skripta fiziologija

FIZIOLOGIJA ISPITNE KOMBINACIJE

1.FIZIOLOGIJA KRVI: -krv je telesna tečnost koja stalno tokom života kruži -zahvaljujuci radu srca protiče u sistemu zatvorenih krvnih sudova. Kratko vreme po izlasku iz krvnog suda u dodiru sa sa stranom površinom krv se zgrusava – iz tečnog stanja prelazi u želatinoznu masu. Koagulacija (zgrušavanje) je složen biohemijski proces koji sprečava dalje isticanje i gubiak krvi.Krv čini 6-8% telesne mase (toliko je teška i koža). Sme da se izvadi 1/3 krvi. Dobijanje krvi: -dobija se punkcijom većih venskih krvnih sudova koji se nalaze blize površini kože. -Konj i preživari iz V.Jugularis -Psi i mačke iz V.Cephalica na prednjem i V. saphena na zadnjem ekstremitetu -Velike svinje punkcijom brahiocefaličnog pleksusa -Prasad punkcijom srca ili venskog pleksusa u medijalnom očnom uglu ispod trećeg očnog kapka. -Perad punkijom srca ili velikih krvnih sudova -Čovek iz vene na ušnoj školjci ili iz jagodice prsta Krv je tečno vezivno tkivo,sastoji se iz dva dela: 1.Tečni-krvna plazma 2. Korpuksularni-eritrociti,leukociti i trombociti Tečni i korpuksularni deo se mogu lako razdvajati in vitro centrifugovanjem krvi u koju je dodat cirat ili heparin (antikoagulanti) Hematokritska vrednost je odnos tečne i korpuksularne komponente krvi. Hematokrit je posebna graduisana epruveta sa oznakama os 0 do 100. U nju se unosi krv sa heparinom i nakon centrifugiranja 10-15min na 3000 obrtaja/s odvaja se tečan od korpuksularnog dela. Hematokritska vrednost je visina stuba koji se pri tome formra. Formiraju ga eritrociti. Od njega je beo tanak sloj leukociti/trombociti. Hematokritska vrednost je oko 40%k. Ako se gubi krv ova vrednost se smanjuje jer se gube eritrociti. Pri gubitku tečnosti (povraćanje,znojenje,dijarea) hemokritsa vrednost se povecava –hemokoncntracija- broj eritrocita se ne menja. Boja krvi potiče od hemoglobina (Hb). Arterijska je svetlo crvena jer sadrži oksi hb,a venska je tamno crvena jer sadrži dezoksi Hb (nastao od oksi hb nakon otpuštanja O2).

1

-Specifična težina: zavisi od broja eritrocita,sadržaja hb,od koncentracije belančevina i soli u k. plazmi. Iznosi 1,035-1,060. Povećanje spec. težine se javlja kod dehidratacije i policitemije (povećan broj eritrocita). Smanjenje specifične težine se javlja kod anemije i krvarenja. -Sedimentacija eritrocita: posle uvođena krvi i dodavanja antikoagulanta, eritrociti kao najbrojnije ćelije jedno vreme lebde i ravnomerno su raspoređeni,a zatim se posepeno talože i izdvajaju iz krvne plazme. Brzina taloženja je merilo za procenu zdravstvenog stanja. Ne ukazuje na određenu bolest. -Metoda po Westergreen-Bienackomy: u brizgalicu od 2ml prvo se unese 0,4 ml 3,8% Na-acetata radi sprečavanja koagulacije i iz vene se izvlači krv do 2ml i sve se izmeša. Pipeta se postavi uspravno i fiksira,a kod preživara i svinja da bi došlo do taloženaja epruveta se postavi pod ugao od 45 stepeni. Podeljci do kojih se spustio stub čitaju se posle 1,2 i 24 sata. -Brzina sedimentacije zavisi od: -broja eritrocita- što je manje eritrocita sedimentacija je brža (eritrociti su negativno naelektrisani pa su odbojne sile manje pa se brže talože). Kod policitemije sedimentacija je sporija. -sadržaja Hb u njima- sklonost eritrocita ka adheziji -kvantiativnih odnosa proteina u k. plazmi- albumini usporavaju, a fibrinogeni i gamaglobulini ubrzavaju brzinu sedimentacije. -sastava k. plazme- holesterol ubrzava sedimentaciju Taloženje eritrocita: kod muškarca za 1h 3mm,za 2h 4-6mm. kod žene za 1h 3-5mm,za 2h 8-10mm Kod žene je veća brzina jer ima manje eritrocita.Konj za 1h 69cm;za 2h 72cm.Krava,mačka za 1h 2mm. -U krvi koncentracija svih organskih i neorganskih sastojaka je 300mmol/L,a osmotski pritisak krvi 750kp. Za odvijanje životnih procesa neophodna je izotonija-stalnost osmotskog pritiska u krvi. U krv dospevaju razne materije,ali se osmotska koncentracija,zahvaljujući bubrezima,održava u fizioloskim granicama. Održavaju je i : -belančevine-vezuju vodu za sebe -eritrociti-elastične membrane u hipotoniji primaju vodu,a u hipertoniji otpuštaju vodu. -Koloidoosmotski-onkotski pritisak je sila kojom proteini krvi vežu vodu za sebe i iznnosi 3,3-4 kpa. Pošto su albumini kvantitativno najzastupljeniji proteini u krvi 80% ovog pritiska otapda na albumine –zato što imaju najveći električni naboj i najviše su

