Socijalno Pravo

DR RAJKO KOSANOVIĆ

SOCIJALNO PRAVO

DR RAJKO KOSANOVIĆ SOCIJALNO PRAVO

,, Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznosti zaborav” Ivo Andrić: ,,Znakovi pored puta”

Izdavanje ove publikacije pomogla je Fondacija Friedrich Ebert Stiftung

DR RAJKO KOSANOVIĆ SOCIJALNO PRAVO Za izdavača FES Bojan Lađevac Izvršni izdavač NIP ,,RADNIČKA ŠTAMPA” Trg Nikole Pašića 5/V, 11000 Beograd Recenzenti Dr Velizar Golubović Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Dr Milorad Dubak Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Štampa GRAFOPLAST PLUS, Užice Tiraž 500 primeraka ISBN 978-86-7073-151-6

Skulptura na naslovnoj strani: Roden, Fransoa – Ogist Rene (1840–1917) – Mislilac

DR RAJKO KOSANOVIĆ Predsednik Upravnog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

SOCIJALNO PRAVO

BEOGRAD, 2011.

SADRŽAJ UVOD.........................................................................................................................................................17 I

SOCIJALNA SIGURNOST..........................................................................................................19 1. Pojam socijalne sigurnosti ..................................................................................................19 2. Oblici socijalne sigurnosti...................................................................................................21 3. Modeli sistema socijalne sigurnosti ................................................................................24. 4. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji .................................................................................26

II

SOCIJALNO OSIGURANJE.......................................................................................................31 1. Zdravstveno osiguranje .......................................................................................................31 2. Penzijsko i invalidsko osiguranje .....................................................................................33 2.1. Klasifikacija penzijskih sistema..................................................................................33 2.2. Vrste penzijskog osiguranja.........................................................................................35 2.3. ,,Stubovi” penzijskog osiguranja ................................................................................36 3. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti......................................................................................39

III FINANSIRANJE SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI....................................................41 1. Zdravstveno osiguranje...........................................................................................................41 1.1. Finasiranje zdravstvenog osiguranja u svetu...................................................................41 1.1.1. Izvori finansiranja..............................................................................................41 1.1.2. Modeli finansiranja ...........................................................................................45 1.1.3. Način plaćanja davalaca zdravstvenih usluga.............................................47 1.2. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u Srbiji ................................................................49 1.2.1. Budžeti ................................................................................................................51 1.2.1.1. Budžet Republike .......................................................................................51 1.2.1.2. Budžet autonomne pokrajine, opštine,odnosno grada ................................56 1.2.2. Republički zavod za zdravstveno osiguranje .....................................................57 1.2.2.1. Prihodi Republičkog zavoda .......................................................................57 1.2.2.2. Rashodi Republičkog zavoda ......................................................................57 1.2.2.3. Sredstva koja se prenose filijali ...................................................................57 1.2.2.4. Doprinos za osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju ............................................................60 1.2.2.5. Finansijski plan Zavoda ..............................................................................61 1.2.2.6. Ugovaranje zdravstvene zaštite ..................................................................63

1.2.3. Sredstva poslodavaca ...........................................................................................64 1.2.4. Osnovni problemi u finansiranju zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja ....................................................................................65 5

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje ...........................................................................................73 2.1. Prihodi i primanja Fonda PIO...........................................................................................73 2.2. Rashodi Fonda PIO ...........................................................................................................73 2.3. Finansijski plan ..................................................................................................................73 3. Osiguranje zaslučaj nezaposlenosti.......................................................................................74 4. Socijalna zaštita ........................................................................................................................75 4.1. Budžet Republike Srbije ...................................................................................................75 4.2. Budžet autonomne pokrajine............................................................................................76 4.3. Budžet jedinice lokalne samouprave................................................................................76 4.4. Izgradnja, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite........................................77 4.5. Učešće u troškovima usluga socijalne zaštite...................................................................77 IV RAZVOJ SOCIJALNOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI .....................................81 1. Period do Prvog svetskog rata................................................................................................82 2. Period izmedju dva svetska rata ............................................................................................83 3. Period posle Drugog svetskog rata ........................................................................................85 V

DRUŠTVENO-EKONOMSKE OSNOVE ZA OSTVARIVANJE SOCIJALNIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI.......................................................................95 1. Bruto društveni proizvod........................................................................................................96 2. Spoljni i javni dug.....................................................................................................................96 3. Cene i troškovi života ...............................................................................................................97 4. Zarade.........................................................................................................................................99 4.1. Minimalna zarada .............................................................................................................100 5. Potrošačka korpa....................................................................................................................104 6. Penzije.......................................................................................................................................105 7. Nezaposlenost ..........................................................................................................................107 8. Siva ekonomija ........................................................................................................................110 9. Siromaštvo ...............................................................................................................................112 9.1. Obim siromaštva .............................................................................................................112 9.2. Socijalno uključivanje.....................................................................................................115 10. Privatizacija .............................................................................................................................119

VI ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE......................................123 1. Stanje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji ....................................................................123 1.1. Stanovništvo.....................................................................................................................123 1.2. Zdravstvena služba..........................................................................................................124 1.3. Zdravstveno stanje stanovništva.....................................................................................125 2. Organizacija zdravstvenog osiguranja ...............................................................................126 2.1. Obavezno zdravstveno osiguranje .................................................................................126 2.2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje.............................................................................129 6

SOCIJALNO PRAVO

3. Lica kojima se obezbeđuju pravaiz obaveznog zdravstvenog osiguranja ....................131 3.1. Osigurana lica.................................................................................................................131 3.1.1. Osiguranici..........................................................................................................131 3.1.2. Članovi porodice osiguranika............................................................................133 3.2. Lica koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje.........................................134 3.3. Lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja..........................................................................134 3.4. Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju..............................................................134 4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja....................................................................136 4.1. Pravo na zdravstvenu zaštitu ..........................................................................................136 4.1.1. Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja .................................................................140 4.1.2. Participacija.........................................................................................................141 4.1.3. Hitna medicinska pomoć i neophodna zdravstvena zaštita ............................142 4.1.4. Lista čekanja .......................................................................................................142 4.1.5. Zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju ...........................................................142 4.1.6. Korišćenje zdravstvene zaštite osiguranih lica u inostranstvu........................144 4.1.6.1. Zemlje sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ................................................................144 4.1.6.2. Zemlje sa kojima nije zaključen međunarodni uogovor o socijalnom osiguranju...............................................................145 4.1.6.3. Privremeni boravak u inostranstvu .............................................................145 4.1.6.4. Uslovi za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu...............................145

4.1.7. Upućivanje na lečenje u inostranstvo ...............................................................146 4.1.8. Zdravstvena zaštita stranaca..............................................................................147 4.2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad........................................................................................148 4.2.1. Uslovi za sticanje prava na naknadu zarade.....................................................148 4.2.2. Slučajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade................................149 4.2.3. Osnov za naknadu zarade..................................................................................149 4.2.4. Visina naknade zarade........................................................................................150 4.3. Pravo na naknadu troškova prevoza ..............................................................................150 5. Osnovni pravci daljeg razvoja zdravstvenog osiguranja.................................................151 VII PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ......................................................................155 1. Organizacija sistema penzijskog i invalidskog osiguranja..............................................155 2. Broj penzionera u Republici Srbiji......................................................................................156 3. Osnovni problemi funkcionisanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.....................................................................................157 7

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4. Osiguranici...............................................................................................................................160 4.1. Obavezno osigurana lica.................................................................................................160 4.1.1. Osiguranici zaposleni............................................................................................160 4.1.2. Osiguranici samostalnih delatnosti......................................................................161 4.1.3. Osiguranici poljoprivrednici.................................................................................161 4.2. Lica kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ................................................................................162 5. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.....................................................................162 5.1. Starosna penzija...............................................................................................................162 5. 2. Invalidska penzija............................................................................................................166 5. 3. Porodična penzija ............................................................................................................167 5. 4. Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću..................................................168 5.5. Pravo na naknadu pogrebnih troškova ..........................................................................169 5. 6. Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ...........................................169 6. Određene kategorije osiguranika koje pod posebnim uslovima mogu ostvariti pravo na penziju ..............................................169 7. Utvrđivanje visine penzije.....................................................................................................171 7.1. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije...........................................................171 7.2. Utvrđivanje visine porodične penzije ............................................................................172 7.3. Utvrđivanje visine novčane naknada za telesno oštećenje...........................................173 7.4. Utvrđivanje visine novčane naknade za pomoć i negu drugog lica ...........................173 8. Najniži i najviši iznos penzije................................................................................................173 9. Usklađivanje (indeksacija) penzija ......................................................................................174 9.1. Usklađivanje od 2003. godine........................................................................................174 9.2. Usklađovanje od 2005. godine.......................................................................................174 9.3. Usklađivanje od 2010. godine........................................................................................175 10. Reforma sistema penzijskog i invalidkog osiguranja.......................................................177 10.1. Ciljevi reforme ................................................................................................................177 10.2. Sadržaj i pravci reforme..................................................................................................178 10.3. Predlozi Svetske banke ...................................................................................................179 10.4. Mere i pravci reforme o kojima je raspravljano na sastancima sa MMF-om............................................................................................180 10.5. Osnovna zalaganja sindikata..........................................................................................181 10.6. Dosadašnji rezultati reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji.....................................................................................183 10.6.1. Prvi ,,talas“ promena-2001. godina...................................................................183 10.6.2. Drugi ,,talas“ promena-2003. godina................................................................184 10.6.3. Treći ,,talas“ promena-2005. godina.................................................................185 10.6.4. Četvrti ,,talas“ promena-2010. godina..............................................................185 8

SOCIJALNO PRAVO

VIII ZAPOŠLJAVANJE I OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI..........................................................................................197 1. Poslovi zapošljavanja..............................................................................................................197 2. Prava i obaveze nezaposlenog...............................................................................................198 3. Aktivna politika zapošljavanja.............................................................................................198 4. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti....................................................................................199 4.1. Prava za slučaj nezaposlenosti .......................................................................................199 4.1.1. Pravo na novčanu naknadu ...............................................................................199 4.1.2. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje .............................201 5. Zapošljavanje u inostranstvu ...............................................................................................201 6. Profesionalan rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invalidittetom.............................201 IX SOCIJALNA ZAŠTITA..............................................................................................................203 1. Usluge socijalne zaštite ..........................................................................................................203 2. Korisnici usluga socijalne zaštite ........................................................................................204 3. Materijalna podrška ..............................................................................................................205 3.1. Novčana socijalna pomoć...............................................................................................205 3.2. Dodatak za pomoć i negu drugog lica...........................................................................208 3.3. Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica .............................................208 3.4 Pomoć za osposobljavanje za rad ..................................................................................208 3.5. Drugi oblici materijalne podrške....................................................................................209 4. Ustanove socijalne zaštite ......................................................................................................209 4.1. Centar za socijalni rad.....................................................................................................209 4.2. Ustanova za vaspitanje dece i omladine........................................................................210 4.3. Centar za porodični smeštaj i usvojenje, dom za smeštaj korisnika ..........................210 5. Komora socijalne zaštite........................................................................................................210 6. Zavod za socijalnu zaštitu.....................................................................................................211 X

PODRŠKA PORODICI I DECI ...............................................................................................213 1. Društvena briga o deci...........................................................................................................213 1.1. Odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu.....................................................................................................213 1.2. Regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije................................................................213 2. Finansijska podrška porodici sa decom .............................................................................213 2.1. Prava na finansijsku podršku porodici sa decom .........................................................214 2.1.1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta....................................................................................215 9

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2.1.2. Dužina trajanja i uslovi ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe.................................................216 2.1.2.1 Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ...........................216 2.1.2.2. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe ........................217 2. 1.3. Roditeljski dodatak.............................................................................................217 2.1. 4. Dečiji dodatak.....................................................................................................218 2.1. 5. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja.......................................................219 2.1.6. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju.........................................................220 2.1. 7. Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica ............................................220 XI REVIDIRANA EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA........................................................221 1. Uvodne napomene ..................................................................................................................221 2. Savet Evrope............................................................................................................................221 3. Sadržaj Revidirane evropske socijalne povelje..................................................................223 3.1. Osnovni sadržaj Povelje..................................................................................................223 3.1.1. Deo I: Prava i principi........................................................................................224 3.1.2. Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima.......................................225 3.1.3. Deo III: Obaveze u vezi ratifikacije Povelje ....................................................226 3.1.4. Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza i kolektivne žalbe ...........................227 3.1.5. Deo V: Nediskriminacija, derogacija u vreme rata ili javne opasnosti i dr.................................................................................227 3.1.6. Deo VI: Potpis, ratifikacija, stupanje na snagu i dr.........................................227 3.1.7. Dodatak Povelji ..................................................................................................227 4. Prava zajamčena Poveljom ...................................................................................................227 4.1. Klasifikacija socijalnih prava .........................................................................................227 4.1.1. Osnovna socijalna prava.......................................................................................228 4.1.2. Prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćena..........................228 4.2. Klasifikacija prava po oblastima ....................................................................................228 4.3. Osnovna socijalna prava .................................................................................................230 4.3.1. Pravo na rad........................................................................................................230 4.3.2. Pravo na organizovanje......................................................................................230 4.3.3. Pravo na kolektivno pregovaranje ....................................................................231 4.3.4. Pravo dece i omladine na zaštitu.......................................................................231 4.3.5. Pravo na socijalnu sigurnost..............................................................................232 4.3.6. Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć...........................................................232 4.3. 7. Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć...................231 4.3. 8. Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola .................................233 10

SOCIJALNO PRAVO

5. Zaštita prava utvrđenih Evropskom socijalnom poveljom .............................................234 5.1. Nadzor nad primenom obaveza sadržanih u Povelji.....................................................234 5.2. Komitet nezavisnih eksperata.........................................................................................234 5.3. Postupak ispitivanja nacionalnih izveštaja.....................................................................234 5.4. Postupak po osnovu kolektivnih žalbi ...........................................................................234 6. Ratifikacija Evropske socijalne povelje ..............................................................................235 6.1. Zemlje koje su ratifikovale Povelju................................................................................235 6.2. Zemlje koje nisu ratifikovale Povelju.............................................................................235 6.3. Ratifikacija Povelje od strane Republike Srbije............................................................236 XII KONVENCIJE I PREPORUKE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA........................................................................239 1. Međunarodna organizacija rada.........................................................................................239 2. Međunarodni radni standardi .............................................................................................241 3. Konvencije i preporuke MOR-a ..........................................................................................242 4. Kovencije iz oblasti socijalnog osiguranja..........................................................................245 5. Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja ................................246 XIII MEĐUNARODNI UGOVORI O SOCIJALNOM OSIGURANJU............................................................................................253 1. Uvodne napomene ..................................................................................................................253 2. Zemlje sa kojima je Republika Srbija zaključila sporazume o socijalnom osiguranju ..................................................................................254 3. Osnovna načela na kojima se zasnivaju međnarodni ugovori o socijalnom osiguranju .......................................................................................................255 4. Zdravstveno osiguranje.........................................................................................................256 4.1. Slučajevi koje regulišu međunarodni ugovori...............................................................256 4.2. Principi na kojima se zasnivaju međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju .......257 4.2.1 Princip osiguranja...............................................................................................257 4.2.2 Princip reciprociteta (teritorijalni) ....................................................................257 4.2.3. Princip refundacije..............................................................................................258 4.3. Privremeni boravak u inostranstvu ................................................................................258 4.3.1. Privremeni boravak osiguranih lica Srbije u inostranstvu ..............................258 4.3.2. Privremeni boravak inostranih osiguranih lica u Srbiji ..................................259 4.4. Lica koja su upućena na rad u drugu državu ................................................................260 4.5. Stalni boravak u inostranstvu.........................................................................................261 4.6. Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti........................................................................................261 4.7. Lečenje osoblja diplomatsko- konzularnih predstavištava ( DKP ) ............................263 4.8. Nadoknada troškova zdravstvene zaštite (princip osiguranja) ...................................263 4.9. Državljani zemalja sa kojima nisu zaključeni sporazumi o socijalnom osiguranju..................................................................................................266 5. Penzijsko osiguranje ..............................................................................................................271 11

DR RAJKO KOSANOVIĆ

PRILOG 1.

Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnog osiguranja, usvojene na Tridesetom zasedanju Opšte koferencije Međunarodne organizacije rada................................................................................................274

2.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju .........................................................................296

3. Sporazum između Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju...............................................................................................................311 4.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju..........................................................................326

5.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju .....................................................................339

6.

Sporazum između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju ..................................................................................................................353

7.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju............................................................................368

8.

Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o socijalnom obezbeđenju ...............................380

POJMOVNIK ........................................................................................................................................397 LITERATURA .......................................................................................................................................421 UMESTO BELEŠKE O AUTORU: Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovića ............................................................................433

12

SOCIJALNO PRAVO

SPISAK TABELA Tabela 1:

Model obračuna izdvajanja iz zarade u Republici Srbiji..................................................28

Tabela 2:

Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji od 1994. do 2011. godine..........................................................................................29

Tabela 3:

Klasifikacija penzijskih sistema ..........................................................................................38

Tabela 4:

Vrste penzijskog osiguranja.................................................................................................38

Tabela 5 :

„Tri stuba“ penzijskog sistema ...........................................................................................38

Tabela 6:

Učešće sredstava za zdravstvenu zaštitu u BDP- u Republici Srbiji (2001-2010.) .......51

Tabela 7:

Procenat sredstava koja se prenos filijali RZZO...............................................................58

Tabela 8:

Prikaz ostvarenih i utrošenih prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje po filijalama Republičiog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 1995. do 2010. godine (u %) .....................................................59

Tabela 9:

Sredstva za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju....................................................................................61

Tabela 10: Osnovna struktura planiranih rashoda i izdataka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu ..........................................................62 Tabela 11: Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.....................................................................................................................66 Tabela 12: Struktura ostvarenih prihoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. d0 2010. godine................................................................68 Tabela 13: Struktura izvršenih rashoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. d0 2010. godine................................................................69 Tabela 13a: Konsolidovani prihodi i primanja Republičkog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.) .......................................70 Tabela 13b: Konsolidovani rashodi Republičkog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.) ..........................................................70 Tabela 13c: Konsolidovani prihodi i primanja i rahodi i izdaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstenih ustanova u 2010. godini......................71 Tabela 13d: Prihodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini.........................71 Tabela 13e: Rashodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini .......................72 Tabela 14: Osnovna struktura tekućih prihoda i primanja i tekućih rashoda i izdataka Republičkog fonda penzijskkog i invalidskog osiguranja planiranih za 2011. godinu .............................................................................74 Tabela 15: Osnovna struktura prihoda i primanja i rashoda i izdataka Nacionalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu .......................................................74 Tabela16:

Rashodi i izdaci utvrđeni u Budžetu Republike Srbije za 2011. godinu..........................78 13

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 17: Rashodi za socijalnu sigurnost u zemljama Centralne i Istočne Evrope,kao procenat od BDP u 2003. godini ....................................................................79 Tabela 18: Bruto domaći proizvod Republike Srbije (2001. – 2010.)................................................96 Tabela 19: Spoljni i javni dug Republike Srbije (2000 – 2010.).........................................................97 Tabela 20: Cene na malo, troškovi života i potrošačke cene u Republici Srbiji (procenti rasta : 2001 – 2010. god.)...................................................................................98 Tabela 21: Prosečna zarada i potrošačka korpa u Republici Srbiji (1999- 2010.) .......................100 Tabela 22: Minimalna zrada u Republici Srbiji u 2001. godini........................................................102 Tabela 23: Minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa u Republici Srbiji u periodu od 2002. do 2011. godine.....................................................103 Tabela 24: Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi u period od 2002 do 2010. godine ( kategorija zaposlenih)...........................................105 Tabela 25 : Prosečna neto zarada i prosečna penzija u Republici Srbiji u dinarima, DEM i evrima (od 2001. godine) i procenat učešća penzije u neto zaradi kod kategorije zaposlenih u periodu od 1994. do 2010. godine..................................................................................................106 Tabela 26 : Prosečna penzija u Republici Srbiji prema kategoriji osiguranika u periodu os 2000 do 2010. godine..................................................................................107 Tabela 27: Osnovni indikatori tržišta rada u Republici Srbiji - prema izvoru podataka (oktobar 2010.god.).................................................................108 Tabela 28: Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS ...........................................................109 Tabela 29: Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti u Republici Srbiji ..........................................................................................110 Tabela 30 : Indikatori tržišta rada u Republici Srbiji .........................................................................110 Tabela 31: Procenat siromašnih u Republici Srbiji u periodu od 2006 do 2010. godine...............114 Tabela 32: Procenti siromašnih u Republici Srbiji – apsolutna linija siromaštva (2006 – 2009.) ................................................................................................118 Tabela 33: Osnovni pokatetelji privatizacije u Republici Srbiji (stanje 31.12.2010.).....................120 Tabela 34: Filijale i ispostave Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ...........................................................................................................................127 Tabela 35 : Broj zaposlenih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ( stanje: 6.12. 2010.).............................................................128 Tabela 36: Zdravstvene ustanove koje se finansiraju iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ..............................................................128 Tabela 37 : Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ( stanje: decembar 2010.)...............................................................................135 Tabela 38 : Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje po osnovama osiguranja ( stanje: u decembru 2010...................................136 14

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 39: Broj penzionera po kategoriji osiguranika i vrsti osiguranja - decembar 2010. godine...................................................................................................156 Tabela 40: Struktura broja penzionera u Republici Srbiji - decembar 2010. godine......................156 Tabela 41: Broj penzionera u Republici Srbiji po osnovu osiguranja (2002- 2010.) .....................157 Tabela 42: Broj osiguranika i korisnika penzija Republičkog fonda PIO u 2009. i 2010. godini........................................................................................................158 Tabela 43: Struktura prihoda i rashoda Republičkog fonda PIO (1995 – 2010)............................159 Tabela 44: Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji............................163 Tabela 45: Starosna granica za beneficirani radni staž ....................................................................164 Tabela 46: Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji ...............................................................................................................165 Tabela 47: Usklađivanje penzija u periodu od 2011. do 2015. godine (Zakon o budžetskom sistemu)..........................................................................................190 Tabela 48: Usklađivanje penzija u periodu od 2003. do 2015. godine ............................................191 Tabela 49: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju zaposlenih (1952-2010)................................192 Tabela 50: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji- u osiguranju samostalnih delatnosti (1952-2010)........................................................................................................................194 Tabela 51: Broj osiguranika (uplatioca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji- u osiguranju poljoprivrednika (1952-2010) .......................195 Tabela 52: Države članice Saveta Evrope..........................................................................................237 Tabela 53: Konvencije Međunarodne organizacije rada koje je ratifikovala Republika Srbija ............................................................................................248 Tabela 54: Konvencije o socijalnom osiguranju koje je zaključila Republika Srbija .....................267 Tabela 55 : Prikaz međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju koji se odnose na zdravstveno osiguranje........................................................................270

15

UVOD 1. Socijalno pravo, kao jednu od najmlađih grana prava, čini skup pravnih normi kojima se reguliše ostvarivanje socijalne sigurnosti. Predmet socijalnog prava je socijalnopravni odnos. Subjekti socijalnopravnog odnosa su fizička lica (pojedinci) i pravna lica (organi uprave i ustanove). Objekat socijalnopravnog odnosa su socijalne prestacije, odnosno određena davanja (npr. naknada zarade, lekovi i dr) i činjenja (lekarski pregledi i dr). Metod regulisanja socijalnog prava uslovljen je predmetom regulisanja. Naime, ovaj metod zasniva se na principima: inicijative titulara socijalnog prava (tj. fizičkog lica –kada postoji stanje socijalne potrebe i pravni osnov), obaveznosti (državnog organa da stupi u odnos sa titularom socijalnog prava – kada se steknu za to zakonom propisani uslovi) i sankcije (imovinska sankcija prema nadležnom državnom organu i posebna sankcija prema fizičkom licu – prestanak socijalnopravnog odnosa). 2. Pod socijalnom sigurnošću podrazumevamo skup socijalno političkih mera, koje jedno društvo, odnosno država preduzima sa ciljem da svoje stanovništvo osigura od socijalnih rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromaštvo i sl.) i prevaziđe stanje nesigurnosti. Osnovni oblici socijalne sigurnosti su: socijalno osiguranje (engl. social insurance) i socijalna zaštita i socijalna pomoć (engl.social assistance). Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeđuje zdravstvena zaštita i materijalna davanja u slučaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao što su bolest, starost, invalidnost, smrt i nezaposlenost. Zdravstveno osiguranje je vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima (osiguranicima i članovima porodice osiguranika) obezbeđuje pravo na zdravtvenu zaštitu ( odnosno pravo na zdravstvene usluge) i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad i naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite ). Socijalna zaštita, jeste organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti 3. U Republici Srbiji, u normativnom pogledu, postoji razvijen sistem socijalne sigurnosti. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: 1) sistema socijalnog osiguranja, 2) sistema društvene brige o deci i porodici, 3) sistema društvene zaštite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata i 4) sistema socijalne zaštite. 17

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Sistem socijalnog osiguranja obuhvata: a) penzijsko-invalidsko osiguranje; b) zdravstveno osiguranje i v) osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem, u Republici Srbiji obuhvata: a) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; b) preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja; c) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede; d) preglede i lečenje bolesti usta i zuba; e) medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede; f) lekove i medicinska sredstva i g) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala (medicinsko-tehnička pomagala). Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: a) za slučaj starosti - pravo na starosnu penziju; b) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; c) za slučaj smrti: pravo na porodičnu penziju i pravo na naknadu pogrebnih troškova; d) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje i e) za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica. Obaveznim osiguranjem, u Republici Srbiji, obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to: a) novčana naknada; b) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom i c) druga prava u skladu sa zakonom. Usluge socijalne zaštite, u Republici Srbiji, podeljene su u sledeće grupe: a) usluge procene i planiranja; b) dnevne usluge u zajednici; c) usluge podrške za samostalan život; d) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge i e) usluge smeštaja. Prava u oblasti društvene brige o deci, u Republici Srbiji, su: a) odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu i b) regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije. Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u Republici Srbiji jesu: a) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; b) roditeljski dodatak; c) dečiji dodatak; d) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; e) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i f) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Republika Srbija, polazeći od ustavne odredbe da ,,štiti prava i interese svojih državljanau inostranstvu“ (član 13.), zaključila je veći broj međunarodnih ugovora (konvencija, sprazuma) o socijalnom osiguranju sa drugim državama. 4. Pitanja koja se tiču ostvarivanja socijalnih prava, a u prvom redu socijalnih prava u Republici Srbiji, u ovoj knjizi razvrstana su u trinaest poglavlja, i to: I Socijalna sigurnost; II Socijalno osiguranje; III Finansiranje sistema socijalne sigurnosti; IV Razvoj socijalnog osiguranja u Republici Srbiji; V Društveno-ekonomske osnove za ostvarivanje socijalnih prava u Republici Srbiji; VI Zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje; VII Penzijsko i invalidsko osiguranje; VIII Zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti; IX Socijalan zaštita; X Podrška porodici i deci; XI Revidirana evropska socijalna povelja; XII Konvencije i preporuke Mešunarodne organizacije rada i XIII Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju

18

I SOCIJALNA SIGURNOST 1. Pojam socijalne sigurnosti Potreba za sigurnošću spada u red osnovnih ljudskih potreba. Pojedini autori, potrebu za sigurnošću, sa pravom, po važnosti svrstavaju odmah iza fizioloških potreba. Abraham Maslov, na primer, ljudske potrebe rangirao je na sledeći način, polazeći od nižih ka višim potrebama: a) fiziološke potrebe, b) potrebe za sigurnošću, v) potrebe za pripadanjem i ljubavlju, g) potrebe za cenjenjem, d) potrebe za samoostvarivanjem i đ) estetske potrebe. U potrebe za sigurnošću, po istom autoru, spadaju potrebe za bezbednošću, stabilnošću, zavisnošću, zaštitom, potrebe za slobodom od straha, strepnje i haosa, potrebe za strukturom, redom, zakonima, granicama, moćnim zaštitnikom i tako dalje.1 Socijalna sigurnost, kao pojam i praksa mnogih država, nastala je u 19. veku sa intenziviranjem procesa industrijalizacije i masovnim zapošljavanjem radnika2. U slučajevima bolesti, povrede na radu i nezaposlenosti, radnici su ostajali bez najamnina, kao jedinog izvora sredstava za život, njih i članova njihovih porodica. Početna nastojanja radnika da obezbede sigurnost u slučaju nastanka socijalnih rizika, putem obrazovanja kasa (blagajni) uzajamne pomoći, zbog niskih najamnina koje su obezbeđivale samo puko preživljavanje, nisu mogla dati zadovoljavajuće rezultate. Međutim, kao rezultat organizovane borbe radnika, putem sindikata i radničkih partija, s jedne strane, i uočenog interesa države i vlasnika kapitala za rešavanje sigurnosti radnika, s druge strane, nastao je i postepeno se izgrađivao sistem socijalne sigurnosti. Prava preko kojih se ostvaruje socijalna sigurnost, spadaju u osnovna prava čoveka. U Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka Ujedinjenih nacija, pored ostalih, navode se: pravo na socijalno osiguranje (član 22.), pravo na rad, na slobodni izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti (član 23.), pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovištva, starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od čovekove volje (član 25.) i ostala prava.3 U Međunarodnom paktu o ekonom1 Abraham H. Maslov, Motivacija i ličnost, Nolit, Beograd, 1982. str. 92-106 i 95. 2 Smatra se da je termin ,,socijalna sigurnost“ prvi pu upotrebio Simon Bolivar. Naime, u govoru održanom

1819. godine u Angosturi, Bolivar je istakao da je ,,najsavršeniji onaj sistem vladanja koji je u stanju ostvariti dobrobit u najvećem stepenu, koji ostvaruje najveću moguću socijalnu sigurnost i u najvećoj meri političku stabilnost“.Međutim, prvi pravni akt u kome je upotrebljen pojam ,,socijalna sigurnost“ bio je američki Zakon o socijalnoj sigurnosti (Social Security Act) od 14. avgusta 1935. godine. 3 Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, usvojena je i proklamovana 10.decembra 1948. godine (Rezolucija OUN, br. 217A-III)

19

DR RAJKO KOSANOVIĆ

skim, socijalnim i kulturnim pravima čoveka,4 pored ostalog, navodi se da svako ima pravo na socijalno obezbeđenje, uključujući tu i socijalno osiguranje (član 9.). U Deklaraciji o socijalnom napretku i razvoju,5 kao jedan od ciljeva, navodi se obezbeđenje potpunog sistema socijalnog osiguranja i službi socijalne zaštite, te stvaranje i poboljšanje sistema socijalnog obezbeđenja i osiguranja za sva lica koja su zbog bolesti, invalidnosti ili starosti nesposobna da zarađuju za život privremeno ili stalno, s ciljem da se za ova lica, za njihove porodice i za lica koja izdržavaju obezbedi odgovarajući životni standard (član 11.). I pored toga što se pojam socijalna sigurnost često koristi, kako u svakodnevnom govoru, tako i u naučnoj i drugoj stručnoj literaturi, on se različito shvata i definiše. Kao primer navešćemo nekoliko definicija pojma socijalne sigurnosti iz domaće stručne literature: a) “Socijalna sigurnost... podrazumeva sistem osmišljenih i organizovanih ekonomskih, socijalnih, ideoloških, političkih, pravno-institucionalnih i drugih mera i aktivnosti kojima se obezbeđuju stabilni i povoljni uslovi života i rada pojedinaca, porodica i drugih društvenih grupa; mogućnosti napredovanja u životu i radu i predupređenje različitih uzroka i uslova čovekove otuđenosti, eksploatacije, osujećenosti i ugroženosti”.6 b) “Termin “Socijalna sigurnost” upotrebljava se u užem i širem značenju. Po užem značenju, pod socijalnom sigurnošću podrazumevaju se tendencije savremenog socijalnog osiguranja da preraste u socijalno obezbeđenje svog stanovništva date zemlje. U širem značenju, koje preovladava pod socijalnom sigurnošću podrazumeva se širi skup društvenih mera, i akcija radi garantovanja životnih uslova ljudi povodom socijalnih slučajeva, odnosno socijalnih rizika, kao što su: materinstvo, bolest, invalidnost, nezaposlenost, starost i sl. 7 v) “Socijalnom sigurnošću se može smatrati takvo društveno stanje u kome uspešno deluje jedan skup društvenih i zakonskih mera čiji je osnovni cilj da stvore, u korist građana i njegove čitave zajednice, neku vrstu garancija protiv određenih “rizika”, koji pred svakim čovekom u toj zajednici stoje, kao što su na primer: bolest, materinstvo, invalidnost, starost, nezaposlenost, elementarne nesreće, nesreće na radu, i sl. 8 g) “Socijalna sigurnost (eng.socijal security) predstavlja širok pojam koji označava zaštitu koju društvo pruža svojim članovima, putem različitih mera javnog karaktera, zaštitu koja se odnosi: - na ekonomske i socijalne poremećaje do kojih bi, inače, došlo usled prestanka priticanja ili značajnog smanjenja zarada, koji su izazvani bolešću, materinstvom, povredom na poslu, nezaposlenošću, invalidnošću, starošću i smrću; 4 Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima čoveka usvojen je 16.12.1996. godine (Rezolucija OUN, br. 2200 A-XXI). 5 Deklaracija o socijalnom napretku i razvoju doneta je 11. decembra 1969. godine (Rezolucija OUN, br. 2543 – XXIV). Navedene tri rezolucije OUN, citirali smo prema knjizi Dušana Lakićevića, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., u kojoj su objavljene kao prilog, str. 429-445. 6 Milosav Milosavljević, Socijalna sigurnost u samoupravnom društvu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984. , str. 20. 7 Dušan Lakićević, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., str. 18. 8 Zbornik pojmova o socijalnoj politici, Jugoslovenska konferencija za socijalne delatnosti, Beograd, 1973. , str. 127 (definicija I. Nedeljkovića)

20

SOCIJALNO PRAVO

- na pružanje medicinske zaštite; i - na obezbeđenje subvencija za porodice sa decom”. 9 d) “Socijalna sigurnost . Mere države za obezbeđenje ekonomske pomoći socijalno ugroženim licima, koja su po raznim osnovama onesposobljena da pribave sredstva za život”. 10 Međutim, i pored postojanja razlika u definisanju pojma socijalne sigurnosti, u citiranim definicijama ima i zajedničkih elemenata. Naime, svi autori, uglavnom, socijalnu sigurnost shvataju kao skup (sistem) socijalno političkih (“osmišljenih i organizovanih ekonomskih, socijalnih, ideoloških, političkih, pravno-ionstitucionalnih”, “društvenih”, “društvenih i zakonskih”, “različitih”) mera, koje društvo (država) preduzima sa ciljem da svoje članove osigura od socijalnih rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromaštvo i sl.) i prevaziđe stanje nesigurnosti.

2. Oblici socijalne sigurnosti Osnovni oblici socijalne sigurnosti su: 1) socijalno osiguranje (engl. social insurance) i 2) socijalna zaštita i socijalna pomoć (engl.social assistance). Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeđuje zdravstvena zaštita i materijalna davanja u slučaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao što su bolest, starost, invalidnost, smrt i nezaposlenost. U literaturi postoje različita terminološka i pojmovna određenja socijalnog osiguranja. Međutim, svim tim odrednicama zajedničko je to da se pojam socijalnog osiguranja vezuje za zaštitu osiguranog lica od pojedinih socijalnih rizika, odnosno socijalnih slučajeva. Kao primer, navešćemo nekoliko definicija pojma socijalnog osiguranja: 1) “Socijalno osiguranje se može definisati kao pokušaj da se svakom pojedincu omoguće postizanje trostrukog cilja: 1) da se održi u povoljnom zdravlju ili da stanje svog zdravlja poboljša na najbrži, najcelishodniji i najekonomičniji način kada je ono loše ili kad postoji opasnost da se pogorša; 2) da prebrodi oskudicu sredstava za život koju trpi – ili koju trpe članovi njegove porodice – kad je njegova sposobnost zarađivanja umanjena ili čak i uništena usled događaja nezavisnih od njegove volje, kao što su nezaposlenost, nesrećan slučaj i bolest, ili usled budućih izvesnih događaja, kao što su starost ili smrt; 3) da uzme na sebe odgovornost zasnivanja porodice, da izrodi decu, da od njih stvori telesno i moralno zdrava ljudska bića, kao i da im pruži obrazovanje koje su sposobni da prime i prihvate”. 11 2) “Prema tome, za socijalno osiguranje može se reći da predstavlja pravni izraz onog dela socijalne politike i njome usmerenih društvenih odnosa koji se tiču organizovane socijalno9 Dejan Popović, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997., str. 702; Profesor Popović sa poziva na knjigu: Introduction to Social Security, International Labour Office, Geneva, 1984, str. 2. 10 Miodrag Janić, Pojmovnik – stanovanje, građenje, planiranje, IP “Neimar”, Beograd, 1998., str. 313. 11 Opšta enciklopedija “Larousse”,Tom 1., “Vuk Karadžić”, Beograd, 1971., str. 325.

21

DR RAJKO KOSANOVIĆ

materijalne, zdravstvene i psihološke zaštite osiguranika i osiguranih lica od pojedinih socijalnih rizika, po principu finansijskog doprinosa, uzajamnosti i solidarnosti”. 12 3) “Socijalno osiguranje je oblast socijalne politike, kojim radni ljudi za sebe i članove svojih porodica, na načelima solidarnosti i uzajamnosti, obavezno osiguravaju materijalno obezbeđenje i zdravstvenu zaštitu za slučajeve bolesti, invalidnosti, starosti, smrti i nezaposlenosti”. 13 4) “Socijalno osiguranje predstavlja vid socijalne sigurnosti i ima za cilj pružanje odgovarajuće ekonomske i socijalne sigurnosti osiguranim licima u slučaju nastupanja rizika osiguranja; bolesti, trudnoće, porođaja, nesreće na poslu, privremenog ili trajnog, delimičnog ili potpunog gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti, iznemoglosti, gubitka hranioca i smrti”. 14

5) “... moglo bi se reći da je socijalno osiguranje sistem materijalne, socijalne i psihološke zaštite čoveka (koji je osiguran) i obuhvata zaštitu od bolesti, povrede, invalidnosti i zaštitu u starosti (ispunjenjem uslova za penziju). Socijalno osiguranje obezbediće i zaštitu za članove porodice u određenim slučajevima odnosno u pogledu propisanih rizika. 15 Polazeći od citiranih definicija, kao osnovne karakteristike socijalnog osiguranja možemo navesti sledeće: a) ono je vid socijalne sigurnosti i deo socijalne politike;16 b) ono je, u skladu sa propisima uređen, oblik organizovane materijalne i zdravstvene zaštite ljudi; v) cilj socijalnog osiguranja nije samo otklanjanje posledica nastalih socijalnih rizika,17 već i sprečavanje uzroka njihovog nastanka; g) socijalno osiguranje se zasniva na ideji socijalizacije rizika osiguranja, te jedan od osnovnih principa na kojima ono počiva je princip solidarnosti; d) prava iz socijalnog osiguranja obezbeđuju se obaveznim uplatama doprinosa; đ) socijalno osiguranje počiva na samoupravi osiguranika, s tim da u njegovom organizovanju i sprovođenju važnu ulogu ima država; e) socijalno osiguranje je deo pravnog sistema jedne zemlje, a prava koja ono obezbeđuje spadaju među najvažnija ljudska prava. Na osnovu ovih opštih napomena o socijalnom osiguranju jasno se uočava da ono ima veliki humanitarni, socijalni, ekonomski i politički značaj. Socijalno osiguranje obuhvata: 1) zdravstveno osiguranje; 2) penzijsko i invalidsko osiguranje i 3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti. 12 Predrag Jovanović, Radno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998., str. 411 13 Dušan Lakićević, Uvod u socijalnu politiku, Savremena administracija, Beograd, 1987., str. 34 14 Rajko Sudžum, Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Institut za noviju istoriju Srbije, 1994., str. 273. 15 Vlajko Brajić, Radno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1991., str. 527. 16 Socijalnu politiku možemo definisati kao organizovanu društvenu delatnost koja se bavi životnim i radnim uslovima ljudi i društvenih grupa. 17 “...pod socijalnim rizikom (slučajem) možemo podrazumevati pravnim propisima i drugim aktima utvrđeno stanje, događaj ili pojavu koja ima ili može imati određen individualni i društveni socijalno-materijalni, zdravstveno-biološki, psihološki i pravni značaj, a u vezi sa kojim osiguranici, osigurana lica, pojedini organi i organizacije, imaju tim propisima i aktima utvrđena prava, obaveze i odgovornosti”. Predrag Jovanović, op.cit., str. 413.

22

SOCIJALNO PRAVO

Socijalno osiguranje je svakako najznačajniji oblik socijalne sigurnosti i savremeni sistemi socijalne sigurnosti, zasnovani na konceptu države blagostanja i socijalne države, najčešće se izjednačavaju sa obaveznim socijalnim osiguranjem. 18 Finansiranje socijalnog osiguranja vrši se putem doprinosa koje, po istim ili različitim stopama, plaćaju osiguranici i poslodavci, a takođe u svim sistemima socijalne sigurnosti, u većoj ili manjoj meri, u finansiranju socijalnog osiguranja učestvuje i država. Rashodi za socijalno osiguranje i ostale oblike socijalne sigurnosti najčešće se javljaju u vidu javnih rashoda, i o njima će u ovom radu uglavnom biti reči. Međutim, oni se takođe mogu javiti u vidu poreskih rashoda (različite poreske olakšice) i u vidu obaveza poslodavaca (na primer plaćanje troškova lečenja zaposlenima). 19 Socijalno osiguranje najčešće pokriva sledeće socijalne rizike: starost, bolest, privremeno ili trajno smanjenje i gubitak radne sposobnosti, nesreću na poslu i nezaposlenost. Za sve sisteme socijalnog osiguranja, bez obzira na razlike koje između njih postoje, zajedničko je postojanje dve grupe prava i to: prava na novčane naknade i prava na pružanje određenih usluga. Ekonomskom razvijenošću pojedine zemlje i ciljevima njene socijalne politike, uslovljen je obuhvat lica socijalnim osiguranjem i sadržaj i obim prava. Socijalno osiguranje najčešće se javlja u obliku o b a v e z n o g socijalnog osiguranja. Međutim, u mnogim zemljama postoje i različiti oblici d o b r o v o lj n o g osiguranja. Pored socijalnog osiguranja, u strukturi programa socijalne sigurnosti, značajno mesto pripada i programima socijalne zaštite i socijalne pomoći, i to kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Programi socijalne zaštite i socijalne pomoći u najvećem broju zemalja pojavljuju se kao dopuna sistemu socijalnog osiguranja. 20 Socijalna zaštita, jeste organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti21. Ciljevi socijalne zaštite su: 1) dostići, odnosno održavati minimalnu materijalnu sigurnost i nezavisnost pojedinca i porodice u zadovoljavanju životnih potreba; 2) obezbediti dostupnost usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti; 3) stvoriti jednake mogućnosti za samostalni život i podsticati na socijalnu uključenost; 4) očuvati i unaprediti porodične odnose, kao i unaprediti porodičnu, rodnu i međugeneracijsku solidarnost; 5) preduprediti zlostavljanje, zanemarivanje ili eksploataciju, odnosno otkloniti njihove posledice. Navedeni ciljevi ostvaruju se pružanjem usluga socijalne zaštite i drugim aktivnostima koje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinaca i porodica od socijalnih službi. 18 Drenka Vuković, Sistemi socijalne sigurnosti; Fakultet političkih nauka, Institut za političke studije – Cen-

tar za socijalnu politiku, Beograd, 1998., str. 72. 19 Dejan Popović, op. cit., str. 703. 20 Drenka Vuković, op. cit. str. 73. 21 Zakon o socijalnoj zaštiti (,, Službeni glasnik RS“, broj 24 /11). U Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana iz 1991. godine, socijalne zaštita definisna je kao:,,organizovana društvena delatnost koja ima za cilj pružanje pomoći građanima i njihovim poridicama kada dođu u stanje socijalne potrebe i preduzimanja mera radi sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledica takvog stanja”.

23

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3. Modeli sistema socijalne sigurnosti Postoji više modela socijalne sigurnosti, koji su nastali kao rezultat uticaja različitih istorijskih, političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih činilaca. Razlike koje postoje između modela socijalne sigurnosti najčešće proističu iz različitog shvatanja socijalne funkcije države, ciljeva socijalne politike i same prirode socijalnih problema. Sistem socijalne sigurnosti svake pojedinačne zemlje ima određene specifičnosti koje ga čine različitim od sistema socijalne sigurnosti drugih zemalja. Između zemalja sa istim modelom socijalne sigurnti često postoje razlike, te se može reći da ima onoliko modela socijalne sigurnosti koliko ima i samih zemalja. U svakoj pojedinačnoj zemlji najčešće srećemo više modela socijalne sigurnosti, od kojih je jedan model dominantan. Prema dominatnom modelu socijalne sigurnosti koji postoji u određenoj zemlji, ona se može svrstati u određenu grupu modela socijalne sigurnosti. U literaturi nalazimo različite klasifikacije modela socijalne politike,22 odnosno modela socijalne sigurnosti, a najčešće ističe se postojanje tri modela socijalne sigurnosti, koji se neretko javljaju pod različitim nazivima. Reč je o sledećim modelima:23 1) liberalnom (liberalno- rezidualnom, američkom, anglo-saksonskom); 2) konzervativnom (korporativnom, nemačkom, Bizmarkovom); 3) socijalno-demokratskom (engleskom ili skandinavskom, švedskom Beveridžovom). Liberalni model socijalne sigurnosti, pored ostalog, karakterišu: a) niske socijalne prestacije i naknade i uzak krug njihovih korisnika, b) nizak nivo dekomodifikacije24, c) individualizam i sloboda pojedinaca, d) minimalna intervencija države, e) tržište kao osnovni regulatorni mehanizam, f) visoka stopa socijalne ugroženosti, g) osnovni uzrok socijalnih problema vidi se u nesposobnosti pojedinaca i porodica da kontrolišu okolnosti koje dovode do stanja socijalne potrebe. U središtu konzervativnog modela nalazi se socijalno osiguranje, odnosno ostvarivanje prava po osnovu rada i uplate doprinosa. Ovaj model karakterišu: a) umeren nivo dekomodifikacije, b) država, javne i privatne asocijacije i agencije kao nosioci sistema socijalne sigurnosti, c) ograničena uloga tržišta, d) umeren nivo socijalne ugroženosti , i dr. Socijalni-demokratski model karakterišu: a) univerzalizam, egalitarizam., i politika pune zaposlenosti, b) državljanstvo (a ne potreba ili rad) kao osnov ostvarivanja prava u sistemu socijalne sigurnosti, c) visok stepen dekomodifikacije, d) neznatna uloga tržišta, e) niska stopa socijalne ugroženosti, i dr. Pojedini autori ističu i četvrti model sistema socijalne sigurnosti, a to je mediteranski ili južni model, čiji su predstavnici: Španija, Portugalija, Italija i Grčka. 22

Berislav Šefer, Modeli socijalne politike u uslovima tržišne ekonomije i pluralističkog političkog sistema, u: Socijalna politika u tranziciji, Centar za proučavanje alternativa, Beograd, 1998., str. 430. 23 Drenka Vuković, -Sistemi socijalne sigurnosti, Fakultet političkih nauka, Beograd, 1998., str. 87. i 283. Socijalna sigurnost i socijalna prava, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2005., str. 21-33. 24 Pod dekomodifikacijom podrazumevamo stepen do kojeg su pojedinci ili porodice u stanju da ostvare socijalno prihvatljiv životni standard, nezavisno od svog učešća na tržištu

24

SOCIJALNO PRAVO

Mediteranski model karakterišu: a) visoke penzijske naknade, b) izuzetno niske naknade u sistemu osiguranja za nezaposlenost i za socijalnu pomoć, c) mali obuhvat stanovništva socijalnom zaštitom, d) nepostojanje garancije minimalnih dohodaka u pojedinim državama, e) nisko angažovanje države u sveri socijalne sigurnosti f) nejasan odnos javnih i nezavisnih aktera i institucija i dr. Mediteranski model, u poređenju sa tri osnovna modela socijalne sigurnosti, bliži je konzervativnom ili korporativnom modelu, pošto se svi segmenti socijalne sigurnosti baziraju na zaposlenosti i uplati doprinosa. Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, najpoznatiju podelu sistema zdravstvene zaštite predložila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 1987. godine25. Prema ovoj podeli svi sistemi zdravstvene zaštite mogu se grupisati u jedan od tri osnovna sistema: 1) Sistem nacionalne zdravstvene službe – Beveridžo model; 2) Sistem socijalnog osiguranja – Bizmarkov model; 3) Sistem privatnog osiguranja- model ,,nezavisnih” ili ,,suverenih” korisnika. Sistem nacionalne zdravstvene službe prva uvela je Velika Britanija, u julu 1948. godine. Po Vilijamu Beveridžu, koji je u svom izveštaju iz 1942. godine obrazložio osnove sistema koji će osigurati jednakost i ravnopravnost u korišćenju zdravstvene službe prema potrebama građana a ne prema njihovim platežnim mogućnostima, ovaj sistem zdravstvene zaštite naziva se još i „Beveridžov model“. Sistem nacionalne zdravstvene službe karakteriše: a) potpun obuhvat stanovništva zdravstvenom zaštitom i zdravstvenim osiguranjem, b) finansiranje iz budžeta, odnosno putem poreza, i c) pretežno državno vlasništvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdravstvu. Britanska nacionalna zdravstvena služba (National Health Sevice) godinama je služila kao uzor mnogim zemljama pri formiranju njihovih vlastitih sistema zdravstvene zaštite. Primer Velike Britanije šezdesetih godina sledile su skandinavske zemlje, a osamdesetih godina mediteranske i druge zemlje. Od zemalja koje su uvele sistem nacionalne zdravstvene službe, pored velike Britanije i Irske, možemo spomenuti: Švedsku, Norvešku, Finsku, Dansku, Italiju, Španiju, Portugaliju, Japan, Kanadu, Koreju i druge zemlje. Sistem socijalnog osiguranja karakteriše: a) visok procenat stanovništva obuhvaćenog obaveznim zdravstvenim osiguranjem (preko 90%), b) finansiranje putem doprinosa zaposlenih i njihovih poslodavaca; i c) državno i/ili privatno vlasništvo nad zgradama i opremom u zdravstvu. Kao primere zemalja sa socijalnim osiguranjem možemo navesti: Nemačku, Austriju, Francusku, Švajcarsku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg i druge zemlje. Takođe, zemlje u tranziciji pretežno se opredeljuju za sistem socijalnog osiguranja. Sistem privatnog osiguranja karakerišu: a) prevashodno privatno vlasništvo nad zgradama i opremom u zdravstvu, b) privatno zdravstveno osiguranje i c) visok procenat neosiguranog stanovništva. 25 Organization for Economic Cooperation and Development.The Health System of OECD Countries: Finansing and delivering Health Care – A Comparative Analysis of OECD Countries. Social Policy Studies No 4, Paris OECD, 1987 p.24-32

25

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Zbog činjenice da osiguranik sam bira program ili šemu osiguranja po kojoj će se osigurati, ovaj sistem zdravstvene zaštite naziva se i „modelom nezavisnog ili suverenog korisnika“. Tipičan predstavnik zemalja sa sistemom privatnog osiguranja su SAD. U ovoj zemlji, u kojoj rashodi za zdravstvenu zaštitu čine oko 15% bruto nacionalnog proizvoda, zdravstveno je neosigurano oko 42 miliona stanovnika. Pojam “modeli finansiranja zdravstvene zaštite” u literaturi često se izjednačava sa pojmom “sistemi zdravstvene zaštite”, odnosno sa izvorima sredstava za finansiranje zdravstvene zaštite i ostalih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (budžetsko finansiranje, obavezno zdravstveno osiguranje i privatno osiguranje i lično plaćanje).26 Sistemi zdravstvene zaštite uglavnom međusobno se razlikuju prema načinu prikupljanja sredstava za zdravstvenu zaštitu i ostvarivanju ostalih prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno prema izvorima finansiranja. 27

4. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji Pravo na socijalnu siguenost definisano je Ustavom Republike Srbije, članovima 69.,70. i 97. Prema članu 69. Ustava Republike Srbije: „Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva. Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuje se zakonom. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom. Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata, pruža se posebna zaštita, u skladu sa zakonom. Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.“ Članom 70., definisano je da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. U članu 97., tačkama 8. i 10., Ustava Republike Srbije, propisano je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, odnosno u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite i brige o deci. Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: 28 a) sistema socijalnog osiguranja, b) sistema društvene brige o deci i porodici, v) sistema društvene zaštite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; i 26 Zdravko Šolak: Ekonomika zdravstvene zaštite; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, 2003. str. 92-123. 27 WHO. Evaluation of Recent Changes in the Financing of Health Services. Report of a WHO Study Group. WHO Tehnical Report Series No 829, Geneva, 1993, str. 7 28 Drenka Vuković, Sistemi cocijalne sigurnosti, str. 95.

26

SOCIJALNO PRAVO

g) sistema socijalne zaštite. Sistem socijalnog osiguranja obuhvata: a) penzijsko-invalidsko osiguranje; b) zdravstveno osiguranje, i v) osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Finansiranje sistema socijalne sigurnsti u Republici Srbiji vrši se iz budžeta i posredstvo organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Iz budjeta finansiraju se: a) sistem društvene brige o deci, b) sistem društvene zaštite boraga, vojnih invalida i civilnih invalidarata v) sistem socijalne zaštite i g) znatan procenat rashoda socijalnog osiguranja, u prvom redu penzijskog i invalidskog osiguranja. Socijalno osiguranje finansira se posredstvom organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, uključujući i sredstva budžeta. Sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima. Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje uređuju se: doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi), obveznici doprinosa, osnovice doprinosa, stope doprinosa, način obračunavanja i plaćanja doprinosa, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje doprinosa. U Republici Srbiji postoje sledeće doprinosi:: 1) za penzijsko i invalidsko osiguranje: (1) doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; (2) dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom; (3) doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom. 2) za zdravstveno osiguranje: (1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje; (2) doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom. 3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Razlikujemo doprinos iz osnovice i doprinos na osnovicu. Doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika; Doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaća doprinos; Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu: 1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 22%; 2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%; 3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5%. Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama: 27

DR RAJKO KOSANOVIĆ

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 11%; 2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%; 3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%. Tabela 1: Model obračuna izdvajanja iz zarade u Republici Srbiji (mart 2011. god.) R. br. 1. 2. 3. 4.

5.

6. 7. 8. 9.

Obraþun zarade Zarada neto, bez poreza i doprinosa Bruto zarada zaposlenog (bruto 1) 29 Osnovica za obraþun poreza na zaradu: 49.785,73– 7.310,00 Zarada zaposlenog – poreska olakšica Porez na zaradu, 12% Doprinosi za socijalno osiguranje: Osnovica za obraþun doprinosa (2) x stopa doprinosa na teret zaposlenog, tj.: a) Iznos doprinosa za PIO: 11% b) Iznos doprinosa za zdravstvo: 6,15% v) Iznos doprinosa za nezaposlenost: 0,75 Ukupno doprinosi: Doprinosi na teret poslodavca 11% + 6,5% + 0,7 Ukupno porez i doprinosi (4+5+6) Ukupno (1+4+ 5+6)- Bruto 2 Ukupno optereüenje na 100 din. neto z. (7: 1)

Iznos din.

Evro

35.777,00 49.785,73

353 491

42.475,73

419

5.097,09

50

5.476,43 3.061,82 373.39

54 30 4

8.911,64

88

8.911,64

88

22.920,37 58.697,37 64,06

226 579

Na 100 dinara isplaćene neto zarade, opterećenje po osnovu poreza i dopriosa iznosi 64,06 dinara. U tabeli 2 dajemo prikaz stopa poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa, u periodu od 1994. do 2011. godine. U Republici Srbiji veoma je izražen problem neplaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Prema podacima iz januara meseca 2011. godine, dugovanja po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa kamatama, iznose oko 170 milijardi dinara.30 29 Od 1. februara 2011. godine umanjenje poreske osnovice iznosi 7.310 dinara (prethodno je iznosilo

6.554 dinara). Preračun sa neto na bruto iznos vrši se po formuli: Bruto= Neto-877,20 / 0,701 7.310x12%= 877,20 100-(11%+6,15%+0,75%+12%) / 100=0,701 30 Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje- ,, Glas osiguranika“, od 15. januara 2011. godine, strana 3.

28

SOCIJALNO PRAVO

Procenjuje se da oko 300.000 građana Srbije nema uplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, što otvara pitanje povezivanja njihovog staža osiguranja, a da se za oko 600.000 zaposlenih doprinosi ne uplaćuju redovno ili im se uplaćuju na minimalnu zaradu.31 Dugovanja po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, krajem 2010. godine, procenjena su na oko 50 milijardi dinara. Tabela 2: Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji od 1994. do 2011. godine

Period 0 od 9.7.94. do 1.12.94. od 1.1.95. do 3.8.95. od 4.8.95. do 21.3.96. od 22.3.96. do 30.9.96. od 1.10.96. do 31.12.96. od 1.1.97. do 3.3.97. od 4.3.97. do 30.5.98. od 1.6.98. d. 31.12.98. od 1.1.99. do 31.5.01.

Porez na dohodak graÿana 1

Na teret zaposlenog Doprinosi Za Za Za zdrav. nezap. Ukupno PIO osig. 2 3 4 5

Na teret poslodavca Doprinosi Za Za zdrav. Za nezap. PIO Ukupno osig. 6 7 8 9

20,00

10,50

10,10 1,20

21,80

10,50

10,10

1,20

21,80

16,00

11,00

10,10 1,20

22,30

11,00

10,10

1,20

22,30

16,00

12,50

10,10 1,20

23,80

12,50

10,10

1,20

23,80

15,00

14,70

9,60 1,00

25,30

14,70

9,60

1,00

25,30

15,00

12,30

8,10 0,80

21,20

12,30

8,10

0,80

21,20

Progresiv.

12,30

8,10 0,80

21,20

12,30

8,10

0,80

21,20

Progresiv.

12,80

8,10 0,80

21,70

12,80

8,10

0,80

21,70

14,00

14,10

8,60 0,80

23,50

14,10

8,60

0,80

23,50

14,00

16,00

9,70 0,90

26,60

16,00

9,70

0,90

26,60

31 U 2010. godini , prema saopštenju Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije, iz budžeta izdvojeno je 25,5 milijardi dinara za povezivanje radnog staža. Staž je povezan za ukupno 97.777 radnika u 331 preduzeću, čime im je omogućeno da se penzionišu. Reč je o preduzećima koja su većinski u vlasništvu države i u postupku privatizacije ili pripreme za privatizaciju, a povezivanje se odnosi na period od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine. Sredstva koja su preduzeća dobila iz republičkog budžeta, za povezivanje radnog staža bespovratna su i ne mogu se koristiti za druge svrhe. Pored toga još šest preduzeća rešilo je ovaj problem po principu zaduživanja ( država je pozajmila potrebna sredstva uz primenu referentne kamatne stope i uz jednogodišnji grejs period), i na taj način omogućen je odlazak u penziju za još 609 radnika. Povezivanje staža osiguranja, odnosno penzijskog staža neminovno otvara pitanje poruke koja se na taj način šalje poslodavcima koji redovno uplaćuju doprinose. Vlada Republike Srbije, 21. aprila 2011. godine, donela je poslednji Zaključak o povezivanju staža osiguranja, uplatom neizmirenih obaveza na teret Republičkog budžeta ili zaključivanja ugovora o zaduživanju.

29

DR RAJKO KOSANOVIĆ

od do od do od do od do

1.6.01. 30.4.03. 1.5.03. 30.6.04. 1.7.04. 30.8.04. 1.9.04.

,

,

14,00

9,80

14,00

,

,

,

,

,

,

,

5,95 0,55

16,30

9,80

5,95

0,55

16,30

10,30

5,95 0,55

16,80

10,30

5,95

0,55

16,80

14,00

11,00

6,15 0,75

17,90

11,00

6,15

0,75

17,95

12,00

11,00

6,15 0,75

17,90

11,00

6,15

0,75

17,90

Napomena: U periodu od 9.7. 1994. do 31.5. 2001. godine, na teret poslodavaca, obračunavani su doprinos za solidarnu stambenu izgradnju ( po stopi od 1,3% ) i komunalni doprinos, za grad Beograd ( po stopo od 5 odnosno 4%), a takođe poslodavci su , od 1.6. 2001.do 30.6. 2004. godine, plaćli porez na fond zarada po stopod 3,5%.

30

II SOCIJALNO OSIGURANJE 1. Zdravstveno osiguranje Zdravstveno osiguranje je vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima (osiguranicima i članovima porodice osiguranika) obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu ( odnosno pravo na zdravstvene usluge) i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja (naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite i druga prava). Zdravstveno osiguranje u najvećem broju zemalja organizovano je u tri oblika, i to kao: obavezno, dobrovoljno i privatno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje osnovni je oblik osiguranja i izmene do kojih je dolazilo u sistemima zdravstvenog osiguranja mnogih zemalja najčešće su išle u pravcu povećanja obuhvaćenosti stanovništva ovim oblikom osiguranja kao i povećanja obima i sadržaja prava. U početku obavezno zdravstveno osiguranje obuhvatalo je samo neke kategorije zaposlenih u industriji, rudarstvu i drugim granama privrede u kojima je rizik povređivanja bio velik, da bi se kasnije proširilo i postepeno obuhvatalo službenike, zemljoradnike, zaposlene u ostalim privrednim granama, samozaposlene, penzionere i nezaposlena lica. Problem obuhvaćenosti stanovništva obaveznim zdravstvenim osiguranjem u mnogim zemljama rešen je uvođenjem sistema nacionalne zdravstvene službe. U okviru sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, u mnogim zemljama, za lica koja nisu obuhvaćena obaveznim osiguranjem ili koja žele viši standard usluga, postoji dobrovoljno osiguranje. Sredstva dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja vode se na posebnom računu, a prikupljaju se na osnovu doprinosa koji mogu biti fiksni kao premija ili mogu biti u vidu povećane stope doprinosa. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje neretko je organizovano i kao privatno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje zasniva se na većem broju principa, odnosno načela, od kojih su osnovni principi: obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, javnosti, zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, stalonog unapređenja kvaliteta, ekonomičnosti i efikasnosti i drugi principi. Kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, jasno je da za njega ne važe principi obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, već, kao što i sam naziv pokazuje, ono se zasniva na principu dobrovoljnosti. Među principima koji označavaju suštinu zdravstvenog osiguranja, centralno mesto pripada principu solidarnosti. „Socijalna solidarnost podrazumeva da svaki pojedinac ili organizacija uplaćuju sredstva u skladu sa svojim ekonomskim mogućnostima a zdravstvenu zaštitu koriste prema potrebi. To znači da jedni plaćaju više a koriste manje, dok drugi koriste više a plaćaju manje. Drugačije 31

DR RAJKO KOSANOVIĆ

rečeno, imućniji plaćaju za siromašne, mladi za starije, zdravi za bolesne, samci za one sa porodicom“32. Uslov da sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja uspešno posluje je da prosečni troškovi po jednom osiguranom licu ne budu veći od prosečnog doprinosa po jednom osiguranom licu, a tome upravo treba da doprinese princip solidarnosti. Među razvijenim zemljama privatno zdravstveno osiguranje karakteristično je jedino za SAD. U Sistemu privatnog osiguranja korisnik bira program po kojem će se osigurati, a program se finansira putem premija, čija visina zavisi od procene nastanka određenih rizika. Zdravstveno osiguranje može biti organizovano: 1) kao samostalna organizacija sa značajnim autonomnim pravima u poslovanju i raspolaganju finansijskim sredstvima (pravo izbora direktora i organa upravljanja i druga prava); 2) kao organizacija sa određenim zakonskim ovlašćenjima i izvesnim stepenom samostalnosti, međutim, pod neposrednom kontrolom države (država imenuje direktora i organe upravljanja, daje saglasnost na statut organizacije i vrši druge poslove) i 3) kao organizacija u sastavu nadležnog ministarstva (direktor organizacije je državni službenik). Organizacija zdravstvenog osiguranja zavisi od većeg broja činilaca, a pre svega od onih koji su ekonomskog i političkog karaktera. Međutim, bez obzira za koji će se način organizacije zdravstvenog osiguranja neka zemlja opredeliti, stvar njene zakonske regulative moraju biti pitanja koja se tiču prava iz zdravstvenog osiguranja, izvora finansiranja, nadzora i druga pitanja. Sistemi zdravstvenog osiguranja u velikoj meri razlikuju se po stepenu decentralizacije, odnosno centralizacije. Zdravstveno osiguranje može da se sprovodi posredstvom jednog ili više fondova osiguranja.33 Ukoliko se zdravstveno osiguranje sprovodi posredstvom većeg broja fondova, obavezno postoji i centralni fond koji ima funkcije garanta kontinuiteta procesa osiguranja, ujednačavanja uslova za ostvarivanje zdravstvene zaštite, sprovodjenja reosiguranja pojedinih rizika i druge funkcije koje su precizirane zakonom. Decentralizacija zdravstvenog osiguranja u skladu je sa savremenim konceptom zdravstvenog osiguranja kojeg, pored ostalog, karakteriše povećanje obuhvata stanovništva obaveznim osiguranjem i proširivanje prava iz tog osiguranja. Sprovođenje zdravstvenog osiguranja posredstvom većeg broja fondova, organizovanih teritorijalno, po preduzećima ili na drugi način, karakteristično je, pre svega, za zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja (Nemačka, Francuska, Holandija i druge zemlje) u kojima takav način organizacije ima dugu tradiciju. Tako na primer, u Nemačkoj u vreme uvođenja obaveznog zdravstvenog osiguranja, postojeći uredi organizovani po mestu stanovanja ili po granama, postali su nosioci osiguranja. 32 Milivoje Stamatović, Đorđe Jakovljević, Branka Legetić, Mirjana Martinov-Cvejin, Zdravstvena zaštita i

osiguranje, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, Beograd, 1996., str. 289. 33 Abel-Smith B., Health Insurance and Health for All ICP/MPN 531, Geneva, WHO, 1990., str. 15.

32

SOCIJALNO PRAVO

Bivše socijalističke zemlje Centralne i Istočne Evrope, u toku sprovođenja procesa transformacije svojih društveno-ekonomskih sistema, uglavnom opredelile su se za decentralizovan sistem zdravstvenog osiguranja. Nasuprot decentralizaciji, centralizacija zdravstvenog osiguranja, odnosno sprovođenje zdravstvenog osiguranja posredstvom jednog fonda, za posledicu ima onemogućavanje učešća osiguranika u upravljanju, slabljenje zainteresovanosti lokalnih faktora, kako za uredno plaćanje doprinosa, tako i za eventualna dodatna ulaganja u zdravstvo, neposvećivanje dovoljno računa o zdravstvenim potrebama lokalnog stanovištva, netransparentnost finansijskih tokova i brojne druge slabosti.

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje Penzijsko i invalidsko osiguranje, u najvećem broju zemalja, obuhvata, obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem, najčešće obezbeđuju se prava za slučaj: a) starosti, b) invalidnosti, c) smrti i d) telesnog oštećenja, dok se dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem, na osnovu ugovora, mogu obezbediti prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja, ili veći obim tih prava, kao i druga prava. Osnovne karakteristike prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja su: a) da se stiču se i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja, visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarnosti, b) da je reč o ličnim pravima i c) da , po pravilu, ne zastarevaju. 2.1.. Klasifikacija penzijskih sistema Penzijski sistemi mogu se klasifikovati prema tri osnovna kriterijuma, i to prema: a) kriterijumu tipa vlasništva, b) kriterijumu načina finansiranja i v) kriterijumu načina određivanja penzije. Prema tipu vlasništva, penzijski sistemi mogu se klasifikovati na : a) javne (državne) sisteme i b) privatne sisteme. Kod javnih, odnosno državnih penzijskih sistema, regulativa, organizovanje, prikupljanje sredstava i isplata penzija u nadležnsti je države. Načelna prednost javnih penzijskih sistema u odnosu na privatne je u činjenici da država poseduje monopol oporezivanja, odnosno prikupljanja doprinosa za penzijsko osiguranje, tako da ovi fondovi ne mogu da propadnu. U nadležnosti privatnih penzijskih fondova su: organizacija osiguranja,prikupljanje sredstava, investiranje sredstva i isplata penzija. Kod privatnih penzijskih fondova takođe podrazumeva se postojanje široke regulative i nadzora od strane države, sve radi svođenja rizika za osiguranike i penzionere na najnižu moguću meru. Pored državne regulative i nadzora, smanjenju rizika poslovanja privatnih penzijskih fondova doprinosi i investiciona, po pravili konzervativna, politika koju vode ovi fondovi. Privatni penzijski fondovi, za33

DR RAJKO KOSANOVIĆ

hvaljujući investicionoj politici koju vode i boljem menadžmentu, po pravili uspešniji su od državnih, koji su neretko pod uticajem političkog faktora.34 Privatni penzijski fondovi mogu biti: a) fondovi po zaposlenju ( penzijski fond je vezan za preduzeće) i b) i univerzalni penzijski fondovi, odnosno penzijski fondovi kod kojih svako ima pravo pristupa (sa individualnim računima). Prema načinu finansiranja, razlikujemo penzijske sisteme: a) koji se finansiraju iz tekućih prihoda, odnosno PAYG (pay-as-you- go) sisteme i b) fundirane penzijske sisteme. Kod penzijskih sistema koji su zasnovani na finasiranju iz tekućih prihoda nastoji se prikupiti onoliko sredstava koliko je potrebno za isplatu penzija. Ovi sistemi počivaju na jednakosti prihoda i rashoda, bez fundiranja, odnosno kapitacije. Njih isključivo organizuje i vodi država. Za uspešno funkcionisanje penzijskih sistema koji su zasnovani na finansiranju iz tekućih prihoda, pored ostalog, značajan je odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, kao i finansijska disciplina u pogledu plaćanja doprinosa. U zemljama gde postoje nepovoljna demografska kretanja, odnosno negativan prirodni priraštaj stanovništva, javlja se problem obezbeđivanja dovoljnih sredstava za isplatu penzija i neophodnost njivog obezbeđivanja, pored doprinosa za penzijsko osiguranje, i iz budžeta. Penzijski sistemi koji počivaju na finansiranju iz tekućih prihoda mogu biti delimično fundirani, odnosno pored osnovnog izvora sredstava (osnovnog fonda), kao dopunski i rezervni može postojati i kapitalni penzijski fond. Kod fundiranih penzijskih sistema, koje gotovo isključivo organizuje privatni sektor, kapital se prikuplja tokom radnog veka zaposlenog i investira u finansijsku imovinu ili nekretnine. Iz prikupljenog kapitala, u koji se uključuje i prinos na investicije, isplaćuju se penzije. Prema načinu određivanja penzije, razlikujemo penzijske sisteme zasnovane na: a) propisanoj isplati ili b) na propisanom doprinosu. Metod propisane isplate karakterističan je za javne (državne) penzijske sisteme, zasnovane na finansiranju iz tekućih prihoda (PAYG sistem), a metod propisanog doprinosa za privatne penzijske sisteme sa fundiranim fondovima. Za metod propisane isplate ( engl. defined benefit) karakteristično je da korisnik prima penziju čija je visina utvrđena unapred poznatom formulom, a zavisi od godina osiguranja osiguranika, visine zarade koju je primao i drugih elemenata. Visina penzije osiguranika, prema tome, ne zavisi od sume za njega uplaćenih doprinosa, što znači da dolazi do prelivanja sredstava od jedne kategorije osiguranika ka drugim (od bogatih ka siromašnim, mada može i obrnuto; između generacija itd). 34 Prema informaciji koju je objavio londonski ,,Gardian”, a preneo ,, Tanjug”, 9. februara 2011. godine, u svetskim penzijskim fondovima u 2010. godini, akumulirana su rekordno visoka sredstva od 26,5 bilijardi dolara. Aktiva penzijskih fondova u 2010. godini uvećana je za 12%, s tim što je u 2009. godini iskazala rast od 17%, nakon pada od 21% u kriznoj 2008. godini, kada su sredstva penzionih fondova pala na nivo iz 2006. godine. Brže od ostalih u poslednjoj deceniji rasli su penzioni fondovi Brazila ( za 15% ), i Južnoafričke Republike ( za 13%), a najsporije u Japanu ( 0,2 %), Kanadi i Francuskoj ( po 1% ). Penzioni fondovi SAD, Velike Britanije, Australije i Kanade, prednost su davali investiranju sredstava svojih klijenata u akcije, dok su japanski, holandski i švajcarski fondovi prednost davali rizičnijim strategijama, odnosno ulaganju sredstava u obveznice.

34

SOCIJALNO PRAVO

Ovaj metod određivanja visine pezija uključuje, pored ostalog, određivanje penzija: prema, za osiguranika, najpovoljnijih deset godina, prema poslednjih dest godina, prema poslednjoj plati i na druge načine. Kod metode propisanog doprinosa (engl. defined contribution) penzija se određuje na osnovu akumulirane sume doprinosa samog penzijskog osiguranika, odnosno doprinosa koga su sam penzijski osiguranik i/ ili poslodavac uplatili penzijskom fondu. Visina penzije nije unapred određena i poznata preko utvrđene formule. Sredstva na osnovu kojih se utvrđuje visina penzije potiču, s jedne strane iz obaveznog i propisanog doprinosa na zarade i, s druge strane, iz investiranih prihoda od plasiranih sredstava. 2.2. Vrste penzijskog osiguranja U svetu danas, polazeći od više mogućih kombinacija tipova penzijskih sistema, o kojima je prethodno bilo reči, postoje četiri vrste penzijskog osiguranja, i to; 1) javni fond, PAYG (tekuće finansiranje), propisana isplata; 2) javni fond, PAYG i stvaranje kapitalnih rezervi penzijskog sistema, propisana isplata; 3) privatni fond, fundiran, po zaposlenju, propisana isplata; 4) privatni fond, fundiran, individualnii računi, propisani doprinosi.35 Pored navedene četiri vrste penzijskog osiguranja, možemo navesti i petu vrstu koju bi činio PAYG sa propisanim doprinosom.36 Od pomenutih vrsta penzijskog osuguranja, u svetu danas dominantno mesto imaju sistemi zasnovani na tekućem finansiranju (PAYG sistemi), kod kojih trenutno zaposleni, plaćanjem doprinosa, finansiraju penzije penzionera, očekujući to isto i kada oni postanu penzioneri, odnosno da njihove penzije u budućnosti finansiraju tada zaposleni radnici. Sistem tekućeg finansiranja penzija prikladan je za uslove: brzog ekonomskog rasta, povoljnog odnosa broja zaposlenih i broja penzionera (tri i više zaposlenih na jednog penzionera), brzog populacionog rasta i postojanja relativno mladog stanovništva. Pri navedenim uslovima moguće je uz niske stope doprinosa za penzijsko osiguranje ostvariti visoke penzije. Međutim, probemi nastaju sa: usporavanjem ekonomskog razvoja, prestankom brzog rasta zarada, nepovoljnim demografskim kretanjima, odnosno sve bržim starenjem stanovništva, sve nepovoljnijim odnosom broja zaposlenih i broja penzionera, produžavanjem životnog veka i dr. U takvim uslovima doprinosi za penzijsko osiguranje su sve viši i viši, a visina penzija sve skromnija. Pojedine zemlje, na primer SAD, radi blagovremenog reagovanja na negativne posledice sistema tekućeg finansiranja penzija (PAYG), još u fazi ,, mladosti”ove penzijske šeme, pokušale su da delimično fundiraju svoje javne penzijske fondove na taj način što su stvarale značajne rezerve u kapitalu, propisivanjem relativno visokih stopa doprinosa u početnim fazama razvoja PAYG sistema, kada su stope, po pravili, mogle biti veoma niske. Za razliku od SAD, pojedine zemlje nisu uspele sa delimičnim fundiranjem svojih javnih penzijskih fondova, zbog lošeg upravljanja rezervama kapitala u vreme inflacije. 35 Boško Mijatović: Kapitalizacija penzijskog osiguranja; str. 27. 36 Gordana Matković i dr.: Izazovi uvođenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; str. 209.

35

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Srbija, odnosno prethodna Jugoslavja, nije ni pokušala da delimično fundira javni penzijski fond, već se sve vreme držala čisto PAYG sistema, držeći u ranim fazama ovog sistema niske stope doprinosa za penzijsko osiguranje i bivajući kasnije prinuđena da ih sve više povećava. U literaturi često se navodi primer Čilea, koji je 1981. godine izvršio likvidaciju javnog penzijskog fonda, zasnovanog na PAYG sistemu, zamenivši ga obaveznim privatnim penzijskim osiguranjem. Koncept Čilea, u nešto ublaženoj verziji, prihvatila je Svetska banka i formulisala model ,, tri stuba” penzijskog osiguranja: prvi tradicionalni PAYG, drugi obavezan privatni fundiran i treći dobrovoljan privatni fundiran. 2.3. ,,Stubovi” penzijskog osiguranja Svetska banka, kao što smo prethodno naveli, oslanjajući se na iskustva Čilea u reformi sistema penzijskog osiguranja, početkom 90-tih godina prošlog veka formulisala je svoj model sa tri takozvana stuba (engl. pillar)37. Reč je o sledeća tri stuba: -prvi: državni, nefundiran, zasnovan na tekućem finansiranju (PAYG), sa unapred definisanom penzijom i skroman po obimu; - drugi: obavezan privatni, fundiran, zasnovan po pravilu propisanog doprinosa i individualnih štednih računa i osnovni za osiguranje dohotka u starosti;38 - treći: dobrovoljni privatni, bilo kompanijski, bilo sa individualnim štednim računima. Svetska banka 1995. godine objavljuje novi pregled svojih stavova o penzijskim sisitemima i daje ocenu sopstvenih i tuđih iskustava na reformi penzijskih sistema39. Njena zagrejanost za stari model je nešto manja, a pristup reformama penzijskih sistema realističniji. I dalje se podržava model sa tri stuba, koji se proširuje sa još dva stuba: ,,nultim”, koji obuhvata transfere starijim koji nisu zasnovani na prethodnim doprinosima penzijskom osiguranju (socijalna penzija), i ,,četvrtim”, koji obuhvata neformalne i porodične transfere, uključujući stanovanje i zdravstvenu zaštitu. 37 Averting the Old-Age Crisis, Policies to Protect the Old and Promote Growth, The World Bank and Oxford

University Press, 1994. 38 Finansijska kriza, i kao psledica nje nastali problem redovne isplate penzija, primoralo je nekolika zemalja Evropske unije, u prvom redu istočnoevropskih, da u 2010. i 2011. godini, preduzmu mere koje u suštini znače nacionalizaciju ,, drugog”-privatnog stuba penzijskog osiguranja. Prvo, odluku u 2010. godini donela je Francuska, koja je iz ,,Rezervnog penzijskog fonda”, u dugovima opterećeni državni fond prenela 36 milijardi evra. Najdrastičniji potez povučen je u Mađarskoj, gde je ,,drugi stub“ , u kome se nalazi oko 9,6 milijardi evra miniran ultimatumom vlade njegovim članovima da do kraja januara 2011. godine svoje račune prebace u državni fond, ako ne žele da izgube pravo na državni deo svoje penzije. Jedna od mera mađarske vlade je preusmeravanje dosad obaveznog izdvajanja od osam odsto za privatne penzijske fondove u državni penzijski fond. Oko tri miliona Mađara moralo je da se opredeli za privatni ili državni fond. Oni koji su se opredelili za privatne fondove nemaju više koristi od 24 odsto, koliko im se od plate odbijalo za državne penzije, tj. nemaju pravo na državnu penziju. Druga ponuđena varijanta bila je da se opredele za državnu penziju, a da to što su uštedeli u privatnim fondovima podigni i iskoriste na način na koji hoće. ( Republički zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje-,, Glas osiguranika“ , od 15. decembra 2010. godine, str. 22. i 23. ) 39 Old Age Income Support in the 21st Century, The World Bank,2005.

36

SOCIJALNO PRAVO

Terminologija tri stuba, je opšteprihvaćena, ali u zavisnosti od toga da li je koristi Svetska banka, Evropska unija, Organizacija za evrpsku saradnju i razvoj (OECD) ili Međunarodna organizacija rada, ima različito značenje. U Srbiji koristi se terminologija Svetske banke40. Međunarodna organizacija rada, koja predlaže terminologiju slojeva (tier) umesto stubova (pillar), pošto „terminologija stubova sugeriše stabilnost i sigurnost, pa se u slučaju da neki od stubova ne postoji, stvara utisak da sistemu nedostaje stabilnost”, te razlikuje: Prvi sloj – Minimalna socijalna penzija (anti-poverty pension), svima dostupna ali na osnovu procene imovine, finansirana direktno iz opštih poreza, indeksirana troškovima života; Drugi sloj – Obavezan javni sistem socijalnog osiguranja koji obezbeđuje adekvatnu stopu zamene. Penzije iz ovog sistema u potpunosti su indeksirane rastom cena i limitirane su do određene visine (“plafon“); Treći sloj – Fundirani sistem definisanih doprinosa, verovatno privatno upravljanje, koji bi bio dopuna javnom sistemu. Ovaj sloj uključuje i planove po zaposlenju (occupational) kao i individualne aranžmane. Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) razlikuje skedeća tri stuba: Prvi stub – javni PAYG sa unapred definisanom penzijom, koji se finansira iz bruto zarada; Drugi stub – privatni aranžmani koji su obezbeđeni kao deo ugovora o radu (employment contract); Treći stub – privatni individualni aranžmani u formi štednje ili anuiteta. Sličnu terminologiju, koju koristi OECD, prihvatila je i Evropska unija, odnosno Evropska komisija (ES), koja razlikuje: Prvi stub – osnovni javni obavezni penzijski sistem. Obično formiran po principu tekućeg finansiranja (PAYG); Drugi stub – fundirane penzijske šeme po zaposlenju (occupational). Svaki program pokriva grupu radnika, ili na nivou kompanije i/ili na nivou sektora; Treći stub – individualna štednja za starost. U pitanju su invidivualni ugovori između radnika i neke privatne institucije (osiguravajuća kompanija, banka, itd.). ,,Da bi uzela u obzir nove trendove, i Evropska komisija uvodi termin sloj (tier), ali ne u značenju koje ima u ILO klasifikaciji. ILO termin sloj koristi kao supstitut za stub, dok ga Evropska komisija prihvata kao termin kojim će bolje oslikati internu strukturu prvog stuba. Tako prvi stub može da se sastoji od sledećih slojeva”:41 Nulti sloj – socijalne penzije za one kojima su potrebne, na osnovu ukupnih raspoloživih sredstava – i prihod i imovina (means-tested); Prvi sloj – tradicionalni PAYG programi u okviru prvog stuba; Drugi sloj – fundirane obavezne šeme, finansirane doprinosima. Mogu da budu kolektivni ili individualni programi. Prvi i drugi sloj imaju za cilj da obezbede održanje životnog standarda penzionera u odnosu na period pre penzionisanja, nulti sloj je namenjen prevenciji siromaštva među starima. 40

Gordana Matković i dr.: Izazovi uvođenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2009. ,str. 209-212. 41 Gordana Matković, op. cit. str. 211.

37

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 3 : Klasifikacija penzijskih sistema R. br. 0

Kriterijumi klasifikacije 1

2

Vlasništvo

Javni (državni)

Naþin finansiranja

Tekuüi prihodi (PAYG – sistem)

Naþin odreÿivanja penzije

Propisana isplata (defined benefit)

1.

2.

3.

Penzijski sistemi 3 Privatni (po zaposlenju ili individualni raþ.) Akumulirani kapital (fundirani fondovi) Propisani doprinosi (defined contribution)

Tabela 4: Vrste penzijskog osiguranja R. br. 0

Fond

Finansiranje

Isplata

Doprinosi

Zaposlenje

1

2 PAYG (tekuüe fin.) PAYG + stvaranje kapitalnih rezervi

3

4

5

Individualni raþun 6

propisana

-

-

-

propisana

-

-

-

1.

Javni

2.

Javni

3.

Privatni

fundiran

propisana

-

po zaposlenju

-

4.

Privatni

fundiran

-

propisan

-

individualni raþun

Tabela 5 : „Tri stuba“ penzijskog sistema

Stubovi I II III

O p i s Državni, nefundiran, zasnovan na tekuüem finansiranju (PAYG – sistem) i skroman po obimu Obavezan privatni, fundiran, zasnovan na pravilu propisanog doprinosa (defined contribution) i individualnih štednih raþuna i osnovni za osiguranje dohodka u starosti Dobrovoljan privatni, kompanijski ili sa individualnim štrednim raþunima 38

SOCIJALNO PRAVO

3. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti Osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema socijalnog osiguranja, kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. Obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuju se uglavnom sledeća prava: novčana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje i eventualno i neka druga prava. Sredstva za ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, u zavisnosti od sistema socijalne sigurnosti, obezbeđuju se iz budžeta ili iz doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti ili kombinacijom ova dva osnovna izvora.

39

III FINANSIRANJE SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI Sistemi socijalne sigurnosti međusobno, u prvom redu, razlikuju se prema osnovnom izvoru finansiranja. Osnovni izvori sredstava za finansiranje socijalne sigurnosti su: a) budžet; b) fondovi obaveznog socijalnog osiguranja; v) privatno osiguranje i lično plaćanje. U većini zemalja socijalne sigurnost finansira se iz više izvora, od kojih jedan ima dominantnu ulogu. Socijalno osiguranje, po pravilu, finansira se iz doprinosa, odnosno, institucionalno posmatrano, fondova obaveznog socijalnog osiguranja, a socijalna zaštita iz poreza, odnosno iz budžeta. Međutim, u finansiranju socijalnog osiguranja, a pre svega penzijskog i invalidskog osiguranja, značajan procenat sredstava, u velikom broju zemalja, obezbeđuje se po osnovu transfera iz budžeta.

1. Zdravstveno osiguranje 1.1. Finasiranje zdravstvenog osiguranja u svetu 1.1.1. Izvori finansiranja Globalno posmatrano, danas u svetu zapravo postoje dva osnovna izvora sredstava za finansiranje zdravstvene zaštite i ostalih prava iz zdravstvenog osiguranja: 1) javni prihodi (javni sektor) i 2) privatno osiguranje i lično plaćanje. Prvi izvor sredstava preovlađuju u razvijenim evropskim zemljama i zamljama u tranziciji, a drugi izvor sredstava u SAD. U svetu, prema proceni Svetske banke, više od 60% sredstava za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje se iz javnih prihoda (poreza i doprinosa), a manje od 40% sredstava iz privatnog osiguranja i ličnog plaćanja. U razvijenim evropskim zemljama tržišne ekonomije približno 80% troškova za zdravstvenu zaštitu pokriva se iz javnih prihoda, bilo da se to čini direktno iz budžeta (kao na primer u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Norveškoj i u ostalim zemljama sa sistemom nacionalne zdravstvene službe) ili iz fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja (Nemačka, Francuska, Belgija i druge zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja). Javni izvori - budžet. Finansiranje zdravstvenog osiguranja i celokupne zdravstvene zaštite iz budžeta, kao osnovnog izvora sredstava, karakteristično je za zemlje sa sistemom nacionalne zdravstvene službe. 41

DR RAJKO KOSANOVIĆ

U Velikoj Britaniji, Norveškoj, Finskoj i u ostalim zemljama sa sistemom nacionalne zdravstvene službe, centralno prikupljena sredstva, prenose se organima vlasti koji se nalaze na nižem nivou. U Velikoj Britaniji, na primer, sredstva iz budžeta raspodeljuju se po okruzima (District), u skladu sa brojem stanovnika i njihovom starosnom strukturom. Organ nadležan za zdravlje na nivou okruga zaključuje ugovore sa bolnicama i ostalim davaocima zdravstvenih usluga. Samo korišćenje sredstava regulisano je putem referalnog sistema, odnosno građanin samo sa uputom izabranog porodičnog lekara može koristiti usluge specijalista ili biti smešten u bolnicu. Iz budžeta, skoro u svim zemljama, obezbeđuju se sredstva za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, zdravstvenu kontrolu vode, namirnica i predmeta opšte upotrebe, sanitarni nadzor nad određenim objektima, zdravstvenu statistiku, lečenje najsiromašnijih slojeva stanovništva i za druge potrebe. Bivše socijalističke zemlje centralne i istočne Evrope, pre nego što su započele proces tranzicije svojih društveno-ekonomskih sistema, zdravstvenu zaštitu finansirale su iz budžeta. Međutim, i zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja znatan procenat troškova zdravstvene zaštite finansiraju iz budžeta. Dotacije iz budžeta, kao izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja, prisutne su u svim zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja i one se odobravaju najčešće u radi: a) pokrivanja deficita fondova; b) pokrivanja troškova zdravstvene zaštite određenih grupacija stanovništva; v) finansiranje investicija zdravstvenih ustanova koje su od šireg društvenog značaja; i g) pokriće troškova određenih programa zdravstvene zaštite. Negativna strana dotacija iz budžeta je u tome što one za posledicu mogu imati preveliko uplitanje državnih organa u poslove zdravstvenog osiguranja. Ukoliko sredstva koja se obezbeđuju putem dotacija iz budžeta iznose približno polovinu ukupnih sredstava zdravstvenog osiguranja, postoje mišljenja, da je u tom slučaju racionalnije izvršiti reformu zdravstvenog osiguranja i preći na budžetski način finansiranja. Finansiranju zdravstvene zaštite iz budžeta najčešće se zamera odsustvo dovoljne kreativnosti za efikasnost i kvalitet zdravstvene zaštite i nemogućnost uticaja obveznika poreza na korišćenje tih sredstava. Javni izvori - fondovi obaveznog zdravstvenog osiguranja-Finansiranje zdravstvene zaštite iz fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja karakteristično je za zemlje sa sistemom socijalnog osiguranja. Najvažniji izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja su d o p r i n o s i, koje plaćaju osiguranici i poslodavci u vidu procenta od ostvarene zarade, a kao dopunski izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja postoje još i: dotacije iz budžeta, posebni porezi, poreske i carinske olakšice, lično učešće osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, plaćanje određenih zdravstvenih usluga u punom iznosu i drugi izvori. Kada je reč o doprinosu za zdravstveno osiguranje, osiguranici i poslodavci mogu da ih plaćaju po istim stopama (kao na primer u Nemačkoj i Holandiji) ili ih poslodavci plaćaju po znatno višim stopama od osiguranih lica (Francuska i Belgija). Pošto se doprinosi obračunavaju na osnovu procenta koji se primenjuje na ostvarenu zaradu, što je najdoslednija primena principa solidarnosti, to ima za posledicu nepovoljniji položaj lica koja ostvaruju veću zaradu. Zbog te činjenice u pojedinim zemljama doprinosi se pla42

SOCIJALNO PRAVO

ćaju do određenog iznosa zarade (Holandija), dok u drugim zemljama lica koja ostvaruju zarade iznad određenog iznosa ne ulaze u osiguranje i ne plaćaju doprinos (Nemačka). U mnogim zemljama značajan izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja su posebni porezi, koji mogu biti ili posebni namenski porezi na alkohol, prerađevine od duvana i promet opasnih materijala ili predstavljaju deo sredstava od opšteg poreza na promet. U Franciskoj i drugim zemljama kao izvor prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja pojavljuje se i deo premija za osiguranje motornih vozila. Uvođenje posebnih poreza i dela premije za osiguranje motornih vozila, kao dodatnih izvora prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja, ima opravdanje u činjenici da upotreba proizvoda na koje se plaća poseban porez (na primer duvana i alkohola) ima brojne štetne posledice na zdravlje ljudi čije lečenje iziskuje dodatne troškove zdravstvenog osiguranja. Među izvorima prihoda fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja u mnogim zemljama značajno mesto pripada ličnom učešću osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, odnosno participaciji. Uglavnom postoje dva razloga zbog kojih se participacija uvodi, a to su: preteran rast troškova zdravstvene zaštite (kao rezultat prekomernog korišćenja zdravstvenih usluga) i nedostatak dovoljnih sredstava za finansiranje zdravstvenog osiguranja. Prema tome, paticipacija se uvodi sa ciljem da reguliše zdravstvenu potrošnju i/ili da predstavlja dodatni izvor sredstava zdravstvenog osiguranja. Razvijene zemlje participaciju uglavnom uvode sa ciljem da ona predstavlja dopunu ostalim merama za obuzdavanje rasta zdravstvene potrošnje, dok u zemljama u razvoju na participaciju prvenstveno se gleda kao na dodatni izvor sredstava za finansiranje zdravstvenog osiguranja. Međutim, u zemljama u razvoju ekonomski efekti participacije su simbolični. Da bi efekti participacije u pogledu nedostajućih sredstava bili značajni neophodno je njeno povećanje, uz smanjenje broja lica koja su, po raznim osnovama, oslobođena od njenog plaćanja. Pri uvođenju participacije javljaju se dva osnovna problema: a) za koje zdravstvene usluge uvesti participaciju i b) koje grupe stanovništva osloboditi od plaćanja participacije. Participacija najčešće uvodi se za: stomatološke usluge, korišćenje specijalističkih usluga i složene dijagnostike, za lekove, sanitetski materijal, razna pomagala i za sve oblike rehabilitacije. Od grupacija stanovništva oslobođenih od plaćanja participacije, uglavnom u većim zemljama zastupljena su: deca do 7 godina i stariji od 65 godina, trudnice i porodilje, socijalno ugrožene osobe, fizički i mentalno hendikepirane osobe i oboleli od određenih vrsta bolesti. Pojedine grupacije stanovništva takođe participaciju mogu plaćati u umanjenom iznosu. Participacija se može plaćati: a) u fiksnom iznosu za sve usluge ili za određenu vrstu usluga, b) u procentualnom iznosu od cene usluge, v) kao suosiguranje (osiguranik snovi deo troškova osiguranja u toku godine, na primer 10% ili 20%, a ostatak plaća osiguranje, g) kao određena suma koju osiguranik plaća za zdravstvene usluge (na primer, prvih 100, 500 ili 1.000 dinara, a posle toga te usluge idu na teret osiguranja) i drugi vidovi. U literaturi najčešće navode se sledeće vrste participacija, i to: 42 1) suosiguranje: korisnik (osiguranik) plaća određeni procenat troškova zdravstvene zaštite (10%, 20%, 50%..., cene leka, pregleda, lečenja, i sl.); 42 S.Letica, op.cit., str. 218-229.

43

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2) franšiza: osiguranik snosi sve troškove do određene granice 50-100 dolara godišnje), a ostatak snosi zdravstveno osiguranje); 3) doplata po usluzi: osiguranik plaća određenu sumnu novca za svaku uslugu (bolnički dan, pregled, recepti, lek i sl.); 4) selektivno neosiguranje: određene zdravstvene usluge isključene su iz osiguranja i korisnik ih plaća direktno; 5) selektivne participacije: osiguranici koji ostvaruju veće prihode plaćaju veće iznose ili procente participacije (suosiguranje i/ili franšiza); 6) dvojni sitem osiguranja: ako se zdravstvena potreba može zadovoljiti na više načina, osiguranje plaća jeftiniji način (ukoliko se rutinska operacija može izvršiti ambulantno, a osiguranik zahteva hospitalizaciju, onda zdravstveno osiguranje pokriva osnovni trošak, a osiguranik dodatak); 7) glavni medicinski razlozi: osiguranje plaća sve troškove za izabrane bolesti, a za ostale koristi se franšiza; 8) ekstra naplata: osiguranje nadoknađuje određenu prosečnu cenu svake usluge, a pacijent doplaćuje deo cene, prema odabranom kvalitetu usluge; 9) “prepakovanje” usluga: osiguranje snosi određene troškove za garantovani sadržaj i kvalitet, a osiguranik samostalno odlučuje da li će doplatiti za bolji kvalitet (kod nas se primenjuje kod nabavke naočara, ortopedskih pomagala i sl.) Vrste participacije pod brojem 1 do 3 mogu se označiti kao “linearne”, a od 4 do 9 kao “selektivne” participacije. Od navedenih vrsta participacije u praksi najčešće primenjuje se suosiguranje (ili ko-osiguranje) i doplata po usluzi (suplaćanje ili ko-plaćanje), a u pojedinim zemljama, kao na primer u Švajcarskoj, franšiza ili dedukcija. Pojedina istraživanja pokazuju da participacija smanjuje korišćenje zdravstvene zaštite, ali da nema značajan uticaj na ukupne troškove. 43 Objašnjenje za ovakvo dejstvo participacije u činjenici je da su osnovni generatori rasta zdravstvene potrošnje na strani ponude zdravstvenih usluga. Privatno osiguranje i lično plaćanje. - Pored javnih prihoda (poreza i doprinosa), privatno osiguranje i lično plaćanje korisnika zdravstvene zaštite drugi su osnovni izvor prihoda za finansiranje zdravstvenog osiguranja. U svetu, kao što smo prethodno već naveli, nešto manje od 40% troškova zdravstvene zaštite pokriva se iz ovog izvora. U razvijenim evropskim zemljama prosečno 20% troškova zdravstvene zaštite podmiruje se prihodima koji potiču od privatnog osiguranja i ličnog plaćanja, a u SAD, kao tipičnom predstavniku zemalja u kojima dominira privatno osiguranje, približno 60% troškova. Programi privatnog osiguranja finansiraju se putem premija osiguranja i njima pristupaju slojevi stanovništva sa višim primanjima. Lično plaćanje korisnika zdravstvene zaštite javlja se u vidu: a) ličnog učešća osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite; 43 Đorđe Jakovljević, op. cit., str. 103

44

SOCIJALNO PRAVO

b) plaćanja pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pružati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja; i c) plaćanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora. Pored ovih ‘’legalnih’’ vidova ličnog plaćanja postoje i ‘’nelegalni’’ vidovi, koje čine delimična ili potpuna plaćanja zdravstvenih usluga, lekova, sanitetskog i drugog materijala, čiji troškovi, u skladu sa zakonom i ostalim propisima, padaju na teret zdravstvenog osiguranja. Čest je slučaj u pojedinim zemljama u tranziciji da korisnici zdravstvene zaštite, uprkos utvrđenim pravima, lično kupuju lekove, sanitetski materijal, lekove i materijal neophodne za operativne zahvate i plaćaju dijagnostičke i druge usluge. S obzirom da uloga privatnog sektora u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja sve više raste, realno je očekivati da privatni izvori finansiranja sve više dobijaju na značaju. 1.1.2. Modeli finansiranja Posmatrano sa aspekta međusobnih odnosa tri osnovna učesnika u sistemu zdravstvene zaštite, i to: korisnika zdravstvenih usluga (stanovništvo obuhvaćeno zdravstvenim osiguranjem), davalaca zdravstvenih usluga (zdravstvene ustanove) i posrednika u pružanju zdravstvenih usluga (predstavnici organa vlasti i osiguravajuće agencije), može se govoriti o četiri modela finansiranja zdravstvene zaštite, i to o: modelu nadoknade troškova korisnicima, modelu ugovaranja usluga između osiguranja i davalaca usluga, modelu integracije osiguranja sa zdravstvenom službom i o mešovitom modelu.44 Suština modela nadoknade troškova korisnicima, ili modela refundacije, sastoji se u tome da korisnici zdravstvene zaštite neposredno plaćaju davaocima pun iznos cene usluge, s tim da im osiguranje te troškove delimično ili u punom iznosu nadoknađuje. Zdravstveno osiguranje korisnicima zdravstvene zaštite nadoknađuje troškove samo onih zdravstvenih usluga koje su sadržane u programu osiguranja. Kao primer za ovaj model finansiranja zdravstvene zaštite, možemo navesti finansiranje ambulantno-polikliničke zdravstvene zaštite u Francuskoj i Belgiji.45 Model ugovaranja, kao što mu i sam naziv govori, pretpostavlja postojanje ugovornog odnosa između davalaca zdravstvenih usluga, s jedne strane, i posrednika, odnosno države ili organizacije zdravstvenog osiguranja, s druge strane. Ugovorom se preciziraju najvažnija pitanja, a pre svih ona pitanja koja se tiču obima zdravstvene zaštite i načina plaćanja. Primenu ovog modela plaćanja srećemo kako kod zemalja sa sistemom nacionalne zdravstvene službe (Engleska, Švedska, Finska i druge zemlje), tako i kod zemalja sa sistemom socijalnog osiguranja (Nemačka, Francuska i druge zemlje). Kod modela integracije osiguranja sa zdravstvenom službom, postoji integracija između posrednika i davalaca, odnosno onih koji plaćaju zdravstvene usluge i onih koji ih pružaju. Kao glavni osiguravači najveći davalac zdravstvenih usluga pojavljuje se država. Ovaj model finan44 Viktorija Cucić i drugi: Socijalna medicina; Savrmena administracija, Beograd, 2000. str. 259-262. 45 Organization for Economic Cooperation and Development. Ninth Meeting. The reform of Heilth care Sys-

tem in seven OECD Countries, Paris; OECD, November 1990.

45

DR RAJKO KOSANOVIĆ

siranja dominirao je u zemljama u tranziciji pre započinjanja procesa tranzicije, a danas ga srećemo u Engleskoj, Irskoj, Španiji i u drugim zemljama. Finansiranje zdravstvene zaštite u razvijenim zemljama retko počiva na “čistim” modelima finansiranja, već su uglavnom zastupljeni mešoviti modeli finansiranja. Međutim i u slučaju primene mešovitih modela finansiranja, uglavnom jedan model finansiranja dominira. Navedeni modeli finansiranja zdravstvene zaštite različito odgovaraju opštim ciljevima zdravstvene politike mnogih zemalja, kao što su: dostupnost zdravstvene zaštite i ravnopravnost korisnika, materijalna sigurnost građana, makroekonomska efikasnost, mikroekonomska efikasnost, sloboda izbora za korisnike i odgovarajuća autonomija davalaca zdravstvenih usluga. Model ugovaranja zadovoljava sve pomenute ciljeve zdravstvene politike, kod modela nadoknade troškova korisnicima sporna je makroekonomska efikasnost (poteškoće sa kontrolom i zadržavanjem rasta troškova), a kod modela integracije osiguranja sa zdravstvenom službom, sporni su mikroekonomska efikasnost, sloboda izbora za korisnike i autonomija davalaca zdravstvenih usluga. Prema tome, možemo zaključiti da postavljenim ciljevima zdravstvene politike najviše odgovara model ugovaranja, koji je među evropskim zemljama i najzastupljeniji model. Među razlozima sa kojima se sve veći broj evropskih zemalja rukovodi pri uvođenju ugovaranja, kao modela finansiranja i instrumenta za implementaciju ciljeva zdravstvene politike, najvažniji su sledeći: podrška decentralizaciji menadžmenta, unapređenje funkcionisanja zdravstvene zaštite (davaoci preuzimaju finansijsku odgovornost za obim i kvalitet zdravstvenih usluga), unapređenje planiranja (uspostavlja se direktna veza između planiranja i alokacije resursa), i unapređenje menadžmenta zdravstvene zaštite (stimuliše se supstitucija skupog bolničkog lečenja vanbolničkim). U zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja, učesnici u ugovaranju su fondovi zdravstvenog osiguranja i davaoci zdravstvenih usluga. Pošto su ugovorne strane autonomne, ovde je reč o takozvanom “tvrdom” ugovaranju. Ukoliko bismo želeli da pobliže označimo učesnike u ugovaranju, oni bi, na primer, bili sledeći:46 a) zdravstveni organ distrikta (okruga) i bolnica, odnosno asocijacija porodičnih lekara (Engleska); b) lokalni zdravstveni organ i zdravstvene ustanove (Švedska i Finska); c) fondovi osiguranja i zdravstvene ustanove, odnosno zdravstveni radnici (Nemačka i Holandija); d) regionalni fondovi zdravstvene zaštite i zdravstvene ustanove (Ruska Federacija). Ugovaranje zdravstvene zaštite veoma je složen proces, pošto njime treba postići više ciljeva među kojima su najvažniji: što potpunije i efikasnije ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu, očuvanje i razvoj resursa zdravstvenih ustanova i što pravednija raspodela i što racionalnije korišćenje sredstava zdravstvenog osiguranja. Složenost ugovaranja zdravstvene zaštite posebno dolazi do izražaja u uslovima smanjenih mogućnosti obezbeđivanja potrebnih fi46 European Health Care Reforms, Analysis of Current Strategies, WHO Regional Office for Europe, Copehagen, 1996., str. 21. i 22.

46

SOCIJALNO PRAVO

nansijskih sredstava. Ugovaranje zdravstvene zaštite je kontinuiran proces, imajući u vidu da njega ne čine samo aktivnosti pre zaključivanja ugovora i sam čin zaključivanja ugovora, već i aktivnosti koje iza toga slede, kao što su kontrola sprovođenja ugovornih obaveza, unapređenje osnova ugovaranja i druge. 1.1.3. Način plaćanja davalaca zdravstvenih usluga Postoji više načina (oblika, metoda ili sistema) plaćanja davalaca zdravstvenih usluga. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti davaoci zdravstvenih usluga mogu biti plaćeni: po usluzi (Fee for service), prema broju lica koja su izabrala pojedinog lekara – kapitacija (Capitation fee), na osnovu obezbeđenja plata za zaposleno osoblje, uvećanih za određeni procenat za materijalne troškove (Salary), na osnovu budžeta, odnosno paušala (Budget) i na druge načine. U bolničkoj, odnosno sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti, davaoci mogu biti plaćeni: po usluzi, po ostvarenom danu (b.o. – bolničkom opskrbnom danu) lečenja (Daily charge or per diem fees), po slučaju lečenja (Case mix), po grupama bolesti (na primer DRG – Diagnosis Related Groups), na osnovu budžeta (paušala) i na druge načine. U finansiranju primarne, sekundarne i tercijarne zadravstvene zaštite, najčešće se primenjuje kombinacija više načina plaćanja, od kojih je jedan osnovni. Svaki, od prethodno pomenutih, načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, ima različit uticaj na kvalitet zdravstvene zaštite, na obim troškova i na administrativnu proceduru. Kroz načine plaćanja prelamaju se različiti interesi davalaca zdravstvenih usluga i onih koji plaćaju (osiguranje, odnosno država). Davaoci zdravstvenih usluga, prirodno su zainteresovani da ostvare što veću zaradu i oni to, zavisno od načina plaćanja, mogu ostvariti: pružanjem što većeg ili što manjeg broja usluga, produžavanjem ili skraćivanjem prosečnog trajanja lečenja, izbegavanjem prijema osiguranih lica, odnosno pacijenata kojima je neophodno dugo i skupo lečenje, prekomerno koristeći skupu opremu i na druge načine. Na zdravstvenu potrošnju veći uticaj ima ponuda zdravstvenih usluga nego njihova tražnja, jer su zdravstveni radnici ti koji određuju zahteve za zdravstvenim uslugama i proizvodima, njihov obim, vrstu i kvalitet. Potrošnja u zdravstvenoj zaštiti determinisana je brojem ostvarenih usluga (i proizvoda) i njihovom cenom, a na njih presudan uticaj upravo ima način plaćanja. S druge strane, oni koji plaćaju nastoje da sa što manjim sredstvima ostvare što veći obim i kvalitet zdravstvenih usluga i time što veće zadovoljstvo svojih osiguranih lica. Načinu plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, da bi se izbegli prekomerni i neopravdani troškovi, obezbedilo što potpunije zadovoljenje potreba osiguranih lica i obezbedila neophodna motivisanost davalaca, potrebno je posvetiti posebnu pažnju. Načini plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, po svojoj prirodi mogu biti: prospektivnog ili retrospektivnog karaktera. 47 47 Marc Roberts, William Hsiao, Michael Reich, Peter Berman; Analyzing Health Sector Performance, Background Hote, World Bank Institute, World Bank, 1999. str. 111.

