Slom Kraljevine Jugoslavije 1941

UREDNIK

Vidak Perić

RECENZENTI

Milinko Đurović, g e n e r a l - p u k o v n i k u penziji akademik, Milorad Ehnečić a k a d e m i k . Metod Mikuž dr Vuk Vinaver

Veće naučnih i stručnih radnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu na svojoj sednici od 8. oktobra 1980. godine, na osnovu recenzija akademika profesora dr Metoda Mikuža i dr Vuka Vinavera, preporučilo je izdavanje ovog dela

REDAKTOR, LEKTOR I RECISTRI

OPREMA.

MILUTIN SL'SOVIC

FR.ANJO KOMERlCKl.

pukovnik u penziji

a k a d e m s k i slikar

/3-

0Z6ZS/1

VELIMIR TERZIĆ

SLOM KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1941

Uzroci i posledice poraza

i N A R O D N A KNJIGA BEOGRAD PARTIZANSKA KNJIGA LJUBLJANA - BEOGRAD POBJEDA TITOGRAD

»Idi svojim putem, a neka svet priča šta hoće« Karl Marks

PREDGOVOR

Proteklo je više od 18 godina od pojave moje knjige »Jugoslavija u aprilskom ratu 1941«. U tom periodu nastojao sam da otkrijem što više novih podataka iz postojeće literature i drugih izvora, da bi se na osnovu njih mogli svestranije sagledati glavni uzroci i posledice tako brzog sloma Kraljevine Jugoslavije u proleće 1941. godine. Pri tome sam pokušao da u najkraćim potezima iznesem neke korene poraza koji potiču još iz vremena prvog svetskog rata i njegovog završetka, kada se pristupilo realizaciji ideje o »ujedinjenju« na način koji nije odgovarao interesima i težnjama naroda u novoj zajedničkoj državi stvorenoj 1918. god. No, iako se neki koreni sloma mogu naći i u idejama i zbivanjima još ranije, ipak sam najveću pažnju poklonio unutrašnjoj i spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije od anšlusa 1938. godine, kada je otpočeo buran razvoj, a zatim i rasplet svetske, poglavito evropske situacije, tj. u periodu kada je državna kriza u Jugoslaviji, započeta 1918, uzimala sve šire razmere preteći opstanku zemlje. Zbog toga će čitalac zapaziti da je sam opis toka ovog kratkotrajnog rata potisnut u pozadinu, jer se iz njega ne mogu izvući neka dragocena iskustva u pogledu planiranja i izvođenja operacija, sem pouka kako ne treba raditi u budućnosti. To znači da postoji prostorni nesklad između opisa političkih događaja koji su prethodili ovom ratu i priprema za rat, s jedne, i opisa toka događaja u toku samog rata, s druge strane, jer sam smatrao da je najvažnije otkriti glavne uzroke poraza, a time i njegove posledice. Otuda i podnaslov ove knjige »Uzroci i posledice poraza«. Od plodne delatnosti Komunističke partije Jugoslavije pre rata izneo sam uglavnom ono što se odnosilo na odbranu zemlje, na rešavanje nacionalnog pitanja i unutrašnju i spoljnu politiku, kao i mere koje su protiv njene delatnosti preduzimane uglavnom od sirane merodavnih faktora u bivšoj jugoslovenskoj vojsci Nikako ne smatram da sam u ovom radu izneo sve što je trebalo izneti, niti mi je to bilo moguće, a možda sam iznosio i ponešto što nije bilo potrebno, ali je nesumnjivo da sam težio da bar približno otkrijem istinu o najvažnijim događajima koji čine suštinu predratne jugoslovenske politike i aprilske drame. Zato ni u ovom delu nije sve završeno niti savršeno, jer još ima događaja koji nisu mogli biti sasvim pouzdano objašnjeni i osvetljeni - ostalo je još mnogo toga da se istražuje, otkriva, proverava i novim činjenicama dopunjuje - i tu nema kraja, tim pre što je neosporno da pored pregleda mnogobrojnih dokumenata navedenih u ovom radu, postoje još neki veoma važni izvori (arhive i razni dokumenti) koji još nisu dostupni istoričarima istraživačima kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu, kao i dokumenti koje nisam uspeo da iskoristim ili pronađem.

Prihvalajući se ovoga posla i kao suvremenik i kao učesnik u tome ralu, svestan sam svoje moralno-političke odgovornosti u pogledu istinitosti, vernosti i kritičnosti prema literaturi i izvorima kojima sam raspolagao. U tim petnaestogodišnjim istraživačkim naporima, preda mnom je hio stalno samo jedan cilj - da najsavesnije i najobjektivnije iznesem istorijsku istinu. A da bi slika o potresnoj aprilskoj drami bila što potpunija, o događajima na frontu i u pozadini izneta su i neka sečanja učesnika, očevidaca i starešina na raznim dužnostima, koja mogu doprineti istorijskoj istini i to samo ona koja su mi kao suvremeniku i očevicu mnogih događaja izgledala objektivna. Zato sam nastojao da ne prečutkujem ni mnoge greške, nedostatke i zablude, kao ni paušalne ocene 0 nekim događajima kojih svakako ima ponegde i u našoj posleratnoj istoriografiji, a naročito u širim laičkim krugovima. A poznato je da je traganje za istinom mukotrpno i dugotrajno i da do objektivnog opisa događaja mogu doći samo oni istoričari koji nisu opterećeni predrasudama i koji se neće povoditi za nekim trenutno važećim rasprostranjenim gledištima i stavovima. Pred takvim veoma osetljivim i složenim zahtevima u obradi, ustezao sam se da o navedenim dokumentima i gledištima mnogih pisaca svuda dajem svoje ocene i objašnjenja i da prema njima iznosim svoj stav, ostavljajući čitaocima da sami o tome donose svoj sud. Svoje celovito gledište o bitnim uzrocima poraza izneo sam u odeljku Opšti zaključak, ali je na čitaocima da ocene koliko sam u tome uspeo. A radi detaljnijeg objašnjenja nekih događaja i problema dodalo je 1 17 posebnih priloga. Ovom prilikom izražavam duboku zahvalnost recenzentima: Milinku Đuroviću. gene ral-p ukovniku JNA. akademiku dr Milorađu Ekmećiću, profesoru Univerziteta u Sarajevu, akademiku dr Metodu Mikužu, profesoru Univerziteta u Ljubljani, i doktoru Vuku Vinaveru, naučnom savetniku Instituta za suvremenu istoriju u Beogradu, koji su mi svojim sugestijama i konkretnim primedbama veoma mnogo pomogli da poboljšam kvalitet ovog dela. Takođe zahvaljujem istoričarima dr Petru Kačavendi i dr Miroljubu Vasiću, koji su, na zahtev izdavača, pregledali rukopis pred štampu i dali mi neke korisne primedbe. Posebnu, upravo izuzetnu zahvalnost, dugujem svome školskom drugu iz mladosti i intimnom prijatelju Milutinu Sušoviću, pukovniku JNA u penziji, koji je višegodišnjim upornim zalaganjem sarađivao u obradi ovog rukopisa, a kasnije u njegovoj preradi i konačnoj redakciji uložio veliki trud i ukazao mi lime neizmerna pomoć. Na kraju, osećam obavezu da iskreno zahvalim dr Peri Damjanoviću, direktoru Instituta za savremenu istoriju u Beogradu za značajan doprinos radu na tiaučnoj oceni ovoga dela. 1. maj 1982. godine u Beogradu

VELI MIR

TERZlC

UNUTRAŠNJA POLITIČKA SITUACIJA

STVARANJE ZAJEDNIČKE DRŽAVE Stvaranje nove jugoslovenske državne zajednice 1918. godine predstavlja jedan od najsudbonosnijih p e r i o d a naše novije istorije, jer tada, posle 13 vekova, otpočinje novo d o b a zajedničkog života naših naroda. Iako su uoči proglašenja ujedinjenja postojala dva gledišta: za centralističko i federalističko u r e đ e n j e b u d u ć e države, ipak su narodni zastupnici iz svih naših pokrajina i oblasti odlučili da se ujedinjenje sprovede što pre i da se osnuje država sa centralističkim u r e đ e n j e m , s tim da ustavotvorna skupština odredi konačan oblik vladavine. Međutim, o d m a h posle ujedinjenja izbili su mnogobrojni problemi i sukobi m e đ u klasama novostvorene države, p o s e b n o između vladajuće buržoazije i radničke klase, naročito zbog n e p r a v e d n o postavljenog nacionalnog pitanja. Već tih d a n a prve radosti i velike nade naših ljudi p o ć t l e su da se pretvaraju u velika razočaranja zbog načina na koji je ujedinjenje izvršeno i apsolutističke vladavine prestolonaslednika Aleksandra Karađordevića. Već prvih d a n a posle ujedinjenja, ambiciozni vrhovi p o b e d n i č k e srbijanske buržoazije, ostajući na pozicijama nenasitog klasnog egoizma i uskog nacionalizma, počeli su zajedno sa vladaocem da zavode centralizam, da nemilosrdno guše revolucionarni radnički pokret i da ugnjetavaju nesrpske nacionalnosti, p o s e b n o Hrvate. Tako je nacionalno i socijalno pitanje ubrzo preraslo u p e r m a n e n t n u državnu krizu, koja će trajati sve do aprilskog sloma 1941. U v r e m e rađanja nove jugoslovenske države i n e p o s r e d n o posle toga, njeno državno rukovodstvo imalo je na m e đ u n a r o d n o m i na u n u t r a š n j e m planu veoma m n o g o raznovrsnih teškoća, nevolja i p r o b l e m a koji su novu državu jako potresali tako da je njen položaj bio veoma nestabilan, neizvestan pa i kritičan. Svi susedi, na čelu sa Italijom, koji su imali teritorijalne pretenzije na prigranične oblasti i pokrajine, bili su u stvari neprijatelji njenog nastajanja, a i p o b e d n i č k e imperijalističke sile r a v n o d u š n o su, pa čak i nepovoljno, gledale na n j e n o stvaranje, odugovlačeći m e đ u n a r o d n o priznanje i k o n a č n o određivanje granica. One su bile s p r e m n e da žrtvuju jugoslovenske interese u pogađanju sa Italijom, dok je Vatikan činio k r a j n j e n a p o r e da spasi trulu Austro-Ugarsku. Zato su predstavnici velikih sila u Parizu 13. I 1919. godine delegate Kraljevine SHS (Pašić, Trumbić i Vesnić) priznali s a m o kao delegate

Srbije. Takav stav vidno je pogoršavao i o n a k o v e o m a teško stanje dugotrajnim r a t o m o p u s t o š e n e zemlje koja je u to v r e m e bila zahvaćena r a d n i č k i m štrajkovima, seljačkim b u n a m a , bolestima i n e m a š t i n o m , kao i a k c i j a m a separatista u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nade i p o m o ć i nije n i o t k u d a bilo. Radilo se biti ili ne biti, tj. da li će vekovne težnje i bezbrojne žrtve i n e i z m e r n e p a t n j e i s t r a d a n j a naših n a r o d a biti, najzad, krunisani u s p e š n i m o s l o b o đ e n j e m i ujed i n j e n j e m , tj. da li će se ratni ciljevi Srbije, postavljeni 7. d e c e m b r a 1914. godine u Nišu, i kasnije Krfskom d e k l a r a c i j o m 20. jula 1917. godine, kao i hrvatske težnje, realizovati s t v a r a n j e m zajedničke nove države ili neće doći do tog velikog istorijskog ostvarenja. U takvim n e p r e d v i đ e n i m p o r o đ a j n i m m u k a m a , r u k o v o d s t v o n o v e zajedničke države, o k r u ž e n o neprijateljima sa svih strana, m e đ u n a r o d n o još nepriznato, u situaciji kad još nisu bile o d r e đ e n e državne granice i kad je stalno pretilo izbijanje novog rata sa agresivnom Italijom, a bez p o d r š k e i p o m o ć i svojih d o j u č e r a š n j i h saveznika ( F r a n c u s k e i Engleske), moglo je da r a č u n a s a m o na s o p s t v e n e snage. Nalazeći se t a k o na pragu haosa i anarhije, o n o je činilo o g r o m n e n a p o r e da p r e b r o d i d u b o k u državnu krizu, kako na spoljnopolitičkom tako i na u n u t r a š n j e m planu. U toj borbi za o p s t a n a k , d r ž a v n o rukovodstvo (iako u z d r m a n o g autoriteta), i pored svih p r e p r e k a , uspelo je da održi novu državu kao celinu služeći se i sredstvima nasilja, tj. u p o t r e b o m vojske i policije, što je imalo dalekosežnih negativnih posledica za kasnije politićko-društvene o d n o s e u zemlji. Posle dugih, višemesečnih pregovora, p o g a đ a n j a i ubeđivanja, ipak su pob e d n i č k e e v r o p s k e imperijalističke sile bile p r i n u đ e n e da iz sopstvenih računa, a n a r o č i t o pred o p a s n o š ć u od uticaja o k t o b a r s k e revolucije, priznaju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), n a j p r e Velika Britanija 1, a F r a n c u s k a 5. j u n a 1919. godine, nadajući se da će ona u b u d u ć n o s t i , kao kapitalistička država, predstavljati b e d e m protiv n a d i r a n j a boljševizma ka j u g o i s t o k u Evrope i, istovremeno, z a j e d n o sa velikim p o b e d n i ć k i m silama biti č u v a r status quo-a na Balkanu protiv revandikacija p o b e d n i č k i h država. Zatim su zvanićni predstavnici nove jugoslovenske države 28. j u n a iste g o d i n e potpisali m i r o v n i ugovor 1 Treba istaći da su Sjedinjene Američke Države priznale novu državu još p o č e t k o m f e b r u a r a 1919. godine. Dr Ante Trumbić, za v r e m e prvog svetskog rata p r e d s e d n i k Jugoslovenskog o d b o r a u L o n d o n u , potpisnik Krfske deklaracije, prvi m i n i s t a r inostranih poslova Kraljevine S H S 1918. godine i ćlan naše delegacije na m i r o v n o j konferenciji u Parizu 1919-1920. godine, kaže: »Naša država nije imala na konferenciji mira (u Parizu 1919-1920) n i j e d n o g pravog prijatelja, nigde pravu p o t p o r u . Mi s m o ipak uspeli, ali je to u prvom r e d u bio rezultat r a d a Srbije i n j e n e vojske« 2 . Drug Tito je rekao: »Ovde se ne radi o tome da li je trebalo doći do stvaranja nove države, odnosno do ujedinjenja. Ne, do ujedinjenja Južnih Slovena je trebalo i moralo doći: to je bila ideja najnaprednijih ljudi u zemljama koje su se nazivale Južno-slovenskim. Radilo se o tome da se ostvari vjekovni san naroda koji su se otresli austrougarskog ugnjetavanja, da budu nacionalno ravnopravni i slobodni u novoj državi.«3. Termin »versajska tvorevina«, koji se često može ćuti ćak i danas, bio je zloupotrebljavan sve do tzv. Splitskog p l e n u m a CK KPJ, koji je održan 9. i 10.

j u n a 1935. tj. p r e VII kongresa K o m i n t e r n e , na kojem je Blagoje Parović istakao tezu da je fašizam glavni neprijatelj ne s a m o r a d n i č k e klase nego i svih d e m o k r a t s k i h slojeva. Na P l e n u m u je utvrđen i novi stav p r e m a državnoj zajednici n a r o d a Jugoslavije. Naime, tada je KPJ prestala da poistovećuje državnu zajednicu sa velikosrpskom hegemonijom i napustila tezu o neophodnosti razbijanja Jugoslavije ( p o d v u k a o V.T.).4 Na velikom n a u č n o m skupu, koji je k r a j e m 1968. godine organizovala Jugoslovenska a k a d e m i j a znanosti u u m j e t n o s t i u Zagrebu p o v o d o m pedesetogodišnjice stvaranja prve jugoslovenske države, svi učesnici su se složili da je neodrživa koncepcija o Jugoslaviji kao veštačkoj »versajskoj tvorevini«. » . . . Komunistička partija Jugoslavije, koja se duže v r e m e zalagala za razbijanje Kraljevine Jugoslavije kao tipične versajske tvorevine i t a m n i c e naroda, sada (tj. od 1935. godine - V.T.) zauzela je drukčiji stav u pogledu nacionalnog pitanja i konstatovala da bi svako razbijanje Jugoslavije išlo samo u korist fašističkim agresorima«5. U svom r e f e r a t u o frontu narodne slobode, Blagoje Parović je na p l e n u m u CK u Splitu 9. i 10. jula 1935. godine, analizirajući u n u t r a š n j e političke o d n o s e u Jugoslaviji i k a r a k t e r d r u š t v e n i h s u p r o t n o s t i koje p r e o v l a đ u j u u tim odnosima, ukazao na to da ne treba suprostavljati pojam narod pojmu radnička klasa, j e r »protiv vladajućeg režima vladajuće buržoazije, d a n a s je cijeli narod (a ne s a m o r a d n i č k a klasa): i hrvatski, i srpski, i slovenački, i n a c i o n a l n e manjine. Naša p r e d s t o j e ć a revolucija po svom k a r a k t e r u - jeste n a r o d n a revolucija... »Splitski p l e n u m je ukazao da »isticanjem stava da pravo na s a m o o p r e deljenje ne m o r a značiti i bezuslovno otcepljenje« i da to p o k a z u j e d a j e u Partiji p o s t e p e n o naraslo saznanje o m o g u ć n o s t i rešavanja nacionalnog pitanja u sklopu jugoslovenske državne zajednice, a ne njenim razbijanjem i stvaranjem patuljastih država . . . « Pol it biro CK KPJ je 1935. ovako izložio n e p o s r e d n e zahteve Partije: »Mi nastavljamo svom snagom b o r b u protiv režima s r p s k o g ugnjetavanja za s l o b o d u i prava ugnjetenih n a r o d a . . . p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a , sve do prava na odcepljenje.mi ne m e n j a m o . Ali ne smemo postaviti težište na otcepljenje, nego potcrtavati da svaki narod ima pravo i treba da sam odluči o svojoj sudbini (podvukao V.T.). Težište se, dakle, postavlja na pravo samoopredeljenja...«® I u toku prvog svetskog rata za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e jugoslovenskihzemlja izvan Austro-Ugarske u zajedničku jugoslovensku državu zalagali su se i razvijali živu p r o p a g a n d u vlada Kraljevine Srbije i e m i g r a n t i koji su za v r e m e rata izbegli iz H a z b u r š k e Monarhije. Karakteristično je da je Srbija u prvim g o d i n a m a rata u dva navrata istupila sa zahtevom o s l o b o đ e n j a i ujed i n j e n j a jugoslovenskih zemalja i istakla d a j e to njen osnovni ratni cilj. Prvi put je s r p s k a N a r o d n a s k u p š t i n a 7. d e c e m b r a 1914. godine u Nišu d o n e l a sledeči zaključak: » . . . u v e r e n a u rešenost celog srpskog n a r o d a da istraje u svetoj borbi za o d b r a n u svoga svetog ognjišta i slobode, vlada Kraljevine s m a t r a kao svoj najglavniji i u ovim s u d b o n o s n i m t r e n u c i m a jedini zadatak da obezbedi uspešan završetak ovog vojevanja koje je u t r e n u c i m a , kada je započeto, postalo u j e d n o b o r b o m za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e sve naše n e s l o b o d n e brace Srba, Hrvata i Slovenaca . . . « .

N a r o d n a s k u p š t i n a je drugi put na svom zasedanju, t a k o đ e u Nišu 23. avgusta 1915. godine (tj. u v r e m e kad je i Bugarska napala Srbiju), d o n e l a ovaj zaključak: » .. . Pošto je saslušala izjavu vlade-i o b a v e š t e n j a d a t a u t a j n o j sjednici, n a r o d n a skupština, odajući p o š t u palim j u n a c i m a i ponavljajući svoju rešenost da b o r b u za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e s r p s k o h r v a t s k o - s l o v e n a ć k o g naroda produži uz svoje Saveznike po c e n u žrtava n e o p h o d n i h za o b e z b e đ e n j e životnih interesa našeg naroda, o d o b r a v a vladinu politiku . . . « 7 . Odgovarajući na a d r e s u N a r o d n o g vijeća, 1. d e c e m b r a 1918. godine, regent Aleksandar se obavezao: »Da će ostati uvijek veran velikim u s t a v n i m i p a r l a m e n t a r n i m i širokim d e m o k r a t s k i m načelima, zasnovanim na o p š t e m pravu glasanja«. Ali, u p o s l e r a t n o j r e v o l u c i o n a r n o j situaciji, koja je posle okt o b a r s k e revolucije nastala u čitavoj Evropi, predstavnici g r a đ a n s k i h stranaka u svim o n d a š n j i m jugoslovenskim p o k r a j i n a m a nastojali su da o n e m o g u ć e odlučivanje r a d n i k a i seljaka i njihovo učešće u vlasti, t a k o da su d e k l a r a c i j e 0 p a r l a m e n t a r n o j i d e m o k r a t s k o j vladavini bili s a m o p r a z n o slovo na p a p i r u - č i s t a prevara. Tako je 1. m a r t a 1919. godine, u k a z o m vlade Kraljevine SHS, o d r e đ e n prvi jugoslovenski p a r l a m e n t , tj p r i v r e m e n o n a r o d n o predstavništvo 8 »Za v r e m e t r a j a n j a improvizirane i p r i v r e m e n e Države Slovenaca, Hrvata 1 Srba, i vladavine N a r o d n o g vijeća SHS u južnoslovenskim z e m l j a m a bivše m o n a r h i j e predstavnici Koalicije (misli se na hrvatsko-srpsku koaliciju - V.T) najviše su zagovarali da se što prije i što brže proglasi i ostvari u j e d i n j e n j e sa Srbijom, dok su starćevićevci, a p o g o t o v o Stjepan Radić, bili u t o m e m n o g o suzdržljiviji. Na k r a j u su u Središnjem o d b o r u . 2 4 r n o v e m b r a , izglasali zaključak o u j e d i n j e n j u »Države SHS« sa Srbijom i C r n o m G o r o m u j e d i n s t v e n u državu Slovenaca. Hrvata i Srba i odašilju delegacije Veća u Beograd da taj zaključak, p r e m a »Naputku«, t a m o p r o v e d e u život. Protiv toga zaključka glasao je j e d i n o p r e d s e d n i k »Hrvatske p u č k e seljačke stranke« S. Radić« 9 . Naročito, t r e b a istaći d a j e N a r o d n o vijeće u Zagrebu m a k s i m a l n o ubrzavalo rad na u j e d i n j e n j u sa Srbije m, nalazeći se pod p r e t n j o m italijanske o k u p a c i j e naših severo-zapadnih i zapadnih oblasti, kao i iz s t r a h a od revol u c i o n a r n o g vala, koji je posle O k t o b r a bio z; hvatio sve jugoslovenske zemlje, p o s e b n o one teritorije koje su dotle b.le pod Austro-Ugarskom. Na kraju t r e b a istaći da se n e o p r a v d a n o rapostavlja 1. d e c e m b a r 1918. godine kada je prvi put stvorena na*.a ajednić.jim je, u stvari, o s u d i o n e p o s r e d n o kraljevo m e š a n j e u p a r l a m e n t a r n i život): • Vaše Veličanstvo! Pošto mi je Vaše Veličanstvo izrazilo potrebu da dam ostavku ( p o d v u k a o V. T.) u cilju p r o š i r e n j a vlade za p r o d u ž e n j e naše d a n a š n j e p o l i t i k e m i r a . r e d a , z a k o n a , b o r b e protiv k o r u p c i j e do k o n a č n o g s p o r a z u m a izmet u S r b a . H r v a t a i Slovenaca, s l o b o d a n s a m d a Vam p o d n e s e m o s t a v k u svog ki.bineta«

Tako je 6. n o v e m b r a 1924. o b r a z o v a n a treća »PP-vlada« koja nije imala većinu, pa se nije ni pojavila pred S k u p š t i n o m , već je Ukazom od 10. novembra 1924. r a s p u š t e n a , a za 8. f e b r u a r 1925. raspisani su novi izbori. M e đ u t i m , ta vlada je, u p r k o s svemu, p r e k o vog ministra u n u t r a š n j i h poslova B o ž i d a r a Maksimovića sprovodila oštar ki rs protiv federalistićkih »antidržavnih elemenata«. Tako je o v a j ministar d o b i o n a d i m a k »Boža Kundak«, a njegov ozloglašeni režim »režim kundaka«. 1 3 S m a t r a j u ć i da se HRSS, u cilju s p r o v o đ e n j a svoje »antidržavne politike«, povezala s K o m u n i s t i č k o m i n t e r n a c i o n a l o m s protivjugoslovenskim elemen-

tima u s u s e d n i m zemljama, n a r o č i t o s U n u t r a š n j o m m a k e d o n s k o m revoluc i o n a r n o m organizacijom (VMRO) u Bugarskoj, Pašić - Pribićeviča vlada je 1. j a n u a r a 1925. godine, između ostalog, d o n e l a sledeče zaključke: • 1) da se o d m a h r a s t u r i HRSS, koja je s t u p a n j e m u S e l j a č k u i n t e r n a c i o n a l u p o s t a l a sastavni d e o K o m u n i s t i č k e i n t e r n a c i o n a l e ; 2) da se u b u d u ć e z a b r a n e svi zborovi - k o n f e r e n c i j e i svaki rad ove partije, k a o i izlaženje svih n j e n i h publikacija, knjiga i novina; 3) da se na HRSS n a j s t r o ž e p r i m e n e p r o p i s i čl. 18 Z a k o n a o zaititi b e z b e d n o s t i i por e t k a u državi; 4) da se o d m a h z a p l e n e sve arhive, novine, p u b l i k a c i j e i p r e p i s k a H R S S i 5) da se h i t n o p r e d u z m e krivični p o s t u p a k p r e m a vodstvu HRSS«.

O d m a h posle toga sav policijski a p a r a t u državi bio je stavljen u pokret, t a k o da su u b r z o p o h a p š e n i svi članovi vodstva HRSS, izuzev S t j e p a n a Radića, ali je i on 5. ili 6. j a n u a r a 1925. godine p r o n a đ e n u svom skrovištu u Zagrebu i u h a p š e n . ' 4 Međutim, i n t e r e s a n t n o je d a j e Okružni sud u Zagrebu o d b i o predlog državnog tužioca za p o k r e t a n j e krivičnog p o s t u p k a protiv HRSS zbog veleizdaje. Iako je S. Radić zadržan u zatvoru, a HRSS i dalje ostala pod »Obznanom«, ona je na izborima 8. f e b r u a r a 1925. dobila 67 m a n d a t a , dok je opozicija - i p o r e d policijskog t e r o r a na izborima - dobila nešto više glasova nego vladin centralistički blok. To znači da je federalistički blok o d n e o p o b e d u i p o s t a o otporniji i stabilniji, u p r k o s svakog vladinog t e r o r a . ' 5 Vlada Pašić - Pribićević i dalje je u N a r o d n o j skupštini sprovodila svoju samovolju, Stjepan Radić je i dalje ostao u zatvoru, a pripadnici H R S S su i dalje bili pod u d a r o m vladinih m e r a i o r g a n a vlasti ne birajući sredstva. Pripadnici HRSS s m a t r a n i su k o m u n i s t i m a , ili njihovim bliskim e l e m e n t i m a , iako su pripadnici HRSS dokazivali da su protivnici KPJ. U takvim p r i l i k a m a došlo je do tešnjih veza između vodstva HRSS i onih opozicionih g r u p a koje su istupale protiv Pašić - Pribićevićeve vlade, tj. D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS), JMO i SLS. Tako je k r a j e m f e b r u a r a 1925. godine zaključeno da se p o v e d e zajec nička akcija i f o r m i r a n tzv. Blok narodnog sporazuma i seljačke demokratije. O t o m e je, u ime šefova u d r u ž e n i h opozicionih grupa, 22. m a r t a 1925. godine p r e d s e d n i k D e m o k r a t s k e s t r a n k e Ljuba Davidović u Skupštini p r o č i t a o izjavu da » p a r l a m e n t a r n e stranke, koje su do sada bile u d r u ž e n e p o d nazivom Opozicionog bloka osnivaju stalnu političku zajednicu pod i m e n o m Blok narodnog sporazuma i seljačke (ljudske) demokratije i n a s t u p a j u u N a r o d n o j skupštini kao j e d n a celina u svim p i t a n j i m a u kojima se radi o z a j e d n i č k o j politici ove zajednice. »Kao osnova r a d n o g p r o g r a m a Bloka uzima se deklaracija Davidovićeve vlade od 12. avgusta 1924. g o d i n e i p r o g r a m a t s k a načela koja su d e l i m i č n o izražena u s a o p š t e n j u p r e d s e d n i š t v a HRSS od 24. s e p t e m b r a iste godine. No, u p r k o s velike zaoštrenosti između vlade i opozicije, ipak nisu prestali pokušaji da između njih d o đ e do neke d o d i r n e linije. Pored izjava nekolicine poslanika iz redova h r v a t s k e opozicije, i s vladine strane, o d n o s n o dvora, pokušavalo se da se uspostavi k o n t a k t sa zatvorenim p r e d s e d n i k o m H R S S Stjepanom Radićem. O t o m e je bivši radikalski poslanik Mita Dimitrijević u svojoj knjizi Mi i Hrvati, Beograd, 1939, str. 174 i dalje, d a o nekoliko p o d a t a k a o t o m e k a k o je kralj Aleksandar o t p o č e o akciju da se uspostavi k o n t a k t s zatvorenim Radićem i nagovori da izmeni politički k u r s HRSS. S tim u vezi, do-

šao je predlog vodstva HRSS da kralj Aleksandar primi Pavla Radića u audijenciju, pa je pet d a n a pre audijencije Dimitrijević, n a v o d n o , po drugi p u t posetio S t j e p a n a Radića u zatvoru. Prilikom posete S t j e p a n Radić je izjavio Dimitrijev ie u svoju s p r e m n o s t za s p o r a z u m s r e ž i m o m i izdiktirao direktivu potpredsedniku IIRSS Pavlu Radiću šta će u ime vodstva s t r a n k e i njegovo (Stjepanovo) ime reci u N a r o d n o j Skupštini. U toj o p š i r n o j direktivi, između ostalog, Stjepan Radić je naglasio: • Mi m o ž e m o izvršiti d j e l o n a r o d n o g s p o r a z u m a u s k l a d u s o s j e ć a j i m a i i n t e r e s i m a i srp s k o g i h r v a t s k o g n a r o d a u j e d n o j monarhiji engleskog lipa. Li želji za t a k v o m m o n a r h i j o m e n g l e s k o g tipa H R S S p r i z n a j e s a d a š n j e s t a n j e i sa V i d o v d a n s k i m u s t a v o m k a o već postojeći politički fakt. sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i c a n a č e l u , t a k o đ e k a o fakt koji mi b e z u s l o v n o priz n a j e m o i s kojim s m o se mi složili k o n a č n o . Taj nas fakt veže izvan svega, kao i j e d i n s t v o d r ž a v e SHS. Ovo t e k s t u a l n o reći«! Zatim je o n a r o d n o m j e d i n s t v u r e k a o : » S m a t r a m o se k a o tri n a r o d a . Hrvati, Srbi i Slovenci, koji h o ć e m o i s r c e m i sviješću da živimo z a j e d n o , j e r s m o u m e đ u n a r o d n o m p o g l e d u jedno i ne m o ž e m o živjeti u m e đ u n a r o d n o m s k l o p u svaki za sebe i o d v o j e n o j e d a n od d r u g o g a . Ovo n a r o č i t o istaci i reći: »Jedinstvo p r e k o noći ne s t v a r a se. o n o je n e p r i r o d n o i mi ga ne o d o b r a v a m o . Ali n a š je ideal, nas H r v a t a , š t o s m o mi svi, nar o č i t o u s e l j a č k o m e l e m e n t u j e d n a n e r a z r i v n a cjelina, e t n i č k a cjelina, sa j e d n i m istim priv r e d n i m i socijalnim i n t e r e s i m a Ali mi s t o j i m o protiv c e n t r a l i z a c i j e « . Još t r e b a reci: »Hrvati prvi put sad našli su se u j e d i n j e n i i s l o b o d n i u svojoj državi i njihov n a c i o n a l n i o s j e ć a j p o č e o je svom s n a g o m da se razvija i on se ne m o ž e i n e d a ugušiti i zbrisati. Istaci stav protiv f r a n k o v a c a naših političkih p r o t i v n i k a j o š iz v r e m e n a H a b s b u r š k e M o n a r h i j e « . Dalje je govorio o p o t r e b i revizije V i d o v d a n s k o g ustava na o s n o v u s p o r a z u m a n a r o d a s r p s k o g , hrvatskog, slovenaćkog. 1 ®

Na osnovi ove direktive, Pavle Radić je već 27. m a r t a , kao p r e d s j e d n i k Hrvatskog seljačkog kluba, kao zamjenik p r e d s j e d n i k a Radića, u svoje ime, u ime c j e l o k u p n o g vodstva i u ime samog p r e d s j e d n i k a S t j e p a n a Radića, u Nar o d n o j skupštini izjavio: • . . p r i z n a j e m o s v e u k u p n o političko stanje, k a k o j e d a n a s p o V i d o v d a n s k o m ustavu sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i ć a na čelu . . . Ne s a m o po d a n a š n j e m p o l i t i č k o m životu, n e g o i po n a š e m p r o g r a m a t s k o m s h v a ć a n j u s m a t r a m o j e d i n s t v o d r ž a v e izvan svake s u m n j e Mi to jedinstvo, koje s e h o ć e stvoriti p r e k o noći. n e m o ž e m o o d o b r i t i zato. j e r j e o n o n e p r i r o d n o , j e r d o k postoji politička svijest h r v a t s k o g i s r p s k o g n a r o d a , o n d a je to politički f a k a t s kojim ljudi m o r a j u r a č u n a t i Mislim da nije n i k a k v a nesreća, a k o b i s m o se mi s m a t r a l i i p o s e b n i m narodima . P o t r e b n o je. to p o t p u n o lojalno p r i z n a j e m , da ima j a k a realna baza. a to je Ustav .. . Priznajem, u m n o g i m s t v a r i m a je naš Ustav vrlo d o b a r . No. n e g d j e bi se m o g a o da popravi H R S S nije stupila e f e k t i v n o u Seljačku i n t e r n a c i o n a l u , izjavljujem da n i j e s m o imali p r e m a n j o j i da n e m a m o p r e m a njoj nikakvih obaveza i n i k a k v i h o d n o s a , šta ce i n a š Glavni o d b o r ustanoviti p r v o m p r i l i k o m z a čitavu s t r a n k u . .

Međutim, centralističko državno r u k o v o d s t v o s m a t r a l o je b e z n a č a j n o m ovu izjavu Pavla Radića, pa je N a r o d n a s k u p š t i n a istog d a n a usvojila predlog jednog radikalnog poslanika da August Košutić, Vlatko Maček, Josip Predavec, dr Juraj Krnjević, Stjepan Radić i dr Stjepan Košutić po ćL 18 Zakona o zaštiti države ne m o g u biti n a r o d n i poslanici, pa p r e m a t o m e N a r o d n a skupština rešava da se njihovi mandati ponište,18 U takvoj situaciji, p r e m a pisanju Mite Dimitrijevića, d v o r s k o g posrednika između kralja i S t j e p a n a Radića, Pavle Radić je i m a o četiri audijencije kod kralja koji je nastojao da veže HRSS sa radikalima u vladi. Posle toga, 2. aprila, došlo je do s a s t a n k a između Pavla Radića i Nikole Pašića, ali nije došlo do s p o r a z u m a zato što je kralj tražio da Stjepan Radić o d u s t a n e od revizije Ustava, pa je Stjepan Radić sa vodstvom svoje stranke, koje je n a k n a d n o pritvoreno, ostao u zatvoru. 1 9

U novoj izjavi od 22. aprila 1925. (koja je s u t r a d a n objavljena u štampi, a 24. aprila p r e d a t a kralju) Stjepan Radič je. između ostalog rekao: » . . . Mi u b u d u ć e n e ć e m o učiniti ništa što bi otežalo s p o r a / u m S r b a i Hrvata. Srbi i Hrvati se t o l i k o k o m p l e t i r a j u da m o r a j u ići z a j e d n o . Ako su Srbi bolji v o j s k o v o đ e i bolji diplomate, mi opet z n a d e m o graditi ceste i u r e đ i v a t i škole. Srbi su, r e c i m o , b o r c i a mi mirotvorci. Važno je i j e d n o i d r u g o . S a m o već j e d n o m t r e b a početi raditi. A mi to h o ć e m o i neć e m o da sa svoje s t r a n e p o s t a v l j a m o i n a j m a n j e t e š k o ć e z a j e d n i č k o m r a d u sa R a d i k a l n o m s t r a n k o m . Zato mi sada i ne t r a ž i m o revizije Ustava, već p r i h v a ć a m o gledište gosp. Pašića. n e k a se Ustav o p r o b a , na g o d i n u , dvije, tri i više, pa n e k a se o n d a m i j e n j a p r e m a n a r o d n o j p o t r e b i a k o s e t o p o k a ž e d a j e p o t r e b n o . M i n e p o s t a v l j a m o n i k a k v i h d r ž a v n o p r a v n i h zahtjeva i ne k a n i m o ih p o s t a v l j a t i . . . 2 0

Posle ove izjave nastalo je p o g a đ a n j e između HRSS i N a r o d n e r a d i k a l n e stranke, koje je s r e d i n o m jula završeno s p o r a z u m o m , na osnovi kojeg je 18. jula 1925. o b r a z o v a n a radikalsko-radićevska Vlada narodnog sporazuma (u kojoj je Stj. Radić dobio resor Ministarstva narodnog vaspitanja i p r o s v r u i S u t r a d a n 19. jula 1925. S t j e p a n Radić je, p o š t o je izašao iz zatvora, u p u t i o kralju Aleksandru sledeći telegram: »Njegovom veličanstvu kralju A l e k s a n d r u - B e o g r a d . S l a v e n s k o m vidovitošću, d r ž a v n i č k o m o c j e n o m prilika i ljudi, m i r o m uzvišenog roditelja, o d l u ć n o š c u p l e m e n i t o g a z n a č a j a svoga, a u s a v r š e n o m s k l a d u sa sjajnim s l o b o d a r s k i m i u s t a v n o - p a r l a m e n t a r n i m t r a d i c i j a m a d o m a K a r a đ o r đ a , pospješili ste i osigurali ste n a r o d ni s p o r a z u m k a o veliko d j e l o n a r o d n o g izmirenja na s e l j a č k o m o s n o v u r a d a i p o š t e n j a , na u s t a v n o m t e m e l j u zakonitosti, r a v n o p r a v n o s t i i s l o b o d e , a u težnji k vječnim i d e a l i m a čovječnosti, p r a v i c e i mira. Da bog blagoslovi i poživi Vaše veličanstvo i naš cijeli vladalački d o m - S t j e p a n Radić«. 2 '

Kad je nešto kasnije kralj Aleksandar 15. avgusta d o š a o u Zagreb, povod o m proslave 1000-godišnjice hrvatskog kraljevstva, Stjepan Radić je u svom političkom zanosu, pored ostalog, ispevao himnu koja je ovako počinjala: • Hrvatski sokol k Tebi leti, Zvijezdo K a r a đ o r đ e v a d o m a . Iznad oblaka, m u n j a i zvona Pozdrav će Tebi donijeti .«. 22

Kao što se vidi, S t j e p a n Radić je i do tada, a i kasnije m e n j a o svoje stavove, p o n e k a d i u sasvim s u p r o t n o m pravcu. U to v r e m e HRSS p r o m e n i l a je ime u Hrvatska seljačka stranka (HSS). Uskoro posle toga p o n o v o su otpočela trvenja između HSS i N a r o d n e radikalne s t r a n k e ne s a m o zato što hegemonistički sistem nije prestajao, kako je to sam Radić j e d n o m kvalifikovao rećima: »Mi n i s m o u vladi nego pri vladi«, nego i zato što je Radić na raznim s k u p š t i n a m a d r ž a o govore koji se nisu sviđali radikalima i što se k r a j e m m a r t a 1926. godine p r i d r u ž i o opoziciji koja je u N a r o d n o j skupštini p o d n e l a interpelaciju zbog k o r u p c i o n a š k i h poslova R a d o m i r a Pašića, sina p r e d s e d n i k a vlade Nikole Pašića, što je 4. aprila dovelo do pada Pašićeve vlade. Iako je ušao i u novu vladu Nikole Uzunovića, opet kao ministar prosvete, Stjepan Radić je, zbog protesta poslanika »pašićevaca«, posle n e k o l i k o d a n a ( u p r a v o 15. aprila) ispao iz d r u g e Uzunovićeve vlade u koju su ušli neki disidenti iz vodstva HSS, ali su i oni 1. f e b r u a r a 1927. godine ispali iz vlade. 2 3 U borbi protiv c e n t r a l i z m a Radićeva HSS je o š t r o istupila protiv c e n t r a oligarhije i k o r u p c i o n a š k o g režima koji je sprečavao d e m o k r a t s k o r e š e n j e na-

c i o n a l n o g pitanja. Ta b o r b a je dobila n a r o č i t o o š t r e f o r m e ujesen 1927. godine, kada je o b r a z o v a n a Seljačko-demokratska koalicija (SDK) od Radićeve HSS i Pribićevićeve SDS. Tako je d o t a d a š n j i najvatreniji p o b o r n i k m o n a r h i j e i centralizma, b e s k o m p r o m i s n i branilac jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma, Svetozar Pribićević - kad je bio o d g u r n u t sa vlasti - p o s t a o j e d a n od najodlučnijih p r o t i v n i k a dvorske kamarile i centralizma. On je, z a j e d n o sa dot a d a š n j i m svojim najvećim p r o t i v n i k o m S t j e p a n o m Radićem organizovao snažnu političku akciju za o b a r a n j e centralističkog režima i za uspostavljanje federalizma. A t a d a je federalizam i m a o o d l u č n o g p o b o r n i k a i u KPJ koja se oslobodila od ranijih f r a k c i o n a š k i h skretanja, što se vidi i iz n j e n e p o z n a t e Rezolucije o n a c i o n a l n o m pitanju iz 1926. godine. U toj Rezoluciji se, i z m e đ u ostalog kaže: » . . . Imperijalistički režim v l a d a j u ć e s r p s k e buržoazije z a s n o v a n je na politici nacionalnog u g n j e t a v a n j a i e k o n o m s k o g iscrpljivanja n e s r p s k i h nacija . . . I m p e r i j a l i s t i č k a politika v l a d a j u ć e s r p s k e b u r ž o a z i j e izazvala je sasvim o p r a v d a n o silno n e z a d o v o l j s t v o k o d svih nes r p s k i h n a r o d a . I to n e z a d o v o l j s t v o d o š l o je do izražaja u f o r m i r a n j u n a c i o n a l n i h p o k r e t a u Hrvatskoj, Sloveniji. Makedoniji, Vojvodini i C r n o j Gori. Na ćelu svih tih p o k r e t a stoji j o š uvek buržoazija, koja se t r u d i da i n a c i o n a l n o p i t a n j e iskoristi za j a č a n j e svoga u t i c a j a u narodnim masama ...«.

Kao što se vidi, KPJ je postavljala nacionalno p i t a n j e na široj i pravilnoj osnovi, j e r je u Rezoluciji dalje istakla » d a j e buržoazija n e s p o s o b n a da nacionalnu b o r b u d o v e d e do kraja: ona izdaje n a c i o n a l n u b o r b u u o n o m t r e n u t k u , kad nacionalni p o k r e t masa zapreti da p o s t a n e o p a s n o s t za n j e n u klasnu vladavinu .. .«.24 Posle izbora od 11. s e p t e m b r a 1927. u opoziciju protiv vlade Vukićevića istupile su HSS i S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a stranka, a ni radikali ni d e m o k r a t i nisu se slagali sa njime. U borbi o k o osvajanja e k o n o m s k i h interesa, a time i o b e z b e đ e n j a vlasti, centralistički krugovi su - u težnji da uguše federalistićku opoziciju - u s k o r o prešli na o t v o r e n e pretnje. U »Politici« od 7. m a j a 1928. godine j e d a n političar Radikalne s t r a n k e zapretio je S t j e p a n u Radiću da će se »i sami g r a đ a n i ove države o b r a č u n a t i sa njime k a k o znadu«. Zbog toga je Svetozar Pribićević 8. m a j a u N a r o d n o j skupštini rekao: »Ovdje se, dakle, j a v n o prijeti j e d n o m parl a m e n t a r n o m vođi, koji još ima taj specijalni karakter, da predstavlja Hrvate, da će se s njim fizički obračunati. I to čini j e d n a ličnost, koja je bliska m i n i s t r u finansija . . . Današnje s r b i j a n s k e s t r a n k e uzele su svu vlast u svoje r u k e i gnjave p r e č a n s k e k r a j e v e na bezdušan način. Otjerali su sve Hrvate u opoziciju, a od p r e č a n s k i h ljudi uzimaju s a m o one, koji im k u l u č e .. .«. 2S Na to je radikalski poslanik Puniša Račić (sa još 19 radikalskih poslanika) 19. j u n a 1928. godine, tj. uoči s a m o g atentata na S t j e p a n a Radića i h r v a t s k e n a r o d n e poslanike u N a r o d n o j skupštini predložio: » . . . 1. Da se S t j e p a n Radić p r e g l e d a lekarski, te da se u t v r d i da l i j e u n o r m a l n o m stanju ili ne, j e r su mu d o s a d a š n j i p o s t u p c i takvi, da izazivaju s u m n j u , da je n o r m a l a n . 2. Ako l e k a r s k i konzilium ne b u d e utvrdio, da je S t j e p a n Radić u m n o p o r e m e ć e n , o n d a t r a ž i m o d a s e kazni m a k s i m a l n o m k a z n o m , koju p r o p i s u j e Poslovnik N a r o d n e skupštine .. ,«. 28

U nastavku d e b a t e u N a r o d n o j skupštini sledećeg dana, 20. j u n a 1928. godine, n a k o n pretnji radikalskog poslanika vojvode Luna Jovanovića, upućenih federalističkim opozicionim poslanicima SDK rečima:

»Pridite se m e n i a k o smijete!« i T o m e Popovića: »Ako vaš voda, a k o S t j e p a n Radič bruka hrvatski n a r o d i dalje p r o d u ž i s v r i j e đ a n j e m , ja vam j a m č i m da če njegova glava p a s t i . . . « , javio se radi ličnog o b j a š n j e n j a poslanik P t n i š a Račić. On je. b r a n e ć i »interese s r p s k o g nar o d a . i n t e r e s e svoje o t a d ž b i n e « r e k a o : » . . . k a o S r b i n i n a r o d n i poslanik, kad vidim o p a s n o s t p r e m a svojoj naciji i o t a d ž b i n i , ja o t v o r e n o k a ž e m , da ću u p o t r e b i t i i d r u g o oružje, koje t r e b a da zaštiti i n t e r e s e s r p s t v a . « . N a to je dr Ivan P e r n a r uzviknuo: »Opljačkali ste begove«! A Puniša Račić je sa g o v o r n i c e r e k a o : »Tražim g o s p o d i n e p r e d s e d n i ć e , da ga kaznite ili ću ja da ga kaznim. Ko god bi o v d e p o k u š a o da se stavi i z m e đ u m e n e i P e r n a r a p o g i n u ć e ... «

Pošto je p r e d s e d n i k S k u p š t i n e p r e k i n u o s e d n i c u Puniša Račić je izvršio nečuven zločin - u b i o je Pavla Radića i d r a Basaričeka, a teško ranio S t j e p a n a Radića i lakše Ivana G r a n d u i Ivana Pernara. Od zadobijene r a n e Stjepan Radić je 8. avgusta 1928. u m r o u Zagrebu. 2 7 O Radićevoj ličnosti, koja se odlikovala impulzivnošću i često beskomp r o m i s n o m neustrašivošću i govorništvom, a time p o s r e d n o i o delatnosti njegove s t r a n k e do njegove smrti, n a v e š ć e m o još n e k o l i k o p o d a t a k a . Karakteristično je d a j e S. Radić o d m a h posle atentata, ne verujući d a j e u njega u m e š a n i kralj Aleksandar (o č e m u se u javnosti p o t a j n o govorilo), izjavio da »sada postoji s a m o kralj i narod«. On je n a p i s a o i p o r u k u koju je 3 d a n a posle atentata, 23. juna, na p o g r e b u žrtava a t e n t a t a - Pavla Radića i Đ u r e Basaričeka - u njegovo ime p r o č i t a o Svetozar Pribićević, u kojoj naglašava da »HSS ima p o v e r e n j a u kralja i da v e r u j e da će »srpsko-hrvatsko-slovenački narod« i kralj d o n e t i r e š e n j e t e š k o m pitanju koje je p r o u z r o k o v a n o zločinom u Skupštini, iako su tih d a n a predstavnici HSS i SDK j a v n o isticali da je u atentat u Skupštini u m e š a n m i n i s t a r d v o r a Dragomir Janković, a t a j n o su bacali s u m n j u i na kralja Aleksandra. 2 8 Međutim, suprotno ovome s a m o mesec d a n a kasnije (24. jula 1928. godine) S. Radić je d a o sledeću izjavu d o p i s n i k u n o v i n a r s k e agencije »Telegraf union« (»Telegraph union«) iz Berlina: »Hrvati su p o š t e n o priznali d i n a s t i j u K a r a đ o r đ e v i ć a i j e d i n s t v e n u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni su se nadali da će im u s p e t i da se sa S r b i m a s p o r a z u m e j u i da će se moći z a j e d n o živeti u Kraljevini Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a (SHS) u b r a t s k o j slozi, u k o j o j će svi n a r o d i i sva p l e m e n a , z d r u ž e n a u j e d n u n a c i o n a l n u državu, imati sva p r a v a i p o t p u n o jedn a k u s l o b o d u . I s k u s t v o p o s l e d n j i h tri do četiri g o d i n e d e f i n i t i v n o je nas r a z u v e r i l o da sa srpskim s t r a n k a m a i sa s r p s k i m o d l u č u j u ć i m političkim k r u g o v i m a m o ž e u o p š t e d o ć i do kakvog p o š t e n o g s p o r a z u m a . Ja sam čak u v e r e n da je to i u b u d u ć n o s t i n e m o g u ć e . Hrvali i Srbi dva su r a z n o l i k a n a r o d a , raznolike p r i r o d e i raznolikih tradicija. Oni su (misli na H r v a t e - V. T.) j e d n o m krvi. j e d n o m istorijom i k u l t u r o m vezani sa Z a p a d o m , dok su Srbi vezani sa I s t o k o m . Hrvati su n a r o d e v r o p s k e k u l t u r e . Srbi istoćno-vizantijske. Ako se u z m u u obzir stalni n a p o r i S r b a za a p s o l u t n o m h e g e m o n i j o m u državi, koja se u t o m e sastoji da sva d r u g a p l e m e n a Kraljevine S.H.S. p o t č i n e u k a t e g o r i j u politički p o d r e đ e n i h elem e n a t a B e o g r a d u p o d niži nivo s r p s k e a d m i n i s t r a c i j e , o n d a će se r a z u m e t i z a š t o Hrvati i zaš t o Srbi u H r v a t s k o j koji su bili sviknuti j e d n o j d r u g o j d r ž a v n o j a d m i n i s t r a c i j i i d r u g i m uslovima za državni i javni p o r e d a k , da se oni ne mogu slotili sa Srbima u Srbiji i zašto jugoslovensko drtava u današnjem svom obliku kao jedinstvena driavna zajednica ne može postojati i zašto je ona osuđena da se raspadne. Zahtevi koji su usled t o g a n a č e l n o političkog i m o r a l n o g razilaženja stavljeni od celok u p n o g g r a đ a n s t v a i n a r o d a u H r v a t s k o j i Dalmaciji jasni su i lojalni. Hrvati n e ć e stupiti ni u kakve p r e g o v o r e i n e ć e voditi nikakve r a z g o v o r e sa S r b i j a n s k i m s t r a n k a m a koje potpomažu vladu Velje Vukićevića ili vladu koja bi d o š l a n j e g o v o m p o t p o r o m . U tu S k u p š t i n u , u kojoj je izvršeno o n a k o z l o č i n a č k o delo, n e ć e se Hrvati nikad .vratiti. Oni traže s t v a r a n j e n e u t r a l n e vlade s a p o t p u n o i n t a k t i v n i m političkim l i č n o s t i m a kbje n e p r i p a d a j u n i j e d n o j s t r a n c i i koje u ć e l o m n a r o d u uživaju p o v e r e n j e i p o š t o v a n j e . Ova vlada imala bi taj zadatak da sprovede slobodne izbore za novu skupštinu, koja bi vlada onda trebala da sprovede reviziju ustava i da nanovo sagradi kralje\inu Srba, Hrvata i S/o-

venaca. da je reorganizira na novoj osnovi. Pri ovoi reorganizaciji države Jugoslavije traže Hrvati potpuno odvajanje od Srbije t osnivanje potpuno samostalne države Hrvatske koja bi sa Srbijom bila vezana s a m o personalnom unijom. Srpski krali imao bi biti i kralj Hrvatske Ovo bi bila jedina veza, koja bi u budućnosti vezala Hrvale sa Srbima. U svima drugim pitanjima morala bi biti Hrvatska potpuno nezavisna. Trebala bi imati svoj vlastiti parlament i svoju vlastitu upravu, svoju vlastitu vojsku itd. drugim rećima: trebalo bi da Hrvatska bude slobodna država, slična Irskoj. Ovo potpuno odvajanje Hrvatske od Srbije predstavi/a jednu mogućnost za dalji zajednički život Hrvata i Srba. Vojvodini, Bačkoj. Dalmaciji, Bosni i Hercegoxini i Slavoniji imalo bi se ustupiti pravo da traže prisajedinjenje sa Hrvatskom ili sa Srbijom. Ni za tednu tačku neće Hrvati popustiti od ovih zahteva, koji predstavljaju minimum zahteva. Na p i l a n j e da li se on ne boji vojničke d i k t a t u r e . Radić je o d g o v o r i o da se toga ne boji. »Vojnička d i k t a t u r a bila bi u stvari n a s t a v a k d a n a š n j i h prilika i p o č e t a k p o t p u n o g sloma. Sto se tiče t a l i j a n s k o g pitanja, mi m i s l i m o tia je s p o r a z u m sa Italijom sasvim m o g u ć uz p o t p u n o o č u v a n j e e k o n o m s k o g , k u l t u r n o g i s o c i j a l n o g i n t e r e s a n a r o d a u Dalmaciji. Mi Hrvati ne b o j i m o se Talijana i mi s m o u v e r e n i u to, da ne t r e b a imati nikakvih b o j a z n i r a d i Dalmacije i da Italijani n e m a j u z a p r a v o želju da je o s v o j e n e g o d » sa n a m a žive u s p o r a z u m u i u miru.» 2 9

