Skriptai z Psihologije i Razvoja Licnosti

PSIHOLOGIJA RAZVOJA LIČNOSTI IZVODI SA PREDAVANJA

(2+1)

oktobar 2008/2009. Predavač: Slavica Pavličević, Spec. Udžbenik: Hrnjica S, (1981),Opšta Psihologija sa psihologijom ličnosti, Beograd, Naučna knjiga

I BLOK : PSIHOLOŠKI SISTEMI (ŠKOLE I PRAVCI)

Šta je psihologija? Psihologija je skup naučnih disciplina koje proučavaju psihičku stvarnost ili psihički život, kao i organske, fizičke i socijalne uslove njihova javljanja. (N.Rot i S.Radonjić) Psihički život čine: 1. psihički procesi, 2. psihičke osobine. Psihički procesi mogu biti: 1. saznajni ( opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje), 2. emocionalni (osećanja), 3. konativni ili voljni procesi ( motivacija, voljne radnje i sl.) Psihičke osobine su relativno trajne odlike pojedinca (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi i druge osobine ličnosti koje dolaze do izražaja u reakcijama i postupcima ljudi. Psihološke naučne discipline se mogu podeliti na: 1. teorijske i 2. primenjene psihološke discipline. Psihologija razvoja ličnosti je i teorijska i primenjena psihološka disciplina.

1

TEORIJE LIČNOSTI 1. PSIHOANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI Tvorac psihoanalize je Sigmund Frojd, jedan od najvećih psihologa XX veka. Čuvena je njegova rečenica „Dete je otac čoveka“. Zaslužan je za isticanje značaja detinjstva za proces razvoja i formiranja ličnosti. On posebno naglašava perid od 3-5 godine , kada se stvaraju temelji buduće ličnosti . U istoriji psihologije , Frojd je zabeležen kao autor koji je prvi govorio o nesvesnim sadržajima čovekove ličnosti. Rekao je :“Čovek je santa leda , čiji je manji deo iznad površine vode“ Veći deo čovekovog psihičnkog doživljavanja je u sferi nesvesnog. Strukturu ličnosti po Frojdu čine sledeće instance: 1. ID – ONO 2. EGO – JA 3. SUPER EGO – NAD JA Id predstavlja biološki, instinktivni, nasleđeni i amoralni deo ličnosti. To su uglavnom nesvesni sadržaji. Ego sadrži one psihološke funkcije koje su se tokom evolucije razvile sa ciljem da se zadovolje impulsi koji dolaze iz ida. Ego čine uglavnom svesni sadržaji,(opažanje, mišljenje, pamćenje, voljna motorika, i sl.) Super ego sadrži socijalno usvojene standarde o tome koji je to prihvatljiv način na koji ego može , bez ozbiljnijih posledica, zadovoljiti impulse ida. Osnovni princip kojim se rukovodi id jeste princip zadovoljstva , ali da bi čovek opstao u društvu, načini ostvarivanja zadovoljstva moraju biti društveno prihvatljivi. Super ego se sastoji iz 2 dela: 1.Ego ideal (uzori koji predstavljaju ciljeve koje jedna osoba pokušava da ostvari) 2.Savest (moralne norme i principi uslojeni tokom razvoja, a koji određuju šta se sme a šta ne sme

2

Razvoj ličnosti po Frojdu: Proces razvoja je neprekidan, ali se najvažnije osnove ličnosti formiraju tokom prvih 5 godina. Postoji karakterističan redosled psihoseksualnih stupnjeva razvoja, po Frojdu. Stadijumi su sledeći: 1.oralni stupanj (do kraja 1 godine), 2.analni stupanj ( u 2 i 3.-ćoj godini života) 3.falusni stupanj (od 3-6-te godine) 4.latentni stupanj (od6-12 godine) 5.genitalni stupanj U oralnom stupnju razvoja , pažnja odojčeta se usmerava na oralnu zonu , oko usta. Dete pomoću usta upoznaje svet oko sebe. U analnom stupnju karakteristično je nastojanje roditetlja da kod deteta uspostave higijenske navike.Prestrogi zahtevi roditelja pri navikavanju na čistoću mogu da stvore analni karakter. U falusnum stupnju , javlja se autoerotska orjentacija deteta, tj. infantilna seksualnost koja se zatim potiskuje sve do puberteta. U objašnjenu ovih pojava Frojd koristi tezu o postojanju Edipovog kompleksa. U fazi latencije dolazi do prigušivanja libida. U genitalnom stupnju dete pomera interesovanje sa sebe na druge ljude, formira interesovanje za važne životne delatnosti i uspostavlja heteroseksualne odnose. Zamerke Frojdu: 1. izgradio je mehanicistički model čoveka, u kome je čovek bespomoćan, teran unutrašnjim silama na koje nema uticaja, a samim tim i neodgovoran za svoju sudbinu, 2. zanemario je uticaj i delovanje socijalne sredine, 3. društvene uticaje je ograničio samo na porodicu. 4. koncipirao je panseksualističku koncepciju motivacije u kojoj drugim specifično ljudskim humanim podsticajima nema mesta, 5. zamera mu se i koncepcija o nagonu smrti, jer je pesimistička. TEORIJA LIČNOSTI ALFREDA ADLERA Psihoanalitička orjentacija, ali se u mnogim pitanjima nije slagao sa Frojdom. Njegova teorija ličnosti pridaje veći značaj društvenim odrednicama ličnosti u odnosu na biološke. 3