2

hidratisani. Kad je koncentracija albumina smanjena, smanjena je vredost ovog pritiska-voda izlazi u međućelijske prostore i nastaje edem. -pH krvi je slabo bazna pH=7,35-7,45. Venska krv zbog veće koncentracije CO2 ima za 0,02-0,05 niži ph od arterijske. Granične vrdnosti pH=7,1-7,8. Kiselost ili baznost se mora povećati nekoliko desetina puta da bi pH dostigao granične vredsnosti. Kada se poveća kiselost pH se smanji-acidoza-gubitak svesti –koma. Kod povećanog pH – kontrakcije- grčevi- tetanus. -U toku metabolizma u organizmu se stalno oslobađaju kisele i bazne supstance koje teže da promene pH krvi i ćelije. Kisele supstance: H2CO3 u toku oksidativnih procesa,mlečna kiselina u toku mišićnog rada. Bazna jedinjenja: amonijumov jon koji je nastao od NH3. Sva ova jedinjenja ulaze u krv. pH se čuva zahvaljujući: -puferima krvi -daljoj potpunoj oksiadaciji tih jedinjenja-želudac -izlučivanju preko bubrega, izmeta i znoja -izdisanjem pluća izbacuju CO2 -U sastav krvi ulaze neorganski i organski sastojci -Neorganski sastojci krvi su: Voda – kvantitativno je najzastpljenija. U krvi u 1000ml krvi 800ml je voda. Može biti –slobodna-rastvarač i prenosilac materija -vezana-za proteine krvne plazme(albumini) Neorganske soli-8-10g/L.to je količina pepela koja ostaje posle sagorevanja 1L krvi.Katjoni:K+ i Na-.Natrijum je ekstracelularan,a kalijum je intacelularan

NaCl u krvi služi za održavanje osmotske koncentracije krvi-Organski sastojci krvi: Azotni-to su proteini i preostali N (AK,urea,kreatinin).Koncentracija proteina u krvi je 180-200g/L, a u krvnoj plazmi 60-80g/L. U eritrocitima je glavni protein hemoglobin (150g/L) Bezazotni-ugljeni hidrati-jedini oblik je glukoza. Koncentracija u krvi je 4-6mmol/l, a kod preživara je 2,3-3,5 mmol/l. Povećanje koncentracije glukoze se javlja zbog obroka bogatog ugljenim hidratima(hiperglikemija i glikonurija) ili zbog hipofunkcije endo dela pankreasa-luči se manje insulina pa glukoza ne može da uđe u ćelije već se povecava u krvi. -lipidi-masne kiseline,fosfolipidi,holesterol.Kncentracija se može povećati 10 puta usled masnog obroka.Resorbovane masti u krvi su u obliku hilomikrona(svinje i psi).Serum bogat hilomikronima je lipemičan sreum. 3

-ULOGE KRVI-korpuksularni elementi čine 40-45% krvi: 1.prenosilačka uloga – produkti aktivnosti ćelija se stalno uklanjaju kao nepotrebni organizmu i izluče se preko bubrega,pluća,jetre napolje.Krv prenosi O2 od pluća do tkiva i CO2 od tkiva do pluća,prenosi hranljive maerije od organa za varenje do jetre.Krv prihvata i prenosi hormone od mesta sinteze do target tkiva i organa. 2.održavajne homeostaze- krv učestvuje zahvaljujući hidrofilnosti proteina ,propustljivosti membrane eritrocita za vodu u oba smera. Izotonija- krv je u kontaktu sa organima za izlučivanje slobađa se viška soli i vode. Izohidrija je omogućrena prisustom pufera krvi 3.humoralna korelacija- u krv dospevaju poizvodi metabolizma,tkivni hormoni i raznose se. 4.termoregulacija- generatori toplote su oksidacioni procesi u ćeliijama-najviše u jetri i mišićima. Krv prolazi kroz njih, prima toplotu i raznosi je 5.odbambena- leukociti (celularni),imunoglobulini (humoralni)-štite organizam od stranih materija.one se putem krvi raznose do organa za izlučivanjegde se izlučuju.