47

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Kod prospektivnih načina plaćanja, kao što su na primer prospektivni budžet ili korišćenje nekih od klasifikacionih sistema pacijenata, ukupan iznos sredstava koji će se odobriti svim davaocima zajedno i svakom od njih pojedinačno, u narednoj fiskalnoj godini, utvrđuje se unapred. Davaoci usluga obavezni su da u okviru utvrđenog iznosa sredstava realizuju, sa osiguranjem ugovoreni, obim rada. Prospektivni načini plaćanja nastali su kao odgovor na ubrzani rast troškova u zdravstvu, do čega je, pored ostalog, došlo i zbog primene retrospektivnih načina plaćanja davalaca, odnosno plaćanja po završenom obračunskom periodu i po unapred utvrđenim cenama. Plaćanje po usluzi i ostali načini retrospektivnog plaćanja, stimulišu davaoce zdravstvenih usluga da povećavaju obim rada i neretko pružaju zdravstvene usluge koje nisu neophodne, a sve sa ciljem da bi ostvarili što veći prihod. Izbor načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga zavisi od više činilaca, među kojima su najznačajniji: važeći princip finansiranja zdravstvene delatnosti, položaj (stepen samostalnosti) organizacije (fonda ili zavoda) zdravstvenog osiguranja, stanje mreže zdravstvenih ustanova, ekonomska situacija u zemlji, posedovanje potrebnih znanja i iskustava u vezi sa finansiranjem sistema zdravstvene zaštite i razvijenost informacionog sistema zdravstvenog osiguranja. Načini plaćanja davalaca zdravstvenih usluga mogu da se temelje na jednom od sledeća dva principa: principu finansiranja zdravstvenih kapaciteta ili na principu finansiranja zdravstvenih usluga, odnosno konkretnih programa zdravstvene zaštite osiguranih lica. Drugim rečima, moguće je ili plaćati postojeće kapacitete, sa svim njihovim nedostacima, ili plaćati konkretan rad. Organizacija zdravstvenog osiguranja uglavnom nije u prilici da određuje princip finansiranja, već je on najčešće njoj nametnut. Ukoliko se finansiranje zdravstvene delatnosti temelji na finansiranju kapaciteta, to može da ima brojne negativne posledice, kao što su: netransparentnost sistema finansiranja (nije moguće utvrditi strukturu i obim zdravstvenih usluga koje je zdravstvena ustanova pružila osiguranim licima i da li je uopšte opravdala sredstva koja je dobila od organizacije zdravstvenog osiguranja); prioritet i osnovna briga zdravstvene ustanove je održavanje ili eventualno uvećavanje zdravstvenih kapaciteta i obezbeđenje, po mogućnosti, što viših zarada, a ne zadovoljenje potreba osiguranih lica; nejasno definisanje obaveza zdravstvene ustanove; nepostojanje zainteresovanosti zdravstvene ustanove za racionalno poslovanje i kvalitet zdravstvenih usluga; otežana kontrola ispunjavanja ugovornih obaveza i druge negativne posledice. Prelazak sa finansiranja zdravstvenih kapaciteta na finansiranje merljivog rada i rezultata rada zdravstvene ustanove, poželjno je, međutim u praksi često teško izvodljivo. U slučajevima kada je država utvrdila mrežu zdravstvenih ustanova koja nije usklađena sa stvarnim potrebama stanovništva, ni po strukturi i obimu i obavezala zavod (fond) za zdravstveno osiguranje da finansira ukupne zdravstvene kapacitete, i ako on za to nema kako potrebe, tako ni mogućnosti, o plaćanju rada i rezultata rada ne može biti reči. U takvim uslovima finansiranje zdravstvene zaštite uglavnom se svodi na obezbeđivanje zarada za sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama, bez obzira na njihov broj i eventualne viškove i bez obzira na to šta rade, koliko rade i kako rade, a za sve ostale potrebe koliko novca ostane. Ne postoje idealni i najbolji načini plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, već svaka zemlja treba da primeni one načine plaćanja koji su najprikladniji datim okolnostima, koji su primenljivi i koji usmeravaju zdravstvenu službu ka utvrđenim ciljevima zdravstvene politike. 48

SOCIJALNO PRAVO

Sama promena načina plaćanja, bez celokupne reforme sistema zdravstvene zaštite, ne može dati značajnije rezultate. Naprotiv, ukoliko promena načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga nije dobro pripremljena (što, pored ostalog, podrazumeva prethodno izvršene detaljne analize postojećeg stanja, postojanje odgovarajućih podataka i evidencija i odgovarajućih, po mogućnosti prethodno pilotiranih, rešenja), ukoliko nije postupna i ukoliko nije praćena ostalim merama zdravstvene politike (na primer izmenom mreže zdravstvenih ustanova i njenim prilagođavanjem stvarnim potrebama) ona čak može imati negativne posledice na ostvarivanje zdravstvene zaštite stanovništva. Efikasnost pojedinog načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga u mnogome zavisi od položaja organizacije zdravstvenog osiguranja (zavoda ili fonda). Naime, organizacija zdravstvenog osiguranja, koja može imati različit status (sa punom autonomijom u upravljanju i finansijskom poslovanju; sa određenim zakonskim ovlašćenjima, ali pod neposrednom kontrolom države ili u sastavu državnog organa), treba da ima određenu samostalnost i da slobodno zaključuje ugovore sa davaocima usluga, bez obzira na karakter njihovog vlasništva, i da angažuje njihove kapacitete u meri u kojoj su oni neophodni da bi se pružila odgovarajuća zdravstvena zaštita osiguranim licima. U suprotnom postoji realna opasnost da dobre strane nekog načina plaćanja ne budu izražene u ponoj meri i ne budu u skladu sa očekivanjima. 1.2. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u Srbiji Ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, u Republici Srbiji, mogu se podeliti na javne i privatne. Javni rashodi predstavljaju rashode iz javnih prihoda (obavezno zdravstveno osiguranje, budžet Republike, budžet autonomne pokrajine i budžet lokalne samouprave). Takođe, javni rashodi su i investicije u sistem zdravstvene zaštite iz državnih fondova poput fonda Nacionalnog investicionog plana, za izgradnju infrastrukture i finansiranje nabavke medicinske opreme. Privatni rashodi za zdravstvenu zaštitu su iz privatnih izvora, kao što su direktno plaćanje (participacija i plaćanje od strane korisnika zdravstvene zaštite) i dobrovoljnog osiguranja. U Republici Srbiji prisutan je mešoviti sistem finansiranja sistema zdravstvene zaštite, koga karakteriše pretežno javan izvor finansiranja, jer se finansiranje najvećim delom ostvaruje iz sredstava doprinosa i iz budžeta Republike. Finansiranje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji u osnovi je zasnovano na Bizmarkovom modelu, pošto se više od 80% sredstava za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iz sredstava doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Međutim, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je i finansiranje zdravstvene zaštite iz budžeta Republike za lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a koja su izložena povećanom riziku obolevanja (neosigurana lica, izbeglice i interno raseljena lica sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, primaoci socijalne pomoći i drugi) što je inače karakteristika Beveridževog modela. Prema podacima Nacionalnog zdravstvenog računa, u 2007. godini, ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji iznosili su 9,6% bruto društvenog proizvoda (BDP). Učešće javnih rashoda za zdravstvenu zaštitu u BDP-u iznosilo je 6,1%. Tako su javni rashodi za zdravstvenu zaštitu iznosili 63,8%, a privatni 36,2% ukupnih rashoda za zdravstvenu zaštitu. 49

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Posmatrani prema stanovniku, ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu, iznosili su 384 evra, odnosno 525 američkih dolara. Posmatrajući izdvajanja za zdravstvenu zaštitu kao procenat BDP-a u 2007. godini, zbog ralativno niskog nivoa BDP-a Republika Srbija je bila iznad proseka EU (8,9%), odnosno približno na nivou Danske (9,8%), Grčke (9,6%) i Islanda (9,3%). Takođe je bila iznad Češke, Mađarske, Italije, Poljske, Slovačke i niza drugih zemalja. Srbija izdvaja u apsolutnom iznosu relativno mala sredstva za zdravstvenu zaštitu u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Raspodela sredstava prikupljenih po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno plaćanje nadoknade zdravstvenim ustanovama za pružanje zdravstvene zaštite u nadležnosti je Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Distribucija sredstava se obavlja po sistemu finansiranja kapaciteta zdravstvenih ustanova. Plaćanje zdravstvenih usluga utvrđuje se ugovorom sa davaocima zdravstvenih usluga, odnosno otkupom plana rada zdravstvene ustanove u okviru sredstava planiranih predračunom sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Kapitalne investicije u sistemu zdravstvene zaštite se u najvećem obimu finansiraju iz budžeta Republike, budžeta autonomne pokrajine i budžeta lokalne samouprave, kao i iz sredstava donacija i kredita. Prema planu razvoja zdravstvene zaštite, ciljevi i aktivnosti za njihovo ostvarivanje, u oblasti finansiranja zdravstvene zaštite su: Cilj 1: Finansijska stabilnost sistema zdravstvene zaštite Aktivnosti: - Definisanje “osnovnog paketa” zdravstvenih usluga; - Utvrđivanje osnovice na koju se plaćaju doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje; - Unapređenje sistema kontrole redovne uplate doprinosa; -Ostvarivanje sveobuhvatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve građane Republike Srbije; -Obezbeđivanje odgovarajućeg iznosa sredstava za zdravstvenu zaštitu iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; -Unapređenje i dalja primena dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; Cilj 2: Unapređenje efikasnosti i kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga (prelazak sa modela finansiranja kapaciteta na model finansiranja zdravstvenih usluga, odnosno učinka zdravstvenih ustanova). Aktivnosti: - Uvođenje novog načina finansiranja ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou; ( opredeljivanje unapred određenog fiksnog iznosa sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za određeni vremenski period, a zavisno od određenog broja i strukture pacijenata koji su se registrovali kod izabranog lekara u zdravstvenoj ustanovi -dom zdravlja, kojima bi se obezbedilo pružanje svih predviđenih zdravstvenih usluga). -Uvođenje novog načina finansiranja ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou; (finansiranja po dijagnostički srodnim grupama omogućava prelazak na prospektivno plaćanje bolnica-plaćanje unapred određenog iznosa, na osnovu prosečne cene lečenja pacijenata grupisanih prema zajedničkim karakteristikama: dijagnoze, starosti, pola, komplikacija i pratećih oboljenja). - Obezbeđivanje finansiranja javnog zdravlja; 50

SOCIJALNO PRAVO

- Procena zdravstvenih tehnologija; - Obezbeđivanje dostupnosti bezbednih, kvalitetnih i efikasnih lekova; - Obezbeđenje potpune primene metodologije nacionalnih zdravstvenih računa u sistemu zdravstvene zaštite; - Povećavanje upravljačkih sposobnosti i odgovornosti menadžmenta za poslovanje i upravljanje resursima u zdravstvenim ustanovama. Tabela 6: Učešće sredstava za zdravstvenu zaštitu u BDP- u Republici Srbiji (2001-2010.) 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

5,2% 5,8% 6,0% 6,3% 5,8% 5,9% 5,7% 5,7% 5,6% 5,5%* 5,6%** 5,3%** 5,1%**

* procena ** projekcija

Finansiranje zdravstvene zaštite, u smislu kako je definisana u članu 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u Srbiji najvećim delom vrši se posredstvom organizacije zdravstvenog osiguranja, odnosno Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Pored Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao najvažnijeg izvora sredstava za finansiranje zdravstvene zaštite i ostalih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja, postoje i dodatni izvori sredstava, i to: budžet (republički, autonomne pokrajine, gradova i opština), lična plaćanja korisnika zdravstvene zaštite (lično učešće osiguranih lica i troškovima zdravstvene zaštite – participacija, plaćanje pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pružiti na teret sredstava zdravstvenog osiguranja i plaćanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora). 1.2.1. Budžeti 1.2.1.1. Budžet Republike U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, iz budžeta Republike obezbeđuju se sredstva za: a) društvenu brigu za zdravlje na nivou Republike (član 10); 51

DR RAJKO KOSANOVIĆ

b) ostvarivanje zdravstvene zaštite iz člana 11. za lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem (član 12.); c) ostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti (član 18.); d) rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija (član 68.); e) rad Zdravstvenog saveta (član 155.); f) rad Etičkog odbora Srbije (član 156.); g) rad republičke stručne komisije (član 158.); h) ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu lica koja imaju status izbeglice sa teritorije republike bivše SFRJ (član 238.); i) plaćanje naknade zdravstvenim ustanovama prema cenovniku zdravstvenih usluga koje je usvojila organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje su obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, i to za zdravstvene usluge pružene: - strancima kojima se zdravstvena zaštita obezbeđuje besplatno na osnovu međunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugačije određeno; - strancima koji po pozivu državnih organa borave u Republici – za vreme njihovog boravka, u skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva obavezno osiguranog lica u skladu sa zakonom koji se uređuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja; - strancima kojima je odobren azil u Srbiji ako su materijalno neobezbeđeni; - strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragične groznice (izuzev hemoragične groznice sa bubrežnim sindromom), malarije ili žute groznice, kao i drugih zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti; - strancima - članovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od veneričnih bolesti; - strancima koji su žrtve trgovine ljudima (član 241.). j) plaćanje naknade zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za ukazanu hitnu medicinsku pomoć strancu, ako zdravstvena ustanova i privatna praksa tu naknadu nije mogla naplatiti od stranca, zbog toga što on nema potrebna novčana sredstva (član 242.). Društvena briga za zdravlje stanovništva, prema članu 8. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ostvaruje se na nivou Republike, autonomne pokrajine, opštine odnosno grada, poslodavca i pojedinca. U okviru društvene brige za zdravlje obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata: 1) očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljevanja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života; 2) sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti; 3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno lečenje, rehabilitaciju obolelih i povređenih; 4) informacije koje su stanovništvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje. Društvenu brigu za zdravlje na nivou Republike, prema članu 9. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, čine mere privredne i socijalne politike kojima se stvaraju uslovi za sprovođenje zdravstvene zaštite radi očuvanja i unapređenja zdravlja ljudi, kao i mere kojima se usklađuje delovanje i razvoj sistema zdravstvene zaštite. 52

SOCIJALNO PRAVO

Društvena briga za zdravlje na nivou Republike, obuhvata: 1) uspostavljanje prioriteta, planiranje, donošenje posebnih programa za sprovođenje zdravstvene zaštite, kao i donošenje propisa u ovoj oblasti; 2) sprovođenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstiče razvoj navika o zdravom načinu života; 3) obezbeđenje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovništva; 4) obezbeđenje uslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republici; 5) razvoj naučnoistraživačke delatnosti u oblasti zdravstvene zaštite; 6) obezbeđenje uslova za stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Društvena briga za zdravlje na nivou Republike, prema članu 10. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, obuhvata i donošenje republičkog programa u oblasti zaštite zdravlja od zagađene životne sredine što je prouzrokovano štetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljištu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujućih i nejonizujućih zračenja, bukom i vibracijama, kao i vršenje sistematskih ispitivanja životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe, mineralnih voda za piće, vode za piće i drugih voda koje služe za proizvodnju i preradu životnih namirnica i sanitetsko-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrđivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta (monitoring). Sredstva za sprovođenje društvene brige za zdravlje na nivou Republike obezbeđuju se u skladu sa zakonom. Društvena briga za zdravlje, prema članu 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike ostvaruje se obezbeđenjem zdravstvene zaštite grupacija stanovništva koje su izložene povećanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništva. Zdravstvena zaštita obuhvata: 1) decu do navršenih 15 godina života, školsku decu i studente do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do 26 godina života, u skladu sa zakonom; 2) žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja; 3) lica starija od 65 godina života; 4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica; 5) lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insufijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći, kao i zdravstvenu zaštitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa; 6) monahe i monahinje; 7) materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti i zaštiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i članove njihovih porodica ako nisu zdravstveno osigurani; 53

DR RAJKO KOSANOVIĆ

8) korisnike stalnih novčanih pomoći po propisima o socijalnoj zaštiti kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili druge porodice; 9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje; 10) korisnike pomoći članova porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka; 11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici. Zdravstvena zaštita za lica koja su obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, prema članu 12. Zakona o zdravstvenoj zaštiti obezbeđuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite za lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđuju se u budžetu Republike i prenose se organizaciji za obavezno zdravstveno osiguranje. Republika kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prema članu 18. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, obezbeđuje: 1) praćenje i proučavanje uslova života i rada i zdravstvenog stanja stanovništva, odnosno pojedinih grupacija stanovništva, uzroka pojava, širenja i načina sprečavanja i suzbijanja bolesti i povreda od većeg socijalno-medicinskog značaja; 2) promociju zdravlja u skladu sa programima zdravstvene zaštite i obezbeđivanje uslova za sprovođenje posebnih programa za očuvanje i unapređenje zdravlja; 3) sprovođenje epidemiološkog nadzora i organizovanje i sprovođenje posebnih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, sprovođenje vanrednih mera utvrđenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, kao i sprovođenje programa za sprečavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom; 4) sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemija zaraznih bolesti; 5) praćenje i sprečavanje hroničnih masovnih nezaraznih bolesti i bolesti zavisnosti; 6) epidemiološko i higijensko sistematsko praćenje, kao i sistematsko praćenje i ispitivanje uticaja zagađenja životne sredine na zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe i vode za piće; 7) hitnu medicinsku pomoć osobama nepoznatog prebivališta; 8) zdravstvenu zaštitu lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora koja im se pruža van zavoda za izdržavanje zavodskih sankcija, izvršavanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana; 9) sprečavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim nepogodama i vanrednim prilikama; 10) organizovanje i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema prikupljanjem, obradom i analizom zdravstveno-statističkih i drugih podataka i informacija o zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama stanovništva, kao i praćenje podataka o funkcionisanju zdravstvene službe u pogledu obezbeđenosti prostora, kadrova, opreme i lekova, kao i praćenje pokazatelja izvršenja rada; 54

SOCIJALNO PRAVO

11) praćenje i stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i sprovođenje i kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite; 12) organizovanje i sprovođenje provere kvaliteta stručnog rada; 13) vanrednu kontrolu kvaliteta lekova, kao i kontrolu slučajnog uzorka lekova koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, po progaramu ministarstva nadležnog za poslove zdravlja; 14) podsticanje aktivnosti za unapređivanje racionalne farmakoterapije u lečenju obolelih i povređenih; 15) podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi i sprovođenje programa prikupljanja krvi, kao i davanje i primanje organa i tkiva za presađivanje; 16) obezbeđivanje uslova za rad republičkih stručnih komisija, kao i komisije za procenu zdravstvenih tehnologija; 17) podsticanje aktivnosti humanitarnih i stručnih organizacija, saveza i udruženja na poslovima koji su kao prioritet predviđeni Planom razvoja, odnosno posebnim programima zdravstvene zaštite; 18) učešće u obezbeđivanju sredstava za ujednačavanje uslova za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zaštite u opštinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedovoljno razvijenim opštinama, u skladu sa prioritetima; 19) obezbeđivanje sredstava za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojiji čiji je osnivač Republike, koje obuhvata: investiciono ulaganje, investiciono-tekuće održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opremanje u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i obezbeđivanje sredstava za druge obaveze određene zakonom i aktom o osnivanju; 20) finansiranje primenjenih istraživanja u oblasti zdravstvene zaštite; 21) primenu mera Vlade u elementarnim i drugim većim nepogodama i vanrednim prilikama. Sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti, kao što smo prethodno već naveli, obezbeđuju se u budžetu Republike. 1.2.1.2. Budžet autonomne pokrajine, o pštine,odnosno grada U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, autonomna pokrajina, opština, odnosno grad, u svom budžetu obezbeđuje sredstva za: 1) ostvarivanje društvene brige za zdravlje (član 13.); a) realizaciju programa i projekata iz oblasti zdravstvene zaštite i b) vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama (‘’izgradnja, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investicionotehničko održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge obaveze određene zakonom i aktom o osnivanju’’), 55

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2) pregled umrlih lica i stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvenih ustanova (član 219.); 3) plaćanje naknade za pruženu hitnu medicinsku pomoć, ako zdravstvena ustanova ovu uslugu ne bude naplatila u roku od 90 dana – uz mogućnost zahtevanja naknade isplaćenog od organizacije zdravstvenog osiguranja (član 162.); 4) snošenje troškova obdukcije umrlog lica, koja je izvršena na zahtev doktora medicine određenog za utvrđivanje uzroka smrti od strane nadležnog organa grada (član 223.); U skladu sa članom 160. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nadležni organ autonomne pokrajine, opštine odnosno grada zaključuje ugovor sa zdravstvenom ustanovom za sredstva koja se prenose po osnovu vršenja osnivačkih prava. Društvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, opštine, odnosno grada, prema članu 13. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, obuhvata mere za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji autonomne pokrajine, opštine odnosno grada, i to: 1) praćenje zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe na svojoj teritoriji, kao i staranje o sprovođenju utvrđenih prioriteta u zdravstvenoj zaštiti; 2) stvaranje uslova za pristupačnost i ujednačenost korišćenja primarne zdravstvene zaštite na svojoj teritoriji; 3) koordiniranje, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovođenja zdravstvene zaštite koja se ostvaruje delatnošću organa jedinica lokalne samouprave, građana, preduzeća, socijalnih, obrazovnih i drugih ustanova i drugih organizacija; 4) planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za očuvanje i zaštitu zdravlja od zagađene životne sredine što je prouzrokovano štetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljištu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujućih i nejonizujućih zračenja, bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vršenjem sistematskih ispitivanja životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe, mineralnih voda za piće, vode za piće i drugih voda koje služe za proizvodnju i preradu životnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrđivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta; 5) obezbeđivanje sredstava za vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač u skladu sa zakonom i Planom mreže zdravstvenih ustanova, a koje obuhvata izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono-tekuće održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge obaveze određene zakonom i aktom o osnivanju; 6) saradnja sa humanitarnim i stručnim ogranizacijama, savezima i udruženjima, na poslovima razvoja zdravstvene zaštite. Autonomna pokrajina, opština, odnosno grad, u skladu sa istim članom zakona, može doneti posebne programe zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovništva, odnosno vrste bolesti koje su specifične za autonomnu pokrajinu, opštinu, odnosno grad, a za koje nije donet poseban program zdravstvene zaštite na republičkom nivou, u skladu sa svojim mogućnostima, i utvrditi cene tih pojedinačnih usluga, odnosno programa. 56

SOCIJALNO PRAVO

1.2.3. Republički zavod za zdravstveno osiguranje 1.2.2.1. Prihodi Republičkog zavoda Sredstva za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora. Prihod Republičkog zavoda čine sredstva: 1) doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje; 2) premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje organizuje i sprovodi Republički zavod; 3) od imovine kojom raspolaže Republički zavod; 4) domaćih i inostranih kredita i zajmova i 5) druga sredstva, u skladu sa zakonom. 1.2.2.2. Rashodi Republičkog zavoda Sredstva Republičkog zavoda mogu se koristiti samo za namene određene zakonom, i to: 1) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 2) za unapređivanje sistema zdravstvenog osiguranja; 3) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi Republički zavod; 4) za podmirenje troškova sprovođenja zdravstvenog osiguranja i 5) za druge rashode, u skladu sa zakonom. Republički zavod ima poseban račun za: 1) obavezno zdravstveno osiguranje i 2) dobrovoljno zdravstveno osiguranje. 1.2.2.3. Sredstva koja se prenose filijali Odluku o iznosu sredstava koja se prenose filijali donosi Republički zavod za svaku budžetsku godinu, i na nju saglasnost daje Vlada. Odluka o iznosu sredstava koje se prenose filijali izasniva se na: 1) finansijskom planu Republičkog zavoda; 2) planu zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 3) broju i starosnoj strukturi osiguranih lica čije je svojstvo utvrdila matična filijala; 4) podacima o osiguranim licima koja su obolela od bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja na području matične filijale; 5) iznosu sredstava doprinosa koji se uplaćuje na području matične filijale prema evidenciji o visini uplaćenih sredstava; 6) poslovima matične filijale u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja; 7) poslovima koje obavlja Republički zavod u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja; 8) pokazateljima o nedostajućim sredstvima koja se uplaćuju na području matične filijale za obezbeđivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 9) iznosu sredstava koji je potrebno obezbediti za ujednačeno ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: sredstva solidarnosti), iz člana 232. zakona; 10) drugim pokazateljima. Odlukom o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2011. godine48, filijali se prenose sredstva od doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje u visini od: 48 ,, Službeni glasik RS“, broj 6 / 11:

57

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- 7,5 % od iznosa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje uplaćenog na području filijale od strane poslodavaca, preduzetnika, osnivača, odnosno članova privrednog društva, poljoprivrednika i samostalnih umetnika; - 100% doprinosa za zdravstveno osiguranje stranih državljana za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike Srbije, koji se školuju ili stručno usavršavaju na području filijale, - 100% doprinosa za zdravstveno osiguranje lica koja su uključena u obavezno zdravstveno osiguranje. Sredstva doprinosa preneta na podračun filijale koriste se za ostvarivanje prava osiguranika, odnosno osiguranih lica, po osnovu: 1. naknade zarada po osnovu privremene sprečenosti za rad osiguranika; 2. naknade troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite; 3. obaveze za medicinsko-tehnička pomagala koja su isporučena osiguranim licima filijale, i 4. materijalne i druge rashode filijale. Ukoliko filijala po osnovu prenetih sredstava ne ostvari sredstva dovoljna za finansiranje utvrđenih rashoda, a redovno sprovodi postupak kontrole trošenja sredstava, iznos sredstava, koji nedostaje obezbeđuje Republički zavod, u skladu sa ostvarenim finansijskim sredstvima. Neutrošena sredstva filijale, preostala posle izmirivanja obaveza po osnovu utvrđenih namena , Republički zavod za zdravstveno osiguranje koristi za izmirivanje dospelih obaveza prema davaocima zdravstvenih usluga i za isplatu naknada zarada osiguranicima za vreme privremene sprečenosti za rad. Procenat sredstava koje se prenose filijali, prethodnih godina menjanje, a što nam pokazuje tabala. Tabela 7: Procenat sredstava koja se prenose filijali RZZO

Godina

%*

1994. 1997. 1998. 1999. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

70 50 50 4 11 11 9 7,5 7,5 7,5

„Sl.glasnik RS“ broj 71/91 30/97 12/98 4/99 2/06 7/07 9/08 6/09; 82/09 5/10 6/11

* Sto odsto uplaćenog doprinosa za zdravstveno osiguranje stranih državljana i za zdravstveno osiguranje lica koja su uključena u obavezno zdravstv.osiguranje na području filijale, prenosi se filijali.

58

SOCIJALNO PRAVO

Filijale Republičkog zavoda, pored ostalog, međusobno se zazlikuju u pogledu visine prihoda koji se od doprinosa za zdravstveno osiguranje ostvare na njihovom području i visine ostvarenih rashoda. Kod jednog broja filijala ostvareni prihodi od doprinosa na njihovom području viši su od ostvarenih rashoda, dok kod drugih ostavareni prihodi nisu dovoljni da bi se pokrili neophodni rashodi. Naime, u skladu sa principom solidarnosti, iz nekih filijala dolazi do ,,odlivanja“ prihoda od doprinosa u druge filijale koje ne mogu da pokriju svoje rashode. U tabeli dajemo prikaz ostvarenih i utrošenih prihoda od doprinosa po filijalama, u periodu od 1995. do 2010. godine, u procentima. Tabela 8: Prikaz ostvarenih i utrošenih prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje po filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 1995. do 2010. godine (u %) Red. br. Filijala 0 1 1. Subotica 2. Zrenjanin 3. Kikinda 4. Panþevo 5. Sombor 6. Novi Sad 7. S.Mitrovica 8. Šabac 9. Valjevo 10. Smederevo 11. Požarevac 12. Kragujevac 13. Jagodina 14. Bor 15. Zajeþar 16. Užice 17. ýaþak 18. Kraljevo 19. Kruševac 20. Niš 21. Prokuplje 22. Pirot 23. Leskovac 24. Vranje 25. Priština 26. Peü 27. Prizren 28. K.Mitrovica 29. Gnjilane 30. Graþanica 31. Beograd Prosek

1995 2 90,5 92,5 92,1 94,1 95,2 87,8 95,1 114,3 108,5 114,3 116,8 97,1 98,2 89,5 119,5 95,8 92,3 110,5 95,8 108,0 124,5 105,5 107,3 101,5 121,0 145,6 128,4 163,1 151,2 * 87,6 97,6

1998 3 104,8 104,4 79,4 98,1 104,5 92,4 99,5 156,1 135,9 134,3 132,6 129,1 135,1 108,7 141,8 116,2 105,1 120,9 104,0 127,7 177,3 126,7 145,1 123,3 * * * * * * 87,0 104,8

1999 4 101,4 84,2 70,9 74,0 97,7 83,8 97,1 154,6 98,3 121,5 34,9 140,9 111,0 105,9 136,9 93,8 92,8 61,6 88,5 131,2 154,0 101,0 136,2 88,8 * * * * * * 84,2 91,9

(ostvareni doprinos na podruþju filijale = 100,0) Utrošeno na podruþju filijale 2000 2002 2003 2004 2005 2008 2009 2010 5 6 7 8 9 10 11 12 74,8 78,0 84,2 83,0 79,9 78,9 80,5 82,0 84,7 89,0 99,5 95,4 95,0 89,1 89,0 92,3 74,6 84,5 89,4 84,7 82,2 89,0 90,5 92,6 87,9 92,8 103,7 96,3 93,1 92,5 94,5 90,5 92,8 86,6 96,4 96,7 95,7 101,4 99,1 99,7 91,3 98,5 100,0 94,6 96,5 101,1 102,2 100,3 101,0 81,0 84,3 79,7 77,8 75,0 72,2 73,9 114,4 132,2 138,8 126,2 126,5 111,7 108,8 107,5 128,3 112,9 118,0 111,1 119,2 91,7 84,7 87,3 119,3 105,3 97,5 90,6 93,3 87,6 90,1 86,9 142,6 116,1 112,6 100,8 92,7 101,7 99,7 95,2 149,3 102,1 113,6 99,8 108,7 136,0 131,6 125,5 91,2 111,8 123,7 121,9 129,6 133,2 131,8 121,9 124,3 130,0 179,3 174,0 136,9 132,7 124,2 109,9 158,6 117,5 141,9 138,2 140,7 143,8 142,1 149,5 93,3 103,9 107,7 108,5 116,3 110,7 106,5 103,9 105,6 92,8 97,1 84,5 94,5 94,5 89,1 88,1 84,6 105,0 111,4 106,3 115,0 110,8 106,6 111,6 69,5 89,8 97,3 102,1 102,2 108,3 103,3 100,7 110,7 130,7 134,1 127,8 141,1 147,5 150,1 156,8 123,5 130,8 151,4 127,1 151,7 148,2 152,4 142,0 127,6 107,1 112,7 103,4 92,1 108,6 108,8 105,0 106,6 115,5 138,0 93,0 124,1 140,9 143,4 141,9 88,2 115,6 117,3 119,1 121,3 128,4 125,4 125,5 * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 299,5 229,9 231,1 215,3 187,0 176,2 175,4 * 268,7 182,1 189,5 171,6 141,3 134,5 130,5 * * * 240,0 235,8 228,3 195,6 224,8 79,5 99,2 88,8 88,3 84,1 84,8 83,2 86,2 93,2 104,2 105,1 98,7 100,3 101,5 99,7 100,4

59

DR RAJKO KOSANOVIĆ

1.2.2.4. Doprinos za osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju Sredstva za uplatu doprinosa za osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju obezbeđuju se u budžetu Republike. Osnovica za uplatu doprinosa za osiguranike iz člana 22. Zakona je mesečna osnovica doprinosa koju čini iznos od 15% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (član 35b. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – “Službeni glasnik RS“ br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09), a stopa po kojoj se obračunava i plaća doprinos jeste 12,3%. Prosečna mesečna zarada po zaposlenom isplaćena u Republici u 2009. godini iznosi 44.147,00 dinara („Službeni glasnik RS“ broj 4/2010), a mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje godine iznosi 6.622,00 dinara. Prema podacima Republičkog zavoda (iz matične evidencije u julu 2010. godine) ukupno je registrovano 1.216.510 lica koja se po članu 22. stav 1. i stav 4. Zakona smatraju osiguranim licima. Obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji bi trebalo da se planira u budžetu Republike za 2011. godinu iznosi: 1.216.510 x 6.622,00 x 12,3%, što na godišnjem nivou čini 11.890,26 miliona dinara za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ovih lica. Za 2011. godinu budžet je predvideo samo 615.048 miliona dinara za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona umesto 11.890.256 miliona dinara, koliko je u skladu sa Zakonom trebalo biti odobreno49. Iznosi sredstava za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odobravanih u finansijskim planovima Republičkog zavpoda za zdravstveno osiguranje, prethodnih godina bili su znatno niži od iznosa sadržanih u predlozima finansijskih planova, a što nam pokazuje i tabela50.

49 Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (iz matične evidencije iz jula 2010. godine), ukupno je registrovano 1.216.510 lica, koja se prema članu 22. stav1. i stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, smatraju osiguranim licima. Osnovica za uplatu doprinosa za ova osigurana lica iznosi 15% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini ( u 2009. godini: 44.147,00x15%= 6.622,00 dinara), a stopa po kojoj se obračunava i plaća doprinos iznosi 12,3%. Potrebna sredstva za 2011. godinu, prema tome, iznose: 1.216.510 x 6.622,00 x 12.3% x 12 meseci = 11.890.256.328,70 dinara. 50 U 2010. godini, troškovi zdravstvene zaštite po jednom licu iznosili su 210 evra, a transferi iz budžeta Republike 5 evra.

60

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 9: Sredstva za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju (u 000 din.)

Godina 0 2008. 2008. 2009. 2011.

Predlog Finansijski plan Finansijskog plana Republiþkog zavoda Republiþkog zavoda (ekonomska klasifikacija 7331611) 1 2 8.732.108 4.000.000 15.343.803 588.384* 7.756.222 588.000 11.890.256 615.048

% ( 2 : 1) 3 45,81 3,83 7,58 5,17

* Odlukom o izmenama i dopunama Finansijskog plana RZZO smanjeno sa 3.640.000 na 588.384 miliona dinara

Doprinos za osiguranike i koji se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje obračunava se i plaća na osnovicu i po stopi koja je propisana zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. 1.2.2.5. Finansijski plan Zavoda Republički zavod svake godine donosi finansijski plan, a pravni osnov za njegovo donošenje sadržan je u odredbama člana 38. Zakona o budžetskom sistemu (‘’Službeni glasnik RS’’, br. 54/2009 i 73/2010), kojim je utvrđeno da su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja obavezne da pripreme predlog finansijskog plana na osnovu smernica utvrđenih Izveštajem o fiskalnoj strategiji (Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu). Prema istom članu ovog zakona, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja dostavljaju predlog finansijskog plana nadležnom Ministarstvu koje je obavezno da finansijski plan dostavi ministru finansija. U članu 6. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da finansijski plan organizacija obaveznog socijalnog osiguranja donosi nadležni organ organizacije. Statutom Republičkog zavoda utvrđeno je da finansijski plan donosi Upravni odbor. Na finansijski plan organizacija obaveznog socijalnog osiguranja saglasnost daje Narodna skupština Republike Srbije. Finansijski plan Republičkog zavoda za 2011. godinu, donet je na osnovu Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godini i planiranih prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2010. godini. Za bilansiranje prihoda i primanja i rashoda i izdataka, na osnovu kojih je pripremljen Predlog finansijskog plana korišćeni su sledeći parametri: • realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,0%, • inflacija (kraj perioda) 4,5%, • visina planiranih prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2010 godini, • visina planiranih transfera od drugih OOSO, 61

DR RAJKO KOSANOVIĆ

• transferi od budžeta Republike za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona u skladu sa Zakonom. Bilansiranje prihoda i primanja Republičkog zavoda za 2011. godinu rezultat je i potrebe da se zaustavi trend pada učešća sredstava za zdravstvo u bruto društvenom proizvodu, prisutan u nekoliko prethodnih godina. Tabela 10: Osnovna struktura planiranih rashoda i izdataka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu ( u 000 dinara) Red Rashodi i izdaci . br. I Rashodi za zaposlene II Naknade (zarada za vreme privremene spreþ.za rad i tr.prev.) Rashodi za zdravstvenu zaštitu (Prava iz soc.osiguranja koja III se isplaüuju neposredno pružaocima usluga) 1. Plate i naknade plate sa doprinosima na teret poslodavca 2. Prevoz zaposlenih na posao i sa posla 3. Troškovi energenata 4. Lekovi i medicinska sredstva u zdravstvenim ustanovama 5. Ishrana bolesnika 6. Ostali materijalni troškovi 7. Ustanove van Plana mreže 8. Materijal za dijalizu 9. Lekovi izdati na recept 10.Stomatološke usluge 11. Pomagala i naprave 12. Ustanove socijalne zaštite 13. Troškovi leþenja u inostranstvu 14. Instituti i zavodi za javno zdravlje 15. Ustanove specijalizovane za rehabilitaciju 16. Transfuzije krvi i Institut „Torlak“, „Paster“, Sudska med. IV Ostali rashodi i izdaci Ukupno (I – IV)

Iznos

%

2.801.743 8.160.000

1,43 4,17

182.297.909 88.103.092 2.736.237 7.390.352 28.854.146 2.378.513 8.872.435 1.949.090 4.075.500 23.500.866 5.245.550 1.900.000 992.750 820.000 1.968.471 3.109.000 401.907 2.602.650 195.862.302

93,07 44,98 1,40 3,77 14,73 1,21 4,53 1,00 2,08 12,00 2,68 0,97 0,51 0,42 1,01 1,59 0,19 1,33 100,00

Izvor: Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 4/11)

Članom 2. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da Finansijski plan Republičkog zavoda sadrži i finansijske planove indirektnih korisnika Republičkog zavoda (zdravstvene ustanove primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite koje se nalaze u Planu mreže, zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove za produženu rehabilitaciju, apoteke i zdravstvene ustanove van Plana mreže sa kojim Republički zavod zaključuje ugovore). Osnov za procenu visine prihoda i primanja i rashoda i izdataka indirektnih korisnika Republičkog zavoda za 2011. godinu.čine: ostvarenje prihoda i primanja i rashoda i izdataka u 2009. godini; priznata naknada po konačnom obračunu za 2009. godinu; projekcija prihoda i 62

SOCIJALNO PRAVO

primanja i rashoda i izdataka u 2010. godini; kao i makroekonomski parametri iz Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godini. Ukupno planirani prihodi i primanja indirektnih korisnika Republičkog zavoda u 2011. godini iznose 214.459,42 miliona dinara i planirani su po izvorima. Najznačajniji prihodi i primanja su od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno Republičkog zavoda i iznose 172.932,52 miliona dinara (80,25% ukupnih prihoda i primanja). Najveći udeo u prihodima od OOSO imaju prihodi od transfera između budžetskih korisnika na istom nivou (80,64%). Sopstveni prihodi planirani su u iznosu od 32.128,85 miliona dinara što čini 14,98% ukupnih prihoda i primanja. U okviru sopstvenih prihoda sadržana su i primanja po osnovu naplaćene participacije za pružene usluge i lekove na recept, odnosno medicinsko-tehnička pomagala izdata osiguranim licima Republičkog zavoda u iznosu od 5.950,00 miliona dinara. Sredstva od sopstvenih prihoda, zbog načina sticanja i obaveze koje proističu po tom osnovu, nije moguće objediniti na republičkom nivou, radi njihove upotrebe van zdravstvenih ustanova. Prihodi i primanja iz budžeta planirani su u iznosu od 8.981,95 miliona dinara i čine ih prihodi i primanja od Republike, autonomne pokrajine i opštine. Ovi prihodi čine 4,19% ukupnih prihoda. Prihodi od donacija planirani su u iznosu od 416,10 miliona dinara i čine 0,19% ukupno planiranih pihoda i primanja. Ukupno planirani rashodi i izdaci indirektnih korisnika Republičkog zavoda u 2011. godini iznose 214.459,42 miliona dinara i planirani su po izvorima finansiranja. Ukupni rashodi i izdaci najvećim delom su finansirani od strane organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno Republičkog zavoda i iznose 172.932,52 miliona dinara. Najveći udeo u rashodima imaju rashodi za zaposlene (56,77%) i iznose 98.173,40 miliona dinara. Od toga, zarade iznose 95.092,90 miliona dinara i sastoje se iz sredstava od Republičkog zavoda, koja su namenjena zdravstvenim ustanovama za zarade za ugovoreni broj radnika (88.458,44 miliona dinara) i sredstava koje zdravstvene ustanove dobijaju po osnovu fakturisanih usluga, a iz kojih vrše isplatu ostalog dela zarada. Prihodi od participacije iskazuju se u okviru sopstvenih prihoda, ali se ne mogu koristiti za uvećanje plata, već se koriste za izmirenje obaveza u okviru namena po ugovoru, a kod apoteka za izmirenje obaveza prema dobavljačima za lekove. 1.2.2.6. Ugovaranje zdravstvene zaštite Odnosi između Republičkog zavoda i davalaca zdravstvenih usluga, povodom ostvarivanja prava osiguranih lica na zdravstvenu zaštitu, uređuje se ugovorom koji se po pravilu zaključuje za jednu kalendarsku godinu. Ugovorom se uređuju odnosi između matične filijale, odnosno Republičkog zavoda i davalaca zdravstvenih usluga u pružanju zdravstvene zaštite obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a naročito: - vrsta, obim, odnosno kvantitet zdravstvenih usluga; - mere za obezbeđivanje kvaliteta zdravstvene zaštite koja se pruža osiguranim licima; - kadar na osnovu normativa kadrova i standarda rada potrebnih za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica; - naknade odnosno cene koju matična filijala, odnosno Republički zavod plaća za pružene zdravstvene usluge; 63

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- način obračuna i plaćanja; - kontrola i odgovornost za izvršavanje obaveza iz ugovora; - rok za sprovođenje preuzetih obaveza, način rešavanja spornih pitanja, raskid ugovora, - kao i druga međusobna prava i obaveze ugovornih strana. Republički zavod donosi opšti akt kojim se uređuju uslovi, kriterijumi i merila za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za svaku kalendarsku godinu, na koji saglasnost daje Ministarstvo zdravlja.51 Osnov za zaključivanje ugovora čine: 1) godišnji plan zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 2) utvrđeni normativi kadrova, standardi rada, kao i zdravstveni kapaciteti potrebni za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu osiguranih lica; 3) opšti akt Republičkog zavoda iz člana 179. stav 1. ovog zakona; 4) akt o cenama zdravstvenih usluga; 5) finansijski plan Republičkog zavoda. Ugovorom se mogu utvrditi sledeći načini plaćanja zdravstvenih usluga: 1) plaćanje po jednom opredeljenom osiguranom licu (u daljem tekstu: kapitacija); 2) plaćanje po slučaju, odnosno po epizodi bolesti ili povrede; 3) plaćanje po cenama pojedinačnih zdravstvenih usluga; 4) otkupom plana rada davalaca zdravstvenih usluga; 5) drugi način utvrđen ugovorom. Matična filijala zaključuje ugovor sa davaocem zdravstvenih usluga o pružanju zdravstvene zaštite koja je utvrđena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana lica sa teritorije matične filijale, a Republički zavod zaključuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga za određene vrste zdravstvenih usluga za potrebe svih osiguranih lica u Republici, kao i sa zdravstvenim ustanovama koje obavljaju doktrinarne, stručno-metodološke i druge poslove od značaja za sprovođenje zdravstvenog osiguranja, odnosno sa drugim pravnim licem - za ostvarivanje određenih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. 1.2.3. Sredstva poslodavaca Prema članu 14. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poslodavac iz svojih sredstava organizuje i obezbeđuje zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje: 1) lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca; 2) sprovođenje mera za sprečavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i sprečavanje povreda na radu; 3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodične, kontrole i ciljne preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada; kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti; 4) pregleda zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zaštite životne sredine, radi zaštite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je uređena oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, zaštite potrošača, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom; 51 Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje njihove naknade za 2011. godinu, objavljen je u ,, Službenom glasniku RS“ , broj 4/ 11:

64

SOCIJALNO PRAVO

5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zaštite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa specifičnim uslovima, kao i na korišćenje ličnih i kolektivnih zaštitnih sredstava 6) obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeđivanje i sprovođenje opštih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti; 7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa opštim aktom poslodavca; 8) praćenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju unapređivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagođavanjem rada psihofiziološkim sposobnostima zaposlenih; 9) praćenje oboljevanja, povređivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oštećenja koja utiču na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti; 10) učešće u organizaciji režima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovništva; 11) sprovođenje mera za unapređivanje zdravlja radnika izloženih zdravstvenim rizicima u toku procesa rada, uključujući i ocenjivanje i upućivanje radnika zaposlenih na posebno teškim i rizičnim poslovima na zdravstvenopreventivne aktivnosti i odmor; 12) ukazivanje prve pomoći u slučaju povrede na radnom mestu i obezbeđivanje uslova za hitne medicinske intervencije. Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, obuhvata i prethodne i periodične preglede radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom na način i po postupku utvrđenim propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu. 1.2.4. Osnovni problemi u finansiranju zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja Najznačajniji problemi u finansiranju zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, već duži niz godina, su sledeći: - izbegavanja i kašnjenja u plaćanju doprinosa za zdravstveno osiguranje; - nepostojanje odgovarajuće kontrole plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje; - ostvarivanje nedovoljnih prihoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje od pojedinih kategorija osiguranika (zemljoradnika, penzionera i nezaposlenih); - neizvršavanje u potpunosti ustavne i zakonske obaveze Republike u pogledu pokrića troškova zdravstvene zaštite neosiguranih lica; - nepostojanje odgovarajućih načina, odnosno oblika plaćanja davalaca zdravstvenih usluga (zdravstvenih ustanova) za njihov rad; - kapaciteti zdravstvenih ustanova (u prvom redu broj zaposlenih u njima), a ne obim i kvalitet zdravstvenih usluga kao osnovno merilo za utvrđivanje visine naknade za njihov rad; - postojanje nesklada između zdravstvenih potreba građana, utvrđenih prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja i materijalnih mogućnosti za njihovo ostvarivanje; 65

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- postojanje obaveze nametnute osiguranju da finansira ukupne kapacitete zdravstvenih ustanova za čega ono nema kako potrebe, tako i mogućnosti; - nastojanje da se preko osiguranja pokriju ukupni troškovi zdravstvene zaštite stanovništva; - nepostojanje odgovarajuće kontrole finansijskog poslovanja zdravstvenih ustanova i drugi problemi. U vezi sa plaćanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje potrebno je: - pojačati sistem kontrole uplate doprinosa; - pooštriti odgovornost za njihovo neplaćanje; - ne dozvoliti da bilo ko bude, na bilo koji način, oslobođen od obaveze plaćanja; - obustaviti ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, izuzev hitne medicinske pomoći, osiguranicima čiji poslodavac ne izvršava obavezu plaćanja doprinosa; - preispitati način obračuna doprinosa pojedinih kategorija osiguranika (na primer zemljoradnika); - nastojati da Republika ispunjava svoju obavezu u pogledu obezbeđivanja realnog iznosa sredstava za zdravstvenu zaštitu neosiguranih lica; - vršiti postepenu izmenu načina plaćanja davalaca zdravstvenih usluga (uvođenje kapitacije kao načina plaćanja zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite i DRG – sistema kao načina plaćanja zdravstvenih ustanova sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Prilikom naredne izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju potrebno je razmotriti mogućnost decentralizacije zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, odnosno da pored Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje postoje i regionalni zavodi za zdravstveno osiguranje. Međutim, bez obzira na organizaciju zdravstvenog osiguranja, osiguranje prilikom zaključivanja ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga treba da istupa kao k u p a c, i da angažuje zdravstvene kapacitete u meri u kojoj su oni neophodni da se osiguranim licima obezbedi odgovarajuća zdravstvena zaštita, bez obzira na vlasnički status tih kapaciteta. Tabela 11: Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji Red. br. 0

1.1.

1.2. 1.3.

Izvori sredstava i namena 1 A-JAVNI IZVORI I – B U DŽ E T 1. BUDŽET REPUBLIKE Društvena briga za zdravlje na nivou Republike Ostvarivanje zdravstvene zaštite iz þlana 11. za lica koja nisu Obuhvaüena obaveznim zdravstvenim osiguranjem Ostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti 66

Zakon 2

Zak. o zdrav. zaš., þlan 10. Zak. o zdrav. zaš., þlan 12 Zak. o zdrav. zaš., þlan 18.

SOCIJALNO PRAVO

1.4. 1.5. 1.6. 1.7.

1.8.

2.1.

2.2.

2.3.

2.4.

1. 1.1.

1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6.

1.7. 2.

Rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija Rad Zdravstvenog saveta Red Etiþkog odbora Srbije Ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu lica koja imaju status izbeglica sa teritorije republika bivše SFRJ Plaüanje naknade zdravtvenim ustanovama za zdravstvene usluge pružene strancima 2. BUDŽET AUTONOMNE POKRAJINE, OPŠTINE, ODNOSNO GRADA Ostvarivanje društvene brige za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, opštine, odnosno grada Plaüanje naknade za hitnu medicinsku pomoü, ako zdravstvena ustanova ovu uslugu ne bude naplatila u roku 90 dna Pregled umrlih lica i struþno utvrÿivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove Snošenje troškova obdukcije umrlog lica, koja je izvršena na zahtev doktora medicine odreÿenog za utvrÿivanje uzroka smrti od nadležnog organa opštine, odnosno grada II – REPUBLIýKI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE Zdravstvena zaštita - mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti -pregledi i leþenja žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoüe, poroÿaja i materinstva do 12 meseci nakon poroÿaja - pregledi i leþenja u sluþaju bolesti i povrede - pregledi i leþenje bolesti usta i zuba - medicinska rehabilitacija u sluþaju bolesti i povrede - lekovi i medicinska sredstva - proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke naknade, kao i druga pomagala (medicinsko-tehniþka pomagala) Naknada zarade za vreme privremene spreþenosti za rad osiguranika 67

Zak. o zdrav. zaš., þlan 68. Zak. o zdrav.zaš., þlan 155 Zak. o zdrav. zaš., þlan 156. Zak. o zdrav. zaš., þlan 238. Zak. o zdrav. zaš., þl.241 i 242.

Zak. o zdrav. zaš., þlan 13.

Zak. o zdrav. zaš., þlan 162. Zak. o zdrav. zaš.., þlan 219.

Zak. o zdrav. zaš., þlan 223.

Zak. o zdrav. osig., þlan 34.

Zak. o zdrav. osig. þlan 73-103.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3.

1. 2. 3. 1.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Naknada troškova prevoza u vezi sa korišüenjem zdravstvene zaštite B. PRIVATNI IZVORI Liþno uþešüe osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite Plaüanje pune cene zdravstvenih usluga koje se ne mogu pružiti na teret sredstava zdravstvenog osiguranja Plaüanje pune cene zdravstvenih usluga davaocima iz privatnog sektora C. SREDSTVA POSLODAVCA Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca IZVORI SREDSTAVA ZA RAD ZDRAVSTVENIH USTANOVA Organizacija zdravstvenog osiguranja Budžet Prodaja usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi zdravstvenom delatnošüu zdravstvene ustanove Obavljanje nauþnoistraživaþke i obrazovne delatnosti Izdavanje u zakup slobodnih kapaciteta Legati Pokloni Zaveštanja

Zak. o zdrav. osig. þl.104-108.

Zak. o zdrav. osig., þl.48 i 49.

Zak. o zdrav. zaš., þlan 14.

Zak. o zdrav. zaš. þlan 159. '' '' '' '' '' '' ''

Tabela 12: Struktura ostvarenih prihoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. do 2010. godine (u %) Red. br. 0 1.

2. 3. 4. 5. 6.

Prihodi i primanja 1 Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenih i na teret poslodavaca Doprinos za zdr.osig. lica koja obavljaju samostalnu delatnost i poljoprivrednika Ostali doprinosi Ukupni prihodi od doprinosa (1-3) Transfer od NZS Ukupni transferi od Fonda PIO Ostali transferi

2006. 2

2007. 3

2008. 4

2009. 5

2010. 6

65,39

66,80

65,43

64,33

65,14

5,65

5,39

4,93

4,19

4,27

0,04 71,07 1,77 23,36 0,62

0,04 72,23 1,81 22,14 0,54

0,05 70,40 1,64 23,95 0,58

0,07 68,58 1,78 26,54 0,64

0,07 69,48 1,97 26,46 0,59

68

SOCIJALNO PRAVO

7.

Ukupni transferi od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (4-6) Ukupni transferi od budžeta Ukupni transferi (4-7) Ostali prihodi UKUPNI PRIHODI

,

,

,

,

,

25,74

24,48

26,17

28,96

29,01

0,00 25,74 3,19 100,00

2,16 26,65 1,13 100,00

2,65 28,82 0,78 100,00

1,48 30,44 0,98 100,00

0,42 29,43 1,09 100,00

Tabela 13: Struktura izvršenih rashoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u periodu od 2006. do 2010. godine (u %) Red. br. 0 I 1. 2. 3. 4. 4.1. 4.2. 4.3. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 5.7. 5.8. 5.9. 5.10. 5.11. 5.12. 5.13.

Prihodi i primanja

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

1 TEKUûI RASHODI (1+2+3+4+5+6) Rashodi za zaposlene Korišüenje usluga i roba Otplata kamata i prateüi troškovi zaduživanja Prava iz socijalnog osiguranja koja se isplaüuju neposredno domaüinstvima Naknade zarada za vreme privremene nesposobnosti za rad Naknada putnih troškova Naknada pogrebnih troškova Prava iz socijalnog osiguranja plaüena neposredno pružaocima usluga Primarna zdravstvena zaštita Materijal za dijalizu Lekovi izdati na recept Stomatološke usluge Sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita Naknada za ortopedske sprave i pomagala Ustanove socijalne zaštite Troškovi zdravstvene zaštite lica koja nisu obavezno osigurana po Zakonu Zdravstvena zaštita izbeglih i prognanih lica Zdravstvena zaštita po konvencijama Zdravstvena zaštita osiguranika koji žive i borave u inostranstvu Troškovi zdravstvene zaštite za osiguranike upuüene na leþenje u inostran. Ostali troškovi zdravstvene zaštite (usluge rehabilitacije i rekreacije)

2 99,79 1,18 0,47

3 99,53 1,42 0,51

4 99,53 1,53 0,48

5 99,74 1,63 0,44

6 99,91 1,39 0,47

0,02

0,00

0,37

69

4,05

6,57

3,73

3,88

4,18

5,97

3,46

3,57

3,82

3,70

0,46 0,15

0,26 0,00

0,31 0,00

0,36 0,00

0,35 0,00

91,53

93,73

93,47

93,45

93,61

23,88 2,09 13,64 2,64 44,91 0,98 0,40

23,89 2,36 12,72 2,82 48,52 0,90 0,35

23,01 1,21 12,09 2,36 50,03 1,03 0,44

22,66 2,24 12,55 2,39 49,71 0,99 0,48

21,36 2,13 12,84 2,34 50,87 1,04 0,48

0,17 0,21

0,12

0,09

0,18

0,20

0,01

0,00

0,00

0,00

0,01

0,09

0,07

0,11

0,14

0,13

1,84

1,34

1,43

1,42

1,47

DR RAJKO KOSANOVIĆ

5.14. 5.15. 6. II III IV

Troškovi Instituta i zavoda za zaštitu zdravlja Ostale usluge zdravstvene zaštite u zemlji Ostali rashodi IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE UKUPNI RASHODI I IZDACI (I + II + III)

0,66 0,00 0,05

0,54 0,10 0,14

0,54 0,11 0,14

0,58 0,12 0,03

0,63 0,10 0,02

0,08

0,31

0,47

0,26

0,06

0,13

0,16

0,00

0,00

0,03

100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

Tabela 13a: Konsolidovani prihodi i primanja Republičkog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.) (u milionima dinara)

R.br. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6.

O p i s 1 Ukupni prihodi i primanja Od budžeta Republike Od budžeta autonom. pok. Od budžeta opštine – grada Od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja Donacije Ostali prihodi

2008. godina 2 207.262,00 7.615,60 2.211,57 3.682,54

2009. godina 3 217.058,97 5.739,52 1.838,78 3.290,08

2010. godina 4 219.571,63 3.632,44 400,53 3.450,48

166.085,95 261,59 27.404,75

176.076,72 274,89 29.838,98

181.321,97 384,89 30.381,32

Tabela 13b: Konsolidovani rashodi Republičkog zavoda za zdrastveno osiguranje i zdravstvenih ustanova (2008 – 2010.) (u milionima dinara)

R.br.

O p i s

0

1 Ukupno: Od budžeta Republike Od autonomne pokrajine Od opštine – grada Od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja Od donacija Iz ostalih izvora

1. 2. 3. 4. 5. 6.

2008. godina 2 203.413,04 7.652,81 2.422,15 3.544,72

2009. godina 3 215.204,18 4.944,35 1.873,24 3.177,48

2010. godina 4 217.449,45 3.374,64 388,65 3.592,52

162.008,82 229,46 27.555,08

174.645,46 237,5 30.326,15

179.449,89 236,25 30.407,50

70

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 13c: Konsolidovani prihodi i primanja i rahodi i izdaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstenih ustanova u 2010. godini (u milionima dinara)

R.br.

Opis

1 1 2 3 4 5 6 7

2 Ukupno OOSO Od Repub. A. Pokr. Op – grad Donacije Ost. izvori

Prihodi i primanja 3 219.571,63 181.321,97 3.632,44 400,53 3.450,48 384,89 30.381,32

Rashodi i izdaci 4 217.449,45 179.449,89 3.374,64 388,65 3.592,52 236,25 30.407,50

Razlika 3-4 2.122,18 1.872,08 257,80 11,88 -142,04 148,64 -26,18

Tabela 13d: Prihodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini (u din.)

R.br. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6.

7.

Prihodi i primanja 1 Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenih i na teret poslodavaca Doprinos za zdr.osig. lica koja obavljaju samostalnu delatnost i poljoprivrednika Ostali doprinosi Ukupni prihodi od doprinosa (1-3) Transfer od NZS Ukupni transferi od Fonda PIO Ostali transferi Ukupni transferi od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (4-6) Ukupni transferi od budžeta Ukupni transferi (4-7) Ostali prihodi UKUPNI PRIHODI

71

2010. godina Iznos (din) 2

% 3

118.866.155.216

65,14

7.792.752.485 127.008.085 126.785.915.786 3.586.743.076 48.285.125.512 1.074.294.154

4,27 0,07 69,48 1,97 26,46 0,59

52.946.162.742 762.764.111 53.708.926.853 1.996.157.177 182.490.999.816

29,01 0,42 29,43 1,09 100,00

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 13e: Rashodi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2010. godini (u din.)

R.br. 0 I 1. 2. 3. 4. 4.1. 4.2. 4.3. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 5.7. 5.8. 5.9. 5.10. 5.11. 5.12. 5.13. 5.14. 5.15. 6. II III IV

Rashodi 1 TEKUûI RASHODI (1+2+3+4+5+6) Rashodi za zaposlene Korišüenje usluga i roba Otplata kamata i prateüi troškovi zaduživanja Prava iz socijalnog osiguranja koja se isplaüuju neposredno domaüinstvima Naknade zarada za vreme privremene nesposobnosti za rad Naknada putnih troškova Naknada pogrebnih troškova Prava iz socijalnog osiguranja plaüena neposredno pružaocima usluga Primarna zdravstvena zaštita Materijal za dijalizu Lekovi izdati na recept Stomatološke usluge Sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita Naknada za ortopedske sprave i pomagala Ustanove socijalne zaštite Troškovi zdravstvene zaštite lica koja nisu obavezno osigurana po Zakonu Zdravstvena zaštita izbeglih i prognanih lica Zdravstvena zaštita po konvencijama Zdravstvena zaštita osiguranika koji žive i borave u inostranstvu Troškovi zdravstvene zaštite za osiguranike upuüene na leþenje u...... Ostali troškovi zdravstvene zaštite (usluge rehabilitacije i rekreacije) Troškovi Instituta i zavoda za zaštitu zdravlja Ostale usluge zdravstvene zaštite u zemlji Ostali rashodi IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE UKUPNI RASHODI I IZDACI (I + II + III)

72

2010. godina Iznos (din.) 2 182.855.036.187 2.546.895.067 858.416.122 676.407.990

% 3 99,91 1,39 0,47 0,37

7.413.861.176

4,05

6.770.123.160 643.738.016

3,70 0,35 0,00

171.323.928.156 39.092.062.172 3.899.831.707 23.501.480.636 4.284.977.880

93,61 21,36 2,13 12,84 2,34

93.097.285.968 1.894.488.817 887.458.806

50,87 1,04 0,48

369.529.904

0,20

10.308.688

0,01

245.577.341

0,13

2.694.634.378 1.160.115.228 186.176.631 35.527.676 109.694.544

1,47 0,63 0,10 0,02 0,06

59.749.986

0,03

183.024.480.717

100,00

SOCIJALNO PRAVO

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje 2.1. Prihodi i primanja Fonda PIO Prihod i primanja Fonda čine sredstva: 1) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) za penzijsko i invalidsko osiguranje koje se u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom obezbeđuju u budžetu; 3) od imovine kojom raspolaže fond; 4) od kamata ostvarenih plasmanom sopstvenih prihoda fonda, u skladu sa zakonom, poslovnom bankarstvu, na tržištu novca ili kupovinom obveznica čiji emitent je država; 5) subvencija i donacija; 6) ostvarena prodajom društvenog kapitala, društvenih i javnih preduzeća ili njihovih delova, u skladu sa zakonom; 7) dividende na akcije po osnovu ranijih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom; 7a) budžeta za obaveze Republike Srbije utvrđene zakonom; 8) iz drugih izvora. Pokrajinski fond, u skladu sa zakonom i statutom, ima podračun preko koga se vrše uplate i isplate sredstava republičkog fonda na teritoriji autonomne pokrajine. 2.2. Rashodi Fonda PIO Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene određene zakonom, i to za: 1) isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja; 2) tekuće rashode, izdatke za nefinansijsku imovinu i otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine; 3) druge obaveze utvrđene zakonom. Sredstva fonda mogu se, u skladu sa aktom fonda, koristiti za društveni standard korisnika penzija, najviše do 0,10% ukupnih prihoda fonda po osnovu doprinosa. Sopstveni prihodi fonda koji ostaju po izmirenju obaveza koriste se za ulaganja u hartije od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi ostvarivanja dobiti. Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija). 2.3. Finansijski plan U finansijskom planu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2011. godinu52, ukupni tekući prihodi i primanja planirani su u iznosu od 494.100.000 hiljade dinara. Ukupni tekući rashodi i izdaci planirani su u istom iznosu.

52 „Službeni glasnik RS“, broj 1/11

73

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 14: Osnovna struktura tekućih prihoda i primanja i tekućih rashoda i izdataka Republičkog fonda penzijskkog i invalidskog osiguranja planiranih za 2011. godinu Red. br.

Primanja i izdaci

U 000 din.

%

I

Tekuüi prihodi i primanja 1. Socijalni doprinosi 2. Transferi od drugih nivoa vlasti 3. Otali prihodi i primanja

494.100.000 252.000.000 230.900.000 11.200.000

100,00 51,00 46,73 2,27

II

Tekuüi rashodi i izdaci 1. Prava iz socijalnog osiguranja 2. Rashodi za zaposlene 3. Ostali rashodi i izdaci

494.100.000 486.351.718 3.802.580 3.945.702

100,00 98,43 0,77 0,80

3. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti Prihod Nacionalne službe čine sredstva: 1. doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti; 2. iz budžeta Republike Srbije; 3. ostvarena ulaganjem kapitala; 4. domaćih i inostranih kredita, u skladu sa zakonom; 5. poklona, donacija i legata; 6. druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom. U finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu53, prihodi i primanja planirani su u iznosu od 38.941.227 hiljade dinara. Rashodi i izdaci planirani su u istom iznosu. Tabela 15: Osnovna struktura prihoda i primanja i rashoda i izdataka Nacionalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu Red. br.

Prihodi i primanja/rashodi i izdaci

U 000 din.

%

I

Prihodi i primanja 1. Socijalni doprinosi 2. Transferi od drugih nivoa vlasti 3. Otali prihodi iprimanja

38.941.227 16.538.727 21.735.000 667.500

100,00 42,47 55,81 1,72

II

Rashodi i izdaci 1. Prava iz socijalnog osiguranja 2. Rashodi za zaposlene 3. Ostali rashodi i izdaci

38.941.227 34.768.420 2.240.587 1.932.220

100,00 89,28 5,75 4,97

53 „Službeni glasnik RS“, broj 1/11

74

SOCIJALNO PRAVO

4. Socijalna zaštita Finansiranje socijalne zaštite u Republuci Srbiji vrši se iz: budžeta Rapublike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave. 4.1. Budžet Republike Srbije Iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa članom 206. Zakona o socijalnoj zaštiti,54 finansiraju se prava i usluge socijalne zaštite o čijem se obezbeđivanju stara Republika Srbija, i to: 1) pravo na novčanu socijalnu pomoć; 2) pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica; 3) pravo na posebnu novčanu naknadu; 4) pravo na pomoć za osposobljavanje za rad; 5) usluge porodičnog smeštaja; 6) usluge savetovanja i obuke hranitelja i usvojitelja; 7) usluge domskog smeštaja; 8) usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom, osim u jedinicama lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisima kojima se uređuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - iznad republičkog proseka; 9) usluge smeštaja za žrtve trgovine ljudima; 10) pravo na jednokratnu pomoć u slučaju ugroženosti većeg broja građana. U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za finansiranje rada: 1) centara za socijalni rad - u delu javnih ovlašćenja; 2) ustanova za domski smeštaj čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina; 3) Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu; 4) centara za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač Republika Srbija; 5) ustanova za vaspitanje dece i omladine; 6) Komore - u delu javnih ovlašćenja; 7) druge ustanove čiji je osnivač Republika Srbija Ustanove socijalne zaštite sačinjavaju godišnji program rada, na osnovu koga se vrši finansiranje. U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se i sredstva za finansiranje programa unapređenja socijalne zaštite. Namenskim transferima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje jedinica lokalne samouprave, iz budžeta Republike Srbije, prema članu 207. istog Zakona, mogu se finansirati: 1) usluge socijalne zaštite koje po ovom zakonu finansiraju jedinice lokalne samouprave - u jedinicama lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisima kojima se uređuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - ispod republičkog proseka; 54 ,, Službeni gasnik RS”, broj 24/11

75

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2) usluge socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze ustanove za domski smeštaj u transformaciji, uključujući i troškove transformacije tih ustanova; 3) inovativne usluge i usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Vlada utvrđuje visinu namenskog transfera, kriterijume za njegovu raspodelu po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, kriterijume za učešće lokalne samouprave i dinamiku prenosa sredstava, kao i usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za Republiku Srbiju. 4.2. Budžet autonomne pokrajine Iz budžeta autonomne pokrajine, prema članu 208. Zakona o socijalnoj zaštiti, finansiraju se: 1) programi unapređenja socijalne zaštite u autonomnoj pokrajini; 2) program rada Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu; 3) programi rada centara za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač autonomna pokrajina; 4) programi rada ustanova čiji je osnivač autonomna pokrajina, osim ustanova domskog smeštaja; 5) inovacione usluge i usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za autonomnu pokrajinu. 4.3. Budžet jedinice lokalne samouprave Iz budžeta jedinice lokalne samouprave, prema članu 209., finansiraju se: 1) dnevne usluge u zajednici; 2) usluge podrške za samostalan život, osim usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom; 3) usluga stanovanja uz podršku osoba sa invaliditetom u jedinicama lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisima kojima se uređuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - iznad republičkog proseka; 4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, osim savetovanja i obuke hranitelja i usvojitelja; 5) ostale usluge socijalne zaštite u skladu sa potrebama lokalne samouprave; 6) jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći; 7) programi rada ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave; 8) programi unapređenja socijalne zaštite u jedinici lokalne samouprave; 9) inovacione usluge. Metodologiju formiranja cena usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije propisuje Vlada, a metodologiju formiranja cena usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samouprave propisuje nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave. 76

SOCIJALNO PRAVO

4.4. Izgradnja, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite Sredstva za izgradnju, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Sredstva za izgradnju, održavanje i opremanje ustanova socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno u budžetu jedinice lokalne samouprave. 4.5. Učešće u troškovima usluga socijalne zaštite U troškovima usluge socijalne zaštite, prema članu 212. Zakona o socijalnoj zaštiti, učestvuju korisnik, srodnik koji ima zakonsku obavezu i mogućnost izdržavanja korisnika, lica koja su preuzela obavezu plaćanja troškova pružanja usluge i Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno, korisnik, srodnik, odnosno treće lice ne učestvuju u troškovima usluge: 1) procene i planiranja koje vrši centar za socijalni rad; 2) neodložne intervencije. Korisnik domskog smeštaja učestvuje u troškovima smeštaja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom. Korisnik porodičnog smeštaja učestvuje u troškovima smeštaja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom, izuzev prihoda ostvarenih po osnovu dečijeg dodatka, roditeljskog dodatka, dodatka za pomoć i negu drugog lica i uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnine za odlazak u penziju, kao i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda. Ako su primanja i prihodi korisnika nedovoljni za podmirenje troškova smeštaja, troškovi smeštaja podmiruju se iz nepokretne imovine korisnika na način i po postupku utvrđenom u članu 82. zakona. Davalac izdržavanja po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa korisnikom domskog smeštaja, odnosno porodičnog smeštaja plaća punu cenu smeštaja za korisnika. Korisnici koji ostvaruju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odnosno pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica po bilo kom osnovu, učestvuju sa najmanje 20% iznosa tog dodatka odnosno naknade u troškovima usluge socijalne zaštite ako je ta usluga usmerena i na zadovoljenje potreba pomoći i nege, osim za usluge domskog i porodičnog smeštaja.

77

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela16: Rashodi i izdaci utvrđeni u Budžetu Republike Srbije za 2011. godinu Red. br. 1.

O P I S Tekuüi rashodi 1.1. Rashodi za zaposlene 1.2. Rashodi za korišüenje usluga i roba 1.3. Rashodi po osnovu otplate kamata 1.4. Subvencije 1.5. Dotacije medjunarodnim organizacijama 1.6. Transferi ostalim nivoima vlasti 1.7. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja: - Republiþki fond za PIO - Nacionalna služba za zapošljavanje - Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika - Republiþki zavod za zdravstveno osiguranje - Ostali transferi 1.8. Ostale dotacije i tranferi

2. 3.

1.9. Socijalna zaštita iz budžeta - Tranzicioni fond - Deþija zaštita - Boraþko-invalidska zaštita - Socijalna zaštita - Uþeniþki standard - Studentski standard - Fond za mlade talente - Sportske stipendije - Izbegla i raseljena lica - Ostala socijalna zaštita iz budžeta 1.10. Ostali tekuüi rashodi Kapitalni izdaci Izdaci za nabavku finansijske imovine Ukupni rashodi i izdaci

Dinara (u 000 din.) 788.496.528 196.625.729 47.215.987 45.636.001 55.109.559 942.423. 67.055.997

% 93,10 23,22 5,58 5,39 6,51 0,11 7,92

274.271.282 230.900.000 18.350.000 23.500.000 615.048 906.234

32,38 27,26 2,17 2,77 0,07 0,11

1.456.302

0,17

88.426.938 4.440.000 39.162.700 14.886.600 19.292.609 1.951.631 3.261.017 589.252 800.000 1.068.397 2.974.732 11.756.310 31.847.895 26.575.485 846.919.908

10,44 0,52 4,62 1,76 2,28 0,23 0,39 0,07 0,09 0,13 0,35 0,38 3,76 3,14 100,0

Izvor:Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu (,,Službeni glasnik RS“, broj 101/10).

78

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 17: Rashodi za socijalnu sigurnost u zemljama centralne i istočne Evrope, kao procenat od BDP u 2003. godini Red. br.

Država

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Albanija Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Crna Gora Rumunija Srbija

Zdravstvo

2,1 4,4 7,2 3,2 7,3 6,4 5,6

Ostali rashodi za socijalnu sigurnost 6,7 13,2 19,3 9,3 15,7 9,6 15,3

ObrazoUkupni rashodi vanje socijalne sigurnosti 8,8 2,9 17,6 3,9 26,5 4,2 12,6 5,6 23,0 5,9 16,1 4,0 20,9 3,5

Ukupni rashodi

11,7 21,5 30,7 18,2 28,9 20,1 24,4

Ukupni izdaci vlade 27,0 37,6 49,5 25,4 30,3 38,9 46,6

Izvor: Social Security in Central and Eastern Europe; ILO - International Labour Office – Subregional Office for Central and Eastern Europe, Budapest, April 2008., p.19.

79

IV RAZVOJ SOCIJALNOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI Socijalno osiguranje, kao svetska pojava i značajna civilizacijska tekovina, ima dugu istoriju. Određeni oblici socijalnog osiguranja postojali su znatno ranije pre nego što je nastalo moderno socijalno osiguranje.55 Nastanak i razvoj socijalnog osiguranja vezan je za nastanak i razvoj radničke klase. U početku, u pogledu socijalnog osiguranja, radnici su bili prepušteni sami sebi. Radnička društva za uzajamno pomaganje, koja su kasnije sa formiranjem radničkih partija i jačanjem sindikalnog organizovanja, imala značajnu ulogu u borbi za uvođenje obaveznog socijalnog osiguranja, zbog niskih najamnina radnika, nisu mogla da zadovolje sve više rastuću potrebu radnika za socijalnim osiguranjem. Sve brži razvoj industrije za posledicu imao je povećanje broja telesnih povreda radnika, nastanak i širenje profesionalnih bolesti i sve češću smrtnost, što je ugrožavalo privredni razvitak i vojnu moć društva. Zbog svega toga, poslodavci i buržoaska država u celini uvideli su neophodnost zaštite i osiguranja radnika. U fazi imperijalizma buržoaska država primenjuje dvokanalni sistem osiguranja – obavezno i neobavezno (fakultativno) osiguranje.56 Međutim, najveći procenat radnika i dalje bio je neosiguran. Fakultativno osiguranje mogli su da obezbede samo radnici sa većim najamninama, čiji broj svakako nije bio veliki, dok se obavezno osiguranje odnosilo samo na određene kategorije radnika. Osnove modernog obaveznog socijalnog osiguranja postavljene su u Nemačkoj u Velikoj povelji socijalne politike cara Viljema I od 17. novembra 1881. godine, za vreme kancelara Bizmarka. Viljem I preporučuje nemačkom zakonodavnom telu (Reichstagu) da donese zakone o osiguranju radnika za slučaj b o l e s t i, n e s r e ć e, i n v a l i d n o s t i i s t a r o s t i. Upravo ovim redosledom nastali su oblici socijalnog osiguranja u Nemačkoj. Svi ovi zakoni, nakon što su više puta novelirani, kodifikovani su u jednom zakonu 1911. godine, kada je uvedeno i osiguranje udovice i dece za slučaj smrti hranioca porodice (porodična penzija).57 Osamdesetih godina devetnaestog veka nemački model socijalnog osiguranja, takozvani „Bizmarkov model“ izvršio je značajan uticaj i na mnoge druge zemlje. U Velikoj Britaniji osi55

,, U prapočecima savremenih socijalnih osiguranja nailazimo na profesionalne zajednice za uzajamno pomaganje koje čini se isto onoloko stare koliko i same profesije. U Grčkoj, irani se brinu o potrebama bolesnih, nemoćnih i udovica, zahvaljujući ulozima svojih članova. U Rimu pogrebna društva obezbeđuju pristojnu sahranu svojim članovima. U srednjem veku, prvo bratstva, a zatim radnička društva za uzajamno pomaganje (kad bratstva dospevaju pod isključiv uticaj majstora i vlasnika radionica) nastavljaju grčke tradicije ( Opšta encikklopedija LAROUSSE, Vuk Karadžić, Beograd, 1971., str.33. 56 Predrag Jovanović, Radno pravo; Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, 2000. , str. 415 57 Rajko Sudžum: Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u : Srbija u modernizacijskim procesima XX veka; Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1994. ., str. 287.

81

DR RAJKO KOSANOVIĆ

guranje za slučaj nesreće na poslu uvedeno je 1897. godine, a za slučaj nezaposlenosti, bolesti i invalidnosti 1911. godine. U Italiji, Francuskoj i Danskoj, 1898. godine, uvodi se osiguranje za slučaj nesreće na poslu. Francuska 1911. godine uvodi osiguranje za slučaj invalidnosti i starosti kod industrijskih i poljoprivrednih radnika, a Rusija 1912. godine uvodi socijalno osiguranje za slučaj bolesti.58 Ako Velikoj Britaniji pripada čast što je prva uvela socijalno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, onda Belgiji i Francuskoj pripada čast za prvo uvodjenje dečjeg dodatka u sistem socijalnog osiguranja, 1930., odnosno 1932. godine.59 Teške socijalne posledice Velike ekonomske krize (1929-1933.) u velikoj meri daće dodatni impuls razvoju socijalnog osiguranja u svetu. Mnoge zemlje tih godina doneće zakone za osiguranje od slučaja nezaposlenosti (Belgija – 1930. godine; Francuska 1932. godine, SAD – 1935.godine). Razvoj socijalnog osiguranja u svetu posle Drugog svetskog rata bio je pod znatnim uticajem Izveštaja lorda Beveridža iz 1942. godine („Beveridžov model“). Uređenju socijalnog osiguranja na međunarodnom planu doprinela je svojim konvencijama i preporukama Međunarodna organizacija rada (MOR) osnovana 1919. godine. Među brojnim konvencijama koje je donela MOR, poseban značaj ima Konvencija broj 102 o minimalnim normama socijalnog obezbeđenja iz 1952. godine. Ova konvencija sadrži pravila o svim granama socijalnog osiguranja i njome: „se teži da se odrede univerzalna i osnovna obeležja ukupnog sistema socijalnog osiguranja, kako u pogledu socijalnih rizika, tako i u pogledu odredjenih davanja i drugih prava po osnovu tog osiguranja, a sa ciljem daljeg poboljšanja i razvoja sistema socijalnog osiguranja“. Sistem socijalnog osiguranja u Srbiji, takođe ima dugu tradiciju. U dugoj istoriji razvoja socijalnog osiguranja u Srbiji možemo razlikovati tri perioda, i to: 1) period do Prvog svetskog rata; 2) period izmedju dva svetska rata i 3) period posle Drugog svetskog rata. Svaki od navedenih perioda sastoji se iz većeg broja podperioda, a što se prvenstveno odnosi na period posle Drugog svetskog rata.

1. Period do Prvog svetskog rata Začeci socijalnog osiguranja u Srbiji sadržani su u njenom radničkom zakonodavstvu devetnaestog veka. Prvi propisi iz oblasti socijalnog osiguranja, u prvom redu penzijskog i invalidskog osiguranja, javili su se u prvoj polovini 19. veka, kada su doneti: - Uredba o zanatima iz 1847. godine; - Rudarski zakon iz 1866. godine; - Pravilnik bolesničkog i potpornog fonda iz 1895. godine i - Uredba o penzijama činovnika iz 1841, 1861. i 1871. godine.60 Pomenutim propisima bili su obuhvaćeni samo radnici i činovnici. 58 Predrag Jovanović, op. cit., str. 416 59 Rajko Sudžum, op.cit., str. 287. 60 Rajko Sudžum, op.cit., str. 275.

82

SOCIJALNO PRAVO

Značajno je napomenuti da je prvi Zanatski dobrovoljni fond, koji je imao: a) veliki broj osiguranika, b) sopstvene izvore finansiranja i c) pravila kojima su bila precizno definisana prava i obaveze članova fonda, osnovan je u Kraljevini Srbiji 1898. godine, samo devet godina nakon donošenja, prvog u svetu, Zakona o penzijskom osiguranju radnika u Nemačkoj. Začetke zdravstvenog osiguranja treba tražiti i u Zakonu o narodnom sanitetskom fondu, usvojenom u Kraljevini Srbije 1879. godine. Ovim zakonom regulisana su pitanja razvoja zdravstvenih ustanova i pokrivanje troškova javne zdravstvene službe. Narodni sanitetski fond finansirao se iz opšteg bolničkog poreza, fiksnih dotacija državnog budžeta i iz interesa na osnovni kapital.61 U Srbiji postojali su i dobrovoljni samostalni fondovi za međusobno pomaganje radnika, na primer fondovi grafičara, zanatlija, radnika, vojno-tehničkog zavoda i drugi. Zakonom o radnjama, donetim 1910. godine, po prvi put bilo je predviđeno obavezno socijalno osiguranje za slučaj bolesti i nesreće na poslu u Srbiji62, koje zbog ratova do kojih je ubrzo došlo (balkanski i Prvi svetski) nije ni zaživeo.63

2. Period izmedju dva svetska rata Osnove socijalnog osiguranja u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, nastalom 1918. godine (od 1921. do 1929. godine – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije – Kraljevina Jugoslavija) date su u Ustavu iz 1921. godine (Vidovdanski ustav). Ustavom je predviđeno da će se posebnim zakonom urediti obezbeđenje radnika za slučaj bolesti i nesreće (član 31.). Zakon o osiguranju radnika donet je 14. maja 1922. godine. Za to vreme bio je to veoma napredan Zakon, primenjivao se na celoj teritoriji Kraljevine i ostao je na snazi do kraja njenog postojanja. Zakon o osiguranju radnika prihvatio je moderna načela osiguranja, kao što su: obaveznost osiguranja, širok krug osiguranih rizika, samouprava radnika i poslodavaca u osiguranju, državna pomoć i nadzor i ostala načela. Zakonom o osiguranju radnika bili su obuhvaćeni svi rizici osiguranja (izuzev nezaposlenosti), a bazirao se na principima: - obaveznosti osiguranja; - jedinstvene primene na teritoriji cele države; - finansiranja sistema sredstvima doprinosa koji su plaćali zaposleni i poslodavci (izuzev u osiguranju od nesreće na poslu, koje su, putem doprinosa, finansirali isključivo poslodavci), - najširi obuhvat svih lica u radnom odnosu, uključujući i učenike, lica na praksi, volontere, pomorce, zaposlene u inostranstvu i lica koja se bave domaćom (kućnom) radinošću. Ovaj zakon, zasnovan na načelima nemačkog sistema socijalnog poretka, koja su uvedena u Nemačkoj, krajem 19. veka, za vreme kancelara Bizmarka smatran je jednim od najnaprednijih propisa ove vrste u Evropi. 61

D.Đokić, Đ. Jakovljević, P.Mićović, V.Grujić, Razvoj zdravstvene zaštite u Srbiji (1986-1996), Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd, 1997., str. 73. 62 Ratko Pešić, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u Jugoslaviji, prva knjiga, Beograd, 1957., str. 53. 63 Ovim zakonom po prvi put uveden je institut lokauta, odnosno privremenog isključenja zaposlenih sa rada od strane poslodavca.

83

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Zakonom o osiguranju radnika uvedene su četiri vrste obaveznog osiguranja i to za slučajeve: a) bolesti, b) iznemoglosti, starosti i smrti, c) nesreće na poslu, i d) nezaposlenosti. Međutim, odredbe zakona sprovedene su delimično. Osiguranje za slučaj bolesti (zdravstveno) na teritoriji cele države izvršeno je 1922. godine, kao i osiguranje za slučaj nesreće na poslu (invalidsko). Osiguranje za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti (penzijsko), iako je bilo propisano da će se sprovoditi od 1. jula 1925. godine, njegovo sprovodjenje počelo je tek 1. septembra 1937. godine, ali i tada u ograničenom obimu. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti trebalo je da bude uređeno posebnim propisima, međutim to nije učinjeno niti je uvedeno, osim što je postojalo samo za rudare i topioničare kod glavnih bratinskih blagajni. Obaveznim osiguranjem bila su obuhvaćena sva lica u radnom odnosu na čitavoj teritoriji Kraljevine. Međutim, broj osiguranih lica bio je ipak mali i iznosio je 4,2 na 1.000 stanovnika.64 Osiguranje za slučaj bolesti obuhvatalo je pravo osiguranika na: a) lekarsku pomoć za 26 nedelja, koja se mogla produžiti najviše do 52 nedelje; b) lekove, zavoje, pomoćne sprave za lečenje, kupanje, lekovite banje, sanatorijumsko lečenje; c) hranarinu, ako je bolesnik nesposoban za rad, a bolest traje duže od tri dana i pripada od dana oboljenja, i to po 2/3 obezbeđene nadnice dnevno. Osiguranje za slučaj bolesti imale su i porodilje i članovi porodice osiguranika. Doprinos za slučaj bolesti, iznemoglosti, starosti i smrti hranioca, plaćali su radnici i poslodavci, svaki sa jednom polovinom, a doprinos za slučaj nesreće na poslu samo poslodavci. Sprovođenje osiguranja bilo je povereno Središnjem uredu za osiguranje radnika, sa sedištem u Zagrebu i okružnim uredima za osiguranje radnika. Pored ovih organa postojali su: penzioni zavodi za osiguranje nameštenika, bratinske blagajne za osiguranje rudara i topioničara, trgovačko bolesničko osiguranje i ostala društva. U periodu između dva svetska rata, Kraljevina Jugoslavija zaključila je znatan broj bilateralnih ugovora, naročito trgovačkih, kojima je, posredno, uređivana i oblast socijalnog osiguranja. U toku 1924. i 1925. godine zaključeno deset ugovora sa Austrijom, a njima su regulisana pojedina pitanja ovog osiguranja za neke kategorije radnika, posebno železničare. Takođe, zaključivani su i bilateralni međunarodni ugovori koji su se neposredno odnosili na oblast socijalnog osiguranja i imali za cilj da obezbede ravnopravan tretman jugoslovenskih i domaćih državljana u inostranstvu. Pored ostalih, zaključeni su: - Konvencija o zdravstvenoj zaštiti koja se daje na recipročnoj osnovi državljanima, zaključenu sa Poljskom 9, maja 1923. godine; - Opšti sporazum o reciprocitetu na području socijalnog osiguranja zaključen sa Italijom 25. juna 1925. godine; - Konvencija o reciprocitetnom tretiranju radnika obe države na području povrede na poslu, zaključenu sa Argentinom 8. oktobra 1928. godine; - Ugovor o socijalnom osiguranju zaključen sa Nemačkom, 15. decembra 1928. godine; - Ugovor o socijalnom osiguranju sa Austrijom, zaključen 21. jula 1931. godine; 64 Dušan Savić, Đorđe Jakovljević, Socijalna medicina – sa organizacijom zdravstvene zaštite; Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1971., str. 35.

84

SOCIJALNO PRAVO

- Ugovor o radu i socijalnoj zaštiti, koji je zaključen sa Francuskom, 29. jula 1932. godine; - Konvencija o socijalnom osiguranju sa Rumunijom, od 30. januara 1933. godine i - Ugovor o socijalnom osiguranju zaključen sa Čehoslovačkom, 14. decembra 1936. godine.

3. Period posle Drugog svetskog rata U periodu posle Drugog svetskog rata dolazi do daljeg razvoja socijalnog osiguranja u Srbiji, koji se ogleda, pe svega, u sve većoj obuhvatnosti stanovništva socijalnim osiguranjem i u proširivanju prava. Razvoj socijalnog osiguranja, pod snažnim uticajem ekonomskih i političkih činilaca, prošao je kroz više etapa. Taj razvoj, svakako, najlakše je pratiti na osnovu zakonskih propisa koji su doneti u tome periodu. Razmotrićemo osnovnu sadržinu zakona o socijalnom osiguranju donetih u periodu od 1945. godine do danas. 1) Odmah nakon oslobođenja zemlje, Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije donelo je 2. maja 1945. godine Zakon o sprovođenju socijalnog osiguranja na području Demokratske Federativne Jugoslavije.65 Ovim zakonom za jedinstvenog nosioca socijalnog osiguranja (osiguranja za slučaj bolesti, iznemoglosti, starosti, smrti, nesreće i nezaposlenosti) određen je Središnji zavod za socijalno osiguranje u Zagrebu, kojim su zamenjene dotadašnje brojne ustanove socijalnog osiguranja. Središnji zavod sprovodio je socijalno osiguranje preko zemaljskih zavoda, koji su osnovani u sedištima federalnih jedinica i njihovih filijala. Osiguranje za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti (penziono osiguranje), nesreće i nezaposlenosti, vršio je Središnji zavod, dok je osiguranje za slučaj bolesti uglavnom bilo povereno zemaljskim zavodima (čl. 3. i 4.). Zemaljski zavodi sprovodili su i sve ostale vrste osiguranja, ali kao organi Središnjeg zavoda. Središni zavodi i zemaljski zavodi imali su status javnih ustanova zasnovani na načelu samouprave (član 8.). Ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja bilo je obezbeđeno: - Zakonom o uređenju sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog osiguranja od 26. oktobra 1945. godine i - Uredbom o uređenju postupka kod sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog osiguranja od 10. novembra 1945. godine. Ovim propisima bili su osnovani sudovi socijalnog osiguranja u sedištima filijala zemaljskih zavoda, a kao drugostepeni sud, bio je ustanovljen Vrhovni sud socijalnog osiguranja u sedištu Središnjeg zavoda za socijalno osiguranje. Za ostvarivanje politike unifikacije socijalnog osiguranja od značaja je bilo donošenje propisa kojima se širio krug obavezno osiguranih lica. obuhvatanjem poljoprivrednih i obalskotransportnih radnika, kao i donošenje Uredbe o obaveznom osiguranju javnih službenika i Uredbe o reorganizovanju zdravstvene službe u socijalnom osiguranju. 65 „Službeni list DFJ“, broj 29/45.

85

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2) Zakon o socijalnom osiguranju radnika nameštenika i službenika,66 koji je Narodna skupština FNRJ donela 26. jula 1946. godine, a koji se primenjivao od 1. januara 1947. godine, ima veliki značaj za razvoj socijalnog osiguranja. Ovim zakonom regulisane su sve grane socijalnog osiguranja, obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih lica, i znatno proširen obim prava. Radnici, nameštenici i službenici, po ovom zakonu imaju pravo na d r ž a v n o s o c i j a l n o o s i g u r a nj e, za slučaj bolesti, trudnoće i porođaja, nesreće na poslu, iznemoglosti, starosti i smrti (član 1.). Socijalno osiguranje sprovodila je država preko Državnog zavoda za socijalno osiguranje i njegovih organa organizovanih na teritorijalnoj i profesionalnoj osnovi, po načelu da se socijalno osiguranje što više približi samim osiguranicima. Radi ostvarenja ovog načela, predloženo je da se služba socijalnog osiguranja, gde god je to moguće, organizuje pri samim preduzećima. Državni zavod za socijalno osiguranje, kao državna ustanova opštedržavnog značaja, bio je pod neposrednim rukovodstvom i nadzorom Ministarstva rada FNRJ. Socijalno osiguranje finansirano je putem doprinosa koje su plaćali poslodavci i osiguranici, a čiju visinu propisivala je Vlada FNRJ uredbom na predlog Ministarstva finansija i Ministarstva rada. Prihodi i rashodi državnog socijalnog osiguranja utvrđivani su godišnjim budžetom, koji je ulazio u sastavu opštedržavnog budžeta. Država je, na taj način, jamčila osiguranicima sva davanja iz socijalnog osiguranja. Sporove izmedju osiguranika i Državnog zavoda za socijalno osiguranje rešavali su sudovi socijalnog osiguranja, organizovani pri okružnim sudovima. U slučaju bolesti osiguranik je imao pravo: a) na besplatnu lekarsku pomoć, na besplatne lekove, lekovita kupanja, lekovite vode, potrebne zavoje i pomoćne sprave za lečenje, besplatnu popravku zuba, i to za sve vreme dok radi, kao i za vreme dok, usled nesposobnosti za rad, prima novčanu naknadu; b) na novčanu naknadu za izgubljenu zaradu (bolesnička hranarina) u visini od 50% do 100% od osnova za novčana davanja, i c) novčanu potporu za izdržavanje porodice, u visini od 50% do 100% od hranarine, ili na novčanu potporu za dnevne sitne troškove do visine jedne petine hranarine ako ne izdržava porodicu (član 20.). Takođe i članovi porodice osiguranika, u slučaju njihove bolesti, imali su prava na besplatnu lekarsku pomoć, besplatne lekove i potrebne zavoje i pomoćne sprave za lečenje. 3) Proces formiranja državnog socijalnog osiguranja, započet donošenjem Zakona o socijalnom osiguranju radnika, nameštenika i službenika, do kraja doveden je Zakonom o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica,67 donetim 21. januara 1950. godine. Ovim zakonom država obezbeđuje socijalno osiguranje radnicima i službenicima i njihovim porodicama, za slučaj bolesti, gubitka sposobnosti za rad, starosti i smrti. Država iz b u dž e t a obezbeđuje sredstva za socijalno osiguranje, a plate radnika i službenika, prema članu 3, nisu mogle biti opterećene doprinosom za socijalno osiguranje bilo u kom vidu. Zakonom su obezbeđivana sledeća prava: pravo na zdravstvenu zaštitu; pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nesposobnosti za rad usled bolesti; pravo na materi67 „Službeni list FNRJ“, br. 10/50, 13/50, 4/51, 11/51 i 46/51.

86

SOCIJALNO PRAVO

jalno obezbeđenje za vreme odsustva zbog trudnoće i porođaja; pravo na materijalnu potporu za decu; pravo na materijalno obezbeđenje u slučaju smanjenja sposobnosti za rad (invalidnina); pravo na drugi posao i pravo na osposobljavanje za drugi posao (prekvalifikacija) u slučaju smanjene sposobnosti za rad; pravo na invalidsku, starosnu i porodičnu penziju i pravo na pogrebninu (član 4.). Zdravstvena zaštita obuhvatala je: medicinsku pomoć i lečenje u zdravstvenim ustanovama ili u stanu bolesnika; lekove i druga lekovita sredstva; sprave za lečenje i sanitetski materijal; lečenje u bolnicama i prirodnim lečilištima (banjama ili klimatskim mestima; oporavak u oporavilištima posle bolesti; porodiljsku negu; zubnu negu i zubno-tehničku pomoć; preglede; ortopedske i druge pomoćne sprave (član 12.). Ovim zakonom proširen je krug osiguranika, odnosno osigurani su svi radnici i službenici zaposleni na teritoriji FNRJ, kao i članovi njihovih porodica, a takođe proširen je sadržaj i obim prava iz socijalnog osiguranja. Poslovi socijalnog osiguranja bili su u nadležnosti i pod opštim rukovodstvom Komiteta za socijalno staranje Vlade FNRJ. Zdravstvena zaštita vršila se pod rukovodstvom ministarstava narodnog zdravlja republika; Komiteta za zaštitu narodnog zdravlja Vlade FNRJ, a preko državnih bolnica, poliklinika, ambulanta, zdravstvenih stanica i drugih zdravstvenih ustanova u sastavu opšte zdravstvene službe ili zdravstvene službe pri preduzećima i ustanovama, kao i preko ovlašćenih lekara. Sve to vršeno je sa ciljem da se zdravstveno osiguranje približi osiguranicima i jednostavnije ostvaruje. Donošenjem ovog zakona prestali su sa radom sudovi socijalnog osiguranja, a u nadležnosti redovnih sudova bili su sporovi iz socijalnog osiguranja. 4) Državno socijalno osiguranje, ustanovljeno Zakonom o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica, donetim 1950. godine, trajalo je do juna 1952. godine. Vlada FNRJ donela je, 2. juna 1952. godine Uredbu o osnivanju zavoda za socijalno osiguranje i o privremenom upravljanju sredstvima socijalnog osiguranja.68 Ovom Uredbom osnivaju se zavodi za socijalno osiguranje, kojima upravljaju osiguranici preko svojih predstavnika. Zavodi za socijalno osiguranje osnivaju se u srezovima i gradovima, kao i u sedištima narodnih republika, autonomne pokrajine i autonomne oblasti. Prema Uredbi, zavodi su samostalne ustanove koje za sprovođenje službe socijalnog osiguranja imaju sopstvena sredstva (fond socijalnog osiguranja). Zavodima za socijalno osiguranje upravljaju skupštine zavoda, izabrane od osiguranika. Skupština zavoda, iz svojih redova, bira izvršni i nadzorni odbor. Redovnim poslovima zavoda neposredno rukovodi direktor, koji je naredbodavac za izvršenje predračuna zavoda, njega postavlja skupština zavoda kojoj on odgovara za svoj rad. Prelazak socijalnog osiguranja iz nadležnosti države na zavode za socijalno osiguranje omogućen je i dvema uredbama donetim 1953. godine (Uredba o finansiranju socijalnog osiguranja) i 1955. godine (Uredba o organizaciji socijalnog osiguranja). Donošenjem Uredbe o osnivanju zavoda za socijalno osiguranje i o privremenom upravljanju sredstvima socijalnog osiguranja, započinje period samoupravljanja u socijalnom osiguranju, koji se može podeliti na dva perioda i to: a) na period racionalnog samoupravljanja, 68 „Službeni list FNRJ“, broj 30/52.

87

DR RAJKO KOSANOVIĆ

koji traje do donošenja ustavnih amandmana 1968. i 1971. godine i b) na period koji traje od donošenja tih amandmana do 1990. godine, a koji se odlikuje formalnim samoupravljanjem, neefikasnošću, neracionalnošću i odstupanjem od principa socijalnog osiguranja. 69 Značajne izmene u organizaciji socijalnog osiguranja nastaju od 1954. godine. Donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju radnika i službenika 1954. godine,70 Zakona o penzijskom osiguranju 1957. godine,71 i Zakona o invalidskom osiguranju 1958. godine,72 socijalno osiguranje organizuje se po granama. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju radnika i službenika, zdravstveno osiguranje obuhvata: pravo na zdravstvenu zaštitu; pravo na naknadu umesto plate za vreme privremene nesposobnosti za rad usled bolesti; pravo na naknadu umesto plate za vreme odsustva zbog trudnoće i porođaja i pravo na pomoć za opremu novorođenog deteta; pravo na naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite; pravo na naknadu pogrebnih troškova i na posmrtnu pomoć. Zavodi za socijalno osiguranje, organizovani za područje sreza (grada) ili za područje više srezova, odnosno za područje sreza i grada, sprovode zdravstveno osiguranje. Sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se fondovima zdravstvenog osiguranja, kojima upravljaju zavodi za zdravstveno osiguranje. Fondovi zdravstvenog osiguranja obrazuju se iz doprinosa koji plaćaju privredne i druge organizacije, ustanove i poslodavci, za sva kod njih zaposlena lica. Donošenjem Uredbe o fondovima za uzajamno pomaganje73 1956. godine, u sistem socijalnog osiguranja uvodi se d o b r o v o lj n o osiguranje, nezavisno od obaveznog osiguranja. Socijalno osiguranje postaje potpunije donošenjem i Zakona o zdravstvenom osiguranju zemljoradnika, 1959. godine. 6) Zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja donet je 1962. godine.74 Nakon izmena i dopuna, izvršenih 1965. godine, pored ostalog, promenjen je i naziv ovog zakona, tako da je on glasio Osnovni zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja.75 Socijalno osiguranje ostvaruje se u okviru zajednica socijalnog osiguranja i zavoda za socijalno osiguranje. 7) Do daljih promena u razvoju zdravstvenog osiguranja dolazi nakon donošenja Ustava iz 1963. godine. Donošenjem ovog ustava zakonodavna funkcija federacije decentralizovana je, te značajna ovlašćenja za uređivanje pojedinih grana socijalnog osiguranja dobijaju republike i pokrajine. 69 Rajko Sudžum, op. cit., str. 279. 70 „Službeni list FNRJ“, broj 51/54. 71 „Službeni list FNRJ“, broj 51/57. 72 „Službeni list FNRJ“, broj 49/58. 73 „Službeni list FNRJ“, broj 51/56. 74 „Službeni list FNRJ“, broj 22/62. 75 „Službeni list FNRJ“, broj 13/65, Prečišćen tekst objavljen je u „Službenom listu FNRJ“, broj 24/65.

88

SOCIJALNO PRAVO

Materija socijalnog osiguranja, prema Amandmanu XVI od 26. decembra 1968. godine, koji je postao sastavni deo Ustava SFRJ, uređuje se opštim zakonodavstvom. Nakon donošenja Ustava SFR Jugoslavije iz 1963. godine, socijalno osiguranje postaje institucija uzajamnog osiguranja svih radnih ljudi. U toku 1964. i 1965. godine doneti su Osnovni zakon o penzijskom osiguranju i izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o invalidskom osiguranju. Posle usvajanja ustavnih amandmana iz 1968. i 1971. godine, materija socijalnog osiguranja uređuje se opštim zakonodavstvom i, po prvi put se, u unutrašnjem pravnom uređenju ove oblasti, upotrebljava termin “socijalna sigurnost”, koji ima šire značenje od pojma ”socijalno osiguranje”. Više nije postojala jedinstvena organizacija, jedinstveni nosilac socijalnog osiguranja, niti jedinstveno određivanje prava i obaveza. Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, ono se sprovodilo u okviru zajednica koje osiguranici sami osnivaju i njima upravljaju, posredstvom organa koje sami biraju. Bile su osnovane zajednice zdravstvenog osiguranja radnika, zajednice zdravstvenog osiguranja zemljoradnika i zajednice zdravstvenog osiguranja lica koja obavljaju samostalne profesionalne delatnosti. 8. Poslednji savezni zakon iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja – Opšti zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva, donet je 1969. godine.76 Ovaj zakon počeo je da se sprovodi 1971. godine, do kada su republike i pokrajine, u skladu sa ovim zakonom donele i počele da primenjuju svoje zakone o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite. Oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja od tada prenosi se u zakonsku nadležnost republika i pokrajina. Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva Skupština Socijalističke Republike Srbije donela je 10. jula 1970. godine,77 i njegovo donošenje predstavlja veliku prekretnicu u oblasti zdravstvenog osiguranja. Ovim zakonom utvrđen je obim zdravstvene zaštite jednak za sve građane (obavezni vidovi zdravstvene zaštite), čije ostvarivanje garantuje država pod jednakim uslovima. U budžetu Republike utvrđivana su namenska sredstva za dotacije zajednicama osiguranja koje nisu bile u mogućnosti da na nivou prosečnih doprinosa pokriju prava iz obaveznih vidova zdravstvene zaštite, kao i sredstva za podsticaj razvoja zdravstvene infrastrukture u nerazvijenim područjima. Prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja osigurana lica ostvarivala su posredstvom: a) zajednica zdravstvenog osiguranja i b) zajednica zdravstvenog osiguranja i reosiguranja. Zajednice zdravstvenog osiguranja obrazovane su za teritoriju više opština. Postojale su posebne zajednice zdravstvenog osiguranja radnika i zajednice zdravstvenog osiguranja zemljoradnika sa jedinstvenim stručnim službama. Najviši organ upravljanja zajednica bila je skupština, koja je donosila statut zajednice i druge opšte akte kojima su se uređivala prava i obaveze osiguranika i njihovi međusobni odnosi. Zajednice zdravstvenog osiguranja istih kategorija osiguranika, radi sprovođenja zdravstvenog osiguranja i obaveznog zdravstvenog reosiguranja udruživale su se u Republičku odnosno pokrajinsku zajednicu zdravstvenog osiguranja i reosiguranja, čiji je najviši organ upravljanja bila skupština. 76 „Službeni list SFRJ“, broj 20/69. 77 „Službeni glasnik SRS“, broj 27/70.

89

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite, koji je usvojen osam godina pre održavanja Međunarodne konferencije o primarnoj zdravstvenoj zaštiti,78 imao je u sebi već ugrađene najbitnije principe na kojima se zasnivala Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja je usvojena na istoj Konferenciji, bio je na snazi do 1979. godine. Međutim, u međuvremenu došlo je do značajnih društvenih promena. Ustavnim amandmanima iz 1971. godine u samoupravni sistem zemlje uvode se samoupravne interesne zajednice (SIZ-ovi). Ustavnim amandmanom XXI daju se osnovna obeležja SIZ-ova kao mesta gde se obavlja „slobodna razmena rada“ i odlučuje na bazi samoupravnog sporazumevanja i društvenog dogovaranja. Kao poseban oblik samoupravnog organizovanja radnika i drugih radnih ljudi radi zadovoljavanja ličnih i zajedničkih potreba i interesa u oblasti društvenih delatnosti, SIZ-ovi su institucionalizovani donošenjem Ustava SFRJ 1974. godine i ustava republika i pokrajina iste godine. Uvođenje „slobodne razmene rada“ unutar zajednica zdravstvenog osiguranja podrazumevalo je postojanje neposrednih odnosa između korisnika usluga (delegata osiguranika) i davalaca usluga (zdravstvenih ustanova) unutar skupština zajednica. 9. Savezni Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja je usvojen 1972. godine i njime su uređena samo osnovna prava iz ovog osiguranja, s tim što su republike mogle, u skladu sa svojim specifičnostima i mogućnostima, zakonima propisivati širi obim prava i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. Sprovođenje osiguranja bilo je preneto na samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja pri čemu su republičke i pokrajinske zajednice bile udružene u Savez zajednica penzijskog i invalidskog osiguranja. Nakon donošenja Ustava iz 1974. godine, samoupravne interesne zajednice u oblasti zdravstvenog osiguranja se, po pravilu, organizuju na teritorijalnom principu, a republičke i pokrajinske zajednice se udružuju u Savez zajednica zdravstvenog osiguranja i zdravstva Jugoslavije, kao svoju asocijaciju. 10) Donošenjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti 1979. godine,79 materije iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, objedinjene su. Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite, načela za organizaciju zdravstvene službe i osnovna prava radnika, drugih radnih ljudi i građana u oblasti zdravstvene zaštite, utvrđuje obaveza osnivanja samoupravnih interesnih zajednica u oblasti zdravstvene zaštite, načela i opšti uslovi za njihovo organizovanje i rad i međusobne odnose u njima, načela i opšti uslovi za organizovanje i rad organizacija udruženog rada koje vrše zdravstvenu delatnost i uređuje način ostvarivanja posebnog društvenog interesa u tim organizacijama. U sistemu zdravstvenog osiguranja centralno mesto imaju samoupravne interesne zajednice zdravstvene zaštite za teritoriju opštine (opštinska zajednica), preko kojih se formiraju zajednice na višim nivoima i to: samoupravne interesne zajednice zdravstvene zaštite za područje međuopštinske regionalne zajednice, odnosno za teritoriju grada Beograda (regionalna za78 Međunarodna konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti održana je u Alma-Ati, u periodu od 6.-12.septembra 1978. godine. 79 „Službeni glasnik SRS“, br. 30/79, 59/82, 18/83, 22/84, 50/84, 51/95, 49/86 i 22/87, Prečišćen tekst Zakona o zdravstvenoj zaštiti utvrdila je Zakonodavno-pravna komisija Skupštine SR Srbije, na sednici od 15. oktobra 1987. godine, a objavljen je u „Službenom glasniku SR Srbije“, broj 42/87.

90

SOCIJALNO PRAVO

jednica) i samoupravna interesna zajednica zdravstvene zaštite za teritoriju Republike (Republička zajednica). Unutar opštinske zajednice mogle su se formirati „osnovne“ zajednice kao njene jedinice. Opštinske zajednice imale su funkciju osnovnih zajednica, a republička funkciju reosiguranja. Isključivo opštinske zajednice imale su svoje izvorne prihode, ubirane po osnovu doprinosa i iz drugih izvora, dok regionalna (čije osnivanje nije bilo obavezno po zakonu) i republička zajednica, ostvarivale su sredstva za svoje funkcije na osnovu samoupravnih sporazuma koje su sklapale opštinske zajednice. Međutim, i pored obaveznosti koja je proisticala iz zaključenih sporazuma, u praksi ubiranje sredstava za funkcije regionalnih i republičke zajednice nije bilo efikasno, što se smatra jednom od najvećih slabosti u sistemu samoupravnih interesnih zajednica.80 Skupštine zajednica, formirane na sva tri nivoa organizovanja, činila su veća korisnika i veća davalaca usluga. Zbog činjenice da su zdravstveni radnici, koji su činili delegate u veću davalaca usluga, bili bolje informisani i profesionalniji, njihov uticaj na politiku samoupravne interesne zajednice i stručnu službu zajednice, koju je predstavljao sekretar, bio je odlučujući. Samoupravne interesne zajednice, u pravnom sistemu zemlje postojale su do 1990. godine. Krug osiguranika i obim prava na zdravstvenu zaštitu, za vreme njihovog postojanja, proširen je. Međutim, interesno organizovanje u oblasti zdravstva za posledicu je imalo neefikasnost, slabljenje funkcionalne povezanosti zdravstva zbog sve većeg zatvaranja zajednica, smanjenje solidarnosti, sve teže ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu izvan teritorije svojih zajednica, blokadu odlučivanja zbog nastojanja da se o svemu postigne konsenzus i druge slabosti. Očekivanja da će radnici iz neposredne proizvodnje ovladati celinom dohotka putem slobodne razmene rada i interesnog organizovanja u svarnosti nisu se ostvarila. 11) Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja donet je 1982. godine, na saveznom nivou, a u skladu sa njim, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju radnika, koji je važio na teritoriji SR Srbije, propisano je bilo da se prava iz ovog osiguranja ostvaruju kod Republičke samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja. Nakon toga, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 1992. godine osnovani su, kao posebna pravna lica, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika. 12) Osnove novog sistema socijalnog osiguranja date su u Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine, tako da i propisi iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja počeli su sa njime da se uklađuju. Međutim, prethodno donet je Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je slično Zakonu o zdravstvenoj zaštiti iz 1979. godine uređivao materiju iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, donet je 25. januara 1990. godine.81 U Srbiji od 1. aprila 1990. godine, više ne postoje SIZ-ovi zdravstvene zaštite, umesto njih formirani su f o n d o v i. 80

D.Đokić, Đ. Jakovljević, P.Mićović, V. Grujić, Razvoj zdravstvene zaštite u Srbiji, Institut za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut“, Beograd, 1997., str. 80. 81 „Službeni glasnik SRS“, broj 4/90.

91

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Fondovi su obrazovani za šire područje od opštinskog, sa jednostavnom organizacijom i manjom stručnom službom, što je omogućilo efikasnije odlučivanje. Na teritoriji Srbije bilo je 18 opštinskih fondova (svaki pokrivao je teritoriju više opština) i jedan gradski fond (za teritoriju grada Beograda). U cilju sprovođenja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja na osnovama šire uzajamnosti i solidarnosti osnovan je Republički fond zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u kome se, pored ostalog, obezbeđivalo: ujednačavanje ostvarivanja obaveznih vidova zdravstvene zaštite i sprovođenje zdravstvene zaštite na nedovoljno razvijenom području; razvoj zdravstvenih ustanova koje vrše poslove od značaja za Republiku; solidarno sprečavanje i otklanjanje posledica prouzrokovanih većim elementarnim nesrećama, epidemijama zaraznih bolesti i drugim masovnim oboljenjima i oboljenjima od većeg socijalnomedicinskog značaja; zdravstvena zaštita u inostranstvu i drugi poslovi. Sredstva za zdravstvenu zaštitu i druga prava iz dravstvenog osiguranja obezbeđivana su doprinosom za zdravstveno osiguranje iz dohotka radnika i dohotka preduzeća i drugih organizacija i zajednica. Iz budžeta društveno-političke zajednice obezbeđivana su sredstva za zdravstvenu zaštitu: materijalno neobezbeđenih lica; lica sa nepoznatim prebivalištem; lica na izdržavanju kazne zatvora; lica smeštenih u ustanove socijalne zaštite i za druge namene utvrđene u članu 118. Organi fondova bili su: savet fonda i sekretar fonda. Dve trećine članova saveta fonda birala je skupština društveno-političke zajednice koja je osnivala fond, iz reda osiguranika, a jednu trećinu članova saveta birale su zdravstvene ustanove i njihova udruženja i druge organizacije iz oblasti zdravstvene zaštite. Sekretara fonda imenovalo je Izvršno veće Skupštine SR Srbije, odnosno Izvršni savet Skupštine grada Beograda, na predlog saveta fonda. 13) Od 1992. godine, materija iz oblasti zdravstvenog osiguranja ponovo reguliše se posebnim zakonom. Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju stupio je na snagu 25. aprila 1992. godine.82 Za razliku od potpune decentralizacije, koja je postojala u oblasti zdravstvenog osiguranja u periodu „slobodne razmene rada“, ovim zakonom uvedena je potpuna centralizacija. Zdravstveno osiguranje na teritoriji čitave Republike sprovodi se posredstvom jedne organizacije – Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i 30 njegovih filijala koje nemaju svojstvo pravnog lica ni organe (skupštinu, upravni i nadzorni odbor). Izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz decembra 1998. godine, ukinuta je skupština Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, tako da su njegovi organi samo upravni i nadzorni odbor i direktor. Na taj način odlučivanje o pravima iz zdravstvenog osiguranja blizu 7,5 miliona osiguranika i o ukupnim sredstvima osiguranja prepušteno je uskom krugu ljudi. 14) Zakonom o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja koji se je stupio na snagu 1. januara 1997. godine, bila su, na saveznom nivou, jedinstveno regulisana, gotovo u potpunosti, sva prava osiguranika i korisnika, dok su republičkim zakonima (u Republici Srbiji Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, takođe u primeni od 01. januara 1997. godine) bliže uređeni organizacija i finansiranje sistema. 82 Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 18/92, 26/93, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001 i 18/2002).

92

SOCIJALNO PRAVO

U međuvremenu došlo je do raspada SFRJ, rata u okruženju, duboke društvene i ekonomske krize, sankcija međunarodnih organizacija i agresije snaga NATO pakta, što se sve negativno odrazilo na oblast socijalnog osiguranja i uopšte uslove života i rada u zemlji 15). Važeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kojim dolazi do decentralizacije u sistemu zdravstvene zaštite, i Zakon o zdravstvenom osiguranju, doneti su 2005. godine. 16). Važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju donet je 2003. godine. U skladu sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, na dan 1. januara 2008. godine, prestala su da postoje tri fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a osnovan je jedan - Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. 17). Počev od 1950. godine, od kada je na snazi Opšta konvencija o socijalnom osiguranju sa Francuskom, zaključen je čitav niz bilateralnih ugovora u ovoj oblasti (sa Luksemburgom i Belgijom 1954. godine, Holandijom 1956. godine, sa Čehoslovačkom, Italijom, Mađarskom i Bugarskom 1957. godine, sa Švedskom, Poljskom i Velikom Britanijom 1958. godine, sa Švajcarskom 1962. godine, sa Austrijom 1965. godine, sa SR Nemačkom 1968. godine, sa Norveškom, Libijom i Nemačkom DR 1974. godine, sa Panamom 1975. godine, sa Rumunijom 1976. godine, sa Danskom 1977. godine, sa Egiptom 1987. godine). Sa državama formiranim na prostoru SFR Jugoslavije su, takodje, zaključeni sporazumi o socijalnom osiguranju i to: sa Hrvatskom 1997. godine, sa Makedonijom 2000. godine, sa Bosnom i Hercegovinom 2002. godine, sa Crnom Gorom 2006. godine i sa Slovenijom 2009. godine. Konvencije koje su najranije zaključene imale su za cilj da obezbede zaštitu predratnoj ekonomskoj emigraciji koja je planirala povratak u domovinu u starosti. Sa povećanjem migracija radne snage, nakon Drugog svetskog rata, zaključivanjem bilateralnih ugovora pruža se znatno veći stepen zaštite migranata i ravnopravnog tretmana državljana strana ugovornica.

93

V DRUŠTVENO-EKONOMSKE OSNOVE ZA OSTVARIVANJE SOCIJALNIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI Osnovna determinanta konjukturnih kretanja u svetu, u periodu od 2008. do danas je, prvo globalna finansijska, a nakon toga i globalna ekonomska kriza. Nemoguće je predvideti koliko će kriza trajati i koje će sve posledice imati. Svetska ekonomska kriza zatekla je privredu Srbije u stanju koje, između ostalog, karakterišu visoka stopa nezaposlenosti, visoka stopa inflacije, izraziti deficit u računu tekućih plaćanja, a koji prvenstveno potiču iz deficita u spoljnoj trgovini, zatim visok procenat učešća sive ekonomije, masovno izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa, koje nije praćeno odgovarajućom kontrolom i sankcijama, velika nelikvidnost privrednih subjekata, nezavršena i praćena brojnim slabostima privatizacija, visok iznos spoljnog duga, teškoće u održavanju kursa dinara, visok nivo korupcije, visok procenat siromašnog stanovništva, i drugo.83 Kao što vidimo, Srbija je u krizi bila i pre nastanka ove globalne ekonomske krize. Ekonomska kriza u Republici Srbiji nije posledica svetske ekonomske krize, ona je najvećim svojim delom ,,naša kriza”, ,,srpska kriza”, ,,kriza domaće proizvodnje”, a u prvom redu, izazvana neodgovarajućim merama ekonomske politike. Međutim, Srbija nije pošteđena uticaja svetske ekonomske krize. Akumulirani ekonomski problemi iz prethodnih godina, uvećani negativnim efektima svetske ekonomske krize i neuspešnim procesom privatizacije, nepovoljno se odražavaju na socijalna prava zaposlenih, a što se poslednjih meseci, pored ostalog, ogleda u sve većem broju štrajkova. Uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije prvenstveno se ispoljava u vidu:84 - smanjenja priliva kreditnih sredstava i stranih direktnih investicija; - smanjenja tražnje za domaćom robom u inostranstvu i otežanog plasmana naših proizvoda van granica Srbije; - pada domaće tražnje usled uzdržavanja domaćeg stanovništva od većih rashoda; - pada cena mnogih izvoznih proizvoda (na primer proizvoda od metala); - opšteg povećanja neizvesnosti i nestabilnosti u poslovanju; 83

Početne izjave nekih od najodgovornijih u vlasti, kao i izjave nekih stručnjaka, bile su da je svetska finansijska kriza „daleko od nas”, da „građani mogu da budu mirni u političkom i ekonomskom smislu”, da je ,,srpska sreća u globalnoj finansijskoj nesreći”, da je ,,svetska kriza naša šansa ” i druge izjave. 84 Dr Rajko Kosanović i mr Sanja Paunović: Mere Vlade Republike Srbije za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize i stavovi sindikata ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Ekonomska kriza i realni sektor privrede Srbije - kako umanjiti efekte kriza; Društvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 18-19. jun 2009. godine; str. 385-397;

95

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- smanjenja kreditne aktivnosti banaka (banke pri odobravanju kredita preduzećima biće u teškoći da procene kakve će efekte imati kriza na njihovo poslovanje - rast neizvesnosti neminovno će imati za posledicu rast marže koju banke zaračunavaju, pa time i na rast kamatne stope); - uzdržavanje realnog sektora od zaduživanja. Navedeni uticaji svetske finansijske krize na privredu Srbije neminovno se odražavaju na ukupni životni standard naših građana i ostvarivanje njihovih socijalnih prava.

1. Bruto društveni proizvod Bruto domaći proizvod u Srbiji u 2010. godini iznosio je 3.034,4 milijarde dinara ili 29.343 miliona evra, odnosno 4.016 evra per capita. Procenjuje se da je ostvareni bruto domaći proizvod u Srbiji u 2010. godini na nivou 65% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda u 1986. godini, a da je ostvareni nivo industrijske proizvodnje na nivou od oko 38% industrijske proizvodnje iz iste godine.85 Tabela 18: Bruto domaći proizvod Republike Srbije (2001. – 2010.)

Godina 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Tekuüe cene (mlrd.dinara) 762,2 972,6 1.125,8 1.380,7 1.683,5 1.962,1 2.302,2 2.722,5 2.815,0 3.034,4

mil. EUR

per. capita u EUR 1.708,7 2.137,1 2.313,4 2.549,4 2.729,0 3.144,4 3.899,5 4.564,5 4.093,4 4.016,0

12.820,9 16.028,4 17.305,9 19.026,2 20.305,6 23.304,9 28.784,6 33.417,9 29.967,0 29.343,0

Realni rast u% 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 - 3,1 1,7

Stalne cene u mlrd.dinara (stalne cene -2002.) 936,2 972,6 996,4 1.079,0 1.139,6 1.199,0 1.281,7 1.352,4 1.310,2

Izvor: Ministarstvo finansija – Bilten javnih finansija, Beograd, decembar 2010., str. 15.;Narodna banka Srbije – Statistički bilten, Beograd, decembar 2010., str. 88.

2.Spoljni i javni dug Spoljni dug Republike Srbije, na kraju decembra 2010. godine iznosio je 23,8 milijardi evra, i to: spoljni dug javnog sektora 9,1 milijardu evra, a spoljnu dug privatnog sektora 14,7 milijardi evra. 85 Autorski članak prof. dr Zorana Popova u ,, Politici“, od 15. februara 2011. godine.

Prema proceni dr Miladina Kovačevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku:,, Može se grubo konstatovati da je industrijska proizvodnja u 2008. dostigla tek polovinu učinka iz 1989., a bruto domaći proizvod 75 odsto iz te iste godine (,, Politika“od 27. februara 2011. godine).

96

SOCIJALNO PRAVO

Učešće spoljnog duga Republike Srbije u decembru 2010. godine u BDP-u iznosilo je 79,6% i bilo je nenznatno ispod nivoa visoke zaduženosti ( 80% ). U periodu od 2001. do 2010. godine, učešće spoljnog duga Republike Srbije u BDP-u najviše je bilo 2001. (85,8% ), a najniže 2004. godine (49,8%) Tabela 19: Spoljni i javni dug Republike Srbije (2000 – 2010.) u mil. EUR

Godina

Ukupno

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

10.145 10.968 9.402 9.678 9.466 12.196 14.182 17.139 21.088 22.487 23.786

S p o lj n i d u g* Od toga % Javni Privatni BDP sektor sektor 9.471 674 85,5 10.257 711 58,7 8.628 774 55,9 8.527 1.151 49,8 7.283 2.183 60,1 7.892 4.304 60,9 6.592 7.590 59,5 6.285 10.854 63,1 6.521 14.567 75,0 7.764 14.723 79,6 9.076 14.710

Ukupno 14.167,1 13.433,9 11.529,3 11.023,2 9.675,8 10.282,7 9.352,0 8.875,3 8.781,4 9.849,3 12.156,9

Javni dug Od toga % Unutrašnji Spoljni BDP 169,3 4.108,0 10.059,0 104,8 3.870,5 9.563,3 71,9 4.151,9 7.377,4 63,7 4.239,6 6.756,6 50,9 4.064,5 5.611,3 50,6 4.255,5 6.027,2 40,1 3.837,0 5.515,5 30,8 3.413,3 5.462,0 26,3 3.161,6 5.619,9 32,9 4.185,6 5.663,8 41,4 4.911,8 7.245,1

Izvor: Ministarstvo finansija – Bilten javnih finansija-januar 2011, Beograd, februar 2011., str.12, 13., 70. i 71. Narodna banka Srbije – Statistički bilten, Beograd, januar 2011., str. 81. Narodna banka Srbije-Analiza duga Republike Srbije:decembar 2010, Beograd, mart 2011. * Spoljni dug javnog sektora obuhvata: dug NBS, dug Vlade – državni i državno garantovani, dug Vladinih fondova i agencija i dug lokalnih samouprava. Dug privatnog sektora obuhvata dug privrede za koji nije izdata državna garancija (banke i preduzeća)

Javni dug Republike Srbije, na kraju decembra 2010, godine iznosio je 12,1 milijardu evra, i to: unutrašnji javni dug 4,9 milijardi evra, a spoljni javni dug 7,2 milijarde evra. Učešće javnog duga Republike Srbije u decembru 2010. godine u BDP-u iznosilo je 41,4 U periodu od 2000. do 2010. godine, učešće javnog duga Republike Srbije u BDP-u najviše je bilo 2000. (169,3% ), a najniže 2008. godine ( 26,3% )

3. Cene i troškovi života Inflacija je kontinuirani rast opšteg nivoa cena ili kontinuirani pad realne vrednosti novca. Sa stanovišta uzroka osnovna podela je na troškovnu , strukturnu i inflaciju tražnje.86 86

Osnovni uzrok troškovne inflacije je rast troškova kao posledica: rasta novčanih nadnica iznad nivoa produktivnosti, uvoznih cenovnih šokova (rast cene nafte na svetskom trzištu), ili rasta profita usled monopolske strukture privrede. Inflacija tražnje nastaje kao posledica viška agregatne tražnje, odnosno viška ponude novca,

97

DR RAJKO KOSANOVIĆ

U Republici Srbiji, inflacija se od januara meseca 2009. godine ne iskazuje rastom cena na malo, nego opštim rastom potrošačkih cena. Indeks potrošačkih cena, koji Republički zavod za statistiku obračunava od 2007. godine ( koji je osnovna mera inflacije u Evropi), mera je prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljavanja svojih potreba. Indeks meri promenu cena u vremenu, pri čemu se za oba perioda koja se porede koristi struktura potrošnje baznog perioda (Lasperov tip indeksa). Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks cena na malo koji se obračunava po metodologiji usklađenoj sa preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji (Harmonizovani indeks cena). Za razliku od indeksa cena na malo, indeks potrošačkih cena sadrži i rentu (iznajmljivanje stana), finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge. Od 2011. godine Republički zavod za statistiku prestao je sa izradom Indeksa cena na malo i Indeksa troškova života. U 2010. godini inflacija, merena Indeksom rasta potrošačkih cena, u Republici Srbiji, iznosila je 10,3%. Tabela 20: Cene na malo, troškovi života i potrošačke cene u Republici Srbiji (procenti rasta : 2001 – 2010. god.) Tabela Godina 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Cene na malo Kraj Prosek perioda perioda 40,7 91,8 14,8 19,5 7,8 11,7 13,7 10,1 17,7 16,5 6,6 12,7 10,1 6,8 6,8 10,9 10,4 10,1 11,5 8,6

Troškovi života Kraj Prosek perioda perioda 93,3 16,6 9,9 11,4 16,2 11,7 7,0 13,5 6,6 8,6 10,4 6,8

Bazna* inflacija 7,9 10,3 4,1 8,8

Potrošaþke cene Kraj Prosek perioda Perioda 11,0 8,6 6,6 8,4 6,5 10,3

* Bazna inflacija je pokazatelj koji meri kretanje cena koje se formiraju slobodno i nemaju velike sezonske fluktacije. Pri njenom obračunu isključuju se administrativno kontrolisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda. Izvor: Ministarstvo finansija – Bilten javnih finansija, Beograd, decembar 2010., str. 15. Narodna banka Srbije – Statistički bilten, Beograd, decembar 2010., str. 94 Republički zavod za statistiku – Saopštenje broj 6 od 12.1.2011. godine

pri punoj iskorišćenosti kapaciteta. Strukturna inflacija javlja se kao posledica strukturnih neravnoteža u privredi, bilo troškovnih, ili pritiska na strani tažnje, koje tada uzrokuju rast cena prvo u pojedinim sektorima, a zatim i opšti rast cena. Uzroci strukturne inflacije su: pogoršanje odnosa razmene, uvozna supstitucija, nepovoljan ekonomski položaj pojedinih privrednih grana (na primer poljoprivreda) i slično.

98

SOCIJALNO PRAVO

Posmatrano po grupama proizvoda, rast cena u 2010. godini, bio je sledeći: - hrana i bezalkoholna pića 10,7% (od čega: ulja i masti 37,5%, voće 29,4%, povrće 16,5%, mleko, sir, jaja 10,6%, hleb i žitarice 10,8%, kafa, čaj i kakao 10,6%, šećer, džem, med i čokolada 11,8%); - alkoholna pića i duvan 15,4% (od čega duvan 16,3%, pivo 16,2%, itd.); - stan, voda, el.energija, gas i druga goriva 13,8% (od čega snabdevanje vodom 26,3%, tečna goriva 24,2%, centralno zagrevanje stana 23,7%, itd.); - obrazovanje 13,2%; - nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje 9,4% (usluge u vezi sa održavanjem stana 30,0%, kućni aparati 15,2%, popravka aparata za domaćinstvo 19,2%, itd.); - transport 9,5% (održavanje i popravka vozila 16,8%, prevoz putnika železnicom 16,7%, prevoz putnika avionom 11,2%, itd.); - zdravstvo 8,5%; - rekreacija i kultura 7,6% Rast cena nastavljen je i u 2011. godini.

4. Zarade Od januara 2009. godine izvršene su metodološke izmene mesečnog istraživanja o zaradama zaposlenih, koje se odnose na obuhvat jedinica posmatranja. Prilikom izračunavanja prosečnih zarada, Republički zavod za statistiku proširio je obuhvat jedinica posmatranja. Pored podataka o zaradama isplaćenih zaposlenima kod pravnih lica ( privredna društva, preduzeća, ustanove, zadruge i druge organizacije), koji se dobijaju putem redovnih mesečnih statističkih izveštaja, prilikom izračunavanja prosečnih zarada uzimaju se u obzir i podaci o zaradama isplaćenih zaposlenima kod fizičkih lica (preduzetnika).. koji se preuzimaju iz Ministarstva finansija (iz evidencija Poreske uprave). Imajući u vidu da su zarade zaposlenih kod preduzetnika niže, efekat uključivanja podataka o zaradama zaposlenih kod fizičkih lica je smanjenje januarske prosečne zarade za oko 8 %. U 2010. godini prosečna bruto zarada iznosila je 47.450 dinara ( ili 449,77 evra), a prosečna zarada bez poreza i doprinosa ( ,,neto zarada“) 34.142 dinara (323,63 evra).87

87 Zarada u Republici Srbiji, u skladu sa čl.105-108. Zakona o radu, sastoji se od:

1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od: a) osnovne zarade; b) dela zarade za radni učinak; v) uvećane zarade: za rad na dan praznika koji je neradni dan; za rad noću i rad u smenama; za prekovremeni rad; po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad); 2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.); 3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa (naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora), osim: a) naknade troškova za: dolazak i odlazak sa rada; vreme provedeno na službenom putu u zemlji; vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu; b) drugih primanja zaposlenog i to: otpremnine pri odlasku u penziju; naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice zaposlenog, a članovima uže porodice u sličaju smrti zaposlenog; naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

99

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 21: Prosečna zarada i potrošačka korpa u Republici Srbiji (1999- 2010.)

U dinarima Godina

1

Proseþna bruto zarada

EUR

Proseþna neto zarada

Proseþna potrošaþka korpa

Minimalna potrošaþka korpa

4

5

2

3

1999.

1.992

1.261

2000.

3.799

2.389

2001.

8.739

2002.

13.260

2003.

-

Kurs dinara prema evru

U evrima Proseþna bruto zarada

4

5

Proseþna neto zarada

Proseþna potrošaþka korpa

Minimalna potrošaþka korpa

6

7

8

-

11,7350

169,72

107,46

-

-

10.933,28

6.625,65

58,6750

64,75

40,72

186,34

112,92

5.375

12.093,94

8.831,31

59,7055

146,37

90,03

202,56

147,91

9.208

16.194,46

9.989,01

61,5152

215,56

149,69

263,26

162,38

16.612

11.500

17.379,57

10.782,00

68,3129

243,18

168,34

254,41

157,83

2004.

20.555

14.108

19.443,52

12.022,74

78,8850

260,57

178,84

246,48

152,41

2005.

25.514

17.443

23.147,23

14.435,17

85,5000

298,41

204,01

270,73

168,83

2006.

31.745

21.707

26.059,60

16.321,21

79,0000

401,84

274,77

329,87

206,60

2007.

38.744

27.759

28.122,09

17.650,20

79,2362

488,97

350,33

354,91

222,75

2008.

45.674

32.746

32.572,08

20.822,29

88,6010

515,50

369,59

367,63

235,01

2009.

44.147

31.733

36.134,36

22.926,98

95,8888

460,40

330,94

376,84

239,10

2010.

47.450

34.142

37.770,57

23.918,20

105,4982

449,77

323,63

358,02

226,72

4.1. Minimalna zarada Pravo na minimalnu zaradu u Republici Srbiji utvrđeno je Zakonom o radu88 , članovima: - 111 – 113.; - 115 (naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, koja ne može biti niža od minimalne zarade); - 116 (naknada zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, 45 dana i duže, koja ne može biti niža od minimalne zarade) i - 126 (pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak, koja se isplaćuje u visini minimalne zarade), kao i Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti89, članom 113. (zaposleni kome poslodavac otkaže ugovor o radu ima pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti koja ne može biti niža od minimalne zarade). Prema Zakonu o radu (čl. 111 – 113.): - pravo na minimalnu zaradu uslovljeno je punim radnim vremenom i ostvarenjem standardnog učinka; - zarada zaposlenog u visini minimalne zarade utvrđuje se ugovorom o radu; - minimalna zarada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije; 88 ,,Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09 89 ,,Sl. glasnik RS“, broj 36/09

100

SOCIJALNO PRAVO

- ukoliko Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije ne donese odluku u roku od 10 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimialne zarade donosi Vlada Republike Srbije; - pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: troškova života, kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tržištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije; - minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje 6 meseci i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada; - odluka o visini minimalne zarade objavljuje se u „Službenom glasniku” Republike Srbije. Minimalna zarada, kao što vidimo iz elemenata za njeno utvrđivanje, jeste socijalna i ekonomska kategorija. Socijalni karakter minimalne zarade ogleda se u činjenici da na njenu visinu utiču egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice i kretanja troškova života, dok se ekonomski karakter minimalne zarade ogleda u činjenici što ona zavisi od kretanja prosečne zarade u Republici, kretanja zaposlenosti i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike. Dosadašnji način utvrđivanja visine minimalne zarade pokazao se neodgovarajućim iz više razloga, među kojima su najznačajniji sledeći: - predugo trajanje pregovora što je uslovilo kašnjenje u donošenju odluke o visini minimalne zarade (tako npr. minimalna zarada za periodu januar – jun 2011. godine, umesto da bude doneta u decembru 2010. godine, doneta je sredinom aprila 2011. godine); - pojedini socijalni partneri, a u prvom redu poslodavci, najčešće su insistirali na nepromenjenom iznosu minimalne zarade, a ukoliko su ponekad i pristajali na povećanja minimalne zarade, to povećanje uglavnom bilo je znatno ispod realnog procenta rasta iste; - odredbe Zakona o radu o utvrđivanju minimalne zarade najčešće nisu dosledno poštovane (ovde u provom redu mislimo na egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, kao elementa za utvrđivanje visine minimalne zarade); - minimalna zarada često se neopravdano izjednačava sa osnovnom cenom rada za najjednostavniji posao, što najčešće poslodavcima služi kao izgovor za nepoštovanje odluke o visini minimalne zarade; Imajući prethodno navedeno u vidu, mišljenja smo da je bez izmene odredaba Zakona o radu koje se odnose na utvrđivanje visine minimalne zarade, moguće posebnom odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije izmeniti način utvrđivanja visine minimalne zarade. Naime, smatramo da je potrebno uvesti određeni automatizam u utvrđivanju visine minimalne zarade u smislu da se utvrdi fiksni procenat odnosa minimalne zarade i prosečne zarade isplaćene u Republike Srbije (ili odnosa minimalne zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe).90 90

Minimalna zarada, na primer, mogla bi da predstravlja 50% prosečno zarade isplaćene u Republici Sr-

biji.

