktura 113 zavisnosti od njihovog društvenog položaja. Na taj način ljudi formiraju različite društvene grupe kao specifične i relativno stalne forme društvenog života pojedinaca povezanih zajedničkim ciljevima. Društvene grupe su grupe ljudi povezane raznim Činiocima (poreklom, delo- vanjem, interesima, željama, sklonostima itd.). Bez obzira na kriterijum grupisan- ja, bitno je da svako ima snažno osećanje pripadnosti datoj grupi. U literaturi postoje brojne tipologije ili podele društvenih grupa prema raznim obeležjima. Najčešće razlikujemo sledeče vrste grupa: srodmčke (rodovi, bratstva, porodica); funkcionalne (ekonomske), religijske, političke, kulturne, sportsko-rekreativne; statusne (klase, staleži, slojevi, elita i masa); prostorne (seosko ili gradsko stanovništvo); kulturno-istorijske (na osnovu porekla, etničke zajednice, plemena, narod, nacije); društvene grupe - male i velike, otvorene (partije) i zatvorene (sekte); formalne i neformalne itd.

Pri tome, čovek je "element" koji istovremeno može (i mora, jer obavlja različite funkcije) pripadati većem broju različitih grupa, odnosno društvenih struktura. Članovi grupe nalaze se u neprekidnoj interakciji i imaju osečaj zajedničkog identiteta (tzv. "mi" osećaj pripadanja). Znači, grupe uvek podrazumevaju mnoštvo ljudi, odnosno pojedinaca, Društva i njegova struktura 116 povezanih nekim društvenim procesima koje obavljaju na osnovu društvenih pravila i normi, Osim toga, grupu karakteriše i specifična unutrašnja organizacija (hijerahija) i upravljanje, kao i otvorenost/zatvorenost prema spolja, U tipologiji društvenih grupa razlikuje se još nekoliko fenomena. Tako npr. pojam agregata, obuhvata obične skupinu međusobno nepoznatih ljudi koji su slučajno samo fizički i prostorno bliski (putnici u autobusu, bioskopski gledaoci). Masa, osim što je negativni korelat i antipod elite, označava grupu, koja je pasivna, vođena, neo- rganizovana i bez inicijative, za razliku od elite koja je vodeća manjina i puna inicijative. Važan je i pojam gomile, kao specifičnog agregata, koja obuhvata neorgani- zovano, privremeno i nestabilno mnoštvo ljudi koji su prostorno i psihosocijalno povezani i aktivni, za razliku od mase, i to obično na spontan, stihijski i neretko agresivan način. Osim ovih, postoji i pojam statističke skupine koju odlikuju neka zajednička obeležja (pol, starost, obrazovanje), ali nemaju zajedničke odnose i procese. Takođe, nisu sve grupe jednako važne za naš ukupni život. Stoga neki sociolozi prave razliku između tzv. primarnih i tzv. sekundarnih društvenih grupa, Prve su manje i dugotajnije, a odnosi među članovima su veoma bliski. Primer takvih grupa su porodica, prijatelji, vršnjaci i si, i one su bitne za proces tzv. primarne socijalizacije. Sekundarne grupe odlikuje daleko veća brojnost članova, slaba emotivna povezanost i slabija međusobna interakcija (npr. političke stranke, profesionalna udruženja i dr.). Kao kompleksne društvene strukture grupe se menjaju i razvijaju, rastu, opadaju, pa i raspadaju. Uopšte, dinamika grupe može se posmatrati sa više aspekata, zavisno od njene primarne delatnosti, njenog cilja, načina organizovanja, trajnosti, otvorenosti/zatvorenosti i drugih činilaca. Sa stanovišta njene unutrašnje strukture i kohezije u grupi se mogu razlikovati dva tipa procesa: integrativni (konjunktivni), koji doprinose spajanju i učršćenju grupe, kao što su procesi kooperacije, akomodacije i asimilacije. Drugi tip procesa proizvodi suprotne efekte, dakle, razgradnju grupe (disjunktjvni procesi) do čega dolazi usled preteranog takmičenja (kompeti- cije) u grupi, nepotrebnog rivalstva i borbenog nadmetanja koje dovodi do destruktivnih konfkikata. U stvari, ljudi ne ispoljavaju svoje pripadanje društvu kao najširoj strukturi, već to ostvaruju kroz manje interakcijske strukture (porodica, radna grupa, prijateljstvo itd.), tj. kroz interpersonalne veze. Ove veze počivaju na nekoliko principa: zadovoljstva (pleasure), racionalnosti, reciprociteta, čestitosti i prijatnosti (fairness). (Kornblum, str. 168-9). Mada je svaki pojedinac rođen unutar nekog šireg društvenog sistema koji ga oblikuje i socijalizuje, postoje i brojni naglašeno individualni činioci koji doprinose da život u "mikro" strukturama bude raznolik i bogat po svojim sadržajima i neobičnim interakcijama. Već smo videli da ovim problemima, a posebno pitanjma komuniciranja, simboličkog interakcionizma, oblicima govora (verbalni i neverbalni) itd., savremena sociologija posvećuje veliku pažnju. Takođe, ranije je istaknuto daje čovek oduvek bio objektivno prinuđen, a subjektivno zainteresovan da se udružuje u različite vidove društvenog grupisanja. Isto tako, videli smo da sociologiju prvenstveno interesuje sadržaj i karakter međusobnih veza i odnosa članova grupe, ja tek sekundarno njena veličina i oblik, mada su i to varijable koje mogu imati i svoje samostalno značenje. Sve to je dovoljan razlog da se kaže da je društvena grupa 'jedan od najvažnijih socioloških fenomena koji se mogu razvrstavati (kl as i fi kov a ti) na različite načine, počev od njihovog sadržaja, funkcija, od karaktera unutrašnjih veza, strukture moči, trajnosti, veličine, načina organizovanja, načinu formiranja i pristupanja, otvorenosti, brzini promena itd. Mnogi autori socioloških udžbenika s pravom ovim pitanjima posvećuju znatnu pažnju, tako da su razvijene veoma zanimljive klasifikacije. Posebno su interesantne tzv. dihotomne (dvojne) klasifikacije koje polaze od nekog

obeležjau tzv, dvostrukoj projekciji (npr. velike i male grupe; stalne i privremene; formalne i neformalne; autoritarne i egalitarne itd.).45 Takođe, u starijoj sociološkoj literaturi se često mogu naći podele društvenih grupa na tzv totalne i parcijalne. Prve, zapravo obuhvataju globalno društvo, a druge se dele po raznim kriterijumima, Neke od njih ćemo analizirati u nastavku ovog teksta. Inače, jedna od podela parcijalnih društvenih grupa izgleda ovako; 117 • Osnovi sacio velike i male društvene grupe: 1. klase; 2. kaste, staleži, slojevi i profesije; 3. log ije porodice • teritorijalne i interesne društvene grupe; 1, selo i grad; 2. birokratija i teh- nokratija proizvodne i neproizvodne društvene grupe: 1. proizvodne; 2. inteligencija; 3. profesije i zanimanja formalne i neformalne društvene grupe • otvorene i zatvorene društvene grupe demokratske i autoritarne društvene grupe. U nastavku, izvršićemo kraću analizu samo nekoliko odabranih društvenih grupa, za koje verujemo da su posebno interesantne. Time, naravno, ne mislimo da su ostale društvene grupe ni manje važne, ni manje interesantne, već nam prostor ne dozvoljava da se na svima zadržimo.

45

O ovome veoma inspirativno piše prof. dr M. Mitrović u svom poznatom udžbeniku

Uvod u sociologiju i sociologiju prava, 2. izdanje, Beograd, 2007, naročito str. 118-122

2.1. PORODICA Porodica je jedna od najstarijih parcijalnih, primarnih društvenih grupa, ali 118 istovremeno i najvažnijih. Unutar nje ostvaruje se veći broj važnih društvenih procesa: biološki (reproduktivni, seksualni), ekonomski (prihodovanje i rashodi, odnosno "poslovi domaćinstva"), » socijalizacijsko-edukativno-kulturni, emotivni, * zaštitni i drugi. Ukratko, porodica je zajednica lica koja žive zajedno, udružuju sredstva i rade, uče, zabavljaju se, štite se i ispomažu, stvaraju i podižu potomstvo. Već ovako jednostavno određenje porodice daje dovoljno opravdanja da se kaže da je to "kamen temeljac" svakog društva. Najmanja porodična struktura je tzv. nuklearna porodica, a sastoji se od muža i žene i njihove (ili usvojene) maloletne đece. Ovakav koncept heteroseksualne porodice razvio je poznati sociolog Geoi-g Peter Murdock u svom poznatom delu "Social Structure" (1949), Međutim, istori- jsko iskustvo pokazuje da ni to ne mora uvek da bude osnovna jedinica porodičnog života, jer nomadski život nekih siromašnih plemenskih zajednica ili migracije i razdvajanje savremenih porodica, dovode do toga da zajednica majke i deteta ostaje, doduše nepotpuna, nuklearna porodica. Proširena porodica nastaje procesom vertikalnog širenja (priključivanjem tzv. treće generacije, npr, roditelja jednog od supružnika) ili procesom horizontalnog širenja (npr. priključivanjem brata ili sestre jednog od supružnika, dakle iz iste generacije, ili pak usvajanjem nečijeg deteta, odnosno prihvatanjem nekog starijeg lica na izdržavanje). U zapadnim društvima, ali i u mnogim drugim, pa i našem, porodica je zasnovana na monogamiji, tj, braku između jedne muške i jedne ženske osobe (što se reguliše i porodičnim zakonodavstvom). Doduše; danas, takođe na Zapadu, postoje i države koje zakonom dopuštaju sklapanje braka između osoba istog pola, odnosno zasnivanje homoseksualne porodice. Takve porodice imaju decu iz ranijih heteroseksualnih veza sadašnjih homoseksualnih "supružnika", ili imaju usvojenu decu. Nedavno je to legalizovano npr. u Holandiji, Danskoj, Norveškoj i još nekim zemljama, ali raste pritisak raznih društvenih pokreta za ljudska prava da se to ozakoni i u nekim drugim zemljama. S druge strane, širi se broj zemalja u kojima je dozvoljena poligamija, odnosno pravo da muškarac i žena imaju vise od jednog bračnog druga. U tom slučaju, moguće su dva oblikapoligamije; l. poliginija, kada muškarac može biti istovremeno oženjen sa više žena (npr, to dopušta islam, ali i mormonstvo npr.); 2. poliandruja, kada žena istovremeno ima dva ili više muževa (obično su to braća), što je inače vrlo retko (oko 0,5% od ukupnog broja brakova). Evolucija različitih modaliteta porodičnog života pokazuje veliku raznolikost formi porodičnog života, nastalih najviše zbog promena samog sadržaja koji se menjao u sled dejstva različitih prvenstveno vanporodičnih faktora. Ali i promene samih porodičnih formi mogu imati sasvim neočekivane uzroke: a) poželjne (rađanje dece, usvojen] e isl) ili pak, b) nepoželjne (npr. smrt jednog ili oba roditelja, smrt dece, rastavljanje i razvodi itd.). S tim u vezi, neki sociolozi (Haralambos i Holborn, str. 505) smatraju da je dovoljno da u porodici postoji žena, uz maloletnu decu i eventualno ženine roditelje, pa da se govori o porodici. Takve porodice su česte u siromašnim ili ratom i nekom nesrećom razorenim društvima, gde većina porodica nema odrasle muškarce i one fee zovu matrifokalne ili matrijarhalne porodice. Mada mnogi sociolozi nisu saglasni da danas dominirapatrifokalna (patrijarhalna) porodica gotovo svi su saglasni da je u većem delu ljudske prošlosti dominirala matrifokalna porodica. Tzv. jači (muški) pol teško priznaje prevlast "slabijeg" pola kojem je priroda dodelila ipak najvažniju biološku funkciju rađanje (i podizanje) dece. Gidens (2002) kaže (str. 137) daje "model muški branilac porodice" sve donedavno bio široko zastupljen u većini industrijalizovanih društava, ali sada više nije. Najnovija dostignuća u humanoj genetici (genski transfer, kloniranje i dr.) mogu dodatno biološki, a onda i porodično, relativizirati (smanjiti) ulogu "jačeg pola" u reprodukciji naše vrste. Nema sumnje da će i to doprineti jačanju feminističkih pristupa analizi porodice, posebno njenih tradicionalnih funkcija. Na to upozorava i M. Kastels (u četvrtom poglavlju drugog toma svoje monumentalne trilogije lInformaciono doba: ekonomija, društvo i kultura\ a koje nosi naslov "Kraj

Društva i njegova struktura

patrijarhalizma") kada opisuje trend dekonstrukcije patrijarhalne porodice i širenje feminističkih pokreta po čitavom svetu koji, inače, imaju različite pristupe i ciljeve: od pokreta za prava žena, preko otpora nasilju i muškoj dominaciji, pa sve do lezbijskog feminizma. Kastels posebno analizira krizu nuklearne porodice u postmodernoj Americi gde dolazi do pojave raznih alternativnih tipova porodica kao posledice emocionalne otuđenosti, homoseksualnosti i pragmatične obnove porodičnog i bračnog ugovora na 119 Osnovi sacio log ije osnovu potpune deobe roditeljstva. Istorijsld razvoj ljudskog društva pokazao je daje nižem stupnju divljaštva postojao promiskuitet, kao faza neregulisanih polnih odnosa, kada nije bilo nikakvih zabrana u pogledu "bračnih" veza između članova horde. Prvi istorijski oblik braka i porodice kao socijalne kategorije, a ne samo biološke, poznat je kao grupni brak. On nastaje na srednjem i višem stupnju divljaštva i javlja se kao: a) krvno-srodni- čki braky u kome su bračne grupe izvođene po generacijama. Na ovom nivou porodice preci i potomci su bili isključeni iz polnog opštenja, odnosno postojala je zabrana polnih odnosa između roditelja i dece; i b) porodicapunalua - gde postoji zabrana polnog opštenja između braće i sestara. Ovaj havajski termin, može se prevesti kao "ortak", prisni drug isl. Bitna odlika ove porodice bila je u postojanju svojevrsne zajednice muževa i žena u okviru određenog porodičnog kruga, iz koga su isključene sestre i braća, odnosno bračni odnosi među pripadnicima krvnog srodstva, tako da sestre jednog roda postaju zajedničke žene braće iz drugog roda. To je prvi korak ka napuštanju grupnog braka i stvaranju braka parova. SindijazmiČka porodica predstavlja prelazili istorijski oblik ka monogamijskoj porodici. Ona se karakteriše brakom u parovima, između jednog muškarca ijedne tzv. glavne žene, s tim da su i žene imale svoje "glavne" muškarce. Monogamna porodica, karakteristična za civilizaciju, nastala je iz porodice parova tako što su se parovi već ranije počeli izdvajati i duže živeti zajedno i samostalno. Takva porodica je mogla nastati zahvaljujući razvoju proizvodnih snaga koji im je obezbeđivao samostalnu, a ne više grupnu, egzistenciju, Nastanak monogamije, kako pokazuje Engels u svom delu "Poreklo porodice, privatne svojine i države", povezan je sa pojavom privatne svojine u društvu i težnjom da se ona zaštiti, i da se ostavi nasleđe potomstvu sa neospornim očinstvom, Nastanak monogamijske porodice poklapa se sa procesom raspadanja starog gentilnog uređenja prvobitne zajednice i nastankom prvog klasnog društva u istoriji. Na tlu klasne civilizacije monoga- mijska porodica je dominantni oblik porodice, povezan sa privatno-svojinskim pro- dukcionim odnosima u društvu. U okviru evolucije porodičnog života potrebno je pomenuti i formu tzv. konkubinata, kao oblika porodice u kojoj muž ima pravo da u porodicu dovede i priključi, ali bez braka, još jednu ženu i njene potomke, pri Čemu ni konkubina u odnosu na suprugu, ni njena deca u odnosu na svoju polubraću po pravilu nemaju ravnopravan položaj. Međutim, osim pune materijalne zaštite (pravo na nasleđe), supruga nije imala nikakvu emocionalnu i drugu prednost u odnosu na konkubinu. Sociološko interesovanje za porodicu je rastuće. To je i razumljivo imajući u vidu njen fundamentalni značaj za dinamiku svih ostalih društvenih struktura. Ako se nekad u tome i pretera, to je uvek bolje nego da se zanemari problematika porodičnih zajednica. U porodici se s jedne strane začinje, u značajnoj (ponekad i presudnoj) meri, sav budući socijalni život svakog člana društva; u njoj počinju prvi procesi socijalizacije, vaspitanja, seksualne higijene (izbegavanje incesta), usvajanje radnih navika, učenje o ekonomskim vrednostima imovine, usvajanje estetskih krite- rijuma, poštovanje tradicije itd., S druge strane, porodica je i otvoren sistem na koji snažno utiče uža i šira socijalna okolina. Taj uticaj se ostvaruje direktno, putem ličnih kontakata sa ljudima iz te okoline, a u poslednje vreme sve više indirektno, naročito posredstvom virtuelnih medija (radija, telefona, televizije, interneta isl.) koji u porodični ambijent unose neku novu realnost i faktički utiču na higijenu porodičnog života. Neretko se govori o tome da je savremena porodica "izložena" medijskoj agresiji koja u porodicu donosi iluzije, izolaciju, virtuelnost i dezintegraciju, zbog čega više nije tako sigurno utočište i pribežište od najrazličitijih nasrtaja iz spoljnjeg sveta. Sve to, samo je deo razloga koji utiču na potrebu da se porodica posmatra kao složen sistem dinamičkih odnosa i veza, a što podrazumeva i tipoloŠko razlikovanje različitih vrsta porodice, kako po sadržaju, tako i po oblicima. U tom smislu, u sociologiji postoje

različiti pokušaji klasijikovanja savremeneporodice, koji koriste različite kriterijume. Najčešće se polazi od sledećih kriterijuma: prema svojinsldm odnosima, tj. prema vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju (kapitalu) 1 njihovoj veličini (bogatstvu); prema dominantnim izvorima prihoda; prema zanimanju "glavnih" menjao usled dejstva različitih Društva i njegova struktura 119 prvenstveno vanporodičnih faktora. Ali i promene samih porodičnih formi mogu imati sasvim neočekivane uzroke: a) poželjne (rađanje dece, usvojenje isl) ili pak, b) nepoželjne (npr. smrt jednog ili oba roditelja, smrt dece, rastavljanje i razvodi itd.). S tim u vezi, neki sociolozi (Haralambos i Holborn, str. 505) smatraju da je dovoljno da u porodici postoji žena, uz maloletnu decu i eventualno Ženine roditelje, pa da se govori o porodici. Takve porodice su česte u siromašnim ili ratom i nekom nesrećom razorenim društvima, gde većina porodica nema odrasle muškarce i one Se zovu matrifokalne ili matrijarhalne porodice. Mada mnogi sociolozi nisu saglasni da danas dominirapatrifokalna (patrijarhalna) porodica gotovo svi su saglasni da je u većem delu ljudske prošlosti dominirala matrifokalna porodica. Tzv. jači (muški) pol teško priznaje prevlast "slabijeg" pola kojem je priroda dodelila ipak najvažniju biološku funkciju - rađanje (i podizanje) dece. Gidens (2002) kaže (str. 137) daje "model muški branilac porodice" sve donedavno bio široko zastupljen u većini i ndus trij al i z ovan i h društava, ali sada više nije. Najnovija dostignuća u humanoj genetici (genski transfer, kloniranje i dr.) mogu dodatno biološki, a onda i porodično, relativizirati (smanjiti) ulogu "jačeg pola" u reprodukciji naše vrste. Nema sumnje da će i to doprineti jačanju feminističkih pristupa analizi porodice, posebno njenih tradicionalnih funkcija. Na to upozorava i M. Kastels (u četvrtom poglavlju drugog toma svoje monumentalne trilogije 1Informaciono doba: ekonomija, društvo i kultura', a koje nosi naslov "Kraj patrijarhalizma") kada opisuje trend dekonstrukcije patrijarhalne porodice i širenje feminističkih pokreta po čitavom svetu koji, inače, imaju različite pristupe i ciljeve: od pokreta za prava žena, preko otpora nasilju i muškoj dominaciji, pa sve do lezbijskog feminizma. Kastels posebno analizira krizu nuklearne porodice u postmodernoj Americi gde dolazi do pojave raznih alternativnih tipova porodica kao posledice emocionalne otuđenosti, homoseksualnosti i pragmatične obnove porodičnog i bračnog ugovora na osnovu potpune deobe roditeljstva. Istorijski razvoj ljudskog društva pokazao je daje nižem stupnju divljaštva postojao promiskuitet, kao faza neregulisanih polnih odnosa, kada nije bilo nikakvih zabrana u pogledu "bračnih" veza između članova horde, Prvi istorijski oblik braka i porodice kao socijalne kategorije, a ne samo biološke, poznat je kao grupni brak. On nastaje na srednjem i višem stupnju divljaštva i javlja se kao: a) krvno-srodni- čki brak, u kome su bračne grupe izvođene po generacijama, Na ovom nivou porodice preci i potomci su bili isključeni iz polnog opštenja, odnosno postojala je zabrana polnih odnosa između roditelja i dece; i b) porodicapunalua - gde postoji zabrana polnog opštenja između braće i sestara. Ovaj havajski termin, može se prevesti kao "ortak", prisni drug isl. Bitna odlika ove porodice bila je u postojanju svojevrsne zajednice muževa i žena u okviru određenog porodičnog kruga, iz koga su isključene sestre i braca, odnosno bračni odnosi među pripadnicima krvnog srodstva, tako da sestre jednog roda postaju zajedničke žene braće iz drugog roda. To je prvi korak ka napuštanju grupnog braka i stvaranju braka parova, Sindijazmička porodica predstavlja prelazili istorijski oblik ka monogarnijskoj porodici. Ona se karakteriše brakom u parovima, između jednog muškarca i jedne tzv. glavne žene, s tim da su i žene imale svoje "glavne" muškarce. Monogamna porodica, karakteristična za civilizaciju, nastala je iz porodice parova tako što su se parovi već ranije počeli izdvajati i duže živeti zajedno i samostalno. Takva porodica je mogla nastati zahvaljujući razvoju proizvodnih snaga koji im je obezbeđivao samostalnu, a ne više grupnu, egzistenciju. Nastanak monogamije, kako pokazuje Engels u svom delu "Poreklo porodice, privatne svojine i države", povezan je sa pojavom privatne svojine u društvu i težnjom da se ona zaštiti, i da se ostavi nasleđe potomstvu sa neospornim očinstvom. Nastanak monogamijske porodice poklapa se sa procesom raspadanja starog gentilnog uređenja prvobitne zajednice i nastankom prvog klasnog društva u istoriji, Na tlu klasne civilizacije monoga- mijska porodica je dominantni oblik porodice, povezan sa privatno-svojinskim pro- dukcionim odnosima u društvu. U okviru evolucije porodičnog života potrebno je pomenuti i formu tzv. konkubinata, kao oblika

porodice u kojoj muž ima pravo da u porodicu dovede i priključi, ali bez braka, još jednu ženu i njene potomke, pri čemu ni konkubina u odnosu na suprugu, ni njena deca u odnosu na svoju polubraču po pravilu nemaju ravnopravan položaj. Međutim, osim pune materijalne zaštite (pravo na nasleđe), supruga nije imala nikakvu emocionalnu 120 i drugu Društva i njegova struktura prednost u odnosu na konkubinu. Sociološko interesovanje za porodicu je rastuće. To je i razumljivo imajući u vidu njen fundamentalni značaj za dinamiku svih ostalih društvenih struktura. Ako se nekad u tome i pretera, to je uvek bolje nego da se zanemari problematika porodičnih zajednica. U porodici se s jedne strane začinje, u značajnoj (ponekad i presudnoj) meri, sav budući socijalni život svakog člana društva; u njoj počinju prvi procesi socijalizacije, vaspitanja, seksualne higijene (izbegavanje incesta), usvajanje radnih navika, učenje o ekonomskim vrednostima imovine, usvajanje estetskih krite- rijuma, poštovanje tradicije itd. S druge strane, porodica je i otvoren sistem na koji snažno utiče uža i šira socijalna okolina. Taj uticaj se ostvaruje direktno, putem ličnih kontakata sa ljudima iz te okoline, a u poslednje vreme sve više indirektno, naročito posredstvom virtuelnih medija (radija, telefona, televizije, interneta isl.) koji u porodični ambijent unose neku novu realnost i faktički utiču na higijenu porodičnog života. Neretko se govori o tome da je savremena porodica "izložena" medijskoj agresiji koja u porodicu donosi iluzije, izolaciju, virtuelnost i dezintegraciju, zbog čega više nije tako sigurno utočište i pribežište od najrazličitijih nasrtaja iz spoljnjeg sveta. Sve to, samo je deo razloga koji utiču 11a potrebu da se porodica posmatra kao složen sistem dinamičkih odnosa i veza, a što podrazumeva i tipološko razlikovanje različitih vrsta porodice, kako po sadržaju, tako 1 po oblicima. U tom smislu, u sociologiji postoje različiti pokušaji klasifikovanja savremene porodice, koji koriste različite kriterijume. Najčešće se polazi od sledećih kriterijuma: prema svojinskim odnosima, tj, prema vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju (kapitalu) i njihovoj veličini (bogatstvu); prema dominantnim izvorima prihoda; prema zanimanju "glavnih" (odraslih) članova; prema mestu življenja (seoska, urbana); prema geografskoj lokaciji; prema distribuciji autoriteta u porodici; prema veličini, odnosno broju članova; prema bračnom statusu (bračna i vanbračna); itd. U svakom slučaju, možemo zaključiti da je "porodica osnovna društvena grupa koja, zavisno od istorijskog i društveno-ekonomskog razvitka okuplja lica vezana brakom i njihovo potomstvo, a eventualno još i širi ili uži krug krvnih i drugih srodnika, koji se udružuju radi zadovoljenja raznovrsnih biološkh potreba (zadovoljenje polnog nagona, rađanje i podizanje đece), ekonomskih potreba (proizvodnja, potrošnja, razmena), socijalnih (zaštita članova porodice), vaspitnih, emotivnih i drugih potreba" (M. Mladenović, str, 32). Već smo rekli, a i iz prethodne definicije je vidljivo da porodica kao primarna društvena grupa ima različite funkcije. Prva njena funkcija je reproduktivna. Naime, zadovoljenje seksualnog polnog nagona i rađanje đece, tj. biološka reprodukcija čo- veka predstavlja jednu od osnovnih funkcija svake porodice. Nažalost, u nekim kulturama, posebno gradskim, naglo slabi potreba za rađanjem dece, jer se deca doživljavaju samo kao velika obaveza i finasijsko opteređenje za porodične budžete, a neki roditelji (potencijalni) u njima vide i prepreku za sopstveno karijerno napredovanje. Takav pristup dovodi do fenomena "bele kuge" (manje je broj rođenih od broja umrlih) i do senilizacije (starenja) društva što ima krupne demografske (a neretko i nacionalne; menja se nacionalna struktura stanovništva) posledice. Apele za većim rađanjem moraju pratiti i konkretne podrške mladim roditeljima, a pre svega ekonomske i socijalne mere. Druga funkcija porodice je emotivna. U porodici, kao primarnoj društvenoj grupi neguje se, razvijaju i ostvaruju različita osećanja (ljubav, poštovanje) među njenim članovinia (između supružnika, između roditelja i dece, starih i mladih). Nažalost, u mnogim porodicama se odvija i druga strana emotivnog života: odsustvo ljubavi (npr. deca su "opterećenje"; supružnici se stalno svađaju itd.); odsustvo poštovanja (roditelji su samo "uslužni servis" deci itd.); generisanje straha, mržnje, me- đugeneracijske nesolidarnosti, nepodnošljivosti, zavisti itd., što sve realno doprinosi razvoju emocionalno nestabilne ličnosti deteta, koje može izrasti u psihotičnog pojedinca sa teškim emocionalnim poremećajima i sklonostima ka anomiji, nasilju itd.

Treće, porodica ima i ekonomsku funkciju. Kao što je poznato iz istorije, porodica je od samog početka bila i proizvođačka i potrošačka jedinica. U uslovima naturalne privrede porodica je predstavljala svojevrsnu privrednu jedinicu društva (npr. velike porodične zadruge), u kojoj se na bazi privatne svojine organizovala i obavljala proizvodnja. Sa Društva i njegova struktura 124 razvitkom robne proizvodnje, ovaj porodični oblik počeo je sve više da se raspada i dolazi do razdvajanja gazdinstva kao proizvodne jedinice i domaćinstva kao potrošačke jedinice. Dalji razvoj robne privrede, posebno industrije, a još kasnije i tzv. uslužnih delatnosti, doveo je prenošenja ekonomskih aktivnosti izvan porodice, u preduzeća, ustanove itd., gde su se se zapošljavali članovi porodice. U poslednje vreme ponovo oživljava porodična ekonomija u smislu razvoja tzv. porodičnog i malog biznisa ("male privrede"). Najnovije tehnološke mogućnosti omasovljavaju i tzv. rad na daljinu (distance vvork) tako da je moguće biti zaposlen izvan porodice (u smislu formalnog radnog odnosa), a posao stvarno obavljati u svojoj kući (na kompjuterskom terminalu uz pomoć interneta ili u nekoj kućnoj delatnosti koja isporučuje del ove nekom većem preduzeću itd). Ovo je naročito povoljno za porodice sa malom decom, zbog problema odsu- stvovanja van kuće, pogotovo ako se ono osetno produžava zbog dužine putovanja na posao i nazad, uz sve prateće traume i frustracije koje utiču na emocionalno raspoloženje itd. Sve to ilustruje snažan trend transformacije ekonomske funkcije porodice koja sada dobija i nove sadržaje i nove oblike. Sto se tiče vaspitno-obrazovne funkcije porodice ona se ogleda kroz njen doprinos socijalizaciji ličnosti. U stvari, porodica je posrednik između pojedinca i šire zajednice. Uz ulogu majke, s kojom đete, ipak najviše, provede vremena i to u najvažnijoj fazi najranijeg detinjstva (što, mnogima daje argumente za tvrdnje da je majka "stub porodice", a time i društva) dete izgrađuje glavne osobine svoje ličnosti (prijateljstvo, srdačnost, (ne)sebičnost, (ne)agresivnost itd.), ali i uči najvažnije veštine (jezik, komuniciranje, odgovornost itd.) i znanja koja će kroz kasniju socijalizaciju (naročito u školi) dodatno usavršavati. Osim toga, u porodici se od najranijeg detinjstva, počev od usmenih predanja, pa preko prenošenja iskustava i veština (''porodičnih tajni"), navika, običaja itd. u porodici se vrši vaspitanje i obrazovanje članova. Rečju, u porodici pojedinac stiče prve navike, moralna i druga shvatanja o odnosima i vrednostima u društvu koja će snažno obeležiti njegovo ponašanje do kraja života. Zato se ponekad i može reći i fizički odraslim i formalno visokoobrazovnim pojedincima da su - nevaspitani. Moguće je, štaviše, da i školski sistem ili neki njegov deo, u prenaglašenoj orijentaciji na obrazovanje, obuku, trening isl., tome makar nehotično doprinese, što, u krajnjem donosi negativan rezultat, ne samo za društvo, već i za takvog pojedinca koji je u velikoj žurbi za obrazovanjem ostao nevaspitan. Naravno, ne treba zanemariti i nasledni (genetski) faktor, ali i on je nastao kao rezultat neke ranije socijalizacije (roditelja, de- dova, pradedova ítd.), A šta, posle svih tih činjenica, reći za one porodice koje nastaju kao posledica bračnog (ili vanbračnog) spajanja supružnika koji osim biološkog potencijala (zdravi su i reproduktivni) nemaju ništa drugo, a pogotovo nemaju tu bitnu socijalno-vaspitnu pretpostavku, jer su i sami i nevaspitani i nesocijali- zovani, a neretko uz to su i ekonomski nepripremljeni (siromašni, nezaposleni, bez stalnih prihoda) za podizanje svoje nove porodice i domaćinstva. Pored navedenih funkcija, porodica ima i zaštitnu funkciju. Ona se ogleda u pružanju raznovrsnih vidova pomoći i zaštite pojedinim njenim članovima. Pored izdržavanja dece, pružanja zadravstvene i druge zašite svojim članovima, porodica ima funkciju socijalnog staranja, zbrinjavanja ostarelih, bolesnih i iznemoglih članova kojima su potrebni različiti vidovi pomoći. Upravo u ovoj funkciji, kada i gde je to potrebno, najbolje se ogleda odnos mladih i sposobnih prema onima drugima, odnosno vaspitanost i solidarnost kao mera humanosti, ne zaboravljajući da, princippijelno, svako može doći u situaciju da traži pomoć drugih članova porodice, ili Šire. Svakodnevno uvećavanje rizika života, kao posledica novog ritma tehnoloških i političkih promena, tržišnih turbulencija, ratnih razaranja, redukcije socijalne države itd., povećavaju broj korisnika raznih vidova socijalnih pomoći (usled nezaposlenosti, invalidnosti itd.), što porodici nameće povećanu potrebu za internom solidarnošću i unutrašnjom socijalizacijom. Međugenera- cijska solidarnost postaje ključ i oslonac porodične stabilnosti i posebno dostojanstva starijih Članova.

2.1.1. Transformacija savremene porodice

Društva i njegova struktura

123

Sve do sada analizirano nedvosmisleno upućuje na zaključak da je porodica izložena snažnim udarima spolja, kao izraz naglih društvenih promena u savremenom društvu, a što se ogleda kroz intenziviranje procesa dezintegracije savremene porodice. Strah zbog te činjenice nesumnjivo je doprineo da mnogi mladi ljudi koji tek treba da formiraju porodicu to izbegavaju ili odlažu i pribega- vaju raznim alternativnim stilovima života izvan porodice kako bi zadovoljili svoje biološke, emocionalne i društvene potrebe. U tom smislu još u 19. veku pojavilo se mišljenje kako porodicu treba zameniti komunom, kao zajednicom u kojoj bi svaki muškarac bio u braku sa svakom ženom i gde bi svi bili roditelji dece komune, a vlasništvo na stvarima bilo bi zajedničko. Takav primer komune osnovan je u Nju- jorku polovinom 19. veka. Podaci o porastu broja razvoda brakova, o povećanju broja nepotpunih porodica, o povećanju omladinske delinkvencije, širenju vanporodičnih oblika seksualnog života, kao i o pojavama drugih vidova porodične patologije, samo su neki indikatori koji ilustruju dezintegrativne procese savremene porodice. Ipak, mnoge Stvarne porodične lomove ne može da obuhvati nikakva statistika, kao Što su lična nezadovoljstva pojedinih Članova porodice koji formalno ostaju njeni članovi, a suštinski, emocionalno, su izvan nje, Inače, visoke stope razvoda brakova u savremenom drušvu nisu isključivo izraz samo porodične patologije, već su i rezultat procesa emancipacije žena, njene ekonomske nezavisnosti i želje da se ubrza uspešna karijera, isprobaju nova iskustva slobode i izazovi promena usled osamostaljivanja bivših supružnika. Sve Češća alternativa braku su i samaČka domaćinstva, odnosno usamljen život, bilo da je to izbor pre stupanja u brak (neudate i neoženjene osobe), bilo da su to brakolomnici koji više nisu spremni da uspostavljaju bilo kakvu porodičnu zajednicu. U donjoj tabeli dajemo komparativni pregled mogućih privlačnosti samačkog i bračnog života:

Tabela 4: Privlačnost samačkog života i života u braku ; i ^ siž's ama čk b"g";zivo t a ^' V Privlačnost života u braku

• Nespremnost na poro.dične .-..obaveze koje iTežnja;^ podrazmnevaju planove, ciljcve i kontrolu ' 'planova; '^zajedničkog.'i-.'postignuća .: . . . . . . . >f. Sloboda prbinene i eksperimentiranja ■■ KStabilno^^^

mmmmmmmmmmm Mogućnost neometane karijero ■

"Karijera' ' seV\liikŠe: O gradi :'iiž oslonac'

'Puna sloboda izbora seksualnog partnera

Uredah scksualrii život ;:• ^ •.

Nezavisan i uzbudljiv način života .

fOđgcVv^

Ljudi se često oslobađaju braka jer su njihovi brakovi ispunjeni nasiljem, preljubom, nepoverenjem i jer su brakovi postali preuski okviri za slobodne inicijative neke bračne strane, budući da u njima često nema istinske ravnopravnosti, uzajamne ljubavi, poverenja, nežnosti i topline, razumevanja, saradnje i poštovanja. Zanimljivo, dolazi i do pojave tzv. "ponovnog braka", a ne tako retko - sa bivšim bračnim drugom. Kao da je i njemu i njoj bio potreban mali prekid i vreme za dodatno razmišljanje i otkrivanje, Inače, posebno se lako raskidaju brakovi koji su zasnovani kao svojevrsne ekonomske interesne zajednice (da se sačuva imovina i nasleđe, da se udruže porodični biznisi, da se lakše kontroliše tržište itd.), a ne na osnovu osećanja, emocionalne bliskosti, zajedničkih shvatanja i vrednosti, privrženosti deci itd. U poslednje vreme sve otvorenije se govori o pravoj epidemiji porodičnog nasilja u različitim oblicima, počev od verbalnog (ružne reci, psovke, uvrede itd.), mentalnog (potcenjivanje, unižavanje, zapostavljanje itd.), sve do najgrubljih oblika fizičkog nasilja i to između svih članova porodice. Naravno, najveće žrtve u tome su oni najslabiji: deca i starci, ali sve češće saznajemo i o nasilju dece prema roditeljima i ostalim članovima porodice. Osim toga, u porastu je i seksualno nasilje u porodici i pojave incesta. Rastuća

dezorijentisanost mlade generacije, nedovoljna emocionalna i ekonomska podrška 124 Osnovi socio log i u je porodici i sve agresivnije medijski isforsirana privlačnost stvarnog ili virtualnog blagostanja o kojem mladi svakodnevno dobijaju ipak nepotpuna i uglavnom jednostrana saznanja, Čini ih naglašeno frustriranim i agresivnim. Beg u narkomaniju, alkoholizam i prostituciju jeste, takođe, jedna specifična forma nasilja prema samom sebi, sa dugoročnim ili čak trajnim posledicama, kako za sebe tako i za užu i širu okolinu. Osim ovih problema koje poznaje savremeni bračni život, mnogi ljudi širom sveta imaju životne probleme zbog nemogućnosti sklapanja braka i nerado ostaju samci. I gornja tabela ukazuje da ovaj problem ima najmanje dve osnovne dimenzije: 1. ličnu, koja se tiče psiholoških problema potencijalnih bračnih partnera koji imaju prejaku težnju ka potpunoj autonomiji ponašanja, a istovremeno osećaju značajne rezerve prema drugom polu i instituciji braka, zatim strahove i nespremnost da preuzmu sve bračne obaveze (posebno roditeljstvo) itd. i 2. društvenu, koja se odnosi na objektivne teškoće željenog zasnivanja braka, jer, jednostavno, nije moguće pronaći partnera za brak. Tako npr. u nekim našim seoskim sredinama gotovo je nemoguće pronaći devojku koja bi se udala za seljaka i pristala da živi i radi na selu. Stoga ne iznenađuje sve učestalija pojava da seoski mladoženji traže i nađu svoje buduće supruge ,čak u inostranstvu (Rusija, Ukrajina, Moldavija i dr.), U gradovima je, takođe, u brzom porastu broj samaekih domaćinstava, bilo muških, bilo ženskih. Ali i vanbračne dece. Takođe, u gradovima se širi i tzv kohabitacija, odnosno zajednički život bez formalno sklopljenog braka, neretko kao oblik testiranja ili probnog braka. U nekom zapadnim zemljama takve zajednice ostaju dugovečne i nikad se ne ozvaniče formalnim brakom, tako da ih i zakonodavstvo tretira istovetno. To je posebno razvijeno u Švedskoj zbog čega se ovakav tip porodice naziva "švedski brak", Sto se tiče problematike savremene srpske porodice jasno je daje i ona izložena burnim transformacijama koje donose veliki rizik za njenu stabilnost i sposobnost ostvarivanja svih njenih funkcija, Uz opšte uticaje koji proističu usled opšteg ekonomskog osiromašenja društva, velikih teškoća zapošljavanja, porasta troškova podizanja i školovanja dece, pada životnog standarda i sve nižeg kvaliteta života, zatim ratnih stradanja i izbegličkih odiseja i trauma, političkih napetosti i strahova, naša savremena porodica, posebno njeni mlađi članovi, izloženi su izazovima glo- balizacije (naročito kulturne i medijske) koja donosi varljivu sliku "tuđeg boljeg", što mnoge, naročito mlade, inspiriše da napuste svoju porodicu ili da čak čitava porodica napusti zemlju i odseli u inostranstvo, Da je društvo uspelo sačuvati porodicu kao najtoplije i najsigurnije mesto za sve njene članove, ono bi sačuvalo i sebe od najveće i najmerljivije opasnosti - depopulacije, do koje dolazi što zbog fizičkog egzodusa vitalnog (reproduktivnog, mladog) stanovništva u inostranstvo, Što zbog obeshrabrivanja preostalih u zemlji da rađaju decu i demografski reprodu- kuju društvo. Sve navedeno je dovoljan razlog da se složimo sa svima koji kažu da je porodica temeljna društvena grupa. Dodaćemo: čak i - "krovna".

2.2. POL I ROB KAO VIDOVI DRUŠTVENIH GRUPA Polne, odnosno seksualne, razlike među ljudima smatraju se kao prirodne (ili, prema kreacionistima, od Boga date) činjenice koje za sociologiju sve do pre nekoliko decenija nisu bile posebno značajne i interesantne, osim u raspravama o braku i porodici, zatim u okviru diskursa o obrazovanju, zapošljavanju, političkom angažovanju i još nekim temama. Ali, od 80-ih godina prošlog veka, pod uticajem osnaženih feminističkih pokreta, u sociološki vidokrug ulaziproblematika tzv. ženskih studija koje su se metodološki razvile do nivoa kada imamo intenzivno proučavanje tzv, studija roda (gender stuđies), odnosno analize društvenog i kulturnog oblikovanja biološkog pola. U stvari, rod postaje nova važna analitička kategorija koja proističe iz naročitog shvatanja zadataka i uloga pripisanih ženama i muškarcima u javnom i privatnom životu. Pri tome, postoje specifične definicije ženskosti i muškosti zbog promenjivog uticaja vremena i prostora, odnosno specifičnosti kulturne sredine. Ono stoje posebno važno, kada je reč o odnosu prema polu i rodu, tiče se stvaranja socijalnih uslova koji neće favorizovati, odnosno diskriminisati, niti jedan rod,

već će omogućiti da se socijalna stratifikacija odvija po nekim drugim kriterijumima, a 125 prema znanju i pozitivnom angažovanju i doprinosu ukupnom društvenom razvoju.68 Načelno, reč pol (sex) koristi se, u primeni na ljudsku vrstu, za sve one činioce razlikovanja koji su biološki i nasledno uslovljeni, dok rod (gender) označava one osobine koje su uslovljene društvenom okolinom i vaspitanjem. Ovu situaciju donekle komplikuje to što se biološka činjenica danas može promeniti medicinskim tretmanom (hormonskom terapijom ili hirurškom intervencijom), mada se time ne menja genetska struktura jedinke. Pod snažnim uticajem novog mentaliteta usme- renog na značaj društvenosti, tendencija je danas i u naučnoj biološkoj literaturi na engleskom jeziku da se korist izraz "gender" (rod), a ne "sex" (pol). Gidens (2003; str. 117) kaže da "proučavanje roda i seksualnosti predstavlja jednu od najuzbudljivijih oblasti savremene sociologije koja beleži najbrži razvoj". Ovo posebno važi za podoblast rodnih nejednakosti01, kao naročite razlike u statusu, moći prestižu između žena i muškaraca u okviru različitih društvenih grupa. Inače, problematika ženskog pitanja postala je predmet bavljenja najvažnijih svetskih organizacija i foruma i proučavanja veoma uticajnih intelektualaca, ne samo sociologa, S tim u vezi su i pitanja odnosa prema homoseksualnosti kao seksualnosti usmerene prema pripadnicima istog pola. Ova pojava izaziva brojne kontroverze i najrazličitije reakcije socijalne sredine, posebno kada je reč o pri hvatanju homoseksualaca u sopstvenoj sredini. Brojna istraživanja pojave i nastanka ove pojave utvrdila su veći broj uzroka: nedostatak heteroseksualnih iskustava; neadekvatna uloga roditelja; zavođenje od starije osobe istog pola (pedofilija); silovanje; i dr. Otpori prema takvim ljudima i otvorena homofobija je veoma stara pojava®, a danas je osporeno tumačenje daje to bolest, devijacija ili mentalni poremećaj, već slobodan izbor slobodne individue koja ne sme biti žigosana (stigmatizovana), ekskomunicirana ili diskriminisana, jer seksualna prava spadaju u tzv. osnovna ljudska prava koja se Štite i međunarodnim i nacionalnim zakonodavstvima. Slično je i sa tzv. transvestitima, ljudima koji dobrovoljno na medicinski način promene svoj pol, da bi došli i do novog rodnog identiteta. Mada ova pojava još nije masovna o njoj treba voditi računa i prihvatiti je kao nastajanje nove realnosti na koju se mnogi neće lako priviknuti. Takođe, postoje mnoge zemlje u kojima je još veoma niska tolerancija prema homoseksulano/lezbijski orijentisanim pojedincima, posebno kada ovi zahtevaju sva građanska prava kao što su pravo sklapanja braka, pravo na usvajanje dece, nasleđna prava itd. Deo opravdanih razloga za neprihvatanje homoseksualaca treba tražiti u činjenici da oni spadaju u veoma rizičnu grupu kada je u pitanju jedna od najtežih (neizlečivih) zaraznih bolesti, SIDE (AIDS). Ali, svakako najproblematičnije ostaće pitanje reprodukcije naše vrste za staje još uvek potrebna heteroseksualna veza.

Društv a i njegovada struktura najbolje to bude

2.3. NASELJA KAO OBLICI DRUŠTVENIH GRUPA Budući da se realni društveni život, osim u realnom vremenu, uvek odvija u nekom realnom prostoru, sasvim je razumljivo da sociologiju interesuju mnogi aspekti tog prostornog sadržaja. U stvari, taj prostor ima dva osnovna (i jedan kom- binovani) oblika, odnosno tipa: 1. selo i 2, grad, a treći je tzv, suburbija, odnosno ruralno-urbani kontinuum. A, Lefevr, poznati francuski sociolog koji se bavio problematikom ljudskih naselja, ispravno je zaključio da su naselja svojevrsna projekcija društva i kulture u prostoru. U stvari, naselja su naglašeno viŠefunkcionalne prostorne društvene grupe koje relativno trajno nastanjuju ljudi koji se organizuju radi zadovoljenja svojih životnih potreba. Za najčešće kriterijume razlikovanja naselja uzimaju se zanimanja, pa se selom smatra ruralna sredina, čiji se članovi većinom bave poljoprivredom, dok je grad urbana sredina, čiji se članovi većinom bave industrijskim radom, uslužnim delat- nostima (saobraćaj, trgovina, bankarstvo i si.), javnim službama (presveta, zdravstvo, državna uprava itd.) i drugim nepoljoprivrednim delatnostima.

društva. 126 Selo je prostorni element seoskog (ruralnog) društva koje je deo globalnog Osnovi socio log i je Seosko društvo je prastara i netipična antropološka zajednica koja ima svoju kulturu i funkcije različite od drugih društava, čiji članovi međusobno blisko sarađuju. U najkraćem, obeležja seoskog života ogledaju se u većoj zavisnosti od prirodne sredine (zemlje, vođe, klime itd.); niskom stupnju pođele rada; relativno malom broju stanovnika koji se uglavnom međusobno poznaju; velikom značenju porodice i srodstva; visokom stepenu solidarnosti i kooperativnosti u radu; većem stepenu religioznosti; velikoj ulozi tradicije, običaja i morala. Seoske sredine predstavljaju prostorne grupe koje su najviše izložene svim promenama koje uglavnom dolaze izvan sela. Ali, selo je bilo i osnovni izvor populacije kojom su se "punili" gradovi kroz proces tzv. ruralnog emigriranja, odnosno ruralnog egzodusa. Osim toga, savremeno selo je izloženo burnim preobražajima po više linija 1. u pogledu biološke strukture, dolazi do naglog starenja stanovnika sela i nedostatka pođmlatka, kao 1 prevladavanja muškog stanovništva ("feminizacija sela"); 2, obrazobna struktura seoskog stanovništva je veoma skromna, što dodatno slabi potencijale sela za brže promene i 3. ekonomska struktura seoske populacije ogleda se u rastućem broju sve siromašnijih lica zbog niskih dohodaka usled niske produktivnost rada, kao i nepovoljnog odnosa cena između finalnih seoskih, tj. poljoprivrednih proizvoda i cena industrijskih (gradskih) inputa. Ipak, još uvek postoje vitalna, ekonomski i socijalno snažna sela sa veoma razvijenom ekonomskom i socijalnom infrastrukturom, što pokazuje da selo neće tako brzo nestati, kako su to predbiđali neki istraživači. U stvari, mnoga sela, naročito ona u blizini većih gradskih naselja, doživljavaju tzv. unutrašnju strukturnu transformaciju preobražavajući se u tzv. konurhacije, odnosno gradske periferije (suburbije) u kojima egzistiraju specifično izmešani socijalni sadržaji i oblici života. Takođe, ekološke prednosti života na selu uveliko negiraju nekadašnju predstavu o "idiotizmu seoskog života". U poslednje vreme sve češće se uočavaju pojave povratka na selo osiromašenih stanovnika gradova, posebno onih koji nemaju zaposlenje ili rešeno stambeno pitanje ili kao penzioneri žele da ostatak života provedu u zdravijoj i mirnijoj sredini. Gradovi se definišu kao gusto naseljena mesta u kojima se stanovnici međusobno ne poznaju i koji ne žive od poljoprivredne delatnosti, već od trgovine, zanatstva, industrije, javnih službi i drugih, tzv. gradskih delatnosti46,

46

Naravno, to nikako ne znači da tzv. gradske delatnosti ne mogu biti iznieštene i u seoske prostore, što se, inače, sve češće i dešava zbog raznih razloga i ciljeva (jeftinijeg poslovnog prostora i infrastrukture u selima, želje da se ponudi dodatna zaposlenost seoskim stanovnicima, nastojanja da se smanji demografski pritisak na gradove itd,).

Osnovna obeležja gradske (urbane) sredine su sledeća: velika koncentracija (fizička i socijalna) ljudi; raznolikost (heterogenost) stanovništva i manji stepen ličnog m Osnovikontakta sociologije među ljudima; niži stepen međusobne solidarnosti; veći stepen interesne, a manje familijarne povezanosti; razvijena podela rada i međusobna poslovna komunikacija; velika dinamika (brzina) i ritam života; veća-zastupljenost intelektualnog, a manje manuelnog rada; veći stepen formalne kontrole. U stvari, moderni gradovi se sve više pretvaraju u lokalitete u kojima se gubi spontanost i autentičnost, ličnost i njegov identitet se stapaju u veštačkom "urbanom pejzažu" koji se, najčešće, svodi na mikroprostor stanovanja (4 zida) u kojima se "konzumira" virtuelna realnost posredovana televizijom, internetom, mobilnim telefonom itd., a pri tome još i udiše zagađen vazduh, pije inustrijski prerađena voda, jede hrana najčešće nepoznatog porekla itd. Ipak, danas u svetu u gradovima živi između 60-95% stanovništva, a proces urbanizacije se i dalje nastavlja. On je već doveo do toga da postoji preko 4Q tzv. megalopolisa, gradova sa 10 i više miliona stanovnika, a neki već imaju i preko 20 (Meksiko Siti, Sao Paulo, Sangaj) miliona. Ovakvi procesi otvaraju ogromne probleme, ne samo u tehnološkom i infrastrukturnom smislu (stanovanje, saobraćaj, snabdevanje strujom, vodom, parkiranje, škole, bolnice, kulturni objekti, sportski i rekreativni prostori itd.), već i one koji se tiču socijalnih funkcija, bezbednosti itd. Procesi globalizacije doprinose novom urbanističkom usponu već tradicionalno moćnih gradskih centara (London, Njujork, Tokio, Moskva) koji dodatno postaju "magneti" koji privalače stotine hiljada novih stanovnika svake godine.

2.4. DRUŠTVENE KLASE I SOCIJALNA STRATIFIKACIJA Društvene klase su velike grupe ljudi koje imaju više zajedničkih obeležja kao što su: zajednički druŠtveno-ekonomski i politički interesi, sličan položaj u proizvodnji i raspodeli društvenih dobara i stvorenih vrednosti, uloga u organizaciji rada itd. To znači da su one kao društvena pojava i vid parcijalnih društvenih grupa i vertikalnog struktuiranja globalnog društva, nastale u određenim istorijskim uslovima, tj. da nisu oduvek postale. Nadalje, ova istoričnost implicira da će, u nekim drugim istorijskim uslovima one prestati da postoje. Mnogi autori na toj uzročnosti razvijaju teorije o budućem besklasnom društvu i raznim drugim socijalnim utopijama. Ali, koliko god da su utopije same po sebi privlačne, to ne znači da su i lako ostvarljive, Istorijska specifičnost pojave društvenih klasa znači da se one javljaju pod de- jstvom nekih objektivnih procesa, a ne pod dejstom nekih religijskih, zakonskih i sličnih faktora. Znači, društvene klase predstavljaju specifičan vid društvene stratifikacije koji se razlikuje od ranih oblika stratifikacije (ropstva, kasti, staleža).

Kao prvi i najvažniji uslov pojave klasa jeste pojava privatno-svoj inskog načina 129 proizvodnje. A to znači da vlasnik sredstava za proizvodnju (zemlje, kapitala, tehnologije, znanja itd.) ima pravo da raspolaže efektima (rentom, profitom, kamatom, dividendom, tantijemom itd.) koriščenja tih sredstava. U tome je suština i sve ostalo (pravo, država, politika, nauka, etika itd.) ima zadatak da opravda i odbrani takav poredak stvari. Celokupna istorija socijalnih teorija i sve sociološke analize govore o brojnim pokušajima da se različitim faktorima objasni nastanak fenomena klasa i klasne nejednakosti među ljudima. Počev još od Aristotela, koji je klase objašnjavao kao izraz prirodne nejednakosti među ljudima, pa preko Rusoa, koji je nejednakost izvodio iz privatne svojine kao svojevrsne krađe zajedničke imovine, zatim brojnih predstavnika građanske političke ekonomije, koji su klasnu diferencijaciju objašnjavali razlikama u poslovnim sposobnostima ljudi, radnim doprinosima, štedljivošću jednih i rasipništvom drugih, pa do pokušaja drugih građanskih teoretičara da nastanak društvenih klasa objasne teorijom sile, tj, osvajanjem i porobljavanjem (E. Diring, L, Gumplovič i dr,), razvijene su brojne sociološke i nesociološke teorije o društvenim klasama, čija je suština u osnovi idealistička i apologetska.47 Marksov pristup klasama zasniva se na stavu o postojanju dveju osnovnih klasa; vlasničke (vladajuće) i nevlasničke (potčinjene). Znači, moć vladajuće klase proističe iz njenog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, ona eksploatiše potčinjenu klasu i to je koren sukoba (konflikata) između te dve klase. Pitanje eksploatacije predstavlja srž marksističke teorije klasa, jer ono fokusira ključnu razliku između radnika koji stvaraju novu vrednost i vlasnika (kapitalista) koji raspolažu onim njenim delom - viškom vrednosti - na koji polažu pravo po osnovu svojine na sredstvima za proizvodnju (kapitala), a ne po učešću u njenom stvaranju, Tek kada sredstva za proizvodnju postanu zajedničko vlasništvo nestaće i klase i eksploatacija i klasni sukobi, ali to se do sada nigde nije desilo, a pokušaji tzv. socijalističkih projekata društva (od Pariške komune, preko Oktobarske revolucije, jugoslovenskog samoupravnog modela i dr.) bili su samo nedovoljno uspesni pokušaji, čiju konkretno-istorijsku analizu ovde ne možemo da vršimo. Osim o dvema osnovnim klasama Marks je govorio i o tzv. međuklasama ili prelaznim klasama, odnosno slojevima unutar jedne klase (bogatiji i siromašniji kapitalisti, bogatiji i siromašniji radnici itd.). Pitanje srednje klase i danas je veoma aktuelno, pogotovo u tranzicijskim društvima u kojima je srednja klasa skoro nestala, najviše zbog osiromašenja i gubitka zaposlenja, a manjim delom zbog prelaska u klasu vlasnika, preduzetnika, rentijera, novih kapitalista. Na taj način u tim zemljama socijalna struktura se oštro polarizovala na dve klasno veoma suprotstavljene grupacije između kojih je ostao vrlo tanak srednji sloj, a ponegde ga više i nema. Time se otvara put jakom trenju i 'socijalnom varničenju', odnosno socijalnim konfliktima različitih intenziteta. U okviru ovakvog marksističkog konfliktnog pristupa klasnoj strukturi, pored Marksovog pristupa, u literaturi se o ovom pitanju gotovo obavezno analizira i poznata Lenjinova definicija klasa koju je on izneo u svom članku "Velika inicijativa" (1919), a koja glasi: "Klase se zovu velike grupe ljudi koje se razlikuju po svome mestu u istorijski određenom sistemu društvene proizvodnje, po svome odnosu (većinom utvrđenom i formulisanom u zakonima) prema sredstvima za proizvodnju, po svojoj ulozi u društvenoj organizaciji rada i, prema tome, po načinu dobijanja i veličini onog dela društvenog bogatstva kojim raspolažu. Klase su takve grupe ljudi od kojih jedna može da prisvoji rad druge zahvaljujući razlici njihovog mesta u određenom sistemu društvene privrede." U ovoj definiciji izdvajaju se četiri osnovna elementa društvene klase: 1) mesto koje grupa zauzima u istorijski određenom načinu proizvodnje; 2) njihov odnos prema sredstvima za proizvodnju; 3) uloga u društvenoj organizaciji radar, 4) način učestvovanja u raspodeli ukupnog društvenog proizvoda, a preko toga i šire u sistemu raspodele materijalnog bogatstva, društvene moći i ugleda. Ovakvo poimanje klasa podrazumeva i odgovarajuću klasnu svest i posebno specificiranje radničke klase i njene klasne borbe (od 'klase po sebi' do 'klase za sebe'). Danas su mnogi elementi te definicije prevaziđeni usled koncentracije kapitala, nove uloge upravljačkih elita i tehnostrukture, disperzijom i podruštvljavanjem svojine, preobražajem

Društva i njegova struktura

47

Uporedi: Mitrović, str. 272

socijalnog bića radničke klase itd. Takođe, i klasni model piramide na čijem su log vrhu 130 Osnovi socio i je vladajuće klase, u sredini srednje klase, a u podnožju potčinjene, takođe dobija nove forme stratifikacijske strukture društva u kojem ključni činioci postaju društveni položaji i društvene uloge koje vrše pojedinci ili društvene grupe, a u cilju održavanja postojećih društvenih sistema, Taj pristup zastupa funkcionalistička sociološka škola. U tom smislu društvene uloge predstavljaju očekivana ponašanja ljudi, dok društveni položaj (status) predstavlja rang, odnosno ocenu značajnosti te uloge od strane neke društvene grupe ili društva u celini. Budući da klase nisu trajne, one su socijalno mobilne (promenjive — može se menjati vlastiti socijalni status kretanjem iz jedne klase u drugu). To je posebno izraženo u modernim industrijskim društvima. Ta mobilnost je vertikalna i ona je posebno važna, jer omogućava socijalnu promociju naviše: npr. otac je metalostru- gar, a sin kasnije postane mašinski inženjer, Znači, izraženo je kretanje (mobilnost) pojedinaca i grupa unutar istog ranga (sloja) ili između različitih socioekonomskih rangova, unutar jedne ili više generacija. U užem smislu mobilnost između različitih slojeva može se proučavati kao razvoj karijere pojedinaca (koliko su se popeli ili spustili tokom života) ili kao odnos između zanimanja dece i njihovih roditelja (de- dova). U tom smislu govorimo o intrageneracijskoj (penjanje i spuštanje pojedinca na socijalnoj lestvici u jednoj generaciji) i intergeneracijskoj mobilnosti (uspon ili pad tokom više generacija, pokretljivost dece u odnosu na pretke). U stvari, socijalna mobilnost je način ostvarivanja želja pojedinca bez obzira kojoj klasi neko pripada: to je šansa za pramenu, tj. izlaz ili ulaz iz/u neku klasu.

Zbog toga je važna prihvaćenost socijalne mobilnosti od strane građana, tj, da li je vide i 134 stabilizirajući ili destabilizirajući proces. Gidens je isticao tri bitna momenta za sociološke mobilnosti: 1. socijalna mobilnost je obrnuto proprcionalna socijalnoj koheziji 2. srednja klasa ima najveću dinamiku socijalne mobilnosti (kretanje iz niže u višu klasu i obrnuto, tj. menjanje socijalnog statusa). Ona je i najmanje homogena. 3. u gornjoj klasi mobilnosti gotovo da i nema, a i u nižoj klasi je slabija (nasleđe), Što se tiče same pódele klasa, postoji više kriterijuma: I) prema vlasništvu 1. vlasničke klase a) klasa buržoazije b) mali preduzetnici - obeležje; imaju vlasništvo kapitala c) sitna buržoazija 2. nevlasničke klase d) menadžeri eksperti e) nadzornici eksperti - obeležje: oni su vlasnici znanja f) eksperti koji nisu menadžeri g) niži menadžeri - obelež je: polusamostalnost, h) polusamostalni radnici i) nesamostalni menadžeri j) nesamostalni nadzornici - obeležje: potpuna zavisnost k) proletarijat (radna snaga)

Društv a i njegova struktura doživljavaju kao

prema ekonomskoj moć! gornja klasa (0,1%) gornja srednja klasa (oko 10%) srednja srednja klasa (oko 15%) niža srednja klasa (20%) kvalifikovana radnička klasa (20%) nekvalifikovana radnička klasa (30% - ima ih ovako puno jer je gornjoj klasi u interesu da ima jeftinu radnu snagu i profit od nje, stoga im i ne odgovara da se obrazuju i razvijaju) 7. potklasa (5% - život na granici apsolutne bede). Može se zaključiti da je socijalna stratifikacija posledica oskudice resursa, a do oskudice dolazi najčešće zbog načina raspodele tih resursa. Niti jedno društvo nije uspelo postići jednakost unutar samog sebe, a svako se društvo zapravo trudi da napravi što manju jednakost. II) 1. 2. 3. 4. 5. 6.

2.4.1. Socijalna stratifikacija Socijalna stratifikacija označava postojanje uočljivih društvenih grupa koje su rangirane jedna ispod druge, a čiji pripadnici imaju određenu svest o zajedničkim interesima i identitetu, te sličan životni stil koji ih razlikuje od drugih slojeva. Inače, pojam stratifikacije dolazi iz geologije (odnosi se 11a slojeve zemlje koji su složeni tako da jedan sloj stoji ispod ili iznad drugog). Termin sloj ili stratum koristi se u sociologiji kada se misli na vertikalnu poredanost društvenih slojeva tako da se jedan nalazi iznad ili ispod drugog. U literaturi se analiziraju sledeći sistemi stratifikacije: ropstvo, kasta, stalež i klasa Izučavanje socijalne stratifikacije spada u red najznačajnijih tema u novijoj sociološkoj literaturi. Pri tome, izdiferenciralo se nekoliko različitih pristupa u pokušaju da se ospori ili barem relativizira Marksov dvoklasni stratifikacijski model, kojem se najčešće upućuje prigovor zbog tobože preteranog naglašavanja ekonomskog činioca u stratifikaciji društva, budući da se ona odvija i pod uticajem drugih Činilaca. Pojave stratifikacije npr, po političkoj moći, do čega je došlo u tzv, socijalističkim zemljama koje su sasvim ili u najvećoj meri ukinule privatnu svojinu na sredstvima za proizvodnju, poslužile su kao najjači argument protiv marksističkog tumačenja klasa. Videli smo već kako je M. Veber ukazao da su pored vlasništva nad sredstvima za proizvodnju važni znanje, veštine, kvalifikacije i položaj u upravljačkoj strukturi, takođe veoma važni za ukupan društveni

položaj pojedinca. Znači, taj se položaj na stratifikacijskoj skali osimOsnovi ekonomskim 135 socio log i je činiocima (pose- dovanje, tržišna situacija) određuje još i socijalnim (društveni prestiž, stil života) i političkim (društvena moć) činiocima. Sve to uslovljava da pored klasa imamo i druge stratume društva kao što su npr, statusne grupe i političke partije. Tabela 5: Marksov i Veberov model stratifikacije

. ,; ; Marksov niodcl . ; ■ £ ; .. stratifikacije Kapitalisti ; '

Veberov model \ stratifikacije ' Vlasnici •• , ' •.' ' . * \ •. : ; • \ ' : . . . .Rentijeri / .Pređuzetnici : : . '.V. ^ •. :: ' ••

..Proleteri'/:

Nevlašnici . ...;v; ^ '" '..: : •. Srednja klasa : si. > Kvalifikovani radnici • '^ > • 7Polukvalifikbvarii/radnici,;.'•''•: \.?;.V

Uprkos prvobitnom utisku da su Marks, sjedne strane i Veber s druge, ponudili radikalno suprotne modele, bliži uvid pokazače da se Marksov i Veberov model stratifikacije međusobno ne isključuju, već su na neki način komplementarni. Posle Vebera na Zapadu se razvila čitava lepeza različitih teorija klasa, od funkcionalističkih, koje smatraju da su stratifikacije inače nužne i korisne, jer motivišu ljude da se 'penju' ka društveno značajnijim položajima (a kako i ko će odrediti šta je značajnije: policajac ili lekar; pekar ili apotekar, ratar ili političar itd., ostaje bez odgovora), do tzv. teorija socijalnog zatvaranja koje takođe smatraju da osim vlasništva i bogatstva postoje i drugi važni uzroci (npr. etničko poreklo, verska ili zavičajna pripadnost, rodbinstvo, jezik itd.) socijalnog zatvaranja kao načina isključivanja jedne grupe od pristupa resursima kojima već neka grupa raspolaže, U vezi s tim u središte analize dolaze i druge važne posledice klasne i društvene stratifikacije kao što su pitanja životnih šansi i stila i kvaliteta života. Savremeni francuski sociolog A. Mandra65 razlikuje tri vrste očekivanja koja odgovaraju trima vrstama sankcija kojima raspolaže društvo i društvene grupe da svojim članovima nametnu poštovanje društvenih pravila. To su: 1. nužno očekivanje, koje je sankcionisano zakonom i nosilac uloge ima vrlo malo slobode u tom pogledu; 2. obavezno očekivanje, koje se zahteva unutar grupe i može se donekle zaobići, jer ne povlače tako stroge sankcije (npr. kodeksi profesionalnih etika) i 3. neobavezna očekivanja, koja se mogu više ili manje slobodno poštovati i sankcije deluju samo u vidu pritiska straha od skandala. Naravno, za sve vrste ostvarenih očekivanja sleduju i nagrade, kao pozitivne sankcije, od osmeha i javnih pohvala do novčanih nagrada i unapređenja. Budući da se društvene uloge vrednuju na različite načine (prema moći, ugledu, materijalnom stanju) normalno je da se njihovi nosioci svrstavaju u različite statuse (visoki, srednji, niži, najniži). Dok je Marks verovao da razlike u satusu potiču iz klasnih razlika, Maks Veber, jedan od najvećih građanskih sociologa uopšte, smatrao je da status, kao izvor društvene moći, nije zavisan od klasne podeljenosti i ekonomskih uslova, jer postoji i "otmena sirotinja", kao što postoje i prezreni bogataši (danas bi rekli skorojevići, liovobogataši, tajkuni isl.). 'Bitke za status' koje se vode već hiljadama godina spadaju u red najupornijih, najsurovijih ali i najbezprizornijih Čovekovih iskustava, često bolje opisanih u beletristici nego u sociološkim studijama. Čini nam se da se te bitke stalno zaoštravaju, jer u svakom društvu i u svakom periodu njegovog razvoja postoje ljudi, ili čak mnogo njih, čija je želja za vlašću i moći neutaživa, Naravno, i u našem društvu u tranziciji. U svakom uređenom društvu zauzimanje društvenih položaja (statusa) je reg- ulisano i može se ostvariti bilo na pripisani način (najčešće odmah pri rođenju: prema polu, rasi, veri, etničkoj pripadnosti, porodičnom poreklu itd,) ili na osnovu postignuća, tj. na bazi talenta, znanja, rada ili tako što je neko izabran na neki položaj od strane drugih, Ovaj drugi oblik socijalne mobilnosti odražava ideju "društva jednakih šansi", ali se taj "fair" princip u realnom životu retko ostvaruje. Cilj društvenog razvoja na sadašnjem stupnju opštih

civilizacijskih mogućnosti ne može biti svako ukidanje svih nejednakosti, već samo onih 135 koje nastaju kao posledica nejednakih šansi, odnosno favorizovanja jednih slojeva u odnosu na druge, pri čemu ni jedni ni drugi nisu uvek zaslužni/krivi za svoje različite statuse. Tako npr., pokušaji obnavljanja, principijelno, nepravednih i nemoralnih aristokratskih statusa ostacima nekih feudalnih ili ranokapitalističldh grupa (grofova, knezova, prinčeva isl.), do Čega dolazi u nekim postsocijalistickim društvima, bilo kao izraz tobožnjeg očuvanja tradicije, bilo kao želja da se zaštite prava nasilno razvlašćenih klasa i slojeva, teško da se može razumeti kao doprinos razvoju modernog civilnog društva i demokratije. I dalje ostaje pitanje legitimiteta njihovog statusa, imajući u vidu da on nije dobijen na jedino demokratski način - izborima. Već je više puta naglašeno da osim imovinskih nejednakosti u svakom društvu postoje i različite druge nejednakosti među ljudima (kulturne, obrazovne, dobne, polne, po sposobnostima, marljivosti, upornosti, štedljivosti, odgovornosti itd.), zbog čega će različiti ljudi dobijati različite uloge i zauzimati različite položaje. Neki put će razlike u posebnoj nadarenosti, inteligenciji, lepoti (danas sve više!) ili nekoj retkoj sposobnosti i veštini, bitno ili čak presudno, uticati na dobijanje društvenog položaja. Prema tome, postoji puno razloga za društvenu stratifikaciju kao vid strukturirane, stabilne i trajne nejednakosti među društvenim grupama u nekom društvu. Te grupe (ne pojedince) nazivamo stratumima (slojevima). U tom smislu postoji veliki sociološki interes za proučavanje nekih društvenih slojeva, jer oni najbolje pokazuju stvarnu klasnu transformaciju i dinamiku društva, odnosno nestajanje ili slabljenje starih klasnih oblika i nastajanje ili jačanje novih, Pri tome, posebno su sociološki interesantni sledeći društveni slojevi: profesije; elite; inteligencija; bi- rokratija; tehnokratija. Pitanje društvenih nejednakosti oduvek i svuda je izazivalo veliku pažnju ne samo stručne javnosti nego i šire. Razumljivo je da su ljudi u svakom društvu veoma zainteresovani za praćenje promena u socijalnoj strukturi svog društva^ a posebno su osetljivi na porast socijalnih nejednakosti kada do njih dođe. Međutim, ne treba misliti da je svaka društvena nejednakost neopravdana i neprihvatljiva, kao što ni težnja ka linearnoj jednakosti - uravnilovki - ne može biti ideal socijalne pravde. Sta će u nekom društvu biti prihvaćeno kao socijalne nejednakosti, to će zavisiti od vladajućeg vrednosnog sistema, ideologije i pravnog poretka (ustava i zakona). Međutim, problem nastaje sa percepcijom (opažanjem) i recepcijom (prihvatom) nepriznatih i od društva neprihvaćenih nejednakosti. Pri tome neke od njih se tolerišu, a druge ne. 0 tome je još 1994. prof. M. Popović 48 napisao: "Neke nejednakosti su se ideološki odbacivale, ali su se ipak u praksi tolerisale, jer se nisu mogli ukloniti njihovi socijalni uzroci (međugranske i međuregionalne razlike u uslovima privređivanja). Druge nejednakosti su se prihvatale, iako ideološki nisu bile saglasne, zato što je društvo bilo prvenstveno zainteresovano za ekonomsku i socijalnu sigurnost građana (rašireni slučajevi uravnilovke). Treća vrsta nejednakosti i njihovih uzroka se ne samo ideološki odbacivala nego i pravno suzbijala, ali se uprkos tome održavala u znatnom obimu (krađa, mito, korupcija, malverzacije)".67 U suprotstavljanju marksističkoj teoriji klasne borbe (konfliktna teorija), teorija socijalne stratifikacije (integracijska teorija) razvila je veliki broj funkcionalističkih pristupa koji polaze od toga da je društvo jedna integralna celina sastavljena od grupa koje nisu antagonističke, nego saradničke, zasnovane na zajedničkim vred- nostima i ciljevima, zbog Čega žele da sačuvaju postojeće stanje (poredak), Umes- to da govore o društvenim nejednakostima i potrebi njihovog prevazilaženja (kao marksisti), zastupnici ovakvog pristupa (npr. T.Parsons) govore o socijalnoj mobilnosti i stratifikaciji (raslojavanju) kao načinu raspodele društvene moći. Polazeći od Veberove koncepcije društvene slojevitosti, koju je on vezao za tri bitna područja stratifikacije: ekonomsko, socijalno i političko, razvijeni su brojni teorijski pristupi i metodologije empirijskih istraživanja vertikalne, horizontalne, unutargeneracijske i međugeneracijske mobilnosti različitih društvenih slojeva. To je nesumnjivo obogatilo kako teorijska, tako posebno empirijska saznanja o dinamici društvene strukture, ali i otvorilo mnoga nova pitanja, a posebno ona koja su vezana za položaj, podele i perspektive radništva, proletarizaciju inteligencije, raspadanje

Društva i njegova struktura

Popović, M., Teorija i empirija: sociološko istraživanje društvenih klasa i slojeva, Beograd, 1994, str. 33 48

srednjeg sloja, odnos roda i klase, odnos uloge i moči, odnos klase i načina života, pitanje 136 tzv, podklasa (dna klasne strukture) i mnoga druga koja otvara savremeni život u klasnim društvima. U sklopu takvih pristupa od posebnog značaja su pitanja socijalne mobilnosti mladih koji su razumljivo zainteresovani za sve vidove socijalne pokretljivosti koja će im omogućiti legitimno pomeranje na stratifikacijskoj lestvici (povećanjem,

Društva i njegova struktura

Šta bi se tek danas moglo reći o socijalnim nejednakostima u uskmrna pluralizma svo- jinskih oblika pri čemu se favorizovanje privatne svojine ostvaruje na račun društvene i državne svojine i u uslovima političkog pluralizma u kojem se političke stranke često javljaju kao faktičke zaštitinice određenih vlasničkih i poslovnih struktura, finansijskih krugova, i drugih novih 'kandidata' za uspon ka vrhovima vlasti, odnosno piramide moći. U stvari, u nakaradu om tumačenju i organizovanju državne vlasti kod nas, naše političke stranke koje pobede na izborima, odnosno same ili u koaliciji učestvuju u formiranju vlasti, faktički postaju vlasnice deki društvenog bogatstva koje im je povereno na operativno upravljanje u okviru vršenja izvršne vlasti (kroz resorna ministarstva, razne agencije, uprave i druge izvršne organe), što je sistemski izvor korupcije i neviđenih zloupotreba političke moći. Ekonomija je time surovo pogažena od strane politike, a sve se medijski i krajnje lieemerno prezentira javnosti kao potrebne reforme, Kao "krunski dokaz" da je sve to ispravno i legitimno koriste se pohvale koje se dobiju od raznih međunarodnih organizacija, tzv. eksperata, analitičara i si. aktera, ali ne i građana kojih se to ipak najviše tiče. Njima ostaje "uzvišeno'" demokratsko pravo da štrajkuju i čekaju nove izbore kao nadu da će ih povesti neke bolje i poštenije političke elite.

{'7

odnosno smanjenjem bogatstva, ugleda ili moči), a u skladu sa svojim sposobnostima i zaslugama. Razume se, osim ove vertikalne, oni su takođe zainteresovani i zaOsnovi horizontalnu m sociologije (lateralnu) mobilnost, odnosno pokretljivost u prostoru, kako u svojoj zemlji tako i prema inostranstvu. Ali, i njihovi roditelji su zainteresovani za tzv. intergeneracijsku mobilnost, tj. mogućnost da se njihova deca školuju i napreduju ka višim.socijalnim statusima. Zbog svega iznetog, treba reći daje u sociološkoj analizi neophodno komplementarno primeniti i klasni i stratifikacioni metodološki pristup radi saznanja osnovnih socijalnih blokova klasnih snaga u društvu, ali i specifičnog strukturiranja i raslojavanja unutar njih. Dosadašnja analiza pokazala je da pored društvenih klasa (koje su primarno uslovljene različtim odnosom prema sredstvima za proizvodnju, karakterom proizvodnih odnosa, tj. svojine), u društvu postoji i stratifikaciona podela društvenih grupa na slojeve. Znači, za razliku od pojma klasa, pod pojmom društveni sloj podrazumeva se "takva grupa ljudi koja ima poseban društveni položaj (posebno mesto u raspodeli materijalnog bogatstva, društvene moči i ugleda), posebne interese i poseban način života, navike, običaje i, u vezi s tim, različita shvatanja, stavove, ideje, vrednosti (psihologiju i ideologiju)," Polazeći od distinkcije između pojma klase i sloja, možemo govoriti o razlikama između društvenih grupa unutar jedne iste klase (npr. između sloja krupne, srednje i sitne buržoazije, ili o razlikama između pojedinih slojeva radničke klase).6* Pored zajedničkog klasnog imenitelja (istovetnog odnosa prema sredstvima za proizvodnju), pripadnici pajedinih klasa poseduju i brojne druge karakteristike i razlike, a koje proizilaze iz njihove različite participacije u sistemu raspodele materijalnih dobara, društvene moči i ugleda. Dosadašnje razmatranje upućuje na zaključak da klasna i slojna struktura izražava određenu distribuciju društvene moči, ali i sama utiče na njeno formiranje, Pod pojmom društvena moć podrazumeva se manje, ili više strukturisan (i institucionalizovan) sistem različtih (nejednakih) mogućnosti i sposobnosti društvenih klasa, grupa, pojedinaca i čitavih zajedica, koji je primarno determinisan položajem ovih aktera u produkcionim odnosima, a koji im omogućuje, odnosno onemogućuje (ili mogućuje, u većem ili manjem stepenu) da 63

U tom pogledu bilo bi posebno zanimljivo pratiti promene klasno-slojne strukture savremenog srpskog društva u tranziciji. Iako nema eelovitih socioloških istraživanja ovih procesa postoji dosta pouzdanih, mada parcijalnih, saznanja o osnovnim tendencijama sve izraženijeg bimodalnog raslojavanja našeg društva, a na račun iščezavanja tzv, srednje klase, posebno nekih njenih slojeva. Već nekoliko godina prisustvujemo procesu stvaranja sve brojnijeg sloja sve siromašnijih ljudi na jednoj strani i sve malobrojnijeg sloja sve bogatijih (tajkuna) na drugoj strani, Takođe,.i proces ubrzanog osiromašenja (posebno usled rastuće nezapopslenosti) i proces ubrzanog bogaćenja (najčešće nelegalnog, u sferi tzv, sive/crne ekonomije, uz pomoć korupcije, kriminala, zloupotrebama u procesu privatizacije društvenog kapitala, privilegijama u okviru poreske i carinske politike isl.) određenih grupa i pojedinaca, jeste jedno od najvećih iskušenja tranzicije, ali i izvor razumljivih i najčešće opravdanih otpora takvom njenom sprovođenju.

delatnoeću, sopstvenom, zajedničkom ili tuđom, realizuju svoje ciljeve, zadovolje svoje 137 svoj materijalni i društveni interes; da menjaju društvene i političke odnose i institucije u skladu sa svojim interesima i da time menjaju i svoj položaj, parcijalno ili u celini. U tom smislu, društvena moć je uvek do izvesnog stepena socijalno-klasno zasnovana i strukturisana, Ona izvire iz postojeće socijalne strukture i primarno je određena njome, a ne iz sklonosti pojedinaca i grupa (Mitrovič, str. 274). Nešto kasnije objasnićemo i drugačija shvatanja društvene moći. U stvari, sociološka analiza treba da nam objasni ne samo zakonitost strukturiranja i destrukturiranja osnovnih i sporednih klasa u globalnom društvu, već i specifične vidove njihovog otvorenog ili latentnog sukobljavanja, a to znači i formiranja i manifestovanja određene 'klasne svesti' u društvu. Ovo bi bilo posebno značajno i korisno učiniti u tzv. tranzicijskim zemljama, pogotovo kada se ima u vidu njihova socijalna (klasno-slojna) struktura i višestranački politički sistem u kojem se teško razaznaje na koju socijalnu grupaciju se oslanjaju pojedine političke opcije (stranke, partije), barem one koje nisu ni nacionalističke ni populističke.

Društv a i njegova struktura potrebe i afirmišu

2,4.2. Siromaštvo kao sociološki problem Siromaštvo je uglavnom prateća pojava u slojevima društva gde je nizak stepen ekonomske aktivnosti, visoka stopa nezaposlenosti, ali i gde je visok stepen nejednakosti u raspodeli društvenog bogatstva. U pojavnom smislu, siromaštvo može biti: 1. apsolutno siromaštvo (beda) koje se iskazuje u vidu nedostatka osnovnih sredstava za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba (fizičko preživljavanje - siromaštvo na rubu opstanka), 2. relativno siromaštvo različito se đefiniŠe u bogatim i siromašnim zemljama, Osim toga, postoji i pojam subjektivnog siromaštva koje govori da se ponekad stvarno siromašni subjektivno ne osećaju siromašnima, a neki bogati se osećeju siromašnijima nego što to zaista jesu.49 U analizi siromaštva važno je obratiti pažnju na socijalne efekte siromaštva: 1. socijalna deprivacija - siromaštvo usiovljava pojavu relativne (socijalne) depriviranosti 2. socijalno isključenje - situacija kada pojednici zbog pomanjkanja sredstava budu potpuno isključeni iz svih društvenih zbivanja (to su najčešće nezaposleni, ali i neke manjinske grupe). Siromaštvo je u pravilu povezano s nekim demografskim i socijalnim obeležjima (pol, dob, ekonomska aktivnost i si). To znači da su neke grupe veoma među siromašnima, tj. da je njihov udeo među siromašnima veći od udela u ukupnom stanovništvu. Ove grupe imaju veći relativni rizik siromaštva, pod kojim treba razumeti verovatnoću neke grupe da postane siromašna u odnosu na prosečni rizik siromaštva u društvu. Relativni rizik siromaštva je odnos između stope siromaštva određene grupe i stope siromaštva koja se odnosi na Čitavo društvo. Kada relativni rizik siromaštva za određenu grupu iznosi 1, to znači da je rizik siromaštva za tu grupu prosečan, odnosno jednak riziku koji ima čitavo društvo. Ako je relativni rizik siromaštva veći od 1, onda govorimo o natprosečnom riziku siromaštva (npr. pripadnici grupe s relativnim rizikom siromaštva od 1,4 imaju 40% veću verovatnoću od prošeka da će živeti u siromaštvu). Obrnuto, članovi grupe čiji je relativni rizik siromaštva 0,6 imaju verojatnoču 40% manju od prošeka da će postati siromašni. Svetska raspodela bogatstva i uopšte sredstava za život pokazuje daje, po svemu sudeći, svetskim moćnicima u interesu održavati globalno siromaštvo. Oni neprekidno proizvode siromaštvo i nije im cilj da rese problem siromaštva. Na to stalno upozoravaju vodeći stručnjaci, moralni autoriteti i brojni dobronamerni ljudi širom sveta, ali situacija se bitno ne popravlja. Naprotiv, nedostatak solidarnosti je sve izraženiji i to se najbolje vidi u sve većem jačanju razlika između bogatih 1 siromašnih (ljudi, regiona, kontinenata). Pri tome, neke društvene grupe su naročito ugrožene. Mladi često ističu nematerijalne oblike siromaštva, kao Što su monotonija svakodnevnice, nemogućnost druženja s drugim

® Tako npr. u EU svaki prihod manji od 60% prosečnog prihoda smatra se siromaštvom pri čemu se meri donja granica preživljavanja (hrana, obuća, odeća, stan) i neke osnovne potrebe (pravo na obrazovanje, tečenje, slobodno vreme, kultura...)

mladim osobama, besperspektivnost itd. Mlade osobe koje žive u seoskimOsnovi područjima 138 socio log i jei manjim gradovima imaju veću verovatnoću da će pre napustiti školu zbog suženog izbora obrazovnih usmerenja, slabo organizovanog prevoza do udaljene škole i si. Osim toga, male su mogućnosti zapošljavanja, ograničena je dostupnost informacija i organizovanih sadržaja i službi prilagođenih potrebama mlade populacije. Uopšte uzev, siromaštvo za mlade znači zavisnost od roditelja, probleme u porodici, alkoholizam, narkomaniju, prostituciju, delinkvenciju, nasilje itd. Rizik siromaštva posebno je velik među onim mladim ljudima koji nisu uključeni u redovno obrazovanje, nemaju nikakvih kvalifikacija, ne učestvuju u profesionalnoj obuci i pri tome su nezaposleni, Taj segment mladih često se naziva „omladina s nultim statusom".

2.4.3. Socijalna isključenost

Pojam socijalne isključenosti70 pojavio se u našim stručnim publikacijama sredinom devedesetih godina prošlog veka i od tada polako ulazi u naučni i politički govor. Upotreba tog izraza u našem jeziku nije lišena brojnih nejasnoća i višeznačnosti. Izraz socijalne isključenosti najčešće se koristi pri opisivanju položaja nekih društvenih grupa, kao što su siromašni, nezaposleni, mladi ili Romi. Socijalna isključenost tako se uglavnom dovodi u vezu s pojmovima siromaštva, nezaposlenosti i nejednakosti odnosno diskriminacije. Namera je da se korišćenjem koncepta isključenosti upozori na probleme socijalne participacije, kada pojedinci ili grupe više ne učestvuju u ključnim procesima društva i smanjuju svoje društvene kontakte. Grupe kod kojih postoji povećani rizik od socijalne isključenosti mogu se razvrstati prema uzroku njihove izloženosti tom riziku na: A. Isključenost s obzirom na ekonomski status; 1. siromašni 2. nezaposleni 3. beskućnici 4. domaćice 5. povratnici 6. raseljene osobe 7. migranti B. Isključenost s obzirom na porodičnu strukturu: 1. jednočlana domaćinstva 2. jednoroditeljske porodice 3. deca bez roditeljskog staranja 4. parovi s troje ili više dece C Isključenost s obzirom na identifikaciju: 1. nacionalne/etničke/rasue/verske manjine 2. seksualne manjine (LGBT populacija) 3. osobe s alternativnim stilom života (npr. punkeri). D. Isključenost s obzirom na starosnu dob: 1. mlade osobe u dobi između 15 i 29 godina 2. starije osobe (65 i više godina) i penzioneri 70U

svakodnevnom i političkom govoru često se paistovećuju pojmovi isključenosti i isključivosti. Socijalna isključivost označava zatvorenost određene grupe i njenu nepristupačnost za one koji su izvan te grupe. Isključivost se može razumeti i kao netolerantnost prema određenim pojedincima ili grupama. To znači da isključeni ne moraju • biti isključivi, niti isključivi moraju biti isključeni. Uz tu pogrešnu zamenu pojmova koja delom proizlazi iz njihove jezičke sličnosti, pojavljuju se problemi vezani uz nedovoljno jasan sadržaj pojma socijalne isključenosti.

E. Uključenost s obzirom na počinjenje zločina: 1. zatvorenici i bivši zatvorenici 2. maloletni delinkventi žrtve zločina. F. Jsključenost s obzirom na obrazovanje: 1, osobe s nižim stupnjevima obrazovanja. G. Uključenost s obzirom na zdravstveno stanje; 1. osobe s posebnim potrebama 2. osobe s mentalnim bolestima 3. osobe zaražene HIV/AIDS-om i hepatitisom C

Društva i njegova struktura

139

4. osobe s problemom zavisnosti od alkohola i opojnih droga 5. osobe obolele od genetskih i hroničnih bolesti H. Jsključenost s obzirom na invaliditet: 1. osobe s telesnim i senzornim invaliditetom 2. osobe s mentalnim/intelektualnim teškoćama Znači, socijalna isključenost zapravo podrazumeva prekid određenih društvenih veza, u koje pre svega spadaju ispadanje iz tržišta rada, nezaposlenost, obrazovni sistem, pa čak i porodica. Možemo zaključiti kako je socijalna isključenost u izuzetno velikom porastu u savremenom društvu, što je veliki civilizacijski izazov i težak zadatak za savremene države, pa tako i našu.

2,5. NACIJE I DRUGE ETNIČKE ZAJEDNICE Kao totalna (globalna, velika, celovita, višefunkcionalna i relativno samostalna) društvena grupa nacija je tipična istorijska kategorija. Pod tim nazivom u literaturi se obrađuje od početka 19, veka, a kao standardni izraz tek je 1893. prihvaćen u Re- Čniku francuske akademije nauka. Znači, radi se o relativno novoj pojavi koja sve do danas izaziva rastuće interesovanje ne samo sociologa, istoričara, ekonomista, političara itd.,već i svakog prosečnog građanina, pogotovo onog koji se oseća i nacionalno opredeljenim. To je i razlog što smo u ovaj izbor elemenata društvene strukture uvrstili naciju kao društvenu Činjenicu oko koje traju žestoka teorijska, ali i praktična neslaganja, pa i otvoreni sukobi. Inače, sam termin nacija izveden je iz latinskog glagola "nasci" što znači "roditi se". Odatle je izvedena i imenica "natio" koja označava pripadnost prema mestu rođenja, a tako su još i stari Rimljani koristili izraz "natio" za pleme, narod (popu- lus) prema mestu rođenja. Danas se nacije objašnjavaju na znatno kompleksniji način, što odgovara i njihovoj složenoj prirodi i brojnim unutrašnjim protivrečnostima. Svako objašnjenje nacije, u krajnjem, mora poći od njenog "etničkog supstrata", tj. činjenice da je ona, pre svega, etnička grupa, dakle, etnicitct kao svojstvo koje objedinjuje kulturne i psihološke aspekte, istorijsku celokupnost i strukturu, privredu i jezik, običaje i veru, politiku i interese, teritorije i mnoge druge specifičnosti po kojima se etniciteti međusobno razlikuju. U stvari, nacije su društveno-istorijske zajednice koje su počele da se javljaju na višem stupnju istorijskog razvoja (u epohi kapitalizma), a nastajale su kao rezultat povezivanja ljudi što gaje nametnuo ubrzani razvitak proizvodnih snaga i produk- cionih odnosa. U tom smislu, nacije su zapravo narodne zajednice u kojima je postignut određeni stepen ekonomske i kulturno-političke integracije i podruštvljavan- ja čovekove egzistencije; zahvaljujući višoj društvenoj podeli rada, ali i etničko-kul- turnoj i jezičkoj srodnosti ili igtovetnosti, Kao takva, nacija je odigrala značajnu ulogu u rušenju feudalnog društva, stvaranju jedinstvenog nacionalnog tržišta i industrije, druŠtveno-političkim kretanjima, razvitku i homogenizaciji zajedničke kulture, posebno jezika; u borbi protiv hegemonizma i kolonijalizma, itd. (Džuverović, str. 55). Znači, nacije su ne samo sociološke, već i političke kategorije, odnosno nacije su politički narod. Kao složene društvene zajednice nacije su rezultat i dosadašnjeg razvitka etničkih zajednica, od najprostijih krvno-srodničkih (rodovi, bratstva, plemena) do složenih društveno-istorijskih grupisanja u vidu naroda, a u začecima i širih internacionalnih zajednica. Sociolozi smatraju da etničko i društveno grupisanje naroda u dugotrajnoj istoriji

Društva i njegova struktura

145

prerasta u homogenije nacionalno grupisanje, ali da će dalji razvoj voditi ka Širim integracijama, univerzalizaciji osnovnih ljudskih vreduosti i začinjanju čovečanstva kao univerzalne zajednice slobodnih i ravnopravnih ljudi. Ukratko, istorijski razvoj društva u svetlu etničkog grupisanja stvarno se kretao od prvobitnih prirodnih, krvno-srodničkih oblika do složenijih društveno-istorijskih zajednica kakve.se razvijaju danas, ali i potencijalnih univerzalnijih zajednica, što je, za sada, tek daleka perspektiva. Gledano uprošćeno, istorija se kreće po sledećoj liniji: rod-pleme-narod-nacija-internacionalno-univerzalno. Plemena su prastari oblici zajedničtog života ljudi, u kojima je najznačajnija bila njihova krvno-srodnička povezanost, Iako nastala na nižem stupnju ljudskog društva, pre nastanka privatne svojine i klasa, neka obeležja plemenskog mentaliteta su i danas prisutna, posebno u nerazvijenijim sredinama. Plemena su se razvijala iz nižih gentilnih zajednica, kao što su rod (na latinskom; gens, na grčkom: genos), preko nešto složenijih oblika života u bratstvima (grčki: fratrija) do njihovog konsti- tuisanja kao plemenske zajednice na određenoj teritoriji sa specifičnim običajima, normama, govorom, i posebnim imenima. Razvojem proizvodnih snaga, stvaranjem i širenjem tržišta, sve većom podelom rada i drugim istorijskim procesima dolazilo je do intezivnijeg kontakta pripadnika raznih plemena, zbližavanja običaja, jezika i pravno-političke organizacije života, ali i do širenja teritorija na kojim su ži- veli pripadnici plemena. Sve to je rezultiralo slabljenjem krvno- srodničkih činilaca i uvođenjem drugačijih principa povezivanja (teritorijalno, pravno-poHtičko, kulturno i si). Tako je povezivanje i objedinjavanje više plemena rezultiralo stvaranjem naroda, kao složenije etničke zajednice (na grčkom jeziku reč etnos označava pojam naroda).