Ova izjava S t j e p a n a Radića, d a t a n e k o l i k o d a n a uoći njegove smrti, u stvari predstavlja njegov politički testament za njegove političke naslednike, na k o m e su oni zasnivali čitavu svoju političku d e l a t n o s t sve do aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije 1941. »Stjepan Radić je, istina, u s v o m e p o l i t i č k o m d j e l o v a n j u varirao, m i j e n j a o p r o g r a m e , prelazio s jedne p o l i t i č k e linije na d r u g u (od p r v o b i t n o g r e p u b l i k a n s t v a u m o n a r h i z a m nak o n p o m i r e n j a s d v o r o m I925.g itd), ali ipak mu se m o r a priznati, da je n e r i j e t k o n a g l a š a v a o p o t r e b u da H r v a t s k a o s t a n e u j u g o s l o v e n s k o m okviru .. -« 30

U svome g o v o r u na sastanku 4. jula 1971. g o d i n e članovima Izvršnog komiteta CK SKH i d r u g i m n a j o d g o v o r n i j i m političkim f u n k c i o n e r i m a , pored ostalog, d r u g Tito je rekao: » . . . Dozvolili ste Matici (odnosi se na Maticu hrvatsku - p o d v u k a o V. T.) da se pretvori u političku oranizaciju do te m j e r e da ćete sada to teško savladati. Priješla vas je, niste u stanju d a j e zauzdate. Maćekovština je tu preplavila. Ja znam njihove metode. Znam Radića i Mačekovce od prije rata. Radićeva organizacija bila je kulačka oranizacija na vrhovima, a prema sitnom seljaštvu bio je demagog. On je mrzeo komuniste i nije zastupao interese radničke klase. Mi smo mu nudili saradnju, ali s nama nije htio. To što je nastradao u Skupštini, to je tragična stvar, ali se ne može po tome ocjenjivati njegova politika .. ,«3' (Podvukao V. T.). I pored Radićeve smrti, HSS je ostala kompaktna', ali kad je ušla u sastav SDK. Pribićević, k a o drugi p r e d s e d n i k ove koalicije, počeo je da vrši na nju jak uticaj. Između njega i Maćeka, koji je izabran za Rađićevog naslednika, došlo je do r a z m i m o i l a ž e n j a u pogledu d i k t a t u r e . Maćek je prilikom svojih audijencija kod kralja Aleksandra, pre 6. januara 1929. godine, p r v e n s t v e n o zahtevao u k i d a n j e Vidovdanskog ustava i c e l o k u p n o g u n u t r a š n j e g ustrojstva države, a Pribićević je nastojao da SDK o b r a z u j e vladu koja bi sprovela nove izbore. Maćek je p r e d l a g a o kralju isto što i Radić p r e godinu dana, tj. da se o b r a z u j e n e u t r a l n a vlada, na čelu sa jednim g e n e r a l o m (izgleda da je bilo govora o generalu Petru Živkoviću, o k o m e je u svoje d o b a govorio i Radić), koja bi pripremila teren za novi ustav radi priznavanja istorijskih oblasti, sprovođ e n j a novog državnog u r e đ e n j a i iskorenjivanja s t r a n a č k e korupcije. 3 2

Između 20. j u n a 1928. i 6. j a n u a r a 1929. kralj Aleksandar je konsultovao šefove s t r a n a k a kada mu je dr Maček p r e d a o svoje »uvjete«, sa kojima se složio i Pribićević. Kralj je potražio savet p r o f e s o r a S l o b o d a n a Jovanovića, a ovaj je - kada se u p o z n a o sa sadržajem opštih i teritorijalnih uvjeta - r e k a o kralju da je to čisti dualizam, o n a k a v kakav je p o s t o j a o u Austro-Ugarskoj. Na to je Aleksandar rekao: »Ja to, k a o kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, ne mogu da prihvatim«. 3 3 Kad je uvidela da p r e k o svojih s t r a n a k a ne može dalje da se o d u p i r e zahtevima Hrvatske, niti da održi državnu celinu koja joj je bila nužna radi zadovoljavanja svojih interesa, s r p s k a buržoazija je kralju Aleksandru pružila p o t p o r u . Međutim, Svetozar Pribićević, p r e d s e d n i k S a m o s t a l n e d e m o k r a t s k e stranke, već se bio p o t p u n o razišao s kraljem u pogledu državnog u r e đ e n j a . Prilikom njegove prve audijencije jula 1928, tj. n e p o s r e d n o posle atentata u Skupštini, kralj mu je, između ostalog, rekao: » G o s p o d i n e Pribićeviću, izgleda mi da g. Radić odlazi s u t r a u Zagreb. Molim Vas da mu p r e d a t e m o j u p o r u k u , da sutra može u Zagrebu da proklamuje rascep ( p o d v u k a o V.T.) Mi vi Se ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o sa H r v a t i m a . Neću da i m a m nikakav rat s H r v a t i m a . Pošto ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o , bolje je da se r a z d v o j i m o . Bolje je da se r a s t a n e m o u miru, kao Š v e d s k a i N o r v e š k a Ako Radić p r i m a m o j p r e d l o g , on m o ž e s u t r a da p r o k l a m u j e otcepljenje. Mi ć e m o o t u d a p o v u ć i t r u p e , a o s l a v i ć e m o t a m o s a m o n e k o l i k o j e d i n i c a na granici, da ne m o ž e da se kaže da s m o te k r a j e v e ostavili Italijanima. Pa k a d t a m o b u d e u r e đ e n a na r o d n a o d b r a n a , povući c e m o i te j e d i n i c e . . . « • Vidite, g o s p o d i n e Pribićeviću, Vi n e ć e t e da p r i z n a t e da je n a j b o l j e da se o d v o j i m o od Hrvata. Sa o n i m š t o će n a m ostati, i m a ć e m o b a r č v r s t u d r ž a v u I m o j p o k o j n i o t a c mi je č e s t o govorio, da se sa H r v a t i m a ne m o ž e m o s p o r a z u m e t i , da su to vekovni neprijatelji S r b a i da s n j i m a ne m o ž e m o voditi z a j e d n i č k u politiku .. ,« 34

O razgovoru kralja Aleksandra sa Pribićevićem prilikom njegove d r u g e audijencije 4. j a n u a r a 1429. godine, kao i o razgovoru kralja Aleksandra sa Vlatkom Mačekom prilikom njegove audijencije 4. i 5. j a n u a r a iste godine može se videti iz sledeče Maćekove interpretacije: ». P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a je 3. j a n u a r a 1929. g o d i n e t e l e g r a m o m pozvao Pribicevica i m e n e lično na k o n s u l t a c i j u sa k r a l j e m A l e k s a n d r o m . .. .. Nas dvojica s m o se dogovorili p r e n e g o s m o odlučili da p r i h v a t i m o poziv. Stigli s m o u B e o g r a d 4. j a n u a r a . Istog j u t r a ja s a m p r i m l j e n kod Kralja, d o k je Pribićeviću red bio posle p o d n e Moj i n t e r v j u je t r a j a o n e p u n a pola časa, iako je to b i o m o j prvi r a z g o v o r sa k r a l j e m A l e k s a n d r o m . Predstavio sam s e s a u o b i č a j e n i m p o z d r a v o m , p r e n o s e ć i m u m o j e mišljenje i rekavši mu da stav ljam s e b e na n j e g o v o r a s p o l a g a n j e . Za uzvrat, on je p o n u d i o stolicu i, bez uvoda, p i t a o m e d a m u o b j a s n i m t a ć n e u z r o k e n e z a d o v o l j s t v a H r v a t a s a r e ž i m o m . Htio je da sazna da li ima m o g u ć n o s t i da se p o s t i g n e n j i h o v a s a r a d n j a u p o g l e d u o s t v a r e n j a bolje i m i r n i j e d r ž a v e . Ja sam mu d e t a l j n o iznio sve p o t e š k o ć e koje su Hrvati imali protiv r e ž i m a počevši od 1918. g o d i n e Naglasio s a m mu glavni uzrok p o t e š k o ć a , navodeći da d r ž a v n a politika ne s a m o da je r e š a v a n a bez Hrvata, već im je ista škodila i išla na š t e t u njihovih prava i interesa. Pi i n c i p i j e l n o su grešili oni u Srbiji koji su smatrali Jugoslaviju k a o u v e ć a n u Srbiju, više n e g o k a o n o v u držav u s a s t a v l j e n u od više državica. Ja sam mu o n d a n a v e o istorijske reći s t a r o g m a đ a r s k o g d r ž a v n i k a F e r e n c a Deaka (Deak Ferenc) u p u ć e n e F r a n c u J o s i f u (Franz Joseph): »ukoliko je košul ja z a k o p č a n a na p o g r e š a n način, s a m o vam p r e o s t a j e da je o t k o p č a t e i z a k o p č a t e prav im n a č i n o m « Da bi Jugoslavija postala č v r š ć a p o t r e b n o se vratiti unazad na 1918. g o d i n u i p o č e t i sve iz p o č e t k a , ovoga p u t a sa p r a v i m p r e d s t a v n i k o m H r v a t a koji t r e b a biti uzet u obzir. Kralj je s l u š a o u tišini sve š t o s a m i m a o da k a ž e m , p r i p i s u j u ć i n e š t o u svojoj beležniti. Kada s a m završio, o n d a mi je "milostivo« r e k a o da ga m o g u napustiti. Posle toga p o š a o s a m na r u č a k Pribicevicevoj kući kod n j e g o v e p o r o d i c e , gdje s a m ga s a č e k a o d o k se i on ne vrati. Kada se v r a t i o bio je u z r u j a n i ljut na kralja i r e k a o mi da se o d m a h

p o s v a đ a o sa njim. Prišao mu je neshvatljivo na političku situaciju, ističući mu da » n e m a više s l o b o d n o g v r e m e n a od 20 m i n u t a da r a z g o v a r a s a m n o m « k a o p r e d s t a v n i k o m H r v a t a , a i m a o je v r e m e n a s a t i m a razgovarati sa m a n j i m l i č n o s t i m a iz S r b i j e Na o d g o v o r Pribićevica. k r a l j je s a m o z a v r n u o r u k a v e svoje u n i f o r m e p o k a z u j u ć i svoje vene i d o d a o k a o p r i m j e d b u »nem o g u ć e m i j e o d b i t i m o j u krv», n a š t o mu je Pribićević r e k a o » m o r a t e se o p r e d e l i t i da li hoćete da b u d e t e kralj S r b a s a m o ili Hrvata t a k o d e . Ukoliko bi ovo d r u g o bio vaš izbor, o n d a d o đ i t e u Z a g r e b da r e š i m o h r v a t s k a p i t a n j a na licu mjesta« Poslije ovoga Pribićević mi je r e k a o da se o k r e n u o i o t i š a o iz k r a l j e v s k e k a n c e l a r i j e , zat\ a r a j u ć i v r a t a j a k o za s o b o m , ne p r o g o v a r a j u ć i ništa. Poslije m o g r a z g o v o r a sa Pribićevicem p o š a o s a m p r e k o Save b r o d o m za 2U;mun. Tu sam p o s e t i o s t a r o g p r i j a t e l j a S c k u l u Drljevića, imajući n a m j e r u da p r o d u ž i m vozom za Z a g r e b isto veće. Sat v r e m e n a p r i j e m o g odlaska. P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a p o z v a o m e j e t e l e f o n o m da d o đ e m idućeg j u t r a kod kralja. Na n a š e m d r u g o m s a s t a n k u 5. j a n u a r a A l e k s a n d a r me je pitao d a m u o b j a s n i m m o j u k o n c e p c i j u r e o r g a n i z o v a n e Jugoslavije. J a sam t o o d m a h u r a d i o . R e k a o sam mu da p o s t a j a n j e Jugoslavije zavisi na z a s n i v a n j u istinski f e d e r a l n e baze koja bi sadržala 7 f e d e r a l n i h jedinica u s k l a d u sa istorijskim g r a n i c a m a , k a o š t o su p o s t a j a l e 1918. godine: 1. Slovenija. 2. H r v a t s k a . Slavonija i Dalmacija: 3. B o s n a i Hercegovina; 4. C r n a Gora; 5. Srbija; 6. Vojvodina (južni dio M a đ a r s k e ) : 7. M a k e d o n i j a . Sve o n e t r e b a da i m a j u svoje p o s e b n e vlade i p a r l a m e n t e za n j i h o v e a u t o n m n e stvari. C e n t r a l n a vlada i p a r l a m e n t će p r e u z e t i vlast nad svim o p š t i m s t v a r i m a , povezujući različite n a r o d e u o d n o s u na s t r a n e zemlje k a o j e d n u p r e d s t a v l j a j u ć u državu. Na kraljevu p r i m e d b u u vezi m o g u ć i h o d s t u p a n j a i z m e đ u z a k o n a i u j e d i n j e n j a ja sam o d g o v o r i o da ne v j e r u j e m u t a k v e svađe, j e r bi svi aut o n o m n i zakoni bili o d o b r e n i o d s t r a n e kralja. A l e k s a n d a r nije i m a o ništa d a kaže n a m o j e p o s l e d n j e riječi, n e g o mi je zahvalio na »važne informacije«, d o d a j u ć i o d l u č n o »budi s i g u r a n da s a m t a ć n o u v e r e n da stvari ne m o g u ići na ovaj način«. Uzet ću ih u svoje r u k e i s u g u r a n sam da ja m o g u učiniti k r a j svim n e s l a g a n j i m a . Sa o v o m n e j a s n o m nagovijesti d o p u s t i o je da o d e m . Kada s a m d o š a o do kola. j e d a n od njegovih sluga p o t r č a o je z a m n o m i r e č e da k r a l j želi da se v r a t i m za m o m e n a t . Kada s a m p o n o v o u š a o u n j e g o v u k a n c e l a r i j u n a š a o s a m ga d v e n o g e u d a l j e n o g od vrata. O d m a h s a m mislio da ima n e š t o da mi reče, ali da se ne m o ž e p r i b r a t i d a p r o g o v o r i . P o g l e d a o s a m g a iščekujući n e k o l i k o s e k u n d i , o n d a m i j e d n o s t a v n o r e ć e »ja s a m s a m o želeo da Vam kažem da ne želim Vašu službu ni d a n a više« - s l o b o d n i ste nastaviti put za Zagreb. »Vaše v e l i č a n s t v o to je bila m o j a n a m j e r a i ja ću s t v a r n o uzeti prvi s l o b o d n i b r o d za Z e m u n , a o d a t l e sledeči voz za Zagreb.« U r e d u , »kralj r e ć e p o s l e p r e d a h a , o n d a d o d a d e : » k o n s u l t o v a c u se sa p r o f e s o r o m S l o b o d a n o m J o v a n o v i ć e m . p o z n a t i m s p e c i j a l i s t o m za organizovanje države, p r e m a vašim i z n e s e n i m p r e d l o z i m a « . 3 5

Dr Ferdo C u l i n o v i ć k o n s t a t o v a o je: »1 u r a d i k a l n i m političkim k r u g o v i m a , a - k a k o su č i n j e n i c e p o k a z a l e - i u s a m o m dvoru. pojavila se i stala isticati i ideja o t o m e da se H r v a t s k a »amputira« od o s t a l e države, o č i t o zbog f e d e r a l i s t i č k o g stava većine n j e n i h političkih p r e d s t a v n i k a u S k u p š t i n i . Federalistički političari iz H r v a t s k e o n e m o g u ć i v a l i su. dakle, c e n t r a l i s t i č k o j oligarhiji n e s m e t a n o v r š e n j e d r ž a v n e vlasti, i stoga, d a k l e , t r e b a H r v a t s k u »amputirati« . . . Ta m i s a o o »amputaciji« . . . se javlja u s a m o m d v o r u . Ima p o d a t a k a , iz kojih se d a d e zaključiti, da je i s a m k r a l j A l e k s a n d a r i s t a k a o m o g u ć n o s t »amputacije» H r v a t s k e . . Kralj A l e k s a n d a r K a r a đ o r đ e v i ć p o k a z i v a o j e još za v r i j e m e p r v o g svjetskog r a t a s l a b o p r i k r i v e n i svoj velikosrpski stav .. . 3 e

Međutim, kralj Aleksandar je 6. j a n u a r a 1929. godine svojom Proklamacijom objavio nepovredivost jugoslovenskog n a c i o n a l n o g u n i t a r i z m a i zaveo tzv. šestojanuarsku diktaturu, raspustio Skupštinu i odlućio da p r e s t a n e važnost listava od 28, j u n a 1921. g. (v. Prilog la). Za p r e d s e d n i k a vlade postavio je generala Petra Živkovića, a Z a k o n o m od 3. o k t o b r a 1929. regulisano je: » . . . Službeni naziv države Srba, Hrvata i Slovenaca je: Kraljevina Jugoslavija . . . « Posle toga nastaje p r o g a n j a n j e ne s a m o separatista vel i k o h r v a t s k e političke organizacije »Hanao«, koji su z a j e d n o sa velikohrvaiskim separatističkim elem e n t i m a u inostranstvu produžili da a g u u j u /a uspostavu »nezavisne države Hrvatske«, nego i svih drugih opozicionara, a naročito komunista Samo u razdoblju od 192y. do 1931. godine ubijeni su mnogi komunistički prvaci: Đuro

Daković, Paja Marganović, Josip Debeljak, Risto Samardžic, Bracan Bracanović. Pero Popovič-Aga, Mijo Oreški i dr. 3 7 Lijevo, n a p r e d n o krilo HSS nije bilo odlučan protivnik Jugoslavije. Jedan d e o vodstva s t r a n k e s m a t r a o je d a j e ostanak Hrvata u g r a n i c a m a Jugoslavije moguć a k o se država temeljito p r e u r e d i u pravcu federacije ili k o n f e d e r a c i j e i time se o b e z b e d e interesi h r v a t s k e buržoazije. (Takvo stanovište z a s t u p a o je i dr Ante Pavelić-Zubar, koji je 1918, kao p o t p r e s e d n i k N a r o d n o g vijeća, postigao s p o r a z u m sa s r p s k o m vladom o stvaranju zajedničke države). Međutim. sada su HSS i hrvatska buržoazija bili izigrani. Naime, oni su se nadali da će vlada g e n e r a l a Živkovića omogućiti p r e u r e đ e n j e države na federalističkom principu, koji bi hrvatskoj buržoaziji d a o a u t o n o m n i s a b o r u Zagrebu i hrvatsku zemaljsku vladu. Umesto toga, u novom režimu, koji je p o t e n c i r a o centralizam, srpski d e o vlade predstavljao je s k u p istaknutih političara srpskih g r a đ a n s k i h partija sa kojima je HSS odbijala svaku s a r a d n j u . U stvari, šestojanuarski režim je predstavljao novo izdanje vladavine s r p s k e buržoazije (s tim što je kralj za tu vladavinu p r e u z e o o d g o v o r n o s t na sebe i i s t o v r e m e n o založio svoj lični autoritet), bez obzira što je u tu vladu ušlo i nekoliko članova HSS. U o b r a z o v a n j u takve vlade vidnu ulogu imala je jugoslovenska masonerija, a i velike sile, kojima je bilo stalo da se održi državna celina Jugoslavije. 3 8 Kasnije, oktroisanim Ustavom od 3. septembra 1931. godine sankcionisan je olicijelni jugoslovenski nacionalni unitarizam kao o p r a v d a n j e c e n t r a l i z m a p o t r e b n o g d v o r u i h e g e m o n i s t i ć k i m e l e m e n t i m a o k o njega. Tada je d e k r e t o m proglašeno da u Kraljevini Jugoslaviji postoji s a m o je'dan n a r o d jugoslovenske nacionalnosti. Iako se u ovom oktorisanom Ustavu ne govori o jugoslovenstvu, ipak se iz niza njegovih o d r e d a b a vidi takav nacionalno-unitaristićki stav p r e m a n a c i o n a l n o m pitanju. Ali, u v o đ e n j e m p s e u d o p a r l a m e n t a r i z m a sa N a r o d n o m s k u p š t i n o m i S e n a t o m , tj. o b n o v o m političko-stranaćkog života, stvorene su nove m o g u ć n o s t i za akciju i od strane opozicije protiv centralizma. Naime, d v o r je p o l o v i n o m d e c e m b r a 1931. godine f o r m i r a o tzv. Jugo slovensku radikalno-seljaćku demokratiju, kao vladinu stranku, o k u p l j a n j e m političkih ljudi iz svih ranijih g r a đ a n s k i h političkih stranaka, p o s e b n o iz Radikalne, D e m o k r a t s k e i HSS, a n a s u p r o t njoj razvija se i opozicija. Iako je Sel j a č k o - d e m o k r a t s k a koalicija bila z a b r a n j e n a od 6. j a n u a r a 1929. godine, ona je i dalje delovala, a njena aktivnost se naročito ispoljavala p o d uslovima policijskih p r o g o n a federalističkih »antidržavnih elemenata«. Obnavljajući svoj rad, Izvršni o d b o r ove koalicije sastao se od 5. do 7. nov e m b r a 1932. godine u Z a g r e b u i tom prilikom je usvojena rezolucija (njen nacrt p r i p r e m i o je Ante T r u m b i ć ) poznata pod i m e n o m »Zagrebačke p u n k t a c i j e S e l j a č k o - d e m o k r a t s k e koalicije«. U ovom političkom m a n i f e s t u o š t r o se osuđ u j e s r b i j a n s k a hegemonija, ističe zahtev d a j e vraćanje na 1918. godinu »kao ishodnićku tačku« p r e k a p o t r e b a da se povede o d l u č n a i što bolje organi*ovana b o r b a protiv te hegemonije, da se pristupi n o v o m u r e đ e n j u državne zajednice u kojoj će biti isključena prevlast j e d n o g ili više njenih članova nad ostalima, t a k o da b u d e j e d n a asocijacija interesa, zasnovana na s l o b o d n o j volji njenih članova, i da svaki član u svojoj zemlji, kao i da svi, udruženi u zaj e d n i č k o m s a r a đ i v a n j u na poslovima opšteg interesa zajednice - koji će se s p o r a z u m n o utvrditi - b u d u mogli osigurati p o s e b n e i s k u p n e interese, te zajamčiti n a p r e d a k i procvat m o r a l n o g i materijalnog života n a r o d a srpskog.

naroda hrvatskog i naroda slovenačkog. Posebni interesi inojezičnih manjina p o t p u n o će se zajamčiti. 3 9 »Punktacije« su izazvale naročit odjek zato što se S e l j a č k o - d e m o k r a t s k a koalicija u njima prvi put sasvim jasno i o d r e đ e n o izjasnila za federaciju, a centralistička vlada ih je uzela kao povod za p o o š t r e n j e svojih represalija protiv federalista u svim p r e ć a n s k i m krajevima. 4 0 U ostalim opozicionim krugovima taj politički m a n i f e s t ukazivao je na k o n s t r u k t i v n u s t r a n u politike »prećanske« SDK i vladi izbijao iz r u k u njen d o t a d a š n j i politički adut d a j e »prečanska« opozicija, n a v o d n o , »listom separatistička« i »antidržavna«. Posle objavljivanja »Punktacija« u r e d o v i m a drugih opozicionih krugova počeli su se javljati glasovi o p o t r e b i r a z m a t r a n j a njihove osnovanosti. S m a t r a j u ć i da se »Punktacijama« u d a r a na osnove n j e n e politike i da je takav p o s t u p a k SDK u s u p r o t n o s t i s p o s t o j e ć i m d r u š t v e n i m p o r e t k o m , tako da n a m e ć e p o t r e b u krivičnog g o n j e n j a protiv njihovih autora. Vladu je p o d s t a k l a na oštar istup protiv opozicije zbog sve jače delatnosti iz inostranstva p o t a k n u t i h separatističkih velikohrvatskih e l e m e n a t a . 4 ' U nizu m e r a koje je Srškićeva vlada p r e d u z e ć a protiv svojih p r o t i v n i k a p o v o d o m zagrebačkih »Punktacija« treba istaći p r o c e s protiv Vlatka Mačeka koji je p o č e o 31. j a n u a r a 1933. (kada je zatvoren i d e p o r t o v a n u Čajniće), što je dalo p o v o d a opoziciji, naročito velikohrvatskim separatističkim elementima. da p r o n o s e glasove k a k o vlada progoni Hrvate s v a k o m prilikom. A kad je Maček, p o v o d o m optužnice državnog tužioca 13. aprila 1933. zatvoren u Beogradu, opozicija je organizovala v e o m a j a k u a n t i r e ž i m s k u d e m o n s t r a c i j u angažovanjem velikog b r o j a istaknutih pravnika za njegovu o d b r a n u i upućivanjem velikog broja pozdravnih t e l e g r a m a koji su, u stvari, bili p r o t e s t protiv režima. Posle Mačekove o s u d e na tri godine strogog zatvora na osnovu Zak o n a o zaštiti 29. aprila 1933. vlada je protiv sebe izazvala novi talas p r o t e s t a . Tako se pokazalo da je d o t r a j a l a Srškićeva »politika j a k e ruke« i da je Mačekova p o p u l a r n o s t sve više rasla. Takvo stanje nisu mogle p r o m e n i t i ni tri vlade Nikole Uzunovića u toku 1934. godine. 4 2 Ni prva vlada Bogoljuba Jevtića za vreme Namesništva, posle pogibije kralja Aleksandra u Marseju 9. o k t o b r a 1934. godine nije uspela da otkloni dotadašnju zaoštrenost i nepomirljivost s u p r o t n o s t i s o b z i r o m na o s n o v n a pitanja države, j e r je i ona, posle prvih u m i r u j u ć i h izjava iznetih u Deklaraciji od 3. j a n u a r a 1935. pred N a r o d n o m s k u p š t i n o m , produžila s ranijim političkim k u r s o m bezobzirnosti protiv svih »antidržavnih« k o m u n i s t a i hrvatskih federalista. Razuml jivo je da na takvim o s n o v a m a nije mogla naći »zajednički jezik« s opozicionim e l e m e n t i m a ni u pogledu socijalnog, ni u p o g l e d u nacionalnog pitanja, jer je u p o t p u n o s t i ostala na starim t e m e l j i m a »kraljeve politike«, tj. na p r o d u ž a v a n j u oštrog nacionalno-unitarističkog i centralističkog političkog kursa - u stvari na o s n o v a m a koje su istakli š e s t o j a n u a r s k a diktatura i oktroisani Ustav. Pored p r o g o n a komunista, Jevtićeva vlada se o k o m i l a na s t u d e n t e n a r o č i t o posle studentskih d e m o n s t r a c i j a 6. j a n u a r a i 1. f e b r u a r a 1935. godine, kao i na hrvatske federaliste, n a r o č i t o k r a j e m 1934. p o s l e marsejskog a t e n t a t a i p o č e t k o m 1935. kada su velikohrvatski separatistički elementi izveli nekoliko d e m o n s t r a t i v n i h ispada. Tom prilikom vlada je sprovodila t e r o r protiv m n o š t v a g r a đ a n a i time postigla baš o n o što su f r a n k o v a č k i elementi želeli da izazovu svojim ispadima. I ne s a m o to, ž a n d a r m e r i j a i po-

lici ja razvile su svoju samovolju i o k r u t n o s t i zlostavljanje g r a đ a n a i seljaka i na ostalim delovima Hrvatske gde nije bilo f r a n k o v a č k i h ispada. Takvo pos t u p a n j e ž a n d a r m e r i j e izazivalo je na svim s t r a n a m a u zemlji d u b o k o ogorčen j e - i u srbijanskim opozicionim krugov ima javno je osuđivana takva samovolja vladinih o r g a n a koji su se »izdigli iznad zakona« k a k o se tada govorilo u tim redovima. Po Hrvatskoj i ostalim »prečanskim« krajevima opozicija se prikupljala i sve otvorenije pretila Jevtićevoj vladi, tražeći da p o d n e s e ostavku. Uočavajući o p a d a n j e b r o j a svojih pristalica i naglo j a č a n j e opozicije i njene političke aktivnosti, vlada je pribegla izborima da bi pojačala svoje pozicije, nadajući se da će dobiti većinu samim lim što će izbore sprovoditi javnim glasanjem, uz pretnje, nasilja i falsifikate, kao i uz p r i m e n u izbornog zakona od 10. s e p t e m b r a 1931. sa i z m e n a m a od 24. m a r t a 1933. godine, koji opoziciju dovodi u n e r a v n o p r a v a n položaj. Tako je došlo do p e t o m a j s k i h izbora 1935. godine. 4 3 Prema službenim statističkim p o d a c i m a , lista Bogoljuba Jevtića na petoinajskim izborima dobila je 1,746.982 ili 60.6% od u k u p n o g broja glasača, a lista Udružene opozicije (s dr M a č e k o m na čelu) 1.076.345 ili 37,4%, t a k o da je lista Bogoljuba Jevtića, p r e m a r e a k c i o n a r n o m I z b o r n o m z a k o n u za najveći broj glasova, dobila tri p e t i n e m a n d a t a . Međutim, kad se ima u vidu pod kak\ im uslovima su vršeni izbori, o n d a se može j a s n o zaključiti da režim na ovim izborima nije postigao cilj koji je želeo, već je, u stvari, p o r e t r p e o k r u p a n poraz, tim p r e što je o g r o m n a većina, glasača, naročito u svim n a c i o n a l n o ugnjetenim krajevima, glasala protiv p r o d u ž e n j a ugnjetačke politike jugoslovenske vlade. 4 4 U Rezoluciji CK KPJ od j u n a 1935. kaže se » d a j e i poslije o d b i j a n j a zajedničkog i s t u p a n j a od s t r a n e socijalne d e m o k r a t i j e i opozicije«, s a m o s t a l n a lista r a d n i č k e klase mogla i trebala biti istaknuta. Neisticanjem liste, neostvar e n j e m dovoljnog broja radnićko-seljačkih k a n d i d a t a po srezovima i nedovoljnim javnim i s t u p a n j e m r a d n i č k e klase, otežano je bilo proletarijatu da u ovim izborima istupi pred najširim n a r o d n i m m a s a m a kao ozbiljan pretendent na r u k o v o d e ć u ulogu u n a r o d n o j b o r b i protiv velikosrpskog fašizma . .. Kurs partije na s a m o s t a l n o i s t u p a n j e r a d n i č k e klase na osnovi najšire primjene taktike b o r b e n o g s p o r a z u m a bio je a p s o l u t n o pravilan . . . K o m u n i s t i č k a partija bila je p r i n u đ e n a da na tim izborima ima tek podr e đ e n u ulogu ili, k a k o je r e č e n o u p o m e n u t o j Rezoluciji, da se članovima KPJ stvori neka »prirepaška orijentacija na klipsanje za Ujedinjenom opozicijom i za socijai-demokratskim v o đ a m a .. .« 45 P r e m a tome, j a s n o se vidi da su i vlada i g r a đ a n s k a opozicija i tom prilikom imale j e d n a k stav p r e m a k o m u n i s t i m a , jer su ih njihovi klasni interesi i dalje upućivali da nastavljaju svoj neprijateljski stav, ne želeći sa n j i m a nikakvu bližu političku s a r a d n j u . Do p e t o m a j s k i h izbora (1935) Maček je vodio politiku o š t r e distance prema s l u ž b e n o m Beogradu, a u praksi i p r e m a opozicionom, zbog propalih pokušaja da se usaglase gledišta opozicionih g r u p a u Srbiji i Hrvatskoj, odbacujući bilo kakvu s a r a d n j u sa B e o g r a d o m . Govoreći o razvoju političke situacije u Hrvatskoj posle 1935. dr Ljubo Boban ističe: 'Dogodilo se luko da je Hrvatska seljačka stranka izgubila svoju stranačku fizionomiju i stvarno se pretvorila u jedan pokret, sastavljen od više komponenata, ona se pretvorila u tzv. Hr-

vatski narodni pokret. (, P o d v u k a o V. T.) H r v a t s k a seljačka s t r a n k a , s t i c a j e m okolnosti, nalazila se na čelu ovog p o k r e t a , koji je d a k l e p r e v a z i š a o d i m e n z i j e r a n i j e H S S i u o p ć e s t r a n a č k e dimenzije . . . Želeći da se p r e d s t a v i k a o politički izraz cijele H r v a t s k e , da se u o d n o s u na B e o g r a d i m a j u š t o jače pozicije, vodstvo HSS prihvatilo j e pod svoje o r g a n i z a c i o n e f o r m e sve o n e političke k o m p o n e n t e , koje su bilo s kojih pozicija zauzimale negativan stav p r e m a r e ž i m u i imale isti globalni cilj: r j e š e n j e h r v a t s k o g pitanja. Nalazeći se p r e d p r i o r i t e t n i m z a d a t k o m , n a c i o n a l n i m p i t a n j e m , v o d s t v o H S S nije želelo da se o b r a č u n a v a sa s t v a r n i m p r o t i v n i č k i m političkim k o m p o n e n t a m a a k o su o n e m o g l e biti k o r i š ć e n e u političkoj b o r b i za o s t v a r e n j e p r i o r i t e t n o g cilja. Suradnju sa frankovačkim elementima diktirali su i klasni interesi vodstva HSS. Na taj način se Hrvatska seljačka stranka opteretila ustaškim pokretom kao jednim neugodnim partnerom. Frankovački element formirao se u tzv. Hrvatskom narodnom pokretu kao njegovo desno krilo. ( P o d v u k a o V. T.). Ukoliko se h r v a t s k o p i t a n j e odugovlačilo, u t o l i k o je ovo krilo d o b i j a l o jači u t j e c a j . N j e g o v o m j a č a n j u p r i d o n o s i o je i vanjsko-politićki razvoj, osobito j a č a n j e N j e m a č k e i Italije, za koje je o v o krilo i vezivalo o s t v a r i v a n j e svojih ciljeva. Djelujući u o k v i r u HSS, o n o se spolja pojavljivalo k a o njen sastavni dio, pa su o t u d . s p o l j a gled a n o . identificiralo s a H r v a t s k o m s e l j a č k o m s t r a n k o m . 4 6

Pokušaji opozicionih s t r a n a k a u Srbiji da se s p o r a z u m e j u sa SDK posle »Zagrebačkih punktacija« propali su zato što je SDK zahtevala da se opozicija u Srbiji kao celina izjasni u prilog gledišta koja su o d r ž a v n o m u r e đ e n j u izneta u »Zagrebačkim p u n k t a c i j a m a « , a opozicione s t r a n k e u Srbiji nisu uspevale da f o r m u l i š u takvo zajedničko gledište, sada - u uslovima kada je vlada sprovodila nasilje i k a d a je njen uticaj p o č e o naglo da opada, tj. posle raspisivanja p e t o m a j s k i h izbora d o š l o je do intenzivnijih k o n t a k a t a vodstava opozicionih s t r a n a k a - D e m o k r a t s k e i Zemljoradničke s t r a n k e i SDK - radi d o n o š e n j a zaj e d n i č k e liste, pa su postigli s p o r a z u m da na izbore p o d n e s u zajedničku listu Udružene opozicije, s tim da nosilac k o n d i d a t s k e liste b u d e p r e d s e d n i k SDK, o d n o s n o HSS, Vlatko Maček. Radikalna stranka, JMO i SLS su p r e g o v a r a l e sa p r e d s e d n i k o m vlade B. Jevtićem o učešću na vladinoj listi, a u isto v r e m e su. na inicijativu s t r a n a k a Udružene opozicije, sa njima vođeni pregovori da se p r i d r u ž e Udruženoj opoziciji. Pošto su ovi pregovori propali, Radikalna s t r a n k a i SLS su odlučile da apstiniraju, a JMO je prišla listi Udružene opozicije 4 7 . Unutrašnji politički razlozi za zajedničku akciju opozicije protiv vlade Milana Stojadinovića nametali su se uglavnom zbog sve oštrijeg pritiska režima protiv svih njegovih političkih protivnika. Samovolja i n e o d g o v o r n o s t o r g a n a vlasti, na čelu s Milanom Stojadinovićem. ispoljavala se sve očiglednije. Policijski a p a r a t p o s t u p a o je sve surovije sa p r o t i v n i c i m a režima. Opozicija se nalazila u sve g o r e m položaju, j e r je Stojadinović svojim fašističkim m e t o d a m a p r o g o n i o svoje protivnike, sve tešnje povezujući Kraljevinu Jugoslaviju sa silama Osovine. U takvim uslovima, za r u š e n j e njegovog režima bilo je p o t r e b n o da se organizuje j e d n a m a s o v n a opoziciona politička organizacija - n a r o d n i front - koja će prinuditi i kneza Pavla i Stojadinovića da p r e k i n u p r o t i v n a r o d n u u n u t r a š n j u i spoljnu politiku. S takvim p l a n o m n a j p r e je istupila KPJ i još 1935. p o k r e n u l a tzv. Jedinstvenu radničku partiju, sa ciljem da iegalizuje svoj politički rad i o k u p i šire n a r o d n e mase. O t o m e je na Drugom kongresu KPH (21. do 25. n o v e m b r a 1948.) rečeno: » . . . Tražeći legalne f o r m e političkog rada partija organizira 1935. Jedinstvenu r a d n i č k u partiju, koja se kasnije proširila u Stranku radnog naroda. Oko S t r a n k e r a d n o g n a r o d a - za razliku od Jedinstvene r a d n i č k e partije - okupljali su se ne s a m o radnici, nego i d e m o k r a t s k i raspoloženi g r a đ a n i i

seljaci, koji su p o d uticajem naše partije otpadali od HSS i ostalih građanskih političkih stranaka. S t r a n k a radnog n a r o d a imala je m n o g o širu p l a t f o r m u od Jedinstvene radničke partije . . 4 8 U avgustu 1935. Politbiro CK KPJ je istakao: » . . . Treba ujediniti b o r b u raznih slojeva n a r o d a u m o č a n i jedinstven p o k r e t u Frontu narodne slobode...« O zadacima ovog f r o n t a kaže se: » . . . Fronta n a r o d n e s l o b o d e je istinski i bratski savez sviju protivnika šestojanuarskog režima, a nije nikakav manevar. Organizacije i stranke, koje ulaze u FNS, treba zajednički da izrade p l a t f o r m u zahtjeva i zajednički utvrde zadaće FNS. Komunisti predlažu i zauzeće se za to, da FNS prihvati ove tri glavne zadaće: 1. u n i š t e n j e š e s t o j a n u a r s k o g režima; 2. r a v n o p r a v n o s t m e đ u n a r o d i m a Jugoslavije; 3. s p r e č a v a n j e da se tereti krize p r e b a c e na leđa n a r o d a i poboljšanje položaja širokih n a r o d n i h slojeva na r a č u n bogataša. Slične apele upućivala je KPJ i kasnije. Tako je CK KPJ na P l e n u m u aprila 1936. pozivao na u d r u ž e n j e svih slobodarskih snaga u zemlji da se o b r a z u j e Narodni front, ali građanski političari nisu hteli ni da čuju /a zajedničku političku akciju sa k o m u n i s t i m a , s m a t r a j u ć i ih svojini primarnim neprijateljem. 4 9 Posle p e t o m a j s k i h izbora. Udružena opozicija je bojkotovala N a r o d n u skupštinu, ali se s t r a n k e nisu mogle tešnje povezati i usaglasiti svoja gledišta, iako je ujesen 1935. f o r m i r a n Radni o d b o r opozicije sa tim ciljem. Pošto je odb o r Radikalne stranke r a s k i n u o veze sa JRZ, t a k o da su se radikali p o č e t k o m 1936. godine pridružili s t r a n k a m a Udružene opozicije i ušli u njen Radni odbor, čitava 1936. godina je prošla u m e đ u s o b n o m n a g a đ a n j u Radikalne, Dem o k r a t s k e i Z e m l j o r a d n i č k e stranke, s jedne, i SDK sa ovim s t r a n k a m a , s druge strane. K r a j e m d e c e m b r a 1936. g o d i n e knez Pavle je i n d i f e r e n t n o primio m e m o r a n d u m ovih triju srbijanskih stranaka, u k o j e m su bili izneti osnovni pogledi i sugestije za rešavanje otvorenih pitanja. Posle n e u s p e h a razgovora sa Stojadinovićem s r e d i n o m j a n u a r a 1937. u Brežicama, Maček je p o k u š a o da pojača veze sa Udruženom opozicijom. Posle dužeg pregovaranja, na osnovi n a c r t a Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e uz korekcije ostalih stranaka, kao i na zahtev Mačeka, šefovi s t r a n a k a obrazovali su tzv. Blok narodnog sporazuma (BNS) i 8. oktobra potpisali Sporazum. »Tim S p o r a z u m o m je bilo p r e d v i đ e n o da će se o b r a z o v a t i k o n c e n t r a c i o n a vlada od onih s t r a n a k a koje imaju . k o r e n j a u n a r o d u ' i da će ta vlada, u saglasnosti s K r u n o m , proglasiti p r i v r e m e n i Osnovni zakon kojim se u k i d a postojeći Ustav. U o v o m O s n o v n o m zakonu. u k o j e m će biti s a d r ž a n i o s n o v n i principi koji su van s p o r a i vredeti do d o n o š e n j a novog Ustava, li principi biće i n k o r p o r i r a n i u n o v o m Ustavu i to: »Jugoslavija je n a s l j e d n a , u s t a v n a i p a r l a m e n t a r n a m o n a r h i j a , u kojoj vlada kralj Petar II iz d i n a s t i j e K a r a đ o r đ e v i c a . a do njegova p u n o l j e t s t v a k r a l j e v s k u vlast vršit ce n a m j e s n i š t v o : g r a đ a n s k e i politićke s l o b o d e i parl a m e n t a r n a vladavina m o r a j u biti z a g a r a n t o v a n e . Istoga d a n a k a d a vlada stupi n a u p r a v u proglasit će se novi izborni z a k o n i raspisati izbori za U s t a v o t v o r n u s k u p š t i n u . Novi Ustav d o n i j e t će se s a m o p r i s t a n k o m većine Slovenaca, većine H r v a t a i većine S r b a u Ustavotvornoj skupštini». 5 0

S p r o v o đ e n j e ovog S p o r a z u m a zavisilo je najviše od kneza Pavla, koji je p r e m a n j e m u od s a m o g početka imao negativan stav, a njegovom sprovode-

nju su se protivili Stojadinović, Korošec i Spaho. Prilikom audijencije kod kneza Pavla, k r a j e m j u n a 1938, Maćek je p o n o v o zahtevao da se raspišu izbori za Ustavotvornu s k u p š t i n u i predložio knezu da prihvati S p o r a z u m od 8. okt o b r a 1937. godine, ali je knez odgovorio da sam o t o m e ne može d o n e t i odluku, da to zavisi od stava d r u g a dva namesnika, d a j e Srbija protiv Sporazuma opozicije i da je položaj Stojadinovićeve vlade stabilan. Maćek je r e k a o da »druga dvojica n a m j e s n i k a ne znaće ništa, niti će postojati a k o bi se prihvatio i realizirao S p o r a z u m opozicije«. 1 Stojadinović je o d b a c i o S p o r a z u m kao bazu za s p o r a z u m s Mačekom. 5 1 Prilikom p o s e t e Mačeka Beogradu, predstavnici Bloka S p o r a z u m a su 15. avgusta 1938. godine doneli novu Rezoluciju kojom je p o t v r đ e n a vernost Spor a z u m u od 8. o k t o b r a 1937. i p o n o v o naglašena p o t r e b a n e o d l o ž n o g u k i d a n j a Ustava. Posle dolaska u Beograd, Maćek je tražio da ga primi knez Pavle da bi ga obavestio o stavu opozicije p r e m a Stojadinovićevoj vladi. Posle izvesnog oklevanja, knez Pavle g a j e ipak p r i m i o u d v o r s k o m vozu na p u t u od Zidanog Mosta do Zagreba 9. o k t o b r a 1938. godine. (Maćek je zbog tog o d u g o v l a č e n j a bio o d u s t a o od audijencije). U svojim Memoarima Maček je naveo d a j e knez Pavle tom prilikom n a m e r n o izbegavao da razgovara o političkim pitanjima, m a d a je. s u p r o t n o tome, u j e d n o m razgovoru sa M. T u p a n j a n i n o m , u m a r t u 1939. godine, izjavio d a j e s knezom Pavlom tada razgovarao o t e r i t o r i j a l n o m a s p e k t u hrvatskog pitanja. 5 2 U Rezoluciji od 15. avgusta 1938. godine na kraju se kaže: •. Jedino u n a r o d n o m režimu i jedino u složnom zalaganju Srba i Hrvata država može naći i m o r a l n u i političku i vojničku snagu, dovoljnu, da odoli k u š n j a m a , koje o d a s v u d navaljuju . . . Kada su ova dva n a r o d a (srpski i hrvatski - p r i m V. T.), svaki za s e b e u raznim v r e m e n i m a i u n e j e d n a k o j b o r b i , pokazali toliko životne snage, j a s n o je. da o n i z a j e d n o m o g u imati d o v o l j n o s n a g e da u s v a k o m s l u č a j u protiv s v a k o g a b r a n e i o d b r a n e svoju s l o b o d u i svoju s a m o s t a l n o s t . P o t r e b n o j e stoga, d a s e o d s t r a n e sve z a p r e k e , koje s p r e č a v a j u s l o b o d n u o r g a n i z a c i j u n a r o d a u slozi, u j e d n o j u r e đ e n o j d r ž a v n o j zajednici. Zato p o z i v a m o sve S r b e i Hrvate, da zbiju svoje r e d o v e , te da se j e d n o m o d l u č n o m , ustr a j n o m i n e p o k o l e b l j i v o m b o r b o m ukloni ova n e n a r o d n a i n a m e t n u t a v l a d a v i n a . . . S a m o z a j e d n i č k a volja i p u n a s o l i d a r n o s t i S r b a i H r v a t a j a m s t v o su bolje b u d u ć nosti naše d r ž a v n e z a j e d n i c e . 5 3

Iz ove, kao i iz Rezolucije od 8. o k t o b r a 1937. godine, i p o r e d m a n j k a v o s t i njihovog sadržaja, n a r o č i t o u pogledu isticanja p r a v a s a m o dva n a r o d a - srpskog i hrvatskog - i zadržavanja m o n a r h i s t i č k o g sistema vladavine - vidi se konstruktivan stav Maćeka, o d n o s n o vodstva HSS i SDK i vodstva s t r a n a k a Udružene opozicije u Srbiji da se o t v o r e n a p i t a n j a rešavaju s p o r a z u m i m a . U letku Radnom narodu grada i sela, od 10. s e p t e m b r a 1939. godine. Inicijativni o d b o r za s t v a r a n j e »Stranke radnog n a r o d a Hrvatske« (za šta se zalagala KPJ - p r i m . V. T.), između ostalog kaže se: • Sav radni narod svesrdno je pozdravio i temeljna načela Bloka opozicije (to je b i o tzv. Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a , i z m e đ u SDK i U d r u ž e n e opozicije, koji je izneo svoj opozicioni stav p r e m a S t o j a d i n o v i ć e v o j vladi - V. T.). utvrđena na Konferenciji u Zagrebu 8. listopada 1937. godine ( p o d v u č e n o u originalu), znajući da su s m e r n i c e u t o m a k t u d o b r e i p o u z d a n e za razvitak u n u t r a š n j i h političkih prilika u s m j e r u n a c i o n a l n e r a v n o p r a v n o s t i i d e m o k r a c i je . Radni n a r o d je zahtevao da t radnička klasa preko svog samostalnog političkog pokreta bude uključena u Blok narodnog sporazuma kao rai'nopravan politički faktor ( p o d v u č e n o u originalu) M e đ u t i m , s t r a n k e Bloka opozicije odbijale su o v a j zahtjev, a ni s a m taj Blok nikad nije u s p e o da iz s t r a n a k a koje su ga sastavljale stvori j e d i n s t v e n i i b o r b e n i blok s j e d i n s t v e nim m i n i m a l n i m p r o g r a m o m za o ž i v o t v o r e n j e s v e č a n o p o t p i s a n i h s m j e r n i c a o r e š e n j u na-

rodno-političkih p i t a n j a . . P r o c e s c i j e p a n j a Bloka opozicije u b r z a n je posle izbora od II dec. 1938. Mjesto d a velika n a r o d n a p o b j e d a b u d e p o d s t r e k z a izvojevanje k o n a č n e p o b j e d e , mjesto da ona bude uvod u zajedničku i jedinstvenu b o r b u za oživotvorenje pravilno postavljenih s m j e r n i c a , k a k o su to z a h t j e v a l e najšire n a r o d n e m a s e u č i t a v o j zemlji, vodstva stran a k a Bloka su se sve više u d a l j a v a l a j e d n o od d r u g i h , ne vodeći r a č u n a da se time u d a l j u j u i od n a r o d a . To d o k a z u j e i ulazak p r v a k a b e o g r a d s k e U d r u ž e n e opozicije u S t o j a d i n o v i ć e v u s k u p š t i n u . Kad je d o š l o do prvih razgovora dr M a č e k a i p r e d s e d n i k a vlade Drag. Cvetkovića jaz između većeg dela s r b i j a n s k e U d r u ž e n e opozicije i S c l j a ć k o - d e m o k r a t s k e koalicije prob u d i o se još više i jasnije, z a h v a l j u j u ć i m e đ u s o b n o j b o r b i za vlast i d v o l i č n o s t i vodstava pojedinih opozicionih s t r a n a k a « . 5 4

Posle dolaska Hitlera na vlast u N e m a č k o j 1933. godine, Maćek i vodstvo HSS su se p o s e b n o zalagali da zainteresuju Rim i Berlin za h r v a t s k o pitanje. »Jedan d o b a r d e o vodstva i uticajnih ljudi HSS-a, n a r o ć i t o u krugovima omladine, postaje, m e đ u t i m , vrlo »impresioniran«! d o l a s k o m Hitlera na vlast u Nemačkoj, te se utjecaj fašizma na vrhove HSS od toga d o b a sve više i više pojačavao. Ostali dio tjera sve više logika d o g a đ a j a t a k o đ e r da p o s t a n e rezerva n j e m a č k e i talijanske imperijalističke politike na Balkanu«. 5 5 (Detaljnije o p o k u š a j i m a za rešavanje hrvatskog pitanja p o m o ć u inostranih sila biće izneto u sledečem odeljku »Hrvatsko pitanje kao m e đ u n a r o d n i problem«). NAPOMENE ' 2

F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rala. I, Zagreb, 1961. str. 172-173. Isto, str. 178.

3 Isto, s t r 179-180. Izgleda d a j e to bio prvi p o k u š a j da se h r v a t s k o p i t a n j e postavi k a o međ u n a r o d n i p r o b l e m ( s a m o j e d o tog v r e m e n a S . Radić k u p i o p o t p i s e radi o b r a ć a n j a m i r o v n o j k o n f e r e n c i j i u Parizu koja je p o č e l a 18. j a n u a r a 1919 P o č e t k o m f e b r u a r a iste g o d i n e j e d i n o su SAD priznale n o v o n a s t a l u d r ž a v u S H S - v ideti F. Culinović, isto, str. 298 i 202). P o v o d o m ovog Memoranduma F. Culinović je u cit. d e l u na str. 180 d a o sledeči k o m e n t a r : »Takav a p e l na inostr a n s t v o nije .. bio p o s l e d n j i u k r u g o v i m a o k o S t j e p a n a Radića. Teško je naći o p r a v d a n j e za takvo t r a ž e n j e p o m o ć i sa s t r a n e , ali je j o š teže o d o b r i t i taj apel a k o se iznosi d a j e on u p u ć e n na svog a d r e s a t a n a v o d n o p r e k o t a l i j a n s k e vojne misije u Ljubljani, a d a j e Vilsonu (Wilson Woodrow) izgleda već bilo poznato, k a k o je Stj. Radić i m a o veze s talijanskim š p i j u n i m a u Trstu Cak je dr Ante T r u m b i c izjavio »kako u o v a k v i m a k t u vidi n e š t o s r a m o t n o , s m i j e š n o , što ne bi n a p r a v i l o ni j e d n o dijete«. Zatim Culinović kaže dđ je u n a j m a n j u r u k u š t e t n o po i n t e r e s n a r o d a jugoslovenskih kraieva. a p r v e n s t v e n o hrvatskih, »da se Radić za o s l o b o đ e n j e H r v a t s k e od srpskog j a r m a o b r a ć a o talijanskim i r e d e n t i s t i č k i m k r u g o v i m a , čiji su o r u ž a n i o d r e d i prijetili sam o m Karlovcu, d o k NU Rijeku već zahvatili, k a k o bi k a s n i j e p r e k o i n s c e n i r a n e D a n u n c i j a d e pripremili njenu skoru aneksiju Italiji...« 4 5

Isto, str. 315, 319-320, 336, 344. 348. 351. Isto. str. 364. 367, 372-373.

' Isto. sir. 381 7 11 a

Dr F e r d o Culinović, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958. str. 65. F. Culinović. Jugoslavija između dva rata, 1. Zagreb, 1961, str. 388-389. F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 404. 412-416.

» Isto. ,0

Isto.

"

F Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 69. i Jugoslavija između dva rata. 1. str. 419—121.

12

F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 422-i 436 i Slom stare Jugoslavije, str. 70.

3

F. Culinović. Jugoslavija između dva rata. I, str. 424-434.

14

F. Culinović. n. d.. str. 442-443.

'

" 18

F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 72-74. F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 459-460 i 464—467.

17 F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 72-74; Jugoslavija između dva rata. I, str. 471-474; Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvala i Slovenaca, V a n r e d a n saziv za 1925. godinu, B e o g r a d , str. 230-232. Od tada je HRSS dobila ime H r v a t s k a seljačka s t r a n k a (HSS). 18

Stenografske beleške.

. str. 234.

19 Mita Dimitrijević, Prvi kontakt (pismomI između kralja Aleksandra B e o g r a d , 1939, str. 15: F Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 475. 20 2

i Stjepana

Radića,

List » H r v a t s k o pravo», 6. avgust 1925, Zagreb; F Culinović. n. d., str. 475-476.

' F. Culinović, n. d., str. 477-478.

22

23

Josip Horvat. Politička povijest Hrvatske 1918-1929. Zagreb, 1938, str. 397. F. Culinović. n. d.. str 481-485.

24 Istorijski arhiv KPJ. II. B e o g r a d . 1950; dr F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 75-76; Pregled istorije SKJ. str. 136-137, 113 i 116 25

Stenografske beleške Narodne skupštine SHS sa s e d n i c e od 8. m a j a

28

Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od

27

Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od 20. j u n a

79-80.

juna

1928. 1928; F. Culinović, n.d., str.

28

Istorija građanskih partija Jugoslavije (IGPJ), II. SUP. B e o g r a d . 1952, str. 4 7 - 4 8 .

29

»Politika«. 30. juli 1928, str. 3, B e o g r a d .

30

F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 67-68.

31

Sta je Tito letos rekao hrvatskim rukovodiocima. »Politika«. 9. m a j 1972. B e o g r a d , str. 9.

32

IGPJ. str, 48-49. Enciklopedija Jugoslavije. ', Leksikografski zavod, Zagreb, 1968, str. 14.

33

Košta Pavlović, 1969, str. 52-53. 77.

19

1928.

Razgovori sa

Slobodanom Jovanovićem

1941-1945,

Vindzor,

Kanada,

34

Svetozar Pribićević. Diktatura kralja Aleksandra, d r u g o izdanje. B e o g r a d 1953, str. 73 i

35

Vlatko Maćek. In the Strugle for Freedom. New York. 36, 1957, str. 121-124.

36

F. Culinović, n.d., str. 82.

37

F. Culinović, Jugoslavija između dva rata. II, Zagreb. 1961, s t r 9, 13, 17.

38

IGPJ, str. 50-53.

39

»Novosti«, z a g r e b a č k i d n e v n i k od 8. n o v e m b r a 1932. g o d i n e .

40 F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, Beograd. 1949. str. 115 i dalje. 4

'

str. 86; Ivan Ribar. Politički zapisi. II. »Prosveta«,

F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rata. 11, Zagreb. 1961. str. 58.

42

Isto, str. 59-60.

43

Isto, str. 74-76, 83-84, 86.

44

Isto, str. 89.

45

Istorijski arhiv CK KPJ, II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937.

44

Dr L j u b o B o b a n . Sporazum Cvetkovič-Maćek, B e o g r a d . 1965, str. 266-267.

47

Isto, str. 17 i 19.

48

Drugi kongres KPH. Zagreb, 1948, str. 101-102.

49

Istorijski arhiv CK KPJ, II

50

Dr L j u b o B o b a n . n. d., str. 21-24: F. Culinović, Slom stare Jugoslavije

"

str. 368 i 392. str. 87-88.

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovič-Maćek, str. 25-26.

52

Isto, str. 26-27.

53

Isto, str. 398-399.

54

.Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata. I, (AR 1941, ZD. I). Vojnoistorijski institut JNA, B e o g r a d . 1969. dok. 85, str. 331-333; AVII, reg. br. 12/3-2, kutija (k.) 6. 65

Drugi k o n g r e s KPH, . . . str.

HRVATSKO PITANJE KAO M E Đ U N A R O D N I P R O B L E M Još 3. f e b r u a r a 1919. godine, na Velikoj n a r o d n o j skupštini (saboru), odlučeno je da se uputi »Memorandum« zapadnim silama, prvenstveno predsedniku SAD Vilsonu, »da p o m o g n e do ostvarenja i priznanja Mirotvorne seljačke neutralne čovječanske republike Hrvatske«, vodstvo Hrvatskog bloka je u proleče 1922. godine odlučilo da na M e đ u n a r o d n u konferenciju u Đenovi pošalje svoje delegate da pred tim f o r u m o m hrvatskom pitanju d a d e »svjetskopolitički karakter«, a predsednik Hrvatske republikanske seljačke stranke Stjepan Radić je jula 1923. godine pobegao iz zemlje i u Beču, Berlinu, Parizu i Londonu pokušavao da p o m o ć u inostranih sila reši hrvatsko pitanje, i kad je. najzad, stigao u Moskvu, on je u junu 1924. godine d a o izjavu o ulasku svoje stranke u Seljačku internacionalu, zbog čega je po povratku u zemlju početkom januara 1925. godine bio p r o n a đ e n i uhapšen, a zatim - posle puštanja iz zatvora i odricanja republikanskog p r o g r a m a - ušao u Pašićevu vladu. Posle krvoprolića u Narodnoj skupštini juna 1928. godine, vodstvo HSS donelo je odluku da, paralelno sa pregovorima s kraljem Aleksandrom, iznese hrvatsko pitanje kao međunarodni problem. (Podvukao V. T.). Ono, u t o m cilju krajem 1928. godine, upućuje u inostranstvo dr Antu Trumbića,' dr Vlatka Maćeka, dr Juraja Krnjevića, a već u januaru 1929. godine, posle proglašenja monarho-diktature, dr Antu Pavelića, sa zadatkom da m e đ u n a r o d n e političke faktore u glavnim političkim centrima Evrope zainteresuju za u n u t r a š n j u politićko-državnu krizu Kraljevine SHS i da se vodstvu HSS, kao legitimnom predstavniku hrvatskog naroda, ukaže pomoć i p o d r š k a u ostvarenju postavljenih političkih ciljeva pred vladajućim krugovima u Beogradu, da bi se rešilo hrvatsko pitanje. Tu, u stvari, razlikujemo tri perioda njegove spoljnopolitičke aktivnosti. Prvi period obuhvata vreme od 1928. do 1935. godine, drugi od 1935 godine do dolaska Cvetkovića za predsednika vlade 1939. godine, i treći period od početka drugog svetskog rata pa do 10. aprila 1941. godine, tj. do proglašenja Nezavisne Države Hrvatske (NDH). U prvom periodu spoljnopolitičke aktivnosti HSS vidno su zapažene misije u glavnim evropskim političkim centrima, i to: Trumbića u Beču, Parizu i Londonu, Krnjevića u Berlinu na Konferenciji I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije, dra Vladka Maćeka u Beču i Pragu, dra Antii Pavelića u Beču i Rimu, kao i političkih emigranata: Krnjevića, Košutića, Perčeca i drugih.

T r u m b i č e v a misija u Beču, Parizu i Londonu uoči proglašenja sestojan u a r s k e d i k t a t u r e ( o k t o b r a - d e c e m b r a 1928. godine), imala je za cilj »da pokuša t a m o š n j e političke krugove angažirati protiv s r p s k e hegemonije«. 2 T r u m b i ć je u Beču posetio kancelara I. Sajpela (Sajpel Ignac), a zatim J. Šobera (Schober), koji su mu savetovali u m e r e n o s t u zahtevima p r e m a Beogradu, s tim da se o d r e k n e n a m e r e o otcepljenju Hrvatske i traženja p o d r š k e od Italije. Prilikom bavljenja u Beču, T r u m b i ć se povezao sa g r u p o m bivših a u s t r o u g a r s k i h oficira - Hrvata (general S. Sarkotić, 3 potpukovnik Perčević i drugi), koji su bili zagriženi neprijatelji nove jugoslovenske države i već kao takvi uključeni u m e đ u n a r o d n u zaveru za razbijanje Kraljevine SHS. Da su ovi ljudi u Beču bili njegovi verni saradnici vidi se i po t o m e što su oni bili glavni punkt za vezu, p r e k o kojega je išla njegova pošta za Zagreb Paveliću i Maćeku, i o b r a t n o . 4 T r u m b i ć je iz Beča poslao izveštaj Maćeku i p i s m o Paveliću. On u pismu Maćeku ističe d a j e sa zadovoljstvom u p o z n a o Pavelićeve »ovdašnje prijatelje, naše d o b r e i o t m e n e Hrvate«. 5 Posle Beča, posetio je Pariz i London, gde je najduže boravio i sastajao se sa m n o g i m f r a n c u s k i m i d r u g i m d i p l o m a t s k i m predstavnicima. I pored žive političke aktivnosti od mesec d a n a u Parizu, T r u m b i ć nije naišao na željenu p o m o ć i r a z u m e v a n j e zvanične Francuske, koja je bila saveznik države SHS i glavni garant njenog teritorijalnog integriteta. Iz Pariza je b e z u s p e š n o p o k u š a o da se p r e k o p u n k t a u Beču poveže sa zvanićnim krugovima Nemačke. Ali tu vezu su p r e k o Beča uspostavili sa Rimom i Berlinom Sarkotić i njegov bliski saradnik dr Ante Pavelić. Za v r e m e svog b o r a v k a u Parizu T r u m b i ć je s a m o u s p e o da nagovori pariške b a n k a r e da ne d a j u zajam Kraljevini SHS, kojeg je kralj Aleksandar tražio prilikom posete f r a n c u s k o j prestonici. Krajem avgusta 1928. godine, k a d a se u Berlinu održavala XXV konferencija I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije, vodstvo SHS uputilo je Juraja Krnjevića da na licu mesta tumači »hrvatsko pitanje«. Vraćajući se p r e k o Beča u Zagreb, u Beču je i m a o sastanak sa izaslanikom m a đ a r s k e vlade g r o f o m Aporom (Apor Gabor b a r o n ) - sastanak koji je ranije, iz Zagreba, dr Ante Pavelić p r i p r e m i o p r e k o m a đ a r s k o g konzulata. Tada je Mačeku o b e ć a n o da Hrvatska može računati na p o m o ć Mađarske. 6 U o k t o b r u 1930. Maćek je. pod izgovorom da ide na lečenje u Karlove Vari, u stvari p l a n i r a o da se s r e t n e sa e m i g r a n t i m a i izvesnim političkim ličnostima zemalja kroz koje će proći i u kojima će boraviti, da bi ih zainteresovao za h r v a t s k o pitanje. Tako se u Beču sastao sa g e n e r a l o m Sarkotićem ( p r e d s t a v n i k o m g r u p e Sarkotić - Perčević - Perčec), a zatim i sa Krnjevićem i Košutićem, koji su 9. o k t o b r a u tom cilju doputovali u Beč. Maček je p r e k o Sarkotića o b e z b e d i o sastanak, u m e s t o sa austrijskim k a n c e l a r o m (kako je Maček želeo), sa bivšim kancelarom Sajpelom (Saipel Ignac). Na Sajpelovo pitanje: »Da li bi Hrvati za slučaj nezavisne Hrvatske, ušli u užu vezu sa Austrijom i Mađarskom«?, Maćek je na ovo neprijatno pitanje, po Trumbicevim beleškama, nešto odgovorio, »da. a k o bi bila konstelacija, za to bi moglo biti«. Ali je idejno protiv toga. Na sastanku, 9. o k t o b r a , sa Krnjevićem i Košutićem. Krnjević je izvestio Maćeka d a j e p r e d a o M e m o r a n d u m f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova A. Brijanu (Brian Aristide) sa ciljem da se pri organizaciji evropskog p o r e t k a m o r a voditi r a č u n a i o srpsko-hrvatskim odnosima.

Pored nekoliko političkih s u s r e l a u Karlovim Varima i Pragu. Maćek se sastao i sa S. Duićem. p r i p a d n i k o m Sarkotićeve e m i g r a n t s k e grupe, a zatim i sa M. Hodžom, predsednikom Agrarne stranke, kao i sa predstavnicima agrarnih s t r a n a k a S r e d n j e Evrope. U povratku, u Linču, p o n o v o se sastao sa Košuiicem i Krnjevićem, a posle izleta u Salzburg na poziv im se p r i d r u ž i o Kežman iz Pariza i Ante Pavelić iz Verone, prateći Maćeka do Vilaha. Prema t o m e može se zaključiti da je cil j ov og Maćekovog političkog p u t o v a n j a u inostranslvo bio da o v a k o podeli uloge svojim sagovornicima, da: »Pavelić vodi politiku sa Talijanima. Košutić između Italije i V. Britanije. Krnjević se drži Engleza, a Kežman da legalno održava vezu sa Francuzima«. 7 Di T o d o r Stojkov piše: t d i p l o m a t s k i m m a đ a r s k i m d o k u m e n t i m a iz toga v r e m e n a navodi se da je h r v a t s k o o p o z i c i o n o v o d s t v o i m a l o k o n t a k t e i sa nali|anski>m vladom, da je Maćek tražio od Musolinija (Mussolini B e n i t o ) novac i o r u ž j e i da je Musolini n a v o d n o s p r e m a n , u slučaju ozbiljnog p o k r e t a u H r v a t s k o j da i n t e r v e n i š e i prizna nezavisnu H r v a t s k u d r ž a v u ,« 8 K r a j e m d e c e m b r a 1928 u Z a g r e b u su se sreli vodeći političari SDK. Maćek i Pribiće vic. sa b r i t a n s k i m p o s l a n i k o m u B e o g r a d u V K e n a r d o n i ( K e n n a r d H o w a r d Wiliam prilikom otvaranja britanske izložbe - prim V T J Do susreta je došlo u jeku v e o m a zategn u t e političke situacije. Tom prilikom Macek |e b r i t a n s k o m p o s l a n i k u izložio plan p r e u r e đ e n j a države p o d e l o r n na s e d a m l e d e r a l n i h jedinica, i to: 1. Slovenija. 2 H r v a t s k a sa Slavonijom i d e l o m B o s n e i s e v e r n o m Dalmacijom. 3 Banal. Bačka i d e o Srerna (Vojvodina). 4 d e o B o s n e H e r c e g o v i n e i južne Dalmacije. 5 Srbija. 6. M a k e d o n i j a , 7. C i n a G o r a sa Sandža k o m i Nov i Pazar) i najjužnijim d e l o m J a d r a n s k o g p r i m o r j a P o r e d te v a r i j a n t e . Maćek je za p r e u r e đ e n j e d r ž a v e izmislio i p o d e l u d r ž a v e na sesi l e d e r a l n i h jedinica ili s a m o na d v a d e l a sa c e n t r i m a »u B e o g r a d u i Zagrebu«. H r v a t s k o m delu p r i p a l e bi s l e d e č e oblasti: Slovenija, H r v a t s k a s.i Slavonijom, cela Dalmacija, cela Bosna i H e r c e g o v i n a i d e o S r e m a i B a č k e Posle razgovora sa M a č e k o m , K e n a r d se s a s t a o sa J P r e d a v e c o r n i Sv Pribicevicem. Pribićević je bio d a l e k o u m e r e n i j i od Maćeka istakavši p o t r e b u šire a d m i n i s t r a t i v n e a u t o n o m i je . . . Na k r a j u s u s r e t a sa K e n a r d o n i Maćek je izneo svoje gledište na o d n o s sa s u s e d m m d r ž a v a m a On se izjasnio, u k o l i k o bi d o š l o do rata protiv Italije, pa Beograd n a r e d i o hrvatsk o m vodstvu da p o v e d e rezerviste u rat, ovi ne bi poslušali Na p i t a n j e i z n e n a đ e n o g Kenarda, da li je to mišljenje i d r u g i h voda SDK Macek je o d g o v o r i o da su svi Hrvati u t o m pogledu ledinstveni. 9

Zvanični krugovi u Beogradu o š t r o su reagovali na n a v e d e n e političke misije prvaka HSS u inostranstvu i na njihove k o n t a k t e sa nekim i n o s t r a n i m d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a u zemlji, i to u 1928. godini, kada je u n u t r a š n j a politička kriza u Kraljevini S H S bila dostigla v r h u n a c . Velikosrpska buržoazija, na ćelu sa kraljem, zavela je apsolutistički režim u zemlji, a u v o đ e n j e m oktroisanog Ustava, 3. s e p t e m b r a 1931. u suštini se nije ništa p r o m e n i l o , jer je i dalje ostao n a j k r u ć i centralizam, b r e m e n i t n a c i o n a l n i m bespravijem. Zato je razumljivo što su se narodi Jugoslavije, koji su težili za s l o b o d o m i nacion a l n o m r a v n o p r a v n o š ć u , oduprli d e s p o t s k o j vladavini kralja Aleksandra i njegove d v o r s k e k l i k e ' 0 . Posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e hrvatski buržoaski političari nisu više hteli ništa da traž.e od b e o g r a d s k e vladajuće grupe, već su prekinuli sve veze sa Beogradom. Najizraziiiji predstavnik hrvatske buržoazije, dr Vlatko Maček. koristeći n e r e š e n o nacionalno pitanje i m n o g e d r u g e u n u t r a š n j e suprotnosti i slabosti centralističke države, p r e d u z e o je v e o m a široku i s v e s t r a n u političku aktivnost za razbijanje jugoslovenske državne zajednice i stvaranja s a m o s t a l n e Hrvatske. Ogorčen na beogradsku v l a d a j u ć u g r u p u . Maček je tada izjavio: »Nema s p o r a z u m a , n e m a izmirenja« i u ime HSS o t v o r e n o tražio »da se sve zemlje s one strane Drine. Save i Dunava, koje d a n a s sačinjavaju

deo Kraljevine Jugoslavije, v r a t e u stanje 1918. godine kakvo je o n o nastalo s l o m o m Austro-Ugarske Monarhije«, s tim da granica nove Velike Hrvatske b u d e na liniji: Kolor - Drina - S o m b o r " I n t e r e s a n t n o je da je i 1932. u Kupincu, dopisniku »Le Petit Parisien«. R u b o u ( R o u b u n d Louis), ponovio: »Granica bi išla pored Kotora na Jadran, ostavljajući p r e d r a t n u Srbiju i Crnu Goru. popela bi se do S. Mitrovice, prelazeći p r e k o Uzica i Valjeva, pa bi se spustila k Vukovaru, ostavljajući S o m b o r u j e d n o m t a b o r u , Osijek u drugom«.' 2 On je u razgovoru sa britanskim parlamentarcirna, objavljenom u »Manchester Guardian-u« - od 30. L\ 1932, pored ostalog, izjavio: »Nema smisla ubiti j e d n o g bogatog ujaka od koga o č e k u j e t e nasledstvo, kad znate da će, ako ga ostavile s a m o m sebi. s k o r o umreti p r i r o d n o m s m r ć u . Jugoslavija je kao čovek koji boluje od neizlečive bolesti, koji sigurno m o r a umreti. Ta s m r t oslobodiće Hrvate«.' 3 U d r u g o m peridu od 1935. godine, kada su počeli pregovori vodstva HSS sa knezom Pavlom, Francuska i V. Britanija, iako nisu bile zadovoljne spoljnopolitićkom orijentacijom Stojadinovićeve vlade zbog njenog približavanja Nemačkoj. o n e su ipak težile da održe status quo u Jugoslaviji. Njima tada nikako nije o d g o v a r a o ma kakav zaplet na Balkanu, tim p r e što je njihov položaj u tom p r o s t o r u sve više slabio ukoliko se povećavao pritisak N e m a ć k e . Zbog loga o n e nisu podržavale zahteve HSS u pogledu u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a Jugoslavije. bez obzira što su u nekim slučajevima njihove vlade s m a t r a l e da su zahtevi HSS opravdani. I Parizu su d e l o m više podržavali opoziciju koja je bila u p e r e n a protiv Stpjadinov ićevog spoljnopolitićkog kursa, a poznato je d a j e Francuska, s vojničkog gledišta, s m a t r a l a d a j e unitarističko u r e đ e n j e u Jugoslaviji najbolja garancija za njenu vojničku stabilnost.' 4 S d r u g e strane, V. Britanija je s m a n j e nervoze pratila Stojadinovićevu politiku približavanja osovinskim silama, a njena službena politika se u odnosu na Jugoslav iju znatnim d e l o m rukovodila istim razlozima kojima se rukovodila i f r a n c u s k a službena politika. Maćek je očigledno bio nezadovoljan takvim stavom, pa je u j e d n o m intervjuu »Dejli Telegrafu« (»Daily Telegraph"), n o v e m b r a 1935. godine, izrazio n a d u da britanska politika u odnosu na Hrvatsku neće slediti politiku koju je u tom pogledu vodila Francuska. On je lom prilikom rekao: •Ali ne v e r u j e m o da ce p r o s v e c e n a b r i t a n s k a >poljna politika učiniti iste g r e š k e zbog kojih je F r a n c u s k a izgubila ljubav koju su Hrvati n e k a d a p r e m a njoj gajili, ij, da b r i t a n s k a spuljna politika n e ć e p o d r ž a t i agresivne m e r e kojima je cilj da p r i k r i v a j u n e z a d o v o l j s t v o sau n j a v a i u c i laZnu l a s a d u jedinstva J u g o s l o v c n s k a u n u t r a š n j a polilika došla je na m r t v u tacku i tu ne moZe biti p o p r a v k e sve d o t l e d o k se naši zahtevi, koji se ne m o g u m e n j a l i , p o t p u n o ne zadovolje Da li je Velika Britanija svesna da H r v a t s k u ne i n i e r e s u j u k o n c e s i j e na p a r ć e ? Mi Iražimo takvo p o t p u n o p r i z n a v a n j e n a c i o n a l n o g s u v e r e n i t e t a da s u t r a š n j a b e o g r a d s k a v lada b u d e u n e m o g u ć n o s t i da o d u z m e o n o š t o bi bila e v e n t u a l n o s p r e m n a tia da d a n a š n j a heogradska vlada-.'5

I s britanske s t r a n e se sve više naglašavalo da je p o t r e b n a u n u t r a š n j a konsolidacija Jugoslavije, s obzirom na sve veće zaoštravanje m e đ u n a r o d n i h odnosa, savetujući i vladi i Mačeku u m e r e n o s t i p o p u s t l j i v o s t . ' 6 Za v r e m e pregovora za re menje hrvatskog pitanja sa knezom Pavlom, njegovim m a n d a t o r o m i zvanićnim predstavnicima jugoslovenske vlade, naročito k r a j e m 1936. i u toku 1939. godine, sve do potpisivanja S p o r a z u m a , vodstvo HSS je p a r a l e l n o ispoljavalo svoju veliku aktivnost i na d r u g o m koloseku. p r e g o v a r a n j e m sa p r e d s t a v n i c i m a stranih sila - Italije, N e m a ć k e i Mađarske, s j e d n e , i Francuske i V. Britanije, s d r u g e strane, da bi p o m o ć u njih ostvarilo

•

svoj cilj. Aktivnost u tim n a p o r i m a oscilirala je i zavisila ne s a m o od s t e p e n a saglasnosti ili nesaglasnosti sa p r e d s t a v n i c i m a jugoslovenske vlade, nego i od razvoja spoljno-politićke situacije. Ukoliko su pozicije jugoslovenske vlade na u n u t r a š n j e m i spoljnopolitićkom planu bile slabije, utoliko su zahtevi vodstva HSS p r e m a njoj bili veći i odlučniji, a aktivnost p r e m a i n o s t r a n s t v u intenzivnija. prelazeći granice koje bi se mogle tolerisati, bez obzira na opravdanost nekih zahteva i tvrdoglavu u p o r n o s t zvaničnih jugoslovenskih krugova da opravdane zahteve ne usvoje. Ta aktivnost je često imala razbijački i nepi i|jtel|ski k a u i k t e r u o d n o s u na državnu zajednicu. Vodstv o HSS težilo je da hrvatsko pitanje prikaže kao m e đ u n a r o d n i problem koji treba p o s m a t r a t i kroz stav velikih sila p r e m a Jugoslaviji u celini i p r e m a h r v a t s k o m pitanju, j e r su o n e na njega različito gledale s o b z i r o m na svoje sopstvene interese. Aktivnost A. Košutića bila je p r v e n s t v e n o orijentisana p r e m a Italiji i Nemačkoj. Ustaška emigracija i emigracija HSS nalazile su se u stalnom, jačem ili slabijem s u k o b u oko uticaja nafiseljenike i o k o toga ko od njih predstavlja hrvatski narod pred i n o s t r a n s t v o m . Dok je Krnjević bio u jačoj konfrontaciji s Pavelićem, vodstvo HSS se interesovalo za k o n t a k t e s Italijom i N e m a ć k o m . Tako je Musolini (Mussolini Benito) u j u l u 1936. godine primio Košutića. izgleda kao Mačekovog izaslanika. Na Musolinijevo pitanje kakav je p r o g r a m HSS, Košutić je. p r e m a rečima Trumbića, odgovorio: »I) H r v a t s k a k a o n e z a v i s n a država, 2) a k o se to ne m o ž e postići o n d a o b r a z o v a n j e f e d e r a c i j e u P o d u n a v l j u u koju bi ušle Austrija, M a đ a r s k a i H r v a t s k a b a r e m sa Slavonijom i, 3) a k o bi se m o r a l o o s t a t i u Jugoslaviji, o n d a a u t o n o m n a H r v a t s k a , ali s v a k a k o sa obalom J a d r a n s k o g m o r a . H r v a t s k a s v a k a k o m o r a dobiti svoj individualitet. Koji bi oblik imala P o d u n a v s k a f e d e r a c i j a , da li s a m o e k o n o m s k i , to je p i t a n j e s p o r a z u m a . U s v a k o m s l u č a j u Hrvatskoj ima da o s t a n e m o r e « Košutić u to v r e m e nije d o b i o n e k u j a č u p o d r š k u , j e r se »Mu solini p r i p r e m a o z a k o r e n i t u p r o m e n u d o t a d a š n j e politike p r e m a Jugoslaviji, o d u s t a j u ć i o d toga d a radi n a n j e n o m r a z b i j a n j u « ' 7 .

U razgovoru je p o k r e n u t o i pitanje ustaške emigracije. P r e m a Košutićevom kazivanju. T r u m b i ć je zapisao d a j e Musolini postavio p i t a n j e Košutiću šta će s ustašama? »Nervozni su i nemirni, svađaju se između sebe i traže posao ili da se vrate kući u Hrvatsku, nalaze se na o t o c i m a Lipari pa i na Stromboli.« Košutić mu je odgovorio da ih nikako ne treba predavati Beogradu, jer bi to bila izdaja. Ako se m o r a j u vratiti kući, o n d a uputiti s a m o n e p o z n a t e da ne bi vlada imala razloga da ih progoni, a biće zadovoljna da na strani ima m a n j e e m i g r a n a t a za atentate. Ako ostale ustaše ne mogu ostati u Italiji, najbolje je da se pošalju na rad u Belgiju ili Južnu Ameriku. 1 8 Prema nekim p o d a c i m a , Maćeku su s r e d i n o m 1936. godine dolazile por u k e od ustaške emigracije, pa i od samog Pavelića i njegovog užeg kruga. Pored ostalog, ti k o n t a k t i su omogućili Maćeku da ima uvid u ciljeve i planove ustaške emigracije i na neki način »kontrolu« nad n j o m . Međutim, njegovi kontakti s tom e m i g r a c i j o m išli su paralelno s k o n f r o n t a c i j o m p r e m a njoj. U to v r e m e Maćeku je došla p o r u k a i od strane M. Lorkovića sa ciljevima i planovima ustaške emigracije. U poruci se tvrdilo kako će Italija pružiti p u n u p o d r š k u ustaškoj o r u ž a n o j akciji u Jugoslaviji bez ikakvih teritorijalnih zahteva ili drugih protivusluga i najavljivao napad u toku 1936, a n a j d a l j e 1937. godine. Prema tom planu, ustaške o r u ž a n e g r u p e upale bi na više m e s t a u Hrvatsku. posle čega bi došlo do opšteg ustanka i proglašenja nezavisne države. U poruci je dalje stajalo da Pavelić priznaje da Maćek u zemlji d o b r o radi, da mu se priznaje vodstvo, da Pavelić ne n a m e r a v a da zavodi d i k t a t u r u ili faši-

zam nego če »Maček biti na čelu kad Hrvatska b u d e svoja«. Za Pribičeviča je r e č e n o d a j e »neprijatelj hrvatskog n..roda, kao i u p o č e t k u . Njega slijedi Krnjević, ali Košutić ne«.Lorković je p o r u č i o da se p o r u k a u ime Pavelića saopšti Maćeku i T r u m b i ć u , a o t o m e je V. Košak obavestio Maćeka. T r u m b i ć je o t o m e zapisao: »Kad mu je p o č e o davali izvješće, bio je M(aček) n e k a k o n e r a s p o l o ž e n , pa k a d a je spom e n u o Pavelića prvi put ili f r a n k o v c e , o n d a je s r d i t o p l a n u o : ,To su fakini, to je bogaža, n e k a idu sa svojih 20.000 glasova, ja ih ne trebam!' M e đ u t i m , kad mu je kazivao k a k o P(avelić) priznaje da d o b r o radi kod kuće, da je on voda n a r o d a i slično, p o k a z i v a o je da mu je drago . . .«'• K r a j e m jula ili p o č e t k o m a v g u s t a iste g o d i n e bivši a u s t r o u g a r s k i m a j o r u penziji Sabljak p r e n e o je Paveiicevu p o r u k u M a č e k u i u p i t a o ga: »Za svaki s l u č a j da se ne bi mogla postići p o t p u n a d r ž a v n a s a m o s t a l n o s t H r v a t s k e , da li p r i h v a ć a t e k o m b i n a c i j u podunavske federacije, u koju bi i H r v a t s k a ušla k a o s l o b o d n a država?«. Maček je o d g o v o r i o : »Prihvaćam, ali s a m o pod u v j e t o m da H r v a t s k a u đ e u tu kombinaciju k a o s a m o s t a l n a država« Maček je p o t v r d i o da bi mu bila n a j s i m p a t i č n i j a kombinacija s Austrijom zato što se o n e k a o s u s e d n e z e m l j e e k o n o m s k i u p o t p u n j u j u , š t o i z m e đ u njih n e m a nikakvih s p o r o v a , š t o p o s t o j e i istorijske veze. Maćek je j o š d o d a o : » N e m a m ništa protiv toga da i Srbija u đ e u tu p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u , ali n i k a k o s n a m a . n e g o ona posebno, a Hrvatska posebno«. Na p i t a n j e »Kakvo će biti d r ž a n j e u H r v a t s k o j u slučaju da vojska b u d e mobilizirana?, Maćek je o d g o v o r i o da nije d a o nikakve u p u t e , ali iz r a z g o v o r a sa s e l j a c i m a zna da su svi seljaci r e v o l u c i o n a r n i , po s v o m r a s p o l o ž e n j u , ali svaki na svoj način. T r e b a n a r o d u p r e p u s titi». A na pitanje: »Ako B e o g r a d na vaše z a h t e v e ne popusti, n e g o nastavi k a o i do sada? .Maček je o d g o v o r i o : »Mi ć e m o ih. umciglovati (opkoliti, zahvaliti sa svih strana - V.T.). Evo na p r i m j e r . Vojvodinu s m o posve osvojili. Sad r a d i m o da i ostale k r a j e v e i d e j n o i politički, a o s o b i t o p u t e m »Sloge« o s v o j i m o . Tu s m o već postigli z n a t n e u s p j e h e . Na pr. u B e o g r a d u narod već viče Živio Maćek! Mi k o l a b o r i r a m o i sa d r o m Drag. J o v a n o v i ć e m , koji je više c r v e n nego crn, ali to je naša t a k t i k a . ' 0

U j e s e n 1936. godine Maćek je vodio u m e r e n i j u politiku p r e m a Stojadinovićevoj vladi, pa je zbog njegovih s u s r e t a sa knezom Pavlom i Stojadinović e m nastupilo nezadovoljstvo ustaške emigracije, a n a r o č i t o zbog njegove »sporazumaške politike i priznanja granica države i dinastije«. Njegova audijencija kod kneza Pavla Karađordevića, koji je o d m a h p o š a o u L o n d o n i u nov e m b r u to iskazao kao d o k a z k a k o se država s r e đ u j e i Hrvati p o s t a j u dobri, sve je to njih (Lorković, B. Jelić, A. Artuković i dr. e m i g r a n t i u Berlinu - V. T.) uvjerilo d« Maček je p r i p r a v a n pokorit se Beogradu, što ih ispunjava upravo bijesom. Tu je Jelić prvi put prasnuo, ali strašno«. 2 ' Posle zaključenja italijansko-jugoslovenskog p a k t a o prijateljstvu 25. m a r t a 1937. godine ustaška delatnost u Italiji bila je o n e m o g u ć e n a . Ali, »slijedeći svoju p r a k s u k o n t a k t i r a n j a i i n f o r m i r a n j a na svim s t r a n a m a . Maćek nač e l n o takvu p r a k s u nije n a p u s t i o ni n a k o n t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k o g pakta. On je. pri t o m , z a s t u p a o š i r o k u lepezu r e š e n j a koja po svojoj širini ostavljaju m o g u ć n o s t za k o n t a k t e na više s t r a n a . T a k o je s r e d i n o m r u j n a T r u m b i ć z a p i s a o da je r a z g o v a r a o s M a č e k o m . p o v o d o m m o g a p u t o v a n j a u V e n e c i j u ' . . . za slučaj kakva s u s r e t a u Italiji, koji stav i r e b a držati«. S tim u vezi T r u m b i ć je zapisao: » O d n o s n o Italije i s t a k a o je ovo: Mi t r a ž i m o s l o b o d n u Hrvatsku. Ovo s t a n j e ne p r i z n a j e m o i n e ć e m o se prilagodit. Ideal je da d o b i j e m o nezavisnu državu. To je naša najviša želja, ali ne zavisi s a m o od n a s n e g o od d o g a đ a j a . Ako ne m o ž e m o nezavisnost p u n u , a o n d a h o ć e m o da b u d e m o g o s p o d a r i u svojoj kuci u najglavnijim pitan j i m a n a r o d n o g života, a u o n i m a koji bi bili zajednički da i m a m o u d j e l a Dakle i nezavisnu d r ž a v u Hrvatsku, k a o Š v a j c a r s k a . p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u ili j u g o s ( l o v e n s k u ) federaciju, sve to zavisi ne s a m o od nas n e g o i od d o g a đ a j a « . 2 2

Još p o č e t k o m m a r t a 1937. Maček se sastao sa Krnjevićem u Gracu (Graz), a pre toga se iz emigracije bio vratio Košutić, ali se o cilju sastanka sa Krnjevićem m n o g o nagađalo. Zna se d a j e Krnjević u julu 1937. godine posetio Lon-

don s a n a m e r o m d a britanskim vlastima p r e d a m e m o r a n d u m kao š t o g a j e već p r e d a o f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova Delbosu (Delbos Yvon). Uspeo je s a m o da ga primi vojvotkinja od Atola (Atholl). Izgleda da je cilj njegove p o s e t e bio da b r i t a n s k a vlada pritiskom na Beograd prinudi kneza Pavla i Stojadinovića da postignu sporazum sa Mačekom, ali da do toga nije došlo zbog loga što je Udružena opozicija požurila da sa njim postigne s p o r a z u m . T r u m b i ć je zapisao: »Ništa očekivati od Francuske ni Engleske . . . Francuzi čine ljepše lice Hrvatima! (Delbos pozivlje Krnjevića na razgovore!) s a m o zato da time prijete Beogradu. Englezi pak drže se uvijek rezervirano u pitanju u n u t r a š n j i h prilika u d r u g i m državama«. 2 3 S r e d i n o m januara 1938. Maček se u f r a n c u s k o m konzulatu u Z a g r e b u sastao sa f r a n c u s k i m poslanikom u B e o g r a d u Brižerom (Brugere R a y m o n d ) sa kojim je razgovarao o u n u t r a š n j o j i spoljnoj politici Jugoslavije. Na Brižerovo p i t a n j e o p r o b l e m u u r e đ e n j a Podunavlja i o t o m e kakav je bio položaj Hrvata u Austro-Ugarskoj Monarhiji, Maćek je odgovorio da je »u Monarhiji p o s t a j a l a p r a v n a sigurnost i d o b r a a d m i n i s t r a c i j a m i nije bilo r a v n o p r a v nosti n a r o d a Zbog loga njeni n a r o d i nisu imali interesa da je b r a n e i m o r a l a je p r o p a s t i . I a k o ce se d o g o d i t i i sa Jugoslavijom, a k o Srbi b u d u ustrajali k a o do sada. Hrvati h o ć e da b u d u s u v e r e n i u svojoj kući. bilo to u Jugoslaviji ili izvan nje. Mi s m o svi j e d n o g a m i š l j e n j a o tome. • Na p i t a n j e k a k o gleda na o d n o s e sa Nernačkom i na anSlus ( p r i k l j u č e n j e - Anschluss) Austrije N e m a č k o j . Maček je o d g o v o r i o : - S r p s k i n a r o d ima sve zahvaliti F r a n c u s k o j , zato n e o d o b r a v a s a d a n j u S t o j a d i n o v i c e v u politiku prilaZenja N e m a č k o j Hrvatski n a r o d ima d o sada m a l o zahvaliti F r a n c u s k o | . ali on vidi u N e m a č k o j svoju n e p o s r e d n u i veliku p o g i b e l j . . . Hrvati su viSe protiv Anslusa a Srbi (proti) r e s t a u r a c i j i H a b s b u r g o v a c a . . . 90°o H r v a t a nije z a d o v o l j n o i želi da ide van s a d a n i e d r ž a v e radi prilika u k o j i m a živi Ali da postoji n a d a da se te prilike m o g u izmjeniti i Hrvali zadovoljiti« 2 *

Posle anšlusa Maček je u intervjuu švajcarskom listu »Neue Z ü r c h e r Zeitung«, između ostalog izjavio: »Zbog n j e m a č k e o p a s n o s t i mi s m o više nego ikad s p r e m n i da se s p o r a z u m j e m o sa S r b i m a . . . Ljuto se varaju u B e o g r a d u a k o misle da ce nas n j e m a č k a opasnost primorati da se definitivno prilagod i m o postojećoj situaciji«. 2 5 Iako je vodstvo HSS s m a t r a l o d a j e anšlusom pojačan Stojadinovićev položaj. a pogoršan položaj opozicije, ipak je Maček s m a t r a o da je Stojadinovićeva prednost p r i v r e m e n a . O razgovoru s njim T r u m b i ć je zapisao: »Maćek je iskazao o t v o r e n o k a k o on. i p o r e d politike Stojadinovića sa Berlinom, ne drži da je naš položaj ojačan pače misli da ima m n o g o razloga nadati se da će naše pitanje dobiti i sa međunarodnog gledišta na važnosti«. 2 6 Posle anšlusa j e d a n Maćekov e m i s a r posetio je j e d n o g f u n k c i o n e r a u nernaćkom Ministarstvu inostranih poslova, interesujući se da li bi n e m a ć k a vlada bila s p r e m n a da p o t p o m o g n e pokret za nezavisnom h r v a t s k o m državom, o č e m u je Ministarstvo inostranih poslova o d m a h obavestilo jugoslovensku vladu. Nemački poslanik u B e o g r a d u fon H e r e n pisao je Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu da Maćekove izjave listu »Neue Z ü r c h e r Zeitung«-u »stoje o č e v i d n o u vezi s n e u s p e h o m ranijih s o n d i r a n j a u vezi s približavanjem Hrvata osovini Berlin - Rim. Pri tom je n a r o č i t o k a r a k t e r i s t i č n o kako Maćek pokušava da prikrije slabljenje svojih separatističkih ciljeva usled delovanja anšlusa pod p a r o l o m n e m a ć k e o p a s n o s t i . . ,« 27 Početkom 1938. j e d a n poverenik. čiji su izvešlaji uvek bili taćni. izvestio je: d a j e »dr Andres po nalogu Maćeka bio kod m a đ a r s k o g konzula, koji d a n a s ili sutra p u t u j e u Peštu da i n f o r m i š e vladu o p r i l i k a m a u Jugoslaviji. Andres

je. to sigurnu znam, r e k a o konzulu, da s m o se mi razočarali u politici na demokracijama, pa moli konzula da p r e n e s e p o r u k u dr Maćeka: da se ieli priključiti politici Rim - Berlin ( p o d v u k a o V. T.), k a o i m a đ a r s k o j revizionistićkoj politici, ali da pre toga želi znati uvjete koje Mađari traže od Hrvata. Konzul je o b e ć a o da će doneti m o d a l i t e t e s p o r a z u m a i zajedničke akcije . ..«. Delegat Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova Banković, u svom izveštaju od 2. j a n u a r a 1939. iz Beća. govori da je ustaški emigrant Perčević dolazio u Grac i Beč i jednom svom prijatelju izjavio da su »Mađari posle izbora konsullovali i Maćeka o zajedničkoj saradnji na reviziji granica i o d c e p l j e n j a Hrvatske«. Međutim. Maćek je ovom m a đ a r s k o m izaslaniku, navodno, izjavio da bi to bilo nemoguće, j e r se Nemačka i Italija, kao i d r u g e z a p a d n e zemlje, protive slabljenju i razbijanju Jugoslavije. Zbog toga on želi da dobije a u t o n o m a n položaj Hrvatske u okviru Jugoslavije, a da na p o t p u n o o d v a j a n j e Hrvatske od Jugoslavije može pomišljati s a m o u m o m e n t u kada za to b u d u povoljne m e đ u n a r o d n e okolnosti. Dalje je Perčev ić izjavio da će Maćek pred verifikacionu debatu sazvati svoje poslanike izabrane na d e c e m b a r s k i m izborima koji će hrvatsko pitanje postavili na legalnu osnovu i ovlastiti Maćeka za p r e g o v o r e s Beogradom, zbog čega se Maćek razišao s Pavelićem, »iako u osnovi vodi istu politiku«. 2 8 Maćek je p r e k o m a đ a r s k o g konzula u Zagrebu d o b i o gledište m a đ a r s k o g ministra inostranih poslova Kalmana Kanje (Kaiman de Kanva), o uticaju prisajedinjenja Austrije Nemačkoj. On je između ostalog, rekao: Ako bi se .. o s i g u r a o n u r . o n d a bi se n a s t o j a l o da se s p r o v e d e miroljubiva revizijo pariških m i r o v n i h ugovora. Ako to ne uspiie t e š k o ce se moći zapriječiti rat Dakle: mir ili : ral. L p r v o m ce se slućaju m e d u različnim t e r i t o r i j a l n i m p i t a n j i m a n a m e t n u t i i hrvatsku pila n/e. pod p r e t p o s t a v k o m da h r v a t s k o vodstvo ne počini g r i j e š k u da se kak v im s p o r a z u m o m sa B e o g r a d o m s amo o d r e k n e svojih zahtjeva H r v a t s k o p i t a n j e m o r a i dalje vrijediti kao međunarodnu pitanje, a ne k a o u n u l a r n i e piianie Jugoslavije .. ni p o d kojim u.slovom ne napuštali n a c i o n a l n e zahtjeve, biti jako n a c i o n a l n o , a nikada i n t e r n a c i o n a l n o o b o j e n , j e r s koje se god s t r a n e o č e k i v a o s p a s Hrvala, p o m a ž e se s a m o onim narodnim pokretima koji su iako nacionalnu obilježeni. Dakle, nikakva n a r o d n a f r o n t a , nikakve o p ć e n i t e fraze o m e đ u n a r o d nim d e m o k r a c i j a m a , n e g o p r a v o i s l o b o d a za Hrvate« Dalje je Kanja g o v o r i o o t o m e da » f r a n c u s k a vlada ne zaslužuje ni n a j n e z n a t n i j e poverenje, j e r joj je cilj da h r v a t s k o p i t a n j e p r e o b r a t i u opsti j u g o s l o v e n s k o - d e m o k r a t s k i f r o n t , da bi p o m o ć u Hrvata srušila b e o g r a d s k u vladu l a k o da m e s t o nje d o d e vlada n a k l o n j e n a F r a n c u s k o j i Cehoslovaćkoj. a zalim bi o d m a h n a p u s t i l a Hrvate. Zato bi bilo poželjno da se K r n j e vic u d a d u u p u t s t v a da ne p r u ž a p o v o d a da se o n j e m u govori, jer ga s m a t r a j u za pou z d a n i k a f r a n c u s k o g n a r o d n o g f r o n t a , a njegove veze sa B l u m o m (Blum Leon) i d r u g o v i m a bacaju s a m o loše svetio na stav h r v a t s k o g p o k r e t a « . J 8 a

Posle anšlusa britanski konzul u Zagrebu Rap n a j p r e je razgovarao sa Košutićem, a zatim dva puta s Andresom, interesujući se o raspoloženju i gledištima vodstva HSS. jer je Andresa s m a t r a o kao Mačekovog savetnika za spoljnopolitićka pitanja. Rap je p r e p o r u č i o Andresu »umereniju politiku i zbliženje s B e o g r a d o m zbog opasnosti od Velike Nemaćke«, pošto postoji povoljno raspoloženje kod kneza Pavla i Stojadinovića za s p o r a z u m e v a n j i , n a p o m i n j u ći da »kod M a ć e k o v e o k o l i n e postoji n e s l a g a n j e s n j e g o v o m o k o l i n o m i k a o p r i m e r n a v e o Trumbića U o p š i r n i j e m r a z g o v o r u o p o s l e d i c a m a a n š l u s a T r u m b i ć je M a ć e k u o b j a s n i o svoje gledište, na koga da se mi Hrvati u z m o g n e m o kušati oslonili se a k o Srbija nastavi svoju h e g e m o n i j u o v a k o d e s t r u k t i v n o za nas i d o d e j e d n o g d a n a do razlaza ili r a s p a d a Jugoslavije . O N j e m a č k o j m o r a m o voditi r a č u n a .. jer n a m a je na granici, na vratu sa sv im svojim t e r e t o m gravitirajuci p r e m a jugu« Zalim je izneo m i š l j e n j e da se t r e b a »orijentirati p r e m a osovini Rim - L o n d o n koja bi išla p r e k o Pariza . Najprije m o r a m o r a č u n a t i s Italijom a mi Hrvati malen i oslabljen

n a r o d m o r a m o nastojati da u skladu s Italijom u d e s i m o i t o bolje b u d e se m o g l o n a š u bud u ć n o s t . . . Ali Italija n e m a snage, nije d o v o l j n o j a k a da to ostvari. Zato je p o t r e b a s v a k a k o da se z a u z m e i Engleska koja bi dala d o v o l j n o snage a koju bi slijedila i F r a n c u s k a . . . Rap (Rapp T. C.) je izlagao o t o m e k a k o je nastala nova situacija n a k o n anšlusa. Iz svega toga š t o je Englez z a t o o p r e z n o iznio proizlazi j a s n o da n a m on s a v j e t u j e da se približimo današnjoj vladi, da napustimo pasivnost kao štetnu za nas. To je o b r a z l a g a o p o g l a v i t o time š t o je anšlusom p o s t a o ugrožen i položaj Jugoslavije i time u g r o ž e n i o p o s t a n a k ne s a m o S l o v e n a c a i S r b a n e g o i H r v a l a i lo ne s a m o od N j e m a č k e n e g o i od Italije .. V 9

U v e o m a o p š i r n o m razgovoru u b r i t a n s k o m konzulatu u Zagrebu Trumbić je na p r e p o r u k u konzula Rapa da se treba s p o r a z u m e v a t i sa Srbijom, izm e đ u ostalog, rekao: . N'i a n š l u s ni ništa d r u g o ne m o ž e d a n a s više poslužiti da svoje i n t e r e s e ž r t v u j e m o za s o l i d a r n o s t i n t e r e s a sa S r b i j o m , za koju je iskustvo d o s a d a š n j e z a j e d n i c e d o k a z a l o i uvjerilo i p o s l e d n j e g n a š e g č o v j e k a da u B e o g r a d u ne postoji nimalo, n e g o da o v d j e postoji na a p s o l u t a n način s a m o s h v a t a n i e p o s e b n i h s r b i j a n s k i h i n t e r e s a u z ž r t v o v a n j e b e z o b z i r n o naših h r v a t s k i h i n t e r e s a m o r a l n i h i m a t e r i j a l n i h sve do n a š e istrage«. 3 0

I Krnjević je p o k u š a v a o da zainteresuje Forin ofis (Foreign Office) za rešavanje hrvatskog pitanja. Pošto je s r e d i n o m m a r t a 1938. godine d o p u t o v a o u London, on je, na p r e p o r u k u Vikema Stida (Steed Wicham), bio p r i m l j e n od strane Čerčila, ali ga u Forin ofisu nisu hteli primiti, ćak ni na p r e p o r u k u vojvotkinje od Atola i lorda Roberta Sesila (Cecil Robert) člana Gornjeg d o m a V. Britanije. 3 ' Posle b o r a v k a u Londonu, Krnjević se u Zenevi s u s r e o s Jančikovićem koji je nosio Maćekovu p o r u k u . Prenoseći T r u m b i ć u razgovor sa Krnjevićem. J a n č i k o v i ć mu je r e k a o da je Krnjevićeva opća p r i m j e d b a : »Kolika razlika u susretljivosti od zadnjega p u t a i sada. Prije z a k o p č a n o s t , rezervisanost, s o b i č n o m o g r a d o m o n e p a č a n j u u t u d e u n u t r a š n j e stvari! Sad p r i m a n j e , ispitivanje, veliko z a n i m a n j e i t r a ž e n j e čak i M e m o r a n d u m a , bez r e z e r v e o u n u t r a š n j i m p i t a n j i m a . To je posljedica anšlusa, što se o č i t o vidi. Svi ističu k a k o je N j e m a č k a jaka. Radi se na t o m e da se s p o r a z u m e Engleska, F r a n c u s k a . Italija, k a k o bi zaokružile N j e m a č k u i o g r a n i č i l e n j e n u daljnju ekspanzivnost«. Zato je Krnjevič. i z m e đ u ostalog, p o r u č i o Mačeku da ne s t u p a ni u k a k a v d o d i r sa Stoj a d i n o v i ć e m i n j e g o v o m v l a d o m , da n a s t u p i o d l u č n o i o š t r o a k o se s l u č a j n o s a s t a n e sa knezom Pavlom, da se na svaki način p o b i j a »pučku f r o n t u « , jer je to k o m u n i s t i č k i izum, da treba stupiti u akciju, j e r se vanjski svijet zanima za h r v a t s k o p i t a n j e i »da se kroz četiri t j e d n a sazove tzv. H r v a t s k o n a r o d n o zastupstvo, koje će izraditi rezoluciju, da bi je zatim Maćek predložio na j a v n o m z b o r u u Z a g r e b u (dvijesto do t r i s t o tisuća ljudi), gdje bi bila p r i h v a ć e n a aklamacijom«. On dalje p r e p o r u č u j e da se u rezoluciji h r v a t s k o p i t a n j e istakne » o d l u č n o i stvarno« i da niko. osim h r v a t s k o g n a r o d n o g zastupstva, n e m a p r a v a da govori u ime h r v a t s k o g nar o d a , da se o d r e d e »linije h r v a t s k e vanjske politike, o s o b i t o i m a j u ć i o b z i r a na s t a n j e stvor e n o u s r e d n j o j Evropi poslije anšlusa« i »da se n i k a k o ne smije zauzimati stav p r o t i v Njemačke. iako je o n a u p r i j a t e l j s t v u s B e o g r a d o m , n e g o s n j o m t r e b a tražiti veze, a isto t a k o i s Italijom. 3 2

Sporazum u Minhenu i kriza oko Cehoslovaćke uticali su na u n u t r a š n j e prilike u Jugoslaviji, u prvom redu zbog hrvatskog pitanja. U to v r e m e vršene su p r e d i z b o r n e p r i p r e m e u Jugoslaviji, pa je vodstvo HSS u p r e d i z b o r n o j agitaciji ukazivalo na m e đ u n a r o d n e d o g a đ a j e i p o u k e iz razvoja krize u Cehoslovaćkoj. Tako je »Politički vjesnik« 5. n o v e m b r a 1938. godine, između ostalog, pisao da će se izjaloviti Stojadinovićeva n a d a da će mu N e m a č k a omogućiti polovično r e š e n j e hrvatskog pitanja i da će se »jako prevariti i bit će iznenađen brzinom d o g a đ a j a isto onako, kako je Prag bio iznenađen u poslednjih nekoliko tjedna«. »Politički vjesnik« je dalje nastavio:

»Ne b u d e li B e o g r a d p r i s t u p i o r j e š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a na osnovi h r v a t s k i h zahtjeva i zadovoljio ih u n j i h o v o j cjelosti i p o t p u n o , zadovoljit će ih p o d p r i t i s k o m vanjskih dog a đ a j a p o d m n o g o težim u v j e t i m a i o k o l n o s t i m a . Cim d o d e do bilo kakvog izmirenja i z m e đ u 4 velesile, h r v a t s k o p i t a n j e i sva d r u g a n e r i j e š e n a p i t a n j a u vezi sa z a h t j e v i m a M a đ a r s k e , Bug a r s k e i Albanije d o ć i će na tapet. B e o g r a d n e ć e imati u p o r i š t e ni kod j e d n e velesile, da bi m o g a o spriječiti da ta p i t a n j a ne d o đ u na t a p e t i ne b u d u r i j e š e n a t e m e l j i t o u smislu pravednih hrvatskih zahtjeva kao i zahtjeva drugih naroda u ovoj d r ž a v i . . . « .

