Skripta Projektovanje i Planiranje

2013 

 

• • • • • •

 

Priručnik za projektovanje i planiranje u zaštiti životne sredine 

     

Integralni katastar zagađivača  Strateška procena uticaja  Procena uticaja na životnu sredinu  Environmnetal due diligence  Procena opasnosti – procena rizika  Zahtev za IPPC dozvolu 

  predstavljaju  grupu  projekata  koji  se  svakodnevno  izrađuju,  ocenjuju,  analiziraju  i  usvajaju.  Navedeni  projekti  su  osnova  sistema  zaštitte  životne  sredine.  Pravilno  razumevanje  njihovog  mesta  u  sistemu  zaštite  ali  i  mesto  u  sistemu  planiranja  i  projektovanja je osnova za njihovu pravilnu i kvalitetnu izradu kao i  kvalitetnu realizaciju.  Projekti se odnose na industrijska postrojenja i proizvodne procese  te je poznavanje procesa koji se najčešće nalaze u našoj zemlji  isto  tako bitno.  sadržaj ovog priručnika je definisan prethodno navedenim a cilj je  formirati  priručnik  koji  će  pomoći  inženjerima,  državnoj,pokrajinskoj  i  lokalnoj  administraciji  i  studentima  sagledavanje i izradu projekata.  Priručnik  za izradu projekata u zaštiti životne sredine je nastala iz  obimnog  nastvanog  materijala  koji  stoji  na  raspolaganju  studentima koji slušaju predmet projektovanje i planiranje u zaštiti  životne  redine  (prvi  naziv  ekološki  projekti)  na  studijskom  programu  Inženjersto  zaštite  životne  sredine’  na  Fakultetu  tehničkih nauka u Novom Sadu. Velike deo knjige su delovi koji su  nastali  usled  praktičnih  iskustava  autora  knjige  na  izradi  mnogobrojnih studija procene uticaja strateške ali i EDD u Republici  Srbiji.     Knjiga  je  namenja  i  stručnjacima  raznih  struka,  koji  žele  svoje  znanje primeniti u oblasti zaštite životne sredine 

Departman za Inženjerstvo zaštite  životne sredine i zaštite na radu  Fakultet tehničkih nauka  Novi Sad          

 

                  SKRIPTA za predavanja    Priručnik za projektovanje i planiranje u zaštiti životne  sredine         

 

2   

SADRŽAJ    1 

Uloga i mesto projekata zaštite životne sredine u ukupnom sistemu životne sredine _  8 

2 

Tok izrade projektne i planske dokumentacije do dobijana upotrebne dozvole ______  9  2.1 

Planska dokumentacija ______________________________________________________ 9  2.1.1  Prostorni planovi  ________________________________________________________________ 9  2.1.2  Urbanistički planovi  ______________________________________________________________ 9 

2.2 

Projektna dokumentacija ____________________________________________________ 9  Generalni projekat sa prethodnom studijom izvodljivosti_________________________________ 9  Idejni projekat sa studijom opravdanosti _____________________________________________ 10  Glavni projekat _________________________________________________________________ 10 

2.2.1  2.2.2  2.2.3 

2.3 

3 

Tok izrade i povezanost planske i projektne dokumentacije _______________________ 11 

Integralni katastar zagađivača  ___________________________________________  18  3.1 

Cilj i značaj izrade Integralnog Katastra zagađivača ______________________________ 18 

3.2 

Benefiti katastra zagađivača  ________________________________________________ 18 

3.3 

Osnove metodologije ______________________________________________________ 20 

3.4 

Zakonski osnov u RS _______________________________________________________ 21 

3.5 

Izveštavanje za IKZ  ________________________________________________________ 22  Izračunavanje emisija ____________________________________________________________ 31 

3.5.1 

3.6 

Ključne zagađujuće materije  ________________________________________________ 35  Zagađujuće materije u vazduhu ____________________________________________________ 35  Zagađujuće materije u vodi  _______________________________________________________ 47 

3.6.1  3.6.2 

3.7 

Direktna primena podataka iz Integralnog Katastra zagađivača ____________________ 60  Izračunavanje naknade za zagađenje vazduha i generisanje otpada  _______________________ 60  Izračunavanje naknade za ispuštanje otpadne vode ____________________________________ 61 

3.7.1  3.7.2 

4 

Strateška procena uticaja  _______________________________________________  70  4.1 

5 

Postupak izrade i usvajanja strateške procene uticaja ____________________________ 71 

Procena uticaja na životnu sredinu ________________________________________  73  5.1 

Uvod  ___________________________________________________________________ 73  Razvoj procene uticaja na životnu sredinu kroz vreme __________________________________ 73  Važeća zakonska regulativa  _______________________________________________________ 74 

5.1.1  5.1.2 

5.2 

Postupak procene uticaja ___________________________________________________ 75  Predmet procene uticaja _______________________________________________________ 75 

5.2.1. 

5.2.2.  5.2.3.  5.2.4. 

5.3. 

Nadležni organ za prihvanje Studije procene uticaja ___________________________ 75  Proces izrade i usvajanja Studije procene uticaja na životnu sredinu _____________________ 77  Proces javnog uvida i mesto javnosi u postupku usvajanja studije _______________________ 84 

Vrste uticaja na životnu sredinu  _____________________________________________ 86  Tim za izradu Studije procene uticaja i Tim koordinator _______________________________ 87  Metode i alati ________________________________________________________________ 88 

5.3.1.  5.3.2. 

5.4 

Metode identifikacije i evalucije uticaja _______________________________________ 89  Uvod _________________________________________________________________________ 89  Izbor ‘Alata’ i Metoda za Projekat  __________________________________________________ 92  Mišljenje stručnjaka _____________________________________________________________ 92 

5.4.1  5.4.2  5.4.3 

3   

5.4.4  5.4.5  5.4.6  5.4.7  5.4.8  5.4.9  5.4.10 

6 

Konsultacije i upitnici ____________________________________________________________ 94  Kontrolna lista __________________________________________________________________ 96  Prostorna analiza: preklopno mapiranje i Geografski Informacioni Sistemi (GIS) _____________ 102  Mrežne i sistemske analize _______________________________________________________ 104  Matrice ______________________________________________________________________ 110  Nosivost i analiza praga  _________________________________________________________ 114  Modelovanje  _______________________________________________________________ 117 

Environmnetal due diligence ____________________________________________  122  6.1 

Uvod  __________________________________________________________________ 122 

6.2 

Model ispitivanja stanja životne sredine ______________________________________ 123 

6.2.1  Informacije o objektu i lokaciji ____________________________________________________ 124  6.2.1.1  Objekat i proizvodni proces __________________________________________________ 125  6.2.1.2  Lokacija i istorija regulisanja pitanja zaštite životne sredine  ________________________ 125  6.2.1.3  Definisanje imovine i porekla vlasništva ________________________________________ 127  6.2.2  Pregled upravljanja zaštitom životne sredine  ________________________________________ 127  6.2.2.1  Planovi za postupanje u akcidentim situacijama, obezbeđenje i protivpožarna služba ____ 128  6.2.2.2  Interakcja između kompanije i stanovništva, osiguranje i raspodela odgovornosti _______ 128  6.2.2.3  Visina odštete za osiguranje životne sredine i raspoređivanje odgovornosti  ___________ 129  6.2.3  Stanje životne sredine  __________________________________________________________ 129  6.2.3.1  Emisija u vazduh  __________________________________________________________ 129  6.2.3.2  Voda za proces i otpadna voda _______________________________________________ 130  6.2.3.3  Prihvatanje, skladištenje i transport sirovinskih  i opasnih materijala _________________ 131  6.2.3.4  Zapaljivo ulje, električno i hidraulična oprema (PCB‐s) i azbest ______________________ 132  6.2.3.5  Upravljanje otpadom _______________________________________________________ 133  6.2.3.6  Privremeno skladištenje i dispozicija opasnog i komunalnog otpada  _________________ 133  6.2.3.7  Buka, vibracije i drugi fizički faktori ____________________________________________ 134  6.2.3.8  Radioaktivni materijali ______________________________________________________ 135  6.2.3.9  Inicijative za uvođenje čiste tehnologije, energija i energetka efikasnost ______________ 135  6.2.3.10  Proizvod _________________________________________________________________ 136  6.2.3.11  Status zdravlja zaposlenih i zaštita na radu ______________________________________ 137 

7 

6.3 

Zaostala zagađenja ‐ kontaminirana podzemna voda i zemlja  ____________________ 138 

6.4 

Zaključak i preporuke _____________________________________________________ 139 

Procena opasnosti – Rizika od udesa ______________________________________  140  7.1 

Procena od hemijskog udesa _______________________________________________ 141  7.1.1  Određivanje reda Saveso postrojenja  ______________________________________________ 141  7.1.2  Obaveze za Seveso postrojenje  ___________________________________________________ 144  7.1.2.1  Saveso postrojenje nižeg reda ________________________________________________ 144  7.1.2.2  Seveso postrojenje višeg reda ________________________________________________ 145 

7.2 

Politika prevencije od udesa  _______________________________________________ 146 

7.3 

Izveštaj o bezbednosti  ____________________________________________________ 148  7.3.1  Sadržaj izveštaja o bezbednosti ___________________________________________________ 148  7.3.2  Metodologija izrade izveštaja o bezbednosti _________________________________________ 149  7.3.2.1  Uvod ____________________________________________________________________ 150  7.3.2.2  Izjava  o  ciljevima  i  principima  delovanja  operatera  postrojenja  radi  upravljanja  rizikom  od  hemijskog udesa  ___________________________________________________________________ 150  7.3.2.3  Informacije o sistemu upravljanja bezbednošću __________________________________ 150  7.3.2.4  Opis seveso postrojenja _____________________________________________________ 151  7.3.2.5  Identifikacija opasnosti  _____________________________________________________ 153  7.3.2.6  Prikaz mogućeg razvoja događaja ‐ scenario  ____________________________________ 153  7.3.2.7  Analiza posledica od hemijskog udesa  _________________________________________ 153  7.3.2.8  Analiza povredivosti ________________________________________________________ 158  4 

 

7.3.2.9  Procena rizika _____________________________________________________________ 159  7.3.2.10  Mere prevencije ___________________________________________________________ 161 

7.4 

Plan zaštite od Udesa _____________________________________________________ 161  7.4.1  Sadržaj Plana zaštite od Udesa ____________________________________________________ 161  7.4.2  Metodologija izrade plana zaštite od udesa  _________________________________________ 161  7.4.2.1  Rezime iz Izveštaja o bezbednosti _____________________________________________ 162  7.4.2.2  Procena rizika u postrojenju  _________________________________________________ 162  7.4.2.3  Procena rizika u okolini _____________________________________________________ 163  7.4.2.4  Organizaciona struktura sa nadležnostima, odgovornostima i ovlašćenjima ____________ 163  7.4.2.5  Postupanje u slučaju udesa __________________________________________________ 163  7.4.2.6  Definisanje tehničkih sistema zaštite koji su značajni za udes _______________________ 164  7.4.2.7  Definisanje opreme i sredstava zaštite u odgovoru na udes  ________________________ 164  7.4.2.8  Definisanje osposobljavanja za odgovor na udes _________________________________ 165  7.4.2.9  Definisanje uputstva o postupku u slučaju udesa _________________________________ 165  7.4.2.10  Definisanje načina komunikacije ______________________________________________ 165  7.4.2.11  Definisanje načina obaveštavanja javnosti o bezbedonosnim merama i postupcima u slučaju  udesa  165  7.4.2.12  Definisanje procedure evidentiranja, registrovanja i izveštavanja o udesu _____________ 165  7.4.2.13  Definisanje podataka od značaja za izradu eksternih planova zaštite  _________________ 166  7.4.2.14  Definisanje sanacije udesa ___________________________________________________ 166  7.4.2.15  Definisanje postudesnog monitoringa  _________________________________________ 166 

7.5 

Procena rizika po zdravlje ljudi  _____________________________________________ 166 

7.5.1  Uvod ________________________________________________________________________ 166  7.5.2  Procena ekspozicije  ____________________________________________________________ 167  7.5.3  Komponente procene ekspozicije  _________________________________________________ 168  7.5.4  Procena toksičnosti  ____________________________________________________________ 170  7.5.4.1  Procena toksičnosti za nekancerogene efekte  ___________________________________ 170  7.5.4.2  Procena toksičnosti za kancerogene efekte  _____________________________________ 171  7.5.5  Karakterizacija rizika ____________________________________________________________ 171  7.5.5.1  Karakterizacija rizika za nekancerogene efekte  __________________________________ 172  7.5.5.2  Karakterizacija rizika za kancerogene efekte  ____________________________________ 173 

8 

Zahtev za IPPC dozvoli  _________________________________________________  174  8.1. 