142

Osnovi socio log i je

Istoričari se slažu da se pojava naroda u istorijskom smislu ostvarila na prelazu iz faze varvarstva u fazu civilizacije. To je istovremeno bio prelazak iz tzv, prirodnog u društveno stanje. U procesu spajanja više plemenskih zajednica približavali su se i jezički standardi, a prostor na kome se organizuje zajednica, zajednički život, kultura i za koji se vezuje njena sudbina dobija novo značenje. Na osnovi sačuvanih korena starog plemenskog jezika razvila su se narečja, koja su se zbog izolo- vanosti pojedinih pokrajina u uslovima naturalne privrede više ili manje razlikovala kod raznih grupacija koje su živele na različitim prostorima. Skoro, čitavo robovlasničko i feudalno društvo karakteriše velika jezička raznolikost između etničkih zajednica, ali i unutar njih (vladajuće klase uglavnom nisu priznavale govorni jezik narodnih masa, već su govorile ili latinski, francuski ili neki drugi, "otmeni" jezik). Tek će se kasnije kroz novo zgušnjavanje u nacijama artikulisati zajednički jezik za sve pripadnike zajednice. Uopšte uzev, narod u smislu etničke zajednice prepoznaje se, po izvesnim kulturnim obeležjima: načinom života, običajima, nošnjom, ali pre svega zajedničkim jezikom i poreklom. Ipak, narod ostaje nehomogena zajednica koju susrećemo u raznim istorijskim epohama sve do moderne države. Sa njenom pojavom narod se uobličuje i obuhvata čvršćim političkim vezama, a kulturni elementi koji u njemu postoje od ranije dobijaju veći značaj i važnost, a među njima opet pre svega jezik, Jezik, definitivno, sve do danas ostaje "duhovni zavičaj" svakog naroda i svake savremene nacije, najjači izraz kulturnog identiteta koji nije izmišljen, nego doživljen. Zbog toga je potpuno opravdan strah nekih manjih etničkih zajednica za opstanak njihovog jezika kao okosnice njihovog kulturnog i nacionalnog identiteta. Osim toga, postoje i mišljenja da je jezik u stvari ali i jedini pravi okvir njenog geografskog prostiranja. 50 Zato nije preterano reći da se gubljenjem jezika, njegovim 'zagađenjem' ili zaboravom, gubi važna (naravno, ne i jedina) odrednica nacionalnog identiteta, o čemu mora voditi računa svaka odgovorna kulturna politika. Ali, zato i ne čudi što danas najmoćnije nacije sveta toliko uporno rade na zaštiti i širenju svog jezika, zbog čega se i može govoriti o jezičkom imperijalizmu, kao najefikasnijem načinu "osvajanja" sveta, makar bio i spontan. Ipak, to se najbolje može učiniti ako nacija razvija svoju ukupnu kulturu, materijalnu i duhovnu, koju će zatim jezik te nacije svima saopštavati i tako se sam čuvati, razvijati i - širiti.

7!

O tome veoma poučno govori i veoma interesantan citat iz materijala Pariške mirovne konferencije (1919), koji navodi poznati engleski politikolog E. Kaduri u svojoj knjizi "Nacionalizam" (str. 129), gde se kaže: "Upijajući u sebejarke boje srpske zemlje pesme (epske balade) su izražavale srpske nacionalne aspiracije još jednom, u olujama i potresima novih patnji. Akcenti u njima zvuče tako autentično da kartografi, u potrazi za granicama Srbije, uzalud pokušavaju da pronađu sigurnijeg vodiča za utvrđivanje granica, Defini- sati srpsko nacionalno područje znači učiniti ga podudarnim sa područjem na kojem se pevaju ove pesme, A Srbija je jedina zemlja na koju se ovaj kriterijum može primeniti". Naravno, ovo je samo sjajna metafora kojom se želi dočarati značaj jezika i poezije kao izraza autentičnog identiteta našeg naroda, koji je danas ozbiljno ugrožen (objektivno, a možda i drugačije) raznim vidovima nasrtaja ne samo na srpski jezik i kulturu, nego i šire. Najbolja odbrana od toga jeste razvoj sopstvene nauke, umetnosti, obrazovanja, proizvodnje, sporta, uopšte - kulture, kao načina postojanja, delovanja i ponašanja. Tako će se najbolje definisati i srpsko nacionalno područje i sve što u njega ulazi i suzbiti svaki neosnovani prigovor o tobožnjem srpskom ekspanzionizmu, stvaranju tzv. Velike Srbije i slična podmetanja na koja srpska nacija i država još uvek nije adekvatno odgovorila i odbranila se od nečuvene satanizacije i stigmatizacije.

Društva i njegova struktura

143

Inače, pitanje očuvanja nacionalnog identiteta kao nedeljivog danas postaje posebno problematično imajući u vidu razvoj tzv. umreženog društva u kojem se, fizički ili virtuelno (preko medija), ukršta i prožima sve veći broj različitih nacionalnih identiteta, što objektivno dovodi do stvaranja višestrukog identiteta i tranziciji ka svojevrsnom globalnom identitetu. Razumljivo je da mnogi na to neće rado pristati i pokušaće odbraniti svoju nacionalnu posebnost. To je njihovo pravo samo ako pri tome ne koriste sredstva i načine kojima bi mogli ugroziti tuđe nacionalne identitete. Njihovo je pravo da u tome istrajajvaju koliko god žele i da možda trpe određene ekonomske i razvojne štete, ali to mora biti njihov demokratski izbor, a ne nametnuta volja svojih nacionalnih elita kao samozvanih "čuvara nacije". Zanimljivo je u tom pogledu mišljenje znamenitog francuskog sociologa Edgara Morena 7' kada kaže da "...smo svi mi višeidentitetna bića u smislu u kome u sebi ujedinjujemo porodični i lokalni identitet, regionalni, nacionalni i transnacionalni (slovenski, germanski, romanski) i eventualno, konfesionalni i doktrinarni identitet". Prethodni prikaz transformacije naroda u naciju pokazao je i to da se u novijoj epohi narod, a pogotovo nacija, ne može tretirati samo kao etnička zajednica, već pre svega kao kompleksna društveno-istorijska, ekonomska, kulturna i politička zajednica. Burni istorijski tokovi su mnoge narode zbližavali, druge razdvajali ili brisali iz civilizacije,' tako da su jedni narodi nestajali, drugi se rađali i dalje razvijali; a u novijoj epohi granali se u više etničko-nacionalnih zajednica, etniciteta. Tako postoje primeri nastajanja nacija iz više naroda (npr, američka), ali i primeri nastanka više nacija iz jednog naroda (iz srpskog naroda nastala je srpska i crnogorska nacija; iz nemačlcog naroda nemačka i austrijska itd.). Takođe, na delu je proces stalnih migracija ponekad i značajnih po obimu (ali i strukturi: mladi, školovani, zdravi itd) de- lova nekih nacija (npr. osim velikog iseljavanja u prethodnom i 19,veku, veliki broj Srba je napustio domovinu i u protekloj deceniji, ali i proteklih nekoliko godina) što dovodi do porasta tzv. dijaspore51, odnosno nacije u rasejanju. To se istovremeno dešava i sa mnogim drugim nacijama tako da kao jedan od rezultata i posledica raseljavanja i useljavanja u druge zemlje nastaju multietničke zajednice, kakve su gotovo sve savremene države, pogotovo na razvijenom Zapadu. Druga posledica, ovakvog raseljavanja javlja se u vidu asimilacije useljenika, odnosno odricanje od sop- stenog jezika, običaja, vrednosti i kulture u korist onih koji dominiraju u zemlji domaćina, čime se ubrzo zatire prethodni identitet imigranata. Drugačija varijanta ovog procesa jeste stapanje ('melting pot' ili 'lonac za topljenje' je česta metafora za američko društvo), odnosno stvaranje novih, hibridnih, kulturnih obrazaca, koji predstavljaju čudnu 'leguru' sastavljenu od mnoštva različitih nacionalnih i kulturnih entiteta. Sve su to razlozi da se pri analizi svake nacije moraju uzeti u obzir brojne isto- rijske specifičnosti, zbog čega nikakav šematizam nije primenjiv. Nadalje, to je i razlog brojnim teorijskim neslaganjima u vezi definisanja savremene nacije i nacionalne politike, posebno u uslovima ubrzane globalizacije sjedne strane, ali i "planetarnog tribalizma", s druge strane. Ti sporovi, nažalost, sve češće prerastaju i u druge vidove sukoba, uključujući i ratne. A, realno,

koren, negovanje jezika, običaja, muzike itd. ostaju najčešće jedina veza sa starim zavičajem, mada neke matične države pokušavaju ojačati i druge veze (npr. poslovne u vidu tzv. etno biznisa, etno investicija, ali i političke dajući izborno pravo punoletnim pripadnicima dijaspore, itd.) sa svojim bivšim građanima i njihovim potomcima. Međutim, kod većine dijaspora sve to iz generacije u generaciju slabi, a kod nekih se već skoro izgubio svaki kontakt sa maticom.

Društva i njegova struktura

148

skoro već na dohvat ruke, čovečan- stvo, uzeto u celini, ima tako dobre šanse da snažno zakorači ka globalnoj zajednici ravnopravnih ljudi, naroda i nacija koji će svojom različitošću samo obogatiti tu zajednicu. Potrebno je samo jedno: da oni bogatiji, jači i lakomiji shvate daje i za njih dobro da uvažavaju one druge, koji su trenutno siromašniji i slabiji. Ali, čini se da prevelika moć i ovde sprečava razum.

2.5.1. Teorijski sporovi o naciji Kao što je već naglašeno nacija je savremena etnička, istorijska, kulturna, ekonomska i politička zajednica koja je nesumnjivo povezana sa narodom kao "nacijom u mogućnosti" i ostacima drugih etničkih oblika ljudskog grupisanja. Takođe, istakli smo da sam pojam natio ukazuje da ona izražava ideju porekla pojedinaca, nezavisno od njihove volje, odnosno zajedništvo u smislu da je individua koja je rođena u nekoj zajednici prihvatila njezine običaje, jezik, kulturu i svest. Ovaj pojam je ušao u internacionalnu upotrebu preko romanskih jezika, zahvaljujući pre svega činjenici daje latinski bio sve do osamanestog veka zajednički jezik "obrazovanih", vladajućih krugova u Evropi. Tako, danas, u svim jezicima se reč nacija slično piše i izgovara i ne prevodi se na lokalne jezike. Međutim, samo značenje pojma "nacije" u prošlom veku bilo je veoma različito, kao što su bili veoma raznoličiti i procesi njenog konstitusanja u različitim sredinama i vremenima. Sve to ima za posledicu da još uvek nema velike saglasnosti ne samo oko određenja ovog pojma, već i oko njene uloge u konstitusanju društvene zajednice, zatim odnosa prema klasnim grupama i posebno oko njenog značaja u savremenom "društvu građana", kada i samo pominjanje nacije nosi rizik dobijanja kritike za tobožnje okretanje ka starim i preživelim vrednostima i prevaziđenim kategorijama. Posebno iznenađuje da takve kritike dolaze bas od onih koji itekako ne zaboravljaju svoje nacionalne odrednice i s ponosom ističu svoju nacionalnu pripadnost. Nadamo se da afirmacija sopstvene nacije neće ostati privilegija samo nekih, najjačih, najbogatijih i najarogantnijih, već će na ta imati pravo i tzv. male (po broju pripadnika, a ne i po istorijskim i razvojnim dometima) nacije. Zato se oko nacije i nacionalnog pitanja vodilo i vodi dosta teorijskih sporova i iskristalisalo vise poznatih teorija, pri čemu se neke obnavljaju (redizajniraju) kao "neo" (nove) varijante. Zbog aktuelnosti ovih pitanja, potrebno je ukazati na neke važnije teorijske pristupe.52 Tako, na primer, spiritualističke teorije naciju tumače kao duhovnu tvorevinu, ili kao otelovljenje apsolutnog duha (po Hegelovom mišljenju svetski duh se seli iz jedne u drugu naciju, a nacionalni duh se ogleda u državi). Vulgarno-materijalističke teorije naciju shvataju kao biološku činjenicu, odnosno kao neku vrstu zajednice potomaka istih predaka, čije se osobenosti po biološkim zakonitostima prenose sa generacije na generaciju (s tim što je aristokratija - kao navodni nosilac najboljih nacionalnih osobina - pozvana da vlada). Rasističke teorije vezuju naciju za "Čistu krv i tlo", odnosno za rasne determinante (prema njima postoje "čiste" i "nečiste", odnosno "više" i "niže" rase, a u vezi s tim i nacije. Suhjektivno-psihološke teorije polaze od "duhovnog principa", pa naciju definišu kao duhovnu zajednicu (Renan). Za Ludviga Gumploviča "nacionalnost je po svom jezgru kulturna i duševna uzajamnost koju rađa i unapređuje zajednička država". U tim teorijama se

52

Džuverović, str. 56-58

Društva i njegova struktura

149

prenaglašava elemenat "sećanja na zajedničku prošlost" kao skoro odlučujući u formiranju nacionalnih osećanja i nastajanja nacija, Dosta su zanemarene objektivne okolnosti i stvarni istorijski sadržaji zajedništva na određenom prostoru, na čemu naročito insistira marksističko tumačenje nacija. Doduše, ni Marks ni Engels nisu se posebno bavili pitanjem nacija, osim u naznakama i to u relaciji prema klasnoj borbi i mogućnostima opšte emancipacije čoveka. Ovo iz prostog razloga što se pitanje nacija u njihovo vreme nije postavljalo tako ozbiljno, kao na primer pitanje klasne eksploatacije. Zato su smatrali da rešavanje klasnih protivrečnosti nekog društva u sebi nosi i rešenje nacionalnog oslobođenja. Ove ideje je kasnije razvio Lenjin u kontekstu praktičnog rešavanja nacionalnog pitanja u višenacionalnim socijalističkim zemljama, On je uočio nacionalnu komponentu kao prvorazredno pitanje svake revolucije, pa je proklamovao pravo svakog naroda na nacionalne slobode, samoopredeljenje i samostalni razvoj.

146

Osnovi socio log i je

U socijalističkom pokretu posebno je bila značajna i uticajna tzv. austromarksistička teorija nacije. Njeni predstavnici naciju svode na zajednicu kulture, a nacionalno pitanje na pitanje kulturne autonomije. Očigledno je da su tvorci ove teorije (medu kojima je bio najznačajniji O. Bauer) polazili od stavova austrijske socijaldemokrati- je, koja je negermanskim (pretežno slovenskim) narodima u okviru Aus tro-ugarske monarhije odricala pravo državnosti, a pravo na nacionalnu ravnopravnost svodila samo na pravo kulturne autonomije (ne uvažavajući činjenicu da kulturna ravnopravnost nije moguća bez političke, .a posebno ekonomske nezavisnosti i ravnopravnosti). Mnogi savremeni pristupi naciji još uvek ne uzimaju dovoljno u obzir sve potrebne činioce stvaranja nacija (ekonomske, političke, istorijske, teritorijalne, jezičke, kulturne itd.) što je, nesumnjivo, krupan razlog nedovoljnom razumevanju složene prirode nacije, pa samim tim i razlog pogrešnim pristupima u rešavanju nekih problema života u višenacionalnim zajednicama. Shematizam i površnost u pristupu tzv. multinacionalnim društvima odstrane onih koji pokušavaju da pomognu ili 'pomognu' 11 rešavanju nekih problema takvih društava, a dolaze iz sasvim drugačijih sredina i sa sasvim drugačijim iskustvom, najbolje do sada se ogledao na primeru bivše SFRJ. To se nastavlja i dalje u otcepljenim delovima te bivše složene (federalne) države (koji su, takođe, multinacionalni, mada neki samo sa minimalnim učešćem drugih etničkih zajednica), a koji sada imaju državni suverenitet i međunarodni legalitet. Nažalost, ni Savezna Republika Jugoslavija, kao ostatak prethodne federalne države, nije dugo poživela i ubrzo je postala žrtva ideje i koncepta nacija-država, rastvarajući se na originalni i nedovoljno jasan tip 'državnog zajedništva' ("Beogradski sporazunf'od februara 2003.) između dve članice (Srbije i Crne Gore) koje nemaju međunarodni suverenitet. To državno zajedništvo, koje nije ni federacija, ni konfederacija, ni unija, uopšte, ništa do sada poznatog u svetskoj praksi, neobičnog imena, ali valjda nekom (očigledno ne ni narodu ni građanima koji nisu imali demokratsku priliku da se o tome neposredno izjasne) potrebno do, očigledno, neke sledeće prilike, koja se i desila kada je 2006. Crna Gora proglasila državnu nezavisnost i tako i Srbiju dovela u istorijsku situaciju da ponovo postane samostalna država. Nažalost, Srbiji je ostao teški problem da se izbori sa moćnim separatističkim snagama 11a Kosovu i Metohiji koje su, uz podršku moćne Evropske Unije i SAD, najzad 17. februara 2008, god,, proglasile nezavisnost Kosmeta i ubrzo zadobile i formalno priznanje već više od 60 zemalja (čak 22 od 27 članica EU!) sveta, 53 Gore pomenuti shematizam i nerazumevanje međunacionalnih odnosa na prostorima bivše Jugoslavije moguće je da dolazi i zbog nepoznavanje strukture nacionalne svesti, a posebno njenih izvora i načina njenog nastajanja. Ali, moguće je da dolazi i zbog nečijeg geopolitičkog pragmatizma, ili čak zbog nečeg sasvim iracionalnog, o čemu će tek buduća istoriografija moći da posveđoči. Zbog svega toga, smatramo da je potrebno da mi, koji živimo u ostacima bivše države (najveće u kojoj je slobodno živeo bilo koji od njenih bivših naroda, sada državotvornih nacija novih, suverenih i međunarodno priznatih država), shvatimo daleko bolje od ostalih, suštinu svog nacionalnog bića, njegovu genezu, uspone i padove, stremljenja i ograničenja, potrebe i interese itd. Verujemo da naredne stranice u tome mogu da pomognu,

53

Ne ulazeći u licemerje i neprineipijelnost tzv. zapadnih demokratija, pogotovo što i u mnogim zapadnim zemljama postoje snažni separatistički pokreti, indikativan je stav nekih državljana Srbije (stoje neustavno i kažnjivo!) i posebno intelektualca, koji otvoreno podržavaju secesiju Kosmeta pravdajući to veoma neubedljivim i nelogičnim razlozima. Ali, još niko nije izbegao sud istorije, kao najpravedniji od svih poznatih. O tempom, o mores, rekli bi stari Latini.

Društva i njegova struktura

147

2.5,2, Nacionalna svest i nacionalizam Budući da su u formiranju nacije prisutni brojni Činioci: ekonomski (jedinstveno tržište), kulturni (naročito zajednički jezik), istorijski (dugotrajni zajednički život na istoj teritoriji), politički (nacionalna država) i drugi (npr, verski), logično je da se i nacionalna svest - kao integralni deo nacionalnog biča svakog naroda - formira komplementarnim dejstvom svih činilaca koji doprinose i formiranju tih nacija,54 Zbog toga, nacionalna svest pomaže pripadnicima ovih zajednica da se integrišu u njenu duhovnu, kulturnu, istorijsku, ekonomsku i političku celinu, da razvije osečanja međusobne bliskosti, zajedničkih interesa, položaja i sudbine koju dele. Principijelno, nacionalna svest igra pozitivnu ulogu, a izražava se na različite načine, U nekim slučajevima ona razvija patriotska osećanja prema sopstvenom narodu/ naciji, u drugim podstiče ujedinjenje u zajedničkoj borbi za slobodu ili protiv dominacije (što je slučaj u nacionalno-oslobodilačkim pokretima, antikolonijalnoj borbi i si); u trećim mobilise pripadnike date zajednice za odricanja i napore u interesu rešavanja nekih problema društva. Zato se ta vrsta nacionalne svesti bez sumnje mora uvažavati, razvijati, a samim tim i tretirati kao pozitivna pojava. Takav "nacionalizam" je u određenim istorijskim uslovima, tokom formiranja nacija u Evropi, igrao pozitivnu ulogu pre svega na planu stvaranja zajedničke nacionalne svesti o potrebi međusobnog povezivanja i borbe za samostalnost. Takođe, nacionalizam je u početku bio i revolucionaran pokret, jer se zalagao za svrgavanje vlasti koja svoj legitimitet želi da zasniva na osnovu božanskog određenja i naslednog prava (monarhija u Francuskoj je posle revolucije 1789. god. postala država naroda, a ne država kraljeva), U okviru ovih pitanja javlja se i pitanje patriotizma (lat. patria znači domovina) kao socijalno-psihološke kategorije koja izražava osećanje odanosti i privrženosti teritorijalnoj zajednici, domovini, zavičaju i ljudima koji na njoj žive, a to znači i prema pripadnicima svih etničkih grupa. U tom smislu patx*iotizam prethodi pojavi nacionalizma, pa se nacionalizam može smatrati kao naročita vrsta patriotizma. Odnosno, patriotska ljubav je starija i odnosi se na zemlju (državu) koja već postoji, dok je nacionalizam često usmeren na zemlju koja još ne postoji, ali se priželjkuje.

54

Džuverović, str. 61

148

Osnovi socio log i je

Nacionalno osećanje se stiče i razvija najpre u porodici, kroz učenje o razlikama između "nas" i "njih" i čuva kao tradicija koja, principijelno, ne mora nikome da smeta. Za razliku od nacionalnog osećanja, koja se mogu negovati i na fizički veoma udaljenim mestima (u dijaspori) od mesta gde kao većina žive pripadnici određene nacije, patriotsko osećanje se može steći i razvijati isključivo kroz neposredno životno iskustvo na određenom prostoru na kojem se usvajaju specifični obrasci kulture, poštovanja sisterma vrednosti, pravnog poretka itd. Izvesni problemi, koji mogu imati karakter većih društvenih poremećaja, nastaju u višenacionalnim državama kada se pokušaju ometati ispoljavanja etnonacionalna osećanja nekim drugim, obično manjinskim, etničkim grupama, bilo da se radi o uskraćivanju upotrebe nacionalnog jezika i pisma, običaja, religije itd, ili sprečavanju obeležavanja nekih datuma, mitova, legendi, simbola itd., ali se neretko dešavaju i mnogo ozbiljnija osporavanja nacionalne ravnopravnosti u vidu kršenja osnovnih ljudskih prava, bilo kolektivnih, bilo individualnih. Očigledno je da su mnogi savremeni Evropljani zaboravili na ovakve pojave koje se i danas u nekim evropskim državama dešavaju (npr. etnički sukobi u Španiji, Belgiji, Irskoji itd.) i sada svoju fokusiranu, tobože anacionalnu, svest (ideologiju) pokušavaju afirmisati kao veliki domet novog evropskog duha zajedništva, a pri tome brižno čuvaju svoj nacionalni identitet i patriotizam na koji su itekako ponosni, bez obzira što istovremeno pokušavaju da izgrade evropsku nadnacionalnu državu zvanu Evropska Unija, kojoj, ipak, nedostaje ono ključno - evropski narod. Naravno, novi evropski identitet tek treba da se stvori i on danas nije prost zbir 27 ili uskoro i više nacionalnih identiteta zemalja članica, timpre što i u nekim članicama taj identitet nije jednoznačan, kao što je to slučaj u gore pomenutim zemljama, ali i nekim drugim (Francuskoj, Vel. Britaniji, Rumunijii dr,). U isto vreme i evropski atlantski "partner" (čitaj: suparnik), SAD, takođe se nimalo ne ustručava demonstrirati svoj patriotizam, a pogotovo ne stišava svoju retoriku zaštite "nacionalnih interesa" koja, obično, ima karakter jasnog upozorenja svakom ko bi to 11a bilo koji način pokušao "ugroziti" da će morati osetiti snagu 'mišića' te moćne zemlje. Štaviše, svoje izlive nacionalnih, "rodoljubivih" i "domoljubnih" osećanja Amerikanci pokazuju javno i naglašeno manifestno (ponekad i na granici neukusa), što je posebno izraženo posle tragičnih događaja od 11. septembra 2001, godine. To je, razume $e, njihovo pravo i njihov izbor. Ali, takvo pravo moraju imati i svi ostali narodi. Očigledno je, dakle, da se pokušava razlikovati tzv, podobni i dopušteni nacionalizarii i onaj drugi, kojem se ponekad dodaje i atribut 'nltra' i na koji se obrušava silovita kritika, a neretko, nažalost, i nešto mnogo mnogo opasnije. Međutim, ispravno upozorava Džuverović (str. 62) da "u nekim slučajevima izvesni elementi nacionalne svesti mogu poprimiti i formu distanciranja, sumnjičavosti, mržnje, netrpeljivosti, pa čak i isključivosti prema pripadnicima drugih nacija. Tako nepoželjne manifestacije nacionalne svesti artikulišu se kroz raznovrsne forme nacionalizma," Negativnu konotaciju i značenje "nacionalizam" u stvari dobija tek onda kada vladajući krugovi nekog društva nacionalnu svest i osećanja svojih građana počinju da koriste u cilju osvajanja ili stabilizacije svoje vlasti, ali i radi potčinjavanja drugih naroda i nacija. U tom slučaju imamo pojavu tzv. naciokraiije kao lažne i nelegitimne nacionalne elite. Budući da je takvih zloupotreba nacionalnih i patriotskih osećanja na našim prostorima od strane raznih lidera i "lidera" bilo u izobilju, postaje dosta razumljivije zašto se nacionalizam kao pojam kod nas koristi pretežno u negativnom značenju, kao neprihvatljiv oblik društvene svesti i kao opasna ideologija. Neki ugledni autori (A. Turen, M. Kangrga), čak'smatraju da nacionalizam i demokratija uopšte ne mogu zajedno, što mislimo da je neprihvatljiva isključivost. Ako je

Društva i njegova struktura

149

osnovna ideja moderne evropske demokratije bila u tome da se prenese suverenitet sa kralja kao vlastodršca na narod koji je politički ravnopravan, a nacionalizam je to upravo i učinio, onda se može reći da se nacionalizam izvorno razvio kao demokratija. Međutim, danas nacionalizam ima drugačije istorijske dimenzije, uglavnom neprihvatljive. Pre svega, zbog mogućnosti snažne simboličke i emocionalne identifikacije pojedinaca s nacijom, nacionalizam kao ideologija ima veliku moć mobilizacije ljudi. Isto tako, on se ispoljava i kao princip etničke isključivosti po "krvi i tlu" (Blut und Boden) - na osnovu čega se, zatim, vrši nacionalna asimilacija ili progon pripadnika drugih nacija, što je, takođe, neprihvatljivo. To su dovoljni razlozi da se bolje upoznamo kako sa načinom njegovog funkcionisanja ("fiziologijom'), tako i sa njegovim najčešćim pojavnim oblicima ('anatomijom'). U političkom smislu nacionalizam apsolutizuje nacionalnu državu, preko koje se sučeljava sa drugim nacijama i državama, pa čak i vrši osvajanja, U kulturnom pogledu nacionalizam želi po svaku cenu uzdići svoju kulturu iznad kulture ostalih, a istovremeno nasilno zaokružiti sopstvenu kulturu preko posebnih nacionalnih institucija i hipertofiranim isticanjem tradicionalnih tvorevina, i nametnuti se ili kroz suprotstavljanje drugim nacionalnim kulturama ili kroz negiranje kulturnih vrednosti ili prava drugih naroda. Nacionalizam se ispoljava i kao oblik nametanja emocionalno-mitskih i drugih sadržaja nacije. Kao takav, nacionalizam se, danas, posebno u višenacionalnim zajednicama - kao Što je npr, naša zemlja - ispoljavao kao jedna od najozbiljnijih prepreka demokratizacije i manje konfliktnog razvitka društva. Konačno, uz sadejstvo drugih činilaca i aktera, nacionalistički sukobi doveli su i do raspada zajedničke, federalne, države. Mnogi pripadnici svojih nacija neočekivano su se našli na prostoru drugih država i postali etničke manjine, odnosno deo uvećane dijaspore izvan svoje matične nacije koja je ostala da živi u novonastaloj matičnoj državi. Pojavni oblici nacionalizma su mnogobrojni. Bez obzira Što svi oni u suštini izražavaju netolerantan odnos među pripadnicima ostalih nacija, ipak se u različitim okolnostima razvijaju specifične forme tog nacionalizma. Svi ovi oblici nacionalizma imaju neke specifičnosti, po kojima ih međusobno razlikujemo. U nastavku dajemo "katalog" najvažnijih oblika nacionalizma (prema: Džuverović, str. 62-64) uz napomenu da su, nažalost, svi prisutni u našoj sredini. Naredni prikaz može nam stoga pomoći da ih lakše i na vreme prepoznamo i tako, eventualno, osujetimo njihovo štetno dejstvo. Etnocentrizam, kao što i sama reč sugeriše, predstavlja svojevrsni fetišizam i glorifikaciju sopstvenog etnosa uz istovremeno nipodaštavanje, pa Ćak i sumnjičenje, drugih etniciteta i njihovih kultura, vrednosti i tradicija. Ovaj vid nacionalizma po pravilu nekritički preuveličava sve atribute sopstvene nacije stalno razvijajući osećanje samodovoljnosti i potrebu stalnog čuvanja nacionalne čistote i superiornosti. On najčešće otpočne* kao benigno slavljenje sopstvenih mitova, legendi, junaka, 'velikih sinova' svog naroda i si. što vodi ka faktičkoj izolaciji od ostalih etniciteta, koji će, po pravilu, pre ili kasnije, uzvratiti na sličan ili još radikalniji način. Na toj osnovi se razvija i izvesna vrsta ksenofobije (straha od stranaca). Praktično, ovaj vid nacionalizma najčešće ispoljava kao distanciranje od drugih, kao nacionalni ekskluzivizam, diskriminacija drugih naroda i etničkih grupa, ali i kao asimilacija pripadnika "nematičnih" socijalnih skupina. Separatizam je imanentna karakteristika nacionalizma, ali neki od njegovih oblika se posebno karakteriše težnjom za cepanjem, etnicko-nacionalnim podela- ma, ili najzad odvajanjem od društvene/državne celine (separatizam inače može biti i verskog karaktera šizmatski, raskolnički). Školski primer separatističkog pokreta je bio frankovački pokret u predratnoj Jugoslaviji, koji je zagovarao izdvajanje iz državne celine, što je uz pomoć

150

Osu oi'isoc io logije

fašizma i realizovano kroz tzv. NDH. Na takvoj separatističkoj osnovi je 1941. god. i raskomadana Jugoslavija i podeljena na više marionetskih državica. Ponovno razbuktavanje separatizma devedesetih godina rezultiralo je cepanjem tadašnje jugoslovenske države, čemu je snažno doprineo i spoljni faktor, što se danas više i ne skriva (ja vna priznanja Hrvatske i/.vesnim nemackim političarima, rimskom papi i dr.). Sovinizam (prema prezimenu jednog fanatičnog Napoleonovog vojnika) predstavlja ekstremni oblik nacionalne isljučivosti i netolerancije. On podrazumeva preuveličavanje svoje, a potcenjivanje i otvorenu mržnju prema drugim nacijama uz skrivene ili otvorene zahteve za privilegijama po toj osnovi, Kao takav, sovinizam je najdrastičniji oblik nacionalne isključivosti, koji nužno vodi razjedinjavanju, sukobima a potencijalno i ugnjetavanju određenih nacija. Opasnost od šovinizma je utoliko veća ukoliko se kroz njega razvijaju njegovi imanentni ekstremi (jer on u sebi sadrži elemente rasističke teorije o višim i nižim rasama) koji obično utiru put reakcionarnim oblicima nacionalizma, rasizmu, antisemitizmu, nacizmu i sličnim oblicima nacionalne isključivosti. Iredentizam je takođe vrsta separatističkog nacionalizma, koji polazi od ideje da nacija Čiji se pojedini delovi nalaze na teritoriji druge države (a ranije su njoj pripadali) ima pravo da pripoji te delove svog naroda i teritoriju na kojoj oni žive. Taj pojam je u određenom kontekstu imao značenje pozitivnog oslobodilačkog pokreta (za vraćanje nekih bivših italijanskih teritorija od Austro-ugarske monarhije), ali u uslovima današnjeg regulisanog i međunarodnim normama verifikovanog poretka granica u Evropi on poprima izrazito negativno značenje; pogotovo kad svoje aspiracije veže za teritorije koje nikada nisu pripadale tom narodu (kao što to čini albanski separatistički pokret u odnosu na Kosmet, koji očigledno uživa značajnu podršku delova tzv. međunarodne zajednice). Unitarizam je stanovište koje u ime tobožnjeg jedinstva klasnih interesa zanemaruje posebna nacionalna prava i nacionalne osobenosti i kao najpogodniji princip rešavanja klasnih i nacionalnih pitanja proglašava "jedinstvo" zasnovano na centra- lizovanom državno-birokratskom aparatu i državnoj vlasti. Neki autori smatraju da je unitarizam, suprotan pojmu nacionalizma, mada se on može ispoljavati kao oblik nametanja pojedinih nacionalnih interesa ostalim nacionalnim i drugim etničkim skupinama zapravo preko unitaristički uređene države i drugih političkih institucija. Prva Jugoslavija bila je optuživana od strane hrvatskih separatista za unitarizam kao vid tobožnjeg velikosrpskog hegemonizma, što se kao određeni politički refren ponavljalo i za vreme federalne Jugoslavije, sve do konačne secesije Hrvatske, a zatim i ostalih bivših republika. Interesantno je da se danas strah od unitarizma sistematski širi iz Crne Gore. Revanšizam je oblik nacionalne svesti koji podgreva težnje određenog naroda za povratkom nekih izgubljenih pozicija, teritorija i si. (i sama rec "revanš" izražava osvetu, odmazdu). Takvo stanje nacionalne svesti je obično prisutno posle ratnih sukoba, ali se može podgrejavati i na daljim istorijskim sukobima i nacionalnim konfrontacijama. Primere izrazitog revanšizma istorija je zabeležila više puta, a najpoznatiji je revanšizam koji je podsticala francuska buržoazija posle poraza od Nemačke 1870/71, ili revanšizam koji se razvijao u Nemačkoj posle izgubljenog Prvog svetskog rata (i koji je utro put kasnijem fašizmu), a noviji izrazi neonacizma i neofasizma upozoravaju da takve svesti postoje i danas. Neka buduća istoriografija tek će pokazati da li i koliko je bilo revanšizma u Jugoslaviji 90-tih godina prošlog veka i koliko je 011 doprineo ili ubrzao njen raspad. Danas se, inače, od strane nekih intelektualaca olako i s nipodaštavanjem svaka aluzija na revanšizam kvalifikuje kao primitivno verovanje u "teorije zavera" i označava se kao paranoični sindrom. Čak ni ubrzo otkriveni planovi, projekti i slični "zaverenički radovi", za ove "postmodernističke

m

Osnovi sociologije

malograđanine" nisu dovoljni dokaz i razlog da priznaju svoju naivnost, nepoznavanje činjenica ili možda nešto još mnogo gore i nečasnije,55 Nacionalno osećanje se stiče i razvija najpre u porodici, kroz učenje o razlikama između "nas" i "njih" i Čuva kao tradicija koja, principijelno, ne mora nikome da smeta. Za razliku od nacionalnog osećanja, koja se mogu negovati i na fizički veoma udaljenim mestima (u dijaspori) od mesta gde kao većina žive pripadnici određene nacije, patriotsko osećanje se može steći i razvijati isključivo kroz- neposredno životno iskustvo na određenom prostoru na kojem se usvajaju specifični obrasci kulture, poštovanja sisterma vrednosti, pravnog poretka itd. Izvesni problemi, koji mogu imati karakter većih društvenih poremećaja, nastaju u višenacionalnim državama kada se pokušaju ometati ispoljavanja etnonacionalna osećanja nekim drugim, obično manjinskim, etničkim grupama, bilo da se radi o uskraćivanju upotrebe nacionalnog jezika i pisma, običaja, religije itd, ili sprečavanju obeležavanja nekih datuma, mitova, legendi, simbola itd., ali se neretko dešavaju i mnogo ozbiljnija osporavanja nacionalne ravnopravnosti u vidu kršenja osnovnih ljudskih prava, bilo kolektivnih, bilo individualnih. Očigledno je da su mnogi savremeni Evropljani zaboravili na ovakve pojave koje se i danas u nekim evropskim državama dešavaju (npr. etnički sukobi u Španiji, Belgiji, Irskoji itd.) i sada svoju fokusiranu, tobože anacionalnu, svest (ideologiju) pokušavaju afirmisati kao veliki domet novog evropskog duha zajedništva, a pri tome brižno čuvaju svoj nacionalni identitet i patriotizam na koji su itekako ponosni, bez obzira što istovremeno pokušavaju da izgrade evropsku nadnacionalnu državu zvanu Evropska Unija, kojoj, ipak, nedostaje ono ključno - evropski narod. Naravno, novi evropski identitet tek treba da se stvori i on danas nije prost zbir 27 ili uskoro i više nacionalnih identiteta zemalja članica, tim pre što i u nekim članicama taj identitet nije jednoznačan, kao što je to slučaj u gore pomenutim zemljama, ali i nekim drugim (Francuskoj, Vel. Britaniji, Rumunijii dr.). U isto vreme i evropski atlantski "partner" (čitaj: suparnik), SAD, takođe se nimalo ne ustručava demonstrirati svoj patriotizam, a pogotovo ne stišava svoju retoriku zaštite "nacionalnih interesa" koja, obično, ima karakter jasnog upozorenja svakom ko bi to na bilo koji način pokušao "ugroziti" da će morati osetiti snagu 'mišića' te moćne zemlje, StaviŠe, svoje izlive nacionalnih, "rodoljubivih" i "domoljubnih" osećanja Amerikanci pokazuju javno i naglašeno manifestno (ponekad i na granici neukusa), što je posebno izraženo posle tragičnih događaja od 11. septembra 2001. godine. To je, razume se, njihovo pravo i njihov izbor. Ali, takvo pravo moraju imati i svi ostali narodi. Očigledno je, dakle, da se pokušava razlikovati tzv, podobni i

Kada je reč 0 našoj novijoj istoriji, za čije tokove mnogi naši intelektualci još uvek dogmatski veruju da su glavni uzroci i akteri, odnosno krivci, bili isključivo medu nama, u međuvremenu je otkriveno mnoštvo činjenica, dokaza, iskaza, dokumenata, snimaka i drugih argumenata koji nepobitno pokazuju da je učešće inostranih aktera bilo nedopustivo veliko, čak presudno. Biblioteke su već prepune raznih memoara i drugih publikacija koje su napisali direktni scenaristi, izvođači i inostrani režiseri jugoslavenske drame koji više ne žele da ostanu anonimni, već žure da se pohvale kako su činili milosrdne i tobože potrebne "demokratske" napore da sankcionišu nepokorne Srbe. Kažnjavanjem Srba trebalo je odlučno pokazati kako će proći svako u svetu ko pokuša da se odupre novom, zapravo starom, svetskom poretku sile i prava jačeg, a ne vladavine prava, Niko ne sme poželeti da pokuša biti svoj na svome, da se odupre sili i nepravdi, već mora da bude - "kooperativan". Inače, razni napisi, intervjui i istupanja bivših zapadnih diplomata, državnika i vojnih rukovodilaca, koji su bili direktni ili indirektni protagonisti srpskog

55

Društva i njegova struktura

156

dopušteni nacionalizam i onaj drugi, kojem se ponekad dodaje i atribut 'ultra' i na koji se obrušava silovita kritika, a neretko, nažalost, i nešto mnogo mnogo opasnije. Međutim, ispravno upozorava Džuverović (str. 62) da "u nekim slučajevima izvesni elementi nacionalne svesti mogu poprimiti i formu distanciranja, sumnjičavosti, mržnje, netrpeljivosti, pa čak i isključivosti prema pripadnicima drugih nacija, Tako nepoželjne manifestacije nacionalne svesti artikulišu se kroz raznovrsne forme nacionalizma Negativnu konotaciju i značenje "nacionalizam" u stvari dobija tek onda kada vladajući krugovi nekog društva nacionalnu svest i osećanja svojih građana počinju da koriste u cilju osvajanja ili stabilizacije svoje vlasti, ali i radi potčinjavanja drugih naroda i nacija. U tom slučaju imamo pojavu tzv. naciokratijc kao lažne i nelegitimne nacionalne elite. Budući da je takvih zloupotreba nacionalnih i patriotskih osećanja na našim prostorima od strane raznih lidera i "lidera" bilo u izobilju, postaje dosta razumljivije zašto se nacionalizam kao pojam kod nas koristi pretežno u negativnom značenju, kao neprihvatljiv oblik društvene svesti i kao opasna ideologija. Neki ugledni autori (A. Turen, M, Kangrga), čak'smatraju da nacionalizam i demokratija uopšte ne mogu zajedno, što mislimo da je neprihvatljiva isključivost. Ako je osnovna ideja moderne evropske demokratije bila u tome da se prenese suverenitet sa kralja kao vlastodršca na narod koji je politički ravnopravan, a nacionalizam je to upravo i učinio, onda se može reći da se nacionalizam izvorno razvio kao demokratija, Međutim, danas nacionalizam ima drugačije istorijske dimenzije, uglavnom neprihvatljive. Pre svega, zbog mogućnosti snažne simboličke i emocionalne identifikacije pojedinaca s nacijom, nacionalizam kao ideologija ima veliku moć mobilizacije ljudi. Isto tako, on se ispoljava i kao princip etničke isključivosti po "krvi i tlu" (Blut und Boden) - na osnovu čega se, zatim, vrši nacionalna asimilacija ili progon pripadnika drugih naćija, stoje, takođe, neprihvatljivo. To su dovoljni razlozi da se bolje upoznamo kako sa načinom njegovog funkcionisanja ('fiziologijom'), tako i sa njegovim najčešćim pojavnim oblicima ('anatomijom'). U političkom smislu nacionalizam apsolutizuje nacionalnu državu, preko koje se sučeljava sa drugim nacijama i državama, pa čak i vrši osvajanja. U kulturnom pogledu nacionalizam želi po svaku cenu uzdići svoju kulturu iznad kulture ostalih, a istovremeno nasilno zaokružiti sopstvenu kulturu preko posebnih nacionalnih institucija i hipertofiranim isticanjem tradicionalnih tvorevina, i nametnuti se ili kroz suprotstavljanje drugim nacionalnim kulturama ili kroz negiranje kulturnih vrednosti ili prava drugih naroda. Nacionalizam se ispoljava i kao oblik nametanja emocionalno-mitskih i drugih sadržaja nacije. Kao takav, nacionalizam se, danas, posebno u višenacionalnim zajednicama - kao Što je npr. naša zemlja - ispoljavao kao jedna od najozbiljnijih prepreka demokratizacije i manje konfliktnog razvitka društva. Konačno, uz sadejstvo drugih Činilaca i aktera, nacionalistički sukobi doveli su i do raspada zajedničke, federalne, države. Mnogi pripadnici svojih nacija neočekivano su se našli na prostoru drugih država i postali etničke manjine, odnosno deo uvećane dijaspore izvan svoje matične nacije koja je ostala da živi u novonastaloj matičnoj državi, Pojavni oblici nacionalizma su mnogobrojni, Bez obzira što svi oni u suštini izražavaju netolerantan odnos među pripadnicima ostalih nacija, ipak se u različitim okolnostima razvijaju specifične forme tog nacionalizma, Svi ovi oblici nacionalizma imaju neke specifičnosti, po kojima ih međusobno razlikujemo. U nastavku dajemo "katalog" najvažnijih oblika nacionalizma (prema: Džuverović, str. 62-64) uz napomenu da su, nažalost, svi prisutni u našoj sredini. Naredni prikaz može

Ksenofobija}^ oblik nacionalne netrpeljivosti koji nastaje iz stvarnog ili veštački straha od stranaca, To je vrsta nacionalizma koji širi fobije od Osnovi pojedinih naroda, socio! ogije podstiče negativne predstave i predrasude o pripadnicima onih nacija koji su zbog raznih razloga (poslovnih, emocionalnih, obrazovnih, bezbednosnih itd.) doseljeni u dotičnu zemlju. Takva vrsta nacionalizma nije nova pojava, a novi zamah dobila je devedesetih godina prošlog veka u razvijenim zemljama zapadne Evrope - u koje se doselio veliki broj radnika i stanovništva iz bivših kolonija i drugih zemalja trećeg sveta ili jugoistočne Evrope. Ti doseljenici iz Afrike, Azije, sa Bliskog istoka i drugih nerazvijenih zemalja su dali veliki doprinos izgradnji dotičnih zemalja, ali se prema njihovoj integraciji u ove zemlje počeo javljati otpor i širiti strah o navodnoj ugroženosti čistote francuske/nemačke/engleske ili neke druge nacije, njene ekonomije, kulture i jezika.56 Nažalost, izraze ksenofobije povremeno možemo naći i u našoj sredini, a oni su uglavnom povezani sa etnocentrizmom, preteranim isticanjem Našeg i nespremnošću prihvatanja Njihovog. Međutim, u posebno opasan oblik nepodnošljivosti mogu se pretvoriti sporadične pojave sukoba građana naše zemlje sa izbeglim i raseljenim sunarodnicima iz bivših jugoslavenskih republika. Osim u našoj zemlji znamo da se to dešava i u drugim bivšim republikama, sada suverenim državama. Eto, zar nismo u svemu slični. Možda čak i isti. Sa puno simpatične ironije o tome govori i donji (modifikovani) grafit. Tvoj hrist Jevrejin Tvoja demokratija grčka Tvoji brojevi arapski Tvoja slova latinska Tvoja štamparija nemačka Tvoj televizor japanski Tvoj auto korejski Tvoj odmor turski Tvoja pica italijanska Tvojfast-fud američki Tvoja kafa brazilska Tvoj mobilni finski Tvoja igračka kineska Tvoj parfem francuski Tvoj gas ruski stvorenog 152

Samo Tvoj komšija - stranac

56

Najnovija ekonomska recesija brzo je porodila i novi talas ksenofobije, Nedavno je britanski premijer izjavio "britanska radna mesta - Britancima", a francuski predsednik je takođe najavio snažnu zaštitu Francuza u prvom redu.

Društva i njegova struktura

158

Iz svega do sada rečenog možemo zaključiti da je najsigurniji put potiskivanja nacionalizma kao negativne svesti - razvoj istinske ravnopravnosti i demokratije. U takvom konceptu drušvenih odnosa u kojem se afirmiše individualni identitet čoveka kao građanina, tj. ravnopravnog i slobodnog subjekta u svim njegovim posebnim i pojedinačnim manifestacijama: nacionalnim, verskim, kulturnim, profesionalnim, manjinskim itd. nacionalizam ima najmanje šansi. Naravno, to ne znači da svako treba da napusti svoje nacionalno osečanje kao intimni doživljaj svoje posebnosti i lično iskustvo pripadanja grupi ljudi koji imaju ista takva osećanja i doživljaje, Bitno je, pritom, da shvatimo i prihvatimo da to ne može biti nikakvo ekskluzivno pravo, već isto takvo pravo moraju imati i svi Drugi. Na taj način nacionalne razlike među ljudima neće postati razlog bilo kakvih sukobljavanja, već samo jedna od legitimnih razlika sve dotle dok im se čine važnim i dok ih ljudi hoće negovati. Zbog toga neki teoretičari smatraju da će etnički nacionalizam u modernim multikulturalnim društvima biti zamenjen tzv. građanskim nacionalizmom. Tada će, navodno, biti moguća i nacija bez nacionalizma (J. Kristeva), Ali i tada će biti potrebno zaštiti manjinske etničke zajednice koje su uvek etnički različite od većine. A do tada, na ekstremnom nacionalizmu i lažnom patriotizmu niko ne srne da profitira i da od neprimerenog ispoljavanja nacionalnih osećanja napravi unosno zanimanje i profesiju. Nažalost, to se ipak dešava (i u našem društvu), pa čak možemo pratiti nastajanje svojevrsne naciokratije i lažnog nacionalnog liderstva, samozvanih nacionalnih elita i u svakom slučaju nelegitimnog upravljačkog sloja koji želi da u ime svoje nacije upravlja celinom društva, što je nedopustivo, jer je nedemokratsko i nelegitimno, a pre svega - nemoralno.

2.6, DRŽAVA I VLADANJE DRUŠTVOM Država je legalni i legitimni oblik vladanja društvom, Sama reč "država" u gotovo svim modernim jezicima ima istu ili sličnu semantiku (značenje) koja se vezuje za držanje nekoga ili nečega u posedu, na okupu, pod kontrolom (ljude, zemlju, vlast, moć). I latinska reč status (stanje) i nemačka reč "staat" i engleska "state" znače slično, tj. stanje, odnosno održavanje nekog stanja kao poretka stvari, uređenost prema nekim pravilima. To podrazumeva vršenje vlasti ili moći na dva osnovna načina: dobrovoljno i prinudno, Uprkos činjenici da istorijski razvoj društva pokazuje da se vršenje vlasti odvija uz saglasnost i pristanak (legitimitetet) stanovništva, prinuda, sila i kontrola ostaju svojstva države sve do danas. Drugim recima, država podrazumeva postojanje upravljačkog aparata koji vlada na određenoj teritoriji, a čija vlast počiva na pravnom sistemu i pravu upotrebe fizičkog nasilja u cilju sprovođenja svoje vlasti.

154

Osnovi socio log i je

Sve moderne države su organizovane kao nacije-države, što znači da se one zasnivaju na postojanju jednakih prava i obaveza za sve ljude - državljane - koji su svesni svog pripadanja državi i nacionalizmu (1) shvaćenom kao osečaj pripadanja Široj i jedinstvenoj političkoj zajednici. Uz ovakvo, pretežno anglosaksonsko poimanje države (američka nacija znači sve državljane SAD) postoje i druga, od kojih su posebno zanimljiva ona koja su se razvijala u okviru evropske tradicije i koja je veći značaj pridavala etničkim faktorima, U svakom slučaju, za sociološku analizu kategorija države ima veliku privlačnost, jer ona predstavlja jedan od najznačajnijih, ali i najsloženijih, problema svakog društva, a s druge strane, ona je pravno-politička institucija preko koje se reguliše zajednički život i uspostavlja odgovarajući oblik upravljanja društvom. Kao institucija država je tokom čitave dosadašnje istorije imala skoro presudnu važnost, mada su se oko njenog pojma, uzroka nastajanja, karaktera vladanja i drugih sličnih pitanja neprekidno sukobljavala razna filozofska, naučna, politička i druga stanovišta. Zbog toga ne treba da čudi činjenica da postoje mnogobrojne teorije koje su nastojale da objasne stvarnu prirodu, poreklo i protivreČno biče ove društvene institucije. Neke su teorije smatrale da država nije ništa drugo do prosto proširenje teritorije porodičnih ili plemenskih zajednica (tzv. patrijarhalne teorije), dok su druge tumačile daje država božanska tvorevina što je prevladavalo naročito u srednjem veku; a treće su smatrale daje to biološko-organska tvorevina čije su funkcije slične funkcijama pojedinih živih bića i čoveka. Neki uticajni filozofi (npr. Hegel) su smatrali daje država otelovljenje apsolutne ideje ili narodnog duha. Najzad, dobro je poznata i teorija da država nije ništa drugo do rezultat društvenog ugovora (Ruso, Hobs) po kome su pojedinci u cilju svoje sigurnosti i opstanka preneli deo svojih prirodnih prava na državu,57 Teorija društvenog ugovora zasnivala se na stavu da su ljudi u tzv. preddruštvenom stanju imali apsolutnu slobodu, koja vremenom prelazi u anarhiju. Da bi se zaštitili od takvog haotičnog stanja ljudi su se odrekli dela svoje slobode za deo zaštite; stvorili su društveni ugovor, odnosno, pravila o zajedničkom društvenom životu. Takođe, značajna je i marksistička koncepcija koja kaže da je država aparat vladajuće klase zasnovan na monopolu sile kojom ta klasa štiti svoj način proizvodnje. Osim toga, veoma su razvijeni i tzv. funkcionalistički pristupi koji naglašavaju ulogu države kao posrednika u raznim društvenim sukobima (konfliktni pristup), u ulozi zaštitnika javnih interesa, u ulozi subjekta međunarodnih odnosa itd. Velike teorijske razlike postoje i u vezi objašnjenja prednosti i nedostataka različitih pojavnih oblika država u pogledu: kriterija vladavine (monarhija; republika); kriterijuma državnog uređenja (unitarne; složene, kao federacije ili konfederacije); kriterijuma organizacije vlasti (centralizovane; decentralizovane); kao i nekih drugih kriterijuma. Kao posebno izazovan problem javlja se problem demokratije i demokratizacije vlasti i upravljanja državom i čitavim društvom, što je svakako stvarni i najbolji test kojim se proverava da li država postoji kao instrument kojim ljudi unapređuju svoje odnose, ili zapravo država instrumentalizuje ljude i potčinjava ih sopstvenim birokratskim i etatističkim interesima. Takođe, danas se vode žučne teorijske rasprave i o perspektivama države kao institucije u uslovima globalizacije i stvaranja tzv. svetskog društva. Posebno su oštri sukobi oko tumačenju suvereniteta nacionalnih država koji se faktički smanjuje u meri u kojoj jačaju tzv. globalne institucije i međunarodni pravni poredak, Ali, postoje i mišljenja (D. Rokfeler) "Kako ni jedan čovek nema prirodnu vlast nad svojini bližnjima i, budući da sila ne proizvodi nikakvo pravo, ostaju sporazumi kao osnova svake legitimne vlasti među ljudima." (Prema: Ž.Ž. Ruso; Društveni ugovor, 1762.). 57

Društva i njegova struktura

155

da na to 'prazno mesto' treba da dođe krupni biznis. Ili je on danas samo skriven iza tako autoritativnih međunarodnih ustanova (MMF, WB, WTO, NATO i dr.) koje izazivaju toliko (strahopoštovanja kod slabijeg dela tzv međunarodne zajednice. Čini se ipak da se radi više o strahu, nego poštovanju, a to na dugi rok sigurno ne može činiti srećnim i spokojnim ni nareČenog Rokfelera ni druge njegove kolege po bogatstvu (Dž. Sorosa i dr.) zbog čega je razumljiva njihova zabrinutost za dalji opstanak takvog "svetskog poretka". A što se tiče njihove filantropije i iskrenosti u pogledu njihove zabrinutosti za (blago)stanje siromašnih i na svaki način marginal- izovanih naroda i država u svetskim poslovima i aktuelnoj globalizaciji o tome su svakako najpozvaniji da kažu upravo ti narodi i njihova legitimna (a ne marionetska) politička rukovodstva. Naravno, ukoliko ih neko uopšte za to pita. Međutim, ništa manje nisu zaoštrene teorijske i političke rasprave o prirodi (demokratskoj, autoritarnoj, despotskoj itd.) vlasti u svakoj pojedinačnoj državi, što je za njene državljane i najvažnije, jer iz toga proističu i stvarni dometi "servisnog" (u smislu služenja iteresima građana) kapaciteta svake konkretne države, ili još bliže, državne vlasti (zakonodavne, izvrsne i sudske) oličene u državnoj administraciji, dakle personalno. Prema tome, država svoj stvarni civilizacijski domet legitimira (opravdava) ne samo kao 'čuvar' kolektivnog (klasnog, nacionalnog, građanskog, itd.) interesa, nego i kao zaštitnik pojedinačnih interesa svih građana lcao svojih "podanika" koji su, zapravo, nosioci izvornog suvereniteta. Oni taj suverenitet putem političkog (preko stranaka ili partija) i izbornog procesa (lokalne, parlamentarne, predsedničke itd. izbore) prenose na konkretne ljude (poslanike, odbornike itd.) i državne, odnosno političke institucije, Tu se, naravno, javlja i novi veliki problem koji ugrožava ovako idealno zamišljenu konstrukciju o političkom predstavljanju i demokratskom učešću u vlasti svih (punoletnih i mentalno sposobnih) državljana, a to je birokratija (kao sloj konkretnih ljudi za koju je Veber rekao da predstavlja izuzetno racionalnu društvenu grupu) koja i danas svuda u svetu predstavlja "nužno zlo" demokratije, ali i njenu najveću opasnost (zbog čega je realan strah da će tzv. evrokratija, tj. birokratija Evropske unije, možda ugroziti čitav koncept evropskog ujedinjenja). Ali i bez ove opasnosti evropska "naddržava" je na velikom iskušenju, posebno prilikom svakog svog proširenja.58

Poslednji talas proširenja (2007. godine), kada su primljene Bugarska i Rumunija u punopravno članstvo EU, otvara i neprijatna pitanja o doslednosti primene svih kriterijuma 58

156

Osnovi socio log i je

2.6.1. Društvena moć i monopoli državne vlasti Već je rečeno, da država ima legalno i legitimno pravo upotrebe sile radi ostvarivanja svoje vlasti, odnosno moći. Moć države uvek prate odgovarajuće ideologije kojima se legitimiraju (opravdavaju) njeni postupci, koji se uvek žele predstaviti i objasniti kao opšekorisni, potrebni ili neizbežni. Inače, sam pojam moći treba razumeti kao sposobnost nametanja i sprovođenja sopstvene volje drugima u cilju ostvarenja nekog svog (pojedinačnog ili grupnog) interesa, Čak ako se oni tome i protive. Moć može biti individualna i kolektivna i nas ovde primarno interesuju ovi drugi oblici društvene moći, dakle oni u kojima se koristi država kao kolektivni instrument vlasti. Poznati engleski filozof B. Rasel rekao je daje moć osnovni pojam u društvenim naukama, kao što je energija osnovni pojam u fizici. Inače, ovaj pojam je u društvenu teoriju uveo engleski filozof Tomas Hobs još u 17. veku, dajući mu dva značenja: fizičko (moć kao sila ili snaga) i političko (moć kao vlast). Moć je verovatnoća da će pojedinac ili grupa uspeti da nametne i sprovede svoju volju, čak i uprkos otpora drugih. Vlast je verovatnoća da će se određene osobe pokoriti naredbi određenog sadržaja. Razlika između moći i vlasti jeste u tome što vlast pretpostavlja određen stepen pokoravanja i pristanka, dok se moć može zasnivati na pukoj prisili. Društvena moć ispoljava se i kao sposobnost da se drugima nametnu sopstveni interesi ili da se u zadovoljavanju sopstvenih interesa ima društveno osigurana prednost u odnosu na druge. U tom smislu i najnovije sociološke i politikološke teorije pomeraju težište analize interesa na proučavanje strukture moći. Kada se moć ispoljava kao mogućnost da se razmatraju interesi i moć uočava se sociološka zakonitost da priznavanje pluralizma interesa pospesuje demokratsku distribuciju moći, koja je u modernim i liberalnim društvima poželjna vrednosi Zbog toga što interesi povezuju potrebe sa ostvarenjem ciljeva u kontekstu datih društvenih odnosa, interesi se vezuju za društvenu moć i postaju jedna od najvažnijih socioloških kategorija. Inače, u sociološkoj literaturi već dugo se veoma studiozno istražuju različiti modeli moći. Posebno su vredni nalazi o tzv. elitama kao nosiocima društvene moći (V. Pareto, G. Moska, R. Mils). Elite, kao grupe naročito sposobnih pojedinaca (u svakom poslu (tabela 5): od naučnika, biznismena, sportista do kriminalaca), po shvatanju Paretoa, ili naročito organizovanih (Moska) ili visoko rangiranih po ekonomskoj, političkoj ili vojnoj hijerahiji i pri tome interesno i rodbinski povezanih (Mils), suštinski vladaju društvom, dakle imaju moć, bez obzira na legalne demokratske procedure i naivnog verovanja građana i birača da na izborima biraju baš najbolje kojima svesno i dobrovoljno poveravaju svoju sudbinu. 8 druge strane, M. Kastels tvrđi da moć više nije koncentrisana u institucijama (državi), organizacijama (korporacijama) ili simboličkim kontrolorima (medijima, koji se, inače, nameću ostalim kandidatima, kao i pitanja brzine prijema. Očigledno je da geostrategijski položaj i političko ponašanje nekim zemljama može značajno skratiti put evropskih, a naročito tzv. evroatlantskih (članstvo u EU i u NATO) integracija. crkvama), već u - ljudskim umovima: 'rodnom mestu' ideja, znanja i kulturnih kodova. Oni već sada postaju predmet dubokih sukoba, za sada donekle prikrivenih, a u budućnosti vodiče se pravi ratovi. Slično je mislio i M. Fuko ("Nadzor i kazna") kada je tvrdio da su moć i znanje čvrsto isprepleteni i skoro neodvojivi, a to onda znači da uvek postoji mogućnost odupiranja ispoljavanjima moći, osporavanjem znanja na kojem se ta moć bazira. Istorija je prepuna primera koji pokazuju pokušaje kontrole i nadzora nad znanjem, najčešće od strane države, ali i raznih drugih institucija. Danas je to posebno moguće primenom supersofisticirane tehnologije kojom se može pratiti ne samo sve što neki ljudi rade (prisluškivanje, tajno video

157

Društva i njegova struktura

praćenje, presretanje fax i internet poruka itd.), nego se ubrzano nastoji ovladati mogućnostima praćenja Šta ljudi nameravaju da urade ('monitoring misli', 'neokor- tikalni nadzor' itd.). Očigledno, Orvel je 'zakasnio' samo nekoliko decenija! Zbog svega toga i demokratija dolazi na novo veliko iskušenje, ali ona i dalje ostaje kao jedino raspoloživo sredstvo kontrole vlasti, odnosno moći pojedinaca i grupa koji tu vlast personifikuju. Vlast nikad nije niti može biti bezlična, bez ljudi. Naprotiv, ona je uvek personifikovana, ali često pribegava i raznim oblicima prikrivanja (mimikrije) i delovanja "iz senke" Tabela 6: Pregled najvažnijih socioloških teorija elita Osnovna obeležja

Objašnjenje neminovnosti eliia

iMSMRHiP Priroda elita

. - ; . Najznačajniji teoretičari . . Pareito

[slorija pokazuje da postoji stalna cirkulacijaelita

• Svako. :.'• . /područje; i ma .svoju vlasiitu elitu

Mosća -, '

.Sva.društva;: obeležava : diktatura manjine nad ¿većinom

Vladajuea,' • •' ali no nužno ekonomski. ' dominantna klasa iz koje -se regrut uju -visoki činovnici

••' Svii ka Struktura'clila . Vladajući ('lisice'-' i i ■ vladajuea klasa 'Lavovi')'irazviju ne-vladajući 'političku formulu' koja opravdava' . njenu vlast . nad ostatkom . . st;movništv?i

Michels :"-.

. Demokratski elitizam

Tehničke . \ i admin.. funkcije polit. '; stranaka ..stvaraju . ''' .birokratiju i - . oligarhiju

Politika uključuje stalnu borbu'- za moć i primat interesa . države nad Vsviihios talim

'Ko kaže organizacija, . kaže . oligarhija"

Hijerarhija dominacije , , je nužna jer. f . ¿stf'šve ideje o poništen ju '•dpminacije'- ...iluzorne' '••' .. •'.-.

;

'Gvozdeni' zakon - '■. oligarhije' osigurava dominaciju .vodstva nad mnoštvom

. Fokus na elite; ' .u državnom.' • aparato^akoi/^Je elitizanV U,' -.obciežje i' modcrnili'; ' ;'' '' ;;pi:ganizacij a^u; - i .svim;'' V .. ' područjima : V Iz do sada rečenog vidimo da se moć može zasnivati bilo upotrebom sile, bilo dobrovoljnim pristankom onih nad kojima se moć realizuje, što samo po sebi govori 0 karakteru vlasti, odnosno autoriteta. Dakle pitanje moći je prvenstveno pitanje ko vlada, a potom i pitanje kako vlada. Na taj način mogu se razlikovati najmanje tri nivoa odnosa, zapravo preklapanja ili podudarnosti između moči i vlasti-(autoriteta, legitimiteta), o čemu govori slika 2,' Već smo iskli da je, sociološki posmatrano, moć društveni odnos dominacije 1 ostvarivanja vlasti nad nekim, čak 1 kada je ona legitimna, dakle ima pristanak onih nad kojima se vrši. Ali ti podvlašćeni po pravilu i uvek do sada pokušavali su da se oslobode pritiska tuđe moći, želeći autonomiju i vlast nad samim sobom. To je istorijski proces preraspodele moći koji se najčešće ostvaruje sukobom, ali su moguća i druga rešenja kojima se može smanjiti šteta i za onoga ko gubi moć, ali i za onoga koji izbegavajući sukob može ostvariti više za sebe. U najnovije vreme, kada se sve više obistinjuje čuvena misao F. Bacona: znanje je moć, sve više se mogu postići sinergijski efekti rapodele moći koja proistice iz znanja. Naime,

udruživanjem znanja, ili čak samo nekih značajnih informacija, može se efektom sinergije obostrano uvećana moć. Slična ideja se primen- juje i kod drugihOsnovi izvora društvene socio! ogije moći: ekonomske integracije, trgovinski sporazumi, vojni savezi itd. Čini se da stara mudrost "koga ne možeš pobediti - ti mu se pridruži" dobija novi 'sjaj'. Nažalost, još uvek ima premnogo onih koji bi na stari način da sačuvaju svoju moć, da dominiraju, da vladaju silom, bez obzira na tekuću cenu takvog poretka, a o dugoročnijim posledicama se, obično u slepilu moći, i ne razmišlja. Arogantni vlastodršci pri tome najčešće prave dve strateške greške; 1, ponašaju se kao da će večito ostati na vlasti, postaju bahati i svemoćni i 2. stalno osećaju strah od proganjanja (paranoja), odnosno od smene i gubitka vlasti i moći. Država, kao legalni i legitimni izraz društvene moći takođe dobija novi 'sjaj', kroz nove i nove forme, funkcije, nadležnosti i mehanizme realizacije svoje efektivne moći. Ali, ona je istovremeno pod sve većom lupom javnosti (tzv. nezavisni mediji, nezavisni analitičari i objektivni kritičari, sve obrazovaniji birači itd,), zbog čega mora težiti ka sve većoj odgovornosti i profesionalizaciji.59 Osim toga, treba razlikovati pojmove moć, vlast i autoritet Značenje moći kao nametanje volje i dalje važi, kao i značenje vlasti u smislu društveno legitimne i institucionalizovane moći, dok je autoritet označava presudan uticaj na donošenje odluke i formiranje nekog stava ili mišljenja. O tome govori i donja slika. Tajnu državne moći moguće je shvatiti i razumeti tek kada se uoče osobenosti njene organizacije i imanentna svojstva/?rava i politike kao delatnosti vladanja ljudima, (Džuverović, str. 66-68) Prva osobenost države proizilazi iz samog principa organizacije kao takve. Za razliku od rodovske organizacije društva, u kome se ljudi grupišu prema srodničkim, krvnim vezama, država kao klasna tvorevina se formira kao teritorijalna organizacija. Ranije rodovske krvno-srodnicke veze kao polazište ove organizacije uzima se teritorijalni princip, određena teritorija na kojoj svi građani ostvaruju svoja javna prava i dužnosti, bez obzira na rodovsku ili plemensku pripadnost. Zbog rodovskih cepanja, radne i životne fluktuacije, međusobnog mešanja, sve izraženije podele rada, sukobljavanja međusobnih interesa itd., došlo je do izmene i osnovnih principa društvene organizacije. U tom kontekstu država na svojoj teritoriji ima apsolutni monopol oko određivanja državljanstva, uslova pod kojim je moguća njegova promena, odnosno uslova pod kojim ljudi sa neke teritorije mogu živeti i ponašati se po pravilima isključivo te, a ne neke druge, države. postići 158

59

Ipak, postmodernista Bodrijar je smatrao dasavremeni političari nemaju realnu moć. On je čak naveo imena nekoliko živih američkih predsednika koje je nazvao marionetama Jer nisu imali snage da promene svet, već su bili, kako on kaže, "manekeni moći",

159

Društva i njegova struktura

Autoritet bez moći

Autoritet

+ Prava, ali ne i sposobnost da se od dragih ljudi (raži izvršenje •zadataka

Moć bez autoriteta

Moć Pravi i sposobnost da se traži izvršenje zadataka Sposobnost ali ne j pravo da se od drugih ljudi traži izvršenje zadataka

Slika 3: Odnos između moći i autoriteta Osim monopola da samostalno određuje us love i način života svojih državljana, država raspolaže i čitavim nizom drugih monopola. Zato monopol suverene države, koja se poziva na opšti interes društva, a protiv kojeg se okreće navodno u ime naroda, uz društveno-ekonomsku i svaku drugu podršku sredstava prinude (represivnih ustanova, dirigovane javnosti, medija, vojske, policije isl.) uzdiže duh birokratskih struktura i centara moći do neslućenih razmera. Sledeći monopol državne organizacije odnosi se na njeno raspolaganje vrlo bitnim sistemom: sistemom javne vlasti.

160

Osnovi socio log i je

U neposrednoj vezi sa ovim su i neki ekonomski monopoli države, tj. njeno zadiranje u ekonomski suverenitet društva i pojedinaca u njemu. Naime, za održavanje javne vlasti potrebna su ogromna sredstva, koja država počinje da ubira od građana pre svega putem razgranatog sistema poreza, taksi, carina, akciza javnog zaduživanja i na druge načine. U okviru ovog monopola posebnu važnost ima jedinstvo monetarne vlasti (centralne/narodne banke kao jedine emisione novčane ustanove) kojim se obezbeđuju jedinstvena merila i finansijski uslovi (količina novca u opticaju, kurs nacionalne valute, raspolaganje devizama itd.) poslovanja svih privrednih (privatnih i javnih) subjekata. Postoje mišljenja da bez jedinstvene monete nema ni stvarnog državnog jedinstva, što se viđelo i na primeru bivših jugoslovenskih republika koje su odmah po svom osamostaljenju uvele i sopstvenu valutu. Istovremeno, u Evropskoj Uniji teče proces širenja tzv. evrozone, odnosno proces zamene nacionalnih valuta zemalja-Članica zajedničkon evropskom valutom - evrom. Naravno, sve institucije države i način njihovog funkcionisanja, monopoli i klasne pozicije đobijaju svoj pravni legitimitet kroz pravne norme i pravni sistem, Monopol države u toj sferi je stalan. Pravo je instrument države i poredak prinude, bez obzira kakav oblik država ima. Takođe, pravo je i važan instrument integracije i stabilnosti društva. Pravo definiŠe "pravila igre" svim socijalnim akterima, građanima i njihovim asocijacijama. Doneta pravila (ustav kao najviši pravni akt, zakoni, uredbe itd.) uvek važe sve dok se ne donesu druga; ne sme postojati pravni 'vakuum', jer se time stvaraju uslovi za bezvlašče, anarhiju i raspad poretka, odnosno sistema. Pomoću prava se rešavaju razni društveni konflikti, ali i sprečava pojava novih (prevencija), U sferi biznisa i ekonomije pravna sigurnost svih legalnih poslovnih subjekata predstavlja bazičnu pretpostavku stabilnog poslovanja. Pravo ima i simboličku i ideološku ulogu time što izražava simbole, ideje vred- nosti, mišljenja o društvu koja pojedinci smatraju poželjnim,® 2 Na taj način pravo postaje 'rezervoar' emocionalno važnih simbola: slobode činjenja raznih ugovora, jednakosti pred zakonom, nepovredivosti svojine, građanskih dužnosti, pravičnosti i solidarnosti itd. Pravne norme u skladu sa klasnim pozicijama u stvari propisuju granice slobode i ponašanja, koje zatim važe za pripadnike svih delova društva. Kako bi se osiguralo funkcionisanje sistema država pribegava pravnom normiranju društvene stvarnosti i time stvara privid formalne ravnopravnosti svih Članova društva. Pri tome, ponekad se stvori neosnovan 'normativni optimizam', tj. preter- ano verovanje da se samim donošenjem zakona i propisa automatski obezbeđuje društveni prosperitet, odnosno da on izostaje zbog postojećih loših zakona, odnosno nepostojanja bilo kakvih. Ne potcenjujući značaj zakonodavne grane vlasti ipak treba znati da su zakoni samo potrebni, ali ne i dovoljni uslovi za uspešno funkcionisanje države i društva. U ove druge, potrebne uslove, osim samog sprovođenja (izvršna vlast) i kontrole sprovođenja zakona (sudska vlast) moraju se obezbeđiti i mnoge druge, ne samo pravne pretpostavke; kadrovske, materijalne, finansijske, tehnološke i mnoge druge. To istovremeno govori da u okviru ovih 'pretpostavki' leže i novi izvori moči (pluralizam izvora moči) koje je, takođe, potrebno pravno, dakle pravom regulisati. U stvari, pravo se uvek javlja kao kompromis između različitih interesa i stoga se može označiti i kao naročita vrsta socijalnog inženjeringa. Osim toga država obavlja i mnoge zajedničke opštedruštvene poslove, bez formalne upotrebe sredstava prinude. To se posebno ogleda u sferi odnosa sa ostalim državama sveta ili u odnosima sa raznim globalnim ili regionalnim asocijacijama država prema kojima se ispoljava kao predstavnik celog društva i branitelj opŠtih (nacionalnih) interesa u svim oblastima: bezbednosnoj, ekonomskoj, ekološkoj, saobraćajnoj obrazovnoj, zdravstvenoj, naučnoj, kulturnoj, sportskoj itd.

Sve navedeno treba da pokaže da država nije samo klasna tvorevina, nego je kategorija sa daleko širim rasponom funkcija i uloga koje obavlja u interesu svojih državljana, a ne da bi štitila samo jedan klasni interes. Ipak, da li ta solidaristička priča "drži vodu" najbolje će prustvo i njegova struktura 161 zaključiti svaki pojedinačni državljanin iz sopst- venog iskustva koje ima sa svojom matičnom državom, pravnom ili možda nekom drugačijom. Uostalom, Evropljani kao građani i državljani, imaju čak mogućnost da svoju matičnu državu tuže Evropskom sudu za ljudska prava, kada god procene da im je njihova država nanela neku nepravdu.

2.6,2. Pravna država i civilno društvo Čitava prethodna analiza nedvosmisleno je pokazala da je država svakako najvažnija i najmoćnija politička institucija otkako se pojavila, pa sve do danas. Bogatstvo sadržaja društvenog života se gotovo svakodnevno uvećava, a ljudi sve više žele da sami uređuju oblike i biraju načine kako da te sadržaje učine za sebe Što korisnijim, jeftinijim i brže dostupnim. U praksi se pokazalo da država, uprkos sve moćnijem birokratskom aparatu, ili možda baš zbog toga, sve teže uspeva da odgovori zahtevima društva (građanskog, civilnog) i njegovim rastućim potrebama za političkom emancipacijom. S druge strane, i dosadašnja praksa socijalizma je pokazala da su kolektivističke koncepcije društva ("diktatura proletarijata", "klasni interesi" isl.) preko mere potisnule neke bitne dimenzije čoveka kao pojedinca i njegova individualna prava i slobode. U kontekstu ostvarivanja osnovnih funkcija države u prvi plan su iskočili interesi kolektiviteta (klase, nacije, i posebno partije), a ti interesi su pravnopolitiČki definisani odlučujućim utieajem komunističkih partija kao subjekata revolucionarnih prevrata i deklarisane "avangarde" radničke klase. Zato se u jednopartijskoj praksi socijalizma više razvila neka vrsta partijske države nego pravne države*1, a po mišljenju mnogih analitičara na delu je bila svojevrsna birokratska država, dakle oblik pseudopravnog regulisanja javne vlasti U takvoj državi demokratska prava i slobode pojedinaca logično su bile ograničene horizontima jednopartizma, kao što je tim horizontima bila ograničena i javna kontrola vlasti (Džuverović, str, 70). Inače, posmatrano semantički i formalno logički, pojam "pravna država' jeste pleonazam i tautologija, budući da je država sistem vlasti zasnovan na pravu. Ali, zbog toga što još uvek nisu sve države zasnovane na pravu, nego i na nepravnim osnovama, sintagma 'pravna država'*ima i svoj praktični smisao. Uz ovaj pojam često se koristi i izraz 'vladavina prava' (rule of law) koji naglašava sadržaj prava i suverenitet parlamenta kao zakonodavne vlasti. Teorijski, ideja vladavine prava se zasniva na idealu tz prirodnog prava.m Zbog toga se već krajem 80-tih godina u većini bivših evropskih socijalističkih država otvorilo pitanje mogućnosti uspostavljanja pravne države, odnosno stvaranja pretpostavki za zamenu "jednopartijske" države pluralističkim oblicima organ izo- vanja i demokratskog izražavanja ljudskih prava, sloboda i drugih interesa pojedinaca. Istovremeno, pojavila su se i pitanja ispoljavanja onih sadržaja života koji nadilaze formalno-pravne okvire države i zaokružuju se u celini tzv. civilnog društva. Odnosno, u tzv, javnosti, kao području koje nije pod nadzorom i kontrolom, već je slobodno za sve građane i njihove inicijative. Ključni činilac funkcionisanja civilnog društva (a time i demokratije) jeste građanin kao politička ličnost, koja nastaje kao rezultat dugotrajnih društvenih procesa u okruženju u kojem se odvija socijalizacija, počev od one najranije u porodici i bližem okruženju, u školi, na poslu, angažovanjem u nekoj društvenoj ili političkoj organizaciji itd., sve do sadašnje faze, relativno zaokružene, ali nikad potpuno dovršene. Na taj način formiraju se ličnosti koje imaju različite formalne strukture mišljenja koje su relativno stabilne, ali nisu nepromenjive, što znači da se ljudi politički socijalizovani u uslovima jedne političke kulture (npr.

nedemokratske, autoritarne, nacionalističke itd.) mogu politički socijalizovati i u nekoj drugoj tradiciji, npr. demokratskoj, liberalnoj, građanskoj. 162 Pojam civilnog društva može se razumeti kao polje slobodnog izražavanja Osnsvih aviso životnih ciohgije interesa pojedinaca: ekonomskih, kukturnih, političkih, verskih, ekoloških itd. Ovaj pojam dobio je posebno značenje posle sloma istočnoevropskog socijalizma kada su se oslobodili novi prostori za ispoljavanje građanskih inicijativa u postsocijalističkim državama, a pre svega kroz razna područja koja nisu pod direktnom kontrolom države, Tu su posebno važni slobodni (nezavisni) mediji, što je, doduše, u praksi gotovo nemoguće ostvariti (posebno zbog materijalne zavisnosti), ali tome treba stalno težiti, zatim interesne grupe i društveni pokreti i najzad političke stranke kroz koje se artikuHše pluralizam političkih interesa.

Začetke civilnog društva možemo naći odmah posle francuske buržoaske revolucije (krajem 18. veka), kada su počeli prvi raskoli između države i društva u smislu da nacionalne države ne mogu potreba Društvo i njegova sli itktura(ne žele) da obezbede prava i slobode zadovoljavanja najrazliČitijih m svih svojih državljana. Biti državljanin (sitoajen) značilo je imati jednaka prava kao i ostali (državljani): biti jednak pred zakonom. Ali tada su nastajali i prvi građani (buržuji) koji su bili posebni i jedinstveni u svojim interesima, sposobnostima i delatnostima i država nije mogla obezbediti jedinstvo (egalite). Što se tiče pravne države treba reći da ona izražava takvu organizaciju javne vlasti i državne uprave u kojoj svi organi, a ne samo pojedinci, moraju postupati prema važećim pravnim aktima, zakonima i propisima. Ona izražava vezanost svih državnih organa, a pre svega upravnih i sudskih, za opšte pravne akte i zakone, kao i efikasnu kontrolu svih. Međutim, za pravnu državu nije značajno samo da postupanje državnih organa (i građana) treba da se zasniva na zakonima, odnosno pravu, već je bitno i to da pri određivanju sadržine ovih zakona, odnosno prava, učestvuju svi građani, da se, dakle, njihovi autentični zajednički i opšti interesi oblikuju u opšte pravne norme. Tek tada je zahtev za poštovanje zakona racionalno i moralno opravdan, jer takvi zakoni mogu predstavljati autonomno pravo. Prema tome, biti legalist samo po sebi nije dovoljno, već je potrebno biti i legitimist, dakle zalagati se da zakoni budu opravdani, dakle moralni, dakle pravedni. Znači, pravo i Pravda (istina) moraju ići ruku pod ruku! Džuverović posebno insistira na ovakvoj sociološkoj dimenziji pravne države." Ovo stoga što se pojam pravne države ne može svesti na neku apstraktnu ideju o neutralno shvaćenoj vladavini zakona, jer sam zakon nije neka forma sama po sebi, već izraz određenih socijalnih sadržaja, interesa i ciljeva. Uostalom, poznato jc da su se i najreakcionarniji režimi "pokrivali" raznim zakonima i pravnom regulativom i tako obezbeđivali legalitet (pa su se u tom smislu čak i fašisti zalagali za pravnu državu). Zato se u modernom značenju pojam pravne države i zasniva na ovim širim, sociolološki složenijim, sadržajima stvarnog života (pre svega 11a priznavanju i zaštiti prava i sloboda građana, koja se priznaju kao univerzalna, "prirodno data", nepovrediva; pa samim tim nadređena državnim razlozima). Kad se taj socijalni sadržaj ne bi imao u vidu, nego se samo usko pravnički (juristički) rezonovalo, pojam pravne države bi ostao bukvalni pleonazam (budući da formalno nema države koja nije pravna, odnosno zasnovana na pravu). "U sadržinskom smislu pravnu državu karakteriše više hitnih elemenata. Pre svega, za nju je najhitnija: (a) ustavnost i zakonitost, kako hi se (podelom i ograničavanjem vlasti) zaštitila demokratija od brojnih uzurpatora. Zatim, sledi (b) uvođenje ne samo običnog, redovnog sudstva, nego i posebnog ustavnog i upravnog sudstva. Pravna država dalje

164

Osnovi socio log i je

(c) pođrazumeva strogi sudski postupak od strane stručnjaka, nezavisnih od države i ohezbedenih garancijama slobodnog vršenja svoje profesije; isto kao što pođrazumeva (d) precizni sudski postupak sa podjednakim pravima svih sirana u postupku (i optuženih i optuzujućih), uz načelo da se niko ne može smatrati krivim dok se to ne dokaže u takvom postupku. Zatim, pravna država mora da obezbedi (e) slobodno obrazovanje zakonodavnih organa po tačno utvrđenom postupku, koji ohezbeđuje da on bude oruđe za sprovođenje narodne volje; što se ostvaruje nizom posebnih prava i sloboda. Ona mora da obezbedi i (f) slobodu da se ljudi slobodno udružuju radi ostvarenja svojih interesa i volje, kao i radi potčinjavanja države svojoj volji; kao što mora da obezbedi (g) slobodu mišljena izražavanja, zborovanja, ograničenja prava države na lišenje slobode, i tome slično." B. Džuverović, Sociologija i suvremeno društvo, str. 71 Osim toga, pojam pravne države nerazdvojno je vezan za demokratsku osnovu na kojoj bi se pravo izražavalo kao stvarna narodna volja, a ne kao nešto, narodu nametnuto. Uostalom, pravna država je istorijski i nastajala u težnji da se ograniči i kontroliše javna vlast vlastodržaca. Buržoaske revolucije su u težnji da ograniče apsolutističku vlast feudalnih monarhija i afirmišu prirodna prava građana i ravnopravnosti naroda uspele da zakonodavnu vlast prenesu sa monarha na parlamente, izabrane na osnovu opšteg biračkog prava. Potom je toj zakonodavnoj vlasti podređena uprava i sudstvo, kako bi se njihove mere zasnivale na zakonima, Poznato je da pre toga, u feudalizmu, državni organi nisu bili strogo vezani za zakone; pa su pojedini organi mogli prema sopstvenom tumačenju državnog interesa da preduzimaju mere. To se posebno odnosilo na policiju, kao najznačajniji deo uprave, koja je mogla prema nalozima moćnika (vladara ili njihovih opunomoćenika), pa čak i prema sopstvenom nahođenju, da preduzima represivne mere. Zbog toga se u literaturi takvi režimi označavaju kao policijske države. Sva navedena, kao i mnoga druga prava, država bi trebalo da osigura striktnim poštovanjem demokratskim putem donetih zakona. Kao takva, ona bi morala da se u celini pokorava duhu zakona. Budući da se zakon obično shvata kao simbol prava (pa se Često izjednačava i sa samim pravom) to je pi'eko njega i nastao termin pravna država. Ukratko, ideja i model pravne države i vladavine prava iskazan je oblik ume- rene države, tj. države čija je svevlast ograničena.60 Umerena država može biti moćniji oblik države i od svih oblika tzv. jake države, jer doprinosi slobodi individuuma, a to je srž prirode prava. Zato je malo država u svetu koje su u suštini i u potpunosti pravne, makako imale bogatu formalno-pravnu ornamentiku i razu- đen sistem pravnih institucija i normi, pa i bučnu medijsku retoriku koja ne može sakriti parcijalne interese vladajuče elite. Zbog svega, stvaranje pravne države je težak i dugotrajan proces, ali se od njega ne sme odustati.

a5Tadić,

Lj., Filozofija prava, Beograd, 1996, str. 246

Društva i njegova struktura

170

2,6.3. Smisao i značaj ljudskih prava Da bi se stalno podizao ne samo pravni, nego i ukupni 'kvalitiet' civilnog života savremenih država, potrebno je, između ostalog, stalno obogaćivati pravni sistem normama, institucijama i mehanizmima koji omogućuju efikasnu zaštitu u prvom redu ranije pomenutog heksagona prirodnog prava, ali i mnogih drugih kojima se afirmišu sve civilizacijske vrednosti savremenog sveta, U tom smislu poseban značaj imaju tzv. ljudska prava i slobode građana kao posebna kategorija društvenih normi najviše vrednosti kojima se ustanovljuje novi tip zajedništva u Širim međunarodnim i globalnim relacijama. Specifičnost ljudskih prava je u tome što ona nisu tzv. objektivna prava koja propisuje država, već ih ljudi imaju i pripadaju im samim tim što su ljudi, dakle mimo, izvan i bez državne volje. Ljudska prava su univerzalna i daleko su šira od tzv. građanskih prava koja imaju državljani neke države. Ali, budući da svi ljudi žive u nekim državama (da su državljani neke konkretne države), po koncepciji ljudskih prava države imaju dvostruku obavezu prema svim građanima koji u njoj žive (Čak i prema onima koji nisu njeni državljani) i nezavisno od njihove rasne, polne, nacionalne, verske, političke itd, pripadnosti: 1. da ih ne sprečavaju u ostvarivanju njihovih ljudskih prava (npr. slobodno kretanje, zapošljavanje, okupljanje, političko delovanje, javno istupanje, negovanje nacionalne kulture Itd.) i 2. obavezu da stvaraju i stalno poboljšavaju uslove za lakše ostvarivanje ljudskih prava (npr. dostojanstvo ličnosti, školovanje, kulturno uzdizanje, podizanje životnog standarda itd,). Posebno se izdvajaju prava dece kao najugroženije kategorije ljudi. Isto tako, veoma je važno adekvatno regulisati prava manjinskih i tzv. marginalnih društvenih grupa (etničkih manjina, homoseksualaca, invalida, izbeglica itd.). Značaj ovde navedenih normi svakodnevno se uvećava, tako da se već sada može reći da njihovo poštovanje zadobija skoro isti značaj kao što ima poštovanje Božijih zapovesti za hrišćanske vernike. Međutim, još uvek nije opšteprihvaćeno koga bi trebalo prihvatiti kao "boga" ili proroka te nove 'religije' ljudskih prava, zatim ko će sve imati autoritet sudija i najzad ko će biti izvršilac kazne (i kakve) nad prekršiocem. Sadašnja rešenja nisu prihvatljiva za sve i otpori širenju kulture novih i novih ljudskih prava još uvek su veliki. Međutim, to je proces koji se mora unapređivati i to je civilizacijska tekovina od koje se ne može odustati. Ali isto tako, potrebno je poštovati i zaštititi prava na drugačije mišljenje i ponašanje onih koji teško prihataju neke orijentacije (npr. homoseksualaca). Uporna edukacija i pozitivni primeri visoke tolerancije najbolji su način da se štite prava i jednih i drugih. Nikakvo nasilje u tome ne može biti dopušteno. Kada je reč o međunarodnoj praksi ljudskih prava, postaje očigledno da će biti potrebno izgraditi nove svetske standarde i unaprediti postojeće ustanove (npr. sistem Ujedinjenih nacija) za praćenje i unapređenje ljudskih prava širom sveta. Doduše, taj proces već uveliko traje i sigurno se neće moći zaustaviti, ali zbog ogromnih

166

Osnovi socio log i je

kulturnih, političkih i svih drugih, nasleđenih ili stečenih, razlika koje postoje međučlanicama 'međunarodne zajednice', to se odvija veoma mukotrpno i nedovoljno brzo, često uz primenu logike "štapa i šargarepe" što se, naravno, ne može prihvatiti kao civilizacijska tekovina. Poseban aspekt ove teme predstavlja izgradnja tzv. svetskog civilnog društva, kao protivteže međunarodnom poretku koji se formalno zasniva na institucijama međunarodnog prava koje dolazi u ozbiljnu krizu, jer se, nažalost, sve manje poštuje. U tom pogledu značajna je i aktivnost*različitih nevladinih organizacija (ali ne svih, pogotovo ne onih koje su faktički eksponenti određenih vlada, problematičnih lobija, fondacija, grupa za pritisak itd,), od kojih su neke naročito zapažene po pokušajima relativno nepristrasnog rešavanja nekih gorućih planetarnih pitanja (npr. ekoloških, zdravstvenih i si.) za čije rešavanje nacionalne države ili ne pokazuju dovoljan interes i napor, ili ih rešavaju sa stanovišta svog užeg (lokalnog, nacionalnog) interesa, zbog čega umesto da postanu deo rešenja te države postaju deo globalnog problema. Takva planetarna pitanja su pre svega pitanje svetskog mira, ekološke bezbednosti, zdravstvene zaštite, siromaštva, međunarodnih dugova itd. 0 tome se više može naći u mojoj knjizi "Tehnologija, tranzicija i globalizacija" (str. 201-214).