Po Adleru , osnovno čovekovo osećanje je osećanje manje vrednosti, odnosno inferiornosti.Osnov sveukupne motivacije je težnja da se prevaiđe osećanje inferiornosti, a da se postigne osećanje superiornosti. Osnovni mehanizam kojim se postiže osećanje superiornosti je Kompenzacija. Postoje 2 vida mehanizma kompenzacije: 1. zamena 2. vežbanje Loš matematičar koji postaje dobar fudbaler je primer za prvi vid. Demosten koji kao dete muca , a zatim postaje najbolji besednik svoga vremenn,je primer za drugi vid kompenzacije. Uporna vežba ima ogroman značaj u razvoju deteta. Razvoj ličnosti prema Adleru je neprekidan proces prevladavanja manje vrednosti. Osećanje inferiornosti može biti stvarno ili umišljeno , ali je u oba slučaja reakcija ličnosti identična. Adler, za razliku od Frojda, kaže da izvor problema , konflikta u ranom detinjstvu ne leži u infantilnoj seksualnosti , već u stvarnoj infantilnosti, u zavisnosti deteta u svetu odraslih. Neurotski poremećaji nastaju onda kada težnja ka savršenstvu ostane nezadovoljena, bilo zbog razloga u sredini, bilo zbog prepreka u samoj ličnosti. Po Adleru, psihoterapija je vežba u kooperaciji i test kooperacije. Osnovni put kojim se mogu prevazići problemi koje čovek ima jeste uspostavljanje saradmje.Zato osnovni odnos između terapeuta i pacijenta treba da bude odnos poverenja. JUNGOVA TEORIJA LIČNOSTI Jung je živeo u Švajcarskoj. U detinjstvu je preživeo razvod roditelja i ponovo stupanje u brak, što je ostavilo duboke posledice u njegovoj ličnosti.Više puta je i sam bio na granici neuroze.Jung je bio jedna od najneobičnijih ličnosti u istoriji psihologije. U njegovom učenju stalno se prepliću psihološki i metapsihološki problemi.

4

Jung je tvorac testa asocijacija. On se sastoji iz serija reči (do 1oo reči u nizu), koje se ispitaniku čitaju. Od ispitanika se zahteva da odgovori prvom rečju koja mu se javi u svesti i to po mogućnosti , što spontanije. Pretpostavlja se da će ispitanik , kada naiđe na konfliktne reči reagovati na način koji će terapeutu ukazati na probeme koje ispitanik ima. Jungovo shvatanje o strukturi nesvesnog: Po njemu u nesvesnom se nalaze tri grupe sadržaja: 1.sadržaji koji su nekada bili u svesnom , ali su izgubili intenzitet, (postali su manje važni), 2.raniji sadržaji svesti , koji su zbog sukoba sa moralnim normamama prešli u nesvesno, odnosno koji su potisnuti, 3.sadržaji koji su putem subliminalne percepcije dospelii u nesvesno. (Subliminalnu percepciju čine one draži koje su slabe da bi prešle prag svesnosti . Ove draži delluju na naše ponašanje a da toga nismo ni svesni). Jung je uveo pojam KOLEKTIVNOG NESVESNOG U PSIHOLOGIJU, pod kojim podrazumeva iskustvo koje su naši preci sticali generacijama, a koje doživljavamo kao deo vlastite ličnosti. Jung je ukazao i na svojstvo ličnosti da se raščlanjava, cepa na delove.Pojedini delovi mogu da dobiju autonomiju (kao što je slučaj kod šizofrenih pacijenata. ). Pored cepanja na delove , ličnost ima i svojstvo da teži celini i jedinstvu. Princip kojim se ostvaruju integrativne tendencije ličnosti naziva se individuacija. Individuacija je proces tokom koga čovek postaje pojedinačno biće. Ličnost koja to ostvari postigla je sopstvenost (Jastvo) po Jungu.Postići sopstvenost znači osloboditi se vlasti nesvesnog i lažnih omota Persone. Persona je odsečak kolektivne psihe. Mogući deo ukupne strukture ličnosti po Jungu čini i Senka koja predstavlja negativni deo ličnosti, zbir skrivenih, nepogodnih svojstava ličnosti. Jung govori i o arhetipu pod kojim podrazumeva opštečovečanski tip reakcije ljudske psihe koja preko simbola (koji imaju snažan energetski potencijal) prenose pojedinačnom čoveku i čovečanstvu neka duboka sećanja čitavog ljudskog roda nataložena u dubinama kolektivnog nesvesnog.