2.KRVNA PLAZMA-KRVNI SERUM Krvna plazma je bezbojna ili žuta krvna tečnost. Dobija se cenrifugovanjem krvi sa heparinom. Krvni serum se razlikuje od plazme: -ne sadrži fibrinogen i protrombin (faktore koagulacije) -dobija se:1.centrifugovanjem defibrinisane krvi. Defibrinisana krv se dobija mućkanjem krvi u posudi sa staklenim perlama pri čemu se na perle hvataju fibrinski konci koji se odsrane. 2.spontanom koagulacijom krvi na sobnoj temperaturi – pa se izlije izdvojen krvni serum. Boja : Zavisi i od ishrane. Ako se krave hrane zelenom hranom koja je bogata Karotinom krvna plazma jr tamno žuta,a u toku zimske ishrane je svetlo žuta. Kod konja je uvek tamno žuta.Ako je crvena –pojačana je hemoliza pa se oslobađa Hb. Kod žutice zbog bilirubina je jako žuta boja. Kod pasa, mačaka,svinja je bezbojna. -Sastav krvne plazme i seruma: Neorganski sastojciVoda 90-92% (slobodna služi kao rastvarač,a vezana je za albumine) 4

Neorganske soli-9 g/l – 0,9%.one su katjoni i anjoni Katjoni krvne plazme: -Na+ -najvažniji ekstracelularni katjon. U krvnoj plazmi je 140-146 mmol/L. Soli Na+- NaCl,bikarbonati,PO4. U plazmi NaCl 220-260mmol/L – od NaCl najviše zavisi osmotska koncentracija i osmotski pritisak.NaCl je aktivator amilaze pljuvačke,izvor Cl-a za HCl želudca. -K+ – ima ga više u eritrocitima u krvnoj plazmi 4,4-5,7 mmol/L. Reguliše propustljivost ćelijske membrane i učestvuje u mišićnoj kontrakciji. -Ca2+- može biti jonski i vezan za albumine. Slobodan-jonski-dijalizabilni se može izdvojiti ultrafiltracijom, a vezani se ne može izdvojiti jer albumini ne prolaze kroz ultrafilter – nedijalizabilni. U krvnoj plazmi ima više jonskog kalcijuma (55%). Kalcemija – koncentracija ukupnog Ca u krvi 2-2,7 mmol/L. Pad Ca ++ može biti letalan. Uloge Ca++: regulator nervno-mišićne razdražljivosti, smanjuje propustljivost Na kanala u membrani i pri padu Ca dolazi do povećane provodljivosti za Na i dolazi do spontanih depolarizacija- grčevi. Ako se grčevi jave kod inspiratornih mišića i mišića larinksa doćiće do smrti zbog nakupljanja CO2 u krvi, taj CO2 ne može da se odstrani preko pluća. Ca++-nezamenljiv u koagulaciji.Soli Ca služe kao gradivni element kostiju. Graviditet je fiziološko stanje kada organizam gradivne životinje predstavlja jedini izvor Ca za mineralizaciju fetusa. Puno Ca se gubi i u toku laktacije. Zato se često pred kraj graviditeta i posle partusa javlja hipokalcemija. Tada dolazi do spontanih kontrakcija- grčeva, gubitka svesti i uginuća. Terapija: CA sub kutano (nikako i.v.-zaustavlja srce) -Mg++ -ne u koagulaciji. Ako dođe do pada koncentracije jevljaju se tetanije-grčevi. Kada u biljkama i zemljištu nema Mg++ može doći do pašne tetanije-paresis puerperalis. Anjoi krvne plazme: Cl,HCO3-,PO4,SO42-organski sastojci: -azotni-više ih ima.proteini (po elektroforetskoj pokretljivosti:albumini, globulini i fibrinogen) i azotna jedinjenja koja nisu proteini:AK,ureja,kreatini. -bezazotni-glukoza,lipidi,bezazotni proizvodi metabolizma,hormoni vitamini,enzini Proteini – ima ih 60-80g/L i oni su kvantitativno i kvalitativno najvažniji organski sastojci. Ima oko 200 raznih molekula,a za 60-70 je odredjena struktura i funkcija. Razlikuju se po molekulskoj masi,fizičkim i hemijskim osobinama. Svi proteini sem imunoglobulina se sintetišu u jetri. -Kod novorođenčadi se u krvnoj plazmi kratko nalaze fetalni proteini. Ali kod teleta,ždrebeta,praseta i jegnjeta ( i ostalih) ih nema jer placenta ne propušta 5