2.7. POLITIČKE PARTIJE/STRANKE I DRUŠTVENI POKRETI Političke stranke kao legalne i legitimne organizacije usmerene na osvajanje državne vlasti su relativno nov fenomen i oblik parcijalnih društvenih grupa. One se u današnjem obliku javljaju krajem 18. i naročito tokom 19. veka, a njihov začetak bili su tzv, klubovi koji su okupljali buržoaziju i druge pristalice francuske revolucije (1789). Uopšte, partije (lat. pars znači deo, strana, zbog čega su izrazi 'partija' i 'stranka' sinonimi) su shvatane kao elitna udruženja istomišljenika koji su za svoje ideje spremni da pokušaju animiranje širih socijalnih grupacija. Tako su postepeno neke elitne partije/stranke izrastale u masovne partije koje su u sebi uključivale mnoštvo pristalica između kojih je, opet postepeno, dolazilo i do razlika u mišljenjima, pristupu partijskom radu, shvatanju uloge partije, odnosu prema rukovodstvu itd., što je dovodilo i do njihovog frakcijskog cepanja, pa i osamostaljivanja i stvaranja novih političkih organizacija, ali sada pod drugim imenom. Takav "životni ciklus" ima i jedan broj savremenih političkih partija/starnaka, pa tako i u našoj zemlji. Ovo je važno i sa stanovišta odnosa partije i klase (sloja), gde se pokazuje da jedna društvena klasa ili sloj, zbog svoje nehomogenosti, može imati više partijskih (političkih) artikulacija, što se u stvarnosti i dešava. Tako npr. i radničku klasu, kao veliku i veoma nehomogenu društvenu grupu, zastupaju i komunističke i socijalističke i

socijaldemokratske i slično nazvane partije (npr. laburističke, radničke i si.)- Takođe, neka partija/stranka može dobijati političku podršku veoma različitih socijalnih slojeva, makar Drmivo i njegova struktura samo u nekim aspektima svoje programske usmerenosti ili svog praktičnog delovanja.167 Rečju, političke partije/stranke predstavljaju dobrovoljna udruženja ljudi koji imaju iste ili slične političke, socijalne, ekonomske stavove, te sličan ili isti pogled na svet, s ciljem da u državnom životu dobiju više političkog uticaja, odnosno učestvuju u vlasti. Da bi to mogle postići političke partije/stranke moraju da prepoznaju volju naroda i redovno učestvuju u zastupanju volje naroda. Inače partija/stranka je udruženje građana, koja deluje prema načelu pojedinačnog članstva, pri čemu broj članova stranke ne može biti ispod određene granice (zakonom se propisuje koliko je potrebno članova za osnivanje partije/stranke), čime se obezbeđuje ozbiljnost ciljeva organizacije. Političko udruženje koje želi da bude priznato kao partija/stranka mora istupati u javnosti, Što znači da je potrebno da obezbedi pristup u medijima javnog informisanja, ili još bolje, da poseduje sopstve- ni medij (novine, časopis, bilten, radio, televiziju, internet sajtove itd.). Imajući u vidu da se partije prevashodno osnivaju zbog osvajanja političke (državne) vlasti, logično je da iz prirode politike (grč. polis znači zajednica, grupa ljudi; politikos znači građanski, državni), kao procesa upravljanja nekim društvenim procesom radi postizanja određenih ciljeva, proističe i priroda partijskog delovanja. Poznato je iz istorije razvoja ljudskog društva da je politika imala različite ciljeve, dobijala različite oblike i imala različit karakter. Za razliku od prvobitnog društva, u kome je politika bila integralni dea ekonomskog života i oblik zajedič- kog uređivanja svih odnosa u zajednici, u klasnom društvu, kao rezultat delovanja klasne pódele rada, nastaje proces njenog izdvajanja i osamostaljivanja u posebnu delatnost i privilegovano zanimanje, pre svega pripadnika ekonomski vladajućih klasa i slojeva kao sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Već smo objasnili da je građansko društvo, u kojem čovek postaje javna ličnost (homo politicus) koja ima svoje ekonomske, političke i druge interese, postalo političko društvo, odnosno društvo mnoštva pojedinačnih interesa, uglavnom protivrečnih i konfliktnih, koje treba usmeravati ka nekom opštem, javnom interesu. U tom smislu politika ima znatno šire značenje od pojma države i državne vlasti, jer se usmeravanje (političko delovanje) može ostvarivati i bez instrumenata državne vlasti, pojam politike se ipak primarno odnosi na državu. Kao proces usmeravanja, usklađivanja, usaglašavanja, dogovaranja, taktiziranja, manipulisanja, obećavanja, objašnjavanja, opravdavanja itd. ona se često definiše i kao veštifia mogućeg. Znači, 'veština', a ne nužno ili primarno 'znanje', što daje priliku (demokratsku) da se u politici oprobaju i mnogi akteri (aktivisti), koji su veštiji nego obrazovaniji ili poslušniji nego sposobniji ili lukaviji nego iskreniji itd, Još na početku ove knjige podsetili smo na ideju Platona da najumnijima treba pove- riti upravljanje državom, ali to se retko kada i retko gde desilo u proteklih 24 veka, koliko je proteklo od ovog Platonovog upozorenja. 61 Štaviše, građani mnogih zemalja širom sveta imaju teška ili čak tragična Već površan pogled na obrazovnu strukturu profesionalnih političara svuda u svetu pokazaće da se političari regrutuju iz najrazličitijih društvenih slojeva i profesija i da velika većina ne spada u intelektualni vrh (prema formalnim kvalifikacijama, ostvarenim rezultatima, akademskim zvanjima, članstvima u elitnim naučnim ili umetničkim ustanovama itd.) svojih zemalja. Mediji nas, takođe, obaveštavaju i o sve prisutnijoj 'holi- vudizaciji' političke profesije (ne samo zbog

61

168

Osnovi socio log i je

iskustva sa svojim političarima kojima je sve nedostajalo osim preterane želje za vlašću, arogancije, pohlepe, ratobornosti, nepotizma, egocentričnosti, despotizma itd., čak i ako su potpuno legalno došli na vlast, dakle voljom tih istih građana. Zato je važno da se može vršiti demokratska, tj. javna kontrola njihovog rada i povremena (na izborima) provera legitimnosti (opravdanosti) daljeg vršenja njihove vlasti ili obaviti njihova smena. Sve to, zapravo, govori da politika kao društveni angažman (i sve privlačnija profesija) ne može da podrazumeva upotrebu svih, odnosno bilo kojih, sredstava koja će dovesti do rešenja, odnosno političkog cilja. Takođe na početnim stranicama ove knjige objasnili smo pojam makijavelizma kojim se ukazuje na moralne dimenzije politike kao društvene prakse, odnosno na raskid između etike i politike. U stvari, pojam makijavelizma izražava bitno obeležje tzv, realpolitičkog shvatanja države kao ogolele vlasti, odnosno monopola fizičke sile. Ako u političkom de- lovanju postoje takvi ciljevi koji opravdavaju upotrebu svakog, pa i najnehumanijeg, sredstva, onda se može doći i do takvog pragmatičkog apsurda i etičkog paradoksa da i zlo može doneti dobar rezultat ako se zlo 'dobro' upotrebi. Znači, u ime i zarad tobožnje političke efikasnosti ili tzv. 'višeg državnog razloga' i zlo može biti dobro, odnosno dobro može nastati iz zla. Formalno-logiČki to onda može da znači da iz više zla može nastati i više dobrog. Da li i za koga? Gde to, najzad, može završiti? Naravno, već smo ranije objasnili da MakijaveJi nije imao na umu ovakvu 'konverziju' zla u dobro. Zato je u nastajućem građanskom društvu koje se nezaustavljivo širilo posle francuske revolucije bilo i potrebno i moguće voditi politiku na pretpostavkama ideologije, kao sistema ideja, verovanja, vrednosti i interesne usmerenosti neke društvene grupe (slobodnih građana npr.). Ideologija nastoji da stvori drugačiju, najčešće nerealnu, iskrivljenu i obično neistinitu i idealizovanu sliku društva za koju želi da tvrdi daje i najbolja i jedino moguća, zbog čega je treba usvojiti i oko nje okupiti što više sledbenika koji su spremni daje prihvate i pokušaju realizovati.62 Obično se smatra daje 20-ti vek bio vek velikih ideologija, mada su neke od njih nastale u ranijim vekovima, od kojih je pokušaj ostvarenja jedne - fašizma - do- neo najveća stradanja čovečanstva, a ostale tri velike ideologije: liberalizam, socijalizam i nacionalizam i dalje privlače velike mase ljudi. Te ideologije danas imaju mnogobrojne varijante, kako u pogledu akcentiranja nekih svojih zamisli, tako i u pogledu načina i sredstava njihove realizacije, zbog čega nije bio u pravu D.Bel kada je pisao knjigu pod naslovom "Kraj ideologije". Staviše, neke od 'starih' ideologija danas se radikalizuju na način da preterano insistiraju na nekim svojim principima bez uvažavanja istorijskog konteksta i realnih društvenih ograničenja. To se naročito može reći za ideologiju liberalizma posebno ekonomskog, uvek kada insistira na tzv. tržišnom fundamentalizmu. Ova ideologija želi radikalno potisnuti tzv. državu blagostanja i ideju socijalno-tržišne privrede, a za račun dominacije interesa vlasnika kapitala i profita kao najvažnijeg, a sve više i jedinog cilja ekonomske sfere društva. Takvoj ideologiji ne smeta što se društvo socijalno raslojava, što se širi i uvećava siromaštvo i koneentriše

toga što i osrednji filmski glumci dospevajuu sam vrh politike, nego još više zbog nepotrebne estradizacije i teatra!izacije političkih nastupa, spektakularnih promocija, glamuroznih konvencija i preskupih izbornih kampanja i sličnih vidova masovnih spektakla, umesto da se u prvi plan stavljaju politički programi i vizije načina njihove realizacije). 8S Interesantno je ukazati na činjenicu da većina ljudi danas ima negativan odnos prema samom pojmu ideologija, mada je, sociološki posmatrano, očigledno da svaki čovek

Društva i njegova struktura

169

bogatsvo kod sve malobrojnijeg sloja superboga- taša i što se potencijal duštvenih sukoba stalno uvećava. Takva ideologija uključuje primenu represije uvek kada su interesi bogatih ugroženi, jer to prikazuje kao ugrožavanje državne stabilnosti i demokratije 63 , a to su vrednosti koje ne mogu doći u pitanje. Takve i slične mantre su 'čista' ideologija i uvek su potrebne svakoj vlasti za legitimizaciju svojih postupaka. Ali, takva ideologija ohrabruje i onu suprotnu stranu, koja, takođe, ima svoju ideologiju i koja se želi odupreti vladajućoj. Ijednima i drugima za to je potrebna i naročita forma političkog organizovanja pomoću koje se može pokušati ostvarivanje određenih ideoloških projekata. Te forme su, videli smo, političke partije/stranke. Za razliku od države kao centralne institucije političkog života, koja nastaje sa klasama i prvim klasnim društvom, tj. u robovlasništvu, političke partije/ stranke se u modernom smislu te reči javljaju sa kapitalizmom i građanskim društvom, tj. sa pojavom formalno-pravne jednakosti ljudi, proširenjem prava glasa i parlamentarnim sistemom građanske đemokratije. Prema tome, političke partije/ stranke se javljaju na onom stepenu društvenog razvoja, kada se usled zaoštrenosti klasnih konflikata morala voditi borba za osvajanje ili očuvanje državne-vlasti, kako bi se posredstvom nje obezbedio interes određenim klasnim snagama u društvu. Neki istorijski izvori govore da su političke stranke/partije postojale još u gradovima-državama starog veka i u republikanskom Rimu, te u toku političkih i religioznih pokreta u 16. i 17. stoleću. Međutim, razvoj modernih stranaka/partija kao čvrstih političkih grupacija ipak je karakteristika 18. i 19. stoleća. U stvari, kolevka modernih partija upravo je prva zemlja kapitalističkog načina proizvodnje - Engleska, u kojoj su 1679. godine formirane prve partije - torijevci (koji su izražavali interese konzervativnih društvenih snaga) i vigovci (koji su izražavali interese liberalnih snaga u društvu), Nešto kasnije javile su se političke stranke/partije tokom američke borbe za nezavisnost, zatim Francuske građanske revolucije i nemačkog ustavnog pokreta. S razvitkom i prodorom kapitalizma u različite zemlje i regione sveta, kao izraz sve suprotstavljenijih klasnih interesa buržoazije i proletarijata i potrebe da se u klasnim borbama štiti njihov interes, formiraju se različite građanske stranke i jedna radnička (proleterska) partija (1847. godine u Londonu je iz radničkog udruženja zvanog "Saveza pravednih" formiran Savez komunista, prva partija proletarijata). Generalno posmatrano, svaka politička partija/stranka ima: program i statut, svoju ideologiju, formalnu organizacionu strukturu, članstvo, materijalna sredstva, sredstva političke propagande i druge karakteristike, Organizaciju političkih stranaka čini, s jedne strane, široki krug članstva i, s druge, uži krug partijskih vođa - rukovodstvo i partijski aparat, Gramši je u analizi političkih partija razlikovao: osnovno partijsko članstvo, uži krug aktivista i krug simpatizera partije. Poseban deo partijske organizacije čini partijski aparat čiji je zadatak da operativno, tj. dnevno vodi partijski život koji je uvek okrenut ka svim građanima, a ne samo partijskom članstvu, jer građani su potencijalni birači koji na izborima treba da obezbede većinu koja daje legitimitet partiji (ili grupi partija, koaliciji) da vrši vlast. Organizacioni principi, prava i obaveze Članstva i rukovodstva, organi upravljanja strankom i način njihovog izbora itd. u svakoj stranci definisani su u njihovimm statutima. Ali za ostalu

63

Demokratija kao "vladavina naroda, od naroda i za narod" (A.Linkoln) u oba svoja vida: kao neposredna (direktna) i kao predstavnička, ponekad se može pretvoriti u tzv. demokratu nt, odnosno demokratsku diktator« (teror većine nad manjinom) ili demokratsku karika/uru (formalnu proceduru, bez stvarnog uticaja).

170

Osnovi socio log i je

javnost, građane koji nisu Članovi bilo koje partije, važnije je šta piše u njihovom programu, kao javno iznetom političkom projektu i ideološkoj platformi za koju se ta partija zalaže. Građani su posebno zainteresovani za sve bitne ciljeve i načine realizacije ekonomskih, socijalnih, nacionalnih, kulturnih i drugih preobražaja, jer to predstavlja realni sadržaj njihovog života koji treba da povere (legitimišu) nekoj od političkih grupa partija/stranaka/pokreta/saveza/zajednica itd. koje se ravnopravno takmiče na višestranačkim izborima za osvajanje vlasti ili barem za učestvovanje u njoj. A to, faktički, znači da mogu donositi zakone (parlamentarna vlast), da ih mogu sprovoditi (izvršna vlast) i da mogu vršiti sudsku vlast kojom se vrši nezavisna kontrola prethodne dve. Prema tome, partijski angažman za mnoge postaje veoma privlačno polje samođokazivanja, ali i želje za vladanjem iz različitih motiva, ili naprosto polje velikih privilegija. Pitanje motivacije političkih poslenika, obično se otvori kada neko dolaskom na vlast zaboravi i na izborni program (zbog kojeg je i dobio glasove birača) i na stvarne potrebe ljudi u Čije ime vrši vlast. Tada se otvara i prastaro pitanje moralnosti političke profesije, a to znači i iskrenosti partijskog angažmana. Naravno, tu je i pitanje slobode i otuđenja, jer ulaskom u političku stranku svaki pojedinac se svesno i dobrovoljno odriče delà svoje slobode i ličnog suvereniteta zarad partijske discipline koja se nužno zasniva na "zakonu gvozdene oligarhiječak i kada se partija programski deklariše kao demokratska, liberalna, građanska itd. Osim ovih aspekata, treba ukazati i na postojanje tzv. 'antistranačkog efekta', tj. pojavu sve izraženije averzije prema strankama/partijama (posebno kod mladih), koje prati sve glasnije zalaganje za 'neutralne stručnjake' u vlasti/vladi, umesto pripadnika političkih stranaka koji dolaze po stranačkom ključu, bez obzira na svoje stvarne ljudske, stručne i ostale kvalitete. Danas u svetu deluje veliki broj po raznim obeležjima različitih političkih partija koje se međusobno razlikuju po raznim, najčešće ideološkim, obeležjima. Te razlike su prisutne čak i kada imaju isto ime. Isto tako i u našoj zemlji postoji preko 300 različitih (po imenu) političkih organizacija, što delimično govori o njihovoj nejasnoj i hibridnoj ideološkoj usmerenosti, a verovatno više o liderskoj potrebi njihovih osnivača (neretko su to i jedini članovi) da imaju 'svoju' stranku/partiju kroz koju će pokušati ostvariti neke svoje političke ideje, ličnu promociju, sujetu, prestiž, a možda i nešto drugo. U tom smislu u sociološkoj literaturi postoje različite klasifikacije političkih partija, Prema klasnoj prirodi svog članstva i ciljevima klasne borbe, političke partije dele se na: a) radničke i b) građanske. Po odnosu prema postojećem sistemu - možemo ih podeliti na: a) revolucionarne; b) reformističke i c) konzervativne. Revoluci- onarne partije (to su uglavnom radničke) se zalažu za progresivno menjanje postojećeg društva i njegovog vladajućeg sistema. Za razliku od njih, konzervativne partije nastoje da očuvaju postojeći sistem. Među njima su najpoznatije demohrišćan- ske partije. Među ideološkim partijama važnu ulogu u nekim zemljama imaju liberalne partije, narodnjačke, radikalne, demokratske, socijalističke, socijaldemokratske i komunističke. Dalja pódela partija može biti na: a) vladajuče - pozicija i b) opozicione, zatim na parlamentarne i vanparlamentarne. Po širini i brojnosti članstva, sve partije možemo podeliti na kadrovske i masovne. Kadrovske partije, po pravilu su komunističke, kao i one koje su prinuđene da deluju u ilegalnim uslovima borbe. Masovne partije su pretežno građanske partije, bez strogih ideoloških kriteriju- mapri regrutaciji svog članstva. Ovde postoji ijedan veliki izuzetak, a odnosi se na Kinesku komunističku partiju koja broji više od 70 miliona Članova što je, verovatno, više od zbira svih ostalih partija koje ukupno postoje u svetu. Često se pominje i pódela na partije levice, partije centra i partije desnice. Ta simbolička pódela vuče koren još iz perioda Francuske buržoaske revolucije kada

su u sali Konventa na le- voj strani sedeli radikalno orijentisani poslanici, u sredini umereni, a na desnoj strani konzervativno orijentisani politički predstavnici. 173 ovi so ciaJogijc U međuvremenu, razvile su se najrazličitije vrste i varijante političkih Osn stranaka/ partija (samo u Srbiji deluje preko 300) koje se mogu klasifikovati na različite načine. Jedan način dajemo u Tabeli 7. -

KRITERIJ UM RAZLIKOVANJA-■

Tabela 7: Vrste stranaka/partija VRSTE STRANAKA

■'Stranka/partija birača - f(yecinMojjbii^ca od - ;

..-

i-vStranka/par.tnafclanova s:-Gvehki;broj:članova,visoka i- .orgaruzovanosi)

mšmmm--.' ■ poclrucju'

^¡feddnaistTaŽ^ ;;|iiitererivfpotrefe?sv i - '

pi^&iMla);--- ■ ■ :

«Interesnajstranka/partiiaK/ y (mt eres ivi e dneap o s ebne £•!'--

mm .;:•.; :..po:odnosu preina..

lIpfiiMlS* •p^a^brav:yu. ■ . pohticki

IPIPS«"

MSSBUSiiaiS!

sistem:u;kojem:';-//-

mm^mmsmm m m • ■ ;• ■ • • : . -

»Stranka/partija ■ ¿inčpr ij StC Ij sli i i i Vii s o j e n: i ^prejnajsisiemu: (nc ^pnhVataju siste

i>V.ladajuca»stranka/partiia^ ■ f pd^iOT a^^^nka/p af t i i a

■ Iako se danas moderni politički i parlamentarni život odvija u okviru modela političkog pluralizma koji, principijelno, omogućuje artikulaciju, agregaciju i promociju mnoštva interesa svih slobodnih građana kroz mnoštvo stranaka, kao orga- nizovanih političkih grupa koje imaju zadatak da doprinesu političkoj integraciji društva organizovanog kao država, to nije sasvim moguće, Videli smo već da država jednostavno niti može, niti je potrebno, a pokazalo se da nije ni dobro, da 'pokrije' svojom regulatornom (zakonodavnom) i izvršnom funkcijom čitavo područje svakodnevne ljudske prakse koja je uvek 'brža' od svakog normiranja i kontrole i koju treba prepustiti da sami neposredni akteri utvrde za sve prihvatljiva pravila kojima će urediti svoje odnose, prava, obaveze itd. Znači, ostaje dosta prostora i za javni angažman izvan političkih stranaka. Taj se angažman ostvaruje u okviru tzv. društvenih pokreta, koji su, inače, stariji od političkih partija (npr. radnički pokret je postojao pre pojave radničkih partija). Imajući u vidu snažan uspon društvenih pokreta potrebno je ukazati kakav je odnos između političkih partija i socijalnih pokreta u dijalektici savremenog političkog života. Tu se, pre svega misli na tzv. nove društvene pokrete kao oblika alternativnog organizovanja ljudi svuda tamo gde im političke partije nisu zadovoljile osnovne interese. To, ipak, ne znači da društveni pokreti mogu u potpunosti da za- mene političke stranke. U stvari, društveni pokret je širi pojam, jer obuhvata širu socijalnu bazu društvenih i političkih snaga, klasa i slojeva, koji teže određenim ciljevima - promenama u društvu. Te snage ujedinjuju slične potrebe, interesi i težnje u društvu, a nisu primarno vezani za osvajanje državne vlasti, Dok političke partije izražavaju interese pojedinih klasa i slojeva, dotle pokreti izražavaju interese širih društvenih slojeva. Društveni pokreti se stvaraju i

Društva i njegova struktura

179

deluju u kriznim periodima društvenog razvoja, kada postoji široka politizacija masa u društvu, u smislu nezadovoljstva učinkom države u nekim vitalnim pitanjima od najšireg značaja, kao što su pitanja; mira i trke u naoružavanju, neodgovarajuće globalizacije; položaja žena u društvu; stanje zaštite prirodne sredine; položaj nekih društvenih grupa u društvu (npr. studenata, potrošača, homoseksualaca) itd. Za razliku od političkih partija koje imaju vrlo formalizovanu strukturu i čvrstu organizaciju, socijalni pokreti su manje strukturirani i manje formalizovani, ali masovniji po snagama koje okupljaju i snažniji po akcijama koje pokreću i ostvaruju u društvu. Oni imaju tzv. jezgra okupljanja i sledbenike koji su promenljivog sastava i nisu Čvrsto vezani za to jezgro, već se okupljaju s vremena na vreme. Međutim, mnoge partije su veoma zainteresovane da uz sebe imaju i neke društvene pokrete, ili barem deo njih, jer time obezbeđuju masovnost. Neke su partije i počele kao pokreti koji su, svojom formalizacijom i stabilizacijom i legitimisanjem političkih ciljeva prerasli u partije (npr. Partija zelenih u Nemačkoj nastala je iz tamošnjeg nekad vema uticajnog ekološkog pokreta). Kao što smo malopre rekli, socijalni pokreti su, kao vid društvenog okupljanja i delovanja, stariji od političkih partija. Oni su u istoriji razvoja ljudskog društva imali važnu ulogu: seljački pokret, verski pokreti za reformacijom, pokreti za ujedin- jenjm pojedinih naroda, razni kulturni i umetnički pokreti itd. Tek u modernim građanskom društvu njihova uloga postaje posebno značajna. Najbolji primer je revolucionarna uloga radničkog pokreta u borbi za društveni preobražaj koji jedoveo i do velikih socijalnih revolucija (socijalističkih: od Oktobarske u Rusiji, kineske, jugo- slovenske itd,) o čijim istorijskim dometima i značaju postoje veoma različite ocene. Pojavu tzv. novih društvenih pokreta na javnoj sceni mnogi sociolozi tumače kao ključni aspekt promene prirode politike u savremenim građanskim društvima, jer su snažan izazov postojećim kulturnim, političkim i ekonomskim sistemima vlasti u tim društvima. Njihovim delovanjem danas se bave najistaknutiji teoretičari na Zapadu: A. Turen, T. Botomor, J. Habermas i dr. Tako npr. engleski sociolog T.Bo- tomor smatra daje "društveni pokret, „kolektivni napor u pravcu pokretanja ili opiranja promeni u društvu, čiji jedan deo on sačinjava." Nasuprot njemu, J,Habermas ističe da pokreti nastaju u oblasti kulturne reprodukcije, društvene integracije i socijalizacije, Po njemu, "novi sukobi nisu podstaknuti problemima raspodele, već se tiču elementarnih oblika života". E. Gidens smatra da su društveni pokreti povezani s jednom od četiri dimenzije modernosti (kapitalizam, industrijalizam, nadzor i vojna moć) i da imaju važan uticaj na podizanje nivoa svesti, kao i za postizanje taktičkih ciljeva povezanih naročito s vojnim opasnostima. Ipak, najveći doprinos teorijskoj problematizaciji uloge savremenih društvenih pokreta i njihovom sociološkom istraživanju dao je francuski sociolog Alen Turen i njegova škola akcijskih socioloških istraživanja pod nazivom "permanentna sociologija", Možemo se složiti sa mišljenjem prof. Lj. Mitrovića (str. 284) daje Turen utemeljivač sociologije društvenih pokreta kao posebne sociološke discipline. Polazeći od aktivističkog i kulturalističkog «hvatanja istorije i društva, Turen smatra daje "društvo sistem akcija", tj. "hijerarhizovani sistem delovanja" i da "ljudi stvaraju svoju istoriju; kulturno stvaralaštvo i društveni sukobi proizvode društveni život, a u njegovom središtu bukti vatra društvenih pokreta", On smatra da novi pokreti više ne propagiraju ideju crvenog, tj. revolucije, nego ideju samoproizvodn- je društva, a to znači da žele zadržati isto društvo uz eventualno manje, ali ne temeljne, preobražaje, On, dalje smatra da je vreme socijalizma i delotvornosti radničkog pokreta prošlo i da je došlo tzv. postsocijalističko vreme (Turen koristi ovaj izraz 'tranzicijskog novogovora' Čitavu deceniju pre nego je

Društva i njegova struktura

175

otpočela tranzicija tzv. postsocijalističkih zemalja) u kojem treba delovati na drugi način, što ne znači daje ideja klasne borbe sasvim prevaziđena, ali nju više ne može da nosi radnička klasa i njene političke partije, već to moraju da čine novi društveni pokreti, U svojim sociološkim razmatranjima društvenih pokreta A. Turen razlikuje tri etape u njihovom razvoju. Deleći novovekovni razvoj društva na trgovačko, industrijsko i postindustrijsko, Turen tvrdi da svakom od navedena tri tipa društva odgovara i osoben tip društvenog pokreta. Polazeći od konstatacije da se "pokret rađa i umire sa društvom kome pripada", on ističe da je centralnu ulogu u trgovačkom društvu imao građanski pokret za prava i slobode čovelca; takvu glavnu ulogu u industrijskom društvu je imao radnički pokret; a novi društveni pokreti dobijaju presudnu ulogu u postindustrijskom društvu. Za razliku od starih - klasičnih društvenih pokreta, A. Turen se u svojoj studiji "Sociologija društvenih pokreta'' koncen- triše na istraživanje društvene uloge novih društvenih pokreta, ukazujući na razlike koje postoje među njima. U ovoj knjizi Turen zastupa stanovište da osnovni sukob u savremenom postindustrijskom društvu nije sukob između najamnog rada i kapitala, već je to oštra borba između otuđenih korisnika i postojećeg vladajućeg aparata, što je samo delimično tačno. On, dalje, smatra da sukobi zahvataju celo društvo i tako da, klasna borba prerasta u društvenu borbu, iz čega, dalje, izvodi zaključak da su na društvenu scenu stupili novi socijalni akteri koji se razlikuju od ranijih društvenih pokreta. Među tim novim društvenim pokretima koji stupaju na scenu, Alen Turen ističe studentski pokret, antiraini-antinuklearni mirovni pokret,feministitički pokret, ekološki pokret, pokrete za autonomiju, za nacionalnu emancipaciju i identitet.64 Nema sumnje da ćemo biti svedoci (ili učesnici) još mnogo drugih pokreta, građanskih i profesionalnih inicijativa i posebno angažmana tzv, nevladinih organizacija, civilnog sektora itd. Značajan doprinos razumevanju i analizi novih društvenih pokreta, koji se rae- taforicki označavaju kao evolucija od crvenog ka zelenom, dali su i mnogi drugi teoretičari iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka (R. Baro, F. Feher, A. Heler i dr.). Takođe, treba spomenuti i pokret za intermedijarne tehnologije koji je imao veliki uspeh u Indiji i drugim zemljama u razvoju, jer se zalagao za odgovarajuće (approp- priate) tehnologije, zaštitu prirodnih i kulturnih vrednosti, masovno zapošljavanje i mnoge druge prihvatljive metode razvoja zemalja "Trećeg sveta". Idejni i teorijski začetnik ovog pokreta bio je E.F. Schumacher koji je napisao kultnu knjigu "Small is beautiful" (1973), Ideja o "lepoti malog" (preduzeča, grada, države itd.) dugo je privlačila istraživače iz raznih oblasti društvene prakse i na neki način je bila pandan ideji minijaturizacije u nekim tehnologijama (kompjuterskim na bazi mikroci- pova itd.). Današnja energija društvenih pokreta preusmerena je na nova područja rešavan- ja društvenih protivrečnosti, sukoba interesa i solidarističkih težnji. Tu se u prvom redu nalaze brojni i često međusobno suprotstavljeni anti i alter globalističkipokreti koji žele da ostvare grandioznu misiju 'revizije5 sadašnje neoliberalne globalizaci- je s kojom siromašni i nerazvijeni deo čovečanstva nije zadovoljan. Na savremenoj društvenoj sceni javljaju se i brojni novi seksualistički pokreti, spiritualistički, kul- turalistički i mnogi drugi.

Mitrović, Isto, str. 285

176

Osnovi socio log i je

2.8, TEHNOKRATIJA Tehnokratija (starogrčki: Tg^voKpa-ua "vladavina tehnologije") - označava često pogrdan izraz za vladavinu profesionalaca ili stručnjaka, Tehnokratija često označava sistem u kojem stručnjaci i političari određenom problemu prilaze samo sa stajališta svoje struke, zanemarujući ekonomska, politička, kulturna i druga važna pitanja. Znači, tehnokratske elite imaju svojstvo da zasnivaju svoje odluke uglavnom na naučnim i tehničkim argumentima i ograničenjima. Pri tome se posebno mar- ginalizuju humanistički aspekti raznih problema, jer se sve podređuje praktičnim, merljivim i uglavnom lukrativnim ciljevima. Mada to neretko deluje prihvatljivo, treba ipak reći da tehnokratski pristupi nisu uvek i svuda poželjni, zbog čega trpe kritike, čak i kada pomognu da se ostvari neki kratkoročni cilj. Kao vladavina najobrazovanijih i najboljih, mnogi smatraju da će tehnokratija biti pravno uređenje budućnosti. U tom smislu, zagovornici tehnokratskog upravljanja smatraju daje nužno razvijati doživotno obrazovanje (long-life education) koje treba biti dostupno svima tako da oni koji steknu najviše znanja treba da dobiju mogućnost vladanja i upravljanja društvom. Oni koji ne žele da se obrazuju, trebali bi biti isključeni iz društva. Njihova socijalna inkluzija biće opet moguća kada se obrazuju, Pitanja za diskusiju 1. Objasnite pojmove "struktura" i "sastav" društva 2. Šta su osnovni elementi društvene grupe? 3. Zašto je porodica i danas najvažnija društvena grupa? 4. Analizirajte najvažnije uticaje okruženjana porodicu 5. Navedite najvažnije vidove transformacije savremene porodice, u svetu i kod nas 6. Zbog čega je suštinski važna polna i rodna ravnopravnost? 7. Šta sociološki karakteriše savremena seoska naselja? 8. Koji su najveći sociološki problemi u velikim gradovima? 9- Objasnite osnovna područja socijalne stratifikacije 10. Zašto društvene klase još nisu istorijski prevaziđene društvene grupe? 11. Analizirajte osnovne determinante nacije u savremenim uslovima 12. Vidovi nacionalizma i opasnosti koje sadrže 13. Šta su bitni preduslovi za skladne odnose u multietničkim zajednicama? 14. Da li možete utvrditi neki oblik nacionalizma u svojoj sredini i zastoje do njega došlo? 15. Zašto država predstavlja racionalnu društvenu grupu (Veber)? 16. Kako se ispoljavaju monopoli državne vlasti? 17. Objasnite odnos pravne države i civilnog društva 18. Komentarišite iskaz: politika je veština mogućeg 19. Kako se može objasniti moralnost profesije političara? 20. Navedite osnovne razlike političkih stranaka/partija i društvenih pokreta?

KULTURA KAO SUŠTINA LJUDSKOG DRUŠTVA

1. KULTURA I LJUDSKO STVARALAŠTVO

1.1, SOCIOLOŠKO ODREĐENJE KULTURE

III Nesumnjivo je upravu A. Gidens65 kada kaže daje reč "kultura" jedna od najviše korišćenih reci u sociologiji, Dodaćemo; i ne samo u sociologiji, nego i u mnogim drugim naiikama, pa i u svakodnevnom govoru. Već je to dovoljno da nešto bliže objasnimo neke kategorijalne, teorijske i praktične aspekte kulture. Najpre, treba reći daje kultura složena celina koja se sastoji od tri međusobno povezane grupe fenomena: 1. oruđa za rad i tehnika (tehnologija) potrebnih za pri- lagođavanje prirode svojim potrebama; 2, obrazaca ponašanja i 3. zajedničkih vred- nos ti, verovanja i pravila pomoću kojih definišu kako međusobne odnose, tako i odnose prema prirodi iz koje sve nastaje. Kultura se sastoji od naučenih i zajedničkih obrazaca društvenog života. Međutim, upravo zbog toga što se reč 'kultura' ne koristi samo u sociološkom re- čniku, nego i u svakodnevnom govoru, to je doprinelo da se ona razume i tumači na više načina. 93 Pored gore navedenog objašnjenja navešćemo mišljenja još nekoliko uticajnih autora o kulturi, Tako npr. Ch. Jencks kulturu opisuje kao "sve stoje simbolično". Zatim, on kaže da je kultura "stanje duha", a nešto kasnije da je "kultura kolektivni skup umetni- čkih i intelektualnih delà unutar nekog društva" Ovaj poslednji stav odnosi se na tzv. visoku kulturu.

65

Gidens, E., Sociologija: odabrana poglavlja, Beograd, 2002, str. 41

178

Osnovi socio log i je

Osim ovog pristupa značajno je i gledište R. Lintona koji smatra da je "kultura jednog društva način života njegovih pripadnika; zbirka ideja i navika Što ih uče, dele i prenose iz generacije na generaciju". Ovo je istovremeno i najobuhvatnija definicija kulture i stoga, verovatno, sociološki najprihvatljiivija: ona obuhvata sve što čovek radi. Ali, takvo stanovište ne prihvataju sociolozi kulture; jer smatraju da je potrebno izdvojiti neka područja kulture (umetnost, književnost, medije, modu, slobodno vreme, sport itd.) i posebno ih izučavati, što mislimo da ima svoje opravdanje, U svakom slučaju, "svaka analiza kulture mora polaziti od ljudskog rada i stvaralaštva kao od njenog rodnog mesta, što je u isto vreme i rodno mesto čoveka. Rad kao osnovni oblik svestrane i svrsishodne de I at nos ti čoveka predstavlja najhitniju determinantu kulture, jer na izvestan način predstavlja ne samo uslov ljudskog opstanka nego i generičku suštinu čoveka - budući da se ljudski rod samopo- tvrđuje pomoću rada, trasira puteve svoga oslobođenja i ostvaruje dimenzije slobode upravo pomoću rada. Otuda kultura kao specifično ljudska kategorija svoje bitno utemeljenje ima u tom svesnom, svestranom, stvaralačkom i svrsishodnom društvenom radu "66 Znači, zato što samo čovek obavlja rad kao svrsishodnu (s unapred određenim ciljem) delatnost, samo čovek i ima kulturu. I samo ako radi i dotle dok radi. Dakle, raditi, znači kulturno se uzdizati. Odnosno, kultura se stvara, kumulira i prenosi. Drugim recima, ko ne radi ili radi nedovoljno, taj se ne ponaša kulturno j ne doprinosi kulturi društva. Kao što kultura ne može postojati bez društva i izvan njega, isto tako ni društvo (ljudsko društvo) ne može postojati bez kulture. Bez kulture mi uopšte ne bismo bili ljudi; ne bismo imali jezik na kojem možemo da se izrazimo. Bez kulture ne bismo imali ni osećaj samosvesti, a naša sposobnost da mislimo i delujemo bile bi osetno smanjene. U najkraćem, kultura Čini osnovu naše ljudskosti (humanosti) i društvenosti (socijabilnosti),

66

Džuverović, str. 96

Kultura kao sušima ljudskog društva

Džuverović (str. 96) ispravno naglašava daje "kultura najjasniji i najhitniji dokaz delovanja ljudskog rada. Uostalom, uzeta u širem smislu, jedino je rezultat čovekovog rada, pošto u svoj pojam uključuje samo ono što je proizvedeno ili prerađeno Čovekovim radom. Ona je, dakle, prerađena priroda i kao takva proizvod rada. Otuda kultura ne uključuje u sebe sve Što je prirodom dato i što nas okružuje, već samo ono što su čovekov um i ruka obradili i uobličili prema svojim potrebama i samo njegovom ukusu. Zato pod materijalnom kulturom podrazu- mevamo sve predmete koji nose pečat i prisustvo čovekovog rada, kroz koja čovek izražava svoje sposobnosti i stvaralaštvo. Te tekovine se ne gube sa individuama koje ih stvaraju, već ostaju kao kulturno nasleđe kasnijim generacijama. Zahvaljujući tom nasleđu mi danas možemo na osnovu stare kulture da rekonstruišemo sliku društva u kojima su nikle te kulture. Na primer, mi danas dosta znamo o načinima i oblicima života egipatskih faraona ili drevnih naroda zahvaljujući pre svega kulturnom nasleđu iz tog doba. Na osnovu kulturnih spomenika i sličnih ostataka mi danas rekonstruišemo život i onih naroda koji su već odavno nestali (na pri- mer Maja, Inka i si)". Ali, isto tako, treba da znamo da sve što danas radimo, dobro ili loše, ostavljamo kao trag i pečat svog postojanja i baštinu budućim generacijama širom sveta, a ne samo unutar svoje zemlje ili nacije. Kulturan čovek zato uvek misli Šta će osim savremenika o njegovom delu reći i još nerođeni nasledni- ci. Nekulturnom Čoveku do toga nije stalo, jer njega zanima samo sopstveno mišljenje i trenutni efekat njegovog (ne)dela,67 S druge strane, "duhovna kultura predstavlja duhovno interiorizovanje materijalne kulture i njeno transponovanje u svesti. Nju čine u stvari nematerijalni rezultati čovekove delatnosti. Iako je ovaj oblik kulture samo jedan deo čovekovog stvaralaštva (koji se obično naziva uža kultura) on se često bez ikakvog opravdanja uopštava i izjednačava sa pojmom kulture uopšte. Naravno, kultura je u sociološkom smislu daleko širi pojam, jer se ne ograničava samo na duhovne tvorevine. Ona uključuje i materijalna dobra koja su u celini rezultat ljudskog rada i stvaralaštva, Pa ipak, dobro znamo daje upravo takva jednostranost dovela do toga da se posebno tretira duhovna a posebno materijalna kultura. Istorijski koreni pomenute podele sežu daleko u istoriju, do začetka klasnog društva, tj. do odvajanja duhovnog od fizičkog rada. U toj istorijskoj dimenziji nalazimo još jedan pojam vezan za kulturu i ljudsko stvaralaštvo, a to je civilizacija. Kao što se zna, u evoluciji ljudskog roda civilizacija predstavlja onu epohu u kojoj je posle divljaštva i varvarstva počela artikulacija ljudske vrste, i razvijanje višeg stepena materijanih dobara, kulturnih i drugih potreba". (Džuverovič, str. 97). Pored ovih objašnjenja za kulturu se može reći i to da je ona svojevrsno "stanje duha", odnosno stanje kada ljudi teže da ostvare naročita postignuća i visoke domete u svim vidovima stvaralaštva, od proizvodnje do umetnosti, Navedene

67

O tome veoma nadahnuto govori i veliki indijski pesnik Rabindranat Tagore: "Šta god da razumemo i u čemu god da uživamo od ljudskih proizvoda, istog trena postane naše, bez obzira kakvo poreklo imalo. Ja sam ponosan na svoju čovečnost kada mogu da prihvatim pesnike i umetnike drugih država kao moje sopstvene. Dopustite mi da osećam apsolutno zadovoljstvo da su sve velike ljudske pobede moje" (Letters to a Friend, London, 1928).

m

Osnovi sociologije

definicije kulture mogu se dalje razviti putem kraćeg razmatranja različitih tipova kulture koje razlikuju sociolozi. Kao prvi i najstariji tip kulture javlja se tzv. narodna kultura, Ona se odnosi 11a kulturu običnih ljudi, posebno onih koji žive u predindustrijskim društvima. Ona nastaje "u širokim slojevima, autonomna je i neposredno odražava život i iskustva naroda". Primeri takve kulture su tradicionalne narodne pesme, priče i legende koje se prenose s generacije na generaciju, tradicionalna jela, običaji itd. Neki teoretičari smatraju daje narodna kultura manje vredna od visoke kulture, ali da ipak zaslužuje poštovanje, jer je autentična, a ne veštački stvorena kultura. U novije vreme može se govoriti o tzv. visokoj kulturi (naučna otkrića, tehnološka rešenja, moderna arhitektura, opera, umetnička muzika, slikarstvo itd.) koja se razlikuje od tzv, kulture običnih ljudi koja, takođe, kao autentični izraz čovekovih kreativnih mogućnosti (narodno graditeljstvo, poezija, naivno slikarstvo itd.) može imati veoma visoke domete. Pod visokom kulturom, obično se podrazumevaju kulturne tvorevine koje imaju posebno visok status. Arbitri kulturnog ukusa smatraju ih primerima najviših nivoa čovekovog stvaralaštva. Kao primeri visoke kulture obično se navode proizvodi umetničkih dela kao što su opera, dela velikana klasične muzike (npr. Mozarta, Verdija, Čajkovskog i dr.), dela genijalnih slikara (Leonai- da da Vincija, Van Goga, Dalija i dr,),'književnost (Sekspira, Balzaka, Tolstoja i dr.) itd. Rečju, visoka kultura je estetski nadmoćna nad nižim oblicima kulture kao što su tzv. narodna, popularna ili masovna kultura. Ali, za kulturu kao način života "hic et nune" (ovde i sada) veoma je bitno uzeti u obzir doista sve tzv. obične i svakodnevne aktivnosti koje i kao pojedinci i kao istovremeni članovi većeg broja formalnih i neformalnih grupa upražnjavamo, a pre svega kroz radne i profesionalne aktivnosti (kultura rada), zatim kroz kulturu stanovanja, odevanja, ishrane, korišćenja slobodnog vremena, komuniciranja, govora i svih ostalih aspekata praktičnog delovanja u bližem i širem socijalnom okruženju. Pri tome, neke profesije i javne funkcije nose i dodatne zahteve u pogledu kulture njihovog obavljanja (npr. političari, prosvetni radnici, sudije, svestenici, novinari, lekari itd.). Pored svega navedenog, treba imati u vidu da postoji i tzv. masovna kultura kao proizvod masovnih medija, posebno razvijenih u industrijskom društvu (film, televizijske serije, pop-muzika itd.), u kojoj su obični ljudi samo "potrošači", a ne i stvaraoci kulture. Neki kritičari masovne kulture smatraju da je ona manje vredna od narodne kulture. Dok je narodna kultura svojstvena predmo- dernim, predindustrijskim društvima, masovna je kultura proizvod industrijskih društava. Masovna je kultura u suštini proizvod masovnih medija, a primeri su te kulture popularni filmovi, televizijske serije, pop muzika. Mnogi kritičari masovne kulture smatraju da ona kvari pojedinca i da razara društveno tkivo. I dok narodnu kulturu stvaraju obični ljudi, u masovnoj su kulturi oni samo njeni potrošači. Prema tom mišljenju, njena su publika pasivni članovi masovnog društva, koji nisu sposobni misliti svojom glavom. Popularna kultura, slično kao i masovna, je široko prihvaćena od velikog broja ljudi koji nemaju uvele dovoljno razvijene kulturne kriterijume i standarde, zbog čega lako prihvataju gotovo sve što im se ponudi. Zato ovaj tip kulture ima naročit uticaj na ukupan kulturni razvoj neke zajednice i neretko može zaseniti ostvarenja visoke kulture koja se, zbog ovog ili onog razloga, nije javno afirmisala.

Kultura kao suština ljudskog društva

181

Postojeći "katalog" kulturoloških fenomena upotpunjuje i tzv. subkultura koja se može razumeti i kao svojevrsna konirakultura onih društvenih grupa koje odbacuju dominantne vrednosti i norme i nude svoje poglede kao alternativu vladajućoj kulturi. Subkultura se odnosi na širok spektar grupa kao što su različiti segmenti omladine, različite etničke i manjinske zajednice, verske grupe, navijački "fanovi", ljubitelji prirode, putovanja i avantura, pankeri, hipici, hakeri, rokeri itd,, tj. svi oni koji zagovaraju i upražnjavaju neki svoj stil života koji je u raskoraku ili protivrečju s kulturom Šire društvene zajednice. Pojam subkultura koristi se za širok spektar grupa, uključujući zajednice koje žive zajedno i imaju isti životni stil, grupe mladih koji npr. dele isti muzički ukus i na jednak način provode slobodno vreme (npr. rock koncerti), etničke grupe, ljude koji dele ista religijska uverenja, pripadnike iste "ulične bande" i tako dalje. Neki teoretičari, posebno funkcionalisti, obično naglašavaju stepen u kojem Članovi društva dele istu kulturu u značenju načina života. S druge strane, neki teoretičari naglašavaju jedan ili više aspekata kulturnog pluralizma ili raznolikosti subkultura u društvu. Bitno je da niko nema prava da svojom kulturom svesno i organizovano guši kulturni identitet neke druge kulture ili ugrožava njene sledbenike. To bi bio eminentno antikulturni proces, kulturno nasilje ili čak "kulturni genocid", odnosno kulturocid. AH, to ne znači da se može ili mora zaustaviti prirodno i spontano prožimanje (akul- turacija) više različitih kultura pri čemu će, nesumnjivo, neka uspevati da se nametne drugoj, da je potisne ili učini arhaičnom, prevaziđenom i pretvori u kulturni relikt i marginalni ostatak prošlosti. To se, zapravo, stalno i dešava kao vidljivi znak razvoja i modernizacije koja, neretko, u ime novog odbaci i neke kulturne vrednosti starog (npr. tradicionalni moral, neke narodne običaje, stilove života itd.). Možemo reći da su moderna društva imanentno multikulturna, odnosno kulturno raznovrsna ili pluralna, jer u njima dolazi do ukrštanja većeg broja posebnih kultura, bilo usled fizičkih migracija njenih nosilaca (ljudi), bilo medijskim uticajem. Zadatak je savre- menih država da omoguće slobodan kulturni razvoj svim kulturama, a ne da podsti- ču stapanje kulturnih raznolikosti u jedinstven kulturni obrazac, ma kako on bio koristan, moderan, efikasan ili na drugi način nekome privlačan. U tom smislu otvara se i pitanje identiteta, ne samo ličnog (samoidentitet), već pre svega društvenog, kao osećaja vlastitog društvenog, etničkog i nacionalnog pripadanja, odnosno društvenog života u kojem dolazi do izražaja naše razumevanje onog ko smo mi i ko su neki drugi ljudi, i obrnuto, razumevanje drugih ljudi toga ko su oni, a ko neki njima drugi. Suština identiteta se zasniva na činjenici da se 011 ne oblikuje sam za sebe i iz sebe, nego u procesu razlikovanja od Drugih i njihovom priznavanju kao Različitih. Pojam identiteta deiiniše se kao osećaj vlastitosti što se razvija kad se dete počne diferencirati od roditelja i porodice i kad počne da zauzima svoje mesto u društvu. Identitet se odnosi na to šta ljudi misle da jesu i šta je ono najvažnije što ih obeležava. Identitet se najčešće povezuje s nacionalnom 1 etničkom pripadnošću, seksualnom orijentacijom (homoseksualci, heteroseksualci, biseksualci), rodom i klasom. Mada se primarno identitet odnosi na pojedince, on je povezan s društvenim grupama kojima ti pojedinci pripadaju i s kojima se identifikuju. Međutim, čove- kova predstava o sebi i predstava drugih o njemu ne poklapaju se uvek, što znači da lični identitet može biti različit od društvenog identiteta. Npr., osoba koju drugi vide kao muškarca može sebe doživljavati kao ženu zarobljenu u muškom telu.

182

Osnovi socio log i je

Inače, pojam identiteta dobija u savremenoj sociologiji sve veću važnost. Stariji sociolozi taj pojam su retko koristili, mada su njiihovi radovi često implicirali neku teoriju identiteta. Npr,, studije o klasnoj svesti najčešće su pretpostavljale da je klasni identitet obično jak. Do skora je bila potcenjivana važnost drugih identiteta poput rodnog, polnog ili etničkog. U novije vreme poststrukturalističke i postmod- erne teorije usvojile su gledišta da naši identiteti imaju mnoge različite aspekte, da se često menjaju i da mogu biti veoma protivrečni. U skladu s takvim načinom gledanja, ljudi aktivno stvaraju vlastite identitete. Identiteti se ne mogu više jednostavno svesti 11a društvene grupe kojima pripadaju. Pred njima je širok izbor društvenih grupa kojima se mogu pridružiti, a kupovinom i drugim oblicima potrošnje mogu svoje identitete sami oblikovati i ponekad menjati. Prema nekim autorima, većina pojedinaca u savremenim društvima više nema čvrst osećaj identiteta - njihovi su identiteti fragmentirani i difuzni, Postmoderna je otvorila pitanja identiteta kao osnovna, kako na nivou društvenih grupa (nacija, rod, lokalna zajednica i si), tako i u polju socijalne interakcije pojedinaca, njihove autopercepcije kao i percepcije Drugog. Globalizacija, virtuelna kultura, "mekdonaldizacija" razvijenih društava suočavaju aktere društvene stvarnosti s pitanjem kako izbeći utapanje u masu i kako se "uklopiti", a ipak ostati svoj. Problemi tog tipa naročito su aktuelni u tzv. postsocijalističkim društvima, posebno imajući u vidu njihovo anstojanje da uđu u Evropsku Uniju, a istovremeno da zadrže neka osnovna obeležja nacionalnog identiteta i suvereniteta ili, još jednostavnije, onog što ih čini specifičnim unutar evropske i svetske zajednice naroda. Na taj način postavlja se još nekoliko pitanja. Kao prvo, potrebno je objasniti pitanje monokulturalnosti kao koncepta kulture koji ovu vidi u zatvorenim okvirima, samodovoljnu, homogenu i komunikativno nesposobnu za komuniciranje sa ostalim kulturama. Takva kultura je statična i nerazvijajuća, fobična i potencijalno agresi vna. S druge strane postoji još nekoliko tipova kulture koji svi polaze od potrebe otvorenosti i aktivnog odnosa sa Drugima i Drugačijima. Multikulturalnost je tip kulture koji omogućuje prvi korak ka tome, jer zagovara toleranciju, tj. podnosi 1 dopušta postojanje različitih kultura. Ali, to je ipak samo koegzistencija, postojanje jedne pored druge, bez dovoljno razumevanja, bez komunikacije, a da i ne govorimo, bez prožimanja.

Kriza politike multikulturalizma u Evropi

Učestali napadi na multikulturalizam dosegli su vrhunac političkom ocenom propasti te ideje nakon što su nemačka kancelarka A. Merkel i britanski premijer D. Kameron javno objavili da je multikulturalizam zapravo postao opasnost. Kameron je napao multikulturalizam na temelju ideje da on vodi ekstremizmu i u borbu s terorizmom. Time su, izgleda, propali krajnji pokušaji iniegrisanja stranih identiteta u društvo jedne zemlje. Velika Britanija je pokušala očuvat i strane identitete koliko je god to moguće, a Francuska, je pokušala od svih tih identiteta stvoriti jedinstvenog francuskog građanina; oba su pokušaja propala. Većina imigranata u zemljama Zapadne Evrope osećaće se povređenim, jer oni pokušavaju pomiriti svoje vlastite religijske i kulturne korene sa zapadnoevropskim načinom života i institucionalnim okvirom. Uvodeći u politički diskurs temu propasti midtikulturalnog društva ne samo da se legitimizira poruke radikalne desnice, već se

Kuhara kao .suština ljudskog društva

189

ulazi u koncept postmodernističkog uređenja sveta i ruši određene pokušaje nadilaženja etničkih i kulturnih raskola u društvu i državi. Multikulturalizam u tom smislu označava obavezu u definisanju politika, mera i inicijativa kojima se omogućava raznim kulturama da se razviju na istoj ili susednoj teritoriji s drugim kulturama unutar jedne zemlje, Multikulturalizam obuhvata i nove manjine (imigrante) i autohtone manjine, te označava proces razmene kulturnih vrednosti i dostignuća, tj. odnos većinske (nacionalne) kulture prema manjinskoj. Multikulturalizam polazi od stava da su kulture koje sačinjavaju jednu zajednicu već definisane i $ obzirom na to potrebno je stvoriti okvir unutar kojeg će se one dobrovoljno uklopiti, To je pomalo statičan pogled koji determiniše jasno Šta je kultura neke zajednice i time zastupa stavove redukcionističkog funkcionalizma. Zbog toga su se počele razvijati drugi pristupi kulturnoj raznolikosti. Tamo gde je multikulturalizam kao koncept zastao, nastavio je interkulturalizam kao dinamičniji pristup gde različite kulture međusobno utiču na prostoru jedne zemlje ili čak u međunarodnom prostoru. Transkulturalizam pokušava povezati nekoliko sličnih kultura stvarajući novi identitet, a često se može videti kad se u okviru globahzacije pokušava pronaći i izgraditi evropski identitet i evropske vrednosti (duh Europe). Plurikulturalizam označava pluralizam vlasništva, pluralizam tržišta i politički pluralizam gde prevladava svojevrsni kulturni holizam temeljen na europskom tradicionalnom poimanju države kao građanske države. Zato je potrebna interkiđturalnost, koja otpočinje otvaranjem i blažim vidovima komunikacije, ali još uvele ne i aktivne interakcije. Sve se još odvija na nivou "političke kurtoazije', smanjene napetosti, uljudnosti i prikladnih gestova, a manje na nivou stvarne komunikacije. Transkulturalnost je tip kulture koji potpuno raskida sa svim autističnostima jer radikalno pomera sve monolculturne granice i puko postojanje jednog-pokraj-dru- gog, otkrivajući da svako od onog drugog može da dobije ono što nema, da nauči ono što ne zna i da na razne druge načine postigne više (sinergija). Naravno, to nikako ne znači pristajanje na bilo koji tip kulturne uniformizacije do koje, nažalost, postepeno dolazi u okviru procesa globalizacije. Ovaj proces koji ima obeležja stvaranja 'bez- vremenskog' vremena i prostora u kojem se veliki deo populacija potiskuje na sve dalju marginu civilizacijskih tokova obnavlja identitet otpora (M. Kastels), braneći svoj kolektivni identitet kao utočišta bezbednosti i stabilnosti. Religija, nacija, tradicija, jezik, nacionalna država itd. vide se kao logičan odgovor nadiručem kulturnom izomorfizmu. O ovim važnim i iznad svega složenim pitanjima u kontekstu prepoznavanja novog evropskog identiteta svojevremeno su pisali u zajedničkom tekstu (Frankfurter Allgemeine Zeitung, 31. maj 2003.) dva vodeća intelektualna autoriteta iz dve zemlje koje čine kičmu nove evropske političke arhitekture (EU) i koje su 'lokomotive' evropske integracije: Ž, Derida-6 (Francuska) i J. Habermas (Nemačka). Oni kažu: 96

Nažalost, samo godinu dana posle, 2004., ovaj veliki mislilac je preminuo.

184

Osnovi socio log i je

"... Evropa se sastoji od nacionalnih država koje sejedna od druge polemički ograđuju. Nacionalna svest koja se odražava u nacionalnim jezicima, nacionalnim književnostima i nacionalnoj istoriji dugo je imala eksplozivan učinak. Naravno da su u reakciji na snagu uništenja ovog nacionalizma stvoreni obrasci mišljenja koji su u današnjoj Evropi, u svojoj jedinstvenoj, širokoj kulturalnoj raznolikosti, h perspektive neevropljana ipak podarili sopst veno lice. Jedna kultura koja je mnogo vekova, više od drugih kultura, bila rastrgana između grada i sela, crkvenih i sekularnih vlasti, konkurencije između vere i nauke, borbe između političke vlasti i antagonističkih klasa, moralti je uz patnju naučiti kako se mogu povezati razlike, institucionalizovati suprotnosti i stabilizovati napetosti. I priznavanje razlika — uzajamno prihvatanje drugoga u svojoj različitosti - može postati obeležje zajedničkog identiteta". Najveći broj ljudi poseduje društvene identitete koji podrazumevaju više od jedne osobine, što je posledica višedimenzionalnosti ljudskog života, odnosno socijalizacije kao procesa učenja različitih društvenih uloga. To je i zbog toga Što u procesu formiranja ličnosti veliku ulogu ima i tradicija posredstvom koje se prenose određene komponente kulture sa jedne generacije ili epohe na drugu. Pri tome, tradicija može imati pozitivna dejstva, ali i negativna uvek kada u vidu tradicionalizma predstavlja prepreku za prihvatanje novih vrednosti i ciljeva društvenog razvoja. Govoreći o tome u svojoj popularnoj knjizi Gidens kaže; "Udanašnjem svetu imamo kao nikad do sada mogućnost da ostvarimo sebe i naše sopstvene identitete. M't sami sebi predstavljamo najbolje izvore koji određuju kosmo zapravo mi, odakle smo došli i kuda idemo, Sada, kad su tradicionalni putokazi postali manje važni, svet nas suočava sa gotovo vrtoglavim nizom mogućnosti o tome kakvi da budemo, kako da živimo i šta da radimo, a da nas, pri tome, ne usmerava koji izbor da napravimo. Odluke koje svakodnevno donosimo - o tome šta obuči, kako se ponašati i kako provesti vreme — pomažu nam da shvatimo ko smo. Savremeni svet naprosto nas tera da otkrijemo sebe. Uz pomoć naše sposobnosti kao samosvesnih ljudskih bića, mi neprestano iznova stvaramao naše identitete " (Sociologija, 2002. str. 49) Ovaj kratak pasus britanskog sociologa pruža obilje inspiracije za dalju kritičku analizu identiteta kao sociološke kategorije. Umesto toga, reći ćemo samo da bismo voleli da možemo podeliti autorov optimizam koji on ispoljava iz perspektive građanina jedne bogate, razvijene, stabilne, demokratske i slobodne države, u kojoj zaista postoje (barem za većinu njenih stanovnika) velike mogućnosti slobodnog izbora u stvaranju sopstvenog identiteta. Nažalost, u svetu živi ogromna većina ljudi čiji identitet nastaje kao posledica okolnosti za koje oni najčešće nisu odgovorni, a ne slobodnog izbora između više mogućnosti. Stoga je nesumnjvo u pravu E. Moren kada kaže da "smo svi mi višeidentitetna bića u smislu u kome u sebi ujedinjujemo porodični i lokalni identitet, regionalni, nacionalni i transnacionalni (slovenski, germanski, latinski) i eventualno konfesionalni i doktrinarni" (str. 154). Reč "eventualno" mogli bismo zameniti rečju "svakako". Ovo će biti još razumljivije kada pročitamo donji uokvireni tekst koji je napisao istaknuti

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

francuski intelektualac, odličan poznavalac identiteske problematike za koga se, inače, ne može reći daje oduševljen globatizacijom. Šta je Zapad?

Svi su širom sveta dosad čuli za "sukob civilizacija". Ovaj koncept Semjuela Hantingtona postao je univerzalan. Tokom 1950-ih, francuski ekonomista Alfred Sovi imao je priličnog uspeha s izrazom "treći svet", Jedan od razloga zbog kojih su ovakve fraze još široko prihvaćene jeste u tome što njima nedostaje jasna definicija. "Sukob civilizacija", u suštini Zapada protiv ostalih, trebalo bi da opiše svet kakav on jeste. U stvarnosti, Zapad je dovoljno neodređen da uključi širok opseg oblasti bez opisivanja njihovih karakteristika Što ih povezuju. Sta je, onda, u stvari Zapad? Šta znači vesternizacija? Zašto se Japan smatra zapadnim, a Kina ne? Gđe se tu nalazi San gaj? Da li je Rusija deo Zapada? Iz ovih neizvesnosti možemo zaključiti da Zapad nije geografski entitet. On se verovatno prvi put pojavio kao pojam kada su Grci, pre 25 vekova, videli sebe kao zapadne nasuprot orijentalnim Persijancima. Pošto je Zapad od tada izgubio bilo kakvu jasnu teritorijalnu osnovu, fraza "Zapad" postala je univerzalna, a ne lokalna. Biti zapađan ili vesiernizovan, iznad svega, jeste okvir koji ne koincidira s bilo kojim kontinentom, niti sa bilo kojom određenom nacijom ili religijom. Hantingtonova greška bila je, kako izgleda» što je ograničio Zapad unutar nacionalnih granica; ne postoji mapa Zapada. Nijedna mapa nije dobra kad su neke azijske nacije zapadne (Japan, Tajvan), kada nezapadne grupe (muslimani u Evropi) žive u navodno zapadnim zemljama, kad su neke istočne zemlje delom vesternizovane, a neke zapadne zemlje (Rusija) nisu potpuno vesternizovane. Na kraju ispada da je lakše đefinisati mentalne granice Zapada, nego njegove teritorijalne granice. Verujem da je Zapad okvir koji đefinišu tri fundamentalne osobine koje se ne mogu lako naći u tzv. istočnim civilizacijama: strast prema inovacijama, sposobnost za samokritiku i ravnopravnost polova. Sta ima novo?' - lični pozdravjoš iz helenističkog doba - sadrži suštinu zapadnog uma. Čovelckoji nije zapadnjak, međutim, radije će staviti tradiciju iznad inovacije. Ali inovacija kao fundamentalna vrednost objašnjava naučne prodore Zapada u odnosu na Istok. Ona objašnjava mizbežne sukobe konzervativnih nezapađnih društava i takođe objašnjava ono što bi trebalo da zovemo 'vesternizacijom Zapada'. Zapad nastavlja đa uništava sopst vene tradicije, uključujući svoje religije. Ekonomist JozefŠumpeter đefinisao je ovaj proces kao „kreativnu destrukciju". Ovaj pojam može seprimeniti na sve oblasti života na Zapadu. Zapadni konzervativci nisu manjeskloni kreativnojdesiritkcijiodzapadnih liberala: konzervativcisu, ustvari, dobro poznati po izmišljanju tradicije. Uzmite britanskog premijera Bendžamina Dizraelija iz 19. veka, koji je izmislio većinu navodno drevnih tradicija o britanskoj monarhiji. Inovacija na Zapadu izgleda kao jedan beskrajni proces koji se sam transformiše. Samokritika, čak više nego inovacija, jeste specifična karakteristika Zapada. U većini, ako ne i u svim nezapadnim civilizacijama, ponos i samozaljubljenost isključuju samokritiku ili bar kritiku nečije civilizacije kao takve. Pravi muslimanski ili kineski učenjak ne može se đefinisati kao pravi Kinez ili pravi musliman ako je

191

Osnovi gaciologije

kritičan prema sopstvenom svetu. Na Zapadu nije tako. Zapadni učenjak i dalje je savršeno legitiman kad osuđuje na smrt zapadne vrednosti: ne postoji kineski ili muslimanski Niče koji tvrđi da je njegov sopstveni bog mrtav. Postoji li kineski ili muslimanski Montenj spreman da napiše da "indijanski divljaci" mogu hiti pametniji od nas, kao što je to uradio Montenj u Francuskoj u 16. veku? Naravno, moraju da postoje neki kineski ili muslimanski Montenj ili Niče, ali njih ne bi smatrali svetionicima njihove civilizacije. Samokritika, a ne samozaljubljenost, i kulturni relativizam jesu osnove zapadnog uma. Isto važi i za polnu ravnopravnost. Nije oduvelc bilo tako, U drevnim grčkim, jevrejskim i hrišćanskim religijama, žene su bile doživljavam kao inferiorne u odnosu na muškarce. Taj stav bio je vekovima sporan za Zapad. Danas je polna ravnopravnost postala normalna. To nije u većini nezapadnih civilizacija. Neki će tvrditi da je polna ravnopravnost posledica procesa modernizacije, a ne vesternizacije, To može biti tačno, ali status žena je jasno pitanje koje stavlja nezapadne muslimane u opoziciju prema Zapadu. Ako prihvatimo gornja definiciju Zapada kao načina mišljenja, to ostavlja otvorenim tri važna pitanja: može li Istok biti modernizovan a da ne bude vesternizovan? Gde povlačimo liniju između Zapada i Istoka? Da li će Zapad ostati zapadni? Do sada u istoriji nije bilo slučaja nezapadne modernizacije; rasprava o azijskim vrednostima, početno pokrenuta u Singapuru, u osnovi je politička rasprava. Azijske zemlje postale su moderne nakon što su prestrojile svoj način mišljenja prema inovacijama i samokritici. To ih ne čini manje azijskim. Savremeni Korejci i Japanci i dalje su u punoj meri korejski ili japansku ali su bliži nekom zapadnjaku nego što bi bili sopstvenim precima. Slično tome, neki moderni Egipćanin ili moderni Saudijac biće više nalik nekom Francuzu ili Amerikancu nego nekom drevnom Arapinu. Da li ova vesternizacija čini Egipćanina ili Sauđijca manje autentičnim Arapinom? Takva debata dešava se u svim istočnim društvima, što nas vodi do pravog sukoba civilizacija: sva društva danas su podeljena između vesternizatora i nevestemizatora. Ovaj sukob unutar civilizacija o tome šta modernizacija znači važniji je od Mani ingt on ovog navodnog sukoba između geografskih entiteta. Kontroverza o suštinskom značenju modernizacije, talcođe poznata i kao kriza identiteta, utiče i na zapadne zemlje. Velike grupe koje žive na Zapadu, zapadni i nezapadni fundamentalisti, bore se protiv beskrajnog procesa vesternizacije u ime tradicije. Mnogi bi želeli da zaustave lokomotivu koristeći različite maske kao što su ekologija ili identitet, ali zapadno društvo u kome ne biste mogli da započnete svoj dan pitanjem 'Sta ima novo?' više ne bi bilo zapadno, j Gi Sorman, francuski filozof i ekonomist (list "Danas", 17. avg. 2008.)

1.2, KULTURA I CIVILIZACIJA Brojne analize pojmova kulture i civilizacije istovremeno ukazuju i na njihovu sadržinsku podudarnost, ali i na međusobno pojmovno razdvajanje. Već smo istakli osnovno značenje kulture kao načina života i kao "skladno usavršavanje koje razvija sve strane naše ljudskosti" (Arnold), jer ljudi teže da se usavršavaju, da postaju sve bolji u svemu što čine. To je vidljivo kroz čitav društveno-evolutivni razvoj svih civilizacija koje su trajale sve dok je postojala i dok se mogla ostvarivati težnja za usavršavanjem. Inače, pojam civilizacija izražava višu fazu razvoja društva (posle divljaštva i varvarstva) i primarno znači materijalizaciju kulture, što znači da je ona u službi praktičnog života (proizvodnje, stanovanja, ishrane, zaštite zdravlja, saobraćaja itd.), ali je taj pojam u novijoj istoriji imao i ideološku konotaciju. "Njime su kolonijalne zapadnoevropske zemlje označavale svoju superiornost u odnosu na "divlje", "neobrazovane" i "nerazvijene" narode

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

iz kolonija koje su stvarale širom sveta. U tom značenju pojam civilizacije se vezivao za visoko razvijene zemlje, pre svega Englesku i Francusku, i njihovu "misiju" daprosvete, uzdignu kolonizovane narode (da im nametnu civilizovani jezik, kulturu, religiju, i si). U tako širokom značenju pojam civilizacije se skoro poklapao sa pojmom kulture. U francuskoj i engleskoj literaturi i danas Često srećemo izjednačavanje ova dva pojma". (Džuverović, str. 97). Takođe, značenje civilizacije danas je bitno određeno tehnološkim činiocima koji su, u najnovije vreme, otkrili još jednu novu, ranije nepoznatu ili manje važnu, dimenziju civilizacije: ekološku. Stoga je ne samo moguće, nego i preko potrebno, govoriti i o tehnološkoj i ekološkoj kulturi, kao komponentama svakodnevnog života svih savremenih ljudi. Istovremeno, postoji razdvajanje ta dva pojma, i to oba izvedena iz pojma kulture. "Tako npr. Herbert Markuze pod pojmom civilizacije podrazumeva samo materijalnu kulturu (u koju ubraja materijalni rad, prirodu, operacionalno mišljenje, rad, radni dan i si.), a pod kulturom samo duhovnu kulturu (odnosno duhovni rad, praznike, slobodno vreme ljudi, duh i neoperacionalno mišljenje). Ukratko, on pojam civilizacije veže za "carstvo nužnosti", a pojam kulture za "carstvo slobode". Slične distinkcije srećemo i kod drugih autora nemačke tradicije, koji očigledno smatraju da oblast "duhovne kulture" (filozofija, pravo, moral, jezik, religija i si, tvorevine) ima suštinskije značenje od pojma civilizacije (materijalna proizvodnja, oblast tehnike, stvaranja oruđa i si.) i da se treba na nju više oslanjati u procenjivanju suštinskih vrednosti nekog naroda. Moderno značenje pojma civilizacije vuče koi'en od latinske reči civilitas (prosvećenost, uglađenost, uljudnost, obrazovanost i si), a u novijoj istoriji srećemo ga kod francuskih enciklopedista kao prosvetiteljsku antitezu nazadnim feudalnim tradicijama srednjeg veka. Takvo značenje civilizovanosti - kao sređenosti, uljudnosti i uređenosti društvenog života u nekom društvu — srećemo i danas; a civilizovati neko stanje ili proces znači; obrazovati, uljuditi, prilagoditi se tehnološkim pronalascima; i uopšte podići i urediti životni standard. Civilizovan čovek, po tome, je onaj koji je obrazovan, "uljuđen", skladno prilagođen tehničkom progresu i si.

188

Osnovi sac i a l ogije

U teorijskom smislu relacije kulture i civilizacije se ipak češće određuju prema unutrašnjoj duhovnosti i spoljašnjoj uslovljenosti društvenog života, nešto slično onom što je Hegel izrazio svojim pojmovima subjektivnog i objektivnog duha. U tom smislu karakteristična je teorija Roberta Macivera, po kojoj se kultura definiše kao unutrašnji izraz duhovnosti života, koja se odnosi na umetnost, religiju, ideologiju; "a civilizacija kao celina spoljašnjih uslova i činilaca kojima se reguliše život; na primer: tehnika, socijalna organizacija i si.). To je pozicija veoma slična tezi antropologa Alfreda Kre- bera, koji kulturu veže za vređnosti, a civilizaciju za realnost." (Džuverovič, str, 97-98). Slična ovoj podeli je i ona koja civilizaciju deli na područje tehnike (u smislu postizanja nadmoći nad prirodom) i politike (u smislu nadmoći nad ljudima), a kulturu na duhovnost i kreativnost. U svakom slučaju, kultura i civilizacija se uvek ispoljavaju kao jedinstvena pojava svojstvena čoveku, njegovoj kreativnosti, voljnosti i praktičnosti koja se prepoznaje u svemu što stvara ili barem želi (cilja) da stvori, dakle promeni postojeći svet. U tom smislu, sve civilizacije i kulture imaju jedna drugoj šta da pruže i zbog toga treba da "vode dijalog", da komuniciraju, da sarađuju, da se prožimaju 1 na taj način međusobno jačaju i obogaćuju. Nažalost, savremeni nemački sociolog Volfgang Zaks je upravu kada kaže daje "homogenizacija sveta u punom jeku" i da se "globalna monokultura poput rasutog ulja širi po čitavoj planeti" i to ilustruje na primeru jezika. On iznosi procenu da će od 5100 jezika koji se koriste širom sveta "u narednoj generaciji ili onoj posle nje, opstati ne više od 100 jezika". Jezik, kao vid čovekove simboličke delatnosti je nesumnjivo najznačajnija komponenta kulture. Pomoću jezika i pisma ljudi akumuliraju iskustva, znanja i veštine i sve to međusobno saopštavaju i prenose na sledeće generacije. Osim komunikacijske, jezik ima i druge brojne funkcije (funkcija identiteta, normativna, estetska, magijska, stilistička itd.). Jezik nastaje, razvija se i umire ("smrt jezika") i prvi ukazuje na stanje kulture u smislu da li se ona razvija, stagnira ili odumire. Da bi se neki jezik održao potrebno je barem 100,000 ljudi koji će ga govoriti i prenositi s generacije na generaciju.68 "Jezici, poput vrsta, odumiru sve brže. Doku shičajupotonjih, biljke iživotinje nestaju sa stranica istorije prirode i više ih ne možemo videti, sa smrću jezika čitave kulture nestaju iz istorije civilizacije i više nikada ne oživljavaju. Svaki jezik sadrži vlastiti način opažanja Čoveka i prirode, doživljaja sreće i tuge, i nalaženja smisla u događajima. Moliti se ilivoleti, sanjati ili rasuđivati, evocirati različite stvari 11afarsi] u, nemačkom ili zapotečkom. Upravo kao što su određene biljke i životinje odgovorne za očuvanje velikih ekosistema, tako jezik kroz vreme prenosi krhke kulture, Kada neke vrste nestanu, ekosistem se raspada; kada neki jezik izumre, kulture posrćtt". Volfgang Zaks, Rečnik razvoja, 2001, str, 25

68

UNESCO iznosi dramatična upozorenja da svake dve sedmice izumre po jedan jezik, Sada postoji mnogo jezika kojima se koristi samo nekoliko desetina ili stotina ljudi. Tako npr, jezikom 'udihe' u Sibiru govori samo stotinjak ljudi, a isto toliko jezikom 'arikapu' u Amazoniji, dok jezikom leyak' na Aljasci govori samo jedna starica.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

Međutim, istorija, ali i sadašnjost, podsećaju nas da različite civilizacije komuniciraju i na krajnje neprihvatljiv način: kroz sukobe i ratove, s različitim povodima i razlozima. Već smo ranije istakli da američki sociolog i istoriČar S. Hantington u knjizi "Sukob civilizacija" (1997) polazi od teze da se narodi sa sličnim kulturama povezuju, a sa različitim razdvajaju i da njihov razvoj ide odvojenim putevima, bez većeg međusobnog prožimanja. Na izvestan način 011 poistovećuje kulturu i civilizaciju za koju kaže da su "najveći 'mi' unutar kojeg se najbolje osećamo", On smatra da je kultura, odnosno civilizacija osnovni vid društvenog i individualnog identiteta, Takođe smo videli da Hantington razlikuje osam osnovnih civilizacija: kinesku (konfučijansku); japansku; hinduističku; islamsku; zapadnjačku; pravoslavnu; latinoameričku; budističku i najavljuje mogućnost formiranja afričke civilizacije. Već je na prvi pogled vidljivo da ovaj autor polazi od religije kao centralne kategorije svakog od narečenih civilizacijskih/kulturnih krugova. Suprotstavljajući se tezi F. Fukujame (iznetoj u knjizi "Kraj istorije i poslednji čovek", 1992. god.) o univerzalnoj i homogenoj istoriji koja, po Fukujaminom mišljenju, ide u smeru planetarizacije zapadne civilizacije, odnosno "vesternizacije" sveta, Hantington predviđa da će - čak uskoro - doći do rata između Zapada i nezapadnih civilizacija (npr. islamske). Nažalost, očigledno je da se kulturni jaz između tih dveju civilizacija svakodnevno povećava, a time i potencijal sukoba. To nikog mislećeg i odgovornog, ma kojoj civilizaciji 1 kulturi pripadao, ne srne ostaviti ravnodušnim. Ipak, uprkos brojnim teškoćama, neravnomernosti, ali i neravnopravnosti i diskriminacije, sve je očiglednije da se savremene civilizacije međusobno sve intenzivnije povezuju, komuniciraju, sarađuju i prožimaju, čime se obogaćuje ukupan društveni život na planetarnom nivou i čime se rađaju nove nade da će najzad pobe- diti svest da smo, zapravo, svi "saputnici" na velikom 'kosmičkom brodu Zemlja' i da se svi moramo uvažavati i poštovati i disciplinovano pridržavati normi koje nam zadaje Priroda (ekološki standardi) i koje zajednički utvrdimo (tehnički, medicinski, saobraćajni, sportski i dr. standardi, zatim međunarodno pravo, kolektivni sistem bezbednosti itd.). Time ćemo se potvrditi i kao etički i kao tehnički dorasli za nove kulturne i civilizacijske uzlete, Istorijska iskustva pokazuju da se civilizacijske promene mogu odvijati na više načina: a) evolutivnim usavršavanjem kulturnih i drugih procesa datog društva, b) mešanjem ili difuzijom kulturnih i civilizacijskih elemenata, c) spontanom alcultu- racijom, prilagođavanjem i ujednačavanjem kulturnih osobenosti između različitih društava i tradicija; d) jednosmerno nametnutom akulturacijom, ili e) asimilacijom. Savremena društva mnogi sociolozi đefinišu kao prelaz iz modernih u postmod- erna društva sa odgovarajućom kulturom. Pri tome, kao obeležja moderne kulture navode; diferencijaciju, racionalizaciju i komodifikaciju (marketizaciju). U modernim je društvima kultura diferencirana od drugih područja društvenog života, a visoka kultura diferencirana je od popularne kulture. Međutim, postmodernizacija taj trend obrće.

190

Osnovi sociologije

Diferencijaciju, racionalizaciju i komodifikaciju zamenjuje hiperdiferencijacija, hiperkomodifikacija i hiperracionalizacija kao glavna obeležja tzv. postkulture (Crook), Hiperkomodifikacija znači da su sva područja društvenog života zahvaćena robnim oblicima, odnosno komercijalizacijom. Hiperracionalizacija -podrazume- va korišćenje visoke tehnologije (TV, internet, DVD i dr,) za proširenje kulturne potrošnje i za njenu privatizaciju (kućno konzumiranje), Hiperdiferencijacija se odnosi na pojavu ogromnog broja različitih kulturnih formi i tipova od kojih niti jedan nije dominantan. To može dovesti i do brisanja razlike između tzv. visoke (elitne) i popularne i masovne kulture. Dakle, osnovna obeležja postkulture su velika raznolikost stilova koji se slobodno mogu birati i upražnjavati. Ovo bogatstvo stilova i formi stvaralačke ekspozicije najviše dolazi do izražaja u umetnosti. Kao jedan od najstarijih elemenata društvene svesti, umetnost je, zajedno sa ostalim duhovnim tvorevinama (moralom, religijom, filozofijom, pravom, ideologijom, naukom i si.) važan sadržaj svake kulture. To je ona oblast ljudskog stvaralaštva koja pomoću raznih simbola izražava određeno viđenje i shvatanje stvarnosti i istine o njoj. U stvari, umetnost počinje onda kad čovek ponovo izaziva u sebi osećanja i misli koje je preživeo pod uticajem stvarnosti koja ga okružuje i kad im daje izvestan slikovit izraz. Pomoću različitih simbola i izražajnih sredstava - reči, tonova, boja, pokreta, i si, - umetnost na svojevrstan način osmišljava ukupno čovekovo iskustvo i stvara novi svet i oblike, izražavajući prevashodno unutrašnju imaginciju i fantaziju umetnika. Stoga ona predstavlja jednu od formi društvene svesti koja dolazi do izražaja u estetskim oblastima, a obraća se u prvom redu čulima (na grčkom jeziku reč estezis, kao koren reči estetika označava osećaj, čulni doživljaj, odnosno Čulno opažanje), sa ciljem da preko njih izazove u ljudima najraznovrsnnija i uzbudljiva osećanja, mišljenja i ponašanja, odnosno da ima ostvarujuće aktivnosti i reakcije.98 Čovek je definitivno jedino biće koji može da ima uzvišeni osećaj lepote i kojem je taj osećaj nasušno potreban. Taj osećaj rađa i druge, samo Čoveku imanentne, osećaje i potrebe, a pre svega slobodu stvaralaštva. Zbog toga što uvek izvire iz unutrašnjih osećanja i poimanja sveta od strane umetnika ova vrsta stvaralaštva je subjektivna i principijelno najslobodnija ljudska delatnost. Daleko slobodnija od npr. nauke gde se mora uzeti u obzir sve što je do tada u određenoj nauci otkriveno, dok umetnik, nošen svojom emocionalnošću i maštom, može da "stvara" potpuno novi, još nepostojeći svet, Naučna dela podložna su stalnom dorađivanju i poboljšavanju, dok umetnička dela ne trpe bilo kakve korekcije i naknadne dorade: ona moraju ostati autentična, bez obzira na njihovu vred- nost. Mada u tom smislu umetničko delo ima samostalnu egzistenciju i naglašenu individualnost, ono na specifičan način ostaje nedovršeno u smislu da komunicira sa okolinom na bezbroj načina. Takođe, umetnost uvek nosi i obeležja vremena u kome nastaju pojedina dela, kako u tematskom smislu, tako i u smislu korišćenih tehnika, postupaka, materijala itd. (npr. pojava filmske umetnosti je morala "sačekati" mnoge tehničke izume i tehnološka rešenja). Isto tako, umetnost, direktno ili indirektno, izražava i karakteristike istorijskih zbivanja, uticaje drugih oblika društvene svesti, i uopšte društvene prakse određenih epoha, zbog Čega je umetnost i svojevrsni dokument određenog vremena pa može pomoći u rekonstrukciji minulih epoha. Tako npr. dela 98 Džuverović, str. 98 ruskih ili francuskih književnika-realista (Tolstoj, Gogolj, Balzak, Zola itd.), ali i različita ostvarenja npr, socrealističkih ili postmodernističkih autora, mogu da pruže bolju istorijsku

Kultura kao sitš!ifia ljudskog društva

197

građu za proučavanje socijalnih prilika određenog društva u određenom periodu nego mnogi drugi izvori. Za proučavanje starih i izumrlih civilizacija ostaci njihove arhitekture, spomenika i si. neretka su i jedini izvori saznanja 0 njima. Inače, o društvenoj uslovljenosti umetnosti postoje brojne kontroverze. "Dugo vremena je naročito forsirana, pa čak i nametana, jedna dogmatska formula, nastala iz banalizacije poznatog Marksovog stava daje društveno biće taj činilac koji određuje društvenu svest, a ne obrnuto. Pri tome je u drugi plan stavljano Marksovo upozorenje da duhovna kultura i umetnost određenog doba imaju i svoje autonomne zakonitosti, i da ne moraju da stoje u strogoj srazmeri sa opštim razvojem društva i njegovom materijalnom osnovom. Pri tom je kao primer navodio razvoj umetnosti u antičkoj Grčkoj, koja je daleko nadmašivala stvarni društveni i ekonomski stepen njenog razvoja. On je ukazivao na izvesnu samostalnost umetničke fantazije, koja može biti u protivrečnosti prema nerazvijenom stupnju društva u kom je izrasla, ali 1 na nesumnjive društveno-istorijske i civilizacijske uslovljenosti čitave umetničke sfere. Uopšte uzev, oko društvene uslovljenosti umetnosti postoji mnoštvo kontroverzi. Jedni je uzimaju kao samostalnu sferu stvaralaštva koja se razvija po nekim svojim zakonitostima, nezavisno od društva; te je kao takva navodno potpuno autonomna. Drugi smatraju daje sfera umetnosti - kao rezultat ljudskog stvaralaštva - potpuno društveno uslovljena, tako da se o njoj kao odrazu društvene stvarnosti nikako ne može govoriti kao o autonomnoj svesti. Između te dve krajnosti razvili su se različiti pogledi na umetnost, među kojima su posebno karakteristična dva: larpiuiartistički i utilitaristiČici. Teorija l'art pour l'art (na francuskom jeziku: umetnost radi umetnosti) stvaralaštvo posmatra kao samostalnu i u sebe zatvorenu savršenu celinu, u kojoj se svi elementi mogu tumačiti na temelju njihove unutrašnje koherencije. Druga teorija, kao što i sama reč sugeriše funkcionalizuje umetnost u društvenom sistemu, i nastoji je prilagoditi pragmatičnim potrebama sistema." 99 Budući da umetnost ima najmanje tri bitne dimenzije: estetsku (stvaranje po zakonima lepote, pri čemu se kriterijumi lepote menjaju); saznajnu (umetnost pruža znanja o ljudima, događajima, kulturi, proizvodnji, religiji, običajima itd.); trans- formacijsku (umetnost podstiče na društvenu promenu, ali sama po sebi ne može da promeni ili popravi svet), razumljivo je da su i larpurlartizam i utilitarizam neprihvatljive redukcije umetnosti, makar samo u nekoj od navedenih dimenzija. Stoga je u pravu Arnold Hauzer 69 kada kaže: "Učenje koje polazi od samosvojnosti umetničkih tvorevina i koje ustraje na beznačajnosti učinka koje imaju na dr uštvo ravna se prema romantičarskoj predodžbi 0 umetniku koji nije ništa drugo do autor svojih delà. Ali takvog umetnika u zbilji nema, kao što nema čitalaca ili posmatrača koji ne bi bili ništa drugo nego pasivni primaoci umetničkih dojmova. Samo školarci i diletanti pišu svoje pesme o socijalnom vakuumu te vrste; oni su najčešći predstavnici l'art pour l'art-a. Pravi i zreli umetnici uvek rade pod pritiskom socijalno zasićene atmosfere, uvele govore i za druge kada govore za sebe, i trude se oko rešenja životnih problema koji se ne tiču samo njih."

132

69 Hauzer, Džuverović, str. 115 A., Sociologija umetnosti, Zagreb, 1986, str. 247

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

1.2,1, Nove alternative u kulturi Ovo poglavlje se gotovo u potpunosti oslanja na sadržaj pod istoimenim podnaslovom u Džuverovičevoj knjizi (str. 100-102) smatrajući da taj sadržaj i danas izvanredno uspešno interpretira naslovljenu problematiku. Njegov tekst dajemo u kurzivu. Ipak, polazeći od toga da se u kulturi dešavaju svakodnevne promene i stalni izazovi koji nmoge autore upućuju na izvesna preispitivanja vrednosti kulture, kao i samog kulturnog identiteta, na mnogim mestima uneli smo i svoje analitičke napomene i osvrte na takve najnovije kulturne tendencije. U skladu sa tako različitim shvatanjima društvenog karaktera kulture, umetnosti i ostalih oblika društvene svesti, u stvarnosti se artikulišu i različite "kulturne politikeKroz tu politiku u kulturi dolazi do čestih redukcija i sužavanja ove široke oblasti na samo neke njene segmente. Tako se ona nekada svodi pretežno na delovanje tzv, Iculturnih institucija 1 zaduženih "kidturnjaka", ili pak na sektor intelektualnih elita. Politički pragmatizam najčešće razdvaja kulturu od sfere rada, i izdvaja je u posebni entitet, iz čega su nastajali zahtevi za privilegijama i posebnom autonomijom kulture n društvu, Druga krajnost predstavlja "omasovljavanje" kulturnih i umetničkih sadržaja preko tzv. masovne kulture. Masovna kultura je suvremeni oblik širenja kulturnih sadržaja pre svega preko sredstava masovnog komuniciranja (štampe i audio-vizuelnih medija, kao što su: televizija, radio, film, video i si). Ovo je kultura koja je danas dominantna na svim meridijanima, a zahvaljujući pre svega njoj Čovecanstvo je postalo neka vrsta, kako kaže Maršal Makluan, globalnog svetskog sela. U širenju sadržaja masovne kulture prevaziđene su sve vrste granica koje su nekada razdvajale široki auditorij od kulture i kulturnih vrednosti, Prekoračena je socijalna granica u praćenju i "konzumiranju" ktdture, jer je ona, zahvaljujući brojnim tehnološkim sredstvima posredovanja, omogućila da ljudi iz svih slojeva mogu jednako pratiti medi- jsku prezentaciju kulturnih događaja i ostvarenja, Podsredsivom televizije, videa, radija, štampe i drugih medija isti sadržaj može pratiti i nepismen čovek kao i najobrazovaniji naučnik, filozof ili akademik; siromašni klošar kao i najbogatiji magnat i si. Na drugoj strani, prekoračena je vremenska granica, budući da se direktnim prenosimo potencijalno može isti događaj bez teškoća pratiti zapravo u vrane njegovog odvijanja (što je danas slučaj sa značajnim sportskim manifestacijama: olimpijadama, prvenstvima i si). Najzad, sve više se briše i prostorna granica. Zahvaljujući modernim medijima više nije presudno mesto sa koga se može pratiti bilo koji kulturni sadržaj, Isti kulturni, sportski ili neki drugi događaj potencijalno može jednako da prati pastir na Pešterskoj visoravni kao i akademik u Beogradu, Parizu, Njujorku, ili nekoj drugoj metropoli. Savremena tehnologija promoviše novi kulturni prostor, ali nudi alternativu postojećem kulturnom identitetu koji sve manje ostaje lokalni. "Sveistovremenost" (all-at-once-ness) u kojoj je 'vreme stalo, a prostor nestao' postaje novi, fizički (vremenski i prostorno) neograničeni okvir našeg stvaralačkog trajanja, što nesumnjivo utiče ne samo na stvaranje zadivljujućeg osećaja 'teleprezentnosti', nego i na osečaj daleko veće odgovornosti zbog saznanja da o svemu što radimo svi i to odmah mogu da saznaju, ocene, osude, pohvale, nagrade itd.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

Zbog svega ovog se često i kaže da je masovna kultura "kultura bez granica ", socijalnih, geografskih i vremenskih. Naravno, ovo su satno potencijalne mogućnosti - sada su stvarnost (S.P.) — ali o stvarnim šansama da se prate kulturni sadržaji odlučuje mnogo drugih činilaca, Ovaj oblik suvremene kulture ima brojne negativne posledice: veliki stepen "uprosečavanja" kulturnih sadržaja i snižavanje vrednosnih kriterijuma, kornercijalizaciju kulturnih dobara, ideološku homogenizaciju, razvijanje hedonističkog, pasivnog duha i potrošačkog mentaliteta i slično. Kao reakcija na tradicionalne oblike kulture i negativne aspekte masovne kulture javljaju se i neki posebni oblici kulturnog života, koji se artikuliše u posebnim društvenim grupama ili generacijama. U tom kontekstu javljaju se kao posebne celine, ili uslovno rečeno kulture, mlade generacije - omladinska (pod)kidtura, novolcompova- na kultura, avangardni pokreti, multimedijalni eksperimenti, i slični alternativni izrazi kulturnih potreba, Svi ovi vidovi kulturnog života nastoje izraziti i zadovoljiti potrebe nekog užeg sloja, generacije ili umetničkog pravcat pri čemu se ne zadovoljavaju postojećom kulturnom produkcijom, ah ne dovode u pitanje osnovne ljudske i civilizacijske vređnosti. Međutim, u savremenom dobu se ispaljavaju i takvi oblici života koji su usmereni na kršenje, rušenje i negiranje tih vređnosti. U tom slučaju se radi o kontrakulturi. Kontrakiđtura je, zapravo, izraz kulturnog pluralizma, ali takvog da često dolazi u sukob sa dominantnom (vladajućom) kulturom, uvek kada su vređnosti, norme i stil života neke grupe u potpunom raskoraku s dominantnom kulturom. U tom smislu, nije teško pretpostaviti da će se kontrakultura stalno javljati i pokušavati da se nametne vladajućim kulturnim obrascima. Pri tome, neke kontrakulture su agresivne, pa čak i revolucionarne, dok se druge ispoljavaju kroz samozatajnost i povlačenje iz vladajuće kulture. Danas postoji puno primera gde su protagonisti kontrakulture uspeli da svoje vređnosti i stilove usade u vladajuću kulturu i obezbede ravnopravan tretman (pokreti homoseksualaca u nekim zemljama postigli su pravo sklapanja brakova i usvajanje đece). Klasična mreža kidturnih institucija i organizacija nikada nije toliko široka da obuhvati sve potrebe i interese svih generacija, umetničkih pravaca i uopšte kidturnih senzibiliteta. Zato se svuda javljaju i forme vaninstitucionalnog stvaralaštva, alternativne pojave, avangardni pokreti, pa čak i naznačeni vidovi kontrakultura. Najpoznatiji talas protesta protiv krutog institucionalizma kulture i zahtev za njenim preispitavanjem zapljusnuo je svet krajem 60-ih godina, Tada $u počeli da se začinju i sasvim novi, alternativni oblici kulture i života (na primer, hipi pokret), a kasnije da se kr ¡stališe dosta novih formi, koje klasična kidturna politika ne samo da nije priznavala nego je i osporavala. Od tada počinje intenzivnije širenje tzv. omladinskih podkultura, posebno rok-kulture u svim njenim dimenzijama (od rokerskog stila muziciranja', preko nove kulture oblačenja, mode, jezičkih transformacija do uobličavanja samog stila života na novim vrednostima). Mlada populacija je posebno i najviše izložena uticajima novih kulturnih orijentacija koje se, zahvaljujući opet medijskoj tehnologiji, veoma brzo šire čitavom Planetom. Globalizacija novokomponovane kulture u kojoj ima i mnogo neprihvatljivih obeležja, skarednosti, nasilja, kiča, Šunda, vulgarnosti, izopačenosti, anomičnosti, bizarnosti, ekstravagantnosti, lažnog elitizma, hedonizma, pornografije i mnogih drugih neprihvatljivih poruka svakodnevno zapljuskuje nove i nove generacije mladih 'postmodernističkih malograđana' koji radije prihvataju tuđu podkulturu nego svoju autentičnu kulturu u kojoj ima itekako mnogo i trajnih i univerzalnih vredno- sti. Savremeni mediji, a naročito

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

televizija, film i internet poslednjih godina, gotovo nezaustavljivo i više podstiču na imitaciju i vulgarno oponašanje tuđeg, nego što uspevaju da kod mladih probude želju za kreativnošću, inventivnošću i movaiivnošen i na toj osnovi afirmaciju sopstvene individualnosti, Može se reći da je do danas izrastao jedan posebni stil kidturnog života mladih, stil koji se razvijao komplementarno sa tradicionalnim i klasičnim formama kulturnog života. Na susretima starih i novih tendencija, a u uslovima brzog socio-demografskog raslojavanja stanovništva, eksplozivne industralizacije i urbanizacije, diferencirali su se ukusi, programi i potrebe u više pravaca. Ovde se može ukazati na tri dominantna. Prvi pravac je išao ustaljenim kanalima institucionalizovane kulture i zasnivao se na tradicionalnim kriterijumima vrednovanja, ustaljenim sistemima potpore kulturnih delatnosti, a u skladu sa postojećom kulturnom politikom. Drugi pravac se razvijao spontano, na talasu omladinskih traženja novih alternativa, formiranja novih ukusa i potreba, stvaranja alternativnih pokreta, nicanja brojnih subkultura, avangardnih eksperimenata; pa čak i kontrakulturnih osporavanja. Na bivšim jugoslavenskim prostorima se, na primer, na tom talasu razvio veliki broj amaterskih grupa, a posebno je postao popularan novi način rokerskog muziciranja t okupljanja it disko klubovima i multi-medijskogprezentiranja iz muzike, mode, poetskog stvaralaštva, elektronskih eksperimenata i si. Treći talas kulturnih previranja vezan je za tzv. novokomponovanti kulturu, neku vrstu mešavine starih tradicija ruralnog društva i novih nazora industrijalizovanog miljea urbanizovanih aglomeracija. Za veliki deo ljudi koji su se u relativno kratkom vremenu preselili iz agrarnih u gradske centre prekinuta je tradicija idiličnog seoskog života, folklornih i drugih tradicionalnih nazora i stilova; a novi stil i vrednosti urbanog života nije se mogao tako brzo formirati. U tom kontekstu, na raskršću između starih tradicija i novih potreba, iznikla je vrsta hibridne kulture, koja je trebala da pruži nešto od oboje. Nastajala je novokompovana muzika i pesme, prepune žala za ranijim idiličnim životom, ali i teškoća koje donosi novi gradski život; a akteri takve estrade postaju brojni pevači i aranžeri "novokomponovane" muzike i kulture. Pošto su tiraži novokomponovanihploča, kaseta i revija koje se bave ovom sferom ogromni to se tržište ove vrste kulturne potrošnje najviše i razvijalo. Uz to su išle i druge prateće pojave: proizvodnja i promet reklamnih rekvizita, trgovina prigodnim publikacijama i zbirkama pesama, bizarne i vrlo često ki- čerske forme reklame i javnog ispoljavanja tzv. "zvezda estrade", itd. Ovi fenomeni u našoj sredini su posebno izraženi i zbog svog šireg uticaja na opštu kulturu zaslužuju detaljnu analizu, U nemogućnosti da to ovde učinimo, ukazaćemo samo na dva aspekta. Prvi se odnosi na uspon "industrije zabave" svih vidova, čijom se masovnom medijskom prezentacijom stvara opasan privid i privlačnost brzog uspeha i lakog života što snažno privlači mnogo mladih ljudi, koji se implicitno odvraćaju od sveta rada i učenja, ili se nadaju, ukoliko ne uspe- ju u svom školovanju ili zaposlenju, da im područje estrade, manekenstva, eskor- ta, prostitucije i si. može biti životna alternativa. Drugi aspekt odnosi se na ljude srednjih godina i starije koji se sistematski uvlače u čaroban svet igara na sreću, raznih kvizova, klađenja, kockanja i sličnih opsena o brzom i lakom uspehu. U oba aspekta stvarni rad i stvaralaštvo, odnosno kultura, su u nekom drugom, trećem ili još udaljenijem planu. Usuđujemo se reći daje teško zamisliti bilo šta opasnije za kulturu, a time i za razvoj neke grupe ili zajednice.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

Ovo nisu nove i nepoznate pojave u kulturi modernih društava. Kao što pokazuju Studije Edgara Morena, te pojave su karakteristične za sva društva brzih transformacija, gde se one ispoljavaju kao spontana alternativa velikog dela stanovništva (pretežno manje obrazovanog, poluurbanizovanog ili sklonog lakšim formama zabavnog života). Kao i rok kultura tako i novokomponovana kultura u kulturni život svih zemalja nije ulazila preko oficijelnih institucija i organizacija, nego prevashodno preko tržišta. Tako je tržište uspelo da na javnoj sceni promoviše sve ono što inače egzistira u društvu, a ne vrednuje se na jednak ili adekvatan način. Tržište kao instrument regulacije u kulturi ne može biti primenjivano na isti način kao u ekonomskoj sferi, jer kultura nije oblast rada u kojoj je osnovni cilj da se uloženi faktori 'oplode', tj. uvećaju na ekonomski način, uz profit. Rezultati kulturnog rada i kulturni 'proizvodi' moraju se vrednovati sa stanovišta njihovog dubljeg i šireg doprinosa ukupnom razvoju društva, a ne samo ekonomskog. To znači da kultura ima s jedne strane zadatak da čuva i neguje tradiciju, jezik, običaje, umet- nost, materijalno nasleđe itd, a s druge strane ona mora da otvara nove horizonte stvaralaštva u svim oblastima, da oplemenjuje i osnažuje sve ljude za viši kvalitet individualnog i zajedničkog života i čini društvo savremenim i sposobnim da komunicira sa ostalim najnaprednijim kulturama u bližem i daljem okruženju. Susret kultura kroz kanale tržišta i komercijalne kontakte jeste samo jedan od načina kulturne komunikacije, ali ne može biti niti jedini, niti je najbolji, Štaviše, lokalna tržišta tzv. podkulture na dugi rok mogu značajno da ugroze osnovnu misiju kulture da razvija više standarde zajedništva, uzajamnosti, estetičnosti, solidarnosti, uljuđenosti i humanosti.