101

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Kada je reč o načinu utvrđivanja visine minimalne zarade u Republici Srbiji, u periodu od 2001. do danas, odnosno 2011. godine, možemo razlikovati dva perioda. Prvi period traje od 1.7. do 31.12.2001. godine. U ovom periodu, u skladu sa članom 65. Zakona o radnim odnosima91, minimalna zarada iznosila je 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.92 Minimalna zarada utvrđivana je u bruto iznosu, a socijalni doprinosi plaćani su na najniže osnovice prema zahtevanoj stručnosti, zbog čega je minimalna neto zarada bila niža za viši zahtevani stepen stručnosti. Tabela 22: Minimalna zrada u Republici Srbiji u 2001. godini R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Period

Iznos

01.06. – 26.07.2001. 27.07. – 21.08.2001. 22.08. – 20.09.2001. 21.09. – 18.10.2001. 19.10. – 22.11.2001. 23.11. – 21.12.2001. 22.12. – 31.12.2001.

2.932,00 2.804,90 3.086,65 3.298,05 3.328,50 3.592,40 3.769,85

„Sl.gl.RS“ broj 31/01 46/01 50/01 56/01 60/01 65/01 72,01

Drugi period traje od 2002. godine do danas. Minimalna zarada utvrđuje se u neto iznosu, po radnom času. U ovom periodu možemo razlikovati dva podperioda. U prvom podperiodu, koji traje od 1.1.2002. do 31.12.2004. godine, u skladu sa članom 85. Zakona o radu,93 minimalnu zaradu sporazumno utvrđuju Vlada, reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca, a u drugom podperiodu, koji traje od 1.1.2005. do danas, minimalna zarada, u skladu sa članom 112. važećeg Zakona o radu94, utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

91 „Službeni glasnik RS“, broj 55/96 i 28/01 92 Za period od 1.6. do 26.7.2001. godine, minimalna zarada utvrđivana je na osnovu podatka koji je dala Vla-

da Republike Srbije (8.377,00 dinara) 93 „Službeni glasnik RS“, broj 70/01 94 „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09.

102

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 23: Minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa u Republici Srbiji u periodu od 2002. do 2011. godine

Datum donošenja Red. Odluke* br. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

1 1.2.02. 9.7.02. 17.1.03. 25.7.03. 4.2.04. 16.7.04. 1.2.05. 8.7.05. 7.2.06. 7.7.06. 25.1.07. 13.7.07. 31.1.08. 12.9.08. 3.2.09. 27.8.09. 14.4.10. 29.11.10. 29.11.10. 19. 24.5.11.

Minimalna % potrošaþka Min.zar. korpa u 1 evro (u mesecu Meseþno min.potr. u Po = din. donošenja (174 korpi evrima þasu Odluke) þasa) 3 4 5 6 7 8 18,46 3.212 52 9.928,5 32,35 61,5 22,50 3.915 64 9.835,5 39,80 61,5 25,00 4.350 64 10.443,7 41,65 68,3 27,00 4.698 69 10.856,3 43,27 68,3 31,00 5.394 68 11.356,0 47,50 78,9 35,00 6.090 77 12.201,9 49,91 78,9 38,50 6.699 78 13.203,0 50,74 85,5 41,00 7.134 83 14.797,0 48,21 85,5 46,00 8.004 101 15.712,9 50,94 79,0 49,00 8.526 108 16.599,4 51,36 79,0 55,00 9.570 121 16.272,5 58,81 79,2 63,50 11.049 139 17.202,5 64,23 79,2 70,00 12.180 137 19.250,1 63,27 88,6 78,00 13.572 153 21.265,9 63,82 88,6 87,00 15.138 161 22.567,3 67,08 93,8 87,00 15.138 163 23.138,2 65,42 93,1 90,00 15.660 158 23.273,9 67,29 99,3 90,00 15.660 146 25.204,9 62,13 107,2 95,00 16.530 154 25.204,9 65,58 107,2 95,00 16.530

Minimalna („neto“) zarada Za period 2 jan. - jun. 02. jul. - dec. 02. jan. – jun. 03. jul. – dec. 03. jan. – jun. 04. jul. – dec. 04. jan. – jun. 05. jul. – dec. 05. jan. – jun. 06. jul. – dec. 06. jan. – jun. 07. jul. – dec. 07. jan. – jun. 08. jul. – dec. 08. jan. – jun. 09. jul. – dec. 09. jan. – jun. 10. jul. – okt. 10. nov.– dec.10. jan. – maj 11.95

* Odluke o visini minimalne zarade („Službeni glasnik RS“, br. 5/02, 41/02, 3/03, 75/03, 10/04, 80/04, 10/05, 58/05, 11/06, 58/06, 9/07, 64/07, 11/08, 84/08, 8/09, 70/09, 23/10, 89/10 i 35 /11).

Prema podacima evropskog statističkog zavoda (Eurostat), u januaru 2011. godine, 20 članica Europske unije i dve države kandidatkinje imale su visinu minimalne zarade definisanu nacionalnim zakonodavstvom ili kroz posebne međusektorske sporazume. Države koje zakonski ne definišu visinu minimalnu zaradu su: Austrija, Danska, Kipar, Italija, Finska, Nemačka i Švedska. Nemačka i Kipar imaju zakonski definisanu minimalnu zaradu, samo za određene sektore. U ostalim državama, bez zakonskog utvrđivanja visine mini-

95

Prema Socijalno-ekonomskom sporazumu za 2011. godinu, potpisanim između Vlade Republike Srbije, reprezentativnih sindilata i Unije poslodavaca Srbije, 29. aprila 2011. godine, minimalna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za period jun-decembar 2011. godine iznosiće 102 dinara po radnom času, odnosno 17.748 dinara mesečno (za 174 radna časa).

103

DR RAJKO KOSANOVIĆ

malne zarade, visina minimalne zarade određuje se na osnovu dogovora socijalnih partnera, na nivou kompanija ili kroz pojedinačne ugovore o radu. U pogledu visine minimalne zarade, evropske države mogu se svrstati u tri grupe: Prvu grupu čine države ( 11 država) sa minimalnom zaradom u rasponu od 100 do 400 evra (u toj grupi zemalja najniža minimalna zarada je u Bugarskoj- 123 evra, a najviša u Turskoj- 385 evra). U drugoj grupi s minimalnim zaradama između 400 i 1000 evra nalaze se Portugalija, Malta, Slovenija, Španija i Grčka. Na začelju je Portugalija sa 566 evra, a Slovenija i Španija imaju jednake iznose minimalne zarade od 748 evra. U trećoj grupi sa zaradama višim od 1000 evra nalazi se šest država – Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija, Irska i Luksemburg, u kojima minimalna zarada nije niža od 1100 evra, poput Britanije gde je radnicima zagarantovano 1.139 evra. U ovoj grupi zemalja najviši iznos minimalne zarade je u Luksemburgu- 1758 evra. Svi navedeni iznosi odnose se na bruto iznose, pre oporezivanja i uplate doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Velike razlike u minimalnoj zaradi između evropskog istoka, juga i zapada nešto su manje ako se visina minimalne zarade iskazuje prema paritetu kupovne moći. U tom slučaju zapadnoevropske države beleže pad zbog viših cena.

5. Potrošačka korpa Prosečna porošačka korpa u 2010. godini vredela je 37.770,57 dinara (ili 358,02 evra) a minimalna potrošačka korpa 23.918,20 dinara (226,72 evra). Za kupovinu prosečne potošačke korpe, u 2010. godini, bilo je potrebno 1,11 prosečnih neto zarada, a za kupovinu minimalne potrošačke korpe 0,70 prosečne zarade. Od decembra 2010. godine potrošačka korpa računa se po novoj metodologoji, koja je usklađena sa metodologijom EUROSTAT-a. Nova prosečna potrošačka korpa za decembar 2010. godine je skuplja za 32,49 % u odnosu na klasičnu. Po novoj metodologiji računa se da prosečno domaćinstvo ima tri, a ne kao do sada četiri člana. Vrednost prosečne potrošačke korpe u decembru 2010. godine, po staroj metodologiji iznosila 39.779 dinara, a po novoj 52.701 dinar, dok je prosečna neto zarada bila 39.580 dinara. Za pokriće stare prosečne korpe bilo je potrebno 1,01 zarada, a za pokriće nove 1,33. Vrednost dosadašnje minimalne potrošačke korpe u decembru je bila 25.417 dinara, a nove 27.821,5 dinara i ona je skuplja za 9,4 %. Za pokriće stare minimalne korpe bilo je potrebno 0,64 prosečne plate, a za pokriće nove 0,7. Kod nove minimalne potrošačke korpe broj artikala je povećan sa 39 na 63, a u prosečnoj je sa 49 povećan na 75 artikala”. U staroj minimalnoj potrošačkoj korpi hrana i piće činili su 54,6 odsto vrednosti, a u novoj 46,2, stanovanje i komunalije u staroj su iznosile 28, a u novoj 18,4 odsto, odeća i obuća u staroj kopri iznosila su 1,7, a u novoj 4,3 odsto. U novu korpu dodati su obrazovanje i hoteli i restorani, koji će činiti 0,4, odnosno 0,8 odsto njene vrednosti. U novoj prosečnoj potrošačkoj korpi hrana i piće čine 40,5 odsto, a u staroj 54,2, stanovanje i komunalije u novoj 18,9 u staroj 18,2 odeća i obuća u novoj čine 5,9, a u staroj 5,7 odsto. I u prosečnu novu korpu su dodati obrazovanje i restorani i hoteli koji čine 0,8, odnosno 1,2 odsto. 104

SOCIJALNO PRAVO

6. Penzije Prosečna penzija u Republici Srbiji, kod kategorije zaposlenih, u 2010. godini iznosila je 21.790 dinara. Njeno učešće u prosečnoj bruto zaradi iznosilo je 45,92%, a u zaradi bez poreza i doprinosa (neto zarada), iznosilo je 63,82%. Iskazano u evrima, prosečna penzija kod kategogorije zaposlenih u 2010. godini iznosila je 212 evra. Tabela 24: Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi u period od 2002. do 2010. godine ( kategorija zaposlenih) Godina

1 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Proseþna zarada bruto neto zarada zarada 2 13.260 16.612 20.555 25.514 31.745 38.744 45.674 44.147 47.450

Proseþna penzija

3 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142

4 6.721 8.102 9.579 11.650 13.406 14.996 19.386 21.714 21.790

Uþešüe penzije u bruto u neto zaradi zaradi 5 50,69 48,77 46,60 45,66 42,23 38,71 42,44 49,19 45,92

6 72,99 70,45 67,90 66.79 61,76 54,02 59,20 68,43 63,82

Kada je reč o penzionerima iz kategorije samostalnih delatnosti i kategorije poljoprivrednika, njihova prosečna penzija u 2010. godini iznosla je 21.342 dinara, kod penzinera iz kategorije samostalnih delatnosti i 8.179 dinara kod penzionera iz kategorije poljoprivrednika.

105

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 25: Prosečna neto zarada i prosečna penzija u Republici Srbiji u dinarima, DEM i evrima (od 2001. godine) i procenat učešća penzije u neto zaradi kod kategorije zaposlenih u periodu od 1994. do 2010. godine Godina

1 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Neto zarada (dinara) 2 165 343 658 798 1.052 1.261 2.389 5.381 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142

Neto zarada (DEM/€) 3 165 281 199 242 197 210 310 90 152 177 187 210 258 347 401 338 332

Proseþna penzija (dinara)

Proseþna penzija (DEM/€)

% uþešüa pros.penzije u pros.zaradi

4 122 269 585 185 1.038 1.132 2.154 4.865 6.721 8.102 9.578 11.650 13.406 14.996 19.386 21.714 21.790

5 122 220 177 246 194 189 280 82 111 123 132 141 159 187 238 231 212

6 74 78 89 102 98 90 90 90 73 70 71 67 62 54 59 68 64

Devedesetih godina prošlog veka, penzioneri su svoja primanja dobijali sa velikim zakašnjenjima, tako da je prema njima nastao veliki dug. Penzinerima iz kategorije poljoprivrednika, na primer, država je dugovala 20,5 penzija, ili u proseku 85.000 dinara po penzioneru. Zaostale penzije 2006. godine pretvorene su u javni dug. Tada, pre pet godina, dogovoreno je da se obaveza države, po osnovu neisplaćenih penzija, rasporedi u četiri dela, i da se od 1.1. 2006. godine do datuma isplate obračuna kamata od 8,5%. Rok za poslednju isplatu bio je januar 2010. godine, međutim u budžetima za 2009. i 2010. godinu za ovu namenu, zbog ,,finansijske krize“ nisu izdvojena sredstava96. Potrebna sredstva za isplatu poslednje rate javnog duga, na dan 1. jauar 2011. godine, iznosila su 6,76 milijardi dinara ( 4,5 milijardi osnovni dug i 2,26 milijardi kamata). Ukoliko poslednja rata duga penzionerima iz kategorije poljoprivrednika ne bude isplaćena do 1. jula 2011. godine, do kada bi penzioneri trebali da dobiju po 27.000 dinara, dug će biti veći, zbog rasta kamata, za oko 300 miliona dinara, i iznosiće 7,04 milijarde dinara (4,5 milijardi osnovni dug i 2,54 milijarde kamata). 96 U budžetu Republike za 2011. godinu za ove namene predviđeno je izdvajanje od oko 6,6 milijardi dina-

ra.

106

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 26: Prosečna penzija u Republici Srbiji prema kategoriji osiguranika u periodu od 2000. do 2010. godine Godina 1 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Zaposleni 2 2.154 4.865 6.721 8.102 9.578 11.650 13.406 14.996 19.386 21.714 21.790

Samostalne delatnosti 3 2.142 4.822 6.469 7.918 9.360 11.357 4.822 14.533 18.969 21.283 21.342

Poljoprivrednici 4 742 1.673 2.603 3.119 3.665 4.429 5.039 5.613 7.250 8.139 8.179

7. Nezaposlenost Tržište rada u Srbiji već dugi niz godina, pored ostalog, karakterišu: a) visoka stopa nezaposlenosti, u prvom redu mladih, b) nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, c) veliki broj nezaposlenih koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama, d) velike razlike između regionalnih tržišta rada i niska mobilnost radne snage, f) veliko učešće dugoročno nezaposlenih, e) dugoročni trend smanjenja broja broja zaposlenih – ukupno, a posebno u realnom sektoru, g) neusaglašenost ponude i potražnje radne snage i h) veliki broj angažovanih u sivoj ekonomiji. Ostvareni privredni rast i makroekonomska stabilnost, u periodu do 2008. godine, nisu obezbedili privrednu aktivnost koja bi generisala nova radna mesta, iz razloga što se privredni rast zasnivao na stranim investicijama, i to u prvom redu kroz privatizaciju državnih i društvenih preduzeća. Nezaposlenost je jedan od osnovnih uzroka velikog broja siromašnih u Republici Srbiji i pada životnog standarda. Povećanje proizvodnje i izvoza, i na toj osnovi obezbeđeno otvaranje novih radnih mesta, jedini su način za smanjenje siromaštva u Republici. Osnovni iztvori podataka za praćenje kretanja na tržištu rada u Srbiji su Mesečni statistički bilten, Nacionalne službe za zapošljavanje i Anketa o radnoj snazi, Republičkog zavoda za statistiku. Podaci o stanju na tržištu rada sadržani u pomenuta dva izvora razlikuju se zbog zazličite metodologije njihovog prikupljanja i obrade. Anketa o radnoj snazi je istraživanje kojim se prikupljaju podaci o osnovnim karakteristikama radne snage, na osnovu kojih se vrši procena ukupne radne snage u Srbiji. Glavni cilj ovog istraživanja jeste dobijanje podataka o tri osnovna, međusobno isključiva kontingenta stanovništva: zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica. Ovim istraživanjem poklanja se posebna pa107

DR RAJKO KOSANOVIĆ

žnja stanovništvu radnog uzrasta (starog 15 – 64 godine), a dobijeni podaci koriste se za praćenje, merenje i ocenjivanje ekonomskih i društvenih kretanja u Republici Srbiji. Anketom se obuhvata oko 6.500 domaćinstava, što predstavlja 0,27% od ukupnog broja domaćinstava u Republici Srbiji. Kolektivna domaćinstva nisu obuhvaćena (studentski i đački domovi, domovi za decu i omladinu ometenu u razvoju, domovi za socijalno ugroženu decu, domovi za penzionere, stare i iznemogle, domovi za odrasle invalide, manastiri, samostani i slično). Jedinica anketiranja je svaki član slučajno izabranog domaćinstva, a jedinica izbora je domaćinstvo izabrano u uzorak. Period posmatranja ovog istraživanja odnosi se na nedelju dana. U Anketi o radnoj snazi sedmica je definisana kao period od sedam dana, koji počinje ponedeljkom a završava se nedeljom. Pri izradi metodološkog instrumentarija Ankete koriste se definicije i preporuke objavljene u metodološkom materijalu THE EUROPEAN UNION LABOUR FORCE SURVEY – Methods and Definitions / 2001. Zaposlena lica, prema anketi o radnoj snazi su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, uključuju se i individualni poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćinstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmeno ili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici. Tabela 27: Osnovni indikatori tržišta rada u Republici Srbiji - prema izvoru podataka (oktobar 2010.god.)Izvor podataka Bilten NSZ Anketa o RS

Broj zaposlenih

Broj nezaposlenih

1.803.302 2.382.307

717.503 566.720

Stopa nezaposlenosti 26,2 19,2

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju oktobra 2010. godine u Srbiji registrovano je ukupno 1.803.302 zaposlenih i 717.503 nezaposlenih lica, a stopa nezaposlenosti iznosila je 26,2%. Prema Anketi o radnoj snazi, u oktobru 2010. godine registrovano je ukupno 2.382.307 zaposlenih i 566.720 nezaposlenih lica, a stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2%. Broj zaposlenih lica u oktobru 2010.godine u odnosu na broj zaposlenih u aprilu 2009. godine bio je manji za 260.379 lica. Prema procenama stalnog predstavnika misije MMF u Srbiji, Bogdana Lisovolika, i šefa misije Alberta Jegera: ,,Od početka krize u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi, a 108

SOCIJALNO PRAVO

javni dug se približio cifri od 45 odsto BDP-a, što dovoljno govori u koliko se lošoj situaciji zemlja nalazi“. 97 Najveći broj nezaposlenih, kako nam pokazuje Anketa o radnoj snazi, starosti je od 25 do 34 godine (30,3%), a zatim slede nezaposleni starosti od 45 do 54 godine (20,7%), od 15 do 24 godine (19,8%), itd. Mladi starosti od 15 do 34 godine u ukupnom broju nezaposlenih učestvuju sa 50,1% (tabela 2). Tabela 28: Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS Starosna grupa 15-24 godina 25-34 35-44 45-54 55-64 65 i više god. Ukupno

2008. april oktobar 20,9% 25,0% 29,9% 30,0% 21,1% 18,0% 20,7% 19,6% 7,1% 7,4% 0,2% 0,0% 100,0% 100,0%

2009. april oktobar 20,0% 20,9% 29,5% 27,5% 19,7% 21,8% 21,3% 20,9% 9,1% 9,0% 0,4% 0,1% 100,0% 100,0%

2010. april oktobar 19,6% 19,8% 29,6% 30,3% 21,3% 19,1% 20,5% 20,7% 8,9% 9,9% 0,1% 0,1% 100,0% 100,0%

Izvor: Republički zavod za statistiku, ARS

U oktobru 2010. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2%, stopa zaposlenosti 37,7%, stopa aktivnosti 46,7% i stopa neaktivnosti 53,3%.98

97 Ocena je izrečena na sastanku Misije MMF-a sa predstavnicima sindikata, na kojem je prisustvovao i autor

ovog rada, održanog 16. februara 2011. godine, a istu izjavu preneo je i list ,,Danas“, u broju od 17. februara 2011. godine. 98 Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika (zaposlenih i nezaposlenih). Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina. Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina. Za izračunavanje stopa zaposlenosti, nezaposlenosti, aktivnosti i neaktivnosti određenih starosnih grupa, kao imenilac uzima se broj lica datog radnog uzrasta.

109

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 29: Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti u Republici Srbiji

Stope Aktivnosti Zaposlenosti Nezaposlenosti Neaktivnosti

A p r i l 2009. 15 Ukupno do 64 60,8 49,3 50,8 41,6 16,4 15,6 39,2 50,7

15 do 24 28,2 15,2 46,1 71,8

Ukupno 46,7 37,7 19,2 53,3

Oktobar 25 35 do do 34 44 77,7 83,9 56,4 71,0 27,5 15,4 22,3 16,1

2010. 45 do 54 73,7 62,9 14,7 26,3

55 do 64 37,7 33,1 12,2 62,3

65 i više 7,6 7,5 0,7 92,4

15 do 64 58,8 47,1 20,0 41,2

Stopa neformalne zaposlenosti u oktobru 2010. godine, prema Anketi o radnoj snazi, iznosila je 19,6%. Neformalna zaposlenost predstavlja procenat lica koja rade „na crno“ u ukupnom broju zaposlenih. Rad „na crno“ obuhvata zaposlene u: a) neregistrovanoj firmi, b) registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog osiguranja i c) neplaćene pomažuće članove domaćinstva ( tabela 30a.). Tabela 30: Indikatori tržišta rada u Republici Srbiji 2008. april Stope

Ukupno

Zaposlenosti Nezaposlenosti Aktivnosti Neaktivnosti Neformalne zaposl.

44,7 13,3 23,6

15 do 64 -

2009.

oktobar 15 Ukudo pno 64 44,2 53,3 14,0 14,7 51,4 62,6 48,6 37,4 23,0

april Ukupno 41,6 15,6 49,3 50,7

15 do 64 50,8 16,4 60,8 39,2

2010.

oktobar 15 Ukudo pno 64 40,8 50,0 16,6 17,4 48,9 60,5 51,1 39,5

22,2

20,6

april Ukupno 38,1 19,2 47,2 52,8

15 do 64 47,2 20,1 59,1 40,9

19,8

oktobar 15 Ukudo pno 64 37,7 47,1 19,2 20,0 46,7 58,8 53,3 41,2 19,6

Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku

8. Siva ekonomija Siva ekonomija (engl. ,,hidden economy”, ,,shadow economy”, ,,gray economy”, ,,informal economy”), globalna je pojava, u manjoj ili većoj meri, prisutna u svim zemljama, bez obzira na tip društva i stepen društveno-ekonomskog razvoja. Pod ekonomijom u senci / sivom ekonomijom / neformalnom ekonomijom podrazumevamo : 1) zapošljavanje u registrovanim firmama, bez zaključenih ugovora o radu, 2) zapošljavanje u registrovanim firmama, čiji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan, odnosno firma nije registrovana za sve poslove kojima se bavi, 3) zapošljavanje u neregistrovanim firmama i 4) samozapošljavanje – a što sve ima negativan uticaj kako na ostvarivanje prava zaposlenih, tako i na javne finansije i poslodavce iz sfere formalne ekonomije. 110

SOCIJALNO PRAVO

U pogledu prisustva sive ekonomije, Republika Srbija u odnosu na druge zemlje nije izuzetak, međutim ono što Srbiju izdvaja od velikog broja zemalja jeste veliki broj i visok procenat učešća stanovništva koje je angažovano u sivoj ekonomiji u ukupnom broju radno sposobnog stanovništva. Rad na crno u Republici Srbiji prisutan je u građevinarstvu, trgovini, turizmu i ugostiteljstvu, zanatstvu i uslužnom sektoru, a sve više prisutan je i u malim i srednjim preduzećima. Prema procenama, u Srbiji se u sivoj ekonomiji godišnje obavi promet vredan više od 4 milijarde evra, što iznosi čak oko 30% ukupnog godišnjeg prometa roba i usluga. Postoje brojni uzroci rada na crno u Republici Srbiji, a njih u prvom redu treba tražiti u sledećem: - visokoj stopi nezaposlenosti, a naročito visokoj stopi nezaposlenosti mladih; - niskim primanjima i padu životnog standarda; - nezaokruženom poreskom sistemu i slaboj poreskoj kontroli; - blagim kaznama, tj. malom riziku u odnosu na očekivanu dobit; - neizgrađenosti tržišnih mehanizama, institucija i neefikasnosti javne administracije; - dominaciji politike nad ekonomijom i dr. Nadležni državni organi neretko radu na crno „gledaju kroz prste“, budući da je rad na crno svojevrsni „socijalni“ ventil za regulisanje naraslih tenzija u društvu zbog dugogodišnje ekonomske i socijalne krize. Rad na crno ima brojne negativne posledice i to ne samo na zaposlene, već i na poslodavce, kako na one koji prijavljuju, tako i na one koji ne prijavljuju zaposlene, na državu i na čitavo društvo. Poslodavci koji posluju legalno, u odnosu na poslodavce koji zapošljavaju radnike na crno, izloženi su nelojalnoj konkurenciji, pošto imaju velike izdatke za poreze i doprinose koje je teško pokriti iz poslovanja. Ovi poslodavci, na ovakav način bivaju kažnjeni što poštuju zakon i izvršavaju svoje obaveze. Preduzeća koja ne prijavljuju zaposlene, takođe u izvesnoj meri trpe posledice rada na crno, s obzirom da neprijavljeni rad često znači nisku produktivnost koja donosi dugoročne štete. Jasno je da je ponašanje ovih poslodavaca u suprotnosti sa zakonom i da podleže krivičnoj odgovornosti. Zbog povećanih socijalnih izdataka, država u velikoj meri opterećuje privredu, zadržavanjem visokih stopa poreza i doprinosa, koji u najvećoj meri opterećuju poslodavce koji posluju u skladu sa zakonom. Naplaćanje poreza i doprinosa budžeti i fondovi ne ostvaruju potrebne prihode za finansiranje prava zaposlenih i svih građana, što neretko ima za posledicu zaduživanje države i prebacivenje tereta na buduće generacije. Odnos države prema radu na crno, u suštini, može biti: ignorantski, represivni, kontrolni i motivacioni (zaštitni). Procenjeno je da su prosečne razlike u maloprodajnim cenama između istih proizvoda, koje prodaju registrovani privredni subjekti i njihova konkurencija iz sive zone, u maju 2010. godine, između 14% i 34%. Jasno je da ta razlika predstavlja deo maloprodajne cene za koje su proizvodi kod registrovanih privrednih subjekata skuplji jer oni redovno plaćaju poreze i doprinose, PDV, republičke i lokalne administrativne takse i ostale obaveze prema državi. Procenjuje se da u Srbiji više od 750.000 radnika radi u sferi sive ekonomije (kao dodatni izvor prihoda uz posao, ili kao jedini izvor prihoda). Udeo sive ekonomije u bruto domaćem 111

DR RAJKO KOSANOVIĆ

proizvodu iznosi oko 35 odsto. Takođe, procena je da je budžet republike u 2010. godini, zbog rada na crno izgubio oko 4 milijarde evra.99 Zbod postojanja sive ekonomije na gubitku su, kako država (zbog neostvarenog prihoda po osnovu poreza i doprinosa), tako i poslodavci koji redovno izmiruju svoje obaveze ( poslodavci iz sive zone prave im nelojalnu konkurenciju) i zaposleni (uskraćeni su za ostvarivanje socijalnih prava zbog neuplaćivanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje).

9. Siromaštvo 9.1.Obim siromaštva Podatke o siromaštvu, po međunarodno priznatoj metodologiji, Republika Srbija prvi put dobila je 2002. godine. Prikupljanje statističkih podataka koji se odnose na siromaštvo, započelo je primenom Ankete o životnom standardu (AŽS), sprovedene tokom 2002. i 2003. godine. Na osnovu dobijenih podataka, sastavljena je Strategija smanjenja siromaštva. Anketa o životnom standardu realizovana je poslednji put 2007. godine, i od tada se više ne primenjuje. U Republici Srbiji, 2004. godine, doneta je odluka da se statistika siromaštva zasniva na podacima dobijenim iz Ankete o potrošnji domaćinstava (APD). Prelaz sa merenja siromaštva Anketom o životnom standardu (AŽS) na merenje siromaštva Anketom o potrošnji domaćinstava (APD) učinjen je 2004. i 2005. godine.100 Imajući u vidu da su podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstva za 2004. i 2005. godinu metodološki nedovoljno zasnova ni, to se podaci za ove dve godine ne objavljuju. Za potrebe merenja siromaštva u Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna linija siromaštva izračunate na osnovu agregata potrošnje iz Ankete o potrošnji domaćinstva (APD), koju redovno sprovodi Republički zavod za statistiku na osnovu preporuke Eurostata i Međunarodne organizacije rada (ILO). Za utvrđivanje apsolutne linije sirpmaštva primenjuju se dva metoda: - metod 1(nutricionistička korpa) i - metod 2 (Indeks potrošačkih cena-CPI). Kod metoda 1 (nutricionistička korpa), apsolutna linija siromaštva definiše se na osnovu linije hrane (minimalna potrošačka korpa hrane, odnosno nutricionistički minimum od 2288 kilokalorija dnevno, izračunata na osnovu strukture potrošnje domaćinstava iz prva četiri decila), koja je uvećana za iznos ostalih izdataka u koje spadaju odeća i obuća, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacija i kultura i izdaci za ostala dobra i usluge. imputirana renta i izdaci za trajna dobra nisu uključeni u analizu (metod 1-Nutricionistička korpa). Ovako definisana linija siromaštva je računata za svaku godinu posebno iz anketnog materijala (APD). 99 Procena Centra za ekonomski razvoj,izneta u dnevnom listu ,, Novosti, od od 25. januara 2011. godine. 100 Između Ankete o životnom standardu i Ankete o potrošnji domaćinstava, postoje značajne metodološke razlike i nije moguće poređenje rezultata koji su dobijeni na osnovu ova dva istraživanja. Međutim, i pored toga što poređenje rezutlata nije moguće, podaci o siromaštvu na osnovu oba izvora su skoro identični za 2007. godinu.

112

SOCIJALNO PRAVO

Kod metoda 2 ( Indeks potrošačkih cena-CPI), apsolutna linija siromaštva izračunata prema metodu 1 (nutricionistička korpa) u 2006. godini, uvećava se za odgovarajući iznos inflacije (Indeks potrošačkih cena) za svaku godinu ( metod 2- Indeks potrošačkih cena). Siromaštvo u Republici Srbiji analizira se korišćenjem metoda 2 (indeks potrošačkih cena) po striktnim preporukama Svetske banke, kako bi se mogli pratiti trendovi od 2006. godine. Pored apsolutne linije siromaštva, kao pokazatelj koristi se i relativna linija siromaštva, koja se određuje kao 60% medijane lične potrošnje po potrošačkoj jedinici. Broj siromašnih se u periodu od 2002. do 2007. godine prepolovio i smanjivao se najbrže baš u pomenutim grupama, da bi nastankom krize, kao najosetljivije, najviše bile pogođene. U 2002. godini, 14% ili oko milion ljudi biloje siromačno. Dubina siromaštva u 2002. godini iznosila je 3,0% ( u 2007. godini 1,3% ), a oštrina siromaštva 1,0% ( u 2007. 0,4%).101 Siromaštvo u Republici Srbiji, nakon pada broja siromašnih u periodu od 2002. do 2008. godine, u 2009. i 2010. godini ponovo ima tedenciju rasta. Podaci Ankete o potršnji domaćinstva za 2009. godinu pokazuju da je ispod apsolutne linije siromaštva u 2009. godini živelo 6,9% stanovnika Republike Srbije. Siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 8.022 dinara po potrošačkoj jedinici ( za jednočlano domaćinstvo mesečno), odnosno 22.000 za četvoročlano domaćinstvo mesečno. U 2010. godini 9,2% stanovnika smatra se siromašnim ( živi ispod apsolutne linije siromaštva), jer je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva, koja je iznosila 8.544 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.102 Relativna linija siromaštva pokazuje da je u Srbiji u 2009. godini bilo siromašno 13,6% stanovništva i iznosila je 9583 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici. Procenjuje se da danas u Srbiji ima oko 700.000 lica koja žive ispod granice siromaštva.103 U 2010. godini u odnosu na 2009. godinu, broj siromašnih povećan je za oko 100.000.104

101 Dubina (jaz) siromaštva u 2007. godini iznosila je 1,3% što ukazuje na to da bi siromaštvo, ukoliko bi država mobilisala novčana sredstva u iznosu od 1,3% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerilo siromašnim ( pored sredstava koje država već usmerava najugroženijim kategorijama), teorijski bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne teritorijalne pomoći siromašnim. Oštrina siromaštva je indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih. 102 Republički zavod za statistiku: Siromaštvo u Republici Srbiji; Saopštenje broj 117 od 29.4. 2011. godine (LP 20) 103 Bilo da se kosristi napuštena Anketa o životnom standardu (AŽS), prema kojoj u Srbiji ima oko 700. 000 siromašnih, ili Anketa o potrošnji domaćinstava, prema kojoj ima oko 530.000 siromačnih, slika o problemu siromaštva bitnije se ne menja. 104 Prema procenama Svetske organizacije za ishranu (FAO), sa sedištem u Rimu, u svetu ima oko 776 miliona hronično gladnih ljudi i taj broj do 2030. godine treba da se smanji na 440 miliona. Godišnje, uglavnom zbog pothranjenosti, umre 10 miliona dece, a procenjuje se da na planeti svake četiri sekunde neko umre zbog gladi.

113

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 31: Procenat siromašnih u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010. godine 2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

8.022 6,9

8.544 9,2

Apsolutna linija siromaštva Dinara meseþno po potrošaþkoj jedinici Procenat siromašnih

6.221 8,8

6.625 8,3

7.401 6,1

Relativna linija siromaštva Dinara meseþno po potrošaþkoj jedinici Procenat siromašnih

7.171 14,4

7.747 13,4

8.923 13,2

9.583 13,6

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih možemo pratiti prema: a) tipu naselja, b) regionima, c) tipu domaćinstava, d) godinama starosti, e) obrazovanju nosilaca domaćinstava i f) prema socio-ekonomskom položaju nosilaca domaćinstava. Siromaštvo je veće u seoskim nego u gradskim sredinama. Siromaštvo u Srbiji, regionalno posmatrano, koncentrisano je na jugu i jugoistoku zemlje, kao tradicionalno nerazvijenim oblastima, a nakon devedesetih godina prošlog veka pojavilo se i u pojedinim oblastima Centralne Srbije. Siromaštvo je posebno izraženo kod kod mnogih socijalnih grupa, kao što su: deca (do 13 godina), stare osobe, raseljena lica, osobe sa invaliditetom, Romi, ruralno stanovništvo, neobrazovani i nezaposleni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, procenti siromašnih u Srbiji u 2009. godini (apsolutna linija siromaštva-6,9%), prema pojedinim kategorijama stanovništva, blili su sledeći: - prema tipu naselja: gradsko područje 4,9% , seosko područje 9,6% ; - prema regionima:Beograd 3,8% ,Centralna Srbija 9,3% ,Vojvodina 4,9% ; - prema tipu domaćinstva: četvoročlana 4,7%, šestočlana i više 14,2%; - prema godinama starosti: deca do 13 god. 9,8%, od 14 do 18 god. 8,4%; - deca 9,3%, odrasli 6,4%; - prema obrazovanju nosioca domaćinstva: nezavršena osnovna škola 14,8%, visoka škola 0,6%; - prema socio-ekonomskom položaju nosioca domaćinstva: ostali neaktivni 29,3%, nezaposleni 17,5%, zaposleni 4,6%.105 Nivo siromaštva u Srbiji, u odnosu na ostale zemlje može se sagledati i kroz pokazatelj kupovne moći. 105 Prikaz procenata siromašnih u Republici Srbiji, prema kategorijama stanovništva, u periodu od 2006. do

2010. godine dajemo u tabeli 32.

114

SOCIJALNO PRAVO

Kupovna moć je mera raspoloživog dohotka po stanovniku, uključujući i primljene naknade, posle odbijanja poreza. Istraživanje se odnosi na godišnji nivo kupovne moći po stanovniku u evrima, kao i na vrednost odgovarajućeg indeksa. Računa se svake godine za 42 evropske zemlje, koje se pokrivaju sve do nivoa opština. Kupovna moć stanovnika Srbije u 2010. godini dostigla je 3.033 evra, što je iznosilo 25,4% evropskog proseka (11.945 evra po stanovniku). Srbija je sa 3.033 evra po stanovniku bila na 34 mestu, na listi od 42 zemlje Evrope. Od susednih zemalja najbolje je rangirana Mađarska (27. mesto, sa 6.048 evra po stanovniku), a zatim slede: Hrvatska (29. mesto, 4.808 evra), Crna Gora (32. mesto, sa 3.206 evra) i Rumunija (33. mesto, sa 3.070 evra. Od Srbije slabije je rangirana Bugarska (35.mesto, 2.618 evra). Najslabiju kupovnu moć od susednih zemalja imali su stanovnici Makedonije (36.mesto, 2.492 evra) i Bosne i Hercegovine (37. mesto, 2.435). 9.2.Socijalno uključivanje Problematiku siromaštva, u zemljama Evropske unije, sve više zamenjuje problem socijalne isključenosti ili shvatanje siromaštva u širem smislu. Naime, sve je jasnije da se siromaštvo ne može posmatrati samo kroz jednu dimenziju, kao nedostatak finansijskih sredstava, već da ono u stvarnosti predstavlja kompleksnu mešavinu različitih vrsta deprivacije, od nedostatka najosnovnijih sredstava za hranu do diskriminacije i nepoštovanja ljudskog dostojanstva. Smatra se da su lica „u stanju materijalne deprivacije“ (,, materially deprived“) ukoliko su uskraćena za 4 od 9 navedenih stavki: ne mogu sebi da priušte 1) da plaćaju zakup ili komunalije, 2) da adekvatno greju svoj dom, 3) da plate neplanirane troškove, 4) jedu meso, ribu ili ekvivalent proteina svaki drugi dan, 5) nedelju dana odmora van kuće jednom godišnje, 6) automobil, 7) mašinu za pranje veša, 8) tv u boji, ili 9) telefon.106 Evropska unija usvojila je koncept socijalne uključenosti krajem 90-tih godina prošlog veka, kao način borbe protiv siromaštva i socijalnih problema sa kojima su se susretale države članice. Na Lisabonskom samitu 2000. godine Evropski savet definisao je osnovne strateške pravce razvoja EU do 2010. godine gde su zemlje članice EU potvrdile svoju posvećenost odlučnom delovanju u pravcu iskorenjivanja siromaštva do 2010. godine”. Postoje različite definicije socijalne isključenosti. Zajednički izveštaj Evropske komisije o socijalnoj uključenosti, iz 2004.godine107 definiše socijalnu isključenost na sledeći nalin: ,,Socijalna isključenost je proces u kojem su određene grupe stanovništva gurnute na marginu društva i nemogućnost njihovog potpunog učešća u društvu je posledica siromaštva, neadekvatnog obrazovanja ili drugih znanja, ili je rezultat diskriminacije. Ovo ih sprečava da sebi obezbede posao, prihode ili obrazovanje, kao i da budu deo mrža i aktivnosti u društvu i zajednici. Njihov pristup vlasti i telima koje donose odluke je ograničen, zbog čega se osećaju nemoćnim da vrše kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život”. 106 European Commission, “The European Platform against Poverty and Social Exclusion: A European framework for social and territorial cohesion”, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions, SEC (2010) 1564 final, COM (2010) 758 final, Brussels, 16.12.2010., p. 22. 107 Joint Report on Social Inclusion 2004, Social Security and Social Integration, p. 10.

115

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Odnos koncepta socijalne isključenosti u odnosu na siromaštvo je sledeći: 1) socijalna isključenost je širi pojam od tradicionalnog koncepta siromaštva – finansijsko siromaštvo je samo jedna od komponenti socijalne isključenosti; neučestvovanje u aktivnostima društva je važno koliko i samo siromaštvo; 2) socijalna isključenost ukazuje na proces koji dovodi do isključenosti iz različitih aktivnosti društva; 3) socijalna isključenost predstavlja multi-dimenzionalni fenomen U okviru evropskog procesa socijalne uključenosti, praćenje socijalne uključenosti ostvaruje se preko četiri osnovne dimenzije: - finansijskog siromaštva; - zapošljavanja; - zdravlja i - obrazovanja Takođe postoji potreba da se dodatno uključi i dimenzija stanovanja, kao i dimenzija socijalne participacije. Za praćenje socijalne isključenosti Evropska komisija je u Lakenu, predgrađu Brisela, u decembru 2001. usvojila skup osnovnih 18 indikatora nazvanih Laken indikatori.108 Skup od 18 statističkih pokazatelja socijalne isključenosti definisan je kao okvir za praćenje stanja na nivou zemalja Evropske unije u četiri važne dimenzije: finansijsko siromaštvo, zaposlenost, zdravlje i obrazovanje. Predlog pokazatelja obuhvatao je 10 primarnih i 8 sekundarnih pokazatelja. Primarni i sekundarni pokazatelji su harmonizovani na nivou Evropske unije. Članicama je omogućeno da prate i nacionalno specifične pokazatelje koji su značajni za dodatnu interpretaciju primarnih i sekundarnih pokazatelja i koji zemljama omogućavaju da prate neke od specifičnih fenomena socijalne isključenosti, koji su relevantni za kontekst pojedinih zemalja članica. Prvu izmenjenu listu pokazatelja odobrio je Komitet za socijalnu zaštitu Evropske unije u julu 2003. godine. Revidirana lista sastojala se od 21 pokazatelja (12 primarnih i 9 sekundarnih). Tri nova pokazatelja bila su: stopa rizika od siromaštva prema intenzivnosti rada članova domaćinstva, niska funkcionalna pismenost i rizik od siromaštva kod zaposlenih. Dva pokazatelja su redefinisana: stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu na tržištu rada i polu i osobe koje žive u domaćinstvima bez zaposlenih članova. U junu 2006. godine Komitet za socijalnu zaštitu je usvojio izveštaj o pokazateljima koji će se koristiti u otvorenom metodu koordinacije (OMK)109 u socijalnoj zaštiti i socijalnom uključivanju. Ovako definisani pokazatelji pokrivaju oblast socijalne isključenosti, oblast penzija i zdravlja i time predstvaljaju set pokazatelja za praćenje socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. U okviru pokazatelja OMK u oblasti socijalne zaštite i socijalnog uključivanja predložena su četiri seta pokazatelja: set krovnih pokazatelja110, kao i set pokazatelja u okviru svake od tri osnovne dimenzije: socijalno uključivanje, penzije i zdravstvena zaštita. Pokazatelji koji se koriste za praćenje dimenzije socijalnog uključivanja polaze od seta Laken pokazatelja u njihovom postojećem obliku, a suštinski je zadržan i metodološki okvir koji je korišćen pri izradi pokazatelja. Dogovorena lista se sastoji od 11 primarnih, 3 sekundarna i 11 pokazatelja konteksta. zdravstvena zaštita. 108 Laeken Indicators 109 European Commission, Employment, Social Affairs and Equal Opportunities DG, Portfolio of overar-

ching indicators and streamlined social inclusion, pension, and health portfolios, Brussles, June 2006 110 Krovni pokazatelji trebalo bi da održavaju krovne ciljeve, a da bi se osnažila veza sa Lisabonskom strategijom i strategijom održivog razvoja, uključeni su i strukturni pokazatelji

116

SOCIJALNO PRAVO

Set pokazatelja socijalnog uključivanja, uz određene izmene i dopune koje su učinjene do 2009. godine, pokriva prvobitno usvojene pokazatelje socijalnog uključivanja usvojene 2001. godine u Lakenu.111 U Srbiji je takođe socijalna isključenost u fokusu interesovanja. U sklopu pripreme Srbije za uključenje u Evropsku uniju Srbija je u obavezi da uzme učešće u Procesu socijalne uključenosti,112 Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pitanja socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva u narednom periodu postala je obavezna komponenta politike integracije Republike Srbije u Evropsku uniju.. Kao jedan od važnih zadataka u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Republika Srbija definisala je aktivno učešće u evropskom procesu socijalnog uključivanja, a što podrazumeva razvoj i usavršavanje politika, institucionalnog okvira i metodologije za praćenje socijalne uključenosti pojedinaca i društvenih grupa. Od momenta sticanja statusa države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Republika Srbija će biti u obavezi da izradi Zajednički memorandum o socijalnom uključivanju113, odnosno dokumentom će se ažurirati postojeće politike, koje se samo delimično bave pitanjima socijalnog uključivanja, i razviti strateški okvir koji će uzeti u obzir čitav spektar isključenosti. U decembru 2010. godine , socijalni partneri su pozvani da dostave komentare na Nacrt prvog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji 20082010, koji buhvata: pregled zakonskog, strateškog i nstitucionalnog okvira relevantnih za procese socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, analizu trenutnog stanja u relevantim oblastima, pregled realizovanih mera, zaključke i izazove i osnovne pravce razvoja za naredni period. U Nacrtu prvog uzveštaja socijalna isključenost definiše se kao: ,,Proces kojim pojedinci i grupe bivaju istisnuti iz ekonomskog, političkog, kulturnog ili društvenog sistema putem kojih se integrišu u društvo i bivaju sprečeni da svojim punim kapacitetima učestvuju u društvenim odnosima i tokovima zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključivanja i učešća u društvenim mrežama i aktivnostima u zajednici. Isključeni pojedinci i/ili grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka.” Socijalno uključivanje, u istom Izveštaju definiše se kao: ,,Proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Socijalna uključenost osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnih prava.” U Nacrt prvog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji 2008-2010, obrađene su sledeće dimenzije i stanja socijalne isključenosti: 1) finansijsko siromaštvo i uskraćenost egzistencijalnih potreba, b) zapošljavanje i tržište rada; c) obrazovanje, d) socijalna i dečja zaštita, e) penzije, f) zdravlje, g) stanovanje i h) ljudska prava 111 Listu pokazatelja socijalne uključenosti iz decembra 2001. godine dajemo u Tabelarnom prilogu. 112 Social Inclusion Process 113 Joint Inclusion Memorandum

117

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 32: Procenti siromašnih u Republici Srbiji – apsolutna linija siromaštva (2006 – 2009.) R. br. 1. 2.

1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

1. 2. 3. 4. 5. 6.

1. 2.

1. 2. 3. 4. 5.

1. 2. 3. 4. 5.

2006.

2007.

2008.

1. Prema tipu naselja 5,3 6,0 5,0 13,3 11,2 7,5 8,8 8,3 6,1 2. Po regionima Beograd 4,3 2,4 2,9 Centralna Srbija 10,7 9,0 7,0 Vojvodina 8,6 11,9 6,8 Republika Srbija 8,8 8,3 6,1 3. Prema tipu domaüinstva Jednoþlana 8,6 8,8 6,6 Dvoþlana 8,7 9,2 5,5 Troþlana 5,2 4,9 5,1 ýetvoroþlana 5,7 5,3 4,7 Petoþlana 8,3 8,1 5,2 Šestoþlana i više 17,3 14,4 10,0 Ukupno 8,8 8,3 6,1 4. Prema godinama starosti Deca do 13 11,6 11,2 7,3 Deca 14 – 18 11,7 8,8 6,9 Odrasli 19 – 24 7,2 6,6 5,9 Odrasli 25 – 45 8,4 7,4 5,0 Odrasli 46 – 64 7,0 6,6 5,4 Stari 64 i više 10,0 10,3 7,5 Ukupno 8,8 8,3 6,1 5. Siromašna deca i odrasli Deca 11,6 10,5 7,1 Odrasli 8,2 7,8 5,8 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6. Prema obrazovanju nosioca domaüinstva Nezavršena osnovna škola 21,0 18,8 9,0 Osnovna škola 13,7 13,2 10,5 Srednja škola 5,5 5,4 4,8 Viša škola 0,6 0,1 2,7 Visoka škola 1,8 0,4 1,9 Ukupno 8,8 8,3 6,1 7. Prema socio-ekonomskom položaju nosioca domaüinstva Samozaposleni 10,2 10,9 5,1 Zaposleni 5,2 5,3 3,9 Nezaposleni 14,7 10,9 16,9 Penzioneri 8,8 7,6 5,7 Otali neaktivni 28,2 24,2 15,5 Ukupno 8,8 8,3 6,1

Gradsko podruþje Ostalo podruþje Ukupno

118

2009. 4,9 9,6 6,9 3,8 9,3 4,9 6,9 5,7 5,6 5,0 4,7 5,7 14,2 6,9 9,8 8,4 7,5 6,4 5,3 7,5 6,9 9,3 6,4 6,9 14,8 9,2 3,0 1,8 0,6 6,9 6,0 4,6 17,5 6,1 29,3 6,9

SOCIJALNO PRAVO

10. Privatizacija Osnovni ciljevi privatizacije u Srbiji bili su: 1) stvaranje efikasne tržišne privrede, sa odgovarajućom vlasničkom strukturom; 2) pokretanje proizvodnje; 3) ekonomski razvoj; 4) održanje postojećeg nivoa zaposlenosti, i njegovo povećanje na srednji rok i drugi ciljevi. Međutim, umesto svega toga došlo je do deindustrijalizacije114 i još veće nezaposlenosti, praćene sa sve većom bedom i siromaštvom. Veliki broj preduzeća privatizovan je ne radi pokretanja proizvodnje ili njenog uvećanja, već zbog objekata i građevinskog zemljišta, koji su prodavani po neuporedivo većoj ceni od cene po kojoj su kupljeni. U Srbijiu su uništene sa izuzetkom prehrambene industrije: mašinska industrija, elektroindustrija, hemijska industrija, industrija motora i traktora, tekstilna industrija i dr. Bez velikih ekonomskih sistema, na neuspeh osuđene je i većina malih preduzeća. U aprilu 2011. godine u odnosu na decembar 2001. godine u Srbiji bilo je oko 600.000 manje zaposlenih. U Republici Srbiji, u periodu od 1. januara 2002. godine do 31. decembra 2010. godine, ukupno su prodata 2.402 preduzeća, od toga 1.675 preduzeća preko tendera i aukcija (94 na tenderu i 1.581 na aukciji) i 557 preduzeća na tržištu kapitala (u 170 preduzeća prethodno je raskinut ugovor, a 877 preduzeća, koja nisu ušla u ukpan zbir, prethodno je privatizovano). U prodatim preduzećima ukupno je zaposleno 340.174 lica, od čega: 204.988 lica u preduzećima prodatim na tenderima i aukcijama i 114.140 lica u preduzećima prodatim na tržištu kapitala. Ukupna knjigovodstvena vrednost prodatih preduzeća iznosi 2.569.672.000 evra, a ukupna prodajna cena iznosila je 2.669.274.000 evra. Vrednost uloženih investicija iznosi 1.178.771.000 evra, a ukupna vrednost socijalnih programa iznosi 276.689.000 evra. U posmatranom periodu raskinuto je 605 kupoprodajnih ugovora (33 ugovora kod preduzeća prodatih na tenderu i 572 ugovora kod preduzeća prodatih na aukciji). Učešće preduzeća kod kojih su raskinuti ugovori u ukupnom broju privatizovanih preduzeća, u posmatranom periodu, iznosi 25,19%.

114 Broj industrijskih radnika u 2007. godini u odnosu na 1990. godinu smanjen je u Beogradu sa 245.390, koliko je iznosio u 1990. godini, na 13.842, u 2007. godini, u Kragujevcu sa 57.574 na 8.331, u Nišu sa 25.285 na 3.358, u Novom Sadu sa 24.848 na 5.512, u Kruševcu sa 23.378 na 3.653, u Vranju sa 20.357 na 6.907, u Subotici sa 16.130 na 2.374, u Pirotu sa 13.362 na 2.126 itd. U Srbiji su u 1990. godini postojala 62 grada-industrijska centra sa više od 1000 radnika, dok ih je u 2007. godini postojalo 28, takođe u Srbiji u 1990. godini postojalo je 217industrijskih sistema-preduzeća sa više od 1000 zaposlenih, dok ih je u 2007. godini bilo 55.

119

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 33: Osnovni pokazatelji privatizacije u Republici Srbiji (stanje 31.12.2010.) - u 000 evra-

2002-2010. Tenderi (T) Tenderi - raskidi ugovora Aukcije (A) Aukcije - raskidi ugovora Tenderi+Aukcije (T + A) Tržište kapitala (Tk) Tržište kapitala prethodno raskinut ugovor (Tkr) Tržište kapitala prethodno privatizovano (Tkp) UKUPNO (T+A+Tk+Tkr+Tkp)

Knjigov. vr. (K)

Prodajna cena (P)

Investicije (I)

Soc. Program (S)

74.774

912.518

1.101.000

970.060

276.689

(33)

(23.528)

409.343

519.510

206.447

2.042

1.581

130.214

984.359

894.003

202.809

(572)

(54.961)

348.306

496.393

78.938

1.675

204.988

1.896.877

1.995.003

1.172.869

276.689

557

114.140

506.498

523.920

5.902

0

170

21.046

92.873

100.236

0

0

(877)

(85.994)

73.424

50.115

0

0

2.402

340.174

2.569.672

2.669.274

1.178.771

276.689

Ukupno prodato / raskinuto

Broj zaposlenih

94

Proces privatizacije u Republici Srbiji u prethodnih osam godina, pored ostalih, ispoljio je sledeće slabosti:115 1) postojanje velikog broja raskinutih kupoprodajnih ugovora (najčešće iz razloga: neplaćanja kupoprodajnih rata, neizvršavanja obaveza iz socijalnog programa, neizvršavanja obaveza iz investicionog programa, i nepoštovanje odredbe da se obezbedi kontinuitet proizvodnje); 2) cilj velikog broja, formalno uspelih privatizacija bio je sticanje vlasništva nad građevinskim zemljištem i objektima radi njihove dalje preprodaje, rasprodaje imovine preduzeća i izvlačenja (,,isisavanja”) novca iz preduzeća za ličnu korist novog vlasnika, a ne održavanje i oživljavanje proizvodnje; 3) namerno teranje preduzeća u stečaj od strane novih vlasnika, na način što je iz istih izvlačen kapital (138 privatizovanih preduzeća otišlo je u stečaj); 4) opterećivanje imovine privatizovanih preduzeća hipotekama za kredite uzetih od banaka, koje su novi vlasnici ili njihova preduzeća protivpravno prisvajali; 5) veštačko uvećanje vrednosti opreme i sredstava, koje su po osnovu dokapitalizacije novi vlasnici bili dužni da unesu u privatizovano društvo; 115 Dr Rajko Kosanović, mr Sanja Paunović i Ljuban Žigmund: Privatizacija u Republici Srbiji i stavovi sindikata (u: Kraj privatizacije i posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost; Institut ekonomskih nauka, Beograd 2010., str. 128-140.

120

SOCIJALNO PRAVO

6) kupovina preduzeća novcem sumnjivog porekla (,,pranje” ,,prljavog” novca kroz privatizaciju); 7) anonimnost stvarnih kupaca preduzeća, koji su kupavali više preduzeća ( čak po deset i više), na način što su iza stvarnih vlasnika stajale ,,off shore” kompanije, ili se u njihovo ime kao kupci pojavljuju rođaci, prijatelji i dr.; 8) prodaja društvenog kapitala po višestruko nižim cenama od ,,realnih” (imovina i potraživanja privatizovanih preduzeća bila je višestruko veća od prodajne cene i dugova preduzeća); 9) nameštanje tendera; 10) postojanje slučajeva nelegalne i protivzakonite privatizacije);116 11) primenjeni koncept privatizacije podstiče ,,gazdinsku” koncentraciju kapitala, pohlepu i socijalnu nedgovornost novih vlasnika; 12) privatizovana preduzeća ekonomski su neefikasna i sredstvo su za izvlačenje vrednosti i imovine za ličnu korist novih vlasnika; 13) favorizovanje državnih prihoda od privatizacije (favorizovanje pohlepe države da od prodaje preduzeća popunjava budžet, ne vodeći računa o posledicama), a žrtvovanje ekonomskog razvoja i održavanje i povećanje nivoa zaposlenosti; 14) povećanje nezaposlenosti, a sa njom bede, siromaštva, očaja i socijalnog beznađa; 15) kršenje radnopravnih propisa u pogledu zarada, uplate socijalnih doprinosa (za penzijsko i zdravstveno osiguranje), radnog vremena, zaštite na radu, pregovora o uslovima rada i sl.; 16) sve veći broj štrajkova, kao posledica primenjenog modela privatizacije; 17) predugo trajanje restrukturiranja u postupku privatizacije; 18) deindustrijalizacija kao posledica procesa privatizacije: 19) sve izraženiji procesi ,,seljenja” privatizovanih preduzeća u sferu neformalne (,,sive”) ekonomije.

116 U periodu od januara 2005. do septembra 2009. godine, zbog nepravilnosti u toku procesa privatizacije i ,,lične koristi vlasnika” podneto je ukupno 428 krivičnih prijava, kojima je obuhvaćeno 864 osoba, od kojih su 53 lišene slobode.

121

VI ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ,, Zdravi građani su temelj razvoja svake zemlje, jer samo zdravi ljudi doprinose socijalnom i ekonomskom razvoju. U tom svetlu, sistem zdravstvene zaštite se ne može posmatrati kao potrošnja, već investicija u ostvarivanju sveukupnog razvoja društva”.117

Sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji uređen je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti118, Zakonom o zdravstvenom osiguranju119, , kao i drugim zakonima. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti uređuje se sistem zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvene službe, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zaštita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređuju se: a) prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana, obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem; b) organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja; c) dobrovoljno zdravstveno osiguranje i d) druga pitanja od značaja za sistem zdravstvenog osiguranja.

1.Stanje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji 1.1. Stanovništvo U Republici Srbiji, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku za 2008. godinu, živi 7.350.222 stanovnika. Glavna obeležja demografskih prilika u Republici Srbiji su tendencija smanjenja broja i starenje stanovnika . 117 Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije.(,, Službeni glasnik RS“, broj 88/10) 118 ,,Službeni glasnik RS”, br.107/05, 72/09- dr.zakon, 88/10,99/10 119 ,,Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka;

123

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Stopa živorođenja je u 2008. godini iznosila 9,4 na 1000 stanovnika, a stopa smrtnosti 14 na 1000 stanovnika, što je uslovilo negativnu stopu prirodnog priraštaja od 4,6 na 1000 stanovnika. Procenat lica starih 65 i više godina (17,2%) u ukupnoj populaciji je iznad proseka u evropskom regionu (15,1%), dok je procenat mladih uzrasta do 14 godina (15,5%) ispod proseka (17%). U 2008. godini, prosečan životni vek (očekivano trajanje života na rođenju) za muškarce je iznosio 71,1 godinu, a za žene 76,2 godine, što je za oko šest godina kraće od proseka za zemlje EU. Prema projekciji stanovništva Republičkog zavoda za statistiku do 2022. godine očekuje se kontinuirano smanjenje broja stanovnika. 1.2. Zdravstvena služba Prema Planu mreže zdravstvenih ustanova, ukupan broj zdravstvenih ustanova120 u državnoj svojini je 375 i to: - 167 domova zdravlja; - 41 apoteka; - 16 zavoda na primarnom nivou; - pet zdravstvenih centara; - 4 0 opštih bolnica; - 40 specijalnih bolnica za akutna i hronična stanja i za rehabilitaciju; - pet kliničko-bolničkih centara; - šest klinika; - 13 instituta; - Vojno-medicinska akademija; - četiri klinička centra; - 37 instituta i zavoda koji obavljaju delatnost na više nivoa. Ukupan broj postelja utvrđen Planom mreže iznosi 38.590, čime je postignuta obezbeđenost od 525 postelja na 100.000 stanovnika. Prema podacima dobijenim iz zdravstvenih ustanova putem zdravstveno-statističkih izveštaja, ukupan broj postelja u 2008. godini iznosio je 39.660 postelja (bez postelja u dnevnim bolnicama). Na taj način je postignuta obezbeđenost od 540 postelja na 100.000 stanovnika, što je nešto manje od proseka EU (570 na 100.000 stanovnika). U zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže 2008. godine bilo je ukupno 114.317 zaposlenih. Od tog broja 20.668 (18,1%) su doktori medicine (od toga 74,3% specijalisti raznih disciplina), 39.905 (34,9%) medicinske sestre-tehničari, 29.117 (25,5%) administrativno-tehnički radnici, dok 24.627 (21,5%) čine ostali zdravstveni radnici (doktori stomatologije, diplomirani farmaceuti, diplomirani farmaceuti-medicinski biohemičari, stomatološki tehničari, farmaceutski tehničari, laboratorijski tehničari, radiološki tehničari i dr.) i zdravstveni saradnici. 120 Plan mreže zdravstvenih ustanova ("Službeni glasnik RS", br. 42/06, 119/07, 84/08, 71/09 i 85/09).

124

SOCIJALNO PRAVO

U Republici Srbiji je, u odnosu na broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže, postignuta obezbeđenost od 281 lekara na 100.000 stanovnika ( dok je u EU - 321 lekar na 100.000 stanovnika). U primarnoj zdravstvenoj zaštiti postignuta je obezbeđenost od 81 lekara na 100.000 stanovnika, odnosno jednog lekara na 1.228 stanovnika. Broj medicinskih sestara-tehničara (uzimajući u obzir zaposlene u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže) na 100.000 stanovnika u Republici Srbiji je 572 ( u EU- 745 na 100.000 stanovnika). Udeo administrativno-tehničkih radnika u ukupnom broju zaposlenih, premda kontinuirano smanjivan, i dalje je visok i u 2008. godini iznosio je 25,5%. Na nivou Republike Srbije prisutan je problem teritorijalne nejednakosti u pogledu obezbeđenosti stanovništva zdravstvenim radnicima. Tako, broj lekara (zaposlenih u ustanovama iz Plana mreže) na 100.000 stanovnika u upravnim okruzima kreće se u rasponu od 151 (Sremski upravni okrug) do čak 437 (Nišavski upravni okrug), a medicinskih sestara od 314 (Sremski upravni okrug) do 657 (Zaječarski upravni okrug). Pored zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, zdravstvene usluge pružaju se i u zdravstvenim ustanovama u privatnoj svojini i privatnoj praksi. Početkom 2009. godine u Republici Srbiji bilo je registrovano preko 5.000 oblika zdravstvene službe u privatnoj svojini (zdravstvene ustanove i privatna praksa), od čega su 7 domovi zdravlja, 72 bolnice, zatim 136 poliklinika, oko 1.200 lekarskih ordinacija, 2.000 stomatoloških ordinacija, 1.400 apoteka i 200 različitih laboratorija i dijagnostičkih ordinacija. 1.3. Zdravstveno stanje stanovništva U Republici Srbiji, vodeći uzroci obolevanja, invalidnosti i prevremenog (pre 65. godine) umiranja su hronične nezarazne bolesti . Ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, rak pluća, afektivni poremećaji (unipolarna depresija) i šećerna bolest predstavljaju hronične nezarazne bolesti koje su odgovorne za skoro dve trećine ukupnog opterećenja bolešću. U 2008. godini hronične nezarazne bolesti činile su preko 85% svih uzroka smrti. U strukturi mortaliteta, bolesti srca i krvnih sudova činile su više od polovine svih smrtnih ishoda (55,8%), a svaka peta umrla osoba (20%) bila je žrtva malignog tumora. Najveći porast specifičnog mortaliteta zabeležen u Republici Srbiji tokom poslednje decenije je od malignih tumora posmatranih zajedno, odnosno svih vodećih lokalizacija malignih tumora (osim raka želuca), kao i komplikacija šećerne bolesti. Standardizovana stopa smrtnosti od malignih bolesti u Republici Srbiji u 2007. godini iznosila je 203 umrla na 100.000 stanovnika, dok je ta stopa u Evro A-grupi 169 na 100.000 stanovnika. Faktori rizika za brojne hronične nezarazne bolesti su: pušenje, hipertenzija, hiperholesterolemija, gojaznost, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, rizici prisutni u životnoj sredini i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci. 125

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2. Organizacija zdravstvenog osiguranja U Republici Srbiji zdravstveno osiguranje je: 1) obavezno zdravstveno osiguranje (zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem, na načelima solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim načelima utvrđenim zakonom, obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade) i 2) dobrovoljno zdravstveno osiguranje (osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite , osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani odnosno koji se nisu uključili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja). Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada i 2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Načelo solidarnosti i uzajamnosti, prema članu 11. zakona:,, ostvaruje se uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti između polova, između bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogućnostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj”. 2.1. Obavezno zdravstveno osiguranje Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički zavod) i u organizacionim jedinicama Republičkog zavoda (u daljem tekstu: filijale), dok se određeni poslovi obaveznog zdravstvenog osiguranja sprovode se i u Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osiguranje. Republički zavod je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeđuju sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom. Organi Republičkog zavoda jesu: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor. U Republičkom zavodu su, kao organizacioni delovi, obrazovane filijale, čije su niže organizacione jedinice ispostave.

126

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 34: Filijale i ispostave Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 28. 29. 30.

Filijala

Sedište

za Severnobaþki okrug za Srednjebanatski okrug za Severnobanatski okrug za Južnobanatski okrug za Zapadnobaþki okrug za Južnobaþki okrug za Sremski okrug za Maþvanski okrug za Kolubarski okrug za Podunavski okrug za Braniþevski okrug za Šumadijski okrug za Pomoravski okrug za Borski okrug za Zajeþarski okrug za Zlatiborski okrug za Moraviþki okrug za Raški okrug za Rasinski okrug za Nišavski okrug za Topliþki okrug za Pirotski okrug za Jablaniþki okrug za Pþinjski okrug za Kosovski okrug za Kosovskomitrovaþki okrug za Kosovskopomoravski okrug za grad Beograd UKUPNO:

Subotica Zrenjanin Kikinda Panþevo Sombor Novi Sad Sremska Mitrovica Šabac Valjevo Smederevo Požarevac Kragujevac Jagodina Bor Zajeþar Užice ýaþak Kraljevo Kruševac Niš Prokuplje Pirot Leskovac Vranje Priština - u Graþanici Kosovska Mitrovica Gnjilane Beograd

Broj ispostava 2 4 5 7 3 10 6 7 5 2 7 6 5 3 2 9 3 4 5 7 3 3 5 6 9 5 3 17 153

Republički zavod ima 30 filijala (dve ne funkcionišu, i to: u Prizrenu i Peći), a filijala u Gračanici najvećim delom pokriva područje ovih filijala, jer u jednom broju enklava žive osigurana lica kojima se preko ove filijale obezbeđuju uslovi za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja. U Republičkom zavodu, prema tome, funkcioniše 28 filijala u kojima osiguranici i osigurana lica ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja. U Republičkom zavodu na dan 6.12.2010. godine, nakon izvršene racionalizacije, u radnom odnosu je bilo 2.417 zaposlenih, od toga 2.204 u radnom odnosu na neodređeno vreme, a 213 u radnom odnosu na određeno vreme.

127

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 35: Broj zaposlenih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ( stanje: 6.12. 2010.) Stepen struþne spreme VII VI V IV III osnovna škola UKUPNO:

Broj zaposlenih 970 366 4 1.008 24 45 2.417

% 40,13 15,14 0,17 41,71 0,99 1,86 100,00

Zdravstvenu zaštitu Republički zavod finansira preko davalaca zdravstvenih usluga: • zdravstvenih ustanova koje su obuhvaćene Planom mreže zdravstvenih ustanova u skladu sa odredbama Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova (“Službeni glasnik RS”, br. 42/06...85/09) - indirektni korisnici sredstava Republički zavoda, • drugih učesnika u pružanju zdravstvene zaštite i • zdravstvenih ustanova koje nisu u Planu mreže. Pravo iz zdravstvenog osiguranja, odnosno iz zdravstvene zaštite, osiguranici i druga lica ostvaruju u 320 zdravstvenih ustanova koje se finansiraju iz sredstava Republičkog zavoda, i to: Tabela 36: Zdravstvene ustanove koje se finansiraju iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje -

domovi zdravlja zdravstveni centri opšte i specijalne bolnice zavodi instituti klinike kliniþko bolniþki centri kliniþki centri zdravstvene ustanove za rehabilitaciju zavodi za javno zdravlje apoteke instituti za transfuziju krvi Institut "Torlak" Vojnomedicinska akademija Ukupno:

128

124 29 34 18 12 6 5 4 21 24 38 3 1 1 320

SOCIJALNO PRAVO

Zdravstvena zaštita ostvaruje se i preko: Ustanova socijalne zaštite ( 55 ustanova) i ortopedskih i optičarskih preduzeća ( 93 preduzeća). Osigurana lica zdravstvenu zaštitu ostvaruju i preko zdravstvenih ustanova koje nisu u Planu mreže, a koje pružaju usluge koje se ne mogu obezbediti u okviru postojećih kapaciteta zdravstvenih ustanova u Planu mreže. Od ukupnog broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže Republički zavod obezbeđuje zarade - plate za 104.876 zaposlenih. 2.2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može organizovati i sprovoditi Republički zavod i pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, a takođe mogu ga organizovati i sprovoditi i investicioni fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u skladu sa posebnim zakonom. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje: - od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite u skladu sa zakonom; - građana koji nisu obavezno osigurani po zakonu odnosno koji se nisu uključili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i - osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja. Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: 1) paralelno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvene zaštite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na način i po postupku koji su drukčiji od načina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona; 2) dodatno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvenih usluga, lekova, medicinsko-tehničkih pomagala, odnosno novčanih naknada koji nisu obuhvaćeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na veći sadržaj, obim i standard prava, kao i iznos novčanih naknada obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem; 3) privatno zdravstveno osiguranje - osiguranje lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu uključila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje troškova za vrstu, sadržaj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja. Osnovna značenja pojmova u vezi sa pružanjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: 1) Davalac osiguranja - Republički zavod i društvo za osiguranje koji organizuju i sprovode dobrovoljno zdravstveno osiguranje; 2) Osiguranik - fizičko lice koje je sklopilo ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, ili za koga je, na osnovu njegove saglasnosti, sklopljen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja i koji koristi prava utvrđena ugovorom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kao i član porodice osiguranika; 129

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3) Ugovarač dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: ugovarač) je pravno ili fizičko lice, kao i drugi pravni subjekt koji u ime i za račun osiguranika, odnosno u svoje ime i za račun osiguranika zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja i koji se obavezao na uplatu premije osiguranja iz svojih sredstava ili na teret sredstava osiguranika; 4) Premija osiguranja - novčani iznos koji plaća osiguranik,odnosno ugovarač dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja davaocu osiguranja; 5) Polisa osiguranja - isprava o zaključenom ugovoru o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja; 6) Kolektivno osiguranje - dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje zaključuje ugovarač sa davaocem osiguranja koga je izabrao u skladu sa zakonom, o čemu ugovarač i davalac osiguranja mogu zaključiti ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju; 7) Zdravstvene usluge - usluge koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa), u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, radi sprovođenja zdravstvene zaštite, odnosno radi sprovođenja mera za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja, lečenja i rehabilitacije, uključujući i zdravstvene usluge iz tradicionalne medicine, koje su bezbedne, kvalitetne i efikasne; 8) Zdravstvena ustanova - pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost i koja je dobila dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zdravlja za obavljanje zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona; 9) Privatna praksa - drugi oblik zdravstvene službe u kojoj se obavljaju određeni poslovi zdravstvene delatnosti i koja je dobila dozvolu Ministarstva za obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona; 10) Drugi davaoci zdravstvenih usluga su druga pravna ili fizička lica koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, odnosno obezbeđuju medicinsko-tehnička pomagala, a koji su dobili dozvolu nadležnog organa za obavljanje tih poslova, u skladu sa zakonom; 11) Lek - proizvod koji je dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji, kao i proizvod koji nije dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji i koji se uvozi na osnovu odobrenja Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast lekova; 12) Medicinsko-tehnička pomagala - medicinska sredstva koja služe za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omogućavanje oslonca, sprečavanje nastanka deformiteta i ispravljanje postojećih deformiteta i olakšavanje vršenja osnovnih životnih funkcija; 12a) Implantat je medicinsko sredstvo koje se hirurškim putem ugrađuje u ljudski organizam; 13) Novčane naknade - naknade koje davalac osiguranja obezbeđuje osiguraniku u slučaju gubitka zarade, odnosno plate ili drugih primanja zbog privremene sprečenosti za rad, naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, kao i druge vrste novčanih naknada u vezi sa ostvarivanjem prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; 130

SOCIJALNO PRAVO

14) Dan početka dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja - datum upisan u polisu osiguranja od koga počinje ostvarivanje prava i obaveza iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. 15) Isprava o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju - dokument koji osiguraniku izdaje davalac osiguranja na osnovu koje osiguranik dokazuje svojstvo osiguranika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i ostvaruje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

3. Lica kojima se obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom, obezbeđuju se: a) osiguranim licima ( osiguranicima i članovi porodice osiguranika); b) licima koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje; c) licima kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i d) državljanima, odnosno osiguranicima zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju. 3.1. Osigurana lica Osiguranim licima smatraju se: 1) osiguranici i 2)članovi njihovih porodica. 3.1.1. Osiguranici Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana u skladu sa zakonom, i to: 1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni); 2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama; 3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade; 4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca; 5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja; 6) državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno; 7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno; 8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu; 9) državljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani pre131

DR RAJKO KOSANOVIĆ

ma propisima strane države, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te države, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te države; 10) strani državljani i lica bez državljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom; 11) državljani Republike zaposleni u domaćinstvima državljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike; 12) lica koja imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapošljavanju; 13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije); 14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju; 15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom; 16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada); 17) lica koja su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava (ortačka društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i druge pravne forme privrednih društava, odnosno preduzeća), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju određene poslove (u daljem tekstu: osnivači privrednih društava); 18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici); 19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost; 20) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost; 21) poljoprivrednici stariji od 18 godina života, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju; 22) korisnici penzije i prava na novčane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju; 23) državljani Republike koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja dok borave ili imaju prebivalište na teritoriji Republike, odnosno koji primaju penziju od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima države isplatioca penzije, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu koristiti ili ostvarivati van teritorije te države; 24) strani državljani koji na teritoriji Republike rade kod domaćih organizacija, odnosno privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji; 132

SOCIJALNO PRAVO

25) strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike. Svojstvo osiguranika može se steći samo po jednom osnovu osiguranja. Osiguranicima, u skladu sa članom 22. zakona, smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku obolevanja; lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika, i to: 1) deca do navršenih 15 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina, u skladu sa zakonom; 2) žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja; 3) lica starija od 65 godina života; 4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica; 5) lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći, kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa; 6) monasi i monahinje; 7) materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; 8) korisnici stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti; 9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom; 10) korisnici pomoći – članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka; 11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici. Sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja lica iz člana 22. zakona obezbeđuju se u budžetu Republike i prenose Republičkom zavodu. 3.1.2. Članovi porodice osiguranika Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena zakonom obezbeđuju se i članovima porodice osiguranika , osim stranim državljanima. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena zakonom, obezbeđuju se i članovima uže porodice osiguranika iz člana 22. , tač. 7) – 9) i 11) zakona, kao i licima koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje.. Članovima porodice, smatraju se: 1) članovi uže porodice (supružnik ili vanbračni partner, deca rođena u braku ili van braka, usvojena i pastorčad i deca uzeta na izdržavanje); 2) članovi šire porodice (roditelji, očuh, maćeha, usvojitelj, deda, baba, unučad, braća i sestre, koje osiguranik izdržava, u smislu propisa o porodičnoj zaštiti, kao i propisa o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana). 133

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Vanbračni partner smatra se članom uže porodice ako sa osiguranikom živi u vanbračnoj zajednici najmanje dve godine pre dana podnošenja prijave na osiguranje. Bliži uslovi za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja ovihlica propisani su čl.25-27. zakona. 3.2. Lica koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje Lica koja nisu obavezno osigurana, mogu da se uključe u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na način, u sadržaju i obimu propisanim zakonom. Ova imaju svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica. Lica koja imaju svojstvo osiguranika plaćaju doprinos iz svojih sredstava u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Svojstvo osiguranika stiče se, odnosno prestaje danom podnošenja zahteva. 3.3. Lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena zakonom, samo u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuju se: 1) učenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi; 2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu (na osnovu ugovora o volonterskom radu); 3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju; 4) licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadležne za zapošljavanje; 5) licima koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja; 6) licima koja učestvuju u akcijama spasavanja ili u zaštiti i spasavanju prilikom elementarnih nepogoda i drugih nesreća; 7) licima angažovanim u vatrogasnim službama za gašenje požara i na obuci za gašenje požara; 8) licima koja se nalaze na osposobljavanju i obučavanju za odbranu i druge vidove obuke za potrebe odbrane zemlje; 9) licima koja su angažovana na obezbeđivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih događaja i drugih javnih okupljanja građana; 10) licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada. 3.4. Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadržaju i obimu koji su utvrđeni zakonom, ako međunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju nije drukčije određeno. 134

SOCIJALNO PRAVO

Troškovi zdravstvene zaštite stranih državljana, odnosno osiguranika , ako je međunarodnim ugovorom utvrđeno recipročno plaćanje, isplaćuju se u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim ugovorom. Troškove zdravstvene zaštite državljana, odnosno osiguranika zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrđena naknada stvarnih troškova, snosi Republički zavod u celini, a nadoknađuje ih od inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja. Tabela 37: Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ( stanje: decembar 2010.) R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.

Naziv organizacione jedinice Filijala Subotica Filijala Zrenjanin Filijala Kikinda Filijala Panþevo Filijala Sombor Filijala Novi Sad Filijala Sremska Mitrovica Filijala Šabac Filijala Valjevo Filijala Smederevo Filijala Požarevac Filijala Kragujevac Filijala Jagodina Filijala Bor Filijala Zajeþar Filijala Užice Filijala ýaþak Filijala Kraljevo Filijala Kruševac Filijala Niš Filijala Prokuplje Filijala Pirot Filijala Leskovac Filijala Vranje Filijala Priština Filijala Kosovska Mitrovica Filijala Gnjilane Filijala Beograd Ukupno

135

Broj 174.919 174.915 139.295 272.086 183.381 571.270 284.919 279.285 157.094 184.024 163.300 277.727 200.684 118.174 98.428 278.244 202.202 275.142 217.259 360.519 84.227 87.498 199.050 194.193 43.174 45.079 23.823 1.554.987 6.843.998

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 38:Broj osiguranih lica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje po osnovama osiguranja ( stanje: u decembru 2010.). R.Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Ukupno

Kategorija osiguranika Zaposlena lica i þlanovi porodica Nezaposlena lica koja primaju naknadu Korisnici penzije i drugih prava na novþane naknade Samostalna delatnost Poljoprivrednici Lica osigurana za sluþaj povrede na radu i profesionalne bolesti Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu Strani državljani Osiguranici u smislu zakona – þlan 22 Osiguranici po posebnim propisima Meÿunarodni sporazum – Konvencije Lica koja se ukljuþuju u obavezno zdravstveno osiguranje

Broj 2.875.243 95.358 1.895.397 287.214 320.771

% 42,01 1,39 27,69 4,20 4,68%

494

0,01

16.899 283 1.225.077 74.488 43.099 9.675 6.843.998

0,25 0,00 17.90 1,09 0,63 0,14 10,00

4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu: 1) pravo na zdravstvenu zaštitu; 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu: naknada zarade); 3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: naknada troškova prevoza). Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen, ako zakonom nije drukčije određeno. 4.1. Pravo na zdravstvenu zaštitu Pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, kao i zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje zakona. Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu zaštitu u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou. Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem, obuhvata: 1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; 136

SOCIJALNO PRAVO

2) preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja; 3) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede; 4) preglede i lečenje bolesti usta i zuba; 5) medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede; 6) lekove i medicinska sredstva; 7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala (: medicinsko-tehnička pomagala). a) Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti Osiguranim licima se, radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja obezbeđuju sledeće mere: 1) zdravstveno vaspitanje koje se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili davanja saveta od strane zdravstvenog radnika u vezi sa zaštitom, očuvanjem i unapređenjem zdravlja, sticanjem znanja i navika o zdravom načinu života, otkrivanjem i suzbijanjem faktora rizika; 2) sistematski i ostali pregledi dece, školske omladine, studenata do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života, žena u vezi sa trudnoćom i odraslih osoba u skladu sa republičkim programom prevencije i ranog otkrivanja bolesti od većeg socijalnomedicinskog značaja i utvrđenim standardima; 3) preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do navršenih 18 godina života, kao i starijih lica koja su teško duševno ili telesno ometena u razvoju; 4) zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoće, kontracepcijom i hirurškom sterilizacijom, testiranjem na trudnoću, testiranjem i lečenjem seksualno prenosivih bolesti i HIV infekcije; 5) vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa koja je obavezna prema republičkom programu imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti; 6) higijensko-epidemiološke i druge zakonom predviđene mere i postupke u vezi sa sprečavanjem, otkrivanjem i lečenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i sprečavanjem njihovog širenja. Vlada donosi republički program prevencije i ranog otkrivanja bolesti od većeg socijalnomedicinskog značaja, republički program stomatološke zdravstvene zaštite dece do navršenih 18 godina života i trudnica, kao i republički program imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, kao i medicinske standarde mera i postupaka koji proističu iz programa. b) Pregledi i lečenje u vezi sa trudnoćom, porođajem i postnatalnim periodom Ženama u vezi sa planiranjem porodice, u trudnoći, za vreme porođaja i materinstva do 12 meseci obezbeđuje se: 1) pregledi i lečenje od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnoću (uključujući prenatalni period, porođaj i postporođajni period), stanja koja mogu da izazovu komplikaciju trudnoće, kao i prekid trudnoće iz medicinskih razloga; 2) bolničko lečenje kada je medicinski neophodno i porođaj u zdravstvenoj ustanovi; 137

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3) patronažne posete i pomoć porodilji i rutinska nega novorođenčeta od strane patronažne sestre; 4) dijagnostika i lečenje steriliteta. c) Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povreda Obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i stručno-metodoloških i doktrinarnih stavova, obezbeđuju se: 1) ukazivanje hitne medicinske pomoći na mestu medicinske hitnosti ili u zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom obliku zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa); 2) hitan sanitetski prevoz za bolesti ili povrede koje su opasne po život osiguranog lica; 3) sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan; 4) pregledi i lečenje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i u kući osiguranika, od strane izabranog lekara; 5) ambulantni pregledi i lečenje kod specijaliste i zdravstvenog saradnika, po uputu izabranog lekara; 6) laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika koja je predložena od izabranog lekara ili lekara specijaliste, a medicinski je neophodna i opravdana za dijagnostiku i lečenje bolesti ili povrede; 7) stacionarno lečenje kada je opravdano i medicinski neophodno, koje obuhvata preglede i lečenje od strane lekara specijaliste, medicinsku negu, smeštaj u zajedničkoj sobi ili sobi intenzivne nege i ishranu, odnosno specifičnu dijetu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; 8) pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu teže duševno ili telesno ometenom u razvoju za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije, kada je to medicinski neophodno; 9) kućno lečenje kada je opravdano i medicinski neophodno. d) Pregledi i lečenja bolesti usta i zuba Osiguranim licima obezbeđuju se pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje: 1) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, starijih lica koja su teško duševno ili telesno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim i stečenim deformitetom lica i vilica; 2) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja; 3) ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle; 4) pregledi usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu; 5) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela; 6) urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica, uključujući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom; 7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina života; 138

SOCIJALNO PRAVO

8) neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetom lica i vilice; 9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, uključujući i implantate za njihovo učvršćivanje. e) Medicinska rehabilitacija u slučaju bolesti i povrede Osiguranim licima obezbeđuje se medicinska rehabilitacija radi poboljšanja ili vraćanja izgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronične bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja. Medicinskom rehabilitacijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, nameštanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica. Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeđuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog života. Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeđuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajućih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremećaj glasa i govora koji onemogućava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremećaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede. Fizikalnom terapijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija svih odgovarajućih fizikalnih agenasa, uključujući prirodni lekoviti faktor u tretmanu povređenog i obolelog osiguranog lica. Osiguranom licu obezbeđuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkim i bolničkim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica. f) Lekovi i medicinska sredstva Pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata: 1) pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova); 2) pravo na medicinska sredstva koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrađuju u organizam osiguranog lica. g) Medicinsko-tehnička pomagala Osiguranim licima obezbeđuju se medicinsko-tehnička pomagala koja služe za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omogućavanje oslonca, sprečavanje nastanka deformiteta i korigovanje postojećih deformiteta, kao i olakšavanje vršenja osnovnih životnih funkcija. 139

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Osiguranim licima obezbeđuju se medicinsko-tehnička pomagala potrebna za lečenje i rehabilitaciju koja omogućavaju poboljšanje osnovnih životnih funkcija, omogućavaju samostalan život, omogućavaju savladavanje prepreka u sredini i sprečavaju suštinsko pogoršanje zdravstvenog stanja ili smrt osiguranog lica. 4.1.1. Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osiguranim licima obezbeđuje se:121 1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za: - mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; - preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga; - preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, odnosno starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju; - preglede i lečenje bolesti usta i zuba dece do navršenih 18 godina života, kao i starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja, kao i lica sa urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilica; - preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja; - preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija; - preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica; - preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu; - pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz; - medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem bolesti i povreda iz ove tačke; 2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za: 121

Republički zavod za zdravstveno osiguranje svake godine donosi ,,Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranjai o participaciji”, kojim se, pored ostalog, sadržali obim prava za pojedinevrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, procenat plaćanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do punog iznosa cene zdravstvene usluge, kao i procenat plaćanja osiguranog lica. Pravilnik za 2011. godinu stupio je na snagu 16. februara 2011. godine (,, Službeni glasnik RS“ , broj 7/11):

140

SOCIJALNO PRAVO

- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; - operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge; - najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.); - lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo; 3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za: - preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste; - laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana; - kućno lečenje; - stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega; - lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata; - stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; - preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale; - medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima; - medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana; 4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za: - dijagnostiku i lečenje steriliteta; - izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina života; - očna i slušna pomagala za odrasle; - sanitetski prevoz koji nije hitan. U Listi lekova Republički zavod utvrđuje iznos sredstava koji se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeđuje osigurano lice. 4.1.2. Participacija Pod participacijom podrazumevamo novčani iznos do punog iznosa cene zdravstvene usluge, koji plaća osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu uslugu, odnosno lekove, odnosno koji plaća pravno lice koje osiguranom licu obezbeđuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Sledećim osiguranim licima obezbeđuje se zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaćanja participacije, i to: 1) ratnim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata; 2) slepim licima i trajno nepokretnim licima, kao i licima koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom; 3) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i više puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate; 141

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate, u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi. 4.1.3.Hitna medicinska pomoć i neophodna zdravstvena zaštita Hitna medicinska pomoć jeste neposredna - trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt. Pod hitnom medicinskom pomoći smatra se i medicinska pomoć koja se pruži u toku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica da bi se izbegao očekivani nastanak hitnog medicinskog stanja. Neophodna zdravstvena zaštita obuhvata zdravstvenu zaštitu koja je odgovarajuća, odnosno potrebna za dijagnostiku, odnosno lečenje bolesti ili povreda osiguranog lica, koja je u skladu sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pružena, na zahtev osiguranog lica ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja osiguranog lica u povoljniji položaj u odnosu na druga osigurana lica, odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu ili zdravstvenog radnika. 4.1.4. Lista čekanja Za određene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i koje nisu hitne može se utvrditi redosled korišćenja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, s tim da vreme čekanja ne može da bude takvo da ugrozi zdravlje ili život osiguranog lica ( lista čekanja). Republički zavod donosi opšti akt kojim utvrđuje vrste zdravstvenih usluga za koje se utvrđuje lista čekanja, kao i kriterijume i standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja pacijenata i za stavljanje na listu čekanja, najduže vreme čekanja za zdravstvene usluge, neophodne podatke i metodologiju za formiranje liste čekanja. 4.1.5. Zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata sledeće: 1) medicinska ispitivanja radi utvrđivanja zdravstvenog stanja, telesnog oštećenja i invalidnosti u postupcima kod nadležnog organa, osim ispitivanja po uputu stručno-medicinskog organa u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno radi ostvarivanja određenih prava kod drugih organa i organizacija; 2) zdravstveni pregledi radi upisa u srednje škole, visokoškolske ustanove i na kurseve, dobijanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, odnosno dobijanje drugih dozvola za rad, za bavljenje rekreacijom i sportom; 3) utvrđivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih organa, odnosno koje se ne ostvaruje po zahtevu stručno-medicinskih organa u postupku u skladu sa ovim zako142

SOCIJALNO PRAVO

nom (kod osiguravajućih društava, sudova, u krivičnom i pretkrivičnom postupku, kod izdavanja potvrda za vozače motornih vozila, utvrđivanja zdravstvene sposobnosti po predlogu poslodavca, mera u vezi sa zaštitom na radu itd.), ako ovim zakonom nije drukčije određeno; 4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, kao društvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita; 5) korišćenje zdravstvene zaštite u suprotnosti sa načinom i postupkom ostvarivanja zdravstvene zaštite koji je propisan ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona; 6) lični komfor i posebna udobnost smeštaja i lične nege u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno smeštaj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolničku sobu sa posebnim kupatilom, kao i televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslovima smeštaja, a koji nije medicinski neophodan ili se vrši na lični zahtev; 7) zdravstvena zaštita koja je povezana sa lečenjem akutnog pijanstva; 8) kozmetičke hirurške procedure koje imaju za cilj da poboljšaju spoljašnji izgled bez uspostavljanja i vraćanja telesne funkcije, kao i vršenje hirurških estetskih korekcija organa i delova tela, osim za: korekcije urođenih anomalija koje prouzrokuju funkcionalne smetnje, estetske rekonstrukcije dojke koje su nastale nakon mastektomije i estetske korekcije nakon teških povreda, odnosno bolesti koje su neophodne za uspostavljanje bitnih funkcija organa i delova tela; 9) prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga; 10) neobavezne imunizacije i imunizacije koje su vezane za putovanje u inostranstvo ili za obavljanje određenog posla; 11) stomatološke usluge koje nisu utvrđene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona; 12) dijagnostika i lečenje seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti, uključujući impotenciju, zdravstvene usluge, lekove i medicinsko-tehnička pomagala koja su vezana za promenu pola i reverzija prethodne dobrovoljne hirurške sterilizacije; 13) hirurški ili invazivni tretman (uključujući gastični balon) koji se odnosi na redukciju telesne težine, osim ako su medicinski neophodni, dijetetski saveti i program gubitka telesne težine kod lica starijih od 15 godina života, izuzev predlaganja dijetetske ishrane kod novootkrivenih bolesnika sa šećernom bolešću i bolesnika sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom; 14) metodi i postupci alternativne, komplementarne ili tradicionalne medicine; 15) lekovi koji nisu na Listi lekova (osim lekova iz člana 43. stav 2. ovog zakona), odnosno lekovi koji se izdaju bez recepta, profilaktički lekovi i lekovi koji služe za promenu atletskih mogućnosti, lekovi koji se daju u svrhu kozmetike, za prestanak pušenja, gubitak telesne težine, kao i suplementi hrane za specifične dijete osim za lečenje naslednih metaboličkih bolesti i bolesti praćenih malapsorpcijom; 16) dijagnostika i lečenje koji su u fazi istraživanja, odnosno eksperimenta, lečenje uz primenu lekova i medicinskih sredstava koji su u fazi kliničkih ispitivanja, dijagnostika, lečenje i rehabilitacija, lekovi i medicinsko-tehnička pomagala koji nisu pruženi u skladu sa prihvaćenim standardima medicinske, stomatološke i farmaceutske prakse; 143

DR RAJKO KOSANOVIĆ

17) pregledi i lečenja profesionalnih i amaterskih sportista koji nisu utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno programi medicine sporta koji imaju za cilj poboljšanje sportske sposobnosti; 18) radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurška procedura za poboljšanje vida, u slučaju kada se vid može adekvatno poboljšati korišćenjem naočara ili kontaktnih sočiva; 19) sanitetski prevoz u slučaju kada osigurano lice može da bude bezbedno transportovano na drugi adekvatan način, i hitan vazdušni saobraćaj u slučaju kada osigurano lice može biti sigurno transportovano drumskim ili drugim prevozom; 20) hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza, elektroslip terapija, elektronarkoza i narkosinteza; 21) psihološko savetovanje koje se odnosi na promenu ponašanja, tretman loših porodičnih i radnih odnosa i nesposobnost pamćenja i učenja; 22) dugotrajna nega i kućna nega, kao i nega u zdravstvenoj ustanovi i ustanovi socijalne zaštite koja se prevashodno pruža s ciljem uobičajene lične nege i oporavka, odnosno radi staranja i pomoći pri dnevnim životnim aktivnostima, kao što su pomoć pri hodu, smeštanje i ustajanje iz kreveta, kupanje, oblačenje, spremanje hrane, nadzor nad uzimanjem lekova, i koja nema za cilj dijagnostiku, terapiju ili rehabilitaciju zbog bolesti ili povrede; 23) medicinsko-tehnička pomagala i implantati koji su preko standarda funkcionalnosti koji je medicinski neophodan za tretman bolesti ili povrede; 24) lečenje komplikacija koje su posledica zdravstvenih usluga koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom; 25) druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrđene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa opštim aktom Republičkog zavoda. Navedene usluge i plaća osigurano lice plaća iz svojih sredstava, po cenama koje utvrđuje davalac zdravstvene usluge. 4.1.6. Korišćenje zdravstvene zaštite osiguranih lica u inostranstvu 4.1.6.1. Zemlje sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju Osiguranik koga je poslodavac uputio na rad, stručno usavršavanje ili školovanje u zemlju sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, u skladu sa članom 62. Zakona, ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zaključenim međunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju122. Osiguranik može koristi zdravstvenu zaštitu u inostranstvu u sadržaju, obimu, na način i po postupku propisanim Zakonom o zdravstvenom osiguranju i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, kao i zaključenim međunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju. Član uže porodice osiguranika koji boravi sa osiguranikom u inostranstvu koristi zdravstvenu zaštitu pod istim uslovima pod kojima zdravstvenu zaštitu koristi i osiguranik.

122 Videti glavu XII- Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju

144

SOCIJALNO PRAVO

4.1.6.2. Zemlje sa kojima nije zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju Osiguranik, prema članu 63. Zakona, koji je od strane poslodavca sa sedištem na teritoriji Republike, upućen u zemlju sa kojom nije zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako je: 1) kao zaposlen u domaćem ili mešovitom privrednom društvu, ustanovi, drugoj organizaciji ili kod preduzetnika (detaširani radnici) upućen na rad; 2) kao zaposlen u domaćinstvu domaćeg državljanina na službi u toj zemlji, kod međunarodnih i stranih organizacija, odnosno poslodavaca, upućen na rad; 3) upućen na školovanje, stručno usavršavanje i specijalizaciju; 4) na službenom putu. Lica za vreme boravka u inostranstvu imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranog lica. Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, pod istim uslovima kao i osiguranik , imaju članovi uže porodice dok sa osiguranikom borave u inostranstvu, osim u slučaju službenog putovanja osiguranika. Osigurana lica Zavoda, u 2010. godini podnela su ukupno 770 zahteva za refundaciju troškova korišćenja hitne medicinske pomoći u inostranstvu, od čega je 123 rešeno, 6 je ustupljeno na postupak u filijali, a ostali predmeti su u postupku. Na ime naknade troškova za 96 pozitivno rešenih zahteva, na teret Zavoda osiguranicima je ukupno isplaćeno 10.31 miliona dinara.123 Dinamika podnošenja zahteva u velikoj meri utiče na njihovo efikasno rešavanje. Naime, najveći broj zahteva podnosi se po završetku sezone godišnjih odmora odnosno u zadnjem tromesečju tekuće godine, pa postupak nije moguće završiti do kraja kalendarske godine. 4.1.6.3. Privremeni boravak u inostranstvu Osigurano lice za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turističko putovanje i dr.), prema članu 63. Zakona, ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranog lica. 4.1.6.4. Uslovi za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, prema članu 65. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osigurana lica imaju ako je pre njihovog odlaska u inostranstvo utvrđeno da ne boluju od akutne bolesti, hronične bolesti u akutnoj fazi i drugih poremećaja zdravstvenog stanja koje zahtevaju lečenje ili stalni lekarski nadzor. Zdravstveno stanje utvrđuje prvostepena lekarska komisija matične filijale, na osnovu nalaza i mišljenja izabranog lekara, a filijala izdaje po123 Izveštaj o radu upravnog odbora i o izvršenom nadzoru nadzornog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strana 13.

145

DR RAJKO KOSANOVIĆ

tvrdu o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu ( potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite). Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite važi do isteka vremena za koje je izdata, a najduže za period od 12 meseci od dana izdavanja, odnosno za kraći period za koji je osiguranik upućen u inostranstvo, i ne može se izdati osiguranom licu ukoliko prvostepena lekarska komisija utvrdi da postoje smetnje u pogledu zdravstvenog stanja osiguranog lica. Izuzetno potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za vreme privatnog boravka u inostranstvu i izdaje se najduže za period od 90 dana od dana izdavanja potvrde. Osigurano lice, u skladu sa članom 67. Zakona, koje je boravilo u inostranstvu bez prethodno utvrđenog zdravstvenog stanja od strane prvostepene lekarske komisije, odnosno bez prethodno izdate potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite, nema pravo na naknadu troškova koji su nastali korišćenjem hitne medicinske pomoći za vreme boravka u inostranstvu. Ukoliko osigurano lice za vreme boravka u inostranstvu koristi hitnu medicinsku pomoć u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, može je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u zemlju. 4.1.7.Upućivanje na lečenje u inostranstvo Osiguranom licu, u skladu sa članom 72. zakona o zdravstvenom osiguranju, može se izuzetno odobriti lečenje u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspešno lečiti u Republici, a u zemlji u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje tog oboljenja, stanja ili povrede. Republički zavod donosi opšti akt kojim bliže uređuje uslove, način i postupak, kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje u inostranstvu124. Na ovaj akt saglasnost daje Vlada. U toku 2010. godine, Republičkom zavodu, podneto je ukupno 469 zahteva za lečenje u inostranstvu, od čega je pozitivno rešeno 366 zahteva, odbijeno 59 zahteva, a ostalo u postupku rešavanja 44 zahteva. Struktura usvojenih zahteva po granama medicine je sledeća: kardiohirurgija-153, oftalmologija-9, neurohirurgija -113 , urologija i nefrologija-3 , onkologija i hematologija69 , gastroeneterologija-15 , ORL-2 (niska incidenca); ortopedija-2 (niska incidenca), i ostali 28 zahteva. Za troškove lečenja, dnevnica i prevoza po osnovu upućivanja na lečenje u inostranstvo, Zavod je u 2010. godini isplatio iznos od: 245,57 miliona dinara.125

124 Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo (,,Službeni glasnik

RS,“ br. 44 /07, 65/08, 36 /09, 32 /10 i 50 /10. 125 Izveštaj o radu upravnog odbora i o izvršenom nadzoru nadzornog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strana 13.

146

SOCIJALNO PRAVO

4.1.8. Zdravstvena zaštita stranaca Prema članu 238. Zakona o zdravstvenoj zaštiti,126strani državljani, lica bez državljanstva i lica kojima je priznat status izbeglice ili odobren azil u skladu sa međunarodnim i domaćim zakonodavstvom, koji su stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici, ili koji prolaze preko teritorije Republike, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa ovim zakonom, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno. Zdravstvena ustanova i privatna praksa, kao i zdravstveni radnici, prema članu 240., dužni su da strancu ukažu hitnu medicinsku pomoć. Stranci sami snose troškove za pruženu hitnu medicinsku pomoć, kao i za druge vrste zdravstvenih usluga koje se strancu pružaju na njihov zahtev, ako ovim zakonom ili međunarodnim sporazumima nije drugačije određeno. Za korišćenje zdravstvenih usluga stranac plaća naknadu prema cenovniku zdravstvene ustanove, odnosno cenovniku privatne prakse. Iz budžeta Republike, prema članu 241., plaća se naknada zdravstvenim ustanovama prema cenovniku zdravstvenih usluga koji je usvojila organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje su obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, i to za zdravstvene usluge pružene: 1) strancima kojima se zdravstvena zaštita obezbeđuje besplatno na osnovu međunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugačije određeno; 2) strancima koji po pozivu državnih organa borave u Republici - za vreme njihovog boravka, u skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva obavezno osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja; 3) strancima kojima je odobren azil u Srbiji i Crnoj Gori, ako su materijalno neobezbeđeni; 4) strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragične groznice (izuzev hemoragične groznice sa bubrežnim sindromom), malarije ili žute groznice, kao i drugih zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti; 5) strancima - članovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od veneričnih bolesti; 6) strancima koji su žrtve trgovine ljudima. Iz budžeta Republike, prema članu 242., plaća se naknada zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za ukazanu hitnu medicinsku pomoć strancu, ako zdravstvena ustanova ili privatna praksa tu naknadu nije mogla naplatiti od stranca, zbog toga što on nema potrebna novčana sredstva. 126 ,, Službeni glasnik RS,” br. 107/o5, 72/09-dr. zakon, 88/10 i 99/10.

147

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Po izvršenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi Ministarstvo preduzima mere preko nadležnih organa da od stranca naplati ove troškove u korist budžeta Republike. 4.2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad 4.2.1. Uslovi za sticanje prava na naknadu zarade Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju osiguranici: 1) zaposleni: - lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni); - civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama; - izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade; - lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca; - lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja; - državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno; - lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno; 2) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom; 3) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost; Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima , ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je: - privremeno sprečen za rad usled bolesti ili povrede van rada; - privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu; - privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće; - privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini; 148

SOCIJALNO PRAVO

- privremeno sprečen za rad zbog nege bolesnog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom; - privremeno sprečeni za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; - privremeno sprečen za rad jer je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa opštim aktom Republičkog zavoda. Dužinu privremene sprečenosti za rad ocenjuje stručno-medicinski organ Republičkog zavoda, odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. 4.2.2. Slučajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade Osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca: - ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad; - ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci; - ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad; - ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom; - ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale; - ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode; - ako bez dozvole stručno-medicinskog organa matične filijale, odnosno Republičkog zavoda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje; - ako prima naknadu zarade po drugim propisima; - ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način. Naknada zarade ne pripada licima na izdržavanju kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi. 4.2.3. Osnov za naknadu zarade Osnov za naknadu zarade koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, utvrđuje se u skladu sa propisima o radu. Osnov za obračun naknade zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. 149

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Zaradu koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: - osnovna zarada zaposlenog; - uvećana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. 4.2.4.Visina naknade zarade Visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana sprečenosti za rad osiguranika iz svojih sredstava utvrđuju se u skladu sa propisima o radu i zakonom. Visina naknada zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavaca iznosi 65% od osnova za naknadu zarade. Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca, u slučajevima profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi, iznosi 100% od osnova za naknadu zarade. Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vrši obračun naknade zarade, niti viša od 65%, odnosno 100% najvišeg osnova za naknadu zarade utvrđenog u skladu sa ovim zakonom. Osiguranik, u skladu sa članom 98. zakona, ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata naknade zarade, u skladu sa propisima o radu, za vreme dok njegov poslodavac ne vrši isplatu zarada zaposlenima, a obračunava i uplaćuje doprinos - ali ne duže od tri meseca. Ako poslodavac naknadno isplati zaradu zaposlenima, osiguranik ima pravo na preračun naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima propisanim ovim zakonom. 4.3. Pravo na naknadu troškova prevoza Naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, u skladu sa članom104. zakona, obezbeđuje se osiguranim licima, kao i pratiocu osiguranog lica, u slučaju upućivanja u zdravstvenu ustanovu van područja matične filijale, ako je zdravstvena ustanova udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja. Naknada troškova prevoza pripada osiguranom licu kada je od izabranog lekara, zdravstvene ustanove ili nadležne lekarske komisije upućen ili pozvan u drugo mesto van područja matične filijale u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite ili radi ocene privremene sprečenosti za rad. Oiguranom licu upućenom na hemodijalizu, detetu do navršenih 18 godina života i starijem licu koje je teško duševno ili telesno ometeno u razvoju, upućenim na svakodnevno lečenje i rehabilitaciju u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu, van mesta prebivališta u drugo mesto na području matične filijale, pripada naknada troškova prevoza na osnovu mišljenja lekarske komisije, bez obzira na udaljenost od zdravstvene ustanove. 150

SOCIJALNO PRAVO

5. Osnovni pravci daljeg razvoja zdravstvenog osiguranja U svetu prisutni su različiti oblici finansiranja zdravstvene zaštite, različiti oblici vlasništva nad zgradama i opremom u zdravstvu, različit obuhvat stanovništva zdravstvenim osiguranjem, kao i različit sadržaj i obim prava iz zdravstvenog osiguranja. Međutim, u zavisnosti od d o m i n a n t n o g izvora finansiranja, p r e o v l a đ u j u ć e g vlasništva i veličine obuhvata stanovništva zdravstvenom zaštitom, sistem zdravstvene zaštite svake države može se, kao što smo prethodno već naveli, svrstati u jedan od tri osnovna modela – sistema.127 Da posetimo, u zemljama s sistemom nacionalne zdravstvene službe (Velika Britanija, Irska, skandinavske zemlje, Grčka, Italija, Portugalija, Španija i druge zemlje),128 dominatni izvor finansiranja zdravstva su p o r e z i, u zemljama sa sistemom obaveznog socijalnog osiguranja (Nemačka, Francuska, Austrija, Belgija, Švajcarska i druge zemlje) to su d o p r i n o s i, dok u zemljama sa sistemom privatnog osiguranja (SAD), dominantno je l i č n o p l a ć a n j e. Kao što se u zemljama sa sistemom nacionalne zdravstvene službe, deo sredstava za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje se od doprinosa, tako i u zemljama sa sistemom socijalnog osiguranja, deo sredstava obezbeđuje se iz budžeta (zdravstvena zaštita neosiguranih lica, kapitalne investicije u zdravstvu i dr.).129 Koji je model sistema zdravstvene zaštite najbolji? Odgovor na tako postavljeno pitanje nije jednostavan, pošto je izbor modela sistema zdravstvene zaštite uslovljen istorijskim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim činiocima. Promenama ovih okolnosti, nacionalni sistemi zdravstvene zaštite prelaze iz jednog modela u drugi. Tako na primer, bivše socijalističke zemlje Centralne i Istočne Evrope, imale su sisteme zdravstvene zaštite koji su u mnogim aspektima bili slični modelu nacionalne zdravstvene službe („Semaškov centralizovani model“). Raspadom socijalizma i započinjanja procesa tranzicije, ove zemlje uglavnom uvode sistem obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja.130 Ustav Srbije, prihvatio je koncept obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja. Da bi se eventualno prešlo na model nacionalne zdravstvene službe, odnosno na finansiranje zdravstvene zaštite i ostalih prava iz budžeta, neophodne su izmene ustavnih odredbi koje se odnose na pitanja socijalnog osiguranja. Mišljenja smo da treba zaržati koncept obaveznog zdravstvenog osiguranja iz većeg broja razloga: 1) postojanje druge tradicije u organizaciji zdravstvenog osiguranja na prostorima Srbije; 2) prihvatanje ovog koncepta od strane bivših socijalističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope; 3) postojanje koncepta obaveznog zdravstvenog osiguranja u većini evropskih zemalja, koje su nam bile i uzor u stvaranju našeg zdravstvenog osiguranja (Nemačka i Austrija); 127 Organization for Economic Cooperation and Development. Working Party on Social Policy – Nineth Meeting. The Reform of Health Care System in Seven OECD Countries, Paris: OECD, November 1990. 128 European Health Care Reforms, Analysis of Current Strategies, Summary, WHO, Regional Office for Europe, Copenhagen, 1996., str. 18. 129 U Velikoj Britaniji 76% sredstava za zdravstvo dolazi od poreza, 12% od doprinosa za socijalno osiguranje, 10% od privatnog osiguranja i 2% od direktnog plaćanja iz džepa. (M.J. roberts, W.Hsiao, M. Reich, P.Berman; Analyzing Health Sector Performance; Background Note, Washington: Word Bank Institute, 1999. 130 European Helath Care Reforms, Analysis of Current Strategies, Summary, WHO, Reginal Office for Europe, Copenhagen, 1996., str. 19.

151

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4) zasnovanost konvencija o socijalnom osiguranju, koje je Srbija zaključila sa većim brojem zemalja, na konceptu obaveznog socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja; 5) bolja mogućnost upravljanja finansijskim sredstvima i kontrole zdravstvene potrošnje; 6) veća zainteresovanost osiguranih lica za racionalno korišćenje sredstava zdravstvenog osiguranja; 7) jačanje odgovornosti i inicijative osiguranih lica za funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja; 8) oslobađanje države od poslova koji nisu čisto državnog karaktera ali uz zadržavanje značajnih funkcija u ovoj oblasti; 9) jačanje poverenja građana u državu koja im je dala mogućnost da učestvuju o obavljanju važnih društvenih poslova, kao što su poslovi u vezi sa zdravstvenim osiguranjem. Medjutim, bilo za koji model sistema zdravstvene zaštite da se opredeli Srbija, važno je da ispoštuju principe na kojima se ti modeli zasnivaju. Ukoliko se opredeli da dalje razvija model obaveznog zdravstvenog osiguranja, nužno je da se otkloni, u dobroj meri, postojanje d u a l i z m a između države i organa zdravstvenog osiguranja u sprovođenju zdravstvenog osiguranja. Svaka dvojnost predstavlja veliku smetnju u uspešnom funkcionisanju zdravstvenog osiguranja. Činjenica da je u pravno uređenom sistemu zdravstvenog osiguranja, funkcije tog osiguranja u dobroj meri preuzela država, te ukidanje skupštine osiguranika, marginalizacija uloge organa zdravstvenog osiguranja, onemogućavanje samouprave osiguranika i ostale činjenice koje karakterišu funkcionisanje zdravstvenog osiguranja od početka poslednje decenije dvadesetog veka, zahtevaju određena rešenja, koja će ići ili upravcu uspostavljanja sistema nacionalne zdravstvene službe ili u pravcu afirmisanja sistema obaveznog socijalnog osiguranja. Ukoliko se, nakon detaljno izvršenih analiza, dođe do zaključka da postojećim društvenoekonomskim okolnostima više odgovara uspostavljanje sistema nacionalne zdravstvene službe, koji pretpostavlja budžet kao osnovni izvor finansiranja, potrebno je prvo normativno (izmenom ustava i zakona), a nakon toga i praktično uvesti taj sistem. Ukoliko postoji opredeljeje da se razvija sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, za čega se i mi zalažemo, onda organima zdravstvenog osiguranja, s jedne strane, i državi, s druge strane, donošenjem novih zakonskih propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, treba utvrditi ovlašćenja kakva taj sistem zahteva.131 Racionalno korišćenje sredstava zdravstvenog osiguranja, mogućnost ostvarivanja prava osiguranih lica i uspešno sprovođenje zdravstvenog osiguranja, u velikoj meri uslovljeni su njegovom organizacijom. Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju, donet 2005.godine132, kao i prethodni iz 1992. godine,133 predvideo je da zdravstveno osiguranje sprovodi jedan zavod sa 30 filijala, koje nemaju svojstvo pravnog lica. To je prvi put u dugoj istoriji razvoja zdravstvenog osiguranja u Srbiji da jedan zavod sprovodi osiguranje na celoj njenoj teritoriji. U uslovima kad postoji jedan zavod na oko 7 miliona osiguranih lica ne može se postići racionalno poslovanje, što potvrđuju kako svetska, tako i naša iskustva. U zavodu sa preko 7 miliona osiguranih lica ne može se ostvariti samo131 Sudeći po dokumentu „Zdravstvena politika Srbije“, u reformi sistema zdravstvene zaštite: „istrajaće se na daljem razvoju i unapređenju obaveznog zdravstvenog osiguranja, zasnovanog na principima uzajamnosti i solidarnosti“ (str. 5.). 132 „Službeni glasnik RS“, br. 107/05 i 109/05-ispravka, 133 „Službeni glasnik RS“, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001 i 18/2002.

152

SOCIJALNO PRAVO

urpava osiguranika, a pogotovo u uslovima nepostojanja skupštine kao organa Zavoda. Nepostojanje samouprave osiguranika negativno se odražava na racionalno korišćenje sredstava osiguranja, na konrolu njihovog trošenja i na celokupno sprovođenje osiguranja. Filijale Zavoda, za koje smo rekli, da nemaju svojstvo pravnog lica, nisu zainteresovane za racionalno korišćenje sredstava osiguranja, iz razloga što ta sredstva dolaze iz jednog centra. Rukovodioci filijala i službenici zaposleni u njima, najčešće ponašaju se kao da nisu radnici Zavoda, što se prvenstveno uočava na osnovu njihovog odnosa prema lokalnoj zdravstvenoj službi. Zdravstvena služba na području filijale funkcioniše najčešće bez adekvatne kontrole, što se u prvom redu odnosi na kontrolu finansijskog poslovanja. Lokalna privreda takođe nije zainteresovana da materijalno pomaže zdravstvene ustanove na svome području. Jasno je da će postojeća organizacija zdravstvenog osiguranja u Srbiji, nužno morti da pretrpi značajne izmene. Međutim, te izmene moraju biti postepene. Zalažemo se za decentralizaciju zdravstvenog osiguranja međutim, iz apsolutne centralizacije kakva je danas naravno, ne treba ići u apsolutnu decentralizaciju pa fondove zdravstvenog osiguranja organizovati po opštinama, kao što je to bio slučaj u vreme SIZ-ova. Buduća organizacija zdravstvenog osiguranja u Srbiji, po našem mišljenju134, treba da bude tako postavljena, da postoje: 1) veći broj regionalnih (područnih) zavoda za zdravstveno osiguranje – za područja dva ili više okruga, odnosno za teritoriju grada Beograda; i 2) Republički zavod za zdravstveno osiguranje, sa sedištem u Beogradu. Osnovni kriterijumi za utvrđivanje broja regionalnih zavoda treba da budu: a) da teritorija koju pokriva regionalni zavod raspolaže neophodnim ekonomskim potencijalom i b) da na istoj teritoriji postoji potrebna zdravstvena infrastruktura. Navedena dva kriterijuma treba da omoguće da osigurana lica najveći deo potreba za zdravstvenom zaštitom zadovolje na teritoriji matičnog regionalnog zavoda, a da se izuzetno, za manji deo potreba, upućuju u zdravstvene ustanove čije je sedište na teritoriji drugih regionalnih zavoda. Pri utvrđivanju broja regionalnih zavoda, neophodno je voditi računa da se izbegne njihova usitnjenost a najbolje je da njihov broj bude usklađen sa eventualnom budućom regionalizacijom Srbije. U regionalnom zavodu obezbeđivali bi se uslovi za sprovođenje i sprovodilo zdravstveno osiguranje u celini. U Republičkom zavodu, pored ostalog: a) utvrđivala bi se jedinstvena politika sprovođenja zdravstvenog osiguranja u Republici, b) obezbeđivalo stručno-metodološko usmeravanje i koordinacija u sprovođenju zdravstvenog osiguranja,c) utvrđivala stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje, i d) što je posebno značajno, obezbeđivalo ujednačavanje uslova za sprovođenje zdravstvenog osiguranja u regionalnim zavodima. Što se tiče konkretnih prava iz zdravstvenog osiguranja, u Republičkom zavodu, na primer, obezbeđivali bi se uslovi za upućivanje osiguranih lica na lečenje u inostranstvo, kad su ispunjeni propisani uslovi, takođe u Republičkom zavodu moglo bi da se vrši obavezno reosiguranje za pojedine veće rizike u zdravstvenom osiguranju. 134 Rajko Kosanović: Reforma zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji-pravnoekonomski aspekti, doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerzitete u Beogradu, Beograd, 2005., str. 363.

153

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Organi regionalnih i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje bili bi: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Eventualno pitanje da li u organizaciji zdravstvenog osiguranja, pored t e r i t o r i j a l n o g, treba da bude zastupljen i g r a n s k i princip, pod kojim se podrazumeva organizovanje posebnih fondova za određena zanimanja, odnosno profesije i fondova koji bi se formirali po većim preduzećima ili za grupu srodnih preduzeća, po našem mišljenju, nije aktelno. Gransko osiguranje postojalo je u Jugoslaviji između dva svetska rata (na primer, trgovačko bolesničko osiguranje), dok u periodu posle Drugog svetskog rata ono ne postoji. Zbog činjenica da ovo osiguranje u izvesnoj meri narušava princip solidarnosti (imućniji bi se udružili sa imućnijim), kao i zbog nesigurnih uslova privređivanja (preduzeća koja su danas uspešna to ne moraju biti sutra), ono nije uvedeno. U postojećim uslovima nema mogućnosti da u organizaciji zdravstvenog osiguranja, pored teritorijalnog bude zastupljen i granski princip, ali to ne znači da on ne treba da bude predmet razmatranja, pogotovo što je u mnogim zemljama organizacija zdravstvenog osiguranja u znatnoj meri na njemu zasnovana.135 Osnovni princip na kome se zasniva zdravstveno osiguranje, kao i svaka druga grana socijalnog osiguranja, jeste princip s o l i d a r n o s t i, tako da on sam po sebi nije sporan. Ono što može biti sporno jeste obim solidarnosti. U uslovima kada postoji samo jedan zavod za zdravstveno osiguranje, kao što je slučaj u Srbiji, svaki drugi obim solidarnosti izuzev potpunog bio bi nezakonit. Potpuna solidarnost znači dovođenje svih filijala i osiguranih lica u njima u isti položaj u pogledu prava iz zdravstvenog osigiranja. Pri postojanju potpune solidarnost teško je postići racionalno korišćenje sredstava solidarnosti, od strane onih koji ta sredstva dobijaju, kao i korićenje lokalnih resursa. Potpuna solidarnost takođe rađa nezadovoljstvo, onih sa čije teritorije se sredstva odlivaju. Pitanje obima solidarnosti ima smisla samo u uslovima postojanja većeg broja zavoda za zdravstveno osiguranje. Zdravstveno osiguranje, kao što je poznato, nastalo je i traje kao samoorganizovanje građana, naravno uz pomoć države, koja ga potpomaže, usmerava i kontroliše. Međutim, bitan princip postojanja zdravstvenog osiguranja je s a m o u p r a v a osiguranika. Postojanje organa osiguranika u uslovima kada postoji jedan zavod, nije dovoljan uslov za postojanje samouprave osiguranika, međutim, nje pogotovo nema kada ne postoje organi osiguranika, a u prvom redu skupština osiguranika. Pored osnovnih načela-principa na kojima se zasniva obavezno zdravstveno osiguranje, kao što su načela: obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti, javnosti, zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja, , potrebno je uvesti i neke nova načela, kao što su: načelo odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje drugih, načelo garantovanja kvaliteta zdravstvenih usluga, načelo odvraćanja od nepotrebnog korišćenja zdravstvenih usluga i druga načela.

135 U Nemačkoj, na primer, na dan 1.6.1999. godine bila su 453 bolesnička fonda sa oko 72 miliona osigurani-

ka i 52 privatne komapnije za zdravstveno osiguranje sa oko 7,1 milion osiguranika. Bolesnički fondovi svrstani su u 7 različitih grupa: 17 opštih regionalnih fondova; 13 dopunskih fondova, 539 fondova pri kompanijama, 42 zanatska fonda, 20 zemljoradničkih fondova, 1 rudarski fond i 1 fond za mornare. Health Care System in Transition: Germany; European Observatory on Health Care Systems, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 2000, str. 26.

