Skrivanic, Gavro - Organizacija Srednjovekovne Vojske u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

,.

Dr Gavro Skrivanic ORGANIZACIJA SREDNJOVEKOVNE VOJSKE U SRBIJI, BOSNI I DUBROVNIKU* Organizacija srediljovekovne vojske potice od dolaska starih Slovena na Balkansko poluostrvo i njihovog rodovskog drustvenog uredenja. Ona se razvijaJa uporedo sa stvaranjem i razvojem feudalnih driava, sve do njihove propasti. Zhog toga je potrehno da vojnicku organizaciju razmotrimo ponaosoh - u rodovskom i u feudalnom drustvenom uredenju. Stari Sloveni su ziveli podeljeni po rodovima i mnogohrojnim rnalim plemenima. Prema svedocanstvima vizantijskih pisaca, njihovo drustveno-ekonomsko uredenje u VI i VII veku nalazilo se u prelaznoj fazi - od zajednicke rodovske svojine, iii tzv. seoskih opstina, ka individualnoj, privatnoj svojini, koja se pocela stvarati u ranofeudalnom periodu. S druge strane, drustveno-politicko uredenje predstavljalo je tzv. vojnu demokratiju zhog toga sto su rat i organizacija za rat postale redovne funkcije narodnog zivota, i sto je, preko skupstina, vlast hila u rukama naroda. 1 Potvrdu za to nalazimo u iskazima Prokopija, koji ka:le da Sloveni »:live u demokratiji« i da na zajednickom skupu svrsavaju drustvene poslove.2 A Pseudo-Mavrikije navodi da :live u hezvlascu i da imaju mnogo glavara.' Zanimljivo je napomenuti da Konstantin VII Porfirogenit, u X veku, kaze da Srhi i Hrvati, kao i ostala slovenska plemena, imaju samo »starije zupane«, a ne glavare. ZiveCi u rodovima, odnosno u mnogohrojnim malim plemenima, Sloveni su stvarali vojnicku organizaciju koja je odgovarala takvom drustvenom uredenju. Vojska je nastala spajanjem i zdruzivanjem rodova u plemena i plemena u plemenske saveze. Tako stvorena vojska hila je stvarno narodna, jer je predstavljala naoruzan narod. Narodna vojsk~, koja je nastala u vreme plemenskih saveza, zadrzala je svoja ohelezJa i u ranofeudalnom dohu, iako su se u to vreme uz vladara vee pocele formirati tzv. druzine. Prirodno je da je narodna vojska iz vremena * U tekstu ce mestimieno biti reci i o srednjovekovnoj vojsci u nekim delovima Hrvatske. ' D. Jankovic', lstorija drzave i prava naroda FNRJ, Beograd 1952, 26. ' Prokopije, preveo i obradio F. Barii'sic, Vizantijski izvori I, Beograd 1955, ~r;. ' Pseudo-Uawikije, obradili F. BariSit i B. Krekic, Vizantijski izvori I, Bf>ograd 1955, 134, 138.