196

Osnovi socio log i je

1.3. OBRAZOVANJE I VASPITANJE Obrazovanje i vaspitanje oduvek su bili važni aspekti socijalizacije ličnosti i načini sistematskog sticanja znanja, vestina i društvenih vrednos'ti. Isprva, to se odvijalo neformalno, oponašanjem odraslih, a tek razvojem industrijskih društava obrazovanje se počelo omasovljavati i formalizovati. Škole su oduvek (od renesanse na Zapadu, a na Istoku još i ranije) bile centralne društvene ustanove. Njihova glavna funkcija je vaspitanje (odgoj), a tek onda prenošenje (transfer) znanja, odnosno obrazovanje (obučavanje, obuka, trening). Međutim, to uvek mora ići zajedno, jer je njihova osnovna misija da učenike i studente nauče — drugačijem ponašanju, dakle drugačijem praktičnom delovanju koje nastaje kao rezultanta i znanja i vaspitanja. Pitanje vaspitanja i socijalizacije u okviru škole na neki način i ponekad može imati čak veću važnost i od samog obrazovanja, odnosno obuke. Kroz vaspitanje đak/student usvaja najvažnije vrednosti (moralne, etičke, estetske itd.) koje oblikuju njegovu ličnost kao društvenog pojedinca, spremnog da prihvati društvo, kao što će i društvo prihvatiti njega. Vaspitanjem se izgrađuje svest o značaju pripadanja ne samo primarnoj grupi, porodici, nego i široj zajednici - naciji i čovečanstvu.,0) Vaspitavanje u duhu prihvatanja razlika koje objektivno postoje bolje je nego njihovo ignorisanje, jer kasnije te razlike mogu zasmetati onom ko nije naučen da sa njima od rođenja živi, prihvata ih i toleriše. A posebno je opasno aktivno, dakle svesno zatiranje nacionalnog identiteta ili makar samo nekih njegovih elemenata (jezika, kulture isl.). Danas je posebno teško objasniti zašto se zatiranje nacionalne svesti i nacionalnog identiteta tako vehementno preporučuje od 'eksperata' i obrazovnih stratega koji dolaze iz zemalja u kojima se itekako neguju patriotski osećaji i afirmišu mnoga obeležja njihovog nacionalnog identiteta, nacionalna istorija, nacionalni simboli itd. Teško je poverovati, a kamo li prihvatiti da "mali" narodi treba prvi da se "odreknu sami sebe" i prinesu sopstvenu žrtvu u mondijalistički 'lonac za topljenje' (globalni melting pot), odnosno, da nacionalno osećanje treba da ostane isključivo pravo i privilegija najvećih, najjačih i sve je očiglednije najarogantnijih i najnetolerantnijih. Što se tiče znanja, to je proces koji se nikad ne zaustavlja i koji podrazumeva stalno usvajanje novih znanja i veština (long-life-education) neophodnih za uspešan ulazak i napredovanje ne samo u svetu rada, već u celini procesa kulturne integracije svakog pojedinca sa ostatkom društva i čitavog covečanstva, ali treba jasno reći da nijedna 'količina' znanja ne može nađomestiti nedostatak vaspitanja. Zbog toga, ni škola ni druge društvene ustanove, mediji itd. ne mogu da na tom planu nadoknade ono što propusti porodica. (O tome smo već govorili u poglavlju o porodici). Međutim, savremene škole, a naročito fakulteti ionako su preokupirane obrazovnim i saznajnim ciljevima i jedva uspevaju, ili možda i ne uspevaju, da ostvare misiju osnovne ili profesionalne obuke za koju veruju da ide ususret potrebama budućih radnih mesta svojih đaka i studenata. Naravno, različiti poslodavci imaju različite preferencije o tome da li im više odgovara manje vaspitan znalac ili dobro vaspitana neznalica. A cilj svakog učesnika obrazovnog procesa, roditelja i društva u celini, trebao bi da bude stvaranje vrhunski vaspitanog i vrhunski obrazovanog i đaka i

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

studenta. Samo tako se uvećava ljudski i socijalni kapital čija se vrednost upotrebom (radom) uvek uvećava i doprinosi opšem kulturnom razvoju i bogatstvu društva. Standardni funkcionalistički pristup obrazovanju zasniva se na očekivanju doprinosa obrazovanja održavanju vrednosnog konsensusa i društvene solidarnosti. Tako npr, E. Dirkem (koji je, između ostalog, bio i profesor pedagogije!) polazi od stava da je škola most između pojedinca i društva, odnosno institucija za prenos društvenih pravila i vrednosti, jer "društvo može preživeti jedino ako među njegovim članovima vlada homogenost, a nju obnavlja i jača obrazovanje". I američki sociolog T. Parsons ističe daje škola žarište socijalizacije i društvo u malom gde deca uče najvažnija pravila života, a pre svega partikularističke i univerzalističke norme vrednovanja. S druge strane, škola, prema Parsonsu, služi selekciji i alokaciji pojedinaca za različite društvene položaje, jer poštuje meritokratske principe (prema objektivnoj zasluzi na bazi sposobnosti, zalaganja i postignuća-, engl. pojam "merit" znači zasluga) zalažući se da oni važe i u čitavom društvu. U školi je potrebno naučiti da je nužno obezbediti jednake šanse svima, ali i različito nagrađivanje za različit uspeh, čime škole, po Parsonsu, postaju glavnim mehanizmom podele uloga. Osim toga, funkcionalisti školama pripisuju i neke druge (latentne) funkcije kao što su funkcija čuvanja dece dok su roditelji na poslu; funkcija "bračnog tržišta" tj. mesta upoznavanja i izbora budućih bračnih partnera; funkcija smanjenja stope nezaposlenosti, jer škole (fakulteti) drže mlade podalje od tržišta rada itd. Međutim, obrazovanje se može posmatrati i kroz odnos prema pojedincu, a ne samo kroz odnos prema društvu. Tada je njegova osnovna svrha da razvije puni potencijal pojedinca kao ljudskog biča koje poseduje različite talente: telesne, emocionalne, duhovne, intelektualne, što će doprineti povećanju njegovog blagostanja. Školovanjem pojedinac očekuje da ostvari socijalnu mobilnost naviše, što se, nažalost, ne mora baš uvek i dogoditi. Mada brojni primeri širom sveta pokazuju da je socijalni uspon moguć i bez svršene škole, odnosno da posedovanje diplome neke škole (fakulteta) ne garan- tuje ni sigurnu ni laku uzlaznu socijalnu mobilnost, obrazovanje i završavanje što boljih i prestižnijih škola postaje želja sve većeg broja mladih. Zbog toga dolazi i do velikog povećanja javnih (državnih) rashoda za obrazovanje (do 10% društvenog bruto proizvoda), a koji zapravo imaju karakter najunosnijih kapitalnih investicija.

198

Osnovi socio log i je

Ekspanzija obrazovne mreže otvorila je i nove prostore za privatne preduzetničke inicijative u sektoru obrazovnih usluga. Sirom sveta privatni kapital pokazuje rastući interes za ulaganje u "biznis obrazovanja", a ne samo za obrazovanje za biznis (razne poslovne škole i fakulteti). Tako već dolazi i do oštre konkurencije između privatnih i državnih škola. U najnovije vreme svedoci smo (i kod nas) naglog razvoja tzv. obrazovnog preduzetništva< (eđupreiieurship) u kojem mnogi privatni vlasnici kapitala gotovo nepogrešivo vide priliku (npr. 2000-te samo u Americi vrednost 'tržišta obrazovanja' iznosila je čak 740 milijardi dolara) za sigurnu i brzu oplodnju svog ulaganja. Nema sumnje da su zbog toga i dodatno zainteresovani da utiču na zakonsku regulativu svih vitalnih podsistema obrazovnog sistema, a posebno za nastavne planove (curriculume), programe (sadržaje) i naravno, nastavno osoblje.70 Ali, vreme će tek pokazati koliko je pogrešna neoliberalna pedagogija koja sve elemente školskog sistema pretvara u robu i koja je sva u funkciji školovanja za 'totalni kapitalizam'. U literaturi se često sreće sintagma društvo znanja kao novi naziv za socijalnu realnost koja nastaje pod tobože dominantnim uticajem svakovrsnog, a pre svega tehnološkog znanja. U stvari, društvo znanja je ono društvo u kojem je znanje glavna kreativna sila u ličnom, ekonomskom, društvenom, kulturnom i materijalnom napretku. U društvu znanja, navodno, svi pojedinci imaju jednaku mogućnost da tokom čitavog života znanju pristupaju i usvajaju ga, dele i koriste za lično napredovanje, Pri tome se uvek mora voditi o kojem i kakvom se znanju radi, jer nije svako znanje uvek korisno i dobrodošlo. Npr. znanje ubijanja ili varanja, koje se tako brzo razvija, nikog ne bi trebalo da raduje. Sticanje znanja samo je jedna od četiri komponente društva znanja. Ostale su; obrazovanje i obuka (nužno je obrazovano i obučeno stanovništvo kao preduslov da bi se stvorilo, delilo i koristilo znanje), informaciona infrastruktura (od radija do interneta, kako bi se informacije širile), pravni i ekonomski okvir (koji će pod- sticati slobodan protok znanja, ulaganja u privredu, informaciono-komunikacijsku tehnologiju i ohrabrivati preduzetništvo), inovacionii sistem (mreža istraživačkih centara, instituta, univerziteta, privatnih poduzeća i društvenih skupina kako bi mogla biti prihvaćena svetska znanja i prilagođena lokalnim potrebama, odnosno da bi se stvorila nova znanja). Ukoliko bilo koja od ovih Četiri komponente nije na potrebnom nivou razvijenosti, teško je i pomisliti da postoji tzv. društvo znanja. Posmatrano sa užeg pedagoškog stanovišta jasno je da je za visok kvalitet obrazovnog procesa potrebno obezbediti visok kvalitet svih elemenata obrazovnog sistema, dobru organizaciju, stalno praćenje i inoviranje, a iznad svega visoku motivaciju svih učesnika, a pre svega nastavnika i studenata. Ali, sa stanovišta širih društvenih, a zašto ne reći i nacionalnih, ciljeva i interesa pragmatizam nije dovoljno (mada može u izvesnoj meri biti važno) merilo uspešnosti obrazovnog sistema. Zbog toga, obrazovanje i kao način uvećavanja kulturnog kapitala jednog društva i kao emancipatorski potencijal uopšte, ne sme biti prepušteno privatnim preduzetnicima, makar ne u celini. Zato neki elementi tog

70

Poznati američki sociolog Torsten Veblen je još 1918. u svom delu "Visoko školstvo u Americi" tvrdio da na univerzitetima dominiraju interesi profitabilnosti, te da nisu posvećeni istinskim akademskim vrednostima.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

sistema, pa i institucije (ne samo dominantno osnovne škole, nego i sve ostale obrazovne ustanove, uključujući fakultete), moraju imati javni (državni) status jer tako se mogu lakše kontrolisati i usmeravati (obrazovna politika) ka opstim društvenim i nacionalnim interesima. Sve to, naravno, zahteva značajna sredstva koja može obezbediti ili tzv. država blagostanja ili neposredni korisnici obrazovnog procesa, studenti, njihovi roditelji ili njihovi budući poslodavci. Prvi model finansiranja obrazovanja iz državnih fondova, kao javni rashod, nažalost, postepeno se napušta (rastakanje tzv, države blagostanja, welfare state), pa čak i u tranzicijskim, odnosno bivšim socijalističkim zemljama, koje su inače imale potpuno besplatan sistem obrazovanja na svim nivoima (na teret države, dakle svih poreskih obveznika), što je nesumnjivo predstavljalo veliku socijalnu tekovinu i faktor socijalne ravnopravnosti. Danas se ne može dokazati daje privatizacija sektora obrazovanja u tim zemljama doprinela podizanju njegovog kvaliteta, ali je nesumnjivo doprinela da većina tih zemalja (među njima i naša zemlja) sada imaju proporcionalno najmanji broj studenata u Evropi. U našoj zemlji, koja je u tom pogledu poslednjih godina pala na dno evropske lestvice, to će, dugoročno, dovesti do teško savladivih razvojnih problema, jer već nekoliko godina opada broj upisanih, a posebno opada broj diplomiranih studenata. Stalno veliki odliv (brain-drain) diplomiranih studenata u inostranstvo dodatno će uvećati deficit kvalitetnih stručnjaka u našoj zemlji, Što je i razlog da je učešće visokoobrazovanih u strukturi ukupno zaposlenih tek oko 7%, odnosno 4 puta manje nego u EU (u Japanu je njihovo učešće čak preko 40%). Sve to legitimise i zakonodavno uplivisanje države u procese planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole obrazovnih praksi koje se uobličavaju u specifične obrazovne sisteme i politike prilagođene potrebama i ciljevima pojedinih zemalja. Ti sistemi i politike spadaju u red brzo menjajućih područja društvenih aktivnosti zbog čega smo svedoci permanentnih obrazovnih reformi, što je slučaj i u našoj zemlji. Posebnu dimenziju najnovijim obrazovnim reformama (novi koncept osnovnog obrazovanja, zatim tzv. Bolonjski proces na univerzitetima itd.) daju nastojanja da se nacionalni obrazovni sistemi, naročito visokoškolski, učine međusobno korn- patibilnijim, čime se olakšava šira mobilnost glavnih učesnika obrazovnog procesa, studenata i nastavnika, Osim što se opravdano teži svekolikoj racionalizaciji obrazovnog procesa (naročito podizanju efikasnosti studiranja, povećanju kvaliteta, sniženju troškova itd.) potrebno je sačuvati nacionalnu specifičnost pojedinih obrazovnih sistema, što znači da treba veoma oprezno 'presađivati' različite modele i iskustva koja dolaze iz sasvim drugačijih svetskih sredina. U ime apstraktno shvaćene modernosti ne treba se prebrzo oslobađati baš svih tradicija i sopstvenih često autentičnih iskustava. U tom smislu, na posebno velikim iskušenjima je univerzitet Njegovo ime govori daje reč o mestu na kojem se razvijaju (istražuju) i prenose (uče) sva (univerzalna) znanja, a ne samo ona koja će se moći neposredno i odmah praktično primenjivati. Na takvim postulatima razvijao se evropski koncept univerziteta već nekoliko vekova, nesporno dominantno doprinoseći intelektualnom, filozofskom, umetničkom, moralnom, naučnom, tehnološkom, uopšte, kulturnom, usponu Evrope kao duhovnog žarišta ove Planete. U međuvremenu, u svetu su se razvijali brojni univerziteti, sa sličnim ili drugačijim

200

Osnovi socio log i je

konceptima, različitim organizacionim, upravljačkim i ostalim rešenjima, ali uvek sa istim ciljem: transferom starih i novih znanja, širenjem 'duha' intelektualne radoznalosti i stvaralaštva, ali i negovanja 'kolektivnog pamćenja' naroda i sredine u kojoj je univerzitet osnovan 1 u kojoj de- luje. Stoga, univerzitet ne sme biti degradiran tek na, makako savremeno, efikasno i adaptibilno "obučavallšte", centar obuke studenata za potrebe tzv. tržišta rada, zapravo, hiperpragmatične i ultrapreduzetniČki nastrojene 'nove klase' vlasnika koji nemaju nikakvog drugog interesa osim da svoj novac što pre obrau, operu (ne svi) i oplode (3 'O'), što je koliko razumljivo toliko je i neprihvatljivo sa šireg društvenog gledišta.

1.3.1, Evropska obrazovna tradicija Evropa je nesporno kolevka modernog obrazovanja, posebno univerzitetskog. Mada su prvi evropski univerziteti (Bolonja, Upsala, Prag, Krakov i dr.) nastali kao katolička visoka učilišta na kojima su se, osim teologije, izučavale još astronomija, medicina, filozofija, matematika i eventualno još neke discipline, razvoj modernog evropskog univerziteta otpočeo je tek u 16, i 17. veku, a naročito u 18. pod uticajem prosvetiteljstva kao filozofskog i duhovnog pokreta oslonjenog na racionalizam i naučno istraživanje stvarnosti. Tako je nastao i prvi (od četiri) oslonac evropskog univerziteta - enciklopedizam. On se zasnivao na verovanju da korisnost obrazovanja potiče od sposobnosti da se znanje i vestine analitičkog razumevanja svih (univerzalnih) životnih situacija mogu prenositi s tim da se izvrši podela znanja u odvojene naučne discipline (diferencijacija nauka iz filozofije). Drugi oslonac jeste humanizam, odnosno naglašavanje uloge obrazovanja u stvaranju tzv. kreposnog, moralno snažnog pojedinca ("virtuous individua!") koji ima snažno razvijen osećaj moralnosti i uvažavanja veština za slobodno iznošenje mišljenja i argumenata. Profesionalizam (vokacionalizam, stručnost) jeste treći "stub nosač" (pilar) evropskog univerzitetskog modela, a tiče se njegove sposobnosti da odgovori zahtevima društva i privrede u pogledu stvaranja odgovarajućih stručnjaka. U tome ponekad pojedini evropski univerziteti odu i predaleko forsirajući uskoobrazovnu dimenziju svojih diplomaca, a na račun humanističke dimenzije, veštački razdvajajući te dve odlike svoje tradicije i približavajući se američkim iskustvima naglašenog obrazovnog pragmatizma i funkcionalizma u kojem univerzitet sam sebe redukuje na visokoškolsko obučavalište, a Čime se gubi i njegova (u imenu sadržana) univerzalnost. Što se tiče četvrtog oslonca, reč je o naturalizmu kao konceptu koji naglašava važnost individualnog pristupa u obrazovanju i primenu veština koje se odnose na učenje kako učiti (learning how to learn). Savremene transformacije evropskih univerziteta, posebno onih najstarijih, najvećih i najuticajnijih koji se nalaze u zemljama Evropske unije, zasnivaju se na pokušajima da se uravnoteže inercioni procesi tradicije i modernih stremljenja za stvaranjem novog modela visokoškolskih ustanova koje ne samo da mogu koren- spondirati sa savremenim potrebama privrede i društva, nego da - i dalje - budu svetionici budućnosti i "radionice" novih i još naprednijih ideja. Takvu intelektualnu autonomiju ne smeju ugušiti pragmatični horizonti kratkoročnih prifiterskih interesa, jer bi to bio ne samo kraj evropskog (humboltovskog)

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

univerziteta, nego i Evrope kao kulturnog i političkog prostora, u kojem je, uostalom, većina svega modernog i započelo. Ova opaska ima i dodatnu motivaciju koja proističe iz praćenja najnovijih pokušaja preobražaja (neki autori koriste i neprikladan izraz "reinženjering', koji se primarno odnosi na duboke reformske zahvate u privrednim preduzećima) evropskih univerziteta koji su podstaknuti "Bolonjskom deklaracijom o evropskom prostoru za visoko obrazovanje'''' (dokument usvojen juna 1999. god. U Bolonji od strane ministara obrazovanja 29 evropskih zemalja, koji je, naknadno, 2003, god. potpisao i srpski ministar) s osnovnim ciljem "da se stvori evropski prostor za visoko obrazovanje da bi se povećala mogućnost zapošljavanja i mobilnost građana, kao i da bi se povećala međunarodna konkurentnost visokog obrazovanja u Evropi". U stvari, "Bolonjskim procesom" (koji je bio oročen do 2010. god.) želi se postići da "sistem evropskog visokog obrazovanja postigne svetski stupanj privlačnosti koji odgovara evropskoj kulturnoj i naučnoj tradiciji", što je, razume se, sasvim prihvatljivo, Uostalom, time se postiže još jedna u nizu neohodnih harmonizacija na nivou Evrope u suštinski važnoj oblasti visokog obrazovanja, a uz poštovanje temeljnih načela autonomije i različitosti pojedinih zemalja. U tom smislu "Bolonjska proces" je, s jedne strane, snažan doprinos ukupnoj evropskoj integraciji, čemu i naša zemlja teži, ali s druge strane, to je ipak izraz pristajanja na funkcionalistički koncept američkih univerziteta i faktičko odustajanje od sopstvene tradicije, naročito od humboltovskog (po A. Humboltu) koncepta univerziteta, što nije sasvim prihvatljivo. Dosadašnji procesi "bolonizacije" doneli su veoma razlicitia iskustva. Pre svega, relativno mali broj evropskih univerziteta je počeo da se reformiše po "bolonjskom algoritmu" i uprkos pozitivnim, ili relativno pozitivnim iskustvima, niko još nije izrazio oduševljenje tom reformom, a posebno ne studenti. Naprotiv, oni u velikom broju doživljaju "bolonjsku reformu" kao način svojevrsne degradacije univerziteta, jer "ubija" znanje i sam smisao studiranja, kao način produbljenog usvajanja znanja. U kritici "bolonjske reforme" sa strane profesora najviše se istakao poznati austrijski univerzitetski profesor iz Beča, Konrad Paul Liessman (1953-) koji je svoju razornu kritiku ove reforme izneo u već kultnoj knjizi (do sada objavljeno 16 izdanja u Austriji) -'Teorija neobrazovanosti; zablude društva znanja" (2006),71

71

Pre izvesnog vremena ova knjiga je prevedena u Zagrebu, izdanje Naklade Jesenski i Turk, 2008. Možemo reći daje "Teorija neobrazovanosti" aktuelna, polemična i sjajno artikulisana kritika pojma 'društvo znanja'. Kroz devet britkih poglavlja ovaj esej o evropskoj politici obrazovanja i kulture analizira medijske pojave poput kviza 'Milioner' i njemu slične kvizove kvaziznanja, razmatra seriju neuspešnih reformi obrazovnih sistema (s posebnim osvrtom na opsednutost PISA-testiranjima i Bolonjskim procesom), razmišlja o maniji rangiranja i beskrajnim i neplodnim javnim i privatnim debatama o padu nivoa osnovnoškolskog i srednjoškolskog znanja. Brojnim primerima iz današnje univerzitetske prakse Lizman upozorava kako se politikom popuštanja 'kapitalizaciji duha' (umesto otpora 'produhovljenjem kapitala') nespono srlja u opštu, masovnu i sveprisutnu, upravo vrišteću neobrazovanost te kako se omiljena političarska fraza 'društvo znanja5 jasno pokazuje kao isprazna demagoška floskula.

203

Osnovi socio log i je

Ali, možda još više treba da budemo oprezni u reformi osnovnog obrazovanja. Ono je definitivno temeljni kamen čitave obrazovne građevine i zato ne srne postati mesto kojekavih pedagoških eksperimenata pod nimalo ubedljivim objašnjenjima da razvija tobožnju kreativnost (za šta?) dece, a da propusti da tu decu vaspitava u duhu ne samo univerzalnih moralnih i civilizacijskih vrednosti, nego i 'lokalnih 5, dakle i nacionalnih. Ako u osnovnoj školi deca ne nauče ono najvažnije o svom kulturnom, nacionalnom i verskom (zato je dobro da deca imaju mogućnost osnovne verske obuke) identitetu, većina njih više nikad i nigde (osim samo u nekim porodicama) neće o tome imati priliku da saznaju na osmišljen i sistematizovan način. Oni, kasnije postaju lak 'pleii' raznih sekti, anacionalnih mondijalističkih projekata, a neki će možda čak ostrašćeno prezirati svoje poreklo, svoje mesto rođenja, svoju veru, svoje ime i sve što ga podseća na identitet koji je dobio rođenjem. Evropa tako nešto (još uvek) ne praktikuje. Naprotiv. U pogledu srednjoškolskog obrazovanja postoji mnogo stručnjaka koji smatraju daje to najslabija "karika" u obrazovnom lancu, A ona bi trebala biti upravo jedna od najjačih, pogotovo što veliki deo svršenih srednjoškolaca ne nastavlja studiranje i nema priliku da produbi svoje obrazovanje. Osim toga, učenici srednjih škola su veoma senzibilizirana i veoma povodljiva populacija na koju nastavnici u školi, pored medija i socijalne zajednice u celini, imaju veliki uticaj, neretko veći i od uticaja roditelja. Važan segment i činilac mogućeg poboljšanja kvaliteta obrazovnog i vaspitnog procesa u srednjoj Školi jesu nastavnici, Stoga je neophodno učiniti mnogo više na njihovom obrazovanju (nije dobro ako osrednji diplomirani studenti uopšte dobiju priliku da postanu srednjoškolski nastavnici) i pedagoškom razvoju. Poboljšanje materijalnog položaja nastavnika i nastave samo je jedan od koraka koji država mora da učini.

Kuhara kao .suština ljudskog društva

204

2. MASOVNI MEDIJI IHIPERREALNOST Za masovne medije se nekada moglo reći da su to "metode i organizacije pomoću kojih specijalizovane društvene grupe prenose poruke širokoj, socijalno me- šovitoj i raspršenoj publici" (P. Trowler u: Haralambos-Holborn, str. 935). U ovoj definiciji se razlikuju masovni mediji (iz jednog mesta na veći broj drugih mesta) od interpersonalnih (gde se radi o komunikaciji između jednog čoveka i nekog drugog čoveka), odnosno umreženih medija> kada je moguće komuniciranje između jedne tačke i većeg broja tačaka u svim smerovima (horizontalno, vertikalno, dijagonalno, gore, dole). Komuniciranje je, dakle, prenošenje informacija među ljudima pomoću znakova, posredstvom medija koji podrazumeva kanale i sredstava prenošenja (tehnički, simbolički i semantički aspekt). Kanadski sociolog Marshal McLuhan je još 1964. god. rekao da su otkrića u oblasti komunikacija bila glavni faktor društvenih promena uopšte, počev od otkrića Štamparske mašine (J. Gutenberg), preko telegrafa do savremenih elektronskih medija, a pre svega telefona, radija, filma, televizije, interneta itd. Danas možemo reći da je informacionalizam zamenio industrijalizam, odnosno stvara se novi tip društva informacijski kapitalizam. Sve to je dovoljan razlog da ovoj temi i u ovoj knjizi posvetimo izvesnu pažnju. Pri tome, narednu analizu izvršićemo uz snažno oslanjanje na relevantne pasuse kako iz Gidensove "Sociologije", Kastelsove "The Rise of Network Society" i drugih izvora, tako i na sopstvena istraživanja naše medijske situacije. Oduvelc je sociologija pokazivala značajan interes za medije, a danas je to i posebno izraženo u okviru tzv. postmodernističkih analiza najnovijih medija (npr. satelitske televizije, mobilne telefonije, interneta itd.). Danas gotovo da nema sociologa u svetu koji ne pokazuje veći ili manji interes za brojne aspekte "medijske revolucije" i teško sagledive posledice svakodnevno nove medijske realnosti koja sve više oblikuje naše živote i na individualnom planu (usamljenička otuđenost TV gledaoca, u Mreži 'zalutalog' internet surfera, ostrašćenog blogera i internet forumaša itd.) i na nivou neke grupe, organizacije itd. Mediji bitno utiču na formiranje naših estetskih, ali i etičkih i političkih stavova, bude strasti, podstiču imaginaciju, daju nam sugestiju šta i kako da uradimo (mladi se snažno identifikuju sa raznim pop-zvezdama, sportistima, novim 'junacima našeg doba', uključujući i negativne heroje, kriminalce i si.). Deca gledaju TV i pre nego što počnu da govore, njihova percepcija sveta se ostvaruje često vise preko ekrana (gomile video kaseta, CD-ova i dr. kojima 'brižni' roditelji 'čuvaju' i 'vaspi- tavaju' svoju decu) nego kroz neposredno komuniciranje sa roditeljima i bližom okolinom, Kasnije, ova 'deca televizije' postaju dobro 'izdresirani' potrošači ili barem 'reklamožderi' kojima je najvažnije da među prvima saznaju i kupe uvek nešto novo, neretko i nešto potpuno nepotrebno, ali barem malo di'ugacije i time lažno istaknu svoj 'personality'. Jedan od vodećih savremenih američkih sociologa, već više puta ovde pomin- jani, Manuel Kastels, s pravom tvrdi da sve veća raznolikost medija utiče na to da se npr. grupe gledalaca défini šu kao tzv. ciljne grupe (kojima je namenjen određeni medijski sadržaj) prvenstveno po stilu života (npr. MTV, sportski kanali, porno kanali, turistički, za ljubitelje životinja, otkrića, po starosnoj dobi, po nivou obrazovanja itd., mada je realnost da zapravo svi gledaju sve, itd.), a u najnovije vreme tehnologija je omogućila (interaktivna televizija,

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

teletekst, internet-chat) da se gledanje televizije može potpuno inđividualizovati. Zato je Mekluanov slogan 'medij je poruka' Kastels zamenio sloganom 'poruka je medij'. On je, takođe, u pravu kada smatra daje čovečanstvo razapeto između net (mreže) i self (sebe). Čak i jedan od najvećih živih filozofa današnjice, takođe više puta ovde pomin- jan, Jirgen Habermas, pokazuje veliko interesovanje za problematiku komuniciranja i medija kao kulturoloških pojava i procesa (npr. u dvotomnom delu -'Teorija komunikativnog delovanja" 1981., ali i nekim novijim radovima). Takođe, i drugi veliki savremeni teoretičar, francuski sociolog Ž. Bodrijar, posvećivao je veliku pažnju medijima i komuniciranju. On je tvrdio da živimo u doba kada smo svi naprosto zatrpani informacijama, tako da se razlikovanje stvarnosti i reci (slike) koja opisuje tu stvarnost pretvara u stanje hiperrealnosti. Ona u sve većoj meri postaje tehnicko- medijalna i virtuelnaw, kvazi autonomna realnost koja se ostvaruje u obliku modela posredovanih simulacijskim tehnikama i tehnologijama. Posebno je izazovan problem interpretacije medijske poruke, budući da svaka komunikacija ima društvenu i kulturnu dimenziju, a ne samo tehničku, čime se posebno bavi teorija informacija. U stvari, komunikacija obuhvata sve elemente ljudske prakse, društvene institucije i društvene odnose, Znači, kultura je kontekst komunikacije. Ljudi ne komuniciraju da bi zadovoljili neku želju, nego da bi obznanili svoju želju i saopštili svoju nameru. Moći komunicirati danas se smatra bazičnim aspektom slobode. To smatra i E. Gidens ("Sociologija", 329) kada kaže da "živimo u međusobno povezanom svetu u kojem ljudi sa cele planete uzimaju učešće u jedinstvenom informacijskom poretku. Uzrok tomejeste velikim delom međunarodni opseg savremenih komunikacija. Zahvaljujući globalizaciji i moći interneta, ljudi su, od Karakasa do Kaira, u stanju da slušaju istu popularnu muziku i vesti i gledaju iste filmove i televizijske programe. Kanali koji emituju vesti 24 časa dnevno, prenose događaje istovremeno s njihovim dešavanjem (npr. direktan prenos rata itd.). Podele među oblicima komunikacije nisu više tako dramatične kao što su nekada bile: televizija, radio, dnevne novine i telefoni prolaze kroz duboku transformaciju zahvaljujući napretku tehnologije i ubrzanom širenju interneta. Dnevne novine mogu se čitati on-line na Internetu, sve se više koriste mobilni telefoni, a satelitske antene omogućavaju gledaocima dosad neviđenu raznolikost programa. Ipak, u središtu komunikacijske revolucije nalazi se internet. Ekspanzijom tehnologija poput prepoznavanja glasa, emitovanja programa na internetu i kablovskih 1 in kova, internet preti da izbriše razlike između tradicionalnih oblika medija i da postane jedini posrednik u prenosu informacija, zabave, reklamiranja i trgovine do publike," (str. 329). U nastavku, Gidens govori o promenama koje utiču na masovne medije i komunikacije kao deo globalizacije. Masovni mediji obuhvataju različite njihove oblike poput televizije, novina, filmova, Časopisa, radija, reklamnih oglasa, video-igara, i CD-ova, kućnih bioskopa itd. Nazivaju se masovnim jer dopiru do publike koja obuhvata izuzetno veliki broj ljudi. Zato se ponekad nazivaju i masovnim komunikacijama. Mediji kao što su dnevne novine ili televizija vrše jak uticaj na naša shvatanja i kreiranje javnog mnjenja uopŠte. Kada je reČ o dnevnim novinama treba se podsetiti da u svom savremenom obliku one vode poreklo od pamfleta i letaka koji su štampani i deljeni u 18, velcu. Novine su postale "dnevne" i stekle hiljade i milione Čitalaca, tek krajem 19. veka. Novine predstavljaju

206

Osnovi socio log i je

značajno otkriće u razvoju savremenih medija, jer na malom i lako umnožavanom formatu pružaju obilje različitih informacija, u rasponu od tekućih događaja, do zabave i reklamnih oglasa. Skoro više od pola veka, dnevne novine predstavljale su glavno sredstvo saopštavanja brzih i kratkih informacija, razumljivih masovnoj čitalačkoj publici. Njihov uticaj smanjio se sa pojavom radija, bioskopa i - Što je najvažnije - televizije. Elektronska komunikacija verovatno će još više uticati na tiraž dnevnih listova. Vesti su sada dostupne on-line skoro istovremeno sa odvijanjem događaja i stalno se ažuriraju tokom dana. Mnogi dnevni listovi dostupni su besplatno na internetu, ali i u štampanom obliku. Sto se tiče televizije Gidens iznosi takođe zanimljiva zapažanja (str. 330-339) kada kaže da "osim pojave interneta, sve veći uticaj televizije verovatno predstavlja najvažniji događaj u razvoju medija u poslednjih četrdeset godina. Ukoliko se tekući trend gledanja televizije nastavi, dete koje je danas rođeno, kad napuni osamnaest godina provodiće vise vremena pred televizorom nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti, izuzev spavanja. Danas praktično svako domaćinstvo poseduje televizor. U Velikoj Britaniji, televizor je prosečno uključen između pet i šest sati dnevno. Situacija je slična i u ostalim zapadnoevropskim zemljama, a u našoj zemlji je i mnogo lošija jer je gledanost televizije, posebno zabavnih i sportskih programa, postala gotovo opsesivna. Desetine miliona sati odrasli građani Srbije provedu ispred TV ekrana,1"5 Satelitska i kablovska televizija skoro svuda menjaju prirodu televizije uopšte. Kad ove televizije počnu da utiru put u domen tradicionalnih zemaljskih TV kanala, državi će postati još teže da vrši kontrolu nad sadržajem TV programa, kao što je to, po pravilu, radila u prošlosti. Kao što smo videli, dostupnost zapadnih medija odigrala je važnu ulogu u političkim promenama u istočnoj Evropi 1989. godine. Takođe i dve godine kasnije u tzv. Zalivskom ratu, kao i tokom najnovijih zbivanja u istom regionu," U tom kontekstu može se analizirati uticaj zapadnih medija na neke novije političke procese i u našoj zemlji. U tom smislu posebno bi bilo zanimljivo istraživati kako su stvarani i podržavani tzv. nezavisni mediji i od čega (koga) su. oni uopšte nezavisni. U nedostatku prostora, reći ćemo ovom prilikom samo to daje teza o 'nezavisnom novinarstvu' samo još jedan od neuspešnih pokušaja pravljenja 'drvenog gvožđa5 (ili 'gvozdenog drveta'). Već je više puta istaknuto u ovoj knjizi, kao i u ostalim mojim radovima koji su specijalno posvećeni pitanjima globalizacije (2000; 2002.) da je aktuelna global- izacjja primarno omogućena tehnološkim dostignućima, a kao i svaka prethodna vođena interesnim motivima. Kada je reč o globalnoj televiziji jasno je uočljivo ubrzanje globalizacije TV programa. U mnogim krajevima sveta, gde je ustupanje TV frekvencija bilo tradicionalno veoma ograničeno, recimo u istočnoj Evropi, bivšem Sovjetskom Savezu i nekim delovima Azije i Afrike, svedoci smo ekspanzije televizijskih kapaciteta. Sve veći broj TV kanala i sve veća popularnost televizije povećali su tražnju za produkcijom novih programa. Ovakvu tražnju teško je zadovoljiti isključivo domaćom produkcijom, pa se TV programi često uvoze. Kad su vlade izvršile liberalizaciju propisa o emitovanju TV programa, mnoge strane medijske kuće prodrle su na ranije zatvorena tržišta. Ako na to dodamo napredak kablovske i satelitske tehnologije, jasno je da je televizijskim programima znatno olakšan prodor izvan granica svojih nacionalnih televizija. Zašto globalne TV mreže imaju toliki interes za širenjem možemo samo da nagađamo. Takođe, i da li to čine samo iz svog poslovnog ili i

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

nekog drugog interesa. Zapaženo je da su posebno aktivne u periodu izbora, tokom i neposredno posle nekih značajnijih političkih događaja, afera itd. tako da se u nekim zemljama dolazak nekih stranih televizijskih reportera poslovično tumači kao dolazak 'ptica zloshitniea', odnosno najavu burnih događaja. Brojna istraživanja koja su vršena u pokušaju da se proceni stepen dejstva televizije na ljude daju veoma zanimljive rezultate. Najveći broj takvih studija odnosio se na decu, što je potpuno prirodno ako se ima u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to može imati po njihovu socijalizaciju, pa i na opšte, a ne samo mentalno zdravlje. Gidens (str. 335) posebno izdvaja dve teme istraživanja uticaj a televizije: 1. uticaj na stepen nasilja i kriminala u društvu i 2. prirode televizijskih vesti. Kada se radi o učestalosti prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je poznato da su televizijski programi isuviše opterećeni scenama nasilja bilo kroz informativne emisije, bilo kroz filmove, igrane serije ili čak zabavni program, pa i u animiranim filmovima ('crtaćima') primarno namenjenim deci. Gidens navodi rezultate veoma iscrpnih istraživanja koja su vršena u Americi (Gerbner i saradnici) na bazi uzoraka programa emitovanih u udarno vreme tokom dana i vikenda na svim važnijim američkim televizijama svake godine posle 196?. Pri tom su izvršili klasifikaciju broja i učestalosti scena nasilja u različitim vrstama programa. Nasilje su, za potrebe istraživanja, definisali kao pretnju ili upotrebu fizičke sile, koja za posledicu ima povredu ili smrt. Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnička po karakteru: u prošeku 80% emisija takve vrste sadržalo je scene nasilja, odnosno 7,5% scena nasilja po jednom satu programa. Emisije za decu pokazale su čak veću učestalost scena nasilja, mada sa nešto redim prikazivanjem scena ubistava. Crtani filmovi sadržali su veći broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija. I neke druge studije takođe pokazuju zabrinjavajuće prisustvo nasilja na televiziji kao najuticajnijem mediju. Upravo zbog te činjenice, odnosno zbog kulturološkog dometa televizije, ovoj temi posvećujemo ovoliku pažnju, pogotovo sada kada je i u našem društvu naglo sazrela svest 0 destruktivnom društvenom dejstvu kriminala, posebno tzv. organizovanog, i svih drugih devijantnih pojava. Televizija, kao ni drugi mediji, ne srne ni na koji način biti promotor takve potkulture. Druga velika tema istraživanja uticaja televizije odnosi se na analizu televizijskih vesti. Poznato je daje za značajan procenat stanovništva slušanje TV vesti njihov glavni izvor informisanja o zbivanjima u svetu. Gidens navodi da se među najznačajnijim i najkontriverznijim proučavanjima televizijskih vesti nalaze i studije Medijske grupe sa Univerziteta u Glazgovu, koja je objavila niz radova u kojima se kritikuje način prezentacije vesti i to pod sledećim naslovima: Loše vesti, Još loših vesti, Zaista loše vesti, i Vesti o ratu i miru. Njihova istraživačka strategija u svim radovima je slična, mada se menja fokus istraživanja. Zbog toga će uvek biti teško odrediti šta je to objektivno informisanje, koje je uvek nešto više od tačnog, odnosno istinitog informisanja. Važni su i kriterijumi blagovremenosti, potpunosti i razumljiivosti. Galtung i Ruge (prema: Haralambos- Holborn, str. 943) navode i sledeče kriterijume koje mora da ispuni potencijalna vest da bi bila objavljena: učestalost; intenzitet; nedvosmislenost; važnost; podudarnost; neočekivanost; referiranje na elitne

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

države; referiranje na elitne osobe; referiranje na nešto negativno. Prema tome, vesti nikad ne predstavljaju samo "opis" onoga "što se zaista desilo" u jednom danu ili nedelji, prost transfer informacija do primaoca. Zato je u pravu Gidens kada kaže da su "vesti" kompleksna tvorevina koja po pravilu utiče na ono "o čemu govore". Na primer, kad neki političar učestvuje u vestima i daje svoj komentar na neka kontroverzna pitanja - recimo, stanje ekonomije i šta bi trebalo u vezi s tim učiniti - sam njegov komentar postaje "vest" u emisijama koje slede. Rastući praktični značaj masovnih medija i komunikacija prati i teorijska elaboracija tog procesa, kao i anticipacija nekih budućih, pogotovo zbog stalnih tehničkih i tehnoloških inovacija koje svakodnevno unapređuju medijske performanse. Za savremeno društvo se može reći da je i medijsko društvo shvaćeno kao sistem nebrojenih komunikacijskh veza i interakcija koje se uspostavljaju među njegovim članovima.

208

Osnovi socio log i je

Teorije o medijima imaju relativno kratku istoriju i malo predstavnika, makar onih istaknutih. Kanađanin Maršal Melduan svakako spada među najistaknutije. Mada je umro (u snu) 31» decembra 1980., uoči početka decenije koja je donela najveću medijsku revoluciju posle Gutenberga, i nije doživeo masovnu komercijal- izaciju racunara, interneta, virtuelne realnosti itd, on je ostavio dubok trag u teoriji medija i medije učinio predmetom akademskih analiza i studija sve do danas. Po mišljenju Mekluana, "medij je poruka". Drugim recima, priroda medija koji postoje u jednom društvu utiče više na njegovu strukturu, nego poruka ili sadržaj koji se tim medijima prenose. Televizija, recimo, predstavlja potpuno drugačiji oblik medija od štampane knjige. Televizija je elektronska, vizuelna, sastavljena od fluidnih slika. Zato je svakodnevni život u društvu u kojem televizija igra značajnu ulogu, različit od onoga u kojem su prisutni samo štampani oblici medija. Tako televizijske vesti prenose informacije istovremeno do miliona ljudi širom sveta. Elektronski mediji, prema tvrđenju Mekluana, stvaraju globalno selo, u kojem ljudi iz celog sveta gledaju događaje istovremeno sa njihovim odvijanjem i u njima zajednički učestvuju, "Vreme je stalo, a prostor je nestao" uzbuđeno uzvikuje Mekluan. S druge strane, M. Kastels tvrdi: "poruka je medij", jer svojstva poruke oblikuju medij kao stoje to npr, sa programom MTV i mnogih drugih kablovskih TV kanala koji su u potpunosti prilagođeni određenim ciljnim grupama. Postmoderna kultura se Često određuje kao pobeda slike nad stvarnošću, površine nad dubinom, stila i forme nad sadržinom i simbola nad onim što označava. Unutar takvog pristupa, primat značenja teksta i njegove moguće interpretacije tumače se kao posledica neprestane rekonfiguracije znakova u beskonačnim kombinacijama. Na taj način jezik i njegovi kodovi dolazi u centar pažnje. Pitanjima medija i tzv. industrijom kulture (film, televizija, muzika, dnevni listovi i časopisi i si.) posebno se bavila frankfurtska sociološka škola. Njen najpoznatiji živi predstavnik, Jirgen Habermas, analizira razvoj medija od ranog osamnaestog veka do današnjih dana, prateći pojavu - a kasnije i propadanje - "javne sfere" (1989). Javna sfera predstavlja arenu u kojoj se odvija javna debata i formiraju mišljenja o pitanjima od opšteg značaja, Habermas smatra da se javna sfera prvi put pojavila u salonima i kafeima Londona, Pariza i ostalih evropskih gradova, U njima su se ljudi sastajali i raspravljali o tekućim pitanjima, a teme za razgovor često bi bile inspirisane lecima i novinama koji su tek počeli da se pojavljuju. Naročito su postale značajne debate o političkim pitanjima. Iako je u ovim debatama učestvovala tek nekolicina od ukupnog broja stanovništva, Habermas smatra da su svi saloni bili od ključnog značaja za rani razvoj demokratije, jer se u njima, po prvi put, javila ideja da se politički problemi mogu rešavati putem javne diskusije. Javna sfera - bar u načelu — podrazumeva da se međusobno jednaki pojedinci okupljaju i čine forum za javnu debatu (Gidens, str. 341). Poznati američki novinar V. Lipman svojevremeno je opisao ulogu javnosti kao "zbunjenog stada". Veoma veliki uticaj na svremenu teoriju medija izvršio je francuski postmodernistički teoretičar Zan Bodrijar, na čiji su rad jak uticaj izvršile ideje Mekluana, toliko da ga ponekad nazivaju "francuskim Mekluanom". Već smo istakli da Bodrijar smatra daje komunikacijska revolucija dovela do toga da su ljudi zatrpani informacijama pa im je sve teže razlikovati stvarnost i reči/slike koje tu stvarnost opisuju. Takvu stvarnost Bodrijar naziva hiperrealnost. Ta realnost je vir- tuelna, nestvarna, jer se

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

zasniva na sudelovanju u mašti i boravku u grafičkim i auditivnim svetovima koji su uzajamno ekspresivni. Bodrijar smatra da moderni masovni mediji imaju potpuno drugačije i mnogo dublje dejstvo od bilo koje druge tehnologije. Pojava masovnih medija, a pogotovo elektronskih medija kao što je televizija, promenila je samu prirodu naših života. Televizija ne samo da nam "predstavlja" svet, nego sve više definiše kakav je svet u kome živimo. Televizija neguje ravnodušnost, razdaljinu, skepticizam i apatiju, "Visokoverna definicija demokratije", ruga se Bodrijar, u kojoj su ekrani zamenili povelje o ljudskim pravima poput karti vremenskih prognoza, jednog će dana ipak razotkriti kršenje ljudskih prava širom planete, ali će se u stvari time stanje još pogoršati. S pojavom komunikacijskih sistema i kibernetike stvara se nova realnost - hiperrealnost, u kojoj se prepliću ljudsko ponašanje, medijske slike i kodovi, zbog čega se može reći da je ta "stvarnost stvarnija od stvarnoga"; ona je sastavljena od simulakruma, odnosno slika koje svoje značenje dobijaju samo kroz druge slike, pa stoga nemaju svoje uporište u fizičkoj realnosti. O ovim dramatično važnim pojavama i procesima za našu civilizaciju svoja kritička razmišljanja često iznosi i američki liberalni mislilac Noam Camski, Njega posebno interesuje odnos medija i demokratije, a pre svega česte zloupotrebe medija za ostvarivanje raznih parcijalnih političkih interesa, a sve tobože u interesu demokratije, ljudskih prava i sloboda i drugih vrednosti savremene civilizacije. Čomski smatra da mediji služe funkciji propagande i da zapadni mediji čine jedan od najstrasnijih sistema propagande koji je svet ikad video, Pri tome, propaganda često bolje deluje među obrazovanima, jer ovi više čitaju pa tako do njih dolazi više informacija. U tom smislu tzv. elitni mediji s jedne strane služe kao mehanizam indoktrinacije u skladu s interesima moći, a s druge strane oni moraju da prikazuju prilično realnu sliku sveta, jer njihove "ciljne grupe" su ljudi koji odlučuju. Čomski se kritički odnosi i prema tzv. industriji 'odnosa s javnošću' (public rela- tions) koja ima zadatak da nadzire mišljenje javnosti, 'neobrazovane mase', odnosno većine stanovništva, koje treba neutralizovati pomoću 'emocionalno potentnih simplifikacija5. S ne malom ironijim on citira (2002; str. 83) delove uputstava iz literature za odnose s javnošću u kojoj se kaže daje to delatnost koja "uliva duh novog doba" kreiranjem veštačkih potreba ili "ustrojavanjem misli na isti način na koji vojska ustrojava svoje vojnike, te podsticanjem filozofije ispraznosti i nedostatka smisla života", tako da se ljudska pažnja usmeri na "površne stvari koje uključuju modernu potrošnju". Čomski s pravom ukazuje na ogromne mogućnosti medija da manipulišu masama ljudi, a da one toga nisu svesne, već daju svoj prećutni pristanak. Takva manipulacija je potrebna i biznisu (prodati svoju robu i uslugu što pre i što skuplje) i politici (zadobiti poverenje birača, makar i lažnim obećanjima), tako da postaje razumljivio zašto se i jedni i drugi silovito bore da zavladaju medijskim prostorom, bilo pose- dovanjem svojih medija (novina, radio i TV stanica, bilborda, internet sajtova itd.), bilo upravljačkom kontrolom nad javnim (državnim) medijima. A neki put je dovoljno imati "svoje" korumpirane novinare, urednike i druge proizvođače i rasturače informacija koje vam odgovaraju. Ko je rekao da one moraju biti istinite? Demanti, ispravke, sudske presude i si. nikad nisu imale efekat prve vesti. Zato medijski 'gladijatori' toliko žure da prvi okleveću svog protivnika. U tome posebno veliku ulogu imaju tzv L 'spin doktori".m Ovi naročito obučeni savetnici za imidž koriste sve raspoložive komunikacione i medijske metode kojima mogu da utiču na rast ili sprečavanje padanja popularnosti osobe, kompanije, države za koju rade. Oni deluju

216

Osnovi gaciologije

"iz drugog plana", nisu eksponirani, ali su veoma sposobni da svoju ulepšanu "istinu" o nekome prikažu tako da je javnost lako prihvati, posle Čega eventualni demanti ima malu šansu, Njihov metod rada zasniva se na nekoliko veština: selektivno iznošenje samo pozitivnih činjenica; izvlačenje "prljavog veša" konkurentima radi odvraćanja pažnje javnosti; uvlačenje i vrbovanje (podmićivanje) novinara u širenje informacija; korišćenje tobože slučajnih anonimaca za promociju proizvoda, političkih ideja ("pisma čitalaca, telefonsko javljanje u "žive" XV emisije isl.), itd. Sve to govori da živimo u svojevrsnom totalnom medijskom društvu, zbog čega smo ovo poglavlje učinili nešto većim, nego što bi bilo u neko medijski normalnije i mirnije vreme.

2.1. INTERNET ILI "MREŽA SVIH MREŽA" Govoriti o "mrežama" u kontekstu analize ljudskog društva na neki način de- luje neobično ili čak bizarno. Možda kod nekog budi asocijaciju na hvatanje (u mrežu), zarobljavanje i si. Ali i asocijaciju na povezanost, umreženost, pa čak i na zamršenost, zapletenost, zapetljanost i si, U svakom slučaju, i internet, kao globalna komunikacijska mreža, sve to na određeni način jeste, ili barem može da bude, Procene primene računara i razvoja kompjuterske industrije do početka devedesetih godina minulog veka zasnivale su se na saznanjima daje period vladavine pojedinačnog personalnog kompjutera (PC) završen. Naime, postajalo je sve jasnije da budućnost ne leži u pojedinačnim kompjuterima, nego u globalnom sistemu međusobno povezanih kompjutera, u uže (LAN: Local Area Network) ili šire (WAN: Wide Area Network) mreže, odnosno intranet ili internet konfiguracije. Iako mnogi korisnici kompjutera tada toga nisu bili svesni, PC je ubrzo postao mesto sa kojeg se moglo pristupiti dešavanjima u ćelom svetu preko mreže koja se prostire širom planete (WWW: World Wide Web), mreže koja nije vlasništvo nijednog pojedinca ili kompanije i kojoj lako može pristupiti bilo ko u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu na Planeti, pogotovo posle sprezanja sa mobilnom telefonijom. Inače, internet se pojavio sasvim spontano i danas predstavlja verovatno najprepoznatljiviju metaforu "ujedinjenog čovečanstva", bez obzira na sve stare i mnoge nove pódele i raskole koji u njemu postoje, Mada je on je proizvod blokovski nepo- deljenog sveta (nakon pada Berlinskog zida, 1989. god.), njegovi počeci datiraju još iz vremena tzv. hladnog rata,107 Nekoliko godina internet je postojao samo na univerzitetima. Povećanjem broja kućnih računara, međutim, internet je počeo da izlazi iz okvira univerziteta - a zatim je ušao u period eksplozivnog rasta. Od 1990. ARPANET je definitivno zame- njen internetom na bazi WWW programa. Tada nastupa buran proces širenja Mreže u gotovo svim zemljama sveta. Porast broja provajdera internet usluga (ISP) koji su nudili pristup mreži preko modema, a kasnije i preko ADSL i drugih sistema, učinio je da se broj domaćinstava koja imaju pristup mreži dramatično poveća. Onlajn usluge, elektronska pošta, sobe za ćaskanje (chat rooms), face-book, blogovi, i biblioteke različitog softvera postavljene su na internet

212

Osnovi socio log i je

od strane vrlo raznolikih ljudi nego i iz celog sveta. Kompanije su se ubrzo priključile, tako da su 1994. godine preuzele primat nad univerzitetima u upotrebi interneta. Najpoznatiji deo interneta jeste globalna mreža (World Wide Web - WWW). I zaista, poput kukavice u tuđem gnezdu, ona preti da izbaci svog domaćina, Ta mreža, praktično, predstavlja globalnu multimedijalnu biblioteku. Izuineo ju je jedan inženjer softvera u Švajcarskoj fizičkoj laboratoriji 1992. godine. Autor softvera koji je mrežu popularisao Širom sveta bio je jedan student sa Univerziteta Ilinoj. Korisnici se kreću mrežom uz pomoć pretraživača interneta (browser), softverskog programa koji omogućava pretragu informacija, nalaženje konkretnih sajtova ili web-stranica. Sa mreže je moguće "skinuti" razna dokumenta i programe, od vladinih zvaničnih dokumenata do anti-virus programa i kompjuterskih igara, Web-stranice postaju sve sofi stici ranije, talco da predstavljaju praznik za čula". (Gidens, 2002, str. 348). Takođe, mnoge su ukrašene grafikama i fotografijama, ili sadrže zvučne ili video fajlove (you-tube, facebook, twitter i dr). Naravno, ubrzo su usledile i razne zloupotrebe, "infekcije" mreže raznim "virusima" (specijalnim softverom kojim se napadaju baze, sajtovi, korisnički softveri i si.), ali i rizici upada neovlašćenih korisnika u razne baze podataka do kojih se može doći putem mreže. To je otvorilo pitanje zaštite, kako softverske (enkripcija), tako i pravne. Stoga se ubrzano se razvija tzv. kompjutersko pravo, kao sistem normi kojima se regulišu društveni odnosi u sajber- prostoru i sprečava potencijalni sajberkriminal i sajberanarhija. Osim toga, u ovoj novoj virtuelnoj kulturi dolazi do pretvaranja potrošača u proizvođače vlastitih poruka i slika, odnosno interaktivnost pretpostavlja aktivnost. Takođe, Mreža omogućuje procvat zapošljavanja na daljinu (tele working 72 ), obrazovanje na daljinu (distance education!0S>), ali i bizarne oblike nasilja (cyber crime, cyber sex itd,)> kao i mnoge druge zloupotrebe i rizike (npr. gubitak privatnosti, teškoće čuvanja poslovne i državne tajne itd,), kao i prave kompjuterske i digitalne ratove.73 Neki autori smatraju daje internet moderni izraz panoptikuma, odnosno visokosofisticirani sistem za sveopštu socijalnu kontrolu svih njegovih korisnika. Mnogi današnji korisnici su već potpuno svesni da svako uključenje ('kačenje', logo- vanje) na Mrežu je istovremeno otkrivanje mnogih činjenica o sebi, pogotovo kada je pun pristup nekom sajtu uslovljen davanjem raznih podataka o sebi. A takvih je, Čini se, sve više. Mnogi su verovali da će se ta situacija uveliko promeniti kada se proširi primena tzv. open source programa (npr. Linux, Gnutella i dr.) koji omogućuju svakom korisniku da samoprogramerski kreira pristup bilo kojem delu mreže, bez bilo čijeg prethodnog dopuštenja. Ipak, problem ostaje i dalje. Inspirisani činjenicom da se ova forma rada, koji ipak još nije potpuno oslobođen svake nužnosti, pa ni eksploatacije, neki autori lansirali su zanimljiv izraz cybertariat, kao složenicu od reči 'cyber' i 'proletariat'. (Videti knjigu: Ursula Huws, The Making of a Cybertariat, Monthly Review Press, New York, 2003 73 Poznati finski filozof Pekka Himanen kaže daje rat u Vijetnamu 60-tih bio prvi "televizijski rat", a rat na Kosovu (1999.) prvi "mrežni rat" (Net War), tj. uspešan otpor srpskih crackera (rasturafia kompjuterskih programa i sistema) i njihovih inostranih prijatelja protiv moćnih NATO serve ra. {The Hacker Ethics and the Spirit of the Information Age, New York, 2001, p. 96). 72

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

Ipak, Tascinacija' internetom i tobožnjom neograničenom slobodom koju pomoću njega možemo da osetimo u Čarobnom svetu virtuelne realnosti i privlačnim sajberprostorima, ne sme da nas zavede, Kao i svaka druga simbolička struktura i internet je sam po sebi bespomoćan, jer on svojim binarnim kodom munjevitom brzinom prenosi s jednog kraja Planete na drugi samo ona značenja (informacije) koja smo mi sami, i kao webmaster! i kao korisnici, prethodno definisali. Međutim, zbog toga što je internet u rukama različitih vlasnika: od države, privatnih kompanija, raznih neprofitnih i nevladinih organizacija, građana (danas milioni pojedinaca "poseduju" svoje lične sajtove tako što zakupe kod tzv. provajderskih kompanija određenu 'količinu' sajberprostora, obično od nekoliko megabajta do nekoliko gigabajta) itd. niko ne zna "gde" se internet vlasnici/korisnici tačno nalaze. U stvari, kada ste 'na mreži', znači kada ste 'online', vi ste istovremeno - svugde i nigde. Uz ovakav osećaj istovremenog i 'sveprisustva' i 'neprisustva' logično je da dolazi i osećaj paranoje, osećaj da vas stalno neko prati, posmatra, proganja, a da uopšte ne znate zbog čega to radi.1" Ljudi, kao građani (citizen) postaju "mrežani" (netizen), što je, samo po sebi, dodatni veliki izazov za pravnu nauku kako da iden- tifikuje i locira subjekte odgovornosti za različite zloupotrebe Mreže. Neki autori74već predlažu uvođenje tzv. sajber policajaca (cyber-cops) koji bi trebali da patroliraju Mrežom i čuvaju je od neovlašćenih upada i 'kacenja', ali se javlja pitanje ko bi bio nadležan za njeno osnivanje (UN, STO, NATO itd.), kako finansirati takvu službu itd. i što je možda najvažnije: ko će i kako kontrolisati takve kontrolore. Znači, internet-vlasnici, internet-korisnici i svi "mrežani" su ti koji daju smisao Čitavom sistemu mreže, oni zapravo procenjuju šta internet može i Šta se njime želi uraditi, a to ustvari znači, opet, da društveni odnosi dolaze u prvi plan. Zato ne treba da iznenađuje što se već oformila i sociologija sajber društva (cyber sociology). Pored već navedenih zloupotreba interneta ovu sociološku granu veoma interesuju i fenomen pornografije na Internetu čije je glavno obeležje mogućnost diseminacije ogromne količine pornografskih sadržaja unutar jednog neregulisanog područja s velikom međunarodnom publikom. U poslednje vreme naročito brzo se koristi internet kao posrednik u elektronskoj trgovini (e-commerce; tele-shoping), bankarstvu (e-banking), zdravstvu (e-health), javnoj upravi (e-governance) i brojnim drugim transakcijama. Već danas je u nekim zemljama moguće sprovesti kompletne parlamentarne izbore putem interneta, što pruža nove šanse demokratiji zbog efikasnosti i ažurnosti kontrole (češća, a pri tome i jeftinija provera poverenja birača prema svojim političkim predstavnicima). Na taj način stvaraju se mogućnosti i da tradicionalne političke stranke postanu suvišne, kao što to već postaju filijale banaka, knjižare i druge prodavnice. Znači, i virtuelna politika uskoro će biti moguća.

74

Vrlo dobar pregled najnovijih razmišljanja i predloženih rešenja o pitanjima upravljanja Mrežom može se naći u nedavno objavljenom zborniku pod naslovom "Who Rides the Net?", Cato Institute, Washington, 2003

214

Osnovi socio log i je

Stalni rast broja korisnika interneta najbolje govori koliko je to uopste do sada, najjeftiniji, najbrži, najjednostavniji i u svakom drugom pogledu perspektivno najprivlačniji medij interaktivnog komuniciranja na planetarnom nivou. Dejstvo interneta U svetu zapanjujućih tehnoloških pramena, niko ne može biti siguran šta nosi budućnost, Mnogi u Internetu vide primer novog globalnog poretka koji se rada na prelomu dva veka. Korisnici interneta žive u "kiber prostoru". Ovaj izraz podrazumeva prostor interakcija stvoren putem globalne mreže kompjutera koja sačinjava internet. U kiber prostoru, kako bi zasigurno rekao Bodrijar, mi više nismo "ljudi", nego poruke koje šaljemo jedno drugome na ekrane kompjutera. Sa izuzetkom elektronske pošte, kod koje se korisnici uzajamno identifikuju, niko na Internetu ne zna ko je, ustvari, je li muško ili žensko, ili gde živi. Postoji jedna slavna karikatura na kojoj se vidi pas koji sedi ispred kompjutera. Tekst ispod slike kaže: "Superje što na interneiu niko ne zna da si pas" Sirenje interneta po cei oj planeti donosi pred sociologe mnoga pitanja. Internet menja obrise našeg svakodnevnog života — brišu se granice između globalnog i lokalnog, rađaju se novi kanali komunikacije i interakcije, sve više obaveza moguće je završiti preko interneta ...Mišljenja o đejstvu interneta na interakciju među ljudima mogu se svrstati u dve kategorije. Sjedne si rane su oni koji svet interneta posmatraju kao mogućnost rađanja novih oblika elektronskih odnosa koji ili pojačavaju ili dopunjuju postojeće interakcije licem u lice. Dok putuju ili rade u inostranstvu, pojedinci mogu da koriste internet za redovnu komunikaciju s prijateljima i rođacima kod kuće. Udaljenost i odvojenost postaju manje važni. Internet isto tako omogućava nove vrste odnosa: "anonimni" onlajn korisnici mogu da se sastaju u sobama za ćaskanje (chat rooms) i razgovaraju o zajedničkim interesovanjima. Ovi kontakti u kiber prostoru ponekad evoluiraju u prava elektronska prijateljstva ili. Čak, u sastanke uživo. Mnogi korisnici interneta postaju deo vrlo aktivnih internet zajednica koje se kvalitativno razlikuju od onih u stvarnom,fizičkom svetu. Oni koji internet shvataju kao pozitivan doprinos interakciji među ljudima, tvrde da on proširuje i obogaćuje društvene mreže među ljudima. ...Pojedini sociolozi pribojavaju se da će širenje internet tehnologije dovesti do povećane društvene izolacije i atomizacije, Oni smatraju da, pod uticajem interneta, ljudi provode sve manje "kvalitetnog vremena" s porodicom i prijateljima. Internet briše razlike između kuće i radnog mesta: mnogi zaposleni nastavljaju da rade kod kuće i nakon završetka radnog vremena — proveravaju elektronsku poštu ili završavaju obaveze koje nisu stigli da obave u toku dana. Kontakti među ljudima su redi, zbog čega trpe lični odnosi, tradicionalni oblici zabave poput pozorišta ili kjiga ostaju po strani, a društveni život svodi se na najmanju moguću meru. ...Baš kao što se desilo ranije sa televizijom, i internet rađa i strah i nadu. Da li ćemo ovim pronalaskom izgubiti svoj identitet u kiber prostoru? Da li će kompjuterizovana tehnologija početi da dominira nama, umesto da bude obratno? Da ti će se ljudi povući u svoj anti-socijalni elektronski svet? Srećom, odgovor na sva ova pitanja gotovo je sigurno negativan. Kompjuteri se ne koriste za video konferencije ako ljudi mogu da se okupe na uobičajen način. Poslovni ljudi imaju na raspolaganju više oblika elektronske komunikacije nego ikada ranije. Pa ipak, povećava se broj konferencija koje se odvijaju licem u lice, E. Gidens, Sociologija, 2002, str. 348-350

Pitanja za diskusiju Kult um1. kao suština ljudskog društva Zašto kažemo

daje kultura suština ljudskog društva? 2. Objasnite osnovne tipove kultura 3. Zbog čega možemo reći da su ljudi višeidentitetna bića? 4. Šta su osnovne karakteristike Zapada? 5. Objasnite odnos između civilizacije i kulture 6. Navedite najvažnije nove alternative u kulturi 7. Zašto je multikulturalizam u Evropi došao u krizu? 8. U čemu se ogleda rastući značaj obrazovanja i vaspitanja u savremenom društvu? 9. Šta karakteriše evropsku obrazovnu tradiciju? 10. U čemu su prednosti, a šta su slabosti boionjske reforme visokog obrazovanja? 11.Kako se ispoljava tzv. medijska moć u savremenom svetu? 12. Navedite primere tzv. spinovanjajavnosti 13. Kakvi su kulturološki efekti Interneta i tzv, društvenih mreža? 14. Šta otkriva sociologija sajber-društva?

3/ RELIGIJA I DUHOVNI ŽIVOT LJUDI

3.1. OSNOVNA OBJAŠNJENJA Za religiju se najčešće kaže daje najstariji oblik društvene svesti, prisutan na ovaj ili onaj način u svim do sada poznatim društvima. Njenim proučavanjem bavi se, direktno ili posredno, veći broj nauka. Za sociologiju, kako opštu, tako posebno za sociologiju religije, i danas ostaju otvorena brojna pitanja pojave i razvoja religije, počev od same definicije religije. Pri tome prihvaćena su dva pristupa: funkcionalni i supstantivni,"3 Prvi pristup definiše religiju kroz funkciju koju ona ima za društvo ili za pojedinca, gde se pod religijom podrazumeva veoma širok spektar sistema verovanja. Najvažnije društvene funkcije religije su: 1. socijalna integracija (stvaranje i očuvanje društvene solidarnosti, tj. osećaja jedinstvenosti i uzajamne pripadnosti zajednici); 2. socijalna kontrola (obezbedenje poštovanja društvenih normi: npr. institucije braka i vlasništva se i u modernim društvima smatraju "svetim"); 3. ideološka funkcija kao osnova za društvene pokrete u cilju promene nekog društvenog stanja. Drugi pristup polazi od sadržaja religije, a ne samo od njenih ciljeva i funkcija. Sociološka analiza religije sve do danas je pod velikim teorijskim i metodološkim uticajem trojice velikih sociologa: Marksa, Dirkema i Vebera. A. Gidens"4 kaže da niti jedan od njih nije bio religiozan i da su sva trojica smatrali da će značaj religije u savremenom svetu opadati. I niti jedan nije bio sasvim u pravu. Mada se Marks nikada nije detaljnije bavio pitanjima religije neki njegovi stavovi i danas izazivaju pažnju, a pre svega onaj da je "religija duša jednog bezdušnog sveta" i daje religija "opijum za narod". Gidens smatra da Marks nije sasvim odbacivao religiju, jer je ona utočište od muka svakodnevice. "Po Marksovom mišljenju, religija će nestati, i treba da

217

Osnovi gaciologije

nestane, u svom tradicionalnom obliku, ali zato što su u religiji utelovljene pozitivne vrednosti mogu da postanu ideali-vođilje ka poboljšanju sudbine čovečanstva".'75

153 !l4

Haralambos-Holborn, str. 431 Gidens, Sociologija: odabrana poglavlja, str, 376

U5

Gidens, Isto, str. 377

Kultura kao sitš!ifia ljudskog društva

222

S druge strane, Emil Dirkem u svom znamenitom delu "Elementarni oblici religijskog života" (1912) ne povezuje religiju prevashodno sa društvenom nejedna- lcošću ili moći, nego sa sveukupnom prirodom društvenih institucija. Polazeći od totemizma, kao najelementarnijeg religijskog oblika, E. Dirkem kaže da se religija temelji na podeli svega na sveto i profano (ne-sveto), odnosno da je religija sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. Tako npr. totem je simbol neke društvene grupe i predstavlja najvažnije njene vrednosti. Znači, u religiji je predmet obožavanja samo društvo, tako da će čak i moderna društva, da bi se sačuvala od dezintegracije, koristiti različite rituale i ceremonije kojima će manifestovati i potvrđivati svoje vrednosti. Ukratko, religija je važna zbog svoje kohezione funkcije jer traži od ljudi da se redovno sastaju kako bi potvrdili zajednička verovanja i vrednosti. Maks Veber je svoja obimna istraživanja religije usmeno na tzv. svetske religije (hinduizam, budizam, taoizam, judaizam, hrišćanstvo i delimično islam) s ciljem da otkrije vezu između religije i društvenih promena. Pri tome je, za razliku od Marlt- sa, tvrdio da religija može inspirisati dramatične društvene preobražaje, kao Što je npr, protestantizam (naročito kalvinizam) ubrzao Širenje industrije, kapitalizma i preduzetništva kojim se postizao materijalni uspeh kao znak božanske naklonosti. O tim i drugim uticajima hriščanstva na istoriju Zapada Veber je napisao obimnu studiju "Protestantska etika i duh kapitalizma" (objavljena 1905.). Prema Veberu, religija je važan činilac društvenih promena, bilo da ih podstiče (zapadno hrišćanstvo), bilo da ih blokira (istočnjačke religije). Istorijski razvoj religije obeležen je pojavom gotovo nebrojenih oblika religioznosti počev od najprostijih prirodnih (animizam, totemizam) preko mnogoboža- Čkih (politeističkih) sve do monoteističkih religija (prva je bila judaizam, pojavio se u 10. veku pre nove ere), kojih ima nekoliko. Za ove poslednje posebno je značajno poznavati i razumeti organizacione i institucionalne oblike kao što su crkve, deno- minacije i sekte, o čemu će još biti govora, Inače, sve religije imaju nekoliko zajedničkih elemenata koji se mogu uzeti i kao njihove zajedničke karakteristike. To su: teorijski elementi (sistemi verovanja u natprirodne sile); osećajni elementi (kompleks najrazličitijih osećanja: npr. strah od smrti, nada, uteha itd.); praktični elementi (rituali, obredi); simbolički elementi (crkva kao "dom božji", krst, odežda itd.); organizacioni elementi (crkva kao verska organizacija, kult, sekta, denominaci- ja, verska Škola itd.). Za razvoj religijske svesti bio je presudno važan razvoj one društvene svesti koji je bio uslovljen mogućnošću mišljenja u predstavama, ali i mogućnošću da se te predstave saopšte drugima. Zato je artikulisani govor bio jedna od prvih pretpostavki nastanka religije. On je nastao na nižem stupnju divljaštva, a prethodio mu je dugi biološki razvoj prvobitnog čoveka. U procesu proizvodnje Čovek je počeo da misli u konkretnim predstavama, pošto je već sposoban da odvaja misao od predmeta. Ovakav način mišljenja je psihički proces koji vodi od jednostavnog čulnog opažanja svojstvenog životinjama do stvaranja pojmova i apstraktnog mišljenja. Mišljenje pračoveka bilo je čulno - konkretnog karaktera. To potvrđuju religiozne predstave koje naučnici susreću i kod današnjih primitivnih naroda.116 132

Džuverović, str. 115

218

Osi lovi soc ioiog ije

Niklas Luhman u objašnjenju religije polazi od komunikacije za koju smatra da predstavlja temeljni proces kojim se stvaraju svi socijalni sistemi, a daje religija deo društvenog sistema koji se tek tokom razvoja društva počinje razlikovati od njega. Religiju karakteriše to da ona u mediju „vere" nudi duhovna sredstva za komunikaciju. Zanimljivu teoriju religije nudi i Jirgen Habermas koji ističe njenu izvornu vred- nost u tome što je doprinosila moralu društva. On smatra da komunikativno de- Iovanje dolazi na raesto religioznih simbola i ritualnih delovanja. Komunikativno delujuči ljudi mogu samoodređujući stvoriti vlastite norme i vrednosti, ali da još uvek postoji veliko značenje religije za savremeno društvo. U stvari, danas još uvek nije moguće jednostavno nadomestiti potencijale religijskog govora u objašnjavanju i tumačenju naših životnih iskustava.

3.2. VELIKE SVETSKE RELIGIJE Judaizam, hrišćanstvo i islam su tri najuticajnije monoteističke religije u istoriji sveta nastale u različitim vremenima i krajevima zemljine kugle.117 Najstarija od svih današnjih religija jeste hinduizam za koji se procenjuje da traje već oko 6000 godina. On je, zapravo politeistička religija i konglomerat povezanih verovanja, lokalnih kultova i različitih verskih pravaca. Zajedničko verovanje hindu- ista jeste verovanje da su sva živa bića deo večitog procesa rađanja, smrti i ponovnog rađanja (reinkarnacije). Hinduisti, takođe veruju da se svaki čovek rađa u unapred određenoj društvenoj kasti, u skladu s njegovim delima u ranijim reinkarnacijama. Mada po broju vernika ne tako velika religija, judaizam (naziv po imenujednog od dvanaest jevrejskih plemena) kao najstarija među monoteističkim religijama (nastao oko 1000. god. pre n.e,), ima snažan uticaj, posebno indirektno, preko hrisćanstva, koje je preuzelo mnoga gledišta judaizma i koje je uostalom i nastalo kao judaistička sekta. Judaistički (jevrejski) proroci, za razliku od politeističkih verovanja, prvi u istoriji su zagovarali predanost jednom Bogu (Jahve). Jevrejski Bog je prvi apsolutni Bog koji nema čulno određenje i koji stvara svet "ex nihilo" (iz ništa, tj. ni iz čega), bez materije i po slobodi vlastite volje. Preko Mojsija, prvog proroka kojem se Bog obraća na racionalan način, Jevreji upoznaju deset božjih zapovesti čija je glavna poruka — moralna, Judaizam se uveliko zasniva na strahu, strahopoštovanju, ali i ljubavi i osećaju zajedništva, sabornosti (jevrejski hram je sinagoga, što na grčkom znači mesto okupljanja). Na Dalekom Istoku su se razvile religije budizma, lconfučijanizma i taozma, koje spadaju u tzv. etičke religije Istoka jer one, umesto Boga, naglašavaju etičke ideale i potrebu prirodnog sklada sa jedinstvom Univerzuma, Budizam je nastao u šestom veku pre naše ere na prostorima dalekog Istoka i istočne Azije; hrišćanstvo na prela- zu iz stare u novu eru na bliskoistočnim prostorima Rimskog carstva, a islam u sedmom veku na srednjem Istoku, u sevemoj Africi i delu Evrope. Međutim, među njima ipak postoje dodirne tačke. m

Gidens, str. 372

Kultura ktio smlina ljudskog društva

219

Sve ove religije pretenduju da imaju univerzalni (a ne nacionalni) karakter:; utemeljivači su im poznati proroci (Buda, Hrist i Muhamed), i sve veruju u mesijanstvo, tj. u spasitelje koje je Svevišnji poslao na zemlju da pomognu ljudima u izbavljenju od greha. Osim toga, sve ove religije sadrže elemente predestinacije, tj. verovanje daje sudbina sveta već "zapisana" i da se samo pokoravanjem, molitvama i verovanjem čovek može osloboditi ovozemaljskog greha. Razume se, postoje i bitne razlike u pogledima, načinu religijskog života i drugim pitanjima. Staviše, te su razlike povremeno eskalirale do nepomirljivih suprotstavljenosti, što je, neretko dovodilo i do tragičnih verskih sukoba (npr. krstaški ratovi, ili dugotrajni sukobi hriščana i muslimana u nekim azijskim i afričkim zemljama, današnji sukobi katolika i protestanata, verska netolerancija katolika i protestanata prema pripadnicima islama u Francuskoj, Nemačkoj itd.),

3.2.1, Etičke religije Istoka Budizam je religija koju je osnovao indijski princ sa juga Nepala, moralni i verski reformator Gautama Buda (koji je živeo verovatno od 560-480, godine pre naše ere). Sama reč buda (buddha) je izvedena iz sankritskog glagola "budh", što znači - probuditi, a "Buda" je "onaj koji je probuđen". U prenosnom filozofskom smislu to je onaj koji je sopstvenim duhovnim naporom i aktivnim stavom prema svojim željama, nagonima i osećanjima došao do pravilnog saznanja o prirodi sveta i ljudskog života i do ispravnog odnosa prema drugim ljudima i sebi samome, dakle onaj koji je probuđen u duhovnom i moralnom smislu. Zato se Buda shvata kao produhovljeni čovek. On je odbacivao hinduističke rituale i kastinsku vlast. Budizam je podeljen u dve velike grane, Hinayana (mala kola, uski put) je najviše raširena u Indokini i Cejlonu, a mahayana (velika kola, široki put) u Kini, Mongoliji, Koreji, Japanu, himalajskom kraju i si. Nastao je sa ciljem da otkloni kastinske razlike, iako je sam Buda poticao iz viših slojeva (kasta), pa je kao takav počeo da se širi kao religija sirotinje i širokih masa. Mnogi teoretičari ovo učenje zovu "religijom bez duše" jer ono propoveda preporod duše ne u veri nego na principu bezlične uzročnosti. Do nirvane - kao apsolutnog blaženstva, neke vrste savršenstva i potpunog duhovnog ispunjenja, do kojeg čovek dolazi tek kad ugasi sve svoje želje (a to se postiže posebnim postupcima: jogom, meditacijama, "pobožnim razmišljanjem" i si,). Budističko učenje polazi od "četiri plemenite istine" o čoveku, njegovoj sudbini i šansi da postane "svako sam sebi vodič". Prva istina je - daje život patnja; druga: daje uzrok patnji želja (volja, žeđ) za životom, odnosno karma - koja kao princip uzročnosti određuje sudbinu Čoveka; treća: da se čovek može osloboditi od patnji jedino gušenjem i uništenjem strasti; i četvrta: da tom uništenju svesti i individualnosti (nirvani) vođi osmodelna staza. Mogućnost dostizanja nirvane vodi obnavljanju života koje se ispoljava kroz reinkarnaciju, Sve to pokazuje da je budizam veoma specifična religija i etika, jer svojim sledbenicima propoveda i izvesne vrline, kao što su: ne ubiti nikoga ko je duhom obdareno biće, ne uzimati ništa što nam nije dato, kloniti se razvratnog života, ne lagati, uzdržavati se od opojnih pića, i si Uz to se može uočiti da budizam u svojoj osnovi propoveda moral pasivnosti i trpljenja, zbog čega mnogi smatraju daje do- prineo lakom potpadanju azijskih

220

Osnovi socio log i je

naroda pod kolonijalno ropstvo. Nema sumnje da je budizam ostavio neizbrisiv trag u istočnoj Aziji, i bio osnova njene kulture,76 Ta kultura i danas pokazuje veliku snagu i otpornost prema svim uticajima zapadne judeo-hrišćanske kulture od koje selektivno preuzima sve ono što smatra korisnim i prihvatljivim čuvajući istovremeno svoju autentičnost.77 U isto vreme, u Kini su delovali Konfučije i Lao-ce, osnivač taoizma, Konfučija (bio je učitelj, a ne verski prorok ili "objavi telj") njegovi sledbenici ne smatraju bogom, već "najmudrijim od svih mudrih" jer ih je uci-o kako da svoj život usaglase sa unutrašnjim skladom prirode. Slično je zastupao i taozam s tim da poseban naglasak stavlja na meditaciju i nenasilje kao načine dostizanja višeg nivoa života.

3,2.2. Verska raskršća hrišćanstva Hrišćanstvo se pojavilo na području Judeje, istočne rimske provincije (današnja Palestina, odnosno Izrael), ali nije etnička religija jer je otkrivena kako za Jevreje, tako i za Rimljane, ali i sve ostale 'paganske narode", Hrišćanstvo je danas najrasprostranjenija religija, u okviru koje deluju posebne crkve i konfesije: katolička, pravoslavna i protestantska (uz mnoštvo sitnih sekti). Procenjuje se da širom sveta ima oko 1,9 milijardi hrisčana, od Čega najviše rimokatolika (oko 1,04 milijardi), zatim oko 380 miliona protestanata, oko 170 miliona pravoslavaca, 75 miliona anglikanaca, i 195 miliona ostalih hrišćana.

76Džuverović,

str. 106 u» U tom pogledu je naročito interesantan slučaj Japana, kao daleko najrazvijenije istočnjačke zemlje, za koju se često kaže daje deo zapadne civilizacije. To je samo delimično tačno, baš koliko i tvrdnja daje Japan pre svega tradicionalna orijentalna kultura i civilizacija, U stvari, Japan je najbolji primer skladnog prožimanja različitih kultura koje jedna drugu obogaćuju. To može biti dobar primer mnogim zemljama da ne treba birati po sistemu ili/ili, već mogu beskonfliktno koegzistirati različite kulture, dakle i/i, Moda (mainstream) vesternizacije ne treba biti suprotstavljena lokalnim (istočnjačkim, južnjačkim ili severnjačkim) tradicijama.

Kultura kao sitš!ifia ljudskog društva

221

Nastalo je na prelazu između stare i nove ere, na području na kojim se govorilo brojnim jezicima, verovalo u razne bogove i ispoljavale brojne druge razlike, Kad se pojavilo novo učenje, koje je pružalo nadu u izbavljenje makar na onom svetu, rimske vlasti su surovo sprečavale njegovo širenje (naročito za vreme cara Nerona), da bi na kraju ipak (car Konstantin, 313. god.) prihvatile to učenje kao zvaničnu religiju, jer su shvatile da se pomoću nje može efikasnije vladati. Hrišćanstvo nastaje u vreme raspada robovlasništva, kao religija robova, sirotinje, ugnjetanih i drugih koji su tražili utehu za svoje muke. Oni su utehu i nadu za izbavljenje i nalazili u religiji koja je propovedala jednakost medu ljudima, jednog boga i spasenje na drugom svetu, pa čak i neke moralne norme. Kao dobra ilustracija načina određivanja tih normi može poslužti poznatih deset božijih zapovesti; L Ja sam Gospod tvoj: mmoj imati drugih bogova osim mene! Ne pravi sebi idola niti kakva lika: nemoj im se klanjati niti im služiti/ Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga! Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ: šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome! 5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji! 6. Ne ubij! 7. Ne čini preljube! 8. Ne ukradi! 9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga! 10. Ne poželi ništa što je tuđe! 2. 3. 4.

Po predanju, osnivač hrišćanstva je Isus Hrist, mesija ili pomazanik, koji je iz Boga krenuo kao duh na zemlju, i na tom putu poprimio ljudski oblik, postao Bogočovek. Među ljudima počinje da širi učenje o spasu, učenje o ljubavi među ljudima, o carstvu Božijem (gde su svi jednaki), i si. Prema tom predanju on se žrtvuje za ljude i biva razapet (Veliki Petak), ali je trećeg dana (Nedelja Vaskrsa) uskrsnuo kao duh i vratio se Bogu. Oko njega je ispleteno mnoštvo legendi, ali celina učenja je ipak imala veliko socijalno značenje. Naime, ono je u sebi objedinilo više izvora, među kojima su najznačajniji: a) istočnjački kultovi i verovanja u zagrobni život i iskupljenje grelia; b) jevrejsko predanje o mesijanstvu i dolasku spasitelja i c) de- lovi idealističke grčke filozofije. Sve je to doprinelo da se nova religija relativno brzo proširi sa bliskoistočnih prostora i na evropske, posebno rimske.130 U tome su posebnu ulogu imali Hristovi učenici - apostoli. Od samog svog začetka hrišćanstvo je, kao religija obespravljenih i potlačenih, imala progresivan karakter, jer im je otvarala makar neku nadu. Hrišćanstvo je vera ljubavi, a ne straha, jer Bog voli ljude i prašta im. Čovek voli Boga jer veruje u spasenje Hristovo i njegovu reč. Bog ne traži od Čoveka da ljubi samo Boga, već i svoga bližnjega, pa čak i neprijatelja, Međutim, srednjovekovno hrišćanstvo postaje vladajuća državna religija, koja Štiti interese vladajućih klasa i udaljava se od suštine jevanđelja (po Mateju, Marku, Luki i Jovanu, koja su priznata kao važeća, mada je u jednom trenutku bilo čak preko 100 različitih jevanđelja) i Isusovih propovedi. Hrišćanstvo u srednjem veku postaje vladajuča ideologija feudalnog društva i počinje da razvija moćnu crkvenu organizaciju koja će narednih nekoliko vekova biti centar svekolike duhovnosti, 132 Džuverović, str. 115ali i činilac političke moći. Postajući državnom religijom Rimskog carstva i

222

Osnovi socio log i je

vezujući se čvrsto za njegovu sudbinu, hrišćanstvo je došlo u situaciju da prati podele tog carstva na Istočno (čija je moć rasla) i Zapadno (čija je moć slabila). U stvari, do prvih pojava rascepa hrišćanstva počinje da dolazi još 395. godine, od podele Rimske Imperije na Istočno i Zapadno Rimsko carstvo. Među razlozima koji su doveli do podele hrišćanstva može se navesti nekoliko najvažnijih: razlike orijentalnog i zapadnjačkog mentaliteta, razlike u obredima, jezicima, načinima vladanja i si. Tada su počele i diferencijacije crkve na rimsko- katoličku i pravoslavne crkve. Vremenom su se one počele i sukobljavati (zbog borbe za prevlast), tako da je 867. godine došlo do privremenog rascepa, a do potpunog raskola došlo je 1054. godine. Razlike su se ispoljavale kako u organizaciji crkvenog života, obredima, običajima, tako i u crkvenom učenju. Ta podela postoji do danas i gotovo da nema ozbiljnih znakova da će se ostvariti novo ekumensko jedinstvo svih hrišćana. Pravoslavlje se tretira kao ortodoksno hrišćanstvo (na grčkom reč ortodoksos znači: pravoveran, onaj koji "pravo veruje"). Za razliku od katolicizma pravoslavlje dozvoljava da se Čita Biblija. Pravoslavlje ne podiže ljudsko učenje koje ne postoji u Svetom pismu i Svetom Predanju na stepen bogootkrivenog, kako se to radi u katolicizmu. Zatim, pravoslavlje ne izvodi nove dogme iz ranijeg učenja crkve putem zaključivanja umom...ne pripisuje svetima prekomerne zasluge.,.ne usvaja božansku nepogrešivost čoveka, makar to bio i sam rimski prvosveštenik...Pravoslavlje ne priznaje čistilište, učeći daje isceljenje ljudskih grehova pravdom Božjom dato jednom zauvek stradanjem i smrću Sina Božijeg...Moralna pouka pravoslavlja ne popušta pred grehom i strastima, kao katolicizam (u indulgencijama, odnosno oprostima greha uz plaćanje)...U odnosu prema državi, pravoslavlje ne želi da vlada njome, kao katolicizam, niti da joj se potčinjava u svojim unutrašnjim poslovima, kao protestantizam {Enciklopedija pravoslavlja', Tom II, str. 165/ Za razliku od katoličanstva pravoslavne crkve postaju autokefalne, tj, formiraju se na nacionalnom pincipu, bez jakog centra ili hijerarhije u širim međunarodnim okvirima. Do danas su svoju autokefalnost stekle ili proglasile sleđeće crkve: carigradska, aleksandrijska, jerusalimska, ruska, gruzijska, srpska, bugarska, rumun- slca, grčka, kiparska, makedonska, albanska, poljska i čehoslovačka. Postoje još dve samoproglašene: makedonska i crnogorska koje još nisu priznate od ostalih "sestrinskih" crkava. U naše krajeve je hrišćanstvo stiglo preko Istočnog Rimskog carstva, odnosno Vizantije, u IX i X veku. Unutar istočne pravoslavne crkve prvi je osmostalio bugarsku crkvu car Samuilo u X veku, a Sava Nemanjić je 1219. godine osnovao samostalnu srpsku arhiepiskopiju u Ziči, da bi zatim car Dušan 1346. godine potpuno osamostalio srpsku crkvu od Carigrada i podigao je na rang patrijaršije. Katoličanstvo se, posle rascepa hrišćanstva, razvijalo na nešto drugačijim osnovama. Njegova crkva je priznala primat pape kao vrhovnog poglavara crkve, i prihvatila strogu hijerarhijsku organizaciju crkve; tako da od pape, kardinala, biskupa (episkopa) zavisi niže sveštenstvo. Ona se organizuje kao opšta, univerzalna religija (na grčkom jeziku katholikos znači; opšti, univerzalni). Zahteva apsolutnu veru u dogme, prisustvo liturgijama, procesijama i sličnim verskim manifestacijama. Danas je pripadanje katoličkoj crkvi izraz i snažne transnacionalne identifikacije više stotina railiona njenih vernika širom sveta, ali to nije dovoljno da se izbegnu razna rivalstva, pa i sukobi, unutar formalno jedinstvene organizacije — rimokatoličke crkve.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

Protestantizam je nastao unutar katoličanstva kao izraz unutrašnjeg ceparija. Tako se 1529, godine od katoličanstva odvojila protestantska crkva. Tu je bilo u pitanju više sekti koje su se pobunile protiv papske vlasti, monaštva, nekih svetih tajni, glavnih katoličkih dogmi, ikona, svetaca, svešteničkog celibata, posebnosti i privilegija svešteničkog staleža kao posrednika između božanstva i ljudskog roda i si. Protestantski pokreti (Martin Luter, 1517, i drugi sledbenici) su tražili "jevtiniju" crkvu, domaći jezik u bogosluženju, a nisu priznavali ni primat katoličke crkve u kulturnim pokretima i si. Luteranski protestantizam kasnije je dobio čitav niz sleđbenika u vidu raznih novih verskih frakcija koje su nastajale iz redova katolika, kao što su; baptisti, kalvinisti, anglikanci, adventisti, husiti, mormoni itd. Glavne zemlje protestantizma su: Neinačka, Engleska, Norveška, Švedska, Danska, SAD, a ima ih u Češkoj, Mađarskoj i ponešto u našoj zemlji. Već preko dva milenijuma hrišćanstvo se razvija kao najuticajnija religija koja je bitno oblikovala sve istorijske procese, posebno u Evropi, a kasnije i u Americi. Institucionalizacija hriŠčanstva u okviru crkve, doprinela je s jedne strane njegovom bržem širenju, ali i socijalnim "infekcijama" u smislu nedopustivog profanisanja (opravdanje i podrška prekomorskoj kolonizaciji, inkvizicija, nasilno širenje, isključivost i nametanje, prozelitizam, itd.). Ipak, ukupan razvoj, duhovni i materijalni, ogromnog dela čovečanstva, posebno u zapadnoj hemisferi, bitno je određen i obeležen hrišćanskim uticajem, S pravom se može postaviti pitanje: šta bi ostalo u Evropi ili Americi ako bi se isključilo sve ono što je stvoreno pod uticajem i u okrilju hrišćanske vere, filozofije, umetnosti, arhitekture itd.? Međutim, neki uzvraćaju kontrapitanjem: a Šta bi tek ostalo (Asteci, Inke, Maje, Indijanci) da su se hriŠćani više pridržavali svojih Božijih zapovesti i bili manje pohlepni i nasilni?

3.2,3. Pojava i razvoj islama Kao druga po veličini religija (nešto preko milijarde vernika, otprilike koliko i rimokatolika, ali s tendencijom rasta), Islam je najmlađa od velikih svetskih religija, tj. hronološki poslednja, koja se pojavila u VII veku nove ere. Naziv potiče od reči "islam" što doslovno označava pokornost božijoj volji, a "muslim" ili "musliman" onog koji se pokorava božijoj volji. Nastao pre nepunih 14 vekova u Arabiji, relativno brzo se proširio po srednjem Istoku, Aziji, Evropi, pa i čitavom svetu. Osnivač islama je prorok Muhamed (570-632), koji je tu religiju utemeljio na elementima dotadašnjih religija — hrišćanstva i jevrejskih učenja i starim arapskim mitologijama i verovanjima,1?1 Principi islama su izloženi u spisu koji se zove Kur'an (što na arapskom jeziku znači 'nestvorena rec Božija'), a u kome su zabeležene propoveđi Muhameda, odnosno verske istine koje je on navodno dobio "od samog Boga". Osnovni princip je svakako verovanje u jednog boga Alaha i njegovog proroka Muhameda, kao i verovanje u predestinaciju (daje sve unapred zapisano na nebu). Za razliku od Biblije (koja u Starom zavetu sadrži 39 knjiga, a u Novom zavetu27) Kur'an je delo jednog jedinog proroka. U njemu se objašnjavaju pet osnovnih stubova islama, odnosno dužnosti muslimana kao islamskih vernika. To su: verovanje u Alaha kao jedinog Boga čiji je poslanik Muhamed; obredno pranje i molitve (namaz) pet puta na dan; strogi post u mesecu ramazanu; davanje milostinje (zekat); odlazak na hodočašće (hadžiluk) u Meku, bar jednom u životu. Pored brojnih dužnosti muslimana,

224

Osnovi socio log i je

Kur'an propisuje i izvestan broj zabrana, kao što su: zabrana upotrebe alkoholnih pića, koriŠćenje u ishrani mesa od "nečistih" životinja, kockanje i slične radnje. Kur'an ne podstiče ni askezu ni monaštvo, a džamija je mesto okupljanja muslimana u kojoj nije dopušteno likovno (ikone, freske, kipovi) prikazivanje Boga. Vidljivo je daje islam sasvim drugačije zamišljenu odnosu na druge monoteističke religije. Mada je odnos prema Muhamedovom ličnom autoritetu izazvao raskole u islamu (sunitska većina ograničava njegovu ulogu, a šiitska manjina ga promoviše kao začetnika nove verske autokratije), on prema ostalim monoteističkim religijama deluje prilično jedinstveno. To je omogućilo da je u istoriji dosta korišćen za osvajačke pohode. Muhamedova ideja o "kismetu" - da niko ne može izbeći sudbinu, koja je svima predodređena, i ideja "džihada" - po kojoj onaj ko pogine kao ratnik "na Alahovom putu" biće mu oprošteni gresi i počeče uživati rajske slasti, poslužile su za raspaljivanje fanatizma. Tako je Arabija osvojila ogromna prostranstva: Palestinu, Siriju, Mesopotamiju, Irak, Zakavkazje, Egipat, srednju Aziju, se- vernu Afriku, španiju, severnu Indiju. Na tim prostorima je bio formiran Kalifat, a Kur'an dopunjavan, tako da je on postao osnova muslimanskog, odnosno šerijat- skog prava. Od XI do XIV veka primat islama su preuzeli Turci Seldžuci. Nakon osvajanja Bagdada 1055. godine počeli su sveti ratovi, posle kojih se Kalilat raspao na manje države, a Turci su nastavili dalja osvajanja. Srušili su Vizantijsko carstvo i osvojili čitav Balkan, Rumuniju i Mađarsku. Sa njima je i došao islam na Balkansko polu- ostrvo, budući da su sve do balkanskih ratova bili dominantna vojna, politička i ver- ska snaga.132 Današnju snagu islamu daje pre svega ogroman broj vernika, a posebno je izraženo jačanje fundamentalističkog krila koje želi obnoviti neke tradicionalne vrednosti islama, Osim toga, islam je u nekim zemljama postao zvanična (državna) religija, Što nije slučaj ni sa jednom drugom monoteističkom religijom danas u svetu. Takođe, islam ima i ogromnu finansijsku podršku nekih najbogatijih ljudi sveta (naftaški tajkuni, orijentalni monarsi i dr.) koju koristi za najrazliČitije vidove promocije, a pre svega za izgradnju monumentalnih džamija, obrazovanje, medijsku propagandu, političke projekte itd.