154

VII PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ,, The problem is not that people are living too long, but that they are retiring too soon”136. N. Barr

1. Organizacija sistema penzijskog i invalidskog osiguranja Sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srbije zasnovan je na tekućem finansiranju (PAYG) i obuhvata osiguranje od tri osnovne vrste rizika : a) starosti, b) nastanka invalidnosti i v) smrti osiguranika. Osiguranjem su obuhvaćeni: a) zaposleni, b) samozaposleni (samostalne delatnosti) i c) poljoprivrednici. Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, do 2007. godine, bilo je organizovano u tri odvojena državna fonda, koja su od 1. januara 2008. godine administrativno spojena, dok će do pune finansijske konsolidacije doći 2011. godine. Poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeće Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sastavni deo sistema penzijskog i invalidskog osiguranja Srbije, od 2005. godine, je i dobrovoljno penzijsko osiguranje u privatnim, fundiranim penzijskim fondovima (III stub).137 Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji uređuju se Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (u daljem tekstu: Zakon).138

136 ,, Nije problem u tome što ljudi predugo žive,

Nego što prerano idu u penziju“ 137 Devet društava za upravljanje upravlja imovinom deset fondova. Ukupna neto imovina fondova iznosi 6,5 milijardi dinara ( učešće u BDP je 0,2% , dok je evropski prosek 15%). Broj korisnika je 163.000, od čega 40% su žene. Prosečan iznos sredstava po korisniku je oko 39.000 dinara , a prosečna uplata iznosi 3.200 dinara (poreska olakšica je 3.528 dinara mesečno). 138 ,,Službeni glasnik RS”, br. 34/03 ... 101/10 ).

155

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2. Broj penzionera u Republici Srbiji U decembru 2010. godine u državnom osiguranju bilo je 1.626.581 penzionera, od čega 1.345.733 penzionera, ili 82,73% je iz kategorije ,,zaposlenih”. Kategorija ,,samostalne delatnosti” učestvuje sa 3,59%, a poljoprivrednika sa 13,68%. Tabela 39: Broj penzionera po kategoriji osiguranika i vrsti osiguranja - decembar 2010. godine Penzioneri Ukupno Starosne penzije Invalidske penzije Porodiþne penzije

Ukupno 1.626.581 919.711 352.961 353.909

Zaposleni 1.345.733 708.934 322.934 313.865

Samozaposleni 58.368 26.711 16.805 14.852

Poljoprivrednici 222.480 184.066 13.222 25.192

U strukturi korisnika, prema vrsti osiguranja, kao što vidimo, dominiraju penzioneri iz kategorije ,,zaposlenih”. Posmatrano prema vrsti penzija, struktura korisnika je sledeća: - starosni penzioneri: 56,54% ; - invalidski penzioneri: 21,70% i - porodični penzioneri: 21,76% . Tabela 40: Struktura broja penzionera u Republici Srbiji - decembar 2010. godine Penzioneri Ukupno Starosne penzije Invalidske penzije Porodiþne penzije Ukupno Starosne penzije Invalidske penzije Porodiþne penzije

Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 56,54 21,70 21,76

Zaposleni 82,73 77,08 91,49 88,69 100,00 52,68 24,00 23,32

156

Samozaposleni 3,59 2,90 4,76 4,20 100,00 45,76 28,79 25,45

Poljoprivrednici 13,68 20,02 3,75 7,11 100,00 82,73 5,94 11,33

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 41: Broj penzionera u Republici Srbiji po osnovu osiguranja (2002-2010.) Godina

Zaposleni

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

1.270.318 1.251.808 1.243.067 1.238.146 1.256.890 1.279.240 1.298.625 1.314.234 1.335.934

Samostalne Delatnosti 43.626 43.472 43.938 45.225 47.181 49.872 49.415 52.795 56.646

Poljoprivrednici 212.390 214.176 219.153 224.127 227.379 229.460 224.728 224.071 223.759

Ukupno 1.526.334 1.509.456 1.506.158 1.507.498 1.531.450 1.558.572 1.572.768 1.591.100 1.616.339

Izvor: Republički fond PIO

Odnos između broja osiguranika i broja penzionera nepovoljan je , i kod kategorije zaposlenih iznosi 1,4 zaposlena na 1 penzionera.139

3. Osnovni problemi funkcionisanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja Na pogoršanje položaja penzijskog sistema u Srbiji posebno negativan uticaj imaju: a) Nepovoljna dugoročna demografska kretanja, odnosno sve veće starenje stanovništva.Učešće mlađih generacija u ukupnom stanovništvu je nisko i ima tendenciju opadanja, a učeće starih je visoko i ima tedenciju rasta. Srbija sa 16,8% stanovništva starijeg od 65 godina ubraja se među pet najstarijih zemalja u svetu. 140 b) Nepovoljan odnos broja zaposleni i broja penzionera. Na jednog penzionera dolazi prosečno 1,5 zaposlenih, a 1,3 u osiguranju zaposlenih. Poboljšanje ovog odnosa je u povećanju zaposlenosti i smanjenju sive ekonomije.

139 Problemi u funkcionisanju penzijskih sisteme zasnovanih na tekućem finanasiranju nastaju kada je taj

odnos niži od tri zaposlena na jednog penzionera. 140 Učešće starijih od 65 godina u ukupnom broju stanovnika, na području Centralne Srbije iznosilo je: 1950. godine 5,5%, 1970.- 8.8%, 1995.- 13,8% i 2000. -16,1%, a procenjuje se da će 2021. godine iznositi 21,5%, a 2051. čak 31,3%. Medijalna starost, koja je 2000. godine iznosila 38,9 godina, prema procenama u 2021. godini iznosiće 44,9 godina, a 2051. godine 52,1 godinu. (G. Penev,2002.)

157

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 42: Broj osiguranika i korisnika penzija Republičkog fonda PIO u 2009. i 2010. godini Broj osiguranika Red. br. 0 1 2 3

Kategorija 1 Zaposleni Samostal. delat. Poljoprivrednici Ukupno

Mart 2009. 2 2.205.489 328.541 233.385 2.767.415

Jun 2010. 3 2.096.659 339.848 227.888 2.664.395

Broj korisnika

Razlika

Mart Jun 3-2 2009. 2010. 4 5 6 1.310.388 1.334.556 - 108.830 51.948 56.597 11.307 223.623 223.968 - 5.497 1.585.959 1.615.121 - 103.020

5-4 7 24.168 4.649 345 29.162

Izvor: Podaci Republičkog fonda PIO

c) Smanjenje broja zaposlenih i povećanje broja penzionerskih godina. Srbija se u periodu od 1991. godine nalazi u procesu deindustrijalizacije. Nakon 2001. godine, sa izuzetkom prehrambene industrije, uništene su: mašinska industrija, elektro industrija, hemijska industrija, industrija motora i traktora, tekstilna industrija i dr. U aprilu 2009. godine u odnosu na decembar 2001. godine broj zaposlenih bio je manji za 463.000. d) Izbegavanje plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje. Prema podacima Ministarstva finansija-Poreske uprave, stanje ukupnog duga po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, na dan 31. mart 2009. godine, iznosilo je 58.953447.705 dinara, od čega se 38.309.529.641 dinar odnosilo na glavni dug, a 20.643.918.064 dinara na kamatu.141 e) Plaćanje doprinosa na najnižu osnovicu , a ne na realna primanja. f) Postojanje visokog udela neformalene ,,sive” ekonomije u ukupnoj. Procenjuje se da u Srbiji preko 700.000 ljudi radi ,,na crno”. g) Relaksirani uslovi penzionisanja u dužem vremenskom periodu (neselektivni prevremeni odlazak u penziju i neselektivni beneficirani radni staž): - udeo invalidskih penzionera je visok (21,7% ); - udeo penzionera starijih od 65 godina, među starosnim penzionerima u osiguranju zaposlenih, iznosi svega 62,3%; - u osiguranju zaposlenih manje od 20 % penzionera je sa ,,punim” radnim stažom; - pibližno 20% penzionera u osiguranju zaposlenih je sa beneficiranim radnim stažom. 141 Vlada Republike Srbije, 2. oktobra 2009. godine, usvojila je Zaključak kojim je omogućeno povezivanje radnog staža zaposlenima kojima poslodavci nisu uplaćivali doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zaključkom je povezan staž za približno 80.000 radnika, za perio od 1. januara 2004. godine do 30. juna 2009. godine. Povezivanje radnog staža vrši se zaključivanjem ugovora o zaduživanju radi povezivanja staža imeđu Vlade i privrednog subjekta, a sredstva u visini neuplaćenog doprinosa, po zaključivanju ugovora, iz budžeta uplaćuju Fondu PIO. Privredni subjekt dostavlja Ministarstvu finansija dve blanko solo menice i založni izjavu-hipotekuna nepokretnosti, a dospelu obavezu prema državi izmiruje u roku od 4 godine, uz grejs period od jedne godine, sa kamatom u visini eskontne stope Narodne banke Srbije. Povezivanje penzijskog staža izvršeno je 2005. godine, i to za petiod op 1991. do 2003. godine. Tada je, prema podacima Fonda PIO, zahteve podnelo oko 360.000 ljudi, a pozitivno rešenje dobilo je njih 264.000. Radnicima uplaćeno je 556.000 godina radnog staža, što je državu koštalo 18,6 milijardi dinara.

158

SOCIJALNO PRAVO

h) Prelivanje, odnosno investiranje tekućih viškova prihoda u odnosu na rashode, 1970-tih i 1980-tih godina u druge oblasti, za izgradnju razniih objeketa, umesto da je tim viškovima fundiran penzijski fond ( sredstvima penzijskog fonda građeni su: zdravstveni objekti, rehabilitacioni centri, vodni objekti, preduzeća, rudnici i drugi objekti). i) Rashodi za neto penzije u 2008. godini iznosili su 11,9 BDP-a (333,1 milijardu dinara), a ukupni rashodi Fonda PIO činili su 14,3% BDP-a ( u koje , pored izdataka za penzije spadaju i izdaci za naknade za negu i pomoć drugog lica, telesno oštećenje i pogrebne troškove, administrativni troškovi funkcionisanja Fonda i izdaci za zdravstvene doprinose penzionera) Ovi rashodi, prema podacima za 2006. godinu, među najvišima su u poređenju sa zemljama u tranziciji koje su ušle u EU, neznatno su niži od proseka za EU, a među najnižima su u poređenju sa EU-15 zemljama. j) Visok deficit Fonda PIO. Blizu 50% potrebnih sredstava za isplatu penzija obezbeđuje se putem transfera iz republičkog budžeta. Učešće deficita za pokriće redovnih rashoda u BDP u 2007. godini iznosilo je 3,8%, a u 2008. godini 4,4%. Tabela 43: Struktura prihoda i rashoda Republičkog fonda PIO (1995 – 2010) %

Prihodi Godina

Doprinosi

Budžet

Ostalo

Ukupno

Penzije

1995. 1997. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2008. 2009. 2010.

85,60 84,89 78,56 68,22 54,88 53,70 60,47 59,19 60,48 52,59

14,40 15,11 21,44 31,78 45,12 37,10 36,69 37,68 35,46 46,20 47,07

9,20 2,84 3,13 4,06 1,21

100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

83,18 82,86 81,51 81,49 82,44 84,08 78,41 81,02 83,68 83,56

Rashodi Doprinos za zdrav. Ostalo osig. 8,71 8,11 7,04 10,10 7,38 11,11 7,97 10,54 8,98 8,58 8,72 7,20 9,31 12,28 9,83 9,15 10,45 5,87 10,41 6,03

Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

Podaci od 1995 do 2005. godine odnose se na osiguranje zaposlenih

l) Niske penzije u odnosu na zarade. U osiguranju zaposlenih, 2008. godine, penzije su iznosile 59,2% prosečne zarade. Preko 60% penzionera prima penziju koja je niža od prosečne penzije. lj) Penzioneri spadaju među najugroženije grupe stanovništva u Republici. Stopa siromaštva penzionera niža je od proseka za ukupnu populaciju ( prema Anketi o životnom standardu u 2007. godini iznosila je 5,3 prema 6,6 %). m) Problemi u ekonomskom razvoju države. Uprkos visokim stopama rasta BDP u periodu od 2001. do 2008. godine (od 4.5% do 7,1%), BDP u 2007. godini ne dostiže ni 60% onog iz 1989. godine. 159

DR RAJKO KOSANOVIĆ

n) Problemi u penzijskom osiguranju poljoprivrednika. U 2008. godini prosečna starosna penzija poljoprivrednika (7.446 dinara), u odnosu na prosečnu starosnu penziju kategorije zaposlenih ( 22.634 dinara), bila je niža za 67,1%. nj) Hipotetička neto stopa zamene142 za muškarca sa 40 godina staža i zaradama na nivou proseka, u 2008. godini iznosila je približno 73% i bila je nešto niža nego u EU-15, međutim na dugi rok, zbog načina usklađivanja, ona se smanjuje na neprihvatljivo nizak nivo. U 2010. godini hipotetička stopa zamena iznosila je 71,5%, odnosno za standardnog korisnika penzija je zamenila 71,5% njegove prethodne zarade.

4. Osiguranici 4.1. Obavezno osigurana lica Obavezno osigurana lica, odnosno osiguranici, prema čl. 10-15. zakona, jesu: 1) zaposleni; 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost; 3) poljoprivrednici. 4.1.1. Osiguranici zaposleni Osiguranici zaposleni, prema članu 11. zakona, jesu: 1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizičkih lica; 2) civilna lica na službi u Vojsci Srbije;143 2a) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije; 3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade; 4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van prostorija poslodavca; 5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno; 6) domaći državljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno; 142

Hipotetička neto stopa zamene označava odnos između prve isplaćene penzije u odnosu na poslednju ostvarenu zaradu, odnosno penzije u prvoj godini nakon penzionisanja u odnosu na zaradu istog lica u poslednjoj godini pre penzionisanja, za hipotetičkog radnika koji je radio pun radni staž ( 40 godina) sa primanjima na nivou prosečne zarade (koeficijent 1), odnosno čiji je lični koeficijent 40 ( 1x 40). Hipotetička neto stopa zamene (engl. replacement rate), po EC-ISG metodologiji=neto penzija u godini penzionisanja koju bi dobio prosečni radnik (lični koeficijent 1) sa 40 godina radnog staža ( lični bod 40x opšti bod) / neto prosečna zarada prethodne godine. 143 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (,, Slušbeni glasnik RS“ broj 101/ 10)

160

SOCIJALNO PRAVO

7) domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po propisima te države, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije; 8) strani državljani i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom; 9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu; 10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, koje se u smislu ovog zakona smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju; 11) lica za čijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju. 4.1.2. Osiguranici samostalnih delatnosti Osiguranici samostalnih delatnosti, prema članu 12. zakona, jesu: 1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja; 2) lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač odnosno član; 3) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu (u daljem tekstu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu; 4) sveštenici i verski službenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja; 5) lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju. Radom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava. 4.1.3. Osiguranici poljoprivrednici Prema članu 13. zakona, koji je u potpunost izmenjen, izmenama i dopunama zakona iz 2010. godine, osiguranici poljoprivrednici su lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili članovi mešovitog domaćinstva, ako nisu korisnici penzije ili nisu na školovanju. Poljoprivrednim domaćinstvom, porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno mešovitim domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda, bez obzira na srodstvo između njegovih članova, na poljoprivrednom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu sa 161

DR RAJKO KOSANOVIĆ

najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, drugog zemljišta ili građevinske celine na kojem se obavlja stočarska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i drugi uzgoj ili gajenje. Nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u smislu istog člana zakona, je lice koje je obveznik poreza na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemljišta ili poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu i porez na dohodak građana, a član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva, je lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu. 4.2. Lica kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću Prema članu 17 zakona, prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ostvaruju: 1) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju; 2) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje; 3) učenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi; 4) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada; 5) lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.

5. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu: 1) za slučaj starosti - pravo na starosnu penziju; 2) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; 3) za slučaj smrti: (1) pravo na porodičnu penziju; (2) pravo na naknadu pogrebnih troškova; 4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje; 5) za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica. 5.1. Starosna penzija Osiguranik, prema članu 19. zakona, stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja; 162

SOCIJALNO PRAVO

2) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 38 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 58 godina života; 3) kad navrši 45 godina staža osiguranja. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2010., minimalna starosna granica za odlazak u penziju, za oba pola, povećana je sa 53 na 58 godina, a takođe povećan je i staž osiguranja za ženu sa 35 na 38 godina (tačka 2). Navedena povećanja biće postepena, stim što će podizanje starosne granice za muškarca početi 2011. godine, a starosne granice i staža osiguranja za ženu od 2013. godine. Tabela 44 : Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji Osiguranik MUŠKARAC Uslovi ýlan 19. zakona

taþka 1

taþka 2

taþka 3

Godine odlaska u penziju 2011 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023

Godine života

Najmanji staž osiguranja

65 15 53g 4m 40 53g 8m 40 54g 40 54g 4m 40 54g 8m 40 55g 40 55g 4m 40 55g 8m 40 56g 40 56g 6m 40 57g 40 57g 6m 40 58g 40 45 godina staža osiguranja

Osiguranik - ŽENA Uslovi Godine odlaska u penziju 2011 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023

Godine života 60 53g 53g 53g 4m 53g 8m 54g 54g 6m 55g 55g 6m 56g 56g 6m 57g 57g 6m 58

Najmanji staž osiguranja 15 35g 35g 35g 4m 35g 8m 36g 36g 4m 36g 8m 37g 37g 4m 37g 8m 38g 38g 38g

Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena u članu 19. tačka 1) ovog zakona, snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to: 1) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci; 2) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci; 3) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci; 163

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4) za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci. Starosna granica može se snižavati najviše do 55 godina života, a za osiguranike koji rade na poslovima na kojima se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci, starosna granica može se snižavati najviše do 50 godina života. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2010. godine, predviđeno je postepeno podizanje starosne granice sa 53, koliko je iznosila do 2010. godine, na 55 godina, i to: 1) u 2011. godini, 53 godine i četiri meseca života; 2) u 2012. godini, 53 godine i osam meseci života; 3) u 2013. godini, 54 godine života; 4) u 2014. godini, 54 godine i četiri meseca života; 5) u 2015. godini, 54 godine i osam meseci života. Tabela 45: Starosna granica za beneficirani radni staž Grupa poslova na kojoj se Zakon iz Izmene i dopune iz Izmene i dopune iz staž raþuna sa uveüanim 2003. god. 2005. godine 2010. godine trajanjem Broj godina rada potrebnih za smanjenje starosne granice za jednu godinu 12 / 14 6 godina 12 / 15 5 godina 12 / 16 4 godine 12 / 18 3 godine Minimalna starosna granica 12 / 14 12 / 15 53 godine života 12 / 16 12 / 18

3 godine 2 godine i 6 meseci 2 godine 1 godinu i 6 meseci

53 godine života

50 godina života

164

5 godina 4 godine 3 godine 1 godinu i 6 meseci 55 godina od 2016. godine (u meÿuvremenu pomeranje po 4 meseca godišnje) 50 godina života

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 46: Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u Republici Srbiji Red. br.

Godine života muškarci žene

Staž osiguranja muškarci žene

I – Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03) 1 2 3

63 65

58 60

20 15

53

40

35

II – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03......85/05) 1 2 3

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

1 2 3

2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023

65

60 15 40 53 35 / 45 Izuzetno od taþke 1, koja je trebalo da se primenjuje od 2011. godine, osiguranik stiþe pravo na penziju: 63 63.g. i 6 meseci 64 64.g. i 6 meseci

58 58.g. i 6 meseci 59 59.g. i 6 meseci

20 19 18 17

III –Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03, 85/06, 101/10) 65 60 15 40 58 / 45

38

Izuzetno od taþke 2, koja se primenjuje od 2023. godine, osiguranik stiþe pravo na penziju: 53 g. i 4 m. 53 g. 40 35 53 g. i 8 m. 53 g. 40 35 54 g. 53 g. i 4 m. 40 35 g. i 4 m. 54 g i 4 m. 53 g. i 8 m. 40 35 g. i 8 m. 54 g. i 8 m. 54 g. 40 36 g. 55 g. 54 g. i 6 m. 40 36 g. i 4 m. 55 g. i 4 m. 55 g. 40 36 g. i 8 m. 55 g. I 8 m. 55 g. i 6 m. 40 37 g. 56 g. 56 g. 40 37 g. i i 4 m. 56 g. i 6 m. 56 g. i 6 m. 40 37 g. i 8 m. 57 g. 57 g. 40 38 g. 57 g. i 6 m. 57 g. i 6 m. 40 38 g. 58 g. 58 g. 40 38 g.

165

DR RAJKO KOSANOVIĆ

5. 2. Invalidska penzija Invalidnost, prema članu 21. zakona, postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Povredom na radu, smatra se: a) povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma; b) povreda koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen; c) povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom; d) oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim; e) povreda koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. f) povreda koju osiguranici pretrpe učestvujući: - u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća; - u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom; - na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.); - na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. Profesionalne bolesti jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju: 1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću; 2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navršenih pet godina staža osiguranja. Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nastala pre navršene 30 godine života stiče pravo na invalidsku penziju: 1) kad je invalidnost nastala do navršene 20 godine života - ako ima godinu dana staža osiguranja; 2) kad je invalidnost nastala do navršene 25 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staža osiguranja; 3) kad je invalidnost nastala do navršene 30 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staža osiguranja. 166

SOCIJALNO PRAVO

5. 3. Porodična penzija Pravo na porodičnu penziju, prema članu 27. zakona, mogu ostvariti članovi porodice: 1) umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju; ili 2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije. Članovima porodice umrlog osiguranika smatraju se: 1) bračni drug; 2) deca (rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao); 3) roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao. Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz 2010. godine, da ako je umrli osiguranik ili umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zaključenja braka navršio 65 godina života-muškarac, odnosno 60 godina života-žena, bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine. Udova, prema članu 29., stiče pravo na porodičnu penziju: 1) ako je do smrti bračnog druga, navršila 53 godine života; ili 2) ako je, do smrti bračnog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti bračnog druga, postala potpuno nesposobna za rad; ili 3) ako je, posle smrti bračnog druga, ostalo jedno dete ili više dece koja imaju pravo na porodičnu penziju po tom bračnom drugu, a udova obavlja roditeljsku dužnost prema toj deci. Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadržava pravo na porodičnu penziju dok postoji ta nesposobnost. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidaskom osiguranju iz 2010. godine predviđeno je postepeno podizanje starosne granice za udovu sa sadašnjih 50 na 53 godine, i to: 1) u 2011. godini, 50 godina života; 2) u 2012. godini, 50 godina i šest meseci života; 3) u 2013. godini, 51 godinu života; 4) u 2014. godini, 51 godinu i šest meseci života; 5) u 2015. godini, 52 godine života; 6) u 2016. godini, 52 godine i šest meseci života. Udova koja do smrti bračnog druga nije navršila 53 godine života, ali je navršila 45 godina života, stiče pravo na porodičnu penziju kad navrši 53 godine života. Udova koja u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na način iz tač. 2) i 3) navrši 53 godine života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju. Udova kojoj pravo na porodičnu penziju prestane pre navršenih 53, ali posle navršenih 45 godina života može ponovo ostvariti pravo kad navrši 53 godine života. 167

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Udovac stiče pravo na porodičnu penziju: 1) ako je do smrti bračnog druga, navršio 58 godina života; ili 2) ako je, do smrti bračnog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti bračnog druga, postao potpuno nesposoban za rad; ili 3) ako je, posle smrti bračnog druga, ostalo jedno dete ili više dece koja imaju pravo na porodičnu penziju po tom bračnom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dužnost prema toj deci. Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadržava pravo na porodičnu penziju dok postoji ta nesposobnost. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidaskom osiguranju iz 2010. godine predviđeno je postepeno podizanje starosne granice za udovca sa sadašnjih 53 na 58 godine, i to: 1) u 2011. godini, 55 godina života; 2) u 2012. godini, 55 godina i šest meseci života; 3) u 2013. godini, 56 godina života; 4) u 2014. godini, 56 godina i šest meseci života; 5) u 2015. godini, 57 godina života; 6) u 2016. godini, 57 godina i šest meseci života. Udovac koji u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na način iz tač. 2) i 3) ovog člana navrši 58 godina života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju. Bračni drug profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstava, pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na propisane godine života, pod uslovom da nije ponovo sklopio brak, odnosno, ako ima decu, da su deca završila školovanje. Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do navršenih 15 godina života. Posle navršenih 15 godina života dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do završetka školovanja, ali najdocnije do navršenih: 1) 20 godina života, ako pohađa srednju školu; 2) 26 godina života, ako pohađa visokoškolsku ustanovu; Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju. Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosno korisnik prava izdržavao do svoje smrti. Roditelj (otac i majka, očuh i maćeha i usvojilac) koga je osiguranik odnosno korisnik prava, u skladu sa zakonom izdržavao do svoje smrti stiče pravo na porodičnu penziju ako je do smrti osiguranika odnosno korisnika prava: 1) navršio 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života; ili 2) postao potpuno nesposoban za rad. 5. 4. Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću Telesno oštećenje, prema čanu 37., postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. 168

SOCIJALNO PRAVO

Osiguranik i lice kod koga telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću iznosi najmanje 30%, stiče pravo na novčanu naknadu. Telesna oštećenja kao i procente tih oštećenja utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja na predlog fonda. Telesna oštećenja, prema čalnu 39., razvrstavaju se prema težini u osam stepena, i to: Stepen

Procenat telesnog ošteüenja 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30%

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

5.5. Pravo na naknadu pogrebnih troškova U slučaju smrti korisnika penzije, prema članu 41. zakona, licu koje je snosilo troškove sahrane pripada naknada pogrebnih troškova. 5. 6. Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, koje je uvedeno Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidkom osiguranju iz 2010. godine, ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica koje je nepokretno, ili koje zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.

6. Određene kategorije osiguranika koje pod posebnim uslovima mogu ostvariti pravo na penziju Osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju, prema članu 42. zakona, jesu: 1) policijski službenici - uniformisana ovlašćena službena lica i policijski službenici koji rade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima; 2) zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 169

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3) pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije; 4) zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (u daljem tekstu: zaposleni u Upravi); 5) ovlašćena službena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji; 6) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije; 7) ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Osiguranik iz tač. 1) do 6) , kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz člana 19., stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio najmanje 55 godina života i 25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Navedeni uslovi za penzionisanje primenjivaće se od 2022. godine, a do tada osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši: 1) u 2011. godini, najmanje 53 godine i dva meseca života i 20 godina i četiri meseca staža osiguranja, od čega najmanje 10 godina i četiri meseca efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 2) u 2012. godini, najmanje 53 godine i četiri meseca života i 20 godina i osam meseci staža osiguranja, od čega najmanje 10 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 3) u 2013. godini, najmanje 53 godine i šest meseci života i 21 godinu staža osiguranja, od čega najmanje 11 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 4) u 2014. godini, najmanje 53 godine i osam meseci života i 21 godinu i četiri meseca staža osiguranja, od čega najmanje 11 godina i četiri meseca efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 5) u 2015. godini, najmanje 53 godine i deset meseci života i 21 godinu i osam meseci staža osiguranja, od čega najmanje 11 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 6) u 2016. godini, najmanje 54 godine života i 22 godine staža osiguranja od čega najmanje 12 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 7) u 2017. godini, najmanje 54 godine i dva meseca života i 22 godine i šest meseci staža osiguranja od čega najmanje 12 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 8) u 2018. godini, najmanje 54 godine i četiri meseca života i 23 godine staža osiguranja, od čega najmanje 13 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 9) u 2019. godini, najmanje 54 godine i šest meseci života i 23 godine i šest meseci staža osiguranja, od čega najmanje 13 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 10) u 2020. godini, najmanje 54 godine i osam meseci života i 24 godine staža osiguranja, od čega najmanje 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; 170

SOCIJALNO PRAVO

11) u 2021. godini, najmanje 54 godine i deset meseci života i 24 godine i šest meseci staža osiguranja, od čega najmanje 14 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (osiguranik iz tačke 7), kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz člana 19., stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio najmanje 60 godina života i 25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Navedeni uslovi za penzionisanje primenjivaće se od 2022. godine, a do tada osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši: 1) u 2011. godini, 55 godina i četiri meseca života; 2) u 2012. godini, 55 godina i osam meseci života; 3) u 2013. godini, 56 godina života; 4) u 2014. godini, 56 godina i četiri meseca života; 5) u 2015. godini, 56 godina i osam meseci života; 6) u 2016. godini, 57 godina života; 7) u 2017. godini, 57 godina i šest meseci života; 8) u 2018. godini, 58 godina života; 9) u 2019. godini, 58 godina i šest meseci života; 10) u 2020. godini, 59 godina života; 11) u 2021. godini, 59 godina i šest meseci života. Izuzetno, profesionalno vojno lice stiče pravo na starosnu penziju i to: 1) podoficir i oficir do čina pukovnika kad navrši 40 godina penzijskog staža i najmanje 53 godine života; 2) oficir čina pukovnika kad navrši 40 godina penzijskog staža i najmanje 54 godine života. Izuzetno, policijski službenici - pripadnici specijalnih jedinica policije, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije koji rade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima, stiču pravo na starosnu penziju kad navrše najmanje 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih na tim poslovima.

7. Utvrđivanje visine penzije 7.1. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije Visina starosne i invalidske penzije, prema članu 61. zakona, određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda144 na dan ostvarivanja prava. Lični bodovi osiguranika utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staža. 144 Prema Rešenju o vrednosti opšteg boda od aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS”, broj 27/11), uskalđena vrednost opšteg boda od aprila 2011. godine iznosi 650,51 dinar.

171

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Ako su zarade, odnosno osnovice osiguranja unete u matičnu evidenciju u neto iznosu dovode se u odnos sa prosečnom neto zaradom zaposlenih u Republici, a ako su unete u matičnu evidenciju u bruto iznosu dovode se u odnos sa prosečnom bruto zaradom zaposlenih u Republici. Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Godišnji lični koeficijent iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosno ugovorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendarskoj godini. Pri određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta uzimaju se: a) zarade, b) naknade zarade, odnosno osnovice osiguranja, kao i c) ugovorene naknade koje su služile za obračunavanje i plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na koje je plaćen doprinos i koje su utvrđene u matičnoj evidenciji. Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet. Lični koeficijent, koji ne može iznositi više od 3,8 ( do poslednje izmene Zakona iznosio je četiri) utvrđuje se tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeli sa periodom (godine, meseci i dani) za koje su obračunati, s tim što se svaka godina računa kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278. Za određivanje visine starosne penzije osiguraniku ženi, navršen staž osiguranja uvećava se za 6%. Smanjivanje dodatnog procenta sa sadašnjih 15% na 6% biće postepeno, i iznosiće: 1) u 2011. i 2012. godini, 15%; 2) u 2013. godini, 14%; 3) u 2014. godini, 13%; 4) u 2015. godini, 12%; 5) u 2016. godini, 11%; 6) u 2017. godini, 10%; 7) u 2018. godini, 9%; 8) u 2019. godini, 8%; 9) u 2020. godini, za 7%. Za određivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalna bolest, pri utvrđivanju ličnih bodova računa se 40 godina penzijskog staža, a ako je uzrok invalidnosti bolest ili povreda van rada, pri utvrđivanju ličnih bodova, dodaju se godine penzijskog staža od dana prestanka osiguranja, odnosno ukoliko je osiguranje prestalo pre dana utvrđene invalidnosti, u odnosu na dan utvrđene invalidnosti, u skladu sa članom 69. zakona. 7.2. Utvrđivanje visine porodične penzije Porodična penzija, prema članu 71. zakona, određuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti, odnosno od penzije koja je korisniku pripadala u času smrti, u procentu koji se utvrđuje prema broju članova porodice koji imaju pravo na tu penziju, i to: 172

SOCIJALNO PRAVO

1) ako penzija pripada samo članovima uže porodice ili samo članovima šire porodice umrlog osiguranika odnosno korisnika prava određuje se u sledećim procentima: - za jednog člana 70%; - za dva člana 80%; - za tri člana 90%; - za četiri člana ili više članova 100%. 2) ako penzija pripada i članovima uže porodice i članovima šire porodice umrlog osiguranika odnosno korisnika prava, članovima uže porodice određuje se porodična penzija prema tački 1) , a članovima šire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije iz ovog stava. Ako pravo na porodičnu penziju imaju bračni drug i razvedeni bračni drug umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava, određuje se jedna porodična penzija u visini koja pripada za jednog člana porodice i deli se u jednakim iznosima. 7.3. Utvrđivanje visine novčane naknade za telesno oštećenje Visina novčane naknade za telesno oštećenje, prema članu 74. zakona, određuje se od osnova koji čini osnov za zatečene korisnike prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, u procentu telesnog oštećenja . Utvrđivnje visine naknade pogrebnih troškova Naknada pogrebnih troškova pripada u visini jedne i po prosečne penzije u fondu u prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika. 7.4. Utvrđivanje visine novčane naknade za pomoć i negu drugog lica Visina novčane naknade za pomoć i negu drugog lica određuje se u visini iznosa usklađene novčane naknade za pomoć i negu zatečenih korisnika ovog prava u osiguranju zaposlenih.

8. Najniži i najviši iznos penzije Najniži iznos penzije pripada osiguraniku koji ostvari pravo na starosnu, odnosno invalidsku penziju ako mu je ta penzija manja od iznosa penzije utvrđene po odredbama ovog člana. Najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti, prema članu 76. zakona, vanredno se usklađuje od 1. januara 2011. godine za procenat kojim se obezbeđuje da učešće najnižeg iznosa penzije za januar 2011. godine u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini bude veće za jedan procentni poen u odnosu na učešće najnižeg iznosa penzije isplaćene za 2010. godinu u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini. Ovako usklađen iznos dalje se usklađuje u skladu sa zakonom. 173

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvrđuje se u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine. Ovako utvrđen najniži iznos penzije dalje se usklađuje na način na koji se usklađuju penzije, u skladu sa ovim zakonom. Ako najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27% od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritoriji Republike u prethodnoj godini, za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti najniži iznos penzije vanredno se usklađuje od 1. januara tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se najniži iznos penzije za prethodnu godinu dovede na nivo od 27% prosečne zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini.145 Najviši iznos penzije određuje se tako što lični koeficijent ne može iznositi više od 3,8.146

9. Usklađivanje (indeksacija) penzija Način usklađivanjaili indeksacije penzija, od donošenja važećeg Zakona o penzijskom i invalidkom osiguranju,2003. godine, do njegovihposlednjih izmena i dopuna vrženih u decembru 2010. godine, pretrpeo je više izmena. 9.1. Usklađivanje od 2003. godine Prema članu 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine,147 penzija se od 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra tekuće godine, usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada (takozvana „švajcarska formula“). 9.2. Usklađovanje od 2005. godine Donošenjem Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine148, prelazi se na usklađivanje penzija dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine (član 21.), kao i na postepeni prelazak sa usklađivanja penzija na osnovu „švajcarske formule“ ( postepeno smanjenje pondera zarada) na usklađivanje isključivo na osnovu troškova života, od 2009. godine ( član 73). Naime, od 2006. do 2008. godine, usklađivanje penzija vršilo se: 1) od 1. aprila i 1. oktobra 2006. godine, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 62,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 37,5% procenta rasta, odnosno pada zarada; 145 Prema Zakonu o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine (,,

Službeni glasnik RS“, broj 85/05), minimalna penzija određivana je u odnosu na prosečnu zaradu, odnosno na zaradu koja sadrži prez i doprinose ( član 18.). 146 Do poslednjih izmena i dopuna Zakona, 2010. godine, lični koeficijent nije mogao iznositi više od 4. 147 ,, Službeni glasnik RS’, broj 34/ 03 148 ,,Službeni glasnik RS’, broj101/ 05

174

SOCIJALNO PRAVO

2) od 1. aprila i 1. oktobra 2007. godine, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 75% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 25% procenta rasta, odnosno pada zarada; 3) od 1. aprila i 1. oktobra 2008. godine, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 87,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 12,5% procenta rasta, odnosno pada zarada. Od 1. januara 2009. godine, prestao je da važi član 75. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, po kome: „Ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini.“ Kada je reč o najnižem iznosu starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike zaposlene i osiguranike samostalnih delatnosti, on se, prema članu 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđivao na dan 1. januara 2006. godine, u visini 25% prosečne zarade zaposlenih na teritoriji republike u prethodnoj godini, prema objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike. Ovako utvrđen najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije dalje se usklađivao na način na koji su se usklađivale penzije. Ukoliko je najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosio manje od 20% od iznosa prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, najniži iznos penzije se vanredno usklađivao od 1. januara tekuće godine, za procenat koji se obezbeđuje da se najniži iznos penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 20% prosečne zarade u prethodnoj godini. Najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvrdio se u visini usklađenog najnižeg iznosa penzije zatečenih korisnika u osiguranju poljoprivrednika, na dan 1. januara 2006. godine, a dalje se usklađivao u skladu sa odredbama zakona. Vrednost opšteg boda usklađivala se na način koji je bio propisan za usklađivanje penzija. 9.3. Usklađivanje od 2010. godine Prema prvoj verziji nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz januara 2010. godine: ,,počev od 2011. godine, penzija se od 1. aprila tekuće godine usklađuje prema formuli koja uključuje procenat kretanja troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci i ukoliko bruto društveni preoizvod poraste iznad 4%, procenat koji predstavlja razliku između ostvarene stope rasta BDP u prethodnoj godini i stope od 4%, prema podacima nadležnog Republičkog organa za statistiku”. Prema drugoj verziji nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz februara 2010. godine: 175

DR RAJKO KOSANOVIĆ

,, Penzija se od 1. aprila, 1. oktobra 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklađuje sa kretanjem zarada na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Penzija se od 1. oktobra 2012. godine i nadalje usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije.” U dopisu Ministarstva rada i socijalne politike, od 26. februrara 2010. godine, dostavljenom Savezu samostalnih sindikata Srbije, pored ostalog piše sledeće:,,...Kada je u pitanju odredba o usklađivanju penzija, dogovoreno jeda će se utvrditi formula za usklađivanje u toki narednog kruga pregovorakoji se očekuju u maju mesecu. Naime, s obzirom da je Međunarodnom monetarnom fondu predloženo usklađivanje penzija sa zaradama u javnom sektoru, neophodno je vreme za sagledavanje i utvrđivanje uslova da bi se sprovelo ovakvo rešenje...” O uskađivanju penzija sa zaradama zaposlenih u javnom sektoru, u toku rada Radne grupe nije bilo reči, već samo o usklađivanju penzija sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji. Prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 3. juna 2010. godine: ,,Penzija se od 1. aprila tekuće godine usklađuje prema formuli koja uključuje indeks potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci i procenat koji predstavlja ostvarenu realnu stopu rasta bruto društvenog proizvoda iznad 4% u prethodnoj godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Penzija se od 1. oktobra tekuće godine usklađuje prema indeksu potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklađivanje penzije se vrši na osnovu podatka organa nadležnog za poslove statistike o indeksu potrošačkih cena za period oktobar prethodne godine – mart tekuće godine, odnosno za period april – septembar tekuće godine.”. Izuzetno… penzija se od 1. aprila 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklađuje prema formuli koja uključuje indeks potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci i procenat koji predstavlja polovinu ostvarene realne stope rasta bruto društvenog proizvoda u prethodnoj godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske penzije. Usklađivanje penzije se vrši na osnovu podatka organa nadležnog za poslove statistike o indeksu potrošačkih cena za period oktobar prethodne-mart tekuće godine”. Prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 22. juna 2010. godine: „Penzija se od 1. aprila tekuće godine usklađuje sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako bruto domaći proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini poraste iznad 4%, penzija se usklađuje od 1. aprila tekuće godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja razliku između realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. 176

SOCIJALNO PRAVO

Penzija se od 1. oktobra tekuće godine usklađuje sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. Isplata usklađene penzije teče od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklađivanje penzije vrši se na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike o kretanju potrošačkih cena za period oktobar prethodne godine – mart tekuće godine, odnosno za period april – septembar tekuće godine, kao i o kretanju bruto domaćeg proizvoda.” Izuzetno,… penzija se od 1. aprila 2011. godine i 1. aprila 2012. godine usklađuje u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini”. Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2010:149 - penzija se od 1. aprila tekuće godine, prema članu 80., usklađuje sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci, a izuzetno ako bruto domaći proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini realno poraste iznad 4%, penzija se usklađuje od 1. aprila tekuće godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja razliku između realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. - penzija se od 1. oktobra tekuće godine usklađuje sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. Izuzetno, penzija se usklađuje: - od 1. decembra 2010. godine uskladiti tako što će se povećati za 2%. - od 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodna tri meseca; 150 - od 1. oktobra 2011. i od 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan. Novčane naknade usklađuju se na način predviđen za usklađivanje penzija. Način usklađivanja penzija propisan je i Zakonom o budžetskom sistemu.151

10. Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja 10.1. Ciljevi reforme U nastojanjima da se smanji javna potrošnja u Republici Srbiji, koja iznosi blizu 44% bruto društvenog proizvoda (BDP), održi makroekonomska stabilnost i smanji budžetski deficit, ključna mesta pripadaju reformi javnog sektora i reformi penzijskog sistema. 149 ,,Službeni glasnik RS’, bros 101/ 10 150 Penzije, vrednost opšteg boda i novčane naknade, od 1. aprila 2011. godine, u skladu sa Rešenjem od 18. aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS”, broj 27/11), usklađene su za 5,50% 151 ,, Službeni glasnik RS”,br. 54/09, 73/10 i 101/10);

177

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Penzijski sistem Srbije, koji je u velikoj meri urušen 90-tih godina prošlog veka, uprkos pokušajima njegovog reformisanja 2001., 2003. i 2005. godine, na kratak i na srednji rok, nalazi se u krizi, odnosno u teškoj finansijskoj situaciji. Tim sistemom nisu zadovoljni kako oni koji ga finasiraju, tj. zaposleni, pošto je za njih vrlo skup, tako ni oni koji ga koriste, tj. penzioneri, pošto im dovoljno ne donosi. Osnovna slabost ovog sistema ogleda se u njegovom deficitu, odnosno manjku prihoda u odnosu na rashode. Ukupni rashodi državnog penzijskog sistema, onosno Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, poslednjih godina iznose oko 14% (BDP), a oko 40 % ukupnih prihoda obezbeđuje se iz republičkog budžeta. Visok deficit penzijskog fonda ( prethodnih godina kretao se od 57% BDP) predstavlja značajno opterećenje za ukupnu nacionalnu ekonomiju. Sve prethodno navedeno ukazuje na neophodnost fundamentalnog reformisanja penzijskog sistema Srbije. Osnovni ciljevi reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji treba da budu: a) obezbeđivanje dugoročne samoodrživosti sistema ( fiskalna samoodrživost); b) zaštita životnog standarda sadašnjih i budućih penzionera (adekvatnost penzija); c) efikasno prikupljanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje; d) podizanje efikasnosti penzijske administracije; e) jačanje uloge dobrovoljnih penzijskih fondova; 10.2. Sadržaj i pravci reforme Sadržaj predstojeće reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, pored ostalog treba da budu: a) definisanje starosne granice za odlazak u penziju; b) način usklađivanja visine penzija- indeksacija penzija (,, švajcarska formula” ili na neki drugi način); c) način usklađivanja opšteg boda; d) definisanje odgovarajućeg nivoa penzije ( definisanje donjeg nivoa stope zamene); e) prikupljanje doprinosa za penzijsko iinvalidsko osiguranje (pored ostalog i uspostavljanje Centralnog registra osiguranika i korisnika); f) staž osiguranja sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž); g) osiguranje poljoprivrednika; h) uključivanje osiguranja vojnih lica u jedinstven penzijski sistem; i) efikasniji rad penzijske admiinistracije (rad uz niže troškove); j) jačanje trećeg stuba sistema (dobrovoljni penzijski fondovi); i druga pitanja. U dosadašnjem toku reformi penzijskog sistema u Srbiji zauzet je stav da se ovaj sistem bazira na dve komponente i to: 1) na tekućem finansiranju penzija (PAYG), orgaizovanog u okviru državnog fonda (I stub) i 2) na razvoju dobrovoljne štednje za starost u privatnim penzijskim fodovima ( III stub). Ideja da se pored pomenute dve komponente penzijskog sistema ( I i III stub) uključi i obavezna šednja u privatnim penzijskim fondovima (tzv. II stub) ocenjena je kao nepreporučljiva i odbačena je iz sledećih razloga: a) neohrabrujuća iskustva drugih zemalja, a posebno u svetlu tekuće svetske ekonomske krize; b) visok tranzicioni trošak uvođenja stuba; c) nerazvijeno financijsko tržište u Srbiji i nedovoljni administrativni kapaciteti za njegovu regulaciju i d) neophodnost velikih ulaganja uz neizvesne rezultate. U daljim reformama sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, prema B. Mijatoviću, pred Srbijom nalaze se četiri opcije, i to:152 152 Boško Mijatović: Kapitalizacija penzijskog osiguranja, str. 32-39.

178

SOCIJALNO PRAVO

- I opcija: ne preduzimati ništa; - II opcija: dalje promene u restriktivnom pravcu; - III opcija: reforma prema modelu Svetske banke (ideja o tri tzv stuba); - IV opcija: kapitalizacija postojećeg penzijskog sistema. Autor detaljno razmatra pomenute četiri opcije i, pored ostalog zaključuje da I opcija ,, teško da može da reši problem, već će ga verovatno otežati propuštanjem da se na vreme, ili bar što ranije, učini nešto korisno”, kod II opcije kaže da ,,Jedini ozbiljni kandidat za restriktivnu politiku u narednom periodu može biti starosna granica za penzionisanje žena,” kada je u pitanju III opcija, autor navodi da ,,Srbija za sada nije donela odluku da reformiše penzijski sistem prema modelu Svetske banke. Ta opcija je razmatrana 2002. godine u Vladi Srbije i nije prihvaćena, a zdog nedovoljnih administrativnih kapaciteta države, nerazvijenosti tržišta kapitala i nerazrešenih načelnih nedoumica.” Autor je poseban akcenat stavio na IV opciju, tj. opciju kapitalizacije postojećeg penzijskog sistema, koja je i predmet analize studije. Međutim, i IV opcija otvara brojna pitanja, kao što su:,, da li se i šta dobija stvaranjem ovog fonda, odakle inicijalni novac, iz kog izvora se kasnije povećava njegov obim, ko i kako upravlja njime, kako ga zaštiti od preteranog političkog uticaja, da li i kako ograničiti smerove njegovog investiranja, kada počinje korišćenje novca ovog fonda i slično.”153 Četvrta opcija znači fundiranje penzijskog osiguranja u Srbiji, odnosno kapitalizaciju državnog penzijskog sistema, na taj način što bi se formirao novi investicioni, dopunski, odnosno rezervni fond, koji bi , u određenom trenutku, počeo da sufinansira penzijske obaveze Fonda PIO. Prema nactu Zakona o kapitalnom penzijskom fondu, koji čini sastavni deo studije:,,Svrha Fonda je da u što većoj meri olakša finansiranje penzija iz Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja u periodu posle 2020. godine.” Nacrtom zakona, pored ostalog predviđeno je da se imovina Fonda ( koju čine: akcije u vlasništvu Fonda, preuzete akcije, kupljene akcije, sredstva ostvarena prodajom akcija i druga sredstva, uključijući i budžetske viškove) čuva i investira u Srbiji ili van nje od strane upravnog odbora Fonda, s tim da se obezbedi maksimalan finansijski prinos. 10.3. Predlozi Svetske banke U dokumentu Svetske banke, pod nazivom:,, Srbija: Kako sa manje uraditi više”, od 23. maja 2009. godine, date su osnovne smernice koje se tiču reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.154 Kao osnovne smernice navode se: 1) Zamrzavanje penzija u toku 2009. i 2010. godine, i nakon toga indeksiranje opšteg boda i penzija u isplati na bazi inflacije, a sve sa ciljem da se smanji učešće izdataka za penzije u BDP; 2) Pošto bi na duži rok indeksiranje samo prema inflaciji smanjilo penzije na društveno neprihvatljiv nivo ( penzija bi iznosila samo 9% prosečne zarade), predlaže se razmatranje pre153 Boško Mijatović, op. cit., str. 39. 154 Document of the World Bank, Serbia: Doing More with Less, Addressing the Fiscal Crisis by Increasing Public Sector Productivity, Report No. 48620 – YF, June 16, 2009.

179

DR RAJKO KOSANOVIĆ

laska na mešovit sistem baziran na inflaciji i zaradi, u kojem bi vrednost opšteg boda bila indeksirana prema zaradama, dok bi se penzije u isplati indeksirale orema infalciji; 3) Smanjenje penzija za prevremeno penzionisanje; 4) Ograničenje broja godina prevremenog odlaska u penziju; 5) Povećanje starosne granice odlaska u penziju za žene; 6) Poboljšanje administriranja penzija; 7) Formiranje Centralnog registra, kao zasebnog tela koje bi vodilo pojedinačnu evidenciju o doprinosima za penzije, kao i o doprinosima za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, pored poreza na dohodak. Ovo telo bi trebalo da smanji troškove usaglašavanja za poslodavce, jer bi novi radnik trebalo da bude registrovan kod tog tela, a ne zasebno kod penzijskog fonda, zdravstvenog osiguranja, fonda za osiguranje nezaposlenih i poreskih organa. Od poslodavca se očekuje da prijavljuju podatke o zaposlenim na pojedinačnoj osnovina mesečnom nivou, umesto godišnjih podataka koje fondovi za socijalno osiguranje sada primaju, i na taj način olakšalo povezivanje doprinosa sa osobom kojoj su namenjeni; 9) Dodatno razvijanje privatnog penzijskog sektora. Navedene smernice Svetske banke, kao što ćemo videti, bile su sadržane u pregovorima Vlade Republike Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom. 10.4. Mere i pravci reforme o kojima je raspravljano na sastancima sa MMF-om U okviru pregovora Vlade Republike Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), povodom druge revizije stend baj aranžmana (vrednost zajma od 2,9 milijardi evra), u novembru 2009. godine, usaglađeni su sledeći pravci reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji:155 - do 2015. godine, učešće sredstava isplaćenih za neto penzije biće smanjeno do nivoa od 10% BDP; - penzije će u 2010. godini biti zamrznute na nivou iz 2009. godine. Usklađivanje penzija u 2011. godini zavisiće od oporavka ekonomije Srbije; - zadržavanje starosne granice na nivou 65 godina za muškarce i 60 godina za žene, nakon što ona dostigne taj nivo 2011; - postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa navršenim punim stažom, sa 53 na 58 godina starosti, za oba pola, u dve faze: a) prva faza traje u periodu od 2011 – 2019. godine, starosna granica se podiže za po četiri meseca godišnje, do nivoa od 56 godina; b) druga faza traje u periodu od 2020 – 2023. godine, starosna granica se podiže za po šest meseci godišnje, do nivoa od 58 godina. 155 U toki druge revizije stand-by aranžmana, sa MMF, pored ostalog, usaglašeno je sledeće: 1) zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru (do 1. aprila 2011. godine-planirana ušteda 50 milijardi dinara); 2) izdvajanja za zarade do 2015. godine treba da se smanje sa 10 na 8% BDP, a izdvajanja za penzije sa postojećih 13 na 10% BDP; 3) otpuštanje viška administracije na republičkom i lokalnom nivou; 4) budžetski deficit od 4%u 2010. godini; 5) pošetak reforme penzionog sistema ( indeksiranje penzija u 2011. godini rastom tročkova života, plus ostvarenim porastom BDP iznad 4%-različita tumačenja od strane pojedinih ministara)

180

SOCIJALNO PRAVO

- podizanje dužine zahtevanog staža za žene sa 35 na 38 godina; Zahtevani pun staž za žene podiže se, sa sadašnjih 35 godina, za četiri meseca godišnje na 38 godina u periodu 2011 – 2019. godine. - postepeno smanjenje procenta staža koji se dodaje ženama, prilikom izračunavanja visine penzije ( procenat dodatog staža postepeno se smanjuje sa 15% na 6%, u periodu od 2011. do 2019. godine); - postepeno podizanje starosne granice za porodičnu penziju ( starosna granica za porodičnu penziju podiže se za po pola godine godišnje, sa 55 na 58 godina za muškarce, odnosno sa 50 na 53 godine života za žene, u periodu 2012 – 2020. godina); - preispitivanje staža sa uvećanim trajanjem (tzv. beneficiranog staža); U februaru 2010. godine izvršena je treća revizija stand-by aranžmana sa MMF, u čijem središtu pažnje bila je reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja. Tom prilikom postignuta je saglasnost u vezi sa podizanjem starosne granice za penzionisanje i izmenama u vezi sa ostvarivanjem prava na beneficirani radni staž. Od strane predstavnika MMF-a, međutim iskazane su rezerve u vezi sa predlogom da se penzije u toku 2011.i do oktobra 2012. godine usklađuju sa kretanjem zarada. Odlučeno je da se o usklađivanju penzija ponovo raspravlja tokom četvrte revizije stand-by aranžmana, u maju tekuće godine.156 U dopisu Ministarstva rada i socijalne politike, od 26. februrara 2010. godine, dostavljenom Savezu samostalnih sindikata Srbije, pored ostalog piše sledeće:,,...Kada je u pitanju odredba o usklađivanju penzija, dogovoreno je da će se utvrditi formula za usklađivanje u toki narednog kruga pregovora koji se očekuju u maju mesecu. Naime, s obzirom da je Međunarodnom monetarnom fondu predloženo usklađivanje penzija sa zaradama u javnom sektoru, neophodno je vreme za sagledavanje i utvrđivanje uslova da bi se sprovelo ovakvo rešenje...” O usklađivanju penzija sa zaradama zaposlenih u javnom sektoru, u toku rada Radne grupe nije bilo reči, već samo o usklađivanju penzija sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji. 10.5. Osnovna zalaganja sindikata Osnovna zalaganja Saveza samostalnih sindikata Srbije, kada je reč o reformi sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, su sledeća: 1. Efikasnija kontrola i naplata doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ( stvarnom primenom odredbi Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o poreskom postupku i administraciji i njihovim odgovarajućim izmenama); 2. Izgradnja odgovarajućih kontrolnih mehanizama radi smanjenja sive ekonomije, i u tom cilju odgovarajuće izmene važeće zakonske regulative; 3. Što hitnije formiranje Centralnog registra obveznika doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i korisnika; 4. Izvršiti odgovarajuće izmene u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako zaposleni koji odlazi u penziju ne bi snosio posledice ukoliko njegov poslodavac nije uplaćivao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje; 156 Iznos prve dve tranše povučenog kredita bio je 1,12 milijardi evra, a treće tranše 350 miliona evra.

181

DR RAJKO KOSANOVIĆ

5. Utvrđivanje vlasništva nad lečilištima, banjama i drugom nepokretnom imovinom namenjenoj povećanju standarda penzionera i ustupanje te imovine na upravljanje Republičkom fondu PIO; 6. Vraćanje dela sredstava od korišćenja i privatizacije objekata za čiju su izgradnju korišćena sredstva Republičkog fonda PIO; 7. Opšti bod, kao jedan od elemenata za utvrđivanje visine penzije osiguranika (lični bod x opšti bod), usklađivati sa kretanjem zarada (predlog da se on usklađuje na način na koji je propisan za usklađivanje penzija neprihvatljiv je); 8. Usklađivanje penzija dva puta godišnje sa kretanjem troškova života i prosečne zarade na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 50% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 50% procenta rasta, odnosno pada zarada – usklađivanje po takozvanoj „švajcarskoj formuli“ (predlog da se penzije usklađuju: „prema formuli koja uključuje procenat kretanja troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci i ukoliko bruto društveni proizvod poraste iznad 4%, procenat koji predstavlja razliku između ostvarene stope rasta BDP u prethodnoj godini i stope 4%“, neprihvatljiv je)157; 9. Postojanje zaštitne odredbe u smislu da se vrši vanredno usklađivanje penzija u slučaju da prosečna penzija iznosi manje od 60% prosečne zarade u Republici; 10. Postojanje zaštitne odredbe u smislu da se vrši vanredno usklađivanje najniže penzije u slučaju da ona iznosi manje od 25% prosečne zarade u Republici; 11. Period koji treba provesti na radnom mestu sa posebnim uslovima rada, da bi se steklo pravo na staž sa uvećanim trajanjem, sa postojećih 10 smanjiti na 5 godina; 12. Postojanje obaveze poslodavca da izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na najnižu poropisanu osnovicu za zaposlene do 30-tog u mesecu, i ako ne izvrši isplatu zarade (u 2006. godini ova obaveza je ukinuta). Između predsednika Vlade Republike Srbije, s jedne strane i predstavnika pet sindikalnih centrala, s druge strane, 5. novembra 2010. godine, u okviru pregovora u vezi izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zaključen je sledeći sporazum:,, SPORAZUM U okviru pregovora u vezi izmena i dopuna Zakona o PIO između predstavnika Vlade Republike Srbije i Sindikata potpisnika Sporazuma, postignuta je saglasnost o sledećim pitanjima: 1. Odnos penzije i zarade Vlada Republike Srbije se obavezuje da će pitanje zaštitne mere odnosa prosečne penzije i prosečne zarade regulisati pregovorima sa sindikatima potpisnicima Sporazuma u slučaju da odnos prosečne penzije i zarade padne ispod 60%. 157 Prema Memorandumu o budžetskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, rast BDP u 2010. godini treba da iznosi 1,5%, u 2011. godini 3%, a u 2012. godini 5%.

182

SOCIJALNO PRAVO

2. Najniži iznos penzije Postignut je dogovor da se Zakonom o PIO predvidi da minimalan odnos između minimalne penzije i prosečne zarade ne može biti niži od 27%158. 3. Beneficirani staž Pitanje prava lica koja rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž), Vlada i sindikati potpisnici Sporazuma se obavezuju da nađu prihvatljivo rešenje do upućivanja zakona u skupštinsku proceduru. Razmatraće se jedna od sledećih opcija: 1) da se početak primene odredbi koje se odnose na beneficirani staž odloži do 1. januara 2013. godine, i u tom periodu Vlada se obavezuje da u pregovorima sa sindikatima potpisnicima Sporazuma nađe odgovarajuće rešenje, ili 2) da se nađe drugo rešenje o kojem dve strane postignu saglasnost. 4. Tehnološki viškovi Pitanje zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom i nisu u mogućnosti da ostvare pravo na penziju zbog podizanja starosne granice, Vlada preuzima obavezu da izmenom odgovarajuće regulative (zakona ili uredbe) omogući realizaciju zahteva koji su dostavili predstavnici sindikata potpisnika Sporazuma. 5. Starosna granica za žene Vlada se obavezuje da će u predlog Zakona o PIO uneti odredbu kojom će se početak primene podizanja starosne granice za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene odložiti do 1. januara 2013. godine.” 10.6. Dosadašnji rezultati reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji Značajne promene u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji, nakon 2000. godine, vršene su 2001, 2003, 2005. i 2010. godine. 10.6.1. Prvi ,,talas“ promena-2001. godina Stanje u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja koje je prethodilo promenama, zatečeno 2000. godine, pored ostalog, karakterisalo je: a) suviše liberalni uslovi penzionisanja (veliki udeo invalidskih penzija i liberalna prava za beneficiran radni staž); b) izbegavanje plaćanja doprinosa; c) rasprostranjena siva ekonomija; d) nepovoljan odnos između broja osiguranika i broja penzionera; e) niski iznosi penzija; f) veliki dugovi i neredovne isplate penzija ; g) visok udeo izdataka za penzije u BDP-u h) visoka stopa zamene (odnos prosečne penzije i pro158

I pored toga što je u vrema rada na tekstu sporazuma posebno skrenuta pažnja da je reč o prosečnoj zaradi, što zanači o zaradi koja u sebe uključuje porez i doprinose, u članu 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ( kojim je izmenjen član 76. osnovnok teksta zakona), navedeno je da je reč o 27% ,, od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritoriji Republike“. U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine (,,Službeni glasnik RS“, broj 85/05, minimalna penzija je stavljana u odnos prema prosečnoj zaradi ( član 18.), a prosečna penzija u odnos prema prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa ( član 75.).

183

DR RAJKO KOSANOVIĆ

sečne zarade); i) visoka stopa doprinosa; i j) ,,smanjivanje” izdataka za penzije (merama kao što su: neisplaćivanje svih 12 penzija; isplaćivanje penzija sa vremenskim pomakom; nezakonito smanjenje penzija, kao na primer tokom 1994. i 1995. godine, kada je prema penzionerima stvoren tzv. ,,veliki” dug; isplata penzija u bonovima za struju i dr.) Sadržaj zakonskih promena vršenih 2001. godine, bio je sledeći: a) produženje starosne granice penzionisanja (starosna granica za penzionisanje povećana je za 3 godine, sa 55 na 58 godina za žene i sa 60 na 63 godine za muškarce, a minimalna starosna granica pomerena je sa 50 na 53 godine); b) prelazak usklađivanja penzija sa zaradama na kvartalno usklađivanje po principu ,,švajcarske formule”159; c) garantovanje jedinstvenog iznosa minimalne zarade (20% prosečne zarade), umesto višestrukih minimalnih zarada utvrđivanih u zavisnosti od dužine radnog staža; d) smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko soiguranje sa 32 na 19,6%.160 (što je za posledicu imalo povećanje zarada, indukujući i porast penzija, a ne smanjenje sive ekonomije). 10.6.2. Drugi ,,talas“ promena-2003. godina Danas važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju donet je 2003. godine, sa ciljem da uspostavi: čvršću povezanost između visine penzije i uplaćivanih doprinosa, jednostavniji način obračuna penzija, proširenje obuhvata osiguranika, smanjenja liberalnih elemenata u sistemu u vezi sticanja prava na penziju, stvaranja mogućnosti za dobrovoljno osiguranje i dr. Najvažnije novine nastale donošenjem ovog zakona 2003. godine su: a) uvođenje tzv. bodovnog sistema u obračunu penzija;161 b) uključivanje u obračun celokupnog radnog veka umesto ,,10 najboljih godina”; c) proširenje obuhvata obaveznim penzijskim osiguranjem ( uvedena je obaveza plaćanja doprinosa za angažovanje preko autorskih honorara i ugovora o delu, kao i za rad preko omladinskih i studentskih zadruga, osim za mlađe od 27 godina koji 159 U procentu koji je jednak zbiru 50% od procenta rasta zarada i 50% od procenta rasta troškova života. 160 Sa istovremenim smanjenjem stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposle-

nosti, ukupno opterećenje neto zarade smanjeno je sa 110 na 70%. Donošenjem Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ova stopa je sa 19,6 povećana na 22% 161 Visina starosne i invalidske penzije određuje se tako što se lični bod pomnoži vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava. Lični bod osiguranika utvrđuje se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staža. Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Lični koeficijent predstavlja zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeljen sa periodom (godina, meseci i dani) za koji se obračunava. Vrednost opšteg boda je nominalni iznos koji predstavlja količnik izračunatog zbira penzija i zbira ličnih brojeva svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili uperiodu od 1.januara 2001. do 30. juna 2002. godine. Usklađuje se dva puta godišnje. Da bi se izračunala visina penzije, imajuću u vidu prethodno navedeno, potrebno je zaradu iz svake godine, od 1970. godine, podeliti sa godišnjom prosečnom republičkom zaradom u toj godini, i na taj način dobiti koeficijent za tu godinu ( godišnji lični koeficijent). Svi godišnji koeficijenti nakon toga se saberu i podele sa brojem godina za koje su računati i dobija se lični koeficijent ( svaka godina se računa kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278). Množenjem ličnog koeficijenta i godina staža dobija se sopstveni lični bod. Lični bod se množi sa vrednošću opšteg boda.

184

SOCIJALNO PRAVO

su na redovnom školovanju); d) uvođenje mogućnosti da penzijsko osiguranje plaćaju svi koji to žele, nezavisno od radnog statusa ( uvođenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja u I stub); e) promene u oblasti invalidskih penzija (utvrđivanje invalidnosti po konceptu opše invalidnosti umesto nesposobnosti da se obavlja sopstveni posao; redovna revizija invalidskih penzija, ukidanje prava na naknadu za rad sa skraćenim radnim vremenom i prava na naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu- II i III kategorija invalidnosti i dr.); f) promene u osiguranju poljoprivrednika ( umesto da su svi članovi domaćinstva obavezno osigurani, utvrđena je obaveza osiguranja samo za jednog člana domaćinstva). 10.6.3. Treći ,,talas“ promena-2005. godina Nakon prvog (2001.) i drugog (2003.), do trećeg talasa promena dolazi 2005. godine, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Najznačajnije novine nastale donošenjem ovog zakona su: a) postepeno produženje starosne granice za penzionisanje za pola godine do 2011. kada treba da iznosi 60 godina za žene i 65 godina za muškarce; b) postepen prelazak na usklađivanje penzija samo sa troškovima zivota od 2009. godine i to dva, a ne četiri puta godišnje ( što u suštini znači zamrzavanje životnog standarda penzionera); c) vanredno usklađivanje ukoliko prosečna penzija iznosi manje od 60% neto prosečene zarade u prethodnoj godini-zaključno sa 2008. godinom, što znači da nakon te godine mogu biti i niže od 60%; d) podizanje najnižih penzija na nivo od 25%, sa mogućnošću vanrednog usklađivanja ukoliko padnu ispod 20% prosečne zarade-zaključno sa 2010. godinom; e) administrativna konsolidacija sva tri penzijska fonda od 2008. godine i finansijska konsolidacija od 2011. godine. Posledim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz januara 2009. godine, retroaktivno je ozakonjeno povećanje penzija od 10%, sprovedeno uredbom Vlade iz oktobra 2008. godine, a takođe došlo je i do njihovog zamrzavanja u toku 2009. godine. 10.6.4. Četvrti ,,talas“ promena-2010. godina Četvrti ,,talas” promena u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji nastaje donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju162 koji je stupio na snagu 30.12.2010. godine, a primenjuje se od 1.1.2011. godine ( izuzev odredaba člana 1,10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona, u delu koji se odnosi na profesionalna vojna lica, koje se primenjuju počev od 1.1.2012. godine). Donošenjem ovog zakona došlo je do sledećih izmena u sistemu penzijskog i ivalidskog osiguranja: 1).Uvođenje profesionalnih vojnih lica u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja od 1.1. 2012. godine - Odredbama čl. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54, 64, 73. i čl. 78-83 Zakona o izmenama i dopunama Zakona uvode se u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije. 162 "Službeni glasnik RS", broj 101/10,

185

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- Do sada je penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osiguranika bilo uređeno propisima o Vojsci, s tim što je samo pitanje usklađivanja penzija na osnovu propisa o Vojsci, počev od 2008. godine uređeno na isti način kao i usklađivanje civilnih penzija. - Propisano je da se profesionalna vojna lica definišu kao osiguranici zaposleni, kao i da imaju status osiguranika koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju. - Radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju utvrđeno je da bračni drug profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstava, pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na propisane godine života za ostvarivanje ovog prava, pod uslovom da nije zasnovao bračnu zajednicu i da su deca završila školovanje. - Proširena je i definicija invalidnosti, tako da invalidnost postoji kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. - U pogledu uslova za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i određivanja visine prava, na ovu kategoriju osiguranika se do 31.12. 2011. godine primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije163, i Zakona o Vojsci Srbije164 izuzev odredbe člana 192. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije koja se odnosi na mogućnost prestanka službe i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penziju pod određenim uslovima, a koja će se primenjivati do 31.12. 2014. godine. 2). Osiguranici samostalnih delatnosti Izmenom odredbe člana 12. stav 2. Zakona se precizira šta se smatra radom osiguranika samostalnih delatnosti - osnivači, odnosno članovi privrednih društava. 3). Osiguranici poljoprivrednici - Izmenom člana 13. Zakona promenjena je dosadašnja definicija obavezno osiguranog lica po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnošću, tako da su obavezno osigurani svi poljoprivrednici, a ne samo nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno najmanje jedan član domaćinstva, kako je utvrđeno postojećom odredbom Zakona. - Pored poljoprivrednog domaćinstva i mešovitog domaćinstva, navedenim odredbama utvrđeno je i šta se smatra poljoprivrednim gazdinstvom, a preciziran je i status: poljoprivrednika koji su do dana početka primene ovog zakona stekli, odnosno kojima je utvrđeno svojstvo osiguranika, poljoprivrednika koji nisu stekli svojstvo osiguranika do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i osiguranika kojima prestane svojstvo osiguranika po osnovu zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti, posle stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona. 163 ("Sl. list SRJ" br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 i "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl.

glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon i 88/2009 - dr. zakoni). 164 ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007 i 88/2009),

186

SOCIJALNO PRAVO

4). Novčana naknada za pomoć i negu drugog lica Odredbama čl. 7, 19, 27, 32, 34, 36, 39, 40, 46, 48, i 65. Zakona o izmenama i dopunama Zakona se novčana naknada za pomoć i negu drugog lica ponovo uvodi kao jedno od prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i bliže se utvrđuje ko i pod kojim uslovima može da ostvari ovo pravo, s tim što se visina naknade zadržava na nivou zatečenih korisnika. Inače ovo pravo je i do sada ostvarivano u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim što je bilo uređeno prelaznim odredbama Zakona. 5). Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju - Izmenom odredbe člana 19. u tački 3) Zakona, menja se potreban minimalan staž osiguranja za osiguranika ženu, pa se kao uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju povećava sa 35 na 38 godina Oodredbom člana 69. izmena i dopuna Zakona predviđeno je postepeno podizanje na godišnjem nivou, i to počev od 2013. godine, zaključno sa 2021. godinom. - Postepeno se povećava i minimalna starosna granica, i za osiguranika ženu i za osiguranika muškarca, sa 53 na 58 godina života. Prelaznom odredbom predviđeno je da se osiguraniku - muškarcu postepeno podizanje starosne granice počne već počev od 2011. godine i to za četiri meseca, a odložena je primena za ženu osiguranika, odnosno ženi osiguraniku starosna granica će početi postepeno da se podiže počev od 1.1.2013. godine. 6). Uslovi za ostvarivanje prava na penziju lica kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem - Utvrđeni su uslovi u pogledu potrebnih godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu, za snižavanje starosne granice za jednu godinu, kao i postepeno povećanje starosne granice sa 53 na 55 godina života ( za osiguranike kojima se računa 12/14, 12/15 i 12/16). - Prelaznom odredbom člana 70. izmena i dopuna Zakona predviđeno je postepeno podizanje starosne granice sa 53 na 55 godina i to za po četiri meseca na godišnjem nivou počev od 2011. godine. - Za osiguranike koji rade na najtežim poslovima, gde je stepen uvećanja 12/18 (npr. rudari u podzemnoj eksploataciji) uslovi se ne menjaju (uslov je jedna godina i šest meseci), a zadržana je i pogodnost da se starosna granica može snižavati najviše do 50 godina života. 7). Pravo na porodičnu penziju - Radi sprečavanja zloupotreba, koje se javljaju u praksi, zaključivanjem braka radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju, dodat je novi član 28a kojim se predviđa da ako je umrli osiguranik, odnosno umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zaključenja braka navršio godine života iz člana 19. tačka 1) Zakona (65 godina - muškarac i 60 godina - žena), bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju, pod uslovom da imaju zajedničko dete, ili ako je brak trajao najmanje dve godine. - Zakonom je predviđeno podizanje uslova i za sticanje prava na porodičnu penziju, na taj način što će se starosna granica udovice, odnosno udovca postupno podići za tri godine, i to po šest meseci na godišnjem nivou, počev od 2012. godine zaključno sa 2016. godinom dok se ne dostigne predviđen uslov a to je 53 godine života za udovicu i 58. godina za udovca. 187

DR RAJKO KOSANOVIĆ

8). Uslovi za ostvarivanje prava na penziju za određene kategorije osiguranika - Odredbama čl. 20, 21, 23, 31. i 73. izmena i dopuna Zakona je za određene kategorije osiguranika, kao što su policijski službenici, zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i dr. izmenjeni su uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u slučaju prestanka zaposlenja sa pravom na penziju pre ispunjenja opštih uslova. Izmene se odnose na podizanje starosne granice, sa 53 na 55 godina života, povećanje potrebnih godina staža osiguranja, sa 20 na 25 godina staža osiguranja, kao i povećanje potrebnog broja godina staža osiguranja provedenih na tim radnim mestima, sa 10 na 15 godina. Prelaznom odredbom, predvideo da navedeno povećanje godina života i staža osiguranja bude postepeno od 2011. do 2021. godine. - Predloženo je da policijski službenici - pripadnici specijalnih jedinica policije i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije koji rade na posebno složenim, specifičnim poslovima, stiču pravo na starosnu penziju kad navrše najmanje 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih na tim radnim mestima. - Pod određenim kategorijama osiguranika obuhvaćeni su i ostali policijski službenici i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, pa je predviđeno da osiguranik iz navedene kategorije, kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja opštih uslova iz člana 19. Zakona stiče pravo na starosnu penziju, ako je u navedenom organu navršio najmanje 60 godina života i 25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, takođe postepeno od 2011. do 2021. godine. - U pogledu utvrđivanja visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za ove, određene kategorije osiguranika, promenjeni su uslovi, pa se za izračunavanje godišnjeg ličnog koeficijenta ne uzima period od 1.1.1970. godine, već period od 1.1.1996. godine. Primena navedene odredbe je od 1.1.2010. godine (retroaktivno), kako bi korisnici iz navedene kategorije osiguranika koji su pravo na penziju ostvarili ili ostvaruju u periodu od 1.1.2010. do dana stupanja ovog zakona na snagu, bili u istom položaju kao i korisnici koji će to pravo ostvariti od 1.1.2011. godine. 9). Određivanje visine starosne penzije - Određivanja visine starosne penzije, a u vezi sa utvrđivanjem ličnog koeficijenta osiguraniku koji nema ni jednu godinu osiguranja, odnosno osiguraniku za koga u matičnoj evidenciji Fonda nisu utvrđeni podaci o zaradi, naknadi zarade, odnosno osnovici osiguranja za pojedine kalendarske godine ( izmenjeni član 66 Zakona). - Predviđeno je postepeno smanjivanje procenta uvećanja navršenog staža osiguranja za određivanje visine starosne i invalidske penzije(tzv. dodatni staž) za osiguranike žene najviše do 40 godina, tako što će se sadašnji procenat uvećanja od 15% postupno smanjivati za po jedan procenat na godišnjem nivou i to počev od 2013. godine, tako da će u 2021. procenat uvećanja iznositi 6%. 188

SOCIJALNO PRAVO

10). Vanredno usklađivanje najnižeg iznosa penzije - Utvrđeno je vanredno usklađivanje najniže penzije od 1.1. 2011. godini, za procenat kojim se obezbeđuje da učešće najnižeg iznosa penzije za januar 2011. godine, u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa, koja je isplaćena u 2010. godini bude veća za jedan procentni poen. - Za korisnike penzije koji su ostvarili pravo u osiguranju zaposlenih i osiguranju samostalnih delatnosti utvrđuje se i vanredno usklađivanje najnižeg iznosa penzije od 1. januara tekuće godine, ukoliko najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27% od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa u Republici u prethodnoj godini, s tim što se ova odredba, koja se odnosi na vanredno usklađivanje najnižeg iznosa penzije, primenjuje zaključno sa 31.12.2015. godine, kao što je utvrđeno prelaznom normom člana 76 izmena i dopuna Zakona. - Izmenom člana 76. Zakona utvrđeno je da najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike bude u iznosu od 9.000 dinara na dan 1.1.2011. godine. a koji se dalje usklađuje na način na koji se usklađuju penzije. 11). Usklađivanje penzija i novčanih naknada - Izmenom člana 78. Zakona smanjuje se lični koeficijent sa 4 na 3,8 prilikom utvrđivanja najvišeg iznosa penzije. - Izmenjenim članom 80. Zakona predviđeno je da se penzije usklađuju dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra, sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. - Ako bruto domaći proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini poraste iznad 4%, penzija se usklađuje od 1. aprila tekuće godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja razliku između realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. Za razliku od navedenog pravila za usklađivanje, članom 77. prelaznih odredbi izmena i dopuna Zakona, utvrđuje se izuzetak i to: • da će se penzija od 1.12.2010. godine uskladiti tako što će se povećati za 2% (Zakonom, članom 108. utvrđeno je da se penzije i novčane naknade utvrđuju u mesečnom iznosu i isplaćuju unazad. Prema tome, decembarska penzija, u skladu sa navedenom odredbom, isplaćuje se najranije u januaru tekuće godine za decembar prethodne godine); • utvrđuje se i drugačiji način usklađivanja penzija u 2011. i 2012. godini, i to: 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potrošačkih cena u prethodna tri meseca; 1. oktobra 2011. godine i 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir kretanja dva parametra: potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i ˝ realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan. 12). Ostale izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju - Izmenjene i dopunjene su odredbe koje se odnose na vođenje matične evidencije, u pogledu obveznika podnošenja prijava za vođenje matične evidencije, rokova (izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u pogledu roka za podnošenje prijava/odjava na obaveznog socijalno osiguranje), način čuvanja podataka koji je prilagođen savremenim tehnologijama. 189

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- Izmenama odredbi čl. 160. i 166. Zakona preciziraju se nadležnosti Upravnog i Nadzornog odbora a u cilju usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu. - Izmenam čl. 169. i 171. Zakona precizira se struktura sredstava Fonda i način korišćenja tih sredstava. - Izmenjen je član 208. Zakona kojim se reguliše naknada štete u slučaju preplaćenog iznosa penzije, utoliko što se precizno definiše postupanje Fonda. Tabela 47: Usklađivanje penzija u periodu od 2011. do 2015. godine (Zakon o budžetskom sistemu) Red. br.

Usklaÿivanja

„Službeni glasnik RS“, broj 73/10 od 12. 10. 2010.godine

0

1

2

1.

Decembar 2010. godine

__

2.

Januar 2011. godine

„poveüaüe se za iznos rasta potrošaþkih cena u prethodnih šest meseci.”

April 2011. godine

„poveüaüe se za iznos rasta potrošaþkih cena u prethodna tri meseca, uz uveüanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.”

„uskladiüe se stopom rasta potrošaþkih cena u prethodna tri meseca.”

Oktobar 2011. godine

„poveüaüe se za rast potrošakih cena u prethodnih šest meseci.”

„uskladiüe se zbirnom stopom rasta potrošaþkih cena u prethodnih šest meseci i polovinom stope realnog rasta BDP-a u prthodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.”

April 2012. godine

„poveüaüe se za iznos rasta potrošaþkih cena u prethodnih šest meseci, uz uveüanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.”

„uskladiüe se zbirom rasta stope potrošaþkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.”

„poveüaüe se za rast potrošaþkih cena u prethodnih šest meseci.”

„uskladiüe se stopom rasta potrošaþkih cena u prethodnih šest meseci.”

„ proseþne penzije üe rasti po stopi rasta potrošaþkih cena uveüanih za rast BDP preko 4%.”

„uskladiüe se zbirom rasta potrošaþkih cena i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%.”

3.

4.

5.

6.

7.

Oktobar 2012. godine

Od 2013. do 2015. godine

„Službeni glasnik RS“ broj 101/10 od 29. 12.2010. godine 3 „poveüaüe se 2%.”

190

__

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 48: Usklađivanje penzija u periodu od 2003. do 2015. godine Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03 od 2.4.2003. godine) 2003. – 2005. god. ýlan 80. „Penzija se od 1. januara, 1. aprila, 1 jula i 1. oktobra tekuüe godine usklaÿuje na osnovu statistiþkih podataka, sa kretanjem troškova života i proseþne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, za porocenat koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada.“ (tzv. „Švajcarska formula“). Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 85/05 od 6.10.2005.godine= 2006. – 2009. god. ýlan 21. ýlan 80. menja se i glasi: "Penzija se od 1. aprila i 1. oktobra tekuüe godine usklaÿuje, na osnovu statistiþkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Isplata usklaÿene penzije teþe od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklaÿivanje penzije u smislu stava 1. ovog þlana vrši se na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike za period: oktobar prethodne godine - mart tekuüe godine, odnosno za period april - septembar tekuüe godine." ýlan 73 Izuzetno od odredbe þlana 21. ovog zakona, usklaÿivanje penzije vrši se: 1) od 1. aprila i 1. oktobra 2006. godine, sa kretanjem troškova života i proseþne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, za procenat koji predstavlja zbir 62,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 37,5% procenta rasta, odnosno pada zarada; 2) od 1. aprila i 1. oktobra 2007. godine, sa kretanjem troškova života i proseþne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, za procenat koji predstavlja zbir 75% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 25% procenta rasta, odnosno pada zarada; 3) od 1. aprila i 1. oktobra 2008. godine, sa kretanjem troškova života i proseþne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 87,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 12,5% procenta rasta, odnosno pada zarada. Isplata usklaÿene penzije teþe od prvog dana u mesecu u kome je izvršeno usklaÿivanje. Usklaÿivanje penzije u smislu stava 1. ovog þlana vrši se na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike za prethodnih šest meseci, iskazanih kumulativno.

191

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 101/10 od 29.12.2010. godine) 2010 - 2015. god. ýlan 33. „ýlan 80. menja se i glasi: Penzija se od 1. aprila tekuüe godine usklaÿuje sa kretanjem potrošaþkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. Izuzetno od stava 1. ovog þlana, ako bruto domaüi proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini realno poraste iznad 4%, penzija se usklaÿuje od 1. aprila tekuüe godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošaþkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja razliku izmeÿu realne stope rasta bruto domaüeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. Penzija se od 1. oktobra tekuüe godine usklaÿuje sa kretanjem potrošaþkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci. Isplata usklaÿene penzije teþe od isplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Usklaÿivanje penzije vrši se na osnovu podataka republiþkog organa nadležnog za poslove statistike o kretanju potrošaþkih cena za period oktobar prethodne godine – mart tekuüe godine, odnosno za period april – septembar tekuüe godine, kao i o kretanju bruto domaüeg proizvoda.“ ýlan 77. „Izuzetno od þlana 33. ovog zakona, penzija üe se od 1. decembra 2010. godine uskladiti tako što üe se poveüati za 2%. Izuzetno od þlana 33. ovog zakona, penzija se usklaÿuje: - od 1. aprila 2011. godine sa kretanjem potrošaþkih cena na teritoriji Republike u prethodna tri meseca; - od 1. oktobra 2011. i od 1. aprila 2012. godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošaþkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaüeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.“

Tabela 49: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju zaposlenih (1952-2010) Godina

Broj osiguranika

Broj penzionera

1952. 1953. 1954. 1955. 1956. 1957. 1958. 1959. 1960. 1961.

583.000 614.000 683.000 751.000 736.000 828.000 908.000 970.000 1,084.000 1,195.000

111.698 124.191 134.926 144.449 150.383 151.294 155.007 173.369 181.677 199.767

192

Broj osiguranika na jednog penzionera 5,22 4,94 5,06 5,20 5,07 5,47 5,86 5,65 5,97 5,98

SOCIJALNO PRAVO

1962. 1963. 1964. 1965. 1966. 1967. 1968. 1969. 1970. 1971. 1972. 1973. 1974. 1975. 1976. 1977. 1978. 1979. 1980. 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

1,220.000 1,232.000 1,316.000 1,342.000 1,317.000 1,318.000 1,331.000 1,359.000 1,446.000 1,515.000 1,576.000 1,609.000 1,686.000 1,771.000 1,836.000 1,913.000 2,008.000 2,101.000 2,156.000 2,225.000 2,272.000 2,311.000 2,361.000 2,419.000 2,487.000 2,548.000 2,569.000 2,568.000 2,481.000 2,296.000 2,194.000 2,112.000 2,048.000 1,998.000 1,953.000 1,980.000 1,982.000 1,242.000 1,883.000 1,890.130 1,846.937 1,789.168 1,799.107 1,781.888 1,792.497 1,798.000 1.800.000 2.205.489 2.096.659

224.406 251.513 272.881 293.703 329.556 347.591 363.437 378.125 395.987 413.000 429.000 427.000 448.000 467.000 474.200 496.800 527.000 557.000 610.000 632.000 658.000 698.000 736.000 776.000 798.000 836.000 871.000 916.000 971.000 1,063.000 1,093.000 1,102.000 1,122.000 1,163.000 1,206.000 1,243.000 1,251.000 1,263.000 1,264.000 1,297.004 1.270.318 1.251.808 1.243.067 1.238.146 1.256.890 1.279.240 1.298.625 1.314.234 1.335.934

193

5,44 4,90 4,82 4,57 4,00 3,79 3,66 3,6 3,65 3,67 3,67 3,77 3,76 3,79 3,87 3,85 3,81 3,77 3,53 3,52 3,45 3,31 3,21 3,12 3,12 3,05 2,95 2,80 2,56 2,16 2,01 1,92 1,83 1,71 1,62 1,59 1,58 1,54 1,49 1,46 1,45 1,43 1,45 1,44 1,43 1,41 1,39 1,68 1,56

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 50: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju samostalnih delatnosti (1952-2010)

Godina

Broj osiguranika

Broj penzionera

1970. 1971. 1972. 1973. 1974. 1975. 1976. 1977. 1978. 1979. 1980. 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

37.257 34.653 42.333 36.468 30.963 31.045 31.555 29.346 29.371 29.737 30.042 40.000 56.138 58.704 63.763 64.229 65.762 67.849 69.100 75.789 77.997 93.614 140.688 165.447 238.044 230.051 209.696 200.931 209.597 210.872 214.111 211.538. 219.784 252.227 251.747 287.076 333.225 372.868 404.528 328.541 339.848

1.940 2.809 3.422 4.009 4.474 4.957 5.588 6.430 7.077 7.717 8.489 9.274 9.783 10.356 11.230 12.261 13.339 13.837 15.040 16.115 17.157 18.221 26.199 27.100 27.656 28.713 32.409 35.970 37.448 38.462 39.357 41.207 43.626 43.472 43.938 45.225 47.181 49.872 49.415 52.795 56.646

194

Broj osiguranika na jednog penzionera 19,2 12,3 12,4 9,1 6,9 6,3 5,6 4,6 4,2 3,9 3,5 4,3 5,7 5,7 5,7 5,2 4,9 4,9 4,6 4,7 4,5 5,1 5,4 6,1 8,6 8,0 6,5 5,6 5,6 5,5 5,4 5,1 5,0 5,8 5,7 6,3 7,1 7,5 8,2 6,2 6,0

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 51: Broj osiguranika (uplatilaca doprinosa) na jednog korisnika penzija u Republici Srbiji - u osiguranju poljoprivrednika (1952-2010) Godina 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Broj osiguranika 641.503 686.311 760.296 692.622 643.099 628.130 636.545 656.875 623.403 595.276 562.204 552.550 481.087 461.904 441.705 419.253 387.433 368.207 353.374 332.538 314.928 314.925 233.385 227.888

Broj penzionera 4.226 8.508 13.928 17.605 29.624 51.362 84.571 114.603 137.574 162.696 182.059 184.995 196.887 207.885 213.960 212.390 214.176 219.153 224.127 227.379 229.460 224.728 224.071 223.759

195

Broj osiguranika na jednog penzionera 150,4 80,7 54,6 39,3 21,7 12,2 7,5 5,7 4,5 3,7 3,1 3,0 2,4 2,2 2,1 2,0 1,8 1,7 1,6 1,5 1,4 1,4 1,0 1,0

VIII ZAPOŠLJAVANJE I OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI 1. Poslovi zapošljavanja Poslovi i nosioci poslova zapošljavanja; prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca; aktivna politika zapošljavanja; osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje, povećanje zaposlenosti i sprečavanje dugoročne nezaposlenosti u Republici Srbiji, uređeni su Zakonom o osiguranju za slučaj nezaposlenosti.165 Nezaposlenim, u skladu sa članom 2. Zakona, smatra se lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje. Lice koje traži zaposlenje, u skladu sa članom 3. Zakona, jeste: a) nezaposleni, b) zaposleni koji traži promenu zaposlenja i c) drugo lice koje traži zaposlenje. Zaposleni koji traži promenu zaposlenja jeste lice koje je u radnom odnosu ili je na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje aktivno traži promenu zaposlenja i vodi se na evidenciji lica koja traže promenu zaposlenja. Drugo lice koje traži zaposlenje jeste lice starije od 15 godina života koje traži zaposlenje, a koje se ne može smatrati nezaposlenim ili licem koje traži promenu zaposlenja, u smislu ovog zakona. Poslovi zapošljavanja, u skladu sa članom 6. Zakona su: 1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje; 2. posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere; 4. sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja; 5. izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva, u skladu sa zakonom. Poslove zapošljavanja obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje. Nacionalna služba je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Organi Nacionalne službe su upravni odbor i direktor. Sedište Nacionalne službe za zapošljavanje, od decembra 2010. godine, je u Kragujevcu. Agenciju za zapošljavanje osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja poslova zapošljavanja, i to: 1. obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; 2. posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju ka165 ,, Službeni glasnik RS“, br. 36/ 09 i 88/ 10.

197

SOCIJALNO PRAVO

rijere; 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom. Dozvolu za rad agenciji izdaje Ministarstvo na osnovu pismenog zahteva, ako agencija ispunjava uslove u pogledu: 1. prostorne i tehničke opremljenosti; 2. stručne osposobljenosti zaposlenih.

2. Prava i obaveze nezaposlenog Nezaposleni, u skladu sa članom 31. Zakona, ima pravo da: 1. slobodno bira zanimanje i zaposlenje; 2. se obaveštava kod Nacionalne službe i agencije o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje; 3. besplatno koristi usluge Nacionalne službe i agencije; 4. sa Nacionalnom službom utvrdi individualni plan zapošljavanja; 5. učestvuje u programima i merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja; 6. ostvari novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti; 7. ostvari druga prava, u skladu sa zakonom. Nezaposleni, u skladu sa članom 32. Zakona , ima obavezu da: 1. aktivno traži zaposlenje i neposredno se obraća poslodavcu radi zaposlenja; 2. utvrdi sa Nacionalnom službom individualni plan zapošljavanja i da poštuje sva prava i obaveze koje po njemu ima; 3. učestvuje u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom, opštim aktom i individualnim planom zapošljavanja; 4. ne odbija ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće obrazovanje i obuku, u skladu sa zakonom i individualnim planom zapošljavanja; 5. se javlja poslodavcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne službe ili na sopstvenu inicijativu; 6. se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, a najmanje jednom u tri meseca, kao i na svaki poziv Nacionalne službe; 7. obavesti Nacionalnu službu o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza po ovom zakonu, najkasnije pet dana od nastanka promene; 8. ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu, opštem aktu i individualnom planu zapošljavanja.

3. Aktivna politika zapošljavanja Aktivna politika zapošljavanja, prema članu 36. Zakona, predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti. Osnovni instrument aktivne politike zapošljavanja je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja . Nacionalni akcioni plan, usaglašen sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja, utvrđuje Vlada, na predlog ministarstva. Nacionalni akcioni plan se usvaja na godišnjem nivou, najkasnije do 31. jula tekuće godine za narednu godinu. Nacionalni acioni plan, prema članu 39. Zakona,sadrži: 1. makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapošljavanja; 2. stanje i tokove na tržištu rada, detaljno za narednu i okvirno za naredne tri godine; 3. ciljeve i prioritete politike zapošljavanja; 4. programe i mere aktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovođenje i potrebnim sredstvima;5. finansijski okvir za politiku zapošljavanja i izvore finansiranja; 6. nosioce poslova realizacije Akcionog plana; 7. kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet 198

SOCIJALNO PRAVO

u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja; 8. indikatore uspešnosti realizacije programa i mera iz tačke 4. ovog stava i 9. druge elemente. Mere aktivne politike zapošljavanja, prema članu 43. Zakona, su aktivnosti usmerene ka unapređenju zaposlenosti, i to: 1. u posredovanju u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje; 2. u profesionalnoj orijentaciji i savetovanju o planiranju karijere; 3. subvencije za zapošljavanje; 4. podrška samozapošljavanju; 5. dodatno obrazovanje i obuka; 6. podsticaji za korisnike novčane naknade; 7. javni radovi i 8. druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje. Programi i mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz: 1. budžeta Republike Srbije; 2. sredstava teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave; 3. poklona, donacija, legata, kredita, kamata i drugih sredstava, u skladu sa zakonom; 4. doprinosa za slučaj nezaposlenosti i 5. drugih izvora, u skladu sa zakonom.

4. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti 4.1. Prava za slučaj nezaposlenosti Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to: 1) novčana naknada; 2) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; 3) druga prava u skladu sa zakonom. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom. 4.1.1. Pravo na novčanu naknadu Obavezno osigurano lice, prema članu 66. Zakona, ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana. Nezaposleni, prema članu 67. Zakona, ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: 1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to: 1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu - u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, 2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 199

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2. prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; 3. prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom; 4. prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva; 5. otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom; 6. premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima; 7. prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom. Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada, odnosno plata ili naknada zarade nezaposlenog u skladu sa zakonom u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje. Novčana naknada utvrđuje se u visini od 50% osnovice za utvrđivanje visine novčane naknade. Novčana naknada ne može biti viša od 160% niti niža od 80% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade. Kada je reč o trajanju prava na novčanu naknadu, prema članu 72.,novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom: 1. tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina; 2. šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina; 3. devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina; 4. dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina. Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine. Isplata novčane naknade nastavlja se za vreme: 1. trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja; 2. privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti i 3. porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada. Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to: 1. trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; 2. odsluženja ili dosluženja vojnog roka; 3. izdržavanja kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci i 4. boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva. Po prestanku navedenih razloga, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava u roku od 30 dana. Korisniku novčane naknade, prema članu 76, prestaje pravo na novčanu naknadu, ako: 200

SOCIJALNO PRAVO

1. se briše sa evidencije, u skladu sa ovim zakonom; 2. prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom; 3. ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu; 4. se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima i 5. podnese zahtev za prestanak prava. 4.1.2. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadržani u novčanoj naknadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu. Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je iznos novčane naknade. Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje vrši Nacionalna služba. Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

5. Zapošljavanje u inostranstvu Nacionalna služba za zapošljavanje i agencija za zapošljavanje pružaju obaveštenja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje u inostranstvu, uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošljavanju u inostranstvu, kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva. Zapošljavanje u inostranstvu vrši se na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem u inostranstvu koju ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje ili agencija za zapošljavanje. Radi omogućavanja zapošljavanja u inostranstvu ministarstvo nadležno za zapošljavanje može da zaključi ugovor o zapošljavanju sa nadležnim organom, organizacijom ili poslodavcem iz inostranstva. Nacionalna služba i agencija dužne su da obezbede zaštitu lica u postupku zapošljavanja u inostranstvu. Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva obezbeđivanje: dozvola za rad i boravak u inostranstvu; troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti; troškova prevoza; informisanje o uslovima života i rada u inostranstvu; informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada; zaključivanje ugovora o radu pre odlaska u inostranstvo i druga ugovorena prava.

6. Profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika za201

DR RAJKO KOSANOVIĆ

pošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u Republici Srbiji, uređeni su Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom166 Status osobe sa invaliditetom, prema članu 4. Zakona, ima: 1) ratni vojni invalid; 2) mirnodopski vojni invalid; 3) civilni invalid rata; 4) lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom; 5) lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost i 6) lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja. Osoba sa invaliditetom, u skladu sa članom 6. Zakona, može da ostvari pravo: 1) na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti; 2) na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada; 3) na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije; 4) na zapošljavanje pod opštim uslovima; 5) na zapošljavanje pod posebnim uslovima; 6) na mere aktivne politike zapošljavanja; 7) na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom i 8) na druga prava u skladu sa zakonom. Osoba sa invaliditetom, prema članu 7. Zakona, ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti i utvrđivanje statusa; 2) da se uključuje u obrazovanje, školovanje, usavršavanje, stručno osposobljavanje i obuku; 3) da aktivno traži zaposlenje; 4) da prihvati profesionalnu rehabilitaciju; 5) da sarađuje sa stručnim radnicima u toku profesionalne rehabilitacije, zapošljavanja i rada i poštuje radnu i tehnološku disciplinu; 6) da prihvati mere aktivne politike zapošljavanja i 7) da prihvati zaposlenje, u skladu sa profesionalnim sposobnostima.

166

,, Službeni glasnik RS“, broj 36/ 09.

202

IX SOCIJALNA ZAŠTITA Delatnost socijalne zaštite, ciljevi i načela socijalne zaštite, prava i usluge socijalne zaštite, postupci za ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti i korišćenje usluga socijalne zaštite, prava i obaveze korisnika socijalne zaštite, osnivanje i rad ustanova socijalne zaštite, uslovi pod kojima usluge socijalne zaštite mogu pružati drugi oblici organizovanja, nadzor nad radom ustanova socijalne zaštite, inspekcijski nadzor u vršenju delatnosti socijalne zaštite, položaj stručnih radnika i stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti, osnivanje Komore socijalne zaštite, podrška i unapređenje kvaliteta stručnog rada u sistemu socijalne zaštite, finansiranje socijalne zaštite, kao i druga pitanja od značaja za socijalnu zaštitu, u Republici Srbiji uređeni su Zakonom o socijalnoj zaštiti.167 Donošenjem ovog zakona prestap je da važi Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, donet 1991. godine, sa kasnijim brojnim izmenama i dopunama,168 Našela socijalne zaštite, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti ( u daljem tekstu:Zakon) su: načela poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika, načelo zabrane diskriminacije, načelo najboljeg interesa korisnika, načelo najmanje restiktivnog okruženja, načelo efikasnosti socijalne zaštite, načelo blagovremenosti socijalne zaštite, načelo celovitosti socijalne zaštite, načelo unapređenja kvaliteta socijalne zaštite, načelo javnosti rada i načelo dostupnosti i individualizacije socijalne zaštite Ovim zakonom, pored uvećanja iznosa novčanih naknada, proširenja kruga korisnika i dr., učinjen je prelazak sa koncepta prava na koncept usluga.

1. Usluge socijalne zaštite Usluge socijalne zaštite, prema članu 40. zakona, podeljene su u sledeće grupe: 1) usluge procene i planiranja - procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova; 2) dnevne usluge u zajednici - dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju; 3) usluge podrške za samostalan život - stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu; 167 ,, Službeni glasnik RS”, broj 24 /11. 168 ,, Službeni glasnik RS”, br. 36/91, 79 /91-dr. zakon, 33 / 93-dr.zakon, 53/93-dr. zakon, 67 /93, 67 /93-dr. zakon, 46/94, 48/94. dr. zakon, 52 /96, 29 /01, 84 /04, 101/05-dr. zakon i 115 / 05.

203

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge - intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti; 5) usluge smeštaja - smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

2. Korisnici usluga socijalne zaštite Korisnik prava ili usluga socijalne zaštite, prema članu 41. Zakona, jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Maloletno lice i punoletno lice do navršenih 26 godina života jeste korisnik kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito: 1) ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja; 2) ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti; 3) ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice; 4) ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožava sebe i okolinu; 5) ako se suočava s teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava; 6) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara; 7) ako je žrtva trgovine ljudima; 8) ako je strani državljanin odnosno lice bez državljanstva, bez pratnje; 9) ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava; 10) ako ima druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite. Punoletno lice od navršenih 26 do navršenih 65 godina i punoletno lice starije od 65 godina jeste korisnik kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naročito: 204

SOCIJALNO PRAVO

1) ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji, i kada se, usled društvenih ili drugih prepreka, susreće s funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života; 2) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva samozanemarivanja, zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici; 3) ako se suočava s teškoćama zbog poremećenih odnosa u porodici, zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava ili zbog drugih oblika društveno neprihvatljivog ponašanja i drugih uzroka; 4) ako je žrtva trgovine ljudima; 5) ako je strani državljanin i lice bez državljanstva u potrebi za socijalnom zaštitom; 6) ako ima potrebe za domskim smeštajem i druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite

3.Materijalna podrška Materijalnu podršku korisnik, prema članu 79. Zakona, ostvaruje putem: - novčane socijalne pomoći; - dodatka za pomoć i negu drugog lica; - uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica; - pomoći za osposobljavanje za rad; - jednokratne novčane pomoći; - pomoći u naturi i - drugih vrsta materijalne podrške. 3.1. Novčana socijalna pomoć Pravo na novčanu socijalnu pomoć, prema članu 81. Zakona, pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog Zakonom. Porodicom, u smislu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, smatraju se supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. Članom porodice smatra se i dete koje ne živi u porodici, a nalazi se na školovanju - do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života, kao i supružnik bez obzira gde faktički živi. Članom porodice ne smatra se izvršilac nasilja u porodici, odnosno njegovi prihodi i imovina ne utiču na pravo žrtava nasilja u porodici da ostvare novčanu socijalnu pomoć, ako ispunjavaju druge uslove propisane Zakonom. Članom porodice staratelja smatraće se lice sa smetnjama u razvoju, koje se u porodici staratelja nalazi na osnovu rešenja organa starateljstva. Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica, pod sledećim opštim uslovima: 205

DR RAJKO KOSANOVIĆ

1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara; 2) ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona; 3) ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po ovom zakonu u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć; 4) ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad, ako pored stambenog prostora koji odgovara potrebama porodice imaju zemljište u površini do jednog hektara. Izuzetno, pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica koji ne ispunjava uslove člana ako centru za socijalni rad da saglasnost za upis hipoteke na svoje nepokretnosti radi obezbeđenja namirenja potraživanja u visini valorizovanog iznosa isplaćene novčane socijalne pomoći. Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposoban pojedinac, odnosno član porodice, pod sledećim posebim uslovima: 1) ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad u smislu ovog zakona ili se vodi na evidenciji nezaposlenih lica; 2) ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje; 3) ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad; 4) ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne može da bude radno angažovan. Ako porodica ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć zbog toga što njen član ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, pravo na novčanu socijalnu pomoć priznaje se samo njenom članu koji je nesposoban za rad, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom. Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo, prema članu 85. Zakona, na uvećanu novčanu socijalnu pomoć. Nesposobni za rad su: 1) žena i muškarac koji su navršili godine života određene propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kao uslov za starosnu penziju; 2) dete do navršene 15. godine života; 3) dete na školovanju, do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života; 206

SOCIJALNO PRAVO

4) lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju; 5) trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prema propisima o radu; 6) nezaposleno lice koje se stara o članu porodice iz člana 81. stav 2. ovog zakona, koji je korisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu; 7) lice kome je utvrđen treći stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom; 8) lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak lišavanja poslovne sposobnosti - dok taj postupak traje. Pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom. Pojedinac ili član porodice koji je na školovanju, obuci ili nekoj drugoj vrsti socijalnog angažovanja u skladu sa individualnim planom aktivacije, izjednačava se s licem nesposobnim za rad u pogledu trajanja prava na novčanu socijalnu pomoć. Osnovica za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći, prema članu 87. Zakona, iznosi 6.050 dinara. Osnovica za utvrđivanje novčane socijalne pomoći usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.169 Nominalne iznose novčane socijalne pomoći, zaokružene u dinarima, utvrđuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite, rešenjem koje se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Iznos novčane socijalne pomoći, prema članu 88., određuje se prema sledećoj skali: 1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici - u visini osnovice 1; 2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici - od visine osnovice 0,5; 3) za dete do 18 godina - od visine osnovice 0,3. Porodica koja ima više od šest članova ima pravo na novčanu socijalnu pomoć za šest članova. Iznos novčane socijalne pomoći priznaje se u visini razlike između iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog u skladu sa Zakonom i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedinca, odnosno porodice ostvarenog tokom tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev za novčanu socijalnu pomoć. Uvećana novčana socijalna pomoć, prema članu 90., utvrđuje se tako što se pripadajući iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno porodicu uvećava za 20 %. Novčana socijalna pomoć isplaćuje se mesečno, u iznosima zaokruženim u dinarima.

169 Prema Rešenju o nominalnim iznosima novčane socijalne pomoći, od 12. aprila 2011. godine (,, Sl. glasnik RS“, broj 28/11), nominalni iznosi novčane socijalne pomoći utvrđuju se: 1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici – u visini od 6.552,00 dinara; 2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici – u visini od 3.276,00 dinara; 3) za dete do 18 godina – u visini od 1.966,00 dinara.

207

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3.2. Dodatak za pomoć i negu drugog lica Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, prema članu 92. Zakona, ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe. Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruje lice ako to pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu. Izuzetno, korisnik novčane naknade za pomoć i negu drugog lica koji je to pravo ostvario kao invalidno dete u organizaciji za penzijsko i invalidsko osiguranje po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su bili na snazi do 1. juna 1992. godine, ostvaruje pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini razlike između iznosa dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa ostvarene novčane naknade za pomoć i negu drugog lica. Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica. Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu, koji iznosi iznosi 7.600 dinara. Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. 3.3. Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice za koje je, na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i lice i koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova. Lica koja su ostvarila pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica mogu ostvariti pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini razlike između iznosa uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa Zakonom i iznosa novčane naknade za pomoć i negu drugog lica ostvarene po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iznosi 20.500 dinara. Iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. 3.4 Pomoć za osposobljavanje za rad Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad, prema članu 108. Zakona, obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje se, prema psiho-fizičkim sposobnostima i godinama 208

SOCIJALNO PRAVO

života, mogu osposobiti za određeni rad a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Ovo pravo ostvaruje se u vidu troškova osposobljavanja za rad, troškova smeštaja u dom učenika, odnosno studenata ili internat, kao i u vidu naknade troškova prevoza. Troškovi osposobljavanja za rad isplaćuju se preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno drugoj organizaciji u kojoj se lice osposobljava, a isplata se vrši na osnovu ugovora koji zaključuje centar za socijalni rad sa tim preduzećem, odnosno organizacijom po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu. 3.5. Drugi oblici materijalne podrške Drugi oblici materijalne pomoći su jednokratna pomoć i druge vrste pomoći. Jednokratna pomoć, prema članu 110. zakona, je pomoć koja se obezbeđuje licu koje se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe, kao i licu koje se upućuje na domski ili porodični smeštaj, a koje nema sredstava da obezbedi odeću, obuću i troškove prevoza neophodne za realizaciju smeštaja. Jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi. O obezbeđivanju jednokratne novčane pomoći i pomoći u naturi stara se jedinica lokalne samouprave. Iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od prosečne zarade po zaposlenom u jedinici lokalne samouprave u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata. U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za dodelu jednokratne pomoći u slučajevima izuzetnog ugrožavanja životnog standarda velikog broja građana. Jedinica lokalne samouprave može predvideti i druge vrste materijalne pomoći građanima na svojoj teritoriji (narodne kuhinje, subvencije i dr.).

4.Ustanove socijalne zaštite Ustanove socijalne zaštite su: - centar za socijalni rad; - ustanova za vaspitanje dece i omladine; - centar za porodični smeštaj i usvajanje, dom za smeštaj korisnika; Delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, prema članu 17. Zakona, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom. 4.1. Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. U centru za socijalni rad ostvaruju se zakonom utvrđena prava i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite. Centar za socijalni rad, u skladu sa zakonom: 1) procenjuje potrebe i snage korisnika i rizike po njega i planira pružanje usluga socijalne zaštite; 209

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2) sprovodi postupke i odlučuje o pravima na materijalna davanja i o korišćenju usluga socijalne zaštite; 3) preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima; 4) vodi propisane evidencije i stara se o čuvanju dokumentacije korisnika. Centar za socijalni rad inicira i razvija preventivne i druge programe koji doprinose zadovoljavanju individualnih i zajedničkih potreba građana u oblasti socijalne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je osnovan, inicira i razvija preventivne i druge programe koji doprinose sprečavanju i suzbijanju socijalnih problema i obavlja i druge poslove u oblasti socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Centar za socijalni rad može se osnovati za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, o čemu odluku donose nadležni organi tih jedinica lokalne samouprave, a međusobna prava i obaveze osnivača uređuju se ugovorom. 4.2. Ustanova za vaspitanje dece i omladine Ustanovu za vaspitanje dece i omladine osniva Republika Srbija odnosno autonomna pokrajina. U ustanovi za vaspitanje dece i omladine sprovode se vaspitne mere, u skladu sa posebnim propisima. 4.3. Centar za porodični smeštaj i usvojenje, dom za smeštaj korisnika Centar za porodični smeštaj i usvojenje, prema članu 131. Zakona: 1) vrši pripremu, procenu i obuku budućih hranitelja i usvojitelja; 2) pruža podršku hraniteljima odnosno porodicama koje pružaju uslugu porodičnog smeštaja i usvojiteljima; 3) izveštava centar za socijalni rad o radu hranitelja i funkcionisanju porodica koje pružaju uslugu porodičnog smeštaja i predlaže mere radi otklanjanja eventualnih propusta; 4) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisom.

5. Komora socijalne zaštite Komora socijalne zaštite, prema članu 159. Zakona, obavlja sledeće poslove: 1) donosi Kodeks profesionalne etike (u daljem tekstu: Etički kodeks); 2) vodi Registar članova Komore; 3) organizuje i sprovodi ispit za licencu za rad u oblasti socijalne zaštite; 4) izdaje, obnavlja i oduzima licencu stručnim radnicima; 5) vodi Registar o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama stručnih radnika; 6) obrazuje Etički odbor radi utvrđivanja povrede profesionalne etike, odnosno dužnosti i odgovornosti i izricanja mera članovima Komore; 7) vodi Registar izrečenih mera članovima Komore; 210

SOCIJALNO PRAVO

8) izdaje uverenja o činjenicama iz registara koje vodi; 9) utvrđuje visinu članarine za članove Komore; 10) izdaje legitimaciju članovima Komore; 11) utvrđuje iznos naknade za upis u Registar članova Komore, za izdavanje i obnavljanje licence, kao i za izdavanje legitimacije i uverenja. Navedene poslove Komora obavlja kao poverene. Komora, prema članu 160: Zakona, obavlja sledeće ostale poslove: 1) zastupa i štiti profesionalne interese svojih članova; 2) stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova iz delatnosti socijalne zaštite u skladu sa Etičkim kodeksom; 3) daje inicijativu za bliže uređivanje načina obavljanja pripravničkog staža i polaganja pripravničkog ispita, kao i stručnog usavršavanja stručnih radnika i stručnih saradnika, odnosno za bliže uređivanje uslova koje moraju ispunjavati ustanove socijalne zaštite i pružaoci usluga socijalne zaštite za obavljanje pripravničkog staža; 4) daje inicijativu za donošenje propisa u oblasti socijalne zaštite; 5) pruža stručnu pomoć članovima Komore; 6) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom Komore. Organi Komore su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

6. Zavod za socijalnu zaštitu Za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u socijalnoj zaštiti u Republici Srbiji, odnosno u autonomnoj pokrajini Vlada je osnovla Republički zavod za socijalnu zaštitu, a nadležni organ autonomne pokrajine Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu. Zavod, u skladu sa članom 164., obavlja sledeće poslove: 1) prati kvalitet stručnog rada i usluga u ustanovama socijalne zaštite, u skladu sa ovim zakonom; 2) pruža stručnu podršku radi unapređenja stručnog rada i usluga socijalne zaštite; 3) istražuje socijalne pojave i probleme, delatnost i efekte socijalne zaštite, izrađuje analize i izveštaje u oblasti socijalne zaštite i predlaže mere za unapređenje socijalne zaštite; 4) razvija sistem kvaliteta u socijalnoj zaštiti, koordinira razvoj standarda usluga i predlaže nadležnom ministarstvu unapređenje postojećih i uvođenje novih standarda; 5) razvija i realizuje modele supervizijske podrške u ustanovama socijalne zaštite i kod pružalaca usluga socijalne zaštite; 6) predlaže plan razvoja kadrova s planom prioritetnih programa obuke u socijalnoj zaštiti ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu; 7) razvija baze podataka od značaja za sistem socijalne zaštite; 8) učestvuje u izradi, sprovođenju, praćenju i oceni efekata primene strategija, akcionih planova, zakona i drugih propisa koje se odnose na razvoj delatnosti socijalne zaštite; 211

DR RAJKO KOSANOVIĆ

9) inicira i učestvuje u kreiranju i uvođenju inovacija u sistem socijalne zaštite; 10) organizuje i učestvuje u stručnom usavršavanju i obučavanju stručnih radnika i stručnih saradnika; 11) sačinjava i publikuje monografije, časopise i zbornike radova, stručne priručnike, vodiče, informatore, studije i primere dobre prakse; 12) inicira, učestvuje i organizuje naučne i stručne skupove i sarađuje s domaćim i međunarodnim organizacijama; 13) informiše stručnu i širu javnost o sprovođenju socijalne zaštite, ukazuje na potrebe i probleme korisnika, a posebno korisnika iz osetljivih društvenih grupa; 14) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisom. Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeđuju u budžetu osnivača.

212

X PODRŠKA PORODICI I DECI Pitanja iz oblasti podrške porodici i deci, u Republici Srbiji. regulisana su Zakonom o društvenoj brizi o deci170 i Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom171.

1. Društvena briga o deci Prema Zakonu o društvenoj brizi o deci, prava u oblasti društvene brige o deci su: 1) odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu; 2) regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije. 1.1. Odmor i rekreacija dece do 15 godina u dečjem odmaralištu starosti u dečijem odmaralištu; Deca do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu imaju pravo na odmor, rekreaciju, zdravstvenu zaštitu, ishranu, vaspitno-obrazovni rad i sportsko-rekreativne aktivnosti, pod uslovima i na način koji utvrdi nadležni opštinski organ. 1.2. Regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije. Deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, imaju pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi. Regresiranje troškova celodnevnog i poludnevnog boravka dece predškolskog uzrasta obezbeđuje se u ukupnom iznosu od 80% od ekonomske cene prosečno po detetu, u predškolskim ustanovama koje se nalaze u mreži ustanova koju utvrdi opština.

2. Finansijska podrška porodici sa decom Finansijska podrška porodici sa decom, obuhvata: 1) poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; 2) poseban podsticaj rađanju dece; 3) podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja. 170 (,,Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02-dr. zakon, 62/03-dr. zakon, 64/03-ispr. dr. zakona, 101/05-dr. zakon i 18/10-dr.zakon ); 171 (,,Službeni glasnik RS”, br. 16/02, 115/05 i 107/09); Donošenjem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primsnjuje od 1. juna 2002. godine, prestao ie da važi veći broj odredabaZakona o društvenoj brizi o deci.

213

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Porodicu, u skladu sa članon 2. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, čine: roditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojitelji i deca, kao i srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. Zajedničko domaćinstvo jeste zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava. 2.1. Prava na finansijsku podršku porodici sa decom Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, jesu: 1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 2) roditeljski dodatak; 3) dečiji dodatak; 4) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; 5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju; 6) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Prava iz . tač. 1) do 5) jesu prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju stara se Republika. O obezbeđivanju prava iz . tačke 6) stara se opština odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom. Opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. Prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih Zakonom, a koji se utvrđuju u prosečnom mesečnom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, jesu: 1) prihodi koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana; 2) prihodi ostvareni od: (1) penzija i invalidnina; (2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida; (3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja; (4) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini dana pre podnošenja zahteva; (5) naknada po osnovu socijalnih programa; (6) naknada za vreme nezaposlenosti; (7) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva; (8) neregistrovane delatnosti. Kada se prihod utvrđuje u paušalnom iznosu za prihod se uzima osnovica za obračunavanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prihodi koji se iskazuju kao godišnji uzimaju se u visini prosečnog mesečnog iznosa. Bliži uslovi za ostvarivanje utvrđenih prava propisani su Zakonom. 214

SOCIJALNO PRAVO

2.1.1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, prema članu 10. Zakona, ostvaruju: 1) zaposleni kod pravnih i fizičkih lica i 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost. Takođe, ovu naknadu ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo. Naknada zarade za zaposlene kod pravnih i fizičkih lica utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji. Naknada zarade za lica i koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva. Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji. Naknada zarade za lica koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva. Pun iznos naknade zarade (100%) pripada licima pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost više od šest meseci neprekidno. Mesečni iznos naknade zarade za ova lica ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata. Licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od tri do šest meseci pripada 60%, a licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do tri meseca pripada 30% od iznosa naknade zarade . Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima. Poslodavac je dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi dokaze o visini osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva. Opštinska, odnosno gradska uprava vrši prenos, odnosno refundaciju, sredstava poslodavcu iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike, po dostavljanju dokaza da je isplatio naknadu zarade zaposlenom.172 172

Tokom 2010. godine, prosečno mesečno, bilo je 31.200 korisnika naknade zarade, a obaveza refundacije troškova poslodavcima bila je prosečno mesečno 1.663.000.000,00 dinara.

215

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2.1.2. Dužina trajanja i uslovi ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe Zakon o radu173 propisuje dužinu trajanja i uslove ostvarivanja prava na: a) porodiljsko, b) odsustvo sa rada radi nege deteta po isteku prodiljskog odsustva i c) odsustvo radi posebne nege deteta (čl. 94-100). 2.1.2.1 Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta Zaposlena žena, prema članu 94. Zakona o radu, ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja ( porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, od navršena tri meseca od dana porođaja majke, u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Otac deteta, takođe može da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta . Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade. Zaposlena žena, prema članu 94a ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta, takođe može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom. Prema članu 95. pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrđenom u članu 94. ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

173 Zakon o radu (,, Službeni glasnik RS“, br. 24 /05. 61 /05 i 54 / 09

216

SOCIJALNO PRAVO

2.1.2.2. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, prema članu 96. Zakona o radu, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta. Za vreme odsustvovanja sa rada, odnosno rada sa polovinom punog radnog vremena, zaposleni ima pravo na zaradu, odnosno naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života, prema članu 97. zakona, ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta. Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, prema članu 98. zakona, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom, ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. 2. 1.3. Roditeljski dodatak Roditeljski dodatak je mera populacione politike. Prema članu 14. Zakona,roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ako majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditeljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja. Izuzetno pravo na roditeljski dodatak priznaće se i ukoliko je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, odnosno ako postoji opravdani razlog za smeštaj deteta prethodnog reda rođenja sa smetnjama u mentalnom razvoju stepena teže i teške mentalne ometenosti, sa teškim telesnim oboljenjima i oštećenjima, kao i sa višestrukim smetnjama u razvoju, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalna pitanja. 217

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa kompletnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta. Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako majka i članovi porodice u kojoj živi plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000 dinara i ako roditelji u momentu podnošenja zahteva žive i rade u inostranstvu Isplata roditeljskog dodatka za prvo dete vrši se jednokratno, a za drugo, treće i četvrto dete u 24 jednake mesečne rate. Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta, a usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine. Iznosi roditeljskog dodatka od 01.02.2011. godine: prvo dete – 29.088,57 dinara; drugo dete – 113.747,30 dinara - rata 4.739,47 dinara; treće dete - 204.735,77 dinara – rata 8.530,66 dinara; četvrto dete – 272.978,16 dinara - rata 11.374,09 dinara; U januaru 2011. godine roditeljski dodatak je primalo 62.014 korisnika za 63.328 dece. Sredstva utrošena u januaru 2011. godine za roditeljski dodatak iznose 444.871.510,00 dinara.174 2.1. 4. Dečiji dodatak Dečiji dodatak je mera socijalne politike. Prema članu 17. Zakona, dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Izuzetno, majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja. Pod istim uslovima pravo na dečiji dodatak ima i hranitelj i staratelj deteta. Hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak za najviše četvoro sopstvene dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja. Dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina života, ako se u svojstvu redovnog učenika nalazi na školovanju. Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, a najdalje do 19 godina života. Izuzetno, dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života za dete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim 174

Ministarstvo rada i socijalne politike-Odeljenje za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte: Informacija o Republici Srbiji o zakonodavnom okviru u domenu socijalnog osiguranja, mart 2011. godina.