Uvod  __________________________________________________________________ 174  Važeća zakonska regulativa u Republici Srbiji  ________________________________________ 175 

8.1.1 

8.2 

Postupak izdavanja dozvole i način ponošenja zahteva __________________________ 177  Sadržaj zahteva ________________________________________________________________ 179 

8.2.1 

8.3 

9 

BREF I IPPC dozvola _______________________________________________________ 182 

Identifikacija uticaja za specifične privredne grane __________________________  187  9.1 

Prerada mleka ___________________________________________________________ 188  Proces prerade mleka ___________________________________________________________ 188  Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje mleka  _____________________________ 189 

9.1.1  9.1.2 

9.2 

Proizvodnja piva _________________________________________________________ 193  9.2.1  Proces proizvodnje piva _________________________________________________________ 193  9.2.1.1  Finalne operacije i pakovanje proizvedenog  piva  ________________________________ 195  9.2.2  Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje piva _______________________________ 196 

9.3 

Industrija prerade mesa ___________________________________________________ 200  Proces prerade mesa  ___________________________________________________________ 200  Ključne zagađujuće materije u procesu prerade mesa  _________________________________ 202 

9.3.1  9.3.2 

9.4 

Proizvodnja jestivih ulja ___________________________________________________ 204  9.4.1  Proces proizvodnje jestivih ulja  ___________________________________________________ 204  5 

 

9.4.2 

9.5 

Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje jestivih ulja  _________________________ 206 

Industrija šećera _________________________________________________________ 208  Proces proizvodnje šećera _______________________________________________________ 208  Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje šećera _____________________________ 211 

9.5.1  9.5.2 

9.6 

Industrija proizvodnje voća i povrća _________________________________________ 212  Proces prerade voća i povrća _____________________________________________________ 212  Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje voća i povrća ________________________ 214 

9.6.1  9.6.2 

9.7 

Uzgoj pernatih životinja ___________________________________________________ 222  Proces uzgoja pernatih životinja  __________________________________________________ 222  Ključne zagađujuće materije u procesu uzgoja pernatih životinja_________________________ 224 

9.7.1  9.7.2 

9.8 

Industrija građevinskog materijala  __________________________________________ 226  Proces proizvodnje cementa i kreča  _______________________________________________ 226  Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje cementa i kreča  _____________________ 227 

9.8.1  9.8.2 

9.9 

Deponovanje otpada  _____________________________________________________ 230  Proces deponovanja otpada ______________________________________________________ 230  Ključne zagađujuće materije u procesu deponovanja otpada ____________________________ 232 

9.9.1  9.9.2 

9.10  Petrohemijska industrija  __________________________________________________ 233  9.10.1  Proces prerade nafte _________________________________________________________ 233  9.10.2  Ključne zagađujuće materije u procesu prerade nafte _______________________________ 238  9.11  Proizvodnja azotnih đubriva  _______________________________________________ 240  9.11.1  Proces proizvodnje azotnih đubriva  _____________________________________________ 240  9.11.2  Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje azotnih đubriva  ___________________ 241  9.12  Benzinske stanice ________________________________________________________ 243  9.12.1  Proces maloprodaje naftnih derivata  ____________________________________________ 243  9.12.2  Ključne zagađujuće materije u procesu prodaje naftnih derivata_______________________ 244  9.13  Sistem distribucije gasa  ___________________________________________________ 244  9.13.1  Proces distribucije gasa _______________________________________________________ 244  9.13.2  Ključne zagađujuće materije u procesu distribucije gasa  _____________________________ 245  9.14  Rudarstvo  ______________________________________________________________ 246  9.14.1  Proces iskopavanja rude  ______________________________________________________ 246  9.14.2  Ključne zagađujuće materije u procesu iskopavanja rude  ____________________________ 248  9.15  Prerаdа ugljа ____________________________________________________________ 249  9.15.1  Proces prerаde ugljа  _________________________________________________________ 249  9.15.2  Ključne zagađujuće materije u procesu prerаde ugljа  _______________________________ 254  9.16  Drvna industrija  _________________________________________________________ 257  9.16.1  Proces prerade drveta ________________________________________________________ 257  9.16.2  Ključne zagađujuće materije u procesu prerade drveta ______________________________ 259  9.17  Industrija metala, plastike i gume ___________________________________________ 261  9.17.1  Proces prerade metala, plastike i gume  __________________________________________ 261  9.17.2  Ključne zagađujuće materije u procesu proizvodnje metala, plastike i gume  _____________ 266  9.18  Vodovod i kanalizacija  ____________________________________________________ 269  9.18.1  Sistem vodovoda i kanalizacije  _________________________________________________ 269  9.18.1.1  Resursi pijaće vode  ________________________________________________________ 269  9.18.1.2  Sanitacija  ________________________________________________________________ 274  9.18.2  Ključne zagađujuće materije  ___________________________________________________ 288  9.19  Zdravstvene ustanove  ____________________________________________________ 289  9.19.1  Sektor zdravstvene ustanove ___________________________________________________ 289  9.19.2  Ključne zagađujuće materije u sektoru zdravstvenih ustanova  ________________________ 289  6   

9.20  Telekomunikacije  ________________________________________________________ 291  9.20.1  Telekomunikacioni sistemi _____________________________________________________ 291  9.20.2  Ključne zagađujuće materije u telekomunikacionim sistemima ________________________ 292  9.21  Turizam i ugostiteljstvo  ___________________________________________________ 293  9.21.1  Sektor turizma i ugostiteljstva __________________________________________________ 293  9.21.2  Ključne zagađujuće materije u sektoru turizma i ugostiteljstva ________________________ 294     

7   

1 Uloga i mesto projekata zaštite životne sredine u ukupnom sistemu  životne sredine       

 

1.

6.

LEAP  Opština/grad Lokalni  ekološki  akcioni  plan  Integralni  katastar  Kompanija zagađivača  Agencija  za  zaštitu  životne sredine  Stateška procena uticaja  Opština/Grad SEA  (Strategic  region,  Ministarstvo/  Environmental  Investitor   Assessment)  Procena  uticaja  na  Investitor žuvotnu sredinu  EIA  (Environment  Impact assessment)  EDD  Banka/Kompanija  koja  Environmental  due  privatizuje  ili  vrši  diligence  akviziciju  Procena Rizika  Kompanija/Inspekcija

7.

IPPC 

2.

3.

4.

5.

   

Ko    Institucija  ili  kompanija  koja pokreće 

Kompanija

Kad   vreme  pokretanja  projekta u odnosu na  druge  projekte  ili  planove 

Veza    Veza sa ostalim projektima  ili planovima 

Strategije  razvoja,  Strategija turizma   

PRE  izgradnje  Prostorni,  Urbanistički  i  postrojenja  ostali planovi, LEAP 

PRE izgradnje  postrojenje 

U  TOKU  kompanije 

Projektna  dokumentacija,  Idejni projekat 

rada  Procena  rizika,  Integralni  katstar zagađivača 

U  TOKU  rada  kompanije  PRE  izgradnje  postrojenja/  U  TOKU  rada kompanije 

Projektna dokumentacija Integralni katstar, procena  uticaja,  projektna  dokumentacija 

 

8   

2 Tok  izrade  projektne  i  planske  dokumentacije  do  dobijana  upotrebne dozvole   

2.1 Planska dokumentacija    Planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi.  Prostorni  plan  jedinice  lokalne  samouprave  donosi  se  za  teritoriju  jedinice  lokalne  samouprave  i  određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslove za održivi i ravnomerni razvoj  na teritoriji jedinice lokalne samouprave.  2.1.1 Prostorni planovi    Prostorni planovi su:  ƒ Prostorni plan Republike Srbije;  ƒ Regionalni prostorni plan;  ƒ Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;  ƒ Prostorni plan područja posebne namene;    Plan  generalne  regulacije  se  obavezno  donosi  za  naseljeno  mesto  koje  je  sedište  jedinice  lokalne  samouprave,  a  može  se  doneti  i  za  druga  naseljena  mesta  na  teritoriji  opštine,  odnosno  grada,  odnosno grada Beograda, kada je to predviđeno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.  Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistički plan, planovi  generalne  regulacije  se  obavezno  donose  za  celo  građevinsko  područje  naseljenog  mesta,  po  delovima naseljenog mesta.  2.1.2 Urbanistički planovi    Urbanistički planovi su:  ƒ Generalni urbanistički plan;  ƒ Plan generalne regulacije;  ƒ Plan detaljne regulacije.    Sastavni  delovi  prostornog  plana  područja  posebne  namene,  prostornog  plana  jedinice  lokalne  samouprave i urbanističkih planova su : 1) pravila uređenja; 2) pravila građenja; 3) grafički deo.   

2.2 Projektna dokumentacija  2.2.1 Generalni projekat sa prethodnom studijom izvodljivosti    Generalni  projekat  sadrži  naročito  podatke  o:  makrolokaciji  objekta;  opštoj  dispoziciji  objekta;  tehničko‐tehnološkoj  koncepciji  objekta;  načinu  obezbeđenja  infrastrukture;  mogućim  varijantama  prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja  na  životnu  sredinu;  inženjerskogeološkim‐geotehničkim  karakteristikama  terena  sa  aspekta  utvrđivanja  generalne  koncepcije  i  opravdanosti  izgradnje  objekta;  istražnim  radovima  za  izradu  idejnog  projekta;  zaštiti  prirodnih  i  nepokretnih  kulturnih  dobara;  funkcionalnosti  i  racionalnosti  rešenja.  Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska,  tržišna  i  ekonomska  opravdanost  investicije  za  varijantna  rešenja  definisana generalnim  projektom,  na  osnovu  kojih  se  donosi  planski  dokument,  kao  i  odluka  o  opravdanosti  ulaganja  u  prethodne  radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti.   

9   

2.2.2 Idejni projekat sa studijom opravdanosti    Idejni  projekat  sadrži  situaciono  rešenje  i  podatke  o:  mikrolokaciji  objekta;  funkcionalnim,  konstruktivnim  i  oblikovnim  karakteristikama  objekta;  tehničkotehnološkim  i  eksploatacionim  karakteristikama  objekta;  inženjerskogeološkimgeotehničkim  karakteristikama  terena  i  tla  sa  preliminarnim  proračunom  stabilnosti  i  sigurnosti  objekta;  rešenju  temeljenja  objekta;  tehničko‐ tehnološkim  i  organizacionim  elementima  građenja  objekta;  merama  za  sprečavanje  ili  smanjenje  negativnih  uticaja  na  životnu  sredinu;  idejnom  rešenju  infrastrukture;  uporednoj  analizi  varijantnih  tehničkih  rešenja  sa  stanovišta  svojstava  tla,  funkcionalnosti,  stabilnosti,  proceni  uticaja  na  životnu  sredinu,  prirodnim  i  nepokretnim  kulturnim  dobrima,  racionalnosti  izgradnje  i  eksploatacije,  visini  troškova izgradnje, transporta, održavanja, obezbeđenja energije i drugih troškova.    Situaciono rešenje, zavisno od vrste objekta, sadrži:  1) dužine pojedinih strana građevinske parcele;  2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije;  3) regulacione i građevinske linije sa prikazom postojećih i planiranih objekata sa spoljnim merama,  spratnost planiranog objekta sa prikazom završne etaže ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni;  4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.    Studijom  opravdanosti  određuje  se  naročito  prostorna,  ekološka,  društvena,  finansijska,  tržišna  i  ekonomska  opravdanost  investicije  za  izabrano  rešenje,  razrađeno  idejnim  projektom,  na  osnovu  koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja.  2.2.3 Glavni projekat    Glavni projekat izrađuje se za potrebe građenja objekta i pribavljanja  građevinske dozvole.    Glavni projekat sadrži naročito:  1) situaciono rešenje;  2) detaljne inženjerskogeološke‐geotehničke uslove izgradnje objekta:  3) geodetske podloge;  4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta;  5) razradu tehničko‐tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama;  6) proračun građevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;  7) rešenje temeljenja objekta;  8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje;  9) tehničko rešenje infrastrukture sa načinom priključenja i uređenja slobodnih površina;  10) uslove zaštite objekta i susednih objekata;  11) tehničko‐tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta;  12) razradu mera za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz odgovarajući  tehnološki proces;  13) troškove izgradnje i održavanja objekta;  14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.    Glavni projekat obavezno sadrži i izjavu odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se  potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke. Investitor  je  dužan  da  pribavi  saglasnost  na  glavni  projekat  od  organa,  odnosno  organizacija,  kada  je  to  predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli.     

10   

2.3 Tok izrade i povezanost planske i projektne dokumentacije    Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 72/09, 81/2009 i 24/2011 ) i na  osnovu člana 133., definisana je nadležnost za izdavanje građevinske dozvole za  objekte koji su od  značaja za Republiku., odnosno kako ove vrsta objekata spada u naročito složene objekte lokacijsku,  građevinsku  i upotrebnu dozvolu izdaje nadležno Ministarstvo Republike Srbije, odnosno na teritoriji  Autonomne Pokrajine nadležni pokrajinski sekretarijat.    Prvi  korak  podrazumeva  izradu  Prethodne  Studije  opravdanosti  (Feasibility  study)    sa  Generalnim  projektom    kojim  se  utvrđuje  prostorna,  ekološka,  društvena,  finansijska,  tržišna  i  ekonomska  opravdanost  investicije  za  varijantna  rešenja  definisana  generalnim  projektom,  na  osnovu  kojih  se  može  doneti  planski  dokument,  kao  i  odluka  o  opravdanosti  ulaganja  u  prethodne  radove  za  idejni  projekat i izradu studije opravdanosti i idejnog projekta.   Prethodna  studija  opravdanosti  takođe  razmatra  više  varijanti  tehničko‐tehnoloških  rešenja  kao  i  varijante  mikrolokacija  za  izgradnju  regionalne  deponije  uzimajući  u  obzir  ekonomske,  sociološke,  tehničke,  tehnološke,  organizacione,  ekološke  i  druge  parametre,  da  bi  u  krajnjem  ishodištu  nakon  sprovedene SWOT i Cost‐Benefit analize suzila krug potencijalnih  mikrolokacija, odnosno opredelila  mikrolokaciju za dalju urbanističku razradu.   Prethodna  studija  opravdanosti  je  ujedno  i  osnov  za  donošenje  Odluke  o  pristupanju  izradi  Plana  detaljne regulacije a koju donosi Skupština jedinice lokalne samouprave koja je nosilac aktivnosti na  njenoj izgradnji, odnosno lokalna samouprava na čijoj teritoriji se investicija odvija.    Mikrolokacija  za  koju  se  radi  Plan  detaljne  regulacije  mora  biti  usklađena  sa  Prostornim  planom  opštine  ili  grada,  ukoliko  se  nalazi  van  građevinskog  područja,  odnosno  sa  Generalnim  planom  ili  Planom  generalne regulacije ukoliko je reč o lokaciji unutar građevinskog područja naselja.    Ova  Odluka  obavezno  sadrži  i  Odluku  organa‐nosioca  izrade  urbanističkog  plana  (Sekretarijat  ili  odeljenje  nadležno  za  poslove  urbanizma)  kojim  se  uz  plan  nalaže  i  izrada  Izveštaja  o  strateškoj  proceni uticaja plana na životnu sredinu. Izveštaj o strateškoj proceni je dokument kojim se opisuju,  vrednuju  i  procenjuju  mogući  značajni  uticaji  na  životnu  sredinu  do  kojih  se  može  doći  implementacijom  plana  i  programa  i  određuju  mere  za  smanjenje  negativnih  uticaja  na  životnu  sredinu. U ovoj fazi je potrebno izraditi i katastarsko topografski plan sa katastrom vodova overen od  strane  nadležnog  geodetskog  zavoda  kao  i  Elaborat  o  detaljnog  geološkom  istraživanju  a  koji  su  istovremeno i podloga za dalju razradu i u fazi projektovanja.  Nakon donošenja Odluke  o pristupanju izradi Plana detaljne regulacije od strane Skupštine jedinice  lokalne  samouprave,  obrađivač  plana  pristupa  izradi  Koncepta  plana  koji  obavezno  sadrži  ocenu  postojećeg  stanja,  koncepciju  planskog  rešenja,  zaštite  i  uređenja  prostora,  kao  i  druga  pitanja  od  značaja  za  izradu  planskog  dokumenta.  U  toku  izrade  koncepta  prikupljaju  se  i  uslovi  i  saglasnosti  nadležnih preduzeća i institucija, definisani u daljem tekstu.   Obrađivač  plana  je  dužan  da  pre  izrade  nacrta  plana  dobije  pozitivno  mišljenje  (stručna  kontrola)  nadležne  Komisije  za  planove  lokalne  samouprave  (zapisnik)  te  se  u  sledećoj  fazi  pristupa  izradi  Nacrta Plana detaljne regulacije.  Nacrt  plana  detaljne  regulacije  sadrži  sve  elemente  propisane  Zakonom  i  Pravilnikom  o  sadržini,  načinu  i  postupku  izrade  planskih  dokumenata  („Sl.  Glasnik  RS“  br.  31/2010,  69/2010  i  16/2011),  tekstualni  deo  sa  pravilima  uređenja  i  pravilima  građenja  i  grafički  deo.  Po  pravilu  u  toku  izrade  nacrta  Plana  vrši  se  usklađivanje  planskih  rešenja  u  odnosu  na  uslove  date  od  strane  nadležnih  preduzeća  i  ustanova  i  praktično  posredno  definiše  projektni  zadatak  za  izradu  idejnog  i  glavnog  projekta u kasnijoj fazi.  Javni uvid u nacrt Plana detaljne regulacije traje minimalno 30 dana u kom periodu zainteresovana  javnost,  preduzeća  i  institucije  mogu  uložiti  prigovore  ili  primedbe  na  planska  rešenja.  Komisija  za  planove  razmatra  prikupljene  primedbe  (prihvata  ili  odbija)  u  toku  trajanja  javnog  uvida  i  upućuje  11   