3,3, RELIGIJSKE ORGANIZACIJE Sve navedene religije se mogu posmatrati kao zajenice vernika koje se organi- zuju na različite načine. U sociologiji se razlikuju četiri tipolološka oblika verskog organizovanja: crkve; sekte; denominaeije i kultovi. Neki autori (E. Trelč) smatraju da su crkva i denominacija verske organizacije koje su u saglasnosti sa društvom, dok sekte i kultovi to nisu. Crkve po pravilu imaju formalnu i hijerarhijsku strukturu. Nekad su crkve bile tesno povezane sa državom (npr. Rimokatolička), a danas je ta veza manje formalna (mada i u današnjoj Vel. Britaniji kraljica je istovremeno i vrhovni crkveni poglavar), ali suštinski ponegde veoma jaka. Principijelno, crkva prihvata ljude iz svih društvenih slojeva, smatrajući da su oni iođeni kao članovi crkve. Crkva najčešće prihvata vladajuće društvene

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

vrednosti, mada neke nastupaju ideološki konzervativno, pa čak i sa ambicijom da presuđuju i propisuju kako se neko društvo mora razvijati. Crkva često ljubomorno Čuva svoj monopol na versku istinu i suprotstavlja se osporavanju svog verskog autoriteta. Valja podsetiti da je u tom smislu npr. Rimokatolička crkva u Srednjem veku koristila tzv. Inkviziciju za borbu protiv raznih ' jeresi". Mešanje crkve u politički život nekog društva zove se klerikalizam i retlco kada je pozdravljen od strane civilnih vlasti. U nekim zemljama crkve ohrabruju i osnivanje političkih stranaka, a bave se i biznisom, trgovinom, bankarstvom itd., javnim obrazovanjem (poznati su katolički univerziteti u nekim zapadnim zemljama) itd. Sveštenstvo u crkvama je profesionalno i posebno školovano. Sekte najčešće nastaju odvajanjem od crkve jer odbacuju njene vrednosti i način rada, posebno zbog crkvene integrisanosti u postojeći društveni i politički poredak, kao i zbog birokratsko-hijerarhijske strukture crkve. Otuda, sekte su relativno čvrsto integrisane i zatvorene grupe vernika - otpadnika, međusobno veoma odanih i privrženih obično nekom harizmatskom vođi. Regrutuju se iz svih socijalnih slojeva, a najviše iz nižih i onih koji se protive državi i društvu. Posebno su okrenute marginalnim grupama, omladini, nezaposlenima, manjinama itd. Njima nije bitno da uživaju naklonost političke vlasti, odnosno države, mada neretko imaju krupne ambicije menjanja društava u kojima deluju, zbog čega dolaze u otvoreni sukob sa vladajućim poretkom. ICao i crkve, sekte su uverene da imaju monopol na versku istinu. Prema svojim članovima neretko nastupaju veoma rigidno, zahtevajući od njih strogu disciplinu, ali i materijalne i imovinske ustupke. Tako npr. pripadnici sekte mormona obavezni su da daju sekti desetinu svih svojih prihoda, a nazar- eni (hrišćanska sekta nastala u Švajcarskoj polovinom 19, veka), očekujući dolazak carstva božijeg, svoju zaradu stavljaju u zajedničku kasu. Denominacija označava religijsku grupu koja prihvata postojanje drugih religija i uglavnom je saglasna sa vrednostima društva, kao i odvajanjem crkve od države. Posebno su rasprostranjene u Americi gde su najbrojniji prezbtterijanci, pentekos- talci, metodisti, baptisti itd,, a regrutuju se uglavnom iz srednjih i viših socijalnih slojeva. Za razliku od crkve, denominacije nemaju univerzalan karakter i ne smatraju da imaju monopol na versku istinu. Kao i crkve imaju hijerarhiju plaćenih službenika (sveštenika) i birokratsku strukturu. O nekim osnovnim komparativnim karakteristikama crkve, denominacije i sekte govori i tabela 7 (prema: V. Glenn, Sociology and Religion), Sto se tiče kultova treba reći đa su to slabije organizovane i privremene religijske grupe koje ne povezuje neka čvrsta verska doktrina i sistem verovanja. Kultovi nemaju stalne i formalne članove, već sledbenike koji nisu čvrsto povezani u neke organizacije. Oni liče na sekte, ali imaju drugačije ciljeve jer se usmeravaju na individualno iskustvo, Danas najpoznatiji kultovi su spiritualizam, transcedentalna meditacija, astrologija i dr. Uopšte, sve je teže praviti razliku između pojedinih verskih organizacija, posebno u poslednje vreme kada smo sveđoci pojave velikog broja malih religija, mističnih kultova i tzv. crkava koje svoju inspiraciju i izvore nalaze neretko u krajnje neobičnim pojavama, poznatim ličnostima, mizantropičnim marginalcima i psihijatrijskim bolesnicima, veštim manipulatorima lukrativno motivisanim, kao i drugim razlozima koji sa idejom Boga nemaju nikakve veze. Ali imaju, očigledno, veze sa evidentnom nemoći tradicionalnih

226

Osnovi socio log i je

monoteističkih religija i njihovih crkava, posebno nekih, da odgovore na rastuće izazove svekolikih promena i dezorijentacijom vernika. Tabela 8: Poređenje karakteristika crkve, denominacije i sekte

Karakteristika

Crkva

Denominacija . .

Sekta

Veličina

Veoma velika ■ '

Velika. ". . . "

Mala .- V

Imovina

Velika ' ' • ,.,

Velika

~. Ograničena

Formalno '

Neformalno

Bogosluženje ",. Formalno . Doktrina

Specifična, uz ,-. ' Specifična, ■dopuštene interpretacije dopuštene interpretacije .

Sveštenstvo

Obrazovano, profesionalno ■

Članstvo .

Rođenjem - ' *

Odnosi s državom Bliski •

:

.

uz Specifična, ali uz naglašenu čistoću . doktrine:

■ Obrazovano, profesionalno. .

Bez posebnog obrazovanja .

Prihvatanjem doktrine . ..

Prihvatanjem doktrine..

Dozvoljeni.

Nepoželjni .

Pramena postaje kultna reč koja treba da opise novu realnost, prepunu novih fenomena, drugačijih odnosa, drugačijih vrednosnih sudova, kriterijuma lepote itd. M. Lakroa (str, 5) piše da je "ideal socijalizma srušen", da su "ograničenja teh- nokratskog racionalizma postala očigledna", a "liberalizam ne nudi jasnu viziju čoveka i njegove sudbine". Ali, na tim ruševinama pojavilo se Novo doba (New Age) kao ideologija koja treba da sve usamljenijem, sve otuđenijem i sve bespomoćnijem čoveku u sve moćnijem (tehnološki) postmodernističkom svetu povrati nadu i pomogne mu da pronađe novi smisao života. Odbacujući dualizam duhovnog i materijalnog, ideju ličnog boga i mogućnost spasenja posredstvom Hrista i crkve, monizam Novog doba nudi tzv. nevidljivu religiju prepunu različitih tehnika kao što su transendentalna meditacija, Silva metod, šamanističke ekstaze, iscrpljujuće dijete, seks, hod po vatri, zen-budizam, mantre, holotropsko disanje, drogiranje itd., najčešće uz pomoć "gurua", različitih instruktora, moderatora i sličnih "eksperata" za manipulaciju. Nije teško otkriti kako je sve to u funkciji "pranja mozgova" i postizanja sveopšte homogenizacije sveta. O finan- sijskim efektima čitavog ovog "duhovnog biznisa" može se samo nagađati, a oni sigurno nisu mali. U stvari, iako "Novo doba" nastupa kao reakcija na modernitet zapadne civilizacije, služeći se brojnim istočnjačkim idejama i veštinama, ono se ne samo odlično uklapa u dostignuća Zapada, koja tobože osporava, već ta dostignuća zapravo brani, Radi se, u stvari, o pojavi novog oblika totalitarizma, u čijoj su funkciji i scijentizam i tehnicizam kao simboli (post)modernosti.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

"Moderna tehnološka i naučna civilizacija duboko je uzdrmala autoritet hriščanskog Boga na svim nivoima — od fđozofskog do egzistencijalnog, da bi to na praktičnom planu potvrđivala u neumerenoj dominaciji čoveka nad prirodom (razaranju), u apsolutnoj relativizaciji (đekonstrukciji) vrednosti i u uspostavljanju primata političkog od čijeg kretanja zavisi sudbina i smisao sadašnjosti i budućnosti. Mogućnosti nauke i tehnologije otvorile su put da Čovek duboko poremeti "božji plan", te da "oholi inženjeri" intervenišu u genetskom kodiranju i kloniranju uzimajući tako na sebe svojstva Tvorca. Dominacija političkog učinila je da u mnogim aspektima politika na sebe preuzme prerogative religije. U takvom stanju stvari "Novo doba" istovremeno predstavlja i podršku toj velikoj promeni koju je doneo modernitet, ali i njegovo preispitivanje" Iz Pogovora Jelene Đorđević knjizi M. Lakroa, New age, str. 99 Problematika tzv, novih verskih pokreta privlači pažnju sve većeg kruga ljudi, pogotovo što svi odrasli ljudi, ali i deca, postaju potencijalni akteri, svesni ili ne, na- merni ili slučajni, dobrovoljno ili iznuđeno, pasivni ili aktivni, nekog novog verskog ili pseudoverskog projekta. U okviru sociološke analize neki autori (npr. R. Voliš) daju jednostavnu tipologizaciju verskih pokreta na: 1, pokrete koji priznaju svet i 2. pokrete koji odbacuju svet. U okviru prvih radi se o pokretima koji ne odbacuju spoljni svet i njegove vrednosti, već teže da pomognu svojim članovima da budu što uspešniji i efikasniji u svetu u kojem žive. Pored mnogih ogranaka već navedenog Novog doba, tu spada i poznata tzv. Sajentološka crkva, nastala u ICaliforniji. Verski pokreti koji odbacuju svet veoma se kritički odnose prema društvenoj stvarnosti i od svojih sledbeni- ka traže znatne promene načina života (ishrane, odevanja, druženja itd.). Ovi su pokreti pod većom pažnjom organa vlasti, medija i celokupne javnosti i o njima se ne- retko čuje u najnegativnijem kontekstu (masovna ubistva, pedofilija, terorizam itd.).

3.4. SAVREMENI PREOBRAŽAJI RELIGIJE Pored navedenih procesa transformacija savremenih monoteističkih religija, posebno hriščanske, odvijaju se i drugi značajni procesi tranzicije religije iz dominantno sakralnog (svetog) ka svetovnom obliku društvene svesti i prakse. Taj proces se naziva sekularizacija. On traje veoma dugo, a ima više aspelcata i pojavnih oblika. Najvažniji i najstariji aspekt je filozofski koji je započeo kada su filozofi počeli da tumače svet samim sobom, a ne božjim i drugim natprirodnim činiocima. U vezi s ovim je i etički aspekt, mada se on pojavio kasnije, a odnosi se na pojavu sistema vrednosti u kojem preovlađuju ovostrane duhovne, moralne, estetske i druge vrednosti. Takođe, važan je i politički aspekt koji se ogleda u razdvajanju države i crkve kao institucija vlasti.

Kultura kao suština ¡judskgg društva

228

U stvari, osnovno značenje pojma sekularizacija odnosi se na prevođenje sveštenika u svetovni stalež, čime oni postaju svetovnjaci (lat. secularis). U tom smislu sekularizacija je rezultat zapadnjačkog projekta modernosti jer ističe jasno razgraničenje između svetog i svetovnog, Što je omogućeno Francuskom revolucijom iz 1789., koja je donela novovekovni optimizam i trijumf umnog utemeljenja života i ljudske prakse, A sve se, zapravo, desilo na temelju filozofije prosvetiteljstva (francuskog ili Kantovog, nemačkog). Najvidljiviji aspekti sekularizacije danas ogledaju se u sledećim promenama: 1. relativno smanjenje i diferencijacija vernika; 2. slabljenje uloge crkve od trenutka njenog odvajanja od države; 3. postepeno odumiranje verske prakse (npr. neki obredi se sve rede ili nekompletno održavaju); , 4. raspadanje jedinstva verovanja (npr, veruje se u Boga, ali ne i u zagrobni život); 5. mnoge crkve sve Češće prihegavaju svetovnim karitativnim poslovima (briga za stare, bolesne, siromašne, nezaposlene itd.); 6. crkve organizuju različite socijalne programe, posebno obrazovne, rekreativne i zabavne, u cilju privlačenja ili zadržavanja nekih kategorija vernika (npr. đačke i studentske omladine, siromašnijih penzionera i dr.). Sve navedeno govori da se u savremenim uslovima religija više ne može usko definisati samo kao sistem verovanja u natprirodne sile, u Boga i večni zagrobn i život. Ona je kroz hiljade godina svog postojanja i delovanja dobila višeslojna značenja, daleko Šira od jednostavnog verovanja u Boga, Kao što smo već istakli, religija danas predstavlja složeni fenomen, neku vrstu celine i jedinstva: a) teorijskog; b) socijalno- psihološkog osećanja; c) praktičnih oblika ispoljavanja; d) sistema religijskih simbola; e) karakteristika religijske organizacije u kojima sveštenstvo teološki formuliše versko učenje i prenosi ga na nove generacije, organizuje društveni i verski život unutar određene zajednice. Zato se religija danas mora posmatrati kao strukturna povezanost naznačenih, i brojnih drugih, komponenti ili elemenata, odnosno kao organizovani skup verovanja, osećanja, simbola, kultnih radnji i moralnih propisa vezanih za ideju ili zamisao o "onostranom biću".78 Osim toga, za religiju se mogu vezati i određene kulturne komponente, pošto je ona kroz istoriju bitno uticala na razvoj umetnosti, nauke, kulture i drugih vidova duhovnog života (bilo da ih je usmeravala u skladu sa sopstvenim ciljevima ili sputavala). Sve velike svetske religije su stalno nastojale da ostvare uticaj i na tom planu. Zato danas lako možemo da prepoznamo na primer fresko slikarstvo pravoslavlja, specifičnu arhitekturu svih religija, pa čak i stilove unutar njih; specifičnu arhitekturu i ornamentiku islama, duhovnu muziku, specifičnu književnost, pre- danja i si. Ipak, kritičko sagledavanje religije u savremenosti mora imati u vidu i veoma brzi razvoj nauke i tehnike, eksplozivnu industralizaciju i urbanizaciju, a svemu tome je upravo hrišćanstvo dalo najviše podstreka i doprinosa. Tako npr. neke njegove grane (katoličanstvo i protestantizam pre svega) negujući kult rada, novca, materijalnih bogatstava i ovozemaljske moći u periodu koji možemo nazvati novovekovno hriščanstvo (od renesanse

78

Pavićević, V., Sociologija religije, Beograd, 1980. str. 17

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

i protestantizma, a naročito od perioda prosvetiteljstva naovamo) je dovelo savremenu civilizaciju u stanje opšte materijalističke pomame u kojoj je čednost, skromnost, umerenost i milosrdnost prvobitnog hrišćanstva svedena na jedva prepoznatljive ostatke, a neretko je i potpuno nestala. Čak i sledbenici istočne, pravoslavne crkve, u tom pogledu vremenom su postajali sve sličniji svojoj braći po Hristu, koji po tradiciji zapadne crkve inače veruju da su ne samo dobri, nego čak 1 bolji, od ortodoksnih \šizmatika' u pitanjima Kristove vere. A danas, svetom sve manje vladaju duhovni autoriteti, već tehnokrate, bogataši, menadžeri i razni novi proroci i gurui kapitalističke civilizacije zasnovane na visokoj tehnologiji u funkciji akumulaciji kapitala i moći. Sve su to činioci koji na poseban način dovode u pitanje klasične pretpostavke religije, jer artikulišu jedan novi stil života, zasnovanog na egzaktnim naučnim spoznajama i procenama, a ne na misaonom pokoravanju "Svevišnjem" i prepuštanju sudbine vanzemaljskim činiocima. Osim toga, ogromni napredak u obrazovanju stanovništva, porast kulturnog nivoa ljudi i unapređenje sredstava za masovno komuniciranje "bez granica" iz temelja men- ja kontekst religije i religijskog mišljenja, što sve doprinosi porastu sekularizacije, odnosno usponu "svetovnog" nasuprot "sveštenom", sakralnom. Posebno zanimljiv fenomen savremenosti jeste i pojava tzv. sve tovne religioznosti. Poznato je iz istorije ljudskog mišljenja da su se javljale ideologije koje su u velikoj meri poprimale religijski karakter, odnosno težnju da svojim sledbenicima pruže ne samo politička, nego i opšta životna i etička načela. U tom smislu neke svetovne ideologije su po svojoj totalitarnosti, autoritarnosti vodstva i ciljevima koje su prokla- movale zaista s pravom dobile atribut "svetovne religije". Školski primer takve svetovne religije je fašizam kao nacionalsocijalistička ideologija, ali i za staljinistički komunizam se takođe može reći da je svojevrsna sekularna religija. U izvesnom smislu i nekritičko glorifikovanje nekih oblika i sadržaja demokratije takođe može ličiti na religiju. Već smo to rekli za tzv, novu "religiju ljudskih prava" itd. Znači, pripadanje verskim institucijama i redovno prisustvovanje crkvenim obredima nije nužan pokazatelj religijske vezanosti nekog pojedinca. Pojam religioznosti se danas znatno proširuje kao posledica širenja individualnih oblika religioznosti, tako da neki autori tvrde da se religija zapravo stalno širi, a ne smanjuje, Ali, to svakako više nije ona tradicionalna religioznost. Religija se nezaustavljivo preobražava iz javne i institucionalizovane pojave u individualnu, privatnu, duboko ličnu komunikaciju s Bogom ili nekom drugom privlačnom idejom. Stoga se može i mora govoriti o krizi crkvenog života i usponu sekti i kultova koji teže da dostignu nivo crkvene organizovanosti, zbog čega se često samoproglašavaju "crkvama". Danas se u svetu gotovo svakodnevno pojavi neki novi religijski fenomen, koji je zapravo vid nove društvene reakcije na tradicionalne, posebno monoteističke religije. Ukazaćemo samo na neke, verujemo kod nas manje poznate verske sekte i kultove kao oblike neinstitucionalne religioznosti. Neki poznati sociolozi to nazivaju "društveni svet potonuća religije" (D. Bel) do kojeg dolazi pod uticajem "rastuće racionalnosti i 'demitologije'". A. Tofler smatra daje gubljenje moći velikih religija i jačanje mnogobrojnih kultova i sekti posledica rastuće osamljenosti u velikim gradovima, zatim gubljenja životnog smisla u hiper racionalizovanom društvu "trećeg talasa" i opštoj besperspektivnosti. Zbog toga ne treba da čudi ili zaprepačćuje što se ljudi okreću nekim novim "vizijama", čak i kada one izgledaju sasvim neostvarljivo.

230

Osnovi socio log i je

Najstrašnije je to što pristajanj e uz takve nove alternativne religijske projekte ljudi najčešće dozive novo razočarenje, pa i stradanje. Tako npr. kod nas osim već prilično poznatih i raširenih sekti, kao što su Jehovini svedoci79, mormoni, adventisti, nazareni i još neke, možemo očekivati i dolazak novih (ako već nisu prisutne) koje u zapadnom svetu već imaju značajan broj članova i rastući uticaj, Među njima su posebno neobični tzv, transhnmanisti i ekstropičari. Transhu- maniste primarno zanimaju pitanja smrti, ukidanje patnje i krajnji smisao čovekovog postojanja, želeći se osloboditi 'užasa postojanja' dostizanjem besmrtnosti pomoću zamrzavanja, genskom manipulacijom, tzv. transmutacijom ljudskog tela u kiborga, odnosno 'ukrcavanjem' ljudskog mozga u kompjuter gde ostaje za večnost. Za ostvarenje takvog 'postbiološkog čoveka' potrebno je uzimati puno različitih vitamina i redovno fizički vežbati. Ekstropičari su varijanta transhumanista koji se zalažu za ostvarenje potpuno otvorenog društva i slobodnog kapitalizma bez ikakvih pravila i stega. Medu sektama koje su inspirisani eksplozivnim rastom savremene nauke i tehnologije, naročito nanotehnologije i genetike, pored već dosta poznatih sajentologa (sekta kojuje 50-ih godina prošlog veka osnovao pisac naučne fantastike Lafayette Ron Hubbard), veoma su interesantni tzv. novopagani i tehnopagani. Dok prvi upražnjavaju religiju zasnovanu na obnovi starih i uvođenju nekih novih kultova, ovi drugi — tehnopagani - veliki deo svojih obreda obavljaju u sajberprostoru. Tako npr., novopagani povezuju četiri računara na način tradicionalnog magičnog kruga ili koriste internet kao medij za svoje magijske radnje, forsiraju hiromantiju i veštiće (npr. Harry Potter) ltd. Slično ovima razmišljaju i tzv. kosmičari (od kosmos) kada teže da ostvare 'postbiološkog čoveka' zasnovanog na stavu da je 'telo od mesa slabo, ali zato je metal Čvrst, a uz to gladak, sjajan, čist i lep', a imajući u vidu da se veštačka inteligencija robota razvija milion puta brže od čovekove inteligencije, malo je nade za starog čoveka, već je budućnost u robotima. Valja podsetiti da je još 20-ih godina prošlog veka o androidnim (čovekolikim)

Ova sekta je formirana 1872. u Americi, odvajanjem od sekte adventista ('subotara'). Najpre su se nazivali 'Raselovci' (po svom osnivaču), a zatim 'Istraživači Biblije', a sadašnji naziv imaju od 1931. godine. Ne priznaju Sveto Trojstvo, već samo Boga Oca - Jehovu. Na čelu sekte, inače veoma centralizovane, nalazi se 'Jehovin namesnik na zemlji' (slično rimskom papi). Odbacuju krst kao simbol hrišcanstva, Hrista kao Boga, odbijaju da rađaju decu, da primaju tuđu krv (pričešćem ili transfuzijom u bolnici), ne slave nikakve praznike, odbijaju da služe vojsku i strpljivo čekaju dolazak Hrista i poslednju bitku dobra i zla (Armagedon) u kojoj će biti uništeno čitavo čovečanstvo. Ipak, kažu, da će se posle te bitke na nebo uzdići samo 144.000 odabranih. Inače, ova sekta spada u najbogatije, najbolje organizovane i marketinški najaktivnije verske grupe sa preko 20 miliona članova, Mormoni ili sledbenici "Crkve Isusa Hrista od svetaca Sudnjeg dana" , takođe je sekta nastala u SAD, još 1830. god. Njihovo učenje odlikuje zalaganje za čvrsto socijalno zajedništvo, rađanje što više dece, mnogoženstvo i eklekticizam verske dogmatike. Finasijski su takođe veoma dobrostojeći Nazareni su se prvi put pojavili u Švajcarskoj polovinom 19. veka. Zagovaraju samo tri svete tajne: krštenje, pričest i poslednje pomazanje. Odriču se braka, polno opštenje smatraju gehom, ne prihvataju svece, ni crkvu koju nazivaju 'vavilonskom bludnicom', a krst nazivaju 'vešala'. Očekujući dolazak kraljevstva božijeg svoju zaradu stavljaju u zajedničku kasu.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

robotima pisao Češki pisac Karei Capek u svojoj popularnoj drami "Rosumovi univerzalni roboti". Naravno, on nije imao pretenzije da to ponudi kao neko novo sektaško učenje. Osim navedenih sekti, zanimljivi su još i telemiti, magija haosa, diskordijanci, sotonisti ("Đavolja crkva"), ali i još mnogo desetina drugih sekti80 koje svakodnevno zadobijaju nove i nove pristalice, bilo iz redova dotadašnjih ateista, bilo iz redova bivših pripadnika neke od hrišćanskih crkava. Mada je teško doći do pouzdanih podataka koliko je preverenih hrišćana, prozelita koji su iz hriŠćanstva prešli u neku od sekti, postoje saznanja da pravoslavni hrišćani Istočne i Južne Evrope ispoljavaju najveći entuzijazam u takvom prozelitizmu. Ako je to tačno, onda ostaje veliki zadatak da pomesne pravoslavne crkve (ruska, srpska, bugarska itd.) zaustave ovu pojavu i spreče faktičko zatiranje svoje vere na prostorima gde su vekovima bile dominantne, ako ne i jedine. Osim navedenog, pred ovim crkvama stoji još jedan, možda i veći, stari/novi izazov koji se zove - ekumenizam, Ree je o veoma dugom, a poslednjih decenija veoma intenziviranom, procesu koji teži ponovnom ujedinjavanju svih hrišćana, a pre svega katolika i pravoslavaca. Ideja verovatno nije sporna (zbog suštinske sličnosti i privrženosti bogu Isusu Hristu), ali ostaje sporno pitanje primata prvosveštenstva (rimskog pape ili pravoslavnih patrijarha) i brojnih odricanja u obrednim specifičnostima, dogmatici, crkvenom kalendaru i dr. Predstojeći jubilej 1700 godina legalizacije hrišćanstva (tzv. Milanskim ediktom rimski car Konstantin81 proglasio je hri- šćanstvo za zvaničnu religiju) nesumnjivo će dati novi impuls ekumenskom procesu.

Tako npr, Haralambos i Iiolborn (str. 460) opisuju tzv. verske pokrete "srednjeg puta", a među njima posebno je interesantan pokret 3HO (Happy-Health-Holy Organization), Inače, dobar uvid u osnivanje, karakteristike i rad najnovijih sekti može se naći na sledećoj internet adresi; www.laspirale.org. 12f' Činjenica daje ovaj rimski car rođen u Naisu (današnjem Nišu) ne bi trebala da proizvodi bilo kakvu euforiju kod pravoslavnih Srba iz prostog razloga što u to vreme na tom prostoru Srbi nisu živeli. Oni su ovamo došli znatno kasnije. 80

Kuhara kao .suština ljudskog društva

238

Posle svega, možemo reći da, u uslovima masovne kulture, brzog ritma sav remene civilizacije i upotrebe moćnih sredstava za proizvodnju, masovno fizičko i duhovno komuniciranje, kod ljudi se javlja rastući osecaj otuđenosti, krize identiteta, upitanosti o smislu i svrsi života itd. Sve to sa svoje strane otvara nove prostore svetovne religioznosti. Francuski sociolog Eđgar Moren je u "duhu vremena" identifikovao brojne primere idolatrije, odnosno obožavanja "olimpijskih zvezda" filma, estrade, politike i biznisa. U najnovije vreme Širi se i tehnolatrija (idolatrija tehnike) kao verovanje u svemoć tehnike i tehnologije, bez želje da se sagledaju i negativne strane nekontrolisane tehnologizacije sveukupnog individualnog i društvenog života sve većeg broja ljudi na Planeti. Fascinacija modernom tehnologijom, posebno informatičkom (internet), stvara novu grupu 'ver- nika' koji veruju u ideju tehnološkog ujedinjenje sveta, što je, ipak, jako daleko od stvarnog zajedništva zasnovanog na istinskoj jednakosti i ravnopravnost. U tom smislu i već pominjano glorifikovanje demolcratije, ljudskih prava i sloboda, tzv. otvorenog društva, zatim slobodnog tržišta i mnogih drugih vrednosti liberalizma i građanskog društva, neretko ima prizvuk religijskog predavanja zamišljenim idealima, pogotovo u sredinama u kojima su male istorijske šanse da se ti ideali u dogledno vreme ostvare. Ali, to je samo dokaz da vera i nada poslednje umiru i da oplemenjuju život, čak i onda kada se čini da on više nema nikakvog smisla. Tako je bilo uvele do sada i teško je poverovati da će uskoro doći do neke bitne promene, To je, verovatno i najnepresušniji izvor verovanja i poslednja 'oaza 3 religije iz koje je ništa neće moči da potisne. Strah i nada su dva najjača psihološka uporišta svake tradicionalne religije, svuda i uvek. Što se tiče tzv. svetovne religioznosti treba reći da i u našoj sredini takođe postoje izvesni oblici idolatrije. Pod uticajem medija, posebno vizuelnih kao što je televizija, mnogi ljudi (naročito mlađi uzrasti) ispoljavaju skoro religijsku opčinjenost određenim ličnostima ili pojavama. Identifikovani su različiti vidovi idolatrije u domenu sporta (u vidu fanatizma, obožavanja idola, fetiŠizacije posebno uspešnili ljudi i si.), sklonost idolatriji estradnih ličnosti, zbivanja i simbola, kao i sklonost političkoj idolatriji. Poslednjih decenija bi se kao posebna vrsta idolatrijske vezanosti mogla izdvojiti nacija i nacionalni fanatizam, kao naročito izražen oblik svetovne religioznosti. Glorifikacija nekih global ističkih i mondijalističlcih vrednosti i ideala takođe se može tumačiti kao vid političke idolatrije, odnosno svetovne religioznosti. Zato i Fukujamino verovanje u kraj istorije i endizam drugih liberalističkih, global ističkih i svih ostalih 'svetovnih religija', predstavljaju samo jednu etapu u večitom čovekovom traženju puteva i načina dolaženja do boljeg sveta, pre svega - ovozemaljskog. U Šta će sve budući čovek još poverovati, teško je i pretpostaviti, ali vera u bolje, u napredak, po- drazumeva, prethodno, veru u novo, u promenu kao način prevazilaženja starog i postojećeg, jer višemilenijumsko iskustvo čoveka nepogrešivo uči da se 'sve menja, samo su promene stalne'. Razvojne promene, pre svega. U svakom slučaju, ovaj Svet će, nesumnjivo, biti mnogo bolje mesto za življenje tek kada i najzad, ljudi budu više verovali sebi, svojim kreativnim i moralnim sposobnostima, ali i svima drugima s kojima moraju, žele i treba da žive zajedno. Rečju, čovek čoveku treba da postane - čovek.

234

Osnovi socio log i je

4. MORAL I MORALNI PRINCIPI LJUDSKOG PONAŠANJA

4.1. POJAM I ELEMENTI MORALA Mada se u novijim udžbenicima sociologije moral ne obrađuje uvek kao poseban element društvene strukture 82, već se o njemu najčešće govori u okviru analize rasnih, rodnih i polnih odnosa, ili u okviru rasprave o politici, devijantnosti i zločinu itd, (tako čine i ovde često citirani Haralambos i Gidens), mi ipak mislimo da je to tema koja zaslužuje zasebnu obradu, makar i u najkraćim crtama. Pojam morala dolazi od latinske reči mos, moriš što znači običaj, navika, običajnost. Na grčkom se obiČajnost kaže ethos tako da odatle potiče i naziv etika za nauku o moralu. Kao specifična društvena norma i oblik svesti moral je, pored religije i umetnosti, jedan od najstarijih oblika društvene svesti. Nastao je kao potreba da se regulise odnos čoveka prema Čovelcu, zajednici, kolektivu i društvu. Rezultat je opšte potrebe čoveka da upoznaje svet i samog sebe, ljude i međusobne odnose, ali i potrebe da menja i oblikuje prirodu i samog sebe, i regulise međusobne odnose, Covek nije samo pasivni posmatrač sveta oko sebe, već se u njemu angažuje, a sve u cilju promene i prilagođavanja sveta čovekovim potrebama. Moral je, najopštije rečeno, oblik delatnog, praktičnog odnošenja Čoveka prema svetu i prema drugim ljudima, kao i prema samom sebi. On se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivnih ili negativnih, pri čemu se prvi odobravaju, žele, preporučuju, zapovedaju i slično, a drugi se ne odobravaju, kude, osuđuju, zabranjuju. Pri tome, shvatanja o dobru i zlu, o covečnom i nečovečnom ponašanju, razlikuju se od kulture do kulture, tako daje teško odrediti konkretan sadržaj na duži rok, jer se svako društvo menja, beže ili sporije. Ipak, u opštem sađržinskom smislu moral se sastoji iz tri osnovne komponente: moralne norme, moralnog suda i moralne sankcije. Moralna norma određuje poželjne oblike društvenog ponašanja - šta je dobro (a šta ne) činiti u određenim situacijama.

82

Srećom, kod nas se još pišu udžbenici (Lj. Mitrovič, M. Mitrović, M.Marjanović-S. Markov i mnogi drugi) koji problematici morala posvećuju posebnu pažnju, što je, uvereni smo, izuzetno važno, pogotovo u ovo vreme velikih moralnih posrtanja i dezorijentacije.

Kultura kao suština ljudskog društva

Moralni sudovi prgcenjuju ponašanje pojedinca ili društvenih grupa. Ukoliko njihovo ponašanje nije u skladu sa moralnim normama dolazi do preduzimanja moralnih sankcija. Moralne sankcije obično imaju oblik griže savesti i kajanja - kada je u pitanju individualna sankcija (pounutrašnjenje ili interiorizacija morala) ili bojkota, prezira, prekora i drugih osuda — ako se radi o sankciji od strane društvene grupe. Na taj način moral izražava objektivne odnose između ljudi, zajednice i društva i ima normativni karakter. Sve ove komponente morala nose specifičnosti određenih istorijskih epoha ili pojedinih globalnih društava. Otuda su se kroz istoriju menjale i norme i sudovi, kao i sankcije, U robovlasničkom društvu smatralo se moralnim posedovanje robova i njihovo beskrupulozno iskorišćavanje, dok se danas takvi postupci smatraju ne samo nemoralnim i neprimerenim humanom društvu, nego se strogo kažnjavaju.128 Društveni činioci koji utiču na formiranje određene vrste morala su brojni, Neki teoretičari su smatrali da najveći uticaj ima tip društva (društveno-ekonomske formacije kod Marksa); drugi izdvajaju tzv. "mehaničko i organsko društvo" (Dirkem); treći ratničko i industrijsko društvo (Spenser); Četvrti "društvo" i "zajednicu" (Tenis); peti seosko i gradsko društvo, itd. Među činiocima morala ističu se i razne društvene zajednice (međudruštvene, crkva, čovečanstvo u celini i si.); potpune posebne zajednice (narodi, nacije, države), ili manje zajednice unutar društva; porodica, škola, naselje, dečije zajednice, profesije, klase i kaste; marginalne zajednice, udruženja i si. Na njegovo formiranje utiču i drugi društveni procesi (demografski, ekonomski, politički, vaspitni, procesi saradnje i borbe, i dr., pri Čemu je posebno važan ekonomski proces); i naravno sama ljudska kultura (religija, filozofija, nauka, običaji, pravo, umetnost), Uticaj navedenih društvenih činilaca na moral nije uvek isti, već se menja u zavisnosti od istorijskih prilika. To se najbolje vidi kroz uticaj religije i crkve koji je danas svuda manji nego npr. u Srednjem veku. U oceni društvene funkcije morala polazi se od pretpostavke da je svaki čovek moralno biće (mada postoje i tzv, moralni monstrumi, odnosno pojedinci koji nemaju razvijenu moralnu svest) i da moralom čovek sam sebe bira, tj. slobodno određuje kakav će biti. Međutim, budući da se društva međusobno veoma razlikuju, svaki pojedinac pravi svoj ideal moralnosti (čoveštva) prema sopstvenim uslovima, zbog čega moral ne može biti univerzalan, već autonoman. Moral je norma koju čovek sam sebi zadaje i usvaja i sankcioniše je snažnom unutrašnjom sankcijom (griža savesti). Zbog toga, moralan čovek ima snažan integritet, jer poštuje ono što je sam sebi naredio i ne treba mu nikakva spoljašnja kontrola. U tom smislu, moral unosi neophodnu sigurnost u odnose među članovima društva, bez čega ono ne bi moglo ni funkcionisati ni opstati. Zato se može reći da je moral pouzdaniji od prava, iako je pravo preciznije i ekspjicitnije ("Sociološki leksikon", str. 628).

128

Džuverović, str. 111

236

Osi javi sociologije

Već srao rekli da su praksu ljudskog ponašanja, a kasnije još i nauku o ponašanju, stari Grci nazivali ethike tehne. Vremenom se ta sintagma skratila izostavljanjem reci tehne (veština, znanje) pa je ostalo samo ethike™ Suštinski, etika traga za ispravnom odlukom i za ispravnim delovanjem, a ispravna odluka je odluka koja se može opravdati i iza koje odgovorno- stojimo. Svaki čovek u svom životu svakodnevno donose veliki broj najrazlicitijih odluka, pri čemu može da bira kakve će te odluke biti. On se nalazi pred pitanjem: šta treba da činim (moralno pitanje) i zašto treba nešto da činim (etičko pitanje)?

4.2. MORAL I RELIGIJA Nisu retka gledišta koja ističu posebnu vezu morala i religije i koja smatraju da moralna svest i praksa proizilaze iz postojanja boga i crkvenih dogmi, odnosno da je moral čvrsto vezan za religiju i religijske postulate, U skladu s tim je i razvijana svest o posebnoj važnosti religije u formiranju moralnih normi i morala uopšte, što je samo delimično tačno. Kao što je ranije istaknuto, prvi precizno formulisani moralni kodeks religijskog karaktera predstavlja poznatih deset božijih zapovesti Mojsijevih. Tih deset božijih zapovesti pokazuju kako se religija imperativno postavljala kao apologija svetosti i božije neprikosnovenosti, ali i kako je ona odlučno uticala na formiranje odgovarajućeg morala. Kod vernika su ovakve i slične zapovesti, formulisane u formi moralnih normi, dublje prodirale u svest nego one norme koje su se stvarale u samom okruženju vernika (jer u prvom slučaju one su dolazile od "više sile", božanskog bića - prema kome su oni osećali strah, neizvesnost i nadu u samilost),83 Neki sociolozi posebno izdvajaju dve dimenzije preko kojih se ostvaruje uticaj religije na moral. Prva je vezana za činjenicu što vera pruža jedan pogled na svet, jednu sliku sveta u celini, koju kad čovek prihvati, ona ne može da ne utiče i na njegov moral, jer moral je tesno vezan sa slikom sveta koju moralni subjekt usvaja. Druga dimenzija proizilazi iz težnje svake religije da stvori sopstveni moral, koji smatra izrazom božije volje i apsolutno obaveznim. "Ona taj moral stavlja iznad svih drugih i zahteva da ga Čovek bezuslovo poštuje. Na taj način se moral uklapa u veru, više ili manje potpuno, i nastaje jedna vrsta verskog morala. U svakom slučaju, vernik ne može da se oslobodi uticaja vere na moral, ma koliko se inače razlikovao ovaj od vere." 84 Ipak, i pored svega rečenog, moral se razlikuje od religije po više obeležja. Pre svega, dok je religijska svest i ponašanje uslovljeno višim svetom, "onostranim" silama pred kojima se čovek oseća bespomoćan i bespogovoran, dotle je mora) "ovostrana" pojava, spontano formirani sistem načela koje stvaraju sami ljudi i prema kojima se može biti

Rimljani su latinizirali termin (ethica) tako daje nastala reč etika. Istim se izrazom služi i većina evropskih naroda (etica, ethique, ethics, Ethik i si. ), Ciceron je pak rec ethos preveo na latinski kao mores (običaji u množini). 13e Džuverović, str. 112 84 Lukić, R., Sociologija morala, Beograd, 1974. str. 475 m

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

kritičan, pa čak ih i ne prihvatati. Kad prekrši verske norme čovek čini greh, povredu "svetog", a kad prekrši moralnu normu on čini povredu nečeg ljudskog i zbog toga oseća ili grižu savesti ili doživljava prekor, prezir ili bojkot od sebi ravnih ili sličnih ljudi. Mada se, u celini gledano, ne može potvrditi daje moral bezuslovno nastao iz religije, ipak je ona dosta uticala na stvaranje odgovarajućih (njenom učenju) moralnih normi. Mnoge od tih normi su i prihvatane kao "svete dužnosti", čime se izražava visok stepen prožimanja morala i religije i njihovog vezivanja za božanske činioce. U skladu sa takvim poimanjem moralnih/verskih normi i sankcije su vezivane za božanstvo, čime su dobijale veću težinu i važnost u regulisanju odnosa medu ljudima. To je nesumnjivo dokaz snažnog praktičnog dejstva religije kao moralnog arbitra, toliko potrebnog savremenom čoveku sve razapetijem između želja i mogućnosti i u sve većem iskušenju da poželi nešto Što je daleko iznad njegovih mogućnosti. A tada nastaje prekraŠaj koji je nesporno moralnog karaktera, a sve češće, srećom, i pravnog. Najupečatljiviju analizu utieaja etike na razvoj modernog kapitalističkog društva dao je do sada Maks Veber u svojoj čuvenoj knjizi "Protestantska etika i duh kapitalizma" (1905). On je pošao od stava daje protestantizam naglašavao autonomiju i nezavisnost pojedinca u odnosu na crkvu (Katoličku) i sveštenstvu. U donjem okviru ukazačemo na najbitnije elemente i aspekte utieaja protestantizma na kapitalizam. Protestantsko tumačenje Biblijskog pojma ljubavi prema Bogu i bližnjemu proizilazi iz doslovnog tumačenja originalnog biblijskog konteksta u kojem pojam "ljubav" dolazi od grčke reci „agape" koja se odnosi na delovanje ili služenje, a ne na strasti i emocije. Protestantima je dakle važan njihov poziv koji su kroz razne talente primili direktno od Boga, To je način na koji ih je Bog pozvao da kroz rad služe ljudima i društvu, što dovodi do prosperiteta pojedinca i čitavog društva, a samim tim i do veličanja božje slave na zemlji. Kalvinisti (reformisani hrišćani) su najviše isticali važnost takve svrhe rada, te moći samokontrole i discipline, kako bi se rad organizovao racionalno i sistematski. Zato se u radu nastoje koristiti samo ona sredstva koja vode prema nekom cilju kao svrsi. Zbog efikasnosti je važno da se ciljevi realizuju uz kalkulisanje minimalnih troškova, kako bi profit bio što veći. Asketski elementi takvog načina života su evidentni u štedljivosti i akumulaciji kapitala. Mada se verovalo da je bogatstvo bilo poshdica Božjeg blagoslova usmerenog prema napornom i legalnom radu, Mio je važno odricanje od uživanja u bogatstvu. Novac tako nije bio objekt uživanja i potrošačkih strasti, već sredstvo akumulacije kapitala i investicija, uz ostatak koji je služio zadovoljavanju egzistencijalnih potreba, te pomoći siromašnima, bolesnima i invalidima, Život predodređen za naporan i legalan rad je bio samo jedan ođ vidljivih načina na koji su kalvinisti potvrđivali veru kao dar Božje izabrane (predodređene ) milosti. A spasenje je dar Božje milosti. To je bilo najviše izraženo u puritanizmu, kao širem obliku kalvinizma, mada puritanci nisu pripadali Reformisanoj tradiciji. Time su u celosti bila odbačena sva iracionalna i magijska sredstva spasenja. Radje preuzeo jednu od važnih uloga u potvrđivanju pojedinaca u društvu i pred Bogom. Protestanti su zato zahvaljivali Bogu za sve blagoslove koje im daje, uključujući i materijalne. Time bogatstvo samo po sebi više nije greh, osim onda kada prelazi u uživanje i zavisnost, Čime novac postaje vrsta

238

Osnovi socio log i je

idolatrije. U protestantskoj etici nije postojala dilema o primatu Boga nad bogatstvom. Čovekje određen od Boga da bude upravitelj (menadžer) privatnog vlasništva. To vlasništvo pripada Bogu i ne služi za uživanje, već za rad. Zato Bog daje pojedincima vlasništvo kako bi upravljali, te razvijali i realizovali svoje kreativne potencijale. Rad je postao dužnost za sve one koji su sposobni da rade. S obzirom da je potrebna individualna odgovornost, neuspeh u radu ili odbijanje rada zbog lenjosti i siromaštvo takvih ljudi nisu imali opravdanje, Prosjačenja ikaritasisu bili zabranjeni, a pomoć siromašnima je bila reducirana samo na om koji zbog opravdanih razloga nisu mogli raditi i nisu imali mogućnost da steknu novac za egzistenciju. Važna je bila podela rada, zbog specijalizacije i profesionalizma u izvršavanju različitih poziva, što povećava mogućnost izbora i opšteg prosperiteta što većeg broja ljudi. Podela rada je kroz prisutnost različitih poziva posledica niza darova i talenata. Svako je odgovoran da otkriva vlastite ambicije i kvalifikikuje se kroz obrazovanje. Obrazovanje je zato imalo važnu ulogu u razvoju protestantizma. Na temelju njega se određuje poziv, te je važno da svako ostaje u njemu, bez namere da menja vlastitu poziciju. Time je utvrđena i razlika između ekonomske pozicije kapitalističke i radničke klase. Protestanti su smatrali da radnici najbolje mogu služiti Bogu kroz niži nivo bogatstva u odnosu na kapitaliste, jer radnici nisu zreli da podnose i iskušenja upravljanja i bogatstva. Puritanci su u potpunosti odbacivali bilo kakav oblik zabave i nepotrebnog odmora, ukoliko odmor nije služio fizičkoj kondiciji i pripremanju za nastavak rađa. Kalvinisti (reformisani hrišćani) su tolerisali umerene zabave i nisu radikalno i striktno održavali neke principe kao puritanci. Kao što vidimo princip rada je osnovni princip protestantske etike i proizlazi direktno iz Biblije, a položaj pojedinca u društvu nije strogo đeterm'misan socijalnom sredinom u kojoj je rođen, već njegovim talentima, snagom i upornošću kojom će se usavršiti u svom pozivu i tako steći materijalna dobra i društveni položaj.

Kultura kao sitš!ifia ljudskog društva

239

4.3. MORALNI I PRAVNI PRINCIPI DRUŠTVENOG ŽIVOTA Savremeni život može se, između ostalog, posmatrati kao dinamičan proces ostvarivanja različitih prava uz istovremeno ispunjavanje i različitih obaveza. Za regulisanje sve složenijih društvenih odnosa u savremenosti nije dovoljno postojanje samo labavih običajnih i moralnih normi, tj. ono ne može biti prepušteno samo dobroj volji, nahođenju pojedinaca i društvenih grupa ili promenjivom dejstvu javnog mnjenja. Za to su potrebna čvršća pravila i organizovanije snage koje će stajati iza njih. U toro smislu je formulisano mnoštvo društvemhnormi koje su sank- cionisane od strane države, a koje su označene pojmom prava. Kao Što i moral ima unutrašnje i spoljašnje elemente, tako ih ima i pravo. Spoljašnji elemement prava je monopol fizičke prinude, dok unutrašnji element čini njegova društvena funkcija. Uvođenje prava kao činioca koji će čvršće i trajnije regulisati odnose u nekoj zajednici ima za cilj da obezbedi opšta pravila ponašanja svih ljudi (jednakost pred zakonom), a ne samo pojedinih društvenih grupa (klasa, etničkih ili religijskih zajednica i sh), kao što je to slučaj sa moralom, običajima ili religijom. Pravo čvršće obavezuje ljude, jer iza njega stoje mnogo strožije sankcije = sankcije državne prinude (zatvor, globe, smrtna kazna, konfiskacija imovine, lišavanje određenih građanskih prava itd.). Ranije smo pomenuli da savremeni demokratski razvoj društva u sve većem broju država garantuje njenim građanima tzv. prirodna prava, od kojih su sledećih šest najvažnija: pravo na život; pravo na slobodu; pravo na imovinu; pravo na intelektuelnu svojinu; pravo na pravdu i pravo na pravnu državu. Budući daje država po svojoj definiciji društvena organizacija sa monopolom fizičke sile (odnosno prinude) onda je jasno da pravo kao instrument te organizacije (koja i formuliše pravne norme) ima daleko oštrije sankcije nego moral ili običaji. S druge strane, pravo i moral imaju i dosta zajedničkih svojstava. U stvari, mnoge moralne norme su slične ili istovetne sa pravnim normama, jer zakonodavci obično nastoje da pravne norme približe moralnim (pa čak i običajnim) normama društvene zajednice, kako bi one bile što prihvatljivije članovima te zajednice i stabilnije profilisale odnose unutar nje. Osim toga, preklapanje moralnih i pravnih normi može biti samo delimično, jer su retke moralne norme koje jednako važe za sve socijalne grupacije (klase, slojeve, etničke grupe, religijske konfesije i si.) kao što je slučaj sa opšte važećim pravnim normama. Isto tako, uticaj prava na moral je višestruk. "U jednom slučaju pravo teži da se poistoveti sa moralom, pa čak i da ga anticipira, U drugom slučju, neke moralne norme potvrđuju se pravnim normama (da bi efikasnije delovale), dok u trećem slučaju pravo može čak da utiče na slabljenje morala i moralne svesti, itd. U prvom slučaju reč je o težnji vlastodržca da oštrinu pravnih sankcija koliko god je moguće približe spontano formiranim moralnim sankcijama. Državna prinuda ima suviše loših strana da bije vlastodršci uvek rado primenjivali. Zato je za njih ideal da se pravo (a posebno neke njegove najvažnije norme) pretvori u moral i da na taj način postane dovoljno efikasno i bez potrebe za intervencijom države. U takvom slučaju se državna prinuda može 132

Džuverović, str. 115

240

Osnovi socio log i je

i dalje zadržati, te će odnosna norma, pored toga što je postala moralna, i dalje ostati pravna, samo što će biti mnogo manje prilike da se za njenU povredu primenjuje državna prinuda. Država i drugi politički činioci zato često ulažu svestan i organizovan napor da bi doveli do tog pretvaranja pravnih u moralne norme. Naravno, ove težnje mogu rezultirati i spontanim odbacivanjem nametnutih pravnih normi, tako da one i dalje ostaju samo moralne. Drugi oblik delovanja prava na moral mogli bi okarakterisati kao ucvršćivački. Naime, dešava se da društveni činioci procene kako bi neke moralne norme mogle imati značajno đejstvo na koheziju i ukupne odnose društva, ali da zbog stihi- jnosti i neorganizovanosti moralnih sankcija one ne daju željeni efekat. Zato oni mogu pravne norme formulisati tako da budu istovetne sa moralnim normama, faktički pretvarajući moralne u pravne norme. Ideja je da se kroz ovakvo pravno potvrđivanje morala, preko autoriteta države, pojača težina i važnost dotične norme. Treći oblik delovanja prava na moral vezan je zapravo za obrnuti efekat prethodno opisane težnje - da se moralne norme pretvore u pravne. Slabljenje morala pretvorenog u pravo sasvim je realno i proizilazi iz različite prirode prava i morala. Može se destiti da moralne norme koje se žele nametnuti pravnim sankcijama (tj. državnom prinudom) počnu još više slabiti, pa Čak i biti odbačene, jer ih ljudi doživljavaju kao nametnute, nemoralno upofrebljene od državnih instanci, U tom slučaju se kod ljudi javlja osećaj protesta ili pobune protiv zloupotrebe moralnih normi, budući da se u fluidnu sferu duhovnog stvaranja moralne svesti uvode grubi mehanizmi državne prinude. Kao što vidimo, odnos morala prema pravu dosta je složen, kao što je složen i njegov odnos prema običajima, religiji i drugim vidovima društvene svesti. Zato se u konkretnoj stvarnosti ne može apsolutizovati nijedan pojavni oblik ovih odnosa, već se mora stalno težiti sagledavanju celine svih tih odnosa"."3 Osim toga, u svakom društvu istovremeno egzistira više tipova moralnosti: tradicionalni, utilitarni, stvaralački, malograđanski, birokratski itd. s međusobno različitim uticajem na ukupno društveno ponašanje. Veoma je važno da svako društvo zna da prepozna sve te moralne oblike, njegove sadržaje, socijalne nosioce, snagu uticaja i posebno privlačnost za mlađe članove koji se nalaze u intenzivnom procesu socijalizacije i kulturne identifikacije. Pogrešno je, u ime lažne savremenosti, odbacivati sve vrednosti tradicionalnog morala, posebno u sredinama u kojima je on duboko m

Džuverovič, str. 115-116

ukorenjen. Uostalom, da li mogu biti prevaziđene vrednosti kao što su poštovanje srtarijih, posebno roditelja, privrženost porodici itd.? Da li moral vrlina zasnovan na integritetu ličnosti (nasuprot lieemerju); dosled- nosti (nasuprot prevrtljivosti); odanosti (nasuprot izdajstvu); iskrenosti (nasuprot dvoličnosti); hrabrosti (nasuprot kukavičluku); altruizmu (nasuprot sebičnosti) itd. može ikad doći u pitanje? Davno je mudri M. Miljanov podučavao daje hrabrost braniti sebe od drugih, ali druge braniti od sebe je - čojstvo. Takvu moralnu kategoriju sve je teže i dentifi kovati u savremenom svetu, ali ne zato što nije potrebna, nego zato Što se u dinamici savremenog života naprosto negde zagubila. Nažalost, stihija malograđanskog morala nas svakodnevno upozorava da još uvek ima puno ljudi sa veoma skromnim moralnim standardima koji svoje ponašanje upravljaju

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

prema njima znanim ciljevima za Čije ostvarenje su spremni upotrebiti krajnje nemoralna sredstva (laž, korupcija, mito, interesno lobiranje, poltronstvo, spletkarenje, potkazivanje, špijuniranje, podaničko puzanje, tračeve, klevete, neprincipijetnost itd.). Takvim ljudima je važno imati, a ne biti, oni su zbog svoje strasti posedovanja spremni učiniti brojna moralna nepočinstva od kojih su mnoga i krivična dela. Ali, više se plaše krivične sankcije (novčana kazna, zatvor, konfiskacija imovine itd.) nego moralne sankcije. Oni, jednostavno, ne prihvataju ili ne shvataju da "uz oeenu rezultata uvek mora ići i ocena načina na koji je taj rezultat postignut". Zbog toga je od posebnog praktičnog značaja proučavanje i jačanje tzv. profesionalnog morala. Pri tome, neke profesije imaju naročitu "moralnu težinu", kao što su profesija vaspitača i prosvetnih radnika, lekara, novinara, vojnika, sudija, sveštenika, naučnika, političara, menadžera, kao i još mnogo drugih, jer je njihov rad neposredno izložen javnom ocenjivanju, podložan je zloupotrebama, korupciji, tzv. sukobu interesa i drugim socijalnim patologijama. Za ukupno vrednovanje društvenog doprinosa koji daju nosioci ovih profesija, ali ne samo njih, neretko su važniji moralni kvaliteti i od same stručne kompetentnosti. Ali ti kvaliteti ne sine- ju da se izražavaju kao podobnost na račun stručnosti, tako da podobnost znači - poslušnost. Biti poslušan nesposobnjaković takođe je nemoralno kao i biti neposlušan sposobnjaković. Prvi stvara štetu jer ništa nije sposoban da uradi, a drugi čini Štetu (društvu) jer sve što uradi prigrabi za sebe, U poslednje vreme aktuelna je analiza tzv. poslovnog morala kao važne norme i rastuće obaveze i merila uspešnosti u savremenom biznisu. Pravila poslovnog morala se u, krajnjem, takođe zasnivaju na elementarnoj hrišćanskoj etici: "ne Čini drugome ono Što ne želiš da se tebi desi'. Ipak, uprkos svim pozitivnim stranama i prednostima primene etike u poslovnom ponašanju etički problemi se ipak javljaju, a neretko i uvećavaju. Postoji više razloga pojave tih problema85: Poslovna etika nije specijalan skup etičkih pravila koja se razlikuju od opštih načela etike. Poslovna etika je upravo primena osnovnih načela etike na poslovno ponašanje. Značaj poslovne etike u današnje vreme se dramatično uvećava. Pre svega, javno mnjenje očekuje od biznisa da pokaže visok nivo etičkih performansi i društvene odgovornosti. Zatim, tu je prevencija nanošenja štete društvu, koja ohrabruje preduzeča i zaposlene u njima da se ponašaju etički. Prihvatanje etičkog ponašanja preduslov je i zaštite preduzeća od zloupotreba neetički raspoloženih radnika ili neetički usme- rene konkurencije. Rečju, gde je etika, tu su i dostojanstvo zaposlenih, visok moral, visoka produktivnost, profitabilnost, ugled, reputacija, konkurentnost itd. Takode, sve su alctuelniji različiti aspekti ekološkog morala, odnosno poštovanja odgovarajućih ekoloških standarda i procedura koji obezbeđuju smanjenje ekoloških rizika koji pogađaju sve ljude, bez obzira na brojne razlike koje među njima inače postoje. Tržište kao ekonomski mehanizam, ali i kao realni socijalni 'medij' (i na strani prodavača i na strani kupaca uvek su konkretni ljudi, pojedinačno ili grupno), svakodnevno pokazuje, osim ekonomske i moralnu nesavršenost svoje "nevidljive ruke" (A. Smit). Idealizovan model slobodne tržišne privrede u prvi plan uzdiže ekonomsko preduzetništvo i Videti opširnije u knjizi: S.Pokrajac-DTomić, Pređuzetništvo, Alfa-graf, Novi Sad, 2008, posebno str. 77-84 85

242

Osnovi socio log i je

konkurenciju, a društveni odnosi postaju odnosi proizvodnje, ponude i potražnje, bezlični i bezosećajni. Čovek je sveden na običan broj, njegova ličnost postoji samo formalno; on je državljanin koji ima pravo na egzistenciju samo ukoliko je funkcionalan i koristan. On je sve nemoćniji i osuđen je na čekanje šta će se dogoditi. Već je dočekao kloniranje, eutanaziju, homoseksualni brak, humanitarno bombardovanje, pametne bombe, lude krave i mnogo drugih simbola "napretka" koji ga zapravo unazađuje. Zbog toga je potrebno razvijati i dosledno primenjivati sve zahtevnije moralne standarde i kriterijume zbog čijeg će nepoštovanja (neobuzdana komodifikacija i komercijalizacija svekolikog ljudskog rada u cilju sticanja profita) svaki prekršilac trpeti teške posledice u vidu dugotrajnog bojkota i masovne osude oštećene, prevarene i ponižene javnosti. A za stvarnog robnog proizvođača, koji presudno zavisi od svojih kupaca, ne može biti veće kazne ako izgubi njihovo poverenje. Ovi odnosi mogu se dobro regulisati i u okviru civilnog društva (npr. posredstvom raznih udruženja za zaštitu potrošača, ekoloških pokreta itd.) i dobar su primer koji pokazuje kako država nije baš svuda i uvek neophodna.

4.4. KORUPCIJA KAO "DRUŠTVENA BOLEST"

Pre svega, korupcija je opasna jer uništava odnos poverenja, kako u javnu vlast i državu, tako i u mogućnost poštenih građanskih i poslovnih odnosa. Ona ruši suštinu demokratije, a to je poverenje građana u njihove izabrane predstavnike. Uništava i ono što je presudno važno i potrebno u biznisu, a to je poverenje u poslovanju, Zemlja koja hronieno pati, između ostalog, od nestašice kapitala ne može računati na njegov priliv ako u njenom sistemu poslovanja sistematski deluje korupcija kao jedna od osnovnih poluga „organizovanog kriminala", tj. različitih mafijaških grupa, bile one zemljačke, zavičajne, kumovske, rođačke ili čak internacionalne. Reč korupcija dolazi od latinskog ,,con-rumpere", a znači doslovno „s-lomiti", „raz-biti", što ukazuje na razbijanje određene celine, nekog reda, a to znači prekid korektne društvene veze i odnosa, U tom smislu korupcija se ne tiče samo odnosa građana i javne vlasti, nego i odnosa između samih građana, u svakom poslu, pa tako i u poslovnom (preduzetničkom) poduhvatu. Svetska iskustva velikih korupcija i tzv. mega afera donedavno su se vezivala za razvijene kapitalističke privrede, A onda dolaze 90-te i početak tzv. tranzicije tzv, socijalističkih privreda u tržišne privrede, kada počinje i nova hronika korupcije sa starim načinima, ali i do tada nepoznatim repertoarom nemoralnog i kriminalizo- vanog privređivanja. Ključni proces unutar tranzicijskog projekta bila je svojinska transformacija, odnosno privatizacija društvenog vlasništva što je stvorilo novo, izuzetno plodno tlo za korupciju. Naravno, korupcije je bilo i u sistemu tzv. socijalističke privrede, ali to je bilo manje vidljivo, u stvari, bolje kamuflirano. Postoji puno razloga da se o korupciji govori stalno i svuda, čak i tamo gde je ona minimalno prisutna (teško je reći da postoji sredina gde je nema!), a najvažniji razlog leži u želji da se ona spreči i od nje odvrate svi sadašnji i potencijalni akteri, Osim toga, o korupciji treba javno govoriti, i zato Što je korupcija negacija prava i pravne države i što bitno ugrožava jednakost, motivaciju, solidarnost i sigurnost građana. Naime, uz pomoć

Kultura kao suši i na ljudskog društva

307

korupcije jedni postižu sve, a posebno ono na šta nemaju pravo, dok se drugima uskraćuje štošta, pa i najosnovnija prava. Ne srne se zaboraviti da Evropska unija energično traži od zemalja kandidata da se efikasno bore protiv korupcije i organizovanog kriminala. Takođe, o korupciji treba govoriti i zbog toga što uz pomoć korupcije u većinu tranzicijskih zemalja, a u Srbiju naročito, ne stiže samo losa roba i zastarela i prljava tehnologija, roba slabog kvaliteta ili čak opasna po zdravlje, već korupcija privlači i mnoge strane preduzetnike-predatore ili "uspeŠne zemljake iz inostranstva", "perače novca", špekulante svili vrsta I razne druge kriminalce koji zloupotrebljavaju neznanje, neiskustvo, a neretko i nepoštenje političkih moćnika i podmitljivih državnih službenika. Najzad, o korupciji treba govoriti i zato da bi se ta nesrećna pratilja mnogih pramena društva što bolje upoznala i odlučno i sistematski suzbijala. Srećom, brojni primeri uspešnog suzbijanja korupcije dokazuju kako se protiv korupcije može boriti, Potrebna je samo odlučnost i politička volja jer ona nije niti urođena niti neizleei- va bolest. Znači, osnovno je pitanje da li se protiv nje hoćemo boriti, sada i ovde — u korist građana, javnog interesa i opšteg dobra.

4.4.1. Staje, u stvari, korupcija? Rečju, korupcija je nezakonita radnja, u kojoj potkupitelj nudi materijalna ili nematerijalna dobra da bi uticao na određenu odluku političkog, odnosno javnog karaktera. Znači, korupcija je nezakonita trgovina u kojoj „prodavač" krši neko od pravila, koje bi upravo on morao da strogo poštuje i štiti. Naime, on stavlja na prodaju ovlašćenja, koje su mu drugi poverili i na taj način krši i zakon i dobre običaje, Nasuprot njemu stoji,đcupac", koji protivpravno nastoji postići nešto do čega na pošten način ne bi mogao doći, jer na to ne bi imao pravo. Najjednostavniju i naj- pribvaćeniju definiciju korupcije predložila je međunarodna nevladina organizacija Transparency International86 (osnovana 1993.) koja glasi: korupcija je zloupotreba javne službe u svrhu lične koristi. Tu je definiciju prihvatila i Svetska banka i neke druge globalne ustanove. Brojni su uzroci korupcije i oni se razlikuju od zemlje do zemlje. Oni proističu iz lokalnog okruženja i istorijskih prilika, upravne tradicije, kulturnog i političkog razvoja. Osim toga, korupcija se u tranzicijsko vreme javlja u mnoštvu oblika, ali i u naročitim prilikama, u kojima se u javnom sektoru najviše - krade, u privatnom ponajčešće - vara, a u susretu privatnog i javnog - podmićuje ili iznuđuje ("reketira")Među uzrocima i okolnostima koje pogoduju korupciji u tranzicijskim zemljama mogu se navesti sledeće: stari odnos prema svemu zajedničkom i društvenom kao tuđem; raspad sistema državnog, odnosno „društvenog" vlasništva i stvaranje atmosfere „slobodne grabežne utakmice" tokom privatizacije i denacionalizacije;

86

Videti web site; www.transparency.org

244

Osnovi socio log i je

nejasna, često protivrečna pravna pravila i „rupe" u zakonu, kao posledica bilo nepoznavanja materije koju treba pravno regulisati, bilo nameštanja za „zemljake", rođake i „naše drugove", partijske prijatelje itd.; previše pravnih pravila (hiperregulacija i ukrštanje nadležnosti); previše mogućnosti za diskrecionu ocenu od strane političkih i upravnih lica; nepostojanje javnog mnjenja i njegove nadzorne uloge; nepostojanje otvorenog tržišta kao mere i regulatora konkurencije; nepostojanje antimon opol skih i antikorupcijskih zakona.

Kultura kao suši i na ljudskog društva

* •

Pos toje i druge okolnosti i uzroci koji pogoduju korupciji, inače karakteristični za razvijene demokratske zemlje, ali koji se pojavljuju (prenose) relativno brzo i u tranzicijskim, „novim demokratijama": globalizacija ekonomije i internacionalizacija finansijskog tržišta; pojava „novih proizvoda", kojih ranije nije bilo na tržištu, kao npr. sport, narkotici, "belo roblje", itd. privatizacija nekih javnih službi (pošta i telekomunikacije, održavanja putne mreže, snabdevanje vodom, energijom i si.); decentralizacija, koja uvlači u javne poslove veći broj ljudi nego ranije, pa dovodi i do kumuliranja izbornih funkcija, što otežava transparentnost de- lovanja političara; finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja, koje u mnogim zemljama nije jasno regulisano,

4.4.2. Osnovne posledice i borba protiv korupcije Korupcija donosi brojne i raznovrsne posledice koje se mogu razvrstati u četiri osnovne grupe; političke, ekonomske, društvene i kulturne. Sto se tiče političkih poslediea već smo ukratko rekli: korupcija razara osnovni odnos poverenja između građana i političara, koji bi trebali pravedno i jednako zastupati sve građane, trošiti njihov novac i osiguravati njihove slobode, jednakost šansi i solidarnost. Znači, najvažnije je izgraditi i sačuvati autoritet institucija pravne države i Ideje jednakosti svih građana pred zakonom, a pre svega nezavisnost sudske grane vlasti. To je uvek prvo što potencijalne ulagače i preduzetnike interesuje. Ekonomske posledice su brojne, počev od toga da korupcija sprečava sigurno i racionalno investiranje, kako strano tako i domaće; ona usporava, ili čak onemogućava ekonomski razvoj i ograničava trgovinu; dovodi do nerazumnog i rasipničkog korišćenja javnih budžeta; korupcija podstiče „sivu ekonomiju, te smanjuje poreske izvore i prihode. Inače, ekonomske posledice mogu se analizirati na dva nivoa: a) makroekonomskom i b) mikroekonomskom. Na tzv. makroekonomskom nivou korupcija dovodi do gubitaka državnog, tj, budžetskog novca, kroz preskupu potrošnju (skupe koncesije, skupa oprema, nerazuman ili prevelik uvoz) i kroz olako zaduživanje na teret budućih naraštaja. Jedna od značajnih poslediea korumpiranosti državnih službenika i funkcionera ogleda se u odbijanju građana i preduzeća da uredno plaćaju porez. Nepostojanje ili slab nadzor nad korišćenjem javnog novca doprinosi slabljenju bankarskog sistema, posebno u pogledu gubljenja poverenja štediša, a opšta makro-ekonomska poslediea jeste cenovna nestabilnost i inflacija, koja najteže pogađa siromašne slojeve. Na mikroekonomskom nivou (preduzeća) korupcija uvodi poslovne ljude u fi- nansijski kriminal, u izbegavanje plaćanja poreza i carina, odnosno u "ekonomsko podzemlje'' A pošto u državni budžet ne pristiže poreski i ostali fiskalni novac, država ne upeva da "servisira" javne potrebe i službe. U takvim uslovima privreda, od transparentne i zakonite,

246

Osnovi socio log i je

polako klizi prema „sivoj ekonomiji", što sve pogoduje „kriminalnoj ekonomiji" i organizovanim mafijama formiranim po raznim osnovama (interesnim, plemenskim, rođačkim, političkim, regionalnim itd.). Ovakve prilike na makro i mikro ekonomskom planu nazivaju se sistemskom korupcijom. Razumljivo je da će investitori i bankari, kako javni tako i privatni, pobeči od sistemske korupcije iz zemalja u'kojima je korupcija postala način življenja i poslovanja. Oni znaju da če ih u korupcijskim zemljama svaka investicija koštati 20%, pa i više, nego što treba. Zato korumpirane države uspevaju privući ili samo spekulativni, često prljav novac, ili pak prljavu tehnologiju. Okolina i prirodna bogatstva su u zemljama sistemske korupcije česta, nepovratna žrtva "majstora" korupcije, koji ne mare za međugeneracijsku solidarnost ni za očuvanja prirodih dobara, ekonomskog suvereniteta zemlje i perspektive slobodnog i etičkog preduzetništva. U društvenom (socijalnom) smislu, korupcija povećava siromaštvo; ona najviše pogađa upravo najslabije i nezaštićene, jer ih, srazmerno njihovim prihodima, mnogo više košta, a neke im javne usluge i potpuno onemogućuje, jer nisu u stanju da plate korupcijske „tarife". Korupcija stvara i povećava nejednakost građana u svakodnevnom životu: u pitanjima školovanja, lečenja, raznih dozvola, nabavki itd. Korupcija otvara vrata organizovanom kriminalu i raznim mafijama, Takođe, korupcija je kočnica napretka, budući da zadržava stečene privilegije pojedinaca, na štetu opšteg prosperiteta, jer „legitimiŠe" individualno prisvajanje javnih dobara i bogatstava. Kulturološke posledice korupcije su, ipak, možda i najteže, jer deluju dugoročno na formiranje novog, izopačenog i nemoralnog stila ponašanja koji pruža loš primer svima, a posebno potomstvu. Korupcija obeshrabruje stvaralaštvo i predu- zetništvo onih, koji su voljni solidno i pošteno raditi, a to podstiče najtalentovani- je, posebno mlade ljude, da napuštaju zemlju. Mediji koji svakodnevno obaveštava- ju o najrazličitijim formama i "uspešnim korupcionaškim poduhvatima" nehotično mogu inspirisati nove potencijalne korupcionaše iz redova mlade generacije, posebno školske omladine. Naravno, nikako ne treba prećutkivati pojave korupcije, ali je važno da se uvek može izvući zaključak kako se ne isplati baviti korupcijom. Država mora činiti sve da pokaže da se ne isplati baviti korupcijom. Obe strane učesnice korupcionaškog procesa moraju biti žestoko sankcionisane. Eksproprijacija nezakonito stečene dobiti i imovine samo je jedna od mera. Već smo rekli da je korupcija stečeno, dakle "društveno proizvedeno", a ne urođeno, genetsko, zlo koje postoji u pojedincima i grupama. Samim tim, korupcija je izlečiva; dakle treba otklanjati njene uzroke. Pozitivnih primera takvog pristupa ima'svuda u svetu (Singapur, Čile, Hong Kong itd.) i svi oni govore daje potrebno biti spreman, uporan i dosledan, kako bi se postigli željeni rezultati. Čini se, nažalost, da su u tom pogledu tranzicijske zemlje najviše podbacile, tako da neke od njih i danas predstavljaju simbol korupcije. Kratak uvid u praksu antikorupcijskih strategija i politika zemalja koje su se u velikoj meri izborile sa korupcijom pokazuje da se mora poći od ozdravljenja/awe uprave. Konkretno, one su regrutovale visoko kvalifikovane službenike, koje su veoma dobro platili i dodelili im vrlo efikasne službe za primenu svojih odluka. Naravno, nije dovoljno

Kultura kao suština ljudskog društva

247

korupciju samo otkrivati i kažnjavati. To bi značilo tek udaranje po rezultatima i posledicama. U stvari, borba protiv korupcije traži višestran pristup 1 višestruku strategiju. Uspešna anti-korupcijska borba mora da zahvati pet osnovnih područja: • političku odgovornost, s pomoću javnosti i transparentnosti političkih odluka, te stvarno, fair takmičenje stranaka; jačanje državnih institucija: parlamenta - kroz javnu odgovornost postupke javne revizije korišćenja budžetskih sredstava; sudstva - kroz jačanje nezavisnosti sudova i sudija, te mogućnost ispitivanja budžetskih nepravilnosti; kroz nezavisno javno tužilaštvo i kroz striktno izvršavanje mera i kazni; vlade i javne uprave - kroz nadzor nad javnim konkursima, budžetskim novcem i javnom imovinom; * učestvovanje civilnog društva u javnom životu i uloga medija u javnim poslovima: udruženja građana i ostali oblici civilnog društva treba da šire informacije o korupciji, predlažu akcije, organizuju javna svedočenja, rasprave i objašnjavanja i tako postanu "saveznikom države" u borbi protiv korupcije; nezavisnost medija i njihova istraživačka uloga posebno'šu važni u an- tikorupcijskoj borbi; najzad, za uspešnost borbe protiv korupcije nužna je reforma javne uprave; ona se mora bazirati na razdvajanju funkcija privređivanja i donošenja propisa (regulisanja); na strogom nadzoru upotrebe javnih sredstava; na načelu „meritokratije", tj. sposobnih, visoko stručnih, motivisanih i pristojno plaćenih javnih službenika. Imajući sve to u vidu, jasno je da svaka zemlja treba odabrati vlastitu strategiju i prioritetna područja borbe protiv korupcije. U slučajevima tzv. „kupovanja države7' (od strane mafije, krupnog kapitala, stranih poslovnih lobija itd.) posebno treba pojačati političku odgovornost svih subjekata vlasti, a pre svega sudske vlasti, Takođe, potrebno je i neprestano edukovanje najšire javnosti i uporna medijska kampanja u cilju jačanje senzibiliteta javnosti na svaku pojavu korupcije, kako u privredi, tako i u svim javnim službama (obrazovanju, zdravstvu, upravi, policiji, pravosuđu itd.).

4.5. KRIMINAL I SOCIJALNA DEVIJANTNOST Svako ponašanje koje nije u skladu s normama i očekivanjima neke društvene grupe predstavlja devijantnost. U toni smislu pojam devijantnosti mnogo je širi od pojma kriminala. Ponekad odstupanje od uobičajenog ponašanja može čak imati i pozitivne efekte za šta se dobija pozitivna sankcija (nagrada). Primeri za takvu "devijantnost" su pojave izuzetne hrabrosti u ratu ili izuzetnih naučnih ili umetničkih ostvarenja itd. Ipak, u sociološkoj literaturi se pod pojmom devijantnost podrazu- meva ono ponašanje koje društvo ne može da toleriše, već dovodi do negativnih sankcija. Inače, u sociološkoj literaturi postoje najmanje četiri pristupa devijantnosti; 1. teorija strukturnog pritiska; 2. teorija kulturne transmisije; 3. teorija konflikata i 4. teorija etiketiranja. U nastavku, izvršićemo kraću analizu neprihvatljive društvene devijantnosti. Još je Dirkem rekao da je "društvo moralni fenomen" i upozorio da su ljudi tokom brzih socijalnih promena često nesigurni u pogledu toga šta se od njih očekuje. Dirkem je uveo i pojam anomija, kojim izražava stanje društvene dezorganizacije i njime izazvanog odsustva regulatornih funkcija. Zato je izuzetno važno da postoje društvena pravila koja

248

Osnovi socio log i je

predstavljaju opšte norme (zakonske, moralne, običajne, religijske itd.) ponašanja u određenoj društvenoj situaciji koja je uvek istorijski uslovljena, Svako odstupanje od tih normi predstavlja društvenu nepoželjnost i njihovim nosiocima se pripisuje devijantni identitet, Na taj način društvena većina (ili moćna grupa) ostvaruje svoju ideju dobrote (moralnosti) i zakonitosti (prava). U stvari, sankcionisanjem devijantnog pojedinca društvo obezbeđuje da se većina ljudi ponaša u skladu s vladajućim pravilima ponašanja, odnosno dolazi đo učvršćivanja neke društvene norme. Znači, devijantnost se može definisati jedino u odnosu na neki standard (moralni, zakonski), što znači da je ona relativna, tj. kulturno determinisana, dakle, različita je u vremenu i prostoru.135 Takvo stanovište zastupa i američki sociolog R. Merton koji kaže da devijantnost ne potiče iz "patološke ličnosti" nego iz kulture i strukture nekog društva. Tako npr. nekad se smatralo devijantnim da žene puše, piju, šminkaju se itd. Takođe, javno ispoljavanje homoseksualnosti još se u mnogim zemljama smatra odvratnom devijantnošću, mada je sve veći broj zemalja koje tu pojavu danas prihvataju i ne smatraju je devijantnom. Osim toga, postoje i takvi istorijski primeri koji pokazuju da sama društva stvaraju Koliko je relativno poimanje devijantnosti najbolje će ilustrovati sledeći primeri: Kod Eskima se smatra uobičajenim da se dragom gostu ponudi svoja žena, a kod muslimana je i razgovor o ženama nepristojan; homoseksualizam kod starih Grka smatrao se znakom otmenosti i prestiža, a danas se neretko tretira kao kažnjivo delo ili čak bolest (mada neke zemlje legalizuju tu pojavu); slavni Frojdje koristio kokain ne znajući da je to droga koja će kasnije biti strogo zabranjena; itd. veštačku devijantnost kako bi učvrstila neke svoje moralne (ili druge) norme do kojih im je u datom trenutku naročito stalo (progon "veštica" u nekim srednjeve- kovnim državama; antikomunistička histerija pedesetih godina prošlog veka u SAD; sadašnji "antiteroristički globalni rat" itd.). U tom smislu, mnoga samovoljna ponašanja nekih zemalja, članica tzv. međunarodne zajednice, takođe imaju obeležja devijantnosti i daju loš primer uređenosti sveta kao bitne pretpostavke njegovog razvoja i opstanka. S druge strane, zastupnici tzv. teorije etiketiranja, koji polaze od tzv. simboličkog interakcionizma, takođe tvrde da nijedan postupak nije po sebi devijantan, već ono "loše" u nekom postupku proizlazi iz načina na koji drugi ljudi deiinišu i ocenjuju taj postupak, Po ovoj teoriji gotovo svi ljudi imaju iskustvo tzv. primarne devijantnosti, tj. ponašanja koje krši neku društvenu normu, ali nije bilo izloženo socijalnoj kontroli (kršenje saobraćajnih propisa, sitne krađe, utaje poreza, alkoholisanje, preljube itd.). Međutim, etiketiranje devijantnih pojedinaca često izaziva tzv, sekundarnu devijantnost, a to je ona koju sami takvi pojedinci usvajaju kao odgovor na reakcije okoline, pogotovo ako etiketiranje nije bilo zasnovano na činjenicama. Etiketirani ljudi najčešće su odbačeni i izolovani, pa traže novu, sebi sličnu grupu frustriranih radi emocionalne podrške koja samo učvršćuje devijantnu sliku sopstvene ličnosti, čime se samo povećava otklon od "normalnog društva". Tzv. konfliktni pristup devijantnosti polazi od pretpostavke o postojanju suprotstavljeni h interesa različitih društvenih grupa (polnih, rasnih, klasnih, etničkih, političkih itd.) s tim da neke od njih imaju moć da donose i kontrolišu zakone i tako nameću svoje vrednosti i 136

Kultura kao suština ljudskog društva

249

norme čitavom društvu. To znači da zakoni nisu uvek neutralni, odnosno pravedni, nego štite interese i vrednosti određene društvene grupe. Što se tiče teorije kulturne transmisije, koju je inače zastupala tzv. Cikaška škola, polazi se od toga da se većina devijantnog ponašanja uči u primarnim grupama (porodici, grupi vršnjaka), zbog čega tu treba i usmeriti napor da se devijantnost drži 'pod kontrolom. Uopšte uzev, nijedan postojeći sociološki pristup devijantnosti ne pruža celovito objašnjenja tog fenomena, tako daje potrebno kombinovati više analitičkih postupaka. To je ponajviše zbog toga što razvoj savremenog društva takoreći svakodnevno donosi neke nove izvore, uzroke, oblike i nosioce devijantnog ponašanja. O tome slikovito piše i Gidens u svojoj "Sociologiji", Zbog toga što smatramo da se i u našem savremenom društvu ispoljava nedopustiv intenzitet i širi spektar najrazličitijih devijantnosti, od kojih su kriminal, posebno krvni i privredni, narkomanija, prostitucija, alkoholizam i mnoge druge, posebno izraženi i opasni, posvećujemo tom pitanju ovoliku pažnju. Mada Gidens tvrdi da "pojam prestupničkog ponašanja zapravo nije jednostavno deiinisati, kao što ni odnos između takvog ponašanja i kriminala nije uvek lako razumeti", mislimo da u našoj sredini to ne bi trebalo biti posebno teško. Među različitim vidovima prestupničkog ponašanja Gidens posebno izdvaja jedan potpuno novi: hakerizam. U poslednjih desetak godina, hakeri su se, iz neupadljive grupe kompjuterskih zanesenjaka, postepeno transformisali u daleko opasniju grupu prestupnika za koje se veruje da ugrožavaju satnu stabilnost informacionog doba. Napadi na važne web-stranice za elektronsku trgovinu u februaru 2000. godine izazvali su pravu "hakersku histeriju" u medijima, poslovnom svetu i kod međunarodnih zakonodavnih tela. Neke od najposećenijih adresa na internet u - kao što su Yahoo!, e-bay.com i Âtnazon.com - bile su satima van funkcije jer su njihovi server i bili bombardovani milionima lažnih zahteva koji su slati s kompjutera širom sveta. I pre nego što je iko uhapšen zbog ovog onlajn napada, svi su uperili prst u "kompjuterske hakere" - koji se opisuju kao mračna grupa mladih ljudi (uglavnom, muškaraca) "društveno neprilagođenih", koji izbegavaju kontakte s ljudima stvaranjem dvostrukih života iza anonimnih onlajn korisničkih imena. E. Giđens, Sociologija, 2002, str. 213 Međutim, hakeri ističu da se veliki broj njihovih aktivnosti ne može smatrati krivičnim delom. Oni polaze od uverenja da sve informacije treba da budu slobodne i da pristup svim kompjuterima treba da bude potpuno neograničen. Ovo naročito zastupaju tzv. crackeri (razbijači kompjuterskih programa) koji brane hakere od, kako oni kažu, neopravdanih novinarskih napada. Hakeri su prevashodno zainteresovani za istraživanje krajnjih dometa kompjuterske tehnologije, pokušavajući da otkriju slabe tačke sistema, kao i da ustanove do kojih granica je moguće provaliti u druge kompjuterske sisteme. Kada se te slabe tačke otkriju, "hakerska etika" nalaže da se informacije javno objave. Mada su hakeri uglavnom mlađi ljudi, najčešće tinejdžeri, mnogi od njih čak su i stručni konsultanti velikih korporacija i vladinih ustanova, gde pomažu u zaštiti njihovih kompjuterskih sistema od spoljašnjih upada, ali, neret- ko i pripremaju upade u tuđe baze podataka. Ipak, "hakeri smatraju da su nepravedno žigosani poslednjih godina, jer se izraz "haker" široko - i netačno - primenjuje na sve veći broj kompjuterskih "razbijača" (icrackers) koji

250

Osnovi socio log i je

uništavaju web-stranice na Internetu, čine onlajn krivična delà i na druge načine napadaju kompjuterske sisteme,

4.5,1. Delinkvencija kao socijalna patologija Proučavanje kriminala i prestupničkog ponašanja (delinkvencije) jedna je od najkontroverznijih i najsloženijih oblasti sociologije. Ono nas podučava da niko od nas nije do kraja normalan, kao što bismo inače voleli da mislimo. Isto tako, ono nam pomaže da na ljude, Čije ponašanje možda izgleda nerazumljivo ili neobično, gledamo kao na razumna bića, kad shvatimo zašto se ponašaju na takav način.'37 S druge strane, mnogi marksisti - prema navodu Haralambosa i Holborna (str. 384) tvrde da kapitalistički način proizvodnje u kojem "riba jede ribu" i koji ima za cilj maksimiranje profita i akumulaciju bogatstva, naprosto donosi zločin kao prirodnu posJedicu ponašanja motivisanog privatnim ekonomskim interesima. Ukratko, kapitalistička konkurencija donosi agresiju, sukob i neprijateljstvo, a za gubitnike frustraciju i latentnu delinkvenciju, tako da će, prema ovim teoretičarima, prestu- pničkog ponašanja biti sve dok bude kapitalizma slobodne konkurencije. Uopšte, delinkventne aktivnosti mogu biti trojako usmerene: protiv imovine i vlasništva; protiv tela, ličnosti i lične slobode; protiv društvenih običaja. Sve su to krivična dela kojapođležu krivičnoj odgovornosti. Kada su izvršioci takvih dela ma- loletna lica, tada se takvo društveno neprihvatljivo i devijantno ponašanje označava terminom maloleinička delinkvencija, a lice koje to čini maloletnim delinkventom. Prestupničke radnje mogu biti izvedene individualno (pojedinačno), u parovima ili u manjim grupama. Pojavi i širenju maloletničke delinkvencije posebno doprinose krizna razdoblja društva, posebno ratne i ekonomske krize. Fenomen subkulture, određeni milje u kojem se druže i odrastaju mladi, smatra se glavnim uzrokom maloletničke delinkvencije. Inače, u literaturi se obrađuje više različitih vrsta i tipova delikventnog ponašanja. Tako npr. L.E. Hewitt i L,R. Jenkins nude trodelnu klasifikaciju delinkvencije: 1. agresivno asocijalno ponašanje (okrutnost, stvaranje nereda, izazivanje haosa); 2. socijalizirano delinkventno ponašanje (krađa u grupi, izostajanje iz škole, skitnja); 3. inhibirano ponašanje (stidljivost, apatija, iritabilnost), Sto se tiče uzroka pojave delinkvencije oni se mogu grupisati u dve grupe. U prvu grupu ubrajamo tzv. makro faktore, kao što su: društvena reakcija (moralna panika, rat protiv kriminala, povećavanje represije i kršenje ljudskih prava, uvećavanje ukupnog kriminala); ekonomski faktori (nezaposlenost, nestalnost prihoda, nemogućnost plaćanja troškova i otplate dugova itd.); rat i njegove posledice; politički faktori (odnos elite na vlasti prema zločinu; politika nabavke oružja; tolerantnost prema drugačijima unutar svoje zemlje i si.); medijske slike, poruke i sadržaji; društvena pokretljivost ~ migracije, urbanizacija. Druga grupa faktora obuhvata tzv. mikro faktore, a pre svega: porodične prilike i odnose (roditeljsko zanemarivanje dece, a posebno nasilje nad decom, upućuje ih na traženje podrške u subkulturnim grupama); škola (neuspeh, nasilje, učenje modela ponašanja i si.); materijalni problemi (siromaštvo, raskorak između potreba, želja i mogućnosti); vaspitno

Kultura kao suština ljudskog društva

251

nepovoljne situacije (prepuštenost ulici, delinkventno društvo); neorganizovano slobodno vreme. Ovim faktorima treba dodati i jedan posebno važan faktor, nastao kao rezultat ranijeg sadejstva makro i mikro faktora, a to su osobine ličnosti maloletnog delinkventa. Tu se misli na složen splet različitih karakternih, vaspitnih, socijalnih i drugih osobina koje opisuju neku konkretnu ličnost prekršioca, a pre svega na njegovu emocionalnu i socijalnu nezrelost, egocentričnost, nasilnost, nesposobnost stvaranja bliskog kontakta s okruženjem i osobama s kojima živi. Treba imati na umu da među delinkventima ima mladih osoba koje boluju od psihoza ili ispoljavaju snažne pihopatske smetnje i poremećaje. Takođe, mnogi su alkoholičari ili narkomani. Svi oni se snažno odupiru kontroli i svakom pokušaju menjanja njihovog ponašanja. Delinkventi su destruktivni, impulsivni, surovi, osvetoljubivi, tvrdoglavi, nasilni i okrutni kad im se neko suprotstavi. Sve to daje puno povoda da se ova socijalna patologija, koja se, nažalost, opasno brzo širi svuda u svetu (globalizacija prestupništva i kriminala) pažljivo proučava i stavi u red prioritetnih državnih zadataka. Naše društvo, u kojem pored gore navedenih faktora, deluju i faktori koje donosi problematično sprovođena tranzicija iz socijalističkog u kapitalističko društvo (sa svim pratećim iskušenjima) spada u red onih u kojima je delinkvencija veoma prisutna, Što zahteva energičnu akciju države, a pre svega bolji obrazovni sistem, viši nivo ekonomske razvijenosti i zaposlenosti, bolji pravosudni sistem, kvalitetnije medije itd.

4.5.2. Izazovi kriminalizacije savremenih društava Uspon neoliberalne kapitalističke paradigme u poslednjih nekoliko decenija nepobitno potvrđuje i stalan rast krupnog i organizovanog kriminala. Obim tzv. korporacijskog kriminala nadmašuje sve do sada doživljeno u svetu biznisa: megabankrotstva zbog kriminalnih zloupotreba ovlasćenja vodećih menadžera (npr. krah američkog "Enrona", šeste po veličini industrijske kompanije u svetu, čiji je prihod 2000-te iznosio preko 138 milijardi dolara; krah "Worldcom"-a kao i mnogo drugih većih ili manjih preduzeća i banaka; piramidalna shema bivšeg predsednika Njujorške berze koji je oštetio svoje štediše za preko 50 milijardi dolara itd.); korupcije; podmićivanja; sprega privrednika i političara; namešteni tenderi; berzanske špekulacije (SoroŠeve intervencije na azijskim tržištima kapitala 1998.); ilegalna trgovina oružjem, nuklearnim i drugim strateškim materijalima, visokom tehnologijom itd,; falsiiikovanje deklaracija o sastavu hrane (GMO zabranjeni genetski modifikovani organizmi) i lekova; trgovina ljudima; i još mnogo mnogo drugih nedopuštenih, ali profitno neodoljivo privlačnih devijacija u toliko glorifikova- nom slobodnom trgovanju.13* Nije ni potrebno isticati da je savremena tehnologija i u ovu oblast poslovnog kriminala donela nove, neslućene mogućnosti, od toga da se mogu praviti besprekorni falsifikati novca i vrednosnih papira, raznih pravnih dokumenata itd,, do direktnih upada u razne elektronske baze podataka, otkrivanja poslovnih tajni, krađa tehničke dokumentacije, planova itd.