Vojnoistorijski glasnik

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

plemenskog saveza bila jaca od one nastale kasnije, u feudalno doba.~ Rodom je obicno upravljao najstariji i najsposobniji clan, a plemenom glavar, koji ze zvao iupan i koji se birao na plernenskim skupstinama. Zupan je bio vojvoda plemenske vojske i sudija, ukoliko sporove nije sudio vladar. Upravljanje vojskom bila je njegova najvaznija funkcija. To zvanje i funkcija zadrzali su se sve do nasih dana. S istim znacenjem to zvanje nalazimo u Madzara (vojvoda, vajda) i u Rumuna (vojevod). 5 U srednjovekovnoj Srbiji i Bosni postojalo je jos i zvanje veliki vojvoda. U Dusanovo'm zakonu iz 1349. godine, u cl. 129. stoji: •>Na svakoj vojsci da zapovedaju vojvode isto kao i car«." Osim vojvoda, postojao je i izraz vot.d. (dux) sa sirirn znacenjem. I to zvanje se zadr:lalo sve do danas. · Na plemenskim skupstinama zupani, odnosno vojvode, odabirali su za ratovanje najsposobnije clanove roda. U starih Slovena izabrani clanovi su se zvali ratmci; od staroslovenske reCi rat izvedene su jus ·reci ratovati i ratni, a voinik i vojevati od staroslovenske reci voina. 7 Na osnovu tragova u kasnijim izvorima o zvanjima: tisucnik, satnik, pedesetnik i desetnik, moze se pretpostaviti da je u plemenima postoiala podela po dekadnom sistemu, kako je to bilo i u vizantijskoj vojsci. ' U Letopisu popa Dukljanina, koji, po miSljenju N. Radojcica, predstavlja »ratnicki zbornik«, nalazimo tragove stare slovenske vojnicke organizacije, kao i tragove njenog razvoja. Prva ratnicka celina oleo vode je grupa srodnika (parentes), pa onda tek narod (gens). Najcesci izraz za vojsku je gens, a zatim exercitus, pa populus i, naposletku, milites. 8 Srodstvo je moglo biti, kaze N. RadojCic, citava mala vojska, slucaj kada su braca i sestriCi Bodinovi pobegli u Dubrovnik sa 40 naoruzanih ljudi i odatle napadali njegovu vojsku, i dr." Medutim, tako prikupljena ratnicka celina nije se sastojala samo od clanova porodice vee i od onih koji su biii ekonomski vezani za doticni rod. U teskim i kriticnim ratnim situacijama uzimani su u vojsku svi sposobni clanovi roda i zajednice uopste, bez obzira na godine starosti. Dovoljna je bila sposobnost nosenja i rukovanja oruzjem. Videli smo da su u napadu na Carigrad, 626. godine, na monoksilima ucestvovale i slovenske zene. Svakako, i sama okolnost sto su Avari angazovali Slovene za rat uticala je na formiranje vojnickog i drzavnog uredenja Slovena. To irn je olaksalo da se oslobode dotadasnjeg rodovsko-plemenskog uredenJa u kome su do tada ziveli. ZiveCi pod avarskom vlascu, slovenska plemena su se privukla na zajednicki zivot s ostalim jednorodnim plemenima, a zatim i na jednog gospodara. Posle oslobodenja od tudinske vlasti

taj zajednicki zivot je produzen, ali sada pod vlascu jednog plemena. To j~ vreme ka~a je poni~la kn~zev~ka vlas~. i kada ~e, prema miSljenju l. N1ederla, pocela orgamzovat1 VOJska, koJa se baz1rala na imetku pojcdinaca.10 Takode, to je vreme kada je stvorena nova drustvena organizacija, odnosno feudalno uredenje, koje ce u zajednici sa hriScanskom crkvom odrediti socijalnu strukturu i ideoloski sadr:laj srednjovekovne civilizacije. . ~eu?aln?. ured~nje i hri.~~ansk>za njegovu vernu sluzbu« 12 dao dve zupe. U jednoj drugoj svojoj povelji, iz 1331. godine, ban Stefan potvn1uje ranije darivanje zupe Banice i Peei, »Za vernu sluzbu>zabastinili u Novom Brdu ili po moih gradovehgospodin ban Stepan rok Dubrovcanom 6 meseci da si podu u Dubrovnik svobodno, ta im je vera gospodina bana Stepana:c .39 I car Dusan to is to navodi u svojoj povdji od 20. IX 1349. godine. 40 Indenticne odredbe ualazimo i u poveljama kneza Lazara od 9. I 1387. i Vuka Brankovica od 20. I 1387. godi.ne u kojima potvrduju ranije izdate povlastice od srpskih vladara. 41 Izgleda nam da je rok od sest meseci bio uobicajen u navedenim zemljama.