218

SOCIJALNO PRAVO

programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina. Pravo na dečiji dodatak, prema članu 19. Zakona, ostvaruje se: 1) ako ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose, po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev iznosi do 2.750 dinara, a ukupan mesečni katastarski prihod po članu porodice u prethodnoj godini ne prelazi iznos od 3% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u prethodnoj godini ili je ostvaren od zemljišta do 500 m2 na kome je podignuta stambena zgrada; iznos od 2.750 dinara jeste iznos za jun 2002. godine i usklađuje se sa indeksom troškova života. 2) ako ukupan mesečni katastarski prihod po članu porodice u prethodnoj godini iznosi do 7% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u prethodnoj godini, a porodica ne ostvaruje druge prihode. Za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu, prethodno navedeni cenzus uvećava se za 20%. Nominalne iznose cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja. Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za zahteve podnete u februaru 2011. godine iznosi 6.591,22 dinara, a za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju (uvećani cenzus) iznosi 7.909,47 dinara. Dečiji dodatak za januar 2011. godine iznosi: redovni 2.033,05 dinara, odnosno uvećani 2.642,96 dinara (staratelji, hranitelji, samohrani roditelji i roditelji deteta sa smetnjama u razvoju). Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana. U mesecu januaru 2011. godine pravo na dečiji dodatak je ostvarivalo 198.553 korisnika za 375.836 dece. Sredstva utrošena u ovom mesecu za dečiji dodatak iznose 817.614.080,52 dinara.175 2.1. 5. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja Deca predškolskog uzrasta bez roditeljskog staranja, prema članu 23. Zakona, imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština, odnosno grad, u visini učešća korisnika u ceni usluge. Deca bez roditeljskog staranja na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na naknadu troškova boravka. 175

Ministarstvo rada i socijalne politike-Odeljenje za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte: Informacija o Republici Srbiji o zakonodavnom okviru u domenu socijalnog osiguranja, mart 2011. godina.

219

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Deca bez roditeljskog staranja koja su u starateljskim ili hraniteljskim porodicama, ostvaruju pravo na naknadu troškova boravka, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na dečiji dodatak u skladu sa ovim zakonom. 2.1.6. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju Deca predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju, prema članu 24. zakona, imaju pravo na naknadu dela troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština odnosno grad, u visini učešća korisnika u ceni usluge. Pravo na naknadu troškova ostvaruju deca sa smetnjama u razvoju, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na dečiji dodatak u skladu sa ovim zakonom. 2.1. 7. Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica Deca predškolskog uzrasta iz materijalno ugroženih porodica, kao i deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju imaju, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi, koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština, odnosno grad.

220

XI REVIDIRANA EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA 1.Uvodne napomene Evropska socijalna povelja 176 usvojena je 1961. godine u Torinu, a stupila je na snagu 1965. godine, pošto je izvršeno pet ratifikacija, što je ovom Poveljom predviđen uslov za njeno stupanje na snagu. Ona ustanovljava prava i slobode, te uspostavlja mehanizme kojima se garantuje njihovo poštovanje od strane država – ugovornih strana. Evropska socijalna povelja (revidirana) 177, odnosno Revidirana evropska socijalna povelja ili Izmenjena evropska socijalna povelja (u daljem tekstu: Povelja), usvojena je 1996. godine, stupila je na snagu 1999. godine, nakon izvršene tri ratifikacije, što je ovom poveljom predviđen uslov za njeno stupanje na snagu. 178 Povelja predstavlja dopunu Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) 179 i popularno se smatra svojevrsnim “Socijalnim ustavom” Saveta Evrope. 180 Prava zajamčena Poveljom tiču se pojedinaca u njihovom svakodnevnom životu i radu. Potpisivanjem Povelje članice Saveta Evrope, kako stoji u njenoj Preambuli, složile su se da svom stanovništvu obezbede socijalna prava, kako bi poboljšali životni standard i socijalno blagostanje.

2. Savet Evrope Savet Evrope 181 je regionalna međunarodna organizacija evropskih zemalja, sa sedištem u Strazburu. Osnivački akt Saveta Evrope 182 je Statut Saveta Evrope, potpisan u Londonu, 5. maja 1949. godine, od strane predstavnika 10 evropskih država: Belgije, Danske, Irske, Italije, Francuske, Luksemburga, Holandije, Švedske, Norveške i Velike Britanije. Pored deset država koje su učestvovale u osnivanju, u periodu od 1949. do 2007. godine, Savetu Evrope pridružilo se 37 država, i to: Grčka (1949.), Turska (1949.), Island (1950.), Ne176 engl. The European Social Charter 177 engl. The European Social Charter (revised) 178 Deo VI, član K-2 179 engl. Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (European Convention on Human Rights) 180 Branko A.Lubarda: Evropsko radno pravo; CID Podgorica,2004., str. 42 181 engl. Council of Europe 182 Savet Evrope treba razlikovati od Evropskog saveta (engl. European Council).

221

DR RAJKO KOSANOVIĆ

mačka (1950.), Austrija (1956.), Kipar (1961.), Švajcarska (1963.), Malta (1965.), Portugalija (1976.), Španija (1977.), Lihtenštajn (1978.), San Marino (1988.), Finska (1989.), Mađarska (1990.), Poljska (1991.), Bugarska (1992.), Estonija (1993.), Litvanija (1993.), Slovenija (1993.), Češka Republika (1993.), Slovačka (1993.), Rumunija (1993.), Andora (1994.), Letonija (1995.), Albanija (1995.), Moldavija (1995.), Makedonija (1995.), Ukrajina (1995.), Rusija (1996.), Hrvatska (1996.), Gruzija (1999.), Azerbejdžan (2001.), Jermenija (2001.), Bosna i Hercegovina (2002.), Srbija (2003.), Monako (2004.) i Crna Gora (2007.). Srbija kao pravna naslednica državne zajednice Srbija i Crna Gora u Savet Evrope primljena je 3. aprila 2003. godine, kao 45. država, od ukupno 47 država koliko ih danas ima u Savetu Evrope. Svih 47 članica Saveta Evrope potpisnice su Evropske konvencije o ljudskim pravima 183, koja je zaključena između članica Saveta Evrope u Rimu 4. maja 1950. godine. Pored država članica Saveta Evrope, postoje i države kandidati i države posmatrači. Belorusija je 1992. godine dobila status gosta Parlamentarne skupštine, a zahtev za sticanje punopravnog članstva podnela je 1993. godine. Poseban status joj je ukinut 1997. godine s obzirom na navodno nedemokratski režim predsednika Lukašenka koji je navodno naročito bio usmeren protiv slobode medija, mišljenja i izražavanja. Kazahstan je 1990. godine zahtevao status posmatrača Parlamentarne skupštine, ali je zahtev odbijen. Vatikan nikada nije pretendovao na članstvo u Savetu Evrope, ali od 1970. godine ima status posmatrača pri Komitetu ministara. Interesantno je da su za rad Saveta Evrope zainteresovane i države van evropskog kontinenta. Tako na primer, Izrael posmatra zasedanje Parlamentarne skupštine, Japan i SAD prate aktivnosti Komiteta ministara, a Kanada i Meksiko prisustvuju radu Parlamentarne skupštine i Komiteta ministara. U Statutu Saveta Evrope (član 1/a-b), piše da je ova regionalna međunarodna organizacija osnovana radi ostvarivanja: ,,Većeg jedinstva između članica u cilju očuvanja i ostvarivanja ideala i načela, koji su njihova zajednička baština, i podsticanja njihovog ekonomskog i društvenog napretka”, a taj cilj treba da se ostvari: ,,preko organa Saveta, razmatranjem pitanja od zajedničkog interesa, zaključivanjem sporazuma i zajedničkom akcijom u ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj, naučnoj, pravnoj i administrativnoj oblasti, kao i putem očuvanja i razvoja ljudskih prava i osnovnih sloboda”. Osnovni ciljevi Saveta Evrope su: 1) unapređenje parlamentarne demokratije, 2) poštovanje ljudskih prava i 3) uspostavljanje vladavine prava. Radi ostvarenja osnovnih ciljeva, pod otkriljem Saveta Evrope, je, od 1949. godine, zaključeno više od 200 međunarodnih ugovora o ljudskim i socijalnim pravima, medijima, slobodi izražavanja, obrazovanju, kulturi, kulturnom identitetu, kulturnoj različitosti, sportu, lo183 Dopunjena je sa 13 protokola kojima su precizirana određena materijalno-pravna i druga pitanja. Konven-

cijom su zaštićena uglavnom sva klasična ljudska prava i slobode (pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost ličnosti; pravo na nepristrasni i pravičan sudski postupak; pravo na svojinu, itd.). Za ostvarenje zaštite predviđen je efikasan mehanizam u kojem ključna uloga pripada Evropskom sudu za ljudska prava.

222

SOCIJALNO PRAVO

kalnoj samoupravi, zdravstvu, pravnoj, regionalnoj i državnoj saradnji, među kojima su, pored ostalih: 1) Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) i dopunski protokoli uz nju (do sada ukupno 13); 2) Evropska socijalna povelja (1961. i 1996.); 3) Evropska konvencija o pravnom statusu radnika migranata (1977.); 4) Evropska konvencija o sprečavanju torture i nehumanog ili ponižavajućeg ponašanja (1987.); 5) Evropska povelja o regionalnim manjinskim jezicima (1992.); 6) Okvirna konvencija za zaštitu manjina (1995.), i dr. Potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i 13 pratećih protokola, utvrđeni su standardi zaštite i mehanizmi praktične primene ljudskih prava širom evropskog kontinenta. U slučaju da nadležni organi država ugovornica ne poštuju prava garantovana Konvencijom, predviđena je mogućnost zaštite pred Evropskim sudom za ljudska prava, a tužena strana je država čiji organi ne poštuju obaveze preuzete ratifikovanjem Konvencije. Ujednačavanje pravne i socijalne prakse posebno je značajno za demokratizaciju društva i uspostavljanje vladavine prava u postkomunističkim zemljama istočne i centralne Evrope. U okviru Saveta Evrope, nadležnost je podeljena između šest osnovnih institucija u koje spadaju: 1) Parlamentarna skupština; 2) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti; 3) Komitet ministara; 4) Generalni sekretar i Sekretarijat; 5) Komesar za ljudska prava; 6) Evropski sud za ljudska prava. Parlamentarna skupština i Kongres su savetodavna tela koja daju mišljenja i preporuke neobavezujućeg karaktera. Komitet ministara odlučuje o funkcionisanju Saveta i pitanjima od interesa svih članica Saveta, i sastavljen je od ministara inostranih poslova svih zemalja članica. Generalni sekretar i Sekretarijat se pretežno staraju o tekućim administrativnim i finansijskim aktivnostima. Komesar za ljudska prava ima pravo nadzora nad stanjem ljudskih prava u državama Saveta Evrope, a Evropski sud za ljudska prava vrši sudsku funkciju.

3. Sadržaj Revidirane evropske socijalne povelje 3.1. Osnovni sadržaj Povelje Povelja se sastoji od: 1) Preambule, 2) šest delova i 3) Dodatka Povelji. Sadržaj delova Povelje je sledeći: 1) Deo I: Prava i principi – deklaracija ciljeva; 2) Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima 3) Deo III: Obaveze u pogledu ratifikacije Povelje 4) Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza 223

DR RAJKO KOSANOVIĆ

5) Deo V: Nediskriminacija; derogacija u vreme rata ili javne opasnosti; Ograničenja; Odnosi Povelje i unutrašnjeg prava ili međunarodnihsporazuma; Izvršenje preuzetih obaveza i Amandmani; 6) Deo VI: Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu; Teritorijalna primena; Otkazivanje i Dodatak i Obaveštenja. 3.1.1. Deo I: Prava i principi Prvi deo Povelje predstavlja deklaraciju ciljeva, odnosno prava i principa čijem će ostvarivanju, zemlje koje su ratifikovale Povelju, težiti. Reč je o sledećim ciljevima: 1) Svako mora imati priliku da zaradi za život obavljanjem posla koji je slobodno izabrao; 2) Svi radnici imaju pravo na pravedne uslove rada; 3) Svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave radne uslove; 4) Svi radnici imaju pravo na pravičnu naknadu koja je dovoljna za pristojan životni standard za njih i njihove porodice; 5) Svi radnici i poslodavci imaju pravo na slobodu udruživanja u nacionalne ili međunarodne organizacije radi zaštite svojih ekonomskih i socijalnih interesa; 6) Svi radnici i poslodavci imaju pravo na kolektivno pregovaranje; 7) Deca i omladina imaju pravo na specijalnu zaštitu od fizičkih i moralnih rizika kojima su izloženi; 8) Zaposlene žene, u slučaju materinstva, imaju pravo na posebnu zaštitu; 9) Svako ima pravo na odgovarajuću pomoć prilikom profesionalne orijentacije sa ciljem da mu se pomogne u izboru zanimanja koje je u skladu sa njegovim ličnim sposobnostima i interesovanjima; 10) Svako ima pravo na odgovarajuće pogodnosti prilikom profesionalne obuke; 11) Svako ima pravo da koristi pogodnosti svih mera koje mu omogućavaju da uživa najviši mogući dostupni standard zdravlja; 12) Svi radnici i oni koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalno osiguranje; 13) Svako bez odgovarajućih sredstava ima pravo na socijalnu i medicinsku pomoć; 14) Svako ima pravo da koristi usluge službi socijalne zaštite; 15) Osobe sa invaliditetom imaju pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i na učešće u životu zajednice; 16) Porodica kao osnovna jedinica društva ima pravo na odgovarajuću društvenu, pravnu i ekonomsku zaštitu radi obezbeđivanja svog punog razvoja; 17) Deca i omladina imaju pravo na odgovarajuću socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu; 18) Državljani svake od strana ugovornica imaju pravo da se bave bilo kojim unosnim poslom na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice na osnovi jednakosti sa njenim državljanima, uz ograničenja koja su zasnovana na ubedljivim ekonomskim ili društvenim razlozima; 19) Radnici migranti, koji su državljani jedne od strana ugovornica ili njihove porodice imaju pravo na zaštitu i pomoć na teritorji bilo koje od strana ugovornica; 224

SOCIJALNO PRAVO

20) Svi radnici imaju pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pogledu zapošljavanja i nameštenja bez diskriminacije na osnovu pola; 21) Radnici imaju pravo da budu informisani i konsultovani u okviru svog preduzeća; 22) Radnici imaju pravo da učestvuju u odlučivanju i unapređivanju uslova rada i radne sredine u svom preduzeću: 23) Svako staro lice ima pravo na društvenu zaštitu; 24) Svi radnici imaju pravo na zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa; 25) Svi radnici imaju pravo na zaštitu svojih potraživanja u slučaju nesolventnosti svojih poslodavaca; 26) Svi radnici imaju pravo na dostojanstvo na radu: 27) Sva lica koja imaju porodične odgovornosti, a koja su zaposlena ili bi želela da budu zaposlena imaju na to pravo bez podvrgavanja diskriminaciji i, koliko god je to moguće, bez sukoba između zaposlenja i porodičnih odgovornosti; 28) Radnički predstavnici u okviru preduzetništva imaju pravo na zaštitu od radnji štetnih po njih, kao i da im se obezbede odgovarajuće pogodnosti kako bi obavljali svoju funkciju; 29) Svi radnici imaju pravo da budu informisani o postupku u slučaju kolektivnog otpuštanja; 30) Svako ima pravo na zaštitu protiv siromaštva i društvenog isključivanja; 31) Svako ima pravo na smeštaj. Kao što vidimo, prvi deo Povelje čini 31 cilj. 3.1.2. Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima Ciljevi, prava, principi, sadržani u Delu I Povelje, u njenom Delu II dati su u formi konkretnih prava (ukupno 31 pravo)184. Reč je o sledećim pravima: Član 1: Pravo na rad Član2: Pravo na pravične uslove rada Član 3: Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove Član 4: Pravo na pravičnu naknadu Član 5: Pravo na organizovanje Član 6: Pravo na kolektivno pregovaranje Član 7: Pravo dece i omladine na zaštitu Član 8: Pravo zaposlenih žena na zaštitu materinstva Član 9: Pravo na profesionalnu orijentaciju Član 10: Pravo na profesionalnu obuku Član 11: Pravo na zaštitu zdravlja Član 12: Pravo na socijalnu sigurnost Član 13: Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć Član 14: Pravo na beneficije iz službe socijalnog staranja Član 15: Pravo osoba sa invaliditetom na nezavisnost, socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice 184 Pvelja iz 1961. godine sadrži 19 načela ,odnosno socijalnih prava.

225

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 16: Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu Član 17: Pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zaštitu Član 18: Pravo na unosan posao na teritoriji druge strane ugovornice Član 19: Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć Član 20: Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola Član 21: Pravo na informisanje i konsultovanje Član 22: Pravo učešća u odlučivanju o radnim uslovima i radnoj sredini i njihovom poboljšavanju Član 23: Pravo starijih lica na socijalnu zaštitu Član 24: Pravo na zaštitu u slučajevima prestanka radnog odnosa Član 25: Pravo radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti poslodavca Član 26: Pravo na dostojanstvo na radu Član 27: Pravo radnika sa porodičnim obavezama na jednake mogućnosti i jednak tretman Član 28: Pravo radničkih predstavnika na zaštitu u preduzeću i na dodeljivanje adekvatnih pogodnosti Član 29: Pravo na informisanje i konsultacije u slučajevima kolektivnog otpuštanja Član 30: Pravo radnika na zaštitu Član31: Pravo na stanovanje 3.1.3. Deo III: Obaveze u vezi ratifikacije Povelje Deo III Povelje čine članovi A-Obaveze i B- Veze sa Evropskom socijalnom poveljom i Dodatnim protokolom iz 1988. godine. U skladu sa članom A-Obaveza, zemlja koja ratifikuje Povelju u obavezi je da ratifikuje: 1) najmanje šest od sledećih devet članova Dela II Povelje, a to su članovi: 1, 5, 6, 7, 12, 13, 16, 19 i 20 (ovi članovi su boldovani);185 2) još jedan broj članova ili numerisanih stavova Dela II Povelje, koje može sama da odabere, pod uslovom da ukupni broj članova ili numerisanih stavova na koje se obaveže nije manji od šesnaest članova ili šezdeset i tri numerisana stava. O odabranim članovima i stavovima, zemlja koja ratifikuje Povelju obaveštava generalnog sekretara Saveta Evrope, u vreme deponovanja instumenta ratifikacije, prihvatanja i saglasnosti. Zemlja može u ,,nekom kasnijem trenutku, u obaveštenju koje dostavlja generalnom sekretaru, izjaviti da se obavezuje na poštovanje i nekih drugih članova ili numerisanih stavova Dela II Povelje, koje još nije prihvatila”, i te naknadno preuzete obaveze smatraju se sastavnim delom ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti, te proizvode iste efekte prvog dana meseca od isteka mesec dana od datuma obaveštenja. 185 Takozvano ,,tvrdo jezgro“ Povelje

226

SOCIJALNO PRAVO

3.1.4. Deo IV: Nadzor nad primenom obaveza i kolektivne žalbe Deo IV Povelje čine član C- Nadzor nad primenom obaveza sadržanih u ovoj povelji i član D- Kolektivne žalbe. Značajnu ulogu u postupku nadzora nad primenom obaveza sadržanih u Povelji ima Komitet nezavisnih eksperata (Evropski komitet za socijalna prava). O zaštiti prava utvrđenih Poveljom, u ovom radu, biće posebno reči. 3.1.5. Deo V: Nediskriminacija, derogacija u vreme rata ili javne opasnosti i dr. Deo V Povelje čine članovi od E do J, a koji se odnose na sledeća pitanja: 1) član E: nediskriminacija; 2) član F: derogacija u vreme rata ili javne opasnosti; 3) član G: ograničenja; 4) član H: odnosi između Povelje i unutrašnjeg prava ili međunarodnih sporazuma; 5) član I: izvršenje preuzetih obaveza; 6) član J: amandmani. 3.1.6. Deo VI: Potpis, ratifikacija, stupanje na snagu i dr. Deo VI Povelje čine članovi od K do O, a koji se odnose na sledeća pitanja: 1) član K: potpis, ratifikacija i stupanje na snagu; 2) član L: teritorijalna primena; 3) član M: otkazivanje; 4) član N: dodatak; 5) član O: dodatak. Kao što smo istakli u uvodu, Povelja je stupila na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana posle datuma kada su tri države članice Saveta Evrope dale svoj pristanak na obavezivanje Poveljom, a to je bilo 1999. godine. 3.1.7. Dodatak Povelji Dodatak Povelji sadrži bliža pojašnjenja pojedinih stavova i članova sadržanih u Delu I, Delu II, Delu III i Delu V Povelje.

4. Prava zajamčena Poveljom 4.1. Klasifikacija socijalnih prava Klasifikaciju socijalnih prava sadržanih u Povelji možemo izvršiti po osnovu dva kriterijuma: 1) kriterijuma ratifikacije:186 a) osnovna prava (iz korpusa prava koja se obavezno ratifikacijom preuzimaju); b) ostala prava (koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćena). 2) kriterijuma oblasti koje pokrivaju. 186 Branko A.Lubarda, op. cit., str. 45

227

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4.1.1. Osnovna socijalna prava Zemlja koja ratifikuje Povelju u obavezi je da ratifikuje najmanje šest od sledećih devet članova, koji se odnose na sledeća osnovna (fundamentalna) socijalna prava: 1) član 1: Pravo na rad; 2) član 5: Pravo na organizovanje; 3) član 6: Pravo na kolektivno pregovaranje; 4) član 7: Pravo dece i omladine na zaštitu; 5) član 12: Pravo na socijalnu sigurnost; 6) član 13: Pravo na socijalnu medicinsku pomoć; 7) član 16: Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu; 8) član 19: Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć; 9) član 20: Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije u odnosu na pol. 4.1.2. Prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćena Zemlje koje žele da ratifikuju Povelju, podsećamo, dužne su da izaberu 16 od 31 socijalnog prava, s tim da među tih 16 neophodno bude prihvaćeno najmanje 6 od 9 prava koja su proglašena kao osnovna. Prema tome, od ukupno 31 prava sadržanog u Delu II Povelje, 9 prava označena su kao osnovna (od kojih obavezno bira 6), a 22 prava koja ratifikacijom ne moraju obavezno biti prihvaćena, odnosno koja su “izbornog” karaktera. Spisak prava koja ne moraju ratifikacijom obavezno biti prihvaćene dat je u poglavlju 2.3. ovog rada (Deo II: Obaveze navedene u članovima i stavovima), i ona su odštampana malim slovima, za razliku od devet osnovnih prava koja su odštampana velikim slovima. 4.2. Klasifikacija prava po oblastima Prava zajamčena Poveljom tiču se pojedinaca u njihovom svakodnevnom životu, odnosno ona se odnose na oblasti kao što su: 1) stanovanje; 2) zdravstvo; 3) obrazovanje; 4) zapošljavanje; 5) pravna i socijalna zaštita; 6) kretanje ljudi; 7) zabrana diskriminacije. Posmatrano po navedenim oblastima sadržaj prava sadržanih u Povelji je sledeći: 187 1) Stanovanje: - pristup stambenom smeštaju odgovarajućeg standarda; - smanjenje broja beskućnika; ciljana stambena politika za ugrožene kategorije; - procedure za ograničenje nasilnog izbacivanja; - podjednak pristup socijalnim stanovima za strance; - izgradnja stanova u skladu sa potrebama porodica. 187 The Social Charter at a glance; Council of Europe, Strasbourg, 2007, p. 5-7.

228

SOCIJALNO PRAVO

2) Zdravstvo: - pristupačne i efikasne zdravstvene ustanove, za sve; - zdravstvena politika usmerena ka sprečavanju oboljenja, a naročito garantovanje zdrave okoline; - uklanjanje rizika na poslu da bi se obezbedilo da je sigurnost na radu predviđena zakonom, i garantovana u praksi; - zaštita materinstva. 3) Obrazovanje: - besplatno osnovno i srednje obrazovanje; - besplatne i efikasne usluge profesionalne orijentacije; - pristup početnim obukama (opšte i usmereno srednješkolsko obrazovanje), univerzitetsko i drugo više obrazovanje; - profesionalno obrazovanje, uključujući kontinuirano obrazovanje; - specijalne mere za nastanjene strance; - uključivanje dece sa posebnim potrebama u redovno školovanje; - obezbediti licima sa posebnim potrebama pristup obrazovanju i profesionalnu obuku u okviru redovnih mehanizama. 4) Zapošljavanje: - zabrana prisilnog rada; - zabrana zapošljavanja dece do 15 godina; - posebni uslovi rada za decu između 15 i 18 godina; - pravo pojedinca da zarađuje za život na poslu koji je slobodno odabrao; - socijalna i ekonomska politika usmerena ka obezbeđivanju pune zaposlenosti; - pravilni uslovi rada u odnosu na naknadu i broj radnih sati; - zaštita protiv seksualnog i psihološkog zlostavljanja; - pravo udruživanja u sindikate ili udruženja zaposlenih u cilju zaštite ekonomskih i socijalnih interesa; sloboda u oslučivanju da li će im se pridružiti ili ne; - promovisanje zajedničkih konsultacija, kolektivnog pregovaranja, mirenja i dobrovoljne arbitraže; - zaštita u slučaju otkaza; - pravo na štrajk; - pristup radu za osobe sa posebnim potrebama. 5) Pravna i socijalna zaštita: - pravni status dece; - postupanje prema maloletnim delinkventima; - zaštita protiv zlostavljanja i maltretiranja; - zabrana protiv bilo koje vrste iskorištavanja (seksualnog ili drugog); - zakonska zaštita porodice (ravnopravnost supružnika jedno prema drugom i prema deci), zaštita dece u slučaju raspada porodice; - pravo na socijalnu sigurnost, socijalnu pomoć i socijalno staranje; - pravo na zaštitu od siromaštva i društvenog isključenja; - dečija zaštita; - posebne mere za staranje o starijim licima. 229

DR RAJKO KOSANOVIĆ

6) Kretanje ljudi: - pravo na spajanje porodice; - pravo državljana da napuste zemlju; - proceduralne garancije u slučaju proterivanja; - pojednostavljenje imigracionih formalnosti. 7) Zabrana diskriminacije: - pravo žena i muškaraca na jednak tretman i jednake mogućnosti zapošljavanja; - garancija da će se prema svim domaćim licima i strancima sa legalnim boravkom u zemlji koji i/ili rade, prava zajemčena Poveljom biti primenjena bez obzira na rasu, pol, uzrast, boju, jezik, veru, mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, zdravstveno stanje ili pripadnost nacionalnoj manjini; - zabrana diskriminacije na osnovu porodične odgovornosti; - pravo osoba sa posebnim potrebama na društvenu integraciju, učešće u životu zajednice. 4.3. Osnovna socijalna prava 4.3.1. Pravo na rad Pravo na rad, kao jedno od fundamentalnih socijalnih prava, ne podrazumeva obavezu države da svakom nezaposlenom licu koje traži posao garantuje posao, ali podrazumeva niz obaveza koje država treba da preduzme, a to su: 188 1) da prihvati kao jedan od svojih primarnih ciljeva i dužnosti da obezbedi i očuva što je moguće viši i stabilniji nivo zapošljavanja radi postizanja pune zaposlenosti; 2) da efektivno štiti pravo radnika da zarađuje za život na poslu koji je slobodno odabrao; 3) da uspostavi ili očuva besplatne usluge zapošljavanja za sve radnike; 4) da obezbedi ili unapredi odgovarajuću profesionalnu orijentaciju, obuku i rehabilitaciju. Domaće radno zakonodavstvo u znatnoj meri uključuje odredbe u pogledu prava na rad sadržane u Povelji. 4.3.2. Pravo na organizovanje Prema članu 5., strane ugovornice: “u nameri da obezbede unapređivanje slobode radnika i poslodavaca da stvaraju lokalne, nacionalne ili međunarodne organizacije za zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih interesa i da se priključuju tim organizacijama, obavezuju se da svojim nacionalnim zakonodavstvom neće ugrožavati, niti ga primenjivati na način koji ugrožava ovu slobodu.” Kada je reč o policiji i pripadnicima vojnih snaga, obim primene garancija predviđenih ovim članom utvrđuje se nacionalnim propisima. 188

Branko Lubarda: Evropska socijalna povelja – harmonizacija i ratifikacija, u: Aktuelna pitanja savremenog zakonodavstva, Deseti budvanski pravnički dani, str. 565-577, Beograd, 2004.

230

SOCIJALNO PRAVO

4.3.3. Pravo na kolektivno pregovaranje U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, strane ugovornice prema članu 6. Povelje, treba da se obavežu: 1) da unapređuju zajedničke konsultacije između radnika i zaposlenih; 2) da unapređuju, kada je neophodno i prihvatljivo, mehanizam za dobrovoljne pregovore između poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa ciljem da se regulišu uslovi i pogodnosti zapošljavanja putem kolektivnih ugovora; 3) da unapređuju uspostavljanje i upotrebu odgovarajućih mehanizama za pomirenje i dobrovoljnu arbitražu za rešavanje radnih sporova; i priznaju: 4) pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju u slučaju sukoba interesa, uključujući pravo na štrajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu iz kolektivnih ugovora koje su prethodno zaključili. 4.3.4. Pravo dece i omladine na zaštitu Radi ostvarivanja prava dece i omladine na zaštitu, strane ugovornice, prema članu 7. Povelje, treba da se obavežu: 1) da obezbede da minimalni uzrast za prijem na posao bude 15 godina, uz izuzetak za decu koja su zaposlena na propisanim lakim radnim mestima bez štete po njihovo zdravlje, moral i obrazovanje; 2) da obezbede da minimalna starosna dob za prijem na posao bude osamnaest godina u odnosu na propisana radna mesta koja se smatraju opasnim i nezdravim; 3) da obezbede da lica koja još uvek podležu obaveznom obrazovanju ne budu zapošljavana na takva radna mesta koja bi ih lišila svih prednosti obrazovnog procesa; 4) da obezbede da radno vreme lica ispod 18 godina starosti bude ograničeno u skladu sa potrebama njihovog razvoja, a naročito sa njihovom potrebom za stručnim osposobljavanjem; 5) da priznaju pravo mladih radnika i pripravnika na pravičnu zaradu ili druga odgovarajuća primanja; 6) da obezbede da vreme koje mlade osobe provedu na stručnom osposobljavanju za vreme uobičajenog radnog vremena uz saglasnost poslodavca smatra sastavnim delom radnog dana; 7) da obezbede da zaposlena lica mlađa od 18 godina imaju pravo na najmanje četiri nedelje plaćenog godišnjeg odmora; 8) da obezbede da se lica ispod 18 godina starosti ne zapošljavaju na radna mesta koja podrazumevaju noćni rad, izuzimajući određena zanimanja definisana nacionalnim zakonima i propisima; 9) da obezbede da se lica ispod 18 godina starosti zaposlena na radnim mestima propisanim nacionalnim zakonima ili propisima podležu redovnoj zdravstvenoj kontroli; 10)da obezbede posebnu zaštitu od fizičkih i moralnih opasnosti kojima su izložena deca i mladi ljudi, a naročito od onih opasnosti koje, neposredno ili posredno, nastaju kao rezultat njihovog rada. 231

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4.3.5. Pravo na socijalnu sigurnost Strane ugovornice u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu sigurnost, prema članu 12 Povelje, treba da se obavežu: 1) da uspostave ili održavaju sistem socijalne sigurnosti; 2) da održavaju sistem socijalne sigurnosti na zadovoljavajućem nivou, barem onome koji je neophodan za ratifikaciju Evropskog kodeksa socijalne sigurnosti; 3) da nastoje da postupno podignu sistem socijalne sigurnosti na viši nivo; 4) da preduzmu korake, zaključivanjem odgovarajućih bilateralnih i multilateralnih sporazuma, ili na drugi način, i zavisno od uslova postavljenih u takvim sporazumima, da obezbede: a) jednak tretman državljana drugih država ugovornica sa tretmanom sopstvenih državljana u pogledu prava na socijalnu sigurnost, uključujući zadržavanje pogodnosti koje proističu iz zakonodavstva o socijalnoj sigurnosti, bez obzira na kretanja koje zaštićena lica mogu da preduzmu između teritorija strana ugovornica; b) dodeljivanje, održavanje i nastavak prava iz socijalne sigurnosti takvim sredstvima kao što je sabiranje staža osiguranja ili radnog staža navršenih prema propisima svake od strana ugovornica. 4.3.6. Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć Radi obezbeđivanja efektivnog ostvarivanja prava na soscijalnu i medicinsku pomoć, strane ugovornice, prema članu 13. Povelje treba da se obavežu: 1) da obezbede da svako lice koje nema adekvatna sredstva za život i koja nije u stanju da obezbedi takva sredstva sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naročito povlastice iz šeme socijalne sigurnosti, dobije adekvatnu pomoć i, u slučaju bolesti, pomoć koja joj je neophodna; 2) da obezbede da lica koja dobijaju tu pomoć neće, po tom osnovu, trpeti bilo kakvo smanjenje svojih političkih ili socijalnih prava; 3) da obezbede da svako lice može preko odgovarajuće javne ili privatne službe da dobije takve savete i ličnu pomoć koji su mu potrebni radi sprečavanja, otklanjanja ili ublažavanja lične ili porodične oskudice; 4) da primene odredbe navedene u stavovima 1, 2. i 3. na ravnopravnoj osnovi prema svojim državljanima i državljanima drugih strana ugovornica koji su zakonito na toj teritoriji, u skladu sa svojim obavezama prema Evropskoj konvenciji o socijalnoj i medicinskoj pomoći, potpisanoj u Parizu 11. decembra 1953. 4.3. 7. Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć Strane ugovornice, prema članu 19. Povelje, u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice, obavezuju se: 1) da imaju ili da se uvere da imaju adekvatne i besplatne službe za pružanje pomoći ovim radnicima, naročito u pribavljanju preciznih informacija, i da preduzmu sve neophodne korake, koliko im to dozvoljavaju nacionalni zakoni i propisi, protiv propagande koja dovodi u zabludu u vezi sa emigracijom i imigracijom; 232

SOCIJALNO PRAVO

2) da usvoje odgovarajuće mere u okviru svoje nadležnosti kako bi olakšali odlazak, put i prijem ovih radnika i njihovih porodica, i da omoguće, u okviru svoje nadležnosti, odgovarajuće službe zdravstvene i medicinske zaštite i dobre higijenske uslove za vreme puta; 3) da unaprede, koliko je to moguće, saradnju između socijalnih službi, javnih i privatnih, u zemljama emigracije i zemljama imigracije; 4) da obezbede za radnike koji zakonito borave na njihovim teritorijama u meri u kojoj su ta pitanja regulisana zakonom ili propisima ili su podložna kontroli organa upravnih vlasti, tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledu: a) naknade i drugih uslova zapošljavanja i rada; b) članstva u sindikatima i uživanju prava od kolektivnog pregovaranja; b) smeštaja; 5) da obezbede za ove radnike, koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji, tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledu taksi za zapošljavanje, obaveza ili doprinosa koji se plaćaju za zaposlena lica; 6) da obezbede u najvećoj mogućoj meri spajanje porodice stranog radnika kome je dozboljeno da se nastani na teritoriji te zemlje; 7) da obezbede za radnike koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledu pravnih postupaka koje se tiču pitanja navedenih u ovom članu; 8) da obezbede da radnici koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji ne budu proterani, sem ako ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili naprave prestup protiv javnog interesa ili morala; 9) da dozvole, u okviru pravnih ograničenja, transfer delova zarada i ušteda takvih radnika prema njihovoj želji; 10)da prošire zaštitu i pomoć predviđene ovim članom na samozaposlene migrante, u obimu u kojem se ove mere na njih mogu primeniti; 11)da za potrebe radnika migranata i članova njihovih porodica unaprede ili omoguće nastavu nacionalnog jezika zemlje prijema, ili ukoliko postoji nekoliko zvaničnih jezika u toj zemlji, jednog od ovih jezika; 12)da, za potrebe dece radnika migranata unaprede ili omoguće, koliko je to izvodljivo u praksi, nastavu maternjeg jezika radnika migranata. 4.3. 8. Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola Strane ugovornice, prema članu 20. Povelje, u nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola, obavezuju se da priznaju to pravo i preduzmu odgovarajuće mere da obezbede ili unaprede njegovu primenu u sledećim oblastima: a) pristup zapošljavanju, zaštita od otpuštanja i vraćanje na rad; b) profesionalno usmeravanje, obuka, prekvalifikacija i rehabilitacija; v) uslovi zapošljavanja ili radni uslovi, uključujući i nadoknadu; g) razvoj karijere koji podrazumeva i unapređenja. 233

DR RAJKO KOSANOVIĆ

5. Zaštita prava utvrđenih Evropskom socijalnom poveljom 5.1. Nadzor nad primenom obaveza sadržanih u Povelji Nadzor i zaštita socijalnih prava sadržanih u Povelji zasnivaju se na dva postupka, i to su: 1) postupak ispitivanja nacionalnih izveštaja; 2) postupak na osnovu kolektivnih žalbi. Ključnu ulogu u zaštiti prava utvrđenih poveljom ima Komitet nezavisnih eksperata (Evropski komitet za socijalna prava). 189 5.2. Komitet nezavisnih eksperata Komitet nezavisnih eksperata (u daljem tekstu: Komitet) utvrđuje da li zemlje poštuju obaveze predviđene Poveljom. Komitet, prema članu 25. Povelje (Deo IV) čini najmanje devet članova koje bira Parlamentarna skupština većinom glasova sa liste eksperata najvećeg integriteta i priznate stručnosti u nacionalnim i međunarodnim socijalnim pitanjima, koje predlože strane ugovornice. Tačan broj članova komiteta utvrđuje Komitet ministara i on danas ima 15 članova. Članovi Komiteta biraju se na period od šest godina, sa mogućnošću reizbora za još jedan mandat. Komitet utvrđuje da li su nacionalno zakonodavstvo i praksa zemlje ugovornice u skladu sa Poveljom. 5.3. Postupak ispitivanja nacionalnih izveštaja Države ugovornice svake godine podnose izveštaj (engl. report), kojim obaveštavaju kako primenjuju Povelju, kako u praksi, tako i u zakonodavstvu. Svaki izveštaj tiče se neke od prihvaćenih odredbi (engl. accepted provisions) Povelje. Komitet pregleda izveštaje i odlučuje da li je situacija u zemlji u skladu sa Poveljom. Odluke Komiteta poznate su kao “zaključci” (engl. “conclusions”). U slučaju da država ne preduzme korake u skladu sa odlukama Komiteta, Komitet ministara upućuje “preporuku” (engl. recommendation), toj zemlji, tražeći da se stanje u zakonodavstvu ili praksi te zemlje promeni. Vladin komitet, koji čine predstavnici strana ugovornica kojima pomažu posmatrači iz organizacije evropskih poslodavaca i sindikata, priprema rad Komiteta ministara. 5.4. Postupak po osnovu kolektivnih žalbi Postupak na osnovu kolektivnih žalbi predviđen je na osnovu Dodatnog protokola uz Evropsku socijalnu povelju iz 1995. godine, a koji je stupio na snagu 1998. godine. Odgovarajuće odredbe Dodatnog protokola sadržane su u članu D- Kolektivne žalbe, Revidirane evropske socijalne povelje. Pravo da podnesu žalbu Komitetu imaju sledeće organizacije:190 U slučaju da su sve zemlje prihvatile sistem kolektivnih žalbi: 189 The European Committee of Social Rights 190 The Social Charter at a glance; Council of Europe, Strasbourg, 2007, p.11.

234

SOCIJALNO PRAVO

1. ETUC, UNICE i IOE 191 2. Nevladine organizacije koje imaju status učesnika u okviru Saveta Evrope i koje se nalaze na poslednjoj listi koju za ove potrebe priprema Vladin Komitet; 3. Nacionalne organizacije poslodavaca i sindikata iz dotičnih strana ugovornica. U slučaju zemalja koje su posebno pristale na to 4. Nacionalne nevladine organizacije Žalba mora sadržati sledeće informacije: a) ime i kontakt adresu organizacije koja podnosi žalbu; b) dokaz da je osoba koja podnosi i potpisuje žalbu ovlašćena da predstavlja organizaciju u čije ime se podnosi žalba; c) država protiv koje se žalba podnosi; d) naznaka odredaba iz Povelje koje su navodno povređene; e) predmet žalbe, odnosno ukazivanje na činjenice u pogledu kojih dotična država nije navodno obezbedila zadovoljavajuću primenu odredbe, zajedno sa relevantnim argumentima i dokumentacijom. Žalba se može slobodno podneti na osnovu gore navedenog, na posebnom formularu. Mora biti na engleskom ili francuskom jeziku u slučaju organizacija navedenih pod 1. i 2. Za ostale kategorije (3 i 4) može biti na zvaničnom ili jednom od zvaničnih jezika dotične zemlje. Procedura u vezi sa podnetom žalbom je sledeća: 1) Komitet ispituje žalbu, i ukoliko su formalni zahtevi ispunjeni, proglašava je prihvatljivom; 2) Kada je žalba proglašena prihvatljivom, započinje pismena procedura uz razmenu informacija između strana u pitanju. Komitet može da odluči da održi i javnu raspravu; 3) Komitet dalje donosi odluku o meritumu žalbe, koju upućuje zainteresovanim stranama i Komitetu ministara u formi izveštaja, koji postaje javan četiri meseca po upućenju. 4) Na kraju, Komitet ministara usvaja rezoluciju. U slučaju potrebe, može preporučiti da dotična zemlja preduzme sprecifične mere kako bi se situacija dovela u sklad sa Poveljom. Kao rezultat ovog sistema nadzora države su često menjale zakonodavstvo ili praksu kako bi ih doveli u sklad sa Poveljom.

6. Ratifikacija Evropske socijalne povelje 6.1. Zemlje koje su ratifikovale Povelju Sve zemlje Saveta Evrope, njih 47, potpisalo je povelju, međutim istu je ratifikovalo 39 zemalja (videti tabelu u prilogu). Od zemalja koje su ratifikovale Povelju, njih 14 prihvatilo je sistem kolektivnih žalbi. 6.2. Zemlje koje nisu ratifikovale Povelju Sedam zemalja članica Saveta Evrope nije ratifikovalo Povelju i to su: Bosna i Hercegovina, Lihtenštajn, Monako, Crna Gora, Rusija,San Marino,Švajcarska. 191 Konfederacija evropskih sindikata (European Trade Union Confederation - ETUC), Savez industrijskih i poslodavačkih konfederacija Evrope (Union of Industrial and Employers Confederations of Europe - UNICE) i Međunarodna organizacija poslodavaca (International Organisation of Employers - IOE).

235

DR RAJKO KOSANOVIĆ

6.3. Ratifikacija Povelje od strane Republike Srbije Republika Srbija, kao pravna naslednica državne zajednice Srbija i Crna Gora, u Savet Evrope primljena je 3. aprila 2003. godine, kao 45. država od ukupno 47 država koliko ih danas ima u Savetu Evrope. Republika Srbija Povelju je potpisala 22. marta 2005. godine, a Zakon o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, Narodna skupština Republike Srbije donela je 29. maja 2009. godine.192 Prema članu 3. pomenutog Zakona, Republika Srbija se obavezala da će prilikom predaje ratifikacionog instrumenta za Revidiranu evropsku socijalnu povelju dati izjavu sledeće sadržine: “Republika Srbija, u skladu sa Delom III članom A Revidirane evropske socijalne povelje, smatraće se obaveznom da prihvati sledeće odredbe dela II: - Član 1; - Član 2. st. 1, 2, 3, 5, 6, 7; - Član 3; - Član 4; - Član 5; - Član 6, osim u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije u pogledu tačke 4; - Član 7; - Član 8; - Član 9; - Član 10. st. 1, 2, 3, 4; - Član 11; - Član 12; - Član 13; - Član 14; - Član 15; - Član 16; - Član 17. st. 1b, 1c, 2; - Član 18; - Član 19. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10; - Član 20; - Član 21; - Član 22; - Član 23; - Član 24; - Član 25; - Član 26; - Član 28; - Član 29; - Član 30.” Kao što vidimo Srbija je, pored ostalih, ratifikovala i svih devet članova koji predstavljaju takozvano ,,tvrdo jezgro“ Povelje. 192 ,, Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“, broj 42/ 09.

236

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 52: Države članice Saveta Evrope RED. BR. 0 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47.

NAZIV DRŽAVE 1 ALBANIJA ANDORA JERMENIJA AUSTRIJA AZERBEJDžAN BELGIJA BOSNA I HERCEGOVINA BUGARSKA HRVATSKA KIPAR ýEŠKA REPUBLIKA DANSKA ESTONIJA FINSKA FRANCUSKA GRUZIJA NEMAýKA GRýKA MAĈARSKA ISLAND IRSKA ITALIJA LETONIJA LIHTENŠTAJN LITVANIJA LUKSEMBURG MALTA MOLDAVIJA MONAKO CRNA GORA HOLANDIJA NORVEŠKA POLjSKA PORTUGALIJA RUMUNIJA RUSIJA SAN MARINO SRBIJA SLOVAýKA SLOVENIJA ŠPANIJA ŠVEDSKA ŠVAJCARSKA MAKEDONIJA TURSKA UKRAJINA VELIKA BRITANIJA

ýLANICA SAVETA EVROPE

DATUM POTPISIVANjA POVELjE

DATUM RATIFIKACIJE POVELjE

2 1995. 1994. 2001. 1956. 2001. 1949.

3 21/09/98 04/11/00 18/10/91 07/05/99 18/10/01 03/05/96

4 14/11/02 12/11/04 21/01/04 29/10/69 02/09/04 02/03/04

PRIHVATANjE PROCEDURE KOLEKTIVNE ŽALBE 5 23/06/03

2002.

11/05/04

-

-

1992. 1996. 1961.

21/09/98 08/03/99 03/05/96

07/06/00 26/02/03 27/09/00

07/06/00 26/02/03 06/08/96

1993.

04/11/00

03/11/99

-

1949. 1993. 1989. 1949. 1999. 1950. 1949. 1990. 1950. 1949. 1949. 1995. 1978. 1993. 1949. 1965. 1995. 2004. 2007. 1994. 1949. 1991. 1976. 1993. 1996. 1988. 2003. 1993. 1993. 1977. 1949. 1963. 1995. 1949. 1995.

03/05/96 04/05/98 03/05/96 03/05/96 30/06/00 29/06/07 03/05/96 07/10/04 04/11/98 04/11/00 03/05/96 29/05/07 09/10/91 08/09/97 11/02/98 27/07/05 03/11/98 05/10/04 22/03/05 23/01/04 07/05/01 25/10/05 03/05/96 14/05/97 14/09/00 18/10/01 22/03/05 18/11/99 11/10/97 23/10/00 03/05/96 06/05/76 05/05/98 06/10/04 07/05/99

03/03/65 11/09/00 21/06/02 07/05/99 22/08/05 27/01/65 06/06/84 08/07/99 15/01/76 04/11/00 05/07/99 31/01/02 29/06/01 10/10/91 27/07/05 08/11/01 03/05/06 07/05/01 25/06/97 30/05/02 07/05/99 29/05/09 22/06/98 07/05/99 06/05/80 29/05/98 31/03/05 27/06/07 21/12/06

17/07/98 07/05/99 18/06/98 04/11/00 03/11/97 03/05/06 20/03/97 20/03/98 07/03/99 29/05/98 -

1949.

01/11/97

11/07/62

-

Izvor: “ The Socieal Charter at a glance” Council of Europe 2007.

237

XII KONVENCIJE I PREPORUKE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA 1. Međunarodna organizacija rada Međunarodna organizacija rada – MOR (ILO – International Labour Organisation), jedna je od najstarijih i najmasovnijih međunarodnih organizacija. Osnovana je na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, a na osnovu posebnog ugovora, 1946. godine, transformisana je u specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija, ne menjajući svoje zadatke, koje čine aktivnosti na poboljšanju radnih, ekonomskih i socijalnih uslova zaposlenih lica. Među osnivačima MOR-a nalazila se i Jugoslavija, koja je imala prekid u članstvu ove, već blizu devet decenija stare, organizacije u periodu od 1949. do 1951. godine i u vreme zamrzavanja članstva uvođenjem sankcija Međunarodne zajednice 1992. godine. Organizacionu strukturu MOR-a karakteriše tripartitnost, tj. u sastavu organa MOR-a nalaze se predstavnici vlada država članica MOR-a, predstavnici radnika (sindikalnih nacionalnih centrala) i predstavnici poslodavaca (nacionalna udruženja poslodavaca). Razloge nastanka međunarodnog radnog zakonodavstva i osnivanja MOR-a treba tražiti u: a) težnji za poboljšanje teškog života velikog broja radnika, 2) uspostavljanju socijalnog mira u industrijalizovanim zemljama i strahu od prelivanja talasa oktobarske revolucije i 3) izjednačavanju uslova za međunarodnu konkurenciju (zemlje koje su imale zaštitno nacionalno radno zakonodavstvo bile su u nepovoljnijem položaju u odnosu na zemlje koje ga nisu imale). Od značajnijih datuma koji su prethodili osnivanju MOR-a treba pomenuti: 1) osnivanje Prve radničke internacionale u Londonu (1864. godine), 2) štrajk 350.000 radnika u Čikagu, koji su tražili osmočasovni radni dan (1889. godine), 4) formiranje Međunarodnog udruženja za pravnu zaštitu radnika u Bazelu (1901. godine), 5) sazivanje sastanka diplomata od strane Švajcarske u Bernu, što je rezultiralo donošenjem dve međunarodne radničke konvencije, i to jedne koja je uređivala noćni rad žena i druge koja je za predmet imala zabranu upotrebe belog fosfora u proizvodnji šibica (1905. i 1906. godine), i dr. Jedna od ključnih funkcija MOR-a, od samog njenog osnivanja, je ustanovljenje međunarodnih radnih standarda o socijalnim i pitanjima rada, a koji imaju oblik konvencija i preporuka. Ciljevi MOR-a utvrđeni su u Preambuli Ustava MOR-a, a redefinisani su donošenjem Filadelfijske deklaracije 1944. godine, koja navodi opšte i posebne ciljeve MOR-a. Opšti ciljevi MOR-a su: - sloboda izražavanja i udruživanja je bitan uslov stalnog progresa; - siromaštvo (beda), ma gde postojalo, predstavlja opasnost za prosperitet svugde; - s nesmanjenom odlučnošću u okviru svake nacije i stalnim i koncentrisanim međunarodnim naporom zahteva se borba protiv nemaštine; 239

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- rad nije roba; - u slobodnom raspravljanju i demokratskom razmatranju pitanja unapređenja opšteg dobra treba da učestvuju predstavnici radnika i poslodavaca, čiji status mora biti jednak statusu vladinih predstavnika; - sva ljudska bića, nezavisno od rase, vere ili pola, imaju pravo na materijalno blagostanje i duhovni razvoj u uslovima slobode i dostojanstva, ekonomske sigurnosti i jednakosti šansi; - ekonomska politika i mere moraju se ocenjivati i sa stanovišta socijalnih ciljeva (ravnoteža ekonomskog i socijalnog progresa). Posebni ciljevi MOR-a su: - puna zaposlenost, povećanje životnog standarda i pravična zarada; - proširivanje prava na kolektivno pregovaranje; - saradnja menadžmenta i rada u cilju povećanja produktivnosti; - saradnja radnika i poslodavaca u pripremi i primeni socijalnih i ekonomskih mera; - proširenje socijalne sigurnosti, itd. Postoje različiti metodi kojima MOR ostvaruje svoje ciljeve, kao što su: - uspostavljanje međunarodnih radnih standarda; - tehnička saradnja; - razmena informacija i publikacija; - organizovanje seminara; - istraživački rad i dr. Imajući u vidu ciljeve i metode delovanja MOR-a, možemo razlikovati tri delatnosti MOR-a i to: 193 1) normativnu delatnost; 2) naučno-istraživačku delatnost; 3) praktičnu delatnost. Normativna delatnost MOR-a usmerena je na stvaranje akata koja proizvode dejstva na: organe i službe same organizacije, na države članice i međunarodne organizacije. Naučno-istraživačka i praktična delatnost MOR-a su kako u funkciji normativne delatnosti, tako i u funkciji stvaranja uslova za primenu normi i zaštitu prava zaposlenih. Prema članu 2. Ustava MOR-a, tri glavna organa MOR-a su: 1) Generalna konferencija predstavnika zemalja članica; 2) Administrativni savet; 3) Međunarodni biro rada. Sastav, nadležnosti i organizacija navedenih organa regulisani su Ustavom MOR-a. Generalna konferencija predstavnika zemalja članica ili, kako se još naziva, Međunarodna (opšta) konferencija rada, najviši je organ MOR-a i predstavlja generalnu skupštinu država članica MOR-a. Sačinjavaju je delegacije zemalja članica (u 2000. godini 179 članica) sastavljene od četiri predstavnika (dva predstavnika vlade, jedan predstavnik radnika i jedan predstavnik poslodavaca). Redovno zasedanje je jednom godišnje, a po potrebi i češće. 193 Borivoje M. Šunderić – Pravo Međunarodne organizacije rada; Pravni fakultet, Beograd, 2001., str. 3.

240

SOCIJALNO PRAVO

Generalna konferencija donosi konvencije i preporuke, odlučuje o prijemu u članstvo država koje nisu članice OUN, odlučuje o budžetu MOR-a i obavlja ostale poslove. Administrativni savet je izvršni organ MOR-a, koji ima 56 članova: - 28 predstavnika vlada; - 14 predstavnika poslodavaca; - 14 predstavnika radnika. Administrativni savet priprema predloge konvencija i preporuka, imenuje generalnog direktora Međunarodnog biroa rada, utvrđuje dnevni red Konferencije i obavlja druge poslove. Međunarodni biro rada priprema dokumentaciju o raznim tačkama dnevnog reda Konferencije; pruža pomoć vladama, na njihov zahtev, prilikom izrade zakonskih propisa na osnovu odluka Konferencije; izvršava zadatke u vezi sa primenom konvencija i obavlja ostale poslove utvrđene članom 10. Ustava MOR-a. Od većeg broja komisija koje se formiraju u MOR-u, po svom značaju izdvajaju se: 1) Komisija eksperata za primenu konvencija; 2) Komitet za slobodu udruživanja. Komisija eksperata za primenu konvencija ima značajnu ulogu u postupku redovne kontrole primene konvencija i preporuka MOR-a, dok se pred Komitetom za slobodu udruživanja sprovodi poseban postupak kontrole primene konvencija i preporuka koje se odnose na slobodu sindikalnog udruživanja. Izvori prava MOR-a mogu se podeliti: 194 1) prema subjektima koji ih donose i prema njihovoj pravnoj snazi: - primarni izvori (Ustav MOR-a) - sekundarni izvori (konvencije i preporuke; ugovori koje zaključi MOR sa drugim međunarodnim organizacijama i sa državama članica i sa državama koje nisu članice; jednostrani akti koje donose organi MOR-a bez saglasnosti država članica i drugi akti). 2) prema predmetu regulisanja: - višestrani međunarodni ugovori (Ustav MOR-a) akti koji regulišu osnovne slobode i prava zaposlenih i poslodavaca.

2. Međunarodni radni standardi Osnovu rada MOR-a, predstavlja donošenje međunarodnih radnih standarda, odnosno načela, normi ili smernica o ekonomskim i socijalnim pravima, uslovima rada, socijalnoj sigurnosti i blagostanju na međunarodnom planu, koje imaju za osnovne ciljenje postizanje socijalne pravde, stabilizaciju međunarodnog mira i uticaj na međunarodnu konkurenciju. Međunarodni radni standardi sadržani su u konvencijama i preporukama MOR-a, što utiče na njihovu pravnu prirodu. Naime, ukoliko su sadržani u ratifikovanim konvencijama predstavljaju pravno obavezujuće norme, a ukoliko su sadržani u preporukama imaju više karakter socijalno-političkih normi.195 194 Borivoje M. Šunderić, op. cit. str. 4 195 Branko A. Lubarda – Leksikon industrijskih odnosa; Radnička štampa, Beograd 1997., str. 118.

241

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Osnovna obeležja međunarodnih radnih standarda su: univerzalnost, pod kojom se podrazumeva obezbeđivanje minimalnog nivoa uslova rada i socijalnog blagostanja u svetskim razmerama, i tripartizam, koji se manifestuje kako u postupku donošenja međunarodnih radnih standarda, tako i u postupku implementacije. Radi uvažavanja razlika u uslovima rada i stepenu ekonomske i socijalne razvijenosti, koje postoje između država članica MOR-a, ublažavanje uniformisanosti standarda postiže se unošenjem klauzula fleksibilnosti, koje ovlašćuju države članice MOR-a da, u okviru granica koje postavlja određena konvencija, same odrede obim obaveza koje su spremne da preuzmu. Razume se da nema mesta klauzulama fleksibilnosti u pogledu međunarodnih radnih standarda koji se tiču osnovnih prava čoveka. Posmatrano po tematici, međunarodni radni standardi mogu se svrstati u sledeće grupe, odnosno oblasti: 1. sloboda udruživanja, kolektivno pregovaranje i industrijski odnosi; 2. prinudni rad; 3. uklanjanje dečijeg rada i zaštita dece i mladih; 4. jednakost prilika i tretmana; 5. tripartitne konsultacije; 6. radna administracija i inspekcija; 7. politika zapošljavanja i unapređenja; 8. profesionalno (stručno) usavršavanje; 9. sigurnost zaposlenja; 10. zarade; 11. radno vreme; 12. profesionalna bezbednost i zdravlje; 13. socijalna sigurnost; 14. materinska zaštita; 15. socijalna politika; 16. radnici migranti; 17. pomorci; 18. ribari; 19. lučki radnici; 20. posebne vrste radnika.

3. Konvencije i preporuke MOR-a Konvencije i preporuke predstavljaju najznačajnije akte koje donosi Generalna konferencija predstavnika zemalja članica. One se donose prema složenom postupku, koji može da traje i do tri godine. Konvencije se po pravilu donose u postupku dvokratne diskusije, odnosno diskusije na dva zasedanja Konferencije. Konvencija je usvojena kada na plenarnoj sednici Konferencije dobije dvotrećinsku većinu. Do danas je uvojeno 188 konvencija i 200 preporuka MOR-a Zemlje članice MOR-a u obavezi su da u roku od 12 meseci po usvajanju konvencije istu podnesu parlamentu (ili nekom drugom organu vlasti) na ratifikaciju. 242

SOCIJALNO PRAVO

U uporednom pravu razlikuju se dva osnovna metoda (doktrine, teorije) ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz ratifikovane konvencije: 1) monistički metod; 2) dualistički metod. Prema monističkom metodu, ratifikovana međunarodna konvencija automatski se uključuje u unutrašnji pravni poredak i postaje obaveza za sve državne organe, uključujući i sudove i pojedince. Prema dualističkom metodu, ratifikovana međunarodna konvencija ne uključuje se automatski u unutrašnji pravni poredak, već je obaveza države da posle ratifikacije konvencije izvrši izmene u nacionalnom zakonodavstvu (donošenjem novih propisa ili izmenom postojećih) i na taj način obezbedi primenu konvencije. Država članica MOR-a koja ratifikuje konvenciju ima obavezu da je poštuje 10 godina, s tim što se rok automatski produžava na narednih 10 godina, ukoliko je ne otkaže godinu dana pre isteka njenog važenja. Za razliku od ratifikovane konvencije, preporuka nema pravno obavezujuću snagu, ona ima više karakter smernica državama članicama MOR-a da preduzmu odgovarajuće mere zakonodavne i upravne prirode. Preporuka se može doneti kao: a) dopuna konvencija ili b) nezavisno od konvencije, u slučaju da nije moguće izglasati konvenciju. Klasifikacija konvencija i preporuka MOR-a može se izvršiti na sledeći način: 196 1) Osnovna prava 1.1. Sloboda udruživanja; 1.2. Prinudni rad; 1.3. Jednake mogućnosti; 2) Migranti 3) Zapošljavanje 3.1. Politika zapošljavanja; 3.2. Služba za zapošljavanje; 3.3. Stručno osposobljavanje i profesionalna orijentacija; 3.4. Rehabilitacija i zapošljavanje invalida; 3.5. Sigurnost zaposlenja; 4) Inspekcija rada 5) Uslovi rada 5.1. Minimalne zarade; 5.2. Nedeljni odmor; 5.3. Plaćeno odsustvo; 5.4. Zaštita na radu; 5.5. Zaštita od posebnih rizika; 5.6. Zaštita mašina; 5.7. Zaštita od zagađenog vazduha i buke; 5.8. Socijalne službe; 196

Zbornik konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada; Institut za političke studije, Beograd

1996. g.

243

DR RAJKO KOSANOVIĆ

6) Socijalno osiguranje 6.1. Minimalni standardi; 6.2. Bolesnička davanja za slučaj nesreće; 6.3. Osiguranje za slučaj starosti i iznemoglosti; 6.4. Davanje za slučaj povrede (invalidnosti); 7) Zapošljavanje žena 7.1. Materinska zaštita; 7.2. Noćni rad; 7.3. Rad pod zemljom; 8) Zapošljavanje dece i omladine 8.1. Minimalne godine starosti; 8.2. Noćni rad; 9) Posebne kategorije lica 9.1. Opšte; 9.2. Zapošljavanje mornara; 9.3. Uslovi za stupanje na rad; 9.4. Opšti uslovi; 9.5. Zdravstveno stanje; 9.6. Socijalno osiguranje; Konvencije i preporuke MOR-a koje je ratifikovala Srbija Srbija je ratifikovala 72 konvencije i 22 preporuke MOR-a. Spisak ratifikovanih konvencija dajemo u tabeli 53. Među konvencijama koje je ratifikovala Srbija, nalazi se i svih osam fundamentalnih konvencija MOR-a, i to: 1) Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava; 2) Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore; 3) Konvencija broj 29 o prinudnom ili obaveznom radu; 4) Konvencija broj 100 o jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti; 5) Konvencija broj 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja; 6) Konvencija broj 138 o minimalnim godinama starosti i 7) Konvencija broj 182 koja se odnosi na najteže oblike dečijeg rada. Od 72 konvencija koje je ratifikovala Srbija, kod 67 konvencija datum ratifikovanja je 24.11.2000. godine. Za datum ratifikovanja najvećeg broja konvencija (14.11.2000. godine) uzima se datum kada je generalni direktor Međunarodnog biroa rada obavestio tadašnjeg ministra inostranih poslova o prenosu prava iz ratifikovanih konvencija sa Savezne Republike Jugoslavije na Srbiju, kao njenog sukcesora. 244

SOCIJALNO PRAVO

Prethodna Jugoslavija po broju rafitikovanih konvencija na dan 31.12.1999. godine bila je na 18 mestu na svetu (73 ratifikovane konvencije od ukupno 182 usvojene). Ispred Jugoslavije po broju ratifikovanih konvencija nalazile su se sledeće zemlje: Španija (127 konvencija), Francuska (115), Norveška (104), Italija (101), Urugvaj (101), Holandija (98), Finska (94), Belgija (89), Kuba (87), Švedska (86), Brazil (85), Bugarska (82), Poljska (81), Ujedinjeno Kraljevstvo (81), Meksiko (76), Nemačka (76), Portugalija /74), a manje od Jugoslavije ratifikovale su: Austrija (50), Danska (66), Grčka (68), Luksemburg (66), Irska (71), itd. 197 U pogledu ispunjenja obaveza koje proističu iz ratifikovanih konvencija, u Republici Srbiji, kao i u prethodnoj Jugoslaviji, prihvaćen je monistički metod, a to nam pokazuju i članovi 16. i 194. Ustava Republike Srbije. 198 Član 16. glasi: “Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.” Član 194. glasi: “Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.” Srbija, kao i sve ostale zemlje, u obavezi je da MOR-u jednom godišnje podnosi izveštaj o preduzetim merama primene ratifikovane konvencije, kako u zakonskoj regulativi, tako i u praksi.

4. Kovencije iz oblasti socijalnog osiguranja Jugoslavija, koja je član MOR-a od njegovog osnivanja ratifikovala je sledeće značajnije konvencije iz oblasti socijalnog osiguranja:199 1) Konvencija (broj 12) o obeštećenju nesrećnih slučajeva na poslu u poljoprivredi (iz 1921. godine); 2) Konvencija (broj 17) o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu (1925.); 197 Borivoje M. Šunderić, op.lit.str. 8. i 9. 198 Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS” broj 83/06 199 Ljiljana Stanojević, Velibor Stošić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, Beograd, 1996., str. IX; Rajko Kosanović: Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada; Radnička štampa, Beograd, 2007., str.14.

245

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3) Konvencija (broj 19) o jednakom postupanju prema stranim i domaćim radnicima u pogledu obeštećenja nesrećnih slučajeva pri radu (1925.); 4) Konvencija (broj 24) o osiguranju za slučaj bolesti individualnih i trgovačkih radnika i domaće posluge (1927.); 5) Konvencija (broj 25) o bolničkom osiguranju poljoprivrednih radnika; 6) Konvencija (broj 48) koja se odnosi na ustanovljavanje međunarodnog uređenja, očuvanja prava u osiguranju za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti (1935.); 7) Konvencija (broj 56) o bolesničkom osiguranju pomoraca (1936.); 8) Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja (1952.); 9) Konvencija (broj 103) o zaštiti materinstva (1952.); 10) Konvencija ( broj 121) o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti; 11) Konvencija (broj 143) o migracijama u uslovima zloupotrebe i unapređenju jednakih mogućnosti i tretmana radnika migranata; 12) Konvencija (broj 159) o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida. 13) Konvencija ( broj 168) o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti. Pored pomenutih konvencije, iz oblasti socijalnog osiguranja ratifikovane su sledeće preporuke: 1)Preporuka ( broj 67) o obezbeđenju prihoda i 2)Preporuka ( broj 69) o zdravstvnoj zaštiti. Zaključivanje multilateralnih i bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju i zapošljavanju, u značajnoj meri motivisano je činjenicom da je veliki broj naših građana boravio, a i sada boravi po različitim osnovama u inostranstvu. Jedan od načina zaštite njihovog položaja je zaključivanje pomenutih sporazuma.

5. Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja Među konvencijama MOR-a, kada je reč o socijalnom osiguranju, posebno Konvencija (broj 102) o minimalnoj normi socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: Konvencija). Konvencija je usvojena na 35. zasedanju Opšte konferencije MOR-a u Ženevi 4. juna 1952. godine. Ova konvencija ratifikovana je Uredbom Saveznog izvršnog veća od 27. oktobra 1954. godine.200 FNRJ deponovala je kod Generalnog direktora MOR-a ratifikacioni instrument ove konvencije 20.12.1954. godine, a ista je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 12 meseci posle deponovanja ratifikacionog instrumenta. Konvenciju čini 15 delova i to: - deo I – Opšte odredbe; - deo II – Zdravstvena zaštita; - deo III – Naknada za slučaj bolesti; - deo IV – Davanja u slučaju nezaposlenosti; 200 „Službeni list FNRJ“ od 17. marta 1955. godine

246

SOCIJALNO PRAVO

- deo V – Davanja za starost; - deo VI – Davanja u slučaju nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja; - deo VII – Porodične potpore; - deo VIII – Davanja za slučaj materinstva; - deo IX – Davanja za slučaj invalidnosti; - deo X – Davanja članovima porodice za slučaj smrti hranioca porodice; - deo XI – Obračunavanje periodičnih plaćanja; - eo XII – Jednakost postupaka prema stranim državljanima; - deo XIII – Zajedničke odredbe; - deo XIV – Ostale odredbe i - deo XV – Završne odredbe. Konvencijom se, kada je na primer reč o zdravstvenom osiguranju, predviđaju davanja radi zdravstvene zaštite zaštićenih osoba i njihove materijalne sigurnosti kada su sprečeni da rade zbog bolesti. Zdravstvena zaštita obuhvata lekarsku negu preventivnog ili kurativnog karaktera. Osigurani slučaj obuhvata: bolest, bez obzira na uzrok, trudnoću, porođaj i njihove posledice. Zaštićene osobe su radnici i članovi njihove uže porodice (žene i deca). Međutim, zaštićene osobe mogu se određivati i po drugim kriterijumima, kao na primer 50% od ukupnog broja stanovnika. Prema članu 10. Konvencije, davanja obuhvataju najmanje: a) u slučaju bolesti: 1) negu lekara opšte medicine, podrazumevajući tu i preglede kod kuće; 2) negu lekara specijalista koja se pruža u bolnicama licima smeštenim u bolnicama ili licima van bolnica, kao i negu lekara specijalista, koja se može ukazivati izvan bolnica; 3) osnovne farmaceutske proizvode po receptu lekara ili drugog stručnog lica; 4) smeštaj u bolnicu, ako je to potrebno; b) u slučaju trudnoće, porođaja i njihovih posledica: 1) negu pre porođaja, za vreme porođaja i posle porođaja, od strane lekara ili diplomirane babice; 2) smeštaj u bolnicu, ako je to potrebno. Konvencija predviđa mogućnost da korisnik ili hranilac porodice bude obavezan da učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite u slučaju bolesti, međutim „pravila kojima se reguliše ovo pitanje treba da budu postavljena tako, da učešće u troškovima ne predstavlja suviše veliki teret“. Članovi 13-18. Konvencije odnose se na naknadu, koja definisanom krugu zaštićenih lica, pripada za slučaj bolesti. Republika Srbija preuzela je obavezu da će primenjivati delove I, II, III, IV, V, VI, VIII i X i odgovarajuće odredbe delova XI, XII i XIII, kao i dela XIV Konvencije U prilogu dajemo tekst Konvencije.

247

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 53: Konvencije Međunarodne organizacije rada koje je ratifikovala Republika Srbija Red. Br. 1 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

Naziv konvencije 2 Konvencija broj 2 o nezaposlenosti ... C2 Unemployment Convention, 1919 Konvencija broj 3 o zapošljavanju žena pre i posle poroÿaja ... C3 Maternity Protection Convention, 1919 Konvencija broj 8 o naknadi za nezaposlenost u sluþaju gubitka zbog brodoloma ... C8 unemployment Indemnity (Shipwreck) Convention, 1920 Konvencija broj 9 o nameštenju mornara ... C9 Placing of Seamen Convention, 1920 Konvencija broj 11 o pravu na udruživanje u poljoprivredi ... C11 Right of Association (Agriculture) Convention, 1921 Konvencija broj 12 o obešteüenju nesreünih sluþajeva na poslu u poljoprivredi ... C12 Workmen's Compensation (Agriculture) Convention, 1921 Konvencija broj 13 o upotrebi olovnog belila u bojadisanju ... C13 White Lead (Painting) Convention, 1921 Konvencija broj 14 o primeni nedeljnog odmora u industrijskim preduzeüima ... C14 Weekly Rest (Industry) Convention, 1921 Konvencija broj 16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladiüa pre zaposlenja na pomorskim brodovima ... C16 medical Ehamination of Young Persons (Sea) Convention, 1921 Konvencija broj 17 o naknadi koja se isplaüuje radnicima za sluþaj nesreüe na radu ... C17 Workmen's Compensation (Accidents) Convention, 1925 Konvencija broj 18 o obešteüenju zbog oboljenja od profesionalne bolesti ... C18 Workmen's Compensation (Occupational Diseases)) Convention, 1925 Konvencija broj 19 o jednakom tretmanu stranih i domaüih radnika u pogledu obešteüenja nesreünih sluþajeva pri radu ... C19 Equality of Treatment (Accident Compensation) Convention, 1925

248

Datum ratifikovanja 3 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

SOCIJALNO PRAVO

13. 14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23. 24.

25.

26.

Konvencija broj 22 o ugovoru o najmu mornara ... C22 Seamen's Articles of Agreement Convention, 1926 Konvencija broj 23 o repatrijaciji mornara pomorske plovidbe ... C23 Repatriation of Seamen Convention, 1926 Konvencija broj 24 o osiguranju za sluþaj bolesti industrijskih i trgovaþkih radnika i domaüe posluge ... C24 Sickness Insurance (Industry) Convention, 1927 Konvencija broj 25 o bolesniþkom osiguranju poljoprivrednih radnika ... C25 Sickness Insurance (Agriculture) Convention, 1927 Konvencija broj 27 o naznaþavanju težine na velikim koletima koja se prenose laÿom ... C27 Marking of Weight (Packages Transported by Vessels) Convention 1929 Konvencija broj 29 o prisilnom radu ... C29 Forced Labour Convention, 1930 Konvencija broj 32 o zaštiti od nesreüe radnika zaposlenih na poslovima utovara i istovara brodova ... C32 Protection against Accidents (Dockers) Convention (Revised), 1932 Konvencija broj 45 o zapošljavanju žena na podzemnim radovima u rudnicima svih kategorija ... C45 Underground Work (Women) Convention, 1935 Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje meÿunarodnog ureÿenja oþuvanja prava u osiguranju za sluþaj iznemoglosti, starosti i smrti ... C48 Maintenance of Migrants' Pension Rights Convention, 1935 Konvencija broj 53 o struþnoj sposobnosti zapovednika, poslodavaca, starešina i oficira na trgovaþkim pomorskim brodovima ... C53 Officers' Competency Certificates Convention, 1936 Konvencija broj 56 o obaveznom bolesniþkom osiguranju pomoraca ... C56 SicknessInsurance (Sea) Ceonvention, 1936 Konvencija broj 69 koja se odnosi na diplomu o sposobnosti brodskih kuvara ... C69 Certification of Ships' Cooks Convention 1946 Konvencija broj 73 o obaveznom lekarskom pregledu pre zaposlenja na odreÿenim pomorskim brodovima ... C73 Medical Examination (Seafarers) Convention, 1946 Konvencija broj 74 koja se odnosi na svedodžbe o sposobnosti kvalifikovanog mornara ... C74 Certification of Able Seamen Convention, 1946.

249

24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

27. 28.

29.

30. 31. 32. 33. 34. 35.

36.

37.

38. 39. 40. 41.

42.

Konvencija broj 80 o revidiranom konaþnom tekstu ... C80 Final Articles Revision Convention, 1946 Konvencija broj 81 o revidiranom konaþnom tekstu ... C81 Labour Inspection Convention, 1947 Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava ... C87 Freedom of Association and Protection of the Right to Organise Convention, 1948 Konvencija broj 88 o organizaciji službe za posredovanje rada ... C88 Employment Service Convention, 1948 Konvencija broj 89 o noünom radu žena zapslenih u industriji (revidirana) ... C89 Night Work (Women) Convention (Revised), 1948 Konvencija broj 90 o noünom radu mladih lica u industriji ... C90 Night Work of Young Persons (Industry) Convention (Revised), 1948 Konvencija broj 91 o plaüenom odmoru pomoraca ... C91 Paid Vacations (Seafarers) Convention (Revised), 1949 Konvencija broj 92 o smeštaju posade na pomorskom brodu (revidirana) ... C92 Accommodation of Crews Convention (Revised), 1949 Konvencija broj 97 o migracijama radi zapošljavanja (revidirana) ... C97 Migration for Employment Convention (Revised), 1949 Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore ... C98 Right to Organisse and Collective Bargaining Convention, 1949 Konvencija broj 100 o jednakosti nagraÿivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti ... C100 Egual Remuneration Convention, 1951 Konvencija broj 102 o minimalnoj normi socijalnog obezbeÿenja ... C102 Social Security (Minimum Standards) Convention, 1952 Konvencija broj 103 o zaštiti materinstva (revidirana) ... C103 Maternity Protection Convention (Revised), 1952 Konvencija broj 105 o ukidanju prinudnog rada ... C105 Abolition of Forced Labour Convention, 1957 Konvencija broj 106 o nedeljnom odmoru (trgovini i biroa) ... C106 Weekly Rest (Commerce and Offices) Convention,1957 Konvencija broj 109 o platama i radnom vremenu na pomorskom brodu i brojnom stanju posade ... C109 Wages, Hours of Work and Manning (Sea) Convention (Revised), 1958

250

24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

SOCIJALNO PRAVO

43.

44. 45. 46. 47.

48.

49. 50. 51.

52. 53.

54.

55. 56. 57. 58.

Konvencija broj 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja ... C111 Discrimination (Employment and Occupation) Convention, 1958 Konvencija broj 113 o lekarskim pregledima ribara ... C113 Medical Examination (Fishermen) Convention, 1959 Konvencija broj 114 koja se odnosi na ugovor o zaposlenju ribara ... C114 Fishermen's Articles of Agreement Convention, 1959 Konvencija broj 116 o reviziji završnih odredbi ... C116 Final Articles Revision Convention, 1961 Konvencija broj 119 o zaštiti mašina ... C119 Guarding of Machinery Convention, 1963 Konvencija broj 121 o davanjima za sluþaj nesreüe na poslu i profesionalnih bolesti ... C121 Employment Injury Benefits Convention, 1964 Konvencija broj 122 o politici zapošljavanja ... C122 Employment Policy Convention, 1964 Konvencija broj 126 o smeštaju na ribarskim brodovima ... C126 Accommodation of Crews (Fishermen) Convention, 1966 Konvencija broj 129 o inspekciji rada (poljoprivreda) ... C129 Labour Inspekction (Agriculture) Convention, 1969 Konvencija broj 131 o minimalno utvrÿenoj zaradi ... C131 Minimum Wage Fixing Convention, 1970 Konvencija broj 132 o plaüenom godišnjem odmoru (revidirana) ... C132 Holidays with Pay Convention (Revised), 1970 Konvencija broj 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeüu ... C135 Workers' Representatives Convention, 1971 Konvencija broj 136 o zaštiti od opasnosti trovanja benzolom ... C136 Benzene Convention, 1971 Konvencija broj 138 o minimalnim godinama starosti ... C138 Minimum Age Convention, 1973 Konvencija broj 139 o prevenciji kancera prouzrokovanog uslovima rada ... C139 Occupational Cancer Convention, 1974 Konvencija broj 140 o plaüenom odsustvu za obrazovne svrhe ... C140 Paid Educational Leave Convention, 1974

251

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000. 24.11.2000.

DR RAJKO KOSANOVIĆ

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67. 68. 69. 70.

71.

72.

Konvencija broj 142 o profesionalnoj orijentaciji i struþnom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa ... C142 Human Resources Development Konvencija broj 143 o radnicima migrantima ... C143 Migrant Workers (Supplementary Provisions) convention, 1975 Konvencija broj 144 o tripartitnim konsultacijama (meÿunarodni standardi rada) ... C144 Tripartite Consultation (International Labour Standards) Convention, 1976 Konvencija broj 148 o zaštiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih zagaÿenjem vazduha, buke i vibracijom ... C148 Working Environment (Air Pollution, Noise and Vibration) Convention, 1977 Konvencija broj 155 o zaštiti na radu i radnoj sredini ... C155 Occupational Safety and Health Convention, 1981 Konvencija broj 156 o jednakoj moguünosti za radnike i radnice (radnici sa porodiþnim obavezama) ... C156 Workers with Family Responsibilities Convention, 1981 Konvencija broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca ... C158 Termination of Employment Convention, 1982 Konvencija broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida ... C159 Vocational Rehabilitation and Employment (Disabled Persons) Convention, 1983 Konvencija broj 161 o službama medicine rada ... C161 Occupational Health Services Convention, 1985 Konvencija broj 162 o bezbednosti prilikom korišüenja azbesta ... C162 Asbestos Convention, 1986 Konvencija broj 182 koja se odnosi na najteže oblike deþijeg rada ... C182 Worst Forms of Child Labour Convention, 1999 Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju u graÿvevinarstvu ... C167 Safety and Health in Construction Convention, 1988 Konvencija broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu ... C187 Promotional Framework for Occupational Safety and Health Convention, 2006 Konvencija 183 o zaštiti materinstva ... C183 Maternity Protection Convention, 2000

252

24.11.2000.

24.11.2000.

13.05.2005.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000.

24.11.2000. 24.11.2000. 10.07.2003. 16. 09. 2009.

16. 09. 2009.

31. 08. 2010.

XIII MEĐUNARODNI UGOVORI O SOCIJALNOM OSIGURANJU 1.Uvodne napomene Međunarodnim ugovorima (sporazumima, konvencijama) o socijalnom osiguranju, čije zaključivanje ima dugu tradiciju,201 omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja. Zaključivanjem međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, odnosno, šire posmatrano, o socijalnoj sigurnosti, kao takozvanim instrumentima koordinacije: 1) garantuje se jednak tretman osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva, 2) utvrđuje se primenljivo zakonodavstvo (pravila na osnovu kojih se može tačno utvrditi da li se primenjuje zakonodavstvo jedne ili druge države ugovornice), 3) obezbeđuje se očuvanje stečenih prava i 4) garantuje se isplata davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugovornicu. Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni i nepotpuni. Potpuni ugovori o socijalnom osiguranju obuhvataju, kao što im i sam naziv govori, celokupnu oblast socijalnog osiguranja, odnosno: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje, 2) zdravstveno osiguranje,3) zdravstvena zaštita i materinstvo, 4) osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, 5) osiguranje za slučaj nezaposlenosti i 6) dodatak za decu. Nepotpuni ugovori o socijalnom osiguranju obuhvataju samo neku od grana socijalnog osiguranja ( na primer, ugovor koji je Republika Srbija zaključila sa Rumunijom odnosi se samo na zdravstveno osiguranje, a ugovori zaključeni sa Libijom, Egiptom i Panamom, obuhvataju samo oblast penzijsko-invalidskog osiguranja). Specifičnosti po kojima se ugovori o socijalnom osiguranju razlikuju od drugih međunarodnih ugovora ogledaju se u činjenicama da se njima: vrši koordinacija unutrašnjih zakonodavstava o socijalnom osiguranju i uspostavlja pravna veza između zakonodavstava o socijalnom osiguranju različitih država. Takođe, specifičnost ovih ugovora je i u tome da se njihove odredbe primenjuju direktno na slučajeve koje uređuju, kao i da se oni zaključuju na neodređeno vreme, a da određena prava pojedinaca traju i nakon njihov eventualnog prestanka važenja (prava iz penzijskog osiguranja).202 201 Prvi međunarodni ugovor u oblasti socijalnog osiguranja zaključen je 1827. godine između Velikog Vojvodstva Parme i Francuske. 202 Aleksandar Petrović: Ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja primenom međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, u: Ostvarivanje i zaštita socijalnih prava: Zbornik radova sa Savetovanja pravnika/Trinaesti Zlatiborski pravnički dani, Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje, Beograd, 2010., strana 340.

253

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2. Zemlje sa kojima je Republika Srbija zaključila sporazume o socijalnom osiguranju Republika Srbija, prema članu 13. Ustava ,,štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu“,203 i u skladu sa tim zaključila je ugovore o socijalnom osiguranju sa drugim državama. Ugovore o socijalnom osiguranju Srbija je zaključila sa 27 država. Reč je kako o novim ugovorima, tako i o ugovorima koji se primenjuju na osnovu sukcesije bivše Jugoslavije (SFRJ, FNRJ). Novi ugovori, odnosno sporazumi o socijalnom osiguranju sklopljeni su sa: Austrijom (1998. godine), Luksemburgom (2004.), Makedonijom (2001), Bosnom i Hercegovinom (2003.), Hrvatskom (2001.), Crnom Gorom (2007.),Češkom (2002.), Slovenijom (2009.) i Kiprom (2010.). Na osnovu sukcesije bivše Jugoslavije primenjuju se ugovori o socijalnom osiguranju sa: Belgijom (1956.), Bugarskom (1958.), Danskom (1980), Egiptom (1988.), Italijom (1959.), Libijom (1990.), Mađarskom (1958.), Nemačkom (1969.), Norveškom (1975.), Panamom (1977.), Poljskom (1958.), Rumunijom (1977.), Slovačkom (primenjuje se ugovor zaključen sa Čehoslovačkom 1958.), Velikom Britanijom (1958.), Francuskom (1951.), Holandijom (1980), Švedskom (1979) i Švajcarskom (1963).204. Sa pojedinim zemljama Jugoslavija je imala zaključene ugovora o socijalnom osiguranju između dva svetska rata.205 U skladu sa odredbama Zakona o ministarstvima206 („Službeni glasnik RS“ broj 65/2008) za pripremu i zaključivanje međunarodnih sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja nadležno je Ministarstvo rada i socijalne politike, dok je postupak zaključivanja i ratifikacije u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Radi dobre i efikasne primene sporazuma, u okviru država formiraju se posebne državne organizacije, tzv. organi za vezu. U Republici Srbiji to je Zavod za socijalno osiguranje. Zavod za socijalno osiguranje direktno sarađuje sa nosiocima osiguranja odnosno organima za vezu zemalja sa kojima Srbija ima zaključen bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, radi obezbeđivanja primene sporazuma. Zavod za socijalno osiguranje izrađuje: a) administrativne ugovore za sprovođenje zaključenih sporazuma, b) posebne sporazume koji uređuju način obračuna i plaćanja troškova zdravstvene zaštite i c) dvojezične obrasce za primenu međunarodnih ugovora. Ovaj Zavod, takođe učestvuje u obračunu troškva zdravstvene zaštite, te je obavezan da reaguje ukoliko dođe do povrede odredaba sporazuma, a takođe rešava druga pitanja od značaja u pogledu ostvarivanja prava građana odnosno osiguranih lica. Organi za vezu prate primenu sporazuma, razmenjuju informacije o promenama u zakonodavstvu, dogovaraju postupanje u određenim situacijama, učestvuju u postupku obračuna troškova zdravstvene zaštite i obavljaju druge poslove. 203 Ustav Republike Srbije (,, Službeni glasnik RS“, broj83 /06) 204 U prikazu korišćene literature dajemo pregled memunarodnih ugovora o socialnom osiguranju koje je za-

ključila Srbija, odnosno bivša Jugoslavija 205 Pre drugog svetskog rata zaključeni su ugovori iz socijalnog osiguranja sa: Argentinom (1928. godine), Nemačkom (1929.), Austrijom (1931.), Rumunijom (1933.) i Čekoslovačkom (1936.). 206 „Službeni glasnik RS“ broj 65/2008

254

SOCIJALNO PRAVO

Nadležni nosioci su organi i organizacije kojima je poverena direktna primena sporazuma. Pod nadležnim nosiocima podrazumevaju se oranizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a u Srbiji su to: Repubički zavod za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osigurnje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Građani se obraćaju nadležnim nosiocima za rešavanje pitanja iz određene oblasti, a nadležni nosioci direktno komuniciraju sa inostranim nosiocima.

3. Osnovna načela na kojima se zasnivaju međnarodni ugovori o socijalnom osiguranjue Izradom prvih tipskih normi od starane Međunarodne organizacije rada, utvrđena su, 1928. godine, načela na kojima se temelje međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju. U tom pogledu posebno su zanačajne dve konvecije MOR-a: Konvencija broj 19 o jednakom tretmanu stranih i domaćih radnika u pogledu obeštećenja nesrećnih slučajeva pri radu, iz 1925 gidine207 i Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje međunarodnog uređenja očuvanja prava u osiguranju za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti iz 1935. godine.208 Obe pomenute konvencije preuzete su u pravni poredak Srbije i primenjuju se na osnovu sukcesije bivše Jugoslavije. Osnovna načela na kojima je Jugoslavija zaključila konvencije i sporazume o socijalnom osiguranju su:209 1) načelo jednakog tretmana između domaćih i stranih državljana u pogledu uslova za sticanje i korišćenje određenih prava ( ista prava i dužnosti iz socijalnog osiguranja, pod istim uslovima, bez obzira na nacionalna i druga obeležja lica, odnosno primena propisa u određenim slučajevima bez bilo kakve diskriminacije); 2) načelo određivanja zakonodavstava na kojima se primenjuje određeni ugovor o socijalnom osiguranju ( određivanje obima primene međunarodnog ugovora u odnosu na zakonodavstvo o socijalnoj sigurnosti država ugovornica-pojedini ugovor ne obuhvata jednu ili više grana socijalnog osiguranja ili obuhvata samo jednu granu)210 ; 3) načelo izjednačenosti teritorija zemalja ugovornica ( prava iz socijalnog osiguranja stečena na osnovu zakonodavstva o socijalnom osiguranju u jednoj zemlji mogu se koristiti i van teritorije zemlje gde su stečena. Na primer, isplata penzije vrši se van zemlje u kojoj je stečena, zdravstvena zaštita ostvaruje se van teritorije zemlje rada i sl.); 4) načelo sabiranja staža osiguranja ( za sticanje i ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, obuhvaćenih ugovorom, po propisima jedne od zemalja ugovornica, sabira se staž, odnosno period osiguranja navršen po propisima svake od njih-prava iz penzijskog osiguranja); 5) načelo očuvanja očekivanih i stečenih prava ( ovo načelo značajno je za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja, a našlo je svoju primenu u odredbama ugovora o socijalnom osiguranju o sabiranju penzijskog staža u državama ugovornicama, sa mogućnošću proširenja 208 C48 Maintenance of Migrants' Pension Rights Convention, 1935 209 Ljiljana Stojanović, Velibor Stošić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju – sa komentarom, Beograd, 1996., str. X.; Aleksandar Petrović, op. cit., str. 343. 210 Na primer, ugovori o socijalnom osiguranju sa Nemačkom, Francuskom, Švajcarskom i Švedskom ne obuhvataju davanja za slučaj nezaposlenosti, a ugovor sa Rumunijom obuhvata samo zdravstveno osiguranje.

255

DR RAJKO KOSANOVIĆ

na period staža ostvarenog u trećim zemljama, takođe i u odredbama ugovora o socijalnom osiguranju koje se odnose na slučajeve kada uslovi za davanja nisu istovremeno ispunjeni u obe države-pravo se ostvaruje u državi u kojoj su uslovi ispunjeni, a u drugoj državi nakon ispunjenja uslova u skladu sa njenim zakonodavstvom); 6) načelo isplate davanja u inostranstvu-deteritorizacija prava iz socijalnog osiguranja ( u uskoj vezi je sa načelom očuvanja prava, a u najvećoj meri odnosi se na na tzv. dugoročna davanja, odnosno davanja iz penzijskog osigurnja i osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti-u sličaju multilateralnih ugovora ovo načelo primenjuje se na području svih država koje su pristupile određenom ugovoru): 7) načelo obaveznog socijalnog osiguranja po propisima zemlje rada (kada se obavezno zdravstveno osiguranje određuje i sprovodi prema propisima one zemlje u kojoj osiguranik radi, uz izuzetke kada se radi o diplomatsko-konzularnim predstavnicima naše zemlje, detašmanu, zaposlenim u predstavništvima i poslovnicama domaćih preduzeća na teritoriji druge države ugovornice, zaposlenim u saobraćaju).

4. Zdravstveno osiguranje 4.1. Slučajevi koje regulišu međunarodni ugovori Radi bolje zaštite zdravlja svojih građana, Srbija je ratifikovala brojne konvencije u oblasti socijalne sigurnosti i zaključila međudržavne sporazume o socijalnom osiguranju, kojima se reguliše postupak i način ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu.211 Međunarodni ugovori regulišu način korišćenja zdravstvene zaštite: a) za vreme privremenog boravka u drugoj državi ugovornici, b) lica koja su upućena na rad u drugu državu ugovornicu, c) korisnika prava na penziju sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici, d) članovi porodice penzionera sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici, e) lica zaposlena u jednoj državi ugovornici, sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici (pogranični radnici), f) članova porodice sa prebivalištem u jednoj državi ugovornci, kada je lica preko koga su osigurana zaposleno prema pravnim propisima druge države ugovornice, g) lica koja pravo na zdravstvenu zaštitu koriste po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti za vreme dok privremeno borave u drugoj državi ugovornici, ili na njenoj teritoriji imaju prebivalište. U oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, na osnovu bilateralnih sporazuma obezbeđuje se: a)davanje u naturi – korišćenje zdravstvene zaštite u zemljama potpisnicama međunarodnog sporazuma, i 211

Najstariji bilateralni sporazum u ovoj oblasti je Opšta konvencija o socijalnom osiguranju između Jugoslavije i Francuske (1951), koja je jaš uvek na snazi (tokom 2010. godine održane su dve runde razgovora delegacija Republike Srbije i Republike Francuske, na kojima je razmatran Nacrt novog sporazuma o socijalnoj sigurnosti).

256

SOCIJALNO PRAVO

b)novčana davanja - pravo na isplatu određenih novčanih naknada zbog bolesti, putnih troškova i dr. Sporazumima o socijalnom osiguranju, u delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje, propisan je: način i postupak ostvarivanja prava po osnovu bilateralnih sporazuma i određen krug lica na koje se sporazumi odnose. 4.2. Principi na kojima se zasnivaju međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju Međunarodni ugovori i sporazumi o socijalnom osiguranju, u pogledu naknade troškova za pruženu zdravstvenu zaštitu, zasnovani su na jednom ili kombinaciji sledeća tri principa:212 1) principu osiguranja: svaka strana ugovornica snosi troškove zdravstvene zaštite na teritoriji druge strane ugovornice za svoje osiguranike i članove njihovih porodica; 2) teritorijalnom principu (ili principu reciprociteta): troškovi zdravstvene zaštite padaju na teret one zemlje ugovornice na čijoj teritoriji se pruža zdravstvena zaštita zaštita; 3) principu refundacije: osiguranici i članovi njihovih porodica sami snose troškove zdravstvene zaštite u drugoj zemlji, a plaćene iznose refundiraju im nosioci osiguranja kod kojih su osigurani (ovaj princip predstavlja podvrstu principa osiguranja). 4.2.1 Princip osiguranja Po principu osiguranja zaključeni su ugovori o socijalnom osiguranju sa sledećim zemljama: Austrijom, Belgijom, Nemačkom, Holandijom, Luksemburgom, Francuskom, Rumunijom, Italijom, Češkom, Makedonijom, Hrvatskom , Bosnom i Hercegovinom, Mađarskom (samo bolnički troškovi i troškovi prevoza ), Crnom Gorom i Slovenijom. Po istom principu su urađeni i novi sporazumi sa Mađarskom i Turskom. Zdravstvena zaštita koja je sa pomenutim zemljama regulisana po principu osiguranja, kao što smo naveli, podrazumeva da svaka strana ugovornica snosi troškove zdravstvene zaštite na teritoriji druge strane ugovornice za svoje osiguranike i članove njihovih porodica, s tim što inostrani osiguranici koji koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu konvencije ne plaćaju neposredno naknadu za pružene zdravstvene usluge, već se troškovi zdravstvene zaštite obračunavaju i nadoknađuju između nosilaca osiguranja dve države. 4.2.2 Princip reciprociteta (teritorijalni) Po principu reciprociteta ili teritorijalnom principu, zaključeni su ugovori o socijalnom osiguranju sa: Velikom Britanijom, Bugarskom, Slovačkom, Poljskom i Mađarskom (stara konvencija ). Zdravstvena zaštita sa pomenutim zemljama, regulisana po principu reciprociteta, znači da osiguranici jedne države ugovornice koji su sa privremenim boravkom na teritoriji druge države ugovornice mogu da koriste hitnu i neophodnu zdravstvenu zaštitu na osnovu sporazuma i to na teret one države ugovornice na čijoj teritoriji borave. 212 Ljiljana Stojanović, Velibor Stošić, op. cit., str. XI i XII;

257

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Izuzetak, u prethodno navedenom smislu je Mađarska. Naime, princip reciprociteta primenjuje se kada su u pitanju bolnički troškovi i troškovi prevoza sanitetskim vozilom , koje snosi nadležni nosilac osiguranja ( sa Mađarskom je parafiran novi Sporazum o socijalnom osiguranju kojim je način obračuna troškova zdravstvene zaštite regulisan po principu osiguranja). Da bi državljani navedenih država ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu potrebno je da poseduju urednu putnu ispravu i dokaz da su osigurani u svojoj državi . Kada se ukaže potreba za zdravstvenom zaštitom, stranci su dužni da se sa putnom ispravom i dokazom da su osigurani u svojoj državi, takođe obrate Filijali RZZO u mestu gde treba da im se pruži zdravstvena zaštita. Filijala će im izdati potvrdu na osnovu koje će koristiti zdravstvenu zaštitu u zdravstvenim ustanovama ( INO-1 ). Zdravstvena zaštita sa ovim zemljama je ograničena na hitnu i neophodnu zdravstvenu zaštitu kada se radi o privremenom boravku. Kada se radi o osiguranicima jedne zemlje ugovornice koji su sa stalnim boravkom u drugoj državi ugovornici ( službeni predstavnici , penzioneri ), njima se na osnovu dokaza o osiguranju i putne isprave izdaje zdravstvena knjižica. Osiguranici ovih država za vreme stalnog boravka imaju isti obim prava kao i naši osiguranici. Zdravstvene usluge im se mogu naplatiti samo u onim slučajevima u kojima se naplaćuju i domaćim osiguranicima. Troškove zdravstvenih usluga za ove osiguranike zdravstvenim ustanovama plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje. 4.2.3. Princip refundacije Po principu refundacije zaključeni su ugovori o socijalnom osiguranju sa Švajcarskom , Švedskom , Norveškom i Danskom Stranci iz pomenutih zemalja za vreme privremenog boravka u Republici Srbiji plaćaju sve troškove zdravstvenih usluga, s tim što su zdravstvene ustanove dužne da im izdaju račune za pružene usluge na osnovu kojih u svojoj zemlji osiguranja imaju pravo na refundaciju istih. Penzioneri ovih kao i drugih zemalja sa kojima naša zemlja nije zaključila sporazum o socijalnom osiguranju ili sporazumom nije regulisano pitanje zdravstvenog osiguranja , a imaju prebivalište odnosno trajni boravak u našoj zemlji ostvaruju zdravstvenu zaštitu u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju ( član 17. tačka 23. Zakona o zdravstvenom osiguranju ). 4.3. Privremeni boravak u inostranstvu 4.3.1. Privremeni boravak osiguranih lica Srbije u inostranstvu Kao privremeni boravak u drugoj državi smatra se turistički, službeni ili bilo koji drugi boravak koji ne podrazumeva preseljenje u drugu državu. Pravo na zdravstvenu zaštitu za vreme privremenog boravka u inostranstvu imaju sva lica koja su osigurana u Srbiji u slučaju hitne medicinske pomoći. Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa posebne uslove za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu. 258

SOCIJALNO PRAVO

Naime, u skladu sa članom 65. Zakona o zdravstvenom osiguranju, pre odlaska u inostranstvo mora se utvrditi zdravstveno stanje osiguranog lica, tj. mora se utvrditi da lice koje putuje u inostranstvo „ne boluje od akutne blesti, hronične bolesti u akutnoj fazi i drugih poremećaja zdravstvenog stanja koje zahtevaju lečenje ili stalni lekarski nadzor“. Procenu zdravstvenog stanja utvrđuje prvostepena lekarska komisija matične filijale. U praksi to izgleda ovako: a) prvo, osigurano lice mora otići kod svog izabranog lekara koji vrši prepis zdravstvenog kartona, odnosno konstatuje da li osigurano lice boluje od hronične bolesti i navodi da li je osigurano lice bilo bolesno u prethodnih godinu dana; b) istu proceduru treba sprovesti i kod izabranog lekara stomatologa, koji daje mišljenje o stanju zuba (to može biti i lekar iz privatne prakse, s obzirom na to da lica starija od 18 godina nemaju pravo na stomatološke nadoknade). c) sa zdravstvenom knjižicom i popunjenim obrascem osigurano lice ide na lekarsku komisiju, koja daje svoju ocenu da li će Republički zavod za zdravstveno osiguranje snositi troškove eventualnog hitnog lečenja u inostranstvu. Ukoliko osigurano lice putuje u zemlju sa kojom imamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, u filijali Republičkog zavoda izdaje obrazac po sporazumu. Ukoliko putujete u zemlju sa kojom Srbija nema takav sporazum, osiguranom licu izdaje se obrazac-potvrda OZ – 12. Potvrda se izdaje na period od 90 dana (član 66. stav 2. Zakona). Prema članu 67. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ukoliko nije sprovedena potrebna procedura, osiguranik nema pravo na naknadu troškova lečenja u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći. Međutim, većina sporazuma, pored toga što predviđa da osigurano lice za vreme privremenog boravka u drugoj družavi ima pravo za zdravstvenu zaštitu u slučaju da njegovo stanje zahteva hitno pružanje zdravstvene zaštiti, pod uslovom da nije otišlu u tu državu radi lečenja, reguliše i postupak naknadnog izdavanja potvrde o upućivanju na lečenje u inostranstvo. To praktično znači da, kada je osigurani slučaj nastao u inostranstvu, a lice nije prethodno pribavilo odgovarajuću potvrdu, na zahtev inostranog nosioca osiguranja, lekarska komisija ceni nastali slučaj i na osnovu njene saglasnosti naknadno se izdaje potvrda o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu. Posebno pitanje predstavlja pojam hitnosti, koji se, na osnovu odredbe člana 53. Zakona o zdravstvenom osiguranju, definiše kao trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt. Možemo zaključiti: a) ukoliko osigurano lice ima odgovarajuću potvrdu možete biti sigurno da eventualno hitno lečenje neće platiti (ukoliko putuje u zemlju sa kojom imamo zaključen međudržavni sporazum), odnosno da će mu eventualni troškovi biti refundirani – uz umanjenje za 5%, na ime učešća građana u troškovima zdravstvene zaštite (za zemlje sa kojim nije zaključen sporazum o socijalnom osiguranju). 4.3.2. Privremeni boravak inostranih osiguranih lica u Srbiji Da bi ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji, inostrani osiguranici treba da od svojih nosilaca zdravstvenog osiguranja pribave dvojezični obrazac-potvrdu o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite za vreme privremenog boravka u našoj zemlji. 259

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Osiguranici ovih država za vreme privremenog boravka u Srbiji, kao i naši osiguranici u tim zemljama, imaju pravo na hitnu i neophodnu zdravstvenu zaštitu. Kada je u pitanju primena konvencije sa Francuskom, a reč je o privremenom boravku, vrši se direktna naplata zdravstvenih usluga od francuskih osiguranika – turista i ispostavlja im se račun . Našim osiguranicima koji su upućeni na rad u Francusku kao i francuskim osiguranicima upućenima na rad u Srbiju, zdravstvene usluge se ne naplaćuju već se troškovi zdravstvene zaštite obračunavaju i nadoknađuju između nosilaca osiguranja. Sa potvrdom, kada se ukaže potreba za zdravstvenom zaštitom, lica su dužna da se obrate mesno nadležnoj filijali Republičkog zavoda, gde im ista biva zamenjena obrascem INO-1, na osnovu kojeg koristite zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi u mestu svog privremenog boravka. Republički zavod, u 2010. godini, izdao je 25.462 INO obrazaca, odnosno zamenio potvrde o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite ino- osiguranicima. Zdravstvena ustanova pruža zdravstvenu zaštitu osiguranicima ovih država na osnovu potvrde prethodno dobijene u filijali RZZO u mestu gde treba da se pruži zdravstvena zaštita, odnosno gde je prijavljen privremeni boravak. Izuzetno, samo u hitnim slučajevima kada osiguranik zbog hitnosti nije zamenio potvrdu , zdravstvena ustanova prima osiguranika i na osnovu dvojezične potvrde i odmah obaveštava mesno nadležnu filijalu . Takođe, samo u hitnim slučajevima kada osiguranik ne poseduje potvrdu, zdravstvena ustanova se obraća Filijali sa dokazom o osiguranju kao i medicinskom dokumentacijom, kako bi Filijala pokrenula postupak kod nadležnog nosioca za naknadnim izdavanjem potvrde i preuzimanjem troškova lečenja njegovog osiguranika. 4.4. Lica koja su upućena na rad u drugu državu Međunarodni sporazumi predviđaju da se na upućene radnike, izuzetno, primenjuju propisi zemlje u kojoj se nalazi poslodavac koji ih je uputio na rad u drugu državu, mada je opšte pravilo da se na zaposlenog primenjuju propisi zemlje rada. Na navedene izuzetke ne primenjuju propisi mesta rada: a) zaposlene upućene na radu u drugu državu ugovornicu i na njih se primenjuju pravni propisi prve države ugovornice (zakonodavstvo države sedišta poslodavca), b) lica koja privremeno obavljaju samostalnu delatnost na teritoriji druge države ugovornice (zakonodavstvo države gde je registrovana samostalna delatnost), c) lica zaposlena kod poslodavca u preduzeću za vazdušni i kopneni saobraćaj, kada su upućena u drugu dražavu ugovornicu, d)posadu broda i druga lica zaposlena na brodu (zakonodavstvo države čiju zastavu nosi brod), e) lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda (zakonodavstvo države kojoj pripada luka), f) lica zaposlena na teritoriji jedne države u poslovnici ili stalnom predstavništvu preduzeća čije je sedište na teritoriji druge države ugovornice (zakonodavstvo države sedišta preduzeća), g) zaposlene u državni i javnim službama (zakonodavstvno države koja ih je uputila), 260

SOCIJALNO PRAVO

h) zaposlene u dirplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu (zakonodavstvo države koja ih je uputila). Upućivanje se vrši za perod od 24 meseca (12 meseci za lica koja obavljaju samostalnu delatnost) i može se produžiti uz saglasnost nadležnog nosioca. Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa da se potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite izdaje najduže za period od 12 meseci. S druge strane, ukoliko se radnik upućuje na rad u zemlju sa kojom nije zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, on, kao i članovi njegove porodice, imaju pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu (član 63. Zakona), ako je: - zaposlen u domaćem ili mešovitom privrednom društvu, ustanovi, drugoj organizaciji ili kod preduzetnika (detaširani radnici), upućen na rad, - zaposlen u domaćinstvu domaćeg državljanina na službi u toj zemlji, kod međunarodnih i stranih organizacija, odnosno poslodavca, upućen na rad, - upućen na školovanje, stručno usavršavnje i specijalizaciju ili - na službenom putu. U slučaju upućivanja radnika na rad u inostranstvo poslodavac mora doneti Rešenje o upućivanju, uz koje zaposleni mora dostaviti i izveštaj izabranog lekara opšte prakse i izabranog lekara stomatologa, sa kojima lično mora izaći na nadležnu lekarsku komisiju, prema prebivalištu (nekada je bilo prema sedištu poslodavca). Pored ovih dokumenata popunjava se i prijava odnosno prijavljuje se promena u obrascu prijave. Bez obzira što sama procedura nije mnogo drugačija od procedure koja se sprovodi za privremeni boravak u inostranstvu, ukoliko Lekarska komisija oceni da lice nema pravo na zdravstveno osiguranje tokom rada u inostransvu, ono će samo snositi troškove svog lečenja. 4.5. Stalni boravak u inostranstvu U ovu kategoriju osiguranih lica spadaju: - korisnici penzije koji su penziju ostvarili u drugoj državi, - članovi porodice korisnika penzije koji su penziju ostvarili u drugoj državi i - članovi porodice lica koja rade u drugoj državi. Sporazumima je predviđena sledeća procedura: penzioner države sa kojom Srbija ima zaključen međunarodni sporazum, obraća se Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, tačnije matičnoj filijali prema prebivalištu, gde podnosi sledeću dokumentaciju: a) fotokopiju rešenja o utvrđivanju prava na penziju, kao i ček od penzije i b) fotokopiju lične karte. c) za članove porodice potrebno je dostaviti izvod iz Matične knjige venčanih, odnosno rođenih, a za decu do 26 godina starosti i potvrdu o školovanju. Osigurano lice u zemlji prebivališta ostvaruje pravo na pun obim zdravstene zaštite, a u zemlji gde je osiguran ima pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu. Na primer, ako korisnik penzije isključivo prema pravnim propisima Srbije ima prebivalište u Crnoj Gori, on će na osnovu odredbava bilateralnog sporazuma imati pravo na punu zdravstvenu zaštitu u Crnoj Gori, a u Srbiji će imati pravo na hitne zdravstvene usluge. Ista je situacija i sa drugim republikama bivše SFRJ. 261

DR RAJKO KOSANOVIĆ

U postupku ostvarivanja prava ove kategorije osiguranih lica najveći problem nastaje kada se u postupku utvrđivanje prebivališta utvrdi da imaju tzv. dvostruko prebivalište. To se najčešće dešava u slučaju primene sporazuma sa državama sa prostora bivše SFRJ. U postupku uvrđivanja prava obe zemlje utvrđuju postojanje prebivališta, i ukoliko se utvrdi da lice ima dvostruko prebivalište, ono se može osigurati samo u zemlji gde je ostvarilo pravo na penziju. U Srbiji pitanje prebivališta je regulisano Zakonom o prebivalištu i boravištu građana213 gde je određeno da lice može imati samo jedno prebivalište. To bi značilo da ukoliko lice ima prijavljeno prebivalište u Srbiji, do odjave tog prebivališta ne može da ostvari zdravstvenu zaštitu u drugoj državi, po istom osnovu. Osiguranicima koji su korisnici samostalnih penzija i članovima njihovih porodica, sa izuzetkom onih iz Rumunije, koji stalno žive u Srbiji , kao i članovima porodica radnika navedenih zemalja koji žive u našoj zemlji, na osnovu dvojezičnog obrasca-potvrde o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite za vreme trajnog boravka u našoj zemlji, izdaje se zdravstvena knjižica. Troškove zdravstvenih usluga za ove osiguranike zdravstvenim ustanovama plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje. U 2010.godini ukupno je izdato 1246 zdravstvenih knjižica na osnovu prijava ino osiguranika – potvrda o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, detaširanim radnicima. Inostrani osiguranici koji trajno borave u Republici Srbiji koriste zdravstvenu zaštitu u skladu sa međunarodnim sporazumima u istom obimu kao i osiguranici Zavoda. Od ukupno 41.236 osiguranih lica (34.790 osiguranika i 6.446 članova porodice), najveći broj lica-osigurano je po sporazumima sa bivšim republikama SFRJ i Nemačkom214. Osiguranici Zavoda koji trajno borave u inostranstvu u zemlji sa kojom je potpisan međunarodni sporazum takođe koriste zdravstvenu zaštitu u istom obimu kao i osiguranici zemlje u kojoj imaju trajni boravak. Od ukupno 16.319 penzionera i članova porodice najveći broj lica osiguran je po sporazumu sa bivšim republikama SFRJ, a manji broj sa, Nemačkom , Francuskom , Austrijom i dr215. 4.6. Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosi se na korišćenje zdravstvene zaštite u slučaju kada lice koje je osigurano prema pravnim propisima jedne države na teritoriji druge države ugovornice, gde ima prebivalište ili boravište, koristi zdravstvenu zaštitu. Troškove te zdravstvene zaštite snosi nosilac zemlje gde je lice osigurano, odnosno po čijim je propisima utvđeno pravo na osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti. 213 („Službeni glasnik SRS“ 44/77), 214 Od ukupno 41.236 penzionrera, 13.793 osigurano je po sporazumu sa Hrvatskom, 10.024 po sporazumu

sa Bosnom i Hercegovinom, 7.626 po sprazumu sa Austrijom, 7.426 po sprazumu sa Nemačkom, 1.553 po sporazumu sa Makedonijom, 1.313 po sprazumu sa Francuskom itd. 215 Najveći broj lica osiguran je po sporazumu sa Bosnom i Hercegovinom (7.757 lica), a zatim po sporazumima sa Hrvatskom (4.630), Crnom Gorom (1.940), Makedonijom (1.535), Nemačkom (32) itd.

262

SOCIJALNO PRAVO

4.7. Lečenje osoblja diplomatsko- konzularnih predstavištava ( DKP ) U zavisnosti od toga da li je naša zemlja zaključila sporazum o besplatnom lečenju osoblja DKP na bazi reciprociteta ili ne, razlikujemo dve situacije : a) - sa zemljama sa kojima je zaključen poseban sporazum o besplatnom pružanju zdravstvenih usluga osoblju DKP ili su oni obuhvaćeni Sporazumom o socijalnom osiguranju, ovoj kategoriji lica se izdaju zdravstvene knjižice i oni imaju isti obim prava kao i naši osiguranici i troškovi njihovog lečenja padaju na teret RZZO. Sada su na snazi Sporazumi o recipročnom pružanju besplatne zdravstvene zaštite diplomatsko-konzularnom osoblju sa Rusijom, Irakom, Korejom i Rumunijom. b) - Članovi DKP zemalja sa kojima ne postoji međunarodni sporazum o socijalnom osiguranju niti poseban sporazum o besplatnom pružanju zdravstvenih usluga, sami snose troškove zdravstvene zaštite . 4.8. Nadoknada troškova zdravstvene zaštite (princip osiguranja) Republički zavod vrši nadoknadu troškova zdravstvene zaštite od inostranih nosilaca zdravstvenog osiguranja i to : 1) u stvarnim iznosima - svi troškovi se obračunavaju u iznosima koji su fakturisani, po cenama po kojima se fakturišu zdravstvene usluge za domaće osiguranike : a) za sve kategorije osiguranika Italije, Češke, Makedonije i Crne Gore, bilo da se radi o osiguranicima koji privremeno borave u našoj zemlji i koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu potvrde (bolesničkog- zdravstvenog lista) ili pak trajno borave i koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvene knjižice; b) za osiguranike Austrije, Nemačke, Belgije, Francuske , Rumunije , Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji privremeno borave i koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu potvrde (bolesničkog-zdravstvenog lista ). 2) - u paušalnim iznosima - troškovi se obračunavaju na bazi prosečnih godišnjih, odnosno mesečnih troškova zdravstvene zaštite u zemlji u kojoj se pružaju usluge ili u zemlji nadležnog nosioca, pojedinačno za svakog ili po prosečnoj porodici, za osiguranike Austrije , Nemačke, Belgije , Francuske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji stalno borave i koriste zdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvenih knjižica . Osnovni elementi za utvrđivanje paušalnih iznosa naknade su: ukupni troškovi zdravstvene zaštite ( troškovi povrede na radu nisu uključeni u troškove davanja) i prosečan broj osiguranih lica. Organi za vezu država ugovornica utvrđuju visinu mesečnog paušalnog iznosa za svaku kalendarsku godinu na osnovu službenih statističkih podataka. Troškovi se obračunavaju na godišnjem nivou, a pored dugovanih iznosa plaćaju se i akontacije za naredni obračunski period . Prema Sporazumu zaključenim sa Nemačkom, na primer, koji se primenjuje od 1.7.1983. godine, paušalni iznosi obračunavaju se na sledeći način:216 216 Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju – sa komentarom, Beograd, 1996., str. 198.

263

DR RAJKO KOSANOVIĆ

a) Troškovi davanja u naturi (uključujući opremu za novorođenčad), koje su zajednice zdravstvenog osiguranja imale prema službenoj statistici u roku jedne kalendarske godine za osiguranike i njihove članove porodice koji imaju pravo na davanja, smanjuju se za iznos koji otpada na nesreće na radu. Troškovi davanja u naturi ne mogu se uključiti ako su odobravani na teret socijalnog osiguranja drugih država. Iznos koji se potom dobija deli se odgovarajućim brojem lica koja imaju pravo na davanja i brojem 12. b) Izračunati iznos po tački a) množi se sa brojem članova porodice koji, u proseku za celu Jugoslaviju, dolaze na prosečnu jugoslovensku porodicu utvrđenu poslednjim statističkim popisom stanovništva. c) izračunati iznos po tački b) smanjuje se za 0,5% za slučajeve u kojima nemačke bolesničke blagajne treba da pružaju članovima porodice davanja u naturi kada oni privremeno borave u Saveznoj Republici Nemačkoj ili tu stanuju, ukoliko jedan deo članova porodice prebiva u Jugoslaviji. Troškovi zdravstvene zaštite iskazuju se u nacionalnoj valuti, a plaćanje se vrši u konvertibilnoj valuti, prema kursu koji važi na dan doznake. Iznos paušalne naknade u okviru Evropske unije utvrđuje se na osnovu Uredbe EEZ broj 574/72, od strane Upravne komisije za socijalno osiguranje radnika migranata, a na zahtev nosioca osiguranja svake države. Iznos paušalne naknade objavljuje se u Službenom listu EU. U većini evropskih zemalja posebno se obračunava paušalna naknada za: a) aktivne osiguranike, odnosno zaposlene i članove njihovih porodica i b) penzionere i članove njihovih porodica. U 2010. godini obavljani su poslovi razmene obračunske dokumentacije i plaćanja/naplate sa nosiocima osiguranja/organima za vezu jedanaest zemalja (Austrija, Belgija, BiH, Luksemburg, Makedonija, Nemačka, Francuska, Holandija, Hrvatska i Crna Gora). Sa Italijom, Mađarskom i Rumunijom, obračun troškova u praksi se ne sprovodi već više godina. Sporazum sa Slovenijom je stupio na snagu krajem godine. Zavod je u protekloj godini inostranim nosiocima zdravstvenog osiguranja, za pružene usluge zdravstvene zaštite njihovim osiguranicima, ispostavio oko 56.000 pojedinačnih obračuna troškova Izuzetno, za nemačke osiguranike troškovi obračunati su za četiri godine, a za holandske i belgijske osiguranike za tri godine. Za slučajeve pružanja usluga zdravstvene zaštite osiguranim licima Zavoda u inostranstvu, Zavod je primio oko 14.000 pojedinačnih obračuna troškova (oko 5.100 obračuna stvarnih troškova i paušalne obračune za oko 8.600 lica, odnosno porodica). Plaćanje, odnosno naplata troškova zdravstvene zaštite u 2010. godini uspešno je obavljeno. Ostvareni prihodi iznose blizu 10 miliona EVRA. Rashodi su oko 3,5 miliona EVRA. U 2010. godini, posle trinaest godina prekida, izvršeno i plaćanje međusobnih obaveza po osnovu troškova zdravstvene zaštite sa francuskim nosiocima osiguranja.217 217 Izveštaj o radu Upravnog odbora i o izvršenom nadzoru Nadzornog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu, Beograd, mart 2011., strna 12.

264

SOCIJALNO PRAVO

U praksi naplate računa za zdravstvene usluge, devedesetih godina prošlog veka, najveće slabosti po pitanju konvencija, ispoljene su u evidentiranju i naplati računa od inostranih nosilaca osiguranja . Potrebno je da zdravstvene ustanove kao i Apotekarska ustanova kada su u pitanju izdati recepti po konvencijama, posebno evidentiraju i posebno fakturišu Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje sve zdravstvene usluge po konvencijama, bilo da su pružene na osnovu potvrde (bolesničkog - zdravstvenog lista ) ili zdravstvenih knjižica218. Zavod za socijalno osiguranje, kao republički organ za vezu u sprovođenju i primeni međunarodnih ugovora i sporazuma o socijalnom osiguranju, u okviru svoje nadležnosti, pored ostalog, prikuplja sve podatke o troškovima zdravstvene zaštite, objedinjuje ih i dostavlja inostranim nosiocima osiguranja. Podaci o nacionalnim troškovima zdravstvene zaštite predstavljaju osnov za naknadu troškova između ugovornih strana. Visina paušalne naknade izračunava se kao količnih ukupnih troškova zdravstvene zaštite u kalendarskoj godini i prosečnog broja osiguranih lica u istoj godini. Objektivno utvrđivanje ukupnih i stvarno izvršenih izdvajanja za zdravstvenu zaštitu na nivou Srbije, prethodnih godina u velikoj meri bilo je onemogućeno zbog: a) nepotpunog i nerealnog obuhvata troškova zdravstvene zaštite; b) neekonomskih i višestruko potcenjenih cena zdravstvenih usluga; i c) nepouzdanih evidencija o osiguranim licima. Imajući u vidu da su troškovi zdravstvene zaštite u Srbiji opredeljujući element za utvrđivanje visine paušalne naknade koju plaćaju inostrani nosioci zdravstvenog osiguranja za zdravstvenu zaštitu članova porodice radnika na privremenom radu u inostranstvu i inostrane penzionere i članove njihovih porodica koji žive u Srbiji, jasno je da su, zbog prethodno navedenih faktora, pozitivni finansijski efekti primene međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju znatno umanjeni. U 1997. godini, na primer, visina mesečne paušalne naknade za inostrane osiguranike koji žive u Austriji i njihove članove porodice iznosila je oko 228 DEM, a za korisnike penzije oko 539 DEM, dok je mesečna paušalna naknada troškova koju potražuje jugoslovenski nosilac socijalnog osiguranja iznosila 6,6 DEM.219 Nepotpun obuhvat troškova zdravstvene zaštite uslovljen je činjenicom da se evidentiraju isključivo rashodi za zdravstvenu zaštitu koje iskazuje zavod, odnosno fond, a ne uključuju direktni troškovi stanovništva po osnovu korišćenja usluga u privatnoj praksi i u državnim zdravstvenim ustanovama kao i gubici zdravstvenih ustanova. U ukupne rashode za zdravstvenu zaštitu, prema tome, obuhvaćena su samo doznačena sredstva zdravstvenim ustanovama po osnovu ugovora o pružanju zdravstvenih usluga zaključenim sa nosiocima osiguranja, ali ne i prihodi zdravstvenih ustanova ostvarenih 218 Shodno Uputstvu o fakturisanju, zdravstvena ustanova elektronsku fakturu za pruženu zdravstvenu zašti-

tu strancu, dostavlja matičnoj filijali , a jedan primerak papirne fakture dostavlja filijali koja je izdala potvrdu, obrazac INO 1. 219 Savezni zavod za socijalno osiguranje: Nacrt izveštaja o sistemu dobijanja podataka i načinu iskazivanja troškova zdravstvene zaštite sa predlogom mera za njihovu reviziju, Beograd, 2001., str. 4.