252

Osnovi socio log i je

Međutim, "prestupničko ponašanje i kriminal nisu sinonimni pojmovi, iako se u većini slučajeva poklapaju. Već smo istakli daje pojam devijantnosti mnogo širi od pojma kriminala, koji se odnosi samo na nedopustivo ponašanje kojim se krši zakon. Takođe, istakli smo da mnogi oblici devijantnog ponašanja nisu kažnjivi po zakonu. Tako, na pri me r, studije o devijantnosti mogu ispitivati potpuno različite pojave kao što su nudizam, rejv kultura, razne legalne verske sekte, gej pojave itd. Proučavanjem kriminala i prestupniČkog ponašanja bave se dve posebne, ali srodne discipline. Kriminologija se bavi oblicima ponašanja koji su kažnjivi po krivičnom pravu. Kriminologe često interesuju metode za merenje zločina, kretanja stopa kriminala, i politika usmerena na smanjivanje kriminala u okvirima društvenih zajednica. Sociologija prestupniČkog ponašanja oslanja se na istraživanja u krimi- nologiji, ali isto tako istražuje i ponašanje koje je izvan domena krivičnog prava. Sociolozi koji proučavaju prestupničko ponašanje pokušavaju da ustanove zašto se izvesni oblici ponašanja smatraju devijantnim u širem smislu, i kako se pojmovi takvog ponašanja različito primenjuju na ljude unutar društva. Na taj način, izučavanje prestupniČkog ponašanja usmerava našu pažnju na društvenu moć, kao i na uticaj društvenih klasa, odnosno, podelu na bogate i siromašne. Kada proučavamo devijantnost ili poštovanje društvenih pravila ili normi, uvek moramo imati na umu, o čijim pravilima je reč? Kao što ćemo videti, na društvene norme snažno utiču podela moći i klasna pripadnost."87 Poznati kriminolozi I Tejlor, P. Walton i Dž. Jang nude radikalnu alternativu dotadašnjim teorijama zločina i devijantnosti polazeći od neomarksističkog stava da su u korenu zločina nejednakosti u bogatstvu i moći između pojedinaca a koje proističu iz prirode kapitalističkih društava. Njihova Nova kriminologija (1973.), zasnovana je na pristupu da zločinac svesno krši zakon u želji da stvori sliku o sebi, a ne zbog dejstva biologije, pripadanja nekoj subkulturi, etiketiranja ili siromaštva. I u novom izdanju (1998.) brane svoje osnovne teze od pre četvrt veka U literaturi postoje brojna objašnjenja zbog čega dolazi do devijantnog ponašanja pojedinaca. Osim bioloških i psiholoških objašnjenja, postoje i mnoga druga od kojih smo već izdvojili četiri sociološka pristupa za koja Gidens kaže da su imala velikog uticaj a u okviru sociologije devijantnog ponašanja: funkcionalističke teorije, interakcionističke teorije, teorije konflikta i teorije kontrole. Što se tiče biološkog tumačenja polazi se od stava da se izvor krivičnih dela i prestupniČkog ponašanja nalazi u urođenim osobinama pojedinaca. Gidens navodi tumačenje italijanskg kriminologa Cezara Lombroza, iz 70-ih godina 19. veka, koji je smatrao da se kriminalni tipovi mogu prepoznati po određenim anatomskim karakteristikama. "On je proučavao izgled i fizičke karakteristike kriminalaca, kao što su oblik lobanje i čela, veličina vilice i dužina ruku, i zaključio da one odražavaju crte koje su se zadržale iz ranijih faza evolucije čoveka. Lombrozo je priznavao da društvo može vršiti uticaj na razvoj kriminalnog ponašanja; ipak je većinu kriminalaca smatrao biološki degenerisanim ili slaboumnim. Budući da nije došlo do njihovog potpunog razvitka kao 87

Gidens, str. 216

Kultura kao suština ljudskog društva

253

ljudskih bića, oni teže da se ponašaju na način koji nije u skladu sa društvenim principima i normama". Osim toga, ovaj autor je istraživao i biološke determinante izv. muškog i ženskog zločina. Za žene je utvrđeno da nisu bile prave biološke zločinke, ali da zločine Čine zbog umanjenog osećaja za moral, sklonosti osvetništvuri ljubomori. On kaže da te nedostke neutrališu pobožnost, majčinstvo, pomanjkanje strasti, polna hladnoća, slabost i manje razvijena inteligencija. Mada su svojevremeno ovakve Lombrozove ideje bile potpuno odbačene, one se i danas ponegde javljaju kao pokušaji objašnjenja tako krupnog društvenog problema kao što je prcstupničko ponašanje. U literaturi se često pominju istraživanja zločina i zločinaca (Wiliam Sheldon: Varieties of Delinquent Youth) koja osim bioloških razlika uzimaju u obzir i razlike u temperamentu delinkvenata i pri tome se razlikuju tri osnovna tipa ljudi: musku- larni, aktivni tipovi (mezomorfni), po teoriji, agresivniji su i snažniji, pa, prema tome, i više skloni delinkventnom ponašanju nego oni koji su mršaviji (ektomor- fni) ili, pak, puniji (endomorfni). I ovi stavovi dosta su kritikovani. Čak i kad bi postojala opšta povezanost između tipa telesnog sastava i delinkvencije, ovim se nikako ne dokazuje uticaj naslednog faktora. Neki pojedinci možda su više skloni razdražljivom i agresivnom ponašanju, i to se može odraziti u onim krivičnim de- lima u kojima dolazi do fizičkog napada na druge. Ipak, zaključuje Giđens (str. 217), ne postoji siguran dokaz da se lične osobine, na ovakav način, nasleđuju, a čak i đa je tako, njihova povezanost sa krivičnim delima bila bi isuviše daleka. Zbog toga se moraju uzeti u obzir i psihološka tumačenja različitih "abnormalnih mentalnih stanja". Neki autori (npr. Hans Eysenck) smatraju da je uzrok kriminaliteta u kombinaciji nasleđenih ličnih osobina i socijalizacije u ranom detinjstvu. Pravi se razlika između dva ličnosti: ekstrovertnih, koji su otvoeni prema društvu, skloni su uživanjima i zabavi, agresiji i gubitku samokontrole; introvertmh, koji su tihi, rezervisani i povučeni, osećaje drže čvrsto pod kontrolom i retko se ponašaju agresivno. Znači, kao i kod bioloških tumačenja, psihološke teorije krivičnog delà dovode u vezu devijantno ponašanje s pojedinačnim ljudima, a ne sa društvom u celini. Međutim, dok se biološke teorije usredsređuju na fizičke karakteristike koje nekog pojedinca čine predodređenim za krivično delo, psihološka gledišta zasnivaju se na posebnim tipovima ličnosti koje karakteriše npr. "slaboumnost" i "moralna izopačenost". Takva abnormalna mentalna stanja mogu biti nasledna, zbog čega, ili neko može biti sklon zločinu, ili može imati probleme u procesu socijalizacije, Osim toga, kod manjeg broja pojedinaca, razvija se amoralna ili psihopatska ličnost. Psihopatske ličnosti jesu ljudi koji su povučeni u sebe, bez ikakvih emocija, oni koji postupaju impulsivno i retko imaju osećaj krivice. Neke psihopate uživaju u nasilju radi samog nasilja. Pojedinci sa psihopatskim osobinama zaista ponekad počine teške zločine, ali se pravi problemi javljaju u vezi sa određivanjem pojma psihopate. Uopšte uzev, psihološke teorije o kriminalitetu, u najboljem slučaju, mogu objasniti samo neke aspekte zločina. I biološka i psihološka tumačenja kriminaliteta polaze od stanovišta da je devijantnost znak nečeg "lošeg" u pojedincu, a ne u društvu. Po ovim teorijama krivično delo nastaje pod uticajem faktora koji su van kontrole pojedinaca, a nalaze se ili u njegovom telu ili u njegovom umu. Sociolog David Matz zato smatra da su, pojedinačno posmatrano, biološki, psihološki i kulturalni pristupi devijantnosti nepotpuni i jednostrani i da ih treba objediniti u jedinstven

254

Osnovi socio log i je

koncept mehanizma stvaranja devijantnog pojedinca. Pri tome, on razlikuje tri grupe činilaca devijantne 'karijere': afinitet (predispozicija za kršenje normi); afilijacija (deformisana društvenost) i označavanje (osuda i trajno obeležavanje ili 'stigmatizacija' prekršioca). Međutim, kada bi kriminologija mogla uspešno da utvrdi uzroke zločina, bilo bi olakšano i "lečenj©"" tih uzroka. U tom pogledu, obe teorije krivičnih dela, i biološka i psihološka, po svojoj prirodi su pozitivističke. A to, zapravo, znači da, ako se naučne metode primene na izučavanje društvenog sveta, moguće je otkriti osnovne istine o tom svetu. U slučaju pozitivističke kriminologije, ovo je vodilo mišljenju da empirijska istraživanja mogu tačno ustanoviti uzroke krivičnih dela i, sledstveno tome, dati predloge kako da se ona iskorene. Nažalost, to nije tako jednostavno i danas je sve teže otkriti prave uzroke zbog kojih nastaju kriminalna dela kojih je sve više i koja su sve neobičnija i bizarnija i koja sve više čine pojedinci ili organi- zovane grupe za koje ne vrede objašnjenja ni bioloških ni psiholoških teorija. Sve to je doprinelo porastu metodološke saglasnosti različitih teorijskih pristupa koji zločin vide kao društvenu pojavu koja se temelji na interakciji četiri ključna elementa: žrtve; prekršioca; države i javnosti. O tome govori i donja slika (prema: Sociology Review, febr. 1993.): država -* ----------------------------------------------------------------- javnost

Slika 4: Četvorougao zločina

Kriminalizacija savremenih društava, svakodnevno dobija i nove sadržaje i nove forme i svakako predstavlja područje socijalne patologije koje zaslužuje najveću moguću analitičku pažnju, a sve u cilju nalaženja što boljeg (i bržeg) društvenog odgovora na takvo ponašanje pojedinaca. Društva u tranziciji posebno su izložena brojnim devijantostima, posebno u procesima privatizacije i afirmacije tržišnog načina privređivanja Što mnogim pojedincima donosi velika iskušenja i moralne izazove kojima neretko ne uspevaju odoleti. Nagon za bogaćenjem, za moć i vlast snažno je "gorivo" koje pokreće delinkventnost različitih, vrsta: od korupcije, mita, 'pranja novca', reketiranja, nepotizma, šverca jtđ., sve do ubistava, atentata, terorizma, otmica, preprodaje ljudi, prostitucije, sajber kriminala itd. Ni represija, ni edukacija, ni apeli, ni pretnje ni bilo koja državna ili crkvena mera neće puno vredeti ako se ne otkriju dublja društvena žarišta delinkventnosti, a ona se, možda, nalaze u karakteru novog društvenog modela kojem tranzicjske zemlje toliko teže i prilično neoprezno i neselktivno mu hrle u susret Ali, razume se, to ne isključuje obavezu svakog od nas da mora učini znatno više na planu primarne socijalizacije, dakle u porodici i školi, a

m

Osnovi sociologije

onda i ličnim primerom ponašanja u širem socijalnom okruženju. Mediji bi, a posebno televizija, takođe, mogli značajno dopri- neti afirmaciji pozitivnog ponašanja, a ne pretežno devijantnog, ako bi, za početak, samo upola manje prezentirali slike najrazličitijih zločina (individualnih, grupnih, državnih) koje neke pojedince i grupe mogu podstaći da urade to isto, ili "još bolje", verujući možda da je to Čak 'hrabro', 'plemenito', 'muški', 'pravedno' ili iz nekog drugog razloga opravdano i dopušteno,

4.5.3. Terorizam kao vid kriminalizacije društva Fenomen terorizma je već toliko prisutan u našoj svakodnevnoj percepciji života zbog čega on, osim akademskog diskursa, zaslužuje i šire objašnjenje. Tek je nekoliko godina dvadesetprvog stoleća prošlo, a ono je već jasno obeleženo kao "doba terorizma". Napadi 11. septembra 2001. označili su ključnu prekretnicu u istoriji SAD, a takođe i globalne geopolitike. Amerika je objavila daje njen glavni prioritet "rat protiv terorizma" te se u skladu s tim menja i njena unutrašnja, nacionalna i međunarodna politika.*40 U ime "terorizma" vode se ratovi, menja se geopolitička dinamika, Amerika agresivno uspostavlja svoju tradicionalnu imperijalnu ulogu prkoseći međunarodnom pravu i svetskim telima, a država žrtvuje ljudska prava141 zbog "bezbednosti". ICao jedna od najčešće korišćenih reci savremenog novogovora "terorizam" je i jedan od pojmova koji se najčešće zloupotrebljava, što znači da se svi koriste tim pojmom, ali ga ne razumeju svi na isti ili barem sličan U svom obraćanju naciji nedugo nakon napada 11, septembra američki predsednik je 32 puta pomenuo reci "teror", "terorizam" 1 "terorist", a da nijednom nije objasnio šta pod njima misli. U literaturi se, inače, može naći podatak da postoji preko 100 različitih definicija terorizma. H!Za vreme tadašnje vlade protivnicima, demonstrantiraa i kritičarima uskraćuju se ustavna prava, nadziru se, maltretiraju, tuku, smeštaju u zatvor, te ih se kleveće i naziva izdajničkim zaverenicima i teroristima 140

Kultura kao suština ljudskog društva

257

način. Semantički sporovi se vode oko toga šta je to tačno terorizam; šta ga uzrokuje; ko u njemu učestvuje; da li teroriste treba razlikovati prema namerama, ideologijama, metodama ili metama; itd. Ništa manje nisu sporna i sledeća pitanja: da li se terorizam odnosi na nasilje prema jednoj ili više osoba; kako možemo razlikovati moralno krive teroriste od legitimnih gerilaca, pobunjenika, protivterorista i boraca za slobodu; da li terorizam mora biti politički motivisan ili je terorizam i slučajan napad pun mržnje? Ako mora biti politički motivisan, Staje to onda ta. "politička motivacija"? Spadaju li u terorizam uz pravo nasilno delovanje i pretnje nasiljem? Koliko je za pojam terorizma važno nastojanje da se stvori psihološko stanje straha i zastrašivanja, čime se sprečava sloboda delovanja i lični mir? Osim toga, ne treba da se izostave još dva važna aspekta nasilja: državni terorizam i terorizam pod državnim pokroviteljstvom, te ljudski terorizam nad životinjama.1*1 U eri novih tehnologija neophodno je dati i preciznu definiciju tzv. "cyber- terorizma", ali i "bioterorizma" (korišćenje biološkim agensima kako bi se zarazio veliki broj ljudi), zatim "agroterorizma" (koji se koristi patogenima za uništavanje useva, stoke i živine) itd. Veoma je važno da se uvek ima u vidu činjenica da su" "nasilje" i "terorizam" dva različita pojma, iako se manje-više upotrebljavaju u istom značenju. Naime, svaki oblik terorizma uključuje nasilje, ali nije svako nasilje terorizam, Na primer, nasiljem se možemo koristiti u slučaju samoodbrane. Ali, oni koji imaju monopol na moć i medije imaju monopol i na značenje; oni mogu širiti lažne definicije terorizma koje postaju široko prihvaćene i internalizuju se kao zdravorazumske. Pri tome, nastavlja se rasprava tipa: ako je terorizam povezan s nasiljem koje se namerno nanosi nevinim osobama s ideološkim, političkim i ekonomskim motivacijama, te ako su životinje takođe "osobe" - nosioci života da li je ljudski rat protiv životinja takođe terorizam. Dakle, još uvek ne postoji jedinstvena, univerzalno prihvaćena definicija terorizma, a najverovatnije je neće ni biti. Ključni aspekti terorizma - kao što su politički ili ideološki motivi, nasilje, napadi na civile, zastrašivanje kao svrha, pramena ponašanja kao cilj relativno su jasni, no pokušaj da ih se oblikuje u jasnu i kompaktnu definiciju koja bi bila objektivna pokazao se kao ogroman izazov. Niti jedna definicija terorizma, čak ni ona koju podržavaju nesporno slobodoumni ljudi kao što je npr. Čomski, nikada, npr. nije uzela u obzir ljudski rat protiv životinja. Važnost postojanja tačne i prihvatljive definicije terorizma danas je izuzetno velika. Nejasne definicije terorizma daju vladi veću slobodu, odnosno mogućnost za zloupotrebe i za progon onih koji joj se suprotstavljaju, a najopasnije je ako se legitimira aktuelni globalni antiterorizam kao svojevrsni državni terorizam. Time bi se samo proširila spirala terorizma i svet bi se našao u gotovo bezizlaznoj situaciji. Jer, ne zaboravimo, i terorizam se ubrzano tehnološki unapređuje i teško je biti spokojan pred sve realnijom mogućnošću da će, možda već uskoro, svaki bolje osposobljen terorist (grupa) posedovati i - atomsko oružje! A tada... Pitanja za diskusija 1. Navedite osnovne zajedničke elemente religije 2. Šta karakteriše sve monoteističke religije? 3. Objasnite pojavu i razvoj hrišćanstva

258

Osnovi socio log i je

4. Koje religijske organizacije poznajete? 5. Objasnite proces sekularizacie 6. Šta označava pojam "svetovna religioznost"? 7. Zašto dolazi do stvaranja verskih sekti? 8. Da li idolatrije mogu postati religije? 9. Objasnite značaj morala kao oblika društvene svesti 10. Kakav je odnos između morala i religije? 11. kakav je odnos između prava i morala? 12. Staje korupcija i kako se javlja? 13. Zastoje korupcija teška socijalna patologija? 14. Zbog čega se širi.devijantnost i kriminal u savremneom društvu? 15. Navedite osnovne vidove kriminalizacije u našem društvu 16. Kako se može smanjiti maloletnička delinkvencija? 17- Objasnite terorizam kao globalni fenomen 18. Šta predstavlja tzv. državni terorizam?

PROMENE, RAZVOJ I TIPOLOGIJA GLOBALNIH DRUŠTAVA

1. DRUŠTVENE PROMENE Mada je čitava prethodna analiza svih odabranih socioloških tema nedvosmisleno pokazala daje reč o činjenicama socijalne realnosti koje se neprekidno menjaju, pramenu kao sociološku kategoriju potrebno je i nešto bliže objasniti, Uostalom, može se reći daje sociologija kao nauka i nastala kao izraz potrebe da se da odgovor na velike tehnološke, ekonomske, političke i ostale promene koje su nastale početkom 19. veka, a zatim je njen ubrzan razvoj pratio ubrzanje društvenih promena koje su usledile zbog različitih uzroka, nosilaca, motiva, ciljeva itd. Pri tome, kada govorimo o društvenim promenama tada mislimo na promenu obrazaca kulture, strukture i ponašanja u odabranom prostoru i vremenu, što znači da posle svake promene posmatrano di'uštvo postaje drugačije, ali istovremeno i u mnogo čemu isto. Znači, za analizu promene, kao procesa koji se dešava u realnom (zapravo istorijskom) vremenu, uvek moramo uzeti u obzir vremenski okvir ili raspon u kojem posmatramo proces promena. Na taj način dolazimo i do kategorije brzine promena, odnosno 'gustine' ili intenziteta promena, što je veoma važan pokazatelj u analizi razvoja nekog društva. Već smo, kroz prikaz teorija o društvu, mogli videti da se sociolozi veoma spore oko mnogih, ako ne i svih, pitanja koja se tiču shvatanja i objašnjenja društvenih promena, njihovog

manifestovanja, uzroka, nosilaca, posledica itd. Ukratko, postoji nekoliko osnovnih teorija o društvenim promenama i to: evolucionističke teorije (razvoj društva ide od jednostavnijih i primitivnijih ka složenijim i civilizovanijim društvenim oblicima); cikličke teorije (društva, slično organizmima, prolaze kroz životne faze rađanja, mladosti, zrelosti i nestanka);88

IV

88

Na ovom konceptu se zasnivala nekad veoma popularna knjiga nemačkog filozofa Qs- valda Špenglera pod naslovom "Propast Zapada" (1918) u kojoj je on dokazivao da je životni vek jedne kulture oko hiljadu godina. Budući da je zapadna kultura nastala oko 900-te godine on je mislio daje Zapadu došao kraj. Ali.,.

260 Osnovi socio log i je funkcionalističke teorije (društvo je dinamički sistem koji teži da bude u ravnoteži); konfliktne teorije (sukobi, po marksističkom shvatanju klasni, odnosno klasna borba, su pokretači socijalnih promena). Neki autori ovu problematiku objašnjavaju konceptom modela promena 344 drugi opet kao pitanje modernizacije (Smelser, Eisenstadt, Gidens i dr), a u poslednje vre- me najviše se govori o tzv. tranziciji, neopravdano gledajući predmet posmatranja samo u tz.v, postsocijalističkim zemljama Srednje i Istočne Evrope, umesto da se tranzicija razume kao sveopšti i sveukupni proces promena u željenom smeru. O tome ćemo još nešto reći kasnije, Zanimljivu klasifikaciju društvenih promena prema vrstama (tipovima), uzrocima, oblicima i posledicama nalazimo u udžbeniku grupe novosadskih sociologa.'45 Oni razlikuju sledeče vrste promena: 1)prema kvantitetu: rast i opadanje; 2)prema kvalitetu: razvoj (evolucija) i raspadanje (involucija, anomija); 3) prema vrednotama: napredovanje (progres) i nazadovanje (regres); 4) prema funkcionalnim područjima društva: ekonomske, političke i kulturne; 5) prema siepenu organizovanosti: planirane i organizovane i stuhijske; 6) prema širini zahvata: globalne i parcijalne. Naravno, kao i svakoj klasifikaciji, tako i ovoj, mogu se uputiti izvesne i zamerke i dopune. Iznećemo samo neke dopune koje se tiču podele promena po još nekoliko kriterijuma. Tako npr. mislimo da treba razlikovati i 7) promene po dubini zahvata: na radikalne ili korenite i 'kozmetičke' ili površinske; kao i 8) promenepo brzini i intenzitetu ispoljavanja: evolutivne i revolucionarne. Naravno, posebno je moguće analizirati promene sa stanovišta njihovih inspiratora (ideologa), učesnika i voditelja, dakle socijalnih aktera koji imaju različite uloge u procesu planiranja, izvođenja i vođenja promena. Takođe, sociologija ima veliki interes za proučavanjem efektivnih izvora promena, od kojih se tehnologija izdvaja kao najizdašnjiji, najsloženiji, najslojevitiji, najkontro- verzniji i u svakom drugom pogledu najizazovniji generator i izvor najrazliČitijih društvenih promena, od proizvodnje do najširih područja kulture. U stvari, svakodnevno otkrivamo nova i nova područja svog života koji se sve više - tehnologizuje, uključujući ne samo ekonomske i socijalne funkcije, nego sve više i fiziološke (medicinske) i mentalne i psihološke (emocionalne), a zatim, i estetske, etičke, ekološke itd. Ali, istovremeno, otkrivamo da se radijus našeg postojanja (nažalost, ne toliko i delovanja) svakodnevo širi u globalnom prostoru, kako fizičkom, tako još više u virtuelnom, medijski, dakle tehnološki posredovanom. Pri tome, potrebno je objasniti vezu između tehnologizacije i globalizacije i u toj vezi prepoznati onu logiku koja govori daje globalizacija ne samo nastala, nego je i jedino moguća na talasima nove tehnologije. Najbolji dokaz za takvu tvrdnju leži u prostoj i višestruko dokazanoj činjenici da se najintenzivniji tehnološki razvoj odvija upravo u zemljama koje su 'lokomotive' aktuelne globalizacije. Odmah se nameće i retoričko pitanje da li to one možda rade zbog svog osećaja i potrebe globalnog altruizma ili možda ipak zbog nekog drugog razloga. Lako ćemo dokazati da one to rade iz uverenja daje tehnologija apsolutno najefikasnije sredstvo dominacije, a pri tome i pravno najprihvatljiviji, kulturološki potpuno legitiman, čak poželjan, a civilizacijski nesporan način modernizacije ostatka sveta, odnosno globalizacije tehnokapitalizma kao koncepcije savremenog globalizma. Inače, treba imati u vidu daje globalizam kao svojevrsna ideologija globalizacije veoma stara (srednjevekovna) evropska, zapravo katolička (katholikos = opšti) ideologija koja vekovima prožima zapadnjački način ne samo mišljenja, nego i istorijske prakse, koja nije baš uvek zapamćena po visokim moralnim dometima, čak i kada se htela legitimisati kao hrišćanska, civilizacijska itd.146 Staviše, po neviđenom zlu su poznati brojni ratni pokušaji nametanja i ostvarivanja svetske dominacije evropske kulture i civilizacije (krstaški ratovi katolika protiv

islama i pravoslavlja; kolonijalno osvajanje Amerike, Azije, Afrike i Australije od strane engleskih, španskih, portugalskih, holandskih, francuskih, belgijskih i ostalih 'prosvecenih' evropskih država i njihovih nezasitih vlastodržaca, najčešće međusobno žestoko posvađanih i Promote, razvoj i tipologija 261 zaraćenih). Uzghbahuh sve ¿¿ruslava ovo je išla i globalizacija evropske kulture, jezika, katoličke religije, tehnologije, saobraćaja, proizvodnje, trgovine, bankarstva, a kasnije i turizma, zabave, sporta, medija, obrazovanja i svih ostalih evropskih kulturnih dostignuća. A u poslednjih sto i nešto više godina evropsku dominaciju postepeno zamenjuje američka, da bi danas postala više nego očigledna, a koja se samo po nekim elementima arogancije, ali ne j po svom intenzitetu i pretenzijama, razlikuje od nekadašnje evropske dominacije, Međutim, u najnovije vreme, američka globalizacija postaje, nažalost, čak surovija, arogantnija i dugoročno opasnija i od evropske iz vremena prvobitne kolonizacije. Za sve je, razume se, uvek bila potrebna, a danas je to sasvim očigledno, ne samo odgovarajuća ideologija (hrišćanska, marksistička, liberalistička, endistička, postsocijalistička itd.), nego i tehnologija koja je uvek bila instrumentalizovana za određene ciljeve, S tim motivima je ponajviše i stvarana, mada je gotovo uvek, a u novije vreme i sve češće, mogla da posluži i za različite druge svrhe, uključujući, naravno, i naglašeno humane svrhe, pa i one emancipatorske. Ali njen inherentno 146

Poznati engleski ekonomista indijskog porekla, nobelovac Amartya Sen, suprotstavlja se preovlađujućem shvatanju daje globalizacija čudesan i isključivo pozitivan doprinos zapadne civilizacije svetu, zbog toga što su najpre renesansa, a zatim prosvetiteljstvo i industrijske revolucije doprineli masovnom porastu životnog standarda na Zapadu, što se kasnije proširilo na ceo svet. Ovaj poznati profesor argumentovano podseća na čitav niz naučnih otkrića i tehničko-tehnoloških izuma koje svet baštini od Istoka (papir, štamparstvo, kompas, barut, decimalni sistem brojeva, algebra, astronomska otkrića itd.), zbog čega, po njegovom mišljenju, globalizacija nije isključivo zapadnjački fenomen. (Videti: A. Sen, "How to Judge Globalism", u časopisu The American Prospect, Vol. 13. Issue 1, lanuary 2002).

262 Osnovi log i je totalitarni potencijal i kapacitet za postizanje moći neprekidno se uvećava i to je socio nesumnjivo presudan razlog i uzrok njenog brzog razvoja, globalne diseminacije i globalizacijske (zlo)upotrebe. Zato je potrebno uvek 'uparivati' globalizaciju i tehnologizaciju, jer jedno bez drugog niti može, niti bi to u sadašnjem višestrano podeljenom i interesno suprotsta- vljenom svetu imalo nekog naročitog smisla, U metodološkom 'uparivanju' globali- zacije i tebnologizacije u prvi plan dolazi tehnologija i procesualna, a ne ideološka dimenzija globalizacije, jer se time pokazuje da se tehnologija može i mora razvijati ne samo za ciljeve globalizacije, bez obzira što će svaka uspešna (opšteprihvatlji- va) tehnologija pre ili kasnije doživeti svoju globalnu ekspanziju (osvojiće svetsko tržište bilo zbog svog kvaliteta, bilo zbog cene, ili zbog jednog i drugog). Takođe, u takvom 'uparivanju5 stvoriće se uslovi za afirmaciju celine kulturnog potencijala kreatora tehnologije, a pre svega sopstvenog "socijalnog kapitala" kao nemerljive snage promena, razvoja i napretka koji u većoj ili manjoj meri postoji u svakom društvu, čime ono postaje aktivni subjekt globalizacije, a ne puki element u "lancu ishrane" moćnih i "predatorski" raspoloženih aktera sadašnje globalizacije. Uostalom, to je i najbolji put tzv. "globalizacije odozdo", kao realne alternative vladajučem konceptu "globalizacije odozgo" (pre svega od strane vodećih transnacionalnih kompanija, međunarodnih organizacija i asocijacija, banaka i drugih aktera) u kojoj mnoge male i nedovoljno razvijene zemlje postaju stvarne žrtve zbog čega s pravom doživljavaju sadašnju globalizaciju kao neokolonijalnu hegemoniza- ciju jakih, nezajažljivih i bezobzirnih.

2. TEHNOLOGIJA KAO SNAŽAN IZVOR DRUŠTVENIH PROMENA Još na početku ove knjige istakli smo ključni - ali ne niti jedini, niti uvek najvažniji - doprinos nauke, tehnike i tehnologije rastu, razvoju i progresu društva. Ali, više puta smo i upozorili da tehnološke promene mogu da izazovu i neke neželjene, pa i štetne društvene posledice, U ovom delu knjige pokusaćemo da ukažemo na ulogu savremene tehnologije na razvoj i promene savremenih društava i to u kontekstu ubrzane globalizacije, koja je i sama bitno omogućena upravo tehnološkim napretkom. Znači, tehnologija je nezaobilazna Činjenica društvene dinamike i gotovo nijedan društveni fenomen i proces nije izvan njenog uticaja. Štaviše, ovaj autor spada u grupu onih koji smatraju da tehnologija, zbog svoje snažne uloge u društvu, treba da bude mnogo više u fokusu sociologa, zbog čega on ponekad dobija primedbu da zastupa tzv. tehnološki determinizam.89 Naravno, ovakva kvalifikacija ovog autora samo dodatno

89

Praksu neskrivene naučne i tehnološke radoznalosti i optimizma ovaj autor neguje i obogaćuje još od ranih studentskih dana, kada se prvi put celovitije upoznao sa mogućim uticajima činilaca znanja, informacija i tehnologije na procese sveukupnih socijalnih, ekonomskih, kulturnih, političkih i svih drugih preobražaja savremenih društava. U međuvremenu je objavio nekoliko knjiga i na desetine članaka na odnosne teme, ali čini se da gaje upravo nekoliko poslednjih njegovih knjiga, a pre svega studija pod naslovom "Tehnologizacija i globalizacija'1 (2004), čiji sadržaj Će inače predstavljati okosnicu ovog dela ove knjige, kvalifikovalo za

da treba i dalje uporno Pro me uverava ne, razvoj i tipologija globalnih društava

istraživati nove i nove funkcionalne, konceptualne, institu263 cionalne i druge veze na relaciji društvo-tehnika, odnosno čovek-tehnika. To ćemo u nastavku i učiniti, pogotovo i zbog činjenice daje ovaj udžbenik primarno namenjen studentima tehnike.

2.1. KONCEPT RAZVOJA NOVIH TEHNOLOGIJA Pre nekoliko godina, u želji da tada vladajući pristup tzv. treće tehnološke revolucije sagledam i pratim što obuhvatnije i potpunije, usvojio sam veoma zanimljiv pristup po kojem se prati 10 magistralnih i Istovremeno odvijajućih tehnoloških tokova. Taj proces bio je označen akronimom TEKNOBERGS90 (izraz je skovao R. Petrela još 1989.), a koji sadrži početne reci deset pojmova koji opisuju najvažnije tehnološke tokove: telekomunikacije; elektronika (posebno mikro i nanoelektroni- ka); kompjuteri; novi materijali; optoelektronika; biotehnologija; energija; robotika; genetičko inženjerstvo i svemir (kosmos, vasiona), U međuvremenu, ovaj koncept proširenog shvatanja treće tehnološke revolucije postajao je sve više prihvaćen, s tim da su različiti autori pridavali različitu pažnju pojedinim vidovima tehnoloških promena. Telekomunikacije, kompjuteri i genetika ostali su do danas ne samo najdinamičnije, nego i oblasti koje istovremeno i najviše obećavaju, ali i prete. Ubrzani razvoj informatizacije omogućio je pojavu tzv. sofisticiranih tehnologija u raznim područjima ljudskih aktivnosti: od proizvodnje ("pametne mašine"), arhitekture ("pametne kuće"), preko zabave ("pametne igračke"), sve do vojnih primena ("pametne bombe"). Takođe, potrebno je ukazati i na ogromne tehnološke prodore u oblasti medicine i to u svim segmentima (visokoso- fisticirana oprema za dijagnostiku i terapiju; visokosofisticirani medikamenti; tele- medicina ítd,), tako da smatramo da se može govoriti o novom tehnološkom trendu - medikalizacija. Znaci, akronim TEKNOBERGS možemo dopuniti sa tri nova slova I — Informatizacija; S — softstikacija i M - medikalizacija, tako da dobijamo novi akronim TE- KNOBERGSISM, tj. teknobergsizam, što samo po zvuku asocira na razne "izme" (kapitalizam, socijalizam, liberalizam, humanizam, marksizam, globalizam, hege- monizam, terorizam, imperijalizam, birokratizam, tehnokratizam itd.). Ubrzo se pojavilo dosta autora koji su shvatili da teknobergsizam ima ne samo logično nego i istorijsko objašnjenje i da najpotpunije od svih do sada korišćenih pojmova opisuje novu tehnološku realnost kao "rodno mesto" svih aktuelnih tranzicija i tekuće globalizacije koju želimo da razumemo kao naročiti vid tranzicije, između ostalog i kao tehnološki preobražaj najšireg, dakle globalnog prostora. Takođe, ovaj izraz nije ideološki pojam, već izražava duboki sociološki sadržaj koji se nalazi unutar svake 13 novih tehnologija obuhvaćenih tim izrazom. Uvereni u metodološki značaj, saznajnu vrednost i analitičku upotrebljivost nare- čenog akronima, kao mogućeg okvira za prikaz najnovijih tendencija u razvoju, po mišljenju mnogih autora, najvažnijih tehnologija današnjice, daćemo njegovo kraće pojašnjenje. Pre svega, potrebno je da samo podsetimo na ogromne naučne, istra- živaČko-razvojne (R&D) i obrazovne uvrštavanje u ne tako veliko "bratstvo" društvenih teoretičara i analitičara koji se naglašeno interesuju za tehnološku problematiku. 90 Videti o tome opširnije u autorovoj knjizi; Tehnologija i društvene promene: strategije inovacija i upravljanja, IBN Centar, Beograd, 1994.

264 koje sinhronizovano čine i vlade i vodeće korporacije, posebno u oblasti Osnovi tzv. socio log i je napore visokih tehnologija, što asocira na prethodni zaključak o važnosti i isplativosti ulaganja u nauku i tehnologiju, uvek i svuda. To najbolje potvrđuje činjenica da su sve tehnološki visokorazvijene zemlje istovremeno i visokoproduktivne i tržišno visokokonkurentne zemlje, ali i visoko svesne da bi ih svaki zastoj i tobožnja ušteda na troškovima nauke, istraživanja i obrazovanja strateški unazadila i izbacila iz globalne "arene'' u kojoj se istovremeno odvija i globalizacija tehnologije i tehnologizacija globalizacije. Telekomunikacije predstavljaju set tehničkih i tehnoloških rešenja koje, principijelno, u sebi nose najveći socijalni i kulturološki naboj, jer omogućuju sve veću povezanost među ljudima kada fizički nisu bliski, Razmena informacija (poruka, podataka, slika, zvuka i bezbroj drugih misaonih produkata i sadržaja) posredstvom najnovije telekomunikacione tehnologije, a pre svega radija, telefonije, televizije, telefaksa, interneta, "elektronske pošte" (e-mail), satelita itd., danas je omogućena sve većem broju ljudi širom Planete, tako da se već može govoriti o tome daje "prostor premošćen vremenom", tj. daje globalizam tehnološki sasvim moguć. Ekonomičnost procesa komuniciranja na daljinu ima verovatno presudan uticaj na njegovo širenje, odnosno uvećavanje. Primera radi, 30-tih godina prošlog veka trominutni telefonski razgovor između Njujorka i Londona koštao je preko 300 dolara (u sadašnjim cenama), dok danas košta manje od 20 centi. Slično je i sa slanjem pisanih poruka*. 1860. god. transatlantski telegram koštao je 70 dolara po svakoj reči (u sadašnjim cenama), a danas je moguće elektronskom poštom poslati dokument od 20 stranica po ceni manjoj od jednog centa. Osim toga, drastično pojeftinjuje telekomunikaciona oprema (hardware), a što je možda i najvažnije, ona postaje sve minijaturnija (mobilni video telefon, npr,) i sve jednostavnija za korišćenje. Tekuća ekspanzija različitih globalnih informacionih mreža, pa tako i INTERNETA, kao mreže svih mreža, najbolji je primer kako tehnologija može, ali ne mora, omogućiti socijalnu integraciju još uvek veoma podeljenog, razjedinjenog, međusobno suprostavljenog, pa i zavađenog, čovečanstva opterećenog najrazličitijim pro- tivreČnostima, konfliktima, rivalstvima, sukobima interesa itd. Znači, tehnologija omogućuje digitalnu, ali još uvek ne i socijalnu integraciju Planete, za šta će biti potrebno iznaći neke sasvim drugačije tehnologije, tj. način života, kulture i civilizacije u kojoj visoka tehnologija neće biti stvarana i korišćena kao sredstvo dominacije jednih nad drugima, već kao sredstvo stvarnog, a ne samo virtuelnog povezivanja ljudi. Elektronika je grana tehnike koja se već veoma brzo razvijala i u okviru tzv. druge industrijske revolucije. Period posle drugog svetskog rata doneo je nekoliko kolosalnih prodora u oblasti elektronike koji će uskoro omogućiti i pojavu jedne sasvim nove grane - mikroelektronike, a zatim i tzv. nanoelektronike. Ovome je prethodilo najpre (1948. godine) konstruisanje potpuno novog elektronskog elementa - tranzistora. Mikroelektronska faza razvoja elektronike počinje 1971. god. kada je konstruisan prvi mikroprocesor (kompanija "Intel", SAD). Posle toga, napor istraživača bio je usmeren na povećanje tzv. gustine "pakovanja" tranzistora najednom čipu što je omogućilo konstrukciju sve bržih i minijaturnijih mikrokompjutera kao važnog sredstva za korenitu promenu u pristupu svim dotadašnjim mašinama koje su izložene neslućenim mogućnostima automatskog (digitalnog) upravljanja. Dinamika razvoja mikroelektronike

se doglobalnih sada neviđenom Pro meostvarivala ne, razvoj i tipologija društava

brzinom tako da se za samo 20-tak godina promenilo nekoliko 265 tzv. generacija mikroprocesora.91 Kompjuteri, kao treći pravac našeg 13-smernog prikazivanja treće tehnološke revolucije, po mnogim analitičarima ovih problema je centralna osovina oko koje se vrti sav "tehnološki civilizacijski ringišpil" poslednjih nekoliko decenija. Dovoljno je reći da je 2002-te godine proizveden milijarditi primerak personalnog računara, koji danas uz tzv. mainfraime racunare predstavljaju okosnicu masovne kompjuterizacije, a daje procenjeno da će druga milijarda novih računara pojaviti krajem 2008. Pri tome, oni će biti sve manji, sve jednostavniji, sve moćniji i sve - jeftiniji. Od 1946. godine do danas razvijeno je nekoliko kvalitativno različitih generacija kompjutera tako daje sada u poodmaklom razvoju već šesta generacija na bazi tzv. biočipa. 92 Budući "biološki" kompjuter predstavljaće u svemu potpuno novu koncepciju kompjutera. On će i u pogledu svoje konstrukcije i arhitekture, fizičkog tela (hardware), biti drugačiji od sadašnjih zbog svoje naglašene organske i biološke strukture, ali i u pogledu odnosa (interface) na relaciji korisnik-kompjuter. Ovo poslednje možda je i najrevolucionarnija mogućnost - ali i nada za sve one (a takvih je još uvele svuda u svetu najviše) kojima je osnovna prepreka i izvor otpora prema računarima nedovoljno poznavanje kompjuteru razumljivog (programskog) jezika - jer nagoveštava nov i neposredan interfejs između čoveka i kompjutera kada će kompjuter biti u stanju da neposredno razume čovekov govor i izvršava njegove naredbe. Brzina operacija u biočipu meriče se tzv. femtosekundama (10-15 sekundi) čime će se izvršavati maksimalna "kompresija vremena", takoreći eliminacija vremenske dimenzije (!).

Jedan od osnivača "Intela" - Gordon Moore - još 1965. god. izneo je predviđanje da će se moć procesiranja silikonskog čipa podvostručavati svakih 18 meseci. To je kasnije nazvano "Murov zakon", a praksa je pokazala čak i brže uvećanje mogućnosti čipova. Ovome je mnogo doprinela i tehnologija novih materijala (sa silicijumskih čipova prešlo se na galijum-arsenidove npr.) pa se danas sve više razvijaju tzv. biočipovi, fotočipovi i si. što će još više omogućiti i minijaturizaciju i proširenje upotrebe u retke preostale oblasti koje još uvek odolevaju najezdi čipova. Tako npr. današnji bolji serijski automobil sadrži mikroprocesore čija moć prevazilazi sposobnost nekadašnjih skupocenih velikih računara (mainframe computers) koji su npr. korišćeni u "Apolo" svemirskom programu 70-ih godina. 92 Ova poslednja generacija kompjutera treba da posluži ostvarenju cilja da se ostvari prelazak sa obrade informacija na obradu znanja (brain-like computers), što će biti moguće na nivou tzv. submikronskog procesora sačinjenog od biološkog materijala, tj. na nivou biomolekula. Već sada je izvesno da je nauka sasvim blizu stvaranja takvih kompjutera koji će posedovati tzv. veštačku inteligenciju, pa čak i mogućnost samore- produkovanja, a biče napravljeni od proteinskog materijala inače u prirodi odgovornog za najsuptilnije funkcije svojstvene jedino čoveku, a to su funkcije percepcije (opažanja) i učenja, a ne samo pamćenja i čuvanja informacija u čemu je inače kompjuter već daleko nadmašio čoveka. Inače, u oblasti istraživanja mozga već dugo se eksperimentiše sa ugrađenim mikroprocesorima u mozak ljudi u cilju istraživanja fenomena svesti i drugih mentalnih funkcija čoveka. Nadamo se i želimo da verujemo da razvoj kompjutera nikad ne dođe do nivoa kada će imati i emotivne funkcije, tj. kada će oni moći i da osećaju: vole, mrze, ljute se, tuguju itd. Tada bi, verovatno, mnogi ljudi izgubili roditeljski instinkt i prestali da rađaju decu, jer im se može učiniti da je lakše i lepše sa kompjuterom nego sa živim čovekom. To bi, nesumnjivo, bio početak samoukidanja i iščezavanja naše vrste. Ali, ukoliko bi to tehnološki i bilo moguće, postavlja se suštinsko pitanje svrhe takvog postignuća. 91

266 Osnovi socio log i je Zbog toga se kompjuter uvek mora posmatrati kao svojevrsno i pomalo Čudesno jedinstvo čovekovog znanja oličenog u hardveru (tehnika) i softveru (tehnologija) nastalo kao rezulatat istorijskog dejstva i uticaja kulture (načina života, strukture i intenziteta ljudskih potreba itd.) i filozofije (pogleda na svet, smisla i etike života i rada itd.) i nauke (istinitost saznanja, praktična primenjivost itd.) i umetnosti (lepota i radost stvaranja), Samo u tom smislu, kompjuter kao istinsko jedinstvo softvera, hardvera, orgvera, netvera (umreženosti) itd. može vršiti koristan uticaj na sve realne društvene strukture i procese i sprečiti da bude redukovan tek na instrument, alatku, mašinu itd,, ma koliko moćan, koji umesto da samo i uvek pomaže (aided) on neretko i degradira (degraded) svog tvorca i korisnika - čoveka. Rastuće mogućnosti brze, tačne i jeftine obrade i prenosa najrazličitijih informacija doprinose da se kompjuteri koriste kao podrška za donošenje odluka u naj- razliČitijim oblastima ljudske prakse što se obuhvata pojmom - kompjuterizacija, kao opštim izrazom kojim se objašnjava prisustvo kompjuterske tehnologije gotovo svuda. Poslednje godine proces kompjuterizacije obeležen je naglim razvojem tzv, kompjuterskih mreža (network) kao specifične infrastrukture pomoću koje se povezuje veliki broj manjih kompjuterskih jedinica u integrisane informacione sisteme podržavane tzv. velikim (mainframe) računarima, server i ma. Pored tzv. lokalnih (nacionalnih) mreža danas u svetu efikasno funkcioniše na stotine internacionalnih mreža. Tzv. Metcalfov zakon kaže da sa brojem priključenih korisnika eksponencijalno raste stepen korisnosti mreže. Ove mreže predstavljaju snažnu tehničku i tehnološku podlogu stvaranja novog informacionog i telekomunikacionog prostora naše Planete koja se sve više pretvara u "globalno selo" (M. McLuhan), ali ipak samo tehnološko, odnosno informatičko. Novi materijali predstavljaju nove tehnološke prodore u izvorne potencijale Prirode, Novi materijali donose novi optimizam, a posebno doprinose potiskivanju veoma prisutnog straha da se na našoj Planeti povećeva deficit gotovo svih ključnih materijala, posebno metala, i5! U okviru ove tehnološke problematike rastući značaj dobijaju tehnologije recikliranja, posebno čvrstog komunalnog otpada koji stvara krupne urbane probleme sve širih razmera. Optoelelctronika (Optronika) spada u red posve novih tehnoloških "kanala" kojima "teče" sveukupna treća tehnološka revolucija. Radi se o tipičnoj hibridnoj tehnologiji kako u pogledu njenog porekla tako i u pogledu mogućnosti njene prime- ne, što je u procesu sveukupne evaluacije stavlja u sličan položaj kakav imaju novi materijali. U suštini, ovaj tehnološki pravac se i zasniva na novim optičkim materijalima (optička vlakna i si,) koji omgućuju integraciju raznih tehnologija, počev od tzv. starih elektromehaničkih tehnologija, preko robotičkih (mehatronika), komunikacionih i dr. stvarajući tzv. optomatroniku unutar koje se na optimalan način ostvaruje transformacija optičkih signala u elektronske i obratno.93

93

Praktično, gotovo sve moderne tehnologije svetla (laseri, senzori, optički diskovi itd.) predstavljaju funkcionalnu integraciju optičkih i elektronskih komponenti zahvaljujući pre svega novim funkcionalnim materijalima, tj. njihovim fizičkim svojstvima u pogledu iskorišćenja svetlosnog spektra. Na taj način spoj optike i elektronike posredstvom mehatronike u tzv, optomatroniku prema predviđanjima mnogih istraživača predstavlja ključ sveukupnog budućeg tehnološkog razvoja. Ovu tvrdnju najbolje potvrđuju činjenice o intezivnim ulaganjima u ovu oblast u svim vodećim zemljama sveta. Posebno su intezivna istraživanja lasera. Svetlu i tehnologiji svetla kao daje sudbinski namenjeno da osvetli nove civilizacijske puteve!

268 Osnoviodsocionedavno log i je BioteHnologija je stara tehnološka disciplina (vrenje, kvasac, pivo i si.) koja doživljava potpuni preporod i uspon. Često se kaže da je bio tehnologija "brak" između prirode i tehnologije koji je sklopljen još početkom pretprošlog veka upotrebom tzv. industrijske fermentacije. Danas biotehnologija otpočinje novu fazu. Koreniti pomaci ostvareni su svuda gde se otpočelo sa primenom genetskog, proteinskog i hormonskog inženjeringa što je dalo snažan zamah ovoj grani koja je došla u red najspektakularnijih, nej perspektivnijih ali i potencijalno najopasnijih oblasti tehnološkog razvoja uopšte, Širom'sveta prisutan je rastući optimizam povodom mogućnosti koje poseduje biotehnologija zasnovana na genetskom inženjeringu, ali isto tako sve je rašireniji strah zbog mogućih zloupotreba ove najmoćnije tehnologije obzirom da zadire u samu suštinu života i tajnu naslednih osobina živih bića, uključujući i čoveka. Zbog toga ova tehnologija više od bilo koje druge otvara i krupna etička i filozofska pitanja od čijih će odgovora uveliko zavisiti svekoliki smisao čitavog budućeg tehnološkog razvoja.94 Inače, uspon biotehnologije postaje toliko brz i radikalan zbog čega mnogi teoretičari 95 i futurolozi 21. vek već sada nazivaju biotehnološkim vekom. Međutim, već su se pojavili i krajnje upozoravajući primeri gde je preterano nasilje nad "prirodnim redom stvari" podsetilo da i preveliko "znanje" nije uvek i samo konstruktivna činjenica. U stvari, narušavanje ravnoteže koja postoji u ekološkim sistemima otvorilo je i veliku novu temu tzv. održivog razvoja koji savremene generacije stavlja pred veliki izazov koji nije samo tehnološki i ekonomski, nego pre svega, etički i moralni izazov, jer u procesu sopstvenog razvoja treba misliti i o razvoju budućih generacija. Ovu dimenziju razvoja klasični pristupi rastu i razvoju nisu uzimali u obzir, zbog Čega su ponekad eksterni efekti (ekološko zagađenje, devastacija prirode, preterano trošenje neobnovljiivh prirodnih resursa i si.) anulirali efekte razvoja. O ovome će još biti reči u ovoj knjizi. Energija kao izvor i simbol sveukupnog materijalnog razvoja i kretanja oduvek je predstavljala ključni preduslov ne samo progresivnih, već svih promena, uopšte. Kada je reč o celini promena koje smo navikli da nazivamo trećom tehnološkom revolucijom, energetska dimenzija dolazi naročito do izražaja. S jedne strane sve je očiglednije da ritam i dinamika započetih promena postaju sve zavisnijt od raspoložive količine energije svih vrsta, a s druge strane upravo na području traženja novih vrsta i izvora energije ostvaruju se kvalitativni naučni i tehničko-tehnološki prodori koji sami po sebi predstavljaju svojevrsnu tehnološku revoluciju. Tu ne mislimo samo na nuklearnu energiju, koja je pre pola veka označila početak tzv. atomske ere, nagoveštavajuči mogućnost potpunog energetskog snabdevanja svih planetarnih potreba na dugi rok, već mislimo i na razne, više ili manje uspešne, napore u traženju tzv. alternativnih izvora

Mada se početak savremene biotehnološke revolucije obično vezuje za otkriće DNK (dezoksiribonukleinske kiseline), tog čudesnog molekula (otkriven 1953. god.) koji je odgovoran za genetski transfer naslednih osobina sa generacije na generaciju živih organizama, koreni ove revolucije su dosta stariji i tiču se prodora u genetici s početka prošlog veka. Mnogi naučnici i futurolozi predviđaju da će početak novog veka i milenijuma proteći u znaku genetskog inženjeringa u spektakularnim uspesima u kloniranju nekih životinja, u kompjuterizaciji "genskih mašina" i ostvarenju inače zastrašujućih nagoveštaja da će se rađati deca po narudžbi, na "sliku i priliku" svojih poručilaca (ne samo bogatih, nego očigledno i opasno narcisoidnih). Ko će moći poručiti (platiti) i kome će biti potrebni preslikani ljudski primerci (klonovi) i u kojem "tiražu"? U vezi s tim je i pitanje kontrole upotrebe tzv. gena starenja i mogućnosti produženja života do 120/130 god. ,54 Videti knjigu Džeremi Rifkina "Biotebnološko stoljeće- trgovina genima u osvit vrlog novog sveta", Zagreb, 1999.

94

posebno obnovljivih Pro me energije, ne, razvoj i tipologija globalnih društava

i ekološki bezbednih.96 U tom pogledu mnogo se očekuje od tzv, 269 gorivih ćelija, ali i svih drugih tehnologija koje racionalizuju potrošnju energije. Roboti ka spada u red svakako najspektakularnijih tehnologija današnjice. Istovremeno, zbog rastućih mogućnosti robotike i kao samostalne tehnologije i posebno kao komponente fleksibilnih proizvodnih sistema i kompjuterski integrisanih proizvodnih sistema, robotika izaziva pažnju najrazličitijih istraživača i analitičara. Zbog brojnih utieaja na svet rada, a naročito sa stanovišta supstitucije živog rada, zatim njegove humanizacije, kao i nove organizacije rada i upravljanja, robotika kao vrh automatizacije industrijskih, ali i mnogih drugih, proizvodnih i neproizvodnih procesa, sve više izaziva kontradiktorne ocene brojnih analitičara. Roboti se definitivno potvrđuju ne samo kao efikasni, već često i kao jedini sposobni (npr. kod specijalnih operacija izrade ili montaže mikrokomponenti složenih proizvoda i si.) da zamene čoveka-izvršioca na tradicionalno opasnim i za zdravlje i život Čovekov rizičnim poslovima (zatnena radioaktivnog punjenja u nuklearnim reaktorima, rad u rudnicima, čišćenje minskih polja i si.). Njihova mobilnost, upra- vljivost, senzibilnost i reagibilnost na razne spoljne nadražaje (svetlost, vlažnost, temperatura, atmosferski pritisak, koncentracija gasova, buka i vibracije itd.), inspi- rise brojne autore da panegirički kliču robotici kao konačnoj pobedi mašine nad čo- vekom, tj. mrtve prirode nad živom prirodom. Značajan napredak koji je u poslednje vreme ostvaren u konstriusanju i proizvodnji mobilnih robota sa specijalnim radnim svojstvima dodatno je pojačalo robotički optimizam. Naravno, uz sav rcspekt i divljenje robotici kao vrhunskom ostvarenju mehatronike (mehanike i elektronike) već na ovom mestu želimo osporiti ovakav nekritički tehnološki optimizam.

96

Alternativnost se ovde mora razumeti kao strategija zamene tzv. klasičnih fosilnih (ugalj, nafta), tj. neobnovljivih izvora obnovljivim, kao i klasičnih obnovljivih (hidroenergija, vetar i si), efikasnijim obnovljivim (biomasa), ali zahvaljujući integrisanom korišćenju drugih tehnologija. Intezivno, na momente u pojedinim zemljama čak i panično, traganje za najboljom energetskim alternativama dovodi čovečanstvo i sav njegov tehnološki um pred neizbežno suočavanje s iskonskom činjenicom daje Sunce "alternativa svih alternativa" i nesumnjivi energetski resurs koji se ne može potrošiti, koji svima pripada i koji ne zagađuje, Ipak, ova "solarna utopija" još uvek je teško ostvariva, jer pretpostavlja rešenje velikog broja tehničko-tehnoloških (solarne elektrane), ali i nekih društvenih problema, što sve treba rešavati istovremeno i zajednički, na globalnom planu.

275 socio log i je Uprkos ogromnom napretku robotike postoji sve vise dokaza i argumenataOsnovi u prilog tvrdnji daje čovekjoš uvek neprikosnoveni i suvereni gospodar sveukupnog "tehnološkog univerzuma" pa samim tim on je taj koji širi, ali i sužava, dakle, upravlja razvojem robotike, Zato je možda već i ovde korisno podsetiti na već Čuvena i široko poznata tzv. tri Asimavljeva zakona robotikem, a koji glase: 1) robot ne sme povrediti ljudsko biće ili svojom neaktivnošću dozvoliti da ljudsko biće bude po- vređeno, 2) robot mora da sluša naređenje ljudskih bića, osim ako naređenja nisu u suprotnosti sa prvim zakonom, 3) i'obot mora da štiti vlastito postojanje sve dok ta zaštita nije u suprotnosti sa prvim i drugim zakonom.97 Posle svega, može se reći da roboti nisu samo nova kategorija mašina i novi vid sofisticirane automatizacije, nego su i novi činilac dalekosežnijih promena proizvodne filozofije koja teži potpunoj supstituciji čoveka u procesu rada. Oni nas ubrzano približavaju ozbiljenju nove realnosti "fabrika bez ljudi" (unmanned factory), tj. fabrika u kojima će ljudi, umesto u fabričkim halama, raditi u lab orator ijama, u projektnim biroima, radionicama softvera, u pogonima za održavanje i si. Na taj način robotizacija otvara Čitav niz potpuno novih pitanja o perspektivama ljudskog rada, njegovog karaktera, strukture, a zatim i njegovog merenja i vrednovanja, što se na socijalnom planu ispoljava kao problem zapošljavanja, na ekonomskom kao pitanje produktivnosti, a na filozofsko-antropološkom kao pitanje humanizacije rada i položaja čoveka u visoko tehnologizovanom, ali nažalost i u sve đepersonalizovanijem i despiritualizovanijem sistemu proizvodnje. Genetsko inženjerstvo je svakako najznačajniji deo biotehnologije budući da tehnikom rekombinovanja gena omogućuje veštačko dizajniranje karakteristika živog sveta. Iako za sada ograničeno uglavnom na odabrane biljne vrste (poljoprivredne kulture, šumske i baštenske biljke i si.), neke domaće životinje (ovce goveda, svinje, živina) i ribe, genetsko inženjerstvo je već danas ovladalo najdelikatnijim metodama i sredstvima manipulacije naslednih osobina, tzv. genskim transferom, što otvara mogućnosti primene rekombi nacije DNK i na čoveku.

97

Iz ovoga ]asno"probija" humanocentrični pristup Isaka Asimova i mi ga, razume se, prilivatamo, ali uz istovremeno neslaganje sa ovde implicitno iznetim stavom Asimova da su ljudi nesposobni upravljati samim sobom i da im je stoga potrebna nekakva misleća mašina koja će ih braniti od samih sebe. Suprotno ovome, mi smo ubeđeni daje upravo čovek taj koji jedini može spoznati šta mu je potrebno, kako, s kime a ne samo čime, zbog čega, kada i koliko treba i mora da deluje, a to znači aktivno realizuje svoju civilizacijsku misiju. Drugim rečima, jedino čovek ume da radi, tj. zna svrhu, dakle smisao, a ne samo cilj svoje aktivnosti.

Iako ise efektiglobalnih primene genetskog Pro me ne, razvoj tipologija društava

inženjeringa čak ni kod biljaka ne mogu bez rezerve označiti 271 kao pozitivni, primena kod životinja već nosi elemente otvorenih sumnji i rastućih strahova da neke vrste mogu zbog nekontrolisane komercijalizacije biti izložene opasnim degenerativnim procesima. Primena metoda genetskog inže- njerstva na humanom materijalu otvara širok raspon stavova i ocena: od euforičnog optimizma da je čovek dobio do sada najefikasnije sredstvo u lečenju i prevenciji raznih bolesti, jačanju imunološkog sistema i si., sve do panične uznemirenosti da će čovek moći inženjerski projektovati svog naslednika po meri i želji koju sam odabere.153 Otkriće tzv. šifre ljudskog života (genoma) 2000. god. donelo je nova pomešana osećanja: od radosti da će medicina dobiti novu moć, do straha da će doći do opasnih etičkih problema, zloupotreba, komercijalizacije itd. Takva mogućnost zloupotreba moći ljudskog znanja otvara i pitanje ko će i kako kontrolisati te moći. Sve to govori daje genetski inženjering, kao znanje korišćenja genetske šifre koja se nalazi u lancima DNK, nesumnjivo najmoćnije od svili znanja koje je do sada čovek osvojio, zbog čega ima smisla ponovo i opet postaviti prastaro filozofsko pitanje o smislu čovekove intelektualne radoznalosti, istraživanja i uopšte svakog praksisa. Poseban iskorak genetsko inženjerstvo ostvariće u sprezi sa tehnologijom materijala koji će se koristiti za izradu surogata ljudskih organa kao što su veštačko srce, veštačka jetra, veštački bubrezi, veštačka pluća, vestaČki ekstremiteti itd. čime će se prevazići sadašnji kako imunološki problemi vezani za transplantaciju, ali i oni etički i pravni koji se tiču donatorstva, zaveštanja organa, čekanja na presađivanje itd. Genetski inženjering kao vrhunska tehnologija današnjice koja će u neko, nadamo se dogledno, vreme, kao uostalom i sve druge tehnologije, postati dostupno svima, a to znači i nedovoljno odgovornim pojedincima i grupama, na novi i dramatičan način otvara pitanje istorij'ske odgovornosti za razvoj i primenu takve tehnologije. Više nego Ikad ranije ima smisla postaviti i pitanje kakvu tehnologiju neko želi, može, treba, pa čak i sme 159 da razvija. Drugim recima, može se postaviti pitanje kontrole ljudske kreativnosti koja se može "odmetnuti" u neželjenom pravcu kada i svi dosadašnji civilizacijski dometi mogu doći u pitanje, Na taj način znanje i tehnologija se na novi način potvrđuju kao najmoćnije poluge sveukupnog razvoja čovekove vrste, dakle razvoja, svih Inače, sam pojam genetike javlja se tek početkom prošlog veka (1906.), a značajnija otkrića otpočinju sredinom veka (1953.), kada su Crick i Watson otkrili strukturu DNK. Potonji uzlet ove nauke je gotovo fascinantan; 1961. - dešifrovanje gena; 1973. - transfer gena; 1987. - prvi genetski modifikovani (GM) organizmi; 1990. - početak lečenja ljudi životinjskim genima (genska terapija); 1992. - komercijalna proizvodnja GM paradajza; 1997, — klonirana ovca Dolly; 2002. - rođeno prvo genetski dizajnirano dete. 139 Poznato je da danas u svetu postoji opšta kontrola razvoja i primene npr. nuklearne tehnologije. U principu, to je j potrebno i korisno i treba da bude prošireno na sve - dakle i na najrazvijenije demokratske zemlje - koje, očigledno žele da sačuvaju svoj monopol (oli- gopol), uveravajući ostatak sveta da nije opasno kada one imaju tu tehnologiju, već samo kada ona dođe u posed nekih drugih (!?) zemalja. Verovatno će slična kontrola, mada če nju biti daleko teže sprovoditi, biti primenjena i u oblasti genetskog inženjeringa. Naravno, takva praksa je u potpunom neskladu sa principima slobode naučno-istraživačkog rada i posebno sa principima suvereniteta država. Ali, to je i dokaz da nauka i njena tehnološka primena dovode i do potrebe redefinisanja nekih klasičnih principa i standarda na kojima počiva država kao oblik organizovanja društva, prava kao vid normi društvenog života, moral kao svest o praksi činjenja dobrih dela itd. 158

poznatih, a u budućnosti sve više i onih još neotkrivenih mogućnosti Čoveka kao mere svega postojećeg, svega dosadašnjeg, ali i budućeg. Zbog toga i sara pojam razvoja zaslužuje stalno

272 Osnovi socio log redefinisanje svog značenja i sadržaja. Savremena tehnologija je upravo probni kamen zai jesve češće i sve dublje preispitivanje samog smisla razvoja i njegove dijalektike u realnom vremenu i prostoru. A prostor je sve širi, i nije više samo globalan, već postepeno postaje i međuplanetaran, kosmički u punom smislu te reci. Svemir (space), kosmos ili vasiolia jeste posebno važan pojam u našem akronimu TEKNOBERGSISM. U analiziranom kontekstu datog akronima svemir simbolizuje fizički, realni, prostorni beskraj čovekovih potencijalnih okvira aktivnog trajanja, mogućeg dopiranja i eventualnog trajnog prisustva. Iz celokupne beskonačnosti svemira čovekov stvaralački angažman još uvek je lociran na takoreći minimalnom prostoru jednog manjeg dela naše galaksije u kojoj smo okupljeni tek samo oko jedne njene zvezde - Sunca. A hiljade i milioni drugih zvezda za najveći broj stanovnika Zemlje još uvek predstavljaju vise poetske nego fizičke činjenice i gotovo su bez ikakvog stvarnog uticaja na život na Zemlji. Ili, ipak, još nismo spoznali taj uticaj i lakonski ga objašnjavamo kao Božju volju. čovek je još uvek beznadežan taoc svoje zemaljske ''otadžbine", njene biosfere i svih drugih sfera čiji radijusi jedva da prelaze nekoliko desetina hiljada kilometara, što je astronomski skoro zanemariva veličina. Još nije prošlo nijedno stoleće otkako je čovek ovladao znanjem i sredstvima da se kreče atmosferom (avion), da leti, a već samo nekoliko decenija kasnije (1969. g.) čovek se obreo na Mesecu, Zemljinom najbližem svemirskom pratiocu i jedinom njenom prirodnom satelitu, Takođe, čovek je, u međuvremenu, bliži kosmos oko Zemlje takoreći već "ispunio" stotinama veštačkih satelita (meteoroloških, telekomunikacionih, naučnih, vojnih i dr.) i inter- planetarnih stanica čime je definitivno potvrđeno da Zemlja neće ostati poslednje čovekovo stanište i do skora jedini ekološki prostor na kojem je moguć ljudski život Time je definitivno otpočela kosmička era, novo poglavlje tehnološkog uspona čovekovog, izazov koji donosi teško sagledive posledice. Ali, u isto vreme, ta era pokazuje i dramatično upozorava da uporedo sa veličanstvenim uzletima "na nebo" ljudi još uvek nisu sasvim resili brojne probleme nasleđene iz davnih, ipak, ne sasvim iščezlih, epoha kao što su; glad; žeđ; siromaštvo; ratni sukobi; razne bolesti; rasne, rodne, verske, nacionalne, ideološke i dr, netrpeljivosti; neopravdane socijalne razlike i mnogi drugi problemi koji se očigledno ne mogu u potpunosti resiti samo i jedino tehničko-tehnološkim razvojem, ma kako on bio impresivan. U stvari, očigledno je, da nedostaje neka drugačija tehnologija, nazovimo je sasvim uslovno, društvena tehnologija, koja uzima u obzir pored tehničko-tehnoloških i brojne druge pretpostavke, uslove i ograničenja razvoja čoveka kao civilizovanog bića. Sve do sada rečeno dovodi nas do ključnog aspekta naše analize, a koji se odnosi na složenu, višedimenzionalnu i slojevitu matricu najvažnijih tehničko-tehnoloških, društvenih, ekonomskih, ekoloških, kulturnih, obrazovnih, psiholoških, političkih, razvojnih i drugih brojnih vidova sveukupnog progresa, kao zajedničkog imenitelja i mere emancipatorskog prodiranja čoveka u nove i šire ne samo svemirske, nego pre svega ovozemaljske i ovovremene prostore slobode. Niti jedan, aspekt napretka, uzet pojedinačno (pa i više njih zajedno), ne može biti dovoljan da se objasni smisao i svrha stvaralačkog čovekovog angažmana - njegove nascentne superiornosti u odnosu na materijalnost fizičkog sveta iz kojeg je i sam potekao i kojim sve efikasnije (ne uvele i efektivnije) upravlja, dok u isto vreme sve teže nosi breme rastućih problema koje ima i kao pojedinac i kao istovremeni pripadnik brojnih društvenih grupa — ako se ne uzme u obzir celina čovekovog postojanja, shvaćenog kao Čudesna kosmička sinteza biološke i socijalne (istorijske) materije.

Informatizacija jedruštava definitivno Pro me ne, razvoj i tipologija globalnih

obogatila fizičku, biološku, psihičku i socijalnu 273materiju od koje je sazdan čovek i deo Univerzuma u kojem se on realno ili virtuelno kreće, novom veličinom - informacijom. Iako se, u suštini, ne radi o potpuno novoj Činjenici, veličini i resursu, novina je u tehnologiji stvaranja, prikupljanja, obrade, čuvanja, prenosa, kao i načina i svrhe korišćenja informacija što im daje privid novog oblika realnosti, neretko važnijeg i od materije i od energije. Štaviše, bestelesnost informacije i njena virtuelnost čine je nepotroŠivom, istovremeno svuda prisutnom, logički, semantički i vrednosno veoma promenljivom veličinom, zbog čega postaje sve moćnija varijabla savremene civilizacije, njene rastuće digitalizacije, sveopšte tehnologizacije i neizbežne globalizacije, U tom smislu može se govoriti o informa- cionalhmu, kao novoj tehnološkoj paradigmi koja nasleđuje raniji industrijalizam. Danas su već odomaćene sintagme "informacijsko doba", "informacijsko društvo" i si. kojima se naglašava činjenica daje informacija postala određujuća veličina svekolike društvene, ekonomske, plitičke i uopšte kulturne realnosti u najvećem delu sveta. Preostali delovi sveta nalaze se razapeti između sve mnogobrojnijih 'net' (in- strumentalnosti) i sve ugroženijih 'self (identiteta), što je nesumnjivo strateška po- sledica savremene globalizacije koja afirmise novi informacijski kapitalizam. Ali i kao "sirovina" (resurs) za proizvodnju znanja i kao "poruka", informacija može postati objekt sebičnog prisvajanja (monopolizacije), zloupotrebe i svakovrsne manipulacije. Imajući u vidu tehnološke mogućnosti (telekomunikacije, kompjuteri, internet, televizija itd.) brze obrade, prerade, diseminacije/blokade i drugih vidova manipulacije informacijama, postaje jasno zašto su informacije najvažniji resurs današnjice. Ove tehnološke mogućnosti već danas su dovele do stvaranja takvih informacionih imperija (baze najrazlicitijih podataka, medijske kuće, kontrola telefonskih razgovora, fax i internet poruka, špijunske mreže itd.) zbog kojih opravdano strahuju svi; i oni koji su kontrolisani, ali i oni koji kontrolišu, jer s razlogom strepe da neko i njih kontroliše i na jednom mestu dođu do svih informacija. Sofistikacija je proces veštačkog "opamećivanja" mrtve prirode, tehnoloških procesa i ljudske prakse koji je omogućen informatizacijom i informatičkim tehnologijama koje pretvaraju informacije u nova znanja kao faktore promena ne samo čovekove prakse, nego i svih područja u kojima se ona realizuje (od proizvodnje do umetnosti i zabave), kao i sredstava i načina kako se ta praksa odvija. Nažalost, još uvek je previše primera čovekovog delovanja u kojem nedostaje esencijalna i izvorna ne samo mudrost (sofia) nego i racionalnost koju ne može za- meniti nikakav veštački software. Zbog toga, sofistikacija možda i nije najprikladniji izraz za svako - informacijama i na bazi njih generis an im znanjem — ponašanje, ukoliko ono nije usmeravano mudrim ciljevima koje jedino čovek, odnosno mudri ljudi, mogu da postave i razu- meju. Zato verujemo da ni daleko impresivniji primeri tzv. soiistikacije veštačldh sistema od ovih današnjih neće potisnuti značaj ljudskog uma kao autentičnog i jedino sposobnog izvora ideja i vizija boljeg, naprednijeg i humanijeg, a ne samo ekonomski racionalnijeg (efikasnijeg, ekonomičnijeg itd.) društva. Naravno, i lepšeg (estetskijeg), a izvan svega ekološki bezbednijeg, zdravijeg, manje stresnog itd. Inače, savremena sofistikacija tehnologije je upravo u medicini dostigla možda i najveće humane domete. Već danas se masovno šire mogućnosti tzv. kućne medicine, tj. koriščenje različitih visokosofisticiranih aparata i instrumenata za tzv. prethodne dijagnostičke postupke (npr. kućno, tj. vanambulantno, merenje brojnih biohemijskih parametara, krvnog pritiska, šećera u krvi itd.), kao i određenih tera- peutskih procedura. Posebno su značajne mogućnosti tzv. e-health tehnologije, tj. direktno (on-line) pribavljanje medicinskih uputstava i saveta iz referentnih medicinskih ustanova svakome ko ima pristup nekoj medicinskoj informacionoj

274 Takođe, danas se već obavljaju i hirurški zahvati na daljinu, tj. uz direktnu Osnovi socio logcionu i je mreži. informapodršku iz neke udaljene klinike. Medikalizacija je poslednji u 13-članom nizu pojmova "teknobergsističke" prakse i on označava pravac onih tehnoloških promena koje se direktno ili indirektno odnose na čuvanje, zaštitu i podizanje zdravstvenog nivoa ljudi svuda u svetu, Što bi trebalo da bude najbolji sintetički efekat svih ostalih tehnoloških uspona koje je čovek uopšte ostvario. Ako se celolcupan tehničko-tehnoloski napredak ne odrazi na vitalni aspekt kvaliteta života zdravlje (fizičko i psihičko) - onda se, zapravo, ne može govoriti o stvarnom napretku, već samo o rastu, razvoju ili usponu određenih područja čo- vekove prakse koja ipak nisu kvalitetno unapredila ljudski život, čak i kada je on osetno produžen. Medikalizacija istovremeno pokazuje koliko je čovek tehnološki (dijagnostički, terapeutski) uspešan da štiti svoje zdravlje, ali i koliko je "uspešan" da proizvodi nove zdravstvene rizike (stresove, toksikacije, radijacije, veštačke viruse, psihoze, neuroze itd.) od kojih neki do sada čak nisu ni postojali. Zbog toga, mislimo da su od svih do sada poznatih i korišćenih pokazatelja civilizacijskog razvoja daleko najvažniji oni koji govore o stanju ljudskog zdravlja kao ključne pretpostavke svakog blagostanja i ljudske sreće. Istovremeno, sve više moramo da brinemo i zbog komercijalizacije zdravstvenog sistema koji se globalno pretvara u profitabilan biznis.5 w

Ne ulazeći ovde u inače izuzetno riskantno područje predviđanja budućeg stanja ljudskog zdravija, usudićemo se samo izreći nadu da će već uskoro humana medicina uspešno lečiti danas još neizlečive bolesti koje ne smeju postati "profitabilne bolesti". Mnoge Naravno, pored ovakvog 'teknobergsističkog7 pristupa objašnjenju nekih najvažnijih pravaca razvoja savremene tehnologije, postoje i mnogi drugi, koji, po našem mišljenju, ipak nedovoljno obuhvatno tretiraju proces savremenog tehnološkog razvoja kao bitne pretpostavke i uzroka prodora globalizacije. Zato verujemo da svaki pokušaj celovitijeg sagledavanja i mogućeg i stvarnog doprinosa visokih tehnologija savremenom procesu globalizacije može pomoći boljem razumevanju kako prirode tehnologije (koja je imanentno globalisticka, a ne lokalistiČka) tako i prirode globalizacije (koja je uvek bitno zavisila od tehnologije). Stoga ne treba da nas čudi velika zabrinutost Semjuela Hantingtona, nedavno preminulog gurua američke globalizacije, kada je rekao da "ravnoteža moći prelazi u ruke drugih" i kada poziva Zapad da spreči konfučijanske (Kina) 1 islamske zemlje dođu do novih tehnologija". Mada razumemo njegovu brigu, on nije u pravu kada tako nešto traži. Uostalom, to nije ni moguće, jer su pomenute zemlje najzad shvatile strateški i razvojni značaj novih tehnologija i ubrzano (Kina) smanjuju svoje tehnološko zaostajanje u odnosu na SAD kao tehnološkog lidera. Dosadašnji načini stvaranja, sticanja i korišćenja svih visokih tehnologija ne daju nam nadu da će se neko dobrovoljno, u ime bilo kojeg humanog, plemenitog, hri- šćanskog ili nekog drugog uzvišenog principa, odreći neodoljivo privlačne i još uvek isplative mogućnosti ostvarivanja značajnih prednosti u odnosu 11a one koji tehnološki zaostaju, Naprotiv, tehnološki lideri sveta i dalje 'usiljeno marširaju' ka novim prostorima efektivne dominacije nad ostatkom sveta tako što praktično, fizički i na svaki realni (svojim prisustvom: finansijskini, komercijalnim, turističkim, vojnim itd.) način, a pogotovo na virtuelni (globalna televizija, film, internet, radio, štampani mediji itd.) način, nameću svoje uslove, standarde, kriterijume i sve što je u njihovom interesu, milozvučno to nazivajući globalizacijom (mondijalizacijom), takoreći uzvišenom ieo

prognoze govore da će vakcina za AIDS biti u upotrebi u narednih nekoliko godina, da će se uskoro uspesno lečiti Alzheimerova bolest, a da će većina lcancera biti istorija tokom ovog veka, Međutim, treba imati u vidu 1 pojave novih bolesti i sindroma i uopšte pojave novih zdravstvenih rizika, što

nove izazove Pro me ne,donosi razvoj i tipologija globalnihmedicini, društava

ali i potrebe njene integracije sa drugim naukama i posebno visokim 275 tehnologijama, Polazeći od univerzalnog značenja vrednosti zdravlja za svakog čoveka može se pouzdano očekivati da će doći do novih uspešnih sprezanja i integracije više različitih tehnologija u nove telmo-medic i uske sisteme koji će obuhvatati sve najbolje do Čega se u pojedinim oblastima nauke i tehnologije dođe. Međutim, ostaće krupan problem kako se odupreti i kako upravljati sve većom količinom različitih faktora rizika, posebno rizika tzv. mentalnog zdravlja, A tu spadaju i različiti strahovi od novih tehnologija, anksioznost i osećaj marginalizacije koji doživljavaju i mnogi korisnici visoke tehnologije videći u njoj "rivala". Takođe, među zaplašene i nespokojne spada i značajan broj nekorisnika visoke tehnologije zato što nisu dovoljno obučeni da je uspešno i lako koriste. Zbog toga ne treba zanemariti mogućnost da ukupan štetni medicinski "doprinos" nekih novih tehnologija, odnosno 'teknobergsiz- 111a' u celini, može biti veći od stvarnih mogućnosti medikalizaeije koja se, takođe, zasniva na novim tehnologijama.

misijom tzv. međunarodne zajednice. Ostaje samo da se lokalnim sredinama objasni (a u tome najviše može pomoći lokalna intelektualna 'elita', mediji, korumpirani političari, nekritički intelektualci, razni nezadovoljnici, različite nevladine organizacije, naivna omladina itd.) kako je sve to ne samo jedino moguće, nego i najbolje rešenje i tobože najkraći put (tranzicija) u 'veliki svet' novih vrednosti koje raskidaju sa svakom tradicijom, zaostalošću, lokalizmom, tribalizmom, nacionalnom državom, suverenitetom i drugim "reliktima" peošlosti. Ne sporeći značaj mnogih novih vrednosti, a pre svega onih koje se odnose na viši stepen ljudskog dostojanstva, prava i sloboda, ravnopravnosti i ekonomskog blagostanja (čemu itekako može doprineti tehnologizacija, kao proces podizanja kvaliteta ekonomije a što je, između ostalog, bitan uslov povećanja materijalnog i socijalnog standarda života svih ljudi) ostaje nejasno zašto se, osim u tehnološki najrazvijenijim zemljama, tehnološkom razvoju pridaje tako mala pažnja, i po pravilu mnogo manja od pažnje koja je usmerena na bilo koje druge aspekte društvenih promena i razvoja.

3. TRANZICIJA KAO MODEL PROMENA Već više od jedne decenije 'tranzicija' je jedna od kultnih reci koje se koriste u analizi onih društava koja su se nekad nazivala socijalističkim, a sada tragaju za novim putevima svog razvoja. Pri tome, postoje različita shvatanja samog pojma tranzicije98, mada se najčešće misli na proces prelaska iz administrativne ('socijalističke') privrede na tržišnu i na promenu vlasničke strukture. Naravno, ovo prevashodno ekonomističko shvatanje nije dovoljno i njemu treba dodati još nekoliko aspekata tranzicije kao složenog projekta širih društvenih promena koji je otpočeo krajem 80-ih prošlog veka. Posebno je loše što ovakav redukcionizam u tumačenju tranzicije gotovo u potpunosti izostavlja tehnologiju kao tranzicijsku varijablu koja, po našem mišljenju, ima bazično značenje. Naime, mi smatramo da su upravo burne tehnološke promene (treća tehnološka revolucija zasnovana na visokim tehnologijama) u svetu kapitalističkog načina proizvodnje bitno doprinele da se ovaj način proizvodnje i model društva, koji se na njemu razvijao, toliko razvojno, konkurentski, po standardu života, a onda i po svim drugim obeležjima (demokratske slobode, ljudska prava itd.) odmakne od sporo razvijajućih socijalističkih društava, a onda i proizvede potrebnu kritičku svest stanovništva da posumnja u sposobnost sopstvenog

98O

ovome videti opširnije u Sociologiji, prof. Lj, Mitrovića, posebno str. 470-475

276 da mu može obezbediti željeni progres. Ako se tome doda i snašan medijski Osnovi socio i je društva (TV,logradio, novine, internet itd,) pritisak na javnost i - sada to više niko ne demantuje - uticaj raznih inostranih faktora, onda nije bilo teško ubediti domaću javnost u neophodnost tranzicije kao tobože sigurnog puta u bolju budućnost, Sta su sve na tom putu pojedine zemlje i njihovi građani doživeli bila bi duga i uzbudljiva hronologija svakovrsnih drama, crnih hronika, 'burazerske privatizacije', pljačkanja nacionalnog bogatstva, uništavanja sopstvene proizvodnje, porasta nezaposlenosti i socijalne nesigurnosti, bezprizorne tajkunizacije, ekspanzije malograđanske subkulture, krilninalizacije vlasti, samosatanizacije i još mnogo drugih devijantnosti koje nisu viđene od perioda kada su "ovce pojele ljude". Naravno, ostvareni su i rezultati koji, principijelno, mogu doneti pozitivne efekte, a tu pre svega mislimo na međunarodno otvaranje tranzicijskih zemalja od kojih su mnoge, za razliku od Jugoslavije koja je već odranije imala drugačiju međunarodnu poziciju kao neblokovska zemlja, došle u priliku da aktivnije deluju na međunarodnoj sceni, Neke od njih su već postale članice važnih međunarodnih integracija, kao Što su Evropska unija, NATO, Partnerstvo za mir itd. Celovito sagledavanje tranzicije kao vida ili modela promena, osim odgovora na pitanje Kuda! i Zašto?, treba da obuhvati odgovore na još nekoliko važnih pitanja: Kako i Cime izvesti tranziciju?; Ko sve treba da učestvuje u tranziciji i na koji način?; Sta sve treba da bude obuhvaćeno tranzicijom?; Koliko dugo treba da traje tranzicija?; Ko sve treba da snosi troškove tranzicije i koja je razumna cena? Ako je, ukratko, zbirni odgovor na prva dva pitanja glasi: u bolje, pravednije i bogatije društvo, ostala pitanja zaslužuju širu elaboraciju, što ovom prilikom ne možemo da uradimo. 99*2 Sva su pitanja dramatično ozbiljna i od kvaliteta, odnosno socijalne prihvatljivosti odgovora na njih, zavisiće ne samo bliža, nego i dugoročnija, sudbina svih tranzicijskih društava i njihovih država. Mada se gore postavljena pitanja manje-više odnose na sve tranzicijske zemlje, odgovori će biti veoma različiti. Uzrok tome su, s jedne strane krupne razlike koje su između njih postojale još u periodu pre otpočinjanja tranzicije i to po raznim obeležjima, počev od nivoa ekonomskog, političkog i kulturnog razvoja, stepena otvorenosti prema svetu, geopolitičkog značaja, obima prirodnih bogatstava, nivoa razvijenosti demokratije, nivoa razvijenosti sistema informisanja, strukture sistema vrednosti itd. Kada se ovim, objektivnim, determinantama dodaju i posebni politički ciljevi pojedinih tranzicijskih zemalja, onda se može razlikovati nekoliko modela ili tipova tranzicije. U tom smislu posebno se mogu izdvojiti sledeći modeli 163; inverzivna regresivna tranzicija; reverzibilna neoliheralna tranzicija; revei~zibilna neokonzervativna tranzicija; progresivna socijal -demokratska tranzicija.

99 mnogi drugi autori imaju semantičke primedbe na pojam tranzicije. Tako npr. Lj. Mitrović kaže da "pojam tranzicije spada u red višemislenih i nejasnih pojmova", a B. Ilić smatra daje to "putuniukuda".

Osim toga, tranzicija kao proces civilizacijskih promena se može posmatrati i sa stanovišta Osnovi sociologije sadržinskog obnhvata kada razlikujemo; 1. totalnu ili potpunu tranziciju mi 2. parcijalnu ili delimiČnu tranziciju, Isto tako, važna je i podela sa stanovišta prostornog, odnosno geografskog, obuhvata. U tom slučaju razlikujemo: 1. "lokalnu" ili pojedinačnu i 2.- globalnu, koja obuhvata ceo svet. Verujemo da će se pun uspeh tranzicije kao modela promena ostvariti tek kada svi, a pre svega oni najmoćniji, najbogatiji i najdominantniji izvrše svoju tranziciju u smeru pravednijeg i manje nasilnog društva, Nažalost, isto tako znamo iz istorije da se niko nije dobrovoljno odrekao stečenih prednosti, makako do njih došao. Ali, ako prihvatamo tranziciju kao univerzalni modernizacijski i civilizacijski projekat, onda se moramo oslobađati nekih istorijskih iskustava i rešavati ne samo "svoje", nego i "tuđe" probleme na jednako odgovoran način, jer samo malo kasnije ti "tuđi" problemi postaju "naši". Globalizacija doprinosi da se svaki lokalni problem, a najpre razvojni, brzo, kao u nekom sistemu spojenih sudova, prenese na sve ostale globalne aktere, tako da niko ne može reći da ga se "tuđi" problem ne tiče. Upravo zato što bogati i moćni u takvoj globalnoj "igri bez granica" imaju najveći ulog, morali bi delovati veoma racionalno, a to znači partnerski i solidarno, što je, na duži rok, uvek tsplatljivije od dominacije i pretnji. Bez takve tranzicije njihovog ponašanja, slabe su šanse i za uspeh ostalih globalnih promena. Sve dotle, mnoge tzv. tranzicijske zemlje "odrađivaće" svoju tranziciju (naročito ekonomsku, u vidu privatizacije, deregulacije, razvijanja tržišnih institucija itd.) više kao deo spolja nametnuti (MMF, STO i dr.) 'domaći zadatak100, a ne kao izraz željenih promena u kojima vide stvarne, a ne samo deklarativne šanse za svoj brži razvoj i napredak. Svim upućenim ljudima i posebno tzv. stratezima ekonomskog razvoja u zemljama tranzicije164 najzad bi moralo postati jasno da nikakva stvarna, dubinska i "organska" (urođena, kao nešto sa Čime se živi) tranzicija u tim zemljama neće biti moguća bez temeljne promene odnosa prema intelektualnom kapitalu s kojim raspolažu, prema znanju i tehnologiji, pre svega, Ta promena primarno podrazumeva očuvanje preostalog naučnog, istraživačkog i svakog drugog kreativnog potencijala, ali i uvećanje svih ljudskih resursa (ne samo usporavanje tzv. odliva mozgova, već i svih drugih ljudi kao potencijalnog intelektualnog kapitala), nego i podsticanje demografskog rasta i posebno podizanje kvaliteta obrazovnog sistema u celini.

100 bogato društvo. Ostaje, naravno, još i ono najvažnije — prelaz u visokohumano i visokomoralno društvo.

Nažalost, zemlje u tranziciji Pro me ne, razvoj i tipologija globalnih društava

su isuviše globalizovale svoj intelektualni kapital,279 ali na najgori mogući način, tako Što su postale najveće "izvoznice" pameti i to - besplatno. To je samo još jedan u nizu primera kako nerazvijeni i siromašni "pomažu" razvijenima i bogatima da to budu u još većoj meri. Ali, to je i primer kako se tranzicija pogrešno razume i sprovodi, jer nije prepoznat doprinos i globalno značenje tehnologije kao razvojne varijable. Više je nego začuđuječe s kakvom neodoljivom lakoćom današnji "prvoborci" tranzicije u tzv. postsocijalističkim zemljama zanemaruju faktor tehnologije u svojim projektima, modelima, reformama i drugim pokušajima izgradnje građanskog društva, a da pri tome ne uspevaju da shvate Šta je značila nekad a šta tek danas znači tehnologija za nastanak i razvoj tog tipa društva. Ako već pogrešno misle da insistiranje na tehnološkoj komponenti tranzicijskog iskoraka i globalizacijskog koraka nije posebno važno - a u ovoj knjizi se neprestano tvrdi suprotno - neka barem sebi pokušaju odgovoriti zašto se u razvijenom građanskom, liberalnom, demokratskom, slobodnom itd. svetu daje sve veći i veći značaj upravo faktorima znanja, učenja, istraživanja I tehnologije. Čak i po cenu zapostavljanja rešavanja mnogih drugih problema (socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, ekološki rizici itd.) kojih ima veoma mnogo i koje tek treba rešavati.

4, GLOBALIZACIJA: ILI PROMENE IZMEĐU NEIZBEŽNIH I NEPOŽELJNIH Uopšte nije slučajan gornji podnaslov u kojem je izražena više nego očigledna ambivalencija i dvojak odnos prema globalizaciji, uz tranziciju drugi najučestaliji pojam u sociološkoj analizi poslednjih nekoliko decenija. Zapravo, od sredine 70-ih godina prošlog veka, od kada je globalizacija dobila novi zamah, mada je to daleko stariji proces. Kao i o većini socioloških pojmova i o globalizaciji postoje brojne kontroverze i teorijska neslaganja, počev od same definicije, zatim tumačenja njenog sprovođenja, pa sve do ocene njenog značaja u savremenosti i procenama mogućih uticaja na budući društveni život. Ta neslaganja donekle sažima gornji naslov u kojem se na globalizaciju gleda s jedne strane kao na neizbežan proces promena, dakle objektivno uslovljen, a s druge strane globalizacija se doživljava i ocenjuje kao nepoželjan proces. Sto se tiče neizbežnosti nju je sve lakše dokazati, posebno u uslovima savre- menih tehnoloških, a naročito telekomunikacionih, saobraćajnih i medijskih promena, Svet postaje 'sve manji', udaljenosti sve bliže, komunikacija sve lakša i jeftinija, državne granice sve 'mekše', razni standardi sve univerzalniji ijoŠ je mnogo drugih primera koji bi svedočili o globalizaciji 'na delu'. Kada je reč o nepoželjnosti glo- balizacije, onda se misli na sve one situacije u kojima se pojedinci, grupe i države osećaju oštećeni ili zakinuti u ostvarivanju nekog svog suverenog prava, ili su primorani da čine nešto neželjeno i protiv svog nacionalnog i državnog interesa. Ali, šta je, u stvari, globalizacija?

4.1. DEFINICIJA GLO B ALIZACI JE Već skoro dve decenije iz dana u dan rec globalizacija postaje sve frekventnija ne samo u stručnim, naučnim i političkim komunikacijama, nego i u svakodnevnom govoru. Pri tome, ne samo da još uvek nije ujednačeno razumevanje tog pojma, nego se javljaju stalno nova

280 socio logpojma i je tumačenja, što je dovoljan razlog da se, makar ukratko, zadržimo na samoj Osnovi značenju globalizacije101, a zatim i njene definicije. Mada različiti autori stavljaju u prvi plan različite aspekte globalizacije, tako da i njihove definicije imaju manje ili više parcijalni obuhvat, svi jasno ističu da je globalizacija proces sve većeg prožimanja i povezivanja različitih država, njihovih privreda, kultura, pravnih poredaka, obrazovnih sistema, medijskog prostora, bezbednosnih sistema, sistema ekološke zaštite i mnogih drugih sfera života. Gidens kaže daje globalizacija "intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaljena mesta na takav način da lokalna zbivanja uoblicavaju događaji koji su se odigrali kilometrima daleko, i vice versa"iG6 U tom značenju, globalizacija je prastari proces, jer ljudi su oduvek imali potrebu da komuniciraju, trguju i na druge načine sarađuju sa 'ostatkom sveta'. Razlika između sadašnje i ranije globalizacije je u tome što se 'ostatak sveta' neprekidno smanjuje, a za neke zemlje više i ne postoji, što znači da su one globalno prisutne, tj. svuda gde za to imaju interesa. Naravno, to ne mora uvek da bude u fizičkom smislu, već to može biti npr. finansijski, preko svojih proizvoda i investicija, svojinski, kao i virtuelno, medijski, svojom kulturom, naukom, jezikom i td. Ali, svi ovi oblici prisustva najčešće su 'uvertira' za razne vidove fizičkog prisustva (npr. vojnog) Što 'ostatak sveta' obično doživljava kao hegemoniju, odnosno "globalizaciju odozgo". Slično kaže i Gidensov sledbenik D. Held102, bivši profesor sociologije u Kem- bridžu, a sada na LSE (London School of Economics), ističući da je globalizacija proces (ili niz procesa) koji obuhvata preobražaj prostorne organizacije društvenih odnosa i transakcija — određenih njihovim obimom, intenzitetom, brzinom i učinkom — stvarajući transkontinentalne tokove i mreže delovanja. Poraenućemo još jednog poznatog engleskog sociologa koji se bavi pitanjima glo- balizacije. To je Bob Džesop (Jessop), profesor univerziteta u Lankasteru, koji kaže da je "globalizacija polivalentna, promiskuitetna, kontrovrzna reč koja često više skriva nego Što otkriva o savremenim ekonomskim, političkim, socijalnim i kulturnim potrebamaZato ova reč, po Džesopu, najbolje ukazuje na namulticentrič- nu, multiskalarnu, multitemporalnu, multiformnu i multikauzalnu prirodu procesa globaiizacije.103 U tom smislu, globalizacija ima i strukturalne i strateške aspekte. Strukturalno, ona obuhvata objektivne procese čime se uvećava globalna

Nedavno se pojavio i izraz globlablablah koji ima ironično značenje u smislu bla- bla-bla o globalizaciji. U svakom slučaju na sceni je prava kakofonija o global- izaciji, tj. puno različitih informacija, a malo znanja, a najmanje svežih ideja. Zanimljiv je i izraz globaloney, koji se javlja kao nova reč 'zujalica' (buzzword), mada je nastala još 1943. godine, kada se još nije koristio izraz 'globalizacija'. Globaloney je u stvari izraz koji je skovala Clare Boothe Luce, članica američkog Kongresa, u značenju 'globalno mišljenje', u želji da promoviše ideju svetskog mira tako što će se podizati aerodromi širom sveta da bi ljudi lakše i brže mogli da se susreću i sarađuju. Neki autori (Paul Hirst) smatraju daje reč 'globalizacija' preuzeta iz rnonetarizma, zbog čega se zalažu da bude zamenjena nekom drugom, koja će više uključivati konstitutivnu ulogu nacije-države u međunarodnoj ekonomiji. To je, znači, sasvim suprotno neoliber- alnom pristupu po kojem je već otpisana država-nacija (videti knjig u K. Ohmae: The End of the Nation State, New York, 1995). 102 D. Held, A. Mc Grew, D. Goldblatt, J. Perraton, Global Transformations - politics, economics and culture, Cambridge, England, 1999, p. 16 103 Videti tekst The Spatiotemporal Dynamics of Capital and its Globalization — and how they Challenge State Power and Democracy, autora B. Jessop-a na internet adresi: www. comp.lancs.ac.uk/sociology/socl32rj.pdf 101

nastaje između Pro me međuzavisnost ne, razvoj i tipologija koja globalnih društava

aktivnosti, organizacija i institucija unutar (ne nužno i iznad) 281 različitih funkcionalnih sistema (ekonomije, prava, politike, obrazovanja, nauke, sporta itd.) i ljudi koji su u svemu tome uključeni. Strateški, globalizacija se odnosi na svestan pokušaj unapređenja globalne koordinacije aktivnosti u (ne nužno i iznad) različitim funkcionalnim podsistemima i/ili u živom svetu. Na ovom mestu treba pomenuti i poznatog nemačkog sociologa, profesora min- henskog univerziteta Ulriha Beka (Beck), koji definiše globalizaciju kao "procese putem kojih transnacionalni akteri sa različitim izgledima na moć, orijentacijama, identitetima i mrežama, presecaju i potkopavaju suverene nacionalne države- 'V® Bek koristi i pojam 'globalnost' kojim objašnjava novu situaciju tzv. druge mo- dernosti za koju kaže da "će politika morati da se ponovo utemelji ili ponovo izumi". U tom smislu, posebno je zanimljiva i metodološki važna Beko-ova zapitanost šta to novo donosi savremena globalizacija globalnim ekološkim opasnostima i odgovarajuća poprišta akcije; novo je neizbežno opažanje transkulturaih Drugih u svom Životu; itd.104 Fascinacija novim, odnosno neojilija, stari je renesansni sindrom koji je, takođe, obnovila savremena globalizacija. Iako je uobičajeno da se pojam globalizacija odnosi na ukupnost promena koje su otpočele potkraj 20. veka, treba imati na umu daje proces globaiizacije sveta otpočeo mnogo mnogo ranije. Već smo istakli da su prvi veliki ratni sukobi u starom veku (Rimska imerija se prostirala na 3 kontinenta i bila je prava globalna sila), zatim krstaški ratovi u srednjem veku, a onda i kolonizacija (portugalska, španska, holandska, engleska itd.), posebno posle otkrića Amerike (1492.) itd., bili prvi primeri globaiizacije. Novi talas otpočeo je 70-ih godina 19. veka stvaranjem prvih međunarodnih privrednih i finansijskih monopola i trajao je do početka prvog svetskog rata, da bi, po njegovom okončanju (1918.), usledio drugi talas koji se završio velikom ekonomskom krizom 30-ih godina prošlog veka. Posle drugog svetskog rata otpočeo je novi proces globalne ekonomske integracije predvođen najmoćnijim industrijskim silama koje su osnovale globalne ustanove za kontrolu finansijskih tokova, kao Što su Svet- ska banka (WB) i Međunarodni monetarni fond (MMF), a kasnije i za kontrolu trgovinskih tokova (ranije GATT - Opšti sporazum o trgovini i carinama, sada Svetska trgovinska organizacija - STO). Ekonomske integracije pratile su političke, kao što je sistem Ujedinjenih nacija (UN), kao i mnoge regionalne. Zanimljivu periodizaciju globalizacije nedavno je ponudio i poznati njujorški analitičar i publicista, Tomas Fridman, u knjizi-bestseleru "The World Is Flat: The Globalized World in the Twenty-First Century" koja je izazvala brojne teorijske polemike širom sveta. Fridman smatra da su postojale tri velike ere globalizacije: 105 prva era je počela otkrićem Amerike (1492) i trajala je sve do 1800. godine. U tom periodu je, po njemu, došlo do "smanjivanja sveta sa veličine 'velik' (large) na 'srednju' (medium) veličinu". Tu fazu Fridman naziva globalizacija 1.0., a glavne pokretačke snage su bile države; globalizacija 2.O., koja je trajala od 1800-2000. god., uz prekid za vreme Velike depresije (1929-1934) i drugog svetskog rata, dovela je do "smanjivanja sveta sa veličine 'medium' na veličinu 'small' (mali)", a glavni nosioci su pređuzeća; globalizacija 3.O., koja je otpočela novim milenijumom, osposobljava, smatra Fridman, svakog pojedinca, da se slobodno i tobože ravnopravno uključuje u sve svetske procese, što znači

570 105

U. Bek, cit. delo str. 142 Friedman, T., The World Is Flat, New York, 2006

282oni i glavni akteri, odnosno nosioci globalizacije, u meri koliko znaju, Osnovi socio i je da da su hoće i log žele učestvuju u "ravnom" (flat) svetu. Kritike ovakvog pristupa, posebno objašnjenja ove posleđnje faze, bile su, a još uvek stižu, više nego žestoke. Suština se svodi na to da je Fridmanova percepcija globalizacije isuviše jednostrana i neosetljiva za potrebe, mogućnosti i interese nerazvijenog i siromašnog dela sveta (indijski autori su najčešći Fridmanovi oponenti), saa Čime se, između ostalog, i mi možemo složiti. Ono što je za sve te pokušaje globalizacije karakteristično tiče se nasilja, tj. ko- rišćenja raznih oblika sile (sankcije, embarga, zabrane, limiti itd.), uključujući i grubu fizičku silu kao sredstvo za penetraciju u široke planetarne prostore. Doduše, sadašnju, "soft", tihu, uljuđenu, globalizaciju ne odlikuje prevashodno fizička (vojna) sila - iako nije sasvim napuštena (cinično zvuče otvorene poruke da je NATO instrument globalnog uticaja tzv. zemalja slobodnog sveta i 'čuvar zapadnih vredno- sti'!?) - i težnja za otvorenim pokoravanjem (fizičkom kontrolom teritorija kao kolonija) mada se i to koristi kada god je neophodno - koliko je u pitanju težnja da se ostatku sveta (tu spadaju i tzv. tranzicijske zemlje) nametnu sopstveni standardi ponašanja, tj. težnja da ostatak sveta postane što sličniji liderima globalizacije. Profesor Pečujlić u svojoj poznatoj knjizi106 citira pomenutog T. Friđmana, inače strasnog pristalicu globalizacije, koji kaže: "Uporedo sa okončanjem hladnog rata nastaje globalizacija američkog kapitalizma. Reći ćete: suviše okrutan model. Možda, ali to je zlatna luđačka košulja koja je prevashodno američki proizvod. Globalizacija ima izrazito američki lik. Mi verujemo da američke institucije moraju sve ostale da pošalju na groblje istorije. Nasuprot tradicionalnim osvajačima, mi se ne zadovoljavamo time da pokorimo druge, nego insistiramo da postanu slični nama (kurziv - S.P.), razume se, za svoje sopstveno dobro. Amerikanci su apostoli brzog sveta, neprijatelji tradicije, proroci slobodnog tržišta, prvosvestenici visoke tehnologije" (kurziv i podvlačenje - S.P.). Ove reči koje 'do bola' iskreno saopŠtavaju novi američki manifest i misiju u budućnosti, nikoga ne bi smele da ostave ravnodušnim, jer one izražavaju otvorenu pretnju da će svi sadašnji državni i kulturni identiteti biti poništeni, odnosno da će ceo svet, pre ili kasnije, biti oblikovan po meri i ukusu SAD. Pri tome, otvoreno se ukazuje na visoku tehnologiju i slobodno tržište kao proročke i 'božanske' vredno- sti i sredstva kojima će SAD ostvariti svoju globalnu misiju.107 Gotovo se podrazumeva, da će u legitimizaciji (opravdanju) te misije presudan doprinos dati mediji (opet visoka tehnologija!) svojim efikasnim sistemima 'ispiranja mozgova' (ponavljati neistinu i laž sve dok ona ne 'postane' - istina; širen- , je sumnje u smisao i potrebu čuvanja nacionalnog identiteta, istorijskog pamćenja i državnog suvereniteta; satanizacijom odabranih lokalnih ličnosti; stvaranjem osećaja krivnje i nesposobnosti za sopstveni razvoj itd.), ali i mnogi 'napredni' intelektualci koji su 'usvojili zapadne vrednosti' i prepoznali 'strateški značaj tzv. evroatlantskih integracija', a možda i sopstvenog samoukidanja, odnosno kulturnog suicida. Što se tiče legalizacije takvih postupaka, dakle pravne utemeljenosti, to očigledno, sve manje postaje važno, jer se mnogi 'globalni poslovi' (oružane intervencije, čak) vrše unilateralno, čak i

M. Pečujlić, Globalizacija: dva lika sveta, Beograd, 2002, str. 105 Ukoliko je to, zaista, ostvarivo i neizbežno, onda je najbolje da 'ostatak sveta' što pre pohrli u susret Velikom misionaru, prihvati njegove vrednosti, zamoli ga za milosrđe i blagoslov i ubrzano krene u 'demontiranje', ispiranje i brisanje svih tragova svog tako zastarelog, nemodernog (a kamo li postmodernog) identiteta i prihvati novo Jevanđelje slobode, te univerzalne vednosti po kojoj ste čak slobodni da izaberete način svog — nestanka.