konačan  tekst  plana  na  usvajanje  jedinici  lokalne  samouprave.  Nakon  usvajanja  Plan  detaljne  regulacije se objavljuje u službenom glasniku i stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja.  Nakon stupanja na snagu Plana detaljne regulacije stekli su se urbanističko planski uslovi za izdavanje  lokacijske  dozvole  kao  prvog  dokumenta  u  postupku  projektovanja  i  građenja  objekta,  međutim  prethodno  je  potrebno  obrazovati  građevinsku  parcelu/e,  rešiti  status  svojine  na  zemljištu  i  izvršiti  promenu namene poljoprivrednog zemljišta iz razloga što su lokacije za izgradnju po pravilu u ataru,  van građevinskog područja naseljenih mesta.  Obrazovanje  građevinske  parcele/a  vrši  se  izradom  Projekta  parcelacije  koje  vrši  preduzeće  registrovano za ove poslove, ovlašćeni urbanista i ovlašćeni geodeta, a koji se izrađuje na overenoj  katastarsko‐topografskoj podlozi (po pravilu podloga koja je korišćena za izradu Plana), potvrđuje od  organa  lokalne  samouprave  nadležnog  za  poslove  urbanizma,  i  sprovodi  i  lokalnom  odeljenju  Republičkog geodetskog zavoda.  Ukoliko  u  nekom  od  prethodnih  koraka  nije  rešeno  pitanje  statusa  svojine  na  ovako  obrazovanoj  građevinskoj parceli, odnosno ukoliko je regionalna deponija planirana u celini ili delom na zemljištu  u  privatnoj  svojini,  potrebno  je  provesti  postupak  pribavljanja  zemljišta  u  državnu  svojinu  na  način  definisan Zakonom o eksproprijaciji („Sl. Glasnik RS“ br. 53/95 i 20/2009) uz prethodno određivanje  javnog  interesa  od  strane  Vlade  Republike  Srbije.  Nakon  utvrđivanja  javnog  interesa  sam  postupak  eksproprijacije  sprovodi  organ  lokalne  samouprave  nadležan  za  imovinsko  pravne  poslove,  po  predlogu korisnika eksproprijacije odnosno nosioca izgradnje same deponije.  Ovaj izuzetno složen i po pravilu dugotrajan postupak je potrebno izbeći pravilnim odabirom lokacije  u nekom od prethodnih koraka, jer osim što prolongira realizaciju izgradnje same deponije zahteva  angažovanje dodatnih finansijskih sredstava, radi obeštećenja bivšeg vlasnika ovog zemljišta.  Sledeći  korak  je  postupak  promene    namene  poljoprivrednog  zemljišta  koji  se  provodi  u  skladu  sa  Zakonom  o  poljoprivrednom  zemljištu  („Sl  Glasnik  RS“  br.  62/2006  i  41/2009)  i  koji  po  podnetom  zahtevu  nosioca  izgradnje  sprovodi  organ  lokalne  samouprave  nadležan  za  poslove  poljoprivrede,  relativno  jednostavan  postupak,  ali  koji  zahteva  angažovanje  dodatnih  finansijskih  sredstava,  posebno  ukoliko  je  predmetna  lokacija  na  zemljištu  visoke  bonitetne  klase.  Naknada  za  promenu  namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta  na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20%  tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene ukoliko je utvrđen javni interes.     Lokacijska dozvola sa svim uslovima potrebnim za izradu projekata regionalne deponije  se izdaje u  skladu sa članovima 33‐44. Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/09), kao i u  skladu  sa  Zakonom  o  planiranju  i  izgradnji  („Službeni  glasnik  RS“,  broj  72/09),  članovi  53‐70.  i  član  135., koji definišu uslove i načine planiranja i formiranja građevinske parcele. Status svojine zemljišta  (Javna  svojina  jedinice  lokalne  samouprave)  i  namena  zemljišta  (građevinsko  zemljište)  moraju  biti  rešeni pre izdavanja lokacijske dozvole.   Zahtev  za  izdavanje  lokacijske  dozvole  se  podnosi  nadležnom  Pokrajinskom  sekretarijatu  za  urbanizam,  graditeljstvo  i  zaštitu  životne  sredine  kao  organu  nadležnom  za  izdavanje  građevinske  dozvole na teritoriji autonomne pokrajine.  Sadržaj  Lokacijske  dozvole  je  definisan  Pravilnikom  o  sadržini  informacije  o  lokaciji  i  o  sadržini  lokacijske dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 3/10).  Uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se:  ƒ kopija plana parcele;  ƒ izvod iz katastra podzemnih instalacija;  ƒ dokaz o pravu svojine;  ƒ podaci o objektu koji će se graditi, situacioni plan predmetne izgradnje    Lokacijska  dozvola  se  izdaje  na  osnovu  tehničkih  i  drugih  uslova  pribavljenih  u  toku  izrade  Plana  detaljne  regulacije,  ali  nadležni  organ‐pokrajinski  sekretarijat  za  urbanizam  ili  Ministarstvo  (ako  se  radi  o  objektima  iz  člana  133)  može  po  službenoj  dužnosti  pribaviti  i  druge  uslove  neophodne  za 

12   

izdavanje  lokacijske  dozvole.  Lokacijska  dozvola  se  izdaje  u  formi  Rešenja  u  roku  od  30  dana  i  obavezno sadrži sve uslove i podatke potrebne za izradu glavnog projekta a naročito:  ƒ podatke o investitoru;  ƒ broju i površini katastarske parcele;  ƒ pravila građenja;  ƒ uslove za priključenje na saobraćajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu;  ƒ podatke o postojećim objektima koje je potrebno ukloniti;  ƒ druge uslove u skladu sa posebnim zakonima.    Uslove date u sklopu lokacijske dozvole izdaju lokalni i republički organi i institucije a po pravilu:  ƒ Zavod za zaštitu spomenika kulture,  ƒ JVP „Vode Vojvodine“  ƒ JP  „Vojvodinašume“  ƒ JP „Putevi Srbije“  ƒ JP koje upravlja lokalnim putevima  ƒ Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo  ƒ Ministarstvo zaštite životne sredine, prostornog planiranja  ƒ JKP koje upravlja vodovodom i kanalizacijom  ƒ Telekom Srbije  ƒ Elektrodistribucija  ƒ Elektro mreža Srbije JP  ƒ JP za izgradnju grada  ƒ Zavod za zaštitu prirode  ƒ Ministarstvo unutrašnjih poslova/Odsek protivpožarne policije  ƒ Ministarstvo odbrane  ƒ Javno komunalno preduzeće   ƒ Javno ili drugo preduzeće nadležno za distribuciju gasa  ƒ Zavod za zaštitu zdravlja  ƒ i drugi uslovi koji zavise od plansko prostornih ograničenja same lokacije    Nakon izdavanja lokacijske dozvole, pristupa se izradi Idejnog projekta.   Tehničku dokumentaciju idejni i glavni projekat za ovu vrstu objekata može da izrađuje preduzeće ili  privredno  društvo  koje  je  upisano  u  odgovarajući  registar  za  izradu  tehničke  dokumentacije  za  tu  vrstu  objekata  i  koje  ima  zaposlena  lica  sa  licencom  za  odgovornog  projektanta  koja  imaju  odgovarajuće  stručne  rezultate  u  izradi  tehničke  dokumentacije  za  tu  vrstu  i  namenu  objekata.   Ispunjenost uslova Rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.  Idejni  projekat  sadrži  podatke  o  mikrolokaciji  objekta,  situacione  crteže,  podatke  o  funkcionalnim,  konstruktivnim  i  oblikovnim  karakteristikama  objekta,  inženjersko  geološkim‐geotehničkim  karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proračunom stabilnosti i sigurnosti objekta, merama za  sprečavanje  i  ublažavanje  negativnih  uticaja  na  životnu  sredinu,  itd.  Nakon  izrade  Studije  opravdanosti  sa  idejnim  projektom  sledi  revizija  (stručna  kontrola)  od  strane  Revizione  komisije  ministarstva koju formira Ministar a na predlog pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo  i zaštitu životne sredine.  Potrebna je izrada elaborata o geomehaničkim istražnim radovima za predmetnu lokaciju u sklopu ili  kao poseban elaborat ali pre završetka Idejnog projekta.  Stručnom  kontrolom  proverava  se  koncepcija  objekta  naročito  sa  stanovišta: pogodnosti  lokacije  u  odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne  sredine; seizmoloških, geotehničkih, saobraćajnih i drugih uslova; obezbeđenja energetskih uslova u  odnosu  na  vrstu  planiranih  energenata;  tehničko‐tehnoloških  karakteristika  objekta;  tehničko‐ tehnoloških  i  organizacionih  rešenja  za  građenje  objekta;  savremenosti  tehničkih  rešenja  i  usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. 

13   

Reviziona  komisija  dostavlja  investitoru  izveštaj  sa  merama  koje  se  obavezno  primenjuju  pri  izradi  glavnog projekta u roku od  60 dana, od dana podnošenja zahteva.  Nakon potvrđivanja idejnog projekta od strane Revizione komisije podnosi se zahtev za određivanje  obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i započinje izrada same Studije.  Saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu  sredinu  („Službeni  glasnik  RS“,  broj  135/04  i  36/09),  koji  definiše  način  i  obim  procene  uticaja  na  životnu  sredinu,  određuje  vrstu  objekata,  tj.  građevinskih  radova  za  koje  se  obavezno  zahteva  procena  uticaja  na  životnu  sredinu,  kao  i  metode  i  sadržaj  procene,  i  institucije  ovlašćene  za  verifikaciju  procene,  i,  u  skladu  sa  Zakonom  o  zaštiti  životne  sredine  („Službeni  glasnik  RS“,  broj  135/04 i 36/09). Oba zakona su visoko harmonizovana sa EU Direktivom 97/11/EC o proceni uticaja  određenih  javnih  i  privatnih  projekata  na  životnu  sredinu  (EIA  Direktiva)  i  sa  EU  Direktivom  2003/4/EC  o  dostupnosti  javnosti  informacija  o  životnoj  sredini.  Na  osnovu  Uredbe  o  utvrđivanju  Liste  projekata  za  koje  je  obavezna  procena  uticaja  i  Liste  projekata  za  koje  se  može  zahtevati  procena  uticaja  na  životnu  sredinu  („Službeni  glasnik  RS“,  broj  114/08).  Prema  članovima  12‐15.  Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nadležni organ odlučuje o zahtevanom obimu i sadržaju  Studije o proceni uticaja. U članu 17. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu navode se obavezni  delovi sadržaja studije. Sadržaj studije je definisan i Pravilnikom o sadržaju Studije o proceni uticaja  na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05). Plan monitoringa i Plan zaštite od udesa treba  da  budu  uključeni  u  studiju.  Procedura  javnih  konsultacija  definisana  je  u  svim  fazama  procedure  procene  uticaja  (odlučivanje  o  potrebi  procene  uticaja,  određivanje  obima  i  sadržaja  studije,  odlučivanje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja). U članu 14. Zakona o proceni uticaja  na životnu sredinu zahteva se javno objavljivanje odluke nadležnog organa o obimu i sadržaju Studije  o proceni uticaja. U članu 20. opisuje se procedura javnog uvida, prezentacije i rasprave o Studiji o  proceni  uticaja,  dok  se  u  članu  25  zahteva  informisanje  javnosti  o  odluci  o  davanju  saglasnosti  na  Studiju o proceni uticaja. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o  proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05), dalje reguliše pojedine stavke  Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Kompletna procedura procene uticaja na životnu sredinu  u Srbiji traje minimum 4 meseca.   Nakon  potvrđivanja  idejnog  projekta  i  određivanja  obima  i  sadržaja  Studije  o  proceni  uticaja  na  životnu sredinu pristupa se izradi glavnog projekta i same Studije.   Glavni projekat izrađuje se za potrebe građenja objekta i pribavljanja građevinske dozvole, a prema  uslovima za projektovanje iz lokacijske dozvole.    Tehnička  kontrola  ‐  odobrenje  i  izveštaj  o  tehničkoj  kontroli  Glavnog  projekta  vrši  se  od  strane  ovlašćenog  privrednog  društva,  odnosno  pravnog  lica  ili  preduzetnika,  koji  je  izvršio  tehničku  kontrolu  Glavnog  projekta  u  skladu  sa  Zakonom  o  planiranju  i  izgradnji  („Službeni  glasnik  RS“,  broj  72/09), članovi 110‐132., naročito član 129.     Glavni  projekat  treba  da  dobije  odobrenje  i  od  nadležnih  organa  u  vezi  raznih  saglasnosti  kao  što  elektroenergetska,za  priključenje  na  vodosnabdevanje  i  na  kanalizaciju,  itd.,  ukoliko  je  tako  zahtevano u uslovima izdatim za potrebe izrade projekata.  Ovde  je  potrebno  posebno  naglasiti  neophodnost  ishodovanja  vodoprivredne  saglasnosti  koja  je  predviđena  Zakonom  o  vodama  (izdaje  se  u  formi  rešenja  od  strane  pokrajinskog  sekretarijata  za  poljoprivredu,  vodoprivredu  i  šumarstvo),  saglasnost  Ministarstva  unutrašnjih  poslova  u  pogledu  primenjenih  mera  zaštite  od  požara,  član  34.  Zakona  o  zaštiti  od  požara  („Sl.  Glasnik  RS“  br.  111/2009).  Građevinska dozvola u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09),  članovi  133‐147.,  koji  definišu  sadržaj  zahteva  za  izdavanje  dozvole,  sadržinu  i  rok  važenja  građevinske dozvole, i uslove za izgradnju i korišćenje objekata. Građevinska dozvola će biti izdata na  osnovu odobrenog Glavnog projekta regionalne deponije.       14   