265

DR RAJKO KOSANOVIĆ

i od: participacije, od stanovništva po osnovu pruženih zdravstvenih usluga izvan osiguranja, od imovine, zakupa, donacija i iz drugih izvora, a koje zdravstvene ustanove koriste u obavljanju zdravstvene delatnosti. Poseban problem je činjenica da se rashodi zdravstvenog osiguranja ne iskazuju po kategorijama osiguranika. Rashodi zdravstvene zaštite na primer penzionera znatno su viši od rashoda zdravstvene zaštite radno aktivnog stanovništva, a što smo videli i na primeru visine paušalne naknade u Austriji. Radi otklanjanja uočenih nedostataka potrebno je: obuhvatiti sve troškove zdravstvene zaštite, na način na koji to čine i ostale zemlje, a pre svih zemlje Evropske unije; poboljšati postojeće evidencije osiguranih lica; preći na iskazivanje rashoda zdravstvene zaštite po kategorijama osiguranika; izraditi novi cenovnik zdravstvenih usluga; izvršiti izmenu i dopunu pravne regulative u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja i računovostva u pravcu usaglašavanja sa standardima i normativima Evropske unije i preduzeti druge mere. Obračun naknada između zemalja ugovornica prate i drugi problemi kao što su: reklamacije inostranih nosilaca osiguranja, koje često imaju za cilj prolongiranje rokova obračuna i plaćanja (zbog primene ugovornog principa da se troškovi zdravstvene zaštite iskazuju u nacionalnoj valuti, a plaćanje vrši u konvertibilnoj valuti prema važećem kursu u momentu plaćanja i zbog izrazito nestabilnog pariteta dinara prema konvertibilnim valutama, potraživanja od inostranih nosilaca osiguranja u velikoj meri su obezvređivana) i neredovno dostavljanje obračunske dokumentacije od strane inostranog nosioca osiguranja (na primer nemački nosilac osiguranja je u 1998. godini dostavio obračunsku dokumentaciju paušalnih naknada za period od 1994. do 1997. godine, što je uslovilo da veliki deo svoje aktivnosti Zavod usmeri na obradu i dostavljanje te dokumentacije svojim filijalama.220 4.9. Državljani zemalja sa kojima nisu zaključeni sporazumi o socijalnom osiguranju Posebnu kategoriju predstavljaju strani državljani iz zemalja sa kojima Srbija nema zaključene međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju. Državljani tih zemalja koriste zdravstvenu zaštitu u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (član 238 - 242). Strancima se pruža zdravstvena zaštita na način pod kojim se ista pruža građanima Republike Srbije. Stranci sami snose troškove za pruženu, hitnu medicinsku pomoć kao i za druge vrste zdravstvenih usluga koje se njima pružaju na njihov zahtev. Ako zdravstvena ustanova nije mogla naplatiti naknadu za ukazanu hitnu medicinsku pomoć od stranca, zbog toga što on nema potrebna novčana sredstva , ona se sa zahtevom i dokazom o pruženoj usluzi obraća Ministarstvu zdravlja kako bi se naknada platila iz budžeta Republike. Po izvršenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi, Ministarstvo preduzima mere preko nadležnih organa da od stranca naplati ove troškove u korist budžeta. 220 Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju RZZO za 1999. godinu, Beograd, 2000., str. 21.

266

SOCIJALNO PRAVO

Tabela 54: Konvencije o socijalnom osiguranju koje je zaključila Republika Srbija Zemlja 1.

Austrija

2.

Belgija

3.

Bosna i Hercegovina

4.

Bugarska

5.

Velika Britanija

6.

Danska

7.

Egipat

8.

Italija

9.

Kipar

Naziv sporazuma Sporazum izmeÿu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Meÿunarodni ugovori,broj 7/98 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Jugoslavije i Belgije, „Službeni list FNRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 7/56 Sporazum izmeÿu Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 7/2003 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske, „Službeni list FNRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 8/58 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, „Službeni list FNRJ“ – Meÿunarodni ugovori, br. 7/58 i 10/60 Konvencija izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Danske o socijalnom osiguranju, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 5/80 Sporazum o socijalnom osiguranju izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Arapske Republike Egipat, „službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 12/88 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Italije, „službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 1/59 Sporazum izmeÿu Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti, „službeni glasnik RS“ – Meÿunarodni ugovori, broj 12/2010

267

Oblast koju reguliše zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti

penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za sluþaj nezaposlenosti

DR RAJKO KOSANOVIĆ

10.

Libija

11.

Luksemburg

12.

Maÿarska

13.

Makedonija

14.

Nemaþka

15.

Norveška

16.

Panama

17.

Poljska

18.

Rumunija

Sporazum o socijalnom osiguranju izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Velike Socijalistiþke Narodne Libijske Arapske Džamahirije, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 1/90 Sporazum izmeÿu Srbije i Crne Gore i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnom osiguranju, „Službeni list SCG“ – Meÿunarodni sporazumi broj SCG 10/04 Konvencija izmeÿu Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Maÿarske o ureÿenju pitanja socijalnog osiguranja njihovih državljana, „Službeni list FNRJ“ – Dodatak, br.8/58, 5/59, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori i drugi sporazumi br. 3/60 , 9/64, 33/75 Sporazum izmeÿu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 1/2001 Sporazum izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemaþke o socijalnom obezbeÿenju, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, br. 9/69, 4/76 Konvencija izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Norveške o socijalnom osiguranju, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 22/75 Sporazum o saradnji na podruþju socijalnog osiguranja izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Paname, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 11/77 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu VladeFederativne narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Poljske, „Službeni list FNRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 9/58 Sporazum izmeÿu Vlade Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalistiþke Republike Rumunije o saradnjji u oblasti zdravstvenog osiguranja, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 13/77

268

penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti sporazum o izbegavanju dvostruke uplate doprinosa

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje

SOCIJALNO PRAVO

19.

Slovaþka

20.

Slovenija

21.

Francuska

22.

Holandija

23.

24.

25.

Hrvatska

Crna Gora

ýeška

26.

Švajcarska

27.

Švedska

Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i ýehoslovaþke Republike, „Službeni list FNRJ“ – Dodatak, broj 1/58 Sporazum izmeÿu Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju, „Službeni glasnik RS“ broj 111/09 Opšta konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Francuske i Jugoslavije, „Službeni Vesnik FNRJ“ Broj 4/51, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, br. 1/67, 17/71, 22/75, 7/77, 5/79 i 9/90 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Holandije, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 11/80 Sporazum izmeÿu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju, sporazum se primenjuje od 01.05.2003. „Službeni list SRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 1/2001. Sporazum izmeÿu Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju, „Službeni glasnik RS“ - Meÿunarodni ugovori broj 102/2007 Sporazum izmeÿu Savezne Republike Jugoslavije i ýeške Republike o socijalnom osiguranju, „Službeni list SRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj 7/2002 Konvencija o socijalnom osiguranju izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije, „Službeni list SRJ“ – Meÿunarodni ugovori, br. 8/63 i 12/84 Konvencija izmeÿu Socijalistiþke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Švedske o socijalnom osiguranju, „Službeni list SFRJ“ – Meÿunarodni ugovori, broj

zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za sluþaj nezaposlenosti penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za sluþaj povrede na radu i profesionalne bolesti zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje

* U tabeli je dat pregled samo za oblast zdravstvenog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti Pored navedenih sporazuma, Republika Srbija je zaključila i sporazum o socijalnom osiguranju sa Turskom, koji je u postupku ratifikacije, nakon čega će stupiti na snagu. Stupanjem na snagu Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju – 1. novembra 2010. godine, pokrivene su sve republike bivše SFRJ.

269

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Tabela 55: Prikaz međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju koji se odnose na zdravstveno osiguranje Zemlja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36.

Austrija Nemaþka Holandija Belgija Luksemburg Francuska Italija ýeška Maÿarska Rumunija Hrvatska Makedonija BiH Poljska V.Britanija Bugarska Slovaþka(ýSSR) Norveška Švedska Danska Švajcarska Turska Egipat Libija Panama Australija Kanada Kipar Grþka Crna Gora Slovenija Moldavija Rusija Ukrajina Belorusija Španija

Ugovori o socijalnom osiguranju Potpisan Na snazi 05.06.1998 01.05.2002 12.10.1968 01.09.1969 11.05.1977 01.04.1979 01.11.1954 01.10.1956 27.10.2003 01.09.2005 05.01.1950 01.04.1951 14.11.1957 01.01.1961 17.01.2002 01.12.2002 07.10.1957 01.07.1958 20.03.1976 01.12.1976 15.09.1997 01.05.2003 29.12.2000 01.04.2002 29.10.2002 01.01.2004 16.01.1958 01.01.1959 24.05.1958 01.09.1958 18.12.1957 01.09.1958 22.05.1957 01.12.1957 22.11.1974 01.09.1976 30.03.1978 01.01.1979 22.06.1977 01.02.1979 08.06.1962 01.03.1964 26.10.2009 / 27.06.1987 01.02.1989 06.04.1989 01.06.1990 26.11.1975 26.12.1975 12.02.1970 20.05.1970

Princip osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja reciprocitet osiguranja osiguranja osiguranja osiguranja reciprocitet reciprocitet reciprocitet reciprocitet refundacija refundacija refundacija refundacija osiguranja nac.tretman nac.tretman nac.tretman nac.tretman *u planu osiguranja *u planu osiguranja osiguranja *u planu *u planu *u planu *u planu *u planu

270

20.05.2010

/

17.12.2006 29.09.2009

01.01.2008 01.11.2010

SOCIJALNO PRAVO

5. Penzijsko osiguranje Koordinacija primene zakonodavstava država ugovornica radi ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja, predstavlja bit zaključivanja međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Kada je reč o penzijskom osiguranju, koordinacija primene zakonodavstava znači istovremenu primenu zakonodavstava dve ili više država ugovornica, u vezi sa nastankom osiguranog slučaja, a to mogu biti starost, invalidnost ili smrt. U svakoj od država ugovornica utvrđuje se da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava, prema zakonodavstvu svake od država, uz sabiranje penzijskog staža. Pod penzijskim stažom podrazumevaju se: a) vreme, odnosno periodi provedeni u osiguranju, b) razdoblja prebivanja-stanovanja ili c) i vreme provedeno na radu. U slučaju osiguranja, stanovanja ili rada u dve ili više država koje su zaključile ugovor o socijalnom osiguranju, postoje dva metoda određivanja penzije: a) metod integracije (zasnovanost ugovora o socijalnom osiguranju na teritorijalnosti) i b) metod raspodele ( zasnovanost ugovora o socijalnom osiguranju na osiguranju). Primena metoda integracije, odnosno teritorijalnosti znači da se samo u državi prebivanja korisnika određuje i isplaćuje penzija, pri čemu se u obzir uzima penzijski staž ostvaren u državama ugovornicama. Primena metoda raspodele, odnosno osiguranja znači da se penzija određuje u svakoj od država ugovornica, po ispunjenju uslova određenih njenim zakonodavstvom, i uz isplatu srazmernih delova korisnicima221, posebno iz svake države ugovornice. Za starije ugovore o socijalnom osiguranju bio je karakterističan metod integracije, dok se novi ugovori uglavnom zasnivaju na metodu raspodele, odnosno osiguranju, s tim što nije isključeno da u sebi ujedno sadrže i određene elemente teritorijalnosti (ostvarivanje zdravstvene zaštite na teret države prebivanja). Metod integracije, koji pretpostavlja da između zemalja ugovornica postoji približan stepen ekonomskog rarvoja i životnog standarda stanovništva, primenjivao se između bivših socijalističkih država, a od 1955. godine primenjuje se između Danske, Finske, Norveške, Švedske i Islanda, odnosno između država Nordijskog saveza. U ostalim evropskim državama, čiji su penzijski sistemi zasnovani na svojstvu osiguranika i uplati doprinosa, primenjuje se metod raspodele. Opšte prihvaćeno pravilo je :,,da se penzija određuje srazmerno dužini penzijskog staža u određenoj državi (pro rata temporis), bez obzira na to postoji li pravo na penziju uz sabiranje penzijskog staža iz druge države ugovornice ili ne.“222 Ugovori o socijalnom osiguranju koje je zaključila Srbija, u celini su zasnovani na metodu raspodele, odnosno na osiguranju, s tim što postoji i mogućnost sabiranja penzijskog staža iz trećih država. Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, u decembru 2010. godine,223 dolazi do određenih promena kada je reč i o primeni međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Ukratko ćemo razmotriti te promene: 221 pro rata temporis-srazmerni deo penzije, odnosno srazmerna dužina penzijskog staža 222 Aleksandar Petrović, op. cit., str. 358. 223 ,,Službeni glasnik RS”, broj 101 /10

271

DR RAJKO KOSANOVIĆ

1) Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja, u svom radu često se susretao sa licima koja su u inostranstvu ostvarila pravo na penziju, a koja su takođe radila i u Srbiji, gde nisu imala potrebne godine staža osiguranja za stricanje prava na penziju. Ta su lica najčešće pribegavala tome da sama uplaćuju osiguranje, prema članu 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, da bi stekla uslov za ostvarivanje prava na penziju po domaćim propisima. Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, ta mogućnost više ne postoji. Naime, novim Zakonom je precizirano da samo lica van obaveznog osiguranja, odnosno nezaposlena lica, mogu sebi da uplaćuju osiguranje. Korisnici penzija, pa time i korisnici inostranih penzija, ne mogu da steknu svojstvo osiguranika po tom osnovu.224 2.) Sledeća promena odnosi se na najniži iznos penzije. Naime, članom 77. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno je da:,,Osiguraniku koji je ostvario pravo na inostrani deo penzije prema međunarodnom ugovoru pripada iznos u visini razlike do najnižeg iznosa penzije ako mu je iznos penzije, utvrđen po ovom zakonu, i inostrane penzije obračunate prema važećem deviznom kursu na dan ostvarivanja prava, manji od iznosa najniže penzije odrećene prema članu 76. ovog zakona.“ 3.) U mnogim zemljama postoje ograničenja u pogledu uslova za ostvarivanje prava na porodičnu penziju ( dužina trajanja braka i drugi uslovi), radi sprečavanja određenih zloupotreba.225 Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pored ostalog, predviđeno je da ukoliko je umrli osiguranik, odnosno korisnik penzije, u momentu zaključenja braka imao navršenih 65 (muškarac), odnosno 60 godina (žena), bračni drug može streći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine ( član 28a).

224 Kao primer možemo navesti korisnike koji su pravo na penziju ostvarili u Nemačkoj gde je, uz određene godine života, uslov za penziju minimum pet godina radnog staža. Ti korisnici više nemaju pravo da sebi uplaćuju staž, po članu 15., da bi eventualno ispunili uslove za sticanje prava na penziju po propisima Srbije. 225 U Švajcarskoj na primer, pored potrebnih godina života, propisan je uslov od minimum pet godina trajanja braka.

272

PRILOG 1.

Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnog osiguranja, usvojene na Tridesetom zasedanju Opšte koferencije Međunarodne organizacije rada

2.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju

3.

Sporazum između Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju

4.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju

5.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju

6.

Sporazum između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju

7.

Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju

8.

Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o socijalnom obezbeđenju

273

DR RAJKO KOSANOVIĆ

UREDBA O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MINIMALNOJ NORMI SOCIJALNOG OBEZBEĐENJA, USVOJENE NA TRIDESETPETOM ZASEDANJU OPŠTE KONFERENCIJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA (“Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, br. 1/55) ČLAN 1 Ratifikuje se Konvencija o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja, usvojena na tridesetpetom zasedanju Opšte konferencije Međunarodne organizacije rada, 28 juna 1952 godine, a koja u originalu na francuskom i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi: KONVENCIJA O MINIMALNOJ NORMI SOCIJALNOG OBEZBEĐENJA Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, sastavši se 4 juna 1952 u svoje tridesetpeto zasedanje, Pošto je odlučila da usvoji razne predloge o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja, pitanje obuhvaćeno petom tačkom dnevnog reda zasedanja, Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju formu međunarodne konvencije, Usvaja danas dvadeset osmog juna hiljadu devet stotina pedeset druge, donju Konvenciju, koja će se zvati Konvencija o socijalnom obezbeđenju (minimalna norma), 1952. Deo I OPŠTE ODREDBE Član 1 1. U smislu ove Konvencije: a) izraz “propisan” znači određen nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu njega; b) izraz “prebivalište” označava uobičajeno mesto stanovanja na teritoriji Člana, a izraz “stanovnik” označava lice koje je redovno nastanjeno na teritoriji Člana; c) izraz “supruga” označava ženu koju izdržava muž; d) izraz “udovica” označava ženu koju je izdržavao muž u vreme svoje smrti; e) izraz “dete” označava dete ispod doba starosti kojim se završava obavezno školovanje ili dete ispod 15 godina starosti, prema tome kako bude propisano; f) izraz “staž” označava bilo period uplaćivanja doprinosa, bilo period zaposlenja, bilo period stalnog prebivanja, bilo makakvu kombinaciju ovih perioda, prema tome kako bude propisano. 2. U smislu članova 10, 34 i 49 pod izrazom “davanja” podrazumeva se bilo nega koja se pruža direktno, bilo indirektna davanja koja se sastoje u naknadi troškova koje je zainteresovani imao. 274

SOCIJALNO PRAVO

Član 2 Član za koga je ova Konvencija na snazi dužan je: a) da primeni: i) Deo I; ii) najmanje tri od Delova II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, i X medu kojima bar jedan od Delova IV, V, VI, IX i X: iii) odgovarajuće odredbe Delova XI, XII i XIII; iv) Deo XIV; b) da označi u svojoj ratifikaciji za koje od Delova II do X preuzima obaveze koje proističu iz Konvencije. Član 3 1. Član čija privredna i medicinska sredstva nisu u dovoljnoj meri razvijena, može, ako to nadležna vlast želi i dok ona to smatra za potrebno, jednom izjavom priloženom uz ratifikaciju, pridržati sebi pravo da se koristi privremenim derogacijama iz sledećih članova: 9 d); 12 (2); 15 d); 18 (2); 21 c); 27 d); 33 b); 34 (3); 41 (d); 48 c); 55 d) i 61 d). 2. Svaki Član, koji je dao izjavu u smislu paragrafa 1 ovog člana, treba da u vezi svake derogacije za čije je korišćenje pridržao sebi pravo, navede u godišnjem izveštaju o primeni ove Konvencije koji je dužan da podnosi u smislu čl. 22 Ustava Međunarodne organizacije rada: a) bilo da razlozi zbog kojih je to učinio još uvek postoje; b) bilo da se počev od jednog određenog datuma odriče korišćenja derogacije u pitanju. Član 4 1. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može kasnije izvestiti Generalnog direktora Međunarodnog biro-a rada da prihvata obaveze koje proističu iz Konvencije u pogledu jednog od Delova II do X, ili više njih, a koji u njegovoj ratifikaciji već nisu bili naznačeni. 2. Obaveze predviđene u paragrafu 1 ovog člana smatraće se kao sastavni deo ratifikacije i imaće, od datuma njihove notifikacije, isto dejstvo. Član 5 Kada je u cilju primene ma kojeg od Delova II do X ove Konvencije, naznačenih u ratifikaciji, Član obavezan da zaštiti propisane kategorije lica, koje ukupno pretstavljaju najmanje određeni procenat lica u radnom odnosu ili stanovnika, taj Član je dužan, pre nego što se obaveže na primenu jednog takvog dela, da se uveri da je ovaj procenat dostignut. Član 6 U cilju primene Delova II, III, IV, V, VIII (u pogledu zdravstvene zaštite), IX i X ove Konvencije, Član može uzeti u obzir zaštitu koja proističe iz osiguranja, koje u smislu nacionalnog zakonodavstva nije obavezno za zaštićena lica, ako ovo osiguranje: a) kontrolišu javne vlasti ili njime, saobrazno propisanim normama, zajednički upravljaju poslodavci i radnici; b) obuhvata znatan deo lica čija zarada ne premaša zaradu kvalifikovanog radnika - muškarca; c) zadovoljava, zajedno sa ostalim formama zaštite, odgovarajuće odredbe Konvencije. 275

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Deo II ZDRAVSTVENA ZAŠTITA Član 7 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je da, saobrazno niže naznačenim članovima ovog Dela, obezbedi zaštićenim licima davanja, ako njihovo stanje zahteva lekarsku negu preventivnog ili kurativnog karaktera. Član 8 Osigurani slučaj obuhvata bolest, bez obzira na uzrok, trudnoću, porođaj i njihove posledice. Član 9 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu, kao i supruge i decu lica tih kategorija; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva koje sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog broja stanovnika, kao i supruge i decu lica koja pripadaju tim kategorijama; c) bilo propisane kategorije stanovnika, koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja stanovnika; d) bilo, kada je data izjava u vezi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu, koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica, kao i supruge i decu lica u radnom odnosu koje pripadaju tim kategorijama. Član 10 1. Davanja obuhvataju najmanje: a) u slučaju bolesti: i) negu lekara opšte medicine, podrazumevajući tu i preglede kod kuće: ii) negu lekara specijalista koja se pruža u bolnicama licima smeštenim u bolnicama ili licima van bolnica kao i negu lekara specijalista koja se može ukazivati izvan bolnica; iii) osnovne farmaceutske proizvode po receptu lekara ili drugog stručnog lica; iv) smeštaj u bolnici ako je to potrebno; b) u slučaju trudnoće, porođaja i njihovih posledica: i) negu pre porođaja, za vreme porođaja i posle porođaja, od strane lekara ili diplomirane babice; ii) smeštaj u bolnici, ako je to potrebno. 2. Korisnik ili hranilac porodice može biti obavezan da učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite u slučaju bolesti; pravila kojima se reguliše ovo pitanje treba da budu postavljena tako, da učešće u troškovima ne pretstavlja suviše veliki teret. 3. Davanja koja se pružaju prema ovom članu treba da doprinesu očuvanju, ponovnom uspostavljanju ili poboljšanju zdravlja zaštićene osobe i njene radne sposobnosti i da udovoljavaju njenim ličnim potrebama. 276

SOCIJALNO PRAVO

4. Vladini organi ili ustanove koji obezbeđuju ova davanja dužni su da svim odgovarajućim sredstvima potstiču zaštićena lica da se obraćaju opštim zdravstvenim službama koje su im stavljene na raspolaganje od strane vlasti ili drugih organizacija priznatih od strane vlasti. Član 11 Davanja pomenuta u članu 10 treba da u osiguranom slučaju budu obezbeđena bar zaštićenim licima koja su navršila ili čiji je hranilac porodice navršio određeni staž koji se smatra kao potreban radi sprečavanja zloupotreba. Član 12 1. Davanja pomenuta u članu 10 imaju biti obezbeđena za sve vreme trajanja osiguranog slučaja, s tim da u slučaju bolesti mogu biti ograničena na 26 nedelja za svaki pojedini slučaj. Međutim, zdravstvena zaštita se ne može obustaviti sve dok se prima naknada za slučaj bolesti, a posebnim odredbama treba predvideti mogućnost proširenja ovog ograničenje, ako se radi o bolestima predviđenim nacionalnim zakonodavstvom za koje se priznaje da zahtevaju dužu negu. 2. Ako je data izjava radi primene čl. 3, davanja mogu biti vremenski ograničena na 13 nedelja za svaki pojedini slučaj. Deo III NAKNADA ZA SLUČAJ BOLESTI Član 13 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je da obezbedi zaštićenim licima naknade za slučaj bolesti, prema odredbama sledećih članova ovoga Dela. Član 14 Osigurani slučaj obuhvata nesposobnost za rad usled bolesti, koja povlači gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom. Član 15 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu, koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva, koje sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog broja stanovnika; c) bilo sve stanovnike čije imovno stanje za vreme osiguranog slučaja ne prelazi granice propisane prema odredbama čl. 67; d) bilo, ako je data izjava radi primene čl. 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industrijskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica. Član 16 1. Ako su zaštićene određene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorija aktivnog stanovništva, davanja će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog bilo prema odredbama člana 65, bilo prema odredbama člana 66. 277

DR RAJKO KOSANOVIĆ

2. Ako su zaštićeni svi stanovnici čije imovno stanje za vreme osiguranog slučaja ne prelazi propisanu granicu, davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog prema odredbama člana 67. Član 17 Davanje pomenuto u članu 16 ima se, u osiguranom slučaju, obezbediti bar zaštićenim licima koja su navršila određeni staž koji se smatra potrebnim radi sprečavanja zloupotreba. Član 18 1. Davanje pomenuto u članu 16 ima se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog slučaja, s tim da njegovo trajanje može biti ograničeno na 26 nedelja za svaki pojedini slučaj bolovanja, uz mogućnost da se davanje ne isplaćuje za prva tri dana gubitka zarade. 2. Ako je data izjava radi primene člana 3, davanje može biti vremenski ograničeno: a) bilo na period određen tako da ukupan broj dana za koje se naknada za slučaj bolesti daje u toku jedne godine ne bude niži od desetostrukog prosečnog broja zaštićenih lica za vreme te godine; b) bilo na 13 nedelja za svaki pojedini slučaj bolovanja, s mogućnošću da se davanja ne isplaćuju za prva tri dana gubitka zarade. Deo IV DAVANJA ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI Član 19 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je da zaštićenim licima obezbedi davanja za slučaj nezaposlenosti, prema sledećim članovima ovog Dela. Član 20 Osigurani slučaj podrazumeva gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom - zbog nemogućnosti za zaštićenu osobu, koja je sposobna i raspoloživa za rad, da dobije odgovarajuće zaposlenje. Član 21 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo sve stanovnike čije imovno stanje za vreme osiguranog slučaja ne premaša granicu propisanu prema odredbama člana 67; c) bilo, kada je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica. Član 22 1. Kada su zaštićene određene kategorije lica u radnom odnosu, davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog prema odredbama člana 65 ili člana 66. 278

SOCIJALNO PRAVO

2. Kada su zaštićeni svi stanovnici čije imovno stanje, za vreme trajanja osiguranog slučaja, ne premaša propisanu granicu, davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog prema odredbama člana 67. Član 23 Davanje pomenuto u članu 22 ima se, u osiguranom slučaju, obezbediti bar zaštićenim licima koja su navršila određeni staž koji se smatra potrebnim radi sprečavanja zloupotreba. Član 24 1. Davanje pomenuto u članu 22 ima se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog slučaja, s tim da njegovo trajanje može biti ograničeno: a) kada su zaštićene određene kategorije lica u radnom odnosu, na 13 nedelja u toku perioda od 12 meseci; b) kada su zaštićeni svi stanovnici čije imovno stanje za vreme trajanja osiguranog slučaja ne premaša propisanu granicu na 26 nedelja u toku perioda od 12 meseci. 2. Ako dužina davanja zavisi, na osnovu nacionalnog zakonodavstva, od dužine vremena plaćanja, doprinosa ili od davanja primljenih ranije u toku jednog propisanog perioda, odredba alineje a) paragrafa 1 smatraće se zadovoljene ako prosečno trajanje davanja iznosi najmanje 13 nedelja u toku perioda od 12 meseci. 3. Davanje može da se ne isplaćuje za vreme roka čekanja od prvih 7 dana u svakom pojedinom slučaju gubitka zarade, računajući dane nezaposlenosti pre i posle privremenog zaposlenja koje ne prelazi propisano trajanje kao sastavne delove istog slučaja gubitka zarade. 4. Kada se radi o sezonskim radnicima, trajanje davanja i rok čekanja mogu biti usklađeni prema uslovima zaposlenja. Deo V DAVANJA ZA STAROST Član 25 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je da obezbedi zaštićenim licima davanja za starost prema sledećim članovima ovoga Dela. Član 26 1. Osigurani slučaj obuhvata starost preko propisane granice. 2. Propisana granica starosti ne može prelaziti šezdeset pet godina. Međutim, nadležne vlasti mogu odrediti višu granicu starosti, s obzirom na radnu sposobnost starijih lica u zemlji o kojoj se radi. 3. Nacionalno zakonodavstvo može obustaviti davanja ako lice, koje bi na ova davanja imalo pravo, obavlja određene delatnosti uz nagradu, ili smanjiti davanja koja se zasnivaju na plaćanju doprinosa, ako zarada korisnika prelazi propisani iznos, odnosno davanja koja se ne zasnivaju na uplati doprinosa, ako zarada korisnika, ili njegova druga imovina, ili obe zajedno, prelaze propisani iznos. Član 27 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; 279

DR RAJKO KOSANOVIĆ

b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva koje sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog broja stanovnika; c) bilo sve stanovnike čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi granicu propisanu prema odredbama člana 67; d) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica. Član 28 Davanje se sastoji od periodičnog plaćanja obračunatog: a) bilo prema odredbama člana 65 bilo prema odredbama člana 66, ako su zaštićene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovništva; b) prema odredbama člana 67, ako su zaštićeni svi stanovnici čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi propisanu granicu. Član 29 1. Davanje pomenuto u članu 28 ima se, u osiguranom slučaju, obezbediti bar: a) zaštićenom licu koje je pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanim pravilima, navršilo staž koji se sastoji bilo od 30 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja bilo od 20 godina prebivanja; b) ako su u principu osigurana lica koja privređuju, zaštićenom licu koje je navršilo propisani staž plaćanja doprinosa i u čije ime su uplaćivani, u toku aktivnog perioda njegovog života, doprinosi čiji prosečan godišnji broj dostiže propisanu cifru. 2. Kada je davanje pomenuto u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaćanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar: a) zaštićenom licu koje je navršilo, pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanim pravilima, staž od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja; b) kada su u principu osigurana sva lica koja privređuju zaštićenom licu koje je navršilo propisani staž plaćanja doprinosa i u čije ime je, u toku aktivnog perioda njegovog života, uplaćena polovina propisanog godišnjeg broja doprinosa o kojima se govori u alineji b) paragrafa 1 ovog člana. 3. Odredbe paragrafa 1 ovog člana smatraće se zadovoljenim ako se davanje, obračunato prema Delu XI, ali po procentu nižem za 10% od procenta označenog u tabeli priloženoj ovom Delu za tipskog korisnika, obezbeđuje bar svakom zaštićenom licu koje je navršilo prema propisanim pravilima, bilo 10 godina plaćanja doprinosa, ili zaposlenja, bilo 5 godina prebivanja. 4. Procenat označen u tabeli priloženoj uz Deo XI može se srazmerno smanjiti ako je staž za davanje koji odgovara umanjenom procentu viši od 10 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja, a niži od 30 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja. Ako je taj staž viši od 15 godina, smanjeno davanje odobravaće se prema paragrafu 2 ovog člana. 5. Ako je davanje pomenuto u paragrafu 1, 3 ili 4 ovog člana uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaćanja doprinosa ili zaposlenja, zaštićenom licu koje, samo zbog poodmakle starosti koju je doseglo u vreme stupanja na snagu odredaba koje omogućuju primenu ovog Dela Konvencije nije mogla ispuniti uslove propisane prema paragrafu 2 ovog člana, ima se obezbediti smanjeno davanje, osim ako se neko davanje prema odredbama paragrafa 1, 3 ili 4 ovog člana obezbeđuje takvoj osobi sa starošću višom od normalne. 280

SOCIJALNO PRAVO

Član 30 Davanja pomenuta u članovima 28 i 29 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog slučaja. Deo VI DAVANJA ZA SLUČAJ NESREĆE NA POSLU I PROFESIONALNIH OBOLJENJA Član 31 Svaki član za koga je ovaj Deo konvencije na snazi, dužan je obezbediti zaštićenim licima davanja za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja, prema odredbama sledećih članova ovog Dela. Član 32 Osigurani slučajevi, ako dolaze kao posledica nesreće na poslu ili propisanih profesionalnih oboljenja, obuhvataju: a) bolest; b) nesposobnost za rad koja dolazi kao posledica bolesti i povlači gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom; c) potpuni ili delimični gubitak sposobnosti zarađivanja iznad propisanog stepena, kada je verovatno da će taj potpuni ili delimični gubitak biti stalan, ili odgovarajuće smanjenje fizičkog integriteta; d) gubitak sredstava za život za udovicu ili decu smrću hranioca porodice; kada je u pitanju udovica, pravo na davanje može biti, prema nacionalnom zakonodavstvu uslovljeno pretpostavkom da je nesposobna da se sama izdržava. Član 33 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo određene kategorije lica u radnom odnosu koja sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu, a kod davanja na koja se stiče pravo smrću hranioca porodice i supruge i dece lica u radnom odnosu tih kategorija; b) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica, a kod davanja na koja se stiče pravo smrću hranioca porodice i supruge i dece lica u radnom odnosu tih kategorija. Član 34 1. U pogledu bolesti, davanja obuhvataju zdravstvenu zaštitu pomenutu u paragrafu 2 i 3 ovog člana. 2. Zdravstvena zaštita podrazumeva: a) opštu i specijalističku lekarsku negu licima smeštenim u bolnicama ili van bolnica, kao i preglede kod kuće; b) zubnu negu; c) bolničarsku negu, bilo kod kuće ili u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi; d) izdržavanje u bolnici, oporavilištu, sanatorijumu ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi; 281

DR RAJKO KOSANOVIĆ

e) snabdevanje zubnim, farmaceutskim i drugim medicinskim ili hirurškim sredstvima, računajući tu i proteze i njihovo održavanje kao i naočari; f) negu koju pruža pripadnik neke druge profesije zakonski priznate kao srodne medicinskoj, pod nadzorom lekara ili dentiste. 3. Kada je data izjava radi primene člana 3, zdravstvena zaštita treba da obuhvati bar: a) negu lekara opšte medicine, računajući tu i preglede kod kuće; b) negu specijalista koja se daje u bolnicama licima smeštenim u bolnicama ili licima van bolnica kao i negu specijalista koja se može davati van bolnica; c) snabdevanje osnovnim farmaceutskim proizvodima, po receptu lekara ili drugog stručnog lica; d) smeštaj u bolnici ako je to potrebno. 4. Lekarska nega koja se pruža prema prethodnim paragrafima treba da doprinosi očuvanju, ponovnom uspostavljanju ili poboljšanju zdravlja zaštićene osobe i njene sposobnosti za rad kao i da odgovori njenim ličnim potrebama. Član 35 1. Vladini organi ili ustanove koji rukovode zdravstvenom zaštitom dužni su da sarađuju, kada je to korisno, sa opštim službama stručne reedukacije, u cilju osposobljavanja lica sa smanjenom sposobnošću za odgovarajući rad. 2. Nacionalno zakonodavstvo može ovlastiti ove organe ili institucije da preduzmu mere u cilju stručne reedukacije lica sa smanjenom sposobnošću. Član 36 1. U slučaju nesposobnosti za rad, ili potpunog gubitka sposobnosti zarađivanja, kad je verovatno da će taj gubitak biti stalan, ili odgovarajućeg fizičkog integriteta, ili smrti hranioca porodice, davanja će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog bilo prema odredbama člana 65, bilo prema odredbama člana 66. 2. U slučaju delimičnog gubitka sposobnosti zarađivanja, kad je verovatno da će taj gubitak biti stalan, ili u slučaju odgovarajućeg smanjenja fizičkog integriteta, davanje će se, kada je obavezno, sastojati od periodičnog plaćanja određenog u odgovarajućoj srazmeri prema davanju predviđenom za slučaj potpunog gubitka sposobnosti zarađivanja ili odgovarajućeg smanjenja fizičkog integriteta. 3. Periodična davanja mogu biti preobraćena u jednokratna u formi kapitala: a) kad je stepen nesposobnosti minimalan, ili b) kad je nadležnim vlastima data garancija za njegovu pravilnu upotrebu. Član 37 Davanja pomenuta u članovima 34 i 36 imaju se, u osiguranom slučaju, obezbediti bar zaštićenim licima zaposlenim na teritoriji Člana u momentu nastupanja nesreće ili bolesti, a ako se radi o periodičnim plaćanjima koja se daju zbog smrti hranioca porodice, i udovici kao i deci ovoga. Član 38 282

SOCIJALNO PRAVO

Davanja pomenuta u članovima 34 i 36 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog slučaja; međutim, u slučaju nesposobnosti za rad, davanje ne mora biti obezbeđeno za prva tri dana u svakom pojedinom slučaju gubitka zarade. Deo VII PORODIČNE POTPORE Član 39 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je da obezbedi zaštićenim licima porodične potpore, prema sledećim članovima ovog Dela. Član 40 Osigurani slučaj pretstavlja opterećenost decom, prema tome kako bude propisano. Član 41 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva, koje sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovništva; c) bilo sve stanovnike čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi propisane granice; d) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica. Član 42 Davanja podrazumevaju: a) bilo periodično plaćanje zaštićenom licu koje je navršilo propisani staž; b) bilo obezbeđenje deci ili za decu ishrane, odeće, stana, odmora ili pomoći za domaćinstvo; c) bilo kombinaciju davanja predviđenih pod a) i b). Član 43 Davanja pomenuta u članu 42 imaju se obezbediti bar zaštićenom licu koje je navršilo, u toku jednog određenog perioda, staž koji se može sastojati bilo od 3 meseca plaćanja doprinosa, ili zaposlenja, bilo od godine dana prebivanja, prema tome kako bude propisano. Član 44 Ukupna vrednost davanja zaštićenim licima prema članu 42 treba da bude takva da sačinjava: a) bilo 3% od plate odraslog običnog radnika - muškarca, određene prema pravilima datim u članu 66, i pomnoženo sa ukupnim brojem dece svih zaštićenih lica; b) bilo 1,5% napred navedene plate pomnoženo ukupnim brojem dece svih stanovnika. Član 45 Kada se davanja sastoje u periodičnom plaćanju ona se imaju obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog slučaja. 283

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Deo VIII DAVANJA ZA SLUČAJ MATERINSTVA Član 46 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je obezbediti zaštićenim licima davanja za slučaj materinstva, prema sledećim članovima ovog Dela. Član 47 Osigurani slučaj obuhvata trudnoću, porođaj i njihove posledice i gubitak zarade koji iz toga proizilazi, kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom. Član 48 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo, sve žene koje pripadaju propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, a sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu, a u pogledu zdravstvene zaštite za slučaj materinstva i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama; b) bilo, sve žene koje pripadaju propisanim kategorijama aktivnog stanovništva, a sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovništva, a u pogledu zdravstvene zaštite za slučaj materinstva, i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama; c) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3, sve žene koje pripadaju propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, a sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica a u pogledu zdravstvene zaštite za slučaj materinstva, i supruge lica koja pripadaju tim kategorijama. Član 49 1. U pogledu trudnoće, porođaja i njihovih posledica, zdravstvena zaštita treba da obuhvata lekarsku negu pomenutu u paragrafima 2 i 3 ovog člana. 2. Lekarska nega podrazumeva bar: a) negu pre porođaja, za vreme porođaja i posle porođaja, koju prima lekar ili diplomirana babica; b) smeštaj u bolnici ako je to potrebno. 3. Lekarska nega pomenuta u paragrafu 2 ovog člana treba da doprinosi očuvanju, ponovnom uspostavljanju ili poboljšanju zdravlja zaštićene žene, i njene sposobnosti za rad kao i da odgovori njenim ličnim potrebama. 4. Vladini organi ili ustanove koji obezbeđuju zdravstvenu zaštitu za slučaj materinstva dužni su da svim odgovarajućim sredstvima potstiču zaštićene žene da se obraćaju opštim zdravstvenim službama koje su im stavljene na raspoloženje od strane vlasti ili drugih organizacija priznatih od strane vlasti. Član 50 U pogledu gubitka zarade koja dolazi kao posledica trudnoće, porođaja i njihovih posledica, davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog bilo prema članu 65 bilo prema odredbama člana 66. Iznos periodičnog plaćanja može varirati u toku osiguranog slučaja, pod uslovom da prosečan iznos odgovara gornjim odredbama. 284

SOCIJALNO PRAVO

Član 51 Davanja pomenuta u članovima 49 i 50 imaju se u osiguranom slučaju obezbediti bar ženi koja pripada zaštićenim kategorijama a koja je ispunila staž koji se smatra potrebnim radi sprečavanja zloupotreba; davanja pomenuta u članu 49 imaju se isto tako obezbediti ženama lica koja pripadaju zaštićenim kategorijama, kada su ova navršila predviđeni staž. Član 52 Davanja pomenuta u članovima 49 i 50 imaju se obezbediti za sve vreme trajanja osiguranog slučaja, međutim, periodična plaćanja mogu biti ograničena na 12 nedelja, osim ako je duži period otsutnosti sa posla propisan ili odobren nacionalnim zakonodavstvom, u kom slučaju plaćanja ne mogu biti ograničena na kraći period. Deo IX DAVANJA ZA SLUČAJ INVALIDNOSTI Član 53 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi dužan je obezbediti zaštićenim licima davanja za slučaj invalidnosti, prema sledećim članovima ovoga Dela. Član 54 Osigurani slučaj obuhvata nesposobnost određenog stepena za obavljanje profesionalne delatnosti, kada je verovatno da će ta nesposobnost biti stalna ili kad ona postoji i dalje po prestanku prava na naknadu za slučaj bolesti. Član 55 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo propisane kategorije aktivnog stanovništva, koje sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovništva; c) bilo sve stanovnike čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi granicu propisanu prema odredbama člana 67; d) bilo, ako je data izjava radi primene člana 3 propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica. Član 56 Davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog: a) bilo prema odredbama člana 65, bilo prema odredbama člana 66, kada su zaštićene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovništva; b) prema odredbama člana 67, kada su zaštićeni svi stanovnici čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi propisanu granicu. 285

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 57 1. Davanje pomenuto u članu 56 ima se u osiguranom slučaju, obezbediti bar: a) osiguranom licu koje je navršilo pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanim pravilima, staž koji se može sastojati bilo od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja, bilo od 10 godina prebivanja; b) kada su u principu zaštićena sva lica koja privređuju, zaštićenom licu koje je navršilo staž od tri godine plaćanja doprinosa, i u čije ime su uplaćeni, u toku aktivnog perioda njihovog života, doprinosi čiji prosečni godišnji broj dostiže propisanu cifru. 2. Kada je davanje pomenuto u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaćanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar: a) zaštićenom licu koje je navršilo, pre nastupanja osiguranog slučaja, prema propisanim pravilima, staž od 5 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja; b) kada su u principu zaštićena sva lica koja privređuju, zaštićenom licu koje je navršilo staž od tri godine plaćanja doprinosa i u čije ime je bila uplaćena, u toku aktivnog perioda njegovog života, polovina propisanog prosečnog godišnjeg broja doprinosa o kome je reč u alineji b) paragrafa 1 ovog člana. 3. Odredbe paragrafa 1 ovog člana smatraće se zadovoljenim ako je davanje obračunato prema Delu XI ali po procentu nižem za 10 jedinica od procenta označenog u tabeli priloženoj ovom Delu za tipskog korisnika, obezbeđeno bar svakoj zaštićenoj osobi koja je navršila, prema propisanim pravilima, 5 godina plaćanja doprinosa, zaposlenja ili prebivanja. 4. Srazmerno smanjenje procenta naznačenog u tabeli priloženoj Delu XI može biti izvršeno ako je staž za davanje, koji odgovara smanjenom procentu, viši od 5 godina plaćanja doprinosa, ili zaposlenja, a niži od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja. Smanjeno davanje odobravaće se prema paragrafu 2 ovog člana. Član 58 Davanja pomenuta u članovima 56 i 57 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog slučaja ili do njihove zamene davanjem za starost. Deo X DAVANJA ČLANOVIMA PORODICE ZA SLUČAJ SMRTI HRANIOCA PORODICE Član 59 Svaki Član za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, dužan je obezbediti zaposlenim licima davanja za slučaj smrti hranioca porodice, prema sledećim članovima ovoga Dela. Član 60 1. Osigurani slučaj podrazumeva gubitak sredstava za život koji nastaje za udovicu ili decu smrću hranioca porodice; kad je u pitanju udovica, pravo na davanje može biti uslovljeno, prema nacionalnom zakonodavstvu, pretpostavkom da je nesposobna da se sama izdržava. 2. Nacionalno zakonodavstvo može obustaviti davanje ako lice koje bi na to imalo pravo, obavlja izvesne propisane delatnosti uz nagradu, ili smanjiti davanja koja se zasnivaju na plaćanje doprinosa, ako zarada korisnika prelazi iznos, kao i davanja koja se ne zasnivaju na plaćanju doprinosa, ako zarada korisnika ili druga njegova imovina, ili obe zajedno, prelaze propisani iznos. 286

SOCIJALNO PRAVO

Član 61 Krug zaštićenih lica obuhvata: a) bilo suprugu i decu hranioca porodice koji pripada određenim kategorijama lica u radnom odnosu, a koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% od ukupnog broja lica u radnom odnosu; b) bilo suprugu i decu hranioca porodice koji pripada propisanim kategorijama aktivnog stanovništva, koje sačinjavaju ukupno najmanje 20% od celokupnog stanovništva; c) bilo sve udovice i svu decu, stalne stanovnike, koja su izgubila svog hranioca porodice, a čija imovina ne prelazi za vreme osiguranog slučaja granice, određene prema odredbama člana 67; d) bilo, kada je data izjava radi primene člana 3, suprugu i decu hranioca porodice koji pripada propisanim kategorijama lica u radnom odnosu, koje sačinjavaju ukupno najmanje 50% celokupnog broja zaposlenih u industriskim preduzećima koja zapošljavaju najmanje 20 lica. Član 62 Davanje će se sastojati od periodičnog plaćanja obračunatog: a) bilo prema odredbama člana 65, bilo prema odredbama člana 66, kad su zaštićene kategorije lica u radnom odnosu ili kategorije aktivnog stanovništva; b) prema odredbama člana 67, kada su zaštićeni svi stanovnici čija imovina za vreme osiguranog slučaja ne prelazi propisanu granicu. Član 63 1. Davanje pomenuto u članu 62 ima se, za vreme osiguranog slučaja, obezbediti bar: a) zaštićenom licu čiji je hranilac porodice navršio, prema propisanim pravilima, staž koji se može sastojati bilo od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja, bilo 10 godina prebivanja; b) kada su u načelu zaštićene žene i deca svih lica koja privređuju - zaštićenom licu čiji je hranilac porodice navršio staž od tri godine plaćanja doprinosa, pod uslovom da su, u ime tog hranioca porodice, uplaćeni, u toku aktivnog perioda njegovog života, doprinosi čiji prosečni godišnji broj dostiže propisanu cifru. 2. Kada je odobravanje davanja pomenutog u paragrafu 1 uslovljeno ispunjenjem minimalnog perioda plaćanja doprinosa ili zaposlenja, smanjeno davanje ima se obezbediti bar: a) zaštićenom licu čiji je hranilac porodice navršio, prema propisanim pravilima, staž od 5 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja; b) kada su u načelu zaštićene žene i deca svih lica koja privređuju - zaštićenom licu čiji je hranilac porodice navršio staž od tri godine plaćanja doprinosa, pod uslovom da je u ime toga hranioca porodice, uplaćena u toku aktivnog perioda njegovog života, polovina propisanog prosečnog godišnjeg broja doprinosa o kome je reč u alineji b) paragrafa 1 ovog člana. 3. Odredbe paragrafa 1 ovog člana smatraće se zadovoljenim kada je davanje, obračunato prema delu XI, ali po procentu nižem za 10 jedinica od procenta označenog u tabeli priloženoj ovom Delu za tipskog korisnika, obezbeđeno bar svakom zaštićenom licu, čiji je hranilac porodice navršio, prema propisanim pravilima, pet godina plaćanja doprinosa, zaposlenja ili prebivanja. 287

DR RAJKO KOSANOVIĆ

4. Srazmerno smanjenje procenta označenog u tabeli priloženoj Delu XI može se izvršiti, ako je staž za davanje koji odgovara smanjenom procentu viši od pet godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja, a niži od 15 godina plaćanja doprinosa ili zaposlenja. Smanjeno davanje odobravaće se prema paragrafu 2 ovog člana. 5. Može se propisati minimalno trajanje braka kao uslov za pravo na davanje za slučaj smrti hranioca porodice udovici bez dece, za koju se pretpostavlja da je nesposobna da se sama izdržava. Član 64 Davanja pomenuta u članovima 62 i 63 imaju se odobravati za sve vreme trajanja osiguranog slučaja. Deo XI OBRAČUNAVANJE PERIODIČNIH PLAĆANJA Član 65 1. Za svako periodično plaćanje na koje se primenjuje ovaj član, iznos davanja, povećan za iznos porodičnih potpora, koje se daju za vreme osiguranog slučaja, treba da bude za tipskog korisnika, označenog u tabeli priloženoj ovom Delu i za osigurani slučaj u pitanju, najmanje jednak procentu označenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu raniju zaradu korisnika ili njegovog hranioca porodice i iznos porodičnih potpora koje se daju zaštićenom licu koje ima iste porodične obaveze kao tipski korisnik. 2. Ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice računaće se prema propisanim pravilima, a kada su zaštićena lica ili njihovi hranioci porodice svrstani u razrede prema svojoj zaradi, ranija zarada će se računati prema osnovnim zaradama razreda kojima pripadaju. 3. Za iznos davanja ili za zaradu koja se uzima u obzir za obračun davanja, može biti propisan maksimum, pod uslovom da taj maksimum bude određen tako da odredbe paragrafa 1 ovog člana budu zadovoljene, kada je ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice niža ili jednaka plati kvalifikovanog radnika - muškarca. 4. Ranija zarada korisnika ili njegovog hranioca porodice, plata kvalifikovanog radnika muškarca, davanja i porodične potpore računaće se po istoj vremenskoj osnovi. 5. Za ostale korisnike davanje će se odrediti tako da bude u primernoj srazmeri sa primanjem tipskog korisnika. 6. Za primenu ovog člana, kao kvalifikovani radnik - muškarac smatraće se: a) bilo ađuster ili strugar u mehaničkoj industriji izuzev industrije električnih mašina; b) bilo tipski kvalifikovani radnik određen prema odredbama sledećeg paragrafa; c) bilo lice čija je zarada jednaka ili viša od zarada 75% svih zaštićenih lica, računajući te zarade na godišnjoj osnovi ili na osnovi kraćeg vremenskog perioda, prema tome kako bude propisano; d) bilo lice čija zarada iznosi 125% od prosečne zarade svih zaštićenih lica. 7. Tipski kvalifikovani radnik za primenu alineje b) prethodnog paragrafa biće izabran iz razreda koji obuhvata najveći broj lica muškog pola osiguranih za taj slučaj, ili hranilaca porodice zaštićenih lica, iz grane koja takođe obuhvata najveći broj tih zaštićenih lica ili hranilaca porodice; u tom cilju koristiće se tipska međunarodna klasifikacija industrija svih grana eko288

SOCIJALNO PRAVO

nomske delatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao prilog ovoj Konvenciji, vodeći računa o svim izmenama koje bi mogle biti donete. 8. Kada davanja variraju prema oblastima, kvalifikovani radnik - muškarac izabraće se za svaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 6 i 7 ovog člana. 9. Plata kvalifikovanog radnika - muškarca odrediće se na osnovu plate za normalno radno vreme, određeno bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu istog, bilo običajem, računajući tu i dodatke na skupoću, ako postoje; ako se ovako određene plate razlikuju prema oblastima, a paragraf 8 ovog člana nije primenjen, uzeće se srednja plata. 10. Iznosi periodičnih plaćanja koja su u toku za slučaj smrti, nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja (izuzev onih koja se daju za slučaj nesposobnosti za rad), za slučaj invalidnosti i smrti hranioca porodice, revidiraće se posle znatnih promena opšteg nivoa zarada koje nastanu zbog osetnih promena troškova života. Član 66 1. Za svako periodično plaćanje na koje se primenjuje ovaj član, iznos davanja, povećan za iznos porodičnih potpora koje se daju za vreme osiguranog slučaja, treba da bude za tipskog korisnika označenog u tabeli priloženoj ovom Delu i za osigurani slučaj u pitanju, najmanje jednak procentu označenom u toj tabeli, u odnosu na ukupnu platu običnog odraslog radnika muškarca i iznos porodičnih potpora koje se daju zaštićenom licu koje ima iste porodične obaveze kao tipski korisnik. 2. Plata običnog odraslog radnika — muškarca, davanje i porodične potpore računaće se po istoj vremenskoj osnovi. 3. Za ostale korisnike, davanje će se odrediti tako da bude u primernom odnosu sa primanjem tipskog korisnika. 4. Za primenu ovog člana, kao običan radnik - muškarac smatraće se: a) bilo tipski običan radnik u mehaničkoj industriji izuzev industrije električnih mašina; b) bilo tipski običan radnik određen prema odredbama sledećeg paragrafa. 5. Tipski običan radnik, za primenu alineje b) prethodnog paragrafa izabraće se iz razreda koji obuhvata najveći broj lica muškog pola osiguranih za taj slučaj, ili hranioca porodice zaštićenih lica, u grani koja takođe obuhvata najveći broj tih zaštićenih lica ili hranilaca porodice; u tom cilju koristiće se tipska međunarodna klasifikacija industrija svih grana ekonomske delatnosti, usvojena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija na njegovom sedmom zasedanju, 27 avgusta 1948 godine, koja je pridodata kao prilog ovoj Konvenciji, vodeći računa o svim izmenama koje bi mogle biti donete. 6. Kada davanja variraju prema oblastima, običan odrasli radnik - muškarac izabraće se, za svaku od oblasti, prema odredbama paragrafa 4 i 5 ovog člana. 7. Plata običnog odraslog radnika - muškarca odrediće se na osnovu plate za normalno radno vreme, određene bilo kolektivnim ugovorima, bilo nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu njega, bilo običajem, računajući tu i dodatke na skupoću, ako postoje; kada se ovako određene plate određuju prema oblastima, a paragraf 6 ovog člana nije primenjen, uzeće se srednja plata. 289

DR RAJKO KOSANOVIĆ

8. Iznosi periodičnih plaćanja koja su u toku za slučaj starosti, nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja (izuzev onih koja se daju za slučaj nesposobnosti za rad), za slučaj invalidnosti i smrti hranioca porodice, revidiraće se posle znatnih promena opšteg nivoa zarade koje nastanu zbog osetnih promena troškova života. Član 67 Za svako porodično plaćanje na koje se ovaj član primenjuje: a) iznos davanja ima biti određen prema propisanoj skali ili prema skali određenoj od strane nadležnih vlasti prema propisanim pravilima; b) iznos davanja može biti smanjen samo u meri u kojoj druga imovina porodice korisnika prelazi osnovne iznose propisane ili utvrđene od strane nadležnih vlasti prema propisanim pravilima; c) zbir davanja i druge imovine, po odbitku odnosnih iznosa pomenutih u napred navedenoj alineji b), mora biti dovoljan da osigura porodici korisnika zdrave i pristojne uslove života i ne može biti niži od iznosa davanja obračunatog prema odredbama člana 66; d) odredbe alineje c) smatraće se zadovoljenim ako ukupan iznos davanja isplaćenih na osnovu ovog Dela prelazi za najmanje 30% ukupni iznos davanja koji bi se odbio primenom odredaba člana 66 i odredaba: i) alineje b) člana 15 Dela III; ii) alineje b) člana 27 Dela V; iii) alineje b) člana 55 Dela IX; iv) alineje b) člana 61 Dela X. TABLICA (PRILOG DELU XI) Periodična plaćanja tipskim korisnicima Deo III IV V VI

Osigurani sluþaj bolest nezaposlenost starost nesreüa na poslu i profesionalna oboljenja: nesposobnost za rad invalidnost smrt hranioca porodice VIII materinstvo invalidnost smrt hranioca porodice

Tipski korisnik þovek sa ženom i 2 dece þovek sa ženom i 2 dece þovek sa ženom u dobu starosti za penziju

þovek sa ženom i 2 dece þovek sa ženom i 2 dece udovica sa dvoje dece žena þovek sa ženom i 2 dece udovica sa dvoje dece

Procenat 45 45 40

50 50 40 45 40 40

Deo XII JEDNAKOST POSTUPKA PREMA STRANIM DRŽAVLJANIMA Član 68 1. Stanovnici strani državljani treba da imaju ista prava kao domaći državljani. Međutim, u pogledu davanja ili delova davanja koja se finansiraju isključivo ili pretežno iz javnih fondo290

SOCIJALNO PRAVO

va, kao i u pogledu prelaznih režima, mogu se za strane državljane i za domaće državljane rođene van teritorije Člana, propisati posebne odredbe. 2. U sistemima socijalnog obezbeđenja na bazi doprinosa, čija se zaštita primenjuje na lica u radnom odnosu, zaštićena lica koja su državljani nekog drugog Člana koji je prihvatio obaveze koje proističu iz odgovarajućeg Dela Konvencije, treba da imaju u pogledu tog Dela ista prava kao državljani zainteresovanog Člana. Pri svemu tome primena ovog paragrafa može biti uslovljena postojanjem bilateralnog ili multilateralnog sporazuma na bazi reciprociteta. Deo XIII ZAJEDNIČKE ODREDBE Član 69 Davanje na koje bi zaštićeno lice imalo pravo primenom bilo kojeg od Delova II do X ove Konvencije može biti obustavljeno u meri koja se može propisati: a) dotle dok se zainteresovano lice ne nalazi na teritoriji Člana; b) dotle dok se zainteresovano lice izdržava iz javnih fondova ili o trošku neke ustanove ili službe socijalnog obezbeđenja; međutim, ako visina davanja prelazi troškove tog izdržavanja, razlika treba da se odredi licima koje korisnik izdržava; c) dotle dok zainteresovano lice prima u novcu neko drugo davanje socijalnog obezbeđenja, izuzev porodične potpore, i kroz ceo period za vreme kojega prima naknadu za isti osigurani slučaj sa druge strane, pod rezervom da deo davanja, koji se obustavlja, ne prelazi drugo davanje ili naknadu koju prima sa druge strane; d) ako je zainteresovano lice pokušalo da prevarom postigne neko davanje; e) ako je osigurani slučaj izazvan zločinom ili prestupkom učinjenim od strane zainteresovanog lica; f) ako je osigurani slučaj namerno izazvan od strane zainteresovanog lica; g) u shodnim slučajevima, kada zainteresovano lice propušta da koristi zdravstvene službe ili službe za readaptaciju koje mu stoje na raspoloženju ili se ne pridržava pravila propisanih za proveravanje postojanja osiguranog slučaja, ili za vladanje korisnika davanja; h) u pogledu davanja za nezaposlenost, ako zainteresovano lice propušta da koristi službe za posredovanje rada koje mu stoje na raspoloženju; i) u pogledu davanja za nezaposlenost, ako je zainteresovano lice izgubilo zaposlenje usled obustave posla nastale zbog radnog spora, ili ako je svojevoljno napustilo posao bez opravdanih razloga; j) u pogledu davanja za slučaj smrti hranioca porodice dotle, dok udovica živi u divljem braku. Član 70 1. Svaki molilac mora imati pravo na žalbu u slučaju odbijanja od davanja ili osporavanja njegove vrste i visine. 2. Kada je kod primene ove Konvencije administracija zdravstvene zaštite poverena vladinom organu odgovornom pred parlamentom, pravo žalbe predviđeno u paragrafu 1 ovog člana može biti zamenjeno pravom postavljanja zahteva da nadležnu vlast ispita svaki prigovor u vezi sa odbijanjem od zdravstvene zaštite ili kvalitetom primljene lekarske nege. 3. Ako se zahtevi podnose specijalnim sudovima za pitanja socijalnog obezbeđenja u kojima su zastupljena zaštićena lica, pravo žalbe može i da se ne odobrava. 291

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 71 1. Davanja koja se odobravaju primenom ove Konvencije i administrativni troškovi vezani za ta davanja imaju se finansirati kolektivno putem doprinosa ili poreza, ili na oba načina, ali tako da lica slabog imovnog stanja ne budu suviše opterećena, vodeći pri tome računa o ekonomskoj situaciji Člana i kategorija zaštićenih lica. 2. Ukupan iznos doprinosa za osiguranje koji plaćaju zaštićena lica u radnom odnosu ne može biti viši od 50% ukupnog iznosa sredstava namenjenih za zaštitu lica u radnom odnosu, njihovih supruga i dece. Da bi se utvrdilo da li je ovaj uslov zadovoljen, sva davanja koja Članovi odobravaju u vezi primene ove Konvencije mogu se posmatrati u celini, izuzimajući porodične potpore kao i davanje za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja, ako ova poslednja davanja pretstavljaju posebnu granu. 3. Član mora preuzeti opštu odgovornost u pogledu službe davanja koja se dodeljuju primenom ove Konvencije i preduzeti sve potrebne mere da bi se postigao ovaj cilj; on mora obezbediti, ako je potrebno, da se potrebna ispitivanja i aktuarski proračuni u pogledu finansiske ravnoteže, stopa doprinosa ili poreza namenjenih za pokriće osiguranih slučajeva u pitanju, periodično vrše u svakom slučaju pre svake izmene u davanjima. Član 72 1. Kada administraciju vrši ustanova čiji status regulišu vlasti ili vladin organ odgovoran pred parlamentom, pretstavnici zaštićenih lica treba da učestvuju u administraciji ili da joj budu pridodati sa savetodavnim pravom pod propisanim uslovima; nacionalno zakonodavstvo može takođe predvideti učešće pretstavnika poslodavca i vlasti. 2. Član mora preuzeti opštu odgovornost za dobru administraciju ustanova i službi koje sudeluju u primeni ove Konvencije. Deo XIV OSTALE ODREDBE Član 73 Ova Konvencija se neće primenjivati: a) na osigurane slučajeve nastale pre stupanja na snagu odgovarajućeg Dela konvencije za zainteresovanog Člana; b) na davanja odobrena za osigurane slučajeve koji su nastali posle stupanja na snagu odgovarajućeg Dela Konvencije za zainteresovanog člana, u meri u kojoj prava na ta davanja proističu iz perioda ranijih od datuma stupanja na snagu. Član 74 Ne može se smatrati da ova Konvencija menja bilo koju od postojećih konvencija. Član 75 Ako u nekoj konvenciji usvojenoj kasnije od strane Konferencije, koja bi se odnosila na jedno ili više pitanja iz ove Konvencije bude tako određeno, odredbe ove Konvencije koje budu specificirane u novoj konvenciji prestaće da se primenjuju kod svakog Člana koji je ratifikovao novu konvenciju, od datuma njenog stupanja na snagu za zainteresovanog Člana. 292

SOCIJALNO PRAVO

Član 76 1. Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju obavezuje se da u godišnjem izveštaju o primeni Konvencije koji je dužan da podnese prema članu 22 Ustava Međunarodne organizacije rada, pruži: a) potpuna obaveštenja o zakonodavstvu koje obezbeđuje primenu odredaba Konvencije; b) dokaze da je udovoljeno statističkim zahtevima formulisanim u: i) članovima 9 a), b), c) ili d); 15 a, b) ili d); 21 a) ili c); 27 a), b) ili d); 33 a) ili b); 41 a), b) ili d); 48 a), b) ili c); 55 a), b) ili d); 61 a), b) ili d) u pogledu broja zaštićenih lica. ii) članovima 44, 65, 66 ili 67 u pogledu iznosa davanja; iii) alineji a) paragrafa 2 člana 18 u pogledu trajanja naknade za slučaj bolesti; iv) paragrafu 2 člana 24 u pogledu trajanja davanja za slučaj nezaposlenosti; v) paragrafu 2 člana 71 u pogledu srazmere sredstava koja potiču od doprinosa lica u radnom odnosu. Ti dokazi treba da se daju, držeći se u pogledu načina njihovog podnošenja, što je više moguće, sugestija datih od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, u cilju veće jednoobraznosti u tom pogledu. 2. Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju dostavljaće u odgovarajućim vremenskim periodima, prema tome, kako bude odlučio Administrativni savet, izveštaje o stanju svoga zakonodavstva i prakse u pogledu odredaba svakog od Delova II do X Konvencije koji nisu naznačeni u ratifikaciji odnosnog Člana ili u nekoj kasnijoj izjavi datoj u vezi primene člana 4. Član 77 1. Ova Konvencija ne primenjuje se na pomorce i na pomorske ribare; odredbe o zaštiti pomoraca i pomorskih ribara usvojila je Međunarodna konferencija rada u Konvenciji o socijalnom obezbeđenju pomoraca 1946 i u Konvencijama o penzijama pomoraca, 1946. 2. Član može isključiti pomorce i pomorske ribare iz broja bilo lica u radnom odnosu, bilo aktivnog stanovništva, bilo stalno nastanjenih lica, koji se uzimaju u obzir za izračunavanje procenta lica u radnom odnosu ili stalno nastanjenih lica, zaštićenih primenom bilo kojeg od Delova II do X koji je ratifikovan. Deo XV ZAVRŠNE ODREDBE Član 78 Službene ratifikacije ove Konvencije biće dostavIjene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, koji će ih registrovati. Član 79 1. Ova Konvencija vezivaće same Članove Međunarodne organizacije rada čija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora. 2. Konvencija će stupiti na snagu po isteku 12 meseci, pošto registracije dva Člana budu registrovane od strane Generalnog direktora. 3. Posle toga, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana po isteku 12 meseci od datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana. 293

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 80 1. Izjave koje budu dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, saobrazno paragrafu 2 člana 35 Ustava Međunarodne organizacije rada, treba da sadrže podatke o: a) teritorijama za koje se zainteresovani Član obavezuje da odredbe Konvencije ili nekih njenih Delova primeni bez izmene; b) teritorijama za koje se on obavezuje da odredbe Konvencije ili nekih njenih Delova primeni sa izmenama, kao i u čemu se sastoje te izmene; c) teritorijama za koje je Konvencija neprimenjiva, i u tom slučaju zbog kojih je razloga neprimenjiva; d) teritorijama za koje on rezerviše svoju odluku dok se temeljnije ne prouči situacija u pogledu tih teritorija. 2. Obaveze pomenute u alinejama a) i b) prvog paragrafa ovog člana smatraće se kao sastavni deo ratifikacije i imaće isto dejstvo. 3. Svaki Član može se, putem nove izjave, odreći svih ili samo nekih rezervi sadržanih u svojoj ranijoj izjavi datoj na osnovu alineje b), c) i d) prvog paragrafa ovog člana. 4. Svaki Član može u toku perioda za vreme kojega se ova Konvencija može otkazati saobrazno odredbama člana 82, dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu kojom se menja u svakom drugom pogledu svaka ranija izjava i obaveštava o situaciji na određenim teritorijama. Član 81 1. Izjave dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada saobrazno paragrafima 4 i 5 člana 35 Ustava Međunarodne organizacije rada, treba da pružaju podatke o tome da li će se odredba Konvencije ili njenih Delova na koje se te izjave odnose primenjivati na teritoriju sa ili bez izmena; kada iz izjave proizlazi da se odredbe Konvencije ili nekih njenih Delova primenjuju pod rezervom izmena, ona mora precizirati u čemu se sastoje te izmene. 2. Član ili članovi ili zainteresovana međunarodna vlast mogu se, kasnijom izjavom, u celini ili delimično, odreći prava da se pozivaju na izmene naznačene u nekoj ranijoj izjavi. 3. Član ili članovi ili zainteresovana međunarodna vlast mogu za vreme perioda u toku kojega se Konvencija može otkazati saobrazno odredbama člana 82 dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu koja menja, u svakom drugom pogledu, neku raniju izjavu i obaveštava o situaciji u pogledu primene ove Konvencije. Član 82 1. Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može, po isteku perioda od deset godina posle njenog prvobitnog stupanja na snagu, otkazati Konvenciju ili neki od njenih Delova II do X, ili više njih, aktom upućenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, koji će ga registrovati. Otkaz stupa na snagu posle godinu dana pošto bude registrovan. 2. Svaki Član, koji je ratifikovao ovu Konvenciju, a koji u toku godine dana po isteku perioda od 10 godina, pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude koristio mogućnost otkaza predviđenu ovim članom, biće vezan za novi period od deset godina, a posle toga moći će otkazati Konvenciju ili neke od njenih Delova II do X, ili više njih, po isteku svakog perioda od deset godina, pod uslovom predviđenim ovim članom. 294

SOCIJALNO PRAVO

Član 83 1. Generalni direktor Međunarodne organizacije rada notificiraće svima Članovima Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji mu budu dostavljeni od strane Članova Organizacije. 2. Obaveštavajući Članove Organizacije o drugoj registraciji koja mu bude dostavljena, Generalni direktor skrenuće pažnju Članovima Organizacije na datum kojega ova Konvencija stupa na snagu. Član 84 Saobrazno članu 102 Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni direktor Međunarodnog biroa rada dostaviće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije potpuna obaveštenja o svim ratifikacijama, svim izjavama i svim otkazima koje bude registrovao prema prethodnim članovima. Član 85 Svaki put kada bude smatrao za potrebno, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada podneće Opštoj konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i ispitaće da li je poželjno da se na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene potpune ili delimične revizije. Član 86 1. U slučaju da Konferencija usvoji neku konvenciju koja u potpunosti ili delimično menja ovu Konvenciju, osim ako nova konvencija predviđa drukčije: a) ratifikacija nove konvencije od strane nekog Člana povlačiće ipso iure, bez obzira na napred navedeni član 62, neposredni otkaz ove Konvencije, pod rezervom da je nova konvencija koja menja raniju stupila na snagu; b) od dana stupanja na snagu nove konvencije, ova Konvencija prestaće da bude otvorena za ratifikaciju Članovima. 2. Ova Konvencija ostaće u svakom slučaju na snazi, po formi i sadržini za članove koji je budu ratifikovali, a koji ne ratifikuju novu konvenciju. Član 87 Francuski i engleski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni. ČLAN 2 Federativna Narodna Republika Jugoslavija preuzima obavezu da će primenjivati delove I, II, III, IV, V, VI, VIII i X i odgovarajuće odredbe delova XI, XII i XIII, kao i dela XIV Konvencije. ČLAN 3 Državni sekretar za inostrane poslove preduzeće mere potrebne za izvršenje obaveze iz prethodnog člana. ČLAN 4 Ova uredba stupa na snagu odmah.

295

DR RAJKO KOSANOVIĆ

SPORAZUM IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I BOSNE I HERCEGOVINE O SOCIJALNOM OSIGURANjU “Službeni list SCG” - Međunarodni ugovori, broj 7/03 Savezna Republika Jugoslavija i Bosna i Hercegovina u želji da urede međusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja, dogovorile su se sledeće: Deo I OPŠTE ODREDBE Član 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače: 1. “teritorija” u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju, jugoslovenska državna teritorija; u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, bosansko-hercegovačka državna teritorija; 2. “pravni propisi” zakoni, podzakonski i drugi opšti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 3. “nadležni organ” u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju: savezno ministarstvo nadležno za pravne propise u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; u odnosu na Bosnu i Hercegovinu: ministarstva nadležna za pravne propise u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. “nosilac” organizacija, ustanova, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 5. “nadležni nosilac” nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 6. “organ za vezu” organ određen za efikasno sprovođenje ovog sporazuma; 7. “osiguranik” lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. ovog sporazuma; 8. “član porodice” član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice koji se primenjuju; 9. “prebivalište” mesto stalnog boravka; 296

SOCIJALNO PRAVO

10. “boravište” mesto privremenog boravka; 11. “penzijski staž” staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema pravnim propisima država ugovornica; 12. “period osiguranja” period plaćanja doprinosa i period priznat kao takav; 13. “davanje” davanje u naturi i novčano davanje; 14. “davanje u naturi” zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih; 15. “novčano davanje” penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, uključujući njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapitalne otpremnine. (2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju značenje koje im pripada prema pravnim propisima država ugovornica. Član 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi na pravne propise: U Saveznoj Republici Jugoslaviji o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti; i 5. dodatku na decu, u Bosni i Hercegovini o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti; i 5. novčanoj naknadi u vezi sa materinstvom i dečijem dodatku. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog člana. Član 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice i b) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a). Član 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države ugovornice su izjednačeni sa njenim državljanima. 297

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na: 1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavca u organima nosilaca i udruženja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama i 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od država ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva. Član 5. Izjednačenost teritorija (1) Penzija, novčana naknada i druga novčana davanja prema pravnim propisima jedne države ugovornice isplaćuju se korisniku sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici. (2) Penzija, novčana naknada i druga novčana davanja ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno. (3) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem u trećoj državi davanja iz st. 1. i 2. ovog člana država u kojoj je ostvareno pravo na davanje isplaćuje pod istim uslovima kao i svojim državljanima. (4) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanje po osnovu preostale radne sposobnosti, najniže penzije, zaštitnog dodatka, telesnog oštećenja, tuđe pomoći i nege, kao i druga davanja po osnovu penzijskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa. Deo II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU Član 6. Opšta odredba Obaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice u kojoj lice radi, odnosno obavlja delatnost, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi u drugoj državi ugovornici, ako odredbama čl. 7. i 8. ovog sporazuma nije drugačije određeno. Član 7. Posebne odredbe (1) Ako poslodavac sa sedištem u jednoj državi ugovornici uputi zaposlenog u drugu državu ugovornicu, na njega se najduže do kraja 24. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je u njoj zaposlen. (2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost u jednoj državi ugovornici ode u drugu državu ugovornicu radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najduže do kraja 12. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da u njoj obavlja delatnost. (3) Na lica koja putuju u službi poslodavca koji se bavi vazdušnim, drumskim ili železničkim saobraćajem primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj je sedište poslodavca. (4) Na posadu broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisi države ugovornice pod čijom zastavom brod plovi. 298

SOCIJALNO PRAVO

(5) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice kojoj luka pripada. (6) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjednačena lica upućena u drugu državu ugovornicu primenjuju se pravni propisi državeugovornice koja ih je uputila. (7) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se,izuzetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice produžiti za još 24, odnosno 12 meseci. Član 8. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene u drugu državu ugovornicu primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upućeni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju pravnih propisa te države koji važe za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaposleni koji su državljani države ugovornice čija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice. Član 9. Izuzeci Na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi država ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od odredaba čl. 6. i 7. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. Deo III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. Bolest i materinstvo Član 10. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima obe države ugovornice se, ako je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. Član 11. Davanja u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog prebivališ299

DR RAJKO KOSANOVIĆ

ta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja prema pravnim propisima koji važe za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju određenom pravnim propisima koji važe za nadležnost nosioca na čiji teret se zaštita pruža, pod uslovom da: 1. ima prebivalište u drugoj državi ugovornici ili 2. ima boravište u drugoj državi ugovornici po osnovu člana 8. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka u drugoj državi ugovornici zahteva hitno pružanje zdravstvene zaštite, a lice nije otišlo u tu državu ugovornicu u cilju lečenja. (2) Stav 1. ovog člana se analogno primenjuje i na članove porodice, s tim što je za članove porodice lica koja imaju boravište u drugoj državi ugovornici po osnovu odredaba člana 7. st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnog nosioca. (3) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodložno, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog člana. Član 12. Novčana davanja (1) Novčana davanja u slučajevima iz člana 11. ovog sporazuma, kao i u slučaju materinstva, odobrava nadležni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja zavisi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici. Član 13. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj ima prebivalište. (2) Korisnik iz stava 1. ovog člana ima pravo na davanja u naturi na teret nadležnog nosioca one države ugovornice u kojoj on ima prebivalište. (3) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice koji ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, primenjuju se pravni propisi te države ugovornice i pružaju davanja u naturi, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima a na teret nadležnog nosioca. (4) Korisnik penzije iz stava 3. ovog člana, sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici, čije stanje, za breme boravka u drugoj državi ugovornici, zahteva hitno pružanje davanja u naturi ima pravo na ta davanja prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice. (5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana analogno se primenjuju i na članove porodice korisnika penzije. Član 14. Nosilac koji pruža davanja u naturi U slučaju iz člana 11. i člana 13. ovog sporazuma davanja u naturi pruža: 300

SOCIJALNO PRAVO

u Saveznoj Republici Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; u Bosni i Hercegovini: - u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadležna organizaciona jedinica zdravstvenog osiguranja i mesno nadležna organizaciona jedinica socijalne zaštite; - u Republici Srpskoj - organizaciona jedinica Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i Fonda dečije zaštite Republike Srpske i - u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i društvene delatnosti. Član 15. Naknada troškova (1) Nadležni nosilac naknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skladu sa članom 11. i članom 13. stav 3. ovog sporazuma, izuzev administrativnih troškova. (2) Organi za vezu država ugovornica mogu dogovoriti paušalno plaćanje za sve slučajeve ili za određene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova. Poglavlje 2. Starost, invalidnost i smrt Član 16. Sabiranje penzijskog staža (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, sticanje, očuvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te države ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice, kao da je navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje, pod uslovom da se periodi na poklapaju. (2) Prilikom primene stava 1. ovog člana, period osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku državljaninu jedne od država ugovornica koji, i pored primene stava 1 ovog člana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir i penzijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno davanje uslovljeno navršenjem perioda osiguranja u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i period osiguranja koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice za ostvarivanje prava na davanje mora biti navršen period osiguranja u određenom periodu ili utvrđeno određeno činjenično stanje, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosno postojanjem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanje za slučaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj državi ugovornici. 301

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 17. Period osiguranja kraći od 12 meseci (1) Ako je ukupan period osiguranja, koji se prema pravnim propisima jedne države ugovornice uzima u obzir za obračunavanje davanja kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog perioda osiguranja. (2) Period osiguranja iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj period navršen prema njegovim pravnim propisima. Član 18. Utvrđivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene člana 16. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo na osnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. Član 19. Obračun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu odredaba člana 16. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje na taj način što: 1. obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji se uzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje. Iznos davanja koji ne zavisi od dužine penzijskog staža uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu između penzijskog staža navršenog isključivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staža, koji se uzima u obzir za obračun davanja; 3. u slučaju kada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom odredaba člana 16. ovog sporazuma duži od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima koje on primenjuje, utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema tim pravnim propisima i penzijskom stažu na osnovu kojeg se utvrđuje visina davanja u punom iznosu. (2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade, osnovice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzima u obzir zaradu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. Član 20. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanja Nezavisno od pravnih propisa država ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate penzije zbog sticanja prava na dve ili više penzija, korišćenje penzije prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne utiče na pravo korisnika da stovremeno koristi penziju ostvarenu prema pravnim propisima druge države ugovornice. 302

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 3. Povreda na radu i profesionalna bolest Član 21. Povreda na putu do posla (1) Lice sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici koje na putu, radi stupanja na posao, po osnovu ugovora o radu, odnosno radi obavljanja samostalne delatnosti u drugoj državi ugovornici, pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice. (2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice pretrpi, neposredno po isteku ugovora o radu, odnosno po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, na putu do prebivališta. Član 22. Davanja u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravište u drugoj državi ugovornici koristi tu zaštitu, na teret nadležnog nosioca, od nosioca na čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, primenjuje se odredba člana 11. stav 3. ovog sporazuma. (2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana zdravstvenu zaštitu pruža: u Saveznoj Republici Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; u Bosni i Hercegovini: - u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadležna organizaciona jedinica zdravstvenog osiguranja; - u Republici Srpskoj - nadležna organizaciona jedinica Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i - u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i društvene delatnosti. (3) Na naknadu troškova nastalih prema stavu 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 15. ovog sporazuma. Član 23. Profesionalna bolest (1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena u toj državi ugovornici, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena u drugoj državi ugovornici. (2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tu bolest, trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugovornice. 303

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 24. Novčano davanje (1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice u kojoj je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novčano davanje na teret nosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve države ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanje u visini razlike između davanja koje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. Član 25. Obaveštavanje diplomatske misije ili konzularnog predstavništva o povredi na radu O povredi na radu državljanina, odnosno osiguranika jedne države ugovornice u drugoj državi ugovornici koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt, nadležni nosilac, bez odlaganja, obaveštava diplomatsku misiju ili konzularno predstavništvo države ugovornice čiji je on državljanin, odnosno osiguranik. Poglavlje 4. Nezaposlenost Član 26. Sabiranje perioda osiguranja (1) Period osiguranja, utvrđen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih 12 meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje onoliko meseci koliko je predviđeno prema njenim pravnim propisima. (2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na zaposlena lica čije je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, pre navršenja tog perioda ili koja imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. (3) Trajanje primanja naknade smanjuje se za onaj period za koji je nezaposleno lice u drugoj državi ugovornici, u poslednjih 12 meseci pre dana podnošenja zahteva, primilo novčanu naknadu za nezaposlenost. Poglavlje 5. Davanje za slučaj smrti Član 27. Ako davanje za slučaj smrti postoji prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj je to lice imalo prebivalište. 304

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 6. Dodatak na decu Član 28. Sabiranje perioda osiguranja Period osiguranja utvrđen prema pravnim propisima jedne države ugovornice uzima se u obzir, ako je to potrebno, za sticanje i ostvarivanje prava na dodatak na decu, prema pravnim propisima druge države ugovornice. Član 29. Utvrđivanje davanja (1) Pravo na dodatak na decu se određuje prema pravnim propisima one države ugovornice po kojima je lice osigurano i za decu koja imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici. (2) Ako pravo na dodatak na decu postoji prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj dete ima prebivalište. (3) St. 1. i 2. ovog člana se primenjuju i na korisnika penzije. Deo IV RAZNE ODREDBE Član 30. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe države ugovornice, kao organi za vezu dve države ugovornice, određuju se: u Saveznoj Republici Jugoslaviji: - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu pravnih propisa u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz člana 2. stav 1. tač. 1, 2, 3. i 5. ovog sporazuma i - Savezni zavod za tržište rada i migracije za primenu pravnih propisa u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma; u Bosni i Hercegovini: - u Federaciji Bosne i Hercegovine - Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije Bosne i Hercegovine - Sarajevo za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 1. ovog sporazuma; - u Republici Srpskoj - Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske - Banja Luka za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 1. ovog sporazuma; - u Federaciji Bosne i Hercegovine - Federalni zavod za penzijsko-mirovinsko osiguranje - Mostar za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tač. 2 i 3. ovog sporazuma; u Republici Srpskoj - Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske - Bijeljina za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tač. 2. i 3. ovog sporazuma; u Federaciji Bosne i Hercegovine - Federalni zavod za zapošljavanje - Sarajevo za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma; 305

DR RAJKO KOSANOVIĆ

u Republici Srpskoj - Republički zavod za zapošljavanje Republike Srpske - Pale za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma; u Federaciji Bosne i Hercegovine - mesno nadležno kantonalno ministarstvo za socijalnu zaštitu za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 5. ovog sporazuma; u Republici Srpskoj - Fond dečije zaštite Republike Srpske - Bijeljina za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tačka 5. ovog sporazuma; i u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine - Odeljenje za zdravstvo, javnu bezbednost i društvene delatnosti - Brčko za primenu pravnih propisa u Bosni i Hercegovini iz člana 2. stav 1. tač. 1. do 5. ovog sporazuma. Član 31. Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć (1) Nadležni organi dve države ugovornice će, posebnim sporazumom, utvrditi izmene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom. (2) Organi za vezu dve države ugovornice će, u okviru svoje nadležnosti, utvrditi mere za sprovođenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog člana. (3) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno o: a) svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma; i b) svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (4) U primeni ovog sporazuma, organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati besplatnu službenu pomoć. (5) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno međusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćnicima. (6) Organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga što su napisani na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice. (7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju službeni jezici i pisma država ugovornica. (8) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne države ugovornice, a odnose se na lica koja u drugoj državi ugovornici imaju prebivalište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalištu ili boravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe države ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica. (9) Pravna pomoć se, do pokretanja sudskog postupka, pruža u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima. Član 32. Ovlašćenja diplomatskih misija i konzularnih predstavništava Diplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica mogu se, bez posebnog punomoćja, direktno obraćati nadležnim organima, organima za vezu i nadležnim nosiocima druge države ugovornice radi zaštite interesa svojih državljana. 306

SOCIJALNO PRAVO

Član 33. Oslobađanje od taksi i nadovera (1) Oslobađanje ili smanjenje taksi predviđeno propisima jedne države ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom primene ovog sporazuma, ne podležu nadoveri. Član 34. Podnošenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne države ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi jedne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi druge države ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatra se istovremeno i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice, koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi te države ugovornice, mogu se, u istom roku, podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi druge države ugovornice. (4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana nadležne službe, bez odlaganja, prosleđuju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajućim službama druge države ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. (5) Potvrde ili dokumenti, koje izdaju organi ili nosioci jedne države ugovornice smatraju se važećim za organe ili nosioce druge države ugovornice. Član 35. Isplata davanja (1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svoju obavezu, sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti. (2) Preračunavanje davanja u valutu druge države ugovornice se vrši prema paritetu valuta koji je važio na dan kada je nosilac nadležan za pružanje davanja doznačio sredstva isplatnom organu u svojoj državi radi isplate korisnicima u drugu državu ugovornicu. (3) Naknade predviđene ovim sporazumom utvrđuju se u valuti one države ugovornice u kojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. do 3. ovog člana vrše se u konvertibilnoj valuti (EUR) u skladu sa plaćanjem između dve države ugovornice. Član 36. Potraživanje preplaćenih iznosa davanja u novcu (1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu većem od onog koji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadrži preplaćeni iznos. 307

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana se direktno isplaćuje nosiocu koji je zatražio njegovo zadržavanje. Član 37. Izvršni postupak (1) Izvršna rešenja u oblasti socijalnog osiguranja (isprave) nadležnih organa i nosilaca, kao i izvršne odluke sudova jedne države ugovornice priznaju se u drugoj državi ugovornici. (2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom države ugovornice u kojoj treba da se prizna isprava ili odluka iz stava 1. ovog člana. (3) Na osnovu isprava i izvršnih odluka iz stava 1. ovog člana sprovodi se izvršenje u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za odgovarajuće isprave ili odluke države ugovornice u kojoj treba da se sprovede izvršenje. Isprave i odluke moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o izvršenju). Član 38. Naknada štete (1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima davanje za štetu koja je nastala u drugoj državi ugovornici i ima, prema njenim pravnim propisima, pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve države ugovornice prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovremenim davanjima, po osnovu istog slučaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana, nosiocima obe države ugovornice, treće lice može isplatiti naknadu štete sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplaćuju. Član 39. Rešavanje sporova Sporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi država ugovornica. Deo V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 40. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski staž koji je, prema pravnim propisima država ugovornica, ostvaren pre njegovog stupanja na snagu. (3) Izuzetno od odredaba člana 16. st. 1. i 3. ovog sporazuma uzima se u obzir samo poseban staž utvrđen za period pre 1. januara 1965. godine, i to u priznatom trajanju. (4) Izuzetno od odredbe člana 16. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršen pre 6. marta 1992. godine, koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju. 308

SOCIJALNO PRAVO

(5) Ovaj sporazum se primenjuje, u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (6) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma neće se ponovo utvrđivati, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. Član 41. Uračunavanje perioda osiguranja (1) Za utvrđivanje perioda osiguranja navršenih u trećim državama koje je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija preuzela međunarodnim ugovorima sa tim državama primenjuju se odredbe tih ugovora, odnosno međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju koje su sa tim državama zaključile države ugovornice. (2) Period osiguranja navršen u aktivnoj vojnoj službi u JNA do 31. decembra 1972. godine uzima u obzir nosilac one države ugovornice u kojoj je to lice bilo osigurano. (3) Period osiguranja navršen u aktivnoj vojnoj službi u JNA u svojstvu vojnog osiguranika od 1. januara 1973. godine do 6. marta 1992. godine pada na teret one države ugovornice čije je to lice državljanin u momentu ostvarivanja prava na penziju. (4) Ako lice iz st. 1. i 3. ovog člana ima državljanstvo obe države ugovornice, navedeni periodi padaju na teret one države ugovornice u kojoj lice ima prebivalište na dan ostvarivanja prava na penziju. (5) Ako osiguranik u jednoj od država ugovornica ostvaruje pravo na penziju kao aktivno vojno lice, periodi osiguranja u svojstvu vojnog osiguranika od 1. januara 1973. godine do 6. marta 1992. godine iz stava 3. ovog člana, padaju na teret države ugovornice u kojoj osiguranik ostvaruje pravo na penziju. Član 42. Ponovno određivanje penzije (1) Penzije koje su, od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđene prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po službenoj dužnosti, ponovo odrediti i obračunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma, pri čemu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje. (2) U postupku za ponovno određivanje penzije nadležni nosilac utvrđuje uslove za sticanje prava na penziju u skladu sa pravnim propisima koje je on primenjivao u momentu nastupanja osiguranog slučaja kod nosioca koji je prvi utvrdio pravo na penziju. (3) Ako prema pravnim propisima druge države ugovornice nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava na penziju na dan kada je nosilac prve države ugovornice prvi put utvrdio pravo na penziju, nadležni nosilac druge države ugovornice će utvrditi penziju od dana kada su uslovi za sticanje prava ispunjeni prema pravnim propisima koje on primenjuje. (4) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na penziju iz stava 1. ovog člana, nosilac države ugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos davanja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnim ugovorom sa državom u kojoj je penzijski staž navršen nije drugačije određeno. 309

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(5) Prava na penziju koja su, od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema pravnim propisima jedne države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema pravnim propisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 17. ovog sporazuma. (6) Pravo na penziju, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na penziju, pokrenuo postupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa penzije i isplaćuje se direktno korisniku. Član 43. Ponovno određivanje penzije na zahtev korisnika (1) Izuzetno od odredaba člana 42. ovog sporazuma, korisniku koji je ostvario pravo na penziju prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uračunavanjem perioda osiguranja navršenih prema pravnim propisima druge države ugovornice u periodu od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, a nije do tog dana ispunio uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge države ugovornice, će se, na njegov zahtev, utvrditi, odnosno odrediti penzija prema odredbama ovog sporazuma, kada ispuni uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge države ugovornice. (2) Utvrđena, odnosno ponovo određena penzija prema odredbama stava 1. ovog člana, isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u kome je podnet zahtev, ako je u tom mesecu utvrđeno pravo na penziju. Ako je pravo na penziju utvrđeno kasnije, ponovo određena i utvrđena penzija isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u kome je utvrđeno pravo na penziju. Član 44. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podleže potvrđivanju. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni instrumenti o potvrđivanju. Član 45. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga može, u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci. (2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na stečena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat. Sačinjeno u Beogradu, dana 29. oktobra 2002. godine, u dva originala na službenom jeziku Savezne Republike Jugoslavije - srpskom jeziku i službenim jezicima Bosne i Hercegovine - bosanskom jeziku, hrvatskom jeziku i srpskom jeziku , pri čemu su oba originala autentična. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Maksim Korać, s.r.

Za Bosnu i Hercegovinu Svetozar Mihajlović, s.r. 310

SOCIJALNO PRAVO

SPORAZUM IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE CRNE GORE O SOCIJALNOM OSIGURANjU “Službeni glasnik RS” - Međunarodni ugovori, broj 102/07 Republika Srbija i Republika Crna Gora u želji da urede međusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se sledeće: DEO I OPŠTE ODREDBE Član 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače: 1. “teritorija” u odnosu na Republiku Srbiju - teritorija Republike Srbije; u odnosu na Republiku Crnu Goru - teritorija Republike Crne Gore; 2. “Srbija” - Republika Srbija; “Crna Gora” - Republika Crna Gora; 3. “pravni propisi” zakoni, podzakonski akti i drugi opšti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. “nadležni organ” u odnosu na Srbiju, ministarstva nadležna za pravne propise Srbije iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; u odnosu na Crnu Goru, ministarstvo nadležno za pravne propise Crne Gore iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 5. “organ za vezu” organ određen u cilju efikasnog sprovođenja ovog sporazuma; 6. “nosilac” organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 7. “nadležni nosilac” nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 8. “osiguranik” lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. ovog sporazuma; 311

DR RAJKO KOSANOVIĆ

9. “član porodice” član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice koji se primenjuju; 10. “prebivalište” mesto stalnog boravka; 11. “boravište” mesto privremenog boravka; 12. “penzijski staž” staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema pravnim propisima država ugovornica; 13. “period osiguranja” period za koji je plaćen doprinos i period priznat kao takav; 14. “davanje” davanje u naturi i novčano davanje; 15. “davanje u naturi” zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih i 16. “novčano davanje” penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, uključujući njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapitalne otpremnine. (2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju značenje koje im pripada prema pravnim propisima država ugovornica. Član 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi na pravne propise: U Srbiji o: 1. penzijskom i invalidskom osiguranju; 2. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; 3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti i 5. dodatku za decu. U Crnoj Gori o: 1. penzijskom i invalidskom osiguranju; 2. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; 3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti i 5. dodatku za decu. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog člana. Član 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice i b) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a). 312

SOCIJALNO PRAVO

Član 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države ugovornice su izjednačeni sa njenim državljanima. (2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na: 1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama i 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od država ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno. Član 5. Izjednačenost teritorija (1) Penzija, novčana naknada, dodatak za decu i druga novčana davanja, izuzev davanja za slučaj nezaposlenosti i davanja po osnovu preostale radne sposobnosti ostvarena prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno. (2) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem na teritoriji treće države, davanja iz stava 1. ovog člana, država u kojoj je ostvareno pravo na davanje isplaćuje pod istim uslovima kao i svojim državljanima. (3) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanja po osnovu najniže penzije, zaštitnog dodatka, telesnog oštećenja, tuđe pomoći i nege, kao i druga davanja po osnovu penzijskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa. Član 6. Izjednačenost pravnih činjenica Ako neka činjenica, prema pravnim propisima jedne strane ugovornice, ima pravno dejstvo na neko novčano davanje, odnosno pravo, ta strana ugovornica uzima u obzir istu takvu činjenicu nastalu na teritoriji druge strane ugovornice, kao da je nastala na njenoj teritoriji, osim u slučaju zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti korisnika penzije. DEO II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU Član 7. Opšta odredba Obaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice u kojoj lice radi, odnosno obavlja delatnost, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi u drugoj državi ugovornici, ako odredbama čl. 8. i 9. ovog sporazuma nije drugačije određeno. Član 8. Posebne odredbe (1) Ako poslodavac sa sedištem u jednoj državi ugovornici uputi zaposlenog u drugu državu ugovornicu, na njega se, najduže do kraja 24. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. 313

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost u jednoj državi ugovornici, ode u drugu državu ugovornicu radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najduže do kraja 12. kalendarskog meseca, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji. (3) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog u poslovnicu ili stalno predstavništvo na teritoriji druge države ugovornice, na njega se primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (4) Ako preduzeće za vazdušni ili kopneni saobraćaj sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (5) Na posadu broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisi države ugovornice pod čijom zastavom brod plovi. (6) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi države ugovornice kojoj luka pripada. (7) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjednačena lica upućena u drugu državu ugovornicu, primenjuju se pravni propisi države ugovornice koja ih je uputila. (8) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se, izuzetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice produžiti za još 24, odnosno 12 meseci. Član 9. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upućeni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju pravnih propisa te države koji važe za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaposleni koji su državljani države ugovornice čija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od 3 meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice. Član 10. Izuzeci Na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, odnosno lica koje obavlja samostalnu delatnost, nadležni organi država ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od odredaba člana 8. i člana 9. stav 3. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja, odnosno delatnosti. 314

SOCIJALNO PRAVO

DEO III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. Bolest i materinstvo Član 11. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima obe države ugovornice se, kada je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. Član 12. Davanja u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne države ugovornice, ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog prebivališta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja prema pravnim propisima pravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca na čiji teret se zaštita pruža pod uslovom da: 1. ima prebivalište u drugoj državi ugovornici ili 2. ima boravište u drugoj državi ugovornici po osnovu člana 8. st. 1, 2, 3. i 7. i člana 9. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka u drugoj državi ugovornici zahteva hitno pružanje zdravstvene zaštite, pod uslovom da u tu državu ugovornicu nije otišlo u cilju lečenja. (2) Odredbe iz stava 1. ovog člana analogno se primenjuju i na članove porodice, s tim što je za članove porodice lica koja imaju boravište u drugoj državi ugovornici na osnovu odredaba člana 8. st. 1, 2, 3. i 7. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnog nosioca. (3) Za davanje zdravstvenih usluga kao što je korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, neophodna je prethodna saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodložno, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog člana. (4) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne strane ugovornice, a nalazi se na teritoriji druge strane ugovornice radi školovanja i studiranja, ima pravo na davanja. U slučaju bolničkog lečenja i davanja veće vrednosti potrebna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev u hitnim slučajevima. Član 13. Novčana davanja (1) Novčana davanja u slučajevima iz člana 12. ovog sporazuma, kao i u slučaju materinstva, odobrava nadležni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja zavisi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici. 315

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 14. Davanje korisnicima penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj korisnik ima prebivalište. (2) Korisnik iz stava 1. ovog člana pravo na davanje u naturi ostvaruje na teret nadležnog nosioca one države ugovornice u kojoj ima prebivalište. (3) Na korisnike penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice koji ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, primenjuju se pravni propisi te države ugovornice i pružaju davanja u naturi, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima, a na teret nadležnog nosioca. (4) Korisnik penzije iz stava 3. ovog člana sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici, čije stanje za vreme boravka u drugoj državi ugovornici zahteva hitno pružanje davanja u naturi ima pravo na ta davanja prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice. (5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana analogno se primenjuju na članove porodice korisnika penzije. Član 15. Nosilac koji obezbeđuje davanja u naturi U slučaju iz čl. 12. i 14. ovog sporazuma, davanja u naturi obezbeđuje: - u Srbiji organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja; - u Crnoj Gori organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja. Član 16. Naknada troškova (1) Nadležni nosilac vrši naknadu nosiocu koji je pružio davanje, utrošene iznose u skladu sa članom 12. i članom 14. stav 3. ovog sporazuma, izuzev administrativnih troškova. (2) Organi za vezu država ugovornica mogu dogovoriti paušalno plaćanje za sve slučajeve ili za određene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova. Poglavlje 2. Starost, invalidnost i smrt Član 17. Sabiranje penzijskog staža (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, sticanje, očuvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te države ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice, kao da je navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje, pod uslovom da se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. (2) Prilikom primene stava 1. ovog člana, period osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku - državljaninu jedne od država ugovornica, koji, i pored primene stava 1. ovog člana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir i 316

SOCIJALNO PRAVO

penzijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno davanje uslovljeno navršenjem perioda osiguranja u određenom zanimanju, odnosno poslu, ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i period osiguranja koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice navršen u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice za ostvarivanje prava na davanje mora biti navršen period osiguranja u određenom periodu ili utvrđeno određeno činjenično stanje, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosno postojanjem određenog činjeničnog stanja u drugoj državi ugovornici. Član 18. Period osiguranja kraći od 12 meseci (1) Ako je ukupan period osiguranja, koji se prema pravnim propisima jedne države ugovornice uzima u obzir za obračunavanje davanja, kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog perioda osiguranja. (2) Period osiguranja iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj period navršen prema njegovim pravnim propisima. Član 19. Utvrđivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene člana 17. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo na osnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. Član 20. Obračun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanjesamo uz primenu odredaba člana 17. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje na taj način što: 1. obračunava teorijski iznos davanja koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje. Iznos davanja koji ne zavisi od dužine penzijskog staža uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu između penzijskog staža navršenog isključivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staža koji se uzima u obzir za obračun davanja; 3. utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema tim pravnim propisima i najdužem penzijskom stažu na osnovu kojeg se utvrđuje visina davanja, u slučaju kada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom odredaba člana 17. ovog sporazuma duži od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima koje on primenjuje. 317

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade, osnovice osiguranja odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzima u obzir zaradu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. Član 21. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanja Nezavisno od pravnih propisa država ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate penzije zbog sticanja prava na dve ili više penzija, korišćenje penzije prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne utiče na pravo korisnika da istovremeno koristi penziju ostvarenu prema pravnim propisima druge države ugovornice. Poglavlje 3. Povreda na radu i profesionalna bolest Član 22. Povreda na putu do posla (1) Lice sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugovornice koje na putu, radi stupanja na posao po osnovu ugovora o radu, odnosno radi obavljanja samostalne delatnosti u drugoj državi ugovornici pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice. (2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice pretrpi neposredno po isteku ugovora o radu, odnosno po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, na putu do prebivališta. Član 23. Davanja u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravište u drugoj državi ugovornici koristi tu zaštitu na teret nadležnog nosioca, od nosioca na čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. (2) Za davanje zdravstvenih usluga veće vrednosti primenjuju se odredbe člana 12. stav 3. ovog sporazuma. (3) U slučajevima iz stava 1. ovog člana ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu obezbeđuje: u Srbiji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja; u Crnoj Gori - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja. (4) Na naknadu troškova nastalih na osnovu st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe člana 16. ovog sporazuma. Član 24. Profesionalna bolest (1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji te 318

SOCIJALNO PRAVO

države ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teritoriji druge države ugovornice. (2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tu bolest, trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugovornice. Član 25. Novčano davanje (1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice na čijoj teritoriji je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novčano davanje na teret nosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve države ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanje u visini razlike između davanja koje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. Član 26. Obaveštavanje diplomatske misije ili konzularnog predstavništva o povredi na radu O povredi na radu državljana, odnosno osiguranika jedne države ugovornice u drugoj državi ugovornici koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt, nadležni nosilac, bez odlaganja, obaveštava diplomatsku misiju ili konzularno predstavništvo države ugovornice čiji je on državljanin, odnosno osiguranik. Poglavlje 4. Nezaposlenost Član 27. Sabiranje perioda osiguranja (1) Period osiguranja, utvrđen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje za slučaj nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje onoliko meseci koliko je predviđeno prema njenim pravnim propisima. (2) Uslov minimalnog perioda osiguranja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na nezaposlene čije je zaposlenje na neodređeno vreme, odnosno osnov za obavezno osiguranje prestao bez njihove volje i krivice, ili koji imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj podnose zahtev, odnosno ostvaruju pravo na davanje. 319

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Poglavlje 5. Davanje za slučaj smrti Član 28. Ako davanje za slučaj smrti pripada prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj je umrlo lice imalo prebivalište. Poglavlje 6. Dodatak za decu Član 29. Utvrđivanje davanja Ako pravo na dodatak za decu postoji prema propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji dete ima prebivalište. DEO IV RAZNE ODREDBE Član 30. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe države ugovornice, kao organi za vezu dve države ugovornice, određuju se: u Srbiji - organizacija socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom; u Crnoj Gori - ministarstvo nadležno za primenu pravnih propisa Crne Gore iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma. Član 31. Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć (1) Nadležni organi dve države ugovornice će posebnim sporazumom utvrditi način primene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom. (2) Organi za vezu dve države ugovornice će, u okviru svoje nadležnosti, utvrditi mere za sprovođenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog člana. (3) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno o: a) svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma, b) svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (4) U primeni ovog sporazuma, organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati besplatnu pravnu i administrativnu pomoć. (5) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma neposredno međusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćnicima. (6) Organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga što su napisani na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice. (7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i jezik koji je u službenoj upotrebi u Crnoj Gori i pisma država ugovornica. 320

SOCIJALNO PRAVO

(8) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne države ugovornice, a odnose se na lica koja u drugoj državi ugovornici imaju prebivalište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalištu ili boravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe države ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica. (9) Pravna pomoć se, do pokretanja sudskog postupka, pruža u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima. Član 32. Ovlašćenja diplomatskih misija i konzularnih predstavništava Diplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica, mogu se bez posebnog punomoćja, direktno obraćati nadležnim organima, organima za vezu i nadležnim nosiocima druge države ugovornice radi zaštite interesa svojih državljana. Član 33. Oslobađanje od taksi i nadovera (1) Oslobađanje ili smanjenje taksi predviđeno propisima jedne države ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom primene ovog sporazuma, ne podležu nadoveri. Član 34. Podnošenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne države ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno instituciji jedne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno instituciji druge države ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatra se istovremeno i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice, koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno instituciji te države ugovornice, mogu se, u istom roku, podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj organizaciji, odnosno instituciji druge države ugovornice. (4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana, organi, nosioci ili neke druge nadležne organizacije, odnosno institucije bez odlaganja, prosleđuju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajućim službama druge države ugovornice, neposredno ili posredstvom organa za vezu. (5) Javne isprave, potvrde, odnosno dokumenti koje u cilju primene ovog sporazuma izdaju organi ili nosioci jedne države ugovornice, smatraju se važećim i za organe ili nosioce druge države ugovornice. 321

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 35. Isplata davanja (1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svoju obavezu, sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti. (2) Preračunavanje davanja u valutu druge države ugovornice se vrši prema paritetu valuta koji je važio na dan kada je nosilac nadležan za pružanje davanja doznačio sredstva isplatnom organu u svojoj državi radi isplate korisnicima u drugu državu ugovornicu. (3) Naknade predviđene ovim sporazumom utvrđuju se u valuti one države ugovornice u kojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. do 3. ovog člana vrše se u konvertibilnoj valuti u skladu sa plaćanjem između dve države ugovornice. Član 36. Potraživanje preplaćenih iznosa davanja (1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanja u iznosu većem od onog koji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih iznosa davanja, koje treba da isplati korisniku, zadrži preplaćeni iznos. (2) Preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana se direktno isplaćuje nosiocu, koji je zatražio njegovo zadržavanje. Član 37. Izvršni postupak (1) Izvršna rešenja u oblasti socijalnog osiguranja (isprave) nadležnih organa i nosilaca, kao i izvršne odluke sudova jedne države ugovornice priznaju se u drugoj državi ugovornici. (2) Priznavanje se može odbiti, samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom države ugovornice u kojoj treba da se prizna isprava ili odluka iz stava 1. ovog člana. (3) Izvršne odluke i isprave iz stava 1. ovog člana izvršavaju se u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za odgovarajuće isprave ili odluke države ugovornice u kojoj treba da se sprovede izvršenje. Isprave i odluke moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o izvršenju). (4) Primena st. 1. do 3. ovog člana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku. Član 38. Naknada štete (1) Ako lice, koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice, prima davanje po osnovu štete koja je nastala u drugoj državi ugovornici i ima, prema njenim pravnim propisima, pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve države ugovornice prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog slučaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana nosiocima obe države ugovornice, treće lice može isplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu, srazmerno davanju koje isplaćuju. 322

SOCIJALNO PRAVO

Član 39. Rešavanje sporova Sporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi država ugovornica. DEO V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 40. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Ovaj sporazum se ne odnosi na vojne osiguranike. (3) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski staž koji je, prema pravnim propisima država ugovornica, ostvaren pre njegovog stupanja na snagu, pri čemu se poseban staž uzima u priznatom trajanju samo ako je ostvaren pre 1. januara 1965. godine. (4) Izuzetno od odredbe člana 17. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršen pre 1. januara 2002. godine, koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju. (5) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (6) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma neće se ponovo utvrđivati, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. (7) Za lice koje nema državljanstvo država ugovornica, kao ni država sa teritorije prethodne Jugoslavije, penzijski staž koji je prethodna Jugoslavija, po osnovu međunarodnih ugovora zaključenih sa drugim državama, preuzela na svoj teret, a koji je navršen na teritoriji tih država, pada na teret nosioca one države ugovornice čije je republičko državljanstvo to lice imalo na dan preuzimanja obaveze po osnovu tih međunarodnih ugovora. Član 41. Ponovno određivanje penzija (1) Penzije koje su, od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđene prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po službenoj dužnosti, ponovo odrediti i obračunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma, pri čemu se pravnosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje. (2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na porodične penzije ostvarene od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, ako je umrli korisnik ostvario pravo na penziju pre 1. januara 2002. godine. (3) U postupku za ponovno određivanje penzija nadležni nosilac utvrđuje uslove za sticanje prava na penziju u skladu sa pravnim propisima koje je on primenjivao u momentu nastupanja osiguranog slučaja kod nosioca koji je prvi utvrdio pravo na penziju. 323

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(4) Ako prema pravnim propisima druge države ugovornice nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava na penziju na dan kada je nosilac prve države ugovornice prvi put utvrdio pravo na penziju, nadležni nosilac druge države ugovornice će utvrditi penziju od dana kada su uslovi za sticanje prava ispunjeni prema pravnim propisima koje on primenjuje. (5) Izuzetno od odredbe člana 40. stav 4. ovog sporazuma, prilikom ponovnog određivanja prava na penziju iz stava 1. ovog člana staž osiguranja sa uvećanim trajanjem navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice uzima se u priznatom trajanju, a najduže: - staž osiguranja sa uvećanim trajanjem navršen prema pravnim propisima Srbije do 31. decembra 2003. godine, - staž osiguranja sa uvećanim trajanjem navršen prema pravnim propisima Crne Gore do 9. aprila 2003. godine. (6) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na penziju iz stava 1. ovog člana nosilac države ugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos davanja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnim ugovorom sa državom u kojoj je penzijski staž navršen, nije drugačije određeno. (7) Prava na penziju koja su od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema pravnim propisima jedne države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema pravnim propisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 18. ovog sporazuma. (8) Ako su ukupni iznosi penzija, ponovo utvrđenih i obračunatih u skladu sa stavom 1. ovog člana, manji od iznosa penzije koja bi pripadala prema pravnim propisima države ugovornice po kojima je bila utvrđena, nosilac te države ugovornice isplaćuje korisniku i razliku između tog iznosa penzije i ukupnog iznosa ponovo utvrđenih i obračunatih penzija. Ova razlika se isplaćuje sve dok ukupni iznos ponovo utvrđenih i obračunatih penzija ne dostigne visinu iznosa penzije koja je pripadala na dan pokretanja postupka za ponovno određivanje penzije, s tim što se ova razlika ne usklađuje. (9) Pravo na penziju, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na penziju, pokrenuo postupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa penzije i isplaćuje se direktno korisniku. Član 42. Ponovno određivanje penzija na zahtev korisnika (1) Izuzetno od odredaba člana 41. ovog sporazuma, korisniku koji je u periodu od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma ostvario pravo na penziju prema pravnim propisima jedne države ugovornice uračunavanjem perioda osiguranja navršenih prema pravnim propisima druge države ugovornice, a nije do dana stupanja na snagu ovog sporazuma ispunio uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge države ugovornice, na njegov zahtev će se utvrditi, odnosno odrediti penzija prema odredbama ovog sporazuma, kada ispuni uslove za ostvarivanje prava na penziju prema pravnim propisima druge države ugovornice. (2) Utvrđena, odnosno ponovo određena penzija prema odredbama stava 1. ovog člana, isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u kome je podnet zahtev, ako je u 324

SOCIJALNO PRAVO

tom mesecu utvrđeno pravo na penziju. Ako je pravo na penziju utvrđeno kasnije, ponovo određena i utvrđena penzija isplaćuje se od prvog dana sledećeg meseca nakon meseca u kome je utvrđeno pravo na penziju. Član 43. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. (3) Država ugovornica će se u pismenoj formi, diplomatskim putem, obavestiti o sprovedenom postupku prema svojim pravnim propisima potrebnim za stupanje na snagu ovog sporazuma. Član 44. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga može u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci. (2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na stečena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat. Sačinjeno u Beogradu, dana 17. decembra 2006. godine u dva originala na srpskom jeziku i jeziku koji je u službenoj upotrebi u Crnoj Gori, pri čemu su oba teksta autentična. Za Republiku Srbiju Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović

Za Republiku Crnu Goru Ministar zdravlja, rada i socijalnog staranja Dr Miodrag Radunović

325

DR RAJKO KOSANOVIĆ

SPORAZUM IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE HRVATSKE O SOCIJALNOM OSIGURANjU “Službeni list SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 1/01 Savezna Republika Jugoslavija i Republika Hrvatska, u želji da urede međusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se da zaključe sledeći sporazum: Deo I OPŠTE ODREDBE Član 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače: 1. “Jugoslavija” - Savezna Republika Jugoslavija, “Hrvatska”- Republika Hrvatska; 2. “pravni propisi” - zakoni, podzakonski akti, statuti i drugi opšti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 3. “nadležni organ” - u Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadležno za jugoslovenske pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; u Hrvatskoj: ministarstvo nadležno za hrvatske pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. “organ za vezu” - organ određen za efikasnije sprovođenje ovog sporazuma; 5. “nosilac” - organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 6. “nadležni nosilac” - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 7. “osiguranik” - lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. ovog sporazuma; 8. “član porodice” - član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice koji se primenjuju; 9. “prebivalište” - mesto stalnog boravka, odnosno mesto u kome se lice nastani sa namerom da u njemu stalno živi; 10. “boravište” - mesto privremenog boravka, odnosno mesto u kome se lice privremeno zadržava ili boravi; 11. “penzijski staž” - staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema pravnim propisima država ugovornica; 12. “period osiguranja”- period plaćenog doprinosa i period priznat kao takav; 13. “davanje” - davanje u naturi i novčano davanje; 14. “davanje u naturi” - zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih; 15. “novčano davanje” - penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, uključujući njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapitalne otpremnine. (2) U ovom sporazumu ostali izrazi imaju značenje koje im pripada prema pravnim propisima država ugovornica. 326

SOCIJALNO PRAVO

Član 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi: - na jugoslovenske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti; - na hrvatske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za slučaj nesreće na poslu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog člana. Član 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice; b) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a). Član 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države ugovornice su izjednačeni sa njenim državljanima. (2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na: 1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama; 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od država ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno. Član 5. Izjednačenost teritorija (1) Penzija, novčana naknada i druga novčana davanja, izuzev davanja za slučaj nezaposlenosti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno. (2) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem na teritoriji treće države davanja iz stava 1. ovog člana se isplaćuju pod istim uslovima kao i svojim državljanima. (3) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanja po osnovu preostale radne sposobnosti, najniže penzije i zaštitnog dodatka i svih drugih davanja po osnovu penzijskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa. 327

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Deo II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU Član 6. Opšta odredba Obaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice na čijoj teritoriji lice obavlja posao, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi na teritoriji druge države ugovornice, ako odredbama čl. 7. i 8. ovog sporazuma nije drugačije određeno. Član 7. Posebne odredbe (1) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, na njega se, najduže do kraja 24. kalendarskog meseca, nakon odlaska, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost na teritoriji jedne države ugovornice ode na teritoriju druge države ugovornice radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najduže do kraja 12. kalendarskog meseca nakon njegovog odlaska, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji. (3) Ako preduzeće za vazdušni i kopneni saobraćaj sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (4) Posada broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, podležu pravnim propisima one države ugovornice pod čijom zastavom brod plovi. (5) Lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge države ugovornice podležu pravnim propisima države ugovornice kojoj luka pripada. (6) Lica zaposlena na teritoriji jedne države ugovornice u poslovnici ili stalnom predstavništvu preduzeća čije je sedište na teritoriji druge države ugovornice, podležu pravnim propisima druge države ugovornice. (7) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjednačena lica upućene na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice koja ih je uputila. (8) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se, izuzetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice produžiti za još 24, odnosno 12 meseci. Član 8. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upućeni. 328

SOCIJALNO PRAVO

(2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi države ugovornice na čijoj su teritoriji zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju odredaba koje važe za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog člana zaposleni koji su državljani države ugovornice čija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice. Član 9. Izuzeci Na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi država ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od čl. 6. i 7. ovog sporazuma pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. Deo III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO Član 10. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima obe države ugovornice se, ako je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. Član 11. Davanja u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog prebivališta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja prema pravnim propisima koji važe za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju određenom pravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca na čiji teret se zaštita pruža, pod uslovom da: 1. ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice ili 2. ima boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu člana 7. st. 1, 2, 6. i 7. i člana 8. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice zahteva hitno pružanje zdravstvene zaštite, a lice nije otišlo u drugu državu ugovornicu u cilju lečenja. (2) Stav 1. ovog člana se analogno primenjuje i na članove porodice, s tim što je za članove porodice lica koja imaju boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu člana 7. st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnog nosioca. (3) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodložno, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog člana. 329

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 12. Novčana davanja (1) U slučajevima iz člana 11. ovog sporazuma novčana davanja odobrava nadležni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja zavisi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju prebivalište na teritoriji druge države ugovornice. Član 13. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji ima prebivalište. (2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice koji ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi te države ugovornice i pruža zdravstvena zaštita, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima, a na teret nadležnog nosioca. (3) Korisnik penzije iz stava 2. ovog člana, sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugovornice, čije stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice, zahteva hitno pružanje zdravstvenih usluga ima pravo na te usluge prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice. Član 14. Nosilac koji pruža davanja u naturi prema prebivalištu ili boravištu lica U slučaju iz člana 11. stav 1. i člana 13. stav 2. ovog sporazuma davanja u naturi pruža: - u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; - u Hrvatskoj - mesno nadležni područni ured Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje. Član 15. Naknada troškova (1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skladu sa članom 11, članom 13. stav 2. ovog sporazuma izuzev administrativnih troškova. (2) Organi za vezu država ugovornica mogu dogovoriti paušalno plaćanje za sve slučajeve, ili za određene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova. Poglavlje 2. STAROST, INVALIDNOST I SMRT Član 16. Sabiranje penzijskog staža (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice sticanje, očuvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te države ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice kao da je navršen prema njegovim pravnim propisima, pod uslovom da se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. 330

SOCIJALNO PRAVO

(2) Prilikom primene stava 1. ovog člana staž osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku - državljaninu jedne od država ugovornica koji, i pored primene stava 1. ovog člana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir i penzijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno davanje uslovljeno navršenjem staža u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i penzijski staž koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice period osiguranja ili određeno činjenično stanje produžava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora biti navršen penzijski staž, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosno postojanjem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanja za slučaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj državi ugovornici. Član 17. Penzijski staž kraći od jedne godine (1) Ako je ukupan penzijski staž, koji se prema pravnim propisima jedne države ugovornice uzima u obzir za obračunavanje davanja kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog penzijskog staža. (2) Penzijski staž iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj staž navršen prema njegovim pravnim propisima. Član 18. Utvrđivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene člana 16. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo na osnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. Član 19. Obračun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu člana 16. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje na taj način što: 1. obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji se uzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje. Ako iznos davanja ne zavisi od dužine penzijskog staža uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu između penzijskog staža navršenog isključivo prema pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staža koji se uzima u obzir za obračun davanja; 331

DR RAJKO KOSANOVIĆ

3. utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema pravnim propisima te države ugovornice i njenom najdužem penzijskom stažu na osnovu koga se utvrđuje visina davanja, u slučaju kada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom člana 16. ovog sporazuma veći od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima te države ugovornice. (2) Hrvatski nadležni nosilac neće primeniti odredbe stava 1. ovog člana u slučaju kada je za osiguranika povoljnije utvrđivanje iznosa davanja samo na osnovu hrvatskog penzijskog staža. (3) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade, plate, osnovice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzima u obzir zaradu, platu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. Član 20. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate davanja Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje ne podležu pravnim propisima dveju država ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate davanja u slučaju njihovog istovremenog korišćenja. Poglavlje 3. POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST Član 21. Povreda na putu do posla (1) Lice sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugovornice koje na putu, radi stupanja na posao, po osnovu ugovora o zaposlenju, u drugoj državi ugovornici, pretrpi povredu, ima pravo na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice. (2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice pretrpi, neposredno po isteku ugovora o zaposlenju, na putu do prebivališta. Član 22. Davanja u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice koristi tu zaštitu, na teret nadležnog nosioca, od nosioca na čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, primenjuje se odredba člana 11. stav 3. ovog sporazuma. (2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana zdravstvenu zaštitu pruža: u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; u Hrvatskoj - mesno nadležni područni ured Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje. (3) Na naknadu troškova nastalih prema stavu 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 15. ovog sporazuma. 332

SOCIJALNO PRAVO

Član 23. Profesionalne bolesti (1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji te države ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teritoriji druge države ugovornice. (2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tu bolest, trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugovornice. Član 24. Novčana davanja (1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice na čijoj teritoriji je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljena delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novčana davanja na teret nosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve države ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanje u visini razlike između davanja koje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. Član 25. Obaveštavanje diplomatske misije i/ili konzularnog predstavništva O povredi na radu državljanina jedne države ugovornice zaposlenog na teritoriji druge države ugovornice koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt zaposlenog nadležni nosilac bez odlaganja obaveštava diplomatsku misiju i/ili konzularno predstavništvo države ugovornice čiji je on državljanin. Poglavlje 4. NEZAPOSLENOST Član 26. Sabiranje staža osiguranja (1) Staž osiguranja, navršen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih 12 meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje 9 meseci. 333

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od 9 meseci ne odnosi se na nezaposlena lica čije je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, prenavršenih 9 meseci ili koja imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. Poglavlje 5. DAVANjE ZA SLUČAJ SMRTI Član 27. Ako davanje za slučaj smrti postoji prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji je umrlo lice imalo prebivalište. Deo IV RAZNE ODREDBE Član 28. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe države ugovornice, u svojstvu organa za vezu dve države ugovornice, određuju se: u Jugoslaviji - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. tač. 1., 2. i 3. ovog sporazuma i Savezni zavod za tržište rada i migracije za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma; u Hrvatskoj - Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje za primenu hrvatskih pravnihpropisa iz člana 2. stav 1. tač. 1. i 3. ovog sporazuma, Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja radnika Hrvatske za primenu hrvatskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. tač. 2. i 3. ovog sporazuma i Hrvatski zavod za zapošljavanje za primenu hrvatskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. tačka 4. ovog sporazuma. Član 29. Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć (1) Nadležni organi dve države ugovornice će, posebnim sporazumom, utvrditi način primene ovog sporazuma, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom. (2) Organi za vezu dve države ugovornice će, u okviru svoje nadležnosti, utvrditi administrativne mere za sprovođenje ovog sporazuma i sporazuma iz stava 1. ovog člana. (3) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno: a) o svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma; b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (4) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati besplatnu službenu pomoć. (5) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno međusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćnicima. (6) Organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga što su napisani na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice. 334

SOCIJALNO PRAVO

(7) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i pismo i hrvatski jezik i pismo. (8) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne države ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge države ugovornice imaju prebivalište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalištu ili boravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe države ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica. (9) Sudska pravna pomoć se pruža u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima. Član 30. Ovlašćenja diplomatskih misija i konzularnih predstavništava Diplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica mogu se, bez posebnog punomoćja, direktno obraćati nadležnim organima, organima za vezu i nadležnim nosiocima druge države ugovornice radi zaštite interesa svojih državljana. Član 31. Oslobađanje od poreza i overa (1) Oslobađanje ili smanjenje poreza i taksi predviđeno propisima jedne države ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom primene ovog sporazuma, ne podležu overi. Član 32. Podnošenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne države ugovornice, podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi jedne države ugovornice smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi druge države ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatra se i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi te države ugovornice, mogu se u istom roku podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj službi druge države ugovornice. (4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana navedene službe odmah prosleđuju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajućim službama druge države ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. Član 33. Isplata davanja (1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svoju obavezu, sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti. 335

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Preračunavanje davanja u valutu druge države ugovornice se vrši prema paritetu valuta koji je važio na dan kada je nosilac nadležan za pružanje davanja doznačio sredstva isplatnom organu u svojoj državi radi isplate korisnicima u drugu državu ugovornicu. (3) Naknade predviđene ovim sporazumom isplaćuju se u valuti one države ugovornice u kojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana vrše se u skladu sa sporazumom o plaćanju između dve države ugovornice. Član 34. Potraživanje preplaćenih iznosa davanja (1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanja u iznosu većem od onog koji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadrži preplaćeni iznos. (2) Preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana se direktno isplaćuje nosiocu koji je zatražio njegovo zadržavanje. Član 35. Izvršni postupak (1) Izvršne odluke sudova, kao i izvršna rešenja i dokazi o zaostalim plaćanjima (isprave) nadležnih organa i nosilaca jedne države ugovornice o doprinosima i drugim potraživanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj državi ugovornici. (2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom države ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Na osnovu izvršnih odluka i isprava priznatih u skladu sa stavom 1. ovog člana sprovodi se izvršenje u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za odgovarajuće odluke ili isprave države ugovornice na čijoj teritoriji treba da se sprovede izvršenje. Odluke i isprave moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o izvršenju). (4) Primena st. 1. do 3. ovog člana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku. Član 36. Naknada štete (1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima davanje za štetu koja je nastala na teritoriji druge države ugovornice i ima prema njenim pravnim propisima pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve države ugovornice prema njegovim pravnim propisima. (2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi s istovrsnim davanjima, po osnovu istogslučaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana, nosiocima obe države ugovornice, treće lice može isplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplaćuju. Član 37. Rešavanje sporova Sporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi država ugovornica. 336

SOCIJALNO PRAVO

Deo V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 38. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanja za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski staž koji je prema pravnim propisima država ugovornica ostvaren pre njegovog stupanja na snagu, pri čemu se poseban staž uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvrđen za period pre 1. januara 1965. godine. (3) Izuzetno iz odredbe člana 16. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršen pre 8. oktobra 1991. godine, koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju. (4) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (5) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma neće se ponovo utvrđivati, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. Član 39. Ponovno određivanje davanja (1) Prava na davanja koja su, od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđena prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će po službenoj dužnosti ponovo utvrditi i obračunati iznos davanja primenom odredaba ovog sporazuma, pri čemu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje davanja. (2) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na davanje iz stava 1. ovog člana, nosilac države ugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos davanja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnim ugovorom sa državom na čijoj je teritoriji penzijski staž navršen nije drukčije određeno. (3) Prava na davanja koja su od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema pravnim propisima te države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema pravnim propisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 17. ovog sporazuma. (4) Ako su ukupni iznosi davanja, ponovo utvrđeni i obračunati u skladu sa stavom 1. ovog člana manji od iznosa davanja koje bi pripadalo prema pravnim propisima države ugovornice po kojima je bilo utvrđeno, nosilac te države ugovornice isplaćuje korisniku i razliku između tog iznosa davanja i ukupnog iznosa ponovo utvrđenih i obračunatih davanja. Ova razlika se isplaćuje sve dok ukupni iznos ponovo utvrđenih i obračunatih davanja ne dostigne visinu iznosa davanja koje je ranije bilo utvrđeno. 337

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(5) Pravo na davanje, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na davanje, pokrenuo postupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa davanja i isplaćuje se direktno korisniku. Član 40. Izbor nosioca po pretežnom stažu osiguranja Lice kome je, pre 8. oktobra 1991. godine, pravo na davanje utvrdio nosilac jedne države ugovornice na osnovu poslednjeg osiguranja, može, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, podneti zahtev nosiocu druge države ugovornice za utvrđivanje prava na davanje na osnovu pretežnog staža osiguranja, primenom pravnih propisa koji su važili u vreme ostvarivanja tog prava, pod uslovom da nije iskoristilo pravo izbora nosioca. Član 41. Ratifikacija i stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. Član 42. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga može u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci. (2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na stečena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat. Sačinjeno u Beogradu dana 15. 9. 1997. u dva originala svaki na srpskom jeziku i hrvatskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako autentična. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Milan Milutinović, s.r.