Ovakvih i sličnih pretnji bilo je mnogo. A »Hrvatski dnevnik« je priključenje S u d e t a N e m a č k o j t u m a č i o kao o s t v a r e n j e načela o s a m o o p r e d e l j e n j u naroda33. Još 29. o k t o b r a 1938. godine Maček je u svom s t a n u u Zagrebu p r i m i o ing. Karnelutija, (Carnelutti Amadeo) d o p i s n i k a »Hrvatskog dnevnika«, zvaničnog o r g a n a HSS, i u d u ž e m razgovoru izneo mu svoje poglede na r e š e n j e hrvatskog pitanja i p r e k o njega stupio u d o d i r s italijanskim m i n i s t r o m inostranih poslova, g r o f o m Ćanom (Ciano Galeazzo) da bi se hrvatsko pitanje rešilo p o m o ć u Italije. U tom razgovoru (kojem - p r e m a Karnelutijevoj izjavi »nije prisustvovalo treće lice«), nazvanom Promemoria, Maćek je rekao: »U s a d a š n j e m p o l i t i č k o m u s t r o j s t v u Kraljevine Jugoslavije hrvatski n a r o d se osjeća politički i p r i v r e d n o n e s l o b o d n i m , p o d v l a d a v i n o m Srba, p o t l a č e n , iskorišćavan i razbijen i rasp a r ć a n na r a z n e b a n o v i n e , te stoga za svoj s l o b o d a n i n e o m e t a n razvitak p r e d o č i m a ima d v a cilja. PRVI UŽI CIU ( p o d v u k a o V. T.): U j e d i n j e n j e svih o n i h oblasti u g r a n i c a m a Jugoslavije, p o d s k i p t r o m d i n a s t i j e K a r a đ o r đevića, na k o j i m a žive p r e t e ž n o Hrvati, bez o b z i r a na religiju (katolici i m u s l i m a n i ) . Ove pok r a j i n e bi bile u k o n f e d e r a t i v n o m o d n o s u sa o s t a l i m o b l a s t i m a Jugoslavije, sa s o p s t v e n i m p a r l a m e n t o m , s o p s t v e n i m z a k o n o d a v s t v o m i finansijama, i sa d r ž a v o m Jugoslavijom bi imale z a j e d n i č k o s a m o sledeće: dinastiju, vojsku, c a r i n s k e granice, p o š t u , s p o l j n u politiku i nekoliko d r ž a v n o - f i n a n s i j s k i h u s t a n o v a , k a o š t o su m o n o p o l , takse, p o r e z e itd. Teritorija p o k r a j i n e H r v a t s k e bi o b u h v a t a l a bivšu H r v a t s k u i Slavoniju. Dalmaciju bez italijanske t e r i t o r i j e o k o Z a d r a i Rijeke, d a l j e d e l o v e V r b a s k e i Drinske b a n o v i n e z a p a d n o od linije r. V r b a s - r. Neretva. Ovde se misli na m i n i m a l n i p r o s t o r . Ža oblasti i s t o č n o od r. Vrbasa i Neretve bio bi p r e d v i đ e n plebiscit kojim bi se tamošnje s t a n o v n i š t v o s l o b o d n o izjasnilo da li želi ili ne želi da p r i p a d n e provinciji Hrvatskoj. Dr Maček je o v d e naglasio da on ne r e f l e k t i r a na grad i o k r u g Sarajevo. P r i p a d n o s t d e l o v a V r b a s k e b a n o v i n e provinciji H r v a t s k o j je istorijska, e t n o g r a f s k a , a p r i v r e d n a . . . od o d l u č u j u ć e g značaja. Ovde se nalazi k o l e v k a h r v a t s k i h kraljeva i h r v a t s k e kraljevine. Hrvati m u s l i m a n s k e veroispovesti. izuzimajući inteligenciju, još nisu d o v o l j n o svesni i n a p r e d n i da bi mogli da s h v a t e veličinu i o b i m h r v a t s k o g .. i u j e d i n j e n j e h r v a t s k i h oblasti sa s o p s t v e n i m p a r l a m e n t o m u Zagrebu, te stoga t r e b a cela ova oblast z a p a d n o od linije Vrbas - N e r e t v a da b u d e bez plebiscita d o d e l j e n a Hrvatskoj. Na žalost. Hrvati m u s l i m a n s k e vere j o š ni d a n a s n e m a j u z d r a v e političke svesti i stoga se j o š uvek m o g u da nazivaju Turcima, p o š t o kod njih v e r a ima p r e d n o s t nad političkim o s j e ć a j e m . IDEALNI

CIU

Idealni cilj hrvatskog naroda je slobodna hrvatska republika u napred navedenim graniIpodvukao V.T.). Ako se p o k a ž e da . . . n a p r e d a k ove nezavisne d r ž a v e nije moguć, ili da je nepoželjan s o b z i r o m na i n t e r e s e z a p a d n i h sila. o n d a h r v a t s k i n a r o d p r i s t a j e na z a j e d n i c u sa z e m l j a m a K r u n e sv. S t e v a n a ( M a đ a r s k o m ) . Ova z a j e d n i c a bi se mogla da proširi i na R e p u b l i k u Poljsku, u k o l i k o bi se uspostavile z a j e d n i č k e granice i z m e đ u nezavisnih d r ž a v a Slovaka i Rusina (Malorusa), i kad bi ove m a l e d r ž a v e stupile u g r u p u d r ž a v a K r u n e Sv. S t e v a n a i R e p u b l i k e Poljske. (Ovo su slične ideje koje je r a n i j e z a s t u p a o S t j e p a n Radić - prim. V T). cama

O/'S 7/1 r,LEDIST A ( p o d v u k a o \ I ) Hrvatski n a r o d je d a l e k o od k o m u n i / m a . Većinu n a r o d a ć i n e seljaci koji ne m o g u da b u d u k o m u n i s t i , a i stoga jer: 1) d u b o k o je religiozan i s t r o g o se pridržava katoličke vjere, 2) p o r o d i c u s m a t r a o s n o v n i m n a č e l o m l)udskog života. 3) n j e m u je d u b o k o u s a đ e n a ljubav p r e m a svujoi g r u d i koju o b r a d u j e i koja ga h r a n i i na k o j o j je on p o s e d n i k svoje zemlje, svoga d o m a i imovine. P o t p u n o j e t e n d e n c i o z n o pokazivati hrvatski n a r o d k o m u n i s t i č k i m . Ovo j e kleveta koja ima za cilj da se h r v a t s k o m n a r o d u spreči da d o d e do svoje s l o b o d n e p o k r a j i n e , svoje slobodne države. H r v a t s k a inteligencija n e m a nikakvih o d n o s a sa k o m u n i s t i m a , nil i ce ih pak imati. O n a ce u slobodi naci svoj ideal političkog i p r i v r e d n o g života. H r v a t s k a nacija n e m a p r o l e t a r i lata l velikim g r a d o v i m a radništvo, ćiji se b r o j u p o r e đ e n j u sa b r o j e m seljaka i i n t e l i g e n c i j e p o t p u n o gubi leži ciljevima i idealima ostalog h r v a t s k o g n a r o d a D e m o k r a t i j a je p o t r e b n a da bi h r v a t s k o m s e l j a š t v u bio o t v o r e n put za u č e š ć e u upravljanju svojom d o m o v i n o m . S i m p a t i j e hrv a t s k o g n a r o d a p r e m a Italiji su velike, o n e p o l i č u i/ s a z n a n j a da s a m o Iialija može da s p a s e hrvatski n a r o d u p o l i t i č k o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u i o v o s a z n a n j e je dub o k o u s a đ e n o u sve n a r o d n e slojeve« Znajući da je voda m o d e r n e Italije Musolini stvarni a r b i t a r n e u t r a l n i h i i s t o č n o e v r o p s kih država. želj3 je dr M a ć e k a da ga zamoli za p o m o ć za p o s t i z a n j e ciljeva h r v a t s k o g n a r o d a , pri č e m u bi mu on svoje težnje i ciljeve istinito izneo. Dr Maćek o s u đ u j e p i s a n j e dr Krnjevića kojega on k a r a k l e r i š e k a o p a t r i o t u koji iznalazi način k o p bi m o g a o da želje h r v a t s k o g n a r o d a ne o d v e d e do ispunienia. Dr Krnjević bio je o s a m g o d i n a u i n o s t r a n s i v u i put kojim je on t a m o p o š a o ne o d g o v a r a ideologiji hrvatskog n a c i o n a l n o g p o k r e t a . Gornji r a z g o v o r p o č e o je u 9,30 i t r a j a o je do 10,30 časova. Zagreb. 29 o k t o b r a 1938. g o d i n e . "

Posle d e c e m b a r s k i h i / b o r a 1938, uoči o t v a r a n j a skupštine, u Zagrebu su se 15. i 16. j a n u a r a 1939. sastali izabrani poslanici HSS, pod nazivom tzv. »Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva«. Na tom sastanku izdala je sledeča Deklaracija, koja je u p u ć e n a v l a d a m a velikih sila: H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o , k a o j e d i n o l e g i t i m n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k o g nar o d a . i z a b r a n o I I d e c e m b r a 1938. d o š l o je d a n a s . 15 j a n u a r a 1939. godine, u glavni g r a d Zag r e b na s a v e t o v a n j e p o d p r e d s e d n i š t v o m dr Vlatka Maćeka. Posle izveštaja p o s l a n i k a razm o t r e n a je s v e s t r a n o politička situacija i n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k e d o š l o je do sledečih zaključaka: Svetski rat je završen u s v a j a n j e m p r i n c i p a s a m o o p r e d e l j e n j a svih n a r o d a . H r v a t s k i narod m e đ u t i m izuzimajući t o p r i n c i p i j e l n o p r a v o o p r e d e l j e n j a svakog n a r o d a , n e m a još svote h r v a t s k o d r ž a v n o pravo, koje mu se i p r e rata de ture p r i z n a v a l o i k o j e g a se on nije n i k a d a o d r e k a o A to p r a v o znači da on b u d e g o s p o d a r na svojoj teritoriji. U m e đ u v r e m e n u p r e n e b r e g l o se to p r a v o h r v a t s k o g n a r o d a p o d v a l a m a i silom. To je usledilo d v a d e s e t g o d i š n j o m b o r b o m h r v a t s k o g n a r o d a za o s t v a r e n j e toga prava, i z b o g loga on o d b a c u j c t r a j n i m o t p o r o m ne s a m o nasilnu d r ž a v n u moc. već i o s t a l e s r p s k e političke faktore Prvo laza te boi be završila se u b i s l v o m hrvatskih p o s l a n i k a 'i b e o g r a d s k o j S k u p š t i n i na d a n 20 juna 1928. g o d i n e . Među u b i j e n i m a n a š a o se i voda i učitelj h r v a t s k o g n a r o d a , lično S t j e p a n Radić Pošto se videlo da to sve nije m o g l o da s l o m i j e želju h r v a t s k o g n a r o d a , z a v e d e n a je 6. j a n u a r a 1129 g o d i n e d i k t a t u r a Ta d i k t a t u r a traje još i d a n a s sa r a z l i k o m š t o se apsolutistička golotinja h o ć e d a p r i k r i j e k r a j n j e p r o v i d n i m velom p a r l a m e n t a r i z m a . I m e đ u v r e m e n u je i s r p s k i n a r o d n a j p i e van S r b i | e - a zalim i u s a m o j Srbiji - u video da je život u | e d n o j d r ž a v n o j zajednici sa H r v a t i m a jedino m o g u ć a k o se u takvoj zajednici h r v a t s k o m n a r o d u d a d n e p u n a s l o b o d a i p o t p u n o d a v a n j e prava, k a o i j e m s t v o isto k a o i srpskom narodu. Vlastodržac, u m e s t o da o\ u situaciiu š ć e p a č v r s t o r u k a m a da bi najteži p r o b l e m Jugoslavije resio na z a d o v o l j s t v o Hrvala i Srba, u korist i o č u v a n j a d r ž a v n e z a j e d n i c e , p r e d u z i m a sve da produži h e g e m o n i j u nad h r v a t s k i m n a r o d o m , u p r k o s i želje s a m i h S r b a

I/ uh razloga su izbori od 11, d e c e m b r a r a s p i s a n i po t a k v o m Z a k o n u za koji je tadašnji i sadašnji m i n i s t a r p r e d s e d n i k 1935. godine s l u ž b e n o izjavio da t a j Zakon p r e d a j e izbore policiji u r u k e Na o s n o v u d o k a z a je u t v r đ e n o da su ovi izbori s p r o v e d e n i p o m o ć u t e r o r a , prevare. k o r u p c i j e i falsifikata Z a t o se oni koji su dobili većinu, s t o je o b j a v l j e n o na d a n 10. jan u a r a 1939 g o d i n e u B e o g r a d u , ne m o g u s m a t r a t i n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a (predstavnicima). J e d n o takvo s a s t a v l i e n o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o nije ništa d r u g o n e g o j e d a n p o k u š a j više da se prisilni apsolutistički režim p r i k r i j e p o d o g r t a č e m p a r l a m e n t a r i z m a i da se l a k o i d a l j e održi Zbog toga h r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o o d b i j a s v a k u s a r a d n j u sa takvim jednim p r i v i d n i m p r e d s t a v n i š t v o m . H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o ne m o ž e da prizna z a k o n i t i m takav nasilni i s t r a n i režim koji ne o d g o v a r a h r v a t s k o m n a r o d u Hrvatski n a r o d n i s k u p (sabor) o b j a v l j u j e sve u g o v o r e i o b a v e z e n i š t a v n i m i n e o b a v e z n i m koje n e o d g o v o r n i režimi z a k l j u č e ili p r e u z m u , k a o i a k o to učini u ime h r v a t s k o g n a r o d a . Hrvatski n a r o d je p r u ž i o m n o g o d o k a z a da želi da se politička p i t a n j a na prijateljski način reše. i to po c e n u najvećih žrtava. Ali p r i r o d n o je i r a z u m l j i v o da j e d a n civilizovani narod n e ć e većito i m i r n o da p o d n o s i da mu se o d u z i m a p r a v o b i v s t v o v a n j a i s l o b o d e i da mu se nasilno o t k a z u j e p r a v o da o d r e d u j e svoju s u d b i n u u s l o b o d n o j zajednici s l o b o d n i h naroda. Hrvatski n a r o d je pri svim izborima, k a o i u svim m a n i f e s t a c i j a m a svog n a c i o n a l n o g živoia uvek n a g l a š a v a o svoje neizbrisivo p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i to čini i o v o m prilik o m p r e k o svoga legitimnog p r e d s t a v n i š t v a H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o i s p u n j a v a j u ć i svoju d u ž n o s t , s k r e ć e p a ž n j u svih o d g o v o r n i h f a k t o r a k a k o ove d r ž a v n e z a j e d n i c e t a k o i svih e v r o p s k i h država, n a r o č i t o velikih sila, na n e o d r ž i v o s t i o p a s n o s t s a d a š n j e g s t a n j a Princip prava i s l o b o d e k a o i savesti i d u ž n o s t i nalaze da se u i n t e r e s u m i r a p r e d u z m u t a k v e m e r e p u t e m kojih ce bili o s i g u r a n o sprovođenje prava samoopredeljenja hrvatskog naroda. Hrvatski n a r o d se n a d a da n e ć e biti prisiljen da p r i s t u p i s a m o o d b r a n i u svojoj osnovanoj težnji da živi u p r a v i č n o m miru. U s u p r o t n o m slučaju h r v a t s k o n a r o d n o predstavništvo o d b a c u j e od sebe, u ime h r v a t s k o g n a r o d a , s v a k u o d g o v o r n o s t za d o g a đ a j e koje bi mogli da n a s t a n u u o v o m d e l u E v r o p e bez njegove krivice. H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o d a j e s v o m e p r e d s e d n i k u i vođi h r v a t s k o g n a r o d a , dr Vlatku M a ć e k u . n e o g r a n i č e n o p o v e r e n j e i p o t p u n o s l o b o d n e r u k e , da on u svoje ime sve p o t r e b n o p r e d u z m e d a b i s e ostvarilo p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a h r v a t s k o g n a r o d a - . 3 6

Tom prilikom Maćek je održao govor, u kojem je. između ostalog, rekao: Prilike su vanjske takve, da je u interesu hrv latskog) i srpskog naroda, da nađemo rješenje u granicama države I p o d v u k a o V T.) Blokovi vode b o r b u za g o s p o d s t v o u svijetu Mali n a r o d i sluze kao sitni n o v a c kojim se izravnjavaju računi To n a m n a j b o l j e p o k a z u j e p r i m j e r C e h o s l o v a ć k e . . Za s p o r a z u m t r e b a dvojica R e k a o sam u B e o g r a d u : »Mi h o ć e m o da ostan e m o , da se z a j e d n i č k i b o r i m o . \u a k o Vam nije stalo. Vi ć e l e više izgubiti nego mi Mor a m o p r e m a l o m e tu n a š u b o r b u udesiti i voditi u dva pravca, i to: prvo. o b z i r o m na unutr a š n j e prilike i. d r u g o , o b z i r o m na vanjske prilike Sto se tiče prvoga, t r e b a d r ž a n savez sa svima o n i m a š t o je svijesno i p o š t e n o , što h o ć e da sruši d i k t a t o r s k u vlast. U p o g l e d u drugoga. i r e b a hvatati veze na sve s i r a n e da se u z m o g n e hrv (atsko) pitanje riješiti na zadovoljstvo hrv (atskog) n a r o d a »3e

P r e m a j e d n o j s a č u v a n o j zabelešci iz štaba Firerovog (Führer) z a m e n i k a vidi se da je 12. f e b r u a r a tog f u n k c i o n e r a posetio jedan izaslanik sa Mačekovim p u n o m o ć j e m . l/aslanik je izjavio k a k o je Versajskim ugov o r o m hrvatski n a r o d , koji je u r a t u bio saveznik N e m a ć k e . p r e d a n Srbiji i već 20 g o d i n a vodi b o r b u protiv svoga p o r o b l j a v a n j a . Pob e d a načela o p r a v u n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e p r i k l j u č e n j e m Austrije i S u d e l a N e m a č k o j pojačala je s n a g u i h r v a t s k o m p o k r e t u i p o v e ć a l a n a c i o n a l n u svest d r u g i h u g n j e t e n i h nar o d a u Jugoslaviji, što je d o v e l o do a k u t n e krize koja se očituje: u r e z u l t a t i m a p a r l a m e n t a r nih izbora u d e c e m b r u 1938. k a d a je 98°o Hi v ata d a l o svoj glas »za ideju nezavisne d r ž a v e H r v a t s k e - ; r e v o l u c i o n a r n i m p o i a v a m a n a t e r i t o r i j a l n a n a s t a n j e n i m H r v a t i m a ; rezoluciji o d 15 j a n u a r a 1939. u kojot H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o ističe p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i h r v a t s k o d r ž a v n o p r a v o k a o o s n o v u za r e š e n j e h r v a t s k o g p n a n | a i skreće p a ž n j u velikim silama na neodrživ p o l o ž a j H r v a t s k e H r v a t s k o p i t a n j e se ne m o ž e više odlagati i hrvatski n a r o d traži o d l u č n a dela: 400.000 č l a n o v a H r v a t s k e seljačke zaštite s p r e m n o je da siupi u b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e . h r v a t s k e nezavisne države' U s k l a d u s o d l u k o m H r v a t s k o g na-

r o d n o g z a s t u p n i š t v a od 15. siječnja 1939 Maćek moli p o m o ć N e m a ć k e , izjavljujući da će .nezavisna h r v a t s k a d r ž a v a biti s p r e m n a da za vječita v r e m e n a n a j t j e š n j e s u r a đ u j e na v o j n o m , p r i v r e d n o m i p o l i t i č k o m p l a n u ' s N e m a č k o m i s p r e m n a je p r i s t u p i t i Osovini i p a k t u protiv K o m i n t e r n e , a k o bi n e m a ć k a vlada bila voljna: pružiti H r v a t i m a m o r a l n u p o m o ć u p r e d s t o jećoj b o r b i za o s l o b o đ e n j e : z a j e d n o sa Italijom preuzeti ulogu a r b i t r a u m o m e n t u k a d a borl>.i b u d e u o d l u i iiiiKni la/i I,ik\• > r j e š e n j e , kaže se na k r a j u beleške, značilo bi uspostavljanje mira u ovom djelu jugoistočne E v r o p e i isključenje uticaja koji u ovaj p r o s t o r d o l a z e sa m i a u e - . u vojsku ubace revolucionarne parole, preko vojnih obveznika rezervista. k ni h a r s k i h i lemenata u cilju izazivanja nareda. No. i u ovim izuzetnim slučajevima, uči -nike i o i f a n i z a t o r e izleta treba staviti pod diskietnu kontrolu ..

U izveštaju Štaba Boke Kotorske Str. Pov. Đ. Br. 2612/1 od 29. maja 1940. godine, između ostalog stoji: »Od k o m a n d a m a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e pod Str. Pov. Br. 4440 od 27. m a j a ove godine, d o b i o s a m o v a j izveštaj i p r e t s t a v k u : »Danas - 27. m a j a ove godine, vojnici 1 b o l n i ć a r s k o g o d e l j e n j a ovoga p u k a odbili su da p r i m e v e ć e r u . reCima: »Ne v e č e r a n a m se i ne m o ž e m o da v e č e r a m o , dok naši k o d kuće gladuju«. 28 Ovog m e s e c a d e s i o se je isti s l u č a j (sa istom m o t i v a c i j o m p o s t u p k a ) p r i l i k o m deljenja r u č k a k o d 3. ćete p o m e n u t o g p u k a U vezi već iznetog izveštaja o p r e d n j o j pojavi pov o d o m koje s a m p r e d u z e o p o t r e b n e m e r e d a s e suzbije ovo. p o n o v o m o i i m k o m a n d a n t a z a dejstvo, da se p r e d u z m u n a j h i t n i j e m e r e za s m e n u o b v e z n i k a u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a . Vrlo je t e š k o suzbijali d e f e t i z a m i agitaciju, k a d a vojnici vide, da se n e k i obveznici r e d o v n o puštaju sa vežbe posle 28 dana, d r u g i se i ne pozivaju na vežbu. d o k su ovi iz a k t i v i r a n i h jedinica d o b r i m d e l o m već p u n i h 68 d a n a . ..« .. Kod o b v e z n i k a a k t i v i r a n i h b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e , i to prvenstveno 1. b a t a l j o n a u Kotoru, koji je n a j v e ć i m d e l o m p o p u n j e n sa t e r i t o r i j e C e t i n j s k o g vojnog o k r u g a , i k a o i kod a k t i v i r a n o g 3. b a t a l j o n a na C r k v i c a m a , čiji su obveznici n a j v e ć i m d e l o m sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, bile su u č e s t a l e m o l b e za d a v a n j e osustva, iznoseći k a o razlog t e š k e prilike k o d svojih k u ć a k a o n e o p h o d n e p o t r e b e za o b d e l a v a n j e m zemlje. Tim m o l b a m a se nije m o g l o izaći na s u s r e t iz razloga, što je s v a k o o s u s t v o bilo z a b r a n j e n o . Međ u t i m . k o d 1 b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a u K o t o r u , posle p o s l e d n j i h d e m o n s t r a c i j a na Cetinju i u Podgorici, gde su i z m e đ u ostaloga padali uzvici: .Vratite n a m o b v e z n i k e k u ć a m a ' i t. d., p o č e o se je osećati o v a j u t i c a j na o b v e z n i k e ovog b a t a l j o n a , pa su oni o t p o č e l i što u p o r nije da traže p u š t a n j e na o s u s t v o , k a o i da se s m e n e i z a m e n e n o v i m o b v e z n i c i m a , n a v o d e ć i kao razlog, da nije p r a v o da m n o g i njihovi d r u g o v i o s t a j u k o d svojih k u ć a i r a d e zemlju, kao i d r u g i koji se o t p u š t a j u sa vežbe iz n e a k t i v i r a n i h jedinica . . . . . . V e r u j e m , da su n a v e d e n i p o s t u p c i p o s l e d i c a agitacije e l e m e n a t a n a s t r o j e n i h ,u levo' na taj naćin, š t o su svojim r a z o r n i m i d e s t r u k t i v n i m s h v a t a n j e m p r v o zaveli p o r o d i c e obveznika, a ove, p o d p r i t i s k o m n e d a ć a , o s t a v l j e n e č e s t o s a m e sebi, p r e n e l e i na s a m e obveznike. Ovo u toliko pre, što su u p i t a n j u obveznici sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, gde se inaće nalazi o s e t a n b r o j levićarskog e l e m e n t a . I m a m utisak, da su n a p r e d p o m e n u t i p o s t u p c i u vezi sa d o g a đ a j i m a , koji su se desili na Cetinju. k a d a se je vikalo: »Ziveo m i r i živela S o v j e t s k a Rusija«:, Vratite n a m o b v e z n i k e k u ć a m a « .. , 8 8

U komentaru Redakcije Zbornika dokumenata

kaže

se:

»Ovakav p o s t u p a k o š t r o je o s u d i o CK KPJ i P o k r a j i n s k i k o m i t e t KPJ za C r n u Goru je o d m a h i n t e r v e n i s a o p r e k o p a r t i j s k i h r u k o v o d s t a v a d a svoje stavove p o p i t a n j u j a č a n j a o d b r a n e zemlje u s k l a d e sa s t a v o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a , koji se m a k s i m a l n o zalagao da Jugoslavija š t o s p r e m n i j e d o č e k a agresiju fašističkih zavojevača, koju je p r e d v i đ a o . T a k o je b r z o m i e n e r g i č n o m i n t e r v e n c i j o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a KPJ ova g r e š k a o d m a h ispravljena, iako je imala lokalni z n a č a j (Cetinje i Podgorica), zahvativši p a r m a n j i h jedinica u p u k u B o k e kotorske.«" »Međutim, tok d o g a đ a j a u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m r a t u p o k a z a o je da su sve jedinice sa t e r i t o r i j e Zetske divizijske oblasti koje su o p e r i s a l e protiv italijanskih divizija na Albansk o m f r o n t u pokazale s p r e m n o s t i o d l u č n o s t da se b o r e protiv fašističkih zavojevača i da su u prvim d a n i m a rata pokazale z a p a ž e n e r e z u l t a t e ali su, k a o i na ostalim f r o n t o v i m a , izdajom vojnog r u k o v o d s t v a , a ne zato š t o su vojnćki t u č e n e , m o r a l e p o d l e ć i . « ' 8

Isto tako, poznato je da su k o m u n i s t i u toku b o r b i na Albanskom f r o n t u služili kao p r i m e r ispolj.n uija h r a b r o s t i i neustrašivosti, a mnogi su kao heroji položili svoje živote Stab Druge armijske oblasti je u aktu Pov. Dj. br. 3876 22. juna 1940. godine, u p u ć e n o m k o m a n d a n t u Zetske divizijske oblasti, naveo sledeće: » P o v o d o m pojava u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a Zetske diviziske oblasti, koje p o k a z u j u znake š l e t n e po red i disciplinu, a koje su m a h o m p r o u z r o k o v a n e š t e t n i m d e j s t v o m komunističkih i d r u g i h p r o p a g a t o r a koji sc nalaze ili u s a m i m j e d i n i c a m a ili m e s t i m a g d e se jedinice nalaze, g o s p o d i n M i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e s Pov. Dj br. 8033 od 20. o. m. n a r e d i o je i z m e đ u o s t a l o g

- da se o d m a h pozovu na vežbu i u p u t e u jedinice T i m o ć k e diviziske oblasti svi kom u n i s t i č k i a g i t a t o r i z a koje s e s u m n j a d a s u p r o u z r o k o v a t i n a p r e d p o m e n u t i h p o j a v a . . . d a se neki od o n i h koji se već nalaze na vežbi u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a - a k o se p o k a ž e p o t r e b nim da se o d s t r a n e - u p u t e na d o s l u ž e n j e vežbe u jedinice na p o m e n u t o j diviziskoj oblasti U koje se j e d i n i c e i g a r n i z o n e imaju u p u t i t i izvestiće k o m a n d a n t V a r m i s k e o b l a s t i . » K o m a n d a n t Zetske diviziske oblasti n a j h i t n i j e će p r i k u p i l i p o d a t k e o o n i m a koje bi t r e b a l o pozivati i u p u t i t i na vežbu, t a k o da se o d m a h m o g u uputiti, ćim se d o b i j u p o d a c i o l o m e g d e ih t r e b a uputiti. Za o n e koji se nalaze u a k t i v i r a n i m jedinicama, a s u m n j i v i su k a o p o d s t r e k a o ' prikupiti p o d a t k e i ućiniti mi p o t r e b a n p r e d l o g za u p u ć i v a n j e u j e d i n i c e T i m o č k i divizijske oblasti.« 6 9

Na to Stab Zetske divizijske oblasti u svom izveštaju komandatu Druge armijske oblasti Pov. Dj. br. 3490 od 9. jula 1940. godine, o d g o v o r i o je: »Prema n a r e đ e n j u toga Štaba Pov Đ br. 3876 od 22. j u n a ove godine, izveštavam sledeče: Da sam mišljenja da se iz aktiviranih jedinica ne treba upućivati ljudstvo sumnjivo kao komunistički agitatori na dalje služenje u jedinicama Timoćke divizijske oblasti. . (podvukao V.T.). Najzad, p o z n a v a j u ć i živalj ovoga kraja, s m a i r a m da bi ovo bilo š t e t n o pio n j e g o v ugled i d u h . o b z i r o m na p o z n a t u n a c i o n a l n u svest i u r o đ e n o viteštvo, k a k o u p r o š l o s t i tako. sigurno, i sada, a sa o n i m a koji nisu o v a k v o g d u h a p o s t u p i ć u bez ikakvog o b z i r a n a j s t r o ž i j e i n a j e n e r g i č n i j e po z a k o n u .. 7 0

Odgovarajući na ovaj izveštaj. Stab U armiske oblasti je sa Pov. D. br. 4259 od 11. jula 1940. godine, između ostalog naveo: » .Sto se tiće viteškog d u h a i n a c i o n a l n e svesti, oni se m o g u t e š k o uzimati u o b z i r kod k o l o v o đ a r a z o r n o g dejstva, j e r su o n i inaće t u đ i n s k i plaćenici. Stoga n e k a k o m a n d a n t p o n o v a r a z m o t r i i s t a k n u t o p i t a n j e , h l a d n o i r e a l n o , n e gubeći iz vida ni j e d n o g t r e n u t k a s t v a r n e m o g u ć n o s t i k o n t r o l e r a z o r n i h e l e m e n a t a u a k t i v i r a n i m jedinicama, s o b z i r o m na b r o j i k a k v o ć u njihovih starešina, pa d o s t a v i nov p r e d l o g . . « 7 '

Komandant Zetske divizijske oblasti general M. 3830 od 19. jula na ovo doslovno odgovorio:

Varjaćić je sa Pov. Đ. br.