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se:  ƒ Lokacijska dozvola;  ƒ Glavni projekat sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli;  ƒ dokaz o pravu svojine, odnosno o pravu zakupa na građevinskom zemljištu;  ƒ dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknada za uređivanje građevinskog zemljišta;  ƒ dokaz o uplati administrativne takse.    Pre izdavanja građevinske dozvole potrebno je okončati postupak procene uticaja na životnu sredinu,  odnosno  izvršiti  potvrđivanje  Studije  o  proceni  uticaja  na  životnu  sredinu  od  strane  pokrajinskog  sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.   Građevinsku dozvolu izdaje Pokrajinski sekretarijat urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.   Građenje:  U  ovoj  fazi,  a  nakon  pravnosnažnosti  Građevinske  dozvole,  potrebno  je  u  postupku  definisanom Zakonom o javnim nabavkama („Sl. Glasnik RS“ br. 116/2008) izvršiti izbor preduzeća ‐ izvođača  radova  i  izbor  preduzeća  koji  će  vršiti  nadzor  nad  izvođenjem  ovih  radova.  Imajući  u  vidu  vrednost radova, složenost tenderske dokumentacije, kao i obavezu raspisivanja prethodnog raspisa,  postupak ove javne nabavke traje i do 6 meseci.  Investitor je dužan da organu koji je izdao građevinsku dozvolu i nadležnom građevinskom inspektoru  prijavi  početak  građenja  objekta,  osam  dana  pre  početka  izvođenja  radova.  Takođe  pre  početka  građenja  investitor  obezbeđuje:  obeležavanje  građevinske  parcele,  regulacionih,  nivelacionih  i  građevinskih  linija,  u  skladu  sa  propisima  kojima  je  uređeno  izvođenje  geodetskih  radova;  obeležavanje  gradilišta  odgovarajućom  tablom,  koja  sadrži:  podatke  o  objektu  koji  se  gradi,  investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i  roku završetka izgradnje.  Ako  objekat  spada  u  grupu  naročito  složenih  objekata  definisanih  članom  133.  stav  2.  Zakona  o  planiranju  i  izgradnji  izvođač  radova  mora  da  poseduje  Rešenje  o  ispunjenosti  uslova  koje  izdaje  Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kao i odgovarajuće stručne rezultate  što je jedan od eliminacionih uslova u tenderskoj dokumentaciji.  U  toku  samog  građenja  lice  koje  obavlja  stručni  nadzor  u  ime  investitora,  vrši  i  kontrolu  da  li  se  građenje  vrši  prema  građevinskoj  dozvoli,  odnosno  prema  Glavnom  projektu;  kontrolu  i  proveru  kvaliteta  izvođenja  svih  vrsta  radova  i  primenu  propisa,  standarda  i  tehničkih  normativa,  kontrolu  i  overu  količina  izvedenih  radova;  proveru  da  li  postoje  dokazi  o  kvalitetu  materijala,  opreme  i  instalacija  koji  se  ugrađuju;  davanje  uputstava  izvođaču  radova;  saradnju  sa  projektantom  radi  obezbeđenja  detalja  tehnoloških  i  organizacionih  rešenja  za  izvođenje  radova  i  rešavanje  drugih  pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.  Po završetku izvođenja svih građevinskih i drugih radova na izgradnji regionalne deponije investitor  podnosi zahtev organu koji mu je izdao građevinsku dozvolu  (pokrajinski sekretarijat za urbanizam,  graditeljstvo  i  zaštitu  životne  sredine)  za  tehnički  pregled  objekta.    Uz  zahtev  se  prilaže  glavni  projekat, građevinska dozvola, geodetski snimak objekta i projekat izvedenog objekta.  Ukoliko je u toku građenja došlo do odstupanja od Glavnog projekta izrađuje se Projekat izvedenog  objekta  koji je po sadržini Glavni projekat sa izmenama nastalim u toku građenja. U slučaju da u toku  građenja  objekta  nije  odstupljeno  od  glavnog  projekta,  investitor,  lice  koje  vrši  stručni  nadzor  i  izvođač  radova  potvrđuju  i  overavaju  na  glavnom  projektu  da  je  izvedeno  stanje  jednako  projektovanom stanju.  Tehnički pregled objekta  vrši komisija koju obrazuje taj organ ili pravno lice  kome se poveri vršenje  tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje poslova tehničkog pregleda.  Kako je reč o naročito složenom objektu tehnički pregled se može vršiti i u toku izvođenja radova na  zahtev investitora, ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola svih izvedenih  radova, (naročito radovi na podzemnim instalacijama, temeljima objekata i sl.).  Za  ovakvu  vrstu  objekata    moraju  se  vršiti  prethodna  ispitivanja  i  provera  instalacija,  uređaja,  postrojenja,  stabilnosti  i  bezbednosti  objekta,  uređaja  i  postrojenja  za  zaštitu  životne  sredine  (naročito  prečistač  otpadnih  voda),  uređaja  za  zaštitu  od  požara  i  druga  ispitivanja  predviđena  tehničkom  dokumentacijom  ili  glavnim  projektom.  Komisija  za  tehnički  pregled  po  pravilu  predlaže  15   

nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad, najduže do jedne godine, pod uslovom  da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.  Komisija  za  tehnički  pregled,  odnosno  pravno  lice  kome  je  povereno  vršenje  tehničkog  pregleda,  u  toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku  roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole.  U  toku  trajanja  probnog  rada  pribavljaju  se  obavezno  izveštaj  vodoprivrednog  inspektora  o  ispunjenosti  vodoprivrednih  uslova,  saglasnost  o  podobnosti  objekta  za  upotrebu  izdata  od  strane  Ministarstva  unutrašnjih  poslova  u  pogledu  zaštite  od  požara,  izveštaj  o  kontrolnim  merenjima  emisije  i  imisije  kao  i  druga  merenja  predviđena  Studijom  o  proceni  uticaja,  ali  i  drugi  izveštaji  ili  saglasnosti  o  sprovedenim  merama  koje  su  utvrdile  nadležne  institucije  i  koji  zavise  od  planirane  lokacije.    Integrisana dozvola i dozvola za upravljanje otpadom  Nakon  izgradnje  postrojenja,  pre  puštanja  u  rad,  sledi  podnošenje  zahteva  za  izdavanje  dozvole  za  upravljanje  otpadom,  da  bi  probni  rad  mogao  da  počne.  U  skladu  sa  Zakonom  o  upravljanju  otpadom,  ova  dozvola  nije  potrebna  za  postrojenja  koja  imaju  integrisanu  dozvolu.  U  tom  smislu,  dozvola za upravljanje otpadom se izdaje privremeno, na period od 12 meseci, dok traje probni rad.  Kako  se  regionalna  deponija  nalazi  na  listi  postrojenja  predviđenih  Zakonom  o  integrisanom  sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine („Sl. Glasnik RS“ br. 135/2004) i Uredbom o vrstama  aktivnosti  i  postrojenja  za  koje  se  izdaje  integrisana  dozvola  („Sl.  Glasnik  RS“  br.  135/2004)  pre  izdavanja  Upotrebne  dozvole  potrebno  je  ishodovati  i  Integrisanu  dozvolu  koju  izdaje  Pokrajinski  organ nadležan za poslove zaštite životne sredine  Dozvola  se  izdaje  na  određeno  vreme,  a  najduže  na  period  od  deset  godina,  za  jedno  ili  više  postrojenja na istom mestu, kojim upravlja isti operater. Uz  zahtev za izdavanje dozvole podnosilac  zahteva prilaže sledeću dokumentaciju:  • projekat za planirano, odnosno izgrađeno postrojenje;  • izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu;  • plan vršenja monitoringa;  • rezultate  merenja  zagađivanja  činilaca  životne  sredine  ili  drugih  parametara  u  toku  trajanja  probnog rada;  • plan upravljanja otpadom;  • saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu  • saglasnost na procenu opasnosti od udesa  • plan mera za efikasno korišćenje energije;  • plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica;  • plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja;  • akt o pravu korišćenja prirodnih resursa;  • izjava  kojom  potvrđuje  da  su  informacije  sadržane  u  zahtevu  istinite,  tačne,  potpune  i  dostupne javnosti.    Po  izdavanju  integrisane  dozvole,  okončanju  probnog  rada  i  ispunjenju  svih  prethodno  navedenih  uslova, izdaje se Upotrebna dozvola kao konačni dokument od strane Pokrajinskog sekretarijata za  urbanizam,  graditeljstvo  i  zaštitu  životne  sredine.  Upotrebna  dozvola  se  nakon  pravnosnažnosti  provodi  i  u  katastarskom  operatu  nadležnog  katastra  nepokretnosti  čime  je  u  potpunosti  okončan  postupak izgradnje objekta.     

16   

 

 

17   

3 Integralni katastar zagađivača    

3.1 Cilj i značaj izrade Integralnog Katastra zagađivača  Integralni katastar zagađivača (IKZ) je registar informacija i podataka o zagađivačima životne sredine i  predstavlja osnovu za identifikaciju i monitoring izvora zagađivanja životne sredine. IKZ je ustanovljen  da  bi  zadovoljio  rastuće  potrebe  državnih  organa,  ali  i  šire  zajednice,  za  informacijama  o  izvorima  i  količinama zagađujućih materija emitovanih životnu sredinu.  IKZ  predstavlja  proizvod  partnerskog  odnosa  privrednih  subjekata  i  Agencije,  kao  državnog  organa  ovlašćenog  za  obavljanje  ovih  poslova.  Prema  utvrđenoj  metodologiji  preduzeća  sama  dostavljaju  potrebne podatke. IKZ nije jednokratan posao, već predstavlja proces koji se obnavlja svake godine.  IKZ je jedan od segmenata informacionog sistema životne sredine Republike Srbije i uspostavlja se i  vodi u Agenciji za zaštitu životne sredine.    Ciljevi  uspostavljanja  IKZ  proizilaze  iz  potrebe  za  kvalitetnim  i  pravovremenim  informacijama  o  zagađivanju  životne  sredine  iz  preduzeća  koja  emituju  zagađujuće  materije  u  životnu  sredinu  kao  neophodnom preduslovu za uspostavljanje efikasnog i efektivnog sistema zaštite životne sredine.   To su:  • Identifikacija izvora pojedinih zagađujućih materija;   • Identifikacija geografskih područja od interesa;  • Smanjivanje zagađenja iz industrijskih postrojenja i drugih izvora na najmanju moguću meru;  • Utvrđivanje količina i praćenje trendova emisija specifičnih zagađujućih materija radi sniženja  nivoa rizika od njihovog negativnog dejstva;  • Unapređenje dostupnosti informacija javnosti, kao i njeno uključivanje u proces odlučivanja o  pitanjima životne sredine.    IKZ  predstavlja  veoma  važan  mehanizam  za  donošenje  odluka  na  svim  nivoima  vlasti  čije  uspostavljanje  ima  veliki  značaj  u  smanjenju  zagađenja  životne  sredine.  On,  pre  svega,  omogućuje  preduzećima ispunjavanje većinu zahteva definisanih zakonskom regulativom. Pored toga, analizom  prikupljenih  podataka može se pokazati da emisije nisu samo problem zagađivanja životne sredine,  nego  i  značajan  izvor  izgubljenih  finansijskih  sredstava,  ali  i  podstrek  za  razmenu  znanja  i  primenu  različitih organizacionih, tehničko tehnoloških i drugih rešenja u cilju sniženja nivoa uticaja na životnu  sredinu.  IKZ  je  i  značajna  osnova  za  programe  prevencije  zagađenja  u  industriji.  IKZ  omogućuje  državnim  organima  da  utvrde  emisije  i  prenos  zagađujućih  materija  u  Srbiji,  prate  napredak  u  prevenciji zagađenja i na osnovu toga, sprovode politiku, identifikuju prioritete i sprovode potrebne  aktivnosti u cilju integralne zaštite životne sredine.  3.2

Benefiti katastra zagađivača 

Kako bi se sagledali benefiti postojanja i adekvatnog vođenja registra, potrebno je razjasniti sledeća  pitanja:  1. Ko su zaista zagađivači, odnosno ko ispušta ili transportuje štetne materija  2. Koje su opasne i štetne materije koje ispuštaju odnosno tranpostuju  3. Koje količine su ispuštene ili transportovane supstance u određenom vremesnkom periodu  4. U koje medijume životne sredine su te supstance ispuštene, I koji udeo ide u vazdu, vodu ili  zemljište  5. Kakva je geografska distribucija tih supstanci nakon njihovog ispuštanja ili transporta.  Kada  se  supstance  jednom  pravilno  kategoriše  u  registru,  za  takvu  supstancu  je  lako  pratiti  svako  ispuštanje  tokom  određenog  vremenskg  perioda.  Na  osnovu  ovoga  se  mogu  zatim  definisati   18   