106 107

u razvoj suprotnosti još uvek nominalno Pro me ne, i tipologijasa globalnih društava

i formalno važećem 'međunarodnim pravom'.283Nesporno je daje svet ozbiljno zakoračio u vladavinu 'međunarodnog ne-prava', dakle vladavinu 'zakona jačeg', uprkos gromoglasnoj retorici 'vladavine prava' kao tobože vrhunskoj 'zapadnoj vrednosti'. Politički događaji s kraja prošlog veka, uz erupciju savremene tehnologije (prevashodno razvijana kao oruđa dominacije, a tek onda kao sredstvo za podizanje kvaliteta života običnih ljudi), bili su presudni činioci koji su omogućili svojevrsnu turboglobalizaciju. Raspad Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, otpočinjanje tzv. tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope, ratni sukobi u bivšoj Jugoslaviji, uzlet neoliberalnih režima u SAD (reganizam) i Vel. Britaniji (ta- čerizam), ujedinjenje Nemačke i jačanje integracijskih procesa u Evropskoj uniji (sporazum u Mastrihtu, 1992.), demonstracija vojne opcije u Zalivskom ratu 1991., zatim u Afganistanu 2001. i ponovo u Iraku 2003. godine, samo su deo političkog i socijalnog miljea poslednje decenije 20. veka i prvih godina 21-tog, kada je globa- lizacija dobila i nove sadržaje i novu energiju. Arogantan nastup SAD u svim svet- skim poslovima, uz otvoreno manifestovanje svoje ekskluzivnosti (nepristajanje na opšte svetske dogovorene inicijative: npr. za osnivanje međunarodnog suda za ratne zločine; za smanjenje emisije izduvnih gasova; za odustajanje od tzv. rata zvezda itd.) doprineli su da se tekuća globalizacija u velikom delu sveta doživljava kao neprihvatljiva vesternizacija i amerikanizacija, nasilna homogenizacija i ugrožavanje samobitnosti i nacionalnog identiteta i državnog suvereniteta manjih i nerazvijenih zemalja. Nerazumna, gotovo skorojevićevska, potreba svih američkih admi nistraci- ja da skoro svakodnevno poentiraju neki globalizacijski prodor stvorilo je lažnu sliku daje Amerika ne samo legalni nego i legitimni predvodnik globalizacije. Faktički ona trenutno nesumnjivo jeste moćna "globalizacijska lokomotiva", ali to može biti opasna zamka za nju samu, jer može poželeti da to ostane stalno, u šta je teško poverovati. Otpori takvom nastojanju već ni sada nisu mali 108, a logično je pretpostaviti da će biti još i veći. To s druge strane primorava SAD da traži saveznike jer ne sme ostati sama u svom, potpuno nepotrebnom i nesagledivo opasnom, faktičkom (ekonomskom, kulturnom, političkom, ali i vojnom) suprotsavljanju ostatku Sveta.

108

Nisu u pitanju samo, inače medijski široko plasirani, ulični otpori različitih anti i alterglobalista, odnosno nezadovoljnika (sirotinje, nezaposlenih, beskućnika, gladnih i žednih, kritički orijentisanih intelektualaca, studenata itd.), već se radi o rastućem frontu otpora američkoj hegemoniji, čak i u samoj Americi, a pre svega u raznim međunarodnim institucijama gde SAD sve češće nailaze na otvoreno suprostavljanje. Čini se da se sve veći deo sveta sve hrabrije opire američkoj hegemoniji, ali, s druge strane, nije mali broj novih političkih elita koje nastoje da svoje ('banana') države uvuku pod 'američki kišobran', odnosno zonu američkog uticaja (finansijskog, tehnološkog, vojnog, teritorijalnog i dr.). A veliki su uvek bili vesti u strateškoj igri zvanoj 'podeli i vladaj' (divide et impera).

Sadašnja globalizacija, posebno ekonomska, osim što se zasniva na nasilju - a ne stvarnom autoritetu onih koji je predvode, iz čijeg bi benevolentnog, soliđarističkog, miroljubivog i uopšte Promene, raz\>oj i tipologija globalnih društavaponašanja nesumnjivo proisti- cala istinska želja sve284 filantropskog i civilizacijskog većeg dela Sveta da slede baš takve predvodnike - zasniva se i na naduvanoj (bubble) moći, imajući u vidu da oko 70% svetske ekonomske aktivnost Čine špekulacije i problematične berzanske transakcije u kojima se ne stvara ništa realno109, osim simboličkog bogatstva. Globalizacija je iznedrila i tzv. ''kasino ekonomiju\ sistem berzanskih i bankarskih transakcija kojima se preko noći, baš kao u pravoj kockarnici, postaje 'bezobrazno' bogat, odnosno 'tragično' siromašan. O ovim i sličnim "čarima" ekonomske globalizacije koje dolaze iz finansijskih i trgovačkih "katedrala" (MMF, Svetska banka, Međunarodna trgovinska organizacija) biće još reči u ovoj knjizi.110 Glavni egzekutori takve globalizacije su moćne transnacionalne kompanije (TNK) koje efektivno kontrolišu najveći deo globalnih poslova kako u ekonomiji, tehnologiji, trgovini i fmansijama, tako i u mnogim drugim područjima. Logika njihovog stalnog rasta (akumulacija i centralizacija njihovog gigantskog kapitala) dovodi do toga da u mnogim zemljama 'trećeg sveta' njihovo rastuće, a neretko i dominantno, pa čak i isključivo, prisustvo u pojedinim sektorima privrede (najčešće sirovinski sektor, energetika, poljoprivreda) izazivaju oštre otpore i otvorene sukobe u vidu antiglobalističkih protesta ili sve organizovanijeg alterglobalističkog pokreta. Globalizacija se u većini zemalja 'trećeg sveta' sve više doživljava kao novi sofisticirani projekat neokolonijalne dominacije na koju one ne žele da pristanu i zbog čega je za njih globalizacija nepoželjna. Ali, globalizacija rastače bitne strukture moderne državnosti prihvatanjem međunarodnih obaveza u osetljivim područjima regulisanja ljudskih prava, opšte i posebno antiterorističke bezbednosti, zaštiti okoline itd., Čime države, odnosno njihove vlade, ostaju bez dela svog autoriteta i autonomije, odnosno klasičnog suvereniteta, a to je za njih krajnje nepoželjno. Otuda ovaj pridev i u podnaslovu ovog dela knjige. Inače, u literaturi ima veoma mnogo ozbiljnih teoretskih napora da se boljim razumevanjem suštine globalizacije i njene faktičke neizbežnosti, učine neophodne pretpostavke kako da za većinu stanovništva sveta, a ne samo za bogatiji deo, ona postane - poželjna. Ipak, najveći broj njih izražava jasno prepoznatljivu apologiju sadašnjeg neoliberalnog modela globalizacije, ali nisu više usamljeni ni teorijski radovi koji donose snažnu i naučno dokumentovanu kritiku sadašnje globalizacije, kao i predloge za njeno unapređenje. Nema sumnje da ovi poslednji daju novu idejnu energiju sve aktivnijim i sve organizovanijim anti i alterglobalističkim pokretima, koji igraju i ulogu probuđene savesti čovečanstva. Pri tome, krajnje je neobično da u tranzicijskim zemljama (uz nekoliko izuzetaka) ovi pokreti uopšte ne postoje, ili barem nisu aktivni. U našoj zemlji, takođe. Da li to znači da tim zemljama baš ovakav koncept globalizacije najviše odgovara, ili je u pitanju neštodrugo, pokazaće vreme. Nadamo se, uskoro.

109

Potpuno je jasno koliko tome doprinosi savremena informaciona tehnologija koja omogućuje da se svakodnevno transferiše na stotine i hiljade milijardi dolara, a da se fizički nije pomerio niti jedan cent. Bezgotovinski transferi postali su već globalna sva- kodnevica. 110 Inače, ova pitanja dobijaju posebno na značaju sada u vreme aktuelne globalne ekonomske krize čije posledice mogu biti nesagledive i kada se redefinišu neki parametri moči i bogatstva. Kriza je počela u SAD, brzo se proširila Globusom i već nema gotovo nikoga ko ne plaća neku cenu zbog nezajažljivo pohlepnih plutokrata koji su svom ettormnom bogatstvu hteli da dodaju "još malo". Čini se da će zbog toga "malo" ostati bez veoma mnogo. Nažalost, to neće biti presedan, samo što neko nije dobro učio i pamtio.

4.2. NEKOLIKO NAJVAŽNIJIH PRISTUPA GLOBALIZACIJI

Pro me ne, razvoj i tipologija globalnih društava

285

Iako smo već ukazali na neke razlike u pristupu globalizaciji koje zastupaju naju- ticajniji teoretičari, ovde ćemo izložiti još nekoliko napomena s ciljem da se pokaže koliko je globalizacija složen, dugoročan, neravnomeran pa čak i paradoksalan proces (slobodno kretanje kapitala, robe, novca, a ograničeno kretanje ljudi npr.). Kao dugoročan istorijski proces globalizacija podrazumeva brojne dimenzije i komponente, a posebno sledeće: 1) kretanje ljudi unutar i između kontinenata (preko 800 miliona turista godišnje); 2) trgovinu među različitim zemljama na velikim udaljenostima; 3) velike svetske religije koje su nastale tokom seoba naroda (budizma, hrišćanstva i islama, pre svega, a zatim i njihovih različitih sekti itd.); 4) difuziju i transfer tehnologije, počev od agrarnih i vojnih sve do sadašnjih tzv. visokih ili naprednih. Takođe, za globalizaciju se kaže da: 1) podrazumeva tržišnu deregulaciju i integraciju; 2) daje neizbežna i ireverzibilna; 3) svakome donosi koristi; 4) širi de- mokratiju po svetu.111 Prema tome, globalizacija je oduvek značila širenje, intenziviranje, ubrzanje i povećanje značaja međuveza između različitih i prostorno veoma udaljenih ljudi i njihovih socijalnih, ekonomskih, političkih, kulturnih i svih drugih zajednica. Kao takva ona bi, principijelno, mogla da znači samo i jedino dobrodošlu činjenicu i proces u kojem svi ponešto dobijaju (sinergija). Ipak, postoje brojni razlozi - koji nemaju nikakve veze sa ksenofobijom i tobože paranoičnim strahom od globalizacije ili pak neracionalnim lokalnim i nacionalističkim otporima - zašto sadašnja globalizacija nije opšteprihvaćeni civilizacijski trend koji bi svi ljudi širom sveta bezrezervno podržali. Već pomenuti D. Held i njegov kolega A. Me Grew u jednom novijem tekstu112, koji se može naći na Internetu, ukazuju na tri preovlađujuća pristupa globalizaciji: 1. hiperglobalistički; 2. skeptični i 3. transformacionalisticki. 1. Hiperglobalisticki pristup ili pristup tzv. maničnog, turbo ili supraterito- rijalnog kapitalizma, polazi od toga da u svetu već postoji jedinstvena ekonomija koja nadilazi i integriše vodeće ekonomske regione sveta, ali ne kao nacionalne i državne privrede, već kao korporativne organizacije (TNK, velike banke i si.). U novoj, ekonomiji bez granica (borderless eeonomy) vodeći akteri moraju biti privatne korporacije (stateless corporation), pri čemu država ima zadatak samo da pomogne razvoj tržišnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog života. Po ovoj koncepciji nepotrebno je bilo kakvo prisustvo tzv. države blagostanja (welfare state), a i insistiranje na tzv. državnom suverenitetu postaje prilično preva- ziđeno, jer se stvara nova globalna tržišna civilizacija i svetska vlada. Makoliko ovakav koncept nudi privlačnu idilu slobodnog i najzad ujedinjenog sveta, on skriva nemerljivu količinu cinizma, jer ga nude oni kojima najviše odgovara tzv. slobodna tržišna utakmica u uslovima kada su svim ostalim trkačima noge ili još nerazvijene ili čvrsto vezane. Glorifikacija tržišta i tzv. usvajanje jedinstvenih pravila koja najmoćniji definišu u okviru globalnih institucija (npr. Svetska trgovinska organizacija - STO), kao i isticanje tzv.

Ovakvom stanovištu suprotstavlja se M. Steger u tekstu: Globalism: The New Market Ideology, Logos, 2003 112 Videti website: www.polity.co.uk/global/globocp.htm 111

286 Osnovi socio log i jebiti komparativnih prednosti teško da mogu biti dovoljan, mada pod određenim uslovima, može potreban kontekst za izlazak iz začaranog kruga siromaštva i nerazvijenosti. Bez iskrene pomoći kroz ničim (a pogotovo ne politički) uslovljene investicije i transfer savremene tehnologije, podizanjem obrazovnog i kulturnog nivoa, čuvanjem njihovog identiteta i posebno zaštitom prirodne sredine, nerazvijeni doživljavaju hiperglobalizaciju samo kao novu trku ka dnu (race to the bottom), a njen glavni mehanizam - slobodnu trgovinu - kao satanski mlin (K. Polany). 2. Skeptičan pristup globalizaciji takođe nije najbolji odgovor na realne izazove i mogućnosti koje ona donosi, jer polazi od generalnog stava da ona izaziva isključivo štetne posledice, kako ekonomske, tako još više kulturne i ekološke 113. Pristalice ovog pristupa priželjkuju ne samo zaustavljanje globalizacije, nego i povratak "boljoj prošlosti", radikalno braneći ekonomski nacionalizam, ekološku održivost, kulturnu lokalnost itd. Oni globalizaciju doživljavaju kao socijaldarvini- zaciju društvenog života gde jači guta slabije, kao hegemonizaciju i kulturu nasilja koja se ostvaruje monopolom nad znanjem, informacijama, obrazovanjem i tehnologijom, ali i vojnim monopolom. Drugim recima, po ovom gledištu, globalizacija vaskrsava neoliberalnu društvenu praksu zasnovanu na moći manjine i pravu jačeg (tehnološki opremljenijeg, pre svega) i bogatijeg nad slabijim i siromašnijim, a sve to upakovano u zavodljivu priču o slobodama, građanskim inicijativama, privatnosti, ljudskim pravima, slobodnom preduzetništvu, međunarodnoj saradnji, deregulaciji (less state, more market: manje države, više tržišta), regionalizaciji, civilnom društvu, svetskoj vladi i još mnogim drugim atraktivnim idejama, ali samo delimično ostvarenim ili za sada uopšte neostvarljivim. Međutim, makoliko je strah i zaziranje od sadašnje neoliberalne globalizacije razumljiv, nije opravdano suprotstavljanje svakom pokušaju globali zovanja ljudske prakse, polazeći od toga da celokupno čovečanstvo ima makar samo jedan zajednički cilj: opstanak naše vrste, a to znači i očuvanje životne sredine kao bitne ekološke pretpostavke za ostvarenje tog cilja, U tom smislu javlja se prostor za afirmaciju tzv. proaktivnogpristupa globalizaciji koji ovu ne želi videti uvek i samo kao borbu za primat na Planeti, već i kao moguće sredstvo za podizanje kvaliteta života svih koji na njoj žive.

113

Videti: Hirst, P. and Thompson, G., Globalization in Question, Second Edition, "Polity Press", Cambridge, 1999.

/

3. Na taj način trasiranje put ka trećem pristupu, tzv. transformišućem ili re- formskom, koji globalizaciju vidi u širim okvirima i zalaže se za javno (državno) obuzdavanje kapitalizma slobodne konkurencije. Ovaj pristup, u prvi plan stavlja pitanje moći kao rezultante i kumulante svih nejednakosti koje je kapitalizam gene- risao otkako postoji, zagovarajući potrebu nove reorganizacije i reartikulacije ekonomske, političke, vojne i kulturne moći, ali ne dovodeći u pitanje suštinsku sposobnost i opravdanost kapitalizma kao pokretača društvenog blagostanja. Znači, za razliku od neoliberalnog (hiperglobalističkog) pristupa, transfornacionalisti žele da usmeravaju globalizaciju u duhu zapadnoevropske države blagostanja, kejnsijanske ekonomije i socijaldemokratskog političkog razmišljanja o državnom regulisanju tzv. divljeg kapitalizma. Uz to, ovaj pristup računa i na aktivno učešće tzv. nevladinih organizacija (NVO) i civilnog sektora u procesu oblikovanja "globalizacije sa ljudskim likom". Tekući proces globalizacije po svemu ima karakter svojevrsne neoliberalne kontrarevolucije, a u tzv. tranzicijskim zemljama ona istovremeno treba da izvrši i smenu duboko ukorenjene utopije jednakosti idilično shvaćenom liberalnom demokratijom i utopijski privlačnim kapitalističkim društvom izobilja. Radikalni antiglobalistički pokreti i grupe nisu stvarna alternativa globalizaciji, ali su korisno upozorenje da tekuća globalizacija nije niti jedino mogući, a još manje, najbolji put ka "svetskom društvu". Takođe, ni reformistički projekti (npr. tzv. treći put britanskih novih laburista koje je teorijski usmeravao E. Gidens) nisu bili dovoljna korekcija hiperglobalističkog juriša kao svojevrsnog 4. svetskog rata za novo gospodstvo na Planeti. 4. Zbog svega, potrebno je razmišljati o novom ("četvrtom putu")» pristupu u kojem će bogati i moćni videti častan način da uspore, pre svega u svom interesu, (jer sada nekontrolisano zabijaju "autogolove" zbog kojih će njihovi potomci možda imati velikih problema i hipoteka), a svi ostali da podignu samopouzdanje i veru da mogu i moraju modelirati svoje specifične pristupe globalizaciji umesto što tako podanički i kooperativno prihvataju sve što sadašnji moćnici od njih traže. Neret- ko, u ime samo njima znane "kooperativnosti", čak i vise. Ovo se posebno tiče tzv. tranzicijskih zemalja'80 koje moraju voditi računa da sa "prljavom vodom ne bace i zdravo dete", a naročito da dugoročnije razmišljaju o očuvanju svojih resursa, ljudskih i prirodnih, pre svega. Na sličan način razmišlja i poznati ekonomista, nobelovac Džozef Stiglic1*1 (1943-), u svojoj već kultnoj knjizi "Globalization and its Discontents", prevedenoj i kod nas. Ovaj svetski poznat i medijski veoma popularan ekonomist je svojevremeno bio glavni ekonomist i potpredsednik Svetske banke u Vašingtonu, gde je aktivno učestvovao u kreiranju neoliberalnih ekonomskih politika (u okviru tzv. "Vašing- tonskog konsenzusa", zajedno sa američkim Ministarstvom finansija i MMF) kojih se u pomenutoj knjizi - odriče. Veoma je upečatljivo jedno mesto njegove kritike MMF: "Njegovi programi za strukturno prilagođavanje (čija je svrha pomoći zemlji da se prilagodi krizi i trajnoj nestabilnosti prouzrokovati su glad i nerede u mnogim zemljama, a čak i kad rezultati nisu bili tako pogubni, čak i kad su uspeli stvoriti određeni period rasta, Često su plodovi neravnomerno odlazili bogatijima, dok su oni na samom dnu neretko padali u jos dublje siromaštvo." ( str. 14.) I dalje: "Nema dileme da su određene patnje bile nužne, ali prema mojem mišljenju, patnja što ju je u zemljama u razvoju prouzrokovao proces globalizacije i razvoja kojim upravljaju MMF i međunarodne ekonomske organizacije, mnogo je veća nego što je bilo neophodno», (str. 14) Na kraju, Stiglitz ipak ne odbacuje globalizaciju već metode i tehnike kako se ona sprovodi. Od nje danas siromašni imaju najmanje koristi. Stiglic kaže: "Problem nije u globalizaciji, nego o načinu na koji se njome upravlja. Deo problema leži i u međunarodnim ekonomskim institucijama, MMF-u, Svetskoj banci i WTO-u koji određuju pravila igre" (str.239). A ta pravila

Osnovi socio log i je je su u288funkciji najbogatijih pojedinaca i najbogatijih zemalja sveta. Znači, nužnost reformi očigledna. Dakle, ne osporavajući svaki modernizacijski potencijal globalizacije mora se reći da ova sadašnja, jednosmerna, tipska i centralno upravljana, ne samo da ne čini ništa da se pravedno i solidarno koriste i efektuiraju potencijali blagostanja, već, upravo suprotno, ona doprinosi da bogati postanu još bogatiji i da se svet kreče ka "novom imperijalnom dobu"582. Stoga, u pravu je mudri i pravdoljubivi N. Čomski kada nudi izbor: ili ćemo pristati na globalnu nepravdu i tiraniju ili ćemo se udružiti u borbi za pravdu, de- mokratiju i slobodu'83. Čak i takav apologeta globalizacije kao što je već pome- nuti T. Fridman zabrinuto upozorava da "najveću pretnju globalizaciji predstavlja sama globalizacija". 114 Drugim recima, sadašnjoj globalizaciji potrebna je ozbiljna alternativa. Umesto celovite elaboracije te alternative, ukazaćemo samo na nekoliko polaznih osnova od kojih se mora poći, posebno s obzirom na rastuću tehnologizaciju kao aktuelni civilizacijski megatrend. Pre svega, najvažnije je jačati potencijale ljudskih resursa, i ukupnog socijalnog kapitala u nerazvijenim zemljama i posebno ohrabriti stručnjake da ostanu "kod kuće" i tako pomognu razvoj svojih zemalja. Bogate zemlje će pružiti najbolji dokaz da ne teže neokolonijalnoj dominaciji ako pruže materijalnu, iinansijsku i logističku pomoć nerazvijenima, umesto što i dalje podstiču transfer najboljih kadrova iz njih u razvijene, uglavnom zapadne zemlje, čime ove faktički i dalje, samo sada na novi način, eksploatišu nerazvijene. Razvoj obrazovne, zdravstvene i kulturne infrastrukture u nerazvijenim zemljama nije samo dug i moralna obaveza razvijenih zemalja, posebno bivših kolonijalnih, nego bi bio i najbolji dokaz da su one doista za "globalizaciju sa ljudskim likom" kao alternativu neokolonijalnoj globalizaciji u kojoj bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Otpis dugova, direktne investicije i daleko povoljniji odnosi razmene u spoljnoj trgovini tri su najvažnije ekonomske pretpostavke bržeg rasta proizvodnje, produktivnosti, zaposlenosti, konkurentnosti i dohotka nerazvijenih zemalja. Brži i lakši transfer napredne tehnologije u zemlje u razvoju, a pre svega transfer ekološki bezbedne tehnologije, takođe je način da se sadašnja globalizacija preu- smeri u novi proces održivog razvoja (sustainable development) koji pruža bolju perspektivu ne samo nerazvijenima, nego i svim ostalima. Pokazalo se daje globalizacija, kao,tipično zapadnjačka ideja i praksa, interesno usmeravan proces ne čak ni grupe zemalja (mada tako formalno izgleda), već samo jedne zemlje - SAD115, kojim se žele nametnuti jedinstveni standardi ponašanja u čitavom svetu. Pri tome, sve manje su ubedljivi argumenti da je to dobro za sve, a sve manje je i dokaza da je svet spreman da se bespogovorno mtegriše, ujedinjuje i globalizuje na način kako to odgovara samo trenutno najjačima i najbogatijima. Ovim poslednjim zaista bi bilo teško da iskreno odgovore na pitanje zašto toliko žele "pomoći" siromašnima i nerazvijenima i zašto to žele učiniti baš na ovakav

114 115

Prema: M. Pečujlić, cit. delo, str. 195 O tome se više nego jasno izjasnio i bivši Šef diplomatije SAD (za vreme republikanskih predsednika Nixona i Forda), Henri Kisindžer, u jednom predavanju na Trinity College u Dablinu (Irska), 12 oktobra 1999. god., rekavši da je "globalizacija drugi naziv za američku dominaciju" ('The basic challenge is that what is called globalization is really another name for the dominant role of the United States'). (Prema: Sam Gindin, "Social Justice and Globalization: Are they Compatible?", Monthly Review, June 2002)

je globalnih to moguće učiniti Pro menačin, ne, razvojkada i tipologija društava

i znatno lakše i jeftinije i za primaoce pomoći 289 na daleko prihvatljiviji način. Ukratko, reglobalizacija podrazumeva pre svega onu najtežu promenu - mentalnu - tj. odricanje od sopstvene moći sada, a za račun održanja i opstanka u budućnosti. Nažalost, pribojavamo se da je savremena civilizacija još veoma daleko od takvog nivoa kulture. Ali, od utopija nikad ne treba odustajati.

4.3. MERENJE GLOBALIZACIJE Uvek kada smo iznosili stav i ocenu da se giobalizacija ubrzava, širi, produbljuje itd. imali smo u vidu konkretne i merljive dokaze za takve iskaze. To znači da se globalizacijski procesi prate putem većeg broja pokazatelja (indikatora) koji se mogu kvantifikovati i meriti. Bez takvih podataka bilo bi veoma teško donositi pouzdane ocene i zaključke o obimu, tokovima, smerovima, dinamici i efektima globalizacije, kao i o stavovima njenih aktera tj. njihovom doživljaju i reakcijama na efekte globalizacije. Naravno, i ovde se, kao i kod svih drugih društvenih pojava i procesa, javlja krupan metodološki problem merenja tzv. nemerljivih efekata (npr. frustracije zbog gubitka nacionalnog identiteta, strah zbog gubitka radnog mesta i si), kao i brojnih indirektnih efekata (porast anomicnog ponašanja usled gubitka zaposlenja do kojeg je došlo zbog npr. preuzimanja nacionalne firme od strane transnacionalne korporacije - TNK, itd.). Od svih vidova globalizacije ekonomsku je moguće najlakše i možda najpouzdanije meriti, a za šta služi veliki broj kvantitativnih pokazatelja. Jedan od njih je tzv. indeks globalizacije kao kvantitativni pokazatelj ekonomske međuzavisnosti jedne zemlje u odnosu na svetsku privredu kao celinu.586 Za bliže praćenje brojnih ekonomskih potencijala, aktivnosti i transakcija razvijeni su različiti indikatori po pojedinim grupama zemalja, koji su međunarodno uporedivi, tako da se mogu pratiti promene određenih ekonomskih veličina, čime se dobija dobra analitička i informaciona podloga za odgovarajuće intervencije kako nacionalnih država tako i ključnih međunarodnih institucija, posebno finansijskih (SB, MMF i dr). U okviru međunarodnog statističkog praćenja populacionih kretanja i posebno migracionih tokova takođe se dobijaju značajni podaci o tendencijama globalizacije. Isto tako, podaci o transferu tehnologije, mobilnosti naučnih i stručnih kadrova, pa čak i turistička statistika, mogu pomoći u procesu merenja globalizacije koja svakodnevno dobija nove i nove sadržaje i dimenzije. Tome posebno doprinosi moderna informaciona tehnologija koja unosi dimenziju virtualnosti i "premošćivanja prostora pomoću vremena". Eksponencijalni porast međunarodnog telefonskog saobraćaja, pojava satelitske televizije i Interneta omogućuju svima koji imaju odgovarajuću opremu (hardver) da bez većih problema ili skupih troškova stupaju u trenutan i direktan (on-line) kontakt sa fizički najudaljenijim sagovornikom. Desetine i stotine miliona telefonskih razgovora, e-mail 1 SMS poruka, chat-ova dnevno svakako znače više od običnog i merljivog podatka u procesu globalizacije ideja, kulturnih uticaja, jezika i mnogih drugih nemerljivih veličina. Ipak, zahvaljujući opet telekomunikacionoj tehnologiji, već nekoliko godina u strahovitoj ekspanziji je jedna posve nova forma poslovanja, tzv. E-business, pre svega elektronska trgovina (E-commerce) i elektronsko bankarstvo (E-banking). Takode, na isti način razvija se i tzv. virtuelno obrazovanje ili obrazovanje na daljinu (distance learning) gde se s jednog mesta pomoću Interneta obrazovni sadržaji mogu prenositi svima koji su za to zainteresovani, a imaju odgovarajuću tehničku opremu. Ukratko, kod merenja globalizacije treba uzeti u obzir ne samo šta se želi meriti (bez obzira da li je to uopšte merljivo, direktno ili indirektno), već i šta se takvim merenjem želi pokazati. Ovo

290 Osnovi socio log i je poslednje je, verovatno, i najvažniji razlog Što se u cilju različitih analiza globalizacije indikatori koriste veoma selektivno i izdvojeno od nekih drugih indikatora, kako bi slika o globalizaciji ostavila što jači (pozitivan ili negativan) utisak. Zbog toga, uvek je bolje koristiti što veći broj različitih indikatora, jer to smanjuje mogućnost subjektivnog zaključivanja i pristrasnog ocenjivanja globalizacije kao savremenog civilizacijskog megatrenda. Ranije pomenuti D. Held, A. Mc Grew, D. Goldblatt i J. Perraton predlažu 116 široku listu indikatora koje oni grupišu u nekoliko najvažnijih grupa. U okviru tzv. političko-pravnih indikatora, koji treba da markiraju učešće po- smatrane države u globalnom političkom poretku, tj. u članstvu međunarodnih vladinih organizacija (IGO), zatim interakcije sa regionalnim meduvladinm mrežama i strukturama (npr. u EU isl.), kao i aktivnosti različitih nevladinih organizacija (NGO) i mnogih drugih subjekata, pomenuti autori posebno izdvajaju stedeće indikatore: diplomatske veze (gustinu mreže predstavništava) država; razvijenost carinskog sistema; broj međunarodnih trgovinskih ugovora; porast regionalnih veza i organizacija; porast broja IGO i NGO itd. Vojni indikatori takođe ukazuju na stepen i dinamiku globalizacije, pošto rat, nažalost, još nije prestao biti oblik komuniciranja među državama i narodima sveta. Zato je razumljivo što Held i saradnici vojnim indikatorima daju veliki analitički značaj, a među njima, posebno sledećim: ugovori (bilateralni i multilaterarni) o bezbednosti i očuvanju mira; obim vojne angažovanosti u inostranstvu; proizvodnja uvoz i izvoz oružja i vojne opreme; kontrola oružja za masovno uništenje itd. Ekonomski indikatori treba da ukažu na verovatno najvažniji i naoko najvidljiviji aspekt globalizacije: međunarodnu trgovinu; inostrane investicije; promene u strukturi vlasništva; kretanje cena; obim i vrste kreditnih aranžmana; veličinu javnih transfera i još mnogo mnogo pokazatelja lokalnog i šireg karaktera za sve učesnike globalizacije. Nažalost, pomenuti autori uopšte ne predviđaju i praćenje stepenaprotekcionizma, raznih restrikcija i necarinskih ograničenja u trgovini sve do otvorenih trgovinskih ratova koji se još povremeno javljaju, kao i do potpunih trgovinskih blokada (embarga) koji predstavljaju apsolutnu negaciju toliko slavljenog neoliberalnog principa slobodne trgovine. U okviru ove grupe indikatora posebno su važni pokazatelji ponašanja tzv. transnacionalnih korporacija koje predstavljaju nesumnjivo najznačajnijeg činioca globalizacijskih procesa u ekonomiji i tehnologiji, a zatim, sve više i u ostalim oblastima života. Mnoge od njih već sada po svojoj ekonomskoj snazi (npr. po obimu prodaje) višestruko premašuju vrednosti bruto nacionalnog proizvoda (GNP) velikog broja zemalja, čak i onih velikih (po broju stanovnika npr.). Najveće TNK deluju u industriji (automobilskoj, naftnoj, elektronskoj, mašinogradnji, farmaceutskoj, hemijskoj, duvanskoj, prehrambenoj itd.), trgovini, osiguranju, bankarstvu, ali i u mnogim drugim oblastima (mediji, izdavaštvo, zabava itd.). Migracioni indikatori su izuzetno važni pokazatelji globalizacijskih procesa jer nas informišu o kretanju ljudi širom Planete u cilju privremenog ili trajnog preseljenja. Fizičko napuštanje matične zemlje, bez obzira na razloge (zaposlenje, školovanje, izbeglištvo itd.), načine (legalno, ilegalno), motive (dobrovoljno, prisilno) i ostale aspekte, uvek predstavlja višestruko važan događaj, kako za neposredne aktere, tako i za sredine iz kojih se emigrira, ali i za sredine u koje se imigrira. Problem socijalne adaptacije imigranata obično je veći (barem u početnoj fazi) i od ekonomskih problema, tako daje neophodno pratiti i tzv. kulturne indikatore koji idu uz njih. Kulturni indikatori izražavaju posebno osetljivo područje globalizacije - kulturu kao način života i ukupnost čovekovog postojanja: delovanja, mišljenja i osećanja ~ zbog čega uz kvantitativne pokazatelje treba koristiti i brojne kvalitativne pokazatelje. Npr. broj TV aparata,

116

Videti njihov članak Researching Globalization na web site-u: www.polity.co.uk

programa, međunarodnog Pro mesatelitskih ne, razvoj i tipologija globalnihobim društava

telefonskog i internet saobraćaja, prodatih filmova, 291 novina i knjiga itd. samo su deo saznanja o mogućim prodorima nekog kulturnog uticaja u nekom (inostranom) prostoru, dakle o globalnom uticaju. Za stvarno sagledavanje tog uticaja potrebno je sagledati i situaciju na planu jezika i govora kao medija pomoću kojeg se misaono, a ne samo elektronski ili na pisani način širi odredeni kulturni uticaj. Nepostojanje jedinstvenog svetskog jezika (engleski jezik realno ima velike šanse da to postane, ali za sada, to još ipak nije) i pisma ključni su razlog tzv. globalnih proizvođača slika (TV, film, video, CD, DVD itd.) pomoću kojih se prenosi poruka (ali i kulturni uticaj), Čak i onima koji ne razumeju niti jednu stranu reč,ss. Indikatori životne sredine predstavljaju ničim zamenjive informacije šta se dešava sa našom Planetom kao jedinstvenim životnim prostorom svih ljudi, bez obzira na brojne razlike koje među njima postoje. Ova jedina Zemlja, taj veliki "svemirski brod" na kojem je već sada 'smešteno' preko šest milijardi ljudi, mora se čuvati kao opšte dobro na koje svi imaju pravo, jer svi ljudi moraju da dišu čist vazduh, da piju kvalitetnu vodu, jedu zdravu hranu itd., ali veliki broj ljudi takode želi da zemlja bude i prijatno mesto za život. Kroz naš odnos prema Prirodi refiektuje se celoku- pna i kultura i ekonomija i tehnologija i sve što radimo (ili propuštamo da učinimo), jer ukoliko svojim lokalnim (zbog profita npr.) delovanjem ugrozimo globalnu ravnotežu u Prirodi, onda smo otvorili široku magistralu ka sopstvenom nestajanju. Tada će biti poništene sve tehnološke i ostale revolucije, ali i sama evolucija koja se, možda baš zbog pogrešne tehnologije, loše vođene tranzicije i nasilničke globaliza- cije, pretvorila u - involuciju. Pažljivim praćenjem ekoloških indikatora, njihovim razumevanjem i spremnošću da menjamo svoje ponašanje, još uvek možemo sprečiti najgore. A razumevanjem ekonomskih, političkih i kulturnih indikatora možemo spoznati da li nas tranzicija i globalizacija vode zaista u bolje, a ne samo drugačije.

4.4. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA Ne samo zbog toga Što ekonomski procesi i sadržaji čine najvažniju, najvidljiviju (bogatstvo-siromaštvo) i najmerljiviju (vrednosti, cene, količine) stranu društvenog života u svojoj globalnoj sveukupnosti, oni su istovremeno najbolja ilustracija međuzavisnosti u trouglu: tehnologija-tranzicija-globalizacija, što je i jedan od predmeta analize u ovom delu knjige. Mnogi ugledni analitičari i teoretičari globalizacije najveću pažnju posvećuju upravo ekonomskoj globalizaciji videći u njoj najvažniji, zapravo centralni pokretački mehanizam, motiv i svrhu povezivanja različitih delova sveta i dokaz trijumfa kapitalističke svetske ekonomije, odnosno pretvaranja posebnih nacionalnih privreda u integrisanu svetsku privredu. Međunarodna trgovina (koja već nekoliko decenija ima veću stopu rasta od proizvodnje), tokovi kapitala, direktno investiranje u drugim zemljama, međunarodni transfer tehnologija itd., samo su deo zahuktalog procesa stvaranja globalne tržišne civilizacije koja nastaje na novoj tehnološkoj podlozi i u novim (postsocijalističkim) društvenim i političkim uslovima. Poznati eko-. nomist Lester Thurow'89 ukazuje na tzv. pet tektonskih poremećaja koji su oblikovali ne samo ekonomsku sadašnjost, nego i budućnost: 1. kraj komunizma: slom sistema koji je kontrolisao trećinu čovečanstva i četvrtinu kopnene površine sveta;

292tehnološki pomak ka industrijama zasnovanim na intelektualnoj snazi: za Osnovi socio kada log i je 2. razliku su se ranije u siromašnim zemljama proizvodili radno intenzivni proizvodi, a u bogatim kapitalom intenzivni proizvodi, današnja intelektualna industrija može biti locirana bilo gdc na Zemlji; 3. do sada nezabeležena demografska kretanja: eksplozivan rast stanovništva, obimno migriranje iz siromašnih u bogate zemlje, starenje stanovništva su najvažnija demografska obeležja poslednjih decenija; 4. globalizacija privrede: napredak u tehnologiji, saobraćaju i komunikacijama omogućuju da se bilo šta može proizvoditi bilo gde na Zemlji, ali takođe i prodavati svuda; nacionalne privrede se rastaču, države se raspadaju, rastu regionalni trgovinski blokovi, a svetska privreda postaje sve više isprepletena; 5. nepostojanje dominantne ekonomske, političke i vojne sile: u 21. veku neće biti dominantne sile (kao stoje bila Vel. Britanija u 19. ili Sjedinjene države u 20. veku) jer dolazi doba multipolarnog sveta. Bez obzira što se ne možemo složiti sa svim premisama ovog profesora ekonomije na MIT-u117, pogotovo ne sa poslednjom - mada bi to bilo poželjno - ostaje činjenica da se u procesu globalizacije svih bitnih tržišta (proizvoda, rada, kapitala, informacija, tehnologije, nauke, umetnosti, sporta, zabave itd.) uspostavlja novi poslovni i ekonomski zakon: zaštita interesa vlasnika (kapitaliste, investitora, deoničara). Kapitalizam od početka 80-ih, a naročito od 90-ih godina prošlog veka ubrzava svoju tranziciju, nažalost ne, ka novim oblicima humanizma, solidarnosti, socijalne sigurnosti i zaštite Prirode na ogromno poraslom ukupnom društvenom bogatstvu, nego vaskrsava svoju prastaru, često divlju, prirodu nezajažljive privatizacije tog bogatstva i novu/staru neoliberalnu, religiju slobodnog tržišta, deregu- lacije, privatizacije, stabilnosti (cena i kurseva valuta) itd. Doskorašnja ekonomska teorija i praksa bile su fokusirane na pojedinu državu (naciju), a međunarodna ekonomija se sve više fokusira na pojedinačne firme, naravno one najveće, tzv. transnacionalne kompanije/korporacije. 118 "Večite istine kapitalizma - rast, puna zaposlenost, finansijska stabilnost, rast realnih nadnica - izgleda da nestaju, upravo kao Što nestaju neprijatelji kapitalizma. Nešto se u kapitalizmu promeniio što dovodi do tih rezultata. Nešto bi se moralo promeniti da se spreče ti neprihvatljivi rezultati, ako kapitalizam želi opstati"119. Koliko je logično da to "nešto" i kako se to "nešto" može promeniti traže i propituju upravo najzainteresovaniji za opstanak takvog društva - kapitalisti, vlasnici i upravljači, toliko je nerazumljivo da većina ostalih pokazuju ne samo daleko manji interes da se kapitalizam promeni u njihovu korist, već mnogi od njih (pre svega u tzv. tranzicijskim ili postsocijalističkim zemljama) bezrezervno jure u kapitalizam nadajući se da je on bezuslovna metafora boljeg, slobodnijeg i pravednijeg društva. Za takav cilj nove političke elite u tim zemljama spremne su da se odreknu svega što su mukotrpno stvarale generacije njihovih prethodnika, zatim prirodnog bogatstva593, međunarodnog položaja, pa Čak i državnog suvereniteta u najvećoj

117

Massachusetts Institute of Technology u Bostonu, SAD Uporedi: D. Stojanov, Đ Medić: Makroekonomske teorije i politike u globalnoj ekonomiji: dominantne škole ekonomske misli, drugo izdanje, Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2001. god., str. 352-361 119 L. Thurov, str. 3 118

Oni već duže oddruštava jedne Pro memeri. ne, razvoj i tipologija globalnih

decenije uveravaju svoju javnost da je to nužno, 293 jer tako traži "međunarodna zajednica" i da treba biti strpljiv, pogotovo kada je reč o povećanju stope ekonomskog rasta, zaposlenosti, materijalnog standarda i drugih važnih pokazatelja ekonomskog uspeha, bez obzira Što se većina tih tranzicijskih zemalja još nije ni približila nivou razvijenosti od pre početka tranzicije. Osim već analiziranih ekonomskih aspekata globalizacije, postoji još mnogi važni aspekti ovog procesa faktičkog širenja kapitalizma u svetskim razmerama koji se odvija po principima neoliberalne ekonomske doctrine. Spoljnotrgovinska razmenci }e izuzetno važan indikator ekonomske globalizacije. U čitavom periodu posle drugog svetskog rata stopa rasta spoljne trgovine bila je veća od stope rasta proizvodnje. Od kraja 80-tih god. prošlog veka međunarodna trgovina porasla je dva puta brže u odnosu na porast svetskog društvenog bruto proizvoda. Pri tome, najmanje jedna trećina međunarodne trgovine odvijala se unutar TNK. U poslednjoj deceniji proteklog veka spoljna trgovina, kao najvidljiviji proces ekonomske globalizacije - uprkos brojnim trgovinskim ratovima manjeg ili većeg intenziteta, posebno na relaciji SAD - EU, SAD - Kina, SAD - Japan, kao i čestim trgovinskim blokadama, koje su razvijene zemlje nametale nerazvijenim - doživela je neviđeni procvat. U strukturi robnog izvoza dominira učešće informatičke opreme, zatim sledi nafta i gas, automobili, poljoprivredni proizvodi itd. Regionalna distribucija izvoza otkriva da su najrazvijenije zemlje i u ovom vidu globalizacije "Šampioni" koji imaju itekako jake razloge da se zalažu za liberalizaciju trgovine, sve dotle dok se taj princip ne okrene protiv njih (cene nafte, sirovina i nekih prehrambenih proizvoda i si.) kada ne oklevaju da pribegnu raznim protekcionističkim me- rama, ali i političkim i drugim pretnjama.. Osim porasta obima i vrednosti trgovine standardnim robama i uslugama, glo- balizacija je donela i jedan novi fenomen, tzv. komodijikaciju (engl. reč "commodity" znači roba, artikal), tj. proces u kojem se svaka ljudska aktivnost sagledava sa stanovišta mogućnosti da li se njen rezultat može prodati/kupiti, dakle komercija- lizovati. Ekstremno shvatanje komodifikacije polazi od toga da sve može biti predmet prodaje i kupovine i to na međunarodnom tržištu. Mada bi znanje trebalo biti opštekulturno, a ne komercijalno dobro, već duže vreme znanje, posebno tehnološko, razvija se kao krupan biznis, a to znači da postoji svetsko tržište znanja koje se neprekidno uvećava i na kojem je već izvršena jasna stratifikacija učesnika i segmentacija tržišta. Tržište Jekova, zdravstvene opreme i drugih medicinskih proizvoda, kao izrazito sofisticiranih artikala specifične humanitarne namene, takođe je veoma globalizovano i danas je u svetu jedan od najbrže rastućih, ali i najkontroverznijih biznisa. Ipak, među najdrastičnije primere globalizacije spada tržište ljudskih organa koji se koriste za transplantaciju, zatim globalizacija tržišta profesionalnih sportista, tržište "ljubavi" (pornoindustrija, itd.), tržište kulturnih dobara (poseta muzejima i galerijama, koncerti, festivali itd.) i dr. Sva ova tržišta su legalna i regulisana, a postoji i njihova ilegalna (siva, crna) varijanta. Pri tome, najviše zabrinjava ekspanzija ilegalne trgovine drogama, oružjem, intelektualnom svojinom (piraterija, falsifikati, plagijati, kradena umetnička dela), ženama i pranje novca.120 Sve to samo je produbilo ionako dubok jaz između razvijenog i bogatog (Sever) i nerazvijenog i siromašnog (Jug) dela savremenog Sveta. U stvari, globalna slika siromaštva pokazuje da su siromašne zemlje najčešće takve zato što su nedovoljno tehnološki i ekonomski Videti opširnije u članku: Moisés Naim-a: Five Wars of Globalization, Časopis Foreign Policy, January/February 2003 120

294 Osnovi socio log i je razvijene, iako poseduju značajne prirodne i ljudske resurse. Znači, njima najviše nedostaje tehnologija i kapital za razvoj, a to je pod strogom kontrolom najjačih TNK. U posebno teškom položaju nalaze se one zemlje "trećeg sveta" koje su siromašne prirodnim resursima, a pri tome imaju brojnu populaciju. Međunarodno zaduživanje ostaje im kao jedini način pribavljanja sredstava za život (hrane, lekova, energije isl.) i kakav-takav razvoj. Uslovi pod kojima to mogu učiniti na najbolji način opisuju sve "blagodeti" globalizacije savremenih monetarnih mehanizama i finan- sijskih tokova.595 U velikom je usponu spekulativna trgovina vrednosnim papirima, posebno tzv. finansijskim derivatima, što sve više liči na tzv. casino ekonomiju, u čemu opet nerazvijeni i siromašni najgore prolaze. Stalan rast dugova zemalja u razvoju najbolji je dokaz njihovog mesta i perspektive u procesu globalizacije na sadašnji način. Sasvim je izvesno da zemlje u razvoju ogroman dug - pri sadašnjim uslovima međunarodne trgovine (nepovoljan odnos cena sirovina i finalnih industrijskih proizvoda), uz postojeći obrazovni i tehnološki nivo kojim raspolažu i uz druga ograničenja (unutrašnja politička nestabilnost i si.) ~ ne mogu da otplate. Zbog toga je sasvim logično da poverioci (države-kredito- ri, međunarodne finansijske institucije, TNK i dr.) otpišu, ako ne sve, onda svakako najveći deo svojih potraživanja, pogotovo što su naplatom visokih kamata glavnice već izmirene. Prezaduženim zemljama globalizacija mora da pruži nove, neeksplo- atatorske vidove saradnje, bez pretnji, učena i korupcije, jer će, dugoročno, od toga imati koristi i najbogatije zemlje-kreditori. Podsticanje ekonomskog rasta i razvoja "trećeg sveta" najbolji je način da se spreči globalizacija siromaštva, kao i svih pratećih pojava koje ono izaziva: bolesti, glad i pothranjenost, nepismenost, nasilje, prostitucija, narkomanija, alkoholizam, terorizam itd. Uprkos svim usponima i uzletima savremene civilizacije, ogromnim materijalnim, tehnološkim i duhovnim ostvarenjima, svedoci smo nedopustive i krajnje anticivilizacijske pojave globalnih razmera - siromaštva i to u najelementarni- jem značenju. Zastrašujući je podatak da u svetu danas živi više od 1,2 milijarde ljudi čiji je dnevni prihod manji od jednog dolara, a još 1,6 milijardi žitelja naše Planete ima manje od dva dolara dnevno na raspolaganju. To znači daje skoro polovina čovečanstva apsolutno siromašno. Nesumnjivo, to je pre svega sramota i civilizacijski poraz ne Čitave druge (bogatije) polovine čovečanstva, već pre svega onog malog procenta superbogatih koji su u svom neobuzdanom sticanju bogatstva izgubili svaku meru i osećaj elementarne ljudske solidarnosti i pažnje za one koji nemaju ni za osnovnu egzistenciju. U takvim okolnostima nije teško pretpostaviti moguću provalu gneva i nekontrolisanih reakcija siromašnih, poniženih i obespravljenih, između ostalog i u obliku orgcmizovanog terorizma. Stoga bogate nacije moraju osetno povećati finansijsku i svaku drugu pomoć siromašnima koja trenutno iznosi samo 0,22% društvenog bruto proizvoda zemalja donatora, a to je najmanja proporcija otkako je institucionalizovan prvi međunarodni sistem pomoći, Maršaiov plan još daleke 1947.god. Siromašnima treba pomagati na razne načine. Pre svega, treba im pomoći da se osposobe za samostalan razvoj tako što će dobiti investicionu, tehnološku, obrazovnu i drugu neophodnu podršku, ali oni moraju odmah da jedu, piju čistu vodu, lece se itd., zbog čega im treba i hitna pomoć u osnovnim životnim potrebama. Nije impresivan, ali može biti upozoravajući, civilizacijski rezultat ono što navodi poznati ekonomista D. Landes koji kaže da se današnji svet deli na "one koji troše novac da bi skinuli težinu", zatim na "one koji jedu da bi živeli" i na "one koji se pitaju šta danas uopšte nešto pojesti"121.

121

Prema: D.Stojanov, Đ.Medić, str. 364

Ništai tipologija manjeglobalnih nisu uznemirujući Pro me ne, razvoj društava

podaci o razuzdanoj potrošnji luksuznih artikala 295 na jednoj strani i nemogućnosti podmirenja nekih vitalnih potreba, s druge strane. Tako npr. u istoj publikaciji vašingtonskog Worldwatch Instituta navodi se da su godišnji rashodi za šminku u svetu (2002. god.) iznosili 18 milijardi dolara; za hranu za kućne ljubimce (samo u SAD i Evropi) 17 mlrd.; za parfeme 15 mlrd.; okean- ska krstarenja 14 mlrd i sladoled (samo u Evropi) 11 milijardi dolara, ili ukupno, 75 milijardi. To je, inače mnogo više od zbira potrebnog novca (oko 46 milijardi dolara) za rešavanje sledećih problema: eliminacija gladi i pothranjenosti (19 mlrd.); reproduktivna zdravstvena zaštita žena (11 mlrd.); snabdevanje pijacom vodom za sve (10 mlrd.); iskorenjivanje nepismenosti (5 mlrd.); vakcinacija svakog deteta (1,3 mlrd.). Ovakve činjenice su tamno naličje savremene globalizacije kao svojevrsne da- rvinizacije društvenog života zbog čega je treba promeniti. Za početak možda će biti dovoljno ako svako iz bogatije polovine sveta pokuša sebe zamisliti u onoj drugoj polovini. Sapienti sat!

4.5. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE KAO SUBJEKTI GLOBALIZACIJE

Jedno od najvidljivijih obeležja ekonomske globalizacije jeste pojava i uspon transnacionalnih kompanija (korporacija), kao sve značajnijih subjekata međunarodnih ekonomskih odnosa, neretko važnijih i od samih država. Naravno, osim njih u procesima ekonomske i finansijske globalizacije (finansijalizacije) itekako su prisutne i vodeće međunarodne finansijske i trgovinske institucije: Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka (SB) i Svetska trgovinska organizacija (STO), kao i nekoliko drugih značajnih organizacija (Banka za međunarodna poravnanja, Međunarodna finansijska korporacija I dr.). Time se fokus ekonomske teorije i politike u međunarodnim ekonomskim odnosima premešta sa nacionalnog na funkcionalno. Ali, time se fokusiraju i novi razvojni faktori znanja i tehnologije pre svega, koji značajno relativizuju faktore rada i prirodnih resursa, čime zemlje "trećeg sveta" uglavnom raspolažu. TNK svoju globalnu moć ostvaruju putem kontrole tri najznačajnija tržišta: 1) tržišta roba i usluga; 2) finansijskog tržišta i 3) tržišta informacija. U svim zemljama gde one deluju, preko ovih tržišta one ostvaruje efektivnu kontrolu proizvodnje, robnih tokova, cena, Štednje i investicija, ali i neekonomskih procesa kao što su politički, ideološki, kulturni itd. U toj činjenici treba tražiti najvažnije razloge otpora prisustva TNK u zemljama "trećeg sveta", Čak i kada je ono zbog ekonomskih razloga dobrodošlo. U literaturi se najčešće navode sledeći pozitivni efekti prisustva TNK kao "motora" privrednog rasta122: TNK donose u zemlju domaćina novi "sveži" kapital u vidu direktnih investicija, bez Čega teško da može biti ikakvog privrednog rasta; TNK donose i novu tehnologiju, bez koje nije moguć nikakv napredak u podizanju kvaliteta proizvoda, konkurentnosti, strukturnih promena itd.; TNK povećavaju zaposlenost, ali i nezaposlenost, kada se vrši tehnološka modernizacija, ili prilikom tzv. preuzimanja (takeovers), kada se zatvaraju preuzeta domaća preduzeća; TNK doprinose porastu izvoza i deviznih prihoda tako potrebnih za servisiranje spoljnih dugova i za novi uvoz.

Uporedi: D.Stojanov, Đ.Medić, str. 359

122

Međutim, neretko TNK pribegavaju tzv. transfernim cenama, po kojima se obračunavaju transakcije unutar samih TNK, a koje mogu biti znatno iznad ili ispod tzv. svetskih cena, tako da se može prikazati fiktivan gubitak u poslovanju i izbeći plaćanje poreza, pa samim tim zemlja 296 Oj«ovi sociologije domaćin od Čitavog aranžmana sa TNK nema nikakve koristi. Ali zato može imati velike štete, pogotovo ako prihvati prljave 123 i ekološki opasne tehnologije (npr. slučaj američkog Union Carbide u Bopalu, Indija) ili proda ("vlasnički prestruktuira") takve svoje kapacitete, a oni i dalje ostanu na njenoj teritoriji gde će i dalje primarno ugrožavati lokalno stanovništvo, dok su novi vlasnici hiljadama kilometra udaljeni, ali im stižu profiti na njihove račune. Kao institucije uglavnom privatnog kapitala TNK imaju prirodan interes da oblikuju takva institucionalna, pravna i politička rešenja, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou, koja će najviše odgovarati zahtevima oplodnje uloženog kapitala, tom "svetom načelu" privatnog poslovanja. Ovom gvozdenom zakonu privat- no-kapitalističke ekonomije moraju biti podređeni svi: vlasnici, menadžeri, zaposleni i svi drugi od kojih na bilo koji način zavisi ostvarenje tog "svetog načela", a to znači i političkih elita koje vrše zakonodavnu, izvršnu ili sudsku vlast. 599 Osim što imaju glavnu ulogu u svetskoj trgovini (oko 350 vodećih TNK drži u rukama oko 40% svetske trgovine), zbog Čega je razumljivo da se selektivno zalažu i za liberalizaciju i za protekcionističke mere, TNK su postale najvažniji subjekti dugoročnog investiranja (FDI foreign direct investment) 124 , a za to im je preko potrebna monetarna i valutna stabilnost u zemljama gde ulažu svoj kapital, kao i odgovarajući pravni sistem zaštite svojih investicija i bezbednog retransfera dobiti (profita). Već iz ovog je vidljivo da se TNK "moraju" mešati u suverena prava država domaćina, a problemi nastaju kada to mešanje pokuša da preraste dopuštene okvire. Stoga je razumljivo zašto su političke elite tranzicijskih zemalja, koje su itekako za- interesovane za privlačenje transnacionalnog kapitala, gotovo manično obuzete tzv. makroekonomskom stabilnošću, bez obzira na skupu socijalnu cenu (nezaposlenost) kojom to plaćaju zemlje uvoznice kapitala. Da bi privukle TNK kao najveće pojćdinačne investitore vlade zemalja uvoznica kapitala spremne su na širok raspon ustupaka i beneficija u cilju stvaranja tzv. privlačnog ambijenta, Što neretko dostiže ponižavajući nivo i odsustvo elementarnog dostojanstva. U prilagođavanjima zahtevima inostranih dizajnera ekonomskog sistema i politike posebno prednjače tzv. tranzicijske zemlje, Čijim političkim elitama je neretko važnije da za svoje ponašanje dobiju povoljnu ocenu od inostranih eksperata i investitora, umesto svojih građana, koji su ih, uostalom, birali i legitimirali kao upravljačku elitu. Zbog svega, postaje jasno zašto se TNK neće ustručavati pređuzeti sve što smatraju potrebnim da zaštite svoje monopolske interese i svetsku javnost uvere da je i trgovinski - ali i svaki drugi rat - legitimno (a legalitet, ako ga uopšte i žele, i nije teško obezbediti, koristeći "glasačke mašine", pravo veta itd.) sredstvo u zaštiti slobodne trgovine, slobodnog toka kapitala, znanja, ljudi i svega

Sasvim je razumljivo zašto zapadne zemlje žure da otkupe što više kapaciteta u crnoj i obojenoj metalurgiji, petrohemiji, industriji cementa itd. i obezbede svoje snabdevanje strateškim proizvodima bez ekološkog rizika na svojim teritorijama. Ali, potpuno je nerazumljivo što "prodavci" vlasničkih prava na tim kapacitetima ne uspevaju za taj rizik dobiti veću prodajnu cenu i bolju zaštitu prirodne sredine. Nažalost, možda već uskoro niti jedna cena neće biti dovoljna da nadoknadi moguće štete usled trajnog zagađenja prirodne sredine. 124 Najveći deo tih investicija izvršen je putem kupovine ili preuzimanja preduzeća u inostranstvu, pvenstveno kroz tzv. megaintegracije samih TNK (stvaranje tzv. strateških alijansi) i učešćem u privatizaciji u zemljama u tranziciji. Pri ovom poslednjem slučaju ima logike postaviti pitanje "da li se prodajom imovine uvećava bogatstvo"? 123

doprinosi Pro meostalog ne, razvoj iŠto tipologija globalnihpovećanju društava

profita. Rečju, one su u stanju da svaki svoj potez 297 objasne ne samo kao ispravnu, nego i kao najbolju moguću meru, a svakog ko se tome pokuša suprotstaviti označiće kao jeretika i nacionalistu kojeg mora stići "globalna pravda". Iza moćnih TNK stoje njihove moćne nacionalne države koje su uvek spremne da ih podrže u "svetoj misiji globalizacije", ako treba i svojom oružanom silom. O moćnim medijima i njihovoj mogućoj satanizaciji već je bilo reci. Upliv TNK u unutrašnji politički i kulturni život zemalja u kojima imaju svoje filijale već je postala uobičajena praksa. U tome one idu tako daleko da se čak direktno mešaju u izbor ne samo političkih garnitura u tim zemljama, nego su spremne da "pomognu" i u promeni državnog uređenja. Kada to zahtevaju njihovi interesi, po- trudiće se da se i diktatorski režimi proglase naprednijim i demokratskijim od legalno izabranih.20' Takođe, kada je za njih probitačno, svakovrsne teroriste proglasi- će borcima za ljudska prava, mafijaše i svakovrsne prevarante imenovaće za lidere slobodnog preduzetništva, a svakog ko u svojoj zemlji brani svoje interese satanizo- vaće kao najokorelijeg nacionalistu kojeg treba spreČtti na svaki način, jer ugrožava "globalne procese" i jedinstvo "međunarodne zajednice". Moćni mediji, kao globalni glasnogovornici najjačih TNK, bezbroj puta su već pokazali šta se dešava sa istinom ako ona ne odgovara interesima TNK i njihovih matičnih država.

4,6. KULTURNI I POLITIČKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE Dosadašnja analiza nekih tokova globalizacije, posebno ekonomskih, daje nam osnovu za bolje razumevanje i ostalih aspekata ovog istorijskog procesa koji predstavlja "... glavnu pogonsku snagu u pozadini brzih društvenih, političkih i ekonomskih promena koje transformišu savremena društva i svetski poredak"125. Takođe, prethodna analiza globalizacije pokazala je da ona nije samo objektivno determinisan planetarni proces, kojeg jedino 'gura' savremena tehnologija (posebno informaciono-telekomunikaciona), već se itekako radi i o interesno generisanom i vođenom procesu od strane različitih elita moći. Njihova težnja za supremacijom i globalnom hegemonijom je drugačija od svake do sada poznate, ne samo zbog novog načina i novih sredstava sprovođenja tog cilja, već pre svega zbog novih ciljeva koje one žele postići. Nove elite moći, za razliku od različitih ranijih osvajača Sveta, ne žele da pre- vashodno fizički dominiraju nad ostatkom Sveta, već "samo" teže da-ih svi ostali pažljivo slede, tj. da postanu isti (izomorfizam) ili barem veoma slični njima. T\i težnju saopštavaju dvostruko: 1. sasvim direktno, kada kao vodeći ekonomski, politički, vojni itd. učesnici u tzv. multilateralnim procesima i institucijama (UN, OEBS, NATO, SB, STO, MMF i dr.) nameću svoja pravila ponašanja i demonstriraju pravo jačeg i 2. kada nude (diskretno ili uz bučnu reklamu) svoje proizvode (razne gazirane napitke, jeans, tzv. brzu hranu, softver, PC računare, filmove, muziku, automobile, lekove itd.), svoj kapital, stilove života (novi hedonizam), svoja shvatanja prava i pravde, estetske i etičke kriterijume, ili bilo koje druge kulturne tvorevine, a istovremeno se snažno i organizovano (državnim protekcionizmom) štite od eventualnog ulaska i uticaja "ostatka sveta" u njihov državni prostor. Time se, narnerno ili ne, guši imanentna raznolikost i

125

D. Held, et. al„ op. cit. p. 16

298 Osnovi socioidentitet log i je multikulturalnost sveta, ometa normalna difuzija i akulturacija, ali i ugrožava nacionalni malih i nerazvijenih, a u krajnjem i njihov državni suverenitet. Nove telekomunikacione i informacione tehnologije u svemu tome imaju nesa- gledivu ulogu, daleko značajniju od svih do sada korišćenih tehnologija: osvajačkih ratova, kolonizacije, prisilne hristijanizacije itd. Nove tehnologije, "premošćujući prostor pomoću vremena" omogućuju njihovim posedrticitna da tiho, gotovo nečujno i diskretno, diseminiraju nove sisteme vrednosti, nove standarde ponašanja, novu etiku i estetiku života i uopšte sve ostalo što im može poslužiti u oblikovanju nove i političke i kulturne realnosti. Nezavisno od toga da li se radi o bilo kakvim osmišljenim strategijama (za sada ne posedujemo pouzdane dokaze niti da postoje niti da ne postoje, zbog čega ne verujemo niti u bilo kakve "teorije zavere", ali ni u apriornu benevolentnost bogatih i moćnih) širenja određenih kulturnih i političkih obrazaca, aktuelni procesi globalizacije u kojima učestvuju potpuno neravnopravni učesnici, sami po sebi smanjuju šanse malih naroda (njihovih ekonomija, kultura i država) da opstanu kao samostalni entiteti na atlasu svetske civilizacije. Zbog toga je razumljivo da pitanje suvereniteta za njih ne može biti prevaziđeno, već i dalje predstavlja meru očuvanja samobitnosti u tzv. međunarodnoj zajednici, kao svojevrsnom kartelu najmoćnijih. NEPROLAZNOST KULTURNOG IDENTITETA. Ne ulazeći na ovom mestu u ontičke (istorijske) i semantičke manjkavosti krilatice ili sintagme "međunarodna zajednica"126 iznećemo svoje slaganje sa stavom S. Hantingtona127 da će najvažnije razlike koje dele narode ostati razlike u njihovim kulturama, kao iskonskim odrednicama njihovog identiteta i različitosti. Verujemo da je ovaj istoričar imao u vidu činjenicu da kulture nisu i ne mogu ostati zatvoreni sistemi koji ne komuniciraju sa okolinom, ali ni tako otvoreni da ih ta okolina može lako asimilovati i poništiti. Naravno, niko nema pravo da nasilno nasrće na nečiji kulturni identitet, ali u procesu kulturne globalizacije dešava se "nenasilno nasilje" putem savremenih medija (televizije, filma, interneta, knjiga, novina i časopisa itd.) koji strahovito i brzo i obilno transferišu najrazličitije kulturne sadržaje širom Planete. Ovaj vid globalizacije nosi potencijalno najveću opasnost po nacionalne kulture kao okosnice nacionalnih identiteta. Zemlje u tranziciji, nalazeći se istovremeno i u globalističkom vrtlogu, izložene su dvostrukom iskušenju kako da sačuvaju svoj uglavnom visevekovni kulturni identitet i da u isto vreme uspešno prate tokove niod- ernosti, odnosno postmodernosti. Poseban je problem sada, u vreme prodora tzv. postmoderne kulture, kada je izražena dominacija slike nad stvarnošću, forme nad sadržinom, površine nad dubinom itd., tj. kada jezik i njegovi kodovi dobijaju primaran značaj. Tehnologije digita- lizacije i "medijskog pokrivanja" Sveta, što je još uvek monopol (oligopol) nekoliko najrazvijenijih zemalja, omogućavaju tzv. tekstualizaciju i slikovizaciju Sveta. Tzv. globalne TV mreže i njihovi specijalni informativni, edukativni, kulturni, zabavni i drugi programi globalizuju istinu (s pravom se kaže da se desilo samo ono i na način kako je to prikazala određena TV stanica), stil, modu, estetske ukuse, načine zabave i mnogo drugih segmenata pojedinih nacionalnih i kulturnih identiteta iz bilo kojeg kraja Sveta. Ti identiteti sada se nalaze na svojevrsnoj medijskoj vetrometini i ozbiljnom izazovu, posebno kada je u pitanju mlada generacija ljudi, tradicionalno sklonijih novotarijama i

126

Dovoljno je samo podsetiti da "zajednica" podrazumeva dobrovoljno pristupanje i ravnopravan status članova, što, nažalost, sadašnja "međunarodna zajednica" uopšte ne obezbeđuje, već je svaki pokušaj stupanja u neku "zajednicu" nečim uslovljen. 127 Samuel Hantington, Sukob civilizacija, CID, Podgorica, 1998.

velikog sveta čak otvoreno preporučuje da zaborave299 (pa i odbace) sopstvenu prošlost i svoj kulturni identitet. Zbog toga mislimo da se upravo po odnosu upravljačkih (političkih) elita tranzicijskih zemalja prema zaštiti i očuvanju kulturnog identiteta, čak i nezavisno od toga šta se dešava sa ekonomskim prosperitetom, može zaključivati da li su one državnički, a ne samo politički, kompetentne i da li imaju istorijski legitimitet, a ne samo formalni legalitet, da vrše vlast. Novi lideri tranzicijskih zemalja, dominantno obuzeti problemima ekonomske i političke globalizacije, po našem saznanju, nažalost, ne uspevaju da učine ništa bitno u pogledu zaštite i unapređenja sociokulturnog kapitala svojih zemalja kao verovatno najveće "imovine" koju te zemlje poseduju. O pogubnim posledicama stihijskog "odliva mozgova" iz tranzicijskih zemalja na Zapad jeste tema koja treba da se istražuje. Takođe, potrebno je ukazati na dramatične posledice naoko sasviin benignog uti- caja tzv. masovne zapadne kulture na populaciju (naročito neke segmente) tranzicijskih zemalja u kojima se gotovo nezajažljivo, bez ikakve selekcije i mere "konzumiraju" uglavnom trećerazredni proizvodi masovne kulture, kič, šund i svakovrsne vulgarnosti i banalnosti. Postaje sve očiglednije da kultura postaje novo 'ratište' globalizacije. POLITIČKI IZAZOVI GLOBALIZACIJE. Već je rečeno daje globalizacija, između ostalog, i "svetski performans" u kojem dominira arogancija moći, što samo po sebi u značajnoj meri delegitimiše njene civilizacijske ciljeve, jer promoviŠe novu kulturu nasilja i neodarvinističkog principa "jači je uvek u pravu". Lideri global- izacije, SAD pre svega, toliko žure i tako trijumfalistički nastupaju da i ne primećuju kako se, osim njima samima, ovakva globalizacija gotovo nikome više ne čini niti da je dovoljno opravdana (legitimna), niti da je neophodna. Rađikalizacija modernosti koju podstiče globalizacija, a koja se ogleda u raspadu evolucionizrna, nestanku istorijske teleologije i pre svega u opadanju nadmoći Zapada nad ostatkom Sveta128nužno nas uvodi u stanje uznemirenosti. "Zapadno društvo više nema aktivnih unutrašnjih neprijatelja, niti varvara pred vratima; ono ima samo laskavce i imitatore", poručuje sociolog Z. Bauman, za koga se nikako ne može reći daje branilac komunizma129. Ali, on ipak žali zbog posledica koje su nastale u političkom životu Zapada zbog sloma komunizma na Istoku. Nestala je, kaže Bauman, ideološka opozicija zapadnoj liberalnoj demokratiji, jer je ona bila alternativa, a bez alternative nema stvarne demokratije. Da parafraziramo: "Šta bi bio Rim bez svojih neprijatelja?" Tehnološki nikad superiorniji, a ekonomski i vojno nikad snažniji, kapitalizam je u nedostatku spoljnih neprijatelja, postao neobuzdan u kontroli života (privatnosti) bespomoćnih pojedinaca kod kuće i čitavih političkih, nacionalnih i kulturnih grupa u inostranstvu. Sve više se čini da je Dž. Orvel (.1.984.) promašio samo za nekoliko godina. Ipak, tehnologizacija se u političkoj sferi možda najbolje prepoznaje kao pokušaj ostvarenja koncepta tzv. elektronske vlade (e-government) koja je zamišljena kao moderni javni servis koji treba da na svakom mestu i neprekidno svim građanima (digital citizens), elektronski opremljenim i obučenim, pruža usluge koje su im potrebne za ostvarivanje njihovih građanskih i ljudskih prava. Po tom konceptu građanin je aktivni partner koji participira u démokratskoj politici države koja se globalizuje i koja je multikulturalna. On istovremeno postaje i mrežanin (netizen), povezan najrazličitijim informacionim mrežama.

kojima se društava iz tzv. Pro meatrakcijama, ne, razvoj i tipologija globalnih

Uporedi: E.Giđens, str.57 Z.Bauman: Intimations of Postmodemiiy, London, 1992.

128

2ító

Već više puta pomenuti S. Hantington je još 1997. god. na jednom naučnom skupu slikovito primetio da se Amerika nalazi "u poziciji da je, nasuprot periodu hladnog rata - kada je njen glavni bio da društava razvije moć za podršku svojim ciljevima u svetu - sada glavni problem da Promene, razvoj problem i tipologija globalnih razvije ciljeve koji će da vode njenu moć".130 Pri tome još se očekuje da svet prihvati američku "benevolentnu globalnu hegemoniju"131, što je ipak nerealno. Naravno, osim kada su u pitanju neke "kooperativne", "partnerske", "savezničke" i na sličan način opisivane tranzicijske zemlje, koje su na to uvek spremne, bez obzira na činjenicu da još nikad u istoriji nije toliki broj ljudi patio zbog svih vrsta nasilja, nejednakosti, gladi, bolesti, siromaštva itd., a o čemu je već bilo reči u ovoj knjizi. Na sve te potresne činjenice savremenog Sveta uporno upozoravali su najveći umovi i moralni autoriteti današnjice (Comski, Derida, Bodrijar i drugi), ali i ukazuju na Činjenicu da američki model demokratije, ljudskih prava i slobodnih tržišta (Pax Americana) ne treba da postane univerzalna i globalna vrednost. To bi dovelo do opasnog redukovanja kulturne raznolikosti Sveta i njeno svođenje na ogolelo materijalno bogatstvo koje se prodaje, kupuje i troši, dok vrednosti duhovnog i emotivnog života postaju sekundarne, zastarele, lokalne i prevaziđene. U tom smislu i nacionalna država i njen suverenitet tumače se kao relikti prošlosti, ostaci odbačenih pravnih i političkih ustanova koje u novom globalnom poretku treba da ustupe mes- to "svetskoj vladi" koja će stajati na čelu buduće "super-države". Već je pokazano kako erozija suvereniteta država najpre počinje od ekonomskih temelja, tako što se povećava dužnička zavisnost, uslovljava transfer tehnologije, odliva vitalna populacija, raubuju prirodni resursi, ekološki ugrožava prirodna sredina itd. Uz istovremeno rastuće "otvaranje" tranzicijskih zemalja prema Zapadu i posebno Americi132, kao lideru globalizacije. Pri tome, na delu je i specifičan proces tzv. (^.teritorijalizacije, kao process prevazilaženja fizičke geografije socijalnom, političkom i kulturnom geografijom2'0 Ovom prikazu globalizacije treba dodati još jedan važan sadržaj - desuvereni- zaciju, kao proces postepenog slabljenja i mogućeg potpunog gubitka državnog suvereniteta mnogih sadašnjih država (ima ih trenutno 228), posebno ekonomski i tehnološki nerazvijenih, prirodnim resursima bogatih, a geostrateški i geopolitički atraktivno lociranih. Bogatstvo i lepota uvek je bila blagođet, ali i opasan mamac za - predatore. U Čemu se svet, zaista, promenio? Ima li razvoja?

130

Videti web-site: www.umassd.edu/specialprograms/meadeastaffairs/globall.htm Ovome se na određeni način ruga veliki N. Čomski kada kaže: "Prema novoj američkoj doktrini meta koju nanišane Sjedinjene Države treba da ispunjava nekoliko kriterijuma. Treba da bude bez odbrane, dosta značajna da bi opravdala brigu o njoj i da izgleda kao da predstavlja ne samo 'životnu opasnost', već i 'apsolutno zlo'. Irak je idealno odgovarao ovakvoj predstavi" ("Najbolji od svih svetova po mišljenju Vašmgtona", Le Monde diplomatique, avgust, 2003.) 132 u ¿lan^u Europe must stand up to America's bullying tactics u londonskom "The Independent" (od 5. marta 1999, str. 3) znameniti N. Čomski otvoreno kaže: "Ponašanje Sjedinjenih Država je nasilničko, neuverljivo i nelegalno, te sasvim neobično za naciju koja zagovara vrednosti slobodne trgovine i vladavine prava". 131

306 Pitanja za diskusiju

Osnovi socio log i je

1. Šta je društvena pramena i koje su promene najvažnije? 2. Zašto je tehnologija snažan izvor društvenihpromena? 3. U čemu je naročiti razvojni potencijal novih (visokih) tehnologija? 4. Objasnite tranziciju kao vid društvenih promena 5. Da li je globalizacija neizbežna društvena promena? 6. Koji su osnovni pristupi globalizaciji? 7. Kako se mogu meriti posledice globalizacije? 8. Zašto je ekonomska globalizacija najizraženija i najvažnija? 9. Kakav je uticaj TNK na procese ekonomske globalizacije? 10. Koji su najvažniji aspekti kulturne i političke globalizacije?

5. DRUŠTVENI RAZVOJ KAO POŽELJAN TIP PROMENA Na početku ovog, četvrtog, dela knjige ukazali smo na osnovnu razliku između pojmova promena i razvoj.133 Pre svega, društvena promena je Širi pojam od pojma društveni razvoj, budući da nisu sve društvene promene razvojne, nego mogu imati i drugačiji karakter, pa čak i negativni. Znači, društvenog razvoja nema bez društvene promene, ali svaka društvena promena ne mora da ima za posledicu društveni razvoj. Osim toga, društveni razvoj podrazumeva relativno duže vreme odvijanja, a neke društvene promene se mogu desiti trenutačno ili u kraćem vremenskom intervalu. TaJkođe, društveni razvoj označava planirane i očekivane promene, dakle poželjne, tj. one koje su nam potrebne da bismo ostvarili društveni razvoj, odnosno kvalitativno menjanje nekog društvenog stanja, a ne samo kvantitativno menjanje (uvećavanje) nekog postojećeg obeležja tog stanja. Drugim rečima, društveni razvoj podrazumeva nastajanje nečeg novog, makar u nečemu drugačijeg. Odnosno, razvoj znači inoviranje, a ono pretpostavlja kreiranje, invenciju (pronaalzak, otkriće) i spremnost i sposobnost da se ta invencija (naša ili od nekoga preuzeta) primeni u praksi, da se ostvari njena difuzija, širenje. Tu se ne misli samo na tehnološke inovacije, mada one imaju snažno dejstvo na društvene (posebno ekonomske) promene, već prvenstveno na sve one promene u društvu koje izazivaju njegov dublji preobražaj, a to znaci promene njegove strukture, karaktera osnovnih odnosa koji u njemu vladaju, načina upravljanja itd. 2!2 U sociološkoj literaturi, posebno udžbeničkog karaktera, obično se ukazuje na nekoliko najvažnijih činilaca društvenih promena koje dovode do razvoja i to: • demografske promene (rast stanovništva, starenje stanovništva, migracije); inovacije (tehnološke, organizacione, društvene, upravljačke);

133

Imenicu 'razvoj' često prati, pa i semantički (po značenju) zamenjuje, glagol 'razvili se'. U tom smislu zanimljivo objašnjenje pojma razvoj, odnosno glagola 'razviti (se)', (što se na engleskom jeziku kaže 'develop'), daje poznati kibernetičar Aba Lerner kada kaže da 'de-velop' znači 'izvaditi iz koverte' (to take out of the envelope), što simbolički znači - izaći iz zaostalosti i učaurenosti.

• industrijalizacija; Pro me ne, razvoj i tipologija globalnih društava

307

urbanizacija; • ekološke promene; • kulturne promene; ® globalizacija. • U literaturi postoji i druge klasifikacije razvojnih Činilaca, a mi ćemo navesti još samo jednu klasifikaciju, koja ističe sledeće činioce: • prirodni činioci (prirodni resursi, klima, geografski položaj, energenti itd.); • ljudski činioci (stanovništvo, obrazovna struktura, produktivnost, kreativnost, inovativnost, preduzimljivost, organizovanost, itd.); nauka i tehnološki razvoj (istraživanja, patenti, intelektualna svojina itd.); • materijalni i fmansijski činioci (proizvodni fondovi i kapaciteti, investicije); • institucionalni činioci (tržišne institucije, pravna sigurnost, civilno društvo). Budući da smo o nekim činiocima već govorili, ostaje nam da se ukratko još upoznamo sa nekim preostalim aspektima procesa društvenog razvoja. 1. Sto se tiče industrijalizacije i urbanizacije smatramo da je dovoljno reći da su to dva razvojna procesa koja sve do danas, mada sada u dosta izmenjenom vidu, bitno utiču na globalnu sliku sveta. Sve doskora ta dva procesa išla su potpuno paralelno i uzajamno zavisno, što znači da je razvoj industrije "vukao" razvoj gradova, a ovi su, kao velike koncentracije ljudi, infrastrukture (stambene, socijalne, saobraćajne, kulturne, obrazovne itd.), opet, sa svoje strane, "privlačili" industriju u svoja područja. Osim toga, mnoge nove industrije su se i razvile iz već postojećih gradskih industrija. Sociološka analiza i industrije (kao načina i oblika proizvodnog rada) i grada (kao načina i oblika socijalno-kulturnog zajedništva), spada u red detaljno izučenih problema, ali se javljaju i neki novi. Oni dolaze kao posledica stalnih razvojnih promena kako u tehnologiji industrijskog rada (hiperautomatizacija, robotizacija, širenje 'fabrika bez ljudi', tele-work, itd.), zbog Čega se može govoriti i o deinđustrilaizaciji, ali i o reindustrijalizaciji, tako i u 'tehnologiji' gradskog života koju odlikuje sve veći ritam života, brzina promena i intenzitet događanja, otuđenost, stresne situacije, rastući strahovi, kriminal, terorizam i bezbroj drugih obeležja tipičnih za gradski način života, posebno i naročito u tzv. megapolisima (ogromnim gradovima od 10-20 i vise miliona stanovnika). Naravno, urbanizaciju prati i rastuća suburbanizacija (širenje predgrađa) koja takođe donosi brojne razvojne izazove, posebno zbog toga što se industrijalizacija (naročito tzv. "prljava") izmešta na područja predgrađa. 2. Što se tiče koncepta razvoja društva zasnovanog na inovacijama treba istaći da je to danas najefikasniji koncept i model i da je socijalno veoma prihvatljiv. On se zasniva na kreativnom i Intelektualnom potencijalu svakog Čoveka, njegovoj individualnoj motivaciji, ali i integraciji u okviru širih društvenih grupa, posebno preduzetničkih, kao što su preduzeća, ali i države koje mogu obezbediti neophodne investicije i infrastrukturnu podršku kako za inventivnost, tako i za inovativnost. U literaturi je, inače, razrađeno više različitih paradigmi i posebnih modela inovativnih promena društva, a prvi autor koji je sistematski razradio koncept inovacija bio je poznati američki ekonomist i sociolog austrijskog porekla Jozef Šumpeter (1883-1950). Uopšte uzev, inovacije možemo definisati kao kreativan proces u kojem se dve ili više postojećih činjenica na novi način kombinuju s ciljem da se stvori nešto novo. Dakle, to novo ne mora uvek da znaci nešto do sada potpuno nepoznato, već je to novo samo za onog ko se s njime prvi put sreće, a i to je, očigledno, već neki razvojni pomak. Naravno, najbolje je ako inovacije

308 Osnovi socio log i je i zasnivamo na sopstvenim invencijama, naučnim otkrićima, poslovnim ili upravljačkim idejama drugim "erupcijama uma", ali to se sve rede dešava, čak i u svetskim razmerama. 134 Sve je to razlog da moderna društva grčevito istrajavaju na podizanju Inovativnosti u gotovo svim oblastima života, a posebno u proizvodnji gde se inovacijama tehnologije i razvojem novih proizvoda i načina njihove prodaje (marketing koncept) želi postići konkurentnost na sve izbirljivijem i zahtevnijem međunarodnom (glo- balizacija trgovine) tržištu, što je preduslov ekonomskog opstanka, rasta i daljeg razvoja. Na taj način 'spirala inovativnosti' stalno se širi jer nikome ne može biti zabranjeno da misli, kreira t inovira. Jedino mu može biti otežano, ali ponekad i privremeno onemogućeno (trgovinske sankcije, tehnološki embargo i sL), da makar približno ravnopravno učestvuje na svetskom tržištu. Preduzeća, od najmanjih (tzv. mikro, sa manje od 5 zaposlenih) preko malih i srednjih, pa sve do najvećih giganata i transnacionalnih poslovnih imperija, imaju najveći interes da neguju inovativnost kao faktor svoje poslovne snage, konkurentnosti i učešća na tržištu. Zbog toga ona izdvajaju ogromne delove svog prihoda (prometa) i zarade (profita), koja se u nekim granama kreću i do ostvarenog profita, u istraživanja i razvoj (R&D - Research & Development) kako bi postigli prednost ili barem zadržali korak sa nemilosrdnom konkurencijom (hiperkonkurencija). Država je, takođe, veoma zainteresovana za sve ove napore (samo uspešna preduzeea mogu plaćati poreze, carine, akcize itd. i tako državi osigurati legalan i legitiman, prihod) i na razne načine podstiče inovativni rad u preduzećima: direktno, npr. investicijama u tzv. fundamentalna naučna istraživanja, inače veoma skupa, obično dugotrajna i krajnje neizvesna u pogledu rezultata, ali suštinski neophodna za uspeh potonjih primenjenih i razvojnih istraživanja (R&D) u preduzećima i njihovim asocijacijama. Sociologija inovacija bavi se i raznim vrstama i aspektima inovacija, a posebno njihovim uticajem na socijalni i kulturni život ljudi. Već smo analizirali uticaj medijskih inovacija na ponašanje savremenog čovelca i otkrili i pozitivne i negativne strane inovacija. Znači, nije svaka inovacija ni vesnik ni garant neke bolje, naprednije ili humanije društvene situacije, već često samo - drugačije. Uz inovacije neizbežno ide i pomodarstvo, imitativnost, prezir prema tradiciji i svemu prošlom, što nije prihvatljivo. Druga neprihvatljivost dolazi zbog neselektivnog pružanja otpora svemu novom, svakoj inovaciji u kojoj se, opet pogrešno, žele videti samo stvarne ili tobožnje opasnosti, bilo za svoju ekonomsku egzistenciju (npr. strah od gubitka radnog mesta; strah od novih tehnologija koje traže nova znanja i veštine itd.), bilo za kulturni ili nacionalni identitet itd., o čemu je, takođe, već bilo dosta reči. 3. Nova ekonomija je relativno nova (pojavila se 80-ih godina prošlog veka), ali veoma privlačna, pa i dosta uticajna razvojna paradigma, o kojoj treba nešto reći u ovom poglavlju. Mada se ona primarno odnosi na ekonomsku sferu društvenog života i razvoja, ona, razume se, ima i bogat sociološki sadržaj. Kao teorijski koncept "nova ekonomija" polazi od nove ekonomske realnosti koja je nastala kao rezultat sledećih procesa: 1. informatizacije i jačanja uloge znanja u ekonomiji; 2. privatizacije', 3. deregulacije i liberalizacije i 4. glohalizacije. .

134

U tom smislu sve češće se Čuju ocene i upozorenja istaknutih naučnika i filozofa sa raznih strana sveta da živimo u vreme izobilja ili plime informacija, sve veće nestašice ili oseke znanja, i prave "suše" - dobrih ideja.

Nesumnjivo je da svaki od Pro me ne, razvoj i tipologija globalnih društava

ovih procesa sam po sebi nosi ogroman potencijal promena, ali to 309 ne znači da i. svakome, posebno nerazvijenima, donosi dobre mogućnosti za razvoj. Naprotiv, već smo videli da upravo nerazvijeni izražavaju nezadovoljstvo globalizacijom, a ni tranzicijske zemlje nisu preterano srećne obavljenom privatizacijom, dok se za informatizaciju može reći da, posmatrana izolovano, ne može bitno unaprediti razvoj, jer za to su potrebni i znanje (ljudi, kadrovi) i kapital i proizvodna tehnologija, a sve to nedostaje upravo svima onima kojima i razvoj toliko nedostaje, dakle nerazvijenima. Čak i kada bi svi posedovali i lični računar i mobilni telefon ili bilo koje drugo sofisticirano informatičko sredstvo, njihov razvoj još uvek ne bi bio ni zagarantovan, a naročito ne impresivan. Zbog svega, koncept 'nove ekonomije', koji nesporno predstavlja civilizacijski i razvojni megatrend koji se ne može zaustaviti, treba tako prilagođavati i unapređivati da jednako (ili čak više, ukoliko želimo - a trebalo bi - da smanjujemo razvojni jaz između bogatih i isromašnih) doprinosi i nerazvijenima, a ne da postane samo 'novo znanje' za još brže bogaćenje već bogatih i siromašenje već nedopustivo siromašnih. Tamna senka i mrlja pada na lice savremenog sveta, pre svega bogatog, koji sa neodoljivom lakoćom podnosi situaciju u kojoj već preko 1,6 milijardi ljudi širom sveta preživljava sa jednim dolarom dnevnih prihoda, a narednih 2 milijarde ima samo dva dolara dnevno. Upućujemo čitaoce na website poznatog američkog Worldwatch Institute (www. worldwatch.org) gde će se moći upoznati sa neverovatnim i krajnje uznemirujućim podacima o stanju siromaštva, gladi, žeđi, bolesti itd. na jednoj strani, i izobilja i neume- renosti na drugoj, pa će im postati jasnije zašto koncept 'nove ekonomije' na izvestan način doživljava socijalni i moralni debakl, odnosno zastoje prihvatljiv i grlato hvaljen samo od strane najbogatijih. 135 4. Održivi razvoj je, takođe, relativno novi razvojni koncept koji ima snažan ne samo sociološki, nego čak i moralni 'naboj'. On se javlja kao pokušaj nalaženja razvojnog odgovora ne samo na 'razvoj nerazvijenosti', već pre svega na rastuće devastiranje prirodnih resursa i posebno na degradaciju životne sredine, koji je već od 60-ih, a naročito od 80-ih godina minulog veka počeo ozbiljno da brine sve misleće ljude na ovoj planeti, prirodnjake, inženjere, humaniste, ekonomiste itd. Ali i mnoge odgovorne političare koji su shvatili da postojeći modeli rasta zasnovani na opasnom ugrožavanju fizičkih i bioloških kapaciteta 'ove jedine Zemlje' koju treba spasiti i sačuvati za naredna pokolen- ja. Oni su u okviru sistema Ujedinjenih nacija formirali Svetsku komisiju za Čovekovu okolinu (1983), a zatim je počela opsežna međunarodna kampanja za promociju koncepta održivog razvoja, koja se, srećom, širi sve do danas.136 Upravo u toj brizi za buduće, još nerođene generacije, vidimo pomenuti moralni 'naboj ', odnosno razvojnu dimenziju koju do tada nije tako eksplicitno istakla hiti jedna razvojna paradigma.

Inače veoma dobru i celovitu analizu ovog koncepta dao je prof, dr Bogdan Ilić u svojoj studiji Informatičko društvo i nova ekonomija, izdanje SDPublik, Beograd, 2003, posebno strane 131-157 . Takođe, o odnosu novog znanja i nove tehnologije kao izvorima nove ekonomije i novog menadžmenta upućujemo čitaoce na moj članak New Knowledge and New Technology as Source of New Economy and New Management, časopis Scientific Review, Vol. 36, 2007, pp. 53-65 2!S Poslednja velika aktivnost u tom smislu odigrala se pre izvesnog vremena (krajem avgusta 2002.) kada je u Johanesburgu održan Svetski samit posvećen održivom razvoju, na kojem su državnici iz preko 200 zemalja sveta i uz prisustvo preko 30000 drugih političara, eksperata, menadžera itd., usvojili Civil Society Declaration u kojoj se posebno apostrofiraju ekološka pitanja.

135

310 preterivanja se može reći da dolazi poslednji čas kada sadašnje generacije Osnovi sociojoš log nešto i je Bez mogu učiniti za sebe i za one koji će tek doći na ovaj Svet, ako shvate da je razvoj, a tehnološki u prvom redu, eminentno globalni fenomen, a ne lokalni, tj. samo na nivou nacionalne države ili nekog šireg regiona. Ugroženost vitalnih ekoloških sistema na planetarnom planu dostiže krajnje granice izdržljivosti i svako dalje istrajavanje na klasičnoj koncepciji razvoja, po kojoj je industrija još uvek (i u tzv. postindustrijskim društvima) najznačajnija oblast proizvodnje, uvećava rizik pojave takvih posledica kada vise nikakv razvoj neće imati smisla. Bolesti, kontaminacija, zagađen vazduh, voda i zemlja, zalihe oružja dovoljne za višestruko uništenje Planete, genetsko modifikovanje organizama, bioterorizam itd., samo su deo razloga koji opravdaju napore da se koncept održivog razvoja nametne ne samo kao superiorna razvojna strategija, nego možda i jedina. Znači, u cilju opstanka naše vrste dopušten je samo tzv. održiv razvoj, a to je onaj razvoj koji podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti naših prirodnih sistema da zadovolje,potrebe budućih generacija.137 U tom smislu može se govoriti o brojnim interakcijama između prirode, društva i ekonomije i o posredovanju tehnologije u svemu tome, a na način da se raniji princip "tehnologija predlaže ekonomija (tj. ekonomski kriterijumi) odlučuje" zameni novim principom koji glasi: "tehnologija predlaže - ekologija odlučujeDakle, od tehnologije se i dalje očekuju stalno nova i naprednija rešenja, ali o njihovoj primeni ne mogu da odlučuju samo kriterijumi ekonomske ili još manje tehnološke racionalnosti, već pre svega, u prvi plan dolaze kriterijumi ekološke održivosti. Time će se društvo sačuvati od sopstvene nezajažljivosti, a i ocena tobožnje njegove uspešnosti će se relatizovati u skladu s obavezom da i iza nas treba da ostane sačuvana Priroda (koju smo 'pozajmili' na korišćenje od budućih generacija), barem na nivou očuvanosti i upotrebljivosti kakav smo zatekli prilikom svog rođenja. Zbog toga se razumevanje održivog razvoja postepeno proširuje međupovezivanjem sociologije, ekonomije i ekologije u tzv. magični trougao razvoja (slika 5)

socijalna pravednost

Slika 5.: „Magični trougao" održivog razvoja Ovakav trougao za svakog civilizovanog čoveka (pohlepni, nezajažljivi, prebogati i si. su to sve manje i manje, jer su izgubili osećaj mere kao jedno od ključnih obeležja kulture i civilizacije) trebalo da bude minimalna ne samo obaveza, već istorijska prilika i prostor da se dokaže kao humanista i istinski globalista kojem je istinski važan ceo svet, a ne samo 'sopstveni' deo. Zato ako želimo da pogledamo u budućnost moraćemo da ojačamo nareceni "tronožac". Ukoliko na njemu izostane samo jedna "noga", slika budućnost će biti opasno defektna, ako je uopšte i moguća.

O ovim pitanjima videti opširnije u mojoj knjizi Tehnologija, tranzicija i globalizaci- ja, posebno strane 140-154, kao i u mojem članku Tehnologija i koncepcija dugoročno održivog razvoja, časopis Ekonomski anali, br. 142, 1999. god.

137

311 6. NAJVAŽNIJI MEGATRENDOVI SAVREMENOG CIVILIZACIJSKOG RAZVOJA

Pro me ne, razvoj i tipologija globalnih društava

Naučno prepoznavanje budućnosti nije samo ekstrapolacija sadašnjosti, a još manje je projekcija želja i očekivanja, već zahteva posebnu kreativnu sinergiju i velikog znanja i vizionarskog dara da se ("šestim čulom") oseti nadolazeće vreme i najvažnije dolazeće promene. Mada u svetu nema mnogo autora koji su se oprobali u ovoj veštini uma, postoji nekoliko njih koji su svojim pokušajima prepoznavanja tzv. megatrendova budućeg razvoja postigli veliki uspeh, Čak i kada im se prognoze nisu sasvim ostvarile. Važnije od te tačnosti je svakako Činjenica da su ukazali na moguće posledice - kako poželjne, tako i štetne - određenog tehnološkog rešenja, pozvali sadašnje generacije na odgovornost za sudbinu budućih naraštaja i jednostavno sve nas pođ- setili da ipak "svi cvetovi budućnosti leže u semenu prošlosti". Imajući u vidu ne samo "širinu fronta" treće tehnološke revolucije, nego i širinu, a naročito dubinu, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, političkih i brojnih drugih posledica i efekata svih tehnoloških promena, prirodno je da sve veći broj naučnika i drugih mislećih ljudi pokušava đefinisati neke osnovne tendencije tehnoloških i njima izazvanih društvenih promena u bližoj i daljoj budućnosti. Ozbiljno predviđanje budućnosti uvek je veoma težak i intelektualno zahtevan posao, jer podrazumeva izuzetno poznavanje j razumevanje svih najvažnijih naučnih i tehničko-teholoških ostvarenja i naročito njihovih brojnih, vidljivih i skrivenih, posledica, kao i prepoznavanje najrealnijih, najprihvatljivijih i najverovatnijih civilizacijskih ciljeva i potreba. Koliko je danas neophodno i korisno posedovati pouzdano saznanje makar o najosnovnijim trendovima budućeg razvoja društva nije ni potrebno posebno naglašavati. Takođe, jasno je da, u meri u kojoj se ubrzava ritam promena, svaka prognoza postaje manje pouzdana, tj. rizik greške se povećava. Ipak, sve to nije obeshrabrilo istaknute (H. Kahna, K. Bouldinga, R. Dahrendorfa, A. Tourain-a, J. N. Negroponte-a, A. Toflera, J. Naisbitta i mnoge druge) poznavaoce savremene civilizacije da pokušaju prepoznati i uobličiti, a onda i predvideti, neke najvažnije trendove (megatrendove) razvoja naše civilizacije. Među najpoznatije autorske pokušaje takve vrste mogu se ubrojiti radovi poznatog američkog naučnika i futurologa Johna Naisbitt-a. Početkom 80-tih godina ovaj bivši savetnik za tehnologiju dva američka predsednika (i gostujući profesor Moskovskog državnog univerziteta) definisao je 10 ključnih megatrendova138koji opisuju osnovne karakteristike civilizacijskog razvoja u prvoj polovini ovog stoleća: - od industrijskog ka informatičkom društvu; - od klasične ka visokoj tehnologiji; - od nacionalnih ka svetskoj (globalnoj) privredi; - od kratkoročnih ka dugoročnim ciljevima; - od centralizacije ka decentralizaciji; - od institucija ka samopomoči; - od predstavničke ka participativnoj demokratiji; - od hijerarhijske ka mrežnoj (network) organizaciji; - od Severa ka Jugu; - od ili-ili ka višekratnim opcijama.

138

Naisbitt, J., Megatrends: Ten New Directions Transforming Our Lives, New York, 1982

312 kraj prošlog veka, punog najrazličitijih, i ne samo tehnoloških, revolucija, Osnovi isti socioautor log i je (u Za koautorstvu sa svojom tadašnjom suprugom R Aburdene 139) osmislio je 10 rtovih megatrendova: - ekonomski prosperitet je planetarni fenomen; - umetnost zamenjuje sport kao najvažniji sadržaj slobodnog vremena; - razvija se tržišni socijalizam (Kina); - globalizacija stila života, uz jačanje kulturnog nacionalizma; - privatizacija države blagostanja; - region Pacifika postaje ekonomski centar sveta; - porast uloge žena u biznisu i politici; - nastupa "vek biologije" koji zamenjuje "vek fizike"; - uspon novih vrednosti kao što su etičnost, odgovornost, inicijativnost i kreativnost; - trijumf individualnosti i personalnosti. Samo nekoliko godina kasnije Naisbitt je napisao novu knjigu140 u kojoj je ponudio čitavo bogatstvo argumenata o možda najznačajnijem megatrendu sadašnjosti koji će zadugo određivati globalne procesq - azijatizaciji Azije, ekonomsko-tehnolo- Škom buđenju Istoka i slabljenju uticaja Zapada. Moramo se složiti sa stavom ovog autora da više niko objektivan ne može ignorisati Činjenicu da na području Azije Živi više od polovine ukupnog stanovništva Zemlje, a brzina tehnološkog razvoja većine azijskih zemalja je takva da ih, u tehnološkom pogledu, samo nekoliko godina deli od najrazvijenijih zapadnih zemalja. Evo šta predviđa Naisbitt u okviru svojih "osam azijskih megatrendova": - od nacionalni h država ka umreženim državama; - od izvozno vođenih ka potrošačima vođenim; - od zapadnog uticaja ka azijskom putu; - od vlade kontrolisanih ka tržišno vođenim; - od sela ka supergradovima; - od radno-intenzivnih ka visokim tehnologijama; - od dominacije muškaraca ka usponu Žena; - od Zapada ka Istoku. Iako je svaki od navedenih megatrendova i važan i interesantan, posebno želimo ukazati na pretposlednji u kojem Naisbitt objašnjava tranziciju društvene uloge žena, većinske populacije svuda u svetu. On ukazuje na sledeće pravce te tranzicije141: - udaja - od "kada" ka zašto? - izbor partnera - od izbora od strane porodice prema vlastitom izboru - deca - od "koliko" ka zašto imati decu? - odnosi - od primata muža i porodice ka pitanju "šta je sa mnom"? - opcije - od "ne udaja" ka "da materinstvu". U utvrđivanju mogućih, megatrendova oprobali su se još neki značajni autori. Vredan pažnje je pokušaj J. Kotera, koji je ponudio sledećih 10 megatrendova: - megapomak od industrijskog ka informacijskom društvu - napredak visoke tehnologije dovodi do neposrednog kontakta s visokom tehnologijom počinje upotreba visoke tehnologije

139

Naisbitt, I., Aburdene,P., Megatrends 2000, New York, 1990. Naisbitt,!. Megatrends Asia. The Eight Asian Megatrends that are Changing the World, London, 1997. 141 O ovome je J. Naisbitt 1998. god. napisao i posebnu knjigu Women Megatrenđs 140

- postaju svesne globalne međuzavisnosti 313 - preduzetnici se orijentišu na dugoročne poslove, a ne kratkoročne - kompanije se kreću od centralizovane ka decentralizovanoj strukturi - naglašava se preduzetnicko samopouzdanje, a ne traženje pomoći od državnih institucija - radnici i potrošači dobijaju sve veće pravo glasa u Vladi, na tržištu i u firmama - korporacije se kreću od hijerarhijske strukture prema mrežnoj, zahvaljujući informatizaciji - radnici sele sa severa i istoka na jug i jugozapad, tj. ne sele se radnici već investicije megatrend mobilnosti - raznolikost umesto jednoobraznosti. Umesto komentara ovih svakako zanimljivih ekspertskih viđenja, od kojih velika većina sasvim taČno opisuje razvojnu trajektoriju civilizacije tokom burnog 20. veka, želimo napomenuti da se mnogi od naznačenih trendova još uvek odvijaju, a neki tek treba da postignu potreban intenzitet da bi postali prepoznatljiv znak svoje epohe. U svakom slučaju, sama činjenica da se svet posmatra kao celina, samo u metodološkom smislu jedinstvena, a u realnosti izrazito raznolika i brojnim razlikama podeljena (bogati-siromašni; razvijeni-nerazvijeni; sever-jug; nezavisni-zavi- sni itd.), treba da ohrabruje, jer može pomoći u traženju novih kooperativnih i integrativnih tendencija. Mada se obično misli da u "eri znanja" najdublje promene nastaju u fazi proizvodnje (nove proizvodne tehnologije, nove metode upravljanja, novi načini orga- nizovanja itd.), ništa manje nisu zahvaćene i ostale faze ekonomske reprodukcije, a posebno fazarazmene (elektronsko trgovanje, virtuelne trgovine, virtualna distribucija i si.) i pre svega faza potrošnje (generisanje novih potreba). Budući da je u novoj, visokotehnološkoj i visokoproduktivnoj ekonomiji - koja inače proživljava tranziciju od ekonomije obima ka ekonomiji raznolikosti - sve teže prodati, a lakše je proizvesti, razumljivo je da su kupci (tržište) najveća imovina svake proizvodne firme. Međutim, kupaca je uvek nedovoljno, bez obzira Što se njihov broj (demografski) povećava i što čak kupuju sve veće količine (neretko i ono čto im uopšte ne treba). U čemu je onda problem? Jednostavno u tome Što se brže uvećava broj onih koji nude (konkurencija proizvođača) i što kupci mogu da biraju između sve veće količine, kvaliteta i raznolikosti. Već odavno je uočeno da strategija privlačenja kupaca putem snižavanja cena ima krajnje ograničeno dejstvo, zbog Čega je neophodno tražiti nove načine proširenja (ili barem očuvanja postojećeg) tržišta. Kvalitetje svakako jedno od najsofisticiranijih rešenja. Drugo, isto tako inteligentno, reŠenje sadrži strategija stalnog inoviranja proizvodnog programa, što takođe pod- razumeva postojanje visokog nivoa intelektualnog kapitala (npr. R&D) u preduze- ću. Najbolja preduzeća, razume se, istovremeno primenjuju oba navedena rešenja. Osim navedenih megatrendova na području ekonomskih promena postoje još neki koji daju pečat savremenoj civilizaciji na početku 21. veka. Različiti autori iz različitih delova sveta, u kojima se, razumljivo, različito manifestuju u osnovi isti izvori promena (znanje, nova tehnologija, učenje, intelektualni kapital), različito opisuju promene u ekonomskoj sferi. Tako npr. čuveni američki cyber guru Don Tapskot142 koristi izraz "digitalna ekonomija" želeći da u prvi plan istakne informatičko znanje (u digitalnoj formi - bitovi), kompjutere, kompjuterske mreže i si., kao metaforu i simbol nove ekonomske realnosti zasnovane na: - znanju ("najvažnija imovina je u glavama zaposlenih i menadžera");

- SAD gube globalnih svoju dominaciju Pro me ne, razvoj i tipologija društava

142

Tapscott,D., The Digital Economy. Promise and Peril in the Age of Networked Intelligence, New York, 1995, pp. 44-72

Osnovi socio log stvari i je ("kao što informacije prelaze iz analognog u digitalni oblik, fizičke mogu da postanu virtuelne menjajući metabolizam ekonomije i vrste institucija"); - molektdarizaciji ("stare korporacije se rastaču, a zamenjuju ih dinamične "molekule" i klasteri pojedinaca i entiteta koji oblikuju nove osnove ekonomske aktivnosti"); - integraciji/umrežavanju ("nova ekonomija je umrežena ekonomija koja integriše 'molekule' u klastere i mreže za proizvodnju bogatstva"); - ukidanju posredovanja ("funkcije posredovanja između proizvođača i potrošača ukidaju se pomoću digitalnih mreža"); - konvergenciji ("dominantan sektor u novoj ekonomiji su novi mediji, koji su proizvod konvergencije kompjutera, komunikacija i industrije zadovoljstva"); - inovacijama ("nova ekonomija se zasniva na zastarevanju sopstvenih proizvoda"); - neposrednosti ("u novoj ekonomiji preduzeća napuštaju masovnu proizvodnju i velike magacine i prelaze na 'just-in-time' snabdevanje i isporuke"); - globalizaciji ("nova ekonomija postaje globalna ekonomija, jer znanje ne poznaje granice"); - neskladu ("nova ekonomija potencijalno izaziva masovne traume i konflikte, posebno između onih koji imaju i koji nemaju i onih koji znaju i onih koji ne znaju"). Naravno, kao i svakom pokušaju identifikacije nekih najvažnijih megatren- dova i ovom se može dosta toga prigovoriti, ali neizostavno se mora priznati da je ovaj autor uočio vrlo bitne karakteristike i tendencije savremenog razvoja koje će, nesumnjivo, određivati budućnost barem u nekoliko narednih decenija. Osim, pomalo prenaglašenog, informatičkog i "digitalnog" optimizrna, slabost Tapskotove vizije budućeg sveta leži i u tome što mu je pogled potpuno linearan i što ne sagledava perspektivu i onih zemalja koje, zbog različitih razloga, uglavnom materijalnih i kadrovskih, neće moći da prate ritam nametnutih tehnoloških promena. Da li će za njih globalizacija značiti potpunu periferizaciju, kolonizaciju ili čak potpunu asimilaciju i gubitak državnog identiteta, ostaje da se vidi. U vezi s tim zaslužuje pažnju i jedno predviđanje Svetske banke iz Vašingtona u kojem se daje i rang-lista222 deset najvećih privreda sveta (prema vrednosti društvenog bruto proizvoda (GDP) u mlrd. US dolara): 314 - virtualizaciji

Tabela Pro me ne, razvoj i tipologija globalnih društava

9: Deset najvećih privreda sveta (mlrd. $)

GDP u 1999. g.

1

5 7-

SAD - :'V 8800 . ■Japan '.' ; 4054 '. Nemacka .:■;■•■ "■•• ."■'.:■".'■'''' 2103: •FhiVicuska .; .'/ ■ /: .•1453 ; Velika Britanija ' , 1403. . italija'v;... , 11 Off . . 980 Kina . . . „■ 730

,'mm! M Kanada ,; .. 9 ^mm u ■Spanija ■ *.■■■

........... .

,2

Gl)P ii 2007. g.

. • .. -J.--';.'....:

SAI> 13811 ■Japan-V..' NemaČka .

315

prugno/e /a 2020.

4376 '329/

Kina SAD. Japan

Kina Velika Britanija . l'Yancuhtia Italija 2107

.3280 2727 2562 .

Indija Indoneziju . Ncmačka K orojj

Španija 1429 :

mB

'Tajland .

614 ■

Trnneuska

583 ■ Brazil 1314-.;. ■ ;'. Rusija

Tajvan -. Španija"? ■"■'-■ Velika Britanija

Podaci iz World Development Indicators database, World Bank, Sept. 2008. 222 Za prve kolonu videti: "2001 World Development Indicators", Word Bank, Washington, p. 12-14, a za drugu videti časopis "Research-Technology-Management", May-June, 1998, p. 35 U ovoj projekciji ima čitav niz zanimljivih momenata, ali ćemo posebno izdvojiti samo jedan: izostavljanje sa liste 10 najvećih svetskih privreda takvih džin ova kao što su: Italija i Velika Britanija (inače sada članice tzv. grupe "G 7"), kao i Brazila i Spanije. Samo neupućene može iznenaditi uvrštenje čak pet azijskih zemalja: Indije, Indonezije, Koreje, Tajlanda i Tajvana u ovaj "klub" najjačih ekonomija sveta. Zajedno sa Japanom i Kinom 2020-te godine medu deset vodećih ekonomija Čak sedam će biti iz Azije. Samo dve evropske zemlje (Nemačka i Francuska) ostaće u društvu najvećih, s tim da će još uvek ubedljivo vodeća ekonomska sila sveta - SAD svoj primat ustupiti Kini. Ali isto tako izbijanje Kine na čelo ove liste, kao i pad na niža mesta Sjedinjenih Država, Japana, Nemačke i Francuske, sada vodećih privreda, svakako je značajno upozorenje i za sadašnje rodočelnike i tehnologizacije i globalizacije. U stvari, osim tehnologije, kao razvojnog faktora koji sve više postaje dostupan svim azijskim zemljama iz gornje tabele i to sve češće iz sopstvenih izvora, sve te zemlje imaju veliku populaciju, dakle ogroman potencijal ljudskih resursa kako u pogledu 'baze' za regrutovanje stvaralaca svih vrsta, tako i u pogledu veličine unutrašnjeg tržišta koje može 'resorbovati' i najveću ponudu najtrazličitijih roba i usluga. Tržište je, zapravo, najveći razvojni resurs i stoga je sloboda pristupa tržištu (liberalizacija trgovine) jedan od najvažnijih i ciljeva i sredstava sadašnje (neoliberalne) globalizacije. Međutim, upravo savremena tehnika i tehnologija, kao faktori rasta i razvoja koji nikad, pa ni dugotrajnije, a pogotovo ne trajno, ne pripadaju samo onome ko ih stvori i prvi počne primenjivati, već brzo difundiraju, tj. šire se u prostoru i relativno brzo postaju dostupne svakom zainteresovanom. Čak ni pokušaji zavođenja stroge kontrole transfera i zabrane izvoza određenih tehnologija u određene regione (države) sveta, nikad nisu pokazali neke veće uspehe i samo su kompromitovali zagovornike principa slobodnog tržišta i liberalnog koncepta društva, za šta se

316 Zapad toliko zalaže. I sam Z. Bžežinski143 otvoreno priznaje da "...znanjeOsnovi socio log i je tobože kao moć postaje sve difuznije, sve više zajednička svojina i sve manje ograničeno nacionalnim granicama". Govoreći o perspektivama amerikanizacije pomenuti vodeći ideolog tog projekta ne skriva pesimizam kada kaže da "...u godinama koje dolaze nijedna sila neće verovatno dosegnuti nivo od 30% svetskog ukupnog društvenog proizvoda koji je Amerika održavala tokom najvećeg dela ovog veka, a da ne govorimo o nivou od 50% koji je ona dostigla 1945. Neke procene sugerišu da će krajem ove decenije učešće u globalnom ukupnom društvenom proizvodu iznositi 20%, što će pasti na oko 10-15% 2020. godine, pošto će ostale sile - Evropa, Kina, Japan - podići svoj relativni udeo na manje-više američki nivo"144. Poslednjih godina, u okviru novih ekonomskih megatendencija odvija se ijedna koja na novi način ilustruje transformaciju konkurencije - kao imanentnog i do skora dominantnog oblika interkompanijskog komuniciranja u tržišnoj privredi - u nove vidove povezivanja i saradnje. U toku je masovni proces globalnih megaintegracja i stvaranja tzv. strateških alijansi gde se vodeće multinacionalne kompanije spajaju u istinski globalna preduzeća i prave poslovne imperije. Teško je pretpostaviti kada će se i na kojem stepenu ovaj proces zaustaviti, ali već sada se uočava tendencija da u ključnim privrednim sektorima (automobilska industrija, farmaceutika, avioindustrija, telekomunikacije i dr.) ostaje samo nekoliko (oligopoli) najjačih transnacionalnih giganata i relativno mnoštvo manjih nacionalnh prozvođača koji mogu sačuvati svoju poslovnu samostalnost tek kao mala ili srednja preduzeća (SMP) i to samo ako su čvrsto poslovno povezana sa pomenutim gigantima. U meri u kojoj se okreću proizvodnji za svetsko tržište i njihova "nacionalnost" se sve više gubi i utapa u tzv. transnacionalno i globalno okruženje. Ovakve megaintegracije preduzeća prate i procesi formiranja ekonomskih integracija između država. Već decenijama se mukotrpno ali uporno rađa Evropska unija sa idejom da preraste u jedinstvenu ekonomsku i političku asocijaciju u kojoj će vladati potpuno isti uslovi poslovanja, ista valuta ("euro" je uveden početkom 2002. g., ali ga još uvek nisu prihvatile sve članice EU), isti porezi, carine itd. Na Dalekom istoku deluje tzv. ASBAN integracija, severnoameričke zemlje formirale su NAFTA asocijaciju, arapski izvoznici nafte deluju u okviru OPEC-a itd. Evo još nekoliko važnih megatrendova:

1. USPON MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA. Mada pojava malih i srednjih preduzeća (MSP) ne spada u nove fenomene poslovne stvarnosti, njihov ubrzani razvoj i posebno unutrašnja transformacija, svakako spadaju u red značajnih razvojnih megatrendova poslednjih decenija prošlog milenijuma. Brojna istraživanja pojave malih t srednjih preduzeća širom sveta pokazuju da među najznačajnije činioce porasta njihovog broja i posebno njihove rastuće poslovne vitalnosti i uspešnosti dolazi slobodno preduzetništvo, kao sistemska i egzogena varijabla, i inovativnost, kao varijabla koja izražava unutrašnji (endogeni) potencijal za generisanje najrazličitijih promena. Iako, principijelno, inovativnost, kao naročita vrsta težnje ka promenama, predstavlja imanentan sadržaj svakog preduzetničkog ponašanja, za najnoviji uzlet MSP smatramo daje tehnološka inovativnost daleko najvažniji pokretač onih razvojnih promena zbog kojih uopšte MSP možemo smatrati svojevrsnom metaforom uspešnog poslovanja poslednjih decenija u najvećem delu razvijenog sveta. Iako se strukturalno mogu razlikovati životni ciklusi onih MSP koja su nastala na podlozi sopstvene tehnološke inovacije (start-up) od životnog ciklusa MSP u kojima je tehnološka inovacija uneta (transferisana) spolja, suština razvojne transformacije i logika uspeha svodi se na

143 144

Z. Bzezinski, Veiika sahovska tab la, CID, Podgorica, 1999, str.195 Op. cit. str. 195

na i stvaranje (kreaciju), Pro meisto: ne, razvoj tipologija globalnih društava

prihvatanje (adop- ciju), primenu (aplikaciju) i komercijalizaciju 317 nečeg novog, nečeg drugačijeg, nečeg što tržište prihvata, ali istovremeno daje do znanja da uskoro, možda i iznenađujuće brzo, očekuje opet nešto novo, u stvari, još novije, još drugačije, i tako unedogled. Ovo svojevrsno "prokletstvo", tiranija i usud tržišta, nesumnjivo je najveći izazov svakog preduzetničkog liderstva koje može opstati samo na neprekidnom inovativnom talasu i ispunjenju nepisane zavetne obaveze da se stalno traga za novim i "svežim" kao zalogom trajanja i večitog stremljenja ka boljem. Kao što se iz prethodnih izlaganja moglo jasno sagledati, u svetu u kojem je jedino izvesna neizvesnost, promena postaje kultna reč savremenog života i pojam Čije je osnovno značenje biti, postojati, jer "sve se menja, samo su promene stalne". Čini se da su upravo MSP ove dimenzije nove realnosti najbolje shvatila i svojom fleksibilnošću pronašle najbolje odgovore na izazove promena. Ako već ne mogu - a niti zaista uvek mogu, niti moraju - da generišu promene, onda svakako mogu da se tim proinenama prilagode, a to je ponekad najvažnije. U svemu tome sve je očiglednije da sama fizička veličina preduzeća (broj zaposlenih, kapacitet opreme, veličina poslovnog prostora i si.) poprimaju krajnje relativan značaj, a u prvi plan dolazi veličina tržišta na kojem se potvrđuje stvarna vred- nost realizovane tehnološke inovacije. Oblast tzv. visokih tehnologija, ali ne samo njih, svakodnevno pruža nove dokaze da su mnogi komercijalno uspešni proizvodi (usluge) nastali upravo u malim (manje od 100 zaposlenih), a neretko u veoma.malim (manje od 50 zaposlenih) ili u tzv. mikro (manje od 10 zaposlenih) preduzećima. Drugim recima, osnovni izvor poslovne snage, tržišne konkurentnosti, profitabilnosti i dinamičnog rasta mala preduzeća moraju prvenstveno tražiti u ljudskoj kreativnosti, inovativnosti, posebno tehnološkoj, i novoj preduzetničkoj kulturi, koja sve ljudske resurse posmatra kao najvredniju "imovinu" preduzeća. Sve ove Činjenice razvijeni svet je odavno spoznao i uspešno ih primenjuje u svojoj ekonomskoj praksi. Štaviše, upravo najrazvijenije zemlje (npr. članice Evropske unije) neprekidno usavršavaju svoje lokalne i regionalne strategije podsticanja razvoja MSP, posebno im pomažući u pogledu jačanja njihovog inovativnog kapaciteta, bilo daje reč o preduzećima u kojima se "rađaju" ili inkubiraju (inkubatori) tehnološke inovacije, bilo da su u pitanju preduzeća u koja treba brzo, jednostavno i jeftino transferisati nove tehnologije spolja. 2. KVALITET KAO CIVILIZACIJSKI MEGATREND. Iako je kvalitet odu- vek bio značajna karakteristika svake proizvodnje, čak i onda i tamo kada i gde robni oblik nije bio preovlađujući, tek poslednjih pola veka označavaju početak definitivne prevlasti kvaliteta kao poslovne i tehnološke kategorije koja stalno dobij a na značaju. Već sada nije preterano reći da će, dugoročno gledajući, svi ostali parametri savremenog privređivanja postepeno prelaziti u "senku kvaliteta". Takođe, već sada postoji dosta privrednih grana čiji opstanak, rast i razvoj više zavise od kvaliteta njihovih proizvoda i usluga nego i od same cene, troškova, količine ili neke druge ekonomske činjenice. Može se reći đa do sada nije poznato bilo šta u istoriji modernog privređivanja oko čega je ostvarena tako brza i čvrsta saglasnost i teoretičara i praktičara proizvodnje, organizacije i upravljanja, kao Što se to desilo u pogledu postizanja saglasnosti daje kvalitet daleko najvažniji uslov uspešnosti i dugovečnosti svakog tržišnog subjekta, te zbog toga i ne može imati alternativu. Njegovo novo i prošireno značenje, svakodnevno rastuća afirmacija, aplikacija i penetracija definitivno ga promovišu kao novi civilizacijski znak naše eophe. Takođe, kratak pogled na dosadašnju izuzetno brzu evoluciju različitih menadžerskih koncepata (inspekcija, kontrola kvaliteta, statistička kontrola procesa, osiguranje kvaliteta, totalna kontrola kvaliteta, totalno upravljanje kvalitetom) u proteklih pola veka, a posebno u

318 socio log i je posleđnje dve decenije, zaista više nego ubedljivo potvrđuje da kvalitet nemaOsnovi alternative i da postaje svojevrsna mega i meta kategorija savremenog privrednog života. Liderski i preduzetnicki orijentisani menadžeri to na vreme uočavaju i stavljaju naglasak svog "Činjenja stvari na pravi način" na kvalitet kao na najvažniju od svih "pravih stvari". Već sada se može reći da menadžersko fokusiranje na kvalitet jeste prvo stvarno i celovito stavljanje čoveka-kupca-potroša- ča u samo središte svih poslovnih orbita. Porast zahteva za kvalitetom jeste i porast suvereniteta potrošača (naravno, onih koji imaju finansijski suverenitet) koji svakodnevno artikulišu nove dimenzije kvaliteta, odnosno redefinišu stare. Ovako snažno isticanje značaja kvaliteta zahteva i donekle nov i proširen pristup njegovom definisanju. Ako su svi dosadašnji pristupi definisanju kvaliteta odražavali njegov i značaj i domašaj u pojedinim fazama njegove poslovno-proizvodne koncep- tualizacije, dakle empirijski i fizički, onda savremeni pristup mora ići kvalitetno napred ka takozvanom transčedentnom pristupu, tj. ka takvom budućem iskustvu koje će prevazići sve dosadašnje standarde kvaliteta. To znači da je kvalitet ciljna funkcija kojoj se možemo samo asimptotski približavati, tj. da svaki osvojeni nivo kvaliteta (pa i sve dosadašnje serije ISO standarda) predstavlja samo jedan korak na večitom putu ka poslovnoj izvrsnosti. Dakle ništa nije toliko dobro da ne bi moglo biti još bolje! Upravo zato Što kvalitet, više od bilo koje druge ekonomske, tehnološke, pravne itd. kategorije, na najpotpuniji način artikuliše i integriše najautentičnije interese svakog čoveka (bezbednost, pouzdanost, trajnost, estetičnost itd.) on nije samo ekonomska, niti samo tehnološka, pravna ili bilo koja druga jednoznačna kategorija, već kvalitet zadobija značenje istinske metakategorije savremenog života. Takođe, već sada se može reći da kvalitet sve više postaje i novi planetarni simbol naše epohe, najbolje merilo stvarnog civilizacijskog uspona pojedinih delova čovečanstva, a preko internacionalnih normi i standarda (ISO standardi) i stvarni faktor integracije ljudi na globalnom nivou. Ovo posebno stoga Što se pokret za podizanje kvaliteta osim proizvodnje nezaustavljivo širi i na sva druga područja Čovekovog delovanja, a pre svega na obrazovanje, zdravstvo, kulturu, političku upravu, ljudska prava itd.

3. SIMBIOZA TEHNOLOGIJE I GLOBALIZACIJE KAO CIVILIZACIJSKI MEGATREND. Pored nešto opširnije opisanih megatrendova civilizacijskog razvoja, što smo učinili na prethodnim stranicama, ukazaćemo na još nekoliko magistralnih pravaca razvoja savremene informatičke i telekomunikacione tehnologije (ICT) koja, ne samo po našem mišljenju, predstavlja ključnu tehničko-tehnološku pretpostavku i materijalnu infrastruktur u novog/starog procesa globalizacije koji je poslednjih decenija dobio upravo s te strane novi zamah, nove sadržaje i nove civilizacijske mogućnosti i domete. U stvari, u nekoliko narednih pasusa daćemo širu kritičku analizu globai- izacije kao svojevrsnog supermegatrenda, odnosno procesa svekolikih civilizacijskih promena za koje želimo dokazati da svoje najvažnije (ali ne i jedino) i rastuće izvorište imaju u promenama tehnologije. Svesni smo da time preuzimamo rizik da će naš pristup biti od nekih analitičara globalizacije ocenjen kao neprihvatljivi tehnološki determinizam, što, uostalom, u savremenim uslovima hipertehnolo- gizovane društvene stvarnosti, ne smatramo nikakvim metodološkim defektom. Naprotiv, mišljenja smo da savremena hipertehnologizovana stvarnost, kultura uopšte, zaslužuje i daleko veću pažnju upravo sa stanovišta tehnologije. Zbog toga, pristalicama različitih, neoliberalnih, pseudohumanističkih i raznih drugih postmodernističkih doktrina, teorija i ideologija mogli bismo preporučiti da ulože znatno više napora u razumevanje stvarnih i posebno mogućih "prevratničkih" kapaciteta sadašnje i naročito nadolazeće tehnologije. Makar u meri koju smo napred opisali u okviru koncepta 'teknobergsizma' kao pojavnog oblika

Svima kojidruštava su taj Pro meglobalizma. ne, razvoj i tipologija globalnih

napor već učinili sigurno je postalo jasno da savremena 319 tehnologija nije samo instrument promena, ona je uvek i "promena po sebi", jer niko nikad nije izmišljao staru, "retro" tehnologiju, kao što sada mnogi otkrivaju "nove" teorije i ideologije, odnosno pokušavaju restaurirati i restrukturirati neka (pra)stara rešenja. Takođe, kao prethodnu napomenu, želimo da iznesemo podsećanje da najrazvijenije zemlje sveta, čak vise nego ikad ranije, svoje najnovije razvojne strategije baziraju na višestruko potvrđenom oslanjanju na visokotehnološka rešenja, dok se za to vreme gotovo sve tzv. tranzicijske zemlje dominantno bave različitim reformama, pitanjima demokratizacije, sticanjem političkog ugleda u tzv. međunarodnoj zajednici i sličnim aktivnostima, koje su, razume se, itekako i važne i potrebne, ali po našem mišljenju ne smeju dobiti veću važnost i značaj, pa ni finansijsku podršku, od onog što predstavlja ključ vitalnosti i ekonomije i ukupnog društvenog života, a to je razvoj znanja, novih tehnologija i ljudskog kapitala, dakle ljudi koji imaju znanje i znaju ga primeniti. U svakom slučaju ostaje nejasno zašto političke i intelektualne elite u tzv. tranzicijskim zemljama, kao vatreni sledbenici ideja, volje ili možda diktata koji dolaze iz tzv. globalističkih centrala, istovremeno ne pokažu makar i upola manji entuzijazam za prihvatanje tehnološke tranzicije svojih društava, Što bi se, takođe valjda moglo priznati kao kooperativnost sa "međunarodnom zajednicom" i kao globalisticki kurs promena. Ali, toga, za sada nažalost nema! Identifikacija, praćenje i razumevanje tehnoloških megatrendova uvek je najpouzdaniji način da se "čita budućnost", da se prepoznaju događaji koji će, verovatno, ili možda sasvim sigurno, doći. Bez toga, susret sa budućnošću može ličiti ili na hladan susret s nepoznatim, ili na izbegavanje susreta, ili na Šokantno iznenađenje i zbunjenost u kojoj se obično učini više grešaka. Jednostavno, za budućnost se treba pripremati i mi se, ovom prilikom, zalažemo za upoznavanje, ovladavanje, stvaranje i prihvatanje savremene tehnologije kao bitne činjenice koja već sada oblikuje našu budućnost u svim oblastima života, a to znači i u ekonomiji, kulturi, politici, bezbednosti, zdravstvu, zaštiti prirode i u svim drugim važnim ili manje važnim oblastima života. Prema tome, tzv. male, a pri tome još i zemlje u tranziciji, u vreme ubrzane, povremeno poluhisterične, ili čak šizofrene, globalizacije, kada, ili ako, već ne us- pevaju da postižu značajnije uspehe u razvoju sopstvenih novih tehnologija, dužne su da na kvalitetan i odgovoran način prate svetske tokove i traže način da deo toga transferišu u sopstveni državni prostor. Verujemo da nema ničeg što sadrži takvu stratešku važnost za opstajanje na sadašnjoj magistrali (highway) svetske istorije, kao što to ima sposobnost održavanja u matici burnih tehnoloških promena koje će neumoljivo svakog nesposobnog sistematski slabiti, drobiti, mrviti, topiti i najzad odneti u okean prošlosti i potopiti preostale tragove njegovog postojanja. Takođe, kao prethodni stav, koji se već ovde može izneti, odnosi se na savim očiglednu povezanost, takoreći srašćenost - simbiozu ~ dve pojave i dva procesa, koji već više od dve decenije teku istovremeno i jedan drugog podupiru i jačaju. To su: 1. tehnologija (posebno neke koje su po svojoj suštini i logici imanentno globalne kao što su npr. telekomunikacije ili genetičke tehnologije, jer utiču na sve ljude na Planeti) i 2. globalizaćija, koja, bez obzira na sve njene vidove i domene, objektivno i efektivno bez tehnologije ne bi uopšte bila moguća, kao što ni tehnologija nikad i nigde nije bila isključivo lokalni fenomen, nego se uvek širila (difuzija), sve do globalnog nivoa. Drugim recima, na delu je spregnuto i uzajamno sadejstvo tehnologizacije i globalizacije koje označavamo kao novi civilizacijski megatrend tehnoglobalizacije ili globotehnologizacije.

320 Osnovi socio log i je Dosadašnja iskustva tehnoglobalizacije, strahovi od mogućih zloupotreba tehnologije, nekontrolisana istraživanja ekstremno "razbarušenih" istraživača itd., samo su neki od razloga koji inspirišu najpoznatije futurologe današnjice da postave i ovakva pitanja145: - Da li će uskoro prosečni životni vek iznositi 125 i više godina? Kako će stanovati i čime se hraniti 30 milijardi ljudi koliko se očekuje da će biti polovinom ovog veka? - Da li će ženama još biti potrebni muškarci kao biološki partneri? - Da li će biti klonirani neki značajni mrtvi ljudi? - Kako će funkcionisati megagradovi sa preko 20 miliona stanovnika? - Da li ćemo uskoro kontrolisati klimu i voditi klimatske ratove? - Da li će svaki čovek imati svoju bombu? - Da li postoji efikasna odbrana od sajberkriminalaca? Hoćemo li uopšte još imati privatnosti? - Da li će mašine (roboti) postati osećajniji od ljudi? - Čemu će se ubuduće ljudi smejati? - Šta ćc zameniti Internet? - Može li Amerika mirno pristati na neizbežan gubitak svetskog liderstva? - Da li će Kina postati "broj 1" u svetu? - Da li će azijatizacija zameniti vesternizaeiju? Hoće li ujedinjena Evropa uspeti? - Da li će "svetska vlada" zameniti vlade svake pojedinačne države? - Da li će se vratiti socijalizam? - Ko će postati nova društvena elita: zdravi, normalni, pametni, lepi, dobri...? - Da li će "globogovor" zameniti nacionalne jezike? Da li, zaista, postoje samo dobra pitanja, a ne i dovoljno dobri odgovori?

7. TIPOLOGIJA GLOBALNIH DRUŠTAVA Od samog nastanka sociologije kao nauke ona je, između ostalog, bila zaokupljena problematikom tipologizacije globalnih društava. Tako npr, videli smo već da je osnivač sociologije O. Kont u okviru svojih razmatranja socijalne dinamike dao klasifikaciju različitih faza razvoja ljudskog društva: teološka, metafizička i pozitivna, koje predstavljaju i različite istorijske tipove društva. Gotovo svi značajniji sociološki pisci su ponudili neku svoju klasifikaciju, odnosno tipologiju. Mada među njima postoje krupne razlike u pristupu i posebno izboru kriterijuma klasifikacije, većina se slaže sa podeloma na tzv. predmoderna (tradicionalna) i moderna društva, s tim da ima dosta i onih koji smatraju da su mnoga društva već jasno zakoračila u tzv. postmoderno društvo. Inače, postoje i značajne teorijske i metodološke rezerve kada je u pitanju prilično kontroverzan pojam "post- moderna", zbog čega Gidens radije koristi izraz "visoko razvijena modernost". Modernim se društvima nazivaju ona koja su se poslednjih nekoliko vekova razvijala na Zapadu, a koja su svoj razvoj zasnivala na tehnološkom napretku i strategiji da prirodu treba

Videti brojeve Časopisa "TIME" od marta do juna 2000-te, ili internet adresu: www.time.com/reports/v21science/index.html 145

radiglobalnih zadovoljenja Pro meiskorišćavati ne, razvoj i tipologija društava najrazličitijih

ljudskih potreba. Inovativnost i preduzetnički duh su 321 bitne pretpostavke racionalnosti i efikasnosti takvog prilagođavanja prirode. Pomenuti autor (Gidens, str. 53) razlikuje tri glavna tipa tzv. predmodernih društava: lovačko-sakupljačka društva; pastirska i poljoprivredna društva i neindustrijska društva. Ne ulazeći u bližu analizu ovih društava, verujemo daje korisno ukazati na vremensko - hronološki okvir i trajanje navedenih tipova društava. Tako npr. lovačka i sakupljačka društva počinju da se javljaju otprilike 50.000 godina p.n.e. i traju sve do danas, mada su na ivici potpunog iščezavanja. Pastirska i poljoprivredna društva nastaju otprilike 12.000 godina p.n.e. i takođe još postoje, uglavnom kao deo većih država. Neindustrijska društva ja vljaju se 6000 god. p.n.e., obuhvatala su društva koja su imala svoje pismo i u kojima se negovala nauka i umetnost, zbog Čega ih možemo nazivati civilizacijama, ali sva su nestala do 19. veka kada su ih smenila savremena društva zasnovana na industrijskom načinu rada, novoj društvenoj strukturi, političkoj kulturi (građanska demokratija) i državnoj organizaciji. O nekim karakteristikama tradicionalnih i modernih društava govori i tabela 10 (prema: Marcionis, J., str. 625). Inače, tipologizacijorn društava bavili su se brojni teoretičari i analitičari društvenih procesa koji su polazili s različitih teorijskih platformi koristeći različite kriterijume za tipologiju. Svaka dublja analiza razvoja društva uvek otkriva neke manje-više nove i uzroke i posledice tog razvoja, što neretko može biti osnova i za neku novu tipologizaciju. U tom smislu, nijedna dosadašnja tipologizacija nije ni konačna niti jedino moguća, pogotovo što pojedini sociolozi različito naglašavaju značaj pojedinih aspekata društvenog razvoja i uopšte društvenih promena, njihovih uzroka, nosilaca, posledica, dometa itd. Tako npr. i K. Marks je polazeći od kategorije načina proizvodnje i društveno- ekonomskih formacija, istorijski razvoj društva sagledavao kao smenjivanje pet glavnih društveno-ekonomskih formacija (prvobitna zajednica, robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam, komunizam). S druge strane, H. Spenser je smatrao da se društveni razvitak ostvaruje od "jednostavnih" ka "kompleksnim društvima", a glavni istorijski tipovi društva po njemu su: primitivno, militarističko i industrijsko, predviđajući pojavu budućeg društva kao "etičkog društva". I drugi veliki sociolog, B. Dirkem, objašnjavao je istorijski razvoj društva kao smenjivanje dva glavna tipa: društva "mehaničke solidarnosti" (zasnovano na jakoj kolektivnoj svesti, tradicionalno društvo) i društvo "organske solidarnosti", zasnovano na funkcionalno-interes- nom povezivanju na osnovu razvijene podele rada, što je karakteristika modernih društava. Sličnu tipologiju postavio je nemački sociolog F. Tenis, razlikujući "zajednicu" - kao tip društva čvrsto povezanih lokalnih grupa, od "društva" povezanih privatnom svojinom, tržišnom privredom, pravnim sistemom i interesnim odnosima između pojedinaca i grupa. U ovoj teorijskoj perspektivi izgrađene su druge klasifikacije na "srođnička" i "nesrodnička društva" (L. T. Hobhaus), zatim na "arhajska" i "civil izovana", "predindustrijska" i "industrijska", "narodna", "masovna društva" (mass society). R. Redfild govori o tzv. narodnom društvu ("folk society") nasuprot urbanom društvu ("urban society"). Interesantno je pomenuti i podelu Z. Fridmana koji polazi od suprotnosti prirodne i tehničke sredine kao osnove za pojavu tzv. industrijskog društva kao kontrapunktu tradicionalnom društvu.

Tabela 10: Poređenje tradicionalnih i modernih društava

322

Osnovi socio log i je

Karakteristike tradicionalnih | karakteristike modernih /'.''društava ' ' j društava :

■ '

■

'

. ■

Slabo naseljena selo i manji i Brojno gradski»stanovništvo

■:;; Stat us i uloge

Uglavnom pripisani

Neki pripisani,'ali;većina. .'... zaslužena ■ ...■',',■'■. ' '

Društveni odnosi

l.lghn nom primarni

Uglavnom sekundarni:

Licem'u lice '

Masovni mediji

Neformalna

Formalna: policija i '¡sudstvo-

Komunikacija Socijalnakontrola Socijalna stratifikacija Odnosi među . polovima:

IHBHHHH I Porodica Religija ■ Obrazovanje '' Država

Krut sistem socijalnih ra/lika: • slaba Labav sistem socijalnih razlika; društvena mobilnost ■ velika mobilnost: Izražena patrijarhalnost .' Proširena porodico kao sredstvo . socijalizacije i proizvodnje \

Slabljenje patrijarha! n0, prilagodljivost.

■ stručnjaci i tehničari.

~-:.:^:';orijentaćija.n ■„■ . ' r b u đ ć r i p s t , predviđanje.

perspektiva ^ žil . / ' ■■■■''■''■

^rddičipiiahzcim: ■

ograniče^ i '■ [ Č A X j ¡re^urea,-:-

■-...... projeklovariji: ekonomski rast. ■ državna ili privatna kontrola investicija

'; centra]Ind mosta.'.;.■". .: teorijskog znanja i . ..njegova 'kodifikač ija . fprimena teorijskog ■.'■ -znanja).

"Postindustrijsko društvo, kao novi tip globalnog društva u našoj savremenosti, ima ,327 Osnovi sociologije specifičnu socijalnu strukturu i sistem raspodele društvene i političke moći. Bitne promene u načinu proizvodnje, od proizvodnje dobara ka pružanju usluga, od klasičnog industrijalizma na nove tehnologije, transformacija i odvajanje svojine od upravljanja i primarna uloga kapitalnog ljudskog resursa u razvoju, utiču na specifičnu klasno - slojnu strukturu ovog društva. Sve značajniju ulogu imaju stručnjaci (posebno istraživači i naučnici), kapitalisti kao privatni vlasnici nestaju, a uloga menadžera u proizvodnji se znatno smanjuje. Mesto stare tehnologije preuzima nova "intelektualna tehnologija" (primena kompjutera, informatike, kibernetike, primena matematičkih modela u društvenom planiranju i razvoju). Središnje mesto umesto velikih kompanijai korporacija, sada zauzimaju univerziteti i istraživački instituti. Osnovni razvojni resurs više nije kapital već naučni radnici, a umesto tehnike i akumulacije kapitala, u prvi plan izbija stvaranje i širenje znanja." (Mitrović, str. 417). D. Bel u svojoj znamenitoj knjizi daje i zanimljiv tabelarni komparativni prikaz stratifikacije i moći koja se prenosi sa nekadašnjih vlasnika i menadžera na političku i tehnokratsku elitu: Tabela 12: Neka sociološka obeležja tipova društava (prema D. Belu) ■Pređi ndustrij j?k a .. Resurs.-: v ■

Društveno

; industrijska ;

. PpsfjntUislrijskii

' I V ^ a š m e ■ •

' Znanje .'.■.'.■

Poslovnu firma

■Univerzitet,' ■■■. ''' • istra/ivaekiiniitiiut.

1-arme. plantaže.

mesto /emljoposcđuici.

:

Biznismeni ■;■ ■'• ''

Dom i na n i n e

'"Naučnici, ;'.'... išthlživuči..■/■■''■;. ■

.figure: ■ . . .. ■ .. ■ ■ iValai'ls .iehfto- ; ■.Sređsiva;iiipći , V v - i C - V : 1 • ■ ;.■ ■ . ; : -; Direktmi kontrola muči Industrijski utieaj na-.- ..>:"■; 'politički li' ■politiku :■.;";. po vlas t i'ee. iprava "v. š : . . >W Svojina..vojna šila-' ■ ' ■ Svojina;' politička >■' ve.stina. politick;! organizacija, '), '' t organizacija ..•■ Kiašiia osnova ehnička'vešl ina ;'■: Pul i ¡-tkanja

■:Naslede,. vojna-..;', osvajanja..:. ..';..

.'NTaslede,:.pätrbiiat;''.I

Među novijim analizama savremenih (postmodernih) društava treba pomenuti studiju Pitera Drakera "Postkapitalističko društvo" (1995.) koji o postindustrijskom društvu piše kao o postkapitalističkom društvu. On tvrdi da se radi o pluralističkom, decentralizovanom Prema: D.Bell, The Coming of Post-Industrial Society, London, 1973 participativnom društvu, koje se konstituiše i razvija na dinamici znanja i inovacija. On posebno ističe činjenicu da se sada "znanje primenjuje na znanje" i da je to funkcija menadžmenta. Nadalje (str. 55), Draker kaže da su znanja sama po sebi sterilna, a da postaju produktivna samo ako su stopljena u jedno, ujedinjeno znanje. To je zadatak "društva organizacija" u kojem je "menadžment generička funkcija i generički organ", a menadžer onaj "ko odgovara za primenu i

328 Osnovi socio log i je praktičnu izvođačku stranu znanja". Ali ni Draker niti mnogi drugi (ne svi!) sociolozi na Zapadu, koji euforično kliču novom znanju, novim tehnologijama i svekolikim postmodernističkim promenama, često propuštaju da sagledaju dublji i širi smisao "trke sa samim sobom" posle koje bi na Zemlji mogla ostati samo "republika insekata i trave" (Giđens, "Posleđice modernosti" str. 164). Moderna društva su uglavnom prirodu uzimala kao objekt potčinjavanja svojim ciljevima unapređivanja uslova života za Šta je naročito bila cenjena inovativnost i preduzetnički duh. Kao takva ona su utemeljena na velikim teorijama i doktrinama (Ž. F. Liotar ih naziva velike ili meta "pripovesti"), hegelijanskim, marksističkim, modernističkim "velikim naracijama" koje su danas izgubile na kredibilitetu, zbog čega postmodernistička misao prema njima ispoljava veliku sumnju i okreče se novim temama ("male pripovesti") i perspektivama života. Modernizam se osuđuje jer je ugrozio pojedinca i zasniva se na autoritarnosti, ali i katastrofalnom ugrožavanju prirode. "Teorija modernizacije "je dominantna analitička paradigma u američkoj sociologiji razvoja za objašnjavanje globalnih društvenih procesa kojim su tradicionalna društva postala moderna. Nasuprot Marksovoj teoriji društvenog progresa i dru- štveno-ekonomskih formacija, protagonisti ove teorije su na stanovištu evolutivnih društvenih promena globalnih društava, čija se transformacija ostvaruje strategijom modernizacije. Tako je npr. američki sociolog i ekonomist Volt Rostov, u delu "Etape ekonomskog rasta" (sa provokativnim podnaslovom "antikomunistički manifest"), razvio koncepciju evolutivnog industrijskog razvoja i modernizacije. Prema ovom autoru društvo u svom istorijskom razvoju od tradicionalnog do postmodernog prolazi kroz pet stadijuma - etapa i to sledećim redom: 1. tradicionalno društvo (ovaj tip društva dominirao je do Njutnovih otkrića); 2. prelazno društvo (faza stvaranja pretpostavki za uspon "take-off; ovom tipu društva pripadale su zemlje Zapadne Evrope u kasnom 17. i 18. veku); 3. društva industrijskog uzleta ("drive to modernity", čine prelaznu etapu u istorijskom razvoju koja nastaje sredinom prošlog veka); 4. kretanje - uspon ka zrelom visokorazvijenom industrijskom društvu ("modernitet"; etapa koja počinje dominirati od početka 20. veka); 5. društvo masovne potrošnje i blagostanja ("postmodernitet", nastaje posle drugog svetskog rata najpre u SAD i V. Britaniji, a onda se razvija i u drugim visokorazvijenim zemljama). Rostov anticipira i šestu etapu budućeg društvenog razvoja, "s one strane konzumacije". Rostov je svoju klasifikaciju društvenog razvoja izgradio sa stanovišta teorije modernizacije, tvrdeći da razvoj društva teče evolutivnim putem od prostih nediferenciranih sistema ka kompleksnim diferenciranim sistemima. Najkompleksniji sistem je moderno društvo. Da bi tradicionalna društva prešla u moderna neophodno je da se ostvari proces tehnološke, ekonomske, socijalne, političke i kulturne modernizacije, posredstvom preuzimanja obrazaca razvijenih zemalja. Rostov zastupa tezu daje industrijalizacija jedinstven proces (važi i za kapitalističke i za socijalističke zemlje) i da nužno dovodi u perspektivi društvenog razvoja do društva masovne potrošnje i blagostanja. Po njemu, socijalistička društva se nalaze negde između trećeg i Četvrtog stupnja njegove periodiza- cije ekonomskog razvoja, ali neminovno napreduju prema narednom stadijumu, u kome se nalaze industrijski najrazvijenija društva. Rostov preporučuje da Zapad raznim eknomskim aranžmanima pomogne socijalističke zemlje i zemlje 'trećeg sveta' kako bi što pre stigle do petog stadijuma i dočepale se "američkog načina života", jer bi se, po njemu, onda razrešili brojni antagonizmi koji opterećuju savremeni svet. Ovakvu koncepciju modernizacije kao "vesternizacije" odbacili su radikalni teoretičari i neomarksisti, jer su smatrali da ona u sebi sadrži neokolonijalnu idejno-političku platformu koja

eksploatatorsku logiku Pro meizražava ne, razvoj i tipologija globalnih društava

savremenog internacionalnog kapitalizma. 148 329 Ipak, bez značajnije finansijske relaksacije, a pre svega masovnog otpisa dugova zemljama u razvoju (našoj zemlji takođe) i direktnih investicija iz bogatih zemalja, ali bez političkih i teritorijalnih uslovljavanja, zemlje 'trećeg sveta' teško, zapravo nikako, ne mogu izaći iz 'začaranog kruga nerazvijenosti i siromaštva'. Nasuprot Rostovljevom konceptu neokolonijalne modernizacije, neomarksisti (P. Baran, A. Frank, I. Volerstin, S. Amin, E. Mandel i dr.) objašnjavajući odnose eksploatacije između "centra", "poluperiferije" i "periferije", "severa" i "juga" u savre- menom svetu, razvili su nove koncepte kao što šu nejednaki razvoj, nejednaka ra- zmena, neravnomerni razvoj, neoimperijalizam, zavisna modernizacija itd. Jaz u siromaštvu se opasno produbljuje i preti kao najopasnija socijalna bomba. Naučnici, umetnici, progresivni intelektualci i individualno i kao aktivisti raznih društvenih pokreta, globalnih foruma i organizacija, neprekidno i sve glasnije upozoravaju na pogubne posledice neprihvatljivog raspolućivanja sveta: na sve veću masu relativno sve siromašnijih i mali broj nemerljivo bogatih.

22S

Mitrovič, Isto, str. 418-419

Poseban je problem i regionalna neravnomernost u razvoju. Tih činjenica sve više postaju svesni i najodgovorniji ljudi današnjeg doba, kako oni iz sfere biznisa, tako i oni iz politike i pokušavaju naćiglobalnih odgovarajuća rešenja. Naravno, nije ni potrebno isticati daje suština rešenja Promene, razvoj i tipologija društava problema u stvaranju uslova za brži razvoj nerazvijenih, a ne u usporavanju razvoja razvijenih, a to znači u izvesnoj preraspodeli osnovnih razvojnih resursa, posebno finansijskog kapitala, tehnologije i znanja, odnosno ljudskih resursa, u korist manje razvijenih. Veoma sporo prodire svest da pomažući nerazvijenima da se brže razvijaju bogati zapravo pomažu i sebi, posebno na duži rok. Koncepcija tzv. "svetskog društva" uticajnaje postmodernistička paradigma. Dinamika savremenog društva ne može se shvatiti kroz jednostavnu optiku podele na kapitalizam i socijalizam. Tok ka unipolarnom svetu naprosto nema perspektivu, ma koliko postoje jake snage koje nastoje da raznim perfidnim strategijama svet učine što je moguće sličnijim. Ali, nikakve standardizacije i globalizacijska prožimanja - Što je i neizbežno, pa i korisno - neće moći da dokinu imanentnu raznolikost ovog sveta, kao, nesporno, njegovog najvećeg bogatstva koje treba čuvati. Posle sloma bipolarne ravnoteže društvenu savremenost snažno obeležavaju rivalstva različitih projekata stvaranja koalicija najbogatijih zemalja (npr. G-7) i upravljača svetom (World Governance) koji pokušavaju da redefinišu mnoge međunarodne ustanove (npr. UN), sistem međunarodnog prava, regionalne saveze ltd., pri čemu "zemlje periferije" i dalje ostaju najveća mrlja na obrazu prebogatih postmo- dernističkih skorojevića, kao upravljačke elite sveta. Sa slomom tzv. realnog socijalizma, dolazi i do Širenja tzv. poluperiferije, ali i "nove srednje zone" u koju spadaju društva uspeŠne tranzicije (npr. Češka, Mađarska, Slovenija i dr.) kao puta u moderno industrijsko društvo (kapitalizam). Zbog toga se može govoriti i o novom tipu razlika (koje proizilaze iz stupnja tehnološkog razvoja, nivoa ekonomske razvijenosti, mera političkih sloboda (demokratije), obima i karaktera socijalnih prava, novih vrednosti postmoderne civilizacije itd.), koje opisuju nove tipove društvene realnosti koja se nezaustavljivo menja. Polazeći od tih novih kriterija M. PeČujlić (2002) je sva savremena društva kla- sifikovao na: a) visokorazvijeni i razvijeni svetski "centar b) poluperiferna društva (koja u svom biću sadrže bitna obeležja zaostalosti, ali i neke crte razvijenijih društava); c) periferni tip društva trećeg sveta; d) svet parija (četvrti svet bezna- dežno siromašnih društava). "Crne rupe globalizacije", ljudi i teritorije isključeni iz napretka, nalaze se u svakom velikom gradu Prvog sveta (a) u kojem žive milio- ni beskućnika, kriminalaca, prostitutki, narkomana, bolesnih, nepismenih, ljudi bez identiteta kojima treba pomoći. Na samom kraju, ali ne i na poslednjem mestu, smatramo da je korisno (jer, navodno, jedna slika govori kao hiljadu reči) prikazati jednu zanimljivu grafičku ilustraciju savremenog sveta kao celine sastavljene od četiri različita dela:149

149

Dragičević, M., Ekonomija i novi razvoj, Zagreb, 1996, str. 27

334

Osnovi socio log i je

CRVENI Država PLAN

Drugi svet

Treči Birokratizam Marksizam (socijalizam)

Četvrti svet

Prv i sve t

dr

ŽUTI žava i kapital PLANI TRŽIŠTE Birokratija i korporacija

PLAVI Kapital TRŽIŠTE Korporacij a Liberaliza m (kapitaliza m)

ZELENI Lokalni LJUDI Porodica jednakost, selo Anarhizam, svet gandizam

. Slika 6: Pet razvojnih modela društva Taj novi svet zamenjuje bipolarnu podelu koja je vladala do 1989. godine i razdvajala svet realnog kapitalizma od sveta realnog socijalizma. Prema Gi Sormanu (str. 397-398) u sadašnji prvi svet spadaju društva demokratskog kapitalizma. Zapad i Istok su spojeni, jer Azija nije stvorila neku originalnu varijantu kapitalizma, čak ni Japan i tzv. azijski tigrovi (Tajvan, Koreja, Singapur itd.). U drugi Svet spadaju društva koja pokušavaju da pristupe demokratskom kapitalizmu, što im, nianje-više polazi za rukom. To su zemlje Srednje Evrope, Turska, neke latino-američke zemlje (Čile, Argentina, Urugvaj). U treći svet spadaju društva koja žele da se priključe demokratskom kapitalizmu, ali, za sada ne uspevaju. Tu spada Rusija, Brazil i Egipat U četvrti svet spadaju svi ostali narodi čije elite se plaše gubitka vlasti ili jednostavno demokratski kapitalizam nije spojiv sa njihovih lokalnim kulturama. U nastavku, Sorman kaže da su "granice između ova četiri sveta, pokretne i porozne: neke grupe prvog kapitalističkog sveta težiće fundamentalizmu četvrtog sveta, i obratno. Neke grupe drugog sveta su već postale deo prvog, a neke klize prema trećem". U međuvremenu, skovan je novi akronim - BRIK - koji označava četiri gigantske zemlje, novu neinstitucionalizovanu, ali objektivno postojeću strukturu: Brazil, Rusija, Indija i Kina, nesporno potencijalno najjaču i svakako najveću geografsko- političku grupaciju (više od polovine svetske površine i blizu polovine svetskog stanovništva) koja želi da se razvija bez bilo čijeg tutorstva. Da li je to, možda, 4.0. faza globalizacije, mogli bismo da upitamo T. Fridmana?

335

Osnovi socio log i je

Zaključno, možemo reći da postaje očigledno da ne postoji samo jedan jedino moguć svet (istorija u singularu, kao kod Fukujame), jedna opcija, odnosno kraj istorije, već život i razvoj neprekidno modeliraju nove strukture, nova istorijska rešenja koja traju sve kraće, jer se društvo brzo menja. Nema kraja ni društvu, ni njegovom razvoju, ni istoriji. Znači, možemo ponovo reći: sve se menja, samo su promene stalne.

Promette, Pitanja razvoj i tipologija globalnih društava za diskusiju

L Zašto je društveni razvoj potreban i poželjan tip društvenih promena? 2. Objasnite pojam inovacija i njihov značaj u društvenom razvoju 3. Objasnite koncept "nove ekonomije" 4. Šta označava tzv. matični trougao održivog razvoja? 5. Koje najvažnije megatrendove civilizacijskog razvoja poznajete? 6. Navedite nekoliko najvažnijih tipologija globalnog društva? 7. Objasnite koncepciju tzv. svetskog društva 8. Šta su najveći razvojni problemi savremenog sveta? 9. Kako se može pomoći siromašnima i nerazvijenima?

I i i

LITERATURA Abercrombie,N., Hill, S., Turner, B., Rječnik sociologije, Zagreb, 2008. Baudrillard, J., The Illusion of the End, Cambridge, 1994. Bauman, Z., Intimations of Postmodernity, London, 1992. Bek, U., Rizično društvo, Beograd, 2001. Bell, D., The Coming of Post-Industrial Society, London, 1973. . Berdjajev, N.} Novo srednjovjekovje: razmišljanje o sudbini Rusije i Evrope, Split, 1991. 7. Berger, P., An Invitation to Sociology, New York, 1966. 8. Berger, P., Kapitalistička revolucija, Zagreb, 1995. 9. Bodrijar, Ž., Simidakrumi i sirnulacija, Novi Sad, 1991. 10. Bogdanović, M., Metodološke studije, Beograd, 1994. 11. Bolčić, S., Tegobeprelaza upreduzetničko društvo, Beograd, 1994. 12. Bolčić, S., Svet rada u transformaciji: lekcije iz savremene sociologije rada, Beograd, 2003. 13. Bžežinski, Z., Velika šahovska tabla, Podgorica, 1999. 14. Caste Us, M., The Information Age: Economy, Society and Culture; The Rise of the Network Society, Oxford, 1996 15. Castells, M., Internet galaksija, Zagreb, 2003. 16. Chomsky, N., Class Warfare, London, 1986 17. Chomsky, N., Profit over People - Neoliberalism and the Global Order, New York, ■ ■■ 1999. 18. Chomsky, Mediji, propaganda i sistem, Zagreb, 2002. 19. Čaldarović, O., O pristupima klasifikaciji savremenih socioloških teorija, "Kulturni radnik", br. 2, Zagreb, 1990, 20. Čomski, N., Kontrolisana demokratija, Podgorica, 1999. 21. Dal, R., Demokratija i njeni kritičari, Podgorica, 1999. 22. Darendorf, R., Homo Sociologicus, Niš, 1989. 23. Dirkem, E., Opodeli društvenog rada, Beograd, 1978.

1. 2. 3. 4. 5. 6.

24. Dragićević, A., Doba kiberkomimizma: visoke tehnologije i društvenepromene, 33S

25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60.

Zagreb, 2003. Dragičević, M., Ekonomija i novi razvoj, Zagreb, 1996. Drucker, P., Inovacije ipreduzetniŠtvo, Beograd, 1991. Drucker, P., Postkapitalističko društvo, Beograd, 1995. Džuverović, B., Sociologija i suvremeno društvo, Beograd, 1993, Elster, .T., Uvod u društvene znanosti: matice i vijci za objašnjenje složenih društvenih pojava, Zagreb, 2000. Elijade, M., Vodič kroz svetske religije, Beograd, 1996. Eperson, R., Novi svetskiporedak, Beograd, 1993. Feenberg, A., Critical Theory of Technology, New York, 1991. Feenberg, A., Marcuse or Habermas: Two Critiques of Technology, "Inquiry", No 39,1996. Fester, H, G., Postmoderne sociološke teorije, "Treći program", br. 103-104, Beograd, 1995.

Friedman, T., The World Is Flat, New York, 2006. Fukujama. F., Kraj istorije iposlednji čovek, Podgorica, 1997. Fukujama, F., Sudar kultura, Beograd, 1997. Fukujama, F., Amerika na prekretnici: demokratija, moć i neokonzervativno zaveštanje, Podgorica, 2006. Fukujama, F., Građenje države: upravljanje i svetski poredak u dvadesetprvom veku, Beogard, 2007. Gidens, E., Posleđice modernosti, Beograd, 1998. Gidens, E., Sociologija: odabrana poglavlja, Beograd, 2002. Gidens, E., Sociologija, Beograd, 2003. Gray, J., Lažna zora: iluzije globalnog kapitalizma, Zagreb, 2002. Grupa autora (gl.red.: R. Lukić i M. Pečujlić), Sociološki leksikon, Beograd, 1982. Grupa autora, ur. M. Ranković, Ogledi iz sociologije društvenog razvoja, Beograd, 1981. Grupa autora, ur. M. Bogdanović, A. Mimica, Sociološki rečnik, Beograd, 2007. Gudović, Z,, Uvod u sociologiju, Beograd, 2006. Habermas, J., The Theory of Communicative Action, London, 19S1. Habermas, J., Tehnika i znanost kao "ideologija", Zagreb, 1986. Hafner, P., Sociološke teorije, Niš, 1997. Hajek, F. A., Kontrarevolucija nauke, Podgorica, 1999. Hantington, S., Sukob civilizacija, Podgorica, 1998. Haralambos, M., Holborn, M., Sociologija: teme i perspektive, Zagreb, 2002. Havlik, R., Uvod do sociologie, Praha, 2002. Haton, V., Gidens, E., Na ivici: živeti sa globalnim kapitalizmom, Beograd, 2003. Hauzer, A., Sociologija umetnosti, Zagreb, 1986. Heideger, M., Pitanje o tehnici, Zagreb, 1972. Held, D., Demokratija i globalni poredak, Beograd, 1997. Held, D., McGrew, A., Goldblatt, D., Perraton, J., Global Transformations politics, economics and culture, Cambridge, 1999. Himanen, P., The Hacker Ethics and the Spirit of the Information Age, New York, 2001.

61. Huws, U., The Making of a Cybertariat, New York, 2003. 62. Ilič, B., Informatičko društvo i nova ekonomija, Beograd, 2003.

63. Jary, D. and Jary, J., The Harper Collins Dictionary of Sociology, New York, 1991. 64. JakŠić, M., Suvremeni svetski sistem, Beograd, 1999. 65. Keduri, E., Nacionalizam, Podgorica, 2000. 66. Knežević, M., ur. Vreme globalizacije, Beograd, 2003. 67. Koković, D., Tripkovič, M., Mitrović, M., Sociologija, Novi Sad, 1993 68. Kornblum, W., Sociology in a Changing World, Orlando, FL, 2000. 69. Kun, T., Struktura naučnih revolucija, Beograd, 1974. 70. Kuvačić, I., Rasprave o metodi, Zagreb, 1988. 71. Kuvačić, I. Uvod u sociologiju, Zagreb, 2004. 72. Lajphart, A., Modeli demokratije, Beograd-Podgorica, 2003. 73. Lakroa, M., New Age. Ideologija novog doba, Beograd, 2001. 74. Liessman, K.P., Teorija neobrazovanosti; zablude društva znanja, Zagreb, 2008. 75. Lukić, R., Sociologija morala, Beograd, 1974. 76. Lynch, J.J., Cyberethics, London, 1996. 77. Lyotard, J.F., The Postmodern Condition, Manchester, 1984. 78. MacMillan Student Encyclopedia of Sociology, London, 1989. 79. Mandra, A., Osnovi sociologije, Podgorica, 2001. 80. Marcionis, J., Sociology, New York, 1991. 81. Marjanović, M., Markov, S., Osnovi sociologije, Novi Sad, 2006. 82. Marković, Ž., (Ne)svojina, Beograd, 1997. 83. Marković, Ž. — Pokrajac, S., Društvo upromenama, Beograd, 1997. 84. Marković, Ž., Egoizam i altruizam, Beograd, 2010. 85. Marks, K., Rani radovi, Zagreb, 1961. 86. Marks, K., Kapital /-///, Beograd, 1964. 87. Merton, R., O teorijskoj sociologiji, Beograd, 1998. 88. Miladinović, S., Osnovi sociologije organizacije, Beograd, 2007. 89. Milić, A., Sociologija porodice, Beograd, 2001. 90. Milić, V., Sociologija - nauka društvene krize, Beograd, 1997. 91. Mitrović, Lj., Sociologija, Beograd, 1997, 92. Mitrović, Lj., Društvenepromene i akteri, Niš, 1999. 93. Mitrović, Lj., Tranzicija u periferni kapitalizam, Beograd, 2009. 94. Mitrović, Lj., Tvorci novih paradigmi u sociologiji, Beograd, 2008. 95. Mitrović, M., Sociologija sela, Beograd, 1998. 96. Mitrović, M., Uvod u sociologiju i sociologiju prava, Beograd, 2007. 97. Mladenović, M., Osnovi sociologije porodice, Beograd 1979. 98. Moren, E., Kako misliti Evropu, Sarajevo, 1990. 99. Mouzelis, N., Sociologijska teorija: šta je pošlo krivo, Zagreb, 2000. 100. Naisbitt, J., Megatrends, New York, 1982. 101. Naisbitt, J., Aburdene, P., Megatrends 2000, New York, 1990. 102. Naisbitt, J., Megatrends Asia, New York, 1997. 103. Nauka, religija, društvo (ur.: V. Jerotić, Đ. Koruga, D. Raković), Beograd, 2002. 104. Noble, D.F., Progress without People, Toronto, 1995. 105. Pantelić - Vujanić, S., Sociologija, Beograd, 2001. 106. Parsons, T., The Social System, London, 1952. 107. Pavićević, V., Sociologija religije, Beograd, 1980. 108. Pavićević, V., Osnovi etike, Beograd, 1974. 109. Pečujlić, M., Milić, V., Sociologija, Beograd, 1991. 110. Pečujlić, M., Globalizacija: dva lika sveta, Beograd, 2002.

111. Petković, V., Sociologija rada, Beograd, 2002. S., Kulturologija, Beograd, 2000. 113. Pitt, J., Thinking About Technology, New York, 2000. 114. Pokrajac, S., Tranzicija i tehnologija, Beograd, 2000. 115. Pokrajac, S.: Tehnologija, tranzicija i globalizacija, Beograd, 2002. 116.Pokrajac, S., Tehnologizacija i globalizacija, Beograd, 2002, 117. Pokrajac, S., Uvod u sociologiju, 2. izdanje, Beograd, 2004. 118. Pokrajac, S. Uvod u sociologiju, 3. izdanje, Bečej, 2009. 119. Pokrajac, S., Tomić, D., Preduzetništvo, Novi Sad, 2008. 120. Pokrajac, S., Mali sociološki rečnik, 3. izdanje, Novi Sad, 2008. 121.Pokrajac, S., Tomić, D., Menadžment, Novi Sad, 2011. 122.Poper, K. Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, Beograd, 1993. 123.Popović, M,, Predmet sociologije, Beograd, 1966. 124.Popović, M., Teorija i empirija: sociološko istraživanje društvenih klasa i slojeva, Beograd, 1994. 125.Powel, J., The Challenge of Modernity: Habermas and Critical Theory, Sal ford, 2003. 126.Pravoslavna enciklopedija, Tom I i Tom II, Novi Sad, 2000. 127.Radenović, P.:Opšta sociologija) Beograd, 1999. 128.Ranković, M., Sociologija i futurologija: obnova ideje o globalnoj sociologiji, Beograd, 1995. 129.Rifkin, Dž., Biotehnološko stoljeće- trgovina genima u osvit vrlog novog sveta, Zagreb, 1999. 130.Ritzer, G., Moderne sociološke teorije, Zagreb, 1996. 131.Samuelson, P., Nordhaus,W., Ekonomija, XV izdanje, Zagreb, 2000. 132.Saul, RJ., The Collapse ofGlobalism, London, 2005. 133.Scholte, J.A., "Global Civil Society", u knjizi "The Political Economy of Globalization" (ed. N. Woods), London, 2000. 134.Schumacher, E.F., Small is Beautiful: Economics as if People Mattered, London, 1973. 135.Sen, A., Razvoj kao sloboda, Beograd, 2002. 136.Senet, K. Kultura novog kapitalizma, Beograd, 2008. 137.Sorman, G., Velika tranzicija, Novi Sad, 1997. 138.Surčulija, Z., Društvena anatomija nacionalizma, Beograd, 1976. 139. Stiglitz, J., Globalization and its Discontents, London 2002. Í40. Swedberg, R., Načela ekonomske sociologije, Zagreb, 2006. 141. Sijakovič, I., Sociologija: uvod u savremene teme, Beograd, 2002. 142. Sumpeter, J.. Kapitalizam, socijalizam, demokratija, Zagreb, 1981. 143. Šušnjić, Đ. Metodologija, Beograd, 1999. 144. Tadić, Lj., Filozofija prava, Beograd, 1996. 145. Tapscott, D., Digital Economy. Promise and Peril in the Age of Networked Intelligence, New York, 1996. 146. Thurow, L., Budućnost kapitalizma, Zagreb, 1997. 147. Toiler, A., Treći talas, Beograd, 1983. 148. Turen, A., Sociologija društvenih pokreta, Beograd, 1983. 149. Touraine, Alain, Postindustrijsko društvo, Beograd, 1998 150. Turner, J., A Theory of Social Interaction, Cambridge, 1990. 151. Valzer, M., Amerikanizam - šta je to, Podgorica, 2001. 152. Veber, M., Privreda i društvo, Beograd, 1976. 112. Petrović, 33S

341

153. Veber, M., Duhovni rad kao poziv, Novi Sad, 1998. 154. Vercelone, C., Kognitivni kapitalizam, Zagreb, 2007. 155. Vernet, Ž., Sekte, Beograd, 1996. 156. Vojnović, M., Savremeni kapitalizam, Beograd, 1986. 157. Vojnović, M., Sociologija, Beograd, 1994. 158. Volerstin, I., Opadanje američke moći, Podgorica, 2004. 159. Vuletić, V., ur. Globalizacija: mit ili realnost, Beograd, 2003. 160. Vujović, S., ur. Sociologija grada, Beograd, 1988. 161. Wallerstein, I., Politics of the World-economy: the States, the Movements, and the Civilizations, Cambridge, 1984. 162. Watson, T., Sociology, Work & Industry, London, 1987. 163. Weber. M., Protestantska etika i duh kapitalizma, Sarajevo, 1968. 164. Webster, F., Theories of the Information Society, London, 2006. 165. Went, R., Globalization: Neoliberal Challenge, Radical Responses, London, 2000. 166. Zaks, V., Rečnik razvoja: vodič kroz znanje kao moć, Novi Sad, 2001. 167. Zavadski, S., Država blagostanja: prilog kritici savremene buržoaske teorije države, Beograd, 1975. 168. Zinovjev, A., Velika prekretnica, Beograd, 1999. C1P - Kara!i0rH3anHja y ny6jmkamijH /TTTT" HapoflHa 6H6jmoTeka Cp6nje, Beorpaa ^Ul. 316(075.8) 316.2(075.8) v

IIOKPAJAU,, Cjio6O^3H, 1951Osnovi sociologije / Slobodan Pokraj ac. - 1. izd. Beograd : Mašinski fakultet Univerziteta, 2011 (Beograd: Planeta print). , - 341 str. : tabele ; 25 cm

Tiraž 500. - Napomene i bibliografske refrence uz tekst. - Bibliografija: str. 337-341. ISBN 978-86-7083-723-2 jj a) CouHOJiOFHja b) CoimojiouiKe reopnje COBISS.SR-ID 183310604 4 Berger,

R, An Invitation to Sociology, New York, 1966 6Mitrović, Lj., str. 101-102 25 Fester, H. G., Postmoderne sociološke teorije, "Treći program", br, 103-104, Beograd, 28 Mitrović, str. 222-223

Želeći da otkrijem najvažnija obeležja savremenih društava, njihovu dinamiku, strukturu i razvojne (tranzicijske) protivrečnosti odabrao sam set ključnih socioloških i ostalih kategorija koje, po mom mišljenju, najbolje opisuju naznačenu predmetnost i otkrio da gotovo sve počinju slovom 'e', zbog čega sam čitav pristup nazvao e-koncept društva. Još davne 1988. u jednom

42

svom tekstu koristio sam sistem od 10 'e-pojmova', a danas operišem sa više od 40. Zbog nedostatka prostora navešću ovde samo nekoliko najvažnijih (mada studentima svake godine otkrijem po neko novo V) i to: ekonomija; efektivnost; efikasnost; eksploatacija; egalitarizam; egzistencija, evolucija; energija (socijalna); edukacija; emocije; etika; estetika; egoizam; emancipacija; etatizam; entropija; ekologija; eksploracija; eksperiment; ekspertize; elitizam; elekcija; ekvilibrijum; empatija; erolizam; ekstrover- tizam; evropeizacija; ekumenizacija; eklezija, evaluacija; eklektika, engenika, itd.

Kuvačić, I., Rasprave a metodi, Zagreb, 1988, str, 120 50 Pečujlić, M., Milić, V., Sociologija, Beograd, 1991, str. 57 49

Šire o tome u mojoj knjizi Tehnologija, tranzicija i globalizacija, Beograd, 2002. 53 Džuverović, str, 25-26 52

57Videti

opširnije u: M. Marjanović, S, Markov, Osnovi sociologije, Novi Sad, 20Q6, str. 92-95 fi0 Nažalost, realnost ne samo da nije takva, već smo svedoci novih i novih vidova polnih i rodnih nejednakosti, čak i u ekonomski najrazvijenijim demokratskim društvima. U po- slednje vreme posebno je raširena pojava tzv. mohinga kao vida psihičkog, mentalnog i statusnog

maltretiranja ljudi na radnom mestu po rodnoj osnovi. 61 Za ilustraciju tih nejednakosti, sramne i neopravdane činjenice koja je ponajviše inspirisala feminističke pokrete, navešćemo samo nekoliko podataka: udeo žena u svetskoj populaciji iznosi 51%; od 1,3 milijarde ljudi koji danas žive ispod granice siromaštva (imaju manje od 2 S dnevno), čak 70% su žene; žene zarađuju oko 10% svetskog dohotka, a raspolažu sa samo 1% svetskog bogatstva; žene su, u prošeku, za isti rad plaćene 30% manje od muškaraca; žene su u parlamentima zemalja širom sveta zastupljene samo sa 16%, a u Saudijskoj Arabiji, npr. žene još nemaju ni biračko pravo. (Interesantno je da to nimalo ne

smeta velikom prijatelju te arapske zemlje, SAD-u, kao zemlji koja se želi nametnuti kao vrhovni globalni arbitar demokratije, ljudskih prava i si. vrednosti. čini se da finansijske vrednosti, saudijski dolari u američkim bankama, ipak imaju daleko veću vrednosti) 62 Tako npr, u Srednjem velcu inkvizicija je spaljivala homoseksualce, neki su bili kastrirani, a kasnije su korisćene razne druge metode suzbijanja homoseksualnosti (farmakoterapije, psihoterapije, hipnotičke seanse, šok terapije itd,), ali pojava nije iščezla. Štaviše, postoje neki podaci koji govore i o njenom širenju u nekim sredinama. Zanimljivo je da su, prema nekim izvorima, mnogi istaknuti stari Grci (filozofi, umetnici, državnici) bili veoma skloni

homoseksualnom ponašanju, ali i mnogi velikani iz novijeg doba. 6S Mandra, A., Osnovi sociologije, Podgorica, 2001, str. 78-82 72

Moren, E., Kako misliti Evropu, Sarajevo, 1990, str, 154 "Ovaj pojam se primarno odnosio na prognane i raseljene Jevreje iz Judeje, a kasnije i na afričke Crnce koji su kao robovi nasilno odvođeni u evropske i američke države na rad. U novije vreme formiraju se brojne dijaspore novih ekonomskih emigranata, političkih nezadovoljnika, intelektualnih pečalbara i drugih iseljenika koji traže svoja nova prebivališta širom sveta. Kolektivno sećanje

na matičnu zemlju, zajednička istorija, zajednički etnički stradanja, takvim svojim naknadnim priznanjima su doveli u veliku nepriliku mnoge njihove ovdašnje srpske sledbenike koji se sada osećaju izneverenim. Ali, o sindromu "papirne maramice" ti vrli "evroatlantisti" morali su nešto naučiti iz istorije sličnih interesnih savezništava kojih je barem ovde bilo napretek. 82 PeČujlić, M., Milić, V., Sociologija, Beograd, 1991, str. 206 Inače, moderni pojam pravne države vezuje se za filozofa I, Kanta koji je postavio tri osnovna principa na kojima treba da počiva svaka dobro uređena država. Prvi princip odnosi se na slobodu svakog člana društva; drugi se tiče

83

jednakosti svih podanika pred zakonima države, a treći ističe pravnu i političku nezavisnost svih građana. U okviru sav remene teorije prirodnog prava danas se najviše govori o tzv, šestougaoniku (heksagonu) prirodnog prava koji obuhvata sledeća prava: pravo na život; pravo na slo-

84

85

bodu; pravo na imovinu; pravo na intelektualne tvorevine; pravo na pravdu; pravo na pravnu državu.

Džuverović, str. 70-71 poseduje i zastupa neku ideologiju kao sistem ideja o društvu, pravdi, slobodi, o nacionalnom identitetu, o verskom pripadanju, o političkom postupanju itd. Na taj način svako objašnjava (sebi i drugima) ili opravdava svoje stavove o društvu u kome živi, ciljeve kojima teži, razloge

svog ponašanja itd. Znači, svakom civilizovanom čoveku je svojstveno da svoje delovanje usmerava u skladu s nekom svojom ideologijom kao svojevrsnom sintezom naučnih saznanja, etičkih i moralnih sudova, religijskih verovanja, estetskih kriteri- juma, zabluda, nadanja itd. Problem je u tome što neki ljudi nerado priznaju da zastupaju ovu ili onu ideologiju, a vole da kod drugih nalaze 'neprihvatljive' ideološke stavove. U stvari, oni time samo priznaju daje njihova ideologija drugačija, tobože bolja i naprednija. 85 Ova ideologija se zasniva na sledećim principima; 1. princip slobode; 2. princip individualizma; 3. princip jednakosti; 4, princip

pravde; 5. princip prava; 6. princip racionalizma i 7. princip utilitarizma (korisnosti za društvo), 101 Doduše, danas se pokušavaju nametnuti i oni socijalizacijski modeli koji 'preskaču' naciju, pogrešno verujući da je nacija prevaziđen vid socijalne i kulturne integracije ljudi. Još je pogrešnije smatrati da je svako nacionalno okupljanje, negovanje nacionalne nacionalnog svesti, vaspitavanje u duhu nacionalne tradicije i svako drugo prepoznavanje i čuvanje svog identiteta, opasno i samo konfliktno. Naravno, to nije opasno i ne mora biti konfliktno, ako se istovremeno toleriše isto to svakom drugom izvan sopstvene nacije. 104 Pojam virtuelne realnosti označava nepostojeći svet simuliranog događanja u koji

se 'ulazi' uglavnom pomoću kompjutera, Reč je o trodimenzionalnom svetu u kojem se proizvode čisti informacijski prostori ili konstrukcije podataka koji omogućuju potpunu slobodu stvaranja 'veštačke okoline'. 105 Ako bismo računali makar minimalnu vrednost koja se može stvoriti u svakom satu, lako je izračunati koliki su oportunitetni troškovi (izgubljena korist) gledanja televizije u siromašnoj Srbiji. Lično smatramo da bi i prospavano vreme, umesto gledanja TV, bilo kudikamo korisnije, posebno za mlađe uzraste naših građana. 105 Ovaj naziv je složenica od engleskih reci "spin" (vrteti, presti, dugo pričati) i reči doctor. Smatra se da je ovaj pojam prvi put

upotrebio Dž. Orvel u svom čuvenom romanu "19B4.!"; a ponovo se počeo koristiti upravo 1984. kao naziv za medijske savetnike R. Regana u njegovoj predsedničkoj kampanji za predsednika SAD. 107 Mreža je začeta u Pentagonu (sedištu američkih vojnih snaga), još 1969. godine, pod nazivom ARPA mreža (Advanced Research Projects Agency) koja je obuhvatala samo četiri univerziteta, a čiji je cilj bio da služi za povezivanje naučnika koji su radili pod ugovorom za vojsku u različitim krajevima Amerike, kako bi bolje sarađivali i ekonomičnije koristi li skupu istraživačku opremu, Već 1971. god. u mrežu je uključeno 15 univerziteta i tada se

uvodi pojam "internet". Naknadno je ustanovljeno da je mrežu moguće koristiti i za slanje poruka—tako je nastala elektronska pošta, e-mail. Masovna komercijalna upotreba interneta započela je 1989, dakle pre dve decenije, i ona obuhvata već više od milijarde individualnih korisnika širom sveta. 109

Veoma dobru analizu perspektiva obrazovanja u uslovima sajberprostora nalazimo u članku "Cyberspace and Learningaustralijskog sociologa Herba Thompsona ("Electronic Journal of Sociology", Vol. 6, No.l, april 2002), ili na internet adresi: www.sociology.org/content/vol006.ool/thompson.html

U prošlogodišnjem avgustovskom broju "Le Monde Diplomatique'' na prvoj strani je objavljen interesantan članak pod naslovom "Totalni nadzor" u kojem autor (Injasio Ramone) navodi razne projekte nezakonitog špijuniranja građana Amerike, s perspektivom da se to proširi na ceo svet. Predviđa se da se za svakog od 6,2 milijardi stanovnika planete prikupi po 40 stranica raznih podataka, a Čuvanje i obrada poveri hiperkompjuteru, U okviru Pentagona (američkog ministarstva vojske) već radi tim koji treba da realizuje ovakvu monstruoznu i užasno skupu zamisao, a eksperti veruju da će 'biti manje privatnosti, ali više

111

bezbednosti'. Ali, za koga?. Očigledno je daje Orvelov "Veliki brat" prevaziđen. 121

Inače, neke zanimljivosti o samoj ličnosti Muhameda mogu pomoći i boljem razumevanju islamske religije. Rođen u Meki, Muhamed je rano ostao bez roditelja, pa je morao da radi razne teške poslove da bi se izdržavao. Radeći tako kod izvesne bogate udovice pokazao je veliki talenat za trgovinu što je 15 godina starijoj udovici bilo dovoljno privlačno da se uda za slugu Muhameda. Putovao je dosta pa je mogao da dobro upozna i judaizam i brišćanstvo, kao i razne kultove, što mu je sve pomoglo da uobliči svoje buduće propoveđi. Sa svojom bivšom gazdaricom imao je sedmoro dece, a posle njene smrti Muhamed

se ženio još devet puta. U svojoj 40-oj godini u jednoj pećini blizu Meke Muhamedu se objavio Alah kao svemogući i jedini Bog. Nakon toga događaja Muhamed je krenuo u misiju preobračanja Arapa u novu veru, On svoje učenje počinje da širi u Meki (gde se čuva crni meteor, neka vrsta starog fetiša i gde su se svake godine skupljali hodočasnici arapskih plemena), ali pošto tu nailazi na otpor on 622. godine prelazi u Medinu. Ta godina se u islamu tretira kao hidžra, početak računanja muslimanskog Kalendara. Posle sukoba njegovih pristalica iz Medine i protivnika iz Meke sklapa (630. godine) kompromis, po kome Meka postaje vrhovno svetilište sa ćabom i hadžilukom i razvija se kao neka vrsta centra za

širenje islama. Nova religija postaje osnova okupljanja, a ne plemensko pripadanje, kao što je bio slučaj do tada. 137 Gidens, str. 215 138 Tako npr. u članku D. Griswolda: "Seven Moral Argument for Free Trade" navodi se da slobodna trgovina ima sledeće 'moralne vrednosti': 1, uvažava individualni dignitet i suverenitet; 2. ograničava moć države; 3. ohrabruje pojedince da učvršćuju moralne vrline; 4. povezuje ljude; 5. podstice razvoj ostalih osnovnih ljudskih prava; 6. učvršćuje mir i 7. hrani i oblači sirotinju. (Videti: CA TO Policy Report, July/August, 2001, str. 11-14). Zaista veoma privlačno, gotovo dirljivo, ali trebalo bi čuti i ove pomenute u poslednjoj

taeki. Nešto više o njihovom položaju biće reči u sledećem poglavlju. 142 Broj životinja koje su ubili ljudi zaprepašćuje. Samo u Americi, svake se godine: ubije preko 10 milijardi životinja gajenih na farmama za ljudsku ishranu; ubije se 17-70 miliona životinja za potrebe testiranja i eksperimenata; ubije se preko 100 miliona životinja u lovu, te se još 7-8 miliona životinja ulovi ili gaji u zatočeništvu zbog krzna, 144 Kornblum, W., Sociology in a Changing World, Orlando, FL, 2000, str. 341 145 Kokovic, D., Tripkovic, M., Mitrovic, M., Sociologija, Novi Sad, 1993, str. 252 151

Mada sintagma ''novi materijali" standardno podrazumeva nove sintetičke tvorevine kao

što su nove vrste tzv. strukturalnih keramika, novih polimera, karbonskih vlakana, tzv. amorfnih metala, novih kompozita i si., u širem smislu pod ovim pojmom treba podrazumevati i tzv. "stare nove materijale" kao Što su plastične mase, razne legure, najlon, viskoza i brojni drugi čija je upotreba đoprinela da se prirodne rezerve brojnih ključnih prirodnih materijala znatno sačuvaju. Isto je i sa obnovljivim resursima kao što su npr. šume, koje je bukvalno spasila tehnologija proizvodnje iverica, medtjapan i šper-ploča i sličnih surogata klasičnih drvenih elemenata. 1561. Asimov, Ja robot, "Jugoslavija", Beograd, 1976.

161

Iako se misli da je tranzicija potpuno novi termin, neki autori (B, Horvat) dokazuju da su taj izraz koristili još Marks i Engels, polovinom 19. veka, kada su objašnjavali istorijski proces kretanja iz kapitalizma u socijalizam. Budući da je današnja tranzicija svojevrstan povratak iz socijalizma u kapitalizam, i to, neretko, onaj prvobitni, "divlji" (zasnovan na ničim regulisanoj, predatorskoj, akumulaciji kapitala), ovaj poznati autor kaže da je sadašnja tranzicija zapravo - restauracija. 162 Više o tome se može naći u mojim knjigama Tranzicija i tehnologija (2000) i Tehnologija, tranzicija i glohalizacija (2002).

Mada je uobičajeno da se ovaj pojam odnosi samo na tzv. postsocijalističlce zemlje, mišljenja smo da on može da se odnosi na sve

zemlje koje imaju dinamičan ekonomski i tehnološki razvoj, a ne samo ambiciozne društveno-političke i pravne reforme. Mislimo, zapravo, da upravo zemlje koje razvijaju, transferišu i primenjuju nove tehnologije ostvaruju daleko najznačajniju od svih tranzicija: prelaz u visokorazvijeno, visokoproduktivno !66 E.Gidens, Posledice modernosti, str. 69 169 U. Bek: "Virtuelni poreski obveznici", u sociološkoj hrestomatiji Globalizacija: mit ili stvarnost, priređivač V. Vuletić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 140 180 A medu njima posebno i naročito one najveće, Rusije, koja je imala bolno iskustvo tzv. šok terapije, započete januara 1992.

napuštanjem kontrole cena i liberalizacijom trgovine, a u želji da se što pre postigne tržišna privreda. O uticajima globalizacije na tranziciju u Rusiji videti u članku P. Saunđersa karakterističnog naslova "Why Globalization Didn't Rescue R ussia" ("Zašto globalizacija nije spasilaRusiju") u časopisu"Policy Review", februar2001. Zanimljivo je i zapažanje koje povodom toga daje Stiglic: "Zapad je tim zemljama rekao da će im novi ekonomski sistem doneti nezapamćen napredak. Umesto toga, novi sistem doneo im je nezapamćeno siromaštvo. Za mnoge ljude tržišna privreda se pokazala još gorom nego što su njihove komunističke vode predviđali" (str. 26)

181

God. 2000. godine osnovao je think-tank za međunarodni razvoj IPD (Initiative for Policy Dialogué). Ovaj dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju (2001.) trenutno predaje na Univerzitetu Columbia u Njujorku. 182 Ovu sintagmu koristi čuveni američki antiglobalísta i profesor Noam Čomski u svom dehi Profit over People Neoliberalism and the Global Order, New York, 1999. p. 20 183 Videti: N. Chomsky, WorldOrders, OldandNew, London, 1997, p. 162 ¡86 u praksi su poznata dva indeksa ekonomske globalizacije: 1) indeks Global Research Institut-a, koji prati međuzavisnost trgovine i proizvodnje i 2) indeks hamburškog Instituta

za ekonomska istraživanja koji obuhvata 4 indikatora (proizvodnju, uvoz, izvoz i proizvodnju stranih firmi u Nemačkoj). 188 Pri tome smatramo da bi bilo korisno uvesti indikator jezička čistoća, a u smislu praćenja tzv. jezičkog zagađenja lokalnih jezika recima iz tzv. svetskih jezika, pre svega engleskog. Takođe, potrebno je pratiti razvoj tzv. globalizacijskog novogovora, ili globogovora, specifičnog jezika prepunog tzv. oxymorona i potpuno novih sintagmi koje imaju strogo kontekstualno, a ne i šire značenje. Globogovor je možda i najrazornije sredstvo globalizacije kada je reč o očuvanju kulturnog identiteta različitih nacija i lokalnih zajednica.

L. Thurow, Budućnost kapitalizma: kako današnje ekonomske snage oblikuju sadašnji svet, Zagreb, 1997, str. 8-9 ao najcrnji horor zvuče podaci o tome kako je davano nacionalno bogatstvo u Ru- j siji i kako o nastajala nova elita tajkuna, skorojevića i va. O tome na potresan način piše A. Zinovjov u knjizi Velika tnica, "Naš dom", Beograd, 1999 189

Videti o ovome opširnije u knjizi E. Tousaint: Your Money or Your Life: The Tyranny of Global Finance, London, "Pluto Press", 1998 195

O načinima uključivanja tih elita u poslovanje TNK gotovo svakodnevno govore razni skandali i korupcionaške afere, posebno kada je reč o državnim nabavkama, porezima, carinskim obavezama itd. 201 Tako npr. Amerikancima ništa ne smeta takoreći feudalni poredak u bogatoj Saudijskoj Arabiji, jer bez njenih nekoliko stotina milijardi 'petrodolara' mnoge američke banke bi ostale bez aktive. 210 J.A.Scholte, op.cit., p.178 2,2 Poseban aspekt društvenog razvoja jeste ekonomski razvoj, koji se ponekad poistovećuje sa društvenim razvojem, ili čak označava kao jedino važan, najpoželjniji i sam po sebi dovoljan. Ipak, uz sav 199

fundamentalni značaj ekonomskog razvoja za ukupan razvoj materijalnog blagostanja jednog društva, on nije dovoljan da bi se ostvario skladan i svestran razvoj celine društvene strukture. A to znači i socijalni razvoj (obrazovanje, zdravlje, stanovanje itd.), politički (ljudska prava i slobode, informisanje, demokratija, nacionalna ravnopravnost itd.), kulturni (identitet) itd. Naravno, bez brzog ekonomskog razvoja ne može biti ni uspešnog sveukupnog društvenog razvoja, ali on sam nije dovoljan iako je potreban.

/