Pronijarska vojska I pronijarska vojska se zasnivala na bastini, tj. na zemljisnom posedu, s razlikom sto se bastina dobijena za vojnu sluzbu nije smela prodatJ, odnosno otuuiti. Ovaj oblik bastine zvao se pronija (od grcke reei pronoia) pa se zbog toga i vojska koju su cinili bastinici pronija zvala pronijarska vojska. U stvari, to je posed narocitog tipa, koji je l!Slovljen vojnom sluzbom i koji se nalazi pod kontrolom dr:lave. 42 Vlasnici pronija zvali su se pronijari a pripadali su vlasteoskom stalezu.41 Ovu organizaciju primili smo iz Vizantije, koja se tamo i raZ\•ila . .Iz Dusanovog zakonika, kao i iz drugih izvora, vidimo da su pronije postojale u svima oblastima srednjovekovne Srbije. U Zakoniku za pronije stoji: >>Proniju da niko nije vlastan prodati, ni kupiti, ko nema bastinu; od pronijarske zemlje da niko nije vlastan podloziti pod crkvu, ako podlozi da ne vazi«. 44 Taranovski, n. d., I. 114; St. Novakovic, n. d., 161-162 (II, IV, XlTI). Stojanovic, n. d., I, 127 (s. 121) (XIII). NovakoviC. n. d., 204 (X). Stoja,novic, n. d., I, 138, 202, II 16. Novakovic, n. d., 299, VII. Is to, 165 (XI). Isto, 171 (XIV). Isto, 202, (XXI). G. Ostogorski. Prmzija, Beograd 1951, 130. " J sto, n. d., 131. " Dusanov zakonik, cl. 59, str. 47. «

" '' '' " '' '' " "

Vojnoistorijski glasnik

Srednjo\lekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

U srednjovekovnoj Srbiji postojali su i crkveni pronijari, za razliku od Vizantije gde ih nije bilo. U Milutinovoj povelji, manastiru Sv. Doraa u Skoplju, 1299/1300. godine kralj daje Manoti proniju svoga tasta »da rabota crkvi u vojnicki zakon«.45 Pronijar je bio duzan da se za dobiveno imanje-proniju odazove pozivu vladara sam ili sa izvesnim brojem ljudi opremljenih o njegovom trosku,. sto je, najverovatnije, zavisilo od veliCinc pronije. Kao i bastinik, pronijar je uzivao imanje dok je trajala sluzba, odnosno primljena obaveza, i dok je bio veran vladaru. U povelji kneza Stefana Lazarevica iz oko 1392. godine stoji da je oduzeo bastinu od Obrada (DragosaljiCa) »Za njcgovu neveru uzeh mu i da njegovu bastinu vlastelinu momu u promijUda rabotaju i vojuju kako ini pronijari«. 46 Jz ove povelje saznajemo da je bilo jos i drugih pronijara, kao i da je pronija postojala u srednjovekovnoj Srbiji sve do njene propasti. Postojanje pronijara u skadarskoj oblasti pocetkom XV veka, i u >>Vlasti Golubskoj« pocetkom druge polovine XV vcka, ukazuju na postojanje pronija u prigranicnim krajevima. Mnogo viSe podataka o pronijarskom sistemu nalazimo u skadarskoj oblasti za vreme mletacke vlasti. Pod Mlecanima pronijari su zadriali, uglavnom iste obaveze i sacuvali privilegije, kao i imovna prava koja su imali u prethodnoj srpskoj vlasti. Pronijarski sistern u 0blasti Zete takode je nastao pod uticajem Vizantije u doba dok su ovi krajevi bili u sastavu srpske drzave. Odatle njegovim proucavanjem pod mletackom vlascu mi ga proucavamo u doba srpske uprave. 47 Obaveza pronijara za vreme Mlecana bila je, isto taka, vojnog karaktera, kao sto je bila za vreme vizantijske i srpske uprave. U povelji mletacke vlade, od 9. III 1400. godine, zahteva se od pronijara Skadra i Drivasta da ispunjavaju iste obaveze koje su ispunjavali za vreme svojih bivsih gospodara, tj. Srba, da vrse konjicku sluzbu (equitare). 48 U drugoj jednoj mletackoj instrukciji, od 13. III 1455. godme, govori se o pronijarima koji imaju sluziti sa svojim konjima (cum suis equis scrvire tenentur). U istoj instrukciji se povlaci razlika izmedu pronijara koji su duzni da drie konje i onih koji to nisu ( »iure proniarum suarum non obligarentur tenere equos«) .49 Iz ovih primera jasno se vidi da 3u