5

TEORIJA LIČNOSTI KAREN HORNAJ Karen Hornaj je psihoanalitički orjentisana, mada se njeno učenje dosta razlikuje od klasične psihoanalize. Pravac koji zastupa nazivamo optimistička psihologija. U osnovi njenih teorijskih postavki stoji koncept „bazične strepnje“. Izvor osnovne strepnje , po Karen Hornaj , je u dečjoj nesigurnosti, a naročito onoj koja potiče iz nesređenih porodičnih odnosa, kao što su npr: 1. dominantno ponašanje roditelja, 2. nedosledno ponašanje roditelja, 3. previše zahtevni roditelji, pri čemu su zahtati daleko iznad mogućnosti deteta koje često doživljava frustraciju, 4. hladni, neodgovorni i ravnodušni roditelji, 5. razvod roditelja, 6. alkoholizam u porodici, 7. delikventno ponašanje roditelja, i sl. Ukoliko se izvori strepnje produže dete se prilagođava neurotičnim potrebama. Karen Hornaj govori o 3 neurotične tendencije: 1. od ljudi 2. ka ljudima i 3. protiv ljudi Tendenciju ka ljudima treba razlikovati od normalne potrebe za socijabilnošću. Dok normalna osoba u kontaktu sa drugim ljudima i prima i daje , neurotik vodi računa , pre svega o vlastitim potrebama. Njemu su drugi samo sredstvo da ublaži osnovnu strepnju. Isti cilj neurotična osoba postiže i sa druge dve neurotične tendencije. Osnovne postavke psihoterapije Karen Hornaj - čovek poseduje urođeni kapacitet za zrelost, ako ga sredina prihvati, - svakog pacijenta moramo shvatiti kao celovitu ličnost - zadatak terapeuta nije usmeren samo na bolesne delove ličnosti, već, upravo na to da shvati preostali zdravi deo ličnosti i da ojača očuvane snage kako bi došlo do izlečenja . Ovaj optimistički stav Karen Hornaj jako je značajan pri integraciji osoba sa hendikepom u društvenu zajednicu.