prioriteti  za  smanjenje  ili  čak  eliminaciju  polutanata  koji  se  kategorišu  kao  oni  koji  imaju  veoma  štetno dejstvo na zdravlje i životnu sredinu tzv. integrisana prevencija i kontrola zagađenja.  Pravilno uspostavljen i vođen registra zagađenja i zagađivača može da bude od koristi zagađivačima‐ industriji, nadležnim institucijama, u naučne svrhe, pojedincima, nevladinim organizacijama.    Industrija  Rezultati  katastra  mogu  da  ukažu  na  potencijalne  kandidate  koji  bi  trebalo  da  razmotre  uvođenje  novih,  čistijih,    tehnologija.  Pretpostavimo,  da  dva  postrojenja  slične  aktivnosti,  koje  koriste  slične  sirovine, a samim tim imaju i iste izlaze, ali jedna od njih izveštava o mnogo većim količinama ispusta  određene hemikalije ili drugog politanta. Ovo može biti signal da je investicija u tehnologiju odnosno  čistiju proizvodnju, primenu alternativnih goriva, primenu manje opasnih sirovina i hemikalija dobra  investicija  za  fabriku  koja  više  zagađuje.  Takođe,  ovo  može  da  bude  znak  za    potrebu  poboljšanja  kontrole procesa proizvodnje, povećanje efikasnosti opreme i poboljšanje u industrijskom procesu i  dizajnu proizvoda i ambalaže.   Dakle,  katastar  zagađivača  je  osnova  za  programe  prevencije  zagađenja,  ali  i  alat  za  pomoć  u  identifikaciji oštećenja i grešaka na postrojenjima i opremama, kao i drugih neefikasnosti, koji dovode  do povećanja emisija zagađujućih materija i neefikasnog i neekonomičnog funkcionisanja postrojenja.  Pored toga, IKZ ima potencijal da podstakne transfer znanja i tehnologija između kompanija.    Nadležne institucije  IKZ je važan alat za sveukupno vođenje politike zaštite životne sredine jer se s jedne strane podstiče  smanjenje zagađenja, a s druge se dobija podrška javnosti. Takođe, prilikom postavljanja dugoročnih  ciljeva  politike  održivog  razvoja,  registar  može  da  posluži  kao  sredstvo  za  razmatranje  realnosti  podstizanja istih ciljeva.  Nadležnim institucijama vođenje registra može da pomogne da se dostigne prevencija i sprečavanje  zagađenja, smanjujući opterećenje, odnosno umanjujući potrebu sprovođenja zakonskih obaveza koji  često zahtevaju dugotrajne procedure monitoringa. Objašnjenje za ovo je jednostavno: otpad koji se  ne generiše ne zahteva deponiju, a ukoliko ne postoje polutanti u otpadnim vodama nije potrebno ni  postrojenje za tretman otpadnih voda.   Takođe,  katastar  može  da  posluži  kao  podloga  prilikom  planiranja  upotrebe  zemljišta  odnosno  prilikom  izrade urbanističkih planova, kao i prilikom izdavanja dozvola za različite tipove postrojenja  koji su potencijalni izvori zagađenja, počevši od velikih postrojenja preko malih i srednjih preduzeća.   Ukoliko  je  registar  intenacionalan  i  kompatabilan  sa  drugim  registrima  može  biti  od  koristi  za  postavljanje i monitoring internacionalnih ciljeva. Objavljivanje i razemna podataka iz registra može  doprineti  i  pomoći  zemljama  da  se  udruže  i  time  povećaju  svoje  napore  za  smanjenje  rizika  od  zagađenja.     Nauka  Podaci  iz  registra  antropogenih  i  prirodnih  zagađivača  u  naučne  svrhe  se  koristi  za    modelovanje  zagađenja  vazduha  i  klimatski  promena  jer  takvi  modeli,  pored  koncentracija  zagađujućih  materija,  zahtevaju  i  podatke  o  svim  izvorima  zagađenja  na  posmatranom  području,  što  ne  uključuje  samo  emisiju  već  i  geografsku  distribuciju  odnosno  transport,  disperziju  i  druge  karakteristike  vezane  za  uticaj rasprostiranja zagađujućih materija u atmosferi.  Svaki  katastar  zagađivača  treba  u  sebi  da  sadrži    informacije  o  životnoj  sredini  na  lokalnom,  nacionalnom  i  internacionalnom    nivou,  koje  u  svakom  trenutku  mogu  da  pruže  sliku  o  realnoj  situaciji  i  stanju  životne  sredine.  Takođe  pravilno  kreiran,    vođen,  kao  I  registar  koji  sadrži  realne  informacije sa terena može da posluži za procenu, upoređivanje I lakše rešavanje problema koja se  tiču  zaštite  zdravlja  I  očuvanje  životne  sredine,  sagledavajući  različite  načine  I  putanje  kretanja  zagađujućih materija kroz sve medijume životne sredine. Drugim rečima, registar može da posluži kao  ulaz za različite disperzione modele u cilju dobijanja podataka o kretanju zagađujuće materije I stanju  životne sredine u određeno vreme na određenom mestu.  Javnost  19   

Princip  da  zaposleni  u  industriji  i  šira  javnost  imaju  pristup  informacijama  o  zagađenju  iz  okolnih  postorenja ima uporište u činjenici da onaj ko je potencijalno izložen riziku ima pravo da zna činjenice  o tim rizicima, kako bi doneli određene zaključke i shodno tome preduzeli  odgovarajuće aktivnosti.  Dobro  informisana  javnost  može  da  preduzme  značajne  mere  da  zaštite  sebe  i  druge  od  dejstva  zagađujućih materija i mogućih nesreća.  U  razvijenim  zemljama  je  dokazano  da  je  dobro  informisana  javnost  dobar  partner  državnim  organima i industriji u donošenju odluka o životnoj sredini.  Dobro informisana javnost može da da  doprinos u naporima za poboljšanje kvaliteta života i stanja životne sredine u lokalnoj zajednici. 

3.3 Osnove metodologije  Konferenciji  UNECE  koja  je  održana  u  Riu  1992.  godine‐  donela  je  preporuke  i  vodič  koji  se  tiču  vođenja registra emisija: Protokol UN –ECE o registru ispuštanja I transportu polutanata: Protocol on  Pollutant Release and Transfer Registers‐ (PRTR)    PRTR‐Protocol je potisan u Kujevu na “5. Ministarskoj konferenciji“  21. Maja 2003. godine, Council  Decision 2006/61/EC of 2 December 2005 on the conclusion, on behalf of the European Community,  of  the  UN‐ECE  Protocol  on  Pollutant  Release  and  Transfer  Registers  [Official  Journal  L  32 of  04.02.2006].    U  EU  PRTR‐  protokol  je  ratifikovan  aktom  Council  Decision  2006/61/EC  of  2 December 2005  on  the  conclusion, on behalf of the European Community, of the UN‐ECE Protocol on Pollutant Release and  Transfer Registers [Official Journal L 32 of 04.02.2006]. Iako je na evropskom  nivou je već  postojao  registar zagađivača ‐  European Pollutant Emission Register (EPER) 2000/479/EC, koji je uspostavljen  na  osnovu  Evropske  IPPC  direktive  (Directive  2008/1/EC  of  the  European  Parliament  and  of  the  Council of 15 January 2008 concerning integrated pollution prevention and control.), novi registar o  ispuštanju i tranportu zagađujućih materija, međutim, pokriva mnogo veći obim supstanci u odnosu  na  UN‐ECE  Protokol,  jer  uzima  u  obzir  postojeću    EU  legislativu  koja  se  prvenstveno  odnosi  na  ispuštanja u vodu i perzistentne organske polutante (POPs), kao I na druge polutante i aktivnosti za  koje je identifikovan značajan uticaj na zdravlje ljudi I životnu sredinu. Takođe EU Protokol postavlja  mnogo kraće rokove za dostavljanje podataka u odnosu na UN‐ECE protokol.    Jedan  od  pokretača  izrade  Integralnog  Katastra  zagaživača  takođe  je  i  Konvencija  o  dostupnosti  informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine  (Arhuska  konvencija)  koja  jr  usvojena  25.  juna  1998.  Godine,  na  četvrtoj  ministarskoj  konferenciji  „Životna sredina za Evropu“ (Arhus, Danska). Konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine.   Narodna  skupština  Republike  Srbije  usvojila  je  Zakon  o  potvrđivanju  Konvencije  o  dostupnosti  informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu žaštitu u pitanjima životne sredine  (ratifikovana Arhuska konvencija) 12. maja 2009. godine ( „Sl. Glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br.  38/09).    Iskustava razvijenih zemalja    Neke razvijene zemlje su spoznale potrebu za uspostavljanjem registra polutanata mnogo pre nego  što  je  uspostavljen  internacionalni  legalni  okvir.  Tako  je  u  Evropi,    prvo  periodično  sistematsko  prikupljanje podataka o emisiji zagađenja u životnu sredinu je organizovano u Holandiji 1974. godine.  Ono  je  obuhvatilo  podatke  iz  industrije,  putnog,  željezničkog  i  avio  saobraćaja,  domaćinstva  i  korišćenja  zemljišta.  U  Finskoj  se  podaci  prikupljaju  od  strane  nadležnih  organa  iz  domena  životne  sredine  i  to  iz  individualnih  postrojenja.    Finska  izveštava  o  prekoračenjima  emisija  pojedinih   postrojenja,  a  svi  podaci  su  dostupni  javnosti  preko  internet  stranice  EEA.    U  Ujedinjenom  Kraljevstvu, Agencija za zaštitu životne sredine je kreirala katastar 1998. godine, u cilju prikupljanja  podataka I izveštavanja na godišnjem nivou.   20   

Veoma  blisko  Republici  Srbiji,  u  Češkoj  je  Integrisani  registar  zagađivača  (IPR)  uspostavljen  2005.  godine na osnovu Zakona br. 76/2002.   o uspostavljanju IPR.   On‐line baza podataka, koju vodi Češka Agencija za zaštitu životne sredine‐ CENIA,  uključuje podatke  o  93  različita  polutanta  iz  72  zagađivača.  Intrensantno  je  napomenuti  da  su  neke  od  graničnih  vrednosti  strožije  od  onih  definisanih  u  PRTR  Protokolu.  Izveštavanje  je  i  elektronsko  i  u  papirnom  formatu. Postoji IT Servis za rad sa strankama, a posebno se izdaju i štampaju brošure, publikacije za  promovisanje, vodič za izgradnju kapaciteta i trening.  U  SAD  je  od 1988.  godine  u  primeni  sistem  za  inventarisanje  zagađivanja  životne  sredine  “Inventar  toksičnih ispuštanja (zagađenja) Toxic Release Inventory (TRI)”. U Kanadi je u okviru “Zelenog plana”  pokrenut  program  izrade  “Nacionalnog  registra  ispuštanja  zagadjenja”  (NPRI)  National  Pollutant  Release Inventory.    Nacionalni inventar zagađivača (National Pollution Inventory‐NPY) Australije ustanovljen je sa ciljem  da  u  jednoj  upravljačkoj  bazi  objedini  podatke  o  emisiji  zagađenja  u  vodu,  vazduh  i  zemljište.  NPY  obuhvata podatke o ispuštanju zagađujućih suspstanci koje su od značaja za životnu sredinu i zdravlje  u Australiji.  

3.4 Zakonski osnov u RS  Zakonodavstvo Republike Srbije postavlja i definiše osnov za formiranje i vođenje registra zagađivača  u  najvišem  pravnom  aktu  države,  ustavu  ali  i  niz  pratećih  zakona  i  podzakonskih  akata  u  kojima  je  vođenje nacionalnog registra razađeno na mnogo detaljniji način.    I Ustav Republike Srbije  U  Ustavu  Republike  Srbije  zaštita  životne  sredine  je  posebno  naglašena,  čime  je  utvrđeno  pravo  građana  na  zdravu  životnu  sredinu,  ali  i  dužnost  građana  daštite  i  unapređuju  životnu  sredinu  u  skladu sa zakonom.   Republika  Srbija  uređuje  i  obezbeđuje  sistem  zaštite  i  unapređivanja  životne  sredine,  zaštitu  iunapređenje  biljnog  i  životinjskog  sveta  donošenjem  niza  zakona  kojima  seostvaruje  održivo  upravljanje prirodnim resursima, zaštita i unapređivanježivotne sredine i obezbeđuje kvalitet života  stanovnika Srbije.  Na osnovu člana 112.Ustava RS 2011.godine, donešen je Zakon o potvrđivanju registrima ispuštanja i  prenosa  zagađujućih  materija  uz  Konvenciju  o  dostupnosti  informacijama,  učešću  javnosti  u  donošenju odluka i prava na pravni zaštitu u pitanjima životne sredine (“Sl. Gasnik RS” br. 8/2011.),  što u principru predstavlja obavezu primene prethodno pomenutog PRTR Protkola.    II Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik br. 48/07)  Zakona  o  ministarstvima  (Sl.  glasnik  br.  48/07  ‐  član  17)  prepoznaje  Agenciju  kao  državni  organ  zadužen za uspostavljanje i vođenje IKZ.    III Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS br. 137/2004)  Zakon  o  zaštiti  životne  sredine,  na  samom  početku  u  poglavlju  Značenje  izraza,  odnosno  članu  3  definiše  pojam  katastar  zagađivača  kao  registar  sistematizovanih  informacija  i  podataka  o  zagađivačima  medijuma  životne  sredine  sa  podacima  o  njihovoj  lokaciji,  proizvodnim    procesima,  karakteristikama,materijalnim  bilansima  na  ulazima  i  izlazima  sirovina,  poluproizvoda  i  proizvoda,  postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja,  tretmana i odlaganja  Dalje  u  Zakonu  u  poglavlju  IV‐Praćenje  stanja  životne  sredine,  kao  jedan  od  načina  životne  sredine  navodi  se  IKZ  ‐  član  75:  Radi  praćenja  kvalitativnih  i  kvantitativnih  promena  u  životnoj  sredini  i  preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača u skladu sa ovim  zakonom. Integralni katastar zagađivača vodi Agencija za zaštitu životne sredine.  Takođe, ovim članom je definisano da Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra  zagađivača,  kao  i  vrstu,  načine,  klasifikaciju  i  rokove  dostavljanja  podataka,  što  je  propraćeno  21   

podzaakonkim  akttom:  Praviln nik  o  metod dologiji    za  izradu  nacionalnog  i  llokalnog  reggistra  izvoraa  zagađ đivanja, kao  i metodologgiji za vrste,  načine i roko ove prikupljaanja podatakka („Službeni glasnik RS““  br.  91/2010)  9 U  pravilniku  supropisanee  obaveze  pravnih  p i  fizzičkih  lica  kkoja  svojom  aktivnošću u  zagađ đujuživotnu sredinu. Pravvno ili fizičko o lice dužno jje da dostavvlja Agenciji zza zaštituŽivo otne sredinee  / nad dležnom orgaanu jedinice  lokalne sam mouprave po odatke za najjkasnije do 3 31. marta tekuće godinee  za  predhodnu  godinu.  g Pravvilnik,  takođ đe  definiše  dva  nivoa  izveštavanjaa,  odnosno  dormiranjee  onalnok i lokalnog registrra zagađivan nja u zavisnossti od vrste d delatnosti i kkapaciteta prroizvodnje.  Nacio