Za Republiku Hrvatsku Mate Granić,s.r.

338

SOCIJALNO PRAVO

SPORAZUM IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE MAKEDONIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU “Službeni list SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 1/01 Savezna Republika Jugoslavija i Republika Makedonija, u želji da urede međusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja, dogovorile su se da zaključe sledeći sporazum: Deo I OPŠTE ODREDBE Član 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledeći pojmovi znače: 1. “Jugoslavija” - Savezna Republika Jugoslavija, “Makedonija” - Republika Makedonija; 2. “pravni propisi” - zakoni, podzakonski akti i drugi opšti akti koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 3. “nadležni organ” - u Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadležno za jugoslovenske pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; u Makedoniji: ministarstvo nadležno za makedonske pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. “organ za vezu” - organ određen za efikasnije sprovođenje ovog sporazuma; 5. “nosilac” - organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 6. “nadležni nosilac” - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje; 7. “osiguranik” - lice koje je osigurano ili je bilo osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. ovog sporazuma; 8. “član porodice”, “dete” - član porodice, odnosno dete prema pravnim propisima one države ugovornice koji se primenjuju; 9. “prebivalište” - mesto stalnog boravka; 10. “boravište” - mesto privremenog boravka; 11. “penzijski staž” - staž osiguranja, sa njim izjednačena vremena i poseban staž prema pravnim propisima država ugovornica; 12. “period osiguranja” - period plaćenog doprinosa i period priznat kao takav; 13. “davanje” - davanje u naturi i novčano davanje; 14. “davanje u naturi” - zdravstvena zaštita i druga davanja, osim novčanih; 15. “hitno pružanje zdravstvene zaštite” - davanje čije se pružanje ne može odložiti, jer bi, u protivnom, bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica; 16. “novčano davanje” - penzija, novčana naknada, dodatak na decu i druga novčana davanja, uključujući njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja i kapitalne otpremnine. 339

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) U ovom sporazumu ostali pojmovi imaju značenje koje im pripada prema pravnim propisima država ugovornica. Član 2. Pravni propisi na koje se ovaj sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi: - na jugoslovenske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti; 5. dečjoj zaštiti; - na makedonske pravne propise o: 1. zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; 2. penzijskom i invalidskom osiguranju; 3. osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; 4. osiguranju za slučaj nezaposlenosti; 5. dečjoj zaštiti. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se objedinjuju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog člana. Član 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum se primenjuje na: a) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice; b) druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a). Član 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, njeni državljani su izjednačeni sa državljanima druge države ugovornice. (2) Stav 1. ovog člana se ne odnosi na: 1. pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja; 2. odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama; 3. pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od država ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno. Član 5. Izjednačenost teritorija (1) Penzija, novčana naknada, dodatak na decu i druga novčana davanja, izuzev davanja za slučaj nezaposlenosti, po propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno. 340

SOCIJALNO PRAVO

(2) Državljanima druge države ugovornice sa prebivalištem na teritoriji treće države davanja iz stava 1. ovog člana se isplaćuju pod istim uslovima kao i svojim državljanima. (3) Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na davanja po osnovu preostale radne sposobnosti, pomoći i nege drugog lica, najniže penzije i zaštitnog dodatka, kao i svih drugih davanja po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju zavisno od imovinskog cenzusa. Član 6. Izjednačenost pravnih činjenica Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice obavljanje delatnosti koja donosi prihod, obavezno osiguranje ili druga činjenica ima pravno dejstvo na određeno davanje ostvareno prema njenim pravnim propisima, obavljanje odgovarajuće delatnosti, obavezno osiguranje ili druga odgovarajuća činjenica u drugoj državi ugovornici proizvodi isto pravno dejstvo u prvoj državi ugovornici, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. Deo II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU Član 7. Opšta odredba Obaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice na čijoj teritoriji lice obavlja posao, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi na teritoriji druge države ugovornice, ako odredbama čl. 8. i 9. ovog sporazuma nije drugačije određeno. Član 8. Posebne odredbe (1) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, na njega se, najduže do kraja 24. kalendarskog meseca od dana upućivanja, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (2) Ako lice koje obavlja samostalnu delatnost na teritoriji jedne države ugovornice ode na teritoriju druge države ugovornice radi privremenog obavljanja te delatnosti, na njega se, najduže do kraja 12. kalendarskog meseca od dana njegovog odlaska, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da obavlja delatnost na njenoj teritoriji. (3) Ako preduzeće za vazdušni ili kopneni saobraćaj sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve države ugovornice kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. (4) Posada broda, kao i druga lica zaposlena na brodu, podležu pravnim propisima one države ugovornice pod čijom zastavom brod plovi. (5) Lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge države ugovornice podležu pravnim propisima države ugovornice, kojoj luka pripada. (6) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice, uputi zaposlenog u poslovnicu ili stalno predstavništvo na teritoriji druge države ugovornice, na njega se primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je zaposlen na njenoj teritoriji. 341

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(7) Na zaposlene u državnim i javnim službama, službene predstavnike i sa njima izjednačena lica upućene na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice koja ih je uputila. (8) Primena pravnih propisa prve države ugovornice iz st. 1. i 2. ovog člana može se, izuzetno, na zajednički zahtev poslodavca i zaposlenog, odnosno na zahtev lica koje samostalno obavlja delatnost i uz saglasnost nadležnog organa druge države ugovornice, produžiti za još 24, odnosno 12 meseci. Član 9. Zaposleni u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu (1) Na zaposlene u diplomatskoj misiji i konzularnom predstavništvu sa njima izjednačena lica, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ove misije i predstavništva, upućene na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upućeni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi države ugovornice na čijoj su teritoriji zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, odnosno njihovi članovi koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju odredaba koje važe za poslodavca. (3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaposleni koji su državljani države ugovornice čija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice. Član 10. Izuzeci Na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi dve države ugovornice mogu sporazumno dogovoriti izuzetke od čl. 7. do 9. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. Deo III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO Član 11. Sabiranje perioda osiguranja Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima obe države ugovornice se, ako je to potrebno, sabiraju za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne poklapaju. Član 12. Davanje u naturi (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje u naturi prema pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravo na zdravstvenu zaštitu od strane nosioca njegovog prebivališta ili boravišta, određenu u pogledu obima, vrste i načina pružanja pravnim propisima koji važe za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a u trajanju određenom pravnim propisima koji važe za nadležnost nosioca na čiji teret se zaštita pruža, pod uslovom da: 1. ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice ili 342

SOCIJALNO PRAVO

2. ima boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu člana 8. st. 1, 2, 6. i 7. i člana 9. ovog sporazuma ili 3. njegovo stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice zahteva hitno pružanje zdravstvene zaštite, a lice nije otišlo u drugu državu ugovornicu u cilju lečenja. (2) Stav 1. ovog člana se analogno primenjuje i na članove porodice, s tim što je za članove porodice lica koja imaju boravište na teritoriji druge države ugovornice po osnovu člana 8. st. 1. i 2. ovog sporazuma potrebna saglasnost nadležnog nosioca. (3) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodložno, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz st. 1. i 2. ovog člana. Član 13. Novčano davanje (1) U slučajevima iz člana 12. ovog sporazuma novčano davanje odobrava nadležni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanog davanja zavisi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju prebivalište na teritoriji druge države ugovornice. Član 14. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji ima prebivalište. (2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice koji ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi te države ugovornice i pruža zdravstvena zaštita, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima, a na teret nadležnog nosioca. (3) Korisnik penzije iz stava 2. ovog člana, čije stanje, za vreme boravka na teritoriji države ugovornice, prema čijim pravnim propisima je ostvario pravo na penziju, zahteva hitno pružanje zdravstvene zaštite ima pravo na tu zaštitu prema pravnim propisima i na teret nosioca te države ugovornice. Član 15. Nosilac koji pruža davanja u naturi, nadležan prema prebivalištu ili boravištu lica U slučaju iz člana 12. stav 1. i člana 14. stav 2. ovog sporazuma davanja u naturi pruža: - u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; - u Makedoniji - područna služba nosioca zdravstvenog osiguranja. Član 16. Naknada troškova (1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skladu sa članom 12. i članom 14. stav 2. ovog sporazuma izuzev administrativnih troškova. (2) Organi za vezu dveju država ugovornica mogu dogovoriti da za sve slučajeve ili za određene grupe slučajeva, umesto pojedinačnog obračuna troškova, uvedu paušalna plaćanja. 343

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Poglavlje 2. STAROST, INVALIDNOST I SMRT Član 17. Sabiranje penzijskog staža (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, sticanje, očuvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te države ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice kao da je navršen prema njegovim pravnim propisima, pod uslovom da se periodi ne poklapaju, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. (2) Prilikom primene stava 1. ovog člana, staž osiguranja koji se, prema pravnim propisima druge države ugovornice računa sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u efektivnom trajanju. (3) Osiguraniku - državljaninu jedne države ugovornice koji, i pored primene stava 1. ovog člana, ne ispunjava uslove za sticanje prava na davanje, nadležni nosilac uzima u obzir i penzijski staž navršen u trećoj državi sa kojom obe države ugovornice imaju zaključene sporazume o socijalnom osiguranju. (4) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno davanje uslovljeno navršenjem staža u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i penzijski staž koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice period osiguranja ili određeno činjenično stanje produžava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora biti navršen penzijski staž, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosno postojanjem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanje za slučaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti i dr.) u drugoj državi ugovornici. Član 18. Penzijski staž kraći od jedne godine (1) Ako je ukupan penzijski staž, koji se prema pravnim propisima jedne države ugovornice uzima u obzir za obračunavanje davanja, kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog penzijskog staža. (2) Penzijski staž iz stava 1. ovog člana po osnovu koga nosilac jedne države ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i ponovno priznavanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj staž navršen prema njegovim pravnim propisima. Član 19. Utvrđivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene člana 17. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo na osnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. 344

SOCIJALNO PRAVO

Član 20. Utvrđivanje i obračun srazmernog dela davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu člana 17. ovog sporazuma, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje na taj način što: 1. obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji se uzima u obzir za obračun davanja, navršen po pravnim propisima koje on primenjuje. Ako iznos davanja ne zavisi od dužine penzijskog staža, uzima se kao teorijski iznos; 2. na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu između penzijskog staža navršenog isključivo po pravnim propisima koje on primenjuje i ukupnog penzijskog staža, koji se uzima u obzir za obračun davanja; 3. utvrđuje iznos davanja srazmerno penzijskom stažu navršenom prema pravnim propisima te države ugovornice i njenom najdužem penzijskom stažu na osnovu koga se utvrđuje visina davanja, u slučaju kada je ukupan penzijski staž koji se uzima u obzir primenom člana 17. ovog sporazuma veći od najdužeg penzijskog staža prema pravnim propisima te države ugovornice. (2) Ako se prema pravnim propisima iznos davanja obračunava na osnovu zarade, plate, osnovice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzima u obzir zaradu, platu, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. Član 21. Umanjenje, ukidanje i obustava isplata davanja Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje ne podležu pravnim propisima dveju država ugovornica o umanjenju, ukidanju i obustavi isplate davanja u slučaju njihovog istovremenog korišćenja. Poglavlje 3. POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST Član 22. Povreda na putu (1) Lice sa prebivalištem na teritoriji jedne države ugovornice koje na putu, radi stupanja na posao, po osnovu ugovora o zaposlenju u drugoj državi ugovornici, pretrpi povredu, ima prava na davanja po osnovu povrede na radu prema pravnim propisima i na teret nosioca druge države ugovornice. (2) Stav 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju povrede koju lice, neposredno po isteku ugovora o zaposlenju, pretrpi na putu do prebivališta. Član 23. Davanje u naturi (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice prima tu zaštitu, na teret nadležnog nosioca, od nosioca 345

DR RAJKO KOSANOVIĆ

na čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. (2) Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, primenjuje se odredba člana 12. stav 3. ovog sporazuma. (3) U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana zdravstvenu zaštitu, odnosno usluge pruža: - u Jugoslaviji - organizaciona jedinica nosioca zdravstvenog osiguranja u republici; - u Makedoniji - područna služba nosioca zdravstvenog osiguranja. (4) Na naknadu troškova nastalih prema st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe člana 16. ovog sporazuma. Član 24. Profesionalna bolest (1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji te države ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teritoriji druge države ugovornice. (2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tu bolest trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugovornice. Član 25. Novčano davanje (1) Novčano davanje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti odobrava, prema svojim pravnim propisima, nosilac one države ugovornice na čijoj teritoriji je nastala povreda na radu, odnosno poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima novčano davanje na teret nosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanje nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve države ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanje u visini razlike između davanja koje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi, po osnovu nastupanja te bolesti, pripadalo prema njegovim pravnim propisima. Član 26. Obaveštavanje diplomatske misije, odnosno konzularnog predstavništva O povredi na radu državljanina jedne države ugovornice zaposlenog na teritoriji druge države ugovornice, koja je prouzrokovala ili bi mogla prouzrokovati smrt zaposlenog, nadležni nosilac bez odlaganja obaveštava diplomatsku misiju, odnosno konzularno predstavništvo države ugovornice čiji je on državljanin. 346

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 4. NEZAPOSLENOST Član 27. Sabiranje perioda osiguranja (1) Period osiguranja, ostvaren prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih 12 meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje devet meseci. (2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od devet meseci ne odnosi se na nezaposlena lica čije je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, pre navršenih devet meseci ili koja imaju prebivalište na teritoriji države ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. Član 28. Trajanje primanja naknade Trajanje primanja naknade se smanjuje za period za koji je nezaposleno lice u drugoj državi ugovornici u toku poslednjih 12 meseci pre dana podnošenja zahteva primalo novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Poglavlje 5. DODATAK NA DECU Član 29. Utvrđivanje davanja (1) Pravo na dodatak na decu se određuje prema pravnim propisima one države ugovornice po kojima je lice osigurano i za decu koja imaju prebivalište na teritoriji druge države ugovornice. (2) Ako pravo na dodatak za decu postoji prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji dete ima prebivalište. (3) St. 1. i 2. ovog člana se primenjuju i na korisnika penzije. Deo IV RAZNE ODREDBE Član 30. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe države ugovornice, u svojstvu organa za vezu dve države ugovornice, određuju se: - u Jugoslaviji - Savezni zavod za socijalno osiguranje za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 1, 2, 4. i 5. ovog sporazuma i Savezni zavod za tržište rada i migracije za primenu jugoslovenskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 3. ovog sporazuma; - u Makedoniji - Fond zdravstvenog osiguranja za primenu makedonskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 1. i 3. ovog sporazuma; Fond penzijskog i invalidskog osiguranja za pri347

DR RAJKO KOSANOVIĆ

menu makedonskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 2. i 3. ovog sporazuma; Republički zavod za zapošljavanje za primenu makedonskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 4. ovog sporazuma i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku za primenu makedonskih pravnih propisa iz člana 2. stav 1. pod 5. ovog sporazuma. Član 31. Obaveze organa, pravna i administrativna pomoć (1) Organi za vezu dve države ugovornice će, posebnim sporazumom, utvrditi administrativne mere za sprovođenje ovog sporazuma. (2) Nadležni organi i organi za vezu dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno: a) o svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma; b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (3) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati besplatnu pravnu i administrativnu pomoć. (4) Organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno stupati u vezu međusobno, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćnicima. (5) Organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga što su sačinjeni na službenom jeziku i pismu druge države ugovornice. (6) Prilikom primene ovog sporazuma ravnopravno se upotrebljavaju srpski jezik i pismo i makedonski jezik i pismo. (7) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne države ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge države ugovornice imaju prebivalište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema prebivalištu ili boravištu. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe države ugovornice obavlja, na svoj teret, nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica. (8) Sudska pravna pomoć se, do pokretanja sudskog postupka, pruža u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima. Član 32. Ovlašćenje diplomatske misije i konzularnog predstavništva Diplomatske misije i konzularna predstavništva država ugovornica mogu se, bez posebnog punomoćja, direktno obraćati nadležnim organima, organima za vezu i nadležnim nosiocima druge države ugovornice radi zaštite interesa svojih državljana. Član 33. Oslobađanje od poreza i overa (1) Oslobođenje ili smanjenje poreza i taksi predviđeno propisima jedne države ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom primene ovog sporazuma, ne podležu nadoveri. 348

SOCIJALNO PRAVO

Član 34. Podnošenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne države ugovornice podneta organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi jedne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi druge države ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatra se i zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice koje dolazi u obzir primenom ovog sporazuma. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi te države ugovornice, mogu se u istom roku podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj ustanovi druge države ugovornice. (4) U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana navedene institucije, bez odlaganja, dostavljaju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajućim institucijama druge države ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. Član 35. Isplata davanja (1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu izvršava svoju obavezu, sa oslobađajućim dejstvom, isplatom novčanih davanja korisnicima u svojoj nacionalnoj valuti. (2) Preračunavanje davanja u valutu druge države ugovornice se vrši prema paritetu valuta koji je važio na dan kada je nosilac nadležan za pružanje davanja doznačio sredstva isplatnom organu u svojoj državi radi isplate korisnicima u drugu državu ugovornicu. (3) Naknade predviđene ovim sporazumom isplaćuju se u valuti one države ugovornice u kojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja. (4) Doznake sredstava iz st. 1. i 3. ovog člana vrše se u skladu sa platnim prometom između dve države ugovornice. Član 36. Potraživanje preplaćenih iznosa davanja (1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu većem od onog koji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadrži preplaćeni iznos. (2) Preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana se direktno isplaćuje nosiocu koji je zatražio njegovo zadržavanje. Član 37. Izvršni postupak (1) Izvršne odluke sudova, kao i izvršna rešenja i dokazi o zaostalim plaćanjima (isprave) nadležnih organa ili nosilaca jedne države ugovornice o doprinosima i drugim potraživanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj državi ugovornici. 349

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom države ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Izvršne odluke i isprave priznate u skladu sa stavom 1. ovog člana izvršavaju se u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za izvršenje odgovarajućih odluka ili isprava države ugovornice na čijoj teritoriji treba da se sprovede izvršenje. Odluke i isprave moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o izvršenju). (4) Primena st. 1. do 3. ovog člana ne obuhvata zastupanje u sudskom postupku. Član 38. Naknada štete (1) Ako lice prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima naknadu za štetu koja je nastala na teritoriji druge države ugovornice i ima prema njenim pravnim propisima pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve države ugovornice prema njenim pravnim propisima. (2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog slučaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1. ovog člana, nosiocima obe države ugovornice, treće lice može isplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplaćuju. Član 39. Rešavanje sporova Sporove u primeni i tumačenju ovog sporazuma rešavaće dogovorno nadležni organi država ugovornica. Deo V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 40. Opšte odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanje za period pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrđivanje prava na davanje prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski staž koji je prema pravnim propisima država ugovornica ostvaren pre njegovog stupanja na snagu, pri čemu se poseban staž uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvrđen za period pre 1. januara 1965. godine. (3) Izuzetno od odredbe člana 17. stav 2. ovog sporazuma, staž osiguranja navršen pre 1. januara 1992. godine koji se prema tada važećim propisima računao sa uvećanim trajanjem, uzima se u obzir u priznatom trajanju. (4) Za lice koje nema državljanstvo država ugovornica, kao ni država sa teritorije prethodne Jugoslavije penzijski staž koji je prethodna Jugoslavija, po osnovu međunarodnih ugovora zaključenih sa drugim državama, preuzela na svoj teret, a koji je navršen na teritoriji tih država pada na teret nosioca one države ugovornice čije je republičko državljan350

SOCIJALNO PRAVO

stvo to lice imalo na dan preuzimanja obaveze po osnovu tih međunarodnih ugovora. (5) Ovaj sporazum se primenjuje i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu. (6) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma neće se ponovo utvrđivati, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. Član 41. Ponovno određivanje davanja (1) Prava na davanja koja su, od 1. januara 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđena prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po službenoj dužnosti, ponovo utvrditi i obračunati iznos davanja primenom odredaba ovog sporazuma, pri čemu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje davanja. (2) Prilikom ponovnog utvrđivanja prava na davanje iz stava 1. ovog člana, nosilac države ugovornice, prema čijim pravnim propisima je davanje bilo utvrđeno, obračunava iznos davanja uzimajući u obzir i penzijski staž navršen na teritoriji drugih republika prethodne Jugoslavije na osnovu koga je davanje bilo utvrđeno, ako međunarodnim ugovorom sa državom na čijoj je teritoriji penzijski staž navršen nije drugačije određeno. (3) Prava na davanja koja su, od 1. januara 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, utvrđena na osnovu penzijskog staža kraćeg od 12 meseci navršenog prema pravnim propisima te države ugovornice i penzijskog staža ostvarenog isključivo prema pravnim propisima druge države ugovornice, ponovo će se utvrditi i obračunati primenom člana 18. ovog sporazuma. (4) Ako su ukupni iznosi davanja, ponovo utvrđeni i obračunati u skladu sa stavom 1. ovog sporazuma, manji od iznosa davanja koje bi pripadalo prema pravnim propisima države ugovornice po kojima je bilo utvrđeno, nosilac te države ugovornice isplaćuje korisniku i razliku između tog iznosa davanja i ukupnog iznosa ponovo utvrđenih i obračunatih davanja. Ova razlika se isplaćuje sve dok ukupni iznos ponovo utvrđenih i obračunatih davanja ne dostigne visinu iznosa davanja koje je ranije bilo utvrđeno. (5) Pravo na davanje, utvrđeno i obračunato primenom stava 1. ovog člana, pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac, koji je utvrdio pravo na davanje, pokrenuo postupak za ponovno utvrđivanje i obračun iznosa davanja i isplaćuje se direktno korisniku. Član 42. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podleže potvrđivanju. (2) Država ugovornica će se u pismenoj formi, diplomatskim putem, obavestiti o sprovedenom postupku prema svojim nacionalnim pravnim propisima potrebnim za stupanje na snagu ovog sporazuma. (3) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana po isteku meseca u kome je, diplomatskim putem, primljeno poslednje pismeno obaveštenje iz stava 1. ovog člana. 351

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 43. Prestanak važenja (1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga može, u tekućoj kalendarskoj godini, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati s poslednjim danom te godine, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od šest meseci. (2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma, njegove odredbe se i dalje primenjuju na stečena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat. Sačinjeno u Beogradu, dana 29. decembra 2000. godine u dva originala, svaki na srpskom i makedonskom jeziku, pri čemu su oba teksta autentična. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Goran Svilanović, s.r. dr savezni ministar spoljnih poslova

Za Republiku Makedoniju Srđan Kerim, s.r. ministar za inoctrane poslove

352

SOCIJALNO PRAVO

SPORAZUM IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE SLOVENIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU “Službeni glasnik RS” - broj 111/09 Republika Srbija i Republika Slovenija u nastojanju da urede međusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja zaključuju sledeći sporazum: DEO I OPŠTE ODREDBE Član 1. Definicije pojmova (1) U ovom sporazumu sledeći izrazi znače: 1. “Srbija” - Republika Srbija, “Slovenija” - Republika Slovenija; 2. “državljanin” - za Srbiju - državljanin Republike Srbije, - za Sloveniju - državljanin Republike Slovenije; 3. “pravni propisi” zakoni i drugi propisi koji se odnose na oblasti, navedene u članu 2. stav 1. ovog sporazuma; 4. “nadležni organi” - za Srbiju - ministarstva nadležna za pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma, - za Sloveniju - ministarstva nadležna za pravne propise iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 5. “nosilac” zavod, fond ili organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 6. “nadležni nosilac” nosilac kod kojeg je lice osigurano na dan podnošenja zahteva za davanje ili usluge ili od kojeg ima ili bi imalo pravo na davanja ili usluge; 7. “organi za vezu” organi ovlašćeni za neposredne međusobne kontakte radi efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma; 8. “osiguranik” lice osigurano prema pravnim propisima iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 9. “član porodice” lice koje je kao takvo određeno ili priznato prema pravnim propisima iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 10. “period osiguranja” period plaćenog doprinosa, sa njim izjednačeni periodi i drugi periodi koji se kao takvi priznaju prema pravnim propisima država ugovornica; 353

DR RAJKO KOSANOVIĆ

11. “prebivalište” mesto u kojem je lice nastanjeno sa namerom da u njemu stalno živi i u kojem je prijavljeno u skladu sa odgovarajućim pravnim propisima; 12. “boravište” mesto gde se lice privremeno zadržava ili boravi; 13. “davanje” novčano davanje prema pravnim propisima iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 14. “usluga” zdravstvena usluga uključujući ortopedska i druga pomagala prema pravnim propisima iz člana 2. stav 1. ovog sporazuma; 15. “hitne zdravstvene usluge” usluge koje nije moguće odgoditi, a da pri tom ne bude ugrožen život ili zdravlje lica. (2) Ostali izrazi u ovom sporazumu imaju značenje određeno pravnim propisima svake od država ugovornica. Član 2. Pravni propisi na koje se sporazum odnosi (1) Ovaj sporazum se odnosi: na srpske pravne propise o: 1) zdravstvenoj zaštiti i obaveznom zdravstvenom osiguranju; 2) novčanoj naknadi za vreme porodiljskog odsustva; 3) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju i 4) osiguranju za slučaj nezaposlenosti. na slovenačke pravne propise o: 1) zdravstvenoj zaštiti i obaveznom zdravstvenom osiguranju; 2) roditeljskim naknadama; 3) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju i 4) osiguranju za slučaj nezaposlenosti. (2) Ovaj sporazum odnosi se i na sve pravne propise kojima se menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. ovog člana. (3) Ovaj sporazum ne odnosi se na pravne propise o drugim sistemima socijalnog osiguranja, niti na novo uvedene oblasti socijalnog osiguranja, kao ni na sisteme koji se odnose na žrtve rata i njegove posledice. Član 3. Lica na koja se sporazum primenjuje Ovaj sporazum primenjuje se na: 1) lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice i 2) druga lica koja ostvaruju prava po osnovu osiguranja lica, navedenih pod tačkom Član 4. Jednaki tretman u primeni pravnih propisa Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države ugovornice tretiraju se isto kao i državljani prve države ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno. 354

SOCIJALNO PRAVO

Član 5. Isplata davanja (1) Ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno, penzije i druga davanja na koja lice ima pravo prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne mogu se umanjiti, promeniti, zamrznuti, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište ili boravište u drugoj državi ugovornici. (2) Davanja ostvarena prema pravnim propisima jedne države ugovornice isplaćuju se korisniku sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici. (3) Državljanima druge države ugovornice koji imaju prebivalište u trećoj državi prva država ugovornica isplaćuje penzije i druga davanja, pod istim uslovima kao i svojim državljanima. (4) Odredbe st. 2. i 3. ovog člana se ne odnose: u Srbiji na: - razliku između utvrđenog iznosa penzije i najnižeg iznosa penzije; - novčanu naknadu za telesno oštećenje; - novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica; - naknadu pogrebnih troškova i - novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. u Sloveniji na: - dodatak za pomoć i negu; - novčane naknade koje primaju lica u vezi sa invaliditetom; - državnu penziju; - oskrbninu; - invalidninu; - pogrebninu; - posmrtninu i - novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Član 6. Izjednačenost pravnih činjenica (1) Ako obavljanje delatnosti koja donosi prihod ili obavezno osiguranje prema pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravno dejstvo na određena davanja iz socijalnog osiguranja, takva delatnost ili obavezno osiguranje imaju isto pravno dejstvo u drugoj državi ugovornici. (2) Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati na penzije ostvarene prema pravnim propisima Srbije u slučaju zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti u drugoj državi ugovornici. DEO II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU Član 7. Opšta odredba Na obavezno osiguranje zaposlenih lica i lica koja obavljaju samostalnu delatnost primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj se obavlja rad, odnosno samostalna delatnost, ako u čl. 8. ili 9. ovog sporazuma nije drugačije određeno. 355

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 8. Upućeni radnici i druga lica (1) Ako poslodavac sa sedištem u jednoj državi ugovornici uputi svog zaposlenog na rad u drugu državu ugovornicu, na njega se do kraja 24. kalendarskog meseca od početka rada u drugoj državi ugovornici, primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je još uvek zaposlen u prvoj državi ugovornici. Ako njegov rad treba da se produži za period duži od predviđenih 24 meseca, primena pravnih propisa države ugovornice u kojoj poslodavac ima sedište, uz saglasnost nadležnog organa države ugovornice u kojoj se rad obavlja, može se u izuzetnim slučajevima produžiti za najviše 24 meseca. (2) Lica koja obavljaju samostalnu delatnost u jednoj državi ugovornici i koja odu u drugu državu ugovornicu radi obavljanja takve delatnosti u kraćem periodu, ostaju osigurana prema pravnim propisima prve države ugovornice, ukoliko njihov boravak u drugoj državi ugovornici ne traje duže od 12 meseci. Ako navedena delatnost traje duže od 12 meseci, primena pravnih propisa prve države ugovornice uz saglasnost nadležnog organa države ugovornice u kojoj se privremeno obavlja delatnost, može se u izuzetnim slučajevima produžiti za najviše 12 meseci. (3) Na putujuće osoblje poslodavca koji se bavi vazdušnim, drumskim ili železničkim saobraćajem, primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj je sedište poslodavca. (4) Na zaposlenog u poslovnici ili stalnom predstavništvu poslodavca čije je sedište u drugoj državi ugovornici, primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj se nalazi poslovnica ili stalno predstavništvo. (5) Na posadu broda, kao i druga lica koja su zaposlena na brodu, primenjuju se pravni propisi države ugovornice pod čijom zastavom plovi brod. (6) Na lica koja obavljaju poslove utovara i istovara broda, popravke ili nadzora broda u luci druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice kojoj luka pripada. (7) Na lica zaposlena u državnoj upravi i druge javne službenike upućene iz jedne države ugovornice u drugu, primenjuju se pravni propisi države ugovornice koja ih je uputila. Član 9. Zaposleni u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima (1) Na zaposlene u diplomatskim misijama i konzularnim predstavništvima, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ovih misija i predstavništava, upućene u drugu državu ugovornicu primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su upućeni. (2) Na zaposlene iz stava 1. ovog člana koji nisu upućeni, primenjuju se pravni propisi države ugovornice u kojoj su zaposleni, a diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, odnosno članovi tih misija i predstavništava koji ih zapošljavaju, dužni su da se pridržavaju odredaba koje važe za poslodavca. (3) Bez obzira na odredbu stava 2. ovog člana zaposleni koji su državljani države ugovornice čija je diplomatska misija, odnosno konzularno predstavništvo, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa te države ugovornice. Član 10. Dogovor o izuzecima Na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, odnosno lica koje obavlja samostalnu delatnost, nadležni organi država ugovornica mogu dogovoriti izuzetke od primene odredbi čl. 7. do 9. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. 356

SOCIJALNO PRAVO

DEO III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO Član 11. Sabiranje perioda osiguranja Ako je za sticanje, očuvanje ili ponovo uspostavljanje prava iz zdravstvenog osiguranja potreban prethodno navršen određen period osiguranja, onda se periodi osiguranja koji se uzimaju u obzir prema pravnim propisima država ugovornica sabiraju, ako se ne odnose na isti period. Član 12. Ostvarivanje prava (1) Osiguranik koji je zdravstveno osiguran kod nadležnog nosioca jedne države ugovornice, ima pravo na hitne zdravstvene usluge u toku boravka u drugoj državi ugovornici. (2) Ukoliko je već nastao osigurani slučaj, lice osigurano u jednoj državi ugovornici mora da dobije saglasnost nosilaca pre privremene promene boravišta. Saglasnost može da se odbije zbog zdravstvenog stanja. (3) Lica iz člana 8. st. 1, 2. i 7. i člana 9. ovog sporazuma ostvaruju zdravstvene usluge prema pravnim propisima države ugovornice u koju su upućeni, na teret nadležnog nosioca. (4) Za usluge veće vrednosti (ortopedska i druga pomagala, duže bolničko lečenje) potrebna je prethodna saglasnost nadležnog nosioca, osim ako bi zbog odlaganja usluge bili ugroženi život ili zdravlje osiguranika. (5) Osiguranik koji je zdravstveno osiguran kod nadležnog nosioca jedne države ugovornice i kome je isti odobrio da se uputi u drugu državu ugovornicu zbog lečenja koje zahteva njegovo zdravstveno stanje, koristi zdravstvene usluge u drugoj državi ugovornici prema pravnim propisima te države ugovornice i na teret nadležnog nosioca. (6) Davanja iz zdravstvenog osiguranja isplaćuje nadležni nosilac na svoj teret i prema svojim pravnim propisima. (7) Odredbe ovog člana primenjuju se i na članove porodice osiguranika. (8) Članovi porodice koji su zdravstveno osigurani kod nadležnog nosioca jedne države ugovornice imaju pravo na korišćenje zdravstvenih usluga na njegov teret ako imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici. Obim, vrsta i način ostvarivanja usluga određuju se prema pravnim propisima nosioca u mestu prebivališta, a trajanje prava i krug članova porodice prema pravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca. Član 13. Korisnici penzije i članovi njihovih porodica (1) Korisnik koji prima penziju prema pravnim propisima obe države ugovornice ima pravo na zdravstveno osiguranje prema pravnim propisima države ugovornice u kojoj ima prebivalište. (2) Korisnik koji prima penziju samo prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim 357

DR RAJKO KOSANOVIĆ

propisima druge države ugovornice, na teret nadležnog nosioca prve države ugovornice. U toku boravka u prvoj državi ugovornici taj korisnik penzije ima pravo na hitne zdravstvene usluge prema pravnim propisima i na teret nadležnog nosioca te države ugovornice. (3) Članovi porodice korisnika penzije koji su zdravstveno osigurani u jednoj državi ugovornici i imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici imaju pravo na zdravstvene usluge na teret nadležnog nosioca. (4) Obim, vrsta i način ostvarivanja zdravstvenih usluga određuju se prema pravnim propisima države ugovornice u kojoj ima prebivalište, dok se krug članova porodice i trajanje prava određuju prema pravnim propisima koji važe za nadležnog nosioca. Član 14. Nosioci koji obezbeđuju zdravstvene usluge Zdravstvene usluge iz čl. 12, 13, 16. i 17. ovog sporazuma obezbeđuje: - u Srbiji - organizaciona jedinica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. - u Sloveniji - organizaciona jedinica Zavoda za zdravstveno osiguranje Slovenije nadležna po mestu prebivališta ili boravišta osiguranika. Član 15. Naknada troškova (1) Troškove zdravstvenih usluga naknađuje nadležni nosilac u stvarnom iznosu, osim administrativnih troškova. (2) Organi za vezu mogu da se dogovore i za drugačiji način obračunavanja troškova. Poglavlje 2. POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST Član 16. Povreda na radu i profesionalna bolest (1) Osiguranik koji zbog povrede na radu ili zbog profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim propisima jedne države ugovornice, za vreme boravka u drugoj državi ugovornici ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim propisima koji važe za nosioca u mestu boravišta osiguranika. U tom smislu primenjuju se odredbe člana 12. st. 2. i 4. ovog sporazuma. (2) Troškovi zdravstvenih usluga naknađuju se u skladu sa odredbama člana 15. ovog sporazuma. Član 17. Povreda na putu do posla Osiguranik sa prebivalištem u jednoj državi ugovornici koji putuje po osnovu važećeg ugovora o zaposlenju radi obavljanja posla u drugu državu ugovornicu, bez prekida i najkraćim putem, i koji u toku putovanja u mesto zaposlenja doživi nesreću, ima pravo na odgovarajuće usluge i davanja prema pravnim propisima o osiguranju u slučaju povrede na radu na teret nosioca druge države ugovornice. Isto važi i za nesreću koju doživi lice na povratku u državu prebivališta neposredno nakon isteka ugovora o zaposlenju po osnovu kojeg je bilo u drugoj državi ugovornici. 358

SOCIJALNO PRAVO

Član 18. Davanje u slučaju profesionalne bolesti (1) Ako u slučaju profesionalne bolesti treba uzeti u obzir pravne propise obe države ugovornice, odobrava se davanje samo po pravnim propisima one države ugovornice u kojoj je osiguranik poslednji put obavljao posao koji je mogao da izazove tu profesionalnu bolest, ukoliko osiguranik ispunjava uslove prema tim pravnim propisima. (2) Ako je osiguranik u jednoj državi ugovornici već stekao pravo na davanje zbog profesionalne bolesti, nadležni nosilac te države ugovornice mora i dalje obezbeđivati davanje i u slučaju pogoršavanja bolesti. Ako je, međutim, osiguranik nakon ostvarivanja davanja u prvoj državi ugovornici obavljao posao u drugoj državi ugovornici, kod kojeg postoji isti rizik za profesionalnu bolest zbog koje je već stekao pravo na davanje, davanje po osnovu pogoršanja te bolesti obezbeđuje nosilac druge države ugovornice. Poglavlje 3. NOVČANA NAKNADA ZA VREME PORODILjSKOG ODSUSTVA I RODITELjSKA NAKNADA Član 19. Novčana naknada za vreme porodiljskog odsustva i roditeljska naknada (1) Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva odnosno roditeljsku naknadu prema pravnim propisima jedne države ugovornice i promene prebivalište ili boravište u drugu državu ugovornicu, zadržavaju to pravo prema pravnim propisima prve države ugovornice. (2) Ako je za sticanje prava na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odnosno na roditeljsku naknadu prema pravnim propisima države ugovornice koja obezbeđuje davanje, potreban prethodni period osiguranja, po potrebi se sabiraju periodi osiguranja u obe države ugovornice, pod uslovom da se ne odnose na isti period. (3) Ako visina novčane naknade za vreme porodiljskog odsustva, odnosno za roditeljsku naknadu zavisi od visine prethodne zarade korisnika, i ako je korisnik navršio propisani period osiguranja na način iz stava 2. ovog člana, kao prethodna zarada uzima se u obzir samo zarada koju je korisnik stekao u državi ugovornici koja obezbeđuje pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odnosno na roditeljsku naknadu i to tako da se zarada u toj državi smatra kao zarada u celokupnom propisanom periodu. (4) Licu iz stava 1. ovog člana, novčana naknada za vreme porodiljskog odsustva, odnosno roditeljska naknada, isplaćuje se u državi ugovornici koja je priznala pravo. Poglavlje 4. STAROST, INVALIDNOST I SMRT Član 20. Sabiranje perioda osiguranja (1) Ako je osiguranik navršio periode osiguranja prema pravnim propisima obe države ugovornice, kod sticanja, očuvanja ili ponovnog priznavanja prava na davanje, periodi osiguranja se sabiraju, pod uslovom da se ne odnose na isti period. U kojoj meri i kako se uzimaju u 359

DR RAJKO KOSANOVIĆ

obzir periodi osiguranja određuje se prema pravnim propisima države ugovornice u kojoj je osiguranik navršio te periode osiguranja, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije propisano. (2) Ako primenom stava 1. ovog člana nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na davanje, nadležni nosilac za državljane država ugovornica uzima u obzir i periode osiguranja navršene u trećim državama sa kojima su obe države ugovornice zaključile sporazume o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, u kojima je predviđeno sabiranje perioda osiguranja. Ako je sa trećom državom sporazum potpisala samo jedna država ugovornica, nosilac te države ugovornice uzima u obzir za njene državljane i periode osiguranja navršene u trećoj državi. (3) Periodi osiguranja navršeni u drugoj državi ugovornici uzimaju se u obzir samo u efektivnom trajanju. (4) Ako je prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno davanje uslovljeno navršenjem perioda osiguranja u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i period osiguranja koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu. (5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice period osiguranja ili određeno činjenično stanje produžava period u kome, da bi se ostvarilo pravo na davanje, mora biti navršen period osiguranja, taj period se produžava odgovarajućim periodom osiguranja, odnosno postojanjem određenog činjeničnog stanja (korišćenje penzije, davanje za slučaj bolesti, povrede na radu, nezaposlenosti ) u drugoj državi ugovornici. Član 21. Utvrđivanje samostalnog davanja Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje bez sabiranja perioda osiguranja, nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo na osnovu perioda osiguranja koje uzima u obzir prema svojim pravnim propisima. Član 22. Utvrđivanje srazmernog dela davanja Ako osiguranik ili član njegove porodice ispunjava uslove za davanje isključivo uzimajući u obzir član 20. ovog sporazuma, pravo na davanje utvrđuje se na sledeći način: 1) nosilac svake države ugovornice će prema pravnim propisima koji se u njoj primenjuju utvrditi da li određeno lice sabiranjem perioda osiguranja, kako je određeno u članu 20. ovog sporazuma, prema ovim pravnim propisima ispunjava uslove za priznavanje prava na davanje; 2) nosilac svake države ugovornice obračunava teorijski iznos davanja, koji bi pripadao da je ukupan period osiguranja, koji se uzima u obzir za obračun davanja, navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje. Ako iznos davanja ne zavisi od dužine perioda osiguranja, uzima se kao teorijski iznos; 3) na osnovu tog iznosa nosilac svake države ugovornice će utvrditi iznos koji je dužan da isplaćuje u srazmeri između dužine perioda osiguranja navršenog prema svojim pravnim propisima i ukupnog perioda osiguranja; 4) ako su kod primene tačke 3) ukupan period osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima država ugovornica i period osiguranja iz člana 20. stav 2. ovog sporazuma 360

SOCIJALNO PRAVO

duži od najdužeg perioda osiguranja koji je prema pravnim propisima jedne države ugovornice određen za obračun visine davanja, srazmerni iznos za isplaćivanje obračunava se srazmerno odnosu između perioda osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima jedne države ugovornice i njenim najdužim periodom osiguranja; 5) ako se prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos davanja obračunava na osnovu zarade, penzijskog osnova, osnovice osiguranja, odnosno uplaćenog doprinosa u određenom periodu, nadležni nosilac uzima u obzir zaradu, penzijski osnov, osnovicu osiguranja, odnosno uplaćeni doprinos isključivo iz perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisima koje on primenjuje. Član 23. Umanjenje, ukidanje i obustava isplate penzija Nezavisno od pravnih propisa država ugovornica o umanjenju, ukidanju ili obustavi isplate penzije zbog sticanja prava na dve ili više penzija, korišćenje penzije prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne utiče na pravo korisnika da istovremeno koristi penziju ostvarenu prema pravnim propisima druge države ugovornice. To se ne odnosi na penzije koje se, u obe države ugovornice priznaju, odnosno isplaćuju za iste periode osiguranja. Član 24. Period osiguranja kraći od 12 meseci (1) Ako period osiguranja koji se uzima u obzir prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne iznosi ukupno 12 meseci, ne priznaje se nikakvo davanje, osim ako prema tim pravnim propisima postoji pravo na davanje samo na osnovu tog perioda osiguranja. (2) U tom slučaju nosilac druge države ugovornice kod sticanja, očuvanja ili ponovnog ostvarivanja prava na davanje i kod određivanja njegove visine, uzima u obzir samo taj period osiguranja za koji su plaćeni doprinosi, kao da je navršen prema pravnim propisima koje on primenjuje. Poglavlje 5. DAVANjA ZA SLUČAJ SMRTI Član 25. Davanja za slučaj smrti Ako korisnik prima penziju prema pravnim propisima obe države ugovornice, na davanje za slučaj smrti primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice u kojoj je umrlo lice imalo prebivalište. Poglavlje 6. NEZAPOSLENOST Član 26. Sabiranje perioda osiguranja Period osiguranja navršen obaveznim osiguranjem prema pravnim propisima jedne države ugovornice, u potrebnoj meri uzima se u obzir kod ostvarivanja prava na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugovornice, ako nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje naknadu ispunjava uslov za ostvarivanje prava za slu361

DR RAJKO KOSANOVIĆ

čaj nezaposlenosti u skladu sa pravnim propisima te države ugovornice i ako pri tom, nisu prekršeni propisi o zapošljavanju stranaca. Periodi osiguranja navršeni u obe države ugovornice se sabiraju, pod uslovom da se ne odnose na isti period. DEO IV RAZNE ODREDBE Član 27. Sprovođenje sporazuma (1) Nadležni organi će administrativnim sporazumom, koji stupa na snagu istovremeno sa ovim sporazumom, odrediti način njegovog sprovođenja. (2) Sporazumom iz stava 1. ovog člana nadležni organi će u cilju efikasnijeg sprovođenja i radi uspostavljanja jednostavne i brze saradnje između nosilaca obeju država ugovornica odrediti organe za vezu. (3) Nadležni organi i organi za vezu država ugovornica, obaveštavaće se o sledećem: 1) svim merama koje će usvojiti primenom ovog sporazuma; 2) svim izmenama pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma, a najkasnije u roku od 60 dana od njihovog stupanja na snagu. (4) U primeni ovog sporazuma nadležni organi, organi za vezu i nosioci obe države ugovornice međusobno će se pomagati i postupati kao kod primene svojih pravnih propisa. Ova pomoć je besplatna. (5) Nadležni organi, organi za vezu i nosioci dve države ugovornice mogu, u primeni ovog sporazuma, međusobno uspostaviti direktan kontakt, kao i sa zainteresovanim licima ili sa njihovim punomoćnicima. (6) Nadležni organi, organi za vezu i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve, druge podneske ili dopise zbog toga što su sastavljeni na službenom jeziku druge države ugovornice. (7) Lekarske preglede koji se obavljaju zbog sticanja prava prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a odnose se na lica sa prebivalištem ili boravištem u drugoj državi ugovornici obaviće, na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac u mestu prebivališta ili boravišta tog lica. Lekarske preglede koji se obavljaju zbog sticanja prava prema pravnim propisima obe države ugovornice, obavlja na svoj teret nadležni nosilac u mestu prebivališta ili boravišta tog lica. Član 28. Oslobađanje od overa i plaćanja taksi (1) Ako su prema pravnim propisima jedne države ugovornice pismeni podnesci i dokumenta koja se prilažu zbog primene ovih pravnih propisa, delimično ili u celini oslobođeni plaćanja taksi, uključujući konzularne i administrativne takse, to oslobađanje se primenjuje i za odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koja se podnose zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice. (2) Dokumenta i isprave koje se podnose zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne države ugovornice službama druge države ugovornice, ne podležu nadoveri. 362

SOCIJALNO PRAVO

Član 29. Podnošenje zahteva (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja su u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne države ugovornice, podneta nadležnom organu ili nosiocu jedne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim nadležnom organu ili nosiocu druge države ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatra se zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice. To ne važi kada podnosilac zahteva izričito zahteva odlaganje ostvarivanja prava na davanja za slučaj starosti, prema pravnim propisima druge države ugovornice. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja primenom pravnih propisa jedne države ugovornice treba podneti u određenom roku nekom organu, nosiocu ili drugoj nadležnoj službi te države ugovornice, mogu se podneti u istom roku odgoravajućem organu, nosiocu ili drugoj nadležnoj službi druge države ugovornice. (4) U slučajevima iz st. 1, 2. i 3. ovog člana organi odmah prosleđuju podnete zahteve, izjave ili pravna sredstva neposredno ili preko organa za vezu, odgovarajućem nosiocu druge države ugovornice. Član 30. Valuta i obračunski kurs (1) Nosilac nadležan za isplatu davanja prema pravnim propisima jedne države ugovornice priznaje davanja u valuti koja važi u državi ugovornici. (2) Isplata davanja iz stava 1. ovog člana korisniku koji ima prebivalište u drugoj državi ugovornici, vrši se u konvertibilnoj valuti (EUR). (3) Isplate među nosiocima država ugovornica vrše se u konvertibilnoj valuti (EUR). (4) Kod preračunavanja davanja u valutu druge države ugovornice merodavan je srednji kurs na dan kada je nosilac doznačio davanje isplatnom organu, radi isplate u drugu državu ugovornicu. Član 31. Priznavanje izvršnih odluka (1) Izvršne odluke nadležnih upravnih organa ili nosilaca jedne države ugovornice, te dokazi o zaostalim plaćanjima (isprave) ili drugim potraživanjima iz socijalnog osiguranja, te zahtevi za povraćaj neopravdano primljenih davanja priznaju se i u drugoj državi ugovornici. (2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa pravnim poretkom države ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Na osnovu izvršnih odluka i isprava priznatih u skladu sa stavom 1. ovog člana sprovodi se izvršenje u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju kod izvršenja izdatih odgovarajućih odluka i isprava u drugoj državi ugovornici u kojoj se sprovodi izvršenje. Izvod odluke ili isprave mora da sadrži potvrdu o njenoj izvršnosti (klauzula o izvršenju). (4) Slovenija primenjuje odredbe ovog člana u skladu sa obavezama koje proizilaze iz članstva u Evropskoj uniji. 363

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 32. Preplaćeni iznosi davanja (1) Nosilac jedne države ugovornice, koji je isplatio davanje u iznosu većem od onog koji korisniku pripada, može od nosioca druge države ugovornice zatražiti da od zaostalih iznosa davanja koje treba da isplati korisniku zadrži preplaćeni iznos. (2) Preplaćeni iznos iz stava 1. ovog člana se direktno isplaćuje nosiocu koji je zatražio njegovo zadržavanje. Član 33. Naknada štete (1) Ako lice u skladu sa pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravo na naknadu štete nastale u drugoj državi ugovornici, zahtev za odštetu tada prelazi na nosioca prve države ugovornice prema pravnim propisima te države ugovornice. (2) Ako zahtev za odštetu u vezi sa istovrsnim davanjima po osnovu istog slučaja štete pripada nosiocu jedne i druge države ugovornice, treće lice može isplatom sa oslobađajućim dejstvom jednom ili drugom nosiocu namiriti zahtev oba nosioca. U međusobnim odnosima nosioci su dužni da izvrše poravnanje u srazmernim delovima. Član 34. Rešavanje sporova (1) Sporove u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma nadležni organi rešavaće sporazumno. (2) Ako spor ne bude rešen u skladu sa stavom 1. ovog člana u roku od šest meseci od prvog predloga za početak pregovora, predaće se arbitraži, o čijem sastavu i postupku će se dogovoriti države ugovornice. Odluka arbitraže je za države ugovornice konačna i obavezujuća. DEO V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 35. Pravo na davanja (1) Ovaj sporazum se ne primenjuje za sticanje prava na davanje pre njegovog stupanja na snagu. (2) Za utvrđivanje prava na davanja po ovom sporazumu uzima se u obzir i period osiguranja koji je prema pravnim propisima država ugovornica navršen pre stupanja na snagu ovog sporazuma, pri čemu se poseban staž uzima u obzir u priznatom trajanju samo ako je utvrđen za period pre 1. januara 1965. godine. (3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana ovaj sporazum primenjuje se i na osigurane slučajeve koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu. (4) Davanja koja se mogu isplaćivati samo na osnovu ovog sporazuma utvrđuju se na zahtev korisnika. (5) Izuzetno od odredbe člana 20. stav 3. ovog sporazuma, period osiguranja navršen do 7. oktobra 1991. godine prema pravnim propisima obe države ugovornice koji su važili u periodu kada su obe države ugovornice primenjivale pravne propise Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, uzima se u obzir u trajanju priznatom prema tim pravnim propisima. 364

SOCIJALNO PRAVO

(6) Davanja utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma, neće se ponovo priznavati, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. Član 36. Uračunavanje perioda osiguranja (1) Periodi osiguranja navršeni u drugim državama koje je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija preuzela na osnovu međunarodnih sporazuma sa tim državama, preuzima na svoj teret država ugovornica čiji je osiguranik državljanin na dan podnošenja zahteva za penziju. Ako osiguranik ima državljanstvo obe države ugovornice, periode osiguranja preuzima na svoj teret država ugovornica u kojoj osiguranik ima prebivalište na dan podnošenja zahteva za penziju. Ako osiguranik nije državljanin država ugovornica ili državljanin neke od država naslednica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije navedeni periodi osiguranja padaju na teret nosioca države ugovornice čije je republičko državljanstvo imao taj osiguranik na dan preuzimanja obaveze po međunarodnom sporazumu. (2) Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika od 1. januara 1973. godine do 7. oktobra 1991. godine padaju na teret države ugovornice čiji državljanin je bilo lice na dan stupanja na snagu ovog sporazuma. Ako lice ima državljanstvo obe države ugovornice periodi osiguranja padaju na teret države ugovornice u kojoj lice ima prebivalište na dan stupanja na snagu ovog sporazuma. Član 37. Penzije prema prethodnim pravnim propisima (1) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice do 7. oktobra 1991. godine priznao prema pravnim propisima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije uzimajući u obzir period osiguranja, navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice, ostaju obaveza nadležnog nosioca države ugovornice koji je te penzije priznao. (2) Penzija koju je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u smislu stava 1. ovog člana ostaje obaveza nosioca države ugovornice koji ju je priznao i ne određuje se ponovo ni kada nadležni nosilac druge države ugovornice prizna penziju ili srazmerni deo penzije primenom ovog sporazuma, na osnovu perioda osiguranja koji kod određivanja penzije iz stava 1. ovog člana još nije uzet u obzir iako period osiguranja iznosi manje od 12 meseci. (3) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u srazmernom delu u periodu od 8. oktobra 1991. godine do stupanja na snagu ovog sporazuma uzimajući u obzir period osiguranja navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice i primenom nekog trećeg međunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, izuzimajući sporazume zaključene između država nastalih na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ne preračunavaju se prema odredbama ovog sporazuma. To se odnosi i na takozvane “samostalne” penzije, priznate u istom periodu na osnovu zajedničkog perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisima obe države ugovornice, ukoliko je na osnovu tih perioda osiguranja nosilac neke treće države priznao svoju penziju prema međunarodnom sporazumu o socijalnom osiguranju između jedne od država ugovornica i te treće države. (4) Nakon smrti korisnika penzije iz st. 1. do 3. ovog člana odredbe navedenih stavova primenjuju se i za ostvarivanje prava na porodičnu penziju. 365

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 38. Ponovno određivanje penzija (1) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u periodu od 8. oktobra 1991. godine do stupanja na snagu ovog sporazuma, uzimajući u obzir i period osiguranja navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice, ponovo se određuju po službenoj dužnosti prema odredbama ovog sporazuma. To se odnosi i na penzije koje su prvi put priznate u jednoj od država ugovornica do 7. oktobra 1991. godine, a nakon toga do stupanja na snagu ovog sporazuma ostvarene i priznate u drugoj državi ugovornici na osnovu pretežnog perioda osiguranja navršenog prema pravnim propisima te države ugovornice. Dan kada je nosilac prve države ugovornice pokrenuo postupak smatra se kao dan podnošenja zahteva, prema pravnim propisima druge države ugovornice. (2) U postupku za ponovno određivanje penzije nosilac druge države ugovornice ceni uslove za sticanje prava na istovrsnu penziju prema pravnim propisima koji su važeći na dan stupanja na snagu ovog sporazuma. Ako je u prvoj državi ugovornici priznato pravo na invalidsku penziju, a u drugoj državi ugovornici nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na invalidsku penziju, u drugoj državi ugovornici se priznaje pravo na starosnu penziju ako su za nju ispunjeni uslovi. (3) Ako uslovi za priznavanje prava na penziju u drugoj državi ugovornici nisu ispunjeni na dan stupanja na snagu ovog sporazuma, a ispunjeni su na dan odlučivanja o pravu, pravo na penziju se priznaje od dana kada su uslovi ispunjeni. (4) Ukoliko u drugoj državi ugovornici, uslovi za priznavanje prava u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana nisu ispunjeni, nosilac prve države ugovornice, po službenoj dužnosti, ponovo pokreće postupak za ponovno određivanje penzije kada budu ispunjeni uslovi u drugoj državi ugovornici. (5) Ako bi primenom stava 1. ovog člana zbir penzija obračunatih prema pravnim propisima dve države ugovornice bio manji od već priznate penzije koja bi se na dan ponovnog određivanja isplaćivala prema pravnim propisima jedne države ugovornice, nadležni nosilac te države ugovornice će korisniku isplaćivati i razliku između svoje već priznate penzije i zbira penzija obračunatih prema pravnim propisima dve države ugovornice na sledeći način: 1) korisniku koji je penziju već stekao prema pravnim propisima jedne države ugovornice i koji na dan ponovnog određivanja penzije ima prebivalište u toj državi ugovornici, nadležni nosilac će penziju i dalje isplaćivati u iznosu koji bi mu pripadao prema pravnim propisima te države ugovornice. U tom slučaju će nadležni nosilac druge države ugovornice isplaćivati penziju neposredno nadležnom nosiocu prve države ugovornice. 2) korisniku koji je pravo na penziju već stekao u toj državi ugovornici i koji na dan ponovnog određivanja penzije ima prebivalište u drugoj državi ugovornici ili u nekoj treći državi, isplaćivaće ponovo određenu penziju prema svojim pravnim propisima i razliku između poslednjeg isplaćenog iznosa ranije priznate penzije i zbira penzija određenih prema pravnim propisima obe države ugovornice. Razliku iz prethodne rečenice isplaćivaće nadležni nosilac prve države ugovornice sve dok zbir penzija određenih po pravnim propisima dve države ugovornice ne dostigne iznos ranije isplaćivane penzije. Za pokrivanje preplaćenih iznosa kod nosioca prve države ugovornice, nosilac druge države ugovornice će svoje iznose penzije isplaćivati nosiocu prve države ugovornice sve dok nosilac prve države ugovornice ne bude ponovo 366

SOCIJALNO PRAVO

odredio penziju i dok preplaćeni iznos kod nosioca prve države ugovornice ne bude isplaćen, a nakon toga će penziju isplaćivati neposredno korisniku. O svakoj promeni visine penzije obaveštavaće nadležnog nosioca prve države ugovornice dok to bude potrebno. (6) Nadležni nosilac u prvoj državi ugovornici ponovo određuje penziju na osnovu novo utvrđenog perioda osiguranja u skladu sa ovim sporazumom samo ako nosilac druge države ugovornice prizna pravo na penziju u skladu sa st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana. (7) Pravo na penziju, utvrđeno i obračunato primenom st. 1, 2. i 4. ovog člana pripada od prvog dana po isteku meseca u kome je nosilac koji je prvi utvrdio pravo na penziju pokrenuo postupak za ponovno određivanje penzije. (8) Penziju priznatu u skladu sa ovim članom nosilac druge države ugovornice isplaćivaće nosiocu prve države ugovornice dok nosilac prve države ugovornice ne saopšti da je preplata izmirena i da se penzija druge države ugovornice može isplaćivati neposredno korisniku. Nosilac druge države ugovornice počeće sa isplatom penzije nosiocu prve države ugovornice odmah po priznavanju prava. (9) Penzije koje je nadležni nosilac jedne države ugovornice priznao u periodu od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma na osnovu perioda osiguranja kraćeg od 12 meseci navršenog prema pravnim propisima te države ugovornice i uz uzimanje u obzir perioda osiguranja navršenog isključivo prema pravnim propisima druge države ugovornice, ponovo se će odrediti primenom člana 24. ovog sporazuma i stava 7. ovog člana. (10) Periodi osiguranja navršeni prema pravnim propisima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika i preuzeti periodi osiguranja iz člana 36. stav 1. ovog sporazuma ostaju obaveza nadležnog nosioca države ugovornice koja je prva priznala penziju. Član 39. Ratifikacija i stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. Član 40. Trajanje i otkazivanje (1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga može otkazati uz otkazni rok od šest meseci, istekom tekuće kalendarske godine pri čemu se otkaz dostavlja u pismenom obliku, diplomatskim putem. (2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na stečena prava, kao i na zahteve za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat. Sačinjeno u Ljubljani, dana 29. septembra 2009. godine, u dva originalna primerka na srpskom i slovenačkom jeziku pri čemu su oba teksta autentična. Za Republiku Srbiju Rasim Ljajić, s.r.

Za Republiku Sloveniju Dr Ivan Svetlik, s.r. 367

DR RAJKO KOSANOVIĆ

SPORAZUM IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE AUSTRIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU “Službeni list SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 7/98 Savezna Republika Jugoslavija i Republika Austrija u želji da urede međusobne odnose između dve države u oblasti socijalnog osiguranja dogovorile su se da zaključe sledeći sporazum: ODELjAK I OPŠTE ODREDBE Član 1. Pojmovne odredbe (1) U ovom sporazumu, sledeći pojmovi znače: 1. “pravni propisi” - zakoni, podzakonski akti i statuti i drugi opšti akti, koji se odnose na oblasti socijalnog osiguranja iz člana 2. stav 1; 2. “nadležni organ” - u Saveznoj Republici Jugoslaviji: savezno ministarstvo nadležno za primenu pravnih propisa iz člana 2. stav 1. odredba pod 2; u Republici Austriji: savezni ministri nadležni za primenu pravnih propisa iz člana 2. stav 1. odredba pod 1; 3. “nosilac” - organizacija, odnosno organ nadležan za sprovođenje pravnih propisa iz člana 2. stav 1; 4. “nadležni nosilac” - nosilac osiguranja kod koga je lice osigurano u vreme podnošenja zahteva za davanje ili od koga ima ili bi imalo pravo na davanje kada bi boravilo na teritoriji države ugovornice u kojoj je poslednji put bilo osigurano; 5. “prebivalište” - mesto stalnog boravka; 6. “boravište” - mesto privremenog boravka; 7. “član porodice” - član porodice prema pravnim propisima one države ugovornice u kojoj je sedište nosioca osiguranja na čiji teret bi se isplaćivala davanja; 8. “penzijski staž” - vreme osiguranja i sa njim izjednačena vremena, koja se kao takva smatraju prema pravnim propisima država ugovornica; 9. “novčano davanje”, “renta” ili “penzija” - novčano davanje, renta ili penzija, uključujući njihove delove iz javnih sredstava, dodatke, usklađivanja, povećanja kapitalne otpremnine i plaćanja po osnovu povraćaja doprinosa. (2) U ovom sporazumu ostali pojmovi imaju značenje koje im pripada prema pravnim propisima država ugovornica. Član 2. Stvarno područje važenja (1) Ovaj sporazum se odnosi: 1. na austrijske pravne propise o: a) zdravstvenom osiguranju; b) osiguranju za slučaj nesreće na poslu; c) penzijskom osiguranju sa izuzetkom posebnog osiguranja za beležnike; 368

SOCIJALNO PRAVO

d) novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti; 2. na jugoslovenske pravne propise o: a) zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; b) penzijskom i invalidskom osiguranju; c) novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti. (2) Ovaj sporazum se odnosi na sve pravne propise kojima se obuhvataju, menjaju ili dopunjuju pravni propisi iz stava 1. Član 3. Lica na koja se ovaj sporazum primenjuje Ovaj sporazum važi: a) za lica za koja važe ili su važili pravni propisi jedne ili obe države ugovornice; b) za druga lica koja prava izvode od lica naznačenih pod a). Član 4. Jednaki tretman (1) Prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, njeni državljani su izjednačeni sa državljanima druge države ugovornice, ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. (2) Stav 1. se ne odnosi na: a) pravne propise o učešću osiguranika i poslodavaca u organima nosilaca i udruženja, kao i u sudstvu u oblasti socijalnog osiguranja; b) odredbe o teretu osiguranja iz međunarodnih ugovora zaključenih sa trećim državama; c) pravne propise o osiguranju lica zaposlenih u službenom predstavništvu jedne od država ugovornica u trećim državama ili kod članova tog predstavništva. (3) U pogledu austrijskih pravnih propisa o uzimanju u obzir vremena provedenog u ratnoj službi ili sa njim izjednačenog vremena, stav 1. se primenjuje samo na jugoslovenske državljane koji su imali austrijsko državljanstvo pre 13. marta 1938. godine. Član 5. Transfer davanja (1) Penzije, rente i druga novčana davanja po propisima jedne države ugovornice, izuzev davanja za slučaj nezaposlenosti, ne mogu se umanjiti, izmeniti, staviti u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice. (2) Stav 1. se ne odnosi na: a) zaštitni penzijski dodatak prema austrijskim pravnim propisima; b) najniži iznos penzije prema jugoslovenskim pravnim propisima. ODELjAK II ODREDBE O PRAVNIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU Član 6. Opšte odredbe (1) Obaveza osiguranja određuje se prema pravnim propisima one države ugovornice na čijoj teritoriji lice obavlja posao i u slučaju kada se prebivalište zaposlenog ili sedište poslodavca nalazi na teritoriji druge države ugovornice, ako odredbama čl. 7. i 8. nije drugačije određeno. 369

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Na činovnike i sa njima izjednačena lica primenjuju se pravni propisi one države ugovornice u čijoj su upravi oni zaposleni. Član 7. Posebne odredbe (1) Ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice pošalje zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, na njega se, do kraja 24. kalendarskog meseca nakon njegovog odlaska, i dalje primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je još uvek zaposlen na njenoj teritoriji. (2) Ako aviokompanija sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice pošalje zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi prve države ugovornice kao da je još uvek zaposlen na njenoj teritoriji. (3) Posada pomorskog broda, kao i druga lica koja nisu samo privremeno zaposlena na pomorskom brodu, podležu pravnim propisima one države ugovornice pod čijom zastavom brod plovi. Član 8. Diplomatsko i konzularno pomoćno osoblje (1) Na zaposlene u diplomatsko-konzularnim predstavništvima koji nisu činovnici ili sa njima izjednačena lica, kao i na zaposlene kao privatna kućna posluga kod članova ovih predstavništava, poslate na teritoriju druge države ugovornice primenjuju se pravni propisi države ugovornice iz koje su poslati. (2) Na zaposlene iz stava 1, koji nisu poslati, primenjuju se pravni propisi države ugovornice na čijoj su teritoriji zaposleni. Zaposleni koji su državljani druge države ugovornice, mogu se, u roku od tri meseca od dana zaposlenja, opredeliti za primenu pravnih propisa druge države ugovornice. Član 9. Izuzeci (1) Na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca, nadležni organi dve države ugovornice mogu sporazumno dogovoriti izuzetke od čl. 6. do 8. pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja. (2) Ako se na zaposlenog, u skladu sa stavom 1. primenjuju propisi jedne države ugovornice, mada je zaposlen na teritoriji druge države ugovornice, ti pravni propisi se primenjuju kao da je zaposlen na teritoriji prve države ugovornice. ODELjAK III POSEBNE ODREDBE Poglavlje 1. BOLEST I MATERINSTVO Član 10. Sabiranje penzijskog staža Penzijski staž stečen prema pravnim propisima obe države ugovornice se, ako je to potrebno, sabira za sticanje prava na davanje i za određivanje trajanja tog davanja, pod uslovom da se ne odnosi na isto vreme. 370

SOCIJALNO PRAVO

Član 11. Zdravstvene usluge (1) Lice koje ispunjava uslove za pravo na davanje prema pravnim propisima jedne države ugovornice i a) ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice ili b) čije stanje za vreme boravka na teritoriji druge države ugovornice zahteva hitno pružanje usluga, a lice nije otišlo u drugu državu ugovornicu u cilju lečenja, ili c) dobije odobrenje od nadležnog nosioca da ode na teritoriju druge države ugovornice na lečenje koje iziskuje njegovo zdravstveno stanje, ima pravo na zdravstvene usluge od strane nosioca njegovog prebivališta ili boravišta, prema pravnim propisima koji važe za tog nosioca, kao da je kod njega osigurano, a na teret nadležnog nosioca. (2) Za odobrenje korišćenja proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, neophodna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kada je pružanje tih usluga neodložno, jer bi u protivnom bili ozbiljno ugroženi život ili zdravlje lica iz stava 1, ili kada se, u skladu sa članom 15. stav 2, troškovi naknađuju paušalnim plaćanjem. (3) St. 1. i 2. se primenjuju i na članove porodice. (4) Stav 1. odredbe pod b) i c) u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga od strane lekara, stomatologa i zubara koji se bave slobodnom profesijom važe samo za: a) lica koja zbog obavljanja svog zaposlenja borave u drugoj državi ugovornici, kao i članove porodice koji ih prate; b) lica koja posećuju svoju porodicu koja ima prebivalište u drugoj državi ugovornici; c) lica koja iz drugih razloga borave u drugoj državi ugovornici, ako im je pruženo ambulantno lečenje za račun nosioca nadležnog prema njihovom boravištu. Član 12. Novčana davanja (1) U slučajevima iz člana 11. novčana davanja odobrava nadležni nosilac prema pravnim propisima koje on primenjuje. (2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja zavisi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju prebivalište na teritoriji druge države ugovornice. Član 13. Korisnici penzije (1) Na korisnika penzije, ostvarene prema pravnim propisima obe države ugovornice, primenjuju se isključivo pravni propisi one države ugovornice na čijoj teritoriji ima prebivalište. (2) Na korisnika penzije ostvarene prema pravnim propisima jedne države ugovornice koji ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, primenjuju se pravni propisi te države ugovornice, kao da je pravo na penziju ostvareno prema njenim pravnim propisima. (3) St. 1. i 2. važe i za podnosioce zahteva za penziju. 371

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 14. Nosioci prema prebivalištu ili boravištu U slučaju iz člana 11. stav 1. i člana 13. stav 2. davanja odobrava: a) u Republici Austriji - mesna bolesnička blagajna nadležna prema prebivalištu ili boravištu lica; b) u Saveznoj Republici Jugoslaviji - filijala republičke organizacije za zdravstveno osiguranje nadležna prema prebivalištu ili boravištu lica. Član 15. Naknada troškova (1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu koji je pružio davanje utrošene iznose u skladu sa članom 11. i članom 13. stav 2. izuzev administrativnih troškova. (2) Austrijski nadležni organ i jugoslovenski organ za vezu mogu, u cilju administrativnog pojednostavljenja, dogovoriti da za sve slučajeve ili za određene grupe slučajeva umesto pojedinačnog obračuna troškova uvedu paušalna plaćanja. (3) U slučajevima iz člana 13. stav 2. naknada troškova za korisnike iz austrijskog penzijskog osiguranja se plaća od doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera koji prispevaju u Glavni savez austrijskih nosilaca socijalnog osiguranja. Poglavlje 2. POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI Član 16. Zdravstvene usluge (1) Lice koje po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti ima pravo na zdravstvene usluge prema pravnim propisima jedne države ugovornice, a ima prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice prima te usluge, na teret nadležnog nosioca, od nosioca na čijem području ima prebivalište ili boravište, prema pravnim propisima koje taj nosilac primenjuje, kao da je kod njega osigurano. Za korišćenje proteza, pomagala i drugih zdravstvenih usluga veće vrednosti, primenjuje se odredba člana 11. stav 2. (2) U slučajevima iz stava 1. zdravstvene usluge odobrava: a) u Republici Austriji - mesna bolesnička blagajna nadležna prema prebivalištu ili boravištu lica; b) u Saveznoj Republici Jugoslaviji - filijala republičke organizacije za zdravstveno osiguranje nadležna prema prebivalištu ili boravištu lica. (3) Umesto austrijskog nosioca iz stava 2. zdravstvene usluge može da odobri nosilac osiguranja za slučaj povrede na radu. (4) Na naknadu troškova nastalih prema stavu 1. primenjuju se odredbe člana 15. Član 17. Profesionalne bolesti (1) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je bolest prvi put lekarski utvrđena na teritoriji te države ugovornice, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je ta bolest prvi put utvrđena na teritoriji druge države ugovornice. 372

SOCIJALNO PRAVO

(2) Ako je odobrenje davanja za slučaj profesionalne bolesti, prema propisima jedne države ugovornice, uslovljeno time da je obavljanje delatnosti koja može da izazove tu bolest, trajalo određeno vreme, nadležni nosilac te države ugovornice, ako je potrebno, uzima u obzir i vreme obavljanja takve delatnosti u skladu sa pravnim propisima druge države ugovornice. Član 18. Naknada za slučaj profesionalne bolesti (1) Ako pravo na naknadu za slučaj profesionalne bolesti postoji prema pravnim propisima obe države ugovornice, davanja se odobravaju samo prema pravnim propisima one države ugovornice na čijoj teritoriji je poslednji put obavljana delatnost koja može da izazove tu profesionalnu bolest. (2) Ako lice, koje je po osnovu profesionalne bolesti primalo ili prima davanja na teret nosioca jedne države ugovornice, zbog pogoršanja bolesti prouzrokovanog obavljanjem delatnosti koja, prema pravnim propisima druge države ugovornice, može da izazove profesionalnu bolest, podnese zahtev za davanja nosiocu druge države ugovornice, nosilac prve države ugovornice i dalje snosi troškove davanja, bez obzira na pogoršanje, prema svojim pravnim propisima. Nosilac druge države ugovornice odobrava davanja u visini razlike između davanja koje pripada nakon pogoršanja i davanja koje bi pripadalo prema njegovim pravnim propisima pre pogoršanja, da je bolest nastupila prema tim pravnim propisima. Poglavlje 3. STAROST, INVALIDNOST I SMRT Član 19. Sabiranje penzijskog staža (1) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, sticanje, očuvanje ili ponovno priznavanje prava na davanje uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac te države ugovornice uzima u obzir, ako je potrebno, i penzijski staž navršen prema pravnim propisima druge države ugovornice kao da je navršen prema njegovim pravnim propisima, pod uslovom da se ne odnosi na isto vreme. (2) Ako je, prema pravnim propisima jedne države ugovornice, pravo na određeno davanje uslovljeno navršenjem staža u određenom zanimanju, odnosno poslu ili u zanimanju za koje postoji poseban sistem, nosilac te države ugovornice uzima u obzir i penzijski staž koji je, prema pravnim propisima druge države ugovornice, navršen u istom zanimanju, odnosno poslu ili u odgovarajućem sistemu. (3) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice vreme korišćenja penzije produžava period u kome mora biti navršen penzijski staž, taj period se produžava odgovarajućim vremenom korišćenja penzije ostvarene prema pravnim propisima druge države ugovornice. (4) Penzijski staž navršen prema jugoslovenskim pravnim propisima, iskazan u danima, austrijski nosilac preračunava u mesece, pri čemu 30 dana odgovara jednom mesecu, a preostale dane uzima u obzir kao ceo mesec. 373

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 20. Penzijski staž kraći od jedne godine (1) Ako je ukupan penzijski staž, koji se prema pravnim propisima jedne države ugovornice uzima u obzir za obračunavanje davanja kraći od 12 meseci, ne odobrava se pravo na davanje, izuzev u slučaju kada, prema tim pravnim propisima, postoji pravo na davanje samo po osnovu tog penzijskog staža. (2) Penzijski staž iz stava 1. po osnovu kog nosilac jedne države ugovornice ne odobrava davanje, uzima u obzir nosilac druge države ugovornice za sticanje, očuvanje i ponovno priznanje prava na davanje, kao i određivanje njegove visine, kao da je taj staž navršen prema njegovim pravnim propisima. Član 21. Utvrđivanje davanja (1) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje i bez primene člana 19, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje isključivo na osnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima. (2) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice postoji pravo na davanje samo uz primenu člana 19, nadležni nosilac te države ugovornice utvrđuje davanje prema odredbama člana 22, odnosno člana 23. Član 22. Obračun austrijskog dela davanja U slučaju iz člana 21. stav 2. nadležni austrijski nosilac utvrđuje davanje uzimajući u obzir isključivo penzijski staž navršen prema austrijskim pravnim propisima i sledeće odredbe: 1. davanja ili delovi davanja čiji iznos ne zavisi od dužine navršenog penzijskog staža utvrđuju se srazmerno odnosu penzijskog staža koji se prema austrijskim pravnim propisima uzima u obzir za obračun davanja i 30 godina, a najviše do punog iznosa; 2. ako se pri obračunu davanja za slučaj invalidnosti ili smrti uzimaju u obzir vremena posle nastanka osiguranog slučaja, ta se vremena uzimaju u obzir samo srazmerno odnosu penzijskog staža koji se prema austrijskim pravnim propisima uzima u obzir za obračun davanja i dve trećine broja punih kalendarskih meseci od navršene 16. godine života tog lica do nastanka osiguranog slučaja, a najviše do punog trajanja; 3. tačka 1. se ne primenjuje: a) na davanja po osnovu dopunskog osiguranja; b) na davanja ili delove davanja koji zavise od prihoda, a kojima se obezbeđuje minimalni prihod. Član 23. Obračun jugoslovenskog dela davanja U slučaju iz člana 21. stav 2. nadležni jugoslovenski nosilac utvrđuje davanje na taj način što, prvo, obračunava iznos davanja koji bi pripadao da je ukupan penzijski staž, koji se uzima u obzir za obračun davanja, navršen po jugoslovenskim pravnim propisima, a najviše do pune visine davanja, a potom, na osnovu tako obračunatog iznosa, utvrđuje iznos davanja srazmeran odnosu između penzijskog staža navršenog isključivo po jugoslovenskim pravnim propisima i ukupnog penzijskog staža koji se uzima u obzir za obračun davanja. 374

SOCIJALNO PRAVO

Poglavlje 4. NEZAPOSLENOST Član 24. Sabiranje staža osiguranja (1) Staž osiguranja, navršen prema pravnim propisima jedne države ugovornice, uzima se u obzir za pravo na davanje u slučaju nezaposlenosti prema pravnim propisima druge države ugovornice, ako je nezaposleno lice u državi ugovornici u kojoj ostvaruje pravo na davanje u poslednjih dvanaest meseci pre podnošenja zahteva za to davanje bilo osigurano po osnovu zaposlenja ukupno najmanje 26 nedelja, bez povrede propisa o zapošljavanju stranaca. (2) Uslov minimalnog perioda zaposlenja od 26 nedelja ne odnosi se na nezaposlena lica čije je zaposlenje bilo predviđeno na duži rok, ali je okončano, bez njihove krivice, pre navršenih 26 nedelja ili koja imaju državljanstvo države ugovornice u kojoj podnose zahtev za davanje. Član 25. Trajanje primanja naknade Trajanje primanja naknade se smanjuje za period za koji je nezaposleno lice u drugoj državi ugovornici u toku poslednjih 12 meseci pre dana podnošenja zahteva primalo novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. ODELjAK IV RAZNE ODREDBE Član 26. Obaveze nadležnih organa, pravna i administrativna pomoć (1) Nadležni organi će posebnim sporazumom utvrditi administrativne mere za sprovođenje ovog sporazuma. (2) Nadležni organi dve države ugovornice obaveštavaće se međusobno: a) o svim preduzetim merama za sprovođenje ovog sporazuma; b) o svim promenama njihovih pravnih propisa u vezi sa primenom ovog sporazuma. (3) U primeni ovog sporazuma organi i nosioci država ugovornica će uzajamno pružati službenu pomoć i postupati kao da se radi o primeni njihovih pravnih propisa. Ova službena pomoć je besplatna. (4) Nadležni organi i nosioci država ugovornica mogu, u primeni ovog sporazuma, neposredno međusobno stupati u vezu, kao i sa zainteresovanim licima ili njihovim punomoćnicima. (5) Nadležni organi i nosioci jedne države ugovornice ne smeju odbiti zahteve i druge podneske zbog toga što su sačinjeni na službenom jeziku druge države ugovornice. (6) Lekarske preglede koji se obavljaju isključivo zbog primene pravnih propisa jedne države ugovornice, a odnose se na lica koja na teritoriji druge države ugovornice imaju prebivalište ili boravište, obaviće na zahtev nadležnog nosioca i na njegov teret, nosilac prema pre375

DR RAJKO KOSANOVIĆ

bivalištu ili boravištu. Lekarski pregledi koji se obavljaju zbog primene pravnih propisa obe države ugovornice obavlja na svoj teret nosilac prema prebivalištu ili boravištu tog lica. (7) Sudska pravna pomoć se pruža u skladu sa propisima koji se primenjuju u pravnoj pomoći u građanskim pravnim stvarima. Član 27. Organi za vezu U cilju efikasnijeg sprovođenja ovog sporazuma, posebno radi jednostavnog i brzog povezivanja nosilaca obe države ugovornice, nadležni organi će sporazumom iz člana 26. stav 1. odrediti organe za vezu. Član 28. Oslobađanje od poreza i overa (1) Oslobađanje ili smanjenje poreza i taksi predviđeno propisima jedne države ugovornice za pismene podneske ili dokumenta koja se prilažu zbog primene njenih pravnih propisa, odnosi se i na odgovarajuće pismene podneske i dokumenta koji se prilažu zbog primene ovog sporazuma ili pravnih propisa druge države ugovornice. (2) Isprave, dokumenta i pismeni podnesci bilo koje vrste, koji se prilažu prilikom primene ovog sporazuma, ne podležu overi. Član 29. Podnošenje pismenih dokumenata (1) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva koja se u primeni ovog sporazuma ili pravnih propisa jedne države ugovornice podnose organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi jedne države ugovornice, smatraju se zahtevima, izjavama ili pravnim sredstvima podnetim organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi druge države ugovornice. (2) Zahtev za davanje, podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice, smatra se zahtevom za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice koji dolazi u obzir primenom ovog sporazuma, izuzev ako podnosilac zahteva izričito zahteva da se odloži utvrđivanje stečenog prava na davanje u slučaju starosti prema pravnim propisima jedne od država ugovornica. (3) Zahtevi, izjave ili pravna sredstva, koja primenom pravnih propisa jedne države ugovornice treba podneti organu, nosiocu ili nekoj drugoj nadležnoj ustanovi te države ugovornice, mogu se u istom roku podneti odgovarajućem organu, nosiocu ili nekoj drugoj ustanovi druge države ugovornice. (4) U slučajevima iz st. 1. do 3. navedene institucije, bez odlaganja, dostavljaju zahteve, izjave ili pravna sredstva odgovarajućim institucijama druge države ugovornice neposredno ili posredstvom organa za vezu. Član 30. Platni promet (1) Nosilac nadležan za pružanje davanja prema ovom sporazumu isplaćuje novčana davanja korisnicima u drugoj državi ugovornici, sa oslobađajućim dejstvom, u svojoj nacionalnoj valuti ili u drugoj konvertibilnoj valuti. (2) Naknade predviđene ovim sporazumom isplaćuju se u valuti one države ugovornice u kojoj se nalazi sedište nosioca na čiji teret padaju davanja. 376

SOCIJALNO PRAVO

Član 31. Izvršni postupak (1) Izvršne odluke sudova, kao i izvršna rešenja i dokazi o zaostalim plaćanjima (isprave) nadležnih organa ili nosilaca jedne države ugovornice o doprinosima i drugim potraživanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj državi ugovornici. (2) Priznavanje se može odbiti samo ako je u suprotnosti sa javnim redom države ugovornice u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Izvršne odluke i isprave priznate u skladu sa stavom 1. izvršavaju se u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se sprovodi prema pravnim propisima koji se primenjuju za izvršenje odgovarajućih odluka ili isprava države ugovornice na čijoj teritoriji treba da se sprovede izvršenje. Odluke i isprave moraju sadržati potvrdu o njihovoj izvršnosti (klauzula o izvršenju). Član 32. Obračun akontacija (1) Nosilac jedne države ugovornice koji je isplaćivao akontaciju davanja može zadržati isplatu zaostataka odgovarajućeg davanja koje se odnosi na isti period, a na koje postoji pravo prema pravnim propisima druge države ugovornice. (2) Ako je nosilac jedne države ugovornice u periodu za koji je nosilac druge države ugovornice naknadno odobrio odgovarajuće davanje, isplaćivao veće davanje od pripadajućeg, iznos koji prelazi to davanje do visine pripadajućih zaostataka smatra se akontacijom u smislu stava 1. (3) Ako je nosilac socijalne pomoći jedne države ugovornice odobrio socijalnu pomoć u periodu za koji je, naknadno, prema pravnim propisima druge države ugovornice priznato pravo na novčana davanja, nadležni nosilac druge države ugovornice, na zahtev i za račun nosioca socijalne pomoći prve države ugovornice, zadržava zaostatke koji se odnose na isti period, do visine isplaćene socijalne pomoći, kao da se radi o isplaćenoj socijalnoj pomoći nosioca druge države ugovornice. Član 33. Naknada štete (1) Ako lice koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice prima davanje za štetu koja je nastala na teritoriji druge države ugovornice i ima prema njenim pravnim propisima pravo na naknadu štete od trećeg lica, tada pravo na tu naknadu prelazi na nosioca prve države ugovornice prema njegovim pravnim propisima. (2) Ako je pravo na naknadu štete u vezi sa istovrsnim davanjima, po osnovu istog slučaja štete, preneto, u skladu sa stavom 1, nosiocima obe države ugovornice, treće lice može isplatiti naknadu štete, sa oslobađajućim dejstvom, jednom ili drugom nosiocu. Nosioci će namiriti svoja potraživanja po ovom osnovu srazmerno davanjima koja isplaćuju. Član 34. Rešavanje sporova Sporove između država ugovornica povodom tumačenja i primene ovog sporazuma rešavaće nadležni organi država ugovornica. 377

DR RAJKO KOSANOVIĆ

ODELjAK V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 35. Prelazne odredbe (1) Ovaj sporazum ne utvrđuje pravo na davanja za period pre njegovog stupanja na snagu, odnosno za lica iz člana 37. stav 3. pre 1. oktobra 1996. godine. (2) Za utvrđivanje prava na davanja prema ovom sporazumu uzima se u obzir i penzijski staž koji je prema pravnim propisima jedne države ugovornice ostvaren pre njegovog stupanja na snagu. (3) Nezavisno od stava 1. ovaj sporazum važi i za osigurane slučajeve koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu, ako ranije utvrđena prava nisu namirena kapitalizacijom. (4) Davanja koja su utvrđena pre stupanja na snagu ovog sporazuma, odnosno za lica iz člana 37. stav 3. pre 1. oktobra 1996. godine neće se ponovo utvrđivati. (5) Ako u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, lice koje nije obuhvaćeno članom 37. stav 3, podnese zahtev za davanje, to davanje pripada od dana njegovog stupanja na snagu, bez obzira na rokove isključenja i zastarevanja. Član 36. Regulisanje tereta osiguranja (1) Nosioci u Republici Austriji preuzimaju sva stečena i očekivana prava lica koja su 1. januara 1956. godine bila austrijski državljani ili koja se, u skladu sa austrijskim pravnim propisima u oblasti socijalnog osiguranja, priznaju kao folksdojčeri, pod uslovom da ta lica nisu 1. januara 1956. godine samo privremeno boravila na teritoriji Republike Austrije, ako su ova prava nastala na osnovu penzijskog straža navršenog u bivšem jugoslovenskom socijalnom osiguranju (penzijsko ili invalidsko osiguranje) pre 1. januara 1956. godine. (2) Nosioci u Saveznoj Republici Jugoslaviji preuzimaju sva stečena ili očekivana prava jugoslovenskih državljana, koji su kao jugoslovenski državljani 1. januara 1956. godine imali prebivalište na teritoriji prethodne Jugoslavije, ako su ta prava nastala na osnovu penzijskog staža navršenog u austrijskom socijalnom osiguranju (penzijskom ili osiguranju za slučaj nesreće na poslu) pre 1. januara 1956. godine. (3) Prilikom preuzimanja očekivanih prava smatra se da su ispunjeni opšti uslovi za odgovarajuća davanja. Pri tome se za obračun davanja uzima u obzir penzijski staž na kome se zasnivaju preuzeta očekivana davanja. Ako po osnovu navršenog penzijskog staža nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje odgovarajućih davanja, obračunavanje tih davanja će se vršiti kao da su ti uslovi ispunjeni. (4) Stečena i očekivana prava iz austrijskog penzijskog osiguranja ili osiguranja za slučaj nesreće na poslu se utvrđuju u skladu sa odredbama austrijskog saveznog zakona od 22. novembra 1961. godine o pravima na davanje i zahtevima u penzijskom (rentnom) osiguranju i u osiguranju za slučaj nesreće na poslu po osnovu zaposlenja u inostranstvu. Član 37. Stupanje na snagu (1) Ovaj sporazum podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti će se razmeniti u što kraćem roku u Beču. 378

SOCIJALNO PRAVO

(2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana meseca po isteku meseca u kome su razmenjeni ratifikacioni instrumenti. (3) Odredbe ovog sporazuma koje se odnose na sticanje i ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja primenjivaće se od 1. oktobra 1996. godine na lica na koja je primenjivana konvencija o socijalnom osiguranju koja je bila na snazi do tog datuma, izuzev ako je u vezi sa ostvarivanjem zdravstvenih usluga postupljeno drugačije pre njegovog stupanja na snagu. Član 38. Prestanak važenja (1) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga može, u pismenoj formi, diplomatskim putem, otkazati sa krajem kalendarske godine i otkaznim rokom od tri meseca. (2) U slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe se i dalje primenjuju na stečena prava. U potvrdu ovoga opunomoćenici su potpisali ovaj sporazum i stavili pečat. Sačinjeno u Beogradu, dana 5. juna 1998. godine u dva originala na srpskom i nemačkom jeziku, pri čemu su oba teksta autentična. Za Saveznu Republiku Jugoslaviju Živadin Jovanović, s.r. savezni ministar za inostrane poslove

Za Republiku Austriju dr Wolfgang Schüssel, s.r. savezni ministar za inostrane poslove

379

DR RAJKO KOSANOVIĆ

SPORAZUM IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O SOCIJALNOM OBEZBEĐENjU " Službeni list SFRJ " - Međunarodni ugovori, broj 9/69 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Nemačka u želji da regulišu odnose između obe države u oblasti socijalnog obezbeđenja, saglasile su se da zaključe sledeći sporazum: Odeljak I OPŠTE ODREDBE Član 1. U ovom sporazumu znače izrazi: 1) "područje" u odnosu na Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju njenu državnu teritoriju; u odnosu na Saveznu Republiku Nemačku oblast važenja Osnovnog zakona za Saveznu Republiku Nemačku; 2) "državljanin" u odnosu na Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju njenog državljanina; u odnosu na Saveznu Republiku Nemačku Nemca u smislu Osnovnog zakona za Saveznu Republiku Nemačku; 3) "pravni propisi" zakone, uredbe, statute i druge opšte pravne akte koji se odnose na grane socijalnog obezbeđenja, navedene u članu 2. stav 1; 4) "nadležni organi" u odnosu na Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju Savezni savet za rad, u odnosu na Saveznu Republiku Nemačku savezni ministar za rad i socijalno uređenje; 5) "nosilac" ustanova ili organ u čiju nadležnost spada sprovođenje pravnih propisa navedenih u članu 2 stav 1; 6) "nadležni nosilac" nosioca koji je nadležan prema pravnim propisima koje treba primeniti; 7) "zapošljenje" zapošljenje ili delatnost u smislu pravnih propisa koje treba primeniti; 8) "vreme doprinosa" vreme za koje su prema pravnim propisima jedne države ugovornice doprinosi uplaćeni ili se smatraju uplaćenim; 9) "izjednačeno vreme" vreme, koje se izjednačuje sa vremenom doprinosa; 10) "vreme osiguranja" vreme doprinosa ili izjednačeno vreme; 11) "davanje u novcu", "renta" ili "penzija" davanje u novcu, rentu ili penziju uključujući sve dodatke i povećanja. 380

SOCIJALNO PRAVO

Član 2. (1) Ovaj sporazum se odnosi na: 1) jugoslovenske pravne propise o: a) zdravstvenom osiguranju; b) penzijskom osiguranju; v) invalidskom osiguranju; g) dodatku na decu; 2) nemačke pravne propise o: a) osiguranju za slučaj bolesti, kao i o zaštiti majke koja privređuje ukoliko se radi o davanjima u novcu i naturi koja nosilac osiguranja za slučaj bolesti mora da pruži za vreme trudnoće i posle porođaja; b) osiguranju za slučaj nesreća na radu; v) rentnom osiguranju radnika, rentnom osiguranju nameštenika, rentnom osiguranju rudara i penzijskom osiguranju bratinskih blagajni; g) dodatke na decu radnika. (2) Ne smatraju se pravnim propisima u smislu stava 1. oni propisi koji za jednu državu ugovornicu proističu iz međudržavnih ugovora ili međunarodnog prava ili koji služe za njihovo izvršenje, ukoliko ne sadrže regulisanje obaveza iz osiguranja. Član 3. (1) Ukoliko ovim sporazumom nije drukčije određeno, u primeni pravnih propisa jedne države ugovornice izjednačeni su sa njenim državljanima: a) državljani druge države ugovornice, b) izbeglice u smislu člana 1. Konvencije o pravnom položaju izbeglica od 28. jula 1961, v) ostala lica u pogledu prava koje ona izvode od nekog državljanina jedne države ugovornice, ako prebivaju na području jedne od država ugovornica. (2) Davanja prema pravnim propisima jedne države ugovornice državljanima druge države ugovornice koji prebivaju na području država ugovornica, pružaće se pod istim uslovima kao i državljanima prve države ugovornice koji tamo prebivaju. Član 4. (1) Ukoliko ovim sporazumom nije drukčije određeno, pravni propisi jedne države ugovornice, prema kojima je nastanak prava na davanja ili pružanje davanja ili plaćanja davanja u novcu uslovljeno u zemlji, ne važe za lica navedena u članu 3. stav 1, koja borave na području druge države ugovornice. To važi analogno za lica koja nisu navedena u članu 3. stav 1. ukoliko nije u pitanju plaćanje renti (penzija) ili jednokratnih davanja u novcu po pravnim propisima navedenim u članu 2. stav 1. tačka 1. slova b) i v) kao i tačke 2. slova b) do g). (2) Stav 1. ne dira u pravne propise o merama za održavanje, poboljšanje i ponovno uspostavljanje sposobnosti za privređivanje prema pravnim propisima o rentnom osiguranju (penzijskom i invalidskom osiguranju). Član 5. Obaveza osiguranja radnika određuje se, ukoliko članovima 6. do 10. nije drukčije određeno, prema pravnim propisima države ugovornice, na čijem su području zapošljeni; to važi i kada se poslodavac nalazi na području druge države ugovornice. 381

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 6. (1) Ako radnik koga u jednoj državi ugovornici zapošljava preduzeće kome on obično pripada, od toga preduzeća bude poslat u drugu državu ugovornicu, da bi tamo za račun toga preduzeća obavio neki rad, onda za vreme prva dvadeset i četiri kalendarska meseca uposlenja na području druge države ugovornice i dalje važe pravni propisi prve države ugovornice tako kao da je još uvek zapošljen na njenoj teritoriji, ukoliko radnik ne bude poslat umesto drugog radnika čije je vreme slanja isteklo. (2) Ako radnik transportnog preduzeća, koje ima sedište na teritoriji jedne države ugovornice, bude poslat na rad na područje druge države ugovornice, važe i dalje pravni propisi prve države ugovornice tako kao da je još uvek zapošljen na njenom području; to važi i kad preduzeće ima filijalu na području druge države ugovornice. Član 7. (1) Za posadu pomorskog broda važe pravni propisi one države ugovornice čiju zastavu brod nosi. (2) Ako radnik, koji obično boravi na području jedne države ugovornice privremeno bude zapošljen na pomorskom brodu koji nosi zastavu druge države ugovornice, od poslodavca čije je sedište na području prve države ugovornice, a nije vlasnik broda, onda važe pravni propisi prve države ugovornice kao da je zapošljen na njegovom području. Član 8. Članovi 5. do 7. važe analogno za lica koja su shodno pravnim propisima navedenim u članu 2 izjednačena sa radnicima. Član 9. (1) Ako državljanina jedne države ugovornice zaposli ta država ili rukovodilac, član ili službenik jednog zvaničnog predstavništva te države ugovornice na području druge države ugovornice, važe pravni propisi prve države ugovornice. (2) Ako je radnik naveden u stavu 1. pre početka zapošljenja prebivao u zemlji zapošljenja, on može u roku od tri meseca od početka zapošljenja izabrati primenu pravnih propisa zemlje zapošljenja. O izboru treba obavestiti poslodavca. Izabrani pravni propisi važe od dana obaveštenja. Član 10. Na zajednički zahtev zainteresovanog radnika i poslodavca, ili na zahtev lica koje je sa njim izjednačeno u smislu člana 8, nadležni organ države ugovornice čije bi pravne propise, shodno članovima 5. do 9. trebalo primeniti, može dozvoliti oslobađanje od primene tih pravnih propisa, ako se na odnosno lice i dalje primenjuju pravni propisi druge države ugovornice. Prilikom odlučivanja treba voditi računa o načinu i okolnostima zapošljenja. Pre donošenja odluke treba nadležnom organu države ugovornice pružiti priliku da po ovome zauzme stav. Ako radnik nije zapošljen na njenom području, onda se smatra kao da je tamo zapošljen. Član 11. Pravni propisi jedne države ugovornice o nepostojanju prava na davanje ili o ograničenju davanja, dok se obavlja neki posao ili dok postoji obavezno osiguranje, primenjuju se takođe i na istovetna stanja koja postoje u drugoj državi ugovornici. 382

SOCIJALNO PRAVO

Odeljak II POSEBNE ODREDBE Glava 1 Zdravstveno osiguranje Član 12. (1) Za pravo na dobrovoljno osiguranje, pravo na davanje i trajanje davanja sabiraju se prema pravnim propisima obeju država ugovornica navršeno vreme osiguranja i vreme uživanja davanja, ukoliko se ne odnose na isto vreme. (2) Stav 1 važi analogno za davanja, čije priznanje zavisi od nahođenja nosioca. Član 13. (1) Na dobrovoljno osiguranje po pravnim propisima jedne države ugovornice ne utiče boravak na području druge države ugovornice. (2) Ako neko lice, koje je bilo osigurano po pravnim propisima jedne države ugovornice prenese svoje prebivalište na područje druge države ugovornice, može dobrovoljno nastaviti osiguranje po njenim pravnim propisima. Pri tome je istupanje iz obaveznog osiguranja izjednačeno sa istupanjem iz dobrovoljnog osiguranja. Osiguranje se nastavlja u Saveznoj Republici Nemačkoj kod opšte mesne bolesničke blagajne nadležne po mestu prebivališta ili, tamo gde ove nema, pokrajinska blagajna nadležna za to mesto, u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u komunalnom zavodu za socijalno osiguranje nadležnom po mestu prebivališta. (3) Stav 2. važi analogno za lica, čije se pravo na dalje osiguranje izvodi iz osiguranja nekog drugog lica. Član 14. (1) Član 4. stav 1. važi za lice: a) koje, pošto je nastao osigurani slučaj, prenese svoje mesto boravka na područje druge države ugovornice, samo ako se nadležni nosilac prethodno saglasio sa promenom mesta boravka; b) kod koga je osigurani slučaj nastao za vreme privremenog boravka na području druge države ugovornice, samo ako mu je zbog njegovog stanja potrebno hitno pružanje davanja; v) kod koga je osigurani slučaj nastao posle istupanja iz osiguranja, samo ako je lice otišlo na područje druge države ugovornice, da bi prihvatilo ponuđeni posao. (2) Saglasnost po stavu 1. se može uskratiti samo zbog zdravstvenog stanja lica. Ona se može naknadno dati ako lice iz opravdanih razloga nije prethodno tražilo saglasnost. (3) Član 4. stav 1. ne važi za lice za koje se mogu zahtevati davanja po pravnim propisima države ugovornice, na čijem području ono boravi. (4) Stav 1, slova a i b i stav 2. ne važe za davanje u slučaju materinstva. Član 15. (1) Kod primene člana 4. stav 1, davanja u naturi pružaju: u Saveznoj Republici Nemačkoj opšta mesna bolesnička blagajna nadležna po mestu prebivališta, a tamo gde ona ne po383

DR RAJKO KOSANOVIĆ

stoji, pokrajinska bolesnička blagajna nadležna za to mesto, u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji komunalni zavod za socijalno osiguranje nadležan po mestu prebivanja. (2) Za pružanje davanja u naturi važe propisi merodavni za nosioca mesta prebivanja izuzev pravnih propisa o trajanju davanja, o krugu članova porodice koje treba uzeti u obzir kao i pravnih propisa o parničnom postupku koji se odnose na ova davanja. (3) Proteze ili naturalna davanja u naturi od većeg finansijskog značaja, izuzev u slučajevima bezuslovne hitnosti, pružaju se samo ukoliko se nadležni nosilac s tim saglasi. Bezuslovna hitnost postoji, ako se davanje ne može odgoditi, a da se život ili zdravlje lica ozbiljno ne ugrozi. (4) Lica i ustanove, koji su sa nosiocima navedenim u stavu 1. sklopili ugovore o pružanju davanja u naturi za osiguranike tih nosilaca i njihove članove porodice, dužni su da pružaju davanja u naturi i licima navedenim u članu 4. stav 1. pod istim uslovima kao da su ta lica i njihovi članovi porodice osigurani kod nosilaca navedenih u stavu 1. kao i da se ugovori protežu i na ta lica. Član 16. Kod primene člana 4. stav 1, na zahtev nadležnog nosioca uplaćuju se davanja u novcu od strane nosioca mesta prebivanja navedenog u članu 15. stav 1. Član 17 (1) Na lice koje prima rentu (penziju) iz rentnih osiguranja (penzijskih osiguranja) obeju država ugovornica ili koje je podnelo zahtev za takvo primanje, primeniće se, ne dirajući u odredbe stavova 2. i 3, pravni propisi o zdravstvenom osiguranju uživalaca rente (uživalac penzije) one države ugovornice na čijem području dotično lice prebiva. (2) Ako u stavu 1. navedeni uživalac rente (uživalac penzije) prenese mesto prebivanja na područje druge države ugovornice, primeniće se pravni propisi o zdravstvenom osiguranju uživalaca rente (penzije) prve države ugovornice do kraja meseca za koji se poslednji put isplaćuju rente (penzije) na području te države ugovornice. (3) Ako u stavu 1. navedeni podnosilac zahteva prenese svoje mesto prebivanja sa područja jedne države ugovornice na područje druge države ugovornice, važe pravni propisi prve države ugovornice do kraja meseca u kome nosilac rentnog osiguranja (penzijskog osiguranja) druge države ugovornice sazna o promeni prebivališta. (4) Ako jedno lice prima rentu (penziju) iz rentnog osiguranja (penzijskog osiguranja) samo jedne države ugovornice ili ako je podnelo zahtev za rentu (penziju) analogno važi član 4. stav 1. u pogledu obaveze osiguranja prema pravnim propisima o zdravstvenom osiguranju uživalaca rente. Član 18. (1) Nadležni nosilac nadoknađuje nosiocu mesta boravka iznose utrošene prema čl. 15. i 16, izuzev administrativnih troškova. (2) Nadležni organi mogu na predlog zainteresovanih nosilaca ugovoriti da se, u svrhu pojednostavljenja administracije, iznosi utrošeni prema članu 15. u svim slučajevima ili u određenim grupama slučajeva nadoknađuju u paušalnim iznosima. 384

SOCIJALNO PRAVO

Glava 2. Osiguranje za slučaj nesreće na poslu Član 19. (1) Ako pravni propisi jedne države ugovornice predviđaju da se prilikom utvrđivanja stepena smanjenja sposobnosti za privređivanje usled nesreće na poslu (profesionalnog oboljenja) u smislu tih pravnih propisa, mora voditi računa o ranije nastalim nesrećama na poslu (profesionalnim oboljenjima), onda to važi i za ranije nastale nesreće na poslu koje potpadaju pod pravne propise druge države ugovornice. Sa nesrećama (oboljenjima) koje valja uzeti u obzir izjednačuju se nesreće ili slučajevi obeštećenja koji su kao takvi priznati prema drugim javno-pravnim propisima. (2) Nosilac nadležan za obeštećenje kasnije nastalog osiguranog slučaja, utvrđuje svoje davanje prema stepenu smanjene sposobnosti za privređivanje koje je nastupilo usled nesreće na radu (profesionalnog oboljenja), koje on mora da uzme u obzir prema nacionalnim propisima koji važe za njega. Član 20. (1) Za pravo na davanje po osnovu profesionalnog oboljenja, nosilac jedne države ugovornice uzima u obzir i poslove obavljane na području druge države ugovornice, koji prema svojoj prirodi mogu da izazovu to oboljenje. Ako pri tom, prema pravnim propisima obeju država ugovornica, postoji pravo na davanje, davanja u naturi i davanja u novcu, izuzev rente, pružaju se samo na osnovu pravnih propisa one države ugovornice, na čijem području ovlašćeno lice prebiva. Svaki nosilac pruža samo onaj deo rente, koji odgovara odnosu trajanja posla na području sopstvene države ugovornice prema trajanju posla o kome se mora voditi računa prema prvoj rečenici. (2) Stav 1. važi i za pružanje porodične rente i pomoći porodici umrlog. Član 21 (1) Član 4. stav 1. važi u pogledu davanja u naturi za jedno lice, koje je za vreme lečenja prenelo mesto boravka na područje druge države ugovornice, samo ako se nadležni nosilac prethodno saglasi sa promenom mesta boravka. (2) Saglasnost prema stavu 1. se može uskratiti samo zbog zdravstvenog stanja tog lica. Ona se može naknadno dati, ako lice iz opravdanih razloga nije prethodno zatražilo saglasnost. Član 22. (1) Ako nosilac jedne države ugovornice treba da pruži davanje u naturi licu na području druge države ugovornice, ta davanja ne dirajući stav 3. pružaju u Saveznoj Republici Nemačkoj opšta mesna bolesnička blagajna nadležna za mesto prebivanja ili, gde takva ne postoji, pokrajinska bolesnička blagajna nadležna za to mesto, u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji komunalni zavod za socijalno osiguranje nadležan prema mestu prebivanja. (2) Za pružanje naturalnih davanja važe pravni propisi koji su merodavni za nosioca mesta prebivanja. 385

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(3) Ako prema stavu 1. treba da se pruži profesionalna pomoć, nju pruža nosilac osiguranja za slučaj nesreće na poslu na području države prebivališta prema pravnim propisima koji za njega važe. Nadležan je onaj nosilac osiguranja za slučaj nesreće na poslu, koji bi bio nadležan kad bi o pravu davanja trebalo da se odluči prema pravnim propisima te države ugovornice. (4) Umesto nosioca navedenog u stavu 1. davanja može pružiti nosilac osiguranja za slučaj nesreće na poslu naveden u stavu 3. druga rečenica. (5) Član 15. stavovi 3. i 4. važe analogno. (6) Davanja u novcu, izuzev rente, otpremnine, troškova nege i posmrtnina, pomoć isplaćuje na traženje nadležnog nosioca nosilac naveden u stavu 1. Član 23. (1) Nadležni nosilac naknađuje nosiocu mesta prebivanja iznose utrošene na osnovu člana 22. izuzev administrativnih troškova. (2) Nadležni organi mogu na predlog zainteresovanih nosilaca ugovoriti da se u cilju pojednostavljenja administracije u svim slučajevima ili u određenim grupama slučajeva utrošeni iznosi naknađuju u paušalnim iznosima. Član 24. Otpremnina umesto rente zbog prebivanja nosioca prava na području druge države ugovornice može se priznati samo na zahtev nosioca prava. Glava 3. Penzijsko i invalidsko osiguranje Član 25 (1) Ako na osnovu pravnih propisa obeju država ugovornica postoji vreme osiguranja koje se uračunava za sticanje prava na davanje prema pravnim propisima koje treba primeniti, uzima se u obzir i vreme osiguranja koje se prema pravnim propisima druge države ugovornice uračunava ukoliko se ne odnosi na isti period. To analogno važi za davanja koja se priznaju prema nahođenju nosioca. U kojoj se meri vreme osiguranja može uračunati, određuje se po pravnim propisima koji utvrđuju mogućnost uračunavanja. (2) Ako s obzirom ili bez obzira na stav 1 pravo na rentu postoji prema pravnim propisima obeju država ugovornica, i ako prema pravnim propisima koji se primenjuju treba da se radi izračunavanje rente uračunava vreme osiguranja kraće od dvanaest meseci, zahtev za rentu ne može se postaviti na osnovu tih pravnih propisa. U tom slučaju se vreme osiguranja za izračunavanje rente izjednačuje sa vremenom osiguranja koje se uračunava po pravnim propisima druge države ugovornice ne dirajući u član 26. stav 1. bez obzira kad je ono navršeno. Član 26. (1) Penzijski osnov uzima se samo iz onog vremena osiguranja koje treba uzeti u obzir po pravnim propisima koji se primenjuju. (2) Ako prema pravnim propisima koji se primenjuju postoji pravo na davanje, koje se određuje vodeći računa o deci nosioca prava ili sa njima izjednačenoj deci, zahtev se ne mo386

SOCIJALNO PRAVO

že podneti sve dok nosilac prava prebiva na području druge države ugovornice, i dok se za isto dete mogu zahtevati odgovarajuća davanja prema pravnim propisima te države ugovornice navedenim u članu 2. To važi i kad su davanja sadržana u porodičnim rentama kao delovi davanja ili se uz njih priznaju. Ako nosilac prava prebiva u trećoj državi, zahtev se može podneti samo po pravnim propisima države ugovornice na čijem je području nosilac prava poslednji put prebivao. Ako pravo na dotično davanje postoji samo prema pravnim propisima jedne države ugovornice, ono se priznaje samo u pola iznosa, ako su uslovi za zahtev ispunjeni samo uzimajući u obzir član 25. stav 1. Član 27 Za nemačkog nosioca važi sledeće: 1. Vreme osiguranja koje se po članu 25. uzima u obzir, dodeljuje se onoj grani osiguranja čiji je nosilac nadležan za određivanje davanja isključivo prema nemačkim propisima. 2. Kod ukidanja rudarskih davanja za izravnanje, jugoslovenska rudarska preduzeća se izjednačuju na nemačkim rudarskim preduzećima. 3. Ako su uslovi za pravo na rentu ispunjeni samo uzimajući u obzir član 25. stav 1 .dodatno vreme uračunava se samo upola. 4. Ako obaveza osiguranja zavisi od toga da li je broj uplaćenih doprinosa manji od određenog broja, kod odlučivanja o obavezi osiguranja uzeće se i vreme doprinosa po jugoslovenskim pravnim propisima. 5. Vreme osiguranja koje se po članu 25. stav 1. uzima u obzir uračunava se samo u efektivnom trajanju. Glava 4. Dodaci na decu Član 28. (1) Lice koje je zapošljeno na području jedne države ugovornice i podvrgnuto pravnim propisima te države, ima prema njenim pravnim propisima pravo na dodatak na decu koja prebivaju na području druge države ugovornice kao da ta deca prebivaju na području druge države ugovornice. (2) Pod uslovima utvrđenim pravnim propisima koji se primenjuju, smatraju se kao deca: a) bračna deca, b) pastorčad koja žive u domaćinstvu očuha ili maćehe, v) deca priznata kao bračna, g) usvojena deca, d) vanbračna deca (u odnosu prema ocu, međutim, samo ako je utvrđeno njegovo očinstvo ili njegova obaveza na izdržavanje). (3) Zahtev prema stavu 1. ne može se podneti ako lice zapošljeno na području države ugovornice u kojoj deca prebivaju ima pravo na dodatak na decu prema pravnim propisima te države. Ne primenjuju se pravni propisi koji isključuju takvo pravo u vezi sa prebivalištem lica navedenih u stavu 1. (4) Ako su za radnika u toku jednog kalendarskog meseca važili pravni propisi jedne i druge države ugovornice, i ako se dodatak na decu isplaćuje mesečno prema pravnim propi387

DR RAJKO KOSANOVIĆ

sima koji se primenjuju, isplaćuje se onaj iznos koji odgovara broju kalendarskih dana za koje vreme je radnik bio zapošljen na teritoriji te države ugovornice i kada su za njega važili njeni pravni propisi. (5) Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice sticanje prava na dodatak na decu zavisi od toga da li je navršeno vreme osiguranja ili sa njim izjednačeno vreme, uzima se sve vreme koje je uzastopno navršeno na području dveju država ugovornica. ODELjAK III RAZNE ODREDBE Glava 1. Administrativna i pravna pomoć Član 29. (1) Nosioci, udruženja nosilaca, organi i sudovi država ugovornica pružaju uzajamnu pomoć pri sprovođenju ovog sporazuma, kao da primenjuju pravne propise koji za njih važe. Pomoć je besplatna, izuzev troškova u gotovu. (2) Stav 1 prve rečenice, važi i za lekarske preglede. Troškove pregleda, putne troškove, gubitak zarade, troškove smeštaja radi ispitivanja i ostale troškove u gotovom, izuzev poštanskih troškova, naknađuje organ koji je to tražio. Troškovi se ne naknađuju ako je lekarski pregled u interesu nadležnih nosilaca obeju država ugovornica. Član 30. (1) Izvršne odluke sudova kao i izvršne isprave nosilaca ili organa jedne države ugovornice o doprinosima i ostalim potraživanjima iz socijalnog osiguranja priznaju se u drugoj državi ugovornici. (2) Priznavanje se može uskratiti samo ako je u suprotnosti sa javnim poretkom države ugovornice, u kojoj treba da se prizna odluka ili isprava. (3) Izvršne odluke i isprave priznate na osnovu stava 1, izvršavaju se u drugoj državi ugovornici. Izvršni postupak se vodi prema pravnim propisima koji u državi ugovornici, na čijem području treba da se izvrše, važe za izvršenje odgovarajućih odluka ili isprava izdatih u toj državi. Primerak odluke ili isprave mora biti snabdeven potvrdom izvršnosti (klauzula izvršenja). (4) Potraživanja nosilaca na području jedne države ugovornice u pogledu zaostataka doprinosa imaju prilikom prinudnog izvršenja u stečajnom postupku i u postupku poravnanja na području druge države ugovornice ista prava prvenstva kao i odgovarajuća potraživanja na području te države ugovornice. Član 31. (1) Ako su isprave ili drugi spisi koji se podnose organima jedne države ugovornice, navedenim u članu 29. stav 1, delimično ili sasvim oslobođeni poreza ili taksa, uključujući i konzularne takse i administrativne dažbine, to oslobađanje se proteže i na isprave ili druge spise koji se podnose odgovarajućim organima druge države ugovornice prilikom sprovođenja pravnih propisa navedenih u članu 2. stav 1. (2) Za isprave, koje se prilikom sprovođenja pravnih propisa navedenih u članu 2. stav 1. podnose nekom organu jedne države ugovornice navedenom u članu 29. stav 1. prilikom upotrebe pred organima druge države ugovornice, nije potrebna legalizacija ili neka slična formalnost. 388

SOCIJALNO PRAVO

Član 32 Organi navedeni u članu 29. stav 1. u sprovođenju pravnih propisa navedenih u članu 2. stav 1. ovog sporazuma, mogu međusobno i sa zainteresovanim licima i njihovim predstavnicima neposredno opštiti na svojim službenim jezicima. Primenjuju se pravni propisi o korišćenju prevodilaca. Presude, rešenja ili drugi spisi mogu se dostaviti neposredno preporučenim pismom uz povratnicu licu koje boravi na području druge države ugovornice. Član 33. (1) Ako je zahtev za davanje podnet prema pravnim propisima jedne države ugovornice organu u drugoj državi ugovornici, kome je dozvoljeno primanje zahteva za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima koji za njega važe, smatra se da je zahtev podnet nadležnom nosiocu. To analogno važi za ostale zahteve, kao i izjave i pravna sredstva. (2) Zahtev za davanje prema pravnim propisima jedne države ugovornice važi i kao zahtev za odgovarajuće davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice. Glava 2. Sprovođenje i tumačenje Sporazuma Član 34. (1) Nadležni organi se mogu dogovoriti o administrativnim merama potrebnim za sprovođenje Sporazuma. Oni se međusobno obaveštavaju o izmenama i dopunama pravnih propisa koji za njih važe i koji su navedeni u članu 2. (2) Za sprovođenje Sporazuma, svaka država ugovornica određuje organe za vezu. To su: u Saveznoj Republici Nemačkoj za osiguranje za slučaj bolesti Savezni savez mesnih bolesničkih blagajni, Bad Godesberg; za osiguranje za slučaj nesreće na poslu Glavni savez zanatskih profesionalnih zadruga, registrovano udruženje, Bon; za rentno osiguranje radnika Pokrajinski osiguravajući zavod Niderbajern-Oberfalc, Landshut; za rentno osiguranje nameštenika Savezni osiguravajući zavod za nameštenike, Berlin; za rudarsko rentno osiguranje Rurska rudarska zajednica, Bohum; za penzijsko osiguranje bratinskih blagajni Pokrajinski osiguravajući zavod za Sarland, Sarbriken; u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Savezni zavod za socijalno osiguranje. Član 35. (1) Ako lice, koje prema pravnim propisima jedne države ugovornice treba da dobije naknadu za štetu nastalu na području druge države ugovornice, a prema njenim propisima ima pravo na naknadu štete od trećeg lica, ovo pravo na naknadu prelazi na nosioca prve države ugovornice prema pravnim propisima koji važe za njega. 389

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(2) Ako nosilac jedne države ugovornice prema njenim pravnim propisima ima originerno pravo na naknadu štete od trećeg lica, to pravo priznaje druga država ugovornica. (3) Ako prava na naknadu u pogledu istovetnih davanja za isti slučaj ima kako nosilac jedne države ugovornice tako i nosilac druge države ugovornice, nosilac jedne države ugovornice na traženje nosioca druge države ugovornice postavlja takođe i njen zahtev za naknadu. Treće lice može potraživanje oba nosioca izmiriti plaćanjem jednom ili drugom nosiocu sa oslobađajućim dejstvom. U međusobnom odnosu nosioci su dužni da se namire u srazmeri sa davanjima koja moraju da pruže. Član 36. Davanja u novcu može pružati nosilac jedne države ugovornice licu, koje prebiva na području druge države ugovornice u svojoj valuti sa oslobađajućim dejstvom. Za obračun između nosioca i korisnika, merodavan je dnevni kurs, uzet za osnovu prilikom slanja davanja u novcu. Ako jedan nosilac treba da plaća nosiocu druge države ugovornice, plaćanje se vrši u valuti druge države ugovornice. Ako nosilac u slučajevima iz članova 30. i 35. treba da plaća nosiocu druge države ugovornice, plaćanje će se vršiti u valuti prve države ugovornice. Član 37. (1) Ako je nosilac jedne države ugovornice neosnovano pružao davanja u novcu, taj neosnovano isplaćeni iznos može se obustaviti u korist nosioca prilikom nekog kasnijeg plaćanja odgovarajućeg davanja prema pravnim propisima druge države ugovornice. (2) Ako je nosilac jedne države ugovornice plaćao akontaciju u vezi sa pravom na neko davanje prema pravnim propisima druge države ugovornice, isplaćeni iznos obustavlja se od davanja u korist tog nosioca. (3) Ako jedno lice prema pravnim propisima jedne države ugovornice ima pravo na davanje u novcu, vremenski period, za koji je ono ili njegovi članovi porodice, primalo pomoć od strane nosioca socijalnog staranja druge države ugovornice, to davanje u novcu obustaviće se na zahtev i u korist nosioca socijalnog staranja kao da taj nosilac socijalnog osiguranja ima sedište na području prve države ugovornice. Član 38. (1) Sporna pitanja između dveju država ugovornica o tumačenju ili primeni Sporazuma treba, ukoliko je moguće, da reše nadležni organi. (2) Ako se sporna pitanja na ovaj način ne mogu rešiti, onda se na zahtev jedne države ugovornice, iznose pred arbitražni sud. (3) Arbitražni sud se obrazuje od slučaja do slučaja, pri čemu svaka država ugovornica određuje jednog člana, a oba člana sporazumno naznačuju državljanina neke treće države kao predsednika, koga postavljaju vlade obeju država ugovornica. Članovi se određuju u roku od dva meseca, predsednik u roku od tri meseca pošto jedna država ugovornica obavesti drugu da želi spor izneti pred arbitražni sud. (4) Ako rokovi navedeni u stavu 3. ne budu održani, u nedostatku drugog dogovora, svaka država ugovornica može zamoliti predsednika Međunarodnog suda da izvrši potrebna imenovanja. Ako je predsednik državljanin jedne države ugovornice, ili je iz nekog drugog razlo390

SOCIJALNO PRAVO

ga sprečen, imenovanje treba da izvrši po rangu sledeći član suda koji nije državljanin jedne države ugovornice. (5) Arbitražni sud odlučuje većinom glasova na osnovu ugovora koji postoje između stranaka i opšteg međunarodnog prava. Njegove odluke su obavezne. Svaka država ugovornica snosi troškove svoga člana kao i troškove za zastupanja u postupku pred arbitražnim sudom; troškove za predsednika i ostale troškove snose države ugovornice u jednakim delovima. Arbitražni sud može i na drugi način regulisati troškove. U svemu ostalome arbitražni sud sam utvrđuje svoj postupak. ODELjAK IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 39. (1) Ukoliko nije drukčije određeno ovaj sporazum ne zasniva nikakvo pravo na plaćanje davanja za vreme pre njegovog stupanja na snagu. (2) Kod primene ovog sporazuma uzeće se u obzir i činjenice koje su značajne prema pravnim propisima država ugovornica iz vremena pre njegovog stupanja na snagu. (3) Pravnosnažnost ranijih odluka ne predstavlja smetnju za primenu Sporazuma. (4) Rente određene pre stupanja na snagu ovog sporazuma, mogu se, vodeći računa o njemu, ponovo odrediti i po službenoj dužnosti. U tim slučajevima, ne dirajući u član 33. stav 2, dan na koji je nosilac započeo postupak važi kao dan podnošenja zahteva prema pravnim propisima druge države ugovornice. Renta se plaća u dosadašnjoj visini ako bi novoodređena renta bila manja. Član 40. Priloženi završni protokol je sastavni deo ovog sporazuma. Član 41. Ovaj sporazum važi i za Land Berlin, ukoliko Vlada Savezne Republike Nemačke u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog sporazuma Vladi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ne da suprotnu izjavu. Član 42 (1) Za Sporazum potrebna je ratifikacija; ratifikacioni instrumenti razmeniće se što je moguće pre u Bonu. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca po isteku meseca u kome su ratifikacioni instrumenti razmenjeni. Član 43. (1) Sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica može ga otkazati u roku od tri meseca pre isteka kalendarske godine. (2) Odeljak II glave 4. prestaje da važi godinu dana posle dana, kada je izmenom drugog sporazuma o socijalnom obezbeđenju, koje je Savezne Republika Nemačka zaključila sa trećim državama, pravnosnažno ograničeno davanje dodatka na decu prema tom sporazumu. Ako je do toga dana između država ugovornica bio zaključen sporazum o izmeni odeljka II 391

DR RAJKO KOSANOVIĆ

glave 4, ali još nije stupio na snagu, stupanjem na snagu tog sporazuma o izmeni prestaje da važi odeljak II glava 4, ali najkasnije godinu dana posle dana navedenog u prvoj rečenici. (3) U slučaju prestanka važnosti ovog Sporazuma usled otkaza, njegove odredbe će i dalje važiti za prava na davanje koja su dotle stečena; pravni propisi o isključivanju nekog prava ili mirovanja ili do uzimanja davanja zbog boravka u inostranstvu, neće se primenjivati na ta prava. U potvrdu čega su opunomoćenici potpisali ovaj sporazum i stavili svoje pečate. Rađeno u Beogradu, dana 12. oktobra 1968. godine u četiri originala, dva na srpskohrvatskom, a dva na nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan. Za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, A. Polajnar, s.r.