imunoglobuline majke u fetus i dolaze bez Ig na svet (fiziološka agamaglobulinemija). Taj nedostatak nadohnade preko kolistruma i sluzokoža creva u prvih 38h ih resorbuje,ali najbolje prva sva sata posle partusa. -Uloge proteina: -u regulaciji koloidoosmotskog pritiska -puferska uloga -transportna -depo uloga:sprečavaju de se hormoni isfiltruju kroz glomerul bubrega. -u metabolizmu proteina -koagulacija-fibrinogen i protrombin -odbrambena- imunoglobulini - Ureja (stojke pričao)- krajnji produkt katabolizma proteina. Sintetiše se u jetri. Slobodno prolazi kroz membrane nervnih ćelija,povlači za sobom vodu i ćelije bubreuremična koma pasa. -Glukoza- jedini monosaharid u krvi. Svi monosaharidi se u jetri prevode u glukozu. Glikemija je 4-6 mmol/L, a kod preživara 2,3-3,5 mmol/L. Alimentarna glukozurija je prolazno povećanje koncentracije glukoze u krvi posle unošenja obroka bogatog ugljenim hidratima pa glikemija predje prag resorpcije i javi se u mokraći . -Lipidi- proste masti ,holesterol,fosfolipidi. Mlade jedinke imaju nižu koncentraciju holesterola. -Bezazotni proizvodi metabolizma- koncentracija acetonskih tela se može povećati kod krava u laktaciji. Za vreme mišićnog rada može se pojaviti veća količina mlečne kiseline.

3.PUFERI KRVI Puferi su smeše slabih kiselina ili baza i njihovih soli,koji pri dodavanju kiseline iil baze imaju sposobnost da se odurpu promeni pH rastvora i održavaju je u određenim granicama. -Puferaska širina – granične vrednosti u kojima pufer efikasno deluje. -Puferski kapacitet- je koičina kiseline ili baze koju može da primi odrđena zapremina pufera,a da se pri tome ne promeni pH. Podela pufera krvi: -puferi eritrocirta-Hb -puferi krvne plazme(seruma):1. neorganski (bikarbonatni,fosfatni) 2.organski (proteini krvne plazme) 6

-Bikarbonatni pufer- glavni pufer. Sastoji se od H2CO3 i NaHCO3 = 1 : 20. Efikasan je, brzo stupa u reakciju kada se pojavi višak kiseline ili baze. Sa jačom kiselinom reaguje NaHCO3 i nastaje H2CO3 i SO. H2CO3 ide do pluća, razlaže se na H2O i CO2 koji difuzijom prelazi u alveole i izdahne se putem vazduha.Sa bazom reaguje H 2CO3 i nastaje bikarbonat koji se izbaci mokraćom. Pk ovog pufera je nizak. Puferska širina je malja jer NaHCO3 ima 20 puta više od H2CO3,a trebalo bi da bude 1:1. Zato je ovaj pufer efikasniji u neutralisanju kiselina nego baza. Za vreme varenja hrane u digestivnom traktu se više oslobađaju kiseline-acidoza. -Fosfatni pufer- se sastoji iz Na primarnog NaH 2PO4 –reaguje kao kiselina i njegove soli Na sekundarnog fosfata. Oni čine fosfatni pufer plazme. U eritrocitima fosfatni pufer čine: KH2PO4 i K2HPO4 jer je K intracelularni katjon. Ovaj pufer se u ekstracelularnoj tečnosti nalazi u maloj količini. -Proteini su organski pufer- oni su najvažniji sastojci krvne plazme . Puferska uloga proteina je zasnovana na njihovim amfoternim svojstvima ( u kiseloj sredini se ponašaju kao baze, a u baznoj kao kiseline . Pošto je pHkrvi 7,35-7,45 proeini disosuju kao slabe kiseline. Proteini čine 10-15 % ukupnog puferskog kapaciteta pune krvi. -Hemoglobin- je glavni pufer u krvi. U krvi ga ima 150 g/L. U plućima sprečava alkalozu a u tkivima acidozu. Na Hb otpada 80% ukupnog puferskog kapaciteta krvi. Dezoksi Hb je slanija kiselina od H2CO3, a oksi Hb jača od H2CO3. U plućima oksi Hb istisne K iz KHCO3, a H2CO3 se raspadne na CO2 i H2O pa se CO2 izbaci izdisajem. Hb veže K i sprečava alkalozu u plućima. Zahvaljujući Hb pH venske krvi je samo 0,02 niži od pH arterijske. Alkalna rezerva krvi je količina alkalija koje reguju sa (unetim ili novonastalim) kiselinama dospelim u krv. U krvi kvantitativno glavna alkalija je NaHCO 3 i kiseline dospele u krv reguju sa Na-bikarbonatom i istiskuju ugljenu kiselinu,tj. CