Sociologija i Pravo

Prof. dr Dragoslav Neškov

SOCIOLOGIJA I PRAVO (OSNOVI RADNOG I POSLOVNOG PRAVA)

Novi Sad, 2011

Izdavaĉ Visoka tehniĉka škola strukovnih studija u Novom Sadu AUTOR dr Dragoslav Neškov

RECENZENTI dr Boţo Nikolić

Štampa: Visoka tehniĉka škola strukovnih studija u Novom Sadu Tiraţ: 250 primeraka CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 349. 2(075. 8) 347. 7(075. 8) НЕШКОВ, Драгослав, 1945Sociologija i pravo : (osnovi radnog i poslovnog prava) / Dragoslav Neškov. - Novi Sad : Visoka tehniĉka škola strukovnih studija, 2010 (Novi Sad : Visoka tehniĉka škola strukovnih studija). - 153 str. ; 24 cm Tiraţ 200. – Bibliografija. ISBN 978-86-84853-78-5 a) Радно право b) Пословно право COBISS. SR-ID 257786119

SADRŢAJ 1. Uvod u pravo – ustavnost i zakonitost ..............................................................1 1. 1. Društvena norma .....................................................................................1 1. 2. Pravna norma i pravni akt .......................................................................3 1. 3. Pojam i nastanak ustava ..........................................................................5 1. 4. Odnos ustava i drugih pravnih normi .....................................................7 1. 5. Ustavnost i zakonitost .............................................................................9 1. 6. Nadzor i inspekcijska kontrola .............................................................10 1. 7. Odgovornost za nesprovoĊenje zakona ................................................13 1. 7. 1. Kriviĉna odgovornost .................................................................14 1. 7. 2. Odgovornost za privredne prestupe............................................14 1. 7. 3. Odgovornost za prekršaje ...........................................................15 1. 7. 4. Disciplinska i materijalna odgovornost ......................................16 1. 8. Pravna zaštita i naknada štete ...............................................................17 1. 8. 1. Osnovi odgovornosti za štetu .....................................................18 1. 8. 2. Odgovornost privrednog društva i drugih pravnih lica ..............18 1. 8. 3. Naknada štete .............................................................................19 2. Osnovna pitanja radnog i poslovnog prava .....................................................21 2. 1. Pojam radnog prava ..............................................................................21 2. 2. Predmet, sadrţina i metod radnog prava ...............................................22 2. 3. Definicije, znaĉaj i naziv radnog prava ................................................23 2. 4. Mesto radnog prava u pravnom sistemu i odnos radnog prava sa drugim granama prava .................................................................................................25 2. 5. Društveno–radni odnos i radno-pravni radni odnos..............................26 2. 6. Izvori radnog prava ...............................................................................27 2. 7. Pojam i predmet poslovnog prava ........................................................28 2. 8. Znaĉaj poslovnog prava ........................................................................30 2. 9. Predmet, sadrţina i metod poslovnog prava .........................................31 3. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ............................................32 3. 1. Prava zaposlenih ...................................................................................32 3. 2. Obaveze zaposlenih ..............................................................................32 3. 3. Obaveze poslodavca .............................................................................33 3. 4. Obaveze poslodavca i zaposlenog ........................................................33 3. 5. Zabrana diskriminacije i mobing ..........................................................33 3. 6. Zasnivanje radnog odnosa ....................................................................35 3. 6. 1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa ..........................................35 3. 6. 2. Ugovor o radu ............................................................................36 3. 6. 3. Ugovor o pravima i obavezama direktora ..................................39 3. 6. 4. Obrazovanje, struĉno osposobljavanje i usavršavanje ...............39

3. 7. Radno vreme .........................................................................................40 3. 8. Odmori i odsustva .................................................................................41 3. 9. Zaštita zaposlenih .................................................................................42 3. 9. 1. Opšta pravila ..............................................................................42 3. 9. 2. Zaštita liĉnih podataka ...............................................................43 3. 9. 3. Zaštita omladine .........................................................................43 3. 9. 4. Zaštita materinstva .....................................................................44 3. 9. 5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta .......................45 3. 9. 6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe........46 3. 9. 7. Zaštita invalida ...........................................................................47 3. 9. 8. Obaveštenje o privremenoj spreĉenosti za rad ...........................47 3. 10. Zarada, naknada zarade i druga primanja ...........................................48 3. 10. 1. Zarada .......................................................................................48 3. 10. 2. Uvećana zarada ........................................................................48 3. 10. 3. Minimalna zarada .....................................................................49 3. 10. 4. Naknada zarade ........................................................................49 3. 10. 5. Naknada troškova .....................................................................50 3. 10. 6. Druga primanja.........................................................................50 3. 10. 7. Zaštita zarade i naknada zarade ................................................50 3. 11. Kalauzula zabrane konkurencije i naknada štete ................................50 3. 12. Udaljenje zaposlenog sa rada i izmena ugovora o radu ......................51 3. 12. 1. Udaljenje zaposlenog sa posla..................................................51 3. 12. 2. Izmena ugovora o radu .............................................................53 3. 13. Prestanak rada i ostvarivanje prava zaposlenih ..................................55 3. 13. 1. Razlozi za prestanak radnog odnosa ........................................55 3. 13. 2. Postupak u sluĉaju otkaza ........................................................57 3. 13. 3. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu ................................58 3. 13. 4. Otkazni rok i novĉana naknada ................................................58 3. 13. 5. Nezakoniti otkaz .......................................................................59 3. 13. 6. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih ....................................59 3. 13. 7. Zaštita pojedinaĉnih prava .......................................................59 3. 14. Rad van radnog odnosa .......................................................................60 3. 15. Organizacija zaposlenih i poslodavaca ...............................................61 3. 15. 1. Savet zaposlenih .......................................................................61 3. 15. 2. Sindikat zaposlenih 61 3. 16. Kolektivni ugovori ..............................................................................63 3. 16. 1. Predmet i vrste kolektivnog ugovora 63 3. 16. 2. Uĉesnici u zakljuĉivanju kolektivnog ugovora 64 3. 16. 3. Pregovaranje i zakljĉenje kolektivnog ugovora 64 3. 16. 4. Primena kolektivnih ugovora ...................................................65

3. 16. 5. Vaţenje i otkaz kolektivnog ugovora, rešavanje sporova ........66 3. 16. 6. Registracija i objavljivanje kolektivnog ugovora 66

4. Pravni poloţaj privrednog društva ..................................................................67 4. 1. Pojam i vrste privrednih društava .........................................................67 4. 2. Osnivanje privrednog društva ...............................................................69 4. 3. Privredno društvo kao pravno lice ........................................................74 4. 4. Upravljanje privrednim društvom .........................................................78 B pojedine pravne forme privrednih društava .....................................................81 1. Ortaĉko društvo ........................................................................................81 2. Komanditno društvo .................................................................................84 3. Akcionarsko društvo .................................................................................87 4. Društvo sa ograniĉenom odgovornošću ....................................................99 C povezivanje, reorganizacija i prestanak privrednih društava .........................106 1. Povezivanje privrednih društava .............................................................106 2. Reorganizacija privrednog društva .........................................................108 3. Prestanak privrednog društva..................................................................112 5. Ugovori robnog prometa ...............................................................................120 5. 1. Pojam i vrste ugovora .........................................................................120 5. 2. Zakljuĉenje ugovora robnog prometa .................................................123 5. 3. Sredstva za obezbeĊenje izvršenja ugovora ........................................127 5. 4. Promene ugovora ................................................................................131 5. 5. Raskid ugovora ...................................................................................133 5. 6. Ispunjenje ugovora..............................................................................135 6. Pojedini ugovori privrednog poslovanja .......................................................137 6. 1. Ugovor o prodaji robe .........................................................................137 6. 2. Ugovor o posredovanju.......................................................................141 6. 3. Ugovor o trgovinskom zastupanju ......................................................142 6. 4. Ugovor o komisionu ...........................................................................143 6. 5. Ugovor o špediciji (otpremanju) .........................................................143 6. 6. Ugovor o kontroli robe .......................................................................144 6. 7. Ugovor o uskladištenju .......................................................................145 6. 8. Ugovor o prevozu stvari, robe ............................................................146 Literatura ...........................................................................................................150

SOCIOLOGIJA I PRAVO – REĈ AUTORA Znanja iz oblasti društvenih nauka u savremenom svetu, bez obzira što su ovo vekovi tehnike su neophodna, a posebno primenjena znanja iz oblasti prava, ekonomije, menadţmenta, komunikologije, itd. Sociologija kao opšta nauka o društvu ne ispunjava taj društveni cilj. Zbog toga postoje i druge društvene nauke a u okviru same sociologije su se razvile i izdvojile posebne sociološke discipline, a meĊu njima i sociologija prava. U sociološkoj nauci postoje dva pojma sociologije prava. Opšta sociologija prava pomoću velikih teorija izlaţe osnovne pojmove filozofije prava kroz pitanja porodice, društva, drţave, religije, morala i dr. Posebna pravna sociologija prikazuje odreĊene sociološke refleksije primene odreĊene grane prava (porodiĉno, svojinsko, ugovorno, radnoindustrijsko, poslovno,...) kao i komunikacije unutar i izmeĊu njih. Shodno sadrţajima studijskih programa ove Visoke škole u okviru sociologije najviše odgovaraju razmatranja osnovnih pojmova radnog i poslovnog prava. Ove dve pravne grane, pored porodiĉnog prava imaju najviše dodira sa sociologijom iz koje su se i izdvojile posebne discipline: sociologija rada ili industrijska sociologija i sociologija prava, odnosno posebna sociologija privrednih društava i ugovora robnog prometa kao i komunikologija. Znanja i praktiĉne veţbe u ovim oblastima omogućiće studentima da se bolje snalaze u oblastima za koje se osposobljavaju. Oblast zaštite, a posebno bezbednosti i zaštite zdravlja pripada radnom pravu, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je u sastavu Ministarstva rada koje vrši nadleţnosti drţavne uprave u ovoj oblasti, kao i upravni nadzor putem inspekcije rada, a svi poslovi zaštite odnose se na preduzetnike, privredna društva i ustanove. Zbog toga su neophodna znanja iz oblasta radnog i poslovnog prava, te će se na ovaj naĉin osposobiti studenti a i dopuniti sadrţaji studijskih programa ove škole iz oblasti društvenih nauka koji su nedovoljni a posebno prava. Ova knjiga ima navedeni cilj, te predstavlja izvod iz knjiga: «Osnovi radnog prava i prava socijalnog osiguranja», autora prof. dr Dragoslava Neškova izdanje Fakulteta za evropske pravno – politiĉke studije iz Novog Sada, recezenta prof. dr Stevana Šogorova i knjige «Poslovno pravo» autora dr Darinke Nedeljković i prof. dr Dragoslava Neškova, izdanje Fakulteta za menadţment iz Novog Sada, recezenta dr Dušana Ristića. TakoĊe sadrţi i jedan manji neophodan deo, autora saradnika Varvare Maletić, koji će studentima korisno posluţiti iz lekcija komunikologije, te se ovim putem zahvaljujem autorima na saradnji i razumevanju. prof. dr Dragoslav Neškov U Novom Sadu, oktobra 2010. godine

Sociologija i pravo

1. UVOD U PRAVO – USTAVNOST I ZAKONITOST U svakom društvu moraju postojati odreĊeni zajedniĉki ciljevi, pravci razvoja, osnovni principi, metode itd. što i ĉini to društvo, zajednicom. Na taj naĉin se konstituišu zajedniĉki kohezioni društveni interesi, kao „sintetizovan izraz htenja svih pripadnika društva―1i utvrĊuju ustavom i zakonom, kao osnovni i najznaĉajniji društveni interesi. Da bi se konstituisao taj zajedniĉki društveni interes, da bi on postao opšte vaţeći i prihvaćen kao vladajući u jednom društvu, potrebno je taj interes ne samo obezbediti putem sistema ideja, vrednosti, kao društvene potrebe, već ga je nuţno i obezbediti putem odgovarajućih pravila ponašanja, kroz pravne norme. Oblici drţavne vlasti, odnos izmeĊu tih organa, njihova prava i duţnosti, kao i odnosi drţavnog aparata prema graĊanima i garantovanje odgovarajućih ljudskih prava i sloboda, obezbeĊuje se putem prava kao sistema odgovarajućih pravnih normi, koje stvara i sankcioniše drţava. Osnovni i najviši pravni akt je ustav drţave, sa kojim moraju biti u skladu svi ostali pravni akti, a ovi svi sa meĊunarodnim pravom i poretkom. U našoj zemlji je to Ustavna povelja Drţavne zajednice Srbije i Crne Gore, Ustav Republike Srbije i Ustav Republike Crne Gore. U istoriji savremenog ljudskog društva ni jedan politiĉki dokument u formi pravnog akta nema tako vaţnu ulogu u tumaĉenju i koordinaciji razliĉitih društvenih interesa i u obezbeĊivanju nesmetanog razvoja društva, kao povelja koja nosi naziv ustav, a to se odnosi i na Povelju Ujedinjenih nacija, kao najvišem aktu meĊunarodnog prava.

1. 1. DRUŠTVENA NORMA Pod normom podrazumevamo odreĊeno pravilo ponašanja ljudi u društvu, preciznije u odreĊenoj društvenoj celini. Norma je nastala na odreĊenom stupnju razvitka društva, kada je ĉovek osetio potrebu da odreĊene odnose u svojoj zajednici uskladi i usmeri, tj. kada ljudi postaju svesni da im je zajedniĉki ţivot moguć, jedino ukoliko imaju odreĊena pravila ponašanja, ukoliko poštuju odreĊene norme. Norma predstavlja društvena pravila, a istorijski gledano norma se javlja kao neophodan uslov i posledica zajedniĉkog ţivota i rada prvih oblika organizovanja ljudi tj. „koegzistencije i 1

Dragutin Miljković: „Savremenost― br. 4-5/79, Novi Sad.

1

Sociologija i pravo

koordinacije―2gde koegzistencija osigurava društveni ţivot u odreĊenoj zajednici a koordinacija društveni rad u celini. Društvena koegzistencija i koordinacija predstavljaju izraz raznih normi kojima je ţivot i rad pojedinaca ispunjen. Društveni ţivot se uopšte ne bi mogao zamisliti kada ne bi bilo odreĊenih pravila ponašanja, kada ne bi bilo normi. „Društvena norma je, dakle, uslov i posledica društvenog ţivota―3. Po profesoru Mihajlu Vukoviću „pravila su apstraktne smjernice dobijene pomoću pojmova, sudova i zakljuĉaka u svrhu jednoobrazne primene na neograniĉeni broj sluĉajeva u prostoru i vremenu―4. Bez obzira što je norma voljna radnja, tj. „pravilo koje je upućeno na svest i volju ĉoveka―5, ne mogu se putem normi propisati ponašanja i odnosi u društvu za koje ne postoje odreĊene pretpostavke. Norma moţe da reguliše samo one odnose i ponašanja za koja postoje i za koja su sazreli uslovi. Prema tome društvene norme su objektivno uslovljene materijalnim razvojem društva. Ukoliko materijalni uslovi proizvodnje uslovljavaju viši stepen organizovanja društva, razliĉiti odnos prema sredstvima za proizvodnju, sloţenije meĊusobne odnose, veće unutrašnje protivureĉnosti itd. utoliko su društvene norme postajale sloţenije, mnogobrojnije i razliĉitije. To ne znaĉi da su norme iskljuĉivo izraz faktiĉkog stanja. Naprotiv, one su ĉesto šire postavljene ka budućnosti, tako da usmeravaju i omogućavaju razvoj društva. Kada ĉovek poznaje zakonitosti prirode i društva, onda je u mogućnosti da društvene norme postavi tako da putem njih moţe menjati postojeće stanje, moţe da se vrši usmeravanje društva ka odreĊenom cilju, što u odnosu na ĉoveka prvobitnog društva koji prihvata normu kao korisno ponašanje, predstavlja veliki kvalitet i daje time velike mogućnosti stvaraocima društvenih normi. Ĉovek normom organizuje svoj ţivot i kreira njegov razvoj, a iz reĉenog proizilazi da je norma neophodni pratilac svakog organizovanog društva, te da će u budućnosti egzistirati, naravno usaglašena promenama u društvenoekonomskim odnosima. Pretpostavka je da društvena pravila poštuju ljudi na koje se ona odnose i da neće dolaziti do prekršaja tih normi. MeĊutim, ima i biće sluĉajeva da svi neće poštovati ove prihvaćene norme, te pošto je društvo propisalo odreĊena pravila ponašanja, ono ima interes da se to pravilo i poštuje odnosno da ga zaštiti. U tom smislu društvo je predvidelo i izvesna sredstva da se norma zaštiti. To je sankcija. Prema tome svaka norma se sastoji iz dva elementa: dispozicije (pravilo kojim se odreĊuje odreĊeno ponašanje u društvu) i sankcije (pravilo kojim se utiĉe na subjekte da poštuju pravila o ponašanju u društvu). Ovo su potpune norme. Imamo i nepotpune koje se sastoje samo od dispozicije.

2

Dr M. Vuković: Izrada pravnih propisa — Nomotehnika Dr B. Pupić: Uvod u pravo, strana 190 4 Dr M. Vuković: Izrada pravnih propisa — Nomotehnika, 5 Dr B. Pupić: Uvod u pravo, strana 192 3

2

Sociologija i pravo

Društvene norme moţemo podeliti na više vrsta, zavisno od kriterijuma: po sadrţini, po cilju, po formi itd. Najznaĉajnija je podela na tehniĉke norme i društvene norme u uţem smislu, tj. „društvene propise―6. Tehniĉke norme su one koje odreĊuju ponašanje ĉoveka prema prirodi. One po pravilu nemaju sankciju, jer se njihovim neizvršenjem neposredno ne trpi šteta, pošto su one korisne za društvo i ljudi ih u svom interesu poštuju. Društvene norme u uţem smislu regulišu ponašanje ĉoveka u društvu, meĊusobno ponašanje ljudi. One se mogu podeliti na materijalne (ekonomske) koje prouĉava politiĉka ekonomija i ideološke (voljne). Pod ideološkim ili voljnim podrazumevaju se one norme kojima je izraţena volja odreĊenog subjekta. Ideološke norme se dele na: politiĉke, moralne, obiĉajne, pravne, religiozne i dr. Pod obiĉajem podrazumevamo društvenu normu stvorenu ĉestim ponavljanjem. Pod moralnim normama podrazumevamo oblik društvene svesti u obliku predstava o dobru i zlu i o pravilima ponašanja ljudi u tom društvu.

1. 2. PRAVNA NORMA I PRAVNI AKT Pod pravnom normom podrazumevamo društvenu normu koja je zaštićena društvenim aparatom prinude. Pravne norme, tj. pravo koje predstavlja skup pravnih normi, su pravila ponašanja iza kojih stoji drţava sa autoritetom fiziĉkog nasilja. Pravne norme su svakako najbrojnije i najznaĉajnije jer regulišu najvitalnije odnose u savremenom društvu i one predstavljaju uslov egzistencije drţave. Pravna norma nastaje na dva naĉina: donosi je drţava tj. odreĊeni drţavni subjekt ili pak drţava sankcioniše odreĊenu društvenu normu, snadbeva je elementom sankcije. U oba sluĉaja je bitno da drţava svojim aparatom prinude stoji iza odreĊenog pravila ponašanja, tj. štiti njegovu primenu a što u stvari predstavlja zaštitu odreĊenog interesa i ukazuje na suštinu pravne norme. Svaka norma sastoji se iz dva osnovna elementa: dispozicije i sankcije. MeĊutim, ova dva elementa se primenjuju alternativno, nikada zajedno. Dispozicija je suština norme, ona je samo pravilo ponašanja i ona sama za sebe još nema pravni karakter. Dobija ga tek kada joj se doda sankcija i kada tu sankciju primenjuje drţavni aparat, za razliku od društvene norme. „Sankcija se sastoji u pravilu o ponašanju onog lica na koje se odnosila dispozicija, ali koje je ovu prekršilo (tj. nije se ponašalo po njoj) kao i o ponašanju odgovarajućeg drţavnog organa koji prema tome licu ima da upotrebi odgovarajuću meru drţavne prinude ako ono neće da se ponaša po dispoziciji―7. Sankcija predstavlja sekundarnu dispoziciju koja se primenjuje tek kada se ne ispuni primarna dispozicija.

6 7

Dr R. Lukić: Uvod u pravo, strana 22, Beograd, 1961. Dr R. Lukić: Uvod u pravo, strana 180

3

Sociologija i pravo

Kod pojedinih pravnih normi pored ova dva osnovna elementa postoji i treći. To je hipoteza, odnosno predpostavka koja nema normativan karakter (nije sadrţana u propisu) već predstavlja faktiĉku situaciju ĉije ispunjenje predstavlja uslov za primenu dispozicije. Ovaj element koji je ustvari prvi, imaju uslovne pravne norme, koji se primenjuju tek kada bude ispunjen uslov za njihovu primenu. Obeleţja, tj. svojstva pravne norme su: obaveznost (garanciju njene primene obezbeĊuje drţava), apstraktnost (odnosi se na sve sluĉajeve neodreĊeni broj sluĉajeva), proseĉnost (iz nje su iskljuĉene sve specifiĉnosti i posebnosti, te je ostalo ono što je svim pojedinostima zajedniĉko) i ciljnost (rezultata koji treba da se ostvari njenom primenom). Pravni akt predstavlja izjavu volje, odnosno samu odluku kojom se stvaraju pravne norme. On je prema tome sastavljen iz dva elementa: psihiĉkog unutrašnjeg akta i materijalizacije tog psihiĉkog akta. Psihiĉki, unutrašnji akt je kratkotrajan i nevidljiv jer on postoji samo u trenutku izjavljivanja volje. Materijalizovani pravni akt je onaj sa kojim se srećemo, koji deluje. On je spoljni izraz - materijalizacija psihiĉkog. Moţemo razlikovati dve vrste akata: opšte pravne akte koji sadrţe opštu pravnu normu i pojedinaĉne pravne akte koji sadrţe pojedinaĉnu pravnu normu. U opšte pravne akte spadaju: ustav, zakon, uredbe, pravilnici, odluke itd. Ovde spadaju i opšta akta organizacija. Pojedinaĉni pravni akti se dele na potpune i nepotpune. U praksi se najĉešće pojavljuju nepotpuni pojedinaĉni akti i to su: upravni akti, pravni poslovi, sudski akt itd. Pod normiranjem podrazumevamo izradu pravila ponašanja ljudi u društvu, odnosno stvaranje i uobliĉavanje volje vladajućih struktura. Normiranje je ustvari materijalizacija te volje, tj. stvaranje pravnih akata. Normiranje se javilo kao odreĊena veština sastavljanja i redigovanja propisa. To je bila obiĉna improvizacija, pa kasnije prakticizam, da bi tek mnogo kasnije postalo znanje i nauka. Danas kada je pravna materija mnogo sloţenija, kada postoje komplikovani pravni sistemi i zahtevi za besprekornim funkcionisanjem, usklaĊenošću i snalaţenjem u pravnom sistemu, izrada pravnih akata se morala i mora svesti na odreĊene principe, pravilnosti i zakonitosti. U tom smislu se razvila i posebna nauka o sastavljanju i izradi propisa, takozvana nauka o normiranju - nomotehnika, legislativna tehnika i sl. Normiranje se uglavnom orijentiše na izraţavanje pravnih propisa, tj. na njihovu formulaciju. Ovaj posao se ne sme nikako shvatiti kao golo uobliĉavanje i ne sme se ograniĉiti samo na formu, jer forma bez sadrţaja ne postoji. Forma i sadrţina su tesno vezane. Forma je garancija, obezbeĊenje sadrţaja i zbog toga ovaj posao treba da rade poznavaoci materijalnog prava i ljudi sa znanjima i poznavanjem ostalih disciplina koje normiranje, tj. nomotehnika predpostavlja kao što su: lingvistika, gramatika, logika, politika, teorija drţave i prava itd. Poseban znaĉaj normiranja je u tome što se ciljevi društvene politike ostvaruju putem pravnih propisa, te nestruĉnost i neznanje u izradi tih propisa moţe ne samo da onemogući ostvarivanje postavljenih ciljeva, već da omogući 4

Sociologija i pravo

ostvarenje suprotnih, neţeljenih ciljeva. Zbog toga normiranje ima vaţnu ulogu i znaĉaj. Poseban znaĉaj ima u našem društvu gde ima veliki broj subjekata koji stvaraju pravo, te se i normiranjem bave mnogi, a svi ti propisi moraju biti u skladu.

1. 3. POJAM I NASTANAK USTAVA Ustav u današnjem smislu je savremena kategorija i relativno je novijeg znaĉaja, odnosno vezuje se za nastanak i razvoj kapitalizma. MeĊutim, ustavnost, kao sistem pravnih normi o osnovnim društvenim odnosima jednog društva, u poĉetnom smislu nastaje još u Antiĉkoj Grĉkoj i vezuje se za radove Platona, Aristotela (Politika Drţava, Ustav atinski) i nekih drugih filozofa, koji su se u svojim radovima zalagali za idealan ustav, bavili pitanjima ograniĉenja apsolutne moći vladara i drugim pitanjima vlasti i drţave. U Rimskoj drţavi, koja je inaĉe poznata po razvoju drugih grana prava (stvarno pravo, obligaciono itd) javljaju se posebne vrste pravnih akata koje se nazivaju konstitucije, što je latinski termin za ustav, a koji se i kasnije pod ovim nazivom koristio. Iako je srednji vek u oblasti ljudskih saznanja i društvenih nauka bio period mraĉnjaštva, gde je sve bilo potĉinjeno crkvi i religijskom pogledu na svet, ipak bilo je autora (na pr. Toma Akvinski) koji su znaĉajno, naroĉito kroz razmatranja odreĊenih pitanja kanonskog prava i uĉenja o drţavi, doprineli i nauci ustavnog prava. MeĊutim, srednji vek je znaĉio veliki napredak u pogledu organizacije drţave, podele drţavnih funkcija i vlasti. Tako je zakonodavnu funkciju vršio vladar uz pomoć odreĊenih staleških grupa (kler, plemstvo i graĊanstvo), izvršnu vlast je vršila aristokratija, a sudsku teritorijalni vlastelini. Zapoĉet je proces odvajanja javnih funkcija od crkvene hijerarhije. Osnovne ustavne norme poĉivale su na nepisanim obiĉajima i konvencijama, a kasnije su pisane u obliku ugovora izmeĊu sizerena i njegovih podanika – vazala. TakoĊe, kasnije nastaju i prvi statuti i povelje srednjovekovnih gradova. Sve se ovo najpre ostvarilo u Engleskoj koja se smatra kolevkom ustavnosti. Ustvari, u srednjovekovnoj Engleskoj, gde su se ĉesto vodili ratovi, stalno je aktuelno bilo pitanje vlasti, poloţaja vladara, pa time i prava podanika. U takvoj situaciji, kralj Jovan je 1215. godine doneo povelju « Magna Charta Libertatum « (Velika povelja o slobodama) kojom je svom plemstvu priznao odreĊena prava i suski postupak, da bi se kasnije te slobode proširile i na ostale staleţe. Prema ovoj Povelji propisan je postupak zakonitosti u lišavanju slobode, zatim ograniĉenje davanja koje kralj moţe traţiti od svojih podanika, izbori za Parlament su postali slobodni itd. Znaĉajno i vrlo napredno je bilo dato pravo baronima na pobunu protiv vladara koji se ne pridrţava obaveze iz Povelje. Tako je Engleskoj, koja ni danas nema jedinstveni pisani ustav, vrlo rano i na originalan naĉin, nastao specifiĉan ustvno– pravni poredak koji je kasnije dograĊivan nizom drugih povelja, akata Parlamenta, deklaracija, sudskih odluka i obiĉaja, što sve i danas ĉini izvor ustavnog prava Engleske. 5

Sociologija i pravo

I u drugim zemljama su dosta kasnije nastajale odreĊene povelje i drugi akti koji imaju karakter ustavnosti (u Francuskoj i u drugim zemljama). Kod nas bi trebalo spomenuti « Dušanov zakonik « iz 1349-1354. godine koji kao opšti zbornik prava feudalne Srbije ima i odreĊene ustavno-pravne norme o sudskom postupku, poloţaju odreĊenih staleţa itd. Razvoj moderne ustavnosti vezuje se za pojavu nove graĊanske klaseburţoazije, ĉiji je društveno-ekonomski poloţaj i uspon zavisio od politiĉkih sloboda, pre svega od borbe protiv odreĊenih staleških privilegija, vezanosti kmeta za zemlju i protiv neograniĉene samovolje vladaoca. U takvim društvenoekonomskim i istorijskim uslovima, nastaje procvat raznih ideja i uĉenja o drţavi, pravu, vlasti, porodici itd (Hobs, Lok, Ruso, Makijaveli) i taj period se naziva periodom konstitucionalizma - ustavnosti. Najznaĉajnije burţoaske revolucije, iz kojih nastaju posebni ugovori u obliku politiĉkih povelja - ustava, su nastale u Francuskoj, gde je Ustav donet 1791. godine, i u Severnoj Americi 1787. godine, koji je i danas sa većim brojem amandmana (izmena i dopuna) na snazi. Ovakav revoluciorni val burţoazije preplavio je ĉitavu Evropu, tako da u većini zemalja se donose ustavi kao odgovarajući politiĉki i pravni akti, ĉije ideje slobode, jednakosti, bratstva, prirodnog prava itd. su znaĉile napredak u odnosu na raniji period feudalizma, ali koje u praksi su i dalje ostavljale nejednakosti, naroĉito ekonomsku. Zbog toga, radniĉka klasa koja stupa na istorijsku pozornicu kao nova klasa, istiĉe svoju obespravljenost i putem svojih klasnih partija i sindikata se ukljuĉuje u ustavne borbe i kroz socijalistiĉke revolucije stvara svoje drţave i razvija socijalistiĉku ustavnost. Pravo na rad i sva ostala prava na osnovu rada, pravo na obrazovanje i vaspitanje, pravo na zdravstvenu zaštitu, razna prava u sluĉaju socijalne nuţde i drugih potreba, pravo na socijalno osiguranje itd. su samo neka od osnovnih prava koja istiĉe radniĉka klasa kao neophodnu potrebu svog ţivota. Ti i drugi zahtevi su danas uglavnom civilizacijska tekovina i prava utvrĊena u svim savremenim ustavima. Razvoj ustavnosti u savremenom svetu, stvorio je situaciju da se ni jedna savremena pravna drţava ne moţe zamisliti bez ustava, a razvoj društvene misli, politiĉkih borbi, sloboda i prava, kao i drţave uopšte, nerazdvojno je vezan za stvaranje ustava. Svaka savremena drţava poĉiva na ustavu kao garanciji zakonitosti i demokratije, a zavisno od svojih demokratskih tradicija, istorijskih okolnosti, politiĉke spremnosti i sposobnosti naroda da oĉuva ili se izbori za odgovarajući ustavni poredak, zavisi i sudbina tog naroda, odnosno razvoj i bezbednost ĉoveĉanstva u celini. Iz dosadašnjeg izlaganja nastanka i razvoja ustavnosti, donekle smo već definisali šta se podrazumeva pod pojmom ustava. Opšte saglasnosti oko ovog pojma nema. Zavisno od stava u odnosu na probleme ustavnog prava u celini, i pojam ustava se tako definiše.

6

Sociologija i pravo

Pre razjašnjenja pojma ustava, potrebno je ovaj termin razgraniĉiti od pojma ustavnog prava. Ustav obiĉno znaĉi jedan pisani pravni akt (sem izuzetno u Engleskoj gde to ne znaĉi) koji se smatra izvorom ustavnog prava, a ustavno pravo je jedna od grana pravnog sistema. Zbog toga se pod terminom ustav, smatra ustav u formalnom - pisanom smislu (ustvni akt), a pod ustavnim pravom, ustav u materijalnom smislu. TakoĊe je potrebno razlikovati pojmove ustava, ustavnog sistema i ustavnog poretka. Pod terminom ustavni sistem podrazumevamo sistem vaţećih pravnih normi, koje regulišu sva mnogobrojna pitanja predmeta ustvnog prava, a ustavni poredak je najširi termin koji obuhavata ustavni sistem i njegovu primenu u praksi. Ustavni poredak tako znaĉi jedinstvo normativnog (onog što je napisano u Ustavu) i stvarnog (što se dogaĊa u praksi u vršenju vlasti i ostvarivanju prava). Prema tome, zavisno od idejno - politiĉkog stava i u okviru toga, od aspekta posmatranja zavisi i definicija ustava, pri ĉemu opšte apsolutne definicije nema. Od mnogih definicija u nas, navešćemo definiciju profesora dr Jovana ĐorĊevića, iz ĉega proizilazi da pod ustavom podrazumevamo sledeće elemente : - da je to javni akt ili dokument, - da je osnovni i najviši zakon zemlje, - da rešava osnovne društveno – političke odnose, - da uređuje naročito pitanja političke vlasti, - da je istovremeno i granica akcije vlasti, - da garantuje integritet ličnosti čoveka i elementarna ljudska i politička prava i - da je sredstvo ograničavanja vlsti. Navedene karakteristike moţemo smatrati osnovnim ustavnopravnim elementima svakog ustava.

1. 4. ODNOS USTAVA I DRUGIH PRAVNIH NORMI Ustavno pravo, iako predstavlja samostalnu granu prava u ukupnom pravnom sistemu jedne zemlje, zajedno sa ostalim granama prava i pravnim normama ĉini jedan koegzistentan sistem u kome odnosi razliĉitih pravnih normi moraju da budu meĊusobno usklaĊeni. No, odnosi pojedinih pravnih normi, odnosno grana prava ne moraju i nisu uvek usklaĊeni, tako da dolazi do sukoba zakona ĉija posledica moţe da bude da je jedan društveni odnos na razliĉite naĉine regulisan (pozitivan sukob zakona) ili da uopšte nije regulisan (negativan sukob). Da bi se to izbeglo u teoriji prava postoje odreĊena pravila i principi razrešavanja takvog eventualnog meĊusobnog sukoba, kroz razliĉitu pravnu snagu pojedinih normi, putem sistema vaţenja i stupanja na snagu, kao i raznih naĉina razrešavanja sukoba i meĊusobnog usklaĊivanja, kako bi pravni

7

Sociologija i pravo

sistem bio stvarno sistem koji obezbeĊuje koegzistenciju i koordinaciju društvenih odnosa u jednoj zemlji. U tom ukupnom pravnom poretku najznaĉajnije mesto ima ustavno pravo, gde ustav, odnosno ustavno-pravne norme imaju u principu najvišu pravnu snagu. Ustvari, u pravnom sisitemu postoji hijerahija pravnih normi po kojoj pravne norme koje se nalaze na niţem stepenu lestvice, moraju da se «pokoravaju« i usklaĊuju sa višim. Klasiĉni sistemi izjednaĉavaju hijerarhiju pravnih normi sa hijerarhijom organa koji su istu doneli, te ukoliko je neki pravni akt doneo viši organ, taj akt se smatra aktom veće snage i sa njim se moraju uskladiti svi ostali akti doneti od niţih organa. MeĊutim, naš i ne samo naš pravni sistem u savremenim uslovima odstupa od klasiĉnog pravnog sistema. Ĉesto organi u istom stepenu hijerarhije donose razliĉite vrste akata. U saveznim, odnosno federativnim drţavama, zavisno od utvrĊenih prava i duţnosti ĉlanica i njihovih organa, takoĊe se donose akti razliĉite pravne snage, te se navedeni principi ne mogu uvek primeniti. Naše pravo sa mnoštvom samostalnih subjekata stvaranja prava, takoĊe ima posebne karakteristike i odstupa od opštepostavljnog klasiĉnog sistema hijerarhije vaţenja pravnih normi. No bez obzira na ovakav razliĉit pristup i okolnosti normativnog ureĊivanja, ustav je uvek taj koji ima vrhovno mesto u hijerarhiji pravnih normi, tj. koji obezbeĊuje razliĉitim politiĉkim i pravnim sredstvima da ukupan pravni sistem bude meĊusobno usklaĊen. Ovo je ustvari posledica vaţenja naĉela vladavine objektivnog prava, odnosno naĉela ustavnosti i zakonitosti kao univerzalnog principa svake pravne drţave. Princip legaliteta koji je u stvari ne samo pravni nego i osnovni princip društveno politiĉkog sistema, na ovaj naĉin obezbeĊuje poštovanje ustavnosti i zakonitosti za sve subjekte stvaranja prava, kao i za sve postupke i pojedinaĉne akte drţavnih i drugih organa, sa jedne strane i graĊana u ostvarivanju svojih prava, s druge. Ovakvo mesto ustavnog prava proizlazi iz suštine odnosa koji se ureĊuju ustavno pravim normama. Ti odnosi kao što smo utvrdili su najvaţniji društveni odnosi (osnovni društveni interesi i vrednosti), te samim tim i pravne norme koje štite te odnose moraju biti najviše pravne snage. Na ovaj naĉin ustavno pravo je i polazište i osnova ostalih grana prava, koje samim tim moraju da se usklaĊuju sa njim. Ustvari, pojedine grane prava kao što su : kriviĉno pravo, radno pravo, privredno pravo, porodiĉno pravo, upravno pravo i dr. u ustavnom pravu imaju utvrĊene osnovne principe i polazišta, koja onda zavisno od ciljeva društvene politike, u svojoj oblasti samostalno razraĊuju i ureĊuju, pri ĉemu se više ili manje zavisno od materije oslanjaju na ustav, pri ĉemu sve zajdno poštuju i prihvataju ustavom utvrĊene principe i naĉela koja su opšte vaţeća za sve. Na primer, u odnosu na radno pravo u ustavu je utvrĊeno pravo na rad, pravo na zaštitu na radu, pravo na ograniĉeno radno vreme, pravo na odmore, pravo na socijalno osiguranje i druga prava po osnovu rada, a što sve radno zakonodavstvo razraĊuje utvrĊivanjem uslova i naĉina konkretnog ostvarivanja.

8

Sociologija i pravo

1. 5. USTAVNOST I ZAKONITOST Pravno regulisanje ili normiranje odnosa u privrednim društvima, ustanovama i drugim organizacijama, vrši se kao autonomna funkcija ovih organizacija na osnovu ustava i u skladu sa zakonom. Ustav daje ovlašćenje organizacijama da privredne i druge delatnosti obavljaju slobodno i pod jednakim uslovima a da svoje odnose regulišu svojim opštim aktima u skladu sa ustavom i zakonom. Najvaţnija opšta akta su: statut, pravilnici, poslovnici, odluke, programi rada, planovi i mere zaštite, kolektivni ugovori, programi, finansijski planovi i dr. Svi ovi akti moraju meĊusobno da su usklaĊeni, a što se obezbeĊuje vršenjem ukupnog pravnog sistema, putem odreĊenih principa i pravnim institucijama. Odredbama ĉl. 119 Ustava Republike Srbije, su odnosi izmeĊu propisa i opštih akata u Republici Srbiji ustanovljeni na principu pravne hijerarhije, sa zahtevom za njihovu meĊusobnu saglasnost. Tako iskazanim odnosima obezbeĊuje se najviša pravna snaga u Ustavu Republike, što je uslov postojanja i obezbeĊenja jedinstvenosti pravnog sistema Republike. Drugi nivo u hijerarhiji pravnih propisa zauzimaju zakoni koje donosi Narodna skupština. Oni moraju biti saglasni Ustavu, a sa zakonima moraju biti saglasni svi drugi propisi i opšti akti drţavnih organa ili organa jedinica lokalne samouprave. Treći nivo pravne hijerarhije obezbeĊuje da propisi i opšti akti drugih jedinica lokalne samouprave u Republici, moraju biti saglasni republiĉkim propisima. Ĉlanom 120. propisana je obaveza da se svi propisi i opšti akti moraju objavljivati pre njihovog stupanja na snagu i da je uobiĉajeni rok stupanja na snagu osmog dana, s tim što se dozvoljava da iz naroĉito opravdanih razloga, dakle izuzetno, propisi stupaju na snagu i u kraćem roku, a najranije nakon dana objavljivanja. Izneti principi obezbeĊuju svakome da sazna sadrţinu propisa koji se odnose na njega, tako što će se upoznati sa njegovom sadrţinom, objavljenom u sluţbenom glasniku Republike (« Sluţbeni glasnik Republike Srbije «) koji je dostupan svima. Odredbama ĉl. 121. utvrĊena su pitanja povratnog vaţenja propisa, tj. njihove primene na društvene odnose koji su nastali pre donošenja i stupanja na snagu propisa (povratno dejstvo). Ustavotvorac polazi od principa da takvo dejstvo propisa, nije dozvoljeno, jer unosi bitne promene u odnose koji su već nastali i jedno vreme proizvodili dejstvo, ĉime se smanjuje stanje pravne sigurnosti, a pravna sigurnost je bitan element sistema. MeĊutim, ustavotvorac ne negira postojanje situacije u kojima je i takva regulativa neophodna. Za takve izuzetke uvodi dva ograniĉenja. Prvo, povratno dejstvo se moţe dati samo pojedinim odredbama zakona, dakle ne celom zakonu niti odredbama drugih propisa u pravnom sistemu. Za razliku od do sada postojećeg sistema zahteva se da se razlozi za takvu primenu odredaba pojedinog zakona izriĉito utvrde u

9

Sociologija i pravo

postupku donošenja tog zakona. Drugo, retroaktivnost u kaznenom pravu dozvoljena je jedino ako je novi propis blaţi za uĉinioca. Ĉlanom 122. obezbeĊuje se pravo graĊanima da kad se odluĉuje o njihovim pravima i obavezama, da svoje interese brane, kao i da protiv donete odluke izjave ţalbu ili drugo pravno sredstvo, odnosno da se obezbedi dvostepenost odluĉivanja. Ovim propisima se obezbeĊuje zaštita graĊana od samovolje drţavnih organa, odnosno obezbeĊuje se da drţavni organi svoje poslove vrše u granicma prava. Odredbe ĉlana 123. pruţaju garanciju da u toku postupka pred drţavnim organima graĊanin moţe da upotrebljava svoj jezik i da se upoznaje sa ĉinjenicama u vezi sa postupkom na svom jeziku. Odredbe ĉl. 124. obezbeĊuju pravo svakome da protiv donete odluke uloţi žalbu radi drugostepenog upravnog odluĉivanja, kao i da traţi ocenu zakonitosti donetih odluka u upravnom postupku, od strane odgovarajućeg suda (upravni spor). Time se obezbeĊuje da se još dva puta posle prvostepenosti odluke, ta odluka moţe u odgovarajućem postupku i na odgovarjući naĉin preispitati, sve u cilju pravilne primene propisa. Kao izuzetak, dozvoljava se mogućnost iskljuĉenja ţalbe u odreĊenim sluĉajevima, ali i tada uz obavezu da se na drugi odgovarajući način obezbedi zaštita prava i zakonitosti. Druga grupa ovih odredaba u delu o garancijama ustavnosti (ĉl. 125131) odnosi se na Ustavni sud. Ustavni sud je nadleţan da ocenjuje postojanje navedene usaglašenosti svih zakona i drugih propisa i opštih akata sa Ustavom, drugih propisa i opštih akata sa zakonom i akata drugih oragana sa propisima i opštim aktima republiĉkih organa.

1. 6. NADZOR I INSPEKCIJSKA KONTROLA Naĉelo legaliteta podrazumeva da svi subjekti pravnog ţivota postupaju u skladu sa zakonom, s tim da za drţavne organe i nosioce javnih ovlašćenja taj zahtev je oštrije prirode i nalaţe ponašanje samo u okviru ovlašćenja propisanog zakonom. Naĉelo legaliteta graĊanima dozvoljava sve što nije zakonom zabranjeno, a drţavnim organima koji vrše javna ovlašćenja samo ono na šta su izriĉito zakonom ovlašćeni. Ni manje ni više od toga. Ovo znaĉenje legaliteta treba imati u vidu kao polazište definisanja kontrole ili nadzora, kao nuţne pretpostavke i uslova ostvarivanja svake delatnosti. Ostvarivanje prava nuţno podrazumeva kontrolu i pravnu zaštitu. Zbog toga kontrolna funkcija mora biti precizno pravno definisana, organizaciono optimalno postavljena, kadrovski osposobljena i na drugi naĉin institucionalizovana. Pre svega postavlja se pitanje vrste i karaktera kontrole. Na osnovu propisa razlikujemo sledeće vrste kontrole ili nadzora: 10

Sociologija i pravo

1. Upravni nadzor koji obuhvata: a) nadzor nad zakonitošću akata, b) nadzor nad zakonitošću rada i c) inspekcijski nadzor. 2. Nadzor nad struĉnim radom koji obuhvata: a) spoljni nadzor i b) unutrašnji nadzor. 3. Nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja, kao vrste specifiĉnog upravnog nadzora. 4. Kontrola izvršavanja funkcija delatnosti i radnih zadatakaradno-tehnološka kontrola. 5. Kontrola praćenja izvršenja meĊusobno ugovorenih prava i obaveza-obligaciono pravna kontrola. Navedene kontrole naznaĉene pod 1,2 i 3 bile bi kontrole u pravom smislu, ili zakonska kontrola, a pod 4 i 5 kontrola u širem smislu, koja se ureĊuje uglavnom podzakonskim aktima, ali takoĊe, na osnovu i u skladu sa zakonom. Bitna karakteristika svake kontrole ili nadzora je da ona znaĉi vršenje odreĊenih ovlašćenja prema nekom subjektu, tj. vlasti prema nekom,gde u tom odnosu onaj koji vrši kontrolu mora da ima jasna i precizno odreĊena prava i duţnosti, a onaj ko se kontroliše mora da pristane ili da se prinudi na vršenje te vlasti, odnosno kontrole. Zbog toga, svaka kontrola mora biti zasnovana na zakonu ili na zakonu odgovarajućem pravnom aktu i mora se vršiti u skladu sa zakonom utvrĊenim postupkom. Ukoliko to ne bi bio sluĉaj uveli bi proizvoljnost, subjektivnost, mogućnost zloupotrebe i sliĉno, tj. nezakonitost i bezvlašće svake vrste. Protivustavna je i kaţnjiva svaka samovolja kojom se povreĊuje ili ograniĉava pravo ĉoveka, bez obzira na to ko je obavlja. Inspekcijski nadzor je kao što smo naveli deo upravnog nadzora, posebno organizovan i sa posebno utvrĊenim nadleţnostima na osnovu zakona i drugih propisa. Naime prema ĉl. 94 Ustava Republike Srbije za obavljanje odreĊenih poslova drţavne uprave obrazuju se organi uprave u sastavu ministarstva, odnosno organi uprave izmeĊu ostalog vrše i upravni nadzor i inspekcijski nadzor, tj. nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u odreĊenim oblastima. Inspekcijskim nadzorom ministarstva ostvaruju neposredan uvid u rad privrednih drušava, ustanova i drugih organizacija, u pogledu pridrţavanja zakona i propisa, izriĉu upravne mere i preduzimaju druge mere za koje su ovlašćeni. Naĉelna pitanja inspekcijskog nadzora ureĊena su Zakonom o drţavnoj upravi (‖Sl. Glasnik RS― br. 20/92) a specifiĉnosti pojedinih inspekcija ureĊene 11

Sociologija i pravo

odgovarajućim materijalnim propisima. Tako je za svaku oblast posebnim zakonom, obiĉno u zasebnoj glavi, ili odeljku Zakona, odreĊenim ĉlanovima detaljno regulisana nadleţnost i rad svake inspekcije posebno. Inspekcijski nadzor vrše ministarstva preko inspektora,odnosno drugih ovlašćenih lica u skladu sa zakonom. Inspektor obavlja neposredno inspekcijske poslove. Pojedini poslovi inspekcijskog nadzora zakonom mogu se poveriti organima opština, grada Beograda, gradova i autonomnih pokrajina. Inspektor ima pravo i duţnost da u vršenju inspekcijskog nadzora: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

pregleda opšte i pojedinaĉne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica, pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ureĊaje, predmete i robu, uzima uzorke robe i drugih predmeta radi analize, ekspertize i sl. , nareĊuje merenja koja obavlja druga struĉna organizacija, i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom odnosno uredbom.

Inspektori su samostalni u radu u granicama ovlašćenja utvrĊenih zakonom i drugim propisima i za svoj rad su liĉno odgovorni. Inspektor obaveštava ministra o pojavama bitnijeg narušavanja samostalnosti i nezakonitog uticaja na njegov rad. O svakom izvršenom inspekcijskom pregledu i radnjama inspektor sastavlja zapisnik, koji sadrţi nalaz stanja i predloţene, odnosno naloţene mere. Zapisnik se obavezno dostavlja privrednom društvu, odnosno ustanovi i drugoj organizaciji odnosno graĊaninu nad ĉijim je poslovanjem, odnosno postupanjem, izvršen uvid. Privredno društvo, ustanova i druga organizacija, odnosno graĊanin, obaveštavaju inspektora o preduzetim merama naloţenim u zapisniku. Inspektor u granicama moţe: 1. naloţiti rešenjem izvršenje mera i radnji uz odreĊivanje za to potrebnog roka, 2. izreći mandatnu kaznu, 3. podneti prijavu nadleţnom organu za uĉinjeno kriviĉno delo ili privredni prestup i podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, 4. izdati privremena nareĊenja, odnosno zabrane u skladu sa zakonom, 5. doneti mere obezbeĊenja u sluĉaju opasnosti za ţivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese, 6. obavestiti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleţan, 7. pokrenuti inicijativu kod ovlašćenog organa za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta organa ili 12

Sociologija i pravo

organizacije koja vrši poslove drţavne uprave, odnosno za obustavljanje od izvršenja opšteg akta privrednog društva, ustanove i druge organizacije ako nisu u skladu sa Ustavom i zakonom i 8. preduzimati druge mere i radnje za koje je zakonom i drugim propisom ovlašćen. Inspektor u vršenju poslova nadzora saraĊuje sa drugim inspektorima, pravosudnim organima, prekršajnim organima i drugim zainteresovanim organima i organizacijama. Ako inspektor oceni da je povredom propisa uĉinjeno kriviĉno delo, privredni prestup, prekršaj ili povreda radne duţnosti nad ĉijom primenom vrši nadzor, duţan je da bez odlaganja podnese prijavu za uĉinjeno kriviĉno delo ili privredni prestup, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i zahtev za utvrĊivanje odgovornosti zbog povrede radne duţnosti. Inspektor je duţan da ĉuva, kao sluţbenu tajnu, podatke do kojih doĊe prilikom vršenja nadzora ili koje mu organi, organizacije i graĊani dostave u vršenju nadzora. Inspekcijske poslove moţe obavljati lice koje ima visoku struĉnu spremu odgovarajućeg smera, poloţen struĉni ispit za rad u organima uprave i najmanje tri godine radnog iskustva. Izuzetno, zakonom se moţe odrediti da pojedine manje sloţene poslove inspekcijskog nadzora obavljaju inspektori koji imaju višu struĉnu spremu. Inspektor mora imati legitimaciju prilikom vršenja nadzora, kojom dokazuje svojstvo inspektora.

1. 7. ODGOVORNOST ZA NESPROVOĐENJE ZAKONA U svakom organizovanom društvu postoje odreĊeni oblici odgovornosti koji se primenjuju prema onim subjektima (fiziĉkim i pravnim licima), koji se ne pridrţavaju utvrĊenih društvenih i pravnih normi ponašanja. Ĉak i u prvobitnoj zajednici ljudi su nalazili naĉina da privole na red one pojedince koji su pravili ekscese i nisu se ponašali u skladu sa uobiĉajenim normama. Dinamiĉan privredni rast zahteva sankcionisanje za nove znatno povećane opasnosti po ţivot i zdravlje ljudi. Opasnosti su naroĉito povećane od povreda, zagaĊenja, poţara i eksplozija, terorizma i sl. i to utoliko više, ukoliko ekspanziju i primenu savremene tehnike i tehnologije ne prate odgovarajuće mere zaštite. Mnogi odgovorni nisu na vreme shvatili da posledice ove vrste neminovno moraju da nastanu ako se uporedo sa uvoĊenjem nove tehnike i tehnologije ne preduzimaju adekvatne preventivne mere i aktivnosti. Prema tome, mnogi razlozi upućuju na zakljuĉak da je pitanje odgovornosti za sprovoĊenje propisa u sadašnjim uslovima jedno od kljuĉnih pitanja. Prema propisima postoje sledeći oblici odgovornosti:

13

Sociologija i pravo

1. 2. 3. 4.

odgovornost za kriviĉna dela, odgovornost za privredne prestupe, odgovornost za prekršaje i disciplinska i materijalna odgovornost 1. 7. 1. KRIVIĈNA ODGOVORNOST

Kriviĉna odgovornost je najteţi oblik odgovornosti za nesprovoĊenje propisa. Najteţi vidovi kršenja propisa, odnosno nesprovoĊenja mera predviĊenih propisima inkriminisani su kao posebna kriviĉna dela. Takva dela su utvrĊena Kriviĉnim zakonom. Ĉinjenica da je neko lice izvršilo kriviĉno delo sama po sebi nije dovoljna da bi se prema takvom licu mogla primeniti kazna. Da bi se to postiglo, prethodno se mora utvrditi kriviĉna odgovornost uĉinioca kriviĉnog dela. Postojanje kriviĉne odgovornosti predstavlja bitnu pretpostavku za primenu kriviĉnih sankcija. Danas je manje-više, prihvaćeno shvatanje da, kriviĉna odgovornost postoji onda, kada je uĉinilac kriviĉnog dela, u vreme izvršenja dela imao takva psihiĉka svojstva i takav psihiĉki odnos prema delu da mu se ono moţe staviti na teret. Uslov kriviĉne odgovornosti je uraĉunljivost i vinost. Kod utvrĊivanja kriviĉne odgovornosti mora se ustanoviti da li je odreĊeno lice u vremenu izvršenja kriviĉnog dela bilo uraĉunljivo. U proseku se moţe reći za svakog ĉoveka da je uraĉunljiv ukoliko mu mogućnost svesnog delovanja nije umanjena ili iskljuĉena usled psihiĉkih poremećaja. To znaĉi da se kao osnov uraĉunljivosti, mora uzimati psihiĉko stanje i mogućnost svesnog delovanja ĉoveka. Po našem zakonu kriviĉno je odgovoran uĉinilac koji je uraĉunljiv i koji je kriviĉno delo uĉinio sa umišlajem ili iz nehata. Nije uraĉunljiv, pa ni kriviĉno odgovoran uĉinilac, koji u vreme izvršenja kriviĉnog dela nije mogao shvatiti znaĉaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja.

1. 7. 2. ODGOVORNOST ZA PRIVREDNE PRESTUPE Privredni prestupi spadaju u domen kaznenog prava. Materija koja se odnosi na ove delikte ureĊena je Zakonom o privrednim prestupima. Privredni prestup je povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju koje je uĉinilo pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teţe posledice, i koja je propisom nadleţnog organa odreĊena kao privredni prestup. 14

Sociologija i pravo

Povreda pravila privrednog i finansijskog poslovanja nije privredni prestup, ako je ta povreda malog znaĉaja i nije prouzrokovala štetne posledice ili je prouzrokovala neznatne posledice. Drţavna zajednica SCG i drţave ĉlanice u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, zakonima, uredbama itd. na osnovu zakona, odreĊuju privredne prestupe. Ti propisi moraju da sadrţe obeleţje privrednog prestupa i kaznu koja se za odreĊeni privredni prestup moţe da izriĉe. Za privredni prestup odgovara: 1. pravno lice i 2. odgovorno lice u pravnom licu. Svojstvo pravnog lica imaju: privredna društva, javna predzeća i ustanove kao što su: univerziteti, fakulteti, škole, bolnice i druge organizacije i zajednice. Odgovornim licem smatra se lice kome je poveren odreĊen krug poslova u oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu, odnosno u organu. Za privredni prestup mogu se propisati i izreći tri vrste sankcija: 1. kazne(novĉane) 2. uslovna osuda 3. zaštitne mere. Zastarelost gonjenja i zastarelost izvršenja kazne za privredne prestupe nastaje kad proteknu tri godine od dana izvršenog prestupa, odnosno od dana pravosnaţnosti presude, ako ne doĊe do prekida zastarelosti. Postupak za privredne prestupe pred sudom pokreće javni tuţilac ili oštećeni ako je podneo odštetni imovinsko-pravni zahtev. Za nepridrţavanje na primer, odredbi iz Zakona o zaštiti ţivotne sredine, propisan je veći broj privrednih prestupa i odgovarajućih kazni.

1. 7. 3. ODGOVORNOST ZA PREKRŠAJE Prekršaj je protivpravna skrivljeno izvršena radnja koja je propisom nadleţnog organa odreĊena kao prekršaj. Nema prekršaja u koliko je iskljuĉena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna obeleţja prekršaja. Materija iz oblasti prekršaja, ueĊena je posebnim zakonima iz svake oblasti. Prekršaji se predviĊaju mnogim zakonima i drugim propisima. Iz te 15

Sociologija i pravo

ĉinjenice, moţe se izvesti zakljuĉak da su prekršaji znatno brojniji od kriviĉnih dela je u tome što su oni manjeg stepena društvene opasnotsi i što nisu usmereni protiv osnovnih vrednosti društva. Prekršaj kao i kriviĉno delo moţe biti izvršen ĉinjenjem tj. preduzimanjem neke radnje koja je zabranjena i koja je propisana kao prekršaj. Prekršaj je izvršen neĉinjenjem ako je uĉinilac propustio da izvrši radnju koju je bio duţan da izvrši. U pogledu mogućnosti izricanja sankcija, zakon predviĊa da se za prekršaje moţe propisivati novĉana kazna ili kazna zatvora. MeĊutim, predviĊena je i mogućnost alternativnog propisivanja novĉane kazne i kazne zatvora (zatvor ili novĉana kazna). Za prekršaje pravnih lica i odgovornih lica, moţe se propisati samo novĉana kazna. PredviĊena je mogućnost da se umesto propisane novĉane kazne ili kazne zatvora, uĉiniocu prekršaja izrekne opomena. Opomena nije kazna već specifiĉna mera. Kazna zatvora moţe se propisati samo zakonom, a ne moţe biti prpoisana u trajanju kraćem od jednog dana, ni duţe od 30 dana. Za teţe prekršaje kojima se ugroţava ţivot ili zdravlje ljudi ili zbog kojih mogu nastati druge štetne posledice, moţe se propisati kazna zatvora i do 60 dana. Prekršajna kazna se moţe propisati za: 1. fiziĉko lice, 2. pravno lice 3. odgovorno lice u pravnom licu Prekršajni postupak vode, prema sada još vaţećem zakonu, organi za prekršaje (sudija za prekršaje) a od januara 2007. godine, prekršajni sudovi. 1. 7. 4. DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST Zakon o radu nizom svojih odredbi, ureĊuje pitanja vezana za odgovornost zaposlenih u vršenju radnih obaveza. Odgovornost moţe biti dvojaka: disciplinska i materijalna, što zavisi od prirode povrede i što se mora u svakom konkretnom sluĉaju utvrditi. Opštim aktom odnosno kolektivnim ugovorom utvrĊuju se povrede radne obaveze odnosno kršenje radne discipline. Otkaz se moţe dati ako postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni ne ostvaruje rezultatae rada, odnosno ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ako zaposleni svojom krivicom uĉini povredu radne obaveze utvrĊene opštim aktom ili ugovorom o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, 16

Sociologija i pravo

ako zaposleni uĉini kriviĉno delo na radu ili u vez sa radom, ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa, ako zaposleni odbije zakljuĉenje aneksa ugovora o radu, ako usled tehnoloških ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreĊenog posla ili doĊe do smanjenja obima posla. Postupak u sluĉaju odkaza kao i ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih, detaljno su ragulisani Zakonom o radu. Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepaţnje prouzrokuje štetu poslodavcu, duţan je da tu štetu nadoknadi. Svaki zaposleni odgovara za deo štete koji je prouzrokovao, ako se to moţe utvrditi. U protivnom, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i duţni su da tu štetu naknade u jednakim delovima. Opštim aktom se utvrĊuje naĉin i druga pitanja naknade štete. Šire o naknadi štete govori se u sledećem poglavlju. -

1. 8. PRAVNA ZAŠTITA I NAKNADA ŠTETE Bitna komponenta ostvarivanja svakog prava je pravna zaštita. Pravna zaštita ostvarivanja odreĊenog prava, uslovljena je pravnom prirodom odnosa koji se štite. Ti odnosi prema vrsti posla mogu biti: usluge, ĉinidbe ili propuštanja, mogu biti imovinskog karaktera (naknade za izvršenu uslugu, odreĊena stvarna prava, naknada štete itd.),radno-pravnog karaktera (prava iz radnog odnosa, prava iz zaštite na radu i druga prava iz rada), poslovnog karaktera (razna akta poslovanja: informacije, izveštaji i dr.) i upravnopravnog karaktera u vršenju upravnog nadzora i vršenja javnih ovlašćenja (donošenje rešenja inspekcija, akata od šireg društvenog interesa i odluĉivanje u pojedinaĉnim stvarima o pravima i interesima). Ustvari svaka poreba izraţena kao poseban interes i podignuta na rang prava realizuje se na osnovu zakona i drugih propisa nizom subjektivnih zahteva za ostvarivanjem nekog konkretnog prava. Svako od tih konkretnih prava ima svoj naĉin i sredstva pravne zaštite, tj. postoji zakonom i drugim propisima odreĊen postupak zaštite (imovinski, kriviĉni, upravni, radno-pravni), propisana pravna sredstva (zahtevi, ţalbe, tuţbe, prijave) i odreĊeni organi zaštite (sudovi, javna tuţilaštva, pravobranilac itd.). Detaljno razmatranje zaštite svih ovih odnosa, zahtevalo bi s obzirom na vrstu tih odnosa, njihov broj, razliĉite sisteme pravne zaštite, tj. sredstva, postupak i mnogobrojne organe zaštite, poseban tretman i izlazilo bi iz okvira ovog predmeta. O zakonitosti konaĉnih pojedinaĉnih akata, kojima drţavni organi rešavaju o pravima ili obavezama i odluĉuju u pojedinaĉnim stvarima o pravima 17

Sociologija i pravo

i interesima, odluĉuje sud u upravnom sporu, ako za odreĊenu stvar nije zakonom predviĊena druga sudska zaštita. Samo zakonom moţe se izuzetno, u odreĊenim vrstama upravnih stvari, iskljuĉiti upravni spor, odnosno predvideti druga sudska zaštita. 1. 8. 1. OSNOVI ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU Osnovna postavka o šteti koja proistiĉe na osnovu odredbi Zakona o obligacionim odnosima je: ko drugome prouzrokuje štetu, duţan je da je naknadi, ukoliko ne dokaţe da je šteta nastala bez njegove krivice. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiĉe povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu. Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluĉajevima predviĊenim zakonom. Šteta je umanjenje neĉije imovine (obiĉna šteta) i spreĉavanje povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fiziĉkog ili psihiĉkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Svako moţe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili odreĊenom broju lica, kao i da se uzdrţi od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemirenja ili štete ne moţe spreĉiti odgovarajućim merama. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za spreĉavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak drţaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uĉini. Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadleţnog organa, moţe se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za nastajanje štete ili za njeno smanjenje. Smatra se da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepaţnjom.

1. 8. 2. ODGOVORNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA I DRUGIH PRAVNIH LICA Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara privrednom društvu u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaţe da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od zaposlenog ako je štetu prouzrokovao namerno. Ovakvim

18

Sociologija i pravo

naĉinima naknade štete ne dira se u pravila o odgovornosti za štetu od opasnih stvari odgovara bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost). Navedeni stavovi primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koju zaposleni koji kod njih rade, prouzrokuju u radu ili u vezi sa radom. Lice koje je oštećeniku naknadilo štetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaţnjom, ima pravo od tog zposlenog zahtevati naknadu plaćenog iznosa. To pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete. Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Ako za odreĊeni sluĉaj nije što drugo u zakonu odreĊeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je štetu skrivilo namerno ili krajnjom nepaţnjom. To pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete. Šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiĉe od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaţe da one nisu uzrok štete. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sliĉnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. 1. 8. 3. NAKNADA ŠTETE Odgovorno lice duţno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice duţno je za ostatak štete dati naknadu u novcu. Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nuţno da to uĉini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluĉaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja. Obaveza naknade štete smata se dospelom od trenutka nastanka štete. U sluĉaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se odreĊuje po pravilu, u obliku novĉane rente, doţivotno ili za odreĊeno vreme. Novĉana renta dosuĊena na ime naknade štete plaća se meseĉno unapred, ako sud ne odredi nešto drugo. Oštećenik ima pravo kako na naknadu obiĉne štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Visina naknade štete odreĊuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev sluĉaja kad zakon nareĊuje što drugo. Sud će uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastale posle prouzrokovanja štete, dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se 19

Sociologija i pravo

oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Ko prouzrokuje neĉiju smrt, duţan je naknaditi uobiĉajene troškove njegove sahrane. On je duţan naknaditi i troškove njegovog leĉenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa leĉenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, duţan je naknaditi mu troškove oko leĉenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme leĉenja. Ako povreĊeni zbog potpune ili delimiĉne nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice duţno je plaćati povreĊenom odreĊenu novĉanu rentu, kao naknadu za tu štetu. Za pretrpljene fiziĉke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja ţivotne aktivnosti, naruţenosti, povrede ugleda, ĉasti, slobode ili prava liĉnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako naĊe da okolnosti sluĉaja, a naroĉito jaĉina bolova i staha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi praviĉnu novĉanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Prilikom odluĉivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi raĉuna o znaĉaju povreĊenog dobra i cilju kome sluţi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje teţnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Za štetu koju je više lica prouzrokovalo zajedno, svi uĉesnici odgovaraju solidarno. Podstrekaĉ i pomagaĉ, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima. Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu štetu i lica koja su je prouzrokovala radeći nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj šteti. Kad je nesumnjivo da je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više odreĊenih lica koja se na neki naĉin meĊusobno povezana, a ne moţe se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno.

20

Sociologija i pravo

2. OSNOVNA PITANJA RADNOG I POSLOVNOG PRAVA 2. 1. POJAM RADNOG PRAVA Radno pravo je jedna od vaţnijih grana prava. Kao i svako pravo ono reguliše odreĊene društvene odnose, te je kao takvo – društvena nauka. No društvene odnose, kao odnose meĊu ljudima prouĉavaju i druge društvene nauke kao što su sociologija, politiĉka ekonomija, psihologija itd, te nije dovoljno reći da radno pravo spada samo u društvene nauke. Radno pravo prouĉava društvene odnose koji su pravom regulisani, te ono spada u pravne nauke. Razlika izmeĊu pravne i društvene nauke je u pogledu društvenih odnosa gde u pravnoj nauci su ti odnosi zaštićeni pravnom normom, odnosno sankcijom, kao delom te norme (pravnu normu saĉinjavaju dispozicija i sankcija). No pravne nauke izuĉavaju i druge društvene odnose (ustavne, upravne, imovinske, kriviĉne, itd.), te je potrebno bliţe definisati koji su to odnosi koje radno pravo prouĉava. Radno pravo prouĉava pre svega društvene odnose koji se javljaju meĊu ljudima i drugim subjektima (organizacije, drţava, organi itd.) u radu i povodom rada. Znaĉi rad i društveni odnosi koji se javljaju povodom njega je graniĉni kriterijum koji razlijkuje ove odnose od drugih društvenih odnosa, a pravna norma radnog zakonodavstva razlikuje ovu granu prava od drugih. Pri ovakom odreĊenju radnog prava kao odnosa u radu i povodom rada, rad treba shvatiti kao svesnu, svrsishodnu društvenu delatnost ĉoveka. Elelmenti rada su prema tome: da je to svesna delatnost - to znaĉi da razlikujemo rad ĉoveka od instikta ţivotinje, da je uslovljen odreĊnom svrhom - što ukazuje na odreĊenu potrebu korisnosti i njegovog cilja, da je društven - znaĉi da se moţe obavljati samo u društvu, povezan radom sa ostalim jedinkama te da ga društvo priznaje u okviru društvene podele rada kao društveno priznat rad. Prema tome, rad je osnovna pretpostavka ljudi i svake zajednice – društva, te je zbog toga regulisanje pitanja rada i odnosa u radu osnovno pitanje svake zajednice, a radno pravo, koje te odnose ureĊuje i obezbeĊuje (sankcioniše), spada u osnovne i najvaţnije grane prava. Pri tome, predmet i 21

Sociologija i pravo

sadrţina tj. pitanja koja ova grana prouĉava su razliĉita od opštih pitanja i principa, kao što su: sloboda rada, pravo na rad, sloboda izbora zanimanja itd, pa preko pitanja uslova rada, ureĊivanja odnosa u radu, zaštita na radu itd, do samog izvršenja rada, kao što su novĉane nagrade, odreĊenih odmora i odsustva itd. do prestanka rada. No to su pitanja koja zahtevaju detaljnu i posebnu razradu.

2. 2. PREDMET, SADRŢINA I METOD RADNOG PRAVA Svaka nauka ima svoj odreĊeni predmet izuĉavanja, koji se razlikuje od drugih nauka. Predmet radnog prava su radni odnosi. Istorijski gledano, predmet radnog prava bili su najamni radni odnosi, pri ĉemu je jedna strana nudila samo svoj goli rad, a druga davala odreĊenu najamninu pri ĉemu su se ti odnosi manje ili više iscrpljivali samo oko ovih pitanja. Najamni radni odnosi u kapitalizmu bili su zasnovani i zaštićeni pravom kao izrazom volje vladajuće klase pretvorene u zakon. Iza tog prava, kao uostalom i iza svakog drugog prava (jer pravo je klasna tvorevina), stajali su i stoje odreĊeni ekonomski interesi. Ti interesi su profit, a društveno ekonomski odnosi su najamni eksploatatorski. Zbog toga i radni odnosi u kapitalizmu ne mogu biti drugaĉiji nego eksplotatorski i najamni, a pravni izraz tih odnosa je ugovor o najmu ili ugovor o radu. Taj ugovor o najmu ili radu je pravna veza izmeĊu radnika i poslodavca. Uslove rada diktira poslodavac pošto ima sva prava koja proizilaze iz vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Razvojem društveno ekonomskih odnosa, razviljali su se nuţno i odnosi u radu, pre svega kao posledica istorijskog progresa, ali i kao posledica socijalnih revolucija. Pobedom socijalizma i njegovim nastajanjem, kao svetskog procesa, bitno se menjaju i odnosi u sferi rada i radnih odnosa. To se dogaĊa pre svega kroz izmenu nosioca svojine nad sredstvima za proizvodnju, ukidanjem eksploatacije, i nuţno podruštvljavanjem radnih odnosa na bazi slobodno izraţene volje radnika da udruţi rad sa drugim radnicima i da sa njima ravnopravno i meĊusobno ureĊuje odnose u radu. U administrativno-drţavnom socijalizmu (kod nas 1946-1950. godina), to je odnos izmeĊu radnika i socijalistiĉke drţave ili preduzeća, ustanove, zadruge, ili drugog oblika drţave, kao što je u suštini takoĊe najamni odnos, ali na većem stupnju poštovanja radnika nego do tad. Prema tome radni odnosi kao najširi pojam razliĉitih društvenih odnosa regulisani pravom, koji se javljaju u radu i povodom rada, su osnovni predmet radnog prava. U savremenim uslovima taj predmet se proširuje sa drugim principima i institutima u vezi organizacije rada, uslova rada, itd. Od predmeta radnog prava kao nauĉne discipline, treba razlikovati njegovu sadrţinu. Dok je predmet opšti, sadrţina se javlja kao konkretizacija predmeta prouĉavanja i predstvalja skup znanja o predmetu prouĉavanja. Zbog 22

Sociologija i pravo

toga je sadrţina uvek drugaĉija od predmeta i razlikuje se u svakom istorijskom razdobju. Predmet je uvek dat i odreĊen (radni odnos) te je kao takav konstantan i stabilna kategorija. Sadrţina je fleksibilna i dinamiĉna zavisno od uslova i pojedinih istorijskih perioda u kojima se regulišu razliĉita pitanja kao sadrţina radnog odnosa. Na poĉetku su to bila pitanja izvršenja rada (radno vreme i radna disciplina) sa jedne strane, a sa druge novĉana nagrada, da bi se kasnije taj krug sve više širio i danas obuhvatio i pitanja sindikalnog organizovanja, ureĊivanja radnog odnosa, socijalnog osiguranja, itd. Prema tome danas sadrţinu radnog prava ĉine sva pitanja konkretizacije radnih odnosa, kao što su pitanja prijema radnika na rad, izvršenja rada, naknade za rad, zaštita radnika na radu, pojedinaĉna prava, profesionalno usavršavanje, zapošljavanja, socijalnog osiguranja, sindikalnog organizovanja, pitanja regulisanja odnosno normiranja, itd. U pogledu metoda radnog prava razlikujemo opšti metod i posebne, ili konkretne metode. Reĉ metod potiĉe inaĉe od grĉke reĉi „metodus― što znaĉi najkraći, najbliţi put do istine. Opšti metod zavisi od idejno-teoretskog pogleda na svet, ideoliškog pravca pojedinog autora i sl. U tom smislu razlikujemo dva osnovna opšta metoda: idealistiĉki i materijalistiĉki. Opšti metod autora koji prihvataju istorijski materijalizam, je dijalektiĉki materjalizam, kao opšti metod saznanja razvoja sveta (društva, prirode, i ljudskog mišljenja). Pri ovom metodu sluţimo se priznatim principima razvojnosti, jedinstva i borbe suprotnosti, negacija-negacije, prelaz kvantiteta u kvalitet itd. Što se tiĉe konkretnih metoda kojima se sluţi radno pravo, oni su identiĉni i za druge grane prava. To su već poznati metodi, kao što su : istorijski metod, komparativni metod, statistiĉki dokaz, analiza sadrţaja itd. Svaki od ovih konkretnih pojedinaĉnih metoda ima svoje principe, naĉine korišćenja itd, a zavisno od potrebe i cilja. Upotrebljava se pojedinaĉno ili kombinovano.

2. 3. DEFINICIJE, ZNAĈAJ I NAZIV RADNOG PRAVA Definicije radnog prava se meĊusobno razlikuju zavisno od predmeta i sadrţine radnog prava, odnosno društveno-politiĉkih odnosa i stava pojedinih autora. Na osnovu iznetog postoje razliĉite definicije. Definicije radnog prava u burţoaskoj teoriji polaze od suštine radnih odnosa, a to je da su oni najamni i eksploatatori, ali se ta njihova suština prikriva principima slobode individualnosti i nemešanjem drţave u privatni odnos radnika i poslodavca. Postoje više razliĉitih definicija, a karakteristiĉne su one u nemaĉkom i francuskom pravcu. Sovjetske definicije polazile su od drţavne svojine i karaktera radnih odnosa u drţavnim i zadruţnim preduzećima i

23

Sociologija i pravo

ustanovama, i definišu se kao skup pravnih normi po pitanju rada koje reguliše drţava. Definicije radnog prava u našem ranijem pravnom sistemu polazile su od društvenog karaktera rada nad sredstvima u drţavnoj svojini, samoupravljanja, a sada definišu radne odnose kao granu pravnog sistema koja sadrţi pravne norme o osnovnim naĉelima i organizaciji rada, o sistemu prava i duţnosti i odgovornosti, zaštiti prava i institutima u vezi sa radom i radnim odnosima, odnosno radno pravo predstavlja teorijsko-nauĉnu disciplinu koja izuĉava radno-pravne odnose. Radno pravo je jedno od najznaĉajnijih grana prava, a taj znaĉaj proizilazi iz znaĉaja koje rad ima u društvu. U kapitalizmu radno pravo predstavlja kompromis, iznuĊeno zakonodavstavo. U socijalizmu radno pravo je izraz volje radniĉke klase i radnih ljudi, gde je osnovno merilo društveno-ekonomski poloţaj pojedinca u ukupnim društvenim odnosima. Na osnovu rada se stiĉu sva osnovna prava, a radnik ravnopravno i samostalno sa drugim radnicima ureĊuje sva meĊusobna pitanja u pogledu rada i radnih odnosa. Polaznu osnovu u ovome ĉini poloţaj ĉoveka u udruţenom radu, koji se zasniva na slobodnom udruţenom radu, sa sredstvima za proizvodnju u društvenoj svojini i samoupravljanju radnika u proizvodnji i raspodeli društvenog proizvoda. Sada je to pravni odnos zaposlenog i poslodavca utvrĊen Zakonom, podzakonskim aktima, kolektivnim ugovorima odnosno opštim aktom i ugovorom o radu. Iz ovog znaĉaja radnog prava proizilaze i njegove karakteristike koje se mogu podeliti na opšte i posebne. Opšte karakteristike potiĉu iz karaktera proizvodnih odnosa, odnosno svojine na sredstvima za proizvodnju i politiĉkog sistema odnosno upravljanja i odluĉivanja. Posebne karakteristike su jedinstvenost i konkretnost. Za ovu granu prava postoje razliĉiti nazivi. Ustvari, istorijski gledano, ova grana prava razvojem industrije i društva, društevnim podelama rada itd, je menjala i svoj naziv. Najraniji naziv za ovu granu prava je bio industrijsko pravo, ili zakonodavstvo a odnosio se na radnike zaposlene u industriji. Ovaj termin je bio veoma uzak, te se kasnije proširivao sa drugim nazivima, kao što su trgovačko pravo, činovničko pravo, radničko pravo, socijalno pravo, sindikalno pravo, pravo udruženog rada, itd. No, svi navedeni nazivi su vrlo uski ili preširoki, tako da najbolje odgovara naziv radno pravo ili radno zakonodavstvo. Ovaj termin je danas prihvaćen u većini zemalja, bez obzira što neke i dalje imaju podelu na pojedine kategorije zaposlenih i posebne propise za te kategorije. Termin radno pravo prihvaćen je kao najadekvatniji i u medjunarodnoj organizaciji rada i u našoj zemlji, bez obzira što je ovaj termin za naš pojam radnih odnosa moţda preuzak. U našoj terminologiji spominjao se i termin pravo udruženog rada i pravo iz medjusobnih odnosa radnika u udruženom radu, i sl. 24

Sociologija i pravo

2. 4. MESTO RADNOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU I ODNOS RADNOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA PRAVA Mesto radnog prava u ukupnom sistemu prava istorijski je bilo razliĉito u pojedinim fazama razvitka društva, a i u pojedinim zemljama. U poĉetnoj fazi, osnovni odnosi u radu su regulisani ugovorom o najmu, i kao takvi pripadali su graĊansko-civilnom pravu. Kasnije, a i danas polazeći od slobode volje u ugovaranju radno-pravnih odnosa, mnogi autori i kriteriji i dalje ukazuju o pripadanju ove grane prava privatnom pravu. Zastupnici stavova da ova grana pripada domenu javnog prava, obrazlaţu ovo ulogom drţavnog prava i drţave, koja se istorijski sve više mešala u ove odnose i danas reguliše u većini sva pitanja radno-pravnog karaktera. Kompromisna teorija polazi od ĉinjenice da se pojedina pitanja regulišu javnim, a neka privatnim pravom. Autonomna shvatanja smatraju da je radno pravo samostalna grana prava, te kao takva ne zavisi ni od javnog ni od civilnog prava. Zastupnici stavova o jedinstvu prava, radno pravo objašnjavaju delom tog jedinstvenog prava, polazeći od nastanka i suštine prava. Pravo je klasna tvorevina – volja vladajuće klase pretvorena u zakon, te ta volja ne moţe biti razliĉita već samo jedinstvena. Ne mogu se prava i osnovni interesi ljudi deliti na sveru privatnog i sveru javnog, nego su oni sastavni deo jedintvenog procesa – jedinstva vlasti i upravljanja. Radno pravo predstavlja samostalnu granu prava ali je deo ukupnog pravnog sistema i uopšte prava, te kao takvo ima bliţu, ili širu vezu i sa ostalim granama prava. Veza radnog prava je naroĉito izraţena sa ustavnim pravom, graĊanskim pravom, upravnim pravom, kriviĉnim pravom i privrednim pravom. Veza i odnos radnog prava sa ustavnim pravom ogleda se u smislu što Ustav utvrĊuje pored osnova društveno-ekonomskog i politiĉkog sistema, odnosa svojine i upravljanja, i osnovne principe i naĉela radnog prava, kao što su pravo na rad, sloboda rada, pravo na ograniĉeno radno vreme, na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, pravo na materijalno obezbeĊenje, pravo na zaštitu omladine i ţena, pravo na socijalno osiguranje, itd. Ove principe radno pravo dalje razradjuje. Odnos radnog prava prema grajanskom pravu zasniva se na ĉinjenici da je radno pravo bilo sastavni deo graĊanskog, tj. da se ugovor o radu smatrao obligaciono-pravnim odnosom. Danas, radno pravo prihvata znaĉajna naĉela graĊanskog prava, naroĉito u pogledu odgovornosti za štetu, nesreće na radu, materijalne odgovornosti itd. Odnos i veza sa upravnim pravom, ogleda se u tome što se deo radnog prava – socijalno osiguranje, odnosno prava koja proizilaze iz socijalnog osiguranja ostvaruju posredstvom upravnog postupka i upravnog spora, a što je sastavni deo upravnog prava.

25

Sociologija i pravo

Odnos radnog prava prema krivičnom pravu, ogleda se u tome što kiviĉno pravo utvrĊuje odreĊena kriviĉna dela u vezi sa radnim odnosima, odreĊena naĉela i kriviĉni postupak. U sluĉaju disciplinske odgovornosti zaposlenog primenju i odredbe kriviĉnog prava i procesnog prava. Radno pravo ima dodirnih taĉaka i sa kriviĉnim materijalnim i kriviĉnim procesnim pravo. Veza sa kriviĉnim materijalnim pravom se ogleda u tome što krviĉno pravo inkriminiše odreĊena kriviĉna dela u vezi sa radom. Odnos radnog prava i privrednog prava proistiĉe i iz pitanja koja reguliše privredno pravo, a to su odredjena statusna pitanja (osnivanje pripajanje, spajanje i prestanak), kao i pitanja vezana za poslovanje, odnosno sticanje i raspodelu, iz kojih proistiĉu i odredjena prava na zarade, naknade i druga primanja iz radnog odnosa.

2. 5. DRUŠTVENO–RADNI ODNOS I RADNO-PRAVNI RADNI ODNOS Nauka o radnom pravu poznaje dva pojma radnog odnosa: a) društveno-radni odnos b) radno-pravni odnos Iako su ova dva pojma meĊusobno povezana i uslovljena, moţe se ipak reći da se pojam društveno-radnog odnosa izvodi iz društveno-ekonomskog sistema, a pojam radno-pravnog odnosa iz pozitivno-pravnog sistema. Radno pravo reguliše odreĊene društvene odnose. Ti odnosi su društveno-radni odnosi. Društveno-radni odnos je odnos koji nastaje izmeĊu ljudi u procesu rada. Pošto svaka proizvodnja predstavlja odredjeni oblik svojine, to karakter društveno - pravnih odnosa zavisi od svojine sredstava za proizvodnju. Istorijski gledano smo imali razliĉite društveno-radne odnose, zavisno od društveno-ekonomske formacije (robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam, socijalizam). Radno-pravni pojam obuhvata radne odnose u procesu rada iz kojih nastaju prava i obaveze, a koja su ureĊena i obezbeĊena popisima. Bitne elemente radnog odnosa ĉini: 1. 2. 3. 4.

dobrovoljno stupanje na rad (iskljuĉuje prinudni rad), liĉna radno pravna veza (neprenosiva na druge), ukljuĉivanje u organizaciju (raspored na odreĊeno radno mesto), zarada (jednaka za isti rad kod poslodavca).

26

Sociologija i pravo

2. 6. IZVORI RADNOG PRAVA U postupku izuĉavanja radnog prava, znaĉajno mesto zauzima saznanje o izvorima prava, obzirom da oni ukazuju na nastanak i orijentaciju razvoja pojedinih instituta radnog prava. U teoriji prava izvori se dele na materijalne izvore prava (izvor prava u materijalnom smislu), gde ovaj termin oznaĉava društvene ĉinjenice iz kojih nastaje, „izvire― pravo, i formalne izvore (izvor prava u formalnom smislu), gde se oznaĉava opšti pravni akt, odnosno forma i sredstvo pomoću koga se izraţava materijalni izvor prava. Ova opšte prihvaćena podela na navedene izvore prava vaţi i za izvore radnog prava. Tako izvori radnog prava u materijalnom smislu predstavljaju društvene snage koje stvaraju pravo, a to je vladajuća klasa, odnosno demokratski izabrani predstavnici graĊana, njihova volja koja je putem sistema politiĉke sile pretvorena u pravo. Izvori radnog prava u formalnom smislu su pojedine norme koje stvaraju radno-pravne odnose i koje su zavisno od zemlje do zemlje vrlo razliĉite. Negde su one kodifikovane u oblike jednog pravnog akata, kao što su ustav, zakon, i dr, a negde su one razliĉite i mnogobrojne, kao što su zakoni, statuti, konvencije, sporazumi, meĊunarodni ugovori, sudske odluke, obiĉaju itd. No, da bi ovi akti bili izvori u formalnom smislu, moraju da postanu deo pravnog odnosno ustavnog sistema. Kod nas u Srbiji, izvori radnog prava u materijalnom smislu su postojeći realni društveni odnosi, koji se obezbeĊuju putem stvaranja odreĊenih pravnih, odnosno radno-pravnih normi. U formalnom smislu, izvore radnog prava ĉine mnogobrojni propisi. Oni se mogu klasifikovati i grupisati po više kriterijuma. Tako se mogu podeliti na : - domaće izvore radnog prava - međunarodne izvore Domaći izvori radnog prava mogu se grupisati u tri grupe: 1. normativni akti koje donosi drţava 2. kolektivni ugovori 3. opšti akti organizacija 1. U ovu grupu izvora spadali bi ustav i zakoni. Od zakona najvaţniji su: Zakon o radu, Zakoni o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu (o zaštiti na radu), kao i pojedini zakoni u oblasti socijalnog osiguranja (zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite, penzijskog invalidskog osiguranja, osiguranja za sluĉaj nezaposlenosti, deĉije, socijalne zaštite itd.). 2. Kolektivni ugovor je osnov za zakljuĉivanje ugovora o radu – zapošljavanju, kojim nastaje radni odnos. Kolektivni ugovori se obavezno zakljuĉuju u pismenoj formi od strane organizacije sindikata (kao predstavnika radnika) a sa druge strane odgovarajuća komora odnosno udruţenje poslodavaca (zanatlija, ugostitelja, i sl.). Kolektivnim ugovorom se na opšti naĉin utvrĊuju 27

Sociologija i pravo

prava i obaveze, odnosno minimalni uslovi(u pogledu liĉnog dohotka, visine naknada, uslova rada, pojedinih prava itd.) za zakljuĉivanje individualnih ugovora o radu, koji je obavezan za zasnivanje radnog odnosa. Kolektivni ugovori se dele na : opšte, posebne i kod poslodavca (pojedinaĉan). Ovaj izvor radnog prava je atipiĉan izvor, obzirom da ga jedino radno pravo poznaje kao izvor prava. 3. U ovu grupu spadali bi ugovor o osnivanju – odluka, statuti,pravilnici, poslovnici, odluke itd. U ovoj grupi najzanaĉajniji je ugovor o osnivanju koji je osnovni i konstitutivni akt organizacije, bez koga nema organizacije, a ni radnih odnosa. TakoĊe su bitni i pravilnik o radu, organizaciji i sistematizaciji poslova, o zaradama i naknadama i drugim primanjima, itd MeĊunarodni izvori prava su: meĊunarodne konvencije i preporuke, bilateralni meĊunarodni ugovori i odluke meĊunarodnih organizacija u oblasti rada i socijalnog osiguranja. Najpoznatije oragnizacije koje stvaraju ove izvore su : Organizacija Ujedinjenih nacija (OUN), Medjunarodna organizacija rada (MOR), kao i Evropska unija odnosno njeni organi. Ove organizacije imaju svoje organe koji donose meĊunarodna pravna akta, a koji postaju sastavni deo nacionalnog, domaćeg zakonodavstva, aktom o ratifikaciji, odnosno prihvatanju.

2. 7. POJAM I PREDMET POSLOVNOG PRAVA Pravo je sistem društvenih normi koje sankcioniše drţava, a imaju za cilj da odrţe dati društveni poredak. Društveni - zajedniĉki ţivot nije moguć bez pravila ponašanja, bez prava. A šta je pravo uopšte i šta saĉinjava pravo? Pravni subjekti: fiziĉka i pravna lica, Pravne institucije: sudovi, tuţilaštva, drţavni organi, Pravne knjige: udţbenici, monografije, zakoni, uredbe, Pravni principi: pravda, sloboda, jednakost, ĉast, moral, Pravni poslovi: ugovori, ponude, krediti, hipoteke , ili MeĊunarodno pravo: Ujedinjene Nacije, Evropska MeĊunarodni sud, Svetska banka i meĊunarodni propisi

Unija,

RoĊenjem dobijamo prvi pravni akt: izvod iz matiĉne knjige roĊenih (krštenicu). Majka ima pravo na besplatan poroĊaj, pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa posla radi nege deteta, (ako je zaposlena) i dr. Tokom ţivota, ĉovek kao fiziĉko lice, postaje nosilac raznih prava i obaveza: stiĉe imovinu, raspolaţe, koristi je, zakljuĉuje razliĉite pravne poslove, stiĉe pravo na obrazovanje, na zdravstvenu zaštitu, zapošljava se, osniva preduzeća. 28

Sociologija i pravo

No i pre roĊenja fetus moţe biti nosilac odreĊenih prava, moţe mu se zaveštati odreĊena imovina, odnosno moţe biti naslednik, naravno, ako se dete ţivo rodi. Pravni subjektivitet stiĉe se roĊenjem, a poslovna i delikatna sposobnost punoletstvom, uz odreĊene izuzetke (opšti uslov zaposlenja je navršenih 15 godina ţivota, a postoji i odgovornost maloletnog lica). Svakodnevnim ulaskom u prodavnicu i kupovinom, zakljuĉujemo mnogobrojne kupoprodajne ugovore. Voţnjom autobusom, odnosno kupovinom karte, zakljuĉujemo ugovor o prevozu i ujedno i ugovor o osiguranju u sluĉaju saobraćajne nezgode, povrede i sl. Ako ne kupimo kartu, besprvno se vozimo i ĉinimo prekršaj, itd. Znaĉi naš ţivot: roĊenje, trajanje i smrt, pa i posle smrti, usko su vezani i oslanjaju se na pravo i na pravne propise Poslovne aktivnosti: osnivanje privrednih društava, registracija, delatnost, statusne promene, prestanak, steĉaj, kao i razne vrste poslovanja, osiguranja itd. se tkoĊe vrše u skladu sa pravom. Prema tome, pravo je neophodno i na pravu se zasniva ukupan ţivot i poslovna aktivnost. Drţava kao pravno - politiĉka organizacija sa monopolom fiziĉke prinude, zasniva se na pravnim aktima, ona i njeni organi, stvaraju pravne norme, staraju se o izvršenju i zaštiti pravnog poretka (kaţnjavaju prekršioce). To je zakonodavna, izvršna i sudska vlast. GraĊani – drţavljani su nosioci najviše – suverene i sveukupne vlasti u drţavi. Ĉoveku i graĊaninu su zajamĉena liĉna, politiĉka, nacionalna, ekonomska, socijalna, kulturna i druga prava. Sve je slobodno što ustavom i zakonom nije zabranjeno. Demokratska drţava zasniva se na ovim slobodama, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi. To su osnovna politiĉka prava i slobode graĊana koja uspostavlja najviši pravni akt drţave, a to je Ustav, Povelja, Konstitucija. Naravno u savremenom svetu graĊani i drţave ne ţive izolovano, bez meĊusobne povezanosti i uticaja drugih drţava i meĊunarodne zajednice u celini. U tim odnosima postoji meĊusobna saradnja drţava koja se zasniva na ravnopravnosti i meĊusobnom uvaţavanju, ali i na primeni meĊunarodnih normi i prava. Drţave meĊusobno zakljuĉuju razne bilatelarne i multiliteralne ugovore, a mnoge meĊunarodne organizacije i organi donose meĊunarodna pravna akta, kao što su: povelje, konvencije, pakti, statuti, deklaracije itd. Ovu granu prava prouĉava meĊunarodno pravo (javno i privatno), a meĊunarodni princip koji je prihvatila i Povelja Drţavne zajednice Srbija i Crna Gora je, da se utvrĊuje primat meĊunarodnog prava nad domaćim, odnosno da: "ratifikovani meĊunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila meĊunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom drţava ĉlanica" (ĉl. 16 Povelje)

29

Sociologija i pravo

Sva ova i mnoga druga pitanja ureĊuju razne grane prava, meĊu kojima su osnovne i najvaţnije: Ustavno pravo, Upravno pravo, GraĊansko pravo, Radno pravo, Poslovno pravo, Kriviĉno pravo i MeĊunarodno pravo.

2. 8. ZNAĈAJ POSLOVNOG PRAVA Poslovno pravo je relativno nova, samostalna grana prava, koja prouĉava pravni status poslovnih subjekata (organizaiju, delatnost, upravljanje), njihove meĊusobne poslovne odnose i odnose prema drţavi, kao i druge odnose koji nastaju sa tim u vezi. U drugoj polovini dvadesetog veka naglim razvojem nauke uvedene su nove tehnologije, povećana je i unapreĊena proizvodnja, razvila se meĊunarodna trgovina, uspostavlja se upravljanje putem informacionih sistema, itd. Mnoge nove potrebe i otvorena pitanja u raznim oblastima društvenog ţivota, zahtevaju i odgovarajuću pravnu regulativu, te nastaju nove pravne discipline kao što su: ekološko pravo, medicinsko pravo, poslovno pravo, pravo industrijske svojine, pravo osiguranja, bankarsko pravo, berzansko pravo i dr. , kao speijalistiĉke grane poslovnog prava. Našu zemlju i zemlje u okruţenju, karakteriše istovremeno i prilagoĊavanje odnosno prelazak iz ranijih sistema u drugi. Proces tranzicije prati paralelno i proces globalizacije i integracije na politiĉkom i ekonomskom planu, a istovremeno i unifikacije prava, donošenjem novih zakona i usaglašavanjem propisa sa pravom Evropske unije. U Srbiji i Crnoj Gori u toku su takoĊe i procesi svojinskih promena, privatizacije, preduzetništva, i nastanak novih politiĉkih odnosa. Svi ti odnosi mogu da nastaju, menjaju se i razvijaju, samo na osnovu propisa, na pravno zasnovan i zakonit naĉin. Pravna drţava i efikasan pravni sistem, postaju tako merilo savremene demokratske drţave, uspešnog poslovanja i uspešnog menadţmenta. Prema tome poslovno pravo predstavlja ukupno posmatrano zbir: Osnovnih teorijskih znanja o pravu (njegovom nastanku, karakteristikama i razvoju) i ujedno i sistem odabranih najbitnijih pozitivno - pravnih normi u funkiji uspešnog menadţmenta.

30

Sociologija i pravo

2. 9. PREDMET, SADRŢINA I METOD POSLOVNOG PRAVA Svaka nastavno - nauĉna disciplina ima svoj predmet, sadrţinu i metod izuĉavanja. Predmet poslovnog prava su odreĊeni pravni pojmovi i pravni odnosi u poslovanju, koji su mnogobrojni i raznovrsni, te ih reguliše veći broj pravnih grana, i to: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Uvod u pravo, odnosno osnovni pojmovi o drţavi i pravu, ustavno - pravnoj zaštiti i odgovornosti, Osnove graĊanskog prava, odnosno stvarno pravni (svojinski) i obligacioni (ugovorni) odnosi, Radno - pravni odnosi i prava iz socijalnog osiguranja, Statusno privredno pravo i pravni poloţaj privrednih i drugih subjekata, Ugovori robnog prometa, Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Osnovi meĊunarodnog poslovnog prava

Sadrţina ovih odnosa, tj. poslovnog prava je konkretizacija predmeta, odnosno pozitivno - pravna regulativa navedenih oblasti. Zbog toga je sadrţina promenljiva i raznovrsna, dok je predmet stabilan i predstavlja opšte znaĉenje sadrţine prouĉavanja. Metod prouĉavanja poslovnog prava isti je kao i kod drugih pravnih disciplina,, odnosno odgovara ukupnom izuĉavanju pravne nauke. Opšta metodološka znanja o nastanku i razvoju prirode, društva i ljudskog mišljenja, primenjivi su i u poslovnom pravu a konkretni metodološki postupci, kao što su: analiza sadrţaja pojedinih propisa, tumaĉenje prava, istorijski metod, komparativni, statistiĉki, analiza sluĉajeva itd. nalazi punu primenu i u prouĉavanju ove pravne grane.

31

Sociologija i pravo

3. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI IZ RADNOG ODNOSA 3. 1. PRAVA ZAPOSLENIH Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu ţivota i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu liĉnog interesa i druga prava i sl. bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeĊenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zaposlena ţena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i poroĊaja. Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni mlaĊi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu. Zaposleni neposredno tj. preko svojih predstavnika imaju pravo na udruţivanje, uĉešće u pregovorima za zakljuĉivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izraţavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.

3. 2. OBAVEZE ZAPOSLENIH Zaposleni je duţan: 1)da svesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, 2)da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca,kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i dr. obaveza iz radnog odnosa, 3)da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiĉu ili bi mogle da utiĉu na obavljanje poslova utvrĊenih ugovorom o radu, 4)da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosi za ţivot I zdravlje nastanak materijalne štete.

32

Sociologija i pravo

3. 3. OBAVEZE POSLODAVCA Poslodavac je duţan da: 1) zaposlenom za obavljeni rad isplati tzaradu,u skladu sa zakonom,opštim aktom i ugovorom o radu, 2)zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite ţivota i zdravlja na radu,u skladu sa zakonom i dr. propisima, 3)zaposlenom pruţi obaveštenje o uslovima rada,organizaciji rada,pravilima iz ĉl. 15 taĉka 2 ovog zakona i pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštitit ţivota i zdravlja na radu, 4)zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrĊenih ugovorom o radu, 5)zatraţi mišljenje sindikata u sluĉajevima utvrĊenim zakonom,a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

3. 4. OBAVEZE POSLODAVCA I ZAPOSLENOG Poslodavca i zaposleni duţni su da se pridrţavaju prava i obaveza utvrĊenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

3. 5. ZABRANA DISKRIMINACIJE I MOBING Zabranjena je i posredna i neposredna diskriminacija lica koje traţe zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roĊenje, jezik, rasu, boju koţe, straost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, braĉni status, braĉne obaveza, sexualno opredeljenje, politiĉko ili dr. uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, ĉlanstvo u politiĉkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo liĉno svojstvo. Neposredna diskriminacija u smislu zakona o radu, je postupanje uzrokovano nekim od osnova diskriminacije kojim se lice koje traţi zaposlenje kao i zaposleni stavljaju u nepovoljni poloţaj u odnosu na druga lica u istoj, ili sliĉnoj situaciji. Posredna diskrminacija,u smislu Zakona o radu, postoji kada odreĊena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljni poloţaj zaposlenog, zbog odreĊenog svojstva,statusa,opredeljenja ili uverenja o diskriminaciji koja je navedena u zakonu o radu.

33

Sociologija i pravo

Diskriminacija koja je opisana u zakonu o radu,zabranjena je u odnosu na: 1) uslove za zaposlenje i izbor kandidata za obavljanje odreĊenog posla, 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa, 3) obrazovanje,osposobljavanje i usavršavanje, 4) napredovanje u poslu, 5) otkaz ugovora o radu. Odredbe ugovora o radu kojima se utvrĊuje diskriminacija po nekom od osnova diskriminacije Zakona o radu ništave su. Zabranjeno je uznemiravanje i sexulano zlostavljanje. Uznemiravanje u smislu ovog zakona, je svako neţeljeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova diskriminacije koja je iznesena u Zakonu o radu koje ima za cilj ili predstavlja poveru dostojanstva lica koje traţi zaposlenje, kao i zaposlenog,a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniţavajuće ili uvredljivo okruţenje. Seksualno uznemiravanje u smislu ovog zakona je svako verbalno, neverbalno ili fiziĉko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traţi zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ţivota, a koje izaziva strah, ili stvara neprijateljsko, poniţavajuće ili uvredljivo okruţenje. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike,i skljuĉenje ili davanje prvenstva u odnosu na odreĊeni posao, kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekima od osnova o diskriminaciji zakona o radu predstavljaju stvarni i odluĉujući uslov obavljanja posla i da je svrha koja se time ţeli postići opravdana. Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć odreĊenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti invalidnih lica, ţena za vreme porodiljskog odsustva sa rada, posebne nege deteta, kao i iodredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom. U proceduri je donošenje posebnog Zakona o zabrani zlostavljanja na radu ―Mobing‖ koji trba da spreĉi povredu dostojanstva, ĉasti, ugleda, izazivanje staha i drugo na random mestu. U okviru Evropske unije, usvojena je Rezolucija o uznemiravanju na random mestu (2001. godine) koja poziva sve zemlje ĉlanice da se suprotstave zlostavljanju i seksualnom uznemiravanju na radnom mestu. Mobing je specifiĉan oblik ponašanja na random mestu, kada jedna osoba ili grupa osoba psihiĉki (moralno) zlostavlja i poniţava drugu osobu, sa ciljem ugroţavanja njenog ugleda, ĉasti, ljudskog dostojanstva i integriteta sve do eliminacije sa radnog mesta. Predlog ovog zakona obezbeĊuje celovit sistem zaštite od zlostavljanja na radu, koji bi zaposlenima omogućio efikasnu zaštitu putem kratkih rokova i većeg broja privremenih i zaštitnih mera. 34

Sociologija i pravo

3. 6. ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA 3. 6. 1. USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA Radni odnos moţe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ţivota i ispunjava druge uslove za rad na drugim poslovima, utvrĊene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvrĊuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen struĉne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik. Obaveza donosenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih. Radni odnos sa licem mladjim od 18 godina moţe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroţava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Lice mladje od 18 godina ţivota moze da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadleţnog zdravstvenog organa kojim se utvrdjuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Troskove lekarskog pregleda za lica mladja od 18 godina koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republiĉka organizacija nadleţna za zapošljavanje, snosi ta organizacija. Kandidat je duţan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrdjenih pravilnikom. Poslodavac ne moţe od kandidata da zahteva podatke o porodiĉnom odnosno braĉnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog znaĉaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos. Poslodavac ne moţe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ţene i deteta utvrdjen od strane nadleţnog zdravstvenog organa. Poslodavac ne moţe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata. Poslodavac je duţan da pre zakljuĉivanja ugovora o radu, kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i o obavezi zaposlenog da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na naĉin utvrĊen Zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije drugaĉije odreĊeno. Strani drţavljanin, ili lice bez drţavljanstva moţe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrĊenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.

35

Sociologija i pravo

3. 6. 2. UGOVOR O RADU Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuĉuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zakljuĉenim kada ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu moţe da potpiše i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu moţe da se zakljuĉi na neodredjeno ili odredjeno vreme. Ugovor o radu u kome nije odredjeno vreme na koje se zakljuĉuje smatra se ugovorom o radu na neodredjeno vreme. Ugovor o radu zakljuĉuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljuĉi ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad, smatara se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodredjeno vreme danom stupanja na rad. Ugovor o radu sadrţi: 1) naziv i sedište poslodavca, 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog, 3) vrstu i stepen struĉne spreme zaposlenog, 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, 5) mesto rada, 6) naĉin zasnivanja radnog odnosa (na neodredjeno ili odredjeno vreme), 7) trajanje ugovora o radu na odredjeno vreme, 8) dan poĉetka rada, 9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno), 10) novĉani iznos osnovne zarade i elemente za utvrdjivanje radnog uĉinka, naknade zarade, uvećanje zarade i druga primanja zaposlenog, 11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposleni ima pravo, 12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi, 13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrĊena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

Stupanje na rad 36

Sociologija i pravo

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrĊenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreĉen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukĉije dogovore. Poslodavac je duţan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Probni rad Ugovorom o radu moţe da se ugovori probni rad. Probni rad moţe da traje najduţe 6 meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkaţu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moţe biti kraći od 5 radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i struĉne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odredjenim ugovorom o radu. Radni odnos na odredeno vreme Radni odnos zasniva se na vreme ĉije je trajanje unapred odreĊeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odreĊenom projektu, povećanje obima posla koji traje odreĊeno vreme i sliĉno za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne moţe trajati duţe od 12 meseci. Pod prekidom ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana. Radni odnos na odredjeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moţe se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odreĊeno vreme postaje radni odnos na neodreĊeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom Ugovor o radu moţe da se zakljuĉi za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na takvim poslovima. Zaposleni moţe da radi na ovakvim poslovima samo na osnovu prethodno utvrĊene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadleţnog zdravstvenog organa.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom 37

Sociologija i pravo

Radni odnos moţe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreĊeno, ili odreĊeno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugaĉije odreĊeno. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moţe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj naĉin ostvari puno radno vreme. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca Radni odnos moţe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće. Ugovor o radu koji se zakljuĉuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, pored redovnih odredbi koje mora da sadrţi, sadrţi i: 1) trajanje radnog vremena prema normativima rada, 2) vrstu poslova i naĉin organizovanja rada, 3) uslove rada i naĉin vršenja nadzora nad radom zaposlenog, 4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate, 5) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu, 6) naknadu drugih troškova rada i naĉin njihovog utvrdjivanja, 7) druga prava i obaveze. Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće, zaposleni obavlja sam, ili sa ĉlanovima svoje uţe porodice, u ime i za raĉun poslodavca. Ĉlanovima uţe porodice smatraju se braĉni drug i deca, roditelji, braća i sestre zaposlenog ili njegovog braĉnog druga. Poslodavac moţe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroţavaju ţivotnu sredinu. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem Radni odnos moţe da se zasnuje za obavljaje poslova kućnog pomoćnog osoblja. Ugovorom o radu koji reguliše obavljanje ovakvih poslova moţe da se ugovori i isplata dela zarade i u naturi. Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbedjivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbedjivanje stanovanja ili ishrane. Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se obavezno obraĉunava i isplaćuje u novcu utvrĊuje se ugovorom o radu i ne moţe biti niţi od 50% od zarade zaposlenog. Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa

38

Sociologija i pravo

rada uz naknadu zarade poslodavac je duţan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu. Ugovor za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, kao i ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem registruje se kod nadleţnog organa lokalne samouprave. Naĉin i postupak registrovanja ovih ugovora propisuje ministar nadleţan za rad. Pripravnici Poslodavac moţe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odredjenu vrstu i stepen struĉne spreme, ako je to kao uslov za rad na odredjenim poslovima utvrdjeno zakonom ili poslovnikom. Ova odredba odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrdjenog za pripravniĉki staţ u stepenu struĉne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima. Pripravniĉki staţ traje najduţe godinu dana, ako zakonom nije drukĉije odredjeno. Za vreme pripravniĉkog staţa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. 3. 6. 3. UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA Direktor moţe da zasnuje radni odnos na neodreĊeno ili odreĊeno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Radni odnos na odreĊeno vreme moţe da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja. MeĊusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ureĊuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ugovor sa direktorom u ime poslodavca zakljuĉuje upravi odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, organ koji je odredjen aktom poslodavca. 3. 6. 4. OBRAZOVANJE, STRUĈNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE Poslodavac je duţan da zaposlenom omogući obrazovanje, struĉno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvoĊenje novog naĉina i organizacije rada. Zaposleni je duţan da se u toku rada obrazuje, struĉno osposobljava i usavršava za rad. Troškovi obrazovanja, struĉnog osposobljavanja i usavršavanja obezbedjuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom. 39

Sociologija i pravo

U sluĉaju da zaposleni prekine obrazovanje, struĉno osposobljavanje ili usavršavanje, duţan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to uĉinio iz opravdanih razloga.

3. 7. RADNO VREME Radno vreme je jedno od osnovnih instituta radnog prava, te se kao takvo shodno ĉlanu 33. Zakona o radu, mora uneti u svaki ugovor o radu. Razlikujmo: puno radno vreme, nepuno radno vreme, skraćeno radno vreme, prekovremeni rad, preraspodelu radnog vremena, noćni rad i rad u smenama. Puno radno vreme iznosi 40 ĉasova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukĉije odreĊeno. Opštim aktom moţe se utvrditi radno vreme kraće od 40 ĉasova nedeljno, ali ne kraće od 36 ĉasova nedeljno. Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog radnog vremena. Zaposlenom koji radi na naroĉito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite ţivota i zdravlja na radu, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 h nedeljno(poslovi sa povećanim rizikom). Skraćeno radno vreme utvrĊuje se na osnovu struĉne analize, u skladu sa zakonom. Na zahtev poslodavca,zaposleni je duţan da radi duţe od punog radnog vremena u sluĉaju više sile,iznanadnog povećanja obima posla i u drugim sliĉnim situacijama, kada je neophodno da se u odreĊenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne moţe da traje duţe od 8 ĉaasova nedeljno, niti duţe od 4 ĉasa dnevno po zaposlenom. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan, po pravilu, traje 8 sati. U sluĉaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moţe da traje duţe od 60 ĉasova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. Preraspodela radnog vremena ne moţe se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme. Rad koji se obavlja u vremenu od 22:00 - 6:00 h narednog dana smatra se noćnim radom. Zaposlenom koji radi noću najmanje 3 sata svakog radnog dana, ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje, poslodavac je duţan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadleţnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. 40

Sociologija i pravo

Poslodavac je duţan da pre uvoĊenja noćnog rada zatraţi mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštiti ţivota i zdravlja zaposlenih koji obavljaju noćni rad. Rad u smenama se moţe uvesti odlukom poslodavca, zavisno prema potrebama radnog procesa odnosno za neke vrste delatnosti. Poslodavac je duţan da zaposlenom omogući menjanje smena, odnosno da najviše nedelju dana radi noću, sem u koliko se radnik pismeno neizjasni suprotno. OdreĊenim kategorijama zaposlenih, zakonom je zabranjen noćni rad.

3. 8. ODMORI I ODSUSTVA Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duţe od 4, a a kraće od 6 h dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duţe od punog radnog vremena,a najmmanje 10 h dnevno ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moţe da se koristi na poĉetku i na kraju radnog vremena. Zaposleni ima pravo na dnevni odmor, to je odmor izmeĊu dva radna dana u najmanjem trajanju od 12 h. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 h neprekidno. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni ne moţe da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo moţe uskratiti. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrĊenom opštim aktom i ugovorom o radu,a najmanje dvadeset radnih dana. Godišnji odmor moţe se koristiti u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine,a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. U zavisnosti od potrebe posla,poslodavac odluĉuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije petnaest dana pre datuma odreĊenog za poĉetak korišćenja godišnjeg odmora. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 7 radnih dana u toku kalendarske godine, u sluĉaju sklapanja braka,poroĊaja supruge, teţe bolesti ĉlana uţe porodice i u drugim sluĉajevima utvrĊenim opštim aktom i ugovorom o radu.

41

Sociologija i pravo

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: 1)pet radnih dana zbog smrti ĉlana uţe porodice, 2)dva dana za svaki sl. dobrovoljnog davanja krvi raĉunajući i dan davanja krvi. Poslodavac moţe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

3. 9. ZAŠTITA ZAPOSLENIH Zaštita zaposlenih podrazumeva da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu ţivota i zdravlja na radu. Pored opšte zaštite, zakonom je regulisana:  zaštita liĉnih podataka,  zaštita omladine,  zaštita materinstva,  porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta,  odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe,  zaštita invalida,  obaveštenje o privremenoj spreĉenosti za rad. 3. 9. 1. OPŠTA PRAVILA Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu ţivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Duţan je da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti ţivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. TakoĊe je duţan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiĉe na bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni ne moţe da radi prekovremeno, po nalazu nadleţnog zdravstvenog organa, ako bi takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrĊenim od strane nadleţnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moţe da obavlja poslove koji bi

42

Sociologija i pravo

izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povreĊivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja moţe da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrĊenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofiziĉkih sposobnosti i doba ţivota u skladu sa zakonom. 3. 9. 2. ZAŠTITA LIĈNIH PODATAKA U skladu sa Zakonom o radu, zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrţe liĉne podatke koji se ĉuvaju kod poslodavca, i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu pod neposrednog znaĉaja za poslove koje obavlja, kao i na ispravljanje netaĉnih podataka. Liĉni podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u sluĉajevima i pod uslovima utvrĊenim zakonom, ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Liĉne podatke zaposlenih moţe da prikuplja, obraĊuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora. 3. 9. 3. ZAŠTITA OMLADINE Zaposleni mlaĊi od 18 godina ţivota ne moţe da radi na poslovima: 1) na kojima se obavlja naroĉito teţak fiziĉki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini, 2) koji ukljuĉuju izlaganja štetnom zraĉenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije, 3) koji bi na osnovu nalaza nadleţnog zdravstvenog organa mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiĉu na njegovo zdravlje i ţivot s obzirom na njegove psihofiziĉke sposobnosti. Zaposleni izmeĊu navršene 18 i 21 godine ţivota moţe da radi na poslovima: 1) na kojima se obavlja naroĉito teţak fiziĉki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini, 2) koji ukljuĉuju izlaganje štetnom zraĉenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje, zbog hladnoće, toplote, buke i vibracije.

43

Sociologija i pravo

Ove poslove mogu da rade zaposleni samo na osnovu nalaza nadleţnog zdravstvenog organa kojim se utvrĊuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje. Troškove ovih lekarskih pregleda snosi poslodavac. Puno radno vreme zaposlenog mlaĊeg od 18 godina ţivota ne moţe da se utvrdi u trajanju duţem od 35 ĉasova nedeljno, niti duţem od osam ĉasova dnevno. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlaĊi od 18 godina ţivota. Zaposleni mlaĊi od 18 godina ţivota ne moţe da radi noću osim: 1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti, 2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje odreĊeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene. Poslodavac je duţan da u sluĉaju kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje odreĊeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlaĊeg od 18 godina ţivota od strane punoletnog zaposlenog. 3. 9. 4. ZAŠTITA MATERINSTVA Zaposlena ţena za vreme trudnoće ne moţe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadleţnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje deteta, a naroĉito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zraĉenje ili izloţenost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Zaposlena ţena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne moţe da radi prekovremeno i noću ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadleţnog zdravstvenog organa. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ţivota moţe da radi noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ţivota, ili dete koje je teţak invalid moţe da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Poslodavac moţe da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ţeni za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlaĊim od tri godine ţivota ili sa detetom sa teţim stepenom psihofiziĉke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Prava iz prethodno dve navedene situacije ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta. 44

Sociologija i pravo

3. 9. 5. PORODILJSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO RADI NEGE DETETA Zaposlena ţena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i poroĊaja (tj. porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena ţena ima pravo da otpoĉne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadleţnog zdravstvenog organa najmanje 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreĊenog za poroĊaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana poroĊaja. Zaposlena ţena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpoĉinjanja porodiljskog odsustva. Zaposlena ţena ima pravo da otpoĉne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadleţnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreĊenog za poroĊaj. Otac deteta moţe da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju do navršena tri meseca deteta u sluĉaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreĉena da koristi to pravo (izdrţavanje kazne zatvora, u sluĉaju teške bolesti majke). Ovo pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Otac takoĊe moţe da koristi i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpoĉinjanja porodiljskog odsustva. Za sve to vreme zaposlena ţena, odnosno otac deteta ako koristi napred navedena prava ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom. Zaposlena ţena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novoroĊeno dete u ukupnom trajanju od 2 godine. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 2 godine ima i zaposlena ţena koja u prvom poroĊaju dobila troje i više dece, koja i zaposlena ţena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom poroĊaju rodi dvoje ili više dece. Zaposlena ţena koja je koristila prethodno navedena prava po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpoĉinjanja porodiljskog odsustva, odnosno 45 dana a obavezno 28 dana pre vremena odreĊenog za poroĊaj, a na osnovu nalaza nadleţnog zdravstvenog organa. Otac deteta ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novoroĊeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i muţ zaposlene ţene koja u prvom poroĊaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlene ţene koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom poroĊaju rodi dvoje ili više dece, a sve to pod uslovom u sluĉaju kada je majka napustila dete, umrla, ili je iz drugih

45

Sociologija i pravo

opravdanih razloga spreĉena da koristi to pravo (izdrţavanje kazne zatvora, teţe bolesti i sl.). Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju do navršena 3 meseca od dana poroĊaja ima i zaposlena ţena ako se dete rodi umrlo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva. 3. 9. 6. ODSUSTVO SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA ILI DRUGE OSOBE Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofiziĉke ometenosti, osim za sluĉajeve predviĊene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduţe do navršenih 5 godina ţivota deteta. Pravo u ovom smislu ostvaruje se na osnovu mišljenja nadleţnog organa za ocenu stepena psihofiziĉke ometenosti deteta u skladu sa zakonom. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofiziĉke ometenosti i za vreme odsustvovanja sa rada posle isteka porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta najduţe do 5 navršenih godina ţivota deteta zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom, a za drugu polovinu punog radnog vremena – naknadu zarade u skladu sa zakonom. Uslove, postupak i naĉin ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta bliţe ureĊuje ministar nadleţan za društvenu brigu o deci. Sva navedena prava ima i jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj deteta ako je detetu, s obzirom na stepen psihofiziĉke ometenosti potrebna posebna nega. Hranitelj odnosno staratelj deteta mlaĊeg od 5 godina ţivota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduţe do navršenih pet godina ţivota deteta. Ako je smeštaj u hraniteljskoj, odnosno starateljskoj porodici nastupio pre navršena tri meseca ţivota deteta, hranitelj odnosno staratelj deteta ima pravo da radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci ţivota deteta. Pravo iz navedenih sluĉajeva ima i lice kome je u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagoĊavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja i jedan od usvojilaca. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi prethodno navedena prava ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, deĉjom paralizom, nekom vrstom plegija ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadleţnog zdravstvenog organa, moţe na svoj zahtev da radi skraćenim radnim vremenom, 46

Sociologija i pravo

ali ne kraćim od polovine radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu, roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, deĉijom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadleţnog zdravstvenog organa, moţe na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena i ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Jedan od roditelja, usvojilac ili hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine ţivota. Za vreme odsustvovanja sa rada roditelja, usvojioca hranitelja, odnosno staratelja dok dete na navrši tri godine ţivota, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugaĉije predviĊeno. 3. 9. 7. ZAŠTITA INVALIDA Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duţan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrĊeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreĊenim poslovima – poslodavac je duţan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla. Poslodavac moţe da otkaţe ugovor o radu zaposlenom ako odbije da prihvati posao u smislu prethodno navedene situacije. 3. 9. 8. OBAVEŠTENJE O PRIVREMENOJ SPREĈENOSTI ZA RAD Zaposleni je duţan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spreĉenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koji sadrţi i vreme oĉekivane spreĉenosti za rad. U sluĉaju teţe bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju ĉlanovi uţe porodice ili druga lica sa kojima ţivi u porodiĉnom domaćinstvu. Ako zaposleni ţivi sam, potvrdu je duţan da dostavi u roku od 3 dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je duţan da izda potvrdu zaposlenom koji je duţan da dostavi potvrdu poslodavcu najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene spreĉenosti za rad. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, moţe da podnese zahtev nadleţnom zdravstvenom organu radi utvrĊivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. 47

Sociologija i pravo

Naĉin izdavanja i sadrţaj potvrde o nastupanju privremene spreĉenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuje ministar rada i ministar nadleţan za zdravlje.

3. 10. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA 3. 10. 1. ZARADA Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu,koja se utvrĊuje u skladu sa Zakonom,opštim aktom ili ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Zaradu ĉini : 1)zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu 2)uvećana zarada 3)naknada zarade 4)druga primanja Opštim aktom ili ugovorom o radu utvrĊuju se elementi za odreĊivanje zarade i naĉin utvrĊivanja zarade (to je,najĉešće cena rada puta koeficijent koji zavisi od sloţenosti,odgovornost i sliĉno). 3. 10. 2. UVEĆANA ZARADA 1) Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu,u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu za: -prekovremeni rad -rad na dan praznika koji je neradni dan -noćni rad -rad u smenama 2) Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvre i drugi sluĉajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Zarada se isplaćuje u rokovima utvrĊenim opštim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje jedanput meseĉno. Zarada se isplaćuje samo u novcu.

48

Sociologija i pravo

3. 10. 3. MINIMALNA ZARADA Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uĉinak i puno radno vreme. Minimalnu zaradu utvrĊuju sporazumno Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikat i reprezentativno udruţenje poslodavaca,organizovani za terutoriju Republike Srbije u skladu sa zakonom. Ako se ne postigne sporazum u roku od 10 dana od dana poĉetka dogovora, minimalnu zaradu utvrĊuje Vlada Republike Srbije. Pri utvrĊivanju minimalne zarade polazi se naroĉito od: troškova ţivota, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na trţištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike. Minimalna zarada utvrĊuje se po radnom ĉasu, za period od najmanje šest meseci i objavljuje se u Sluţbenom glasniku RS. 3. 10. 4. NAKNADA ZARADE Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, za vrene odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne veţbe i odazivanja na poziv drţavnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade u sluĉaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne veţbe ili odazivanje na poziv drţavnog organa, od organa na ĉiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drugaĉije odreĊeno. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to: 1) u visini 65% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spreĉenost za rad, koja na moţe biti niţa od minimalna zarade utvrĊene u skladu sa ovim zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno. 2) u visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spreĉenost za rad, koja ne moţe biti niţa od minimalne zarade utvrĊene u skladu sa ovim zakonom, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog,najduţe 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrĊenoj opštim aktom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadleţnog drţavnog organa ili nadleţnog organa poslodavca, zbog neobezbeĊivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg 49

Sociologija i pravo

obavljanja rada bez ugroţavanja ţivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim sluĉajevima, u skladu sa zakonom. Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluĉajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade. 3. 10. 5. NAKNADA TROŠKOVA Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na sluţbenom putu u inostranstvu i pod uslovima, na naĉin i u visini utvrĊenoj posebnim propisima. 3. 10. 6. DRUGA PRIMANJA Poslodavac moţe zaposlenom da isplati otpremninu pri odlasku u penziju, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu i pomoć u sluĉaju smrti zaposlenog ili ĉlana njegove uţe porodice, u visini utvrĊenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Ĉlanovima uţe porodice smatraju se braĉni drug i deca zaposlenog. Opšti aktom ili ugovorom o radu moţe da se utvrdi pravo i na druga primanja. Poslodavac je duţan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade dostavi obraĉun. 3. 10. 7. ZAŠTITA ZARADE I NAKNADA ZARADE Poslodavac moţe, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravnosnaţne odluke suda, potraţivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade. Na osnovu pravnosnaţne odluke suda poslodavac moţe zaposlenom da odbije od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

3. 11. KALAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE I NAKNADA ŠTETE Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moţe da radi u svoje ime i svoj raĉun, kao i u ime i za raĉun drugog pravnog ili fiziĉkog lica, bez saglanosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Zakonom o radu ovo je utvrĊeno kao zabrana konkurencije. Zabrana konkurencije moţe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavaca stekne nova, posebno vaţna tehnološka

50

Sociologija i pravo

znanja, širok krug poslovnih partnera, da doĊe do saznanja vaţnih poslovnih informacija i tajni. Opštim aktom i ugovorom o radu utvrĊuje se i teritorijalno vaţenje zabrane konkurencije u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i uslovi zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moţe da bude duţi od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnom nepaţnjom, prouzrokovao poslodavcu. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao. Ako se ne moţe utvrditi deo prouzrokovane štete, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknaĊuju u jednakim delovima. Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu kriviĉnim delom sa umišljajem, onda za štetu odgovaraju solidarno. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknaĊuje, utvrĊuje poslodavac. Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa navedenim, o nakanadi štete odluĉuje sud. Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnom nepaţnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, duţan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete. Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duţan da mu naknadi štetu u skladu sa Zakonom i opštim aktom.

3. 12. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA I IZMENA UGOVORA O RADU Postoje odredbe koje odreĊuju i ureĊuju naĉin i postupak stupanja na rad, obaveze na radu, ponašanje i struĉno osposobljavanje radnika, tj. sveobuhvatno ponašanje, kako poslodavaca sa jedne tako i zaposlenih sa druge strane, koje se ostvaruje putem zakonskih normi sadrţanih u Zakonu o radu. Zakon o radu sadrţi i odredbe koje obuhvataju udaljenje radnika i promenu kolektivnog ugovora. 3. 12. 1. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA POSLA Zaposleni moţe da bude privremeno udaljen sa rada: 1) ako je protiv njega pokrenut kriviĉni postupak zbog kriviĉnog dela uĉinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je uĉinio povredu radne obaveze koja ugroţava imovinu veće vrednosti utvrĊene opštim aktom ili ugovorom o radu; 51

Sociologija i pravo

2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenje radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne moţe da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka, a tada poslodavac je duţan da pre otkaza ugovora o radu obavesti zaposlenog pisanim putem i upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet dana, od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja ili je sindikat duţan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja zaposlenom. Zaposleni kome je odreĊen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. Udaljenje zaposlenog sa posla, iz ma kog gore navedenog razloga moţe da traje najduţe tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duţan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaţe ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi koji moraju biti zasnovani na Zakonu: - ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, tj. nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, - ako zaposleni svojom krivicom uĉini povredu radne obaveze utvrĊene opštim aktom ili ugovorom o radu, - ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne moţe da nastavi rad kod poslodavca, - ako zaposleni uĉini kriviĉno delo na radu ili u vezi sa radom, - ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu zakona, - ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreĉenosti za rad, - ako zaposleni odbije zakljuĉene anekse ugovora o radu, - ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane, -potreba za obavljanjem odreĊenog posla ili doĊe do smanjenja obima posla. Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada na osnovu zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne ĉetvrtine, a ako izdrţava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada, kada je zaposlenom odreĊen pritvor, po zakonu se isplaćuje na teret organa koji je odredio pritvor.

52

Sociologija i pravo

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, kako je gore navedeno, a u skladu sa zakonom, pripada razlika izmeĊu iznosa naknade zarade primljene i punog iznosa osnovne zarade i to: -ako kriviĉni postupak protiv njega bude obustavljen pravosnaţnom odlukom ili ako pravosnaţnom odlukom bude osloboĊen optuţbe, ili optuţba protiv njega odbijena, ali ne iz razloga nenadleţnosti; -ako zaposlenom ne prestane radni odnos iz opravdanih razloga. Poslodavac moţe zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, a na osnovu zakonskih odredbi, da umesto otkaza ugovora o radu izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne disipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Mere udaljenja od strane poslodavca mogu se izreći u trajanju od jednog do tri radna dana. 3. 12. 2. IZMENA UGOVORA O RADU Izmena ugovornih uslova rada Poslodavac moţe zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada: 1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, 2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, ali pod uslovima odreĊenih zakonom, 3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, 4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava na osnovu zakona, 5) ako je obezbedio novĉani iznos osnovne zarade i elemente za utvrĊivanje radnog uĉinka, kao i uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, odredio rokove za isplatu zarada i drugih primanja na koje zaposleni ima pravo, pozivanjem na kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu; 6) i u drugim sluĉajevima utvrĊenim opštim aktima i ugovorom o radu. Odgovarajućim poslom u ovom smislu smatra se posao za ĉije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen struĉne spreme koji su utvrĊeni ugovorom o radu. Uz ponudu za zakljuĉivanje aneksa ugovora poslodavac je duţan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je duţan da se izjasni o ponudi za zakljuĉivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moţe biti kraći od osam dana. 53

Sociologija i pravo

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zakljuĉivanje aneksa ako se ne izjasni u roku odreĊenom od strane poslodavca. Ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuĉivanje aneksa ugovora, zadrţava pravo da pred nadleţnim sudom osporava zakonitost tog ugovora. Premeštaj u drugo radno mesto Zaposleni moţe biti premešten u drugo radno mesto: - ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, - ako udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manje od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeĊena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Zaposleni moţe biti premešten u drugo mesto rada i izvan sluĉajeva gore navedenih, ali samo uz svoj liĉni pristanak. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca Zaposleni moţe da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao, ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zakljuĉen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduţe godinu dana. Zaposleni, moţe uz svoju saglasnost, u gore navedenim sluĉajevima i drugim sluĉajevima utvrĊenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duţe od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni moţe da bude privremeno upućen kod drugog poslodavca pod istim uslovima koji vaţe i za premeštaj u drugo mesto rada. Zaposleni sa poslodavcem kod kojeg je upućen na rad zakljuĉuje ugovor o radu na odreĊeno vreme. Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio na rad kod drugog.

54

Sociologija i pravo

3. 13. PRESTANAK RADA I OSTVARIVANJE PRAVA ZAPOSLENIH

Odredbama ĉlana 175 do ĉlana 189. Zakona o radu propisani su usovi i razlozi zbog kojih zaposlenom prestaje radni odnos, nezavisno od njegove volje ili prestanak radnog odnosa voljom zaposlenog. Za prestanak radnog odnosa po bilo kom osnovu potrebno je da su ispunjeni odreĊeni uslovi i to: - da je istekao ugovor o radu, - da je istekao rok za koji je zasnovan radni odnos, - smrću zaposlenog ili u drugim sluĉajevima utvrĊenim zakonom. Kada zaposlenom prestaje radni odnos duţnost poslodavca je da o tome donese odgovarajuću odluku. Da bi doneo takvu odluku poslodavac mora na nesumnjiv naĉin da utvrdi da li za to postoji osnov. Radni odnos moţe prestati kako voljom zaposlenog tako i otkazom od strane poslodavca. 3. 13. 1. RAZLOZI ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA Zakon o radu Republike Srbije predvideo je uslove pod kojima zaposlenom prestaje radni odnos. Ti uslovi su sledeći: l) istekom roka za koji je zasnovan, 2) kad zaposleni navrši 65 godina ţivota i najmanje 15 godina staţa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukĉije ne sporazumeju, 3) sporazumom izmeĊu zaposlenog i poslodavca, 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaĊeg od 18 godina ţivota, 6) smrću zaposlenog, 7) u drugim sluĉajevima utvrĊenim zakonom. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na naĉin propisan zakonom utvrĊeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnaţnog rešenja o utvrĊivanju gubitka radne sposobnosti; 2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnaţnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odreĊene poslove, a ne moţe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnaţne odluke; 3) ako zbog izdrţavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duţem od šest meseci - danom stupanja na izdrţavanje kazne, 55

Sociologija i pravo

4) ako mu je izreĉena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju duţem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poĉetka primenjivanj a te mere, 5) u sluĉaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. Sporazumni prestanak radnog odnosa Radni odnos moţe da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duţan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluĉaj nezaposlenosti. Otkaz od strane zaposlenog Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaţe ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaţe ugovor o radu zbog, od strane poslodavca uĉinjene povrede obaveza utvrĊenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u sluĉaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. Otkaz od strane poslodavca Poslodavac moţe zaposlenom da otkaţe ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, 2) ako zaposleni svojom krivicom uĉini povredu radne obaveze utvrĊene opštim aktom ili ugovorom o radu, 3) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne moţe da nastavi rad kod poslodavca, 4) ako zaposleni uĉini kriviĉno delo na radu ili u vezi sa radom, 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona, 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreĉenosti za rad, 7) ako zaposleni odbije zakljuĉenje aneksa ugovora o radu radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca, 56

Sociologija i pravo

8) ako zaposleni odbije zakljuĉenje aneksa ugovora o radu u vezi zarade, 9) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreĊenog posla ili doĊe do smanjenja obima posla. Poslodavac je duţan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je duţan da navede osnov za davanje otkaza, ĉinjenice i dokaze koji ukazuju na to, da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Poslodavac je duţan da upozorenje dostavi na mišljenje sindikatu ĉiji je zaposleni ĉlan. Sindikat je duţan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Ako otkaţe ugovor o radu zaposlenom iz taĉke 9, poslodavac ne moţe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa. Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, ne smatra se: 1) privremena spreĉenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja, 2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, 3) odsluţenje ili dosluţenje vojnog roka, 4) ĉlanstvo u politiĉkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politiĉko ili drugo uverenje ili neko drugo liĉno svojstvo zaposlenog, 5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom, 6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadleţnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. 3. 13. 2. POSTUPAK U SLUĈAJU OTKAZA Otkaz ugovora o radu poslodavac moţe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za ĉinjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja ĉinjenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu poslodavac moţe dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrĊenog zakonom za kriviĉno delo. Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu - Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrţi obrazloţenje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom liĉno, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. 57

Sociologija i pravo

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje saĉini pismenu belešku. Poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Poslodavac je duţan da zaposlenom, u sluĉaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza poslodavac je duţan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. 3. 13. 3. POSEBNA ZAŠTITA OD OTKAZA UGOVORA O RADU Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moţe zaposlenom da otkaţe ugovor o radu. Poslodavac ne moţe da otkaţe ugovor o radu, niti na drugi naĉin da stavi u nepovoljan poloţaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) ĉlanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, 2) predsedniku sindikata kod poslodavca, 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. 3. 13. 4. OTKAZNI ROK I NOVĈANA NAKNADA Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo i duţnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduţe tri meseca u zavisnosti od ukupnog staţa osiguranja, i to: 1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staţa osiguranja, 2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staţa osiguranja, 3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staţa osiguranja. Otkazni rok poĉinje da teĉe narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni moţe, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeĊuje naknada zarade u visini utvrĊenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Ako je zaposleni pozvan na vojnu veţbu, odnosno dosluţenje vojnog roka, ili ako je postao privremeno spreĉen za rad u toku vremena za koje je duţan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teĉe po povratku sa veţbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene spreĉenosti za rad.

58

Sociologija i pravo

3. 13. 5. NEZAKONITI OTKAZ Ako sud donese pravnosnaţnu odluku kojom je utvrĊeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odluĉiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Pored vraćanja na rad, poslodavac je duţan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. 3. 13. 6. OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluĉuje: 1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti, 2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. Ovlašćenje se daje u pisanom obliku. Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloţenjem i poukom o pravnom leku. 3. 13. 7. ZAŠTITA POJEDINAĈNIH PRAVA Opštim aktom i ugovorom o radu moţe se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja izmeĊu poslodavca i zaposlenog. Sporna pitanja rešava arbitar. Arbitra sporazumom odreĊuju strane u sporu iz reda struĉnjaka u oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom. Arbitar je duţan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ako arbitar u roku ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno. Odluka arbitra je konaĉna i obavezuje poslodavca i zaposlenog. Protiv rešenja kojim je povreĊeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ĉiji je zaposleni ĉlan ako ga zaposleni ovlasti, moţe da pokrene spor pred nadleţnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Spor pred nadleţnim sudom pravnosnaţno se okonĉava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Sva novĉana potraţivanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. 59

Sociologija i pravo

3. 14. RAD VAN RADNOG ODNOSA Poslodavac moţe za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duţe od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zakljuĉi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa : 1)nezaposlenim licem, 2)zaposlenim koji radi nepuno radno vreme-do punog radnog vremena, 3)korisnikom starosne penzije. Ovaj ugovor zakljuĉuje se u pisanom obliku. Poslodavac moţe sa odreĊenim licem da zakljuĉi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca,a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreĊene stvari, samostalno izvršenje odreĊenog fiziĉkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu moţe da se zakljuĉi i sa licem koje obavlja umetniĉku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Poslodavac moţe sa odreĊenim licem da zakljuĉi ugovor o zastupanju ili posredovanju. Ugovor o struĉnom osposobljavanju i usavršavanju poslodavac moţe da zakljuĉi: 1) sa nezaposlenim licem,radi obavljanja pripravniĉkog staţa i polaganja struĉnog ispita,kada je to zakonom, odnosno pravilnikom predviĊeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci 2) sa licem koje ţeli struĉno da se usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojo struci, odnosno da obavi specijalizaciju,za vreme utvrĊeno programom usavršavanja tj. specijalizacije. Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moţe da zakljuĉi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcam, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrĊuje se pravo na novĉanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Fiziĉko lice moţe samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik,u skladu sa zakonom. Zaposleni ima radnu knjiţicu,koji predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjiţica je javna isprava. Radnu knjiţicu izdaje opštinska uprava. Poslodavac je duţan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiţicu na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjiţicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom. Sadrţinu radne knjiţice, naĉin unošenja podataka u radnu knjiţicu i naĉin voĊenja registra o uzdatim radnim knjiţicama propisuje ministar. 60

Sociologija i pravo

3. 15. ORGANIZACIJA ZAPOSLENIH I POSLODAVACA U cilju organizovanosti rada i postizanja što efikasnijih rezultata, a poštujući ekonomska i socijalna prava,kako zaposleni, tako i poslodavci, deluju organizovano,preko svojih organzacija. Zaposleni se mogu organizovati kao Savet zaposlenih, Sindikat zaposlenih, dok se poslodavci organizuju kao Udruţenje poslodavaca. 3. 15. 1. SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih obrazuju zaposleni kod poslodavca, koji ima više od 50 zaposlenih. Preko Saveta zaposleni uĉestvuju u odluĉivanju, daju sugestije mišljenja, sve u skladu sa vaţećim zakonom. 3.15.2. SINDIKAT ZAPOSLENIH Sindikat zaposlenih deluje kao veoma funkcionalan model organizovanja zaposlenih u svim razvijenim privredama. Zaposleni se mogu slobodno, sindikalno organizovati, potpisujući pristupnicu, uz upis u registar. Akt o upisu u registar, sindikat dostavlja poslodavcu, kao i odluku o izboru predsednika i ĉlanova orgabna sindikata u roku od 8 dana. Poslodavac je takoĊe duţan da sindikatu obezbedi tehniĉko-prostorne uslove, obaveštava ga o svim vaţnim pitanjima za poloţaj radnika i obavljanje sindikalnih aktivnosti. Uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata i predstavnnika sindikalnih funkcija se, uglavnom, utvrĊuju kolektivnim ugovorom ili sporazumom sindikata i poslodavaca. Osnivanje sindikata i udruženje poslodavaca Sindikat se moţe osnovati u skladu sa opštim aktom sindikata, dok udruţenje poslodavaca mogu osnovati poslodavci koji zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih na nivou odreĊene delatnosti, grane, odnosno, teritorijalne jedinice. Osnivanje sindikata i udruţenja poslodavaca se upisuje u registar, na naĉin kako propisuje monistar, a u skladu sa zakonom. Reprezentativnost sindikata Kako se sindikat osniva na naĉelima slobode organizovanja i delovanja, nezavisan je od drţavnih organa i poslodavaca, finansira se od ĉlanarina i iz sopstvenih izvora, ima odreĊen broj ĉlanova, tako se i utvrĊuje njegova

61

Sociologija i pravo

reprezentativnost, podrazumevajući sve ove uslove,u skladtu sa zakonom i uz upis u registar. Kod poslodavca se smatra reprezentativnim sindikat koji broji najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca,u odreĊenoj grani, delatnosti, kao i za teritoriju RS, ako je uĉlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja u odreĊenoj grani,grupi, tj. teritorijalnoj jedinici. Reprezentativnost udruženje poslodavaca Reprezentativnim se smatra udruţenje poslodavaca koje je upisano u registar i ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca,u skladu sa zakonom tj. 10% od ukupnog broja poslodavaca u grani ili delatnosti,odnosno teritorijalnoj jedinici,koji zapošljavaju 15% zaposlenih u istim. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženje poslodavaca Poslodavac utvrĊuje reprezentativnost sindikata u skladu sa zakonom, dok sindikat moţe podneti zahtev za utvrĊivanje reprezentativnosti Odboru za utvrĊivanje reprezentativnosti sindikata i udruţenja poslodavaca. Na predlog ministra, Vlada imenuje predstavnike Vlade, a predstavnike sindikata i udruţenja poslodavca, pa Odbor ĉine po tri njihova predstavnika, koji se imenuju na 4 godine. Zahtev za utvrĊivanje reprezentativnosti sindikat podnosi poslodavcu, uz dokaz o ispunjenosti uslova reprezentativnosti. Ukoliko sindikat tj. udruţenje poslodavaca smatra sa mu nije utvrĊena reprezentativnost u roku, ili u skladu sa zakonom, zahtev za utvrĊivanje reprezentativnosti podnosi Odboru, uz dokaz o ispunjenosti uslova reprezentativnosti. Lice koje predstavlja sindikat i udruţenje poslodavaca,uz zahtev dostavljaju i izjavu o broju ĉlanova, dok ukupan broj zaposlenih i poslodavaca za odreĊenu teritorijalnu jedinicu vodi organ nadleţan za statistiku tj. evidenciju. Poslodavac utvrĊuje potvrdom broj zaposlenih i na zahtev sindikata duţan je da je izda. Predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca uĉestvuju u postupku utvrĊivanja reprezentativnosti sindikata. Poslodavac donosi odluku rešenjem u roku od 15 ukoliko su ispunjeni uslovi reprezentativnosti. Zahtev za preispitivanje utvrĊene reprezentativnosti, po isteku roka od tri godine, sindikat, poslodavci i udruţenje poslodavca, mogu podneti organu koji je nadleţan za preispitivanje, u zavisnosti kod koga je utvrĊivana reprezentativnost. Zahtev ili inicijativa koja se podnosi poslodavcu tj. Odboru, sadrţi naziv sindikata tj. udruţenja poslodavaca, broj akta o registraciji, razloge za preispitivanje,kao i dokaze o istim. 62

Sociologija i pravo

Poslodavac tj. Odbor je duţan da u roku od 8 dana obavesti sindikat tj. udruţenje poslodavaca o prijemu zahteva i zatraţi dokaze o ispunjavanju uslova, a sindikat i udruţenje poslodavaca su duţni da dostave dokaze u odreĊenom roku. Rešenje o reprezentativnosti, kao i rešenje o gubitku reprezentativnosti sindikata tj. udruţenja poslodavaca, objavljuju se u Sluţbenom glasniku RS. Upisom u registar, a u skladu sa zakonom i drugim propisima, sindikat i udruţenje poslodavaca stiĉu svojstvo pravnog lica, dok im utvrĊena reprezentativnost daje pravo na kolektivno pregovaranje, uĉešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova kao i drugih prava u skladu sa zakonom.

3. 16. KOLEKTIVNI UGOVORI 3.16.1. PREDMET I VRSTE KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ureĊuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meĊusobni odnosi uĉesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaĉaja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor zakljuĉuje se u pisanom obliku. Kolektivni ugovor se moze zakljuĉiti kao : 1) opšti, 2) poseban, 3) kod poslodavca(pojedinaĉni). OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR – je jedinstven i zakljuĉuje se za teritoriju Republike Srbije i sa njim moraju biti u skladu svi posebni i pojedinaĉni kolektivni ugovori(kod poslodavca). Opšti kolektivni ugovor zakljuĉuju reprezentativno udruţenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju Republike Srbije. POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR- zakljuĉuje se za odreĊenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost na teritoriji Republike Srbije. Ovaj ugovor se moţe zakljuĉiti i za jedinicu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Poseban kolektivan ugovor za javna preduzeća i javne sluţbe zakljuĉuju osnivaĉ, odnosno organ koji ga ovlasti i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, kao i poseban kolektivan ugovor za sportiste, trenere i struĉnjake u sportu, zakljuĉuje njihovo reprezentitativno udruţenje i reprezentativni sindikat u toj oblasti. POJEDINAĈNI KOLEKTIVNI UGOVOR, ILI UGOVOR KOD POSLODAVCA - zakljuĉuju poslodavac i reprezentativni sindikat zaposlenih kod poslodavca. 63

Sociologija i pravo

3.16.2. UĈESNICI U ZAKLJUĈIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA Opšti kolektivni ugovor zakljuĉuju reprezentativno udruţenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuĉuju reprezentativno udruţenje poslodavaca i reprezentativnih sindikata osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zakljuĉuju reprezentativno udruţenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zakljuĉuje kolektivni ugovor. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne sluţbe zakljuĉuju osnivaĉ, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor. Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuĉuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik. Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruţenja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruţenja poslodavaca mogu zakljuĉiti sporazum o udruţivanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrĊenih ovim zakonom i uĉestvovanja u zakljuĉivanju kolektivnog ugovora. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom. Sporazum se smatra zakljuĉenim kada ga potpišu direktor, odnosno preduzetnik i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Sporazum prestaje da vaţi danom stupanje na snagu kolektivnog ugovora. 3.16.3. PREGOVARANJE I ZAKLJĈENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA Ako u zakljuĉivanju kolektivnog ugovora uĉestvuje više reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruţenja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruţenja poslodavaca koji su zakljuĉili sporazum o udruţivanju iz ĉlana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore. Ĉlanove odbora odreĊuju sindikati, odnosno udruţenja poslodavaca, srazmerno broju ĉlanova. U postupku pregovaranja radi zakljuĉivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat je duţan da saraĊuje sa sindikatom u koji je uĉlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraţavanja interesa zaposlenih koji su uĉlanjeni u taj sindikat. 64

Sociologija i pravo

Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruţenja poslodavaca, koji uĉestvuju u pregovaranju za zakljuĉivanje kolektivnog ugovora i zakljuĉuju kolektivni ugovor mora da imaju ovlašćenje svojih organa. Uĉesnici u zakljuĉivanju kolektivnog ugovora duţni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zakljuĉivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana zapoĉinjanja pregovora, uĉesnici mogu da obrazuju arbitraţu za rešavanje spornih pitanja. Sastav, naĉin rada i dejstvo odluke arbitraţe sporazumno utvrĊuju uĉesnici u zakljuĉivanju kolektivnog ugovora. Rok za donošenje odluke ne moţe biti duţi od 15 dana od dana obrazovanja arbitraţe. 3. 16. 4. PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVORA Opšti i posebni kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zakljuĉivanja kolektivnog ugovora ĉlanovi udruţenja poslodavaca – uĉesnika kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali ĉlanovi udruţenja poslodavaca – uĉesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruţenju poslodavaca. Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce, šest meseci nakon istupanja iz udruţenja poslodavaca – uĉesnika kolektivnog ugovora. Ministar moţe da odluĉi da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu ĉlanovi udruţenja poslodavaca – uĉesnika kolektivnog ugovora. Odluku moţe doneti ministar ako postoji opravdani interes, a naroĉito: 1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbeĊivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada ; 2) da bi se ublaţile razlike u zaradama u odreĊenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiĉu na socijalni i ekonomski poloţaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor ĉije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u odreĊenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnost Ministar moţe, na zahtev poslodavca ili udruţenja poslodavaca, da odluĉi da se kolektivni ugovor iz ĉlana 257. Zakona o radu, u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruţenja poslodavaca. Poslodavac, odnosno udruţenje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, ako 65

Sociologija i pravo

zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor. Uz zahtev, poslodavac ili udruţenje poslodavac duţni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom. Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora ministar donosi po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta. Ministar moţe staviti van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz ĉlana 257. stav 2. i ĉlan 258. stav 2. Zakona o radu. Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu ĉlanovi sindikata – potpisnika kolektivnog ugovora. 3. 16. 5. VAŢENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA, REŠAVANJE SPOROVA Kolektivni ugovor se zakljuĉuje na period do tri godine. Po isteku roka iz stava 1. ovog ĉlana, kolektivni ugovor prestaje da vaţi, ako se uĉesnici kolektivnog ugovora drukĉije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka vaţenja kolektivnog ugovora. Vaţenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz ĉlana 263. ovog zakona, moţe prestati sporazumom svih uĉesnika ili otkazom, na naĉin utvrĊen tim ugovorom. U sluĉaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduţe 6 meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su uĉesnici duţni da postupak pregovaranja zapoĉnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza. Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moţe da rešava arbitraţa koju obrazuju uĉesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Odluka arbitraţe o spornom pitanju obavezuje uĉesnike. Sastav i naĉin rada arbitraţe ureĊuje se kolektivnim ugovorom. Uĉesnici u zakljuĉivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadleţnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrĊenih kolektivnim ugovorom. 3.16.6. REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA Opšti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod ministarstva. Sadrţinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar. Opšti i poseban kolektivni ugovor objavljuje se u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. Naĉin objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrĊuje se tim kolektivnim ugovorima. 66

Sociologija i pravo

4. PRAVNI POLOŢAJ PRIVREDNOG DRUŠTVA

PRIVREDNO DRUŠTVO UOPŠTE 4. 1. POJAM I VRSTE PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1) Pojam privrednog društva Privredno društvo je, prema našem zakonodavstvu, pravno lice koje osnivaju osnivaĉkim aktom pravna i/ili fiziĉka lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti (ĉlan 2. Zakona o privrednim društvima). Iz ove definicije, odnosno norme, proizilaze tri uslova neophodna za postojanje privrednog društva: da privredno društvo ima svojstvo pravnog lica, da obavlja odreĊenu delatnost i da tu delatnost obavlja radi sticanja dobiti, odnosno profita. Ukoliko bilo koji od ovih uslova nije ispunjen, onda privredno društvo ne postoji. Moţe postojati neki drugi oblik subjekta, zavisno od uslova koji su propisani za taj subjekt, ali to nikako ne moţe biti privredno društvo u smislu navedene norme. U uvodnom delu je navedeno da pravno lice ima dve vrste sposobnosti: pravnu sposobnost i poslovnu sposobnost. Pravna sposobnost znaĉi da pravno lice moţe biti nosilac prava i obaveza u odreĊenom poslovanju, a poslovna sposobnost znaĉi da pravno lice moţe izjavom volje da stvara prava i obaveze u pojedinim pravnim poslovima. Upravo to svojstvo, svojstvo pravnog lica omogućuje privrednom društvu da bude nosilac prava i obaveza i da istovremeno izjavom volje stvara prava i obaveze. Pod delatnošću, koju obavlja privredno društvo, smatraju se: proizvodnja, promet robe i vršenje usluga na trţištu. Privredno društvo moţe obavljati bilo koju od ovih delatnosti pojedinaĉno ili dve ili sve delatnosti zajedno, ukoliko ispunjava uslove za obavljanje tih delatnosti. Ukoliko privredno društvo obavlja promet robe ili vršenje usluga, uslov je da se ta delatnost ili te delatnosti obavljaju na trţištu. Putem trţišta se stiĉe dobit, odnosno ostvaruje profit. Krajnji cilj osnivanja privrednog društva je sticanje dobititi, koja se ostvaruje na trţištu. Ukoliko se ne moţe steći dobit, nema svrhe ni osnivati privredno društvo, odnosno takvo privredno društvo ne moţe opstati. Ono prestaje da postoji na jedan od propisanih naĉina za prestanak pojedinih 67

Sociologija i pravo

privrednih društava (o. d. -ĉlan 80. , k. d. -ĉlan 103. , d. o. o. -ĉlan181. i a. d. ĉlan 345. Zakona o privrednim društvima). S jedne strane, privredno društvo je samo jedna vrsta brojnih privrednih subjekata, a s druge strane, privredno društvo je opšti pojam za sve vrste privrednih društava koja imaju razliĉitu pravnu formu, nazive i razliĉite osobenosti. MeĊutim, svi ti razliĉiti oblici privrednih društava imaju odreĊena zajedniĉka obeleţja koja vaţe za privredno društvo uopšte, kao zajedniĉki pojam. Tako, npr. postoji: akcionarsko društvo, društvo sa ograniĉenom odgovornošću, ortaĉko društvo i sl. ĉiji je opšti zajedniĉki naziv, privredno društvo, bez obzira što je svaki od navedenih oblika u posebnom pravnom reţimu. Prilikom osnivanja privrednog društva, osnivaĉ ili osnivaĉi samostalno i slobodno odluĉuju koji će zakonom propisan oblik privrednog društva osnovati, u kojoj oblasti delatnosti će ga osnovati, sa kojim obeleţjima (poslovno ime, sedište, delatnost, sredstva, i sl.) će ga osnovati, na koji vremenski period i sl. Sloboda izbora pravne forme privrednog društva moţe biti minimalno ograniĉena zakonom, ukoliko bi se ţelelo sistemskim privrednim merama da se podstiĉe osnivanje odreĊenih oblika privrednih društava. 2) Pravne forme privrednih društava U našem pravnom sistemu, trenutno postoje sledeće pravne forme: privredno društvo, društveno preduzeće i javno preduzeće. U ovoj podeli, teško bi se mogli izdvojiti neki kriterijumi po kojima je izvršena podela, pogotovo za društveno preduzeće. Ukoliko bi se imao u vidu oblik svojine sredstava kojima posluje preduzeće, onda se dolazi do zakljuĉka da razne pravne forme preduzeća mogu poslovati sredstvima koja su takoĊe u razliĉitim oblicima svojine. Npr. u društvenoj svojini moţe biti kapital i kod društvenog preduzeća i kod akcionarskog društva i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću. Isto tako, kod akcionarskog društva i društva sa ograniĉenom odgovornošću, kapital moţe biti u privatnoj svojini, što je i najĉešći sluĉaj. Ipak, kod ove podele na pravne forme moglo bi se govoriti o statiĉkim (društveno preduzeće) i dinamiĉnim (privredna društva) oblicima preduzeća (Komentar Zakona o preduzećima, Beograd 1996. godine, Mirko Vasiljević). Pošto će društveno preduzeće nestati iz našeg pravnog sistema završetkom postupka privatizacije društvenih preduzeća, naš pravni sistem će poznavati privredna društva i javna preduzeća. (1) Privredno društvo, odnosno privredna društva su dinamiĉne pravne forme koje su u razvoju, koje su najbrojnije i koje se najĉešće osnivaju. Poznata su u svim razvijenim pravnim sistemima. Prema Zakonu o privrednim društvima, pravne forme privrednih društava su: ortaĉko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno). Kao što se vidi, navedenim zakonom je uveden pojam pravna forma, umesto oblik, kako je ranije 68

Sociologija i pravo

bilo propisano Zakonom o preduzećima, koji je preduzeća delio na oblike, a privredna društva na društva lica i društva kapitala. Novim zakonom ovakva podela nije ureĊena, nego su samo predviĊene pravne forme. Novim zakonom je predviĊeno da se pored navedenih formi privrednih društava, posebnim zakonom mogu odrediti i druge pravne forme društava, odnosno preduzeća (privrednim društvima je posvećeno celo ovo poglavlje). (2) Društveno preduzeće je preduzeće koje posluje sredstvima u društvenoj svojini. Mora se istaći da je društveno preduzeće u procesu transformacije i da će ovaj oblik preduzeća prestati da postoji u našem pravnom sistemu sprovoĊenjem propisa o svojinskoj transformaciji, odnosno o privatizaciji. U postupku ove transformacije, odnosno privatizacije, društvena preduzeća se organizuju najĉešće u akcionarska društva, a reĊe u društva sa ograniĉenom odgovornošću. Prema Zakonu o privatizaciji, subjekti privatizacije sa društvenim kapitalom, duţni su da sprovedu postupak privatizacije najkasnije u roku od ĉetiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Pošto je ovaj zakon stupio na snagu 08. 07. 2001. godine rok za privatizaciju je trebao da istiĉe 08. 07. 2005. godine. MeĊutim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji od 28. 02. 2003. godine, ovaj rok je produţen. Prema ovim izmenama: ―Privatizacija društvenog kapitala sprovodi se najkasnije u roku od ĉetiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. » Zatim su usledile izmene i dopune 31. 05. 2005. godine. (3) Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od javnog, odnosno od opšteg interesa. Ovo preduzeće se moţe osnovati za obavljanje delatnosti prema odredbama Zakona o javnim preduzećima. Zbog svoje posebne delatnosti (komunalne delatnosti,odnosno javne sluţbe u oblasti infrastrukture, upravljanje dobrima od opšteg interesa: šume, vode, rudno blago i sl.), javna preduzeća delimiĉno imaju poseban pravni reţim u pogledu uslova za obavljanje delatnosti i naĉina ostvarivanja javnog interesa, kao i drugih pitanja.

4. 2. OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA 1) Osnivaĉi privrednog društva Privredno društvo mogu osnovati fiziĉka i pravna lica. Fiziĉka lica mogu osnovati sve pravne forme privrednog društva, što znaĉi da mogu osnovati ortaĉko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo i društvo sa ograniĉenom odgovornošću. Pravna lica, takoĊe (za razliku od odredaba ranijeg Zakona o preduzećima) mogu biti osnivaĉi sve ĉetiri pravne forme privrednih društava: akcionarskog društva, društva sa ograniĉenom odgovornošću, komanditnog društva i ortaĉkog društva.

69

Sociologija i pravo

OdreĊene pravne forme privrednog društva mogu osnovati jedno ili više lica. Sve pravne forme privrednih društava mogu osnovati zajedno fiziĉka i pravna lica ili samo pravna lica ili samo fiziĉka lica, o ĉemu odluĉuju sami osnivaĉi. Jedno lice moţe osnovati akcionarsko društvo i društvo sa ograniĉenom odgovornošću, takozvano jednoĉlano društvo. MeĊutim, za osnivanje ortaĉkog društva i komanditnog društva potrebno je najmnanje dva osnivaĉa. Drţava ili jedinica lokalne samouprave moţe osnovati, pored pomenuth privrednih društava i javno preduzeće. Strana pravna i fiziĉka lica mogu u našoj zemlji pod uslovom uzajamnosti osnovati privredna društva. Osnivaĉi slobodno odluĉuju koji pravnu formu privrednog društva će da osnuju, u kojoj oblasti ili oblastima će da osnuju i na koji vremenski period. Prilikom izbora pravne forme privrednog društva, osnivaĉi najĉešće polaze od visine osnivaĉkog kapitala, oblika odgovornosti za obaveze privrednog društva, oblika odluĉivanja, uĉešća u dobiti i sl. 2) Osnivaĉki akt Privredno društvo se osniva osnivaĉkim aktom koji saĉinjavaju (zakljuĉuju) osnivaĉi. Osnivaĉi putem osnivaĉkog akta izraţavaju svoju volju u pogledu osnivanja privrednog društva, pravne forme privrednog društva, oblasti u kojoj se privredno društvo osniva i svih drugih pitanja koja su bitna za osnivanje i rad privrednog društva. Osnivaĉki akt, u zavisnosti od broja osnivaĉa, saĉinjava se u obliku ugovora ili u obliku odluke. Ako više lica osnivaju privredno društvo, akt o osnivanju se saĉinjava u oliku ugovora o osnivanju privrednog društva. MeĊutim, ako samo jedno lice osniva privredno društvo, akt o osnivanju se saĉinjava u obliku odluke o osnivanju privrednog društva (jednoĉlano društvo: d. o. o. i a. d.). Osnivaĉki akt privrednog društva je formalni akt i saĉinjava se u pisanom obliku. Ova ĉinjenica nije direktno propisana Zakonom o privrednim društvima. MeĊutim, indirektno se moţe izvesti zakljuĉak iz brojnih odredaba ovog zakona. Prvo, ukoliko se osnivaĉki akt ne bi saĉinio u pisanom obliku, osnivaĉi ne bi mogli potpisati takav akt, niti bi mogli svoje potpise na osnivaĉkom aktu overiti kod nadleţnog organa. TakoĊe se ne bi mogla sprovesti registracija društva, što znaĉi, ne moţe se steći svojstvo pravnog lica, što konaĉno znaĉi da takvo privredno društvo ne postoji. Zakonom je predviĊen jedan uslov za osnivaĉki akt, da bi mogao proizvoditi pravno dejstvo, a to je da osnivaĉi privrednog društva moraju svoje potpise na osnivaĉkom aktu, overiti. Za razliku od ranijeg zakona, Zakonom o privrednim društvima nije propisano kod kog organa osnivaĉi overavaju svoje potpise. Sada je to moguće pred sudom, a u budućnosti kod beleţnika kada ovaj oblik bude ustanovljen u našem zakonodavstvu. 70

Sociologija i pravo

Sadrţina osnivaĉkog akta je propisana zakonom za svaku pravnu formu privrednog društva posebno. Najbitnije odredbe koje mora sadrţavati akt o osnivanju svakog privrednog društva su: podaci o osnivaĉima; poslovnom imenu i sedištu društva; delatnost društva; vrednost uloga, odnosno iznos osnovnog kapitala; zastupanje društva i druga pitanja predviĊena zakonom. Za pojedina privredna duštva su propisana i druga pitanja koja mora sadrţavati osnivaĉki akt, npr. kod društva sa ograniĉenom odgovornošću vrstu i vrednost uloga svakog osnivaĉa, kod akcionarskog društva da li je društvo otvoreno ili zatvoreno, podatke o akcijama i sl. Kada se akt navedene sadrţine saĉini u pismenom obliku i kada osnivaĉi overe svoj potpis na aktu, onda se moţe pristupiti registraciji društva. 3) Poslovno ime i sedište privrednog društva A) Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. Naziv privrednog društva sluţi za identifikaciju tog društva u odnosima u koja društvo stupa, a posebno u pravnom prometu. Poslovno ime je, ustvari spoljnjo obeleţje privrednog društva koje ga razlikuje od drugih društava iste ili srodne delatnosti. Sadrţina poslovnog imena se izraţava odreĊenim elementima. Moţemo razlikovati dve vrste elemenata u nazivu privrednog društva: obavezne i fakultativne elemente. Obavezni elementi su: a)Oznaka kojom se bliţe obeleţava poslovno ime privrednog društva. U ranijim propisima su bile nabrojane oznake kojima se bliţe obeleţavaju nazivi privrednih pravnih subjekata kao što su: geografski pojmovi, vaţniji dogaĊaji, imena znamenitih liĉnosti i sl. U sadašnjim propisima ovakve oznake nisu predviĊene. MeĊutim, to nije smetnja da se i dalje na takav, sliĉan ili sasvim nov naĉin bliţe obeleţava naziv privrednog društva. Npr. «Dunav», «Fruška Gora», «Palić» ili «Nineva», «Otac i sin», «PPR» i sl. Ovakva oznaka se utvrĊuje prilikom donošenja osnivaĉkog akta; b)Oznake pravne forme privrednog društva su: o. d. ili od- ortaĉko društvo, k. d. ili kd- komanditno društvo, a. d. ili ad – akcionarsko društvo, d. o. o. ili doo – društvo sa ograniĉenom odgovornošću, d. p. – društveno preduzeće i j. p. – javno preduzeće. Kod društava lica zakonom su predviĊeni odreĊeni obavezni elementi u pogledu imena osnivaĉa. Fakultativni elementi poslovnog imena mogu biti dodaci u vidu crteţa, slika i sl. Kao spoljno obeleţje poslovnog imena moţe se upotrebiti ţig, oznaka proizvoĊaĉa, oznaka porekla i sl. Neki elementi se mogu unositi u poslovno ime uz dozvolu nadleţnog organa (naziv drţavne zajednice, drţave ĉlanice ili jedinice lokalne samouprave), odnosno uz pristanak odreĊenog lica (znamenite liĉnosti, ako je ţiva ili uz saglasnost njegovih naslednika prvog naslednog reda, ako nije ţiva). Privredno društvo moţe u poslovanju, pored poslovnog imena da koristi i modifikovano ili skraćeno poslovno ime.

71

Sociologija i pravo

Poslovno ime privrednog društva ne moţe da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. Poslovno ime privrednog društva se registruje kod Agencije za privredne registre. B) Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovnim duštvom. Putem sedišta privrednog društva se odvijaju sve komunikacije privrednog društva, stupanje u pravni promet, obavljanje upravnih, finansijskih i drugih funkcija, odnosno poslova, ustvari, obavlja se kompletan menadţment. Sedište privrednog društva koje se odreĊuje osnivaĉkim aktom i registruje se takoĊe kod Agencije za privredne registre, pošto je to ustvari «adresa» privrednog društva. Prema sedištu privrednog društva, odreĊuje se mesna nadleţnost sudova i drugih organa, u odreĊenim postupcima (npr. nadleţnost trgovinskog suda u privrednom sporu ili nadleţnost opštinskog suda u nekom drugom sporu, nadleţnost inspekcijskih organa, poreskih organa i sl.) Poslovno ime kao i sedište privrednog društva, moţe se menjati na naĉin predviĊen aktom o osnivanju. 4) Delatnost privrednog društva Delatnost privrednog društva je predmet poslovanja privrednog društva koja je utvrĊena osnivaĉkim aktom privrednog društva. Privredno društvo moţe obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. Moţe obavljati jednu ili više delatnosti pod uslovom da ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih delatnosti. Posebnim propisima su za svaku delatnost propisani potrebni uslovi za njeno obavljanje, što utvrĊuju nadleţni inspekcijski organi (npr. proizvodnja odreĊenih proizvoda, trgovina, saobraćaj, usluge i sl.) Pored toga, posebnim zakonom je izvršena klasifikacija svih delatnosti kao opšti standard prema kojem se vrši razvrstavanje u delatnosti. Prema ovoj klasifikaciji razvrstavaju se po delatnostima, izmeĊu ostalih, i sva privredna društva. Privredno društvo moţe da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehniĉke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapreĊenja ţivotne sredine, kao i druge propisane uslove. Ispunjenost ovih uslova utvrĊuje nadleţni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora. Privredno društvo moţe da otpoĉne da obavlja delatnost koja se odnosi na proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu, ako nadleţni organ donese rešenje o ispunjenosti navedenih uslova. Privredno društvo moţe menjati svoju preteţnu delatnost. Moţe je zamenjivati drugom delatnosti i utvrĊivati sasvim nova delatnost. Preteţna delatnost i naĉin promene preteţne delatnosti utvrĊuje se osnivaĉkim aktom.

72

Sociologija i pravo

5) Osnivaĉki ulog Osnivaĉki ulog predstavlja sredstva koja svaki osnivaĉ unosi u privredno društvo, a koja su neophodna za osnivanje i pošetak rada tog društva. To je, ustvari, poĉetni osnovni kapital tog društva. Visinu osnivaĉkog uloga utvrĊuju osnivaĉi prilikom donošenja akta o osnivanju. Za neke pravne forme privrednog duštva, kao što su društvo sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarsko društvo, zakonom je predviĊen minimalni novĉani iznos osnovnog kapitala (za a. d. 10. 000 ili 25. 000 evra, za d. o. o. 500 evra). MeĊutim za privredna društva kao što su ortaĉko i komanditno društvo, zakonom nije odreĊen taj minimum sredstava koji je neophodan da osnivaĉi uloţe prilikom osnivanja društva. Osnivaĉi sami odluĉuju o visini sredstava koja su im neophodna za rad ovih društava. I u sluĉajevima gde je zakonom predviĊen minimalni iznos novĉanog osnovnog kapitala, osnivaĉi mogu odluĉiti da uloţe veća sredstva od propisanih i da uloţe osnovni kapital u stvarima i pravima. Na ovaj naĉin osnivaĉi pristupaju veoma odgovorno osnivanju društva i utiĉu na pravnu sigurnost u pravnom prometu (zaštita imovinskih interesa trećih lica). Osnovni kapital se moţe uloţiti u gotovom novcu i u stvarima i u pravima izraţenim u novĉanoj vrednosti. Ulog u stvarima i pravima procenjuje ovlašćeni procenjivaĉ. Kod nekih društava ulozi se mogu sastojati i u izvršenom radu i pruţenim uslugama. Ulozi osnivaĉa ĉine poĉetnu imovinu društva, što znaĉi da postaju svojina tog društva i da se ne mogu povući dok društvo postoji. Imovinu privrednog društva ĉine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novĉana sredstva, hartije od vrednosti kao i druga imovinska prava. Imovina privrednog društva je jedna od osnovnih pretpostavki za njegovo uĉešće u pravnom prometu, što znaĉi i u privrednom poslovanju. 6) Registracija privrednog društva Privredno društvo stiĉe svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar koji vodi Agencija za privredne registe. Registar privrednih subjekata je jedinstvena, centralna, javna elektronska baza podataka o privrednim subjektima formirana za teritoriju Republike Srbije, u koju se podaci unose i ĉuvaju u skladu sa zakonom. U uporednom pravu postoje razliĉita rešenja u pogledu postojanja i voĊenja registra privrednih subjekata. U nekim zemljama kao što je SAD nije ureĊena obaveza voĊenja registra, dok u većini zemalja ta obaveza postoji. Razlike postoje i u ovlašćenju organa za voĊenje ovih registara. U nekim zemljama su, sudovi ovlašćeni da vode registre (kao ranije kod nas), u drugima to vode trgovaĉke komore ili upravni organi, a u nekima su to posebni registri kao u Velikoj Britaniji i sada kod nas.

73

Sociologija i pravo

U našem pravu, kao i u romanskom, sve pravne forme privrednih društava stiĉu svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar, za razliku, npr. od nemaĉkog prava, gde samo društva kapitala (društva institucije) stiĉu pravni subjektivitet upisom u odgovarajući registar. U Registar privrednih subjekata se unose podaci za privredna društva, druga pravna lica i druge subjekte ĉija je registracija odreĊena zakonom. U njemu se registruju podaci o privrednim društvima i drugim subjektima, koji su vezani za njihov nastanak, promene i prestanak. Podaci se odnose na osnivanje, organizovanje, povezivanje i prestanak subjekata registracije, statusne promene i promene pravne forme organizovanja, podaci znaĉajni za pravni promet, kao i podaci u vezi sa postupkom likvidacije i steĉaja.

Zavisno od predmeta registracije, registruju se podaci znaĉajni za pravni promet, kao što su: osnivaĉi, poslovno ime, sedište, pravna forma privrednog društva, osnivaĉki ulozi, delatnost, ovlašćenja u pravnom prometu, imena lica ovlašćenih za zastupanje i drugi podaci. 4. 3. PRIVREDNO DRUŠTVO KAO PRAVNO LICE 1) Pravna i poslovna sposobnost Privredno društvo je pravno lice. Svojstvo pravnog lica, privredno društvo, kao što je već istaknuto, stiĉe unošenjem podataka o tom društvu u Registar (ĉlan 8. Zakona o privrednim društvima). Registracija u Registar privrednog društva ima konstitutivni karakter. Privredno društvo kao celina ima svojstvo pravnog lica. Ogranci privrednog društva nemaju svojstvo pravnog lica, niti ga mogu steći voljom organa upravljanja, tj. aktom privrednog društva. Privredno društvo kao pravno lice, ima pravnu i poslovnu sposobnost. Pravna i poslovna sposobnost privrednog društva su meĊusobno uslovljene i zajedno daju celinu – pravno lice. Putem pravne sposobnosti privredno društvo postaje nosilac prava i obaveza, postaje pravni subjekt. Na osnovu pravne sposobnosti, privredno društvo kao pravni subjekt, uĉestvuje u pravnom prometu na trţištu. Putem poslovne sposobnosti, privredno društvo stvara prava i preuzima obaveze u pravnom prometu (zakljuĉuje ugovore, izdaje akcije, vrši druge pravne radnje i sl.). Ove pravne radnje u ime privrednog društva vrši ovlašćeni organ tog društva (direktor ili od njega ovlašćeno lice). Znaĉi, putem poslovne sposobnosti prvredno društvo ostvaruje svoju pravnu sposobnost u ĉemu se u stvari i ogleda uslovljenost, povezanost i celovitost ove dve komponente pravnog lica. Prva komponenta privrednom društvu omogućuje da bude pravni subjekt a druga komponenta da svoj pravni subjektivitet realizuje na trţištu. Obim pravne sposobnosti privrednog društva odreĊuje obim poslovne sposobnosti tog društva. Pravnu i poslovnu sposobnost, kao sadrţinu svojstva 74

Sociologija i pravo

pravnog lica, privredno društvo stiĉe istovremeno, trenutkom sticanja svojstva pravnog lica. Pošto pravno lice moţe da bude nosilac prava i obaveza i da stvara prava i preuzima obaveze u pravnom prometu, privredno društvo ima i odgovornost tj. imovinsko pravnu odgovornost za preuzete obaveze u pravnom prometu prema trećim licima (ispunjenje ugovora, isplata dividende, naknad štete i sl.). U sluĉaju, da privredno društvo ne ispuni svoje obaveze preuzete u pravnom prometu, te obaveze se mogu ostvariti prinudnim putem u sudskom postupku. Tako privredno društvo moţe biti tuţilac u pogledu ostvarivanja svojih prava ili tuţeni u pogledu ostvarivanja svojih obaveza. Znaĉi, postaju stranke u postupku pred sudom. 2) Zastupanje Zastupanje privrednog društva je preduzimanje pravnih radnji i u pravnom prometu, u sudskom postupku ili postupku pred drţavnim organima ili organima lokalne samouprave. Pravne radnje preduzimaju fiziĉka lica koja zastupaju privredno društvo. Radnje tih lica dejstvuju prema privrednom društvu ako su preduzete u ime privrednog društva i u okviru datih ovlašćenja za zastupanje. Privredno društvo mogu da zastupaju zastupnici, punomoćnici, prokuristi i druga lica. a) Zastupnik privrednog društva po zakonu je direktor ili upravni odbor društva, ako osnivaĉkim aktom direktor nije odreĊen kao organ privrednog društva, zatim ortak ili ortaci ortaĉkog i komanditnog društva i generalni direktor akcionarskog društva. Oni su zakonski zastupnici privrednog društva. MeĊutim, osnivaĉkim aktom privrednog društva moţe se odrediti da društvo, pored direktora ili drugih nabrojanih lica,odnosno organa, zastupaju i druga lica (izvršni direktori, direktori sektora, lica koja nisu osnivaĉi društva i sl.). Zastupnik privrednog društva istupa u ime privrednog društva, po pravilu bez ograniĉenja. MeĊutim, osnivaĉkim aktom privrednog društva moţe se ograniĉiti ovlašćenje zastupnika na odreĊene pravne radnje ili se moţe odrediti da zastupnik vrši pravne radnje samo uz saglasnost organa upravljanja. U praksi su ovo retki sluĉajevi. Obiĉno se ovlašćuje direktor i druga lica da zastupaju preduzeće bez ograniĉenja. Zastupnik u ime privrednog društva (ukoliko mu nisu ograniĉena ovlašćenja) zakljuĉuje sve ugovore i preduzima sve pravne radnje u okviru pravne i poslovne sposobnosti društva. Ovlašćenja zastupnika privrednog društva, odnosno ograniĉenje njegovih ovlašćenja i prestanak prava zastupanja, registruje se u Regisru. b) Punomoćnik je lice koje zastupa privredno društvo na osnovu punomoćja zastupnika društva. Punomoćje moţe dati zakonski i drugi zastupnik, ali samo u granicama svojih ovlašćenja. Punomoćje se mora dati u pismenom

75

Sociologija i pravo

obliku, što znaĉi da usmeno punomoćje ne proizvodi pravno dejstvo nego samo pismeno. Punomoćje se moţe dati kao opšte (generalno) ili posebno (specijalno) punomoćje. Punomoćnik na osnovu opšteg punomoćja moţe zakljuĉivati sve ugovore odreĊene vrste, (ugovori o prodaji, ugovori o trgovinskom zastupanju i sl.) ili da preduzima sve pravne radnje odreĊene vrste (zastupanje društva u svim sporovima pred sudovima). Na osnovu posebnog punomoćja, punomoćnik moţe zastupati društvo samo u odreĊenoj pravnoj radnji (zakljuĉenje taĉno odreĊenog ugovora ili zastupanje u odreĊenom sporu). c) Prokura je oblik zastupanja privrednog društva. To je zakonska forma ovlašćenja kojom privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za zakljuĉivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću društva. Ovo je najšire poslovno punomoćje ĉija je sadrţina utvĊena zakonom. (Prokura je poznata u nemaĉkom pravnom podruĉju, meĊutim neznatno je zastupljena u romanskom i anglosaksonskom pravnom podruĉju). Prokura sadrţi ovlašćenje za zakljuĉenje ugovora kao i ovlašćenje za vršenje drugih pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću privrednog društva. Prokura ne sadrţi ovlašćenje za zakljuĉivanje ugovora koji se odnose na otuĊenje i opterećenje nepokretnosti. Ovlašćenja iz prokure ne mogu se ograniĉiti i prokura se ne moţe dati za odreĊeno vreme niti se moţe vezati za odreĊene uslove. Ograniĉenje ovlašćenja iz prokure nema pravno dejstvo prema trećim licima. Prokura moţe biti pojedinaĉna i zajedniĉka. Pojedinaĉna prokura moţe se dati jednom licu ili većem broju lica. Ako je pojedinaĉna prokura data većem broju lica, svaki prokurista ima sva ovlašćenja koja po ovom zakonu sadrţi prokura. Zajedniĉka prokura moţe se dati dvojici ili većem broju lica zajedno. U sluĉaju zajedniĉke prokure, pravni poslovi i radnje punovaţni su ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista. A izjave volje i saopštenja trećih lica uĉinjenih jednom od prokurista, smatraju se uĉinjenim svim prokuristima (ĉlan 27. ZOPD-a). Prokura se ne moţe preneti na drugo lice, odnosno prokurista ne moţe preneti prokuru na drugo lice. Prokura se moţe opozvati u svako doba. U sluĉaju opoziva prokure, prokurist moţe protiv privrednog društva ostvarivati prava koja proizilaze iz odnosa na osnovu kojeg je prokura data. d) Druga lica, pored navedenih lica, mogu imati odreĊena ovlašćenja u zastupanju. To su punomoćnici po zaposlenju i trgovaĉki putnici. Pojedina lica zaposlena u privrednom društvu ili drugom pravnom licu obavljaju poslove koji su vezani za odreĊene pravne radnje, zakljuĉenje ugovora, ispunjenje ugovora (prodavci i u prodavnicama, sluţbenici u finansijskim organizacijama i sl.). Samim tim što je jednom licu prilikom zasnivanja radnog odnosa povereno obavljanje odreĊenog posla, to lice ima ovlašćenje za vršenje odreĊenih pravnih radnji (ugovor o prodaji robe, ugovor o sefu i sl.) pa mu se ne daje posebno punomoćje. 76

Sociologija i pravo

Trgovaĉki putnik stupa u poslovni kontakt sa eventualnim kupcima robe ili usluga u nameri da tu robu proda odnosno da pruţi usluge. Obim ovlašćenja trgovaĉkog putnika utvrĊuje se punomoćjem koji izdaje ovlašćeno lice u preduzeću. Najĉešća vrsta ovlašćenja trgovaĉkog putnika su zakljuĉivanje odreĊene vrste ugovora (npr. odreĊene robe, usisivaĉa, vršenje usluga i sl.). To su preteţno formalni ugovori koje zakljuĉuju trgovaĉki putnici. c) Privredno društvo se potpisuje tako što zastupnik društva uz poslovno ime privrednog društva dodaje svoj potpis. Pri potpisivanju društva prokurista je duţan da unese podatak da je u pitanju prokurista. Zastupnik i prokurista su obavezni da svoje overene potpise dostave prilikom registracije Registru. Lica ovlašćena za raspolaganje novĉanim sredstvima obavezna su da svoje overene potpise dostave poslovnoj banci kod koje se vodi raĉun društva. 3) Odgovornost Stupajući u pravni promet, privredno društvo preuzima odreĊene imovinsko pravne obaveze prema drugim privrednim subjektima i fiziĉkim licima. Za obaveze preuzete u pravnom prometu odgovara privredno društvo, osnivaĉ, ĉlanovi i akcionari, zavisno od pravne formr društva. a) Privredno društvo, za svoje obaveze, odgovara celokupnom svojom imovinom. Znaĉi, pre svih odgovara društvo, pošto je ono kao pravno lice nosilac obaveza (duţnik) u odnosu na lica prema kome ta obaveza postoji (poverilac). Odgovornost privrednog društva za preuzete obaveze je potpuna, što znaĉi da ta odgovornost ne moţe biti ograniĉena na samo deo imovine ili do odreĊene visine potraţivanja ili sliĉno. Zato društvo odgovara celokupnom svojom imovinom. b) Osnivaĉi odgovaraju za obaveze privrednog društva u zavisnosti od pravne forme društva, što je izriĉito ureĊeno zakonom. Kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarskog društva, osnivaĉi ne odgovaraju, osim do visine neunetog, odnosno neuplaćenog uloga u imovinu društva. Kod ortaĉkog društva osnivaĉi odgovaraju neograniĉeno solidarno za obaveze društva, što znaĉi da odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Dok kod komanditnog društva postoji razliĉita odgovornost osnivaĉa. Komanditori odgovaraju, odnosno snose rizik za obaveze društva u visini ugovorenog uloga. MeĊutim, komplementari odgovaraju neograniĉeno solidarno za obaveze društva. Odgovornost osnivaĉa, odnosno ĉlanova ili akcionara društva za obaveze društva ne iskljuĉuje odgovornost samog društva za svoje obaveze. Odgovornost društva je i dalje potpuna odgovornost za svoje obaveze. Istovremeno postoji odgovornost i drugih lica za obaveze koje je preuzelo društvo. Na ovaj naĉin postojanjem više odgovornih lica, imovinski pravni interesi poverilaca se potpunije štite.

77

Sociologija i pravo

Odgovornost drugih lica (redovna odgovornost) po vrsti odgovornosti, moţe biti subsidijarna i solidarna odgovornost. Subsidijarna odgovornost postoji kada poverilac mora prvo da pokuša da naplati svoje potraţivanje od društva, pa ako ne moţe da naplati svoje potraţivanje od društva, onda ima pravo da se naplati i od lica koja odgovaraju za obaveze društva. Solidarna odgovornost postoji kad poverilac moţe svoje potraţivanje da naplati ili od društva ili od drugog lica kao solidarnog duţnika. Poverilac po svom izboru ceni od koga će svoje potraţivanje naplatiti. U praksi se poverilac naplaćuje od duţnika od koga se lakše naplatiti, tj. koji je solventniji. Ukoliko se poverilac ne moţe naplatiti samo od jednog duţnika, moţe se istovremeno delimiĉno naplatiti od društva a za preostali deo duga od solidarnog duţnika, ili obrnuto. Prema našem zakonodavstvu preteţno je odreĊena solidarna odgovornost drugih lica za obaveze društva. Po svom obliku, obe ove vrste odgovornosti mogu biti ograniĉena i neograniĉena odgovornost u skladu sa zakonom (subsidijarna ograniĉena i neograniĉena odgovornost, i solidarna ograniĉena i neograniĉena odgovornost). c) Postoje posebni sluĉajevi kada komanditori komanditnog društva, ĉlanovi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom. To je u sluĉaju ako zloupotrebe privredno društvo. Prema ĉlanu 15. Zakona o privrednim društvima navedena lica odgovaraju u dva sluĉaja i to: ako zloupotrebe privredno društvo za nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom društva raspolaţu kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao pravno lice ne postoji.

4. 4. UPRAVLJANJE PRIVREDNIM DRUŠTVOM 1) Upravljanje u pojedinim pravnim formama Osnovni pristup upravljanja privrednim društvom je upravljanje na vlasniĉkom principu. Prema tome, društvom upravljaju vlasnici društva, odnosno predstavnici vlasnika društva, koje vlasnici odrede. Vlasnici, odnosno njihovi predstavnici, po pravilu upravljaju društvom srazmerno udelu u društvu, odnosno srazmerno vrednosti i broju akcija. 1. Ortaĉkim društvom upravljaju ortaci. Ortaci donose odluke o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost društva, o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva, kao i o prijemu novog ortaka društva. Ortaci, takoĊe vode poslove društva, ukoliko osnivaĉkim aktom društva nije poslovoĊenje preneto na jednog ili više ortaka. 2. Na komanditno društvo shodno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na ortaĉko društvo. Komplementari imaju status ortaka ortaĉkog društva. To znaĉi da komplementari donose odluke i vode poslove komanditnog društva u skladu sa osnivaĉkim aktom. 78

Sociologija i pravo

3. Društvom sa ograniĉenom odgovornošću upravljaju ĉlanovi društva i vode poslove društva putem organa. Organi društva su: skupština i direktor ili upravni odbor društva. Dali će društvo imati direktora ili upravni odbor, zavisi od toga kako su osnivaĉi uredili osnivaĉkim aktom. U jednoĉlanom društvu sa ograniĉenom odgovornošću funkciju skupštine vrši osnivaĉ kao vlasnik društva. 4. Akcionarskim društvom upravljaju akcionari putem organa društva. Organi zatvorenog akcinarskog društva su: skupština, direktor ili upravni odbor. Društvo moţe imati i izvršni odbor. Isto kao kod društva sa ograniĉenom odgovornošću, i kod ovog društva osnivaĉi odluĉuju prilikom osnivanja, da li će društvo imati direktora ili će o pitanjima utvrĊenim zakonom odluĉivati kolektivno telo, upravni odbor. Organi otvorenog akcionarskog društva su: skupština, upravni odbor, izvršni odbor i generalni direktor. 2) Odgovornost za štetu priĉinjenu povredom duţnosti 1. Zakonom o privrednim društvima je ureĊeno da su odreĊena lica, kao što su: ortaci, komplementari, kontrolni ĉlanovi društva sa ograniĉenom odgovornošću, kontrolni akcionari, zastupnici društva, ĉlanovi upravnog odbora, ĉlanovi izvršnog odbora, ĉlanovi nadzornog odbora, ĉlanovi odbora revizora, likvidacioni upravnik i druga lica utvrĊena ĉlanom 31. pomenutog zakona, duţna da rade u interesu privrednog društva. Duţni su da svoje poslove obavljaju savesno, sa paţnjom dobrog privrednika, da svoju procenu zasnivaju na mišljenjima lica struĉnih za odgovarajuću oblast i da postupaju savesno i lojalno prema privrednom društvu. 2. Ukoliko lica navedena u ĉlanu 31. Zakona postupe suprotno navedenim duţnostima i priĉine štetu, moţe se podneti individualna i derivativna tuţba. 1) Individualnu tuţbu moţe podneti ortak, ĉlan ili akcionar privrednog društva u svoje ime protiv bilo kog lica iz pomenutog ĉlana 31. Zakona, radi naknade štete koju mu to lice nanese povredom duţnosti utvrĊenih Zakonom. Tuţbu moţe podneti jedno lice u svoje ime ili više lica koja deluju zajedno u njihovo ime. 2) Derivativnu tuţbu moţe podneti komanditor, ĉlan ili akcionar privrednog društva u svoje ime a za raĉun društva protiv bilo kog lica iz ĉlana 31. Zakona radi naknade štete priĉinjene privrednom društvu povredom duţnosti koje imaju prema društvu. 3) Opšti akti privrednog društva Postoje opšti i pojedinaĉni akti preduzeća. Opšti akti preduzeća su: statut, pravilnik, kolektivni ugovor i odluka kojom se na opšti naĉin ureĊuju odreĊena pitanja.

79

Sociologija i pravo

Statut je, prema ranijem Zakonu o preduzećima, bio osnovni opšti akt preduzeća. Prema sadašnjem Zakonu o privrednim društvima, statut nije obavezan opšti akt privrednog društva. Zakonom je, samo za akcionarsko društvo, predviĊeno kao mogućnost da moţe imati statut. To je dispozitivna norma koja ne obavezuje društvo da ima statut. Jedini obavezan akt za sve forme privrednog društva je osnivaĉki akt. MeĊutim osnivaĉki akt nije opšti akt, nego pojedinaĉni akt. Pravilnicima se na osnovu propisa, bliţe ureĊuju pojedini odnosi u privrednom društvu. Svaka oblast rada i poslovanja ureĊena je odgovarajućim pravilnikom. Tako su pravilnicima ureĊene oblasti radnih odnosa, oblast finansijskog poslovanja, oblast kvaliteta rada i usluga, oblast zaštite na radu i sl. Zavisno od delatnosti pojedinog privrednog društva, ureĊuje se oblasti delatnosti kojima se to društvo bavi, ako je zakonom predviĊeno da se ta oblast ureĊuje opštim aktom društva. Odluka kao opšti akt se reĊe donosi u privrednom društvu, pošto se uglavnom sve oblasti bliţe ureĊuju pravilnicima. Npr. oblast radnih odnosa je ureĊena pravilnikom o radnim odnosima ili pojedinaĉnim kolektivnim ugovorima, zavisno od broja radnika, pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, pravilnikom o zaštiti na radu i sliĉno.

80

Sociologija i pravo

B POJEDINE PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA Prema Zakonu o privrednim društvima postoje ĉetiri pravne forme privrednih društava: ortaĉko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Ovim zakonom je regulisano da se pored navedenih pravnih formi, posebnim zakonom mogu odrediti i druge pravne forme društava, odnosno preduzeća.

1. ORTAĈKO DRUŠTVO 1) Pojam ortaĉkog društva Ortaĉko društvo je privredno društvo. Osniva se ugovorom dva ili više fiziĉkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva. Osnivaĉi ovog društva se obavezuju da obavljaju odreĊenu delatnost pod zajedniĉkim poslovnim imenom. Prilikom osnivanja ortaĉkog društva osnivaĉi se takoĊe obavezuju da za sve obaveze društva odgovaraju solidarno, celokupnom sojom imovinom. Prema Zakonu postoji jedan izuzetak od odgovornosti osnivaĉa za obaveze društva i to u sluĉaju da je sa poveriocima drukĉije ugovoreno. U praksi još nisu poznati sluĉajevi da su poverioci iskljuĉili odgovornost ortaka za obaveze društva. Ortaĉko društvo je nastalo u ranom srednjem veku sa poĉetkom razvoja trgovine i to prvo u gradovima severne Italije u IX i X veku, da bi se razvilo u drugim gradovima i drugim zemljama sveta. Ortaĉko društvo je pravno lice. 2) Osnivanje ortaĉkog društva Ortaĉko društvo mogu osnovati najmanje dva lica i to: dva ili više fiziĉkih lica, dva ili više fiziĉkih i pravnih lica ili dva ili više pravna lica. Kao što se vidi, za razliku od ranijeg zakona, ortaĉko društvo mogu da osnuju i pravnih lica. Ugovorom o osnivanju ortaĉkog društva predviĊaju se svi bitni elementi za osnivanje društva. Pošto je ortaĉko društvo specifiĉno, dobro bi bilo svi odnosi urede ugovorom o osnivanju ortaĉkog društva, sem onih odnosa predviĊenih Zakonom o privrednim društvima, ukoliko ortaci ne ţele drugaĉije da urede pojedine odnose za koje je zakonom predviĊena takva mogućnost. Ugovorom se ureĊuju podaci o osnivaĉima, poslovno ime i sedište društva, 81

Sociologija i pravo

delatnost, osnivaĉki kapital, odnosno oznaĉenje vrste i vrednosti uloga ortaka i druga pitanja bitna i karakteristiĉna za ovo društvo. Zakonom nije predviĊena obaveza za ulaganje novĉanog dela osnivaĉkog kapitala koji bi osnivaĉi morali uloţiti, kao što je to predviĊeno kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarskog društva. MeĊutim, Zakonom je ureĊeno šta ortak društva moţe, a ne mora uneti u ortaĉko društvo. To moţe biti novac, stvari, prava i drugo. Kod ovog društva, moţe se na ime uloga ortaka, uloţiti i rad ili usluge koje se izraţavaju u novĉanoj vrednosti. Ako se u društvo ulaţe nenovĉani ulog, ortaci društva (a ne ovlašćeni procenjivaĉ) sporazumno procenjuju taj ulog i iskazuju ga u novĉanoj vrednosti. Ortaci društva ulaţu uloge jednake vrednosti. 3) Pravni odnosi izmeĊu ĉlanova društva Pravni odnosi izmeĊu samih ortaka, kao i pravni odnosi ortaka sa društvom, ureĊuju se ugovorom o osnivanju društva i ugovorom ortaka društva, ako društvo ima takav ugovor. Ugovor o osnivanju društva, kao osnivaĉki akt je obavezan. U suprotnom, ne bi se moglo osnovati ortaĉko društvo. MeĊutim, ugovor ortaka nije obavezan. Ortaci ga mogu, a ne moraju zakljuĉiti. Znaĉi ove norme, kojima se ureĊuju odnosi ugovorom ortaka su dispozitivnog karaktera. Dakle, ugovorne strane te odnose mogu urediti po svojoj volji. Ortak u ortaĉkom društvu nije obavezan da svoj ulog povećava iznad iznosa ugovorenog osnivaĉkim aktom. TakoĊe, ortak ne moţe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka. Ortaci društva mogu slobodno meĊusobno prenositi udele. Znaĉi da je prenos udela meĊu ortacima društva slobodan. Dobit ortaĉkog društva raspodeluje se meĊu ortacima društva u skladu sa ugovorom o osnivanju društva. TakoĊe, ortaci ortaĉkog društva snose gubitak ortaĉkog društva prema pravilima koja su utvrdili u ugovoru o osnivanju društva. 4) Upravljanje ortaĉkim društvom Ortaĉkim društvom upravljaju ortaci neposredno i putem poslovoĊenja. Funkciju poslovoĊenja moţe vršiti jedan ortak, više ortaka ili svi ortaci društva, što se ureĊuje osnivaĉkim aktom. MeĊutim, ako je ugovorom o osnivanju društva poslovoĊenje preneto na jednog ortaka ili više ortaka, onda ostali ortaci društva nemaju pravo na poslovoĊenje. Poslovodstvo obavlja poslove zastupanja, odnosno pravne poslove i druge radnje koje se redovno vrše pri obavljanju delatnosti društva. Ako pravo na poslovoĊenje imaju svi ortaci ortaĉkog društva ili više njih, svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno, osim ako se najmanje jedan ortak usprotivi tom pravu. 82

Sociologija i pravo

Ako je ugovorom o osnivanju društva odreĊeno da ortaci društva ovlašćeni za poslovoĊenje mogu postupati samo zajedno. Za svaki posao potrebna je saglasnost svih ortaka društva ovlašćenih za poslovoĊenje. MeĊutim, ako postoji opasnost nastupanja štete društvu od odlaganja posla, onda nije potrebna saglasnost svih ortaka poslovoĊenja. Ortak ortaĉkog društva koji je ovlašćen na poslovoĊenje moţe preneti pravo na poslovoĊenje na treće lice, ako se sa tim saglase svi ĉlanovi društva. Ako je pravo na poslovoĊenje preneto na treće lice, ortak ortaĉkog društva odgovara za izbor lica na koje je prenelo pravo na poslovoĊenja, kao i za radnje tog lica u izvršavanju poslova poslovoĊenja. Ortak ortaĉkog društva koji je ovlašćen za poslovoĊenje, moţe odustati od poslovoĊenja, uz otkazni rok utvrĊen ugovorom o osnivanju društva ili ugovorom ortaka, ako za to postoji opravdan razlog. S druge strane, društvo ili preostali ortaci društva mogu ortaku društva oduzeti ovlašćenje za poslovoĊenje u sudskom postupku, u sluĉaju teţe povrede duţnosti ili nesposobnosti za obavljanje poslovodstva. Prilikom donošenja odluka u ortaĉkom društvu, kada se radi o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost društva, potrebna je većina od ukupnog broja glasova ortaka. Kada se donose odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva i odluke o prijemu novog ortaka društva, potrebna je saglasnost svih ortaka društva. 5) Prava i obaveze ortaka ortaĉkog društva Ortak ortaĉkog društva ima pravo uĉešća u raspodeli dobiti kao i obavezu u snošenju rizika. Dobit i gubitak društva raspodeljuje se ortacima, odnosno na ortake na jednake delove. Deo dobiti koja pripada ortaku društva, isplaćuje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja finansijskog izveštaja. Osnivaĉkim aktom ili ugovorom društva moţe se i drugaĉije urediti. Ortak društva ima pravo da uĉestvuje u upravljanju društvom, ima pravo na poslovoĊenje društva, da uĉestvuje u radu drugih organa ako su izabrani i da bude obavešten o radu i poslovanju društva. Ortak ortaĉkog društva ima pravo da prenese svoj udeo trećem licu ali samo uz saglasnost ostalih ortaka društva. U sluĉaju prenosa udela trećem licu, ortaci ortaĉkog društva imaju pravo preĉeg sticanja tog udela. Ako ostali ortaci društva ne iskoriste pravo preĉeg sticanja udela, ortak društva moţe preneti svoj udeo trećem licu, bez saglasnosti ostalih ortaka. Prenos udela trećim licima moţe se drugaĉije urediti osnivaĉkim aktom ili ugovorom ortaka društva. TakoĊe i rokovi koji se odnose na preĉu kupovinu udela i druga pitanja preĉe kupovine, ureĊuju se ugovorom o osnivanju društva ili ugovorom ortaka. Ortak društva, u vršenju poslova društva, duţan je da postupa s paţnjom i to paţnjom koju poklanja svojim stvarima i poslovima. U vršenja poslova

83

Sociologija i pravo

društva, ortak društva, odgovoran je društvu za štetu koju prouzrokuje namerno ili grubom nepaţnjom. Za obaveze društva solidarno odgovara svaki ortak društva svojom imovinom. Ne moţe se ugovorom ili drugim aktom iskljuĉiti odgovornost ortaka društva. Za obaveze ortaĉkog društva prema trećim licima odgovara, u prvom redu to društvo svojom imovinom. Ako naplata potraţivanja nije uspela od društva iz njegove imovine, onda u drugom redu supsidijarno, za obaveze društva odgovaraju i svi njegovi ortaci. Takva njihova odgovornost je solidarna i neograniĉena (meĊusobni odnos ortaka ortaĉkog društva kao jemaca). To znaĉi da svako od njih sada odgovara za obaveze društva celokupnom svojom liĉnom imovinom, a poverilac slobodno bira od kojeg će se ortaka društva naplatiti, od jednog, više njih ili od svih njih istovremeno. Ovakva odgovornost ortaka društva za njegove obaveze postoji samo ako postoji i obaveze društva prema trećem licu, usled ĉega je odgovornost ortaka društva akcesorne prirode, postoji uz obavezu društva kao glavnog duţnika. Ortaĉko društvo zbog ovakve odgovornosti njegovih ortaka i drugih obeleţja, prestavlja vrlo povoljan oblik statusnog organizovanja ortaka za obavljanje odreĊene privredne delatnosti pod zajedniĉkom poslovnim imenom. Prema trećim licima ortaĉko društvo je privlaĉno zbog visokog stepena jemstva ortaka društva (solidarna odgovornost) za obaveze društva, što ovakvom društvu daje veliku kreditnu sposobnost. Unutar sebe, ortaĉko društvo predstavlja ĉvrstu zajednicu rada, kapitala i poslovnog rizika ortaka, kao osnivaĉa društva. 6) Prestanak društva Ortaĉko društvo prestaje u sluĉajevima predviĊenim ĉlanom 80 Zakona o privrednim društvima:istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja (završetkom neke graĊevine ili drugog projekta),odlukom ortaka o prestanku, steĉajem društva, neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine, sudskom odlukom o prestanku i u drugim sluĉajevima odreĊenim osnivaĉkim aktom ili ugovorom ortaka. U sluĉaju da u društvu ostane samo jedan ortak, koji ne preduzme mere da se društvo uskladi sa zakonom ili ne nastavi poslovanje kao preduzetnik, ortaĉko društvo prestaje likvidacijom.

2. KOMANDITNO DRUŠTVO 1) Pojam komanditnog društva Komanditno društvo je privredno društvo. Osnivaju ga osnivaĉkim aktom dva ili više fiziĉkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreĊene delatnosti pod zajedniĉkim poslovnim imenom. To znaĉi, da društvo 84

Sociologija i pravo

mogu osnovati samo fiziĉka lica ili samo pravna lica ili fiziĉka i pravna lica zajedno. Najmanje jedan od osnivaĉa odgovara neograniĉeno solidarno za obaveze društva (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograniĉeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Komplementari, pored ĉinjenice da za obaveze društva odgovaraju neograniĉeno solidarno, celokupnom svojom imovinom, vode poslovanje društva i zastupaju društvo. Komanditori su ĉlanovi društva koji unose u društvo svoje uloge, a ne odgovaraju za obaveze društva prema trećim licima, niti vode njegovo poslovanje. Komanditor odgovara za obaveze društva kao i komplementar ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, upisano u poslovno ime komanditnog društva i ako suprotno zakonskoj zabrani vodi poslovanje društva. Komanditno društvo kao statusni oblik obavljanja odreĊene privredne delatnosti pod zajedniĉkim poslovnim imenom, pogodan je za plasiranje kapitala u odreĊenu delatnost. To su lica koja se ne bave poslovanjem društva, već to ĉine radi oploĊavanja svog kapitala (komanditori). Nasuprot njima, u komanditnom društvu su lica koja, po pravilu, ne ulaţu kapital u društvo, ali imaju znanja i sposobnosti za uspešno organizovanje i voĊenje poslovanja u toj delatnosti (komplementari). Na taj naĉin komanditno društvo predstavlja pogodan spoj dveju vrednosti - vrednosti kapitala, s jedne strane, i vrednosti menadţerskih sposobnosti, s druge strane. Komanditno društvo sadrţi u sebi pravna obeleţja i ortaĉkog društva i društva sa ograniĉenom odgovornošću. Status komplementara je isti kao i status ĉlanova ortaĉkog društva. Zato se na komanditno društvo primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima, ako istim Zakonom nije za komanditno društvo drugaĉije propisano. Komanditno društvo, moţe u odreĊenim situacijama lako promeniti pravnu formu u ortaĉko društvo ili nastaviti da posluje kao preduzetnik. Isto tako, ako iz društva istupe svi komplementari, komanditori mogu odluĉiti da društvo promeni pravnu formu u društvo sa ograniĉenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, pod uslovom da su ispunjeni zakonski uslovi za navedene pravne forme (osnivaĉki kapital, upravljanje, akti isl.). Proizilazi, da komanditno društvo ne prestaje ni u sluĉaju istupanja komanditora ili komplementara kao ni u sluĉaju smrti komanditora, kao ni u sluĉaju prestanka komanditora koji nije fiziĉko lice. Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari a novi komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasnu odluku o promeni pravne forme u društvo s ograniĉenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa zakonom. Ako komanditori ne postupe na naĉini i u roku kako zakon predviĊa komanditno društvo prestaje likvidacijom. Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori komanditno društvo moţe nastaviti da posluje kao ortaĉko društvo ili kao preduzetnik.

85

Sociologija i pravo

2) Osnivanje društva Kao što je već izloţeno, komanditno društvo osnivaju dve vrste osnivaĉa: komplementari i komanditori. Komanditno društvo se osniva osnivaĉkim aktom. Osnivaĉkim aktom se ureĊuju sva bitna pitanja za osnivanje i rad društva: podaci o osnivaĉima i to liĉno ime i prebivalište svakog fiziĉkog lica i poslovno ime i sedište pravnog lica komplementara i komanditora, kao i oznaĉenje svojstva ortaka ; poslovno ime i sedište društva; oznaĉenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivaĉa; delatnost i druge elemente od znaĉaja za društvo. Pored osnivaĉkog akta, komanditno društvo moţe imati i ugovor ortaka društva kojim se odreĊuje, naroĉito, poslovanje društva i upravljanje. Ovaj ugovor se ne prilaţe uz prijavu za registraciju. Za sluĉaj da ova dva akta nisu usaglašena, primenjuje se osnivaĉki akt. Osnivaĉi u komanditno društvo unose svoje uloge. Ulog komanditora u komanditno društvo moţe biti novĉani i nenovĉani, ukljuĉujući i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu. Obaveza komanditora je da u komanditno društvo unese ceo ugovoreni ulog pre sticanja svojstva komanditora. Analogno ortaĉkom društvu ulog komplementara moţe biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama i to kako u izvršenim tako i u onim tek koje treba da budu izvršene. Komanditno društvo je pravno lice. 3) Upravljanje društvom Komplementari, jedan ili više njih, vode poslove komanditnog društva, odnosno vrše poslovoĊenje društvom. Komanditori ne mogu vršiti, ni poslovoĊenje, a ni zastupati komanditno društvo prema trećim licima. Ove zakonske odredbe jasno razlikuju komplementare i komanditore. Jedni imaju pravo na poslovoĊenje i zastupanje društva prema trećim licima dok, drugi samo unose svoj kapital od kojeg oĉekuju dobit. 4) Prava i obaveze ĉlanova društva Ĉlanovi društva uĉestvuju u raspodeli dobiti i snošenje gubitka društva srazmerno procentu udela u društvu. MeĊutim ovo su dispozitivne odredbe i osnivaĉi ih mogu menjati i na drugi naĉin urediti ovu oblast. Kada se govori o obavezama ĉlanova komanditnog društva, onda u pogledu odgovornosti takoĊe postoje razlike. Neke od njih su već navedene. Za obaveze društva prema trećim licima iskljuĉivo odgovaraju komplementari, dok komanditori snose rizik do iznosa svog uloga. Komanditor takoĊe odgovara ako nije uneo svoj osnivaĉki ulog ili ako nije blagovremeno uneo ulog u komanditno društvo. 86

Sociologija i pravo

Komanditor kao komplementar odgovarra ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost uneto u poslovno ime komanditnog društva. Komanditor odgovara kao komplementar i ako je suprotno zakonskoj zabrani vodio poslove komanditnog društva. Kao što smo već rekli, pravo na poslovoĊenje i zastupanje prema trećim licima pripada samo komplementarima. Udeli osnivaĉa komanditnog društva mogu se prenositi u celini ili delimiĉno. Komplementar komanditnog društva ne moţe preneti ceo ili deo svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara. Za razliku od komplementara komanditor moţe slobodno preneti deo svog udela ili ceo svoj udeo prodajom, poklonom, nasleĊem ili na drugi naĉin. 5) Prestanak društva Kada govorimo o prestanku komanditnog društva, onda se i na prestanak komanditnog društva odnose oni pravni osnovi iz Zakona o privrednim društvima, odnosno zakona o steĉajnom postupku. MeĊutim, kao što je već istaknuto, komanditno društvo, u odreĊenim situacijama, moţe da se organizuje u druge pravne forme i u preduzetnika.

3. AKCIONARSKO DRUŠTVO 1) Pojam akcionarskog društva Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fiziĉkih lica u svojstvu akcionara. Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i prodajom akcija. Osnovni kapital društva je utvrĊen osnivaĉkim aktom i podeljen na akcije. Akcije imaju odreĊenu nominalnu vrednost. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija ĉini osnovni kapital akcionarskog društva. Akcionarska društva su se razvila u XIX veku, kada su poĉela i zakonski da se ureĊuju. Prvo su se razvila u Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, zatim i u drugim zemljama. Za preteĉu savremenih akcionarskih društva smatra se Banco di S. Giorgio, osnovano u Đenovi 1407. godine. MeĊutim, pravi poĉetak razvoja akcionarskih društava predstavljaju velike prekomorske kolonijalne kompanije, osnovane poĉetkom XVII veka (Npr. holandska Istoĉnoindijaska kompanija iz 1602. godine, zatim francuska Istoĉnoindijska kompanija iz 1604. godine, engleska Istoĉnoindijaska kompanija iz 1612. godine i druge). Prvo akcionarsko društvo u Srbiji je osnovano 1869. godine. To je bila «Prva Srpska Banka». Prvi zakon, Zakon o akcionarskim društvima u Srbiji, donet je 1896. godine. Imao je sliĉnosti sa ugarskim, francuskim i nemaĉkim trgovaĉkim zakonikom. Bio je pripremljen 1937. godine Trgovaĉki zakonik za

87

Sociologija i pravo

Kraljevinu Jugoslaviju. Njime su bila obuhvaćena i akcionarska društva, ali zbog dogaĊaja koji su nastupili u svetu, nije stupio na snagu. Akcionarska društva su najvaţniji oblik privrednih društava sa stanovišta pribavljanja kapitala. Postoji mogućnost koncentracije kapitala u društvu iz brojnih manjih izvora, od akcionara. MeĊutim, akcionarska društva nisu najbrojnija društva kapitala. Daleko su brojnija društva sa ograniĉenom odgovornošću. Akcionarsko društvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionari kupuju od akcionarskog društva akcije koje je to društvo izdalo, unoseći tako u društvo svoje uloge. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima izraţenim u novĉanoj vrednosti, ali ne i u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršene ili buduće. Izuzetno, nenovĉani ulog moţe biti u izvršenom radu i uslugama za društvo, ako je reĉ o posebnom obliku i to zatvorenom akicionarskom društvu i ako je to odreĊeno osnivaĉkim aktom. Akcionarsko društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog društva. Oni su samo duţni da unesu svoj ulog kojim su kupili akcije. U ekonomskom pogledu, akcionarsko društvo je najznaĉajnini tip privrednog društva koje je po svojoj organizaciji i obliku podesno za formiranje i koncentraciju kapitala, pa je po tom osnovu i glavni oblik multinacionalnih kompanija i strukture meĊunarodnih holdinga. 2) Osnivanje društva Akcionarsko društvo mogu osnovati fiziĉka i pravna lica, domaća i strana, posebno ili zajedno. Akcionarsko društvo, kao i sva privredna društva, osniva se osnivaĉkim aktom. Akcionarsko društvo pored osnivaĉkog akta moţe da ima i statut kojim se bliţe ureĊuje poslovanje i upravljanje društvom. Statut akcionarskog društva ne dostavlja se uz prijavu za registraciju. U sluĉaju neusklaĊenosti osnivaĉkog akta i statuta akcionarskog društva, primenjuje se osnivaĉki akt društva. Sa stanovišta otkupa akcija, broja osnivaĉa, organa akcionarskog društva i još nekih posebnosti sva akcionarska društva moţemo podeliti na zatvorena i otvorena. a) Zatvoreno društvo je društvo ĉije se akcije izdaju samo njegovim osnivaĉima ili ograniĉenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Zatvoreno akcionarsko društvo moţe imati najviše 100 akcionara. Ukoliko bi se broj akcionara društva povećao iznad 100 u periodu duţem od jedne godine, to društvo postaje otvoreno društvo. Zatvoreno akcionarsko društvo ne moţe vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi naĉin nuditi svoje akcije javnim putem. b) Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivaĉi uĉine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja društva, odnosno ako takav poziv uĉini društvo nakon osnivanja. Otvoreno akcionarsko 88

Sociologija i pravo

društvo ne moţe ograniĉiti prenos akcija trećim licima. Otvoreno akcionarsko društvo moţe biti kotirano i nekotirano u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje trţište hartija od vrednosti, odnosno od ĉinjenice da li se akcije kotiraju na berzi ili ne. Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplaćuju se do registracije akcionarskog društva, i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raĉunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a ostatak se uplaćuje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva. Dve godine je i rok za unošenje stvari i prava u imovinu društva. Novĉani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog društva na dan uplate iznosi 10. 000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, dok novĉani ulog osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva na dan uplate mora da iznosi najmanje 25. 000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Najniţa nominalna vrednost akcija ne moţe biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od pet evra zaokruţi do najvišeg broja deljivog sa 10 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnošenja prijave za registraciju (srednji kurs: 84 x 5 dolara = 420,00 dinara je najniţa nominalna vrednost, pošto je ovaj iznos deljiv sa 10). Osnivaĉi koji osnivaju akcionarsko društvo javnim putem obavezni su, u sluĉaju uspele emisije, da sazovu i odrţe osnivaĉku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrĊenog u javnoj ponudi i prospektu. Svi upisnici potpuno uplaćenih akcija mogu da uĉestvuju sa pravom glasa na osnivaĉkoj skupštini. Kvorum za odrţavanje osnivaĉke skupštine i pravovaljano odluĉivanje je obiĉna većina uplaćenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadleţnosti. Ako osnivaĉi akcionarskog društva ne sazovu skupštinu u zakonskom roku, odnosno ukoliko ona nije odrţana u skladu sa zakonom ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje društva nije uspelo, kada osnivaĉi odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraćaj uplaćenih iznosa. Osnivaĉka skupština akcionarskog društva ima sledeći delokrug: 1) utvrĊuje da li su propisano upisane i uplaćene akcije, odnosno da li su uneti nenovĉani ulozi, u skladu sa zakonom i osnivaĉkim aktom; 2) bira prvog direktora društva, odnosno ĉlanove prvog upravnog odbora, ako to osnivaĉi nisu izvršili u osnivaĉkom aktu; 3) odluĉuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivaĉima i odobrava posebne pogodnosti s osnivaĉima ili drugim licima; 4) donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovĉanih uloga (ulozi u stvarima i pravima); 5) odluĉuje o odobravanju ugovora koji su osnivaĉi zakljuĉili pre registracije društva, a koji su u vezi sa osnivanjem društva i 6) utvrĊuje iznos troškova osnivanja društva. 89

Sociologija i pravo

Na osnivaĉkoj skupštini svaka obiĉna akcija daje pravo na jedan glas. Odluke se donose većinom glasova akcionara sa obiĉnim akcijama, ako zakonom ili osnivaĉkim aktom, odnosno javnom ponudom i prospektom koji iz tog akta proisteknu nije odreĊen veći broj glasova. Akcionarsko društvo je osnovano kada skupština donese navedene odluke. Posle odrţane osnivaĉke skupštine akcionarsko društvo uz kompletnu dokumentaciju se upisuje u Registar kada stiĉe svojstvo pravnog lica. Registracija podataka o privrednom društvu i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata. 3) Akcije i druge hartije od vrednosti Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo. Osnovni kapital akcionarskog društva je utvrĊen i podeljen na akcije odreĊene nominalne vrednosti. Akcionarsko društvo, izdaje akcije radi prikupljanja potrebnih sredstava za poslovanje društva. Akcije se izdaju prilikom osnivanja akcionarskog društva. To su akcije prve emisije ili osnivaĉke akcije. Akcije koje akcionarsko društvo izdaje tokom svog poslovanja su akcije sledećih emisija. Izdaju se u skladu sa opštim propisima o hartijama od vrednosti i posebnim propisima koji se odnose na akcije, odnosno akcionarska društva. Akcionarsko društvo moţe izdavati obiĉne (redovne) i preferencijalne (povlašćene) akcije. Akcionarsko društvo mora imati bar jednu obiĉnu akciju i one uvek predstavljaju jednu klasu akcija, dok preferencijalne mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa razliĉitim pravima. Ta posebna prava koja proistiĉu iz klase preferencijalnih akcija mogu se odnositi na razliĉite stope dividende, razliĉita participativna ili kumulativna prava na dividende ili razliĉita prava na isplatu imovine društva pri likvidaciji. Kao kod svake hartije od vrednosti, tako i kod akcija postoje dve vrste prava. Prvo, to je pravo na akciju kao ispravu. To je stvarnopravni odnos koji se izraţava u vidu vlasništva (svojine) nad odreĊenom akcijom (akcija, kao isprava, odnosno „papir― je u vlasništvu akcionara). Drugo, to su prava iz akcije. Ovde se radi o obligaciono pravnom odnosu ĉiju sadrţinu ĉini meĊusobna prava akcionara, kao vlasnika akcije, i akcionarskog društva, kao njenog izdavaoca. Prava iz akcije (imovinsko pravna i liĉno pravna) zavise od vrste akcije. Dakle, iz svake akcije teku odreĊena prava za njenog imaoca, ali obim i sadrţina tih prava zavise od toga o kojoj se vrsti akcija radi. Akcija kao hartija od vrednosti sastoji se iz dva dela. Prvi deo akcije je osnovna isprava ili plašt. Drugi deo akcije se sastoji iz kuponskog tabaka (kuponski arak) koji sadrţi kupone za naplatu dividende. Bitni elementi plašta i kuponskog tabaka biće izloţeni u delu o hartijama od vrednosti. Akcija moţe glasiti na ime ili na donosioca. Prema redosledu izdavanja, akcije mogu biti osnivaĉke akcije prve emisije i akcije sledećih emisija. 90

Sociologija i pravo

Svaka akcija daje pravo glasa srazmerno nominalnoj vrednosti akcije. Akcije se ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niţa od njihove nominalne vrednosti, odnosno raĉunovodstvene vrednosti kada se akcije izdaju bez nominalne vrednosti. Akcija moţe imati jednog ili više vlasnika i oni predstavljaju suvlasnike date akcije. Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom. Akcionarsko društvo moţe podeliti svaku akciju na veći broj akcija ili spojiti više akcija u jednu. Iako se na taj naĉin menja nominalna vrednost jedne akcije ne menja se osnovni kapital društva, niti ukupna vrednost akcija jednog akcionara. Akcionar ima pravo preĉeg upisa akcija iz novih emisija akcija akcionarskog društva srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija u momentu izdavanja, odnosno srazmerno raĉunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti. Pravo preĉeg upisa moţe se ograniĉiti ili ukinuti osnivaĉkim aktom, statutom društva ili odlukom skupštine akcionara na predlog upravnog odbora. Pošto se u našem pravu ureĊuje samo sadrţina akcije, a ne i forma akcije sa stanovišta izgleda, akcionarsko društvo koje izdaje akciju, samo ureĊuje odnosno odluĉuje o spoljnom izgledu akcije. U praksi se to najĉešće radi sliĉnom tehnikom kao i izrada novĉanica. MeĊutim, sa razvojem tehnoloških sistema, razvojem trţišta hartija od vrednosti, akcije se u formalnom smislu sve više zamenjuju raĉunarskim zapisima u kompjuterskom sistemu. Zakon o privrednim društvima upućuje na zakon kojim se ureĊuje trţište hartija od vrednosti i akte Komisije za hartije od vrednosti kada je u pitanju upis emisija akcija i drugih hartija od vrednosti kod Centralnog registra za hartije od vrednosti. Akcionarom se u odnosu na akcionarsko društvo i prema trećim licima smatra lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti. Zakon o privrednim društvima propisuje razliĉit reţim za upis i sticanje sopstvenih akcija. Sa jedne strane zabranjeno je upisivanje svojih akcija, direktno ili indirektno preko drugog lica koje ih stiĉe za njegov raĉun. Sopstvene akcije su akcije koje akcionarsko društvo stiĉe od svojih akcionara direktno ili indirektno preko drugog lica koje ih stiĉe u svoje ime, a za raĉun tog društva. Odluku o sticanju sopstvenih akcija ili drugih hartija od vrednosti akcionarskog društva donosi skupština akcionara. Zakonom je predviĊen obavezan rok za prodaju sopstvenih akcija. On iznosi jednu godinu za vrednost do 10 % i tri godine za vrednost preko 10 % akcija od osnovnog kapitala. Akcionarsko društvo moţe emitovati osim akcija i druge hartije od vrednosti, ukljuĉujući i zamenjive obveznice i varante, ako osnivaĉkim aktom društva nije drugaĉije odreĊeno. Pod varantima se podrazumevaju hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje odreĊenog broja akcija odreĊene vrste i klase i po odreĊenoj ceni.

91

Sociologija i pravo

Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u većem broju od broja odobrenih (neizdatih) akcija, a odluku o njihovom izdavanju donosi skupština društva, ako za to posebnim aktom nije ovlašćen upravni odbor. 4) Prava i obaveze akcionara Prava akcionara utvrĊuju se osnivaĉkim aktom, statutom društva i zakonom. Ova prava akcionara proizilaze iz akcije, odnosno iz prava na akciju. Lice koje je vlasnik akcija kao hartije od vrednosti (isprave) smatra se akcionarom i kao takav ima odreĊena prava iz akcije (prava akcionara). O vršenju tih prava akcionar odluĉuje slobodno i samostalno. Obim prava pojedinih akcionara zavisi u naĉelu od vrednosti akcija koje akcionar poseduje. Za najveći deo prava akcionara vaţi pravilo srazmernosti obima tih prava i nominalne vrednosti akcija koje akcionar poseduje, pri ĉemu postojanje pojedinih prava zavisi od vrste akcija koje poseduje akcionar. Prava akcionara se mogu podeliti na imovinska i korporacijska prava akcionara. a) Imovinska prava akcionara za predmet imaju odreĊenu imovinsku vrednost. U imovinska prava akcionara spada naroĉito: pravo na udeo u godišnjoj dobiti društva posle njenog oporezivanja (pravo na dividendu) srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, zatim, pravo u uĉešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva, pravo preĉeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenjivih obveznica, pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. b) Korporacijska prava akcionara su prava koja se odnose na upravljanje akcionarskim društvom i nadzor nad njegovim radom. U korporacijska prava spadaju prvo, pravo na uĉešće u upravljanju društvom (pravo uĉešća u radu skupštine društva, pravo glasa) i drugo, pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama. Obaveze akcionara se utvrĊuju zakonom osnivaĉkim aktom i statutom akcionarskog društva. Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama odreĊuju se osnivaĉkim aktom društva. Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama ukljuĉuju naroĉito prednost u odnosu na obiĉne akcije u pogledu prvenstva isplate dividende (koja kod preferencijalnih akcija moţe biti participativna i kumulativna u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje trţište hartija od vrednosti) i kod prvenstva naplate kod likvidacije društva. Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama mogu ukljuĉiti i pravo pretvaranja tih akcija u obiĉne akcije ili u drugu klasu preferencijalnh akcija pod uslovima i u sluĉajevima odreĊenim osnivaĉkim aktom, kao i pravo prodaje tih akcija akcionarskom društvu po utvrĊenoj ceni i drugim uslovima odreĊenim osnivaĉkim aktom. Broj glasova akcionara sa preferencijalnim akcijama ne moţe biti jednak ili preći broj glasova akcionara sa obiĉnim akcijama. Zakonska obaveza akcionara, upisnika akcija je da plati iznos njene nominalne vrednosti tj. obaveza uplate upisanog uloga. 92

Sociologija i pravo

Imaoci zamenjivih obveznica i varanta daju njihovom imaocu pravo na sticanje odreĊenog broja akcija odreĊene vrste i klase i po odreĊenoj ceni ali i ista prava akcionara na informisanje i prava uvida u poslovne knjige i dokumenta društva, osim ako je u odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti drugaĉije odreĊeno ili ako je sa njima drugaĉije ugovoreno. Za delimiĉno plaćene akcije isplaćuje se dividenda srazmerno uplaćenom iznosu akcije, raĉunajući od dana sticanja prava na dividendu. Akcionari imaju pravo preĉeg upisa akcija iz novih emisija akconarskog društva srezmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akija u momentu izdavanja, odnosno srazmerno raĉunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti. 5) Organi društva Zavisno od vrste akcionarskog društva, ureĊuju se odnosno uspostavljaju se organi društva. Organi zatvorenog akcionarskog društva su skupština, direktor ili upravni odbor, a zatvoreno akcionarsko društvo moţe da ima i izvršni odbor i generalnog direktora. Osnivaĉkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog društva moţe se odrediti da društvo ima internog revizora ili odbor revizora. Na predlog manjinskih akcionara koji raspolaţu sa najmanje 20 % osnovnog kapitala društva, skupština moţe da izabere struĉnog poverenika radi pregleda finansijskih izveštaja kao i poslovnih knjiga društva u poslednje tri godine. Organi otvorenog akcionarskog društva su skupština, upravni odbor, izvršni odbor, generalni direktor. Kod kotiranog otvorenog akcionarskog društva obavezni su nadzorni odbor ili odbor revizora i interni revizor. Otvoreno akcionarsko društvo ima i sekretara. a) Skupština akcionarskog društva odluĉuje o najbitnijim pitanjima za rad i poslovanje društva. Prema našem Zakonu o privrednim društvima (ĉlan 290.) skupština odluĉuje o sledećim pitanjima: izmenama osnivaĉkog akta, statusnim promenama, raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, usvajanju finansijskih izveštaja kao i ostalih izveštaja organa društva, politici naknada i nagrada ĉlanovima upravnog odbora, izboru i razrešenju ĉlanova upravnog odbora društva, prestanku društva, izboru i razrešenju revizora, pitanjima podnetim skupštini akcionara na odluĉivanje od strane upravnog odbora društva, izdacima po osnovu nagraĊivanja direktora društva ili ĉlanova upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijskih davanja i o drugim pitanjima predviĊenim zakonom ili osnivaĉkim aktom društva. Pored redovne godišnje skupštine zakon predviĊa još nekoliko vrsta skupštine i to: vanrednu skupštinu; skupštinu po nalogu suda; vanredna skupština zatvorenog akcionarskog društva; vanredna skupština akcionarskog društva u sluĉaju poslovanja sa gubitkom. Zakon predviĊa uslove, naĉin sazivanja i ovlašćene predlagaĉe za sazivanje ovih posebnih vrsta skupštine.

93

Sociologija i pravo

Radi efikasnijeg i racionalnijeg rada skupštine, zakonoma se ureĊuju i sledeća pitanja: naĉin sazivanja skupštine, obaveštenje o njenom radu; postupak rada i odluĉivanja; dnevni red skupštine; spisak uĉesnika skupštine; kvorum i odluĉivanje; naĉin glasanja; pravo glasa; pobijanje odluka skupštine akcionara i druga pitanja znaĉajna za rad skupštine. Pisani poziv za sednicu skupštine akcionara upućuje se svakom akcionaru najkasnije 30 dana i najranije 60 dana pre dana odrţavanja sednice, dok je taj rok za vanrednu sednicu skraćen na minimum 15 dana i maksimum 30 dana pre dana sednice skupštine. Godišnja skupština akcionara saziva se i odrţava jednom godišnje, na dan i u vreme utvrĊeno osnivaĉkim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa zakonom. Upravni odbor društva saziva sednicu i odreĊuje dnevni red. Na sednici skupštine akcionara moţe se odluĉivati samo o taĉkama dnevnog reda koje su valjano objavljene i uvrštene u dnevni red, dok akcionar ili akcionari koji imaju najmanje 10 % akcija sa pravom glasa za izbor upravnog odbora mogu predloţiti i zahtevati da se najviše dva nova pitanja ukljuĉe u dnevni red skupštine. Kvorum za sednicu skupštine akcionara ĉine akcionari koji poseduju većinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa o predmetnom pitanju (obiĉna većina) ukoliko osnivaĉkim aktom ili statutom društva nije odreĊen veći broj glasova. Ako je sednica skupštine odloţena zbog nedostatka kvoruma sednica moţe biti ponovo sazvana i tada je kvorum 1/3 od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa. Ako na sednici postoji kvorum odluke se donose većinom glasova prisutnih akcionara ili njihovih punomoćnika koji imaju pravo glasa, osim ako je zakonom ili osnivaĉkom aktom predviĊena veći broj glasova. Kada je zakonom predviĊena kvalifikovana većina ta većina predsatavlja 2/3 glasova akcionara koji poseduju akcije sa pravom glasa o tom pitanju. Prema zakonu o privrednim društvima glasanje na skupštini akcionara je javno osim u sluĉaja kada se glasa za izbor ili razrešenje direktora ili ĉlanova upravnog odbora, revizora i likvidacionog upravnika kao i u sluĉaju glasanja o prihvatanju finansijskog izveštaja, izveštaja o poslovanju i usvajanju sistema nagraĊivanja direktora ili ĉlanova upravnog odbora i u tim sluĉajevima glasa se tajno putem glasaĉkih listića. b) Upravni odbor je obavezan organ kod otvorenog akcionarskog društva, dok zatvoreno društvo moše, a ne mora imati upravni odbor. Ukoliko se osnivaĉkim aktom kod zatvorenog društva ne predvidi upravni odbor, umesto njega se bira direktor. Odredbe zakona o privrednim društvima o upravnom odboru za otvoreno akcionarsko društvo primenjuju se i na direktora zatvorenog akcionarskog društva. U uporednom pravu razliĉit je poloţaj i izbor upravnog odbora. Prema zakonu upravni odbor ima najmanje tri, a najviše 15 ĉlanova, s tim da se broj ĉlanova utvrĊuje osnivaĉkim aktom.

94

Sociologija i pravo

Ĉlanovi upravnoj odbora biraju se na svakoj godišnjoj skupštini, a mogu se birati i na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi tog izbora. Ĉlanovi upravnog odbora mogu podneti ostavku i ona ima pravno dejstvo od dana donošenja, osim ako u njoj nije naveden neki drugi dan. Razrešenje ĉlanova upravnog odbora je pravo skupštine akcionarskog društva, koja u rešenju moţe ali ne mora navesti razlog. Ĉlanovi upravnog odbora mogu imati svojstvo nezavisnih i neizvršnih ĉlanova. Pravilo je da kotirano akcionarsko društvo mora u upravnom odboru imati većinu neizvršnih ĉlanova od kojih su najmanje dva nezavisna. Nezavisni ĉlan upravnog odbora jeste lice koje samo ili sa ĉlanovima porodice, u dve prethodne godine nije bilo zaposleno u društvu, nije isplatilo društvu ni primilo od društva isplate veće od 10. 000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za to lice bitno je da ne poseduje direktno ili indirektno akcije društva koje predstavljaju više od 10 % osnovnog kapitala društva i da nije bio revizor društva niti direktor ili ĉlan upravnog odbora, osim ako to nije bio kao nezavisan ĉlan. Neizvršni ĉlan upravnog odbora je lice koje nije ĉlan izvršnog odbora društva. Mandat ĉlanova upravnog odbora i direktora, kod zatvoreno akcionarskog društva, istiĉe na prvoj sledećoj godišnjoj skupštini nakon njihovog izbora, a zakon nije ograniĉio broj mandata koji mogu biti povereni ovim licima. Upravni odbor bira izmeĊu svojih ĉlanova predsednika upravnog odbora akcionarskog društva većinom od ukupnog broja, ako osnivaĉkim aktom ili statutom nije odreĊena druga većina. Upravni odbor odluĉuje o razrešenju svog predsednika. Predsednik upravnog odbora akcionarskog društva je generalni direktor društva, ako osnivaĉkim aktom ili statutom društva nije drukĉije odreĊeno. Akcionarsko društvo najĉešće ima upravni odbor, izuzev ako ima manje od 100 zaposlenih i ako je tako statutom ureĊeno. U našem pravu, upravni odbor bira skupština društva. Po našem pravu upravni odbor se sastoji od najmanje tri ĉlana. Ĉlanovi upravnog odbora mogu se birati iz reda akcionara akcionarskog društva i zaposlenih u društvu, kao i iz reda lica izvan društva. Statutom akcionarskog društva moţe se predvideti da akcionari društva koji imaju manjinski udeo u društvu mogu imati ĉlana upravnog odbora. Upravni odbor odluĉuje ako je prisutna većina od ukupnog broja ĉlanova društva, ako osnivaĉkim aktom ili statutom nije odreĊen veći broj. Upravni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih ĉlanova, ako osnivaĉkim aktom ili statutom nije odreĊen veći broj ĉlanova za odluke. U sluĉaju jednake podele glasova, glas predsednika je odluĉujući, ako osnivaĉkim aktom ili statutom nije drugaĉije predviĊeno. Zakonom je predviĊeno da se sednice upravnog odbora mogu odrţavati i korišćenjem konferencijske veze ili korišćenjem druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica

95

Sociologija i pravo

koja uĉestvuju na sastanku mogu da ĉuju i razgovaraju jedno sa drugim. Ova mogućnost moţe biti iskljuĉena osnivaĉkim aktom. Zakonom je predviĊeno da upravni odbor mora odrţati najmanje ĉetiri redovne godišnje sednice. Upravni odbor moţe pored redovnih da odrţava i vanredne sednice koje saziva predsednik. Rok za zakazivanje vanrednih sednica je sedam dana, a on moţe biti i kraći ukoliko se radi o hitnim sluĉajevima Upravni odbor kotiranog akcionarskog društva moţe da donese svoj pisani kodeks ponašanja, a zakonom je predviĊeno koja pitanja se njime ureĊuju. Upravni odbor kao organ upravljanja, odluĉuje o pitanjima koja su zakonom stavljena u nadleţnost. Najvaţnija zakonska ovlašćenja su: kontrola taĉnosti finansijskih izveštaja i informacija; upravljanje razvojem društva i strategijom i nadziranjem izvršnih direktora i administracije društva; utvrĊivanje ili odobravanje poslovnog plana društva; sazivanje sednice skupštine akcionara i utvrĊivanje predloga dnevnog reda; davanje i opoziva prokura, utvrĊivanje predloga odluka skupštine akcionara i kontrola njihovog sprovoĊenja; izbor i razrešenje izvršnih direktora, odobravanje uslova ugovora koje društvo zakljuĉuje sa njima i utvrĊuje njihove naknade; donosi odluke o drugim pitanjima vezanim za izdavanje akcija, utvrĊuje iznos dividende i odluĉuje o ostalim pitanjima koja su mu osnivaĉkim aktom ili statutom data u nadleţnost. c) Izvršni odbor obavezno se bira u otvorenom akcionarskom društvu, dok je taj organ fakultatativan u zatvorenom akcionarskom društvu. Ĉlanove izvršnog odbora bira i razrešava upravni odbor društva. Zakon o privrednim društvima propisuje da su ĉlanovi izvršnog odbora izvršni direktori akcionarskog društva. U izvršni odbor mogu biti birani ĉlanovi upravnog odbora i druga lica, s tim da ĉlanovi upravnog odbora ĉine manje od polovine ovog odbora. Izvršni odbor nadleţan je za sprovoĊenje odluka upravnog odbora društva i sva pitanja povezana sa voĊenjem poslova i tekućim poslovima društva, osim pitanja koja su u nadleţnosti upravnog odbora i skupštine. Po pitanju podnosenja ostavke i razrešenju izvršnog odbora vaţe ista pravila kao i kod upravnog odbora, uz razliku što o razrešenju ĉlanova izvršnog odbora odluĉuje upravni odbor. Po pitanju izveštavanja nadreĊenim organima postoje sliĉne obaveze upravnog odbora i izvršnog odbora akcionarskog društva. Dok upravni odbor izveštava skupštinu po pitanjima nameravane poslovne politike, poslovanju društva, znaĉajnim poslovima za društvo izvršni odbor je duţan da stalno i potpuno informiše upravni odbor društva u vezi sa pitanjima koja bi mogla biti od većeg uticaja na poslovanje društva i na poslovne odnose sa drugim društvima, kao i o drugim pitanjima u skladu sa zakonom. Kada su u pitanju naĉela za primanje ĉlanova upravnog odbora i ĉlanova izvršnog odbora znaĉajne su zakonske odredbe da nezavisni ĉlanovi upravnog odbora ne mogu biti u radnom odnosu, dok neizvršni ĉlanovi mogu biti u radnom odnosu. Ĉlanovi izvršnog odbora su u radnom odnosu u društvu. Ĉlanovi upravnog odbora koji nisu u radnom odnosu zakljuĉuju ugovor sa 96

Sociologija i pravo

društvom u kome se odreĊuje i visina naknade za rad i meĊusobna prava i obaveze. Zakon o privrednim društvima predviĊa sluĉajeve imovinske odgovornosti ĉlanova upravnog i izvršnog odbora za sluĉaj povrede svoje duţnosti. d) Generalni direktor je organ koga bira upravni odbor. Generalni direktor je uporedo i predsednik izvršnog odbora društva. Generalni direktor je zaduţen za sazivanje sednica izvršnog odbora i voĊenje tih sednica, organizovanju njegovog rada i voĊenja zapisnika sa sednica izvršnog odbora. Pored toga, generalni direktor zastupa akcionarsko društvo, a to pravo osnivaĉkim aktom moţe biti dato i drugim ĉlanovima upravnog ili izvršnog odbora društva. e) Nadzorni odbor, interni revizor ili odbor revizora su obavezni organi kod kotiranog akcionarskog društva. Kod ostalih otvorenih akcionarskih društava ovi organi su fakultativni osima u društvima koja obavljaju delatnost za koju je to propisano zakonom. Osnivaĉkim aktom ili satutom zatvorenog akcionarskog društva moţe se odrediti da društvo ima internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju najmanje tri ĉlana, dok je interni revizor fiziĉko lice. Predsednika i ĉlanove nadzornog odbora bira skupština akcionarskog društva, dok internog revizora i ĉlanove odbora revizora bira upravni odbor iz reda nezavisnih ĉlanova društva. Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog društva izveštavaju skupštinu o raĉunovodstvenom i finansijskim stanju u društvu i njegovim povezanim društvima, usklaĊenosti poslovanja sa zakonom, radom i sposobnosti nezavisnog revizora i ugovorima sklopljenim izmeĊu društva i ĉlanova upravnog odbora društva i povezanim licima, u smislu zakona o privrednim društvima. Ova tri organa kontrolišu i raspravljaju sa upravnim odborom pojedina pitanja iz finansijskog poslovanja i poštovanje zakonskih propisa i unutrašnjih akata, prema zakonski utvrĊenom okviru. Akcionarsko društvo ima revizora, a njegova ovlašćenja ureĊuju se zakonom o raĉunovodstvu i reviziji. Na predlog manjinskih akcionara, sa najmanje 20 % osnovnog kapitala društva, skupština akcionara moţe da izabere i struĉnog poverenika radi pregleda finansijskih izveštaja kao i poslovnih knjiga društva u poslednje tri godine. Otvoreno akcionarsko društvo ima sekretara, koga bira upravni odbor društva dok se njegov mandat utvrĊuje statutom. Osnovni zadaci sekretara su voĊenje knjiga akcionara, pripremanje sednica i voĊenje zapisnika sa sednica upravnog, izvršnog i nadzornog odbora i ĉuvanje dokumentacije prema zakonu i statutu društva.

97

Sociologija i pravo

f) Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala a) Kod akcionarskog društva, posle njegovog osnivanja, moguće je povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala pod uslovima predviĊenim zakonom. Osnovni kapital povećava se na osnovu odluke skupštine akcionara, osim u sluĉaju "odobrenog kapitala" kada odluku donosi upravni odbor, u skladu sa zakonom. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva moţe se povećavati novim ulozima kao i pretvaranjem zamenjivih obveznica u akcije i upisom akcija po osnovu prava imalaca varanta na takav upis (uslovno povećanje). Treća vrsta povećanja kapitala moţe biti iz sredstava društva. Do povećanja kapitala dolazi bilo izdavanjem novih akcija ili povećanja nominalne vrednosti postojećih akcija. Povećavanje osnovnog kapitala novim ulozima podrazumeva kako novĉana tako i nenovĉana ulaganja (stvari i /ili prava). Uslovno povećanje kapitala predstavlja donošenje odluke o emisiji zamenjivih obveznica i varanata i istovremenim pokrivanjem odnosno priznanjem prava imalaca ovih hartija na njihovu konverziju u akcije. Donošenje odluke skupštine otvorenog akcionarskog društva da se osnovni kapital društva poveća pretvaranjem rezervi i nerasporeĊene dobiti u osnovni kapital predstavlja povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva. b) Odluku o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva poništenjem sopstvenih akcija donosi upravni odbor društva. Odluku o smanjenju osnovnog kapitala i poništenju po drugim osnovima utvrĊenim osnivaĉkim aktom društva donosi skupština akcionara, ako osnivaĉkim aktom ili statutom društva nije drukĉije odreĊeno. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva moţe se smanjiti u redovnom postupku, pojednostavljenom postupku i postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve. Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u redovnom postupku vrši se na tri naĉina: poništenjem steĉenih sopstvenih akcija i povlaĉenjem i poništenjm akcija u posedu akcionara; smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili raĉunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti i isplatom uplaćenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih akcija. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva moţe se smanjiti na pojednostavljen naĉin radi izravnavanja sa niţom vrednošću neto imovine, da bi se pokrili gubici, a u odluci o smanjenju osnovnog kapitala navodi se da se kapital smanjuje sa tim ciljem. Smanjenje osnovnog kapitala na ovaj naĉin dozvoljeno je samo ako društvo ne raspolaţe nerasporeĊenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene. Za prenošenje osnovnog kapitala u rezerve koji ne prelazi 10 % tog kapitala u cilju pokrivanja budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva ne primenjuju se odredbe Zakona o privrednim 98

Sociologija i pravo

društvima o pozivu poveriocima i zaštiti prava poverilaca pri smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku. Osnovni kapital akcionarskog društva moţe da se smanji samo do iznosa minimalnog osnovnog kapitala predviĊenog za otvoreno akcionarsko društvo. Izuzetno moguće je smanjenje ispod ovog iznosa, a da se ne prouzrukuje likvidacija, ukoliko se uporedo donese i odluka o povećanju tog kapitala po drugom osnovu tako da osnovni kapital dostigne propisani minimalni iznos. 7) Prestanak društva Akcionarsko društvo moţe prestati usled proteka vremena za koje je osnovano; pravosnaţnom odlukom skupštine akcionara; pravosnaţnom odlukom nadleţnog suda; odlukom steĉajnog veća o otvaranju i zakljuĉenju steĉajnog poslupka; bankrotstvom; likvidacijom kao i u drugim sluĉajevima utvrĊenim zakonom i osnivaĉkim aktom društva. Akcionarsko društvo moţe prestati i po zahtevu manjinskih akcionara koji u akcionarskom društvu poseduju najmanje 20 % akcija osnovnog kapitala društva, ako to na njihov zahtev naloţi sud. Zakon definiše razloge zbog kojih sud moţe naloţiti prestanak društva ili druge mere nad društvom i njegovim organima.

4. DRUŠTVO SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆU 1) Pojam društva sa ograniĉenom odgovornošću Društvo sa ograniĉenom odgovornošću je privredno društvo. Ovo društvo mogu osnovati jedno ili više pravnih i/ili fiziĉkih lica radi obavljanja odreĊene delatnosti pod zajedniĉkim poslovnim imenom. Osnovni kapital, radi obavljanja svoje delatnosti, društvo pribavlja ulozima osnivaĉa, odnosno ĉlanova društva. Društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. MeĊutim, ĉlan društva ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa unetog uloga u imovinu društva Svaki osnivaĉ moţe imati samo jedan ulog. Ulozi ne moraju biti iste vrednosti. Ĉlanovi društva imaju odreĊena imovinska i upravljaĉka prava u društvu, srazmerno svom ulogu. Pravo koje ulagaĉ, odnosno ĉlan stiĉe na osnovu svog uloga u društvo jeste udeo. Znaĉi, ulogu u društvo kao obavezi ĉlana društva, odgovara srazmerni udeo u društvu kao pravo ĉlana društva. Prema Zakonu o privrednim društvima - društvo sa ograniĉenom odgovornošću moţe steći sopstvene udele. Sopstvenim udelom društva smatra se udeo koji društvo stekne od svojih ĉlanova. Društvo ne moţe upisivati sopstvene udele, niti po osnovu tih udela sticati pravo glasa, ni dividendu.

99

Sociologija i pravo

2) Osnivanje društva Društvo sa ograniĉenom odgovornošću, osniva se osnivaĉkim aktom. Osnivaĉki akt društva sa ograniĉenom odgovornošću je ugovor o osnivanju društva kad ima više osnivaĉa, ili odluka o osnivanja društva kad postoji samo jedan osnivaĉ. Ako je samo jedan osnivaĉ društva, onda je to takozvano jednoĉlano društvo sa ograniĉenom odgovornošću za koga vaţe pojedina posebna pravila. Osnivaĉi društva mogu biti pravna i fiziĉka lica, domaća i strana. Strana lica mogu osnivati ovo društvo pod uslovom reciprociteta. Društvo moţe osnovati više lica ili samo jedno lice. Najĉešći oblik osnivanja privrednog društva je osnivanje društva sa ograniĉenom odgovornošću. Prema Zakonu o privrednim društvima broj ĉlanova društva sa ograniĉenom odgovornošću je ograniĉen. Ovo društvo moţe imati najviše 50 ĉlanova. 3) Postupak osnivanja društva Prilikom zapoĉinjanja osnivanja društva, moraju se prethodno imati u vidu sledeće ĉinjenice: koju delatnost treba da obavlja društvo, da li su povoljni uslovi za obavljanje izabrane delatnosti, kakav će biti marketing, da li su ispunjeni uslovi za obavljanje izabrane delatnosti, struĉna osposobljenost lica koja će obavljati tu delatnost i sliĉno. Zatim, da li je obezbeĊen poslovni prostor za obavljanje izabrane delatnosti i da li taj prostor ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti. Poslovni prostor moţe biti vlasništvo osnivaĉa a moţe biti prostor koji je uzet u zakup na osnovu ugovora o zakupu radi obavljanja privredne delatnosti. Novĉani deo osnovnog kapitala društva ne moţe biti manji od 500 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu na dan uplate. Osnivaĉki ulog moţe da se uplati tako što će se najmanje 50% sredstava uplatiti do registracije društva a drugih 50% će se uplatiti u roku od 2 godine od dana registracije društva. Osnivaĉi ulaţu sredstva u odreĊenom procentu, kako se dogovore ugovorom o osnivanju društva. Napr. , ako dva osnivaĉa osnivaju društvo, oba osnivaĉa mogu uloţiti po 50% sredstava, ili jedan osnivaĉ moţe uloţiti 60% a drugi 40% sredstava, ustvari mogu se ugovoriti razliĉiti procenti. Osnivaĉki kapital se uplaćuje na privremeni raĉun kod odreĊene banke, koju izaberu osnivaĉi. Kada se otvori raĉun društva, onda se taj kapital prenosi sa privremenog raĉuna banke na raĉun društva. Posebnim zakonom za osnivanje finansijskih i osiguravajućih organizacija i privrednih društava koja obavljaju zakonom odreĊene delatnosti kao društva sa ograniĉenom odgovornoĉću moţe se odrediti veći minimalni osnovni kapital.

100

Sociologija i pravo

Pored navedenih novĉanih sredstava, mogu se na ime osnivaĉkog kapitala u društvo uloţiti i stvari tj. oprema izraţena u novĉanoj vrednosti. Npr. ako je društvu za obavljanje njegove delatnosti potrebna odreĊena oprema, onda se ta oprema moţe uloţiti kao osnivaĉki kapital u stvarima. Ako tu opremu ulaţe strani osnivaĉ onda se oprema uvozi bez plaćanja carine. Bez plaćanja carine moţe se uvesti oprema koja iskljuĉivo sluţi delatnosti društva i koja je uveţena kao osnivaĉki kapital. Izuzetak su automobili, koji se ne mogu uvesti bez plaćanja carine, sem ako ne sluţe za obuku vozaĉa kojom bi se bavilo osnovano društvo i još u nekim sluĉajevima. Društvo moţe da se bavi skoro svim delatnostima, izuzev, zdravstvenom delatnošću, proizvodnjom za vojne potrebe i sliĉno. Prilikom odreĊivanja delatnosti, odreĊuje se preteţna delatnost društva, ispred koje se ispisuje šifra te delatnosti prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i naziv odreĊene delatnosti. U praksi se ovo društvo najĉešće osniva za trgovinu na veliko i malo, a mnogo reĊe za neku proizvodnu deltnost. MeĊutim, ĉešće opstaju društva u oblasti proizvodnje, menedţmenta i konsaltinga, nego u oblasti trgovine. Za osnivanje društva potrebno je: saĉiniti osnivaĉki akt društva, overiti potpise osnivaĉa i lica ovlašćenog za zastupanje, izvršiti registraciju, dobiti poreski identivikacioni broj, otvoriti raĉun kod poslovne banke i dobiti saglasnost od nadleţnih inspekcija za rad društva, ako delatnost društva podleţe saglasnosti, odnosno traţenju rešenja da su ispunjeni oslovi za obavljanje delatnosti. Osnivaĉki akt društva mora sadrţati sve bitne elemente za osnivanje društva: ĉlanove društva i podatke o njima, poslovno ime društva, sedište sa oznakom mesta i bliţe adrese, delatnost društva, iznos osnovnog kapitala društva, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaĉa, upravljanje društvom, ime lica ovlašćenog za zastupanje (direktora), odgovornost u pravnom prometu, nastupanje u pravnom prometu, utvrĊivanje i rasporeĊivanje dobiti i snošenje rizika, zastupanje društva, period na koji se osniva društvo, zaštita ţivotne sredine i druga pitanja znaĉajna za rad društva. Kada se saĉini osnivaĉki akt društva, svaki osnivaĉ overava kod suda svoj potpis na aktu. Posle overe potpisa osnivaĉa na ugovoru, odnosno odluci (ako je jedan osnivaĉ) o osnivanju, pristupa se registraciji društva. Registracija se vrši kod Agencije za privredne registre. Uz registracionu prijavu osnivanja društva prilaţe se: dokaz o identitetu osnivaĉa, akt o osnivanju društva, dokaz o uplati novĉanog dela osnovnog kapitala, overeni potpis lica ovlašćenog za zastupanje, i druge isprave zavisno od oblika društva (jednoĉlano, višeĉlano, strano) i vrste delatnosti društva. Prilikom registracije kod Agencije vrši se i upis u registar kod nadleţnog organa statistike koji sprovodi sama Agencija.

101

Sociologija i pravo

Posle registracije društva, izraĊuje se peĉat društva, podnosi se prijava Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi za registraciju društva radi dobijanja poreskog identifikacionog broja i pripremaju isprave za otvaranje raĉuna. Za otvaranje raĉuna treba podneti zahteva za otvaranje raĉuna poslovnoj banci kod koje se ţeli otvoriti raĉun. Uz zahtev za otvaranje raĉuna treba priloţiti: rešenje o registraciji, rešenje o poreskom identifikacionom broju, kartone deponovanih potpisa, potpisane od ovlašćenog lica, overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje, a zatim zakljuĉiti ugovor sa izabranom poslovnom bankom. Kad društvo pripremi prostorije za rad, podnosi zahtev nadleţnim inspekcijama da utvrde da su ispunjeni uslovi za rad društva, ukoliko se bavi delatnošću koja podleţe ovoj obavezi. Za ostale delatnosti društva, inspekcija vrši uvid u toku redovnog pregleda rada društva. Kada se završe sve navedene radnje moţe se smatrati da je osnovano društvo i moţe se poĉeti sa radom društva. 4) Prava i obaveze ĉlanova društva Udeo u društvu sa ograniĉenom odgovornošću je pravo koje pripada ĉlanu društva na osnovu njegovog uloga u društvo. Udeo u društvu je srazmeran ulogu u društvo. Za razliku od akcija, udeo u društvo sa ograniĉenom odgovornošću nije hartija od vrednosti. Udeo je samo pravni izraz prava ĉlana društva kao ulagaĉa u duštvo. Svaki ĉlan društva je nosilac odgovarajućeg udela u društvu, odnosno nosilac prava na taj udeo. Pojedinaĉni udeo, kao veliĉina, predstavlja odgovarajući deo osnovnog kapitala društva kao celine, izraţen u procentu ili razlomku u odnosu na ukupnu vrednost osnovnog kapitala društva. U društvu sa ograniĉenom odgovornošću vodi se evidencija o svim udelima u društvu i njihovim nosiocima (knjiga udela). U knjigu se naroĉito unosi ime i adresa, odnosno poslovno ime, sedište i poreski identifikacioni broj svakog ĉlana društva, visina osnovnog uloga svakog ĉlana društva i iznos koji je uplaćen, broj ili procenat glasova svakog udela, izmene svih podataka koji se upisuju u knjigu ĉlanova društva i drugi podaci znaĉajni za ĉlanove društva. Na osnovu svog uloga, odnosno udela ĉlan društva ima sledeća prava: pravo raspolaganja udelom, pravo na uĉešće u upravljanju društvom i kontrole delatnosti društva, kao i imovinska prava. Pravo na uĉešće u upravljanju ostvaruje putem organa upravljanja ili putam nadzora nad radom društva. Pod imovinskim pravima podrazumeva se uĉešće u dobiti društva (dividenda), uĉešće u raspodelii likvidacionog viška posle likvidacije društva, naknadu trţišne vrednosti udela, za sluĉaj da mu je prestalo ĉlanstvo za vreme trajanja društva. Ova prava ĉlan društva ostvaruje srazmerno svom udelu u ukupno uplaćenom osnovnom kapitalu društva u vreme ostvarenja ovih prava, ako osnivaĉkim aktom nije odreĊen drukĉiji odnos.

102

Sociologija i pravo

Udeli u društvu su prenosivi, odnosno oni mogu biti predmet pravnog prometa. Prenos udela ostvaruje se pod uslovima utvrĊenim osnivaĉkim aktom društva, u skladu sa zakonom. Udeli se po pravilu mogu slobodno prenositi i izmeĊu ĉlanova društva, u skladu sa osnivaĉkim aktom društva. U takvom sluĉaju dotadašnji udeo ĉlana društva i novo steĉeni udeo spajaju se u jedan jedinstveni udeo tog ĉlana društva, samo sada uvećan po svojoj relativnoj vrednosti u odnosu na ukupnu vrednost osnovnog kapitala društva. Na primer, umesto ranije vrednosti udela od 25 %, novonastali udeo vredeti 45 % ako je u pitanju prenos udela koji vredi 20 %. Udeo u društvu se moţe prenositit i trećem licu, ali ostali ĉlanovi društva imaju pravo preĉe kupovine tog udela (pravo prioriteta u kupovini ponuĊenih udela). Ovakvim prenosom obezbeĊuje se mogućnost prenosa udela i na lica koja nisu ĉlanovi društva, ali uz obezbeĊenje interesa postojećih ĉlanova društva. Lice na koje je prenet udeo koje dotle nije bilo ĉlan društva, stiĉe svojstvo ravnopravnog i punopravnog ĉlana društva punovaţnim prenosom udela ugovorom u pisanoj formi, kao uslovom sigurnosti prometa udela i izvesnosti u pogledu pripadnosti ĉlanstvu u društvu sa ograniĉenom odgovornošću. 5) Organi društva Društvo sa ograniĉenom odgovornošću, ima sledeće organe: skupštinu ĉlanova, direktora ili upravni odbor i internog revizora ili odbor revizora. (1) Skupština ĉlanova društva Ĉlanovi društva ĉine skupštinu. U društvu sa ograniĉenom odgovornošću s jednim ĉlanom, ovlašćenja skupštine ĉlanova vrši taj ĉlan ili ovlašćeno lice. Skupština ĉlanova društva odluĉuje o: 1) odobravanju poslova zakljuĉenih u vezi sa osnivanjem društva pre registracije; 2) izboru i razrešenju direktora ili ĉlanova upravnog odbora i utvrĊivanju njihove naknade, odnosno zarade; 3) odobravanju finansijskih izveštaja, donošenju odluke o vremenu i iznosu isplate ĉlanovima društva; 4) imenovanju internog revizora ili revizora društva i potvrĊivanju njihovih nalaza i mišljenja i utvrĊivanju naknade za njihov rad. 5) imenovanju likvidacionog upravnika i potvrĊivanju likvidacionog bilansa; 6) povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, sticanju sopstvenih udela i povlaĉenju i poništenju udela, kao i o emisiji hartija od vrednosti; 7) davanju prokure i poslovnog punomoćja za ogranke društva; 8) odluĉivanju o dopunskim ulozima od strane ĉlanova društva; 103

Sociologija i pravo

9) iskljuĉenju ĉlana društva, prijemu novog ĉlana i prenosu udela na treća lica kada je odobrenje društva potrebno; 10) statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku društva; 11) davanju odobrenja na pravne poslove ĉlanova društva, odnodno direktora i drugih lica, u skladu sa ĉlanom 35. Zakona o privrednim društvima; 12) sticanju, prodaji, davanju u zakup, zalaganju ili drugom raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima; 13) izmeni osnivaĉkog akta ili ugovora ĉlanova društva; 14) obrazovanju ogranka; 15) donošenju poslovnika o svom radu; 16) drugim pitanjima utvrĊenim ovim ugovorom ili ugovorom ĉlanova društva. (2) Direktor ili upravni odbor Društvo s ograniĉenom odgovornošću moţe da ima direktora ili upravni odbor. Osnivaĉi osnivaĉkim aktom društva odreĊuju da li će društvo imati direktora ili upravni odbor. Direktora ili ĉlanove upravnog odbora bira skupština ĉlanova. Ako osnivaĉkim aktom društva nije drukĉije odreĊeno direktor ili upravni odbor nadleţan je za: 1) zastupanje društva i voĊenje poslova društva u skladu sa zakonom, osnivaĉkim aktom i ugovorom ĉlanova društva; 2) utvrĊivanje predloga poslovnog plana; 3) sazivanje sednice skupštine ĉlanova društva i utvrĊivanje predloga dnevnog reda; 4) sprovoĊenje odluka skupštine ĉlanova; 5) odreĊivanje dana sa kojim se utvrĊuje lista ĉlanova društva sa pravom na obaveštavanje, dan utvrĊivanja dividende i dan plaćanja dividende, glasanje i druga pitanja; 6) zakljuĉenje ugovora o kreditu; 7) utvrĊivanje dana sticanja prava na uĉešće u dobiti i dana isplate uĉešća u dobiti, kao i dana sticanja prava glasa i drugih prava ĉlanova društva uz saglasnost Skupštine ĉlanova društva; 8) davanje i opozivanje prokure; 9) izvršenje odluke o sticanju sopstvenih udela i povlaĉenja i poništenja udela uz saglasnost Skupštine ĉlanova društva; 10) utvrĊivanje iznosa uĉešća u dobiti; 11) izdavanje obveznica ili drugih hartija od vrednosti; 12) druga pitanja odreĊena osnivaĉkim aktom ili ugovorom ĉlanova društva. Direktor ili upravni odbor društva je odgovoran za uredno voĊenje poslovnih knjiga i unutrašnji nadzor poslovanja.

104

Sociologija i pravo

(3) Društvo ima internog revizora ili odbor revizora, ako je tako predviĊeno osnivaĉkim aktom ili ugovorom ĉlanova društva. Internog revizora ili odbor revizora bira skupština ĉlanova društva. Jedan od ovih organa koji je odreĊen osnivaĉkim aktom vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem društva i poslovanjem koje se tiĉe imovine društva. Društvo sa ograniĉenom odgovornošću prestaje u sluĉajevima predviĊenim ĉlanom 181. Zakona o privrednim društvima i to: istekom vremena odreĊenog osnivaĉkim aktom, odlukom skupštine ĉlanova, statusnim promenama koje vode prestanku društva, steĉajem (bankrotstvom), pravosnaţnom odlukom kojom se utvrĊuje ništavost registracije i nalaţe brisanje društva, kao i u sluĉajevima predviĊenim osnivaĉkim aktom ili ugovorom ĉlanova društva.

105

Sociologija i pravo

C POVEZIVANJE, REORGANIZACIJA I PRESTANAK PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1. POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA Povezana privredna društva, prema Zakonu o privrednim društvima, ĉine dva ili više društava, koja su meĊusobno povezuju. Društva se meĊusobno mogu povezati na tri naĉina : 1) 2) 3)

putem uĉešća u osnovnom kapitalu ili ortaĉkim udelima (društva povezana kapitalom); putem ugovora (društva povezana ugovorom) i putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).

Društva povezana kapitalom, ugovorom ili mešovito povezana društva obavezno u svom sastavu moraju imati jedno kontrolno (matiĉno) i jedno ili više podreĊenih (zavisnih) društava. Društva povezana na jedan od ova tri naĉina organizuju se u koncern, holding, grupu društava ili drugi oblik organizovanja u skladu sa zakonom. Povezivanjem privrednih društava, na navedeni naĉin, ne nastaje neka posebna pravna forma nekog novog privrednog društva. Posojeća privredna društva, koja su već osnovana i koja imaju pravnu formu (najĉešće akcionarsko i društvo sa ograniĉenom odgovornošću) povezuju se (vrše koncentraciju) radi ostvarivanja zajedniĉkih interesa. Ova društva su pravno samostalna, ali su suštinski podreĊena jedinstvenom ekonomskom interesu. Najĉešći ciljevi grupisanja, odnosno povezivanja privrednih društava su: finansijske prednosti, podela rizika, efikasnije upravljanje i rukovoĊenje, uticaj na uslove trţišta i sl. Kod povezanih društava uvek postoji jedno matiĉno društvo (kontrolno, dominantno, ĉelno, društvo majka i sl.) koje je kontrolno društvo za sva ostala zavisna društva (podreĊena, kontrolisana, društva kćeri, unuke i sl.) Da bi jedan ĉlan društva bio njegov kontrolni ĉlan neophodno je da ima više od 50% glasaĉkih prava u privrednom društvu, što u akcionarskom društvu oznaĉava vlasništvo i pravo glasa sa više od 50% obiĉnih akcija (većinsko uĉešće). Kontrolni ĉlan je i lice koje na drugi naĉin vrši kontrolni uticaj nad upravljanjem i voĊenjem poslova privrednog društva na osnovu svog svojstva ĉlana ili akcionara (ili na osnovu zakljuĉenog ugovora). 106

Sociologija i pravo

Zakonom je propisano da se povezana privredna društva organizuju kao koncern kada kontrolno društvo ima za preteţnu delatnost neku poslovnu delatnost pored delatnosti upravljanja podreĊenim društvima. Za razliku od koncerna, povezana privredna društva, organizuju se kao holding kada kontrolno društvo ima iskljuĉivo delatnost upravljanja i finansiranja podreĊenim društvima, a ne i neku drugu delatnost kao koncern. U sluĉaju kada kontrolno društvo obavlja i delatnost upravljanja i neku poslovnu dela mimo upravljanja, povezana privredna društva organizuju se kao grupa društava. Povezivanje ne moţe imati za cilj nelojalnu konkurenciju, pa prema zakonu nije dozvoljenjo povezivanje suprotno propisima kojima se ureĊuje zaštita konkurencije. U zavisnosti da li lice samo ili sa jednim ili više drugih lica sa kojima zajedno deluje ima više od 20% glasova, odnosno više od 50 % glasova u skupštini privrednog društva razlikujemo znaĉajno ili većinsko uĉešće u kapitalu. Pod zajedniĉkim delovanjem dva ili više lica podrazumeva se meĊusobni sporazum u cilju sticanja, ustupanja ili izvršenja glasaĉkih prava u odreĊenom licu kao i korišćenje glasaĉkih prava radi izvršenja zajedniĉkog uticaja na upravljanje, poslovne operacije tog lica, na izbor statutarnih organa tog lica (ili većine njegovih ĉlanova) ili vršenja uticaja na drugi naĉin. 1) Društva povezana kapitalom Za društva povezana kapitalom karakteristiĉno je da kontrolni ĉlan ima većinsko uĉešće u osnovnom kapitalu, odnosno u ortaĉkim udelima. Društvo koje postaje ili prestaje biti kontrolni ĉlan ili kontrolni akcionar drugog društva duţno je da o tome obavesti to društvo. Pored tog društva, takvo obaveštenje neophodno je da da i Komisiji za hartije od vrednosti i organizaciji koja je odgovorna za zaštitu konkurencije, u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje zaštita konkurencije. U poslovnom imenu podreĊenog društva, memorandumu i drugim poslovnim dokumentima obavezno se istiĉe i poslovno ime kontrolnog društva. Na odgovornost odgovornih lica kontrolnog društva prema podreĊenom društvu primenjuju se odredbe koje se inaĉe odnose na duţnost paţnje i pravilo poslovne procene (prosuĊivanja), duţnost lojalnosti društvu i zabrane konkurencije. Posledice povrede pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije su pravo na naknadu štete koje podreĊeno društvo moţe da podnese kao i druge posledice koje proizilaze iz zakona. Upravni odbor podreĊenog društva duţan je za godišnju skupštinu akcionara ili ĉlanova društva da pipremi pisani izveštaj o odnosima sa ostalim ĉlanicama društva povezanih kapitalom u prethodnoj poslovnoj godini kao sastavni deo izveštaja o poslovanju društva. Finansijski izveštaj moţe biti podloţan reviziji ukoliko je revizija finansijskog izveštaja podreĊenog društva po zakonu obavezna. 107

Sociologija i pravo

Ĉlanovi ili akcionari društva povezanih kapitalom moraju imati celokupnu informaciju o svim pitanjima koja su bitna za grupu povezanih lica. 2) Društva povezana posebnim ugovorom Kontrolno i podreĊeno društvo mogu zakljuĉiti poseban ugovor koji reguliše pitanje upravljanja, kontrole i prenosa dobiti na kontrolno društvo. U ovim sluĉajevima kontrolno društvo odgovara i za štetu koju prouzrokuje podreĊenom društvu neizvršenjem ili nepravilnim izvršenjem ugovora. Uslov punovaţnosti ugovora izmeĊu kontrolnog i podreĊenog društva je njegova registracija u registru podreĊenog društva koji se vodi kod nadleţnog organa i objavljivanje te registracije u skladu sa zakonom. PredviĊena je forma za ugovor o posebnim odnosima kontrolnog i podreĊenog društva. Taj ugovor saĉinjava se obavezno u pisanoj formi i sadrţi naroĉito: prava i obaveze kontrolnog društva; mere zaštite podreĊenog društva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podreĊenog društva; pokrivanje gubitaka podreĊenog društva od strane kontrolnog društva; zaštitu ostalih akcionara ili ĉlanova podreĊenog društva; mere zaštite poverilaca podreĊenog društva po prestanku ugovora. Ista pravila za odgovornost kontrolnog društva za naknadu prouzrokovane štete podreĊenom društvu primenjuju se kao i kod odgovornosti društava povezanih kapitalom. Ugovor o posebnim odnosima kontrolnog i podreĊenog društva usvajaju skupštine kontrolnog i svih podreĊenih društava kvalifikovanom većinom. Ovaj ugovor moţe prestati otkazom, istekom roka ili na drugi naĉin u skladu sa tim ugovorom i zakonom kojim se ureĊuju obligacioni odnosi. Njegov prestanak se registruje prema zakonu kojim se ureĊuje registracija privrednih subjekata.

2. REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA Prema Zakonu o privrednim društvima pod reorganizacijom privrednog društva podrazumevaju se: 1) statusna promena privrednog društva i 2) promena pravne forme (ranije promena oblika) privrednog društva. 1) Statusna promena Pod statusnom promenom se podrazumeva promena statusa privrednog društva. Promena statusa moţe nastati spajanjem, podelom i odvajanjem. U statusnoj promeni privrednog društva mogu se kombinovati statusne promene spajanja i podele ili statusne promene spajanja i odvajanja. 108

Sociologija i pravo

Prilikom sprovoĊenja statusne promene, svako privredno društvo koje uĉestvuje u toj promeni saĉinjava finansijski izveštaj. Izveštaj se saĉinjava prema stanju na dan obraĉuna spajanja, podele i odvajanja. Prilikom statusnih promena zakonom su zaštićena prava poverilaca. Poverioci mogu na naĉin i u roku predviĊenom zakonom zahtevati i obezbeĊenje svojih potraţivanja ili mogu traţiti isplatu tih potraţivanja. Ukoliko se ne obezbedi potraţivanje poverilaca, poverioci mogu podneti i tuţbu sudu radi poništenja statusne promene. Odluku o statusnoj promeni društva donosi nadleţni organ društva, najĉešće skupština društva, zavisno od pravne forme društva. Društvo slobodno odluĉuje o statusnoj promeni. Odnosi prilikom statusne promene ureĊuju se ugovorom. Sve pravne forme, što znaĉi da ortaĉko, komanditno, akcionarsko i društvo sa ograniĉenom odgovornošću, mogu vršiti statusne promene. a) Spajanje privrednog društva Spajanje privrednogmoţe nastatiti na dva naĉina i to: spajanje uz pripajanje i spajanje uz osnivanje. Spajanje uz pripajanje je ustvari statusna promena kojom se jedno društvo pripaja drugom društvu i prestaje da postoji usled pripajanja. U ovom sluĉaju se ne sprovodi postupak likvidacije društva koje se pripaja pošto ono prestaje na osnovu statusne promene. Društvo koje se pripaja, odnosno društvo prestalo pripajanjem prenosi drugom, već postojećem, društvu celu svoju imovinu i obaveze, takozvanom društvu sticaocu. Ova imovina se prenosi u zamenu za izdavanje akcija ili udela (u zavisnosti od pravne forme društva sticaoca) koje izdaje društvo sticalac, akcionarima ili ĉlanovima društva prestalog spajanjem (pripajanjem). u ovom sluĉaju jedno društvo prestaje da postoji pošto se pripaja a drugo društvo kome se prvo društvo pripaja ostaje i dalje da postoji nepromenjenog statusa, ali sa uvećanom imovinom i sa povećanim brojem akcionara ili ĉlanova. Da li će to biti akcionari ili ĉlanovi, to zavisi od njegove pravne forme, npr. da li je akcionarsko društvo ili društvo sa ograniĉenom odgovornošću. Spajanje uz pripajanje vrši se ugovorom o tom spajanju koji zakljuĉuju društvo prestalo pripajanjem i društvo sticalac. Društvo sticalac je univerzalni pravni naslednik društva prestalog pripajanjem. Spajanje uz osnivanje je takva statusna promena kojom dva ili više privrednih društava prenosi celu svoju imovinu i obaveze na novoorganizovano društvo. To je ustvari fuzija dva ili više društava. Društva koja prenose imovinu, prestaju da postoje samim prenošenje celokupne svoje imovine. Ovde se ne sprovodi likvidacioni postupak, pošto ta društva prestaju samim spajanjem pa se prema Zakonu takvo društvo naziva društvo prestalo spajanjem. Društva koja se spajaju prenose svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela od strane novonastalog društva koje se po Zakonu naziva novo društvo. Akcije 109

Sociologija i pravo

ili udeli izdaju se akcionarima ili ĉlanovima prestalih društava. U ovom sluĉaju sva privredna društva koja se spajaju prestaju da postoje a od njihove imovine se stvara novo preduzeće, a akcionari ili ĉlanovi prestalih društava postaju akcionari ili ĉlanovi novog društva (u zavisnosti od pravne forme tog novog društva). Spajanje se sprovodi odgovarajućim ugovorom koji zakljuĉuju društva koja se spajaju. Pošto to novo društvo, kao univerzalni pravni naslednik preuzima celokupnu imovinu spojenih društava, to se ono smatra društvom preuzimaocem, odnosno novim društvom. Ciljevi spajanja su ekonomske prirode kao što su koncentracija kapitala i kadrova, proširenje trţišta i sliĉno. Privredno društvo slobodno odluĉuje o svom spajanju, poštujući naĉelo slobodne trţišne utakmice. Spajanjem društava ne mogu se povrediti propisi o monopolima. Znaĉi, ne moţe se dozvoliti spajanje društva, ako se tim spajanjem stvara monopolistiĉki poloţaj na trţištu novog društva. Takvim spajanjem društva ne mogu biti povreĊena prava poverilaca društava koja se spajaju. b) Podela privrednog društva Podela privrednog društva prema novom zakonu, za razliku od ranijeg zakona, moţe da nastane u tri razliĉita sluĉaja i to: 1) podela uz pripajanje; 2) podela uz osnivanje; 3) podela uz pripajanje i podela uz osnivanje. Podela uz pripajanje je takva statusna promena kod koje se postojeće privredno društvo deli prenoseći svu svoju imovinu i obaveze na dva ili više postojećih privrednih društava. Bitno je da imovinu prenosi na više društava. Ukoliko bi to društvo imovinu prenelo samo na jedno društvo, to ne bi bila podela, nego spajanje. Isto kao i kod spajanja društvo koje se deli na opisani naĉin, prestaje usled podele i ne sprovodi se postupak likvidacije. I ovde se imovina prenosi u zamenu za izdavanje akcija ili udela društva sticaoca akcionarima ili ĉlanovima društva prestalog podelom. Podela uz osnivanje je takva statusna promena kojom privredno društvo prenosi (deli) svoju imovinu i obaveze na dva ili više novih društava koja nastaju od te podeljene imovine. Ovde se takoĊe za prenetu imovinu izdaju akcije ili udeli. Akcije ili udele izdaju nova društva koja su nastala od imovine podeljenog društva. Akcije ili udeli se izdaju akcionarima ili ĉlanovima društva prestalog podelom (zavisno koju je pravnu formu imalo podeljeno društvo). Ovakvim dobijanjem akcija ili udela akcionari ili ĉlanovi društva prestalog podelom, postaju akcionari ili ĉlanovi jednog od novonastalih društava. Postoji jedan modifikovan oblik podele, gde se postojeće privredno društvo deli prenoseći svoju imovinu na dva ili više društava koja se spajaju sa 110

Sociologija i pravo

tim do tada postojećim društvom i tako stvaraju dva ili više novih društava. U ovom sluĉaju prestaje društvo koje se deli prestaju društva koja se spajaju a nastaju nova društva. Ta nova društva izdaju akcije ili udele akcionarima ili ĉlanovima društava prestalih podelom. Odluku o podeli društva donosi nadleţni organ društva, najĉešće skupština društva, zavisno od pravne forme društva. Društvo slobodno odluĉuje o podeli. c) Odvajanje Novim zakonom je, za razliku od ranijeg zakona, predviĊena i mogućnost odvajanja kao statusna promena. U ranijem pravnom sistemu naše zemlje, pre uvoĊenja trţišne privrede i preduzetništva, bio je poznat institut izdvajanja dela privrednog subjekta u samostalan privredni subjekat (mogla se izdvojiti OOUR-a). Prema novom zakonu, odvajanje privrednog društva se moţe izvršiti u tri sluĉaja: 1) odvajanje uz pripajanje; 2) odvajanje uz osnivanje; i 3) odvajanje uz osnivanje i odvajanje uz osnivanje. Odvajanje uz pripajanje predstavlja takvu statusnu promenu kojom postojeće privredno društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza na jedno ili više, takoĊe postojećih društava. U ovom sluĉaju sva društva, i društvo koje prenosi delove imovine i društva na koja se prenosi ta imovina i srazmerne obaveze, ostaju da postoje kao pravna lica, samo se menja visina imovine i vlasnici akcija ili udela u zavisnosti o kojoj se pravnoj formi radi. Kao kod prethodnih statusnih promena, izdaju se akcije ili udeli akcionarima ili ĉlanovima društva deljenika od strane društava sticalaca na koje je preneta imovina, srazmerno toj imovini. Odvajanje uz osnivanje je statusna promena kojom privredno društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza na jedno ili više na taj naĉin novoosnovanih društava. Ustvari, od delova imovine društva deljenika osniva se jedno ili više novih društava. I u ovom sluĉaju se vrši zamena akcija ili udela isto sliĉno kao kod odvajanja uz pripajanje. Na treći sluĉaj odvajanja shodno se primenjuju odredbe zakona o podeli uz pripajanje i podeli uz osnivanje. 2) Promena pravne forme privrednog društva Privredno društvo moţe promeniti, odnosno preći iz jedne u drugu pravnu formu (po ranijem zakonu oblik). Znaĉi moţe promeniti pravnu formu u kojoj je osnovano u drugu pravnu formu. Prilikom promene pravne forme, privredno društvo mora ispunjavati uslove koji su zakonom propisani za tu 111

Sociologija i pravo

drugu pravnu formu u koju prelazi. Ako bi privredno društvo koje je osnovano u pravnoj formi društva sa ograniĉenom odgovornošću prešlo u pravnu formu akcionarskog društva, pri tom bi moralo imati odgovarajući zakonom predviĊen novĉani ulog osnovnog kapitala, izdati akcije i ispunjavati druge uslove koji su propisani zakonom za akcionarsko društvo. Sve pravne forme privrednih društava (o. d. ,k. d. ,d. o. o. i a. d.) mogu promeniti svoju pravnu formu i preći u drugu ţeljenu pravnu formu privrednog društva Za razliku od statusnih promena, prilikom prelaska društva u drugu pravnu formu društva, to društvo koje menja pravnu formu ne prestaje da postoji kao pravno lice, niti nastaje novo društvo. To društvo postoji u kontinuitetu ne menjajući svoj pravni status, ali nastavlja da posluje u novoj pravnoj formi, u konkretnom sluĉaju kao akcinarsko društvo, dok prestaje da posluje kao društvo sa ograniĉenom odgovornošću. Samim tim, ništa se ne menja u odnosu na preuzeta prava i obaveze, pa ne treba nikakva posebna zaštita poverilaca. Zakonom o privrednim društvima su ĉlanom 433. ureĊene pravne posledice promene pravne forme akcionarskog društva u društvo sa ograniĉenom odgovornošću. Taĉkom 3. istog ĉlana se izmeĊu ostalog ureĊuje da je u ovom sluĉaju društvo sa ograniĉenom odgovornošću ―pravni sledbenik‖ akcionarskog društva. Po našem mišljenju, pravni sledbenik se pojavljuje iza nekog društva koje prestaje da postoji kao pravno lice. Kod promene pravne forme, društvo koje menja pravnu formu ne prestaje da postoji, samo nastavlja da posluje u novoj pravnoj formi, a prestaje stara pravna forma, pa je trebalo regulisati ovu pravnu situaciju sliĉno ĉlanu 435. taĉka 1. istog zakona. Odluku o promeni pravne forme privrednog društva donosi nadleţni organ društva. Ako se promenom pravne forme društva menjaju utvrĊena prava i obaveze akcionara ili ĉlanova društva, onda je za promenu pravne forme potrebna i saglasnost tih akcionara ili ĉlanova društva. Vrste promena pravne forme, kao i postupak i naĉin sprovoĊenja promene pravne forme privrednog društva, utvrĊeni su zakonom. Promena pravne forme privrednog društva registruje se u Registru privrednih subjekata.

3. PRESTANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA 1. Pojedini osnovi prestanka privrednog društva Privredno društvo moţe prestati na više naĉina koji su utvrĊeni zakonom. Prestanak preivrednog društva prestavlja gašenje društva kao pravnog lica, njegov nestanak. Njegovim prestankom gase se sva prava i obaveze, pošto privredno društvo više nema pravni subjektivitet. Privredno društvo moţe prestati voljom vlasnika društva i nezavisno od volje organa društva, odnosno od volje vlasnika društva.

112

Sociologija i pravo

1) Privredno društvo prestaje zavisno od volje osnivaĉa: istekom vremene na koje je osnovano, ako su osnivaĉi osnivaĉkim aktom osnovali društvo na odreĊeno vreme (npr. na 10 godina), zatim, odlukom nadleţnog organa društva, saglasno aktima društva i statusnom promenom: spajanjem, pripajanjem, podelom i odvajanjem (pošto u odreĊenim sluĉajevima, društva koja se spajaju, društva koja se pripajaju, društvo koje se deli i društvo koje se odvaja, prestaju da postoje). 2) Nezavisno od volje vlasnika odnosno organa društva, društvo prestaje zbog razliĉitih okolnosti, ĉija je posledica prestanak društva. Najĉešći sluĉaj je bankrotstvo, kada se sprovodi steĉajni postupak. 2) Steĉaj Steĉaj je, prema zakonu, prestanak preduzeća (privrednog društva) sa najteţim posledicama za poverioce. To je u stvari bankrotstvo preduzeća. Osim bankrotstvom steĉaj se u odreĊenim sluĉajevima moţe okonĉati reorganizacijom privrednog društva. Uslov za sprovoĊenja steĉaja nad duţnikom je insolventnost, nemogućnost isplate svojih obaveza, svojih dugova. Insolventnost duţnika postoji kada je nesposoban za plaćanje svojih obaveza u roku od 45 dana od dospeća obaveza, ako je u potpunosti obustavio plaćanje u roku od 30 dana ili uĉini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću – preteća nesposobnost za plaćanje. Steĉajni postupak predlogom mogu pokrenuti poverioci ili steĉajni duţnik, ali ovaj postupak moţe pokrenuti i nadleţno javno pravobranilaštvo, nadleţni javni tuţilac ili poreska uprava. Odluku o pokretanju steĉajnog postupka, odnosno odluku o odbijanju predloga za pokretanje ovog postupka donosi steĉajno veće na roĉištu o pokretanju steĉajnog postupka, a najkasnije dva dana od zakljuĉenja tog roĉišta. Odluci o pokretanju steĉajnog postupka moţe prethoditi odluka o pokretanju predsteĉajnog postupka. I ovu odluku donosi steĉajno veće, istovremeno imenujući steĉajnog sudiju. Prethodni steĉajni postupak nije obavezan i steĉajno veće ga moţe pokrenuti radi utvrĊivanja razloga za pokretanje steĉajnog postupka. Steĉajno veće je duţno da pokrene steĉajni postupak bez voĊenja prethodnog steĉajnog postupka u sledećim sluĉajevima : ako steĉajni duţnik podnese predlog za pokretanje steĉajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima; ako poverilac podnese predlog za pokretanje steĉajnog postupka, a steĉajni duţnik prizna postojanje steĉajnog razloga; u sluĉaju pretpostavke nesposobnosti plaćanja. Steĉajno veće rešenjem o pokretanju predsteĉajnog postupka, u sluĉaju da postoji opasnost po imovinu ili dokumentaciju duţnika, je duţno da odredi mere obezbeĊenja radi spreĉavanja promene imovinskog poloţaja steĉajnog duţnika ili uništavanja poslovne dokumentacije.

113

Sociologija i pravo

Organi steĉajnog postupka su: steĉajno veće, steĉajni sudija, steĉajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Steĉajno veće i steĉajni sudija su organi steĉajnog postupka pri nadleţnom sudu, dok su ostali organi steĉajnog postupka vansudski organi. Steĉajno veće odluĉuje o najbitnijim pitanjima toka steĉajnog postupka. Ono pree svega odluĉuje : o pokretanju prethodnog steĉajnog postupka; utvrĊuje postojanje razloga za pokretanje steĉajnog postupka; odluĉuje o pokretanju steĉajnog postupka; imenuje i razrešava steĉajnog sudiju i steĉajnog upravnika; odluĉuje o prigovorima protiv odluka i zakljuĉaka steĉajnog suda; odluĉuje o prigovorima protiv radnji steĉajnog upravnika; daje ovlašćenja steĉajnom duţniku – preduzetniku o liĉnoj upravi; obavlja i druge poslove odreĊene zakonom. Steĉajni sudija kao organ suda ima sledeća ovlašćenja: odobrava troškove steĉajnog postupka pre njihove isplate; uvodi u duţnost steĉajnog upravnika; odreĊuje preliminarnu naknadu i nagradu steĉajnom upravniku; odobrava nacrt plana reorganizacije steĉajnog duţnika; odobrava nacrt rešenja o glavnoj deobi steĉajne mase; donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu steĉajnog veća, vrši nadzor nad radom steĉajnog upravnika i obavlja i druge poslove predviĊene zakonom. Steĉajni upravnik se imenuje rešenjem o pokretanju steĉajnog postupka. Za steĉajnog upravnika moţe biti imenovano lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova steĉajnog upravnika, koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri godine radnog iskustva. Licencu moţe da dobije lice koje ima visoku struĉnu spremu i koje je poloţilo struĉni ispit za dobijanje licence, a licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje steĉajnih upravnika. U postupku sprovoĊenja steĉaja nad pravnim licem koje je u većinskoj drţavnoj odnosno društvenoj svojini, steĉajno veće će imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom. Ta institucija mora imati zaposlena lica koja imaju licencu za steĉajnog upravnika. Zakon propisuje razloge zbog kojih jedno lice ne moţe biti imenovano za steĉajnog upravnika. Steĉajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika steĉajnog duţnika, ako zakonom nije odreĊeno nešto drugo. Steĉajni upravnik naroĉito je duţan naroĉito da: preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine steĉajnog duţnika ; u saglasnosti sa steĉajnim sudijom sastavi plan toka steĉajnog postupka sa predraĉunom troškova i vremenskim planom, zapoĉne popisivanje imovine steĉajnog duţnika u roku od 10 dana od dana imenovanja i da okonĉa popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja; sastavi poĉetni steĉajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okonĉanja postupka steĉaja, u skladu sa poreskim propisima kao i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadleţnom poreskom organu u propisanim rokovima; bez odlaganja obavesti o steĉajnom postupku sve banke preko kojih steĉajni duţnik posluje, radi spreĉavanja prenosa sredstava i drugih transakcija steĉajnog duţnika bez propisanog odobrenja; obavlja i druge zakonom predviĊene poslove. 114

Sociologija i pravo

Steĉajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i sa paţnjom dobrog struĉnjaka, a u obavljanju poslova iz svoje nadleţnosti moţe da angaţuje struĉna pravna i fiziĉka domaća ili strana lica. Steĉajni upravnik podnosi meseĉne pismene izveštaje odboru poverilaca, skupštini poverilaca, steĉajnom veću, steĉajnom sudiji i Agenciji za licenciranje steĉajnih upravnika. Steĉajni upravnik ima status preduzetnika i odgovara neposredno svojom liĉnom imovinom za sve štete nanete svim uĉesnicima u postupku, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepaţnjom. Steĉajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova. Otvaranjem steĉajnog postupka nastupaju pravne posledice otvaranja steĉajnog postupka. Te posledice nastaju poĉetkom dana kad je oglas o otvaranju steĉajnog postupka istaknut na oglasnoj tabli suda. Pravne posledice steĉaja su: prenošenje funkcija organa upravljanja na steĉajnog upravnika; podela imovine pravne zajednice sa trećim licima; ovlašćenje na prihvatanja nasledstva davanjem nasledniĉke izjave prelazi na steĉajnog upravnika; prestanak radnog odnosa zaposlenih prema odluci steĉajnog upravnika; uz poslovno ime steĉajnog duţnika dodaje se oznaka "u steĉaju" sa naznaĉenjem novog raĉuna preko kog se vrši poslovanje steĉajnog duţnika; gase se raĉuni steĉajnog duţnika. Osim direktnih posledica na duţnika, odreĊene posledice odnose se na njegova potraţivanja i to: steĉajni poverioci svoja potraţivanja prema steĉajnom duţniku ostvaruju samo u steĉajnom postupku; potraţivanja poverilaca prema steĉajnom duţniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim; nenovĉana potraţivanja steĉajnog duţnika koja nisu dospela smatraju se dospelim i unose se u steĉajnu masu izraţenu u novĉanoj vrednosti; za neobezbeĊena potraţivanja u steĉajnom postupku; obraĉunavanje ugovorenih kamata prestaje danom podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka; prijavljivanjem potraţivanja prekida se zastarelost potraţivanja koje postoji prema steĉajnom duţniku; poveriocima ĉije je potraţivanje vezano za odloţni uslov obezbeĊuje se odgovarajuća sredstva iz steĉajne mase. Procesno pravne posledice pokretanje steĉajnog postupka su da parnice preuzima steĉajni upravnik, u ime i za raĉun steĉajnog duţnika. Zabranjeno je i prinudno izvršenje na imovini steĉajnog duţnika. Posledice pokretanja steĉajnog postupka na pravne poslove su : steĉajni upravnik moţe, umesto steĉajnog duţnika, ispuniti dvostrano teretan ugovor i traţiti ispunjenje od druge strane; ako se postupak vodi nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga; pod uslovom da je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle pokretanja steĉajnog postupka, saugovaraĉ steĉajnog duţnika ne moţe traţiti ispunjenje, ali moţe traţiti naknadu zbog neispunjena, kao steĉajni poverilac; nalog koji je izdao steĉajni duţnik gubi dejstvo danom pokretanja steĉajnog postupka, ako steĉajni upravnik ne odluĉi drugaĉije; zakup nepokretnosti ne prestaje pokretanjem steĉajnog postupka; saugovaraĉ steĉajnog duţnika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaćena u 115

Sociologija i pravo

celosti, moţe traţiti da mu se vrati roba koja je poslata steĉajnom duţniku a do dana pokretanja steĉajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od steĉajnog duţnika - pravo na potragu. Poverioci, kao i steĉajni upravnik, u ime steĉajnog duţnika, imaju pravo pobijanja pravnih poslova i drugih pravnih radnji koje duţnik uĉinio pre pokretanja steĉajnog postupka, ukoliko se njima narušava ravnomerno namirenje steĉajnih poverilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloţaj. Mogu se pobijati ĉak i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvršna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvršenja. Poslednji rok za pobijanje istiĉe danom pre poĉetka roĉišta za glavnu deobu steĉajne mase. MeĊutim, otvaranje steĉajnog postupka ne utiĉe na prava odvojenog namirenja iz odreĊenih stvari, odnosno iz imovine duţnika (zaloţno pravo, pravo namirenja, pravo retencije i druga razluĉna prava), kao i na prava razdvanja stvari koje ne pripadaju duţniku (izluĉna prava). Naravno, i kod razluĉnih i izluĉnih prava ima odreĊenih izuzetaka. Vezano sa prethodnim zakon razlikuje razluĉne i izluĉne poverioce. U toku steĉajnog postupka okonĉa će se samo oni zapoĉeti poslovi ĉije izvršenje je neophodno, da bi se spreĉilo nastupanje štete na imovini duţnika. U toku steĉajnog postupka mogu se zakljuĉivati novi ugovori, i to samo radi unovĉenja imovine duţnika i radi završenja zapoĉetih poslova i poslova neophodnih da bi se spreĉilo nastupanje štete na imovini duţnika. Po otvaranju steĉajnog postupka i objavljivanju tog otvaranja, poverioci prijavljuju steĉajnom sudu svoja potraţivanja, s tim što sva potraţivanja dospevaju za naplatu danom objavljivanja oglasa o otvaranju steĉajnog postupka. Steĉajni sudija usvaja konaĉnu listu potraţivanja koju je sastavio steĉajni upravnik. Na listi potraţivanja mogu biti samo neosporena potraţivanja, odnosno potraţivanja koja se smatraju utvrĊenim. Poverilac ĉije je potraţivanje osporeno, upućuje se na parnicu radi utvrĊivanja osporenog potraţivanja. Ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, steĉajni sudija donosi zakljuĉak o bankrotstvu i unovĉenju imovine. Po donošenju zakljuĉka o unovĉenju celokupne imovine ili dela imovine od strane steĉajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz steĉajne mase vrši steĉajni upravnik ili lice koje on ovlasti. Steĉajnu masu pored novĉanih sredstava dobijenih prodajom imovine duţnika, ĉine i novĉana sredstva steĉajnog duţnika na dan pokretanja steĉajnog postupka, sredstva dobijena nastavljanjem zapoĉetih poslova i novĉana sredstva nastala naplatom potraţivanja u steĉajnom postupku. Odluku o deobi po zakljuĉenju steĉajnog postupka donosi steĉajni sudija. U steĉajnom postupku prodaji se moţe izloţiti duţnik kao pravno lice ili njegovi delovi. Posle prodaje duţnika kao pravnog lica, steĉajni postupak u odnosu na duţnika se obustavlja, ali se postupak nastavlja protiv steĉajne mase koju zastupa steĉajni upravnik. Ovo se ĉini radi namirenja poverilaca.

116

Sociologija i pravo

Pored bankrotsva, steĉajni postupak se u odreĊenim uslovima sprovodi i u formi reorganizacije. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na naĉin i pod uslovima odreĊenim planom reorganizacije. Plan reorganizacije se moţe podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje steĉajnog postupka. U planu reorganizacije uz objašnjenje delatnosti koju duţnik obavlja, predlaţu se mere za realizaciju plana, opis postupka prodaje imovine koja se prodaje, rokove za izvršenje plana i druge zakonom predviĊene elemente. TakoĊe se utvrĊuju mere za realizaciju plana reorganizacije, koje mogu biti razliĉite od zadrţavanje celokupne imovine iz steĉajne mase ili njenog dela, zatvaranje neprofitnih pogona ili promena delatnosti, uzimanje kredita i sl. Mere mogu, prema zakonu, biti razliĉite. Moţe se pretpostaviti da je cilj zakonodavca bio da u odreĊenim sluĉajevima, kada nije povoljno ni za duţnika, ni za poverioca, a ni za drţavu da steĉaj bude okonĉan bankrotstvom, steĉajni postupak bude realizovan kroz reorganizaciju. Ovaj postupak moţe dovesti do "novog raĊanja" za duţnika. Steĉajni sudija zakazuje roĉište za razmatranje plana reorganizacije, a pravo glasa imaju svi poverioci, srazmerno visini njihovog potraţivanja. Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraţivanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze steĉajnog duţnika, odreĊene planom, ureĊuju se prema uslovima iz tog plana. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraţivanja koja su u njemu navedena. Ukoliko se provodi steĉaj nad preduzetnikom steĉajno veće u zakonom predviĊenim sluĉajevima moţe ovlastiti steĉajnog duţnika da sam upravlja steĉajnom masom – liĉna uprava preduzetnika. Zakonom je odreĊeno da steĉajni postupaka male vrednosti vodi steĉajni sudija i da se ne obrazuje odbor poverilaca. Zakonom je definisan i postupak steĉaja sa elementima inostranosti. Zakljuĉenje steĉajnog postupka upisuje se u registar. 3) Likvidacija Likvidacija privrednog društva sprovodi se prema Zakonu o privrednim društvima. Likvidaciji se pristupa kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. Uz uslov da društvo ima dovoljno sredstava za izmirenje obaveza prema poveriocima, likvidacija se obavezno sprovodi u sledećim sluĉajevima : ako je društvu izreĉena mera zabrane obavljanja delatnosti; ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; istekom vremena na koje je osnovano; ako broj osnivaĉa padne ispod zakonskog minimuma; ako društvo nije organizovano u skladu sa zakonom; ako ne obavlja delatnost duţe od dve godine neprekidno; u sluĉaju ništavosti osnivanja društva u skladu sa zakonom. Likvidacija privrednog društva sprovodi se na osnovu odluke ortaka, ĉlanova ili akcionara. Odluka o pokretanju postupka likvidacije registruje se i objavljuje u Registru privrednih subjekata. 117

Sociologija i pravo

Privredno društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano obaveštenje sa kopijom registracione prijave kojom ih obaveštava o pokretanju postupka prestanka društva likvidacijom. Obaveštenje obavezno sadrţi adresu na koju se upućuje prijava potraţivanja, rok u kome se upućuje, kao i upozorenje da će potraţivanje biti prekludirano ako prijava potraţivanja ne bude podneta u odreĊenom roku. Pored obaveštenja poznatim poveriocima privrednog društva, o likvidaciji javno obaveštavaju i ostali potencijalni poverioci. Iako je propisana sadrţina obaveštenja, zakonom nije ureĊeno gde se ono objavljuje. Pokretanje postupka likvidacije prouzrukuje odreĊene posledice na status društva, a društvo dobija likvidacionog upravnika. Za vreme likvidacionog postupka društvo ne moţe preuzeti nove poslove, već samo poslove vezane za sprovoĊenje likvidacionog postupka. To su prodaja imovine, plaćanje poverilaca, naplata potraţivanja i druge poslove nuţne za likvidaciju. Lica koja su imala ovlašćenja pre likvidacije, te poslove obavljaju i nakon zapoĉinjanja ovog postupka, osim ako društvo izabere drugo lice. Likvidacionog upravnika postavlja društvo, osim ukoliko sud na ovlašćeni zahtev ne imenuje drugog upravnika. Izbor, odreĊivanje ili razrešenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje registracija privrednih subjekata. Likvidacioni upravnik privrednog društva završava tekuće poslovanje društva, naplaćuje potraţivanja, izmiruje obaveze i unovĉava imovinu društva. Likvidacioni upravnik odgovoran je za voĊenje poslova društva i zaduţen je da zastupa privredno društvo u likvidaciji. Obaveza likvidacionog upravnika je da sastavi bilans stanja. Rok za to su tri meseca po otvaranju postupka likvidacije (poĉetni likvidacioni bilans stanja). Podnosi ga na usvajanje ortacima ili komplementarima ili skupštini ĉlanova ili akcionara na usvajanje. Likvidacioni upravnik podnosi privremene i godišnje izveštaje ako likvidacija nije završena u tekućoj godini. Konaĉni dokumenti koje sastavlja likvidacioni upravnik i kojim se okonĉava likvidacioni postupak su: izveštaj o sprovedenoj likvidaciji; završni likvidacioni bilans i predog o podeli likvidacionog ostatka imovine društva. Ovaj izveštaj usvajaju ortaci, odnosno skupština ĉlanova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka likvidacije ili u odluci nadleţnog suda nije drukĉije odreĊeno. Duţnost je likvidacionog upravnika da obustavi likvidacioni postupak, ukoliko utvrdi da imovina duţnika neće biti dovoljna da podmiri obaveze prema svim poveriocima. U tom sluĉaju, duţan je da pokrene postupak steĉaja (bankrotstva). Likvidacioni upravnik ima pravo na primerenu nadoknadu troškova koje je imao u sprovoĊenju likvidacije, kao i na isplatu naknade za rad. Visinu troškova i naknade za rad odreĊuju ortaci, odnosno skupština ĉlanova ili akcionara, a u sluĉaju spora - sud. Likvidacioni upravnik odgovara ortacima, ĉlanovima i akcionarima privrednog društva kao i poveriocima privrednog društva za svu štetu koju im

118

Sociologija i pravo

prouzrokuje u izvršenju svojih duţnosti. Takva odgovornost je iskljuĉena ukoliko je postupao savesno i razumno u donošenju poslovnih odluka. Preostala imovina privrednog društva koja preostane posle izmirenja potraţivanja poverilaca i drugih potraţivanja rasporeĊuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima, ĉlanovima i akcionarima. Zakonom je odreĊen prioritet prilikom ove isplate. Posle okonĉanja postupka likvidacije i usvajanja potrebnih izveštaja likvidacioni upravnik, bez odlaganja, dostavlja izveštaje i odgovarajuće odluke u sedište društva i registaru, zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz registra. Ukoliko pojedine obaveze ostanu neizmirene i po okonĉanju postupka likvidacije, za njih solidarno odgovaraju ortaci ortaĉkog društva i komplementari komanditnog društva. Komanditori, ĉlanovi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva odgovaraju po istom principu, ali do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka imovine. Po okonĉanju postupka likvidacioni upravnik privrednog društva dostavlja izveštaj o likvidaciji i drugi izveštaj i dokumenta odgovarajućem poreskom organu. Ĉlanom 144. Zakona o steĉajnom postupku propisano je da se odredbe ovog zakona, koje se odnose na steĉajni postupak, shodno primenjuju na postupak likvidacije preduzeća, odnosno privrednog društva, ako zakonom kojim je ureĊen pravni poloţaj preduzeća nije drugaĉije propisano. Konkretno, likvidacija pojedinih formi privrednog društva je ureĊena Zakonom o privrednim društvima, što je napred izloţeno. Navedenim ĉlanom 144. Zakona o steĉajnom postupku je takoĊe propisano, da se u likvidacionom postupku neće primenjivati odredbe steĉajnog postupka kojim se ureĊuje reorganizacija, skupština i odbor poverilaca, razluĉni poverioci, pobijanje pravnih radnji i roĉište za glavnu deobu.

119

Sociologija i pravo

5. UGOVORI ROBNOG PROMETA 5. 1. POJAM I VRSTE UGOVORA 1) Pojam ugovora Ugovori privrednog poslovanja ili ugovori robnog prometa su ugovori koje u obavljanju privrednih delatnosti zakljuĉuju privredna društva i drugi subjekti poslovnog prava. Ovi ugovori se nazivaju još i ugovori u privredi, trgovaĉki ugovori, i sliĉno. Ugovor u opštem smislu je saglasnost izjava volja ugovornih strana kojim se ţeli postići odreĊeno obligaciono dejstvo. MeĊutim, ugovori robnog prometa imaju svoje specifiĉnosti koje te ugovore ĉine posebnom vrstom ugovora. Te specifiĉnosti, odnosno osobenosti tiĉu se ugovornih strana i predmeta ugovora. 1. Kod ugovora robnog prometa, obe ugovorne strane su privredni subjekti (npr. privredno društvo, banka, preduzetnik i sliĉno). MeĊutim, privredni subjekti u obavljanju svoje delatnosti zakljuĉuju ugovore i sa licima koja nisu privredni subjekti (npr. prodaja robe ili pruţanje usluge fiziĉkim licima kao potrošaĉima, odnosno korisnicima usluga). Ovakav ugovor se ne smatra ugovorom robnog prometa, nego graĊansko pravnim ugovorom. 2. Predmet ugovora robnog prometa mora biti odreĊeni privredni posao koji ugovorne strane preduzimaju u obavljanju svoje delatnosti, (npr. prodaja, zastupanje, posredovanje, prevoz i sliĉno). I kada je ispunjen prvi uslov, da su obe ugovorne strane privredno društvo (privredni subjekti), ugovor se neće smatrati ugovorom robnog prometa, ako predmet ugovora nije iz delatnosti privrednog društva, kao što je npr. ugovor o zakupu i sl. 3. Prilikom zakljuĉenja ugovora robnog prometa, pored opštih pravila, vaţe i odreĊena posebna pravila, kao npr. pravila u pogledu ponude, forme ugovora, sredstava obezbeĊenja, izvršenja ugovora, odgovornosti za obaveze iz ugovora i sl. 4. Prilikom ispunjenja obaveza iz ovih ugovora traţi se posebna paţnja ugovornih strana. 5. Na kraju, za rešavanje sporova nastalih izmeĊu privrednih društava, odnosno subjekata privrednog prava, nadleţni su posebni (trgovinski) sudovi. Ugovori robnog prometa su najvaţnije pravno obeleţje samostalnosti privrednih subjekata i njihove slobode u uspostavljanju meĊusobnih odnosa u pravnom prometu na trţištu. Ovakvi ugovori su osnov takozvanog ugovornog 120

Sociologija i pravo

prava privrednog poslovanja, odnosno, autonomnog ugovornog privrednog prava. U ugovore robnog prometa spadaju brojne vrste ugovora. Zbog toga je nuţna klasifikacija tih ugovora. Kriterijumi za tu klasifikaciju su: pravna obelaţja i predmet ugovora. 2) Vrste ugovora Prema pravnim obeleţjima ugovori mogu biti: (1) imenovani i neimenovani ugovori robnog prometa Imenovani ugovori su ugovori koji su zakonom pojedinaĉno i poimeniĉno ureĊeni, kao na primer: ugovor o prodaji, ugovor o posredovanju, ugovor o graĊenju, ugovor o kreditu i sliĉno. To su ugovori koji se odnose na tradicionalne privredno pravne odnose, trgovaĉke poslove ĉije je zakonodavno ureĊenje okonĉano. Pošto su imenovani ugovori detaljno ureĊeni zakonom, ugovornim stranama ostaje samo da bliţe urede pojedina pitanja svog ugovornog odnosa. Neimenovani ugovori su oni ugovori koji se zakonom ne ureĊuju posebno, niti im se odreĊuje naziv. Ti ugovori se odnose na novije privredne poslove, na poslove sloţene prirode koji zahtevaju primenu više imenovanih ugovora. To su: ugovor o lizingu, ugovor o franšinzingu, ugovor o faktoringu i drugi. Na neimenovane ugovore primenjuju se opšta pravna pravila obligacionih ugovora uopšte, ali kod ovih ugovora mnogo više dolazi do izraţaja volja ugovornih strana pri utvrĊivanju njihove sadrţine i ureĊivanja meĊusobnih prava i obaveza. MeĊutim, i neimenovani privredno pravni ugovori vremenom se ureĊuju zakonom i time postaju imenovani ugovori robnog prometa, kao što bi, na primer: bio sluĉaj sa ugovorom o bankarskoj garanciji i ugovorom o organizovanju putovanja. (2) Formalni i neformalni ugovori. Formalni ugovori su oni za ĉije je pravno nastajanje neophodno da se ispune uslovi odreĊene forme (npr. pismena forma ugovora). Forma ugovora kao uslov njegovog nastanka utvrĊuje se zakonom ili je utvrĊuju same ugovorne strane. U oba sluĉaja tako utvrĊena forma ugovora je nuţan uslov za pravno valjano postojanje tog ugovora. Neformalni ugovori su oni ugovori za ĉije je pravno nastajanje dovoljna saglasnost izjava volja ugovornih strana izraţena na bilo koji punovaţan i razumljiv naĉin. Većina ugovora robnog prometa su neformalni ugovori. Mada se ovi ugovori najĉešće u praksi pišu u pisanom obliku, pogotovo ako se ugovaraju veći novĉani iznosi.. (3) Jednostrani i dvostrani ugovori Jednostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju obaveze samo za jednu ugovornu stranu. Primer je ugovor o jemstvu. 121

Sociologija i pravo

Dvostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze za obe ugovorne strane. Primeri su : ugovor o prodaji robe, ugovor o prevozu... Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna ugovorna strana daje drugoj strani odgovarajuću naknadu za korist koju dobija od nje. Primer za ovu vrstu ugovora je ugovor o kreditu. Dobroĉini ugovori su oni ugovori kod kojih ne postoji obaveza davanja naknade za korist dobijenu od druge ugovorene strane. U tu vrstu ugovora svrstavamo ugovor o beskamatnom zajmu. (4) Komutativni i aleatorni ugovori Komutativni ugovori su ugovori kod kojih je vrednost meĊusobnih davanja ugovornih strana poznata u trenutku zakljuĉenja ugovora, kao npr. : ugovor o graĊenju, ugovor o prodaji i drugi. Aleatorni ugovori su ugovori kod kojih u trenutku zakljuĉenja ugovora nije poznat (niti je moguće taĉno utvrditi) odnos meĊusobnih prava i obaveza ugovornih strana ili nije poznata visina svih njihovih davanja, već to zavisi od nastupanja (ili nenastupanja) neke buduće neizvesne okolnosti, odnosno dogaĊaja. Primer za to je ugovor o osiguranju robe. Ugovori robnog prometa su po pravilu dvostrani, teretni i komutativni. (5) Ugovori sa sporazumno utvrĊenom sadrţinom i ugovori sa pristupom. Ugovori sa sporazumno utvrĊenom sadrţinom su ugovori kod kojih se do konaĉne sadrţine ugovora dolazi pregovaranjem i obostranom saglašnošću volja ugovornih strana o svim pitanjima meĊusobnog ugovornog odnosa. Ugovori po pristupu (adhezioni, formularni, šablonski, masovni i drugi nazivi) su ugovori kod kojih sadrţinu ugovora unapred utvrĊuje jedna ugovorna strana i nudi je na prihvatanje drugoj strani. Ako tako ponuĊenu sadrţinu ugovora prihvati druga ugovorna strana, ona pristupa tom ugovoru. (6) Kolektivni i individualni ugovori Kolektivni ugovori su ugovori koje u ime lica zakljuĉuje njihov predstavnik na osnovu saglasnosti većine ĉlanova grupe, kao npr. : kolektivni ugovor o osiguranju osoblja preduzeća. Individualni ugovori su ugovori koje svako lice na koje se odnosi kolektivni ugovor, kao pojedinac zakljuĉuje sa odgovarajućom ugovornom stranom, u okviru utvrĊenom kolektivnim ugovorom. (7) Generalni i posebni ugovori Generalni ugovori su ugovori kojima ugovorne strane uspostavljaju ugovorni odnos i utvrĊuju njihove osnove povodom odreĊenog privrednog posla ĉije ostvarenje traje duţe vreme, kao što su : generalni ugovor o izvoĊenju meliracionih radova, generalni ugovor o elektrifikaciji ţeleznice i sliĉno. Tim

122

Sociologija i pravo

ugovorima se ureĊuju samo opšta pitanja meĊusobnog ugovornog odnosa u ostvarenju datog privrednog posla. Posebni ugovori su oni ugovori kojima ugovorne strane generalnog ugovora bliţe ureĊuju njegovo ostvarivanje u pojedinim segmentima ili u pojedinim kraćim vremenskim razdobljima, kao npr. : ugovor o ostvarenju generalnog ugovora o izgradnji stambenog kompleksa za odreĊenu kalendarsku godinu. (8) Samostalni i akcesorni ugovori Samostalni ugovori su ugovori koji pravno deluju nezavisno od drugog ugovora. Njemu moţe da sledi neki drugi ugovor, a ne mora. Takav primer je ugovor o kreditu. Akcesorni ili sporedni ugovori su ugovori koji se pridodaju samostalnom ugovoru time što ureĊuju neko pitanje koje je u vezi sa samostalnim ugovorom, kao što je ugovor o jemstvu. Akcesornost ovakvog ugovora sastoji se u tome što postoji i pravno deluje samo u vezi sa odgovarajućim samostalnim ugovorom. To znaĉi da samostalni ugovor moţe da postoji i bez akcesornog, dok akcesorni ne moţe da postoji bez samostalnog ugovora. Prema predmetu ugovore delimo na : 1. ugovore u prometu roba i usluga, 2. ugovore o bankarskom poslovanju i oblasti osiguranja, 3. ugovore o prometu prava industrijske svojine, i 4. ugovore u meĊunarodnom privrednom poslovanju.

5. 2. ZAKLJUĈENJE UGOVORA ROBNOG PROMETA 1) Ugovorne strane Ugovore robnog prometa zakljuĉuju meĊusobno privredna društva i drugi privredni subjekti. Privredni subjekti, ugovore robnog prometa zakljuĉuju, po pravilu, u svoje ime za svoj raĉun. MeĊutim, moguće je da privredni subjekti zakljuĉuju ugovor u svoje ime ali za raĉun drugog privrednog subjekta, kao npr. ugovor o komisionu. U takvom sluĉaju subjekt za ĉiji je raĉun zakljuĉen ugovor nije ugovorna strana niti je u ugovornom odnosu sa drugom ugovornom stranom, već je u odgovarajućem pravnom odnosu sa ugovornom stranom koja je za njegov raĉun zakljuĉila taj ugovor. TakoĊe, postoji mogućnost da jedan privredni subjekt, zakljuĉi ugovor u ime i za raĉun drugog privrednog subjekta, kao njegov zastupnik, u kom sluĉaju je subjekt koji je ugovor zakljuĉio samo formalno ugovaraĉ, dok prava i obaveze iz takvog ugovora nastaju za subjekt u ĉije je ime i za ĉiji je raĉun ugovor zakljuĉen, kao npr. ugovor o zastupanju. Ugovorima robnog prometa stvaraju se prava i obaveze za ugovorne strane. Zakljuĉeni ugovor ima, po pravilu dejstvo i za univerzalne pravne naslednike ugovornih strana, kao npr. u sluĉaju statusnih promena. 123

Sociologija i pravo

Ugovor robnog prometa u ime privrednog društva potpisuje ovlašćeno lice. Ovlašćena lica su zastupnici i punomoćnici. Zastupnici privrednog društva su lica za koja je zakonom ili osnivaĉkim aktom, odnosno statutom privrednog društva u skladu sa zakonom utvrĊeno da zastupaju privredno društvo (direktor društva, kao poslovodni organ po zakonu i druga lica iz menadţmenta društva, kao lica koja imaju pravo da pored direktora, zastupaju društvo na osnovu osnivaĉkog akta, odnosno statuta društva). Sva navedena lica su ovlašćena da zakljuĉuju ugovore u ime društva, ako su ta njihova ovlašćenja registrovana (Registar privrednih subjekata). U zakljuĉenju ugovora zastupnici potpisuju društvo uz oznaku svoje duţnosti koju obavljaju u privrednom društvu, kao npr. direktor društva, komercijalni direktor i sliĉno. Zastupnici potpisnici na osnovu rešenja kojim su registrovani u Registru privrednih subjekata kao lica ovlašćena za zastupanje. Punomoćnici privrednog društva su lica koja su za zakljuĉenje ugovora u ime društva ovlašćena ugovorom (npr. ugovorom o trgovaĉkom zastupanju), punomoćjem (npr. prokurom) ili su na to ovlašćena na osnovu svog poloţaja u procesu poslovoĊenja društvom npr. punomoćnici po zaposlenju ili trgovaĉki putnici). Prilikom zakljuĉenja ugovora, punomoćnici potpisuju društvo uz oznaku svojstva na osnovu koga to ĉine. 2) Ponuda Ponuda je predlog za zakljuĉenje ugovora koji je po svojoj formi i sadrţini podoban za zakljuĉenje predmetnog ugovora. Ponuda se smatra podobnom po svojoj sadrţini ako sadrţi sve bitne sastojke ugovora ĉije se zakljuĉenje predlaţe, što zavisi od vrste ugovora (npr. bitni sastojci ugovora o prodaji robe su predmet i cena). Ponuda moţe biti posebna (pojedinaĉna) i opšta. Posebna ponuda je ona ponuda koja je uĉinjena odreĊenom licu (privrednom društvu, odnosno drugom privrednom subjektu). Na osnovu takve ponude ugovor moţe biti zakljuĉen samo sa licem kome je ponuda uĉinjena, odnosno ponuda vaţi samo za to lice. Opšta ponuda (generalna ponuda) je predlog za zakljuĉenje odreĊenog ugovora uĉinjen neodreĊenom broju lica (npr. u vidu predloga formularnog ugovora ili isticanje cena na izlozima), osim ako iz okolnosti sluĉaja ili obiĉaja ne proizilazi drugaĉije. Opštu ponudu moţe da prihvati bilo koje lice koje za nju sazna. Ovakva ponuda vaţi za neodreĊen broj lica. Ponuda za zakljuĉenje odreĊenog ugovora daje se u formi koja vaţi za zakljuĉenje tog ugovora. Od forme ugovora zavisi i forma ponude za zakljuĉenje tog ugovora. Ponuda za zakljuĉenje ugovora moţe biti usmena ili pismena ponuda. Pravno valjana ponuda za zakljuĉenje odreĊenog ugovora proizvodi odreĊeno pravno dejstvo. Ponudilac je vezan ponudom, ĉvrsta ili obavezna ponuda. Ponuda ne vezuje ponudioce samo ako je ovaj svoju obavezu da ponudu odrţi iskljuĉio ili ako to iskljuĉenje proizilazi iz okolnosti posla. 124

Sociologija i pravo

Ponudilac moţe opozvati, odnosno povući svoju ponudu. Opoziv odnosno povlaĉenje ponude je moguće samo ako je ponuĊeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Koliko vremena vaţi ponuda, odnosno koliko je vremena ponudilac njome vezan? U tom pogledu moguće su razliĉite situacije, u zavisnosti od okolnosti sluĉaja i sadrţine ponude. Prvo, ponuda u kojoj je odreĊen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka. Drugo, ako u ponudi uĉinjenoj odsutnom licu nije odreĊen rok za njeno prihvatanje, ponudilac je njome vezan za vreme koje je po redovnom toku stvari potrebno da ponuĊeni na nju odgovori. Treće, ponuda uĉinjena prisutnom licu prihvata se bez odlaganja (ili se ne prihvata), osim ako iz okolnosti proizilazi da ponuĊenom pripada izvesno vreme za razmišljanje. Navedeni naĉini davanja ponuda za zakljuĉenje ugovora prestavljalju formalne ponude. Pored toga postoje i takozvane realne ponude, odnosno ponude uĉinjene odgovarajućim ponašanjem ponudioca. To je sluĉaj izlaganja robe sa oznaĉenjem cene, što se smatra ponudom, ukoliko drugaĉije ne proizilazi iz okolnosti sluĉaja ili iz obiĉaja (npr. ako roba sluţi za reklamne svrhe ili na njoj piše da je prodata). Za razliku od izlaganja robe sa oznaĉenjem cene, slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i javni oglasi ne prestavljaju ponudu za zakljuĉenje ugovora, nego samo poziv da se uĉini ponuda pod objavljenim uslovima. 3) Prihvatanje ponude Prihvatanje ponude je izjava ponuĊenog da prihvata ponudu. Ponuda i njeno prihvatanje prestavljaju saglasnost ponudioca i ponuĊenog o bitnim sastojcima ugovora, ĉije se zakljuĉenje ponudom predlaţe. Time se smatra da je i sam ugovor zakljuĉen. Prema zakonu, ugovor je zakljuĉen kada se ugovorne strane saglase o svim njegovim bitnim sastojcima. Izjava o prihvatanju ponude za zakljuĉenje ugovora mora biti izriĉita (npr. izjavljena izrazom "prihvatam", "saglasan", "primam", i sliĉno) i nedvosmislena. Ćutanje ponuĊenog ne znaĉi prihvatanje ponude za zakljuĉenje ugovora. Izuzetno, ćutanje ponuĊenog delovaće kao prihvatanje ponude, ako se radi o ranijoj poslovnoj vezi ponudioca i ponuĊenog, koja upućuje na to da i ćutanje ponuĊenog znaĉi prihvatanje ponude. Ponuda za zakljuĉenje ugovora se smatra prihvaćenom ako prihvatanje odgovara sadrţini ponude, ako je u svemu saglasna s ponudom. Ako ponuĊeni izjavi da prihvata ponudu, a istovremeno predloţi da se ona u neĉemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponuda odbijena. U ovom sluĉaju praktiĉno ponuĊeni ĉini ponudu svom ranijem ponudiocu. Ponuda za zakljuĉenje ugovora mora se prihvatiti u roku koji je odreĊen za izjašnjenje ponuĊenog. To je zahtev blagovremenosti prihvatanja ponude. Blagovremenost prihvatanja ponude se procenjuje prema merodavnim okolnostima sluĉaja. To zavisi od toga da li je ponuda uĉinjena prisutnom ili 125

Sociologija i pravo

odsutnom licu ili je ponuda uĉinjena s rokom vaţenja ili bez tog roka. Ako ponuĊeni blagovremeno prihvati ponudu, ugovor se smatra zakljuĉenim. Ali, ako je prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem, takvo prihvatanje se smatra novom ponudom uĉinjenom od strane ponuĊenog ranijem ponudiocu. Pored izriĉitog prihvatanja ponude za zakljuĉenje ugovora, moţe doći i do prećutnog prihvatanja ponude. Prećutno prihvatanje ponude nije prihvatanje ponude ćutanjem ponuĊenog, nego njegovim odgovarajućim radnjama iz kojih se sa sigurnošću moţe zakljuĉiti da on prihvata ponudu iako se o tom nije izriĉito izjasnio. Takve radnje se nazivaju konkludentnim radnjama. Ponuda za zakljuĉenje ugovora je prihvaćena i kada ponuĊeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kada uĉini neku drugu radnju koja se, na osnovu prakse i obiĉaja moţe smatrati kao izjava o prihvatanju ponude. PonuĊeni je vezan svojom izjavom o prihvatanju ponude za zakljuĉenje ugovora. MeĊutim, ponuĊeni moţe svoje prihvatanje ponude opozvati, istina, samo ako ponudilac primi izjavu o opozivivanju prihvata ponude pre izjave o njenom prihvatanju ili istovremeno sa njom. 4) Posebni sluĉajevi zakljuĉenja ugovora U posebne sluĉajeve zakljuĉenja ugovora robnog prometa spadaju naroĉito: zakljuĉenje ugovora putem sredstava telekomunikacija, zakljuĉenje ugovora korišćenjem memoranduma, zakljuĉenje ugovora putem javnog nadmetanja, zakljuĉenje ugovora na osnovu prikupljanja ponuda odreĊenih ponuĊaĉa i niz drugih. Ugovori se mogu zakljuĉiti putem pojedinih sredstava veza: telefonom, telegrafom, teleprinterom, telefaksom, radio vezom, putem interneta i sl. Korišćenje ovih sredstava veza za zakljuĉenje ugovora dovodi do izvesnih posebnih pravnih pravila koja vaţe u tom pogledu. Ponuda i prihvatanje ponude uĉinjena telefonom, teleprinterim ili putem radio veza smatra se uĉinjenom izmeĊu prisutnih lica. Ponuda i prihvatanje ponude uĉinjena telegramom smatraju se uĉinjenim izmeĊu odsutnih lica. Ponuda i prihvat ponude koji se šalju u vidu telefaksa i e-mail-a, smatraju se pismima o tim izjavama. Izjave date telefonom, radio vezom i telegramom treba bez odlaganja potvrditi drugoj strani preporuĉenim pismom. Propuštanje pismenog potvrĊivanja ovako uĉinjenih izjava ne dovodi u pitanje punovaţnost zakljuĉenog ugovora, ali moţe dovesti do odgovornosti za štetu koju je druga strana pretrpela usled toga.. Ponuda i prihvatanje ponude mogu se uĉiniti korišćenjem memoranduma. Izjave date korišćenjem memoranduma biće punovaţne ako je memorandum potpisan na uobiĉajen naĉin. Izjava data na memorandumu mora da se odnosi na posao kojim se to privredno društvo redovno bavi i ne prelazi obim njegovog poslovanja registrovanog u Registru privrednih subjekata. U izvesnim sluĉajevima se traţi da memorandum bude overen peĉatom ili štambiljem tog društva.

126

Sociologija i pravo

Zakljuĉenje ugovora putem javnog nadmetanja sastoji se u upućivanju javnog poziva od strane zainteresovanog privrednog društva ili drugog subjekta poslovnog prava neodreĊenom broju lica da mu daju svoje ponude za zakljuĉenje odreĊenog ugovora. Cilj javnog nadmetanja ponuĊaĉa je dobijanje što povoljnije ponude, koja će biti osnov za zakljuĉenje ugovora sa najpovoljnijim ponuĊaĉem. Zakljuĉenje ugovora putem javnog nadmetanja moţe biti obavezno kada je tako propisano zakonom za odreĊene privredne poslove ili neobavezno kada se sprovodi na osnovu odluke zainteresovanog privrednog društva. Javno nadmetanje se sprovodi po unapred utvrĊenim pravilima. U zavisnosti od tih pravila, organizator javnog nadmetanja je u obavezi da prihvati najpovoljniju ponudu, pa je u ovom sluĉaju reĉ o bezrezervnom javno nadmetanje. MeĊutim, postoji javno nadmetanje sa rezervom. U ovom sluĉaju organizator javnog nadmetanja zadrţava pravo da po svom izboru odluĉi o prihvatanju ponude nekog od uĉesnika javnog nadmetanja. Ponude uĉesnika javnog nadmetanja pravno ne obavezuju organizatora javnog nadmetanja da neku od njih i prihvati. To je takozvano neuspelo javno nadmetanje. Zakljuĉenje ugovora na osnovu prikupljanja ponuda odreĊenih ponuĊaĉa sastoji se u pozivu zainteresovanog privrednog društva ili drugog subjekta poslovnog prava upućenog odreĊenim licima da mu podnesu svoje ponude za zakljuĉenje odreĊenog ugovora. Za razliku od zakljuĉenja ugovora putem javnog nadmetanja kada se poziv za javno nadmetanje upućuje neodreĊenom broju lica, poziv na davanje ponuda upućuje se odreĊenim licima, subjektima za koje se zna ili prepostavlja da su zainteresovani za zakljuĉenje ugovora o tom privrednom poslu. Tipiĉan primer za ovaj sluĉaj je privatizacija na osnovu tendera. Pri podnošenju poziva za prikupljanje ponuda, moţe se prethodno proveriti podobnost zainteresovanih ponuĊaĉa za taj privredni postupak. Takva prethodna provera podobnosti potencijalnih ponuĊaĉa sluţi suţavanju kruga lica kojima će biti upućen poziv na davanje ponude. Na osnovu ovakvog prikupljenih ponuda, privredno društvo koje je poziv uputilo, slobodno odluĉuje o prihvatanju neke od uĉinjenih ponuda, odnosno o njihovom ne prihvatanju.

5. 3. SREDSTVA ZA OBEZBEĐENJE IZVRŠENJA UGOVORA 1) Kapara Ugovorne strane mogu ugovoriti kaparu kao znak da je ugovor zakljuĉen (ĉlan 79. Zakona o obligacionim odnosima). Kapara je izvestan iznos novca, novĉana suma ili izvesna koliĉina drugih zamenjivih stvari koju u trenutku zakljuĉenja ugovora jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani kao potvrdu da je taj ugovor zakljuĉen. Kad su ugovorne strane predvidele davanje kapare, takav ugovor se smatra zakljuĉenim kada je kapara data. Ovo 127

Sociologija i pravo

vaţi ako ugovorne strane nisu nešto drugo ugovorom predvidele. Ugovaranje kapare kao znaka zakljuĉenja ugovora nije obavezno, odnosno kapara nije obavezni elemenat ugovora. Ugovaranje kapare zavisi iskljuĉivo od volje ugovornih strana. One mogu, ali ne moraju ugovoriti kaparu. Sudbina kapare zavisi od izvršenja ugovora. Kaparu treba razlikovati od plaćanja dela kupovne cene unapred (akontacija) od strane ugovorne strane kupca. Tako se predujmljivanje, plaćanje kupovne cene, ne smatra kaparom i nema pravno dejstvo kao kapara, makar ga ugovorne strane i nazvale kaparom. U sluĉaju ispunjenja ugovora kapara se mora vratiti ili se uraĉunava u ispunjenje ugovorne obaveze. Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga starna moţe, po svom izboru traţiti izvršenje ugovora i naknadu štete pri ĉemu primljenu kaparu moţe uraĉunati u naknadu štete ili kaparu vratiti. Takva ugovorna strana moţe se, umesto toga, odluĉiti da primljenu kaparu zadrţi i da se time zadovolji. Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moţe, po svom izboru, traţiti izvršenje ugovora ili traţiti naknadu štete i vraćanje kapare ili traţiti vraćanje udvojene, odnosno dvostruke kapare. Izbor koji ovlašćena ugovorna strana izvrši u pogledu sudbine kapare vezuje tu stranu. Ako nešto drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne moţe jednostavno odustati od ugovora, ostavljajući kaparu drugoj strani. To ne moţe uĉiniti ni druga strana vraćanjem dvostruke kapare. MeĊutim, kapara se moţe ugovoriti kao odustanica. U tom sluĉaju za odustanak od ugovora vaţe posebna pravila. 2) Odustanica Ugovorne strane mogu ugovoriti da jedna ili svaka od njih moţe odustati od zakljuĉenog ugovora, dajući drugoj strani odustanicu. Odustanica se moţe sastojati u izvesnoj svoti novca ili kakvoj drugoj imovinskoj koristi za stranu kojoj se odustanica daje. Ugovorne strane mogu, a ne moraju ugovoriti odustanicu. Dejstvo odustanice ima i svako drugo imovinsko davanje radi odustanka od ugovora koji nije izriĉito nazvano odustanicom, nego je nazvano drugaĉije, ako se prema okolnostima posla ima smatrati da su ugovorne strane time htele da ugovore odustanicu. Npr. ugovaranje penala za sluĉaj neisporuke ili ne primanja robe ili penali za sluĉaj da jedna strana otkaţe zakljuĉeni ugovor smatra se da su strane ugovorile odustanicu. Kada ugovorna strana u ĉiju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj ugovornoj stani da će dati odustanicu, ona više ne moţe zahtevati izvršenje obaveze druge strane. Strana ovlašćena da odustane od ugovora je duţna da da odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju. Ako ugovaraĉi nisu odredili rok do kojeg će ovlašćena strana moći odustati od ugovora, ona to moţe uĉiniti sve dok ne protekne rok odreĊen za ispunjenje njene obaveze. U stvari, dok ne padne u duţniĉku docnju. Pravo na odustanak od ugovora prestaje i kada strana 128

Sociologija i pravo

ovlašćena na odustajanju poĉne ispunjavati svoje ugovorne obaveze ili poĉne primati ispunjenje obaveze druge strane. Kada je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana moţe odustati od ugovora. U takvom sluĉaju, ako od ugovora odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je duţna da je drugoj strani vrati u dvostrukom iznosu. 3) Ugovorna kazna Prilikom zakljuĉenja ugovora, ugovorne strane mogu ugovoriti da će duţnik platiti poveriocu odreĊeni novĉani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem. Smatra se da je ugovorna kazna ugovorena za sluĉaj da duţnik zadocni sa ispunjenjem ako iz ugovora ne proizilazi nešto drugo. Ugovorna kazna ne moţe biti ugovorena za novĉane obaveze. Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoĊenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na neki drugi naĉin. Ugovorna kazna mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ĉije se ispunjenje ta ugovorna kazna odnosi. Kad je ugovorna kazna ugovorena za sluĉaj neispunjenja obaveze, poverilac moţe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. Kad je poverilac zatraţio isplatu ugovorne kazne, gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze iz ugovora. Kad je kazna ugovorena za sluĉaj neispunjenja, duţnik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovaraĉa kad su kaznu ugovarali. Kada je kazna ugovorena za sluĉaj da duţnik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu. Poverilac ne moţe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio duţniku da zadrţava pravo na ugovornu kaznu. Vaţno je napomenuti da poverioc ima pravo da zahteva ugovornu kaznu i kad njen iznos premašuje visinu štete koju je pretrpeo, kao i kada nije pretrpeo nikakvu štetu. Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, poverilac ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade štete. 4) Zaloga Zaloga je realno sredstvo obezbeĊenja za ispunjenje potraţivanja. Ugovorom o zalozi duţnik ili neko treće lice (zalogodavac) se obavezuje prema poveriocu, (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se ovaj poverilac, pre ostalih poverilaca, mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraţivanje ne bude isplaćeno o dospelosti. Istim ugovorom poverilac se obavezuje da primljenu stvar ĉuva i po prestanku svog potraţivanja vrati zalogodavcu neoštećenu. Na zaloţnoj stvari stiĉe se zaloţno 129

Sociologija i pravo

pravo ali tek kada ta stvar bude predata poveriocu. Zaloţena stvar sluţi pojaĉanom obezbeĊenju potraţivanja poverioca. Poverilac je sigurniji u pogledu naplate svog potraţivanja kad postoji zaloga, nego kad zaloge ne bi bilo. Ako poverioĉevo potraţivanje, obezbeĊeno zalogom, ne bude namireno o dospelosti, poverilac moţe zahtevati od suda odluku o prodaji zaloţene stvari, kako bi iz cene dobijene za tako prodatu stvar naplatio svoje potraţivanje. U zaloţnom pravu vaţi naĉelo oficijelnosti, što znaĉi da poverilac ne moţe svoje zaloţno pravo na stvari ostvariti samovlasno npr. da sam proda stvar. Ono se ostvajuje jedino sudskim putem. MeĊutim, ovo naĉelo ne vaţi kada se radi o zalozi u ugovorima robnog prometa. Pored pokretne stvari, predmet zaloge moţe, pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom, biti i neko potraţivanje ili neko drugo pravo kao što je na primer sluĉaj sa patentom. Hipoteka je zaloţno pravo na nepokretnosti kao što su zgrade, poslovni prostor, zemljište i drugo, za raliku od zaloge koja se odnosi na pokretnu stvar (takozvana ruĉna zaloga). Potraţivanje poverioca obezbeĊuje se hipotekom tako što duţnik ili neko treće lice zalaţe svoju nepokretnu stvar u korist poverioca, hipotekarni poverilac, s pravom da ovaj iz njene vrednosti naplati svoje potraţivanje ako potraţivanje, o dospelosti, ne namiri duţnik. Hipoteka nastaje njenim upisom u zemljišnu, odnosno javnu knjigu, u kojoj je upisana i nepokretnost koja je predmet hipoteke, hipotekovana nepokretnost. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate svog potraţivanja za vrednost upisane hipoteke na nepokretnosti u odnosu na ostale poverioce svog duţnika. U odnosu na ostale hipotekarne poverioce, njegovo se mesto u redosledu naplate potraţivanja odreĊuje prema vremenu upisa u zemljišnu, odnosno javnu knjigu hipoteke pojedinih takvih poverilaca. Promene u pogledu nepokretnosti koja je predmet hipoteke, do kojih doĊe posle upisa hipoteke u zemljišnu knjigu, odnosno javnu knjigu, ne deluje na pravo tog hipotekarnog poverioca u sluĉaju da se nepokretnost podeli ili da se nepokretnost proda. Hipoteka, znaĉi sledi sudbinu hipotekarne nepokretnosti u celini i deluje prema svim njenim eventualnim novim vlasnicima. 5) Jemstvo Kao sredstvo obezbeĊenja izvršenja ugovora smatra se i jemstvo. Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovaţnu i dospelu obavezu duţnika ako to duţnik ne uĉini. Ugovor o jemstvu je punovaţan samo ako je zakljuĉen u pisanoj formi. Jemstvo se moţe dati za svako punovaţno potraţivanje poverioca. Za potraţivanje iz ugovora privrednog poslovanja jemac odgovara solidarno s glavnim duţnikom. To znaĉi da poverilac moţe svoje potraţivanje ostvariti neposredno prema jemcu i ne traţeći da mu ovo namiri njegov glavni duţnik. MeĊutim poverilac moţe traţiti namirenje svog potraţivanja i od glavnog duţnika ili istovremeno i od glavnog duţnika i od jemca. Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraţivanje moţe zahtevati od

130

Sociologija i pravo

glavnog duţnika da mu ovaj naknadi sve što je isplatio za njegov raĉun, kao i kamatu od dana isplate. Jemstvo je akcesorne prirode. To znaĉi da jemĉeva obaveza prema poveriocu prati i deli pravnu sudbinu obaveze glavnog duţnika. Posledica toga je da jemĉeva obaveza postoji samo dok postoji punovaţna obaveza glavnog duţnika. Ako glavni duţnik sam ispuni obavezu prema poveriocu, gasi se ta njegova obaveza, ali se istovremeno gasi i jemĉeva obaveza prema poveriocu.

5. 4. PROMENE UGOVORA 1) Osnovi i vrste promene ugovora Jednom zakljuĉen ugovor moţe da se izmeni odnosno preinaĉi. Promena ugovora robnog prometa moţe biti: prvo, na osnovu saglasnosti izjava volja ugovornih strana; drugo, na osnovu nastupanja odreĊenih okolnosti u vezi sa izvršenjem ugovora, i treće, na osnovu zakona. Kada je u pitanju prvi osnov promene ugovora onda je u pitanju privatni interes ugovornih strana i njihova potreba da promene odreĊene elemente u svom ugovornom odnosu tokom trajanja ugovora. Postoji potreba proširenja ili smanjenja ugovornih obaveza ili jedne ili obe ugovorne strane. Zatim moţe postojati interes ugovornih strana da jedna od njih bude zamenjena novom ugovornom stranom i sliĉno. Drugi osnov promene ugovora vrši se preteţno u interesu jedne ugovorne strane, duţnika odgovarajuće ugovorne obaveze kada bi usled nekih novih okolnosti izvršenje te obaveze, ugroţavalo interese te strane. Treći osnov preinaĉenja ugovora polazi od zaštite javnog interesa koji primorava ugovorne strane da svoj ugovor promene u skladu sa novim zakonskim odredbama merodavnim za predmet tog ugovora. 2) Promena ugovornih strana Ugovorne strane su poverilac i duţnik. Poverilac je ugovorna strana kome druga ugovorna strana, duţnik mora ispuniti odreĊenu obavezu prema ugovoru. Duţnik je ugovorna strana koja je duţna da prema ugovoru poveriocu ispuni odreĊenu obavezu. Prema tome kod ugovora moţe doći do promene jedne ili druge ugovorne strane, tj. do promene poverioca ili do promene duţnika. 1) Promena poverioca kao ugovorne strane vrši se na osnovu instituta poznatog pod nazivom ustupanje potraţivanja ili cesija. U stvari, ovo se svodi na ustupanje ugovora. Za prenos potraţivanja odnosno ustupanja potraţivanja nije potreban pristanak duţnika, ali je ustupilac duţan da obavesti duţnika o izvršenom ustupanju u odreĊenom zakonskom roku. Novi poverilac (prijemnik ugovora) postaje nova ugovorna strana u tom ugovoru i nosilac svih prava i obaveza ranijeg poverioca (ustupilac ugovora) na ĉije mesto stupa. Ustupilac ugovora odgovara prijemniku ugovora za punovaţnost ustupljenog ugovora, ako 131

Sociologija i pravo

tu odgovornost nisu svojim sporazumom iskljuĉili. U sluĉaju sporazumnog iskljuĉenja odgovornosti ustupioca, za punovaţnost primljenog ugovora snosi prijemnik, pod uslovom da je ustupilac bio savestan, odnosno da nije znao niti morao znati za pravne manjkavosti ustupljenog ugovora. 2) Promena duţnika kao ugovorne strane vrši se na osnovu instituta zvanog preuzimanje duga. Preuzimanje duga vrši se ugovorom koji zakljuĉuju ugovorne strane duţnik i preuzimalac duga. Ovakvo preuzimanje duga moguće je samo ako na to pristane ugovorna strana poverilac ili ako se pod zakonom propisanim uslovom, smatra da je na to preuzimanje duga pristao. Preuzimanjem duga, preuzimalac stupa na mesto ranijeg duţnika, a raniji duţnik se oslobaĊa obaveze za preuzete dugove. Od preuzimanja duga, kao naĉina promene ugovorne strane duţnika, treba razlikovati takozvano preuzimanje ispunjenja obaveze. Preuzimanje ispunjenja obaveze znaĉi ugovornu obavezu nekog trećeg lica prema duţniku da ispuni njegovu obavezu prema poveriocu. Ranije ugovorne strane iz ugovora ostaju u meĊusobnom obligacionom pravnom odnosu. 3) Promena sadrţine ugovora Ugovorne strane mogu promeniti sadrţinu svog meĊusobnog ugovora tokom njegovog trajanja, pre nego što ugovor bude ispunjen. Promena sadrţine ugovora vrši se sporazumom ugovornih strana, odnosno saglasnošću izjava njihovih volja koja mora biti izraţena u formi koja vaţi za zakljuĉenje tog ugovora. Ugovorna strana, po pravilu, ne moţe menjati sadrţinu ugovora jednostrano, bez saglasnosti druge strane. Promenu sadrţine ugovora moţe jednostrano vršiti jedna ugovorna strana bez saglasnosti druge, samo ako je ugovorom tako predviĊeno. Promena sadrţine ugovora moţe se sastojati i u izmeni pojedinih sastojaka ugovora ili u dopuni ugovora novim odredbama. Takve promene sadrţine ugovora mogu se odnositi na sva pitanja ureĊena tim ugovorom, odnosno na sva pitanja koja ugovorne strane ţele ugovorom da urede, kao što su: mesto zakljuĉenja ugovora, naĉin i vreme ispunjenja ugovornih obaveza, mere za obezbeĊenje ispunjenja ugovornih obaveza i sliĉno. Za punovaţnost promene sadrţine ugovora vaţi sve ono što vaţi i za punovaţnost zakljuĉenja i delovanja ugovora koji se menja. Od promene sadrţine ugovora treba razlikovati takozvani prenov ili novaciju ugovora. Prenov je osnov prestanka obaveze. Pojedina ugovorna obaveza prestaje ako se poverilac i duţnik saglase da postojeću obavezu zamenu novom i ako nova obaveza ima razliĉit predmet i razliĉit osnov.

132

Sociologija i pravo

5. 5. RASKID UGOVORA Raskid ugovora je naĉin prestanka punovaţnog ugovora voljom jedne ili obe ugovorne strane. Razlozi za raskid ugovora nastaju posle zakljuĉenja ugovora. Po ovome se raskid ugovora razlikuje od poništenja ugovora kada su razlozi njegove ništavosti postojali još u trenutku zakljuĉenja ugovora. Raskidom ugovora prestaje ugovor, što znaĉi da prestaje obaveza ispunjenja ugovora od strane ugovornih strana. Obe ugovorne strane mogu izgubiti interes za dalje ispunjenje zakljuĉenog ugovora. Isto tako, moţe prestati interes jedne ugovorne strane za ispunjenje ugovora, što prihvata i druga ugovorna strana. U ovakvim sluĉajevima dolazi do raskida ugovora. Moţe se traţiti raskid ugovora i zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze jedne ugovorne strane. Ovo je zbog krivice jedne ugovorne strane. U trećem sluĉaju, raskid ugovora moţe nastupiti zbog promenjenih okolnosti. Raskid ugovora kao naĉin prestnka ugovora treba razlikovati od prestanka ugovora zbog nemogućnosti ispunjenja ugovornih obaveza koje se ne mogu ispuniti iz razloga koji su nastali nakon zakljuĉenja ugovora. U ovom sluĉaju nemamo krivicu jedne ugovorne strane nego se to dogaĊa zbog razloga koji su nastali bez uticaja i jedne ugovorne strane. 1) Sporazumni raskid ugovora je prestanak ugovora saglasnošću izjava volja obe ugovorne strane. I u sluĉaju sporazumnog raskida ugovora vaţi naĉelo slobode ugovaranja. Od volje ugovornih strana zavisi sudbina ugovora, to jest da li će ugovor biti ispunjen, odnosno raskinut. Forma sporazumnog raskida ugovora je slobodna. Nju odreĊuju same ugovorne strane. Ovde, kao što se vidi, dolazi do izraţaja naĉelo koncesualnosti, odnosno naĉelo neformalnosti u ugovorima privredno pravnog karaktera. MeĊutim, forma sporazuma o raskidu ugovora mora odgovarati formi u kojoj je zakljuĉen ugovor koji se raskida, ako je tako propisano zakonom ili ako to proistiĉe iz cilja zbog kojeg je propisana forma za zakljuĉenje ugovora koji se raskida. Sporazumni raskid ugovora deluje, po pravilu za budućnost. Ugovorne obaveze iz raskinutog ugovora prestaju ubuduće, ali obaveze koje su ugovorne strane izvršile do raskida ugovora smatraju se punovaţno izvršenim. Raskid ugovora, ne dira u prošlost ugovora. MeĊutim ugovorne strane mogu pitanje dejstva raskida na ugovor rešiti i drugaĉije. Raskidu ugovora se moţe dati povratno dejstvo ali samo ako je to po prirodi obaveza iz tog ugovora moguće, to jest da se povratnim delovanjem raskida ugovora ne dira u prava savesnih trećih lica. 2) Jednostrani raskid ugovora prestavlja prestanak ugovora na osnovu volje jedne ugovorne strane. Jednostrani raskid ugovora moguć je u sluĉajevima utvrĊenim zakonom. Moguć je jednostrani raskid ugovora u sluĉajevima predviĊenim samim ugovorom. Kada se radi o jednostranom raskidu ugovora na osnovu zakona, onda je to raskid ugovora iskljuĉivo voljom jedne ugovorne strane nezavisno od volje druge ugovorne strane. MeĊutim, kada se radi o 133

Sociologija i pravo

raskidu ugovora na osnovu ugovora, podrazumeva se da je druga strana dala saglasnost prilikom zakljuĉenja ugovora na takav raskid ugovora. Ugovorna strana koja je ovlašćena da raskine ugovor, i kada se steknu uslovi za raskid ugovora, nije duţna da se koristi tim ovlašćenjem.. Ona je u mogućnosti da ugovor raskine ili da to ne uĉini. Pored toga, ugovorna strana koja je ovlašćena da raskine ugovor moţe se opredeliti za traţenje ispunjenja ugovora od druge ugovorne strane. Raskid ugovora, moţe pod odreĊenim uslovima biti zamenjen praviĉnom izmenom ugovora uz saglasnost obe ugovorne strane. Osnovni razlog koji jednoj ugovornoj strani daje pravo na jednostrani raskid ugovora jeste neispunjenje ugovorne obaveze druge ugovorne strane. Naime, prva ugovorna strana moţe zahtevati ispunjenje obaveze ili raskinuti ugovor pod uslovima utvrĊenim zakonom. Ugovorna strana koja se odluĉi za raskid ugovora ima pravo i na naknadu štete koju je pretrpela usled neispunjenja obaveze druge ugovorne strane. Ugovor se raskida prostom izjavom volje. Ugovorna strana koja raskida ugovor zbog neispunjenja obaveza druge strane duţna je da o tome obavesti drugu stranu bez odlaganja. Ukoliko se radi samo o neispunjenju neznatnog dela obaveze druge ugovorne strane, onda u tom sluĉaju ne moţe doći do jednostranog raskida ugovora. Kad ispunjenje obaveze u odreĊenom roku predstavlja bitan sastavni deo ugovora, pa duţnik ne ispuni svoju obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Poverilac moţe odrţati ugovor na snazi i po isteku takvog roka za ispunjenje obaveze, ako bez odlaganja obavesti duţnika da traţi ispunjenje obaveze. Ako rok za ispunjenje obaveze nije bitan sastojak ugovora, duţnik zadrţava pravo da i posle isteka roka ispuni obavezu. Ako poverilac ţeli da raskine takav ugovor mora ostaviti duţniku primeren naknadni rok za ispunjenje obaveze. Davanje naknadnog roka za ispunjenje obaveze nije obaveza ako iz duţnikovog drţanja proizilazi da on neće ispuniti svoju obavezu ni u naknadnom roku. Jednostrani raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze dozvoljen je i pre isteka roka za njeno ispunjenje, ako je oĉigledno da druga ugovorna strana neće ispuniti svoje obaveze. Jednostrani raskid ugovora zbog neispunjenja oslobaĊa obe ugovorne strane njihovih obaveza iz tog ugovora. MeĊutim, postoji obaveza naknade eventualne štete koja je prouzrokovana jednoj od ugovornih strana. Obe ugovorne strane imaju pravo na uzajamno vraćanje datog, po osnovu raskinutog ugovora. 3) Moţe se traţiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Promenjene okolnosti postoje ako one oteţavaju ispunjavanje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne moţe ostvariti svrha ugovora. Da bi se po osnovu promenjenih okolnosti mogao traţiti raskid ugovora neophodno je da su te okolnosti nastale posle zakljuĉenja ugovora. Ako je ugovorna strana koja se poziva na promenjene okolnosti u vremenu zakljuĉenja ugovora bila duţna da ih uzme u obzir ili ih je mogla izbeći ili savladati, raskid 134

Sociologija i pravo

ugovora se ne moţe traţiti. U svakom sluĉaju, ugovorna strana koja traţi raskid ugovora ne moţe se pozvati na promenjene okolnosti koje su nastupile posle isteka roka odreĊenog za ispunjenje njene obaveze (ugovorna strana u docnji). Zakonom nisu taĉno utvrĊene okolnosti koje su osnov za traţenje raskida ugovora. To je faktiĉko pitanje koje, u sluĉaju spora, rešava sud prema okolnostima sluĉaja, polazeći od vaţećih odredaba Zakona o obligacionim odnosima i Opštih uzansi. Sve te okolnosti prestavljaju, zapravo izvanredne dogaĊaje koji utiĉu na oteţano ispunjenje ugovornih obaveza ili dovode u pitanje razumnost daljeg postojanja ugovora. U takve dogaĊaje spadaju naroĉito prirodni dogaĊaji, upravne mere, ekonomske pojave. Pod prirodnim dogaĊajima podrazumaju se : suša, poplava, zemljotres i druge sliĉne pojave. Pod upravnim merama mogu se smatrati: zabrana ili ograniĉenje uvoza ili izvoza, promena sistema cena, ograniĉenje u prometu robe, promena tarifa, promena standarda i sliĉno. Pod ekonomskim pojavama podrazumevaju se : nagli i veliki pad cena, nagli i veliki skok cena i sliĉno. Da li pojedini od ovih dogaĊaja deluju kao promenjena okolnost u smislu zakonskog osnova za traţenje raskida ugovora procenjuje sud. Osnovni kriterijum za postojanje tih dogaĊaja je njihova nepredvidljivost. Ugovorna strana, koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora, duţna je da o tome, bez odlaganja obavesti drugu ugovornu stranu. O raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti odluĉuje sud na zahtev ugovorne strane koja se poziva na promenjene okolnosti. MeĊutim, moţe se dogoditi da se ugovor ne raskine ako druga ugovorna strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora, zbog promenjenih okolnosti, praviĉno izmene.

5. 6. ISPUNJENJE UGOVORA Ispunjenje ugovora predstavlja izvršenje obaveze iz ugovora od strane duţnika, odnosno realizaciju prava poverioca koje mu iz ugovora pripada. U stvari, svaka ugovorna strana je duţnik svoje obaveze iz zakljuĉenog ugovora. Npr. u ugovoru o prodaji robe, prodavac je duţan da isporuĉi robu, a kupac je duţan da plati cenu. Svaka ugovorna strana je duţna da prilikom izvršenja svoje obaveze postupa s paţnjom koja se u pravnom prometu zahteva, paţnja dobrog privrednika. Ako se radi o izvršenju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti, ugovorna strana postupa sa povećanom paţnjom, prema pravilima struke i obiĉajima, to jest s paţnjom dobrog struĉnjaka. Ugovorna strana je duţna da se u ostvarivanju svog prava uzdrţi od postupka kojim bi se oteţalo izvršenje obaveze druge ugovorne strane. Predmet ispunjenja ugovora je izvršenje onoga što ĉini sadrţinu ugovorne obaveze. Kod prodaje - predaje robe; kod uskladištenja - obaveza ĉuvanja robe; kod prevoza - obaveza prevoza robe i sliĉno. Ostvarenjem te sadrţine smatra se da je ugovorna obaveza izvršena.

135

Sociologija i pravo

Punovaţnost ispunjenja ugovorne obaveze sa stanovišta predmeta uslovljen je i obimom ispunjenja i njegovim kvalitetom. Poverilac je duţan da primi delimiĉno ispunjenje, osim ako priroda obaveze drugaĉije nalaţe. Npr. isporuka nekog ureĊaja po delovima. Kada se radi o novĉanoj obavezi, poverilac je duţan da primi i delimiĉno ispunjenje, osim ako ima poseban interes da ga odbije, kao npr. u uslovima visoke inflacije. Duţnik ispunjava svoju ugovornu obavezu u roku utvrĊenom ugovorom. Ako vreme ispunjenja obaveze nije utvrĊeno ugovorom, to vreme se odreĊuje prema pravnim pravilima, ĉija primena dolazi po redosledu posle ugovora kao što su: opšti uslovi, uzanse, obiĉaji i dispozitivni zakonski propisi. Osnovno pravilo u pogledu vremena, odnosno roka izvršenja ugovorne obaveze, kad taj rok nije odreĊen ugovorom, jeste da poverilac moţe odmah traţiti ispunjenje duţnikove obaveze, a duţnik ima pravo da zahteva da poverilac odmah primi ispunjenje obaveze. Ovo pravilo vaţi, ako priroda posla ne zahteva drugaĉije odreĊivanje vremena ispunjenja obaveze ili to vreme nije odreĊeno na drugaĉiji naĉin. Na primer: ako nije ugovorom odreĊen datum predaje robe, prodavac je duţan robu predati kupcu u razumnom roku posle zakljuĉenja ugovora o prodaji robe. Kada je u pitanju novĉana obaveza, ako se plaćanje vrši putem banke ili druge finansijske organizacije smatraće se da je dug izmiren kada banci ili organizaciji u kojoj se vodi raĉun stigne novĉana doznaka u korist poverioca ili nalog duţnikove banke ili organizacije da odobri u korist raĉuna poverioca iznos naznaĉen u nalogu. Naravno ovo vaţi ako drugaĉije nije ugovorom ureĊeno. Ako se plaćanje vrši putem pošte, dug je izmiren uplatom duţnog iznosa pošti. Ovo pravilo je zakonska pretpostavka za sluĉajeve kada je ugovoreno plaćanje poštom. Ugovorne obaveze se izmiruju u mestu predviĊenom ugovorom ili zakonom. Zakonom odreĊeno mesto ispunjenja ugovorne obaveze vaţi ako ugovorne strane ugovorom nisu predvidele mesto ispunjenja ugovorne obaveze. U sluĉaju da mesto ispunjenja ugovorne obaveze nije odreĊeno ni ugovorom ni zakonom, ono se odreĊuje po svrsi posla, prirodi obaveze i ostalim okolnostima. Ako odreĊivanje mesta ispunjenja ugovorne obaveze nije moguće ni primenom navedenih kriterijuma, mesto ispunjenja je mesto u kome je duţnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište. To vaţi za nenovĉane ugovorne obaveze kod kojih poverilac mora da traţi od duţnika da duţnik obavezu izvrši u svom mestu. Mesto ispunjenja novĉanih obaveza, takozvane donosive obaveze je mesto u kome poverilac ima sedište, odnosno prebivalište. Kada se plaćanje obaveze vrši virmanom novĉana obaveza se ispunjava u sedištu organizacije kod koje se vode poverioĉeva sredstva.

136

Sociologija i pravo

6. POJEDINI UGOVORI PRIVREDNOG POSLOVANJA 6. 1. UGOVOR O PRODAJI ROBE 1) Pojam ugovora o prodaji robe U ugovoru o prodaji robe ugovorne strane su: prodavac i kupac. U pravnom prometu ugovor o prodaji robe je najĉešći i najvaţniji ugovor robnog prometa. Ugovorom o prodaji robe jedna ugovorna strana, prodavac se obavezuje da prenese na ugovornu stranu kupca pravo svojine na prodatoj robi i da mu je u tu svrhu preda, a kupac da plati cenu u novcu i preuzme robu. Ugovor o prodaji robe podrazumeva uzajamnost dveju radnji, kupovinu robe i njenu prodaju. U takvom ugovoru odreĊena roba je istovremeno i predmet kupovine i predmet prodaje. Jedna ugovorna strana, kupac kupuje robu a druga ugovorna strana, prodavac prodaje robu. Da bi ugovor o prodaji bio punovaţan mora, pored ostalog, da sadrţi zakonom utvrĊene bitne elemente. Bitni elementi ugovora o prodaji robe su predmet i cena. Predmet ugovora o prodaji robe je odreĊena stvar, odnosno roba kada su u pitanju ugovori robnog prometa. Ta stvar, odnosno roba mora biti u prometu, što znaĉi ĉiji je promet dozvoljen. Za prodaju robe koja je u ograniĉenom prometu vaţe posebni propisi. Predmet ugovora o prodaji mora biti odreĊen ili odrediv. Kada je predmet prodaje individualno odreĊena stvar, na primer : odreĊena oprema, predmet mora ugovorom biti odreĊen takvim obeleţjima koja su dovoljna za njegovu taĉnu i nesumljivu identifikaciju, kako po osobinama tako i po koliĉini. Ako je predmet prodaje stvar odreĊena po rodu, takozvana generiĉna roba, naprimer: pšenica ili ugalj, predmet se smatra odreĊenim ako je ugovorom utvrĊena vrsta, koliĉina i kvalitet te robe. Predmet prodaje je odrediv ako ugovor sadrţi podatke pomoću kojih se predmet moţe odrediti pomoću izraza «od do», «najmanje najviše», «oko» i sliĉno. Cena je novĉana naknada (suma novca) koju kupac duguje prodavcu za kupljenu robu. Plaćanje cene je kupĉeva osnovna ugovorna obaveza. Cenu, po pravilu odreĊuju same ugovorne strane, to je ugovorena cena. MeĊutim, ako ugovorom o prodaji cena nije odreĊena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomoću kojih bi se cena mogla odrediti, kupac je duţan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zakljuĉivanja ugovora. Ako se i na ovaj naĉin ne moţe utvrditi cena u ugovoru o prodaji, onda se plaća razumna cena. 137

Sociologija i pravo

Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zakljuĉenja ugovora. Ako se ne moţe utvrditi ni razumna cena, onda cenu utvrĊuje sud prema okolnostima sluĉaja. Za odreĊene vrste robe, cenu moţe propisati nadleţni organ. Ovakva cena se ne moţe menjati ugovorom ugovornih strana. Kada je ugovorena tekuća cena, kupac duguje cenu utvrĊenu zvaniĉnom evidencijom na trţištu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje ugovorne obaveze. Ako ne postoji evidencija o tekućim cenama, tekuća cena se odreĊuje na osnovu elemenata pomoću kojih se prema obiĉajima trţišta utvrĊuje cena. Ugovorne strane mogu poveriti odreĊivanje cene trećem licu. 2) Obaveze prodavca Prodavac je duţan da preda stvar, odnosno robu kupcu u vreme i mestu predviĊenom ugovorom. Prodavac je izvršio obavezu predaje robe kupcu, po pravilu, kad mu robu uruĉi ili preda ispravu kojom se stvar, odnosno roba moţe preuzeti. Roba mora kupcu biti predata u ispravnom stanju, onako kako je to ugovorom predviĊeno. U pogledu roka isporuke i mesta isporuke vaţi ono što je utvrĊeno ugovorom. Isporukom robe kupcu smatraju se sve one radnje koje je prodavac duţan, prema ugovoru i prirodi posla obaviti, da bi kupac mogao primiti isporuku robe. Radnje prodavca u cilju predaje robe su: izdavanje ili izdvajanje robe, poziv kupcu da u odreĊeno vreme i na odreĊenom mestu doĊe radi preuzimanja robe i sl. Kupac, sa svoje strane, mora izvršiti sve radnje koje je, prema ugovoru i prirodi posla, duţan da preduzme kako bi prodavcu omogućio izvršenje isporuke, kao i primiti isporuku robe. Radnje kupca se sastoje u odazivanju da se roba primi na poziv prodavca i dolazak u odreĊeno vreme i na odreĊeno mesto radi preuzimanja robe. Nepreduzimanje navedenih radnji za izvršenje isporuke, odnosno za prijem robe dovodi do docnje prodavca, odnosno docnje kupca, što povlaĉi odgovarajuće pravne posledice. Ako nije što drugo ugovoreno ili uobiĉajeno, prodavac nije duţan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uĉini sa predajom robe. Ali, zato kupac nije duţan da isplatiti cenu robe pre nego što je imao mogućnost da pregleda i ustanovi da li predmetna roba odgovara ugovorenim uslovima. Obaveza prodavca za isporuku robe kupcu vezana je za rizik, u sluĉaju propasti ili oštećenju stvari koja je predmet ugovora. Do predaje stvari kupcu, odnosno da isporuke robe, rizik sluĉajne propasti ili oštećenja robe snosi prodavac. Od trenutka izvršene isporuke taj rizik prelazi na kupca ako roba propadne ili bude oštećena. MeĊutim, rizik za sluĉajnu propast ili oštećenje robe prelazi na kupca i pre izvršene predaje robe ako ova predaja odnosno isporuka nije mogla biti izvršena u ugovoreno vreme zbog kupĉeve docnje, ako je kupac kasnio sa preduzimanjem radnji koje je bio duţan da uĉini da bi se isporuka robe mogla izvršiti. 138

Sociologija i pravo

3) Odgovornost prodavca Prodavac je duţan da kupcu preda robu u ispravnom stanju. U suprotnom, prodavac ima dve vrste odgovornosti. Prvo, odgovornost za materijalne nedostatke robe i drugo, odgovornost za pravne nedostatke robe. Odgovornost za materijalne nedostatke robe javlja se kao odgovornost za njene mane i kao garancija za ispravno funkcionisanje stvari, odnosno robe. Prodavac odgovara za mane stvari. Mana je odreĊeni materijalni nedostatak stvari. Na primer: stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet, stvar nema potrebna svojstva za naroĉitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, stvar nema svojstva ili odlike koje su izriĉito ili prećutno ugovorene, odnosno propisane, stvar ne odgovara obavezujućem uzorku, modelu i sliĉno. Prodavac odgovara za mane robe koje roba ima u trenutku prelaska rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato. Prodavac odgovara i za one mane stvari koje se pojave posle prelaska rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga, tj. pre prelaska rizika. Teret dokazivanja da je mana stvari posledica ranije postojećeg uzroka leţi na kupcu. Na primer: kupac ne moţe odbiti prijem isporuke zbog mana robe koje su se pojavile u njenom transportu, već mora dokazivati da su mane postojale pre utovara u vagon ili drugo prevozno sredstvo. Prodavac ne odgovara ako stvar ima neznatnu manu. Zanemarljiva manljivost robe je rizik kupca. Prodavac neće odgovarati za odreĊene materijalne nedostatke stvari ako su ovi nedostaci u ĉasu zakljuĉenja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati. Na primer: kada se prema okolnostima posla pretpostavlja da je kupac za njih morao znati. Mana robe moţe biti skrivena. To će biti sluĉaj kada se posle prijema stvari od strane kupca pokaţe da stvar ima neku manu koja se nije mogla otkriti uobiĉajnim pregledom prilikom preuzimanja robe, odnosno prijema isporuke. Prodavac odgovara za skrivenu manu stvari ako ga kupac o toj mani obavesti bez odlaganja po prijemu isporuke. Prodavac ne odgovara za mane stvari koje se otkriju po isteku zakonom propisanog roka ili duţeg roka utvrĊenog ugovorom. Po osnovu mane stvari za koju odgovara prodavac, kupac moţe zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka, zahtevati sniţenje cene ili izjaviti da raskida ugovor. Prodavac daje garanciju za ispravno funkcionisanje stvari. Garancija za ispravno funkcionisanje stvari je poseban vid jemstva kojim izdavalac garancije jemĉi za upotrebljivost prodate stvari i u odreĊenom roku od trenutka predaje stvari kupcu (garantni rok), uz svoju spremnost da snosi odgovarajuće posledice ako se njegova tvrdnja o ispravnosti prodate stvari pokaţe netaĉnom. Garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari je uobiĉajna u prodaji opreme, tehniĉke robe kao što su: mašine, vozila, aparati, raĉunari i drugo. Garancija se daje u obliku takozvanog garantnog lista koji prodavac daje kupcu prilikom prodaje robe. Garancija za ispravno funkcionisanje stvari moţe biti obavezna kad je davanje garancije propisano zakonom za odreĊenu vrstu robe ili dobrovoljna 139

Sociologija i pravo

kada se izdaje kupcu mada je zakon ne propisuje. Garancija za ispravno funkcionisanje stvari ima veliki trgovaĉki znaĉaj, kako za kupca sigurnost u pogledu normalne upotrebe kupljene stvari u odreĊenom roku kod njene kupovine, tako i za prodavca sigurnost u pogledu obima odgovornosti prema kupcu za prodatu stvar. Kupac moţe, zbog neispravnog funkcionisanja stvari, da zahteva od prodavca, odnosno proizvoĊaĉa opravku ili zamenu stvari o trošku garanta, u toku garantnog roka, bez obzira na to kada se nedostatak u funkcionisanju stvari pojavio. Kupac ima pravo i na odgovarajuću naknadu štete koju je pretrpeo usled neispravnosti u funkcionisanju stvari, kao što su šteta zbog toga što je kupac, neko vreme bio lišen mogućnosti korišćenja kupljene stvari. Ovim pravilima ne dira se u pravila odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke, mane stvari. Prodavac odgovara za pravne nedostatke stvari, evikcija. To je odgovornost prodavca prema kupcu ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg lica koje iskljuĉuje ili ograniĉava kupĉevo pravo u pogledu te stvari odnosno te robe a o ĉijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar odnosno robu opterećenu pravom trećeg lica. Primera radi, takav sluĉaj je sa prodajom odreĊenog ureĊaja ili vozila na kome je od ranije postojalo pravo zakupa trećeg lica. Kada se utvrdi da treće lice ima neko pravo na kupljenu robu, kupac je duţan da obavesti prodavca o tome, izuzev kada je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar, odnosno robu od prava ili pretenzije trećeg lica ili, kad su predmet ugovora generiĉne stvari, da mu isporuĉi drugu stvar bez pravnog nedostatka. Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u sluĉaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu, a u sluĉaju umanjenja ili ograniĉenja kupĉevog prava, kupac moţe, po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniţenje cene. Ako prodavac ne udovolji kupĉevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg lica, kupac moţe raskinuti ugovor ako se zbog toga svrha ugovora ne moţe ostvariti. U svakom sluĉaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete. Odgovornost za pravne nedostatke stvari ima preteţan znaĉaj u prometu nepokretnosti, a manji ako se radi o prometu pokretnih stvari. Pošto se u privrednom poslovanju ugovor o prodaji robe, po pravilu, odnosi na pokretne stvari kod ĉije prodaje vaţi pravilo o zaštiti savesnog kupca, to u privrednom poslovanju ova vrsta odgovornosti prodavca nema veliki znaĉaj, ali postoji kao mogućnost zaštite kupĉevih prava. 4) Kupĉeve obaveze Kupĉeve obaveze su: prvo, da plati prodavcu cenu kupljene robe i drugo, da tu robu preuzme. Kupac je duţan da plati cenu kupljene robe u vreme i na mestu odreĊenom u ugovoru. Ako vreme i mesto plaćanja cene nije utvrĊeno ugovorom, primenjuju se, prvo, odgovarajuća pravila uzansi, odnosno obiĉaja, pa tek ako ovih nema, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakonskih propisa. Prema uzansama, isplata cene vrši se u odreĊenom roku od dana 140

Sociologija i pravo

prijema fakture (raĉuna) za tu robu. Ako je kupac primio robu posle prijema fakture, onda se isplata cene vrši u odreĊenom roku od dana prijema robe. Plaćanje kupovne cene po prijemu robe i faktore. Obaveza isplate cene pod navedenim uslovima nastaje i bez prethodne opomene od strane prodavca. To znaĉi da prodavac nije obavezan, da pre podnošenja tuţbe sudu, prethodno opomene kupca da plati robu, ma da je to u praksi uobiĉajeno. Kupac preuzima kupljenu robu u vreme i na mestu utvrĊenom ugovorom, odnosno utvrĊenom na drugi punovaţan naĉin putem uzansi, putem obiĉaja ili putem zakona. Preuzimanje robe se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila moguća, kao i u odnošenju same robe. Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme robu ĉija mu je predaja ponuĊena na ugovoren i uobiĉajen naĉin i na vreme, prodavac moţe, ako ima osnovnog razloga da posumnja da kupac neće isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.

6. 2. UGOVOR O POSREDOVANJU U ugovoru o posredovanju ugovorne strane su: nalogodavac i posrednik. Ugovor o posredovanju je ugovor kojim se posrednik obavezuje da nastoji da naĊe i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljuĉenju odreĊenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreĊenu naknadu, takozvanu posredniĉku proviziju, u sluĉaju da taj ugovor bude zakljuĉen. Posredovanje je poznato i pod drugim nazivom kao mešetarenje ili senzalstvo. Pravni posao posredovanja ne obuhvata i zakljuĉenje ugovora za potrebe nalogodavca kao što je to kod trgovinskog zastupanja. Kod posredovanja, posrednik povezuje nalogodavca sa privrednim subjektima koji su zainteresovani za zakljuĉenje odreĊenog ugovora sa nalogodavcem. Nalogodavac nije obavezan da zakljuĉi ugovor sa subjektom sa kojim ga je posrednik doveo u vezu. Posrednik je izvršio svoju obavezu samim dovoĊenjem u vezu nalogodavca sa zainteresovanim privrednim subjektom. Posrednik je duţan da, izmeĊu ostalog da: savesno traţi priliku za zakljuĉenje odreĊenog ugovora, da na tu mogućnost ukaţe nalogodavcu, da posreduje u pregovorima, da nastoji da doĊe do zakljuĉenja ugovora ako se na to posebno obavezao, da redovno obaveštava nalogodavca o svim okolnostima vezanim za posao u kome posreduje, da vodi posredniĉki dnevnik i sliĉno. Posrednik odgovara za štetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeĊu kojih je posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga što je posredovao za poslovno nesposobno lice za ĉiju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da neće moći izvršiti obaveze iz ugovora. Posrednik odgovara uopšte za svaku štetu nastalu njegovom krivicom.

141

Sociologija i pravo

Nalogodavac je duţan da isplati posredniku naknadu i kad naknada nije ugovorena, da naknadi troškove uĉinjene u izvršenju naloga za posredovanje, ako je tako ugovoreno i sl. Posrednik koji posreduje za obe strane moţe zahtevati od svake strane samo polovinu posredniĉke naknade i naknadu polovine troškova, ako je naknada troškova ugovorena.

6. 3. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU Ugovorne strane kod ugovora o trgovinskom zastupanju su: nalogodavac i zastupnik Ugovor o trgovinskom zastupanju prema Zakonu o obligacionim odnosima je ugovor kojim se zastupnik obavezuje da se stalno stara da treća lica zakljuĉuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje izmeĊu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlašćenju zakljuĉuje ugovore sa trećim licima u ime i na raĉun nalogodavca. Tim ugovorom nalogodavac se obavezuje da zastupniku isplati odreĊenu naknadu, zastupniĉku proviziju. Nalogodavac moţe imati, na istom podruĉju za istu vrstu poslova, više zastupnika. Pravo zastupanja moţe biti dato i samo jednom zastupniku, uz iskljuĉenje ostalih zastupnika za to podruĉje i za tu vrstu posla – iskljuĉivi zastupnik, odnosno iskljuĉivo zastupništvo. Trgovaĉko zastupanje obuhvata posredovanje u zakljuĉenju ugovora privrednog poslovanja, ali i zakljuĉenje ugovora po osnovu opšteg ili posebnog punomoćja dobijenog od nalogodavca. Prilikom zakljuĉenja ugovora trgovinski zastupnik je duţan da istakne da istupa u ime i za raĉun nalogodavca. To je obaveza otkrivanja nalogodavĉevog identiteta. U protivnom, smatraće se da je zastupnik delovao u svoje ime. Osnovna obaveza trgovinskog zastupnika je da se stara o interesima svog nalogodavca. U tom smislu zastupnik ima naroĉito sledeće obaveze: da se pridrţava nalogodavĉevih uputstava; da redovno obaveštava nalogodavca o stanju trţišta; da po uputstvu nalogodavca uĉestvuje u zakljuĉenju poslova i to do njihovog potpunog okonĉanja; da ĉuva poslovnu tajnu i druge obaveze.

Nalogodavac, prema svom trgovinskom zastupniku ima naroĉito sledeće obaveze: da mu isplati odreĊenu naknadu za ugovore zakljuĉene njegovim posredovanjem, da mu isplati posebnu naknadu, ako je posrednik izvršio naplatu nekog nalogodavĉevog potraţivanja i sliĉno.

142

Sociologija i pravo

6. 4. UGOVOR O KOMISIONU Ugovorne strane u ugovoru o komisionu su komitent i komisionar. Ugovor o komisionu prema Zakonu o obligacionim odnosima je ugovor kojim se jedno lice komisionar obavezuje da uz naknadu obavi u svoje ime i za raĉun drugog lica komitenta jedan ili više poslova koje mu poverava komitent. Kao ugovor privrednog poslovanja, komision se u prometu robe javlja kao prodajni komision kad komisionar po nalogu komitenta za njegov raĉun prodaje odreĊenu robu ili kupovni komision, kada komisionar po nalogu komitenta za njegov raĉun kupuje odreĊenu robu. Na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drugaĉije odreĊeno. Osnovna obaveza komisionara je da proda robu ili kupi robu za raĉun komitenta. Komisionar ima naroĉito sledeće obaveze: da ĉuva interese komitenta; da izvršava komitentova uputstva; da obaveštava komitenta o stanju primljene robe; da ĉuva poverenu mu robu; da podnosi komitentu raĉune o obavljenom poslu; da preda komitentu sve koristi iz obavljenog posla i sliĉno. Komitent ima prema komisionaru naroĉito sledeće obaveze: da isplati ugovorenu naknadu kad posao bude obavljen, da naknadi komisionaru troškove koji su bili potrebni za obavljanje komisionog posla, da komisionaru plati posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladišta i prevoznih sredstava, ako ovi nisu obuhvaćeni osnovnom naknadom za komisioni posao. Komisionar odgovara za ispunjenje obaveze svog saugovoraĉa samo ako je posebno jamĉio da će on svoje obaveze ispuniti (komision del kredere), u kom sluĉaju on odgovara solidarno sa njim. Komisionar koji je jamĉio za ispunjenje obaveze svog saugovoraĉa ima pravo i na posebnu naknadu, del kredere proviziju. Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih drţi za njega ili dok on ima u rukama ispravu pomoću koje moţe raspolagati njima. Iz vrednosti tih stvari komisionar se moţe naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca, svoja potraţivanja po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim.

6. 5. UGOVOR O ŠPEDICIJI (OTPREMANJU) Ugovorne strane u ugovoru o špediciji su nalogodavac i otpremnik. Ugovor o špediciji odnosno otpremanju je ugovor kojim se špediter (otpremnik) obavezuje da radi prevoza odreĊene stvari, robe, zakljuĉi u svoje ime i za raĉun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza te stvari, kao i da obavi ostale uobiĉajne poslove i radnje. Te uobiĉajne radnje 143

Sociologija i pravo

mogu biti carinjenje robe, uskladištenje robe, osiguranje robe i sliĉno. Ovim ugovorom nalogodavac se obavezuje da špediteru isplati odreĊenu naknadu, špeditersku proviziju, odnosno troškove otpreme. Ako je ugovorom predviĊeno, špediter moţe zakljuĉiti ugovor o prevozu stvari i preduzimati druge radnje u ime i za raĉun nalogodavca kao nalogodavĉev zastupnik. Špediter moţe i sam izvršiti potpuno ili delimiĉno prevoz stvari ĉija mu je otprema poverena, ako nije nešto drugo ugovoreno. U takvom sluĉaju špediter ima i prava i obaveze prevozioca stvari. Špediter je obavezan da obezbedi izvršenje naloga o otpremi stvari, robe koju je primio na otpremu. Špediter je duţan naroĉito: da na odgovarajući naĉin primi stvar, robu da je ĉuva, da savesno izabere vrstu prevoza, prevozioca i druga lica koja uĉestvuju u otpremi stvari, da nalogodavcu poloţi raĉun o obavljanoj otpremi i sliĉno. Nalogodavac je duţan da plati špediteru ugovorenu naknadu, a špediter moţe traţiti ovu naknadu kad izvrši svoje obaveze u pogledu otpremanja robe. Nalogodavac je duţan da naknadi špediteru potrebne troškove uĉinjene radi izvršenja naloga o otpremi stvari, a špediter moţe traţiti njihovu naknadu odmah pošto je te troškove uĉinio. Postoje posebne vrste ugovora o špediciji kao što su samostalno istupanje špeditera; meĊušpediter i podšpediter; zatim fiksna (paušalna) špedicija i zbirna (skupna) špedicija. Ugovor o špediciji regulisan je u našem pravu Zakonom o obligacionim odnosima. Pored toga, na ugovor o špediciji, odnosno otpremanju primenjuju se i Opšti uslovi poslovanja meĊunarodnih špeditera. Ugovor o špediciji je sloţen ugovor. Ovde postoje dva pravna odnosa. Pravni odnos izmeĊu špeditera komitenta i pravni odnos izmeĊu špeditera i trećih lica sa kojima špediter stupa u pravne odnose radi izvršenja špedicionog naloga. MeĊutim, predmet ovog ugovora je pravni odnos izmeĊu otpremnika i nalogodavca.

6. 6. UGOVOR O KONTROLI ROBE Ugovorne strane u ugovoru o kontroli robe su naruĉilac kontrole i vršilac kontrole. Ugovor o kontroli robe je ugovor kojim se jedna strana, vršilac kontrole obavezuje da struĉno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i izda o tome odgovarajući sertifikat, a druga strana, naruĉilac kontrole obavezuje se da za izvršenu kontrolu isplati ugovorenu naknadu. Ugovor o kontroli robe regulisan je u našem pravu Zakonom o obligacionim odnosima Na ugovor o kontroli robe primenjuju se Opšti uslovi rada za ugovornu kontrolu robe i usluga koji su usvojeni 1984. godine. Vršilac kontrole je duţan da izvrši kontrolu robe u obimu i na naĉin koji su utvrdili u ugovoru, a ako to nije ugovorom predviĊeno, onda u obimu i na naĉin koji odgovaraju prirodi robe koja se kontroliše. 144

Sociologija i pravo

Predmet kontrole robe je utvrĊivanje njenog identiteta: da li je to roba koja je ugovorenog kvaliteta, da li roba ima ugovorena svojstva, zatim, da li je roba isporuĉena u odgovarajućoj koliĉini, kvantitet i da li ima druga svojstava robe kao što su pakovanje i sliĉno. Vršilac kontrole sertifikatom tvrdi da ta roba ima odreĊena svojstva u datom trenutku. Pored toga, moguće je da vršilac kontrole garantuje za nepromenljivost utvrĊenih svojstava robe u ugovorenom roku kontrola robe sa garancijom. Kontrolu robe vrši odgovarajuća kontrolna organizacija, odnosno njeno odgovarajuće struĉno lice. Ako mu to naruĉilac kontrole nije ugovorom izriĉito zabranio, vršilac kontrole moţe kontrolu te robe, u celosti ili delimiĉno, poveriti nekom drugom, naprimer: kontrola retkih sorti voća poverava se nekom nauĉnom institutu iz oblasti agrara. Certifikat o kontroli robe ima veliki privredni znaĉaj. Takav certifikat jaĉa sigurnost nalogodavca u pogledu svojstva robe koju treba da prodaje ili kupi, otklanja sumnje kod pregovaraĉa u vezi sa tom robom, olakšava rešavanje eventualnih budućih sporova o povredi ugovora o prodaji robe u pogledu ispunjenja obaveze isporuke robe sa stanovišta njegovog kvaliteta ili kvantiteta i drugih svojstava. Obaveza vršioca kontrole robe je naroĉito: obaveza izvršenja ugovorne usluge; obaveza izvršenja komitentovog naloga; obaveza izdavanja sertifikata; obaveza obezbeĊenja robe od zamene i obaveza ĉuvanja uzoraka. Prava vršioca kontrole to jest, kontrolne organizacije iz ugovora o kontroli robe su: pravo na nagradu, proviziju za uĉinjene usluge; pravo na naknadu troškova; pravo na pristup robi koja treba da se kontroliše; pravo na naknadne naloge i instrukcije; pravo zaloge i pravo retencije robe koja se kontroliše. Postoje posebne vrste ugovora o kontroli robe kao što su: kontrola robe sa preuzimanjem, posao kontrole robe sa garancijom i posao kontrole usluga.

6. 7. UGOVOR O USKLADIŠTENJU Ugovorne strane ugovora o uskladištenju su ostavodavac i skladištar. Ugovor o uskladištenju je ugovor kojim se skladištar obavezuje da primi i ĉuva odreĊenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog oĉuvanja u odreĊenom stanju i da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlašćenog lica, a ostavodavac se obavezuje da skladištaru za ĉuvanje robe plati odreĊenu naknadu. Ugovor o uskladištenju regulisan je u našem pravu Zakonom o obligacionim odnosima. Zatim, u carinskim propisima postoje odredbe o carinskim skladištima, konsignacionim skladištima i carinskim magacinima. Na ugovor o uskladištenju se shodno primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladištenju nije drugaĉije regulisano. U stvari ugovor o uskladištenju robe razvio se iz graĊansko pravnog ugovora o ostavi, koji se sastoji u predaji odreĊene stvari ostavoprimcu na ĉuvanje za izvesno vreme. Postoji više vrsta ugovora o uskladištenju zavisno od vrste robe i reţima o uskladištenju. Tako 145

Sociologija i pravo

pored " redovnih " skladišta postoje i carinska skladišta, zatim konsignaciona skladišta i druga skladišta. Prema našem pravu skladištar ima sledeće obaveze: da bude paţljiv prilikom prijema robe i da upozori ostavodavca na odreĊene nedostatke robe ili njene ambalaţe; da preduzima potrebne radnje za oĉuvanje robe u ispravnom stanju; da osigura robu ako je tako ugovoreno, da dozvoli ovlašćenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od te robe. Ostavodavac je duţan naroĉito: da prilikom predaje robe na uskladištenje da skladištaru sva potrebna obaveštenja o robi; da izjavi kolika je njena vrednost; da plati skladištaru odreĊenu naknadu za ĉuvanje robe i da mu naknadi troškove koji su bili potrebni za ĉuvanje robe. Prilikom predaje robe na uskladištenje, skladištar izdaje ostavodavcu na njegov zahtev ispravu o robi koja se naziva skladišnica. Skladišnica je hartija od vrednosti koja se sastoji iz skladišne priznanice i skladišne zaloţnice. Skladišna priznanica sluţi za prenos prava svojine na robi oznaĉen na njoj. Skladišna zaloţnica sluţi njenom imaocu za dobijanje kredita, pri ĉemu roba oznaĉena u zaloţnici sluţi kao zaloga za obezbeĊenje naplate potraţivanja davaoca kredita. Pošto je skladišnica po svojoj pravnoj prirodi hartija od vrednosti, ona u ovom sluĉaju predstavlja dokaz o robi predatoj na uskladištenje i po tom osnovu njen imalac ima pravo da zahteva od skladištara da mu preda tu robu. Prenošenjem skladišnice s jednog lica na drugo moţe se raspolagati tom robom, odnosno promet uskladištene robe moţe se vršiti prometom odgovarajuće skladišnice.

6. 8. UGOVOR O PREVOZU STVARI, ROBE Ugovor o prevozu stvari regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine. Norme ovog zakona predstavljaju opšta pravila o ugovoru o prevozu stvari. Primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste prevoza nije drugaĉije odreĊeno. MeĊutim, postoje brojni posebni zakoni za sve grane saobraćaja kako u domaćem tako i u meĊunarodnom saobraćaju. Prema postojećoj regulativi postoje sledeće vrste saobraćaja: 1. Drumski saobraćaj - regulisan Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju, Zakonom o meĊunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju; 2. Ţelezniĉki saobraćaj - regulisan Zakonom o ugovorima o prevozu u ţelezniĉkom saobraćaju, Zakonom o bezbednosti u ţelezniĉkom saobraćaju i Zakonom o ţeleznici; 3. Pomorski saobraćaj - regulisan Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi i Zakonom o obalnom moru i kontinentalnom pojasu; 4. Reĉni saobraćaj - regulisan Zakonom o unutraĊnjoj plovidbi; 5. Vazdušni saobraćaj - regulisan Zakonom o vazdušnom saobraćaju i Zakonom o obligacionim odnosima i osnovama svojinskog pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. 146

Sociologija i pravo

Kao što se vidi, saobraćaj, a samim tim i ugovor o prevozu se zbog svog izuzetnog privrednog znaĉaja toliko razvio u praksi i u pravnoj regulativi da predstavlja osnov za obrazovanje posebne pravne discipline, saobraćajno pravo. U okviru saobraćajnog prava razvile su se i odgovarajuće pravne podiscipline prema vrstama saobraćaja koje su već navedene. Pored navedenih grana saobraćaja razvijaju se i odreĊene savremene vrste saobraćaja, kao što su transport cevovodima, gasovodima, kosmiĉko pravo i sl.

Ipak, transport putnika i robe vrši se, po pravilu, na isti naĉin i pod istim uslovima svim saobraćajnim sredstvima i putevima, zahvaljujući ujednaĉavanju pravnih normi i iz oblasti transporta odnosno saobraćajnog prava u meĊunarodnom pravu. U daljem izlaganju ograniĉićemo se samo na ugovor o prevozu robe po Zakonu o obligacionim odnosima. U ugovoru o prevozu stvari, ugovorne strane su pošiljalac i prevozilac. Ugovor o prevozu stvari je ugovor kojim se prevozilac obavezuje da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreĊeno mestu pošiljaocu ili odreĊenom licu, primaocu. Prevoz stvari, odnosno robe moţe se obavljati razliĉitim putevima, tako da u zavisnosti od vrste prevoza postoje i razliĉite vrste ugovora o prevozu kao što je već ranije navedeno. Za svaku pojedinu vrstu prevoza vaţi poseban pravni reţim. Opšta pravna pravila o prevozu stvari primenjuje se na pitanje koja nisu ureĊena odgovarajućim posebnim pravnim reţimom. Ugovor o prevozu uspostavlja odreĊene pravne odnose izmeĊu pošiljaoca robe i prevoznika, na jednoj strani, i izmeĊu prevoznika i primaoca robe na drugoj strani. Svaka od ovih strana ima odgovarajuće obaveze odnosno prava. Pošiljalac je duţan da robu koju daje na prevoz pripremi na odgovarajući naĉin, koji je podoban za prevoz. Pošiljalac je takoĊe obavezan da da taĉne i potpune podatke o vrsti pošiljke, o njenoj sadrţini, koliĉini, zatim da saopšti prevoziocu mesto gde treba pošiljka da bude prevezena, ime adresu primaoca kao i svoje ime i svoju adresu, a isto tako i da da sve druge podatke koji omogućavaju prevoz i da bez ikakvih odlaganja i smetnji obavi ugovoreni prevoz stvari. Ako se radi o prevozu robe koja ima posebna svojstva, pošiljalac je duţan da o tome obavesti prevozioca o tim svojstvima i vrednosti stvari. Ista obaveza postoji i onda kada se radi o prevozu opasnih stvari ili o prevozu stvari za koje su potrebni posebni uslovi prevoza. Prevozilac je duţan da izvrši prevoz stvari dogovorenim putem i preda te stvari odnosno robu neoštećenu pošiljaocu ili od njega odreĊenom primaocu. Prevozilac odgovara za svaki gubitak ili oštećenje pošiljke koje bi se dogodilo od ĉasa preuzimanja stvari i do njene predaje, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlašćenog lica, svojstvima pošiljke ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti, ni izbeći ili otkloniti. Prevozilac odgovara i za skrivljeno zadocnjenje u prevozu pošiljke, a odgovara i za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.

147

Sociologija i pravo

Isprava o pošiljci predatoj na prevoz je tovarni list koji se saĉinjava po sporazumu ugovornih strana i sadrţi bitne podatke o pošiljaocu, prevoziocu i samoj pošiljci. Postojanje i punovaţnost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegove taĉnosti. Prijem pošiljke potvrĊuje se na tovarnom listu. Prilikom pakovanja odnosno prevoza robe, veoma je vaţno kako je roba upakovana. Pošiljalac je duţan da upakuje stvari odnosno robu na propisani ili uobiĉajni naĉin kako ne bi došlo do nastanka bilo kakve štete ili ugroţavanja sigurnosti ljudi ili dobara. Prevozilac je duţan da skrene paţnju pošiljaocu na nedostatke pokovanja koji se mogu opaziti. U suprotnom, odgovara za oštećenje pošiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka. Prevozilac ne odgovara za oštećenje pošiljke ako je pošiljalac, iako mu je skrenuta paţnja na nedostatke pakovanja, zahtevao da prevozilac primi pošiljku sa tim nedostatcima. Prevozilac je duţan da odbije pošiljku ako su nedostatci u njenom pakovanju takvi da moţe biti ugroţena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva šteta. Za štetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe treća lica za vreme dok se stvar nalazi kod prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo da zahteva naknadu od pošiljaoca. Pošiljalac u toku prevoza moţe raspolagati pošiljkom i menjati naloge sadrţane u ugovoru, moţe naloţiti prevoziocu da obustavi dalji prevoz pošiljke, kao i da mu se pošiljka vrati, da je preda drugom primaocu ili da je uputi u neko drugo mesto. Pravo pošiljaoca da menja naloge prestaje posle prispeća pošiljke u mesto opredeljenja kada prevozilac preda primaocu tovarni list ili kada prevozilac pozove primaoca da preuzme pošiljku, ili kada primalac sam zatraţi njenu predaju. Ako je izdat tovarni list po naredbi, odnosno na donosioca, prava pošiljaoca iz napred navedenog pripadaju iskljuĉivo imaocu tovarnog lista. Prevozilac je duţan da izvrši prevoz robe ugovorenim putem. Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvrši prevoz, prevozilac je duţan da izvrši taj prevoz onim putem koji najviše odgovara interesima pošiljaoca. Pošiljalac je obavezan da isplati prevoziocu naknadu za izvršeni prevoz i naknadu troškova u vezi sa prevozom, i u onim sluĉajevima kada je u tovarnom listu ili ugovoru o prevozu odreĊeno da ovu naknadu za prevoz i naknadu troškova u toku prevoza plaća primalac, a primalac odbije da izvrši ovu isplatu. Primalac nije ugovorna strana i prevozilac ne moţe prinudnim putem od njega da zahteva isplatu naknade za izvršeni prevoz i naknadu troškova u toku prevoza. U praksi se posebno pojavljuju sluĉajevi kada se u mestu opredeljenja ne moţe pronaći primalac, kada primalac odbije da primi prevezene stvari, ili kada je primalac spreman da primi prevezene stvari ali odbija da plati vozarinu i naknadu troškova. U ovakvim situacijama prevozilac mora da zahteva od pošiljaoca naknadna uputstva, ali isto tako i da preduzima, u skladu sa paţnjom urednog privrednika, potrebne radnje za raĉun pošiljaoca u cilju zaštite pošiljaoca, npr. da istovari robu u javno skladište, da je da na ĉuvanje drugom licu i sliĉno. Ukoliko u postavljenom roku ili primalac ili pošiljaoc ne preduzmu potrebne radnje, prevozilac ima pravo da proda prevezenu robu, te da iz 148

Sociologija i pravo

ostvarene prodajne cene podmiri svoja potraţivanja ako ih ima. Ostatak cene deponuje kod suda za pošiljaoca.

7. OSNOVI POSLOVNIH KOMUNIKACIJA

149

Sociologija i pravo

LITERATURA 1. Albert Verona: Beograd, 1978. ,

Know-how,

"Enciklopedija

imovinskog

prava",

2. Antonijević Zoran sa koautorima:"Bankarsko pravo," Beograd, 1982. , 3. Barbić Jakša: "Trgovaĉka društva", Varaţdin,1991. , 4. Carić Slavko, Grujić Ratibor, Vitez Miroslav, Mrkšić Dragan i Ljubojević Gordana: "Privredno pravo za ekonomiste", Novi Sad, 2001. , 5. Carić Slavko, Šogorov Stevan,Vilus Jelena i ĐurĊev Dušanka: "MeĊunarodno privredno pravo", Novi Sad, 2000. , 6. ĐurĊev Dušanka: "Odgovornost ţelezniĉkog prevozioca", Beograd, 1987. , 7. "Enciklopedija imovinskog prava i prava udruţenog rada", Beograd, 1978. , 8. Frimerman Andrej: "Poslovno pravo", Beograd, 2000. , 9. Kapor Vladimir: "Ugovor i njegova snaga", Novi Sad,1983. , 10. Lukić Radomir i Košutić Budimir: "Uvod u pravo", Beograd, 1977. , 11. Perović Slobodan: "Obligaciono pravo", Beograd, 1981. , 12. "Pravna enciklopedija", Savremena administracija, Beograd 1979. , 13. Šogorov Stevan i Vilus Jelena: "Poslovno pravo III", Beograd, 1996. , 14. Varadi Tibor, "Volja stranaka i granice ovlašćenja arbitara", Privredno pravni priruĉnik, Beograd, 1992. , 15. Vasiljević Mirko, "Trgovinsko pravo", Beograd, 1995. ,

150

Sociologija i pravo

16. Vilus Jelena: "Predgovor Jednoobraznom trgovaĉkom zakoniku Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava", Beograd, 1966. , 17. Vuĉetić Veljko: "Akcije kao hartije od vrednosti", Novi Sad, 1996. , 18. Nedeljković Darinka, ‖Poslovno pravo za menadţere‖ Univerzitet ‖Braća Karić‖fakultet za preduzetni menadţment Novi Sad, 2003 godine, 19. "Komentar Zakona o preduzećima", prof. dr Mirko Vasiljević, Beograd 1996. godine, 20. "Komentar Zakona o privrednim društvima", prof. dr Mirko Vasiljević, Beograd 2004. , 21. "Komentar Zakona o preduzećima", prof. dr Stanko Radmilović, prof. dr Stevan Šogorov, prof. dr Zoran Arsić, dr Veljko Vuĉetić i dr SrĊan Petrović, Financing centar Novi Sad, 1996. godine, 22. Zakon o privrednim društvima, Sl. glasnik RS, br. 125/2004 23. Zakon o preduzećima, Sl. list SRJ br. 29/96 sa izmenama, 24. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja, Sl. list SRJ br. 31/96, 25. Zakon o registraciji privrednih subjekata, Sl. glasnik RS,55/2004, 26. Zakon o upisu u sudski registar, Sl. list SRJ br. 80/94, 27. Zakon o privatizaciji, Sl. glasnik RS br. 38/01 sa izmenama, 28. Zakon o steĉajnom postupku, Sl. glasnik RS, br. 84/2004, 29. Zakon o prinudnom poravnanju, steĉaju i likvidaciji, Sl. list SFRJ br. 84/89 sa izmenama, 30. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ br. 29/78 sa izmenama, SRJ br. 31/93, 31. Zakon o finansijskom lizingu, Sl. glasnik RS, br. 55/2003,

151

Sociologija i pravo

32. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju iz Sl. list SRJ br. 46/92 sa izmenama do 2001. godine, 33. Zakon o stranim ulaganjima, Sl. list SRJ br. 3/02 sa izmenama, 34. Zakon o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik RS, br. 47/2003, 35. Zakon o turizmu, Sl. glasnik RS, br. 35/94 sa izmenama, 36. Zakoni iz oblasti industrijske svojine: (Zakon o patentima, Zakon o ţigovima, Zakon o modelima i uzorcima, Sl. list SRJ br. 15/95 sa izmenama), 37. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Sl. list SRJ br. 32/93 sa izmenama, Sl. glasnik RS br. 72/03, 38. Zakon o osiguranju imovine i lica, Sl. list br. 30/96 sa izmenama, 39. Zakon o trţištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Sl. list br. 65/02, Sl. glasnik RS br. 57/03, 40. Zakon o menici, Sl. list FNRJ, br. 104/46, SFRJ br. 16/65,57/89, SRJ br. 46/96, 41. Zakon o ĉeku, Sl. list FNRJ, br. 105/46, SFRJ br. 12/65,52/73, SRJ br. 46/96, 42. Zakoni iz oblasti saobraćaja, 43. GraĊanski zakonik za Kraljevinu Srbiju iz 1844. godine, 44. Opšti imovinski zakonik za Knjaţevinu Crnu Goru iz 1888. godine, tvorac Valtazar Bogišić, 45. Zakon o akcionarskim društvima Kraljevine Srbije iz 1896. godine, 46. Trgovaĉki zakon za Kraljevinu Jugoslaviju iz 1937. godine (koji nije stupio na snagu), 47. Francuski kodeks, Code de Commerce iz 1808. godine, 48. Jednoobrazni trgovaĉki zakonik SAD iz 1962. godine (Uniform Commercial Code),

152

Sociologija i pravo

49. Konvencija o jednoobraznom meniĉnom zakonu, Ţeneva, 1930. , 50. Konvencija o jednoobraznom ĉekovnom zakonu, Ţeneva, 1931. , 51. Opšte uzanse za promet robom, Beograd, 1954. , 52. Sudska praksa Vrhovnog suda Srbije, Bilten sudske prakse od 1998. do 2003. godine, 53. Sudska praksa Višeg trgovinskog (ranije privrednog) suda u Beogradu, bilten sudske prakse privrednih sudova od 1998. do 2003. godine. 1) Dr. Predrag Jovanović, ―Radno pravo‖, Pravni fakultet, Novi Sad, 2002. 2) Dr. Milutin Srdić, ―Radno pravo‖, Privredna Akademija, Nov Sad, 2005. 3)

Dr. Branko Lubardal, ―Evropski socijalni model‖, Pravo i privreda, br. 5-8/ 2006. Drgoslav

4) Dr.

Neškov,―Organizacija

i

upravljanje

zdravstvenim

osiguranjem‖, Doktorska disertacija, Fakultet za menadzment, Novi Sad, 2003. 5)

Dr. D. Neškov, Skripta ―Radno pravo‖, FEPPS, S. Kamenica, 2007.

6) Dr. D. Neškov, ―Sistem ureĊivanja zaštite‖, Visoka tehniĉka škola, Novi Sad, 2008. 7)

Vera Boţic-Trefalt, Simo Kostić, Boţo Nikolić, Priruĉnik za polaganje struĉnog ispita, O praktiĉnoj osposobljenosti lica za obavljanje poslova bezbednosti I zdravlja na radu I poslova pregleda I ispitivanja opreme za rad I ispitivanje uslova radne okoline, Novi Sad, 2007.

8) Skupština

SFRJ,

Informacija

o

konvencijama

MeĊunarodene

organizacije rada koje je ratifikovala SFRJ i aktuelnim pitanjima njihove primene, Beograd, novembra1979. 9) Pozitivni propisi iz oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. 54. VEŢBE – KOLOKVIJUM a. OSNOVE PRAVA b. DOO c. ORTAĈKO DRUŠTVO 153

Sociologija i pravo

ВЕЖБА 1 ОСНОВЕ ПРАВА 1. Елементи правне норме:

Колоквијум

2. Врсте одговорности за неспровођење закона:

3. Битни елементи радног односа:

Потпис студента:

Датум:

Потпис професора:

154

Sociologija i pravo

ВЕЖБА 2 Колоквијум ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ 1. Наведи основне елементе Уговора о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу:

2. Ко управља и руководи друштвом?

3. Каква је одговорност друштва?

Потпис студента:

Датум:

Потпис професора:

155

Sociologija i pravo

ВЕЖБА 3 Колоквијум ОРТАЧКО ДРУШТВО 1. Наведи основне елементе Уговора о оснивању ортачког друштва:

2. Ко управља и руководи друштвом и које су надлежности органа?

3. Каква је одговорност друштва и ортака друштва?

Потпис студента:

Датум:

Потпис професора:

156