• Ponova s a m r a z m o t r i o p r e d m e t u p u ć i v a n j a ljudstva s u m n j i v a k a o k o m u n i s t i č k i agitatori na dalje s l u ž e n j e u j e d i n i c a m a T i m o ć k e divizijske oblasti, pa s a m n a š a o u i n t e r e s u vojne discipline da o v a k v o l j u d s t v o t r e b a da o s t a n e i dalje u svojim j e d i n i c a m a , a sve d o t l e d o k se u vojsci ne o b e l o d a n i i ne iskusi z a k o n s k e posledice. Jer d o b i v e n i p o d a t c i van v o j s k e nisu ni n a j m a n j e sigurni i p r e m e š t a j po n j i m a i m a o bi izvesne š t e t n e posledice. S t v a r je k o m a n d o v a n j a , da se k o m u n i s t i č k i agitatori, kojih s t v a r n o ima, p r o n a đ u i da im se ne da prilike za njihov r a z o r a n rad, pa u t o m p o g l e d u izdao sam s t a r e š i n a m a p o t r e b n a u p u t s t v a , n a r e đ e nja i savete. poglavito p r i l i k o m svog o b i l a s k a i o s m a t r a n j a jedinica. V e r o v a t n o je da m o ž e biti rđavih slučajeva, ali sav m o j n a p o r ide k t o m e . da se ovakvi slučajevi b l a g o v r e m e n o otkriju i s k r i v c i m a po Z a k o n u p o s t u p i , zašto s n o s i m o p u n u z a k o n s k u i m o r a l n u o d g o v o r nost . . . . Ako k o m a n d a n t n a đ e da ipak t r e b a da u p u t i m o v o ljudstvo, ja ću bez ikakvog d a l j e g o b j a š n j e n j a o d m a h t o i z v r š i t i . . ,« 7 J

Međutim, Ministarstvo vojske i mornarice je sa Pov. Đ. Ob. br. 4497 od 26. jula 1940. godine dostavilo predsedniku kraljevske vlade izveštaj, u k o j e m se kaže: • Iz p r i k u p l j e n i h izveštaja sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, vidi se sledeče: d a j e rad k o m u n i s t a n a r o č i t o u 1939. i ovoj godini jako o r g a n i z o v a n i v e o m a a k t i v a n . Njihov rad se sastoji u r a s t u r a n j u letaka, j a v n i m m a n i f e s t a c i j a m a , p e v a n j e m k o m u n i s t i č k i h p e s a m a , pozdravljanju k o m u n i s t i č k i m p o z d r a v o m i n a r o č i t o agitaciji među obveznicima ( p o d v u ć e n o u originalu), izazivanje n e p o s l u š n o s t i i u z n e m i r a v a n j e već i o n a k o u z n e m i r e n o g d u h a , zbog prilika u svetu . .. Iz svih p o d a t a k a sa t e r i t o r i j e Z e t s k e diviziske o b l a s t i m o ž e se zaključiti d a j e glavni uzrok, šta se p o k r e t k o m u n i s t a , a u n e k o l i k o i federalista, p r o š i r i o i j a k o o r g a n i z o v a o . t a j š t o se nisu p r e d u z e l e e f i k a s n e m e r e p r o t i v istih, i j a s n o se vidi da su glavni a g i t a t o r i i v o đ e kom u n i s t i č k o g p o k r e t a u m n o g i m s l u č a j e v i m a učitelji, a glavni r a s a d n i c i su č e s t o g i m n a z i j e

.. . O m l a d i n a v o d e n a od k o m u n i s t i č k i n a s t r o j e n i h v a s p i t a ć a p r i h v a ć a se tih ideja, p r o p o v e d a n i h sa k a t e d r e , i o v a k o n a p o j e n a služi, u većini slučajeva n e s v e s n o , o k o r e l i m kom u n i s t i m a k a o o d l i č n o s r e d s t v o za š i r e n j e k o m u n i s t i č k e ideje i na m e s t i m a gde se stari poznati k o m u n i s t i n e m o g u pojavljivati . . . . . . Interesi vojne sile nalažu, da se o v o m e s t a n j u ućin- što pre kraj. j e r bi se m o g a o o v a j r a z o r n i rad k o m u n i s t a p r c n e t i p r e k o o b v e z n i k a na jedinice, što bi i m a l o n e d o g l e d n i h posledica p o n j i h o v u sigurnost, p r i l i k o m e v e n t u a l n e u p o t r e b e n a r o č i t o u s a d a š n j e v r e m e . . . «

Zbog loga je Ministarstvo vojske 26. jula 1940. predložilo predsedniku vlade da na teritoriji Zetske banovine, između ostalih mera, preduzme i sledeče: »Da se svi državni i s a m o u p r a v n i činovnici, za koje se utvrdi da su k o m u n i s t i č k i ili federalistićki n a s t r o j e n i o d m a h u k l o n e iz d r ž a v n e službe. Da se svi činovnici ( s a m o u p r a v n i 1 državni), koji su s a d a sa s l u ž b o m u m e s t u o d a k l e su r o d o m - o d m a h p r e m e s t e . Da k o m u n i s t i m a sudi st-mo Sud za zaštitu d r ž a v e i da se svi i s t a k n u t i k o m u n i s t i i federalisti, n a r o č i t o njihov prvak P l a m e n a c Petar iz Boljevića. i n t e r n i r a j u u k o n c e n t r a c i o n e logore. Da se p e n z i o n e r i m a i svima o n i m a , koji p r i m a j u ma k a k v u p o m o ć od države, a poznati su k o m u n i s t i ili federalisti, u k i n e penzija - p o m o ć . Da se e n e r g i č n i i e i oštrije p o s t u p a sa k o m u n i s t i m a u s v i m a n j i h o v i m javnim nastupim a . . .« 7 J

U vezi sa zahtevom predsednika jugoslovenske vlade »da se u cilju održavanja javnog r e d a i p o r e t k a pozovu na vežbu k o m u n i s t i i u o p š t e lica koja su se istakla svojim ilegalnim i d e s t r u k t i v n i m radom«, ministar vojske i mornarice je a k t o m Str. Pov. Đ. br. 10013 od 4. oktobra 1940. godine obavestio predsednika vlade da su u Ministarstvu vojske i mornarice izvršene »sve pripremne mere za ovaj posao«. (Podvukao V. T.). Zatim se dodaje: • Po d o b i v e n i m p o d a t c i m a i s p i s k o v i m a iz Ministarstva U n u t r a š n j i h poslova p r e d v i đ e n b r o j od o k o 1000 ovih lica p o v e ć a n j e sada na 1990 a u izgledu je da ce se j o š z n a t n o povećati. Sa o v o g a razloga, kao i da bih m o g a o p r i s t u p i t i o s t v a r e n j u ove zamisli i o t p u s t i l i već i z r a đ e n a n a r e đ e n j a , m o l i m Vas g o s p o d i n e P r e d s e a n i č e . da izvolite n a r e d i t i da se š t o p r e izradi U r e d b a sa z a k o n s k o m s n a g o m po o v o m e p i t a n j u te k a k o bi se pri r a d u po o v o j stvari raspolagalo potrebnim zakonskim ovlaštenjima

Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisom od oktobra 1940. godine upozorilo b a n s k e u p r a v e na p o j a č a n e akcije k o m u n i s t a u vojsci sa v e o m a detaljnim p r i m e r i m a te aktivnosti. Pošto je ovo ministarstvo i ranije u n e k o l i k o mahova intervenisalo, o n o se i ovoga puta pozvalo i upozorilo na raspise Pov. I br. 22301 od 27. m a j a 1940. godine, na Pov. I br. 39152 od 17. s e p t e m b r a 1940. godine i na raspis Pov. br. 43210 od 10. o k t o b r a 1940. godine, i dodalo: • O svim e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po ovoj akciji h i t n o izveštavati«.

Na osnovu ovog raspisa b a n s k e u p r a v e su preduzele o d g o v a r a j u ć e mere, a Kraljevska banska uprava V a r d a r s k e banovine je o v a j raspis Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova sa Pov. II br. 13094 od 31. o k t o b r a 1940. godine dostavila načelniku sreza Skoplje »radi z n a n j a i u p o z o r e n j a na p o s t o j e ć a n a r e đ e n j a u r a s p i s i m a ove u p r a v e Pov. II br. 5959/40, Pov. II br. 1159/40 od 23. IX t. g., po k o j i m a p o s t u p a t i i p r e d u z i m a t i sve p o t r e b n e m e r e da se svaka akcija k o m u n i s t a osujeti, a n a r o č i t o njihov r a a i akcija u vojsci. 0 svima s a z n a n j i m a i p o j a v a m a po ovoj akciji n a j h i t n i j e obaveštavati«. 7 8

Najverovatnije je da su i ostale banske u p r a v e postupile na sličan naćin. U Izvodu iz mesečnog izveštaja Stab Primorske armijske oblasti Str. Pov. Đ. Ob. br. 290 od 3. oktobra 1940. godine, obaveštavajući Ministarstvo vojske i mornarice, navodi:

• . . . 3. - ' K o m u n i z a m ' ( p o d v u č e n o u originalu) a) na teritoriji J a d r a n s k e divizijske oblasti: K o m u n i s t i č k a akcija u t o k u m e s e c a ( s e p t e m b r a - p r i m . V.T.) uzela je većeg m a h a , a ista se n a r o č i t o ispoljila j e d n o v r e m e n i m k o m u n i s t i č k i m d e m o n s t r a c i j a m a 1. s e p t e m b r a t. g. u većem b r o j u m e s t a na teritoriji. S e m toga, z a p a ž e n o je š i r e n j e k o m u n i s t i č k i h letaka, p e v a n j e k o m u n i s t i č k i h p e s a m a i p o k l i k a i slične pojave. K o m u n i s t i č k o p r e v i r a n j e je n a r o č i t o veliko u Splitu, gde je u t o k u m e s e c a 2 p u t a bio g e n e r a l n i štrajk r a d n i k a sviju kategorija, a 26. s e p t e m b r a p o n o v n o generalni štrajk r a d n i k a J a d r a n s k i h b r o d o g r a d i l i š t a . Po s v e m u sudeći, sva ova akcija k o m u n i s t a d i r i g o v a n a je iz j e d n e c e n t r a l e za čitavu teritoriju, j e r s k o r o svi k o m u n i s t i č k i ispadi bivaju j e d n o v r e m e n o svuda, k o m u n i s t i č k i štampani materijal je s k o r o s v u d a isti. isti su poklici i natpisi, t a k o da se ne m o ž e izbeći utisak da se to vrši planski i d i r i g o v a n o sa j e d n o g mesta. I u o v o m p o g l e d u bi n e o p h o d n o p o t r e b n o bilo da se d e f a n z i v n a o b a v e š t a j n a služba pojača, te da se c e n t a r ove k o m u n i s t i č k e akcije za teritoriju o t k r i j e i o n e m o g u ć i , k a k o ne bi došlo v r e m e n o m i do težih d o g a đ a j a . . . . . . b) na teritoriji B o k e Kotorske: Jača akcija ljotićevaca izazvala je o g o r č e n j e k o m u n i s t a , t a k o da je i z m e đ u ovih d o š l o do fizičkog r a z r a č u n a v a n j a 30. avgusta t. g. u 21. 15 časova na p r i s t a n i š t u u K o t o r u . Prisutni o p š t i n s k i r e d a r i pokazali su se p o t p u n o n e m o ć n i i nedorasli situaciji. Uhvatili su baš j e d n o g od n a p a d n u t i h , koga je g r u p a k o m u n i s t a o p k o l i l a i dalje zlostavljala. Dotični je čak i p r i t v o r e n , ali je na nečiju intervenciju pušten.« Daije se govori o aktivnosti k o m u n i s t a n o ć u i z m e đ u 31. avgusta i I. s e p t e m b r a u Kot o r u i I. s e p t e m b r a u selu Dragulju o p š t i n e Risan, gde je p o z n a t a g r u p a k o m u n i s t a pet p u t a pevala pesmu: »Sa Balkana kliče vila, oj Rusijo majko mila; ej da mi je i da mogu. Lenjinovom doći grobu i crvenu nosit robu«. Posle ispevanih pesama klicali su: »2iveo Staljin. Ziveo Sovjetski Savez«... . . . v) na teritoriji Š t a b a Šibenika: K o n c e m p r o š l o g m e s e c a osetila se jača akcija k o m u n i s t a , što je bilo izneto u prošlom e s e č n o m izveštaju .. . . . N a d a n 1. s e p t e m b r a t. g. k o m u n i s t i č k e d e m o n s t r a c i j e su izbile i u selima Betini, Zlarinu, K r p a n j u , Rogoznici, P r i m o š t e n u , V o d i c a m a i Z a t o n u . S v u d a u p o m e n u t i m m e s t i m a na k u ć a m a i zidovima ispisane su k o m u n i s t i č k e parole, koje su vikali i d e m o n s t r a n t i , i to: .Kruha, r a d a i slobode', .Dole s k u p o ć a ' , ,Dole špekulacija'. .Dole fašizam'. .Živeo Staljin. Živeo Sovjetski Savez', .Živela S o v j e t s k a Rusija', .Živeo r a d n i narod', . H o ć e m o se boriti protiv Italije'. .Dole fašizam'. .Dole kapitalizam', .Dole Rat', .Tražimo savez sa S o v j e t s k i m Savezom'. U selu Z a t o n u i V o d i c a m a , p o r e d n a v e d e n o g , o r g a n i z a t o r i su postavaljali p i t a n j a masi. i to: .Jeste li s p r e m n i b r a n i t i državu'. J e s t e li za socijalnu p r a v d u ' ; .Hoćete li b r a n i t i da vam drugi ne o t m e Vaše tlo' - Na o v o je m a s a složno o d g o v o r i l a p o t v r d n o . Pored toga. p e v a n e su i p e s m e .Ne b o j m o se b r a ć o Musolinija d o k je n a m a s l a v e n s k o g Staljina' i .Ne b o j m o se b r a ć o Italije d o k je n a m a S l a v e n s k e Rusije .. . g) Na teritoriji k o m a n d e m e s t a Dubrovik . . . 1. s e p t e m b r a o k o 20 č a s o v a j e d n a grupa od o k o 100 lica k o m u n i s t i č k i o r i j e n t i s a n i h radnika, p r i r e d i l a je p r e d p a l a t o m .Sponza' u D u b r o v n i k u miting . . . Tom p r i l i k o m palo je i n e k o l i k o p o k l i k a ' .Ziveo Staljin', .Živela Rusija', š t o j e m a s a s a o d u š e v l j e n j e m p r i h v a ć a l a . . . Policija j e r a s t e r a l a d e m o n s t r a n t e . . . « "

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u oktobru 1940. godine sa Pov. br. 45367/40 dostavilo raspis banskim upravama povodom pojačane aktivnosti KP u vojsci. Pošto je ovaj raspis o b u h v a t i o tako reći k o m p l e t a n rezime delatnosti Komunističke partije u vojsci, to se ovde daje u celini, j e r se o d n o s i na tu delatnost, tim pre što je v e o m a interesantan. »Ministarstvo p r i m a izveštaje iz kojih razabire, da su k o m u n i s t i svoju akciju u vojsci ne s a m o nastavili, n e g o i pojačali. P r o u č a v a n j e m m a t e r i j a l a došlo se do svih o n i h p o d a t a k a koje je K o m u n i s t i č k a partija, p r e k o svojih organizacija, n a r e d i l a da se u n a š o j vojsci s p r o v e d u Upućujući svoje č l a n o v e na činjenicu, da su radnik i seljak najjači i n a j o p a s n i j i za sad a š n j i p o r e d a k u p r a v o tada, kad se o n i nalaze u vojsci, k a d a i m a j u u r u k a m a o r u ž j e , u k a z u j e K o m u n i s t i č k a p a r t i j a n a pravilan naćin b o r b e p r e m a ovim zadacima: I) boriti se za bolju h r a n u i p o s t u p a k :

2 ) boriti sc za n e o d l o ž n u p o m o ć p o r o d i c a m a mobiliziranih, i to u t a k v o m iznosu, da će p o r o d i c a zaista moći da živi; 3 ) boriti se za n e d e l j n u platu vojnika, koja će biti d o v o l j n o velika da će vojnik moći sebi d a o b e z b e d i n a j n u ž n i j e svoje p o t r e b e ; 4 ) boriti se za r e d o v n e d o p u s t e , n a r o ć i t o za v r e m e n e o d l o ž n i h poljskih radova: 5 ) da se p r e k i n e sa s i s t e m o m p r o t e k c i je b o g a t a š k i h sinova, koji se izvlače n o v c e m od služenja, d o k sirotinja ide u vojsku po dva tri p u t a pa i više; 6 ) da se vojnicima d a d e oružje, k a k o bi mogli da se vežbaju u njegovoj u p o t r e b i , i k a k o bi se m o g a o sprećiti svaki p o k u š a j da se njihova z a j e d n i č k a snaga u p o t r e b i p r o t i v njihovih interesa: 7 ) da se vojnicima daju p u n a politička p r a v a i da im se u vojsci o m o g u ć i da p r a t e borbu m a s a (čitanje novina, vojnički sastanci, vojnički zborovi itd.); 8) da se v o j n i c i m a dozvoli i o m o g u ć i , k a k o bi legalno i o t v o r e n o mogli izabrati svoje vojničke organizacije, koje će se brinuti, da vojnici b u d u p o š t e đ e n i od š i k a n a i p r e t e r a n i h napada. U p r o v e d b i ovde n a b r o j a n i h z a d a t a k a u k a z u j e se k a o najvažniji sledeči sistem: a) k o m u n i s t i t r e b a j u svaki d a n i na s v a k o m k o r a k u da o b a v e š t a v a j u v o j n i k e o suštini političkih d o g a đ a j a i o pravim i n t e r e s i m a r a d n i k a i seljaka, a n j i h o v o j b o r b i u vojsci ne d a j u j a s n u političku svest; b ) k o m u n i s t i m o r a j u d a z n a j u d a b o r b a vojnika n e m o ž e d a b u d e u s p e š n a , n e g o s a m o o n d a k a d a je u n a j t e š n j i m političkim i o r g a n i z a c i o n i m v e z a m a sa p o k r e t o m r a d n i h m a s a van logora, a da bi se to o b e z b e d i l o . da k o m u n i s t i u vojsci i za k r a t k o v r e m e u s p o s t a v l j a j u svoje p a r t i j s k e jedinice, koje ce staviti pod r u k o v o d s t v o n a d l e ž n i h partijskih f o r u m a . Iz ovih d e t a l j n i h z a d a t a k a , koje je k o m u n i s t i č k o vodstvo u p u t i l o svojim č l a n o v i m a na izvršenje vidi se. da se k o m u n i s t i č k a p r o p a g a n d a u vojsci ima da organizuje, p o j a č a i sprovede. N a r o ć i t o su o p a s n i zadaci o z n a č e n i pod tać. 6, 7 i 8 a koji se m o r a j u s m a t r a t i p r a v i m i j e d i n i m ciljem koji vodi do p r e u z i m a n j a vlasti kad za to d o đ e v r e m e . Ministarstvo s k r e ć e p a ž n j u p o d r u č n i m vlastima n a ove n a j n o v i j e z a d a t k e k o m u n i s t i č ke p r o p a g a n d e u vojsci, s tim da se u s a r a d n j i sa vojnim vlastima p r e d u z m u e n e r g i č n e m e r e s p r e č a v a n j a i o n e m o g u ć a v a n j a p o m e n u l e k o m u n i s t i č k e akcije . . . 11 . e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po o v o j akciji h i t n o o b a v e š t a v a t i . . . « "

Komandant 'I armijske oblasti, u svom izveštaju Ministarstvu vojske i mor1 1 u b . br. 189 od 25. januara 1941. godine, naveo je da je 23. j a n u a r a na zelezntcku stanicu u Ljubljani oko 12. 15 časova d o p u t o v a l a iz Tržiča j e d n a g r u p a obveznika-levićara pozvanih na vežbu i d a j e o d m a h , pod n a d z o r o m policijskih organa, s p r o v e d e n a i u k r c a n a u g a r n i t u r u p u t n i č k o g voza, koji je u 13,30 časova polazio za Zagreb. Zatim je ojačana policiska straža, da bi sprečila ispade i d e m o n s t r a c i j e obveznika i publike, zabranila publici da pristupi vagonima. Oko 13,15 časova došli su na železničku stanicu obveznici iz Ljubljane, u pratnji svojih poznanika i rođaka. Pošto prilikom u k r c a v a n j a te g r u p e u voz policija nije dozvolila p r i s t u p njihovim rođacima, došlo je do ispada i, uz povike: »Dole policija«, »dole korupcija« »živela Sovjetska Rusija«, »živela svetska revolucija« itd, t a k o da su prisutni policiski organi e n e r g i č n o intervenisali, brzo ispraznili p e r o n i uhapsili oko 20 d e m o n s t r a n a t a koje su »sproveli nadležnim vlastima u cilju daljeg zakonskog p o s t u p k a « . ' 8 Ministarsko vojske i mornarice je sa Str. pov. Đ. br. 1061 od 19. februara 1941. naredilo da se u cilju izvršenja radova na utvrđivanju državne teritorije f o r m i r a 35 radničkih bataljona, 3 kadrovska bataljona i 1 s m o s t a l n a radnička četa, s tim da radnički batal joni imaju štab i po 4 radničke čete. N a r e đ e n j e m je bilo p r e d v i đ e n o da se pozivanje na v e i b u vrši u šest partija, s tim da trajanje vežbe svake partije b u d e po 6 nedelja. 7 9 Dok su za f o r m i r a n j e ovih bataljona bili predviđeni p r e t e ž n o nesloveni (samo je mali b r o j mogao imati oko 25°/o neslovena), dotle su svi tzv. »radni bataljoni«, koji su f o r m i r a n i u j e s e n 1940. godine, u stvari, bili u k o n c e n t r a c i o n i m logorima.

Prilikom u p u ć i v a n j a k o m u n i s t a u r a d n e bataljone u t o k u 1940. i 1941. godine po n a r e đ e n j u Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova bilo je p r e d v i đ e n o da se u spiskove k o m u n i s t a unose lica o p a s n a po javni m i r i p o r e d a k , koja su sudski osuđivana kao komunisti, a posle izdržavanja kazne nisu prestala da deiuju u d u h u k o m u n i s t i č k e ideologije, zatim lica čija je k o m u n i s t i č k a akcija opšte poznata i opasna, koja se pojavljuju kao inicijatori i p o t s t r e k a č i u raznim n e d o p u š t e n i m akcijama, d e m o n s t r a c i j a m a , š t r a j k o v i m a itd. i koja su se stalno bavila ilegalnim r a d o m , k a o i lica, n a r o č i t o intelektualci, čija se komunistička delatnost osećala, j e r oni »pretstavljaju p r a v u opasnost, kao epidemićno leglo komunističkog mikroba, koji se od njih Siri. Njihov rad se može videti kroz predavanja, razne govore, članke, brošure, knjige, izražena gledišta, rad m e đ u omladinom, školama itd. što sve to vešto prilagođavaju legalnosti. t a k o da se ne mogu podvrći zakonskoj odgovornosti.« 8 0

Međutim, dok su u praksi mnogi n e m i l o s r d n o gonjeni i osuđivani nije bio mali b r o j ni onih koji su, zbog neobjektivnosti i nesavesnosti nevini stradali, k a k o to priznaje i Kraljevska b a n s k a u p r a v a V a r d a r s k e b a n o v i n e u aktu Str. pov. II br. 19 od 11. m a r t a 1941. godine. U ovom o d e l j k u zabeleženi su s a m o neki slučajevi s p r e č a v a n j a k o m u n i s tičke delatnosti i aktivnosti KPJ pretežno a d m i n i s t r a t i v n i m m e r a m a , p o š t o nisam raspolagao p o d a c i m a o d r u g i m k o n k r e t n i m s u r o v i m fizičkim i d r u g i m raznim represalijama i o b r a č u n i m a , istragama, s u đ e n j i m a i m a l t r e t i r a n j i m a . Koliko je u jugoslovenskoj vojsci p o k l a n j a n a pažnja k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n di može se j a s n o dokazati č i n j e n i c o m da su sve starešine, počev od k o m a n dira čete pa na više. m o r a l e svaka tri m e s e c a dostavljali p r e t p o s t a v l j e n o m poverlji v izveštaj o k o m u n i s t i č k o j delatnosti, bez obzira da li je ili nije bilo, a o n e starešine koje ga u o d r e đ e n o m r o k u ne bi dostavile u z i m a n e su na strogu odgovornost. No, činjenica je da su k o m a n d i r i četa, baterija i e s k a d r o n a izuzetno vodili n e k u k o n t r o l u i da su najčešće u izveštaju navodili: »U ovoj ćeti (bateriji. e s k a d r o n u ) nije bilo ma kakve k o m u n i s t i č k e propagande.« Isto tako poznato mi je d a j e u Obaveštajnoj upravi Glavnog g e n e r a l š t a b a postojala K a r t o t e k a za sve o s u đ e n e k o m u n i s t e po Z a k o n u o zaštiti države.

NAPOMENE 1

Pregled istome Saveza komunista Jugoslavije. B e o g r a d , 1963, l a t i n i č n o i z d a n j e (PISKJ). str.

74-76 1 Josip B r o z Tito. Borba i razvoj KPJ između dva rata. b r o š u r a u listu -Politika«, B e o g r a d . 1977. s t r 4. 3

Isto. str. 77-78.

38

F e r d o Culinović, Jugoslaviju između dva rata. I Zagreb, 1961. str. 359-362.

3h

PISKJ, str. 81-88.

4

Isto, str. 104-107.

5

Isto, str. 95-97.

8

Isto, str. 111-119

' Isto, str. 125-128. 7

» Isto, str. 138.

' Isto. str. 145-146. Enciklopedija Jugoslavije, Leksikografski zavod, t o m 4, Z a g r e b , str. 305-307. 9

PISKJ. str. 184-186, 190-191.

* Isto. s t r

192-194

»b Isto. str. 201-207. rad.

'o P e r o D a m j a n o v i ć , Značaj Titovog »Pisma za Srbiju«. »Politika«. 29. f e b r u a r 1980, Beog1t

* PISKJ. str. 200-201.

'' Iz neobjavljenih spisa druga Tita do 1941. godine. Izvod iz izbora tekstova i komentara Pera Damjanoviča, Dragice Lazarević i Vbavke Vujoievič (Iz neobjavljenih spisa druga Tita), »Politika«, 21. maj 1972. "» J o s i p B r o z Tito, n. d., str. 27. 12

Beograd. ,2

Dr Dušan Biber, Jugoslavija na raskršću 1939. godine, »Politika« 4. o k t o b a r 1971. godine,

» J B Tito. n. d. str. 27.

,2b Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, I knjiga. Istorijski institut JNA. B e o g r a d , 1969. ( S k r a ć e n o - AR 1941, ZD. I), d o k . 1. str. 11-17; Arhiv r a d n i ć k o g p o k r e t a (ARP). reg. br. 7632/11. 1-1 (1939).

' 3 PISK. str 242-243 14

AR 1941, ZD. I, dok. I. str. 11-17; ARP. reg. br. 7632/H. 1-1 (1939).