Slaveno Arijevski kalendar

Славено-Аријевски Календар (Ведски) Наше годинобројање није свезано ни са Сунцем, ни са Земљом, ни са Месецом, ни са Звездама, а свезано је са Законом Творца Јединога. Јер Сунца, Звезде, Земле и Месеци убрзавају и успоравају свој ход, а Закони Творца Јединога су НЕПОКОЛЕБЉИВИ, и за извршење их надзире Бројебог, који се јавља као чувар Реке Времена. Порекло речи "календар" Нама говоре, да је реч календар произашла од латинског "calendarium", што у преводу с латинског означава буквално следеће: "запис суд", "дужничка књига". Делимично у томе, што су у Древном Риму дужници уплаћивали дуг или проценат у првом дану месеца, т.ј. у дану календ (от лат. "calendae" или "kalendae", још "календы" називање првог дана месеца у древних римљана). А ето у Грка календе није било. По томе о непоправљивим неплатишама Римљани су иронично говорили, да ће он вратити дуг у грчкој календи, то јест неизвесно кад. Та појава постала је крилатицом у многим језицима света. Да се вратимо ка латинском језику, ту се објашњава, шта је "дуг" на латиском "debitum", "књига" "libellus", "liber libri". "Записка" ,"nota", "litterae". Записка у смислу "нотна свеска" , "album", "tabella". А неки први део од "calendarium" реч "caleo" преводе као "проглашење", али превести "ndarium" (или може бити "darium") не могу. Видно је, да calendarium ничег уопште са судовими и дуговима нема. Тако је могуће да су ту реч позајмили од нас? Назив Словено-Аријевског Календара је "Колед Дар", што буквално значи поклон Коледа. Т.ј. реч "календар" произилази не од "дужничке књиге" римљана, већ од скраћења Колед Дар. Други назив Календара — Кругогод Бројебога. Овим древним Да’Аријским Кругогодом Бројебога (ДКБ) користе се толико ПравоСлавни Словени (не мешати са хришћанима) Староверни-Енглези и Ирски Орден Друида. ДКБ долази својим коренима у времена, када су наши Преци живели на северном копну, који су они називали Дарија (Хипербореја, Арктида, Арктогеја). Календар има Рунску форму приказивања, т.ј. зван је Четрдесетник (месец).Године записиване Рунама (тајним Сликама за пренос велике запремине информација). Први Четрдесетник означен је једном Руном, а остали су означени сједињењем двеју Руна, при чему је друга Руна, указивала на део циклуса окретања наше Земље у круг нашег Јарила. Тај циклус назива се Лето ("година" уместо Лето појавило се при Петру I "год" (од "година") а означава "структурни" одсечак времена у ДКБ (са 1-ог по 144 года)). Од речи "Лето" у нашем језику сачувало се поимање: летопис, летописац, летоизбројање, колико Вам је лета и т. д. Календар заснован на древном 16-тиричном систему збрајања. 16 Лета образују Круголет, који пролази у 9 стихија и даје Круг Живота од 144 лета. И упркос својој необичности, за сaвремено сагледавање, тај календарски систем, већином је тачан и лагоднији од постојећих. За последњих неколико десетина хиљада година, наш календар није ни "побегао" ни "заостао" ни за један дан, тек он се ослања на модел Васионе и на осовину централизације и галактичку оријентацију Земље.

Наша Мидгард-Земља креће се укруг Јарила, враћа се укруг своје осе, а оса, полако креће се по круговом конусу. При том северни пол описује у пространству елипсе, које се јављају оснивањем тог конуса. Оса тог конуса нормала је земљине орбите, а угао између осе и образујућег конуса равна је око 23°. Ово кретање осе праћене по круговом конусу научно назива се прецесија, а наши Преци су то називали Дани Сварога. И у резултату тог пуног (визуелно приметног са Земље) проласка звезданог неба кроз свих 16 Чертогa (сазвежђа) даје 25 920 година. ЗА дато време астрономи посматрају дужину прецесија једнаку 25 729 година (Платонових година). Астролози разматрају, да циклус прецесије саставља 25 920 година а једна астролошка ера једнака је 1/12 циклуса и износи 2 160 година. Раније, до катаклизме, прецесије није било, угао осе био је приближно 30° и оса је строго се гледала у центар наше галаксије: «…У центру Сварги јавља се Црта Огња – Стожари (Светожари) – сама Ковачница Сварога, Извор свега Постојећег. Овај – врх Светског Дрветва, Мере-планине, место саодноса нашег света са Сврхмиром, у којем постоји Сам Свевишњи Род. У Стожеру Гој Рода –Исток Свемира –пробија Светско Јаје наше Васељене, започиње Коловраћање Сварги. Ови Стожери – јесу Звезда Севера, коју сад називају Поларном, а Преци наши називали су је Седи, Седа-звезда. У Седој јављају се звездни ликовиСварога и Ладе у облику човечјем – Сазвежђа, сад именују Цефем и Касијопејом. Сварог и Лада послањем ходају у Дрвету Света, које уплићу Страж његов – Велес у облику Огњене Змије (сазвежђе Змаја). Редом тако виђено сазвежђе, које једни именују Медведицом, други – Крава, а трећи –Јеленом. Ове страже Перунике – Велес и Дажбог. У самом центру Стожара Сварожић јесте лик огнењена Кутлача (Мали Медвед). Ову Кутлачу записао је на небу Велес, а потом – Кришен…» Јарило-Сунце ходи у црти "огњене Кутлаче", којој је назив Земун. Црта – то је систем светова (Сунце и Звезде), крећући се по својим орбитама, укруг центра Црте, где располажу објектом, који астрономи назвају неутронском звездом, која је била открвена у 2004-ој години. У астрономији она се назива 1RXS J141256.0+792204. На грбу Беловода могуће је видети смештеног Јарила у Црти Земуна. Јарил осликан у виду Звезде Анђела, окружен са шеснаест Црта, по којима се Јарило протеже преко Свароговог Круга (за земаљског посматрача). У току једног Лета премешта се из Чертога у Чертог у супротном правацу од обичног годишњег циклуса: Чертог Деве, Вепра, Штуке, Лабуда, Змије, Вране, Медведа, Бусла, Вука, Лисице, Тура, Лоса, Финиста, Коња, Орла, Раса: Црте 1 Чертог Деве 2 Чертог Вепра 3 4 5 6 7 8 9

Чертог Штуке ЧертогЛабуда Чертог Змије Чертог Вране Чертог Медведа Чертог Бусла Чертог Вука

Датуми Ознака 18 Топла година 1 Овнова Колиба Рис 1 Овнова Колиба 22 Овнова Рис Колиба 22 Овнова Колиба 4 Јао година Рис 4 Јао година 25 Јао година Рис 25 Јао година 7 Бег година Рис 7 Бег година 29 Бег година Рис 29 Бег година 12 Хеј година Рис 12 Хеј година 37 Хеј година Рис 37 Хеј година 22 Дати година Рис

10 11 12 13 14 15 16

Чертог Лисице Чертог Тура Чертог Лоса Чертог Финиста Чертог Коња Чертог Орла Чертог Раса

22 Дати година 4 Е година 4 Е година 26 Е година 26 Е година 9 Веја година 9 Веја година 31 Веја година 31 Веја година 13 Сено година 13 Сено година 35 Сено година 35 Сено година 18 Сено година

Рис Рис Рис Рис Рис Рис Рис

Када Јарило-Сунце пролази одређени Чертог, сједињење његовог Света са Светом Чертога даје утицај на судбину и карактер људи, и даје Силу, коју примају Свештеници Дрвећа, које расте на Мидгард-Земљи. Положај Сунца на хоризонту опредељује се у време сунцестаја, т.ј. у каквом сазвежђу (Чертогу) се налази Сунце 22 марта (латински, западни стил) или 22 септембра (аријски, руски стил) – у тој епохи ми и живимо. Тако како, у разлици од западне и кинеске астрологије, Слaвено-Аријска на небесном своду разликује не 12, већ 16 зодијачких сазвежђа (Чертогa), то, односно, и зодијачка епоха дели се не на 2 160, већ на 1 620 година. То јест, тачка осенченог сунцестаја Сунца сваких 1 620 година пролази у новом чертогу: Назив Чертога № епоха 1 Дева 2 Раса (Леопард) 3 Орао 4 Коњ 5 Финист 6 Лос 7 Тур

Епохе Дана Сварога БогДатум епоха Покровитељ 10948-9328 г. до н. Џива ере 9328-7708 г. до н. Даждбог (Тарх) ере 7708-6088 г. до н. Перун ере 6088-4468 г. до н. Купала ере 4468-2848 г. до н. Вишњи ере 2848-1228 г. до н. Лада ере 1228-392 г. до н. Кришњи ере

Вече Вече Вече Вече Ноћ Ноћ Ноћ Ноћ‒ само тамно предрасветно време Јутро Јутро Јутро Јутро Дан

8 Лисица

Марена

9 Вук (Бели Пас) 10 Бусл (аист) 11 Медвед 12 Врана 13 Змија

Велес 2012-3632 г. н. ере Род 3632-5252 г. н. ере Сварог 5252-6872 г. н. ере Коледа, Варуна 6872-8492 г. н. ере Семаргл 8492-10112 г. н. ере 10112-11732 г. н. Макош Дан ере 11732-13352 г. н. Рожана Дан ере

14 Лабуд 15 Штука

392-2012 г. н. ере

Опис епоха

16 Вепар

13352-14972 г. н. ере

Рамхат

Дан

Јарило-Сунце улази у "систем тројних звезда" (изражено астрономским језиком). Осим у тај (тројни систем) улази и у Бели Гигант и Браон Патуљак (Мара). Једна из Земаља Браон Патуљка Нимизида, такође осликана, као диск с крилима, има период обртања 3600 година. Дан Сварога = 180 Кругова Живота (25 920 Година). Сада разматрајући векове (по 100 година), а Славено-Аријевци разматрали су Круг Живота, који се састоји из 9 Кругова Годишњих или равно 144 Године што је минимални рок живота за људе у том свету. Однос Круг Година = 16 Година: петнаест простих Година и шестнаеста Свештена Година. То происходи из тог, што се сваких шеснаест година орбита Мидгарда удаљује из односа са другим Земљама (планетама) за 4 дана. То је циклус такође повезан с древним догађајима, а наиме 15 година је било потребно за пресељење Рода Раси Велике из Дарије у Расенију (територија од Урала до Тихог океана), а 16-е Године наши Преци обитавали су у новој земљи и узносили су славу Боговима Нашим. У част тог догађаја Преци су поћели празновати Пасхет, што у преводу с х`Аријског рунског језика означава "Пут по коме су ишли Богови". Извештај Година спроводи се од дана Великог празника Рамха-Ита (или од дана Новогодишњег, т.ј. почетка нове Године). Свака Година има свој назив. Сада је (2014)Година "Земног (Чертога) Жреца ". Да би се проверило, по таблици ДКЧ нужно је ка години од Р.Х. додати 5508, а ако је већ прошао дан јесење равнодневнице, онда се додаје 5509. И од добијеног узети 7376. Добијамо Годину 2. По таблици ДКЧ налзимо, да броју одговара 2 Година "Земног (Чертога) Жреца ". Даријски Круголет Бројбога Земљ Океа Звезда Огањ Сунце Дрво Свага Месец Бог а н Црвен Гримизн Златн Зелен Небесн Плав Љубичаст Црна Бели а а а а а а а

Елемент Кру Боја голет Назив. \ Почет Ж М Ж М Ж М Ж М ак 1 Пут (луталица) 1 129 113 97 2 Жрец 2 130 114 98 11 3 Жречевица 19 3 131 5 11 4 Мир (Јава) 20 4 132 6 13 5 Свитак 37 21 5 3 13 6 Феникс 38 22 6 4 7

Лис (Нав)

8

Змај

55

39 56

23 40

Ж

81

33

65 82

99

8

49 66

83 10 0

11 7

84

11 8

120

17

52

86

36 53

70 87

10

18 35

69

10 3

Ж М

34

68

102

М

51

85

119 13

50 67

101

13 5

7 24

Ж М Ж М Ж М

54 71

88

72

6 9

Змија

73

10

Орао

11

Делфин

12

Коњ

13

Пас

14

Тура (бик)

15

Палата (дом)

16

Храм

57 74

91

41 58

75 92

10 9

42 59

11 0

78 95

28

62

96

106

12 5

141

31 48

10 8

124

14

47

90 10 7

123

13 30

64

89

14 0

29

63 80

13 9 12

46

105 12 2

138 11

45

79

112

10

44

12 1

137

27

61

94

12 8

26

60 77

111

9

43

76 93

12 7

25

4

12 6

142 14 3

15 32

16

14 4

За пример, упоредите са источним календарским системом. Свака Година има 9 Четрдесетника (месеца) и садржи три природне сезоне: Јесен, Зима и Пролеће. Т.ј. на сваку природну сезону долази по три Четрдесетника. Проста Година = 365 Дана, у којем сви непарни Четрдесетници садрже по 41 дан, а парни по 40 дана. (5х41=205)+(4х40=160)=365. Свештена Година = 369 Дана у којем сви Четрдесетници садрже по 41 дан. (9х41)=369. Непотпуни Четрдесетник = 40 Дана. Потпуни Четрдесетник = 41 Дана. Уместо савремених месеца "стари су бројали четрдесет: првих четрдесет, других четрдесет и др.", "Као девет четрдесетица, четри деведесет — јединице", (комеморација , сећање , упокојна сећања , молитва , 40 - дан " - извод из речника В.Дал) Сви Четрдесетници (месеци) почињали су у строго одређеном дану у недељи. Например, ако први Четрдесетник године почне у уторак, то и сви остали непарни Четрдесетници почеће у уторак, а парни — у седмицу. Потоме тај календар, који ми данас носимо са собом и који садржи 12 разних таблица-месеци, раније је садржавао свега две таблице: једну — за непарне месеце, другу — за парне: Непарни (пун) Четрдесетник

Дани у недељи

Парни (непун) Четрдесетник

1

Понедељак

1

10 19 28 37

5

14 23 32

2 3 4 5 6 7

Уторак Среда Четвртак Петак Шестица Седмица

2 3 4 5 6 7

11 12 13 14 15 16

6 7 8 9 10 11

15 16 17 18 19 20

20 21 22 23 24 25

29 30 31 32 33 34

38 39 40 41 1 2

24 25 26 27 28 29

33 34 35 36 37 38

8 9

Осмица Недеља

8 9

17 26 35 18 27 36

3 4

12 21 30 39 13 22 31 40

То је било веома удобно, сви непуни месеци Просте Године почињали су једног дана у недељи, а сви пуни другог. Таквим изгледом, сваки Круг Живота, т.ј. циклус од 144 године, почињао је са Понедељком. Називи Четрдесетница 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Овнова Четрдесетник Божественог Начела колиба Јао година Четрдесетник Нових Дарова Бег година Четрдесетник Белог Сијања и Покоја Света Хеј година Четрдесетник Мећаве и Језе Дати Четрдесетник Пробуђене Природе година Е година Четрдесетник Сетве и Веридбе Веја година Четрдесетник Ветрова Сено год. Четрдесетник Задобијања Дарова Природе Топла год. Четрдесетник Свршења

Називи месеци су у Рунику имали дубоки смисао, али и у Буквици такође. По својој свеукупности Знаци Буквице, с којима почињу називи Четрдесетника, такође врше особени смисао. Да би хтели како-тако то разумети, нужно је једноставно спомињати назив Буквица у Дрвенословенској писмености и шта они означавају: Р - Реци, настава, извештај; А - Азъ – Ја , човек, људина; Б - Бог; Г - Глагољати, говорити; Д - Добро; Э - Та, указујућа форма; В -Вједи, Вести, мудрост, знање; Х - Храна, чување; Т - Тврдо, завршено, окончавајућа форма. Сјединивши дане Ознаке буквице, ми добијамо следећи текст: Настава човека Бог, говори добро, ту Мудрост чувајући тврдо. Недеља = 9 Дана, који врше бројчану форму и назива се: № 1 2 3 4 5 6 7

Назив дана Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Шестица Седмица

Дан дан рада дан рада дан одмора дан рада дан рада дан одмора дан одмора, пост

8 Осмица

дан рада

9 Недеља

дан гостију

Покровитељ Земља Хорса (Меркур) Земља Ореиа (Марс) Земља Перуна (Јупитер) Земља Варуна (Уран) Земља Индре (Хирон) Земља Стрибога (Сатурн) Земља Деи (појас астероида) Земља Зоре-Треперења (Венера) Јарило-Сунце

Етимологија ПОсле Недеље ДРУги ТРЕћи ЧЕТВРти ПЕТи ШЕСТи СЕДми ОСМИра НЕт ДЕЉА