3.5 Izveštav vanje za IK KZ  Kao  što  š je  preth hodno  rečeno,  Integralni  katastar  zagađivača  saadrži  podatkke  o  izvorim ma,  vrstama,,  količinama, način nu i mestu ispuštanja zaggađujućih maaterija u vazduh i vode,  kao i o količinama, vrsti,,  sastavu  i  načinu  tretmana  i  odlaganja ot o tpada.    Preduzeća  imaju  obavezu  daa redovno  prrate  količinee  emito ovanih  zagađ đujućih  materija  u  vazd duh  i  vode  izz  svojih  posttrojenja,  kao o  i  količine  generisanogg  otpad da.  Količine  zagađujućih h  materija  koje  k se  emituju  na  god dišnjem  nivo ou  podnose  se  u  formii  definisanoj Pravillnikom o meetodologiji  zza izradu naccionalnog i lokalnog registra izvora zzagađivanja,,  kao i metodologijji za vrste, naačine i rokovve prikupljanjja podataka („Službeni glasnik RS“ brr. 91/2010).  Pravilnik  je  kon ncipiran  tako  da  sadržži  opšte  od dredbe,  Prilo oge  (1‐3)  kkoji  kroz  lisste  definišu u  aktvn nosti/industrriju  kao  I  ko oje  zagađuju uće  materije e  koje  treba  da  se  izvešštavaju  za  IZK.  Takođe,,  Pravilnik sadrži I O Obrasce (1‐5 5) kojim je deefinisana form ma izveštavaanja.     Aktivvnosti koje im maju obavezzu izveštavan nja za IKZ  Prilogg  1  ‐  sadrži  ukupno  64  aktivnosti  a ko oje  imaju  ob bavezu  izvešttavanja.  Aktiivnosti  su  grrupisane  u  9  9 sekto ora:   1 Energetskki sektor   1. 2 Proizvodn 2. nja i preradaa metala  3 Mineralna industrija  3. 4 Hemijska industrija  4. 5 Upravljan 5. nje otpadom i otpadnim vodama  6 Proizvodn 6. nja papira i d drveta i preraada  7 Intenzivn 7. na proizvodnjja stoke i ribarstvo  8 Prehramb 8. bena industrrija   9 Ostale akktivnosti  9.   S Sektori  odno osno  delatno osti  u  zavissnosti  od  kaapaciteta,  dodatno  d su  podeljeni  u  u dva  nivoaa  izzveštavanja, nacionalni I lokalni:    1 Lista I ‐sp 1. pisak delatno osti i minimaalne granične e vrednosti zza izveštavan nje za nacion nalni registarr  izvora zaggađivanja  2 Lista  II  spisak  delatn 2. nosti  i  minim malne  granične  vrednostti  za  izveštavvanje  za  lokkalni  registarr  izvora zaggađivanja   

S Slika 3‐1 Izgle ed Liste I  22 2   

  Pored  definisanih  sektor,  delatnosti  I  kapaciteta  odnosno  broja  zašpelsenih  u  Listama  I  I  II,  utvrđivanje  potrbe  izveštavanja  za  nacionalni  ili  lokalni  registar  može  se  ustanoviti  na  osnovu  jednostavnog algoritma (slika 3‐2).   

  Slika 3‐2 Algoritam za određivanje potrebe izveštavanje za IKZ 

  Zagađujuće materije čije se koncentracije  izveštavaju za Registar    Zagađujuće materije koje treba uključiti u registar definisane su u prilozima od 2‐4  Pravilnika. Tako je  u:  • Prilogu br. 2. dat sumarnih spisak od 91 zagađujuće zagađujućih materija koje obuhvata IKZ     • Prilogu  br.  3.  dat  spisak  zagađujućih  materija  koje  se  u  zavisnosti  od  delatnosti  emituju  u  vazduh  • Prilog br. 4. dat spisak zagađujućih materija koje se u zavisnosti od  delatnosti emituju u vode   

  Slika 3‐3 Spisak zagađujućih materija koje se emsituju u vazduh u zavisnisti od delatnosti  23   

  Opis ključnih zagađujućih materija koje se emituju u vodu i vazduh date su u Poglavlju 3.6.     Način izveštvanja za registar    Vrste  i  karakteristike  podataka  predviđenih  za  prikupljanje  definisane  su  Obrascima  (1‐5).    U  koncipiranju obrazaca pošlo se od sledećih osnovnih postavki:  • Svaki zagađivač mora biti registrovan sa svojim položajem u prostoru,  • Ako je u pitanju zagađivač sa više pogona svaki pogon mora posebno biti registrovan,  • Svaki ispust zagađenja takođe mora biti registrovan sa svojim položajem u prostoru,  • Količina  i  kvalitet  zagađenja  koja  se  ispuštaju  treba  da  budu  registrovani  kao  vremenske  serije.    Obrasci    1) Obrazac br. 1. – predstavlja pregled opštih podataka o izvoru zagađivanja i on uključuje podatke o:    • Preduzeću:lokaciji i adresi zagađivača, delatnosti (slika XXX)  • Podatke  o  odgovornom  licu  i  odgovornom  licu  za  saradnju  sa  Agencijom  za  zaštitu  životne  sredine  • Podatke o postrojenju koje je izvor zagađenja:  naziv, adresa, lokacija I PTR kod  

         

 

24   

•

Podatke o o ukupnom b broju ispustaa u sve medijjume životnee sredine 

•

  o režimu rad da postrojenjja,  Podatke o

•

      Podatke o o zaposlenim ma  

 

 

PODACI O ZAPOSLENIMA U POSTROJENJU Sttalno Ukupan bro oj zaposlenih u postrojenju p Po ovremeno Prrva smena Broj zaposlenih po smenam ma

Drruga smena Trreća smena

• Podatke o o korišćenim m gorivima, sirovinama, kkao i podatkee o svim proizvodima    Takođ đe prilikom p popunajavan nja odgovaraajućih obrazaaca potrebno o je potpisatii izjavu da su u informacijee  date  u  izveštaju  istinite,  a  ko oličine  ispušštenih  zagađ đujućih  mateerija  tačno  p procenjene  i  u  skladu  saa  zakon nskom regulaativom Repu ublike Srbije.    PODA ACI O KORIŠĆE ENIM GORIVIMA A U POSTROJE ENJU Gorivo o br. 1. Naziv goriva Tip go oriva Jedinic ca mere Potroš šnja na dan Način lagerovanja Maksim malni kapacitet lagera Proseč čna količina na lageru

 

25 5   

PODACI O SIROVINAMA U POSTROJENJU Sirovina br. 1. Hemijski naziv (po IUPAC-u) Trgovačko ime Agregatno stanje pri lagerovanju Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru

 

PODACI O PROIZVODIMA IZ POSTROJENJA Proizvod br. 1. Šifra proizvoda Naziv proizvoda Opis Jedinica mere Godišnja proizvodnja Instalisani kapacitet Prosečno angažovani kapacitet Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru

2) Obrazac br. 2.  se odnosi na emisije u vazduh i sadrži 4 grupe podataka:    a. Podaci o izvoru koji uključuju podatke o tipu, fizičkim karakteristikama, polažaju i režimu rada  emitera  u  vazduh,  kao  i  opšte  podatke  o  otpadnim  gasoviima  koji  se  emituju  iz  predmetnog  izvora (slika 3‐4)     

 

PODACI O IZVORU Broj i naziv izvora

Broj Naziv Energetski

Vrsta izvora

Industrijski N

Geografska dužina i širina

E

Nadmorska visina (mnv) Instalisana toplotna snaga na ulazu (MWth) 2. Godišnja iskorišćenost kapaciteta (%) Visina izvora (m) Unutrašnji prečnik izvora na vrhu (m) Srednja godišnja temperatura izlaznih gasova na mernom mestu (°C) Srednja godišnja brzina izlaznih gasova na mernom mestu (m/s) Srednji godišnji izlazni protok na mernom mestu (m3N/h) Režim rada izvora

Kontinualan Diskontinualan

 

Slika 3‐4 podacio o izvoru zagađenja 

  b.

Podaci  o  režimu  rada  izvora  emisije  u  vazduh  koji  uklučuje  detalje  oko  broja  radnih  sati  na  dnevnom I godišnjem nivou, kao i raspodela radnih sati po sezonama (slika 3‐5) 

 

26   

PODA ACI O RADU Broj ra adnih dana izvo ora godišnje Broj ra adnih sati izvora a na dan Ukupn ni broj radnih sa ati godišnje Zima (Dec, Jan, Feb) Raspo odela godišnjih emisija e po sezonama (%)

Prole eće (Mar, Apr, Maj) M Leto (Jun, Jul, Avg) Jesen n (Sep, Okt, Nov v)

 

Slika 3‐5p podacio radu izvora zagađe enja 

c.

  Podaci  o  vrsti  i  karakteristikamaa  (sastav)  i  količinama  k s svakog  pojed dinačnog  go oriva  koje  see  koristi (slika 3‐6) 

  PODA ACI O KORIŠĆE ENOM GORIVU U2 Gorivo o Naziv goriva

Gorivo 1

Gorivo 2

Gorivo 3

Gorivo 4

Ukupn na godišnja potrrošnja (t) Donja a toplotna moć goriva g (kJ/kg) S N Sasta av goriva (mas. %) %

Cl

 

Slika 3‐6 6 podaci o korrisšenom goriivu 

  d.

Podaci  o  godišnjim  bilansima  em misija  zagađ đujućih  mateerija    priliko om  normalnog  rada  i  u  u akcidentn nim situacijama (slika 3‐7 7) 

   

 

Slikka 3‐7 Godišnjji bilans emisija zagađujućih materija 

  brazac br. 3. – se odnosii na emisije  u vode i sliččno prethodn nom obrascu u podaljen je e u nekoliko o  3) Ob celinaa:  a podaci  o  ispustu  koji  uključuju  podatke  a. p o  tipu  ispusta,  vrstama  odn nosno  porekklu  otpadnih h  voda,  polažaju  i  režim mu  rada  isp psuta,  kao  i  opšte  podattke  o  recipujjentu  u  koji  se  otpadnee  vode upu uštaju (slika 3 3‐8)   

27 7   

PODACI O ISPUSTU Broj i naziv ispusta

Broj Naziv Sanitarne Tehnološke

Vrsta otpadne vode koja se ispušta

Rashladne Atmosferske

Geografske koordinate ispusta

N

1.

E Kontinualan

Režim rada ispusta

Diskontinualan

Projektovani kapacitet ispusta (l/s) Vremenski period ispuštanja (dan/god) Ukupne količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m3/god) Vrsta recipijenta Naziv recipijenta Sliv

 

Slika 3‐8 Izgled tabele koja sadrži podatke o ispustu otpadne vode 

  b. Podaci  o  postrojenju  za  prečišćavanje  otadnih  voda,  donosno  da  li  predmetno  postrojenje  poseduje I postrojenje I do kog nivoa vrši prečišćavanje otpadnih voda.  POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Mehaničko prečišćavanje Rešetka Sito, mehanički filter Peskolov Aerisani peskolov Taložnik - uzdužni Taložnik - laminarni Taložnik - radijalni Separator masti i ulja Flotator Uređaji u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV)

Peščani filter Hemijsko prečišćavanje Uređaj za neutralizaciju Uređaj za detoksikaciju Jonska izmena Hlorisanje Ozonizacija Biološko prečišćavanje Laguna Aeracioni bazen Bio-filter Bio-disk Nitrifikacija

 

Slika 3‐9 Izgled tabele koja sadrži podatke o karakteristikama postrojenjea za prečišćavanje otpadnih voda 

  c. Podatke o godišnjim emsijama pojedinih zagađujućih materija u otpadnim vodama     PODACI O BILANSU EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA Naziv zagađujuće CAS materije broj

Srednja godišnja izmerena vred. zag. materije u otpadnoj vodi mg/l

Emitovane količine 1. Pri redovnom radu U akcidentnoj postrojenja situaciji kg/god 2 kg/god 2

Način određivanja 3.

Metoda određivanja

Slika 3‐10 Izgled tabele koja sadrži podatke o količinama emitovanih zagađujućih materija 

  d. Podaci  o  kvalitetu  recipijenta  u  koje  se  ulivaju  otpadne  vode,  odnosno  koncentracija  zagađujuće materije u recipujentu pre i posle ispusta otadnih voda.     28   

PODACI O RECIPIJENTU Naziv zagađujuće materije

CAS broj

Jedinica mere

Analiza recipijenta pre ispusta otpadnih posle ispusta otpadnih voda voda

Način određivanja

Metoda određivanja

Slika 3‐10 Izgled tabele koja sadrži podatke o kvalitetu recipijenta i njegov kvalitet pre i posle ispuštanja  efluenta 

 

  e. Podaci  o  vodovodnim  sistemima  i  kanalizacionim  sistemima  koje  se  odnose  isključivo  na  Javna komunalna preduzeća (slika 3‐11 i slika 3‐12).     Što  se  tiče  vodovodnih  sistema  tiče  podaci  koji  su  potrebni  za  popunjavanje  tabele  odnose  se  na  procenat  stanovništva  koji  koriste  vodu  iz  vodovoda,  kao  i  podatke  o  distribuciji  vode  iz  vodovoda  prema određenim vrstama potrošač. Takođe kao važan podataka navosi se i količina vode isporučena  svakom industrijskom potrošaču vode ponaosob.    Ukupna površina teritorije opštine (ha) Procenat ukupnog stanovništva priključenog na vodovod (%) Količina proizvedene vode (m3/god) Ukupna količina vode isporučena svim potrošačima (m3/god) Ukupna količina vode isporučena stanovništvu (m3/god) Ukupna količina vode isporučena industriji i drugim institucijama (m3/god) Šifra pretežne delatnosti

Naziv

Glavni industrijski potrošači vode

Količina isporučene vode (m3/god)

 

Slika 3‐11 Izgled tabele koja sadrži podatke o vodovodnim sistemima 

  Podaci o kanalizacionim sistemima obuhvataju procenat stanovništva koji koristi kanalizacioni sistem  odnosno ima priključak na isti, kao i opšte podatke o kontoli količine i kvaliteta otpadnih voda.   Procenat ukupnog stanovništva priključenog na kanalizaciju (%) Da li se vrše merenja količina otpadnih voda na kanalizacionom sistemu?

Volumetrijski

Da li se vrši kontrola kvaliteta otpadnih voda (Uneti broj puta godišnje)

Na sistemu

Mernom opremom Na izlivu

 

Slika 3‐12 Izgled tabele koja sadrži podatke o vodovodnim sistemima 

  4) Obrazac br. 4. Se odnosi na emisije u zemljište ‐ uključuje tabele koje je potrebno popuniti opštim  podacima o lokaciji odlaganja  otpada (broj, naziv i položaj lokacija), vrsti  i količini otpada (slika 3‐13),  kao  i  podatke  o  koncentracijama  zagađujućih  materija  u  otpadu  (slika  3‐14)  odnosno  bilansu  zagađujućih materija na godišnjem nivou.   

29   

PODACI O LOKACIJI ODLAGANJA Broj i naziv lokacije na koju se odlaže otpad

Broj Naziv N

Geografske koordinate lokacije 1.