Za Saveznu Republiku Nemačku, P. Blachstein, s.r.

ZAVRŠNI PROTOKOL UZ SPORAZUM IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O SOCIJALNOM OBEZBEĐENjU Prilikom potpisivanja Sporazuma o socijalnom obezbeđenju, zaključenog danas između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke opunomoćenici obeju država ugovornica izjavili su da postoji saglasnost u sledećem: 1. Uz član 2. Sporazuma: a) Odeljak II glava 3. Sporazuma ne važi za penzijsko osiguranje bratinskih blagajni koje postoje u Saveznoj Republici Nemačkoj. b) Pravni propisi navedeni u stavu 1. broj 2. slova a) do v) uključuju takođe i propise o obeštećenju za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja. c) Sporazum se ne odnosi na kasnije nemačke pravne propise o uključivanju novih pripadnika samostalnih delatnosti u postojeću granu rentnog osiguranja. d) Ukoliko prema propisima navedenim u stavu 2. koji se odnose na podelu tereta, raspodela tereta iz osiguranja zavisi od prebivanja dotičnog lica na određeni dan na području jedne države ugovornice, onda ta raspodela ostaje i pri kasnijem prenošenju boravka na područje druge države ugovornice. 2. Uz član 3. Sporazuma: a) Jugoslovenski pravni propisi, prema kojima isplaćivanje novčanih davanja nosiocima prava u inostranstvu zavisi od davanja naročite saglasnosti, neće se primenjivati na nemačke državljane, koji obično prebivaju izvan područja država ugovornica. b) Odredbe o snošenju tereta osiguranja u državnim ugovorima ostaju na snazi. c) Pravni propisi jedne države ugovornice, koji obezbeđuju učešće osiguranika i poslodavca u organima samoupravljanja nosilaca i saveza kao i u pravosuđu socijalnog obezbeđenja, ostaju na snazi. 392

SOCIJALNO PRAVO

3. Uz član 4. Sporazuma: a) Stav 1. ne dira u nemačke pravne propise o davanjima koja proizilaze iz - nesreće na poslu (profesionalnog oboljenja), u času kad povređeni nije bio osiguran prema saveznom pravu, - vremena osiguranja, koja prema saveznom pravu nisu navršena, b) Jugoslovenski propisi prema kojima je plaćanje davanja u novcu korisnicima u inostranstvo uslovljeno davanjem saglasnosti neće se primenjivati na lica navedena u članu 3. stav 1. Sporazuma, ukoliko se ne radi o jugoslovenskim državljanima. 4. Uz član 5. Sporazuma: Ako prema pravnim propisima jedne države ugovornice primanje nekog davanja povlači oslobođenje od osiguranja, primanje odgovarajućeg davanja po pravnim propisima druge države ugovornice ima isto dejstvo. 5. Uz član 9. Sporazuma: Za lica koja su zapošljena na dan stupanja na snagu ovog sporazuma, rok utvrđen u stavu 2. počinje sa ovim danom. 6. Uz član 17. Sporazuma: a) Ako prema stavu 1. treba da se primene nemački pravni propisi o osiguranju za slučaj bolesti uživalac rente, jugoslovenski nosilac penzijskog osiguranja obustavlja od penzije doprinos za troškove osiguranja za slučaj bolesti u korist nosioca, koji je po nemačkim pravnim propisima rentu odredio ili će je odrediti. b) Ako prema stavu 4. treba da se primene nemački pravni propisi o zdravstvenom osiguranju za slučaj bolesti uživalaca renti, nadležan je onaj nosilac osiguranja za slučaj bolesti kome je osiguranik i poslednji put pripadao. Ako bi u tom slučaju bila nadležna opšta mesna bolesnička blagajna ili pokrajinska bolesnička blagajna ili nijedan nosilac, lice pripada Opštoj mesnoj bolesničkoj blagajni Bad Godesberg. 7. Uz član 19. Sporazuma: Ako po nemačkim pravnim propisima primanje rente iz rentnog osiguranja utiče na visinu davanja iz osiguranja za slučaj nesreće na poslu, isto dejstvo ima na primanje istovrsne penzije po jugoslovenskim pravnim propisima. 8. Uz član 25 .Sporazuma: Kad prema jugoslovenskim pravnim propisima pravo na penziju postoji samo ako se uzme u obzir stav 1. za njeno izračunavanje važi sledeće: Jugoslovenski nosilac obračunava pravo na penziju koja bi pripadala po unutrašnjim pravnim propisima koje on treba da primeni kad bi sve vreme osiguranja koje se po nemačkim pravnim propisima uzima u obzir za izračunavanje rente takođe bilo vreme osiguranja koje se uzima u obzir u smislu unutrašnjih pravnih propisa koje jugoslovenski nosilac primenjuje. Jugoslovenski nosilac zatim obračunava onaj deo penzije, koji odgovara srazmeri između vremena osiguranja, uzetog u obzir po unutrašnjim pravnim propisima, prema zbiru vremena osiguranja uzetog u obzir po pravnim propisima obeju država ugovornica. 9. Uz član 26. Sporazuma: Davanja u smislu stava 2. nisu ona koja se odobravaju prema pravnim propisima navedenim u članu 2. stav 1. broj 2) slova b) i v) Sporazuma. 10. Uz član 30. Sporazuma: Ostala potraživanja u smislu stava 1. predstavljaju i prava na naknadu navedena u članu 35. stav 1. Sporazuma. 393

DR RAJKO KOSANOVIĆ

11. Uz član 43. Sporazuma: Države ugovornice se slažu da će o prilagođavanju Sporazuma blagovremeno povesti pregovore tako da bi sporazum o izmenama mogao stupiti na snagu najkasnije godinu dana posle termina navedenog u stavu 2. prva rečenica. U slučaju da dodatni rok od godinu dana ne bude dovoljan države ugovornice će obezbediti da za radnike koji ne potpadaju pod ovaj sporazum, ne nastave prekid u plaćanju dodatka na decu. 12. a) Konvencija i Ugovor od 10. marta 1956. između Savezne Republike Nemačke i Federativne Narodne Republike Jugoslavije o regulisanju izvesnih potraživanja iz socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: "Ugovor"), ukoliko Ugovor sadrži regulisanje za stanja navedena u sledećem slovu b), ne važe kao sporazumi u smislu nemačkih pravnih propisa o rentama za strance; oni ne diraju u te pravne propise. b) Nesreće na poslu (profesionalna oboljenja) i vreme osiguranja navedeni u članu 1. stav 1. slova b) ugovora, važe kao činjenična stanja nastala u jugoslovenskom socijalnom osiguranju, u smislu nemačkih pravnih propisa o rentama za strance. Za obračunavanje davanja ona se tako ocenjuju kao da ugovor nije zaključen. c) Ako je lice ili član porodice umrlog lica, navedeni u članu 1. stav 1. slovo b) ugovora, posle 1. januara 1956. godine ali pre stupanja na snagu ovog sporazuma, napustilo stalno mesto stanovanja, na području Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, onda za njih i u pogledu njihovih prava i očekivanih prava navedenih u ugovoru, važe slova a) i b) sa dejstvom od dana napuštanja mesta stanovanja, ako je lice ili član porodice takvog umrlog lica na dan podnošenja zahteva nemački državljanin. 13. Za primenu u tač. 12. ovog završnog protokola navedenog ugovora od 10. III 1056. godine važi sledeće: Očekivano pravo u smislu člana 1. Ugovora utvrđuje se samo prema osiguraniku. U potvrdu čega su opunomoćenici potpisali ovaj sporazum i stavili svoje pečate. Rađeno u Beogradu, dana 12. oktobra 1968. godine u četiri originala, dva na srpskohrvatskom jeziku, a dva na nemačkom, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan. Za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, A. Polajnar, s.r.

Za Saveznu Republiku Nemačku, P. Blachstein, s.r.

SPORAZUM O IZMENI SPORAZUMA OD 12. OKTOBRA 1968. GODINE IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O SOCIJALNOM OBEZBEĐENjU Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Nemačka u želji da postojeći Sporazum od 12. oktobra 1968. godine između obe države (u daljem tekstu: "Sporazum") koliko je moguće i potrebno prilagode zahtevima koji proističu iz razvoja unutrašnjih pravnih propisa, saglasile su se kako sledi: 394

SOCIJALNO PRAVO

Član 1. (1) Član 6. stav 1. Sporazuma menja se i glasi: "(1) Ako radnik koga u jednoj državi ugovornici zapošljava preduzeće kome on obično pripada, od toga preduzeća bude poslat u drugu državu ugovornicu, da bi tamo za račun tog preduzeća obavio neki rad, onda za vreme zapošljenja na području druge države ugovornice i dalje važe pravni propisi prve države ugovornice tako kao da je još uvek zapošljen na njenom području." (2) Posle člana 15. Sporazuma dodaje se član 15a "Član 15a (1) Za davanja u naturi koja se odobravaju članovima porodice osiguranika nemačkih nosilaca zdravstvenog osiguranja koji imaju prebivalište u Jugoslaviji i licima s prebivalištem u Jugoslaviji koja su osigurana prema članu 17. stav 4. kod nemačkih nosilaca zdravstvenog osiguranja, važe u pogledu kruga članova porodice koje treba uzeti u obzir i u pogledu trajanja merodavni pravni propisi za Jugoslovenskog nosioca određenog u članu 15. stav 1. Član 15. stav 3, ne primenjuje se na ova lica. (2) Stav 1. važi samo ukoliko se troškovi za davanja u naturi naknađuju u paušalnim iznosima po porodici." Član 2. Član 28 Sporazuma menja se kako sledi: 1. St. 1. i 2 .glase: "(1) Lice koje je zaposleno na području jedne države ugovornice i podvrgnuto pravnim propisima te države, shodno sledećim stavovima, ima prema njenim pravnim propisima pravo na dodatak na decu koja prebivaju na području druge države ugovornice kao da ta deca prebivaju na području prve države ugovornice. Prva rečenica važi i za lice koje posle prestanka radnog odnosa prima davanja u novcu iz zdravstvenog osiguranja zbog privremene nesposobnosti za rad ili davanja iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ukoliko se primenjuju pravni propisi Savezne Republike Nemačke (novčana naknada u slučaju nezaposlenosti - Arbeitslosengeld) i ako to lice ima prebivalište na području prve države ugovornice. (2) Strane ugovornice će nastojati da putem sporazuma ugovore visinu davanja koja se pružaju deci koja žive u domovini. Ako se takav sporazum ne zaključi pravnosnažno do kraja 1974. godine i ako je nemački nosilac nadležni nosilac za odobravanje dodatka na decu prema stavu 1, onda važe od 1. januara 1975. najviši iznosi koje je u tom trenutku Savezna Republika Nemačka ugovorila sa drugim državama sa kojima ima ugovore o zapošljavanju radnika." 2. Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6. Član 3. (1) Član 43. stav 2. Sporazuma i broj 11. Završnog protokola uz Sporazum ukidaju se. (2) Stav 3. člana 43. Sporazuma postaje stav 2. 395

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Član 4. Ovaj sporazum važi i za Land Berlin, ukoliko Vlada Savezne Republike Nemačke u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog sporazuma Vladi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ne da suprotnu izjavu. Član 5. (1) Za ovaj sporazum potrebna je ratifikacija. Ratifikacioni instrumenti razmeniće se što je moguće pre u Beogradu. (2) Ovaj sporazum stupa na snagu na dan razmene ratifikacionih instrumenata sa dejstvom od 1. januara 1975. godine. U potvrdu čega su opunomoćenici potpisali ovaj sporazum. Rađeno dana 30. septembra 1974. godine u Bonu u dva originala, svaki na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan. Za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, Todor Vujošević, s.r.

Za Saveznu Republiku Nemačku, Walter Gehlhoff, s.r.

396

POJMOVNIK A AGENCIJA ZA ZAPOŠLJAVANJE- osnivaju je pravna i fizička lica radi obavljanja poslova zapošljavanja, i to: 1. obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; 2. posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere i 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom. AKTIVNO STANOVNIŠTVO- osobe oba pola koje čine ponudu radne snage raspoložive za proizvodnju dobara i usluga. Uključuje zaposlene i nezaposlene osobe za određeni period što se utvrđuje popisom. ANKETA O RADNOJ SNAZI- istraživanje kojim se prikupljaju podaci o osnovnim karakteristikama radne snage, na osnovu kojih se vrši procena ukupne radne snage u Srbiji. Glavni cilj ovog istraživanja jeste dobijanje podataka o tri osnovna, međusobno isključiva kontingenta stanovništva: zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica. Ovim istraživanjem poklanja se posebna pažnja stanovništvu radno uzrasta (starog 15 – 64 godine), a dobijeni podaci koriste se za praćenje, merenje i ocenjivanje ekonomskih i društvenih kretanja u Republici Srbiji. Anketom se obuhvata oko 6.500 domaćinstava, što predstavlja 0,27% od ukupnog broja domaćinstava u Republici Srbiji. Kolektivna domaćinstva nisu obuhvaćena (studentski i đački domovi, domovi za decu i omladinu ometenu u razvoju, domovi za socijalno ugroženu decu, domovi za penzionere, stare i iznemogle, domovi za odrasle invalide, manastiri, samostani i slično). Jedinica anketiranja je svaki član slučajno izabranog domaćinstva, a jedinica izbora je domaćinstvo izabrano u uzorak. Period posmatranja ovog istraživanja odnosi se na nedelju dana. Zaposlena lica, prema Anketi su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, uključuju se i individualni poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćinstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmeno ili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici. 397

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Nezaposlena lica su lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala ni jedan plaćeni posao, niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledeće kriterijume: - da su u poslednje četiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla i da su, ukoliko bi im posao bio ponuđen, bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice; - da u poslednje četiri sedmice nisu aktivno tražila posao, jer su našla posao na kojem je trebalo da počnu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca. Aktivno stanovništvo (radnu snagu) čine sva zaposlena i nezaposlena lica stara 15 i više godina. Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u aktivno stanovništvo. Stanovništvo radnog uzrasta čine sva lica stara 15 i više godina (aktivno i neaktivno stanovništvo). Potencijalno aktivno stanovništvo (potencijalna radna snaga) čine lica koja aktivno traže posao, ali nisu u mogućnosti da odmah, odnosno u roku od dve sedmice počnu da rade, kao i lica koja su u mogućnosti da odmah počnu da rade, ali koja aktivno ne traže posao. U ovaj kontingent uključena su i tzv. “obeshrabrena lica”, tj. lica koja ne traže posao zato što su uverena da ga ne mogu naći, iako su u mogućnosti da odmah počnu da rade, ukoliko bi im posao bio ponuđen. Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina (stanovništvu radnog uzrasta). Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina (stanovništvu radnog uzrasta). Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika ( ukupanom broju zaposlenih i nezaposlenih starijih od 15 godina). Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina (stanovništvu radnog uzrasta). APSOLUTNA LINIJA SIROMAŠTVA- potrošnja neophodna za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba stanovništva. v. relativna linija siromaštva

B BENEFICIRANI RADNI STAŽ- staž sa uvećanim trajanjem koji se priznaje osiguranicima ukoliko rade na izuzetno teškim i opasnim radnim mestima, što može negativno uticati na njihovo zdravlje ili imati za posledicu nemogućnost obavljanja profesionalne delatnosti nakon određenog broja godina života. BEVERIDŽOV MODEL FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANA- v. Sistemi zdravstvene zaštite BIZMARKOV MODEL FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA- v. Sistemi zdravstvene zaštite 398

SOCIJALNO PRAVO

BUDŽET.- sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja. Budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade. Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog dela. Opšti deo budžeta obuhvata: 1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit; 2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;3) račun finansiranja, odnosno predlog za korišćenje suficita, a u slučaju deficita - izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora; 4) pregled očekivanih sredstava iz razvojne pomoći Evropske unije; 5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za sufinansiranje razvojnih programa finansiranih iz sredstava razvojne pomoći Evropske unije; 6) procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine; 7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine; 8) opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olakšica i umanjenih osnovica; 9) stalnu i tekuću budžetsku rezervu. Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije. Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja, pri čemu: 1) ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja; 2) ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja; 3) organizaciona klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava, sa raspodelom aproprijacija između korisnika; 4) funkcionalna klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi; 5) programska klasifikacija iskazuje klasifikaciju programa korisnika budžetskih sredstava; 6) klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava. Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine. Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima; Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke 399

DR RAJKO KOSANOVIĆ

(uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije), finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja. Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti) i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja. Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje), finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja. Programski deo budžeta je sastavni deo posebnog dela budžeta koji sadrži programe i aktivnosti korisnika budžetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloženim programima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje. BUDŽETSKI SISTEM - čine budžet Republike Srbije, budžeti lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

C CENTRALNI REGISTAR OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA-javna služba koja obavlja poslove iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja koji se odnose na: 1) uspostavljanje i vođenje Jedinstvene baze (elektronski vođena baza podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i osiguranim licima u koju se podaci unose i čuvaju u skladu sa zakonom); 2) registraciju osiguranika i osiguranih lica; 3) dodeljivanje jedinstvenog broja (jedinstveni, slučajno izabrani broj koji dodeljuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja obveznicima doprinosa i osiguranim licima); 4) evidenciju registrovanih obveznika doprinosa, na osnovu podataka preuzetih od organa i organizacija nadležnih za registraciju (organi i organizacije nadležni za registraciju pravnih i fizičkih lica jesu: Agencija za privredne registre, Privredni sud, advokatska komora i drugi organi ili organizacije nadležni za upis u odgovarajući registar lica koja obavljaju određenu delatnost); 5) evidenciju o osnovicama doprinosa i uplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po svim osnovama i periodima na koje se te uplate odnose; 6) evidentiranje obrađenih podataka o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po poslodavcu, odnosno isplatiocu prihoda na mesečnom nivou; 7) kontrolu podataka o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po osiguraniku po svim osnovama prilikom svake isplate; 8) evidentiranje obrađenih podataka o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po osiguraniku na mesečnom nivou; 9) usaglašavanje podataka o obveznicima doprinosa i osiguranim licima kojima raspolažu Poreska uprava, organizacije za obavezno socijalno osiguranje i drugi organi i organizacije; 10) 400

SOCIJALNO PRAVO

kompleksnu i sveobuhvatnu analizu unetih i obrađenih podataka u rokovima predviđenim zakonom i ukazivanje nadležnim organima na uočene nepravilnosti; 11) obezbeđivanje tehničkih uslova za međusobno povezivanje i usklađivanje rada subjekata povezanih u sistem Centralnog registra u vezi sa dostavljanjem podataka; 12) obezbeđivanje elektronske povezanosti sa drugim registrima i bazama podataka koje se vode u Republici Srbiji, a imaju značaja za obveznike doprinosa i osigurana lica i druge poslove vezane za uspostavljanje i vođenje Jedinstvene baze. Organi Centralnog registra su: upravni odbor i direktor.

D DELATNOST SOCIJALNE ZAŠTITE- organizovane mere i aktivnosti na stvaranju uslova za ostvarivanje zaštitne funkcije porodice, uslova za samostalan život i rad lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, ili za njihovo aktiviranje u skladu sa sposobnostima, obezbeđivanje sredstava za život materijalno neobezbeđenim za rad nesposobnim građanima i drugim građanima koji su u stanju socijalne potrebe, kao i obezbeđivanje drugih oblika socijalne zaštite. DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite u skladu sa zakonom, osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani po zakonu odnosno koji se nisu uključili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja. Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: 1) paralelno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvene zaštite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na način i po postupku koji su drukčiji od načina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona; 2) dodatno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvenih usluga, lekova, medicinsko-tehničkih pomagala, odnosno novčanih naknada koji nisu obuhvaćeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na veći sadržaj, obim i standard prava, kao i iznos novčanih naknada obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem; 3) privatno zdravstveno osiguranje - osiguranje lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu uključila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje troškova za vrstu, sadržaj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja. DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND- institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem- ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Dobrovoljni penzijski fond nema svojstvo pravnog lica, a njime upravlja društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. 401

DR RAJKO KOSANOVIĆ

DOPRINOSI- vrsta fiskalnog javnog prihoda koga karakteriše protivnaknada, odnosno određena korist koja se pruža obvezniku ukoliko se ispune zakonom propisani uslovi. Doprinosi u Republici Srbiji su: 1) za penzijsko i invalidsko osiguranje: (1) doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; (2) dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom; (3) doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom. 2) za zdravstveno osiguranje: (1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje; (2) doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom; 3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. DOPRINOS IZ OSNOVICE- iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika. DOPRINOS NA OSNOVICU- iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaća doprinos; DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM- privredno društvo, osnovano isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo, koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima. Njega mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica, s tim što pravna i fizička lica mogu biti akcionari u samo jednom društvu za upravljanje. Domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, izuzev banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, ne može biti osnivač društva za upravljanje.

E EKONOMSKA POLITIKA- skup instrumenata, mera i mehanizama koje preduzimaju osnovni subjekti ekonomske politike (vlada i centralna banka) da bi ostvarili ekonomske ciljeve, kao što su: rast društvenog proizvoda, niska stopa inflacije, budžetska ravnoteža i drugi ciljevi. ERANE- organizacije u Antičkoj Grčkoj koje su pomagale bolesne, nemoćne i porodice umrlih, na predlog svojih članova. EVAZIJA POREZA- izbegavanje plaćanja poreza. Razlozi za evaziju poreza mogu biti: visina poreskog tretmana, poreski oblik, shvatanje o pravičnosti poreza, namena trošenja prikupljenih sredstava i drugi razlozi. 402

SOCIJALNO PRAVO

EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA- usvojena je 1961. godine u Torinu, a stupila je na snagu 1965. godine, pošto je izvršeno pet ratifikacija, što je ovom Poveljom predviđen uslov za njeno stupanje na snagu. Ona ustanovljava prava i slobode, te uspostavlja mehanizme kojima se garantuje njihovo poštovanje od strane država – ugovornih strana. Evropska socijalna povelja (revidirana), odnosno Revidirana evropska socijalna povelja ili Izmenjena evropska socijalna , usvojena je 1996. godine, stupila je na snagu 1999. godine, nakon izvršene tri ratifikacije, što je ovom Poveljom predviđen uslov za njeno stupanje na snagu. Povelja predstavlja dopunu Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) i popularno se smatra svojevrsnim “Socijalnim ustavom” Saveta Evrope.

F FINANSIJSKI PLAN- akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine. FINANSIJSKI SEKTOR- čine ga tri podsektora: 1. centralne bankarske vlasti; 2. ostale monetarne institucije ( obračunske, klirinške, depozitne, regionalne i lokalne banke, kreditne zadruge, banke za štednju, poštanske štedionice, hipotekarne banke, društva za stambenu izgradnju i sl.); 3. preduzeća za osiguranje života, osiguranje od nezgoda i autonomni penzioni fondovi (bez fondova socijalnog osiguranja) i sl. FONDOVI- finansijske institucije, po pravilu mimo budžeta, koje raspolažu izdvojenim sredstvima za posebne namene. Fondovi imaju stabilne izvore sredstava, koja su namenskog karaktera (na primer, fondovi organizacija socijalnog osiguranja). FUNDIRANI SISTEMI FINANSIRANJA PENZIJSKOG OSIGURANjA v. Pay-asyou-go (PAYG) sistem finansiranja penzijskog osiguranja.

G GODIŠNJI LIČNI KOEFICIJENT- odnos ukupne zarade osiguranika, tj.osnovice osiguranja (po našim propisima počev od 1. januara 1970. godine), za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Koeficijent se koristi za izračunavanje penzije konkretnog osiguranika. 403

DR RAJKO KOSANOVIĆ

I INVESTICIONA JEDINICA- srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini Fonda. Uplaćeni penzijski doprinosi se konvertuju (pretvaraju) u investicione jedinice. Početna vrednost investicione jedinice obično je 1.000,00 dinara.

J JAVNA SREDSTVA I NJIHOVI KORISNICIJavna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda. Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti; Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti; Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja; Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast). JAVNI PRIHODI.- prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika; prihodi direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimično, iskazati kao namenski prihodi. Namenski prihodi su javni prihodi čije je korišćenje i namena utvrđena zakonom. Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat. Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima pravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodi obuhvataju i kazne i penale. Javni prihodi su: 1) porezi; 2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; 3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa; 4) takse; 5) samodoprinos; 6) donacije i transferi; 7) ostali javni prihodi. 404

SOCIJALNO PRAVO

Primanja države su: 1) primanja od prodaje nefinansijske imovine; 2) primanja od zaduživanja; 3) primanja od prodaje finansijske imovine, i to: (1) primljene otplate glavnice datih zajmova, (2) primanja od prodaje hartija od vrednosti, (3) primanja od prodaje akcija i udela i druga primanjnja utvrđena zakonom. Zakonom se mogu uvestisledeći porezi: 1) porez na dodatu vrednost; 2) akcize; 3) porez na dohodak građana; 4) porez na dobit preduzeća; 5) porez na imovinu; 6) porez na nasleđe i poklon; 7) porez na prenos apsolutnih prava; 8) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara; 9) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije; 10) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom. Zakonom se mogu uvesti sledeće takse: 1) administrativne; 2) sudske; 3) komunalne; 4) registracione; 5) boravišna; 6) za posebne proizvode i aktivnosti. Zakonom se mogu uvesti sledeće naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa: 1) naknade za vode; 2) naknade za šume; 3) naknade za puteve; 4) naknade za zemljište;5) naknada za ribarska područja; 6) naknada za korišćenje turističkog prostora; 7) naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora; 8) naknada za korišćenje mineralnih sirovina; 9) naknade za zaštitu životne sredine; 10) naknada za korišćenje vazduhoplovnog prostora; 11) naknada za korišćenje radio frekvencija i tv kanala; 12) turistička naknada; 13) druge naknade, u skladu sa posebnim zakonom. Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) zdravstveno osiguranje; 3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ostalim javnim prihodima smatraju se: 1) prihodi od kamata; 2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini; 3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi, organizacije i službe lokalne vlasti; 5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 6) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 7) koncesiona naknada; 8) drugi javni prihodi utvrđeni zakonom. Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se: 1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini; 2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava; 4) primanja od prodaje robnih rezervi; 5) primanja od prodaje dragocenosti; 6) primanja od prodaje prirodne imovine i druga primanja utvrđena zakonom. Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se: 1) primanja od zaduživanja na domaćem tržištu; 2) primanja od zaduživanja na inostranom tržištu; 3) primanja od prodaje finansijske imovine na domaćem tržištu; 4) primanja od prodaje finansijske imovine na inostranom tržištu i 5) druga primanja utvrđena zakonom. JAVNI RASHODI- rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade. U javne rashode spadaju rashodi za: državnu upravu, unutrašnju i spoljnu bezbednost, sudstvo, tužilaštvo, pravobranilaštvo, obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, nauku, ekonomske intervencije i investicije, socijalnu sigurnost i drigi rashodi. 405

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Javni rashodi su: 1) rashodi za zaposlene; 2) rashodi za robe i usluge; 3) amortizacija i upotreba sredstava za rad; 4) otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja; 5) subvencije; 6) dotacije i transferi; 7) obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita; 8) ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novčane kazne, penali i dr.). Izdaci države su: 1) izdaci za nabavku nefinansijske imovine; 2) izdaci za otplatu glavnice; 3) izdaci za nabavku finansijske imovine. JAVNO ZDRAVLJE- društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, a putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i drugih oblika. Javnozdravstvena politika podrazumeva procedure kojima se definišu prioriteti i parametri za akciju kao odgovor na zdravstvene potrebe, kao i raspoloživi resursi, sa osnovnom svrhom da se ustanovi pravac razvoja zdravstvene zaštite, strategije, ciljevi, prioriteti i sredstva, kao i sopstveni mehanizam evaluacije u ostvarivanju prioriteta u zdravstvenoj zaštiti.

K KONTROLA OBRAČUNA I PLAĆANjA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE- u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od 1. januara 2003. godine, vrši je Poreska uprava.

L LIČNI BOD- v. Visina starosne i invalidske penzije LIČNI KOEFICIJENT- v. Visina starosne i invalidske penzije LINIJA SIROMAŠTVA- odgovarajući nivo dohodka i svi oni čiji je dohodak manji, smatraju se siromašnima. Jedan dolar dnevno uzima se kao apsolutna linija siromaštva. Relativna linija siromaštva definiše se kao određeni procenat prosečnog dohodka: od 25% do 100%. Da bi linija siromaštva bila uporediva za različite zemlje, izražava se dolarima jednake kupovne snage ( za zemlje u tranziciji iznosi 4 USD PPP). Za potrebe merenja siromaštva u Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna linija siromaštva izračunate na osnovu agregata potrošnje iz Ankete o potrošnji domaćinstva (APD), koju redovno sprovodi Republički zavod za statistiku na osnovu preporuke Eurostata i Međunarodne organizacije rada (ILO). Za utvrđivanje apsolutne linije sitomaštva koriste se dva metoda. Metod 1 (Nutricionistička korpa): Apsolutna linija siromaštva definiše se na osnovu linije hrane (minimalna potrošačka korpa hrane, odnosno nutricionistički minimum od 2288 kilokalorija dnevno, izračunata na osnovu strukture potrošnje domaćinstava iz prva četiri decila), koja je uvećana za iznos ostalih izdataka u koje spadaju odeća i obuća, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacija i kultura i izdaci za ostala dobra i usluge, imputirana renta i izdaci za trajna dobra nisu uključeni u analizu. 406

SOCIJALNO PRAVO

Ovako definisana linija siromaštva je računata za svaku godinu posebno iz anketnog materijala (APD). Metod 2 (Indeks potrošačkih cena – CPI): Apsolutna linija siromaštva izračunata prema Metodu 1 (nutricionistička korpa) u 2006. godini, koja se uvećava za odgovarajući iznos inflacije (Indeks potrošačkih cena) za svaku godinu. Siromaštvo u Republici Srbiji analizirano je korišćenjem metoda 2 (indeks potrošačkih cena – CPI) po striktnim preporukama Svetske banke, kako bi se mogli pratiti trendovi od 2006. godine. Podaci Ankete o potršnji domaćinstva za 2009. godinu pokazuju da je ispod apsolutne linije siromaštva u 2009. godini živelo 6,9% stanovnika Republike Srbije. Po Anketi o potrošnji domaćinstva 2009. godine, siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 8.022 dinara po potrošačkoj jedinici. Nakon pada broja siromašnih u periodu 2006/2008. godina, u 2009. godini ponovo beležimo porast broja siromašnih. Relativna linija siromaštva, koja se određuje kao 60% medijane lične potrošnje po potrošačkoj jedinici, pokazuje da je u Srbiji bilo siromašno 13,6% stanovništva, linija siromaštva iznosila je 9583 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.

M MATIČNA EVIDENCIJE- sadrži podatke o osiguranicima, obveznicima uplate doprinosa i korisnicima prava po osnovu obaveznog penzijsko-invalidskog osigueanja. MODELI FINANSIRANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA- posmatrano sa aspekta međusobnih odnosa tri osnovna učesnika u sistemu zdravstvene zaštite i to: korisnika zdravstvenih usluga (stanovništvo obuhvaćeno zdravstvenim osiguranjem), davalaca zdravstvenih usluga (zdravstvene ustanove) i posrednika u pružanju zdravstvenih usluga (predstavnici organa vlasti i osiguravajuće agencije), može se govoriti o četiri modela finansiranja zdravstvene zaštite, i to su: 1) Model nadokade troškova korisnicima; 2) Model ugovaranja usluga između osiguranja i davalaca usluga u zdravstvu; 3) Model integracije osiguranja sa zdravstvenom službom; 4) Mešoviti modeli. Suština modela nadoknade troškova korisnicima, ili modela refundiranja, sastoji se u tome da korisnici zdravstvene zaštite neposredno plaćaju davaocima puni iznos cene usluga, s tim da im osiguranje te troškove delimično ili u punom iznosu nadoknađuje. Zdravstveno osiguranje korisnicima zdravstvene zaštite nadoknađuje troškove samo onih usluga koje su sadržane u programu osiguranja. Model ugovaranja, kao što i sam naziv govori, pretpostavlja postojanje ugovornog odnosa između davalaca zdravstvenih usluga, s jedne strane i posrednika, odnosno države ili organizacije zdravstvenog osiguranja, s druge strane. Ugovorom se preciziraju sva najvažnija pitanja. Kod modela integracije osiguranja za zdravstvenom službom, finansiranja zdravstvene zaštite postoji integrcija izmđu posrednika i davalaca, odnosno onih koji plaćaju zdravstvene 407

DR RAJKO KOSANOVIĆ

usluge sa onima koji te usluge pružaju. Kao glavni osiguravač i najveći dalac zdravstvenih usluga pojavljuje se država. Finansiranje zdravstvene zaštite u razvijeni zemljama retko počiva na „čistim“ modelima, već uglavnom zastupljeni su mešoviti modeli. Međutim, u slučaju primene mešovitih modela uglavnom jedan model finansiranja domininra.

N NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE- obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava u skladu sa zakonom i vođenje evidencija u oblasti zapošljavanja. Pored navedenih poslova obavlja i stručno-organizacione, upravne, ekonomsko-finansijske i druge opšte poslove u oblasti zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Nacionalna služba za zapošljavanje je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Radi obavljanja poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje obrazovani su Pokrajinska služba, filijale i druge unutrašnje jedinice utvrđene opštim aktom Nacionalne službe. Organi Nacionalne službe za zapošljavanje su upravni odbor i direktor. Prihod Nacionalne službe za zapošljavanje čine sredstva: 1. doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti; 2. iz budžeta Republike Srbije; 3. ostvarena ulaganjem kapitala; 4. domaćih i inostranih kredita, u skladu sa zakonom; 5. poklona, donacija i legata i 6. druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom. NEFORMALNA EKONOMIJA- v. Siva ekonomija

O OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene zakonom Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada; 2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. OBAVEZNO OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI- deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to: 1. novčana naknada; 2. zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom i 3. druga prava u skladu sa zakonom. ODLUKA O BUDŽETU - odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno. 408

SOCIJALNO PRAVO

OPŠTI BOD- v. Visina starosne i invalidske penzije ORGANIZACIJE OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA- organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. OSGURANA LICA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU- osiguranici i članovi njihovih porodica, kojima se u skladu sa zakonom i propisima donetim za sprovođenje zakona obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i drugim licima koja su osigurana za određene slučajeve, u skladu sa zakonom.

P PARTICIPACIJA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU-novčani iznos do punog iznosa cene zdravstvene usluge koji plaća osigurano lice koje koristi zdravstvenu uslugu, odnosno lekove, ako zakonom nije drukčije određeno, odnosno koji plaća pravno lice koje osiguranom licu obezbeđuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje. PAY-AS-YOU-GO (PAYG) SISTEM FINANSIRANjA PENZIJSKOG OSIGURANJAsistem tekućeg usklađivanja prihoda sa rashodima penzijskog osiguranja. Sistem finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja iz tekućih doprinosa. Uplatama doprinosa za penzijsko osiguranje sadašnje zaposlenih finansiraju se penzije sadašnjih penzionera. Sadašnje zaposleni na taj način stiču pravo da njihove penzije budu finansirane iz doprinosa buduđih generacija, koje će tada biti zaposlene. Kod ovog sistema finansiranja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja bitan je odnos između broja zaposlenih i broja penionera ( problemi u finanasiranju nastaju kada broj zaposlenih na jednog penzionera bude manji od tri, a u Srbiji na jednog penzionera u 2009. godini prosečno su bila 1,4 zaposlena). Penzijski fondovi koji se bazraju na PAYG sistemu nisu fondovi u pravom smislu, već više predstavljaju vrstu prolaznih računa koji se periodično pune uplatama sredstava prikupljenim od doprinosa za obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje i przne isplatama penzija. Za razliku od PAYG sistema, postoje fundirani sistemi kod kojih se prikupljeni doprinosi investiraju na tržištu kapitala. PAYG sistemima po pravilu upravlja država, dok je ja fundirane sisteme karakteristično privatno upravljanje. Međutim, postoje i fundirani sistemi kojima upravlja država. PENZIJSKI PLAN- ugovor zaključen između organizatora (poslodavca, udruženja poslodavaca, profesionalnog udruženja ili sindikata) i društva za upravljanje, a na osnovu koga se organizator obavezuje da uplaćuje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih i da plaća naknadu za usluge društvu za upravljanje, a društvo za upravljanje obavezuje se da ulaže prikupljena novčana sredstva i omogući povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima članovima plana. Poslodavac može organizovati penzijski plan samo za svoje zaposlene. Organizator koji organizuje penzijski plan ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje. Više organizatora može organizovati ili pristupiti jednom penzijskom planu. 409

DR RAJKO KOSANOVIĆ

PENZIJSKI PLANOVI SA DEFINISANIM DOPRINOSIMA- planovi penzijskog osiguranja koji određuju doprinose penzijskom fondu koje će uplaćivati zaposleni i poslodavac (engl. ,,defined contribution plans”). Od iznosa akumuliranih sredstava doprinosa i prinosa na investirana sredstva doprinosa zavisi iznos penzijske nadoknade. PENZIJSKI PLANOVI SA DEFINISANIM PENZIJSKIM NADOKNADAMA- planovi penzijskog osiguranja u okviru kojih se unapred definiše visina penzijske nadoknade na osnovu zarade zaposlenog i dužine radnog staža (engl. ,, defined benefit plans”). PENZIJSKI SISTEMI- mogu se klasifikovati prema tri osnivna kriterijuma, i to: a) prema kriterijumu tipa vlasništva, b) prema kriterijumu načina finansiranja i v) prema kriterijumu načina određivanja penzie. 1) Prema tipu vlasništva, penzijski sistemi mogu se klasifikovati na : a) javne (državne) sisteme i b) privatne sisteme. 2) Prema načinu finansiranja, razlikujemo penzijske sisteme: a) koji se finansiraju iz tekućih prihoda, odnosno PAYG (pay-as-you- go) sisteme i b) fundirane penzijske sisteme. 3) Prema načinu određivanja penzije, razlikujemo penzijske sisteme zasnovane na: a) propisanoj isplati ili b) na propisanom doprinosu. Metod propisane isplate karakterističan je za javne (državne) penzijske sisteme, zasnovane na finansiranju iz tekućih prihoda (PAYG sistem), a metod propisanog doprinosa za privatne penzijske sisteme sa fundiranim fondovima. PORESKI PRIHODI- vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat; Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima pravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodi obuhvataju i kazne i penale. PORESKI RASHODI .- olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez. PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA- su: 1) za slučaj starosti – pravo na starosnu penziju; 2) za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju; 3) za slučaj smrti: (1) pravo na porodičnu penziju; (2) pravo na naknadu pogrebnih troškova; 4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću – pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje. 5) za slučaj potrebeza pmoć i negom drugog lica- pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica. 410

SOCIJALNO PRAVO

PRAVA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI I SOCIJALNOJ SOGURNOSTI- u Republici Srbiji su: 1) Materijalno obezbeđenje; 2) Dodatak za pomoć i negu drugog lica; 3) Pomoć za osposobljavanje za rad; 4) Pomoć u kući, dnevni boravak, privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu, smeštaj u ustanovu ili smeštaj u drugu porodicu; 5) Usluge socijalnog rada; 6) Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu; 7) Jednokratne pomoći. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU- koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem obuhvata: 1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; 2) preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja; 3) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede; 4) preglede i lečenje bolesti usta i zuba; 5) medicinsku rehabilitciju u slučaju bolesti i povrede; 6) lekove i medicinska sredstva; 7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala. PRIVATIZACIJA- pretvaranje državne/društvene u privatnu svojinu. Očekivano povećanje efikasnosti preduzeća u uslovima privatne svojine osnovni je ekonomski razlog privatizacije. Modeli privatizacije u Republici Srbiji su: 1. prodaja kapitala; 2. prenos kapitala bez naknade. Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi se putem sledećih metoda: a) javnog tendera; b) javne aukcije. Prenos kapitala bez naknade obavlja se posle sprovedene prodaje kapitala, i to: a) prenosom akcija zaposlenima; b) prenosom akcija građanima.

R RAD NA CRNO v. Siva ekonomija RADNO PRAVO – pravne norme kojima se regulišu osnovna prava i obaveze radnika na radu, kao i međusobni odnosi radnika i poslodavaca koji nastaju iz radnih odnosa. Osnovni pravni instituti radnog prava su: zasnivanje i prestanak radnog odnosa, kolektivno ugovaranje, zaštita na radu, radno vreme, odmori i odsustva radnika i dr. Radno pravo sadrži i pravne norme kojima se regulišu prava po osnovu rada u oblati zdtravstvenog i pezijskog i invalidskog osiguranja. 411

DR RAJKO KOSANOVIĆ

RELATIVNA LINIJA SIROMAŠTVA- definiše siromaštvo u odnosu na nacionalni nivo životnog standarda i određena je kao 60% medijane prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici. v. Apsolutna linija siromaštva.

S SIVA EKONOMIJA- (engl. ,,hidden economy”, ,,shadow economy”, ,,gray economy”, ,,informal economy”), globalna je pojava, u manjoj ili većoj meri, prisutna u svim zemljama, bez obzira na tip društva i stepen društveno-ekonomskog razvoja. Postoje brojne i različite definicije pojma ,,siva ekonomija”, a kao sinonimi neretko se koriste: ,,neformalna ekonomija“, ,,prikrivena ekonomija“, ,,ilegalna ekonomija“, ,,nezvanična ekonomija“, ,,neregularna ekonomija“ i mnogi drugi termini. Pod ekonomijom u senci / sivom ekonomijom / neformalnom ekonomijom, podrazumevamo: 1) zapošljavanje u registrovanim firmama, bez zaključenih ugovora o radu; 2) zapošljavanje u registrovanim firmama, čiji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan, odnosno firma nije registrovana za sve poslove kojima se bavi; 3) zapošljavanje u registrovanim firmama, sa zaključenim ugovorom o radu, međutim poslodavac ne uplaćuje doprinose ili plaća doprinose na deo zarade, a deo zarade isplaćuje na ruke, neplaćanje prekovremenog rada, rad bez godišnjeg odmora; 4) zapošljavanje u neregistrovanim (fantomskim) firmama; 5) samozapošljavanje; 6) nelegalne transakcije (na primer, pranje novca) – a što sve ima negativan uticaj kako na ostvarivanje prava zaposlenih, tako i na javne finansije i poslodavce iz sfere formalne ekonomije. U Republici Srbiji, siva ekonomija obuhvata tri stuba: 1) Privređivanje na crno (nelegalni privredni subjekti); 2) Rad na crno (zaposleni koji rade ilegalno); 3) Pranje novca i finansijske malverzacije (nelegalne transakcije, utaje poreza i dr.). SISTEMI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE-postoje tri modela u koje se svi sistemi zdravstvene zaštite mogu grupisati, a to su: 1. Sistem nacionalne zdravstvene službe – Beveridžov model, 2. Sistem socijalnog osiguranja – Bizmarkov model, 3. Sistem privatnog osiguranja Sistem nacionalne zdravstvene službe karakteriše:potpun obuhvat stanovništva zdravstvenom zaštitom i zdravstvenim osiguranjem; finansiranje iz budžeta, odnosno putem poreza, i pretežno državno vlasništvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdravstvu. Sistem socijalnog osiguranja karakteriše: visok procenat stanovništva obuhvaćenog obaveznim zdravstvenim osiguranjem (preko 90%); finansiranje putem doprinosa zaposlenih i njihovih poslodavaca; i državno i/ili privatno vlasništvo nad zgradama i opremom u zdravstvu. Sistem privatnog osiguranja karakerišu: prevashodno privatno vlasništvo nad zgradama i opremom u zdravstvu; privatno zdravstveno osiguranje i visok procenat neosiguranog stanovništva. Zbog činjenice da osiguranik sam bira program ili šemu osiguranja po kojoj će se osigurati, ovaj sistem zdravstvene zaštite naziva se i „modelom nezavisnog ili suverenog korisnika“. 412

SOCIJALNO PRAVO

SOCIJALNA (DRUŠTVENA) ISKLJUČENOST- na nivou zemalja članica EU, definisana je kao proces u kome su određeni pojedinci/ke gurnuti na margine društva i sprečeni da svojim punim kapacitetima učestvuju u ekonomskim, društvenim i kulturnim tokovima. Isključenost može nastati usled siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili je pak rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca/ku ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za obrazovanje, zaposlenje i ostvarivanje prihoda, kao i od uključivanja i učešća u društvenim mrežama i aktivnostima u zajednici. Isključeni pojedinci/ke ili grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka. Neki autori pod terminom socijalna isključenost podrazumevaju multidimenzioni proces koji predstavlja kombinaciju različitih oblika isključenosti: neučestvovanje u donošenju odluka i političkim procesima; ograničen pristup zaposlenosti i materijalnim resursima; limitirane mogućnosti pojedinca ili grupa za integraciju u svakodnevne kulturne procese. Drugim rečima, socijalna isključenost je dinamičan proces delimičnog ili potpunog isključivanja pojedinca/ke ili grupa, iz bilo kog od sistema (društvenog, ekonomskog, političkog, kulturnog) i ovakvi procesi onemogućavaju pojedince/ke i/ili grupe da ostvare svoja građanska, politička ili društvena prava. SOCIJALNA ( DRUŠTVENA) UKLJUČENOST- proces koji omogućava da svi pojedinci/ke i društvene grupe u potpunosti učestvuju u ekonomskim, društvenim i kulturnim tokovima, i da mogu da dostignu odgovarajući životni standard. Proces bi trebalo da omogući i veće učešće građana/ki u donošenju odluka, posebno onih koje utiču na njihovo blagostanje i ostvarivanje ljudskih prava. Na Lisabonskom samitu Evropskog saveta, koji je održan u martu 2000. godine, socijalna kohezija je proglašena za jedan od tri ključna strateška cilja EU. Socijalna kohezija se definiše kao sposobnost društva da obezbedi blagostanje svim svojim članovima/cama, ublaži nejednakosti i izbegne magrinalizovanje pojedinaca ili društvenih grupa. U različitim kontekstima termin socijalna kohezija može se koristiti da bi se istakle: (1) zajedničke norme i vrednosti; (2) posedovanje zajedničkog identiteta i pripadanja široj zajednici; (3) osećaj stabilnosti; (4) postojanje odgovornih institucija koje obezbeđuju blagostanje društva; (5) jednaka distribucija prava, mogućnosti, bogatstva i dohotka; ili (6) snažno građansko društvo i aktivni građani/ke. Već krajem 2000. godine u Nici su postavljeni zajednički ciljevi u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti, a 2001. godine u belgijskom gradu Lakenu (Laeken) usvojen je skup pokazatelja na osnovu kojih se u EU prati stanje socijalne uključenosti (Laken pokazatelji). SOCIJALNA ORGANIZACIJA- v. Socijalna preduzeća SOCIJALNA PREDUZEĆA- preduzetničke organizacije koje: 1) imaju neprofitne (socijalne) ili ograničene profitne ciljeve, 2) osnovane su da bi zadovoljavale potrebe svojih članova ili pružale usluge drugima. 3) postavljaju socijalne ciljeve ispred poslovne politike, 4) nisu deo državnog aparata, 5) ne pripadaju političkim partijama, 6) imaju demokratsku unutrašnju organizaciju, 7) formalno su organizovane ( imaju neki pravni osnov po kome se osnivaju), 8) autonomne su u odlučivanju, 9) deluju u cilju unapređenja života u zajednici i doprinose socijalnoj integraciji i 10) u koje članstvo nije obavezno. Socijalna preduzeća koja se bave radnom integracijom mogu se svrstati u četiri glavna modela: 413

DR RAJKO KOSANOVIĆ

1) Organizacije za reintegraciju radnika koji imaju probleme u zapošljavanju na tržištu rada, te nude prelazno zapošljavanje radnicima kojima je potrebna dodatna podrška ili obuka (centri za trening i sticanje veština koji nude razne vrste kvalifikacija za poslove koji se traže na tržištu rada, prekvalifikacije i druge vrste obuke za pronalaženje posla. 2) Organizacije koje zapošljavaju socijalne grupe koje teško nalaze posao na tržištu rada (marginalni pojedinci koji su korisnici socijalnog staranja). 3) Organizacije koje zapošljavaju hendikepirana (mentalno i fizički obolela) lica kojima je neophodna rehabilitacija i zapošljavanje u skladu sa preostalim sposobnostima. Reš je o najstarijoj formi, odnosno tradicionalnom obliku socijalnih preduzeća, koja su poznata i u Srbiji kao zaštitne radionice za zapošljavanje invalida. 4) Organizacije koje pružaju mogućnost resocijalizacije ljudima sa ozbiljnim problemima prilagođavanja, a uglavnom se radi o alkoholičarima, narkomanima ili osobama sa težim mentalnim ili fizičkim poremećajima. Socijalno preduzeće, prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, jeste privredno društvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom, i koje, nezavisno od ukupnog broja zaposlenih, zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Socijalna organizacija, prema istom zakonu, jeste drugi oblik organizovanja koji se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom i koji zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom SOCIJALNO OSIGURANJE- vid socijalne sigurnosti, kojim se osiguranim licima, na principima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, obezbeđuje zdravstvena zaštita i materijalna davanja u slučaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao što su bolest, starost, invalidnost, smrt i nezaposlenost. Sistem socijalnog osiguranja obuhvata: a. penzijsko-invalidsko osiguranje; b. zdravstveno osiguranje, i c. osiguranje za slučaj nezaposlenosti. SOCIJALNA SIGURNOST- skup (sistem) socijalno političkih mera, koje društvo (država) preduzima sa ciljem da svoje članove osigura od socijalnih rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalidnost, starost, siromaštvo i sl.) i prevaziđe stanje nesigurnosti. Osnovni oblici socijalne sigurnosti su: 1) socijalno osiguranje (eng. social insurance) i 2) socijalna zaštita i socijalna pomoć (eng.social assistance). Sistem socijalne sigurnosti u Srbiji sastoji se iz: a) sistema socijalnog osiguranja, b) sistema društvene brige o deci i porodici c) sistema društvene zaštite boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata; i d) sistema socijalne zaštite. SOCIJALNA ZAŠTITA- organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti. 414

SOCIJALNO PRAVO

SOCIJALNO STANOVANJE- stanovanje odgovarajućeg standarda koje se obezbeđuje uz podršku države, u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja i programima za realizaciju strategije, domaćinstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima. Radi obezbeđivanja uslova za održivi razvoj socijalnog stanovanja u Republici Srbiji, a u cilju realizacije utvrđene nacionalne stambene politike, kojom se određuju i mere za njeno sprovođenje, donosi se Nacionalna strategija socijalnog stanovanja i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Sredstva za socijalno stanovanje obezbeđuju se iz: 1) budžeta Republike Srbije; 2) donacija; 3) domaćih i inostranih kredita; 4) sredstava od otplate kredita odobrenih u skladu sa ovim zakonom; 5) drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva se koriste za: 1) odobravanje dugoročnih kredita neprofitnim stambenim organizacijama radi obezbeđivanja stanova za socijalno stanovanje; 2) odobravanje dugoročnih kredita fizičkim i pravnim licima za obezbeđivanje stanova za socijalno stanovanje; 3) podsticanje dugoročne stambene štednje; 4) podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje u vlasništvu ili u zakup; 5) podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje osoba sa invaliditetom, kao i ličnih i porodičnih vojnih invalida i civilnih invalida rata; 6) podsticanje partnerstva javnog i privatnog sektora u oblasti socijalnog stanovanja;7) podsticanje različitih vidova izgradnje za stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom; 8) druge namene u skladu sa zakonom i programom. SOLIDARNOST I UZAJAMNOST ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU- ostvaruje se uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti između polova, između bolesnika i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srezmeno svojim materijalnim mogućnostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj. STANJE SOCIJALNE POTREBE- takvo stanje u kojem je građaninu ili porodici neophodna društvena pomoć u cilju savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranju uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, ukoliko se te potrebe ne mogu na drugi način zadovoljiti, a na osnovama humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva. STOPA AKTIVNOSTI- v. Anketa o radnoj snazi STOPA INFLACIJE- procentualni porast opšteg nivoa cena u datom vremenskom periodu. Ona predstavlja prosečnu meru promena opšteg nivoa cena u određenom periodu. STOPA NEAKTIVNOSTI- v. Anketa o radnoj snazi STOPA NEZAPOSLENOSTI- v. Anketa o radnoj snazi 415

DR RAJKO KOSANOVIĆ

STOPA ZAMENE- ne postoji precizna definicija pojma stopa zamene i u literaturi moguće je naići na različite pokazatelje koji se nazivaju stopom zamene. s. z. definiše se kao: a) odnos između prve penzije i poslednje zarade; b) odnos između penzije u prvoj godini penzionisanja i prihoda u godini pre penzionisanja; v) odnos prve penzije i prosečne zarade u poslednjoj godini pre penzionisanja; g) odnos između prosečne penzije i prosečne zarade. Hipotetička s. z. računa se kao odnos između penzije za osnovni slučaj (lini koeficujent 1 i 40 godina penzijskoh staža, tj. 40 linih bodova) u odnosu na zaradu pre penzionisanja, tj. u odnosu na neto proečnu zaradu u republici iz prošle godine). Hipotetičku s. z. moguće je računati kao sadašnju stopu zamene ( za lica koja se danas penzionišu) i kao buduću ( očekivanu) stopu zamene, koja pokazuje šta penzijski sistem može da pruži budućim penzionerima. Agregatna s. z. predstavlja odnos između medijane ( proseka) pojedinačnih bruto penzija za starosnu grupu od 65 do 74. godine i medijane pojedinačnih bruto zarada za starosnu grupu od 50 do 59 godija, ne uzimajući u obzir druga socijalna davanja (ovaj pokazatelj se prati u zemljama Evropske unije). Neto penzija u godini penzionisanja koju bi dobio proseþni radnik (liþni koeficijent 1) sa 40 godina staža (liþni bod 40x opšti bod) Hipotetiþka stopa zamene=--------------------------------------------------------Neto proseþna zarada prethodne godine

STOPA ZAPOSLENOSTI- v. Anketa o radnoj snazi STUBOVI PENZIJSKOG OSIGURANjA- Svetska banka, oslanjajući se na iskustva Čilea u reformi sistema penzijskog osiguranja, početkom 90-tih godina prošlog veka formulisala je svoj model sa tri takozvana stiba (engl. pillar). Reč je o sledeća tri stuba: -prvi: državni, nefundiran, zasnovan na tekućem finansiranju (PAYG), sa unapred definisanom penzijom i skroman po obimu; - drugi: obavezan privatni, fundiran, zasnovan po pravilu propisanog doprinosa i individualnih štednih računa i osnovni za osiguranje dohodka u starosti; - treći: dobrovoljni privatni, bilo kompanijski, bilo sa individualnim štednim računima.

T TRANZICIJA- (u užem smislu) proces prelaska, započet u poslednjoj deceniji XX veka, bivših socijalističkih zemalja, sa centralističkoplanskih na tržišne ekonomije i sa autoritarnih režima u demokratska društva. Privatizacija, liberalizacija, deregulacija i makroekonomska stabilizacija, osnovni su elementi tranzicije; (u širem smislu) prelaz iz jednog društvenog sistema u drugi). 416

SOCIJALNO PRAVO

V VISINA STAROSNE I INVALIDSKE PENZIJE- određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava: VP = LB x OB LB = LK x PS VP = LK x PS x OB VP- visina penzije LB- lični bod OB-opšti bod LK- lični koeficijent PS- penzijski staž Lični bodovi osiguranika utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staža. Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Godišnji lični koeficijent iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosno ugovorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendarskoj godini. Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet. Lični koeficijent utvrđuje se tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeli sa periodom (godine, meseci i dani) za koje su obračunati, s tim što se svaka godina računa kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278. Najviši iznos penzije određuje se tako što lični koeficijent ne može iznositi više od 3,8 (prethodno bio je četiri). Vrednost opšteg boda je nominalni iznos koji predstavlja količnik izračunatog zbira penzija i zbira ličnih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili u periodu od 1. januara 2001. do 30. juna 2002. godine. Primer: Lični koeficijent: 1,25 (zarada osiguranika je na nivou 125 % od prosečne zarade u republici); Penzijski staž: 40 godina: Lični bod (LB)= Lični koeficijent x Penzijski staž: 40 x 1,25=50 Opšti bod (OB)- prosek za 2008. godinu: 539,75; Visina penzije= LB x OB= 50 x 539,75 = 26.987, 5 dinara.

Z ZARADA- u Republici Srbiji sastoji se od: 1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od: a) osnovne zarade; b) dela zarade za radni učinak; v) uvećane zarade: 417

DR RAJKO KOSANOVIĆ

- za rad na dan praznika koji je neradni dan; - za rad noću i rad u smenama; - za prekovremeni rad; - po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad); 2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.); 3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa (naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora), osim: a) naknade troškova za: - dolazak i odlazak sa rada; - vreme provedeno na službenom putu u zemlji; - vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; - smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu; b) drugih primanja zaposlenog i to: - otpremnine pri odlasku u penziju; - naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice zaposlenog,, a članovima uže porodice u sličaju smrti zaposlenog; - naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Minimalna zarada- utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije. Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: a) troškova života; b) kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji; v) egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice; g) stope nezaposlenosti; d) kretanja zaposlenosti na tržištu rada i đ) opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije. Minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje šest meseci i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada. ZDRAVSTVENA DELATNOST- delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba. Mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa načelima profesionalne etike. Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tericijalnom nivou. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata: 1) zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje, rehabilitaciju bolesnih i povređenih; 418

SOCIJALNO PRAVO

2) preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zaštite; 3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje zdravlja; 4) sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti; 5) sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba; 6) patronažne posete, lečenje i rehabilitaciju u kući; 7) sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smeštena u ustanove socijalnog staranja; 8) hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz; 9) farmaceutsku zdravstvenu zaštitu; 10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duševnom razvoju: 11) zaštitu mentalnog zdravlja; 12) palijativno zbrinjavanje; 13) druge poslove utvrđene zakonom. Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalističko-konsultativnu i bolničku zdravstvenu delatnost. Specijalističko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obuhvata složenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i lečenje i rehabilitacije bolesnih i povređenih. Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smeštaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolničkoj apoteci. Zdravstvena delatnost na tercijalnom nivou obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti kao i naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja. Zdravstvena delatnost na tercijalnom nivou obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolničkoj apoteci. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA- organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši moguđi nivo očuvanja zdravlja građana i porodice. Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravalja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE- vid (grana) socijalnog osiguranja, kojim se osiguranim licima (osiguranicima i članovima porodice osiguranika) obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i ostala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su: 1) pravo na zdravstvenu zaštitu; 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene prečenosti za rad osiguranika; 3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite. 419

DR RAJKO KOSANOVIĆ

ZDRAVSTVENA SLUŽBA- čine je: 1) zdravstvene ustanove i privatna praksa; 2) zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi. Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa određene poslove zdravstvene delatnosti. ZDRAVSTVENA USTANOVA -zdravstvenu ustanovu može osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice, pod uslovima propisanim zakonom. Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini, ako zakonom nije drukčije uređeno. Zdravstvena ustanova može se osnovati kao: dom zdravlja; apoteka; bolnica (opšta i specijalna); zavod; zavod za javno zdravlje; klinika; institut; kliničko-bolnički centar i klinički centar.

Ž ŽIVOTNI STANDARD- (u užem smislu) stepen zadovoljavanja potreba stanovništva kroz potrošnju materijalnih dobara i korišćenje usluga. (u širem smislu) u obzir se uzimaju i uslovi rada, kao i društveni uslovi, koji su određeni karakterom društveno-ekonomskog sistema.

420

LITERATURA 1.

Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji; Vlada Republike Srbije; Beograd, 2009.

2.

Averting the Old-Age Crisis, Policies to Protect the Old and Promote Growth, The World Bank and Oxford University Press, 1994.

3.

Barr, N. and Diamond, P. (2006.), The Economics of Pensions, Oxford Review of Economic Policy, Vol. 22, No.1.

4.

Barr, N. and Diamond, P. (2009.), Reforming pensions: Principles, analytical errors and policy directions; The International Social Security Review, Vol. 62, No.2.

5.

Vlajko Brajić: Radno pravo; Savremena administracija, Beograd, 1991.

6.

Viktorija Cucić, Snežana Simić i dr.: Socijalna medicina; Savremena administracija, Beograd 2000.

7.

Viktorija Cucić, Snežana Simić i dr.: Terminološki rečnik kvaliteta u zdravstvu; Medicinski fakultet, Beograd, 2000.

8.

Drugi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2007.

9.

Drenka Vuković: Sistemi socijalne sigurnosti; Fakultet političkih nauka, Institut za političke studije- Centar za socijalnu politiku, Beograd, 1998.

10. Drenka Vuković: Socijalna sigurnost i socijalna prava; Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd 2005. 10. Velizar Golubović: Finansiranje penzijskog i invalidskog osiguranja; Budućnost, Novi Sad,2002. 11. Velizar Golubović: Reforme penzijskih sistema u državama sukcesorima SFRJ, Novi Sad, 2009. 12. Document of the World Bank, Serbia: Doing More with Less, Addressing the Fiscal Crisis by Increasing Public Sector Productivity, Report No. 48620 – YF, June 16, 2009. 13. Ekonomski rečnik: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006. 14. European Commission, “The European Platform against Poverty and Social Exclusion: A European framework for social and territorial cohesion”, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions, SEC (2010) 1564 final, COM (2010) 758 final, Brussels, 16.12.2010. 15. European health care reforms: The Ljubljana Charter on Reforming Health Care, WHO, Regional Office for Europe, Copenhagen, 1996. 16. European Social Charter; Secretariat of the European Social Charter, Strasbourg, 2005. 17. Funding helath care: options for Europe; Open university Press, Celtic Court, Buckingham – Philadelphia: First Published 2002. 18. Ljiljana Gereke: Planiranje u zdravstvu; Naučna knjiga, Beograd, 1990. 421

DR RAJKO KOSANOVIĆ

19. Wiliam A. Glaser: Health Insurance in Practice – International Variations in Financing, Benefits and Problems, Copyrignt 1991., by: Jossey – Bass.-, Publishars San Francisco, Caliofornia and Josey – Bass Limited, Oxford. 20. Rolf Hase, Herman Šnajder, Klaus Vajgelt: Leksikon socijalne tržišne privrede; Fondacija Konard Adenauer, Beograd, 2005. 21. Health Care System in Transition: Germany; European Observatory on Health Care Systems, WHO, Regional Office for Europe Copenhagen, 2000. 22. Health Care System in Transition: Czech Republic; European Observatory on Health Care Systems, WHO, Regional Office for Europe, Copenhagen, 1996. i 2000. 23. Izveštaji o radu i finansijskom poslovanju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (za godine: 1996.-2010.), RZZO, Beograd. 24. Đorđe Jakovljević, Vera Grujić i dr.; Reforme u oblasti zdravstva; Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Milan Jovanović Batut“, Beograd, 1997. 25. Predrag Jovanović, Radno pravo; Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, 2000. 26. Rajko Kosanović: Sindikalne teme; ,,Radnička štampa”, Beograd, 2009. 27. Rajko Kosanović: Sindikalni leksikon; Friedrich Ebert Stiftung, I.P. ,,Obeležja“, Beograd, 2010. 28. Rajko Kosanović: Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada; Radnička štampa, Beograd, 2007. 29. Rajko Kosanović: Evropska socijalna povelja; Radnička štampa, Beograd, 2008. 30. Sanja Paunović, Rajko Kosanović: Siva ekonomija/Hidden Economy, NIP ,, Radnička štampa“, Beograd, 2009. 31. Boris Krivokapić: Leksikon međunarodnog prava; Radnička štampa i Institut za uporedno pravo, Beograd, 1998. 32. Đuro Kutlača: Sedam godina tranzicije u Evropi; „Ekonomika“, br. 9-10/98, Beograd, 1998. 33. Dušan Lakićević: Uvod u socijalnu politiku; „Savremena administracija“, Beograd, 1987. 34. Slaven Letica: Zdravstvena politika u doba krize; Naprijed, Zagreb, 1989. 35. Branko Lubarda: Revidirana Evropska socijalna povelja; Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, Swiss Labour Assistance, Radni;ka [tampa, Beograd, 2009. 36. Abraham Maslov: Motivacija i ličnost; Nolit, beograd, 1982. 37. Gordana Matković i dr.: Izazovi uvođenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji; Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2009. 38. Boško Mijatović: Kapitalizacija penzijskog osiguranja; JP Službeni glasnik, Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd 2008. 39. Milosav Milosavljević: Socijalna sigurnost u samoupravnom društvu; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984. 40. Slobodanka Nedović: Država i politika- ideje i politika, Izdavačka agencija “Draganić”, Beograd, 1995. 41. Old Age Income Support in the 21st Century, The World Bank,2005. 42. Opšta enciklopedija LAROUSSE; Vuk Karadžić, Interehport, Beograd, 1971. 422

SOCIJALNO PRAVO

43. Goran Penev: Demografsko starenje u Srbiji, Evropi i svetu krajem 20. veka i perspektive za 21. vek; u: Starenje i starost- za bezbedni aktivni život; Šesti gerontološki kongres Jugoslavije, Vrnjačka Banja 12-16. maj 2002., Zbornik radova, Beograd, 2002., str.49-66. 44. Penzijski sistem u Srbiji; USAID Sega projekat, Beograd, 2010. 45. Katarina Stanić: Penzijski sistem u Srbiji- dizajn, karakteristike i perspektive, USAID, CLDS Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2010. 46. Pension Reform in Central and Eastern Europe; Volume 2, International Labour Office, Central and Eastern European Team, Budapest, 2002. 47. Pension Reform in Serbia from international and regional perspectives. Proceedings of the Conference on Pension Reform in Serbia (24-25 September 2009. Belgrade), International Labour Organization, ILO Subregional Office for Central and Eastern Europe Budapest, 2009. 48. Ratko Pešić, Nastanak i razvitak socijalnog osiguranja u Jugoslaviji, knjiga I i II, Beograd, 1957. 49. Aleksandar Petrović: Ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja primenom međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, u: Ostvarivanje i zaštita socijalnih prava: Zbornik radova sa Savetovanja pravnika/Trinaesti Zlatiborski pravnički dani, Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje, Beograd, 2010., str. 337-367. 50. Miodrag Petrović: Krmčija svetog Save – o zaštiti obespravljenih i socijalno ugroženih; Narodna biblioteka Srbije, Narodna knjiga, Beograd, 1983. 51. Dejan Popović: Nauka o porezima i poresko pravo; Savremena administracija, Beograd, 1997. 52. Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije; USAID, Sega projekat. Beograd, 2010. 53. Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji; Vlada Republike Srbije- Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2010. 54. Pravna enciklopedija; Savremena administracija, Beograd, 1989. 55. Prvi nacinalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenu siromaštva u Republici Srbiji 20082010.; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. 56. Božidar Raičević, Finansiranje sistema socijalne sigurnosti; i Socijalna politika u tranziciji; Centar za proučavanje alternativa, Beograd, 1998. 57. Božidar Raičević: Javne finansije; Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost, Beograd, 2005. 58. Mihovil Rismondo, Blaženka Šimetić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju i zapošljavanju, Zagreb, 1994. 59. M. Roberts, W. Hsiao, M. Reich, P. Berman: Analuzing Health Sector performance, Background note, Washington: World Ban – World Bank Institute, 1999. 60. The Social Charter at a glance; Departement of the European Social Charter, Strasbourg,2007. 61. Lindsay Sales: Serbia: Public Sector Health Reforms: Reduction of Public Debt, Cost Reduction Strategies in Hospitals, Field Report for World Bank, August 2001. 62. SERBIA: Assistance Strategy for Health, World Bank, April 2002. 63. Snežana Simić, Vesna Bjegović, Predrag Jelača, Rajko Kosanović, Jelena Erić-Marinković, Dragan Mladenović: Osnove za reformu sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji; Centar za proučavanje alternativa, Beograd, 2001. 423

DR RAJKO KOSANOVIĆ

64. Ljiljana Stojanović, Velibor Stošić: Zbirka međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju – sa komentarom; NIMP „Zaštita rada“, Beograd, 1996. 65. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji; Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. 66. Studija o životnom standardu: Srbija 2002-2007; Republički zavod za statistiku, The World Bank, DFID Department for International Development, Beograd, 2008. 67. Rajko Sudžum: Socijalno osiguranje u Srbiji u XX veku, u : Srbija u modernizacijskim procesima XX veka; Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1994. 68. Berislav Šefer: Modeli socijalne politike u uslovima tržišne ekonomije i pluralističkog političkog sistema, u: Socijalna poltika u tranziciji; Centar za proučavanje alternativa, Beograd, 1998. 69. Borivoje M. Šunderić: Pravo međunarodne organizacije rada; Pravni fakultet, Beograd, 2001. 70. Borivoje Šunderić: Socijalno pravo; Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009. 71. Technical Assistance to the Ministtry of health, Serbia, Federal Republic of Ygoslavia. Final Report to DFID, DFID Health Systems Resource Centre; 2001. 72. Mile Vranješ: Reforma penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji; u: ,, Pravo i privreda; broj 1012, str.41-53., Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd, 2010. 73. Zbornik konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada; Institut za političke studije, Beograd, 1996. 74. Zbornik pojmova o socijalnoj politici; Jugoslovenska konferencija za socijalne delatnosti, Beograd, 1973.

Zakoni -Važeći zakoni75. Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu (,,Službeni glasnik RS”, broj 101/10); 76. Zakon o radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 i 54/09); 77. Zakon o budžetskom sistemu (,, Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10 i 101/10); 78. Zakon o računovodstvu i reviziji (,, Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 111/09 ); 79. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (,,Službeni glasnik” RS”, br. 34/03, 64/04-US, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06-US, 5/09, 107/09 i 101/10 ); 80. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (,, Službeni glasnik RS”, broj 85/05 ); 81. Zakon o zdravstvenom osiguranju (,,Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka); 82. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS”, br.107/05, 72/09- dr.zakon, 88/10 [99/10 ) 83. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10); 84. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09 ); 85. Zakon o društvenoj brizi o deci (,,Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02-dr. zakon, 62/03-dr. zakon, 64/03-ispr. dr. zakona, 101/05-dr. zakon i 18/10-dr.zakon ); 424

SOCIJALNO PRAVO

86. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (,,Službeni glasnik RS”, br. 16/02, 115/05 i 107/09); 87. Zakon o socijalnoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/11), 88. Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ”, br. 24/98). 89. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (,,Službeni glasnik RS”, br. 125/04); 90. Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu (,,Službeni glasnik RS”, br. 125/04); 91. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS”, br. 101/05); 92. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (,,Službeni glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 i 23/2003). 93. Zakon o Vojsci Jugoslavije (,, Sl. list SRJ“, br. 43/ 94, 28/ 96, 44 /99, 74/ 99, 3/ 02 i 37/ 02- dr. zakon, ,, Sl. list SCG“, br. 7/ 05 i 44/ 05, ,, Sl. glasnik RS“, br. 116/ 07-dr. zakon, 88/ 09-dr. zakon i 101/ 10-dr. zakon); 94. Zakon o Vojsci Srbije (,, Sl. glasnik RS“, br.116/ 07, 88 /09 i 101/ 10-dr. zakon); 95. Opšti kolektivni ugovor (,,Službeni glasnik RS”, br. 50/08); 96. Ustav Republike Srbije (,,Službeni glasnik RS”, broj 83/06);

-Podzakonska akta97. Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu,sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu (,,Službeni glasnik RS”, broj 102/10); 98. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2011. godinu (,,Službeni glasnik RS”, broj 55/10); 99. Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije (“Sl. glasnik RS” br. 88/10); 100. Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa korisnika budžetskih sredstava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i budžetskih fondova Republike i lokalnih vlasti („Službeni glasnik RS”, broj 12/2004). 101. Pravilnik o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Službeni glasnik RS”. br. 105/03, 126/04, 93/05, 3/07, 8/07, 56/07, 23/08 i 49/10 ). 102. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem ( ,,Službeni glasnik RS” , br. 20/07, 37/07, 50/07- ispravka, 63/07, 25/08, 3/09, 26/09, 37/09, 64/09, 110/09, 11/10, 31/10, 40/10, 53/10 i 101/10); 103. Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2011. godinu ( 7/11);

-Opšti bilansi javnih prihoda i javnih rashoda104. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2000. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 54/99). 105. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2001. godinu („Službeni glasnik RS” br. 24/2001). 106. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2002. godinu („Službeni glasnik RS” br. 16/2002). 107. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2003. godinu (Službeni glasnik RS” br. 91/2002). 425

DR RAJKO KOSANOVIĆ

Finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 108. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1996. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 11/96); 109. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1997. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 13/97); 110. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1998. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 12/98); 111. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1999. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 10/99); 112. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2000. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 5/00); 113. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2001. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 43/01); 114. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2002. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 83/02); 115. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2003. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 78/03); 116. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2004. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 36/04); 117. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2005.. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 132 / 04 i 71 / 05 ); 118. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2006. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 108 /05 i 85 /06 ); 119. Privremeni finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-mart 2007. godine (7/07); 120. Privremeni finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-jun 2007. godine (38/07); 121. Odluka o izmenama Privremenog finansijskog plana Repbličkog zavoda za zdravstveno osiguranje za period januar-jun 2007. godine (56/07, osnovni tekst u 38/07); 122. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2007. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 60 /07); 123. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2008. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 9 /08); 124. Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2008. godinu (104/08; osnovni tekst: 9/08); 125. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu („Službeni glasnik RS”, br.1 / 09); 126. Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu (32/09; osnovni tekst: 1/09); 426

SOCIJALNO PRAVO

127. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2010. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 110 /09); 128. Finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 4/11); 129. Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2010. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 112/09); 130. Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 1/11); 131. Finansijski plan Naciomalne službe za zapošljavanje za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 1/11);

- Odluke o utvrđivanju godišnjeg obračuna organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 132. Odluka o utvrđivanju godišnjeg obračuna Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1995. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 11/96). 133. Odluka o utvrđivanju godišnjeg obračuna Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1996. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 13/97). 134. Odluka o utvrđivanju godišnjeg obračuna Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1997. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 6/98). 135. Odluka o godišnjem računu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1998. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 19/99). 136. Odluka o godišnjem računu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 1999. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 8/00). 137. Odluka o godišnjem računu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2000. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 17/01). 138. Odluka o usvajanju godišnjeg računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2001. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 10/02). 139. Odluka o usvajanju godišnjeg računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2002. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 20/03). 140. Odluka o usvajanju godišnjeg računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2003. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 43/04). 141. Odluka o usvajanju završnog računa Repbličkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Beograd, za 2004. godinu (37/05); 142. Odluka o usvajanju završnog računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Beograd za 2005. godinu (17/06); 143. Odluka o usvajanju završnog računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2006. godinu (38/07); 144. Odluka o usvajanju završnog računa Finansijskog plana Repbličkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2007. godinu (42/08); 145. Odluka o usvajanju završnog računa finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2008. godinu (25/09); 427

DR RAJKO KOSANOVIĆ

146. Odluka o završnom računu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2009. godinu ( 37/10); 147. Odluka o usvajanju Završnog računa Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaperiod od 1. 01-31. 12. 2009. godine („Službeni glasnik RS”, broj 25/10).

- Odlike o iznosu sredstava koja se prenose filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 148. Odluke o uplati dela doprinosa za zdravstveno osiguranje na podračun Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u filijalama („Službeni glasnik RS”, br. 71/94, 30/97, 12/98 i 4/99). 149. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2006. godine (2/06); 150. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2007. godine (7/07); 151. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2008. godine (9/08); 152. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2009. godine (6/09; prestala da važi: 9/08); 153. Odluka o izmeni Odluke o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2009. godine (,, Službeni glasnik RS”, br. 82/09; osnovni tekst: 6/09); 154. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2010. godine (,, Službeni glasnik RS”, br. 5/ 10); 155. Odluka o iznosu sredstava koja se prenose filijali u toku 2011. godine (,, Službeni glasnik RS”, br. 6/ 11);

- Ugovaranje zdravstvene zaštite 156. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zaštite u 1994. godini („Službeni glasnik RS”, br. 18/94). 157. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zaštite u 1995. godini („Službeni glasnik RS”, br. 5/95). 158. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zaštite u 1996. godini („Službeni glasnik RS”, br. 7/96). 159. Odluka o kriterijumima i merilima za ugovaranje i finansiranje zdravstvene zaštite u 1997. godini („Službeni glasnik RS”, br. 12/97). 160. Odluka o ugovaranju i finansiranju zdravstvene zaštite za 1998. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 37/98). 161. Odluka o ugovaranju i finansiranju zdravstvene zaštite za 1999. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 47/99). 162. Odluka o utvrđivanju naknade zdravstvenim ustanovama i drugim nosiocima zdravstvene službe za 2000. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 46/00). 163. Odluka o uslovima i kriterijumima za ugovaranje zdravstvene zaštite sa zdravstvenim ustanovama za 2001. godinu („Službeni glasnik RS”. br. 62/01). 164. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2006. godinu (2/06 i 6/06-ispravka; 28/06-ispravka, 68/06, 74/06, 110/06, 115/06, 12/07- ispravka ); 428

SOCIJALNO PRAVO

165. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2007. godinu (120/07; osnovni tekst: 115/06, 12/07-ispravka, 30/07, 38/07, 39/07-ispravka, 65/07, 104/07); 166. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2008. godinu (1/09; osnovni tekst: 127/07, 11/08-ispravka, 37/08, 42/08, 57/08, 71/08, 93/08, 106/08 i 115/08); 167. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2009. godinu (,, Službeni glasnik RS”, br. 112/ 09; osnovni tekst 6/ 09.... 79 /09 ); 168. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2010. godinu (100/ 10; osnovni tekst: 17/ 10, 26/ 10, 52/ 10 i 73/ 10 ); 169. Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2011. godinu ( 4/ 11 );

- Zakoni koji su prestali da važe 170. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02). 171. Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01 i 18/02). 172. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 4/90) 173. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 30/79, 59/82, 18/83, 22/84, 50/84, 51/85, 49/86, 22/87, 42/87 – prečišćen tekst), 174. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi („Službeni glasnik RS”, br. 32/68, 8/73, 52/74). 175. Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva („Službeni glasnik RS”, br. 27/70, 50/70, 51/71, 8/72, 15/74 i 52/75). 176. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi („Službeni glasnik NRS“, br. 27/61; („Službeni glasnik RS”, br. 15/65, 34/65-prečišćen tekst). 177. Opšti zakon o organizaciji zdravstvene službe („Službeni list FNRJ”, br. 45/60). 178. Opšti zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva („Službeni list SFRJ”, br. 20/65). 179. Zakon o zdravstvenom osiguranju radnika i službenika („Službeni list FNRJ”, br. 51/54). 180. Zakon o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja („Službeni list SRJ”, br. 30/96, 70/01 i 3/02). 181. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 52/96, 46/98, 29/01). 182. Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Službeni glasnik RS”, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/01). 183. Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica („Službeni glasnik RS”, br. 22/92, 73/92, 82/92, 56/93, 67/93, 34/94, 5/96, 46/98, 29/01). 184. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, broj. 71/03). 429

DR RAJKO KOSANOVIĆ

185. Zakon o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94). Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana (,,Službeni galsnik RS”, br. 36/91, 33/93, 67/93, 46/94, 52/96, 29/01, 84/04 i 115/05); 186. Zakon o sprovođenju socijalnog osiguranja na području Demokratske Federativne Jugoslavije („Službeni list DFJ”, br. 29/1945). 187. Zakon o socijalnom osiguranju radnika, nameštenika i službenika („Službeni list FNRJ”, br. 65/46). 188. Zakon o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica („Službeni list FNRJ”, br. 10/50, 13/50, 4/51, 11/51 i 46/51). 189. Uredba o osnivanju Zavoda za socijalno osiguranje i privremenom upravljanju sredstava socijalnog osiguranja („Službeni list FNRJ”, br. 30/52). 190. Osnovni zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja („Službeni list FNRJ”, br. 24/65 – prečišćen tekst).

- Multilateralni međunarodni ugovori koji se odnose i na socijalno osiguranje – Konvencije MOR-a191. Konvencija broj 48 koja se odnosi na ustanovljenje međunarodnog uređenja očuvanja i prava o osiguranju za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti („Službeni list DFJ”, br. 92/45). 192. Konvencija broj 102 o mninimalnoj normi socijanlog osiguranja („Službeni list FNRJ”, od 17. marta 1955. godine). 193. Konvencija broj 143 o migracijama u uslovima zloupotrebe i unapređenju jednakih nmogućnosti i tretmana radnika migranata („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 12/80). 194. Konvencija broj 159 Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida („Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS”, broj 3/87).

- Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju 196. Sporazum između SR Jugoslavije i Republike Austrije o socijalnom osiguranju (‘’Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori’’, broj 7/98) 197. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Kraljevine Belgije, (‘’Službeni list FNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 7/56) 198. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske (‘’Službeni list FNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 8/58) 199. Konvencija između SFR Jugoslavije i Kraljevine Danske o socijalnom osiguranju (‘’Službeni list SFRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 5/80) 200. Sporazum o socijalnom osiguranju između SFR Jugoslavije i Arapske Republike Egipat (‘’Službeni list SFRJ-Međunarodni ugovori’’, broj12/88) 201. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Republike Italije (‘’Službeni list FNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 1/59) 430

SOCIJALNO PRAVO

202. Sporazum o socijalnom osiguranju između SFR Jugoslavije i Velike Socijalističke Narodne Libijske Arapske Džamahirije (‘’Službeni list SFRJ-Međunarodni ugovori’’, broj 1/90) 203. Sporazum između Srbije i Crne Gore i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnom osiguranju („Službeni list SCG - Međunarodni ugovori’’, broj 10/04) 204. Konvencija između Vlade FNR Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o uređenju pitanja socijalnog osiguranja njihovih državljana (‘’Službeni list FNRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 8/58) 205. Sporazum između SR Jugoslavije i Republike Makedonije o socijalnom osiguranju, (‘’Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori’’, broj 1/01) 206. Sporazum između SFR Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o socijalnom obezbeđenju (‘’Službeni list SFRJ’’, broj 9/69) 207. Konvencija između SFR Jugoslavije i Kraljevine Norveške o socijalnom osiguranju (‘’Službeni list SFRJ’’, broj 22/75) 208. Sporazum o saradnji na području socijalnog osiguranja između SFR Jugoslavije i Republike Paname (‘’Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 11/77) 209. Konvencija o socijalnom osiguranju između Vlade FNR Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Poljske (‘’Službeni list FNRJ –Dodatak MUIDS’’, broj 9/58) 210. Sporazum između Vlade SFR Jugoslavije i Vlade SR Rumunije o saradnji u oblasti zdravstvenog osiguranja (‘’Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 13/77) 211. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Čehoslovačke Republike (‘’Službeni list FNRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 1/58) 212. Konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske (‘’Službeni list FNRJ – Dodatak MUIDS’’, br. 7/58 i 10/60-ispravka) 213. Opšta konvencija o socijalnom osiguranju između FNR Jugoslavije i Francuske Republike, (‘’Službeni vesnik Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ ‘’, broj 4/51) 214. Sporazum između SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju (‘’Službeni list SCG- Međunarodni ugovori’’, broj 7/03) 215. Konvencija o socijalnom osiguranju između SFR Jugoslavije i Kraljevine Holandije (‘’Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 11/80) 216. Sporazum između SR Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju (‘’Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori’’, broj 1/01) 217. Sporazum između Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju (‘’Službeni glasnik RS’’, broj 102/07) 218. Sporazum između SR Jugoslavije i Češke Republike o socijalnom osiguranju, (‘’Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori’’, broj 7/02) 219. Konvencija između SFR Jugoslavije i Kraljevine Švedske o socijalnom osiguranju (‘’Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 12/79) 220. Konvencija između FNR Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o socijalnom osiguranju ( ‘’Službeni list SFRJ – Dodatak MUIDS’’, broj 8/63) 221. Sporazum između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju (‘’Službeni glasnik RS’’, broj 111/09) 222. Sporazum između Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti (‘’Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori’’, broj 12/10) 431

UMESTO BELEŠKE O AUTORU Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovića Sadržaj ovog spiska čine nazivi 227 radova, koje je dr Rajko Kosanović objavio u periodu od 1990. do maja 2011. godine. I- Knjige 1.

Osnove za reformu sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji; Centar za proučavanje alternativa i Samizdat B 92, Beograd 2001., obim 288 strana – grupa autora, ISBN 86-7464-029-X; ID= 90952204.

2.

Rečnik termina iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja; Komora zdravstvenih ustanova i I.P. “Obeležja”, Beograd, 2007., obim: 361 strana; CIP- Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-83563-46-3; COBISS.SR-ID 143753740.

3.

Mobing: psihički teror na radu; Radnička štampa, Beograd, 2008., obim. 103 strane; ISBN 97886-7073-120-2; COBISS.SR-ID 150064140.

4.

Žena u radnom i socijalnom zakonodavstvu Republike Srbije; Savez samostalnih sindikata Srbije i Swiss Labor Assistance (SLA), Beograd 2008, obim 142 strane; ISBN 978-86-7073-123-3; COBISS.SR-ID 153111052.

5.

Pristojan rad/ Decent Work; Radnička štampa, Beograd, 2008., obim: 143 strane (koautori: mr S. Paunović i D. Vujasinović- Dučić); ISBN 978-86-7073-126-4; COBISS.SR-ID 155898892.

6.

Sindikalne teme; Radnička štampa, Beograd, 2008. obim: 370 strana ; ISBN 978-86-7073-1257; COBISS.SR-ID 155048204.

7.

Siva ekonomija/ Hidden Economy; International Trade Union Confederation (ITUC), Pan European Regional Council (PERC), NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2009., obim 127 strana ( sa mr S. Paunović); ISBN 978-86-7073-128-8; COBISS.SR-ID 167337228.

8.

Ekonomija u senci/ Shadow Economy; International Trade Union Confederation (ITUC), Pan European Regional Council (PERC), NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2010., obim 119 strana ( sa mr S. Paunović); ISBN 978-86-7073-133-2; COBISS.SR-ID 173607436.

9.

Kolektivno pregovaranje / Collective Bargaining ; Friedrich Ebert Stiftung, NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2010., obim 261 strana ( sa S. Paunović); ISBN 978-86-7073-137-0; COBISS.SR-ID 175426060.

10. Efikasno suzbijanje sive ekonomije; Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, Swiss Labour Assistance SLA, NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2010., obim 93 strana ( sa: Č. Andrić, Z. Ristićem, D. Rajićem, D. Rajković i L: Fasina); ISBN 978-86-7073-144-8; COBISS.SR-ID 180536844. 433

DR RAJKO KOSANOVIĆ

11. Sidikalni leksikon/Trade Union Lexicon; I.P. “Obeležja”, Beograd, 2010., obim: 299 strana; CIPKatalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-83563-74-6; COBISS.SR-ID 180952588. 12. Socijalno pravo; Friedrich Ebert Stiftung, NIP ,,Radnička štampa”, Beograd 2011., obim strana 13. Ekonomski rečnik ( u štampi)

II- Priručnici 14. Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada; Radnička štampa, Beograd, decembar 2007., 94 str.; 21 sm., CIP –Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-7073-116-5; COBISS.SR-ID 145173772. 15. Evroposka socijalna povelja, Beograd, februar 2008. , 79 str.; 21 sm., CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISBN 978-86-7073-118-9; COBISS.SR-ID 146451212. 16. Sadržaj i primena opšteg kolektivnog ugovora i metode pregovaranja; Priručnik sastavljen u okviru Projekta ,, Strengthening institutions for social dialogue. Bosnia and Herzegovina and Serbia. 2 years.” Savez samostalnih sindikata Srbije i Institut za razvoj saradnje UGT-a Španija (ISCOD), Beograd, 2008. ( sa S.Paunović).

III- Radovi objavljeni u zbornicima radova 17. Finansiranje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji (u: Radno i socijalno pravo; časopis za teoriju i praksu radnog i socijalnog prava; Udruženje za radno i socijalno pravo Srbije, Beograd, 2007., str. 427-451.); ISSN 1450-5800; COBISS.SR-ID 133704455 18. Sindikat u zaštiti prava zaposlenih (u: Zaštita prava iz radnog odnosa: zbornik radova; Glosarijum, Beograd 2008., str. 151-168., sa mr S. Paunović); ISBN 978-86-81839-70-6; COBISS.SR-ID 147400204. 19. Decentralizacija u sistemu socijalne sigurnosti Republike Srbije (u: Ekonomski vidici – Zbornik radova: Decentralizacija i održivi razvoj privrede Srbije; Društvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 14-15. novembra 2008. godine; str. 389-410., sa mr S. Paunović); 20. Socijalni dijalog i decentralizacija (u: Ekonomski vidici – Zbornik radova: Decentralizacija i održivi razvoj privrede Srbije; Društvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 14-15. novembar 2008. godine; str. 411-433.; (sa Lj. Žigmundom i mr S. Paunović); 21. Mere Vlade Republike Srbije za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize i stavovi sindikata ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Ekonomska kriza i realni sektor privrede Srbije - kako umanjiti efekte kriza; Društvo ekonomista Beograda, Zlatibor, 18-19. jun 2009. godine; str. 385-397; ( sa mr S. Paunović); 22. (Ne)poštovanje prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize (u: Zbornik radova sa Savetovanja pravnika ,,Socijalna prava i ekonomska kriza”,održanog na Zlatiboru od 1. do 3. oktobra 2009. godine; Intermex, Beograd 2009., str. 419-429., sa mr S. Paunović; ISBN 978-86-83437-85-6; COBISS.SR-ID 169764280; 434

SOCIJALNO PRAVO

23. Pravo na štrajk ( u: Zaštita prava iz radnog odnosa: zbornik radova; Glosarijum, Beograd 2010., str. 170-189., sa mr S. Paunović); ISBN 978-86-81839-85-0; COBISS.SR-ID 147434316. 24. Privatizacija u Republici Srbiji i stavovi sindikata (u: Kraj privatizacije i posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost; Institut ekonomskih nauka, Beograd 2010., str. 128-140., sa mr S. Paunović i Lj. Žigmund); ISBN 978-86-80315-84-3; COBISS.SR-ID 175510028. 25. Aktivna politika zapošljavanja i reindustrijalizacija ( u: Ekonomski vidici- Zbornik radova: Stanje i perspektive realnog sektora- Ima li izgleda za reindustrijalizaciju i veće zapošljavanje; Društvo ekonomista Beograda, Ivanjica, 10-11. jun 2010.godine; str. 309-318.); 26. Reforma penzijskog sistema u Srbiji ( Ostvarivanje i zaštita socijalnih prava: zbornik radova sa Savetovanja pravnika/ Trinaesti Zlatiborski pravnički dani. Zlatibor, 6-9. oktobar 2010.; [ organizator ] Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije; Intermex, 2010. Beograd, str. 387407.; ISBN 978-86-83437-89-4, COBISS.SR-ID 178508300); 27. Izmene uslova privređivanja kao pretpostavka ekonomskog razvoja i povećanja nivoa socijalne uključenosti Institut ekonomskih nauka, Beograd 2011., sa mr S. Paunović i Lj. Žigmund);

IV- Radovi objavljeni u domaćim i inostranim stručnim časopisima (Planiranje i analiza poslovanja) 28. Finansijsko poslovanje kliničko-bolničkih centara Beograda u 1988. godini ( broj 1/90) (Materia medica) 29. Obim i struktura morbiditeta bolesnika lečenih u Kliničko bolničkom centru Zemun u periou od 1988 do 1992. godine (broj 1/10) (Ekonomska politika) 30. Dugovi – veliki problem ( br. 2677 od 11.8.2003., YU ISSN 0013-3248) 31. Visok stepen otpisanosti opreme ( br. 2677, 11.8.2003.) 32. Pomoć beogradskim zdravstvenim ustanovama ( br. 2677, 11.8.2003.) 33. Projekat za zdravstvo u Srbiji ( br. 2677, 11.8.2003.) 34. Nacionalni zdravstveni račun (Ekonomska politika, br. 2679, 25.8.2003.) 35. Decentralizacija u zdravstvu (br. 2680, 1.9.2003.) 36. Finansiranje u 2004. godini (br. 2681, 8.9.2003.) 37. U centru pažnje (br. 2682, 15.9.2003.) 38. Neusklađeni kapaciteti (br. 2683, 22.9.2003.) 39. Starosni pritisak (br. 2684, 29.9.2003.) 40. Informacioni sistem (br. 2685, 6.10.2003.) 41. Rentgen snimak (br. 2686, 13.10.2003.) 42. Reforma zdravstva (I) (br. 2687, 20.10.2003.) 43. Manje para iz budžeta (br. 2688, 27.10.2003.) 435

DR RAJKO KOSANOVIĆ

44. Reforma zdravstva (II) (br. 2688, 27.10.2003.) 45. Reforma zdravstva (III) (br. 2689, 3.11.2003.) 46. Reforma zdravstva (IV) (br. 2690, 10.11.2003.) 47. Reforma zdravstva (V) (br. 2691, 17.11.2003.) 48. Reforma zdravstva (VI) (br. 2692, 24.11.2003.) 49. Reforma zdravstva (VII) (br. 2694, 8.12.2003.) 50. Reforma zdravstva (VIII) (br. 2695, 15.12.2003.) 51. Zdravstvena potrošnja (I) (br. 2696, 22.12.2003.) 52. Zdravstvena potrošnja (II) (br. 2697, 2698, 2699, 29.12.2003.) 53. Zdravstvena potrošnja (III) (br. 2701, 26.01.2004.) 54. Finansiranje u 2004. godini (br. 2704, 16.02.2004.) 55. Ugovaranje zdravstvene zaštite (br. 2705, 23.02.2004.) 56. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (br. 2706, 1.3.2004.) 57. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (br. 2707, 8.3.2004.) 58. Centralizacija za pamćenje (br. 2712 /2713, 19.4.2004.) 59. Lista lekova (br. 2736, 27.9.2004.) 60. Dugovi u zdravstvu Srbije (br. 2739, 18.10.2004.) 61. Socijalna (ne)sigurnost (br. 2815, 17.4.2006.)

( Poslovna politika) 62. Reprezentativni socijalni dijalog; UDC 364- 7, Beograd, decembar 2008. ( sa mr Sanjom Paunović).

( Zdravstvena zaštita ) 63. Finansijsko poslovanje kliničko-bolničkih centara Beograda u 1988. godini (broj 5/89); 64. Stanje opreme u zdravstvenim organizacijama Beograda (sa Milanom Bekićem – broj 2/90); 65. Centralizacija i decentralizacija u zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji sa posebnim osvrtom na grad Beograd (1990-2006.); (broj 6/06); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID 3033858. 66. Finansiranje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji (broj 2/07); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID 3033858. 67. Rečnik termina iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja – prikaz knjige (broj 5/07); ISSN 1451-5253; COBISS.SR-ID 3033858. ( Sudska praksa) 68. Proširenje dejstva Opšteg kolektivnog ugovora (broj 1/ 2009; sa mr Sanjom Paunović). 436

SOCIJALNO PRAVO

( Ekonomski vidici ) 69. Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji (Društvo ekonomista Beograda, Beograd, mart 2010., str. 57-75);

( Socijalna misao ) 70. Zlostavljanje na radu-mobing (Socijalna misao, broj 66/2010, str.37-47; sa S. Paunović, Izdavačko preduzeće SOCIJALNA MISAO, Beograd, 2010., ISSN-0354-401X);

( Elektromreže Srbije ) 71. Mobing- psihički teror na radu (EMS: Elektromreža Srbije, Beograd. br. 31 i 32; ISSN 14523817=EMS, COBISS.SR-ID 128361740);

( South-East Europe Review ) 72. The influence of the world economic crisis in Serbia, the measures if the government, the role of the IMF and trade union response (South-East Europe Review, 3/2009, p. 315-328.; with: S. Paunovic);

( Pregled-Republika Srbija: informativno-dokumentarne sveske 73. Survey- Republic of Serbia: a Record of Facts and Information ) Raširenost sive ekonomije (str.114-118., broj 2/2010.;ISSN 1452-7081= Pregled Republika Srbija; COBISS.SR-ID 136108812; sa S. Paunović i Lj. Žigmundom); Grey Economy in Serbia (p. 114-118., No 2/2010; ISSN 1452-709X=Survey Republic of Serbia; COBISS.SR-ID 136114956);

V- Radovi objavljeni u ,,Sindikalnom povereniku” ( Specijalna izdanja – dodaci časopisa ) 74. Sve o akcijama i akcionarstvu (dvobroj 3124/297-298 od 29. juna 2007.) 75. Sve o pravima iz zdravstvenog osiguranja (3124/299-300 od 31. jula 2007.) 76. Sve o stečaju i likvidaciji (3124/301-302 od 31. avgusta 2007.) 77. Sve o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (3124/303-304 od 28. septembra 2007.) 78. Sve o socijalnoj sigurnosti (3124/305-306 od 31.oktobra 2007.) 79. Sve o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu (3124/311-312 od 31. januara 2008.) 80. Protestom i štrajkom do socijalnog dijaloga (3124/313-314 od 29. februara 2008. – sa mr Sanjom Paunović) 81. Sve o participaciji u zdravstvu (3124/317-318 od 23. aprila 2008.) 437

DR RAJKO KOSANOVIĆ

82. Opšti kolektivni ugovor – sa komentarom (3124/319-320 od 30. maja 2008.) 83. Sve o Evropskoj uniji (3124/325-326 od 29. avgusta 2008.) 84. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu-sa komentarom ( 3124/375’376 od 30. septembra 2010.)

( Članci ) 85. Koncept privatizacije javnih preduzeća i pravo na besplatne akcije (3124/307- 308 od 30. novembra 2007.) 86. Gazde gaze svoje potpise (3124/307-308 od 30. novembra 2007.) 87. Privatizacija javnih preduzeća (I) Vlasničke promene bez strategije (3124/307-308 od 30. novembra 2007. – sa mr S. Paunović) 88. Privatizacija javnih preduzeća (II) Oprezno u promene (3124/309-310 od 25. decembra 2007. – sa mr S.Paunović) 89. Bitna obeležja štrajka (3124/315-316 od 31. marta 2008.) 90. Besplatne umesto bezvrednih akcija (3124/317-318 od 23. aprila 2008.) 91. Prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena Zakon za kršenje (3124/325-326 od 29. avgusta 2008.) 92. Od potpisivanja do proširenja dejstva (3124/331-332 od 28. novembra 2008.) 93. Uoči reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja: Visoka cena neophodnog leka ( 3124/355-356 od 30. novembra 2009.); 94. Privatizacija u Srbiji veliki neuspeh- Radnici kažu: pljačka (3124/359-360 od 29. januara 2010.):

VI- Radovi objavljeni u ,,Glasu osiguranika” 95. Metodologija za izradu planova rada zdravsstvenih organizacija u 1990. godini ostala ista (11.1.1990.) U planiranju ništa novo 96. Potrebna jedinstvena politika prilikom nabavke medicinske opreme (22.3.2990.) Raskrstiti sa dosadašnjom praksom 97. Medicinska oprema (9.8.1990.) Oprema u zdravstvu sve starija 98. Raspodela u zdravstvu (11.10.1990.) Glavni uzrok nezadovoljstva 99. Ugovaranje usluga u zdravstvu (22.11.1990.) Pripreme već kasne 100. Zašto su lični dohoci zdravstvenih radnika unutar kolektiva osetljivo pitanje (31.1.1991.) Interna raspodela čest uzrok nezadovoljstva 438

SOCIJALNO PRAVO

101. Planovi rada zdravstvenih ustanova ostaće i dalje dobrim delom formalnost (28.2.1991.) Neće biti dovoljno sredstava 102. Sprovođenje zakonskih propisa (29.8.1991.) Počelo zaključivanje ugovora 103. U središtu pažnje (24.10.1991.) Suviše administriranja u zdravstvu 104. Povodi (16.1.1992.) Sve više “naduvanih” faktura 105. O predloženom sistemu finansiranja zdravstvenih ustanova u 1992. godini (16.1.1992.) Neophodne korekcije 106. Posle uvođenja novog poreskog sistema (26.3.1992.) Neto ili bruto bod? 107. Zdravstvena zaštita (9.4.1992.) Realne cene – jedini izlaz 108. O razlikama i sličnostima novih i starih zakonskih propisa u zdravstvu (23.4.1992.) Sličnost samo formalna? 109. Izmirenje obaveza zdravstvenih ustanova prema proizvođačima krvi (23.4.1992.) Ponovo na stari način 110. Kako naplatiti potraživanja (28.5.1992.) U igri “uterivači dugova” 111. Još jednom o naplati potraživanja (11.6.1992.) Legalni i nelegalni posrednici 112. Ekonomska blokada i zdravstvo (9.7.2002.) Traženje izlaza u bezizlazu 113. Krajem maja zaključen Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvenu delatnost u Republici (30.7. Muke sa zaradama 114. Problemi zdravstvenih organizacija (13.8.1992.) Naći pravu meru 115. Sistem finansiranja zdravstvenih ustanova, u suštini, ostao nepromenjen (10.9.1992.) Paušal – izvor mnogih zala 116. Organi zdravstvene ustanove prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (24.9.1992.) Odbori kao saveti? 117. Više činilaca uzrokovalo težak materijalni položaj zdravstva (8.10.1992.) Nesklad između zdravstvenih i nezdravstvenih radnika 118. Sprovođenje zdravstvene zaštite (14.1.1993.) Ugovori nisu zaključeni 439

DR RAJKO KOSANOVIĆ

119. Sprovođenje zdravstvene zaštite (28.1.1993.) Ugovaranja će biti 120. Zdravstvene ustanove i svakodnevnica (11.2.1993.) Život sa inflacijom 121. Ugovaranje zdravstvna u 1993. (13.5.1993.) Počela izrada planova rada 122. Zdravstvo u uslovima ekonomske blokade i hiperinflacije (27.5.1993.) Štednja jedini izlaz 123. Problemi zdravstvenih ustanova zbog nedostatka energije za narednu grejnu sezonu (9.9.1993.) Strah od predstojeće zime 124. Privatna praksa (9.2.1995.) Sve više privatnih ordinacija 125. Zdravstvo između mogućnosti i potreba (15.5.1997.) Problemi nisu od juče 126. Finansiranje zdravstvene zaštite u svetu (9.10.1997.) Onoliko sistema koliko zemalja 127. Četrdeset pet godina od osnivanja domova zdravlja u Beogradu (23.4.1998.) Domovi zdravlja – juče, danas, sutra 128. Socijalno-politička inicijativa da se u okviru Beograda sačuvaju osnovne vrednosti humane sredine (6.8.1988.) Beograd – zdrav grad 129. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – I (22.3.2001.) Nejasna vizija novog društva 130. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – II (5.3.2001.) Napuštanje budžetskog načina finansiranja 131. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – III (26.4.2001.) Decentralizacija i privatizacija 132. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – IV (10.5.2001.) Kašnjenje stvara sve više problema 133. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – V (24.5.2001.) Koristiti tuđa iskustva 134. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – VI (7.6.2001.) Neophodna celovita reforma 135. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite VII (21.6.2001.) Dodatni izvori prihoda 136. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – VIII (5.7.2001.) Za drugačiji način plaćanja 440

SOCIJALNO PRAVO

137. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – IX (26.7.2001.) Aktivna i pasivna privatizacija 138. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – X (9.8.2001.). Ispolitizovano zdravstvo 139. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – XI (23.8.2001.) Značajni zadaci komore 140. Iskustva zemalja u tranziciji u sprovođenju reformi sistema zdravstvene zaštite – XII (6.9.2001.) Umesto zaključka 141. Prema zakonskim propisima (20.9.2001.) Kontrola na prvom mestu 142. Prema zakonskim propisima – II (11.10.2001.) Kontrola na prvom mestu 143. Obrazovanje i zapošljavanje zdravstvenih radnika u Srbiji (25.10.2001.) Ishod oprečnih interesa 144. Prema evidenciji nezaposlenih u centralnoj Srbiji i Vojvodini (8.11.2001.) Mnogo zdravstvenih radnika 145. Zdravstvena zaštita neosiguranih lica (22.11.2001.) Malo novca iz budžeta 146. Kontrola finansijskog i materijalnog poslovanja budžetskih korisnika (6.12.2001.) Nenamensko trošenje para 147. Finansiranje zdravstvene zaštite (27.12.2001.) Planirati više novca 148. Finansiranje zdravstvene zaštite (17.1.2002.) Važan izvor sredstava 149. Narodna skupština Republike Srbije krajem decembra 2001. godine donela Zakon o srpskom budžetu (31.1.2002.) “Osnovne crte” ovogodišnjeg budžeta 150. Ugovaranje zdravstvene zaštite (I) (14.2.2002.) Značajna funkcija zavoda 151. Donet Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (28.2.2002.) Započinje proces decentralizacije 152. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (28.2.2002.) Urušavanje sistema ugovaranja 153. Ugovaranje zdravstvene zaštite (III) (14.3.2002.) Nerealne cene zdravstvenih usluga 154. Ugovaranje zdravstvene zaštite (IV) (28.3.2002.) Naknade u žiži 155. Ugovaranje zdravstvene zaštite (V) (11.4.2002.) Samostalnost zavoda – bitan preduslov 441

DR RAJKO KOSANOVIĆ

156. Utvrđen Opšti bilans javnih prihoda i rashoda Republike za ovu godinu (25.4.2002.) Rast javne potrošnje 157. Ugovaranje zdravstvene zaštite (VI) (25.4.2002.) Temelj novog sistema ugovaranja 158. Ugovaranje zdravstvene zaštite (VIII) (16.5.2002.) Nešto sasvim novo 159. Ugovaranje zdravstvene zaštite (VIII) (30.5.2002.) Lista čekanja kao realnost 160. Osamdeset godina od donošenja Zakona o osiguranju radnika (13.6.2002.) Osnove u vidovdanskom ustavu 161. Ponovo o novosačinjenom obrascu lekarskog recepta (27.6.2002.) Bolja kontrola – veće uštede 162. Srpsko zdravstvo u očima drugih (11.7.2002.) Odsustvo jasnih ciljeva 163. Srpsko zdravstvo u očima drugih (I) (25.7.2002.) Zavod kao kupac 164. Srpsko zdravstvo u očima drugih (II) (8.8.2002.) Reforma kao nacionalni prioritet 165. Reforma sistema zdravstvene zaštite (22.8.2002.) Složen i bolan proces 166. Demografija i zdravstvo (12.9.2002.) Podaci koji obeshrabruju 167. Zdravstveni informacioni sistem (I) (26.9.2002.) Nacionalni zdravstveni račun nužan 168. Zdravstveni informacioni sistem (II) (10.10.2002.) Važne blagovremene i pouzdane informacije 169. Zdravstveni informacioni sistem (III) (24.10.2002.) Ponovo na početku 170. Zdravstveni informacioni sistem (IV) (14.11.2002.) Nedostaju baze podataka 171. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (I) (28.11.2002.) Donet finansijski plan 172. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (II) (12.12.2002.) Rashodi pod kontrolom 173. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (III) (26.12.2002.) Prvi put na vreme 174. Finansiranje zdravstvenog osiguranja (V) (30.1.2003.) Uz račun i prilozi 442

SOCIJALNO PRAVO

175. Naknada štete u zdravstvenom osiguranju (13.2.2002.) Zanemaren problem 176. Izveštaj tima Svetske banke: “Ključni problemiu zdravstvenom sistemu Srbije (27.2.2002.) Bolne i teške promene 177. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (13.3.2003.) Prihodi veći od rashoda 178. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (II) (27.3.2003.) Značajno smanjenje obaveza 179. Finansiranje zdravstvenog osiguranja u 2002. (III) (10.4.2003.) Nezadovoljavajuća naplata 180. Neusklađenost zdravstvenih kapaciteta sa ekonomskim mogućnostima (24.4.2003.) Jasno odrediti nadležnosti 181. O decentralizaciji u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Srbiji (15.5.2003.) Prenos ovlašćenja ali i odgovornosti 182. O propisima u zdravstvu iz drugog ugla (29.5.2003.) Terminološka zbrka 183. Četvoromesečno poslovanje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (12.6.2003.). Kontrolom protiv zloupotreba 184. Memorandum o budžetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (I) (26.6.2003.) Finansijski planovi u pripremi 185. Memorandum o budžetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (II) 10.7.2003.) Smanjenje javnih rashoda 186. Memorandum o budžetu za 2004. godinu sa projekcijama za 2005. i 2006. godinu (III) (27.7.2003.) Neophodne strukturne reforme 187. Projekat za zdravstvo u Srbiji (I) (7.8.2003.) Finansijska podrška sektoru zdravstva 188. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (I) (11.9.2003.) Utvrđen predlog finansijskog plana 189. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (II) (25.9.2003.) Uravnoteženi prihodi i rashodi 190. Naše zdravstvo posle tri decenije (9.10.2003.) Sve ostalo isto 191. Finansiranje zdravstva u 2004. godini (23.10.2003.) Donet finansijski plan 192. Lično učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite – participacija (I) (6.11.2003.) Neophodna mera 443

DR RAJKO KOSANOVIĆ

193. Neodrživa uredba (20.11.2003.) 194. Lično učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite – participacija (II) (20.11.2003.) Legalna i nelegalna plaćanja 195. Lično učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite – participacija (III) (4.12.2003.) Odluka nije prioritet 196. Ugovaranje zdravstgvene zaštite (I) (25.12.2003.) Značajna funkcija zavoda 197. U Republičkom zuavodu za zdravstveno osiguranje, krajem prošle godine (15.1.2004.) Donet privremeni finansijski plan 198. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (15.1.2004) Ugovori do kraja januara 199. Ugovaranje zdravstvene zaštite (III) (29.1.2004.) Plate prednjače 200. Ugovaranje zdravstvene zaštite (IV) (12.2.2004.) Kontrola značajan segment 201. Ugovaranje zdravstvene zaštite (V) “Prolazi” samo kompletan račun 202. Ugovaranje zdravstvene zaštite (11.3.2004.) Izmirenje obaveza 203. Privatno zdravstveno osiguranje (25.3.2004.) Neophodna saglanost 204. Tranzicija – deset godina kasnije (8.4.2004.) Dugotrajni proces 205. Dvanaest godina od donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju (22.4.2004.) Centralizacija za pamćenje 206. Reforma sistema zdravstvene zaštite (I) (13.5.2004.) Nužan i bolan proces 207. Reforma sistema zdravtvene zaštite (II) (27.5.2004.) Korak po korak 208. Reforma sistema zdravstvene zaštite (III) (10.6.2004.) Brojni razlozi za reformu 209. Reforma sistema zdravstvene zaštite (IV) (24.6.2004.) Neuspeli pokušaji 210. Reforma sistema zdravstvene zaštite (V) (8.7.2004.) Ostvarivi i konkretni ciljevi 444

SOCIJALNO PRAVO

211. Stope poreza i doprinosa na zarade iz radnog odnosa u Republici Srbiji u periodu od 1994. do 2004. godine (8.7.2004.) 212. Reforma sistema zdravstvene zaštite (VI) (22.7.2004.) Izmene, ali kakve 213. Reforma sistema zdravstvene zaštite (VII) (5.8.2004.) Organizacija zdravstvenog osiguranja 214. Nova lista lekova (26.8.2004.) 215. Reforma sistema zdravstvene zaštite (VIII) (26.8.2004.) Decentralizacija i privatizacija 216. Reforma sistema zdravstvene zaštite (IX) (9.9.2004.) Reforma kao ciklus 217. ATC klasifikacija lekova )9.9.2004.) Olakšano praćenje izdavanja lekova 218. Opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije (23.9.2004.) Izmene strukture izdataka 219. Učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite (7.10.2004.) Vraćena prethodna prava 220. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (I) (28.10.2004.) Ugovaranje nejprihvatljiviji put 221. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (II) (11.11.2004.) Zanimljiva svedočanstva 222. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (III) (25.11.2004.) Javni i privatni izvori 223. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (IV) (9.12.2004.) Način plaćanja davalaca 224. Modeli finansiranja zdravstvene zaštite (V) (23.12.2004.) Izabrani lekar 225. Ugovaranje zdravstvene zaštite (I) (13.1.2005.) Složen proces 226. Ugovaranje zdravstvene zaštite (II) (27.1.2005.) Visok procenat učešća plata 227. Nekad, a sad? – 1993. (9.3.2006.) Život sa hiperinflacijom

445

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 349.3 КОСАНОВИЋ, Рајко, 1959Socijalno pravo / Rajko Kosanović. Beograd: Radnička štampa, 2011 (Užice: Grafoplast plus). - 455 str. ; 24cm Tiraž 500. - Spisak objavljenih radova dr Rajka Kosanovića: str. 441-455. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 426-440. ISBN 978-86-7073-151-6 a) Социјално право COBISS. SR-ID 184598284