6

BIHEJVIORIZAM Bihejviorizam je pravac koji se razvijao u američkoj psihologiji nasuprot psihoanalizi. Psihoanaliza je smatrala da predmet psihologije treba da budu pojave svesti i nesvesno, dakle unutrašnji sadržaji ličnosti, a bihejviorizam daje sasvim drugačije tumačenje. Osnivač bihejviorizma , Džon Votson , smatra da promene u ponašanju treba proučavati kao odgovore koji se javljau kao rekcija na određene draži, a nikako u odnosu na svesnost. Dakle, po Votsonu, predmet proučavanja u psihologiji može biti , isključivo, ponašanje koje se može posmatrati i izmeriti. Zato, bihejviorizam, kao nauka o ponašanju razvija niz metoda i tehnika kvantifikovanja ponašanja individue. Čuvena je S-R šema koju daju bihejvioristi. Ponašanje je reakcija subjekta na stimulus iz spoljašnje sredine. Po Votsonu , bolesno ponašanje ne nastaje kao rezultat bolesne svesti , već kao rezultat učenja. Votson navodi primer psa koji je hteo da jede samo bajato meso , jer je ranije kažnjavan kada bi jeo sveže meso. Kazna , a ne bolesna sves objašnjava , po Votsonu, čudno ponašanje psa. Čuvena su Votsonova istraživanja emocionalnog uslovljavanja, u kojima mehanizam klasičnog uslovnog refleksa (o kome govori Ivan Pavlov), Votson primenjuje na situaciju uslovljavanja emocije straha. U eksperimentu bezuslovna draž je bila jak zvuk koji prirodno izaziva strah kod deteta. Uslovna draž je bio beli miš od koga se dete nije unapred plašilo. Zajedničkim izlaganjem , i to više puta, uslovne i bezuslovne draži dolazi do pojave uslovne reakcije , u ovom slučaju, javlja se strah od belog miša kod deteta. Taj strah se istim mehanizmom emocionalnog uslovljavanja kasnije generalizuje (na beli muf za ruke, na beli mantil lekara, na belu boju itd.). Mnogi autori su kasnije kritikovali Votsona , zbog ekstremno pozitivističkog stava, ali je činjenica da je bihejviorizam unapredio psihološku nauku. Gotovo da nema psihološke tehnike u čijoj se koncepciji ne mogu otkriti tragovi bihejviorizma. Zahtev , da se sve što se tvrdi i eksperimentalno dokaže imao je niz pozitivnih posledica.

7

GEŠTALT PSIHOLOGIJA GEŠTALT – je nemačka reč i označava sklop, celinu, formu . Celina je u geštalt psihologiji shvaćena kao jedinstvo koje ima svojstva koja se ne mogu izvesti iz zbira delova ili njihovih odnosa. Jedinstvena celina predstavlja novi kvalitet. Predstavnici geštalt psihologije su:Maks Verthajmer, Kurt Kofka i Volfgang Keler. Oni čine tzv. Berlinsku školu u psihologiji. Verthajmer je svoje ideje izložio kao protest protiv induktivnog načina mišljenja (od pojedinačnog ka opštem). Osnova Verthajmerovih radova sadržana je u ideji da nikada nećemo shvatiti strukturu celine polazeći od sastavnih delova strukture , celine. Pravi put ka spoznaji je sagledavanje strukture kao celine. Verthajmerove ideje u psihologiji ličnosti znače da najpre moramo ličnost posmatrati kao jedinstveni sistem, a zatima tragati za vezom između pojedinačnih procesa, pa tek na kraju posmatrati izolovane procese . Kurt Kofka je primenjivao stavove geštalt psihologije u oblasti pedagoške psihologije. Razvio je tezu da je učenje kretanje ka novim celinama, ka novim integracijama, a ne prosta suma naučenog. Istraživao je i opažanje. Posebno se interesovao za faktore koji imaju organizujuće dejstvo i koji dovode do toga da se parcijalne draži opažaju kao celine. Kurt Kofka je vrdio da je ponašanje pod uticajem celovitog polja , a ne skup izolovanih odgovora na draži koje deluju na čoveka u određenom trenutku. Volfgang Keler je vršio istraživanja na antropoidnim majmuunima. (eksperiment sa bananom i štapom). Pokazao je da i šimpanze dolaze do rešenja problema putem uviđanja odnosa između cilja i sredstva, tj. procesom integracije , uviđanja i objedinjavanja ranijeg iskustva. Keler smatra da životinja rešava problem tako što polje posmatranja oblikuje na novi način nakon uviđanja.U tako izmenjenom polju dobijaju funkcionalnu važnost svi predmeti koji se nalaze u polju u zavisnosti od problem situacije.

8

LEVINOVA TEORIJA POLJA Ova teorija je najbliža po orjentaciji geštalt psihologiji. Levin je ličnost posmatrao kao polje ili sistem koji sadrži više ili manje odvojene subsisteme, koji imaju sposobnost uzajamnog delovanja i kombinovanja. (Naši subsistemi mogu biti npr. Prijateljstvo, karijera, ljubav prema nekom sportu, naš hobi i slični subsistemi koji čine našu ličnost), Ličnost i sredina su u međuzavisnosti i podeljene su na podoblasti. Unutar ličnosti razlikujemo više slojeva. Na periferiji se nalaze senzomotorne sposobnosti (opažanje i motorne reakcije). Kako se krećemo ka unutrašnjosti ličnosti srećemo ona svojstva koja su suštinska za ličnost, ali koja se ne ispoljavaju direktno u ponašanju. Podoblasti sredine izdiferencirane su saglasno tome kojim ciljevima teži neka ličnost. Radna delatnost je podoblast životnog prostora osobe. To mogu biti i bliski prijatelji i sl. Psihološka sredina i ličnost se paralelno diferenciraju u podoblasti. Razvojem dečja ličnost postaje sve bogatija i diferenciranija u subsisteme. Istovremeno se psihološka sredina širi u prostoru i vremenu. Levin rezimira osnovne postavke teorije polja na sledeći način: 1. ponašanje je rezultat ukupnosti uzajamno postojećih činilaca u ličnosti i sredini 2. te istovremeno postojeće činjenice imaju karakter dinamičkog polja ,tako da stanje u bilo kom delu polja zavisi od polja u celini, 3. ponašanje ne zavisi ni od prošlosti , niti od budućnosti , već od sticaja okolnosti koje deluju u polju u sadašnjem trenutku. Mnogi autori kritikovali su upravo, treću postavku teorije polja. U životu nas ponekad integrišu ciljevi iz budućnosti, ukoliko su ostvarljivi i sa prihvatljivim vremenskim razmakom. Ponekad i prošlost utiče na naše ponašanje u sadašnjosti. Psihički život čoveka je jedinstveno složen i ne može se svesti samo na konstelaciju činioca u sadašnjem trenutku.

9

EGZISTENCIJALNA I HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA (TEZE ZA OBRADU TEME:) -OSNOVNE POSTAVKE -FROMOVA TEORIJA LIČNOSTI -ABRAHAM MASLOV I HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA -MASLOVLJEVA HIJERARHIJA POTREBA -OLPORTOVA FUNKCIONALNA AUTONOMIJA MOTIVA EGZISTENCIJALNA I HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA EGZISTENCIJALNA PSIHOLOGIJA Koreni egzistencijalne psihologije nalaze se u filozofiji egzistencijalizma. Poznati su filozofi egzistencijalisti:Hajdeger, Kjerkegor, Sartr, Jaspers i dr. Oni zastupaju tezu o tragičnosti i paradoksalnosti čovekovog položaja u svetu. Čovek je po egzistencijalistima pun straha i napetosti, zabrinut za sopstvenu egzistenciju, nezainteresovan za svet realnih stvari. Egzistencijalna psihologija polazi od toga da je anksioznost ontološka karakteristika čovekovog bića i kao takva je duboko ukorenjena u čovekovoj egzistenciji.Ona je simptom emocionalne, psihološke i duhovne dezintegracije koja se javila u kulturi. Ovo je pesimistička slika uloge anksioznosti u razvoju čoveka. Optimističku sliku anksioznosti daje Goldštajn, koji je predstavnik organizmičke psihologije . On govori o pozitivnim aspektima čovekovog razvoja i anksioznost shvata kao potencijal slobode, pre nego što je sloboda realizovana.Po ovom autoru anksioznost je osnovna psihološka podloga na kojoj se odvija celokupno čovekovo postojanje. Zato je u psihoterapiji , svaki simptom shvaćen kao deo poremećaja čovekovog egzistiranja. Zasluga psihologa egzistencijalista je u isticanju anksioznosti koja je reakcija na razvoj, tj. na nove mogućnosti razvoja, koje sobom nose i deo rizika za osećanje sigurnosti. Jednostavnije rečeno: osoba se razvija tako što trenutno osećanje sigurnosti zamenjuje osećanje nesigurnosti i anksioznosti, a ovo osećanje vuče razvoj napred.