obaveze pronijara zavisile od veliCine dobivene pronije i sredstava sa kojima je pronijar raspolagao. Vece pronije nametale su i vece obaveze. I obruuto. Mnogi sitniji pronijari licno su vrsili vojnu sluzbu, bilo na konjima, ako su ih imali, iii peske. Posednici velikih pronija davali su citave odrede opremljenih pesaka iii konjanika. Tako, na primer selo Podgora je davalo 300 vojnika, od kojih 80 konjanika.'(l Bilo je slucajeva kad su krupni pronijari imali i >>komandadore«, koji su komandovali pojedinim odeJjcnjima njihovih vojnika. Georgije Dukadin, jedan od najveCih p~onijara pocetkom XV veka, ima? je uvek spremnih 40 konjanika i 100 pesaka za upotrebu tamo gde nared1 rektor. 51 Pronijari su bili potcinjeni predstavnicima lokalnih mletackih vlasti. Medutim nadzor i rukovodenje bilo je u nadleznosti rektora. Mletacka vlada je strogo vodila racuna o tome da pronijari vrse vojnu sluzbu i ispunJavaju svoje obaveze, naroC:ito pocetkom druge polovine XV veka, kada su zetski pronijari sve vise poceli da izbegavaju vrsenje vojnicke siuzbe zbog sve tezcg polozaja u koji je dolazila mletacka vlast. 52 • Mletacki pronijari u skadarskoj oblasti, za razliku od vizantijskih, bili su duzni da placaju, u vidu desetka, izvesne dazbine svojih sela. Prema ranije navedcnoj povelji, od 9. III 1400. godine, kojom se zahteva od pronijara Skadra i Drivasta da ispunjavaju obaveze kao i prema svojim predasnjim gospodarima ( Srbima) kada su morali ( >>equitare et facere certas angrarias«), vrsiti vojne, gradanske ili privredne sluzbe, da se zakljuciti da su i srpski pronijari imali takve obaveze. 53 Uostalom, to se vidi iz povelje Lazara Brankovica iz 1457. godine, koja govori o duznosti pronijara »da rabotaju i vojuju«. Pod rabotom su se podrazumevale gradanske sluzbe, a ne kulucenje. 54 Prirodno je da su se pronijarske duznosti, obaveze i dazbinski sistem povecavali ukoliko je rasla opasnost od Turaka. Dovoljno je uporediti visinu dazbina s poreskim obavezama pronijara iz Dusanovog doba i onih iz XV veka. Za Dusana su meropsi na pronijarskim dobrima davali >>carsku perperu«. U jednom drugom Clanu Zakonika >>carski dohodah smatrao se »kabao zita«, koji je svako bio obavezan da daje na irne soca i izvesnih drugih poreza. Kabao zita se mogao zarrieniti placanjem »perpere dinarmk Meilutim u Skadarskom zemljiSniku iz 1416. gq4irw pronijari i poglavari sela sk.~dv~rsk~ oblasti dav~l~ ~u od ~vake ld.i~e po 1 dukat u novcu, po 1 modiJ z1ta 1 povrh toga JOS 1 4 grosa na ime »obroka