E

Vrsta otpada koji se odlaže Indeksni broj otpada koji se odlaže Količina odloženog otpada u toku izveštajne godine (t/god) Ukupna količina odloženog otpada (t) Operacija odlaganja

Odlaganje otpada na/u tlo (D2) Duboko ubrizgavanje (D3)

 

Slika 3‐13 Izgled tabele koja sadrži podatke o lokaciji odlaganja 

  PODACI O BILANSU ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA Koncentracija zagađujuće Naziv zagađujuće CAS materije u otpadu materije broj mg/kg c.m.

Količina zagađujućih materija u odloženom otpadu kg/god 2.

Način određivanja 3.

Metoda određivanja

 

Slika 3‐14 Izgled tabele koja sadrži podatke o bilansu zagađujućih materija 

5)  Образац  бр.  5.  se  odnosi  na  upravljanje  otpadom.  Obrazac  5  je  koncipiran  u  tri  dela:  vrste  i  klasifikacija proizvedenog otpada, količine otpada I način upravljanja otpadom.    a. Deo  koji  se  odnosi  na  vrstu  i  klasifikaciju  proizvedenog  otpada  uključuju  podatke  o  mestu  nastanka,  fizičkom  karakteristikama  i  vrstama  generisanog  otpada,  odnosno  da  li  se  radi  o  inertnom,  neopasnom  ili  opasnom  otpadu  kao  i  klasifikaciju  otpada  izvšenu  na  osnovu  Kataloga otpada koji je sastavni deo Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada  (“Službeni glasnik RS” br. 56/09).     Posebno,  ukoliko  je  u  pitanju  generisanje  opasnog  otpada  potrebno  je  definisati  komponente  odnosno supstance koje ga čine opasnim kao i količine samih opasnih komponenti.   

30   

VRSTE I KLASIFIKACIJA PROIZVEDENOG OTPADA Mesto nastanka otpada Geografske koordinate lokacije otpada 1.

N E

Vrsta otpada Opis otpada Naziv otpada Kategorija otpada - Q lista 2.

Q

Indeksni broj otpada iz Kataloga otpada 2. Inertan Karakter otpada 3.

Neopasan Opasan

Izveštaj o ispitivanju otpada

Broj:

Datum izdavanja: Oznaka opasne karakteristike otpada 2. Kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu 2. Čvrsta materija - prah

H Y

/ /

H Y

/ /

H Y

Čvrsta materija - komadi Fizičko stanje otpada 3.

Viskozna pasta Tečna materija Talog CAS broj

Komponente koje otpad čine opasnim

Hemijski naziv

Sadržaj opasne materije (kg o.m. / kg otpada)

 

  b. Količine  otpada  odnose  se  na  period  produkcije  od  1.  Januara  do  31.  Decembra  prethodne  godine    KOLIČINE OTPADA 4. Količina proizvedenog otpada u izveštajnoj godini (t) 1. januar Stanje privremenog skladišta na dan Način određivanja količina otpada 5.

31. decembar

c. Deo  o  načinu  upravljanja  otpadom    pruža  detaljne  podatke  izvoru  nastanka,    količinama  otpada,    načinu  upravljanja  otpadom(odlaganju  ili  tretmanu,  skladištenju  ili  transportu  generisanog otpada), kao i izdatim dozvolama za upravljanje otpadomom. 

 

  Transport otpada Skladištenje otpada Odlaganje / Tretman otpada Izvoz otpada Broj Broj Otpad predat na Otpad predat na Otpad predat na Naziv i dokumenta Datum Naziv Naziv dozvole skladištenje odlaganje tretman adresa o kretanju predaje Naziv Tip postrojenja postrojenja Količina za Broj Broj Zemlja D ili R postrojenja otpada / otpada prevoznika prevoznog za za odlaganje izvezenog prevoz dozvole Količina D dozvole Količina D Količina izvoza oznaka za odlaganje R opasnog prevozniku otpada sredstva skladištenje / tretman otpada (t) opasnih / tretman (t) oznaka (t) oznaka (t) oznaka otpada otpada otpada materija otpada

  3.5.1

Izračunavanje emisija 

Prilikom  popunjavanja  obrazaca  sadržanih  u  Pravilniku  o  metodologiji    za  izradu  nacionalnog  i  lokalnog  registra  izvora  zagađivanja,  kao  i  metodologiji  za  vrste,  načine  i  rokove  prikupljanja  podataka („Službeni glasnik RS“ br. 91/2010), kao što je već prikazano u prethodnom tekstu potrebno  31   

je  izračunati  godišnje  emisije  zagađujućih  materija.  U  Pravilniku  je  za  način  određivanja  godišnjih  bilansa  predviđeno  merenje,  proračun  ili  procena.  Bez  obzira  na  to,  tahnike  za  procenu  emisije  definisanih supstani u vazduh, vodu i zemljište su mnogobrojne i raznovrsne, ali u principu postije 4  osnovna načina i to:  1. uzorkovanje ili direktno merenje  2. proračun balansa mase  3. proračun na osnovu analize goriva ili drugi proračuni  4. proračun upotrebom emisionih faktora     Koja od navedenih tehnika će se koristiti zavisi od konkretno od slučaja. Tako na primer, balans mase  je  pokazao  najbolje  rezultati  pri  proceni  odnosno  izračunjavanju  emisije  kod    fugativne  emisije  odnosno  finih  emisija  koje  se  najčešće  javljaju  kod  ventila,  pumpi  i  drugih  konekrota  usled  loše  zaptivenosti.  S  druge  strane,  direktna  merenja  su  najbolja  za  emisije  iz  tačkastih  izvora,  kao  što  su  dimnjaci,  dok  je  izračunavanje  pomoću  emisionog  faktora    dobro  za  proračune  emisije  nastale  kao  gubitci iz rezervoara i drugih skladišta sa lako isparljivim jedinjenjima.    Svakako  da  se  za  procenu  emisije  dređenih    supstanci  mogu  koristiti  i  druge  tehnike,  ali  način  izračunavanja mora biti „odobren“ od strane nadležne institucije kao metoda ili tehnika koja čija je  pouzdanost prihvatljiva.   Sve  navedene  tehnike  procene  odnose  se  na  redovan  rad  postrojenja,  odnosno  ne  predviđaju  nikakve vanredne situacije, odnosno akcidente situacije (npr. Emisije nastale usled curenja odnosno  prolivanja).  Svakako  da  akcidentalne  emisije    takođe  treba  uračunati  u  proces  procene  godišnjih  emisija za dato postrojenje.     Primeri izračunavanja godišnjih bilansa upotrebom nekih tehnika:  Emisioni faktor    Emisioni faktor je reprezentativna veličina koja ima za cilj da poveže količinu emitovane zagađujuće  materije u vazduh sa radnjom odnosno procesom koji izaziva emisiju specifične zagađujuće materije.   Ovaj  faktor  ima  svoje  dimenzije  i  izražava  se  kao  maseni  udeo  zagađujuće  materije  u  jediničnoj  zapremine ili masi nosioca zagađujuće materije.    Emisioni faktor se obično razvija kroz niz eksperimenata i testiranja izvora zagađenja. Informacije iz  testova  se  koriste  da  se  kvantifikuje  polutant  koji  se  emituje    po  jedinici  neke  aktivnosti.  Faktor  emisije zahteva neku aktivnost tj podatak o aktivnosti. Opšta formula se može izraziti kao :  masa 

    odnosno 

m3 spaljenog goriva kg polutanta h m3 spaljenog goriva

      Što proizvodi opštu jednačinu za izračunavanje godišnjih emisija:     Ei = [A * broj radnih sati] * EFi       Gde je:  Ei = emisioni faktor polutanta “I” 

kg polutanta   h

 

 

(jednačina 3‐1) 

32   

A = prodikcija (aktivnost)  broj  radnih sati, hr/god  EFi = emisioni faktor za polutant ”i“    Primer‐ Izračunavanje godišnje emisije NOx  Faktor emisije za NOx za svaku tonu klinkera  koji se proizvede u peći na gas sa vrećastim filterom je  2,7kg (Tabela 3‐1). Prepostavimo da rotaciona peć ima 1500 radnih sati po godini i da je proizvodnja  klinkera u proseku 250 t/h tokom date godine, Emisija NOx se stoga moće izračunat iz jednačine 3‐1.    EFNOx = 2,7 kg/t   Aktivnost (A) = 250 t/h   OpHrs = 1 500 h/god    ENOx   = [A * OpHrs] * EFi   = [250 t/h * 1 500 h/god] * 2,7 kg/t   = 1 012 500 kg NOx/god    U Tabeli 3‐1 dati su neki od osnovnih emisionih faktora za cementnu industriju, konkretno za peć za  prekalcinalciju.     Tabela 3‐1 Emisioni faktori za peć za prekalcinaciju po tipu goriva i tipu prečistača otpadnih gasova 

Parametar 

Tip kontrole  Ugalj  Gas  Drugo  emisije  ESP*  1  1,6    NOx  FF**  2,1  2,7  2  ESP  0,086  0,098  0,1  PM10  FF  0,1  10  0,1  ESP  0,22  0,0076    SO2  FF  0,5  0,005  5,8*10‐3  ESP  0,013  4,43*10‐2  4,43*10‐2  VOC  ‐2 FF  0,0086  4,43*10   4,43*10‐2  ESP  0,5  0,17    CO  FF  1,7  0,08  0,3  ESP  ‐  ‐    PAH  FF  3,2*10‐7  1,1*10‐3  3,10*10‐7  ESP  1,3*10‐6  3,6*10‐6  6,5*10‐6  Arsen i jedinjenja  ‐5 ‐6 FF  2,6*10   6*10   9*10‐6  ‐6 ‐6 ESP  3,910   3,9*10   3,9*10‐6  Hrom (III) i jedinjenja  FF  7*10‐5  7*10‐5  7*10‐5  ‐4 ‐5 ESP  3,6*10   9,8*10   3,6*10‐4  Olovo i jedinjenja  FF  2,1*10‐4  3,8*10‐5  2,5*10‐4  ‐4 ‐6 ESP  1,1*10   2,4*10   1,1*10‐4  Živa i jedinjenja  FF  2,4*10‐5  1,2*10‐5  5*10‐5  ‐4 ‐5 ESP  1,3*10   4,5*10   2,7*10‐4  Cink i jedinjenja  FF  1,3*10‐4  1,7*10‐4  1,7*10‐4  *ESP‐eletrostatički filter  **FF‐Vrećasti filter    Balans mase  Balans mase uključuje kvantifikaciju ukupnih materijala koji ulaze i izlaze iz procesa, a iz razlika masa  ulaza  i  izlaza  se  koristi  za  kvantifikaciju  ispuštanja  u  životnu  sredinu  ili  kao  otpad  koji  nastaje  u  33   

procesu  proizvodnje.  Maseni  balans  je  naročito  koristan  kada  su  poznati  ulazi,  odnosno  kada  su  propisani ulazi i uslovi procesa, i kada se izlazi mogu kvantifikovati. Maseni balans se može primeniti  na individualne procese  i operacije, kao i na celokupno postrojenje. Veoma je važno naglasiti da su   procene  izvedene  iz  balansa  mase  dobre  samo  koliko  su  dobri  parametri  za  njegovo  izračunavanje,  tako da I male greške ili neka neslaganja u parametrima, kao što su pritisak, temperatura, protok ili  koncentracija  može  da  prouzrokuje    velike  greške  u  finalnoj  proceni  emisije  odnoso  na  krajnji  rezultata.  Takođe  nesigurnosti  rezultata  može  da  doprinese  i  loš  izbor  uzorka  kada  se  sprovodi  uzorkovanje ulaza i izlaza ukoliko se ne uzme reprezentativan uzorak.    Pretpostavimo da se tokom godine uređaji za galvanizaciju čiste 3 puta i svaki put se kao sredstvo za  čišćenje  upotrebi  0,8  tona  trihloretilena  (C2HCl3).  Potrošeni  rastvarač  i  mulj  sa  dna  uređaja  se  sakuplja, skladišti u buradima i transportuje na regeneraciju. Godišnje se sakupi 5 buradi zapremine  (V)  210  l.  Na  osnovu  analize  sadržaja  buradi  konstatovano  je  da  je  prosečna  gustina    mulja  (ρ)  1,15kg/l I da je koncentracija trihloretilena u buradima 30% (C).    Sva  količina  upotrebljenog  rastavarača  koja  je  upotrebljena  se  emituje  u  životnu  sredinu,  bilo  u  vazduh ili kroz mulj.  1.  korak podrazumeva da se izračuna:   a ) Količina upotrebljenog C2HCl3 na godišnjem nivou:    m C2HCl3 =   3 * 0,8 t=2,4 t upotrebljenog C2HCl3 na godišnjem nivou    b) zapremina mulja koja nastane za godišnjem nivou:    Vmulja= 5 buradi*210 l=1050 l mulja nastane na dodišnjem nivou    1. korak podrazumeva da se izračuna emisija  trihloretilena:     a) Količina rastvarača (C2HCl3) koja se nalazi u mulju:  mC2HCl3 u  mulju  =Vmulja*ρmulja*CC2HCl3  =1050 l * 1,15 kg/l * 0.3  =362.25 kg=0,362 t C2HCl3     b) Količina C2HCl3 (E) koja se emituje u vazduh na godišnjem nivou    E C2HCl3 = m C2HCl3 ‐ mC2HCl3 u  mulju= 2,4 t – 0,362 t =2,04 t     Tehnika analize goriva   Proračuni  emisija  primenom  tehnike  analize  goriva  se  može  upotrebiti  za  predviđanje  emisije  polutanata  čiji  je  sastav  poznat  u  gorivu  koji  se  koristi  kao  energent  u  određenoj  industrijskoj  aktivnosti.  Ova  tehnika  se  može  primeniti  za  predviđanje  i  proračun  emisija    SO2,  metala  i  drugih  jedinjenja, a zasniva se na primeni određenim zakonima ponašanja.     Jednačina za izračunavanje emisije goriva:  Ei = Qf * Cpolutanta u gorivu * (MWp /EWf) * OpHrs         (jednačina 3‐2)    Gde je:  Ei ‐emisija polutanta “I” (kg/god)  Qf‐potrošnja goriva (kg/h)  Cpolutanta u gorivu‐koncentracija polutana u grivu  MWp‐molekularna težina polutanta   Ewf‐elemtarna težina polutanta u gorivu   34   

OpHrs‐radni sati h/god    Koncentracija polutanta u gorivu se svodi na težinsku frakciju. Pretpostavlja se da će se sav S prilikom  sagorevanja transformisati u SO2. Tako, za svaki kg S (EW=32) koji se sagori emituje se dva kilograma  SO2 (MW=64)    Sledeći primer ilistruje kako se emisija SO2 može izračunati iz procesa sagorevanja uglja, a zasniva se  na  analizi  goriva  (tešinski  udeo  S  u  gorivu  je  0.5)  i  informaciji  o  protoku  goriva    (2000  kg/h)  uz  pretpostavku da operater ima 1500 sati/god.     ESO2 se može izračunati koristeći jednačinu 3‐2.    ESO2 = Qf * Cpolutanta u gorivu * (MWp/EWf ) * OpHrs  = (2000) * (0,5/100) * (64/32) * 1500  = 20,0kg/h * 1500 h/god  = 30 000 kg/god   