10

FROMOVA TEORIJA LIČNOSTI Erih From spada u psihologe egzistencijaliste , ali i u humanističke psihologe. On je jedan od najvećih psihologa humanista. Njegovo učenje se nalazi između sociologije i psihoanalize. Njegovo najpoznatije delo je knjiga „Bekstvo od slobode“. On ističe da je osnovno čovekovo osećanje , zapravo, osećanje izolovanosti i osamljenosti. U svom razvoju čovek teži autonomiji i slobodi , a kada stekne slobodu javlja se uznemirenost kao posledica odvajanja od svoje biološke prirode. (npr. Dete polako stiče samostalnost i odvaja se od roditelja, ali to odvajanje povlači za sobom, osećanje usamljenosti i uznemirenosti. To osećanje unutrašnje neravnoteže izaziva nove impulse koji teže uklapanju individue u društvenu sredinu u kojoj živi. U tom procesu uklapanja u društvo čovek ne mora da izgubi svoju individualnost. Kroz ljubav i produktivan rad pojedinac ostvaruje stvaralački odnos sa sredinom u kojoj živi. Potčinjavanje autoritetu i gomili je , po Fromu , u suprotnosti sa ljudskom prirodom (npr. Za vreme fašizma) , pa je pravi put za ostvarivanje odnosa pojedinca i društva zapravo saradnja i ljubav među ljudima. Suštinu ličnosti, po Fromu, čini , karakter koji je određen fizičkom konstitucijom, temperamentom i ukupnošću društvenih uticaja. Ličnost je moguće razumeti samo ako poznajemo određeni društveni sistem pošto svako društvo postavlja pred pojedinca specifične zahteve, određene norme ponašanja i formira određeni tip ličnosti. Najpoznatija Fromova teorijska postavka je razrada autoritarnog karaktera. Autoritarnost se odlikuje dvema tendencijama: - sadizam i - mazohizam. Sadizam je dominacija nad drugom osobom, a mazohizam = podčinjavanje drugom čoveku. Suština obeju tendencija, po Fromu , je : nadoknaditi nedostatak ličnog integriteta stapanjem sa objektom dominacije ili podčinjavanja. From je pridavao ogroman značaj udelu saznajnih (kognitivnih) činioca u procesu integrisanja ličnosti.Čovek je integrisana ličnost ako se rukovodi razumom, a ne iracionalnim silama. Ljudska ličnost nastaje kao ishod uzajamnog delovanja sopstvenih humanih potencijala i drugih humanih jedinki. Čovekov osnovni problem nije nezadovoljeni libido, već opasnost da se otuđi i postane stvar. Čovek postaje zreliji koliko uspeva da prevaziđe otuđenost, usamljenost i mržnju i zameni ih ljubavlju , saradnjom i tolerancijom.

11

OLPORTOVA TEORIJA LIČNOSTI Gordon Olport je američki psiholog koji je po svojim uverenjima blizak humanističkoj psihologiji. Ogroman doprinos psihologiji ličnosti dao je stvorivši teoriju crta i teoriju motivacije. Tvrdio je da ličnost treba izučavati kao celinu , a takođe i njen odnos sa drugim individuama. Tvorac je učenja o integrativnim strukturama pomoću kojih možemo objasniti individualnost, usmerenost i doslednost u ponašanju i mišljenju svake osobe. Po Oportu, ličnost je organizacija osobina ili crta koje se u ponašanju ispoljavaju na taj način što čovek u sličnim situacijama postupa na sličan način. Osobine ličnosti imaju motivacioni karakter, tj. pokreću pojedinca na određeno ponašanje. Zreo čovek . po Olportu , zna šta radi i zašto to radi. Veći deo motivacije je u sferi svesnog. Olport koncipira I učenje o integrativnim strukturama pomoću kojih se može objasniti individualnost, usmerenost i doslednost u ponašanju. Motivi mogu postati funkcionalno autonomni. Ova pojava predstavlja razlog za raznolik i bogat repertoar ponašanja čoveka. (Npr. Dečak koji se zapošljava na brodu da bi se prehranio , a kasnije kada postane bogati bankar i dalje putuje brodom jer je zavoleo putovanja , avanture i sl. ) MASLOVLJEVA HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA Abraham Maslov je poznati humanistički psiholog. Polazi od ideje da je čovek po prirodi dobar, da u sebi nosi pozitivne , humane potencijale. Proces kojim može da realizuje sopstvene potencijale naziva se, po Maslovu , samoaktualizacija. Samoaktualizacija sopstvenih potencijala je nešto što vuče čovekov razvoj napred.U procesu samoaktualizacije , potrebe čoveka su poređane po hijerarhiji , od egzistencijalnih do viših potreba . Na dnu lestvice nalaze se osnovne , egzistencijalne potrebe (glad, žeđ, san, odmor i sl.). Za stepenicu više su potrebe za sigurnošću i pripadanjem, a zatim potrebe za ljubavlju. Iznad ovih potreba nalazi se potreba za samoaktualizacijom, a na vrhu su estetske potrebe (tj.potrebe za lepim). Maslov u pomenutu hijerarhiju uvodi pravilo da ne mogu bti aktualizovane potrebe višeg nivoa, ako nisu zadovoljene potrebe nižeg nivoa. (Npr. Gladan čovek će u novom gradu tražiti , najpre , restorane; Ljubitelj opere će tražiti koncertne dvorane i sl. )

12