3.6 Ključne zagađujuće materije   3.6.1 Zagađujuće materije u vazduhu    Metan (CH4) – najprostiji zasićeni ugljovodonik (alkan). Pri normalnim uslovima (temperatura 273,15  K,  pritisak  101325  Pa)  je  gas  bez  boje,  mirisa  i  ukusa.  Metan  je  jedna  od  osnovnih  komponenata  zemnog  gasa,  čini  oko  87%  ukupne  zapremine.  Kao  gas  je  lako  zapaljiv,  već  pri  manjim  koncentracijama u vazduhu (5‐15%), mešavina metana sa vazduhom u razmeri 1:10 ima eksplozivno  dejstvo.  Tečni  metan  nije  zapaljiv  sve  dok  se  ne  izloži  visokom  pritisku  (obično  4‐5  puta  većem  od  normalnog). Metan nije otrovan, burno reaguje sa oksidacionim sredstvima, halogenim elementima i  supstancama  koje  sadrže  halogene  elemente.  Od  velikog  je  značaja  za  inženjerstvo  zaštite  životne  sredine,  jer  predstavlja  krajnji  produkt  anaerobnog  tretmana  otpadnog  mulja  i  drugih  otpadnih  organskih  materijala,  u  prirodi  metan  nastaje  usled  anoksičnog  raspada  organskih  materija  (npr.  u  močvarama). Metan potencijalno deluje kao gas staklene  bašte,  njegova koncentracija u stratosferi  utiče na toplotni balans Zemlje, samim tim i temperature. Na nivou molekula, metan ima 21 put veći  efekat zagrevanja nego ugljen dioksid.  Najveća količina metana u atmosferi potiče iz industrijskih postrojenja. Neke od industrijskih  delatnosti  koje  mogu  da  emituju  metan  su:  termoelektrane  i  druga  postrojenja  za  sagorevanje, postrojenja za obradu crnih metala, Livnice za crne metale, hemijska industrija,  delatnosti iz oblasti upravljanja otpadom, itd.    Suspendovane  čestice  (PM10)  ‐  Čestične  materije  predstavljaju  kompleksnu  smešu  organskih  i  neorganskih  jedinjenja  suspendovanih  u  vazduhu  koje  negativno  deluju  na  ljudski  organizam.  Suspendovane  čestice  variraju  u  veličini,  sastavu  i  poreklu.  Veličina,  hemijski  sastav,    kao  i  atmosferski  vek  trajanja  zavisi  od  procesa  kojim  se  čestice  formiraju.  Čestica    koje  se  javljaju  u  atmosferi  mogu  da  variraju  u  veličini  od  nekoliko  nanometara  do  nekoliko  desetina  mikrometara.  Prema veličini mogu se podeliti u dve osnovne grupe:  1. Krupne (grube) suspendovane čestice imaju aerodinamični dijametar manji od 10µm (PM10).  U  ovu  grupu  čestica  spada  prašina  razneta  vetrom  sa  puteva  i  poljoprivrednih  i  drugih  neobrađenih površina (eolska erozija), zrna polena i dr.  2. Fine  čestice  imaju  aerodinamični  dijametar  manji  od  2.5µm  (PM2.5),  formiraju  se  kondezacijom i koagulacijom pare nastale u procesima sagoravanja i isparavanja. 

35   

  Suspendovane  čestice  mogu  da  se  emituju  iz  industrijskih  delatnosti:  Postrojenja  za  proizvodnju  proizvoda  od  uglja  i  čvrstog  bezdimnog  goriva,  Postrojenja  za  obradu  crnih  metala,  Livnice  za  crne  metale,  Postrojenja  za  proizvodnju  azbesta  i  proizvoda  na  bazi  azbesta,  Postrojenja  za  proizvodnju  stakla,  uključujući  i  staklena  vlakna,  Hemijska  industrija,  Postrojenja  za  spaljivanje  komunalnog  otpada, Proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, itd.     Ugljen monoksid (CO) – ugljenik (II) oksid, je gas bez boje, mirisa i ukusa, lakši je od vazduha. Nastaje  nepotpunim sagorevanjem organskih jedinjenja. Jake je citotoksičnosti za živa bića, jer ometa proces  vezivanja  kiseonika  za    hemoglobin,  i  dovođenja  kiseonika  do  pluća.  Predstavlja  zagađujuću  supstancu u vazduhu, jer toksični efekat nastaje čak i pri izuzetno niskim koncentracijama.  Ugljen  monoksid  se  može  da  se  emituje  iz  sledećih  industrijskih  delatnosti:  rafinerije  mineralnih ulja i gasa, peći za koks, proizvodnja i prerada metala, postrojenja za proizvodnju  stakla, uključujući i staklena vlakna, hemijska postrojenja, itd.      Ugljen  dioksid  (CO2)  –  ugljenik  (IV)  oksid,  pri  normalnim  uslovima  je  gas  bez  boje,  mirisa,  kiselog  ukusa,  zagušljiv,  nezapaljiv  i  teži  je  od  vazduha.  Sastavni  je  deo  ambijentalnog  vazduha,  generie  se  sagorevanjem fosilnih goriva. Adijabatskom ekspanzijom (širenjem sa visokog na atmosferski pritisak,  bez razmene toplote sa okolinom) delimično prelazi u čvrsto stanje (suvi led). Iako ugljen dioksid ne  ugrožava  ljudsko  zdravlje,  povećana  koncentracija  CO2  u  atmosferi  je  glavni  uzrok  klimatskih  promena. CO2 je uzet kao referentni gas u odnosu na koji se mere ostali gasovi staklene bašte, i zbog  toga ima potencijal globalnog zagrevanja u vrednosti 1.   Ugljen  dioksid  može  da  se  emituje  iz  sledećih  industrijskih  delatnosti:  Rafinerije  mineralnih  ulja  i  gasa,  peći  za  koks,  termoelektrane  i  druga  postrojenja  za  spaljivanje,  mineralna  industrija,  proizvodnja  i  prerada  metala,  postrojenja  za  proizvodnju  stakla,  uključujući  i  staklena vlakna, hemijska postrojenja, delatnosti iz polja upravljanja otpadom, itd.      Azotni  oksidi  (NOx/NO2)  –  U  atmosferi  postoji  niz  različitih  azotnih  jedinjenja:  azotni  oksidi,  soli  kiselina koje sadrže azot (nitrati NO3‐ i nitriti NO2‐) i amonijak (NH3). Najveća količina azotnih oksida  nastaje pri radu elektrana i motornih vozila koje za svoj rad koriste tečno gorivo, pri čemu se stvara  visoka temperatura koja izaziva reakciju između kiseonika i elementarnog azota iz vazduha, a čiji su  produkti  azotni  oksidi.  Azot  dioksid  može  da  se  veže  za  hemoglobin  pri  čemu  se  stvara  oksiazohemoglobin  koji  onemogućava  osnovnu  funkciju  hemoglobina  ‐  prenos  kiseonika.  Jedinjenja  azota  se  danas  ubrajaju  u  grupu  vodećih  kancerogenih  supstanci  koje  utiću  na  pluća,  želudac  i  mokraćnu bešiku.  36   

Azotni  oksidi  se  emituju  iz  industrijskih  delatnosti:  Rafinerije  mineralnih  ulja  i  gasa,  peći  za  koks,  termoelektrane  i  druga  postrojenja  za  spaljivanje,  mineralna  industrija,  proizvodnja  i  prerada metala, hemijska industrija, delatnosti iz polja upravljanja otpadom, klanice, prerada  i obrada mleka itd.        Amonijak  (NH3)  –  Pri  normalnim  uslovima  amonijak  je  gas,  lakši  od  vazduha.  To  je  otrovan  gas,  korozivan je za neke materijale, karakterističnog je neprijatnog mirisa. Usled polarnosti, amonijak je  rastvorljiv u polarnim neorganskim rastvaračima kao što je voda. Lako se prevodi u tečno agregatno  stanje, ključa na ‐33.7°C, a prelazi u čvrsto stanje na ‐75°C formirajući pritom bele kristale.   Amonijak brzo reaguje sa jakim kiselinama (HNO3 i H2SO4). U ovim reakcijama nastaju amonijumove  soli,  zbog  toga  je  amonijak  od  bitnog  značaja  za  uklanjanje  kiselih  oksida  (SOx  i  NOx)  iz  atmosfere.Takođe,  voda  i  zemljište  veoma  brzo  apsorbuju  NH3  iz  atmosfere,  tako  da  je  njegovo  vreme koje provede u atmosferi rlativno kratko (oko 10 dana).  Atmosferski amonijak doprinosi nekoliko ekoloških problema, toksični efekti na vegetaciju, taloženje  atmosferskog  azota,  što  dovodi  do  eutrofikacija  i  acidifikacije  osetljivih  ekosistema,  kao  i  do  formiranje sekundarnih čestica u atmosferi, koje imaju uticaj na ljudsko zdravlje.  Glavna upotreba amonijaka je u proizvodnji đubriva, eksploziva i polimera, a može da bude i sastojak  kućnih sredstava za čišćenje.  Osnovni  izvori  NH3  u  atmosferu  su  anaerobna  dekompozicija  organskih  jedinjenja,  nja  i  životinja  i   otpada životinjskog poreekla, sagorevanje biomase, kao i primena djubriva na bazi azota.  Amonijak može da se emituje iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i gasa, peći  za  koks,  termoelektrane  i  druga  postrojenja  za  spaljivanje,  proizvodnja  i  prerada  metala,  postrojenja za proizvodnji stakla, hemijska industrija, delatnosti iz polja upravljanja otpadom,  proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, klanice, postrojenja za štavljenje kože, itd.        Sumporni  oksidi  (SOx/SO2)  –  Sumpor  se  u  atmosferi  nalazi  u  obliku  različitih  jedinjenja,  počev  od  elementarnog  preko  sumpornih  oksida,  sumpordioksid  (SO2)  i  sumportrioksid  (SO3),  njihovih  jedinjenja  sa  vodenom  parom  (sumporne  (H2SO4)  i  sumporaste  kiseline  (H2SO3)),  kao  i  soli  ovih  kiselina (sulfati i sulfiti) do hidrida sumpora (vodoniksulfid ‐ H2S). Smatra se da 1/3 ukupnog sumpora  u atmosferi potiče od sagorevanja fosilnih goriva (uglja i nafte). Kada se emituju u vazduh zajedno sa  čađi,  sumporni  oksidi  u  prisustvu  vodene  pare  dovode  do  formiranja  toksične  magle  (smoga)  koja  prouzokuje oštećenje plućnog parenhima.  Sumporni oksidi se emituju iz industrijskih delatnosti: sagorevanjem pri proizvodnji energije,  topljenjem  ruda  metala  koje  sadrže  sumpor,  kao  i  iz  industrije  celuloze  i  hartije,  gde  se  oslobađaju velike količine vodonik‐sulfida.      Arsen  (As)  –  je  metaloid  sa  kompleksnim  hemijskim  osobinama  koji  može  da  formira  brojna  neorganskih  i  organskih  jedinjenja.  Arsen  je  zastupljen  je  u  zemljinoj  kori  u  količini  od  2.5  ppm,  u  obliku  nekoliko  minerala  od  kojih  je  najrasprostranjeniji  arsenopirit  (FeAsS)  koji  se  često  nalazi  i  u  ležištima pirita.   Arsen se uglavnom javlja kao elementarni, ali najčešće u obliku jedinjenja sa oksidacionim stanjima ‐ 3,  +3  i  +5.  Soli  arsen(III)  su  veoma  otrovne  i  izazivaju  rak,  smrtonosna  doza  iznosi  50  miligrama.Netoksične  soli  arsen(V)  su  sastojci  pesticida,  kao  i  dodaci  staklu  dajući  mu  zelenkastu  boju. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina  one se nagomilavaju u organizmu i redukuju se do toksičnih soli arsen(III).   Arsen gradi dva oksida:   Arsen (III) – oksid (As2O3) ‐ Poznatiji je i po nazivu arsenik i vrlo je toksičan, ali se i u malim količinama  upotrebljava kao lek.Ima odlike bezbojne staklaste mase koja stajanjem postaje neprozirna.   Arsen (V) – oksid (As2O5) ‐ Dobija se kada se arsenovoj kiselini oduzme voda:     4H3AsO4=As4O10+6H2O    37   

Kada  se  arsenatna  kiselina  (H3AsO4)  zagreva  2  sata  na  oko  210°C  dobija  se  ovaj  arsenov  oksid  kao  bela,  staklasta  čvrsta  supstanca  koja  se  rasplinjuje.  Lako  je  rastvoran  u  vodi,  stvarajući  arsenatnu  kiselinu.  Poznato  je  nekoliko  arsenata  od  kojih  industrijski  značaj  ima kalcijum‐arsenat  (Ca3(AsO4)2),  koji su upotrebljava za uništavanje štetočina i natrijum arsenat, Na2HAsO4∙12 H2O koji se upotrebljava  pri štampanju pamučnog platna.   Arsen  u  atmosferu  dolazi  najčešće  usled  vulkanske  aktivnosti    ili  požara.  Najčešće  se  javlja  kao  čestična  materija,  dijametra  veličine  ispod  2µm.  Čestične  materije  koje  sa  sobom  nose  arsen  se  transportuju vazdušnim strujama na određene razdaljine od izvora, a potom se deponuju na zemljište  kroz  procese  suve  ili  mokre  depozicije.  Koncentracija  arsena  uatmosferi  je  niska  od  0.4  do  30ng/l.   Sadržaj As vazduhu u Evropi, u ruralnim sredinama se kreće od 1‐10ng/m3, u nezagađenim urbanim  sredinama od 3‐30ng/m3, dok koncentracije u industrijskim oblastima, u blizini izvora emisije mogu  da dostignu koncentracije i do 1µg/m3. Srednji sadržaji arsena u travi i senu iz okoline termoelektrana  na mrki ugalj iznosi oko 10mg/kg.  Osnovni načini ekspozicije čoveka arsenu su preko hrane i vode, veoma mali deo potiče od zagađenja  vazduha. U sledećoj tabeli dati su procentualna apsorpcija dnevne doze arsena neorganskog arsena:    Izvor  Procenat apsorpcije od dnevne doze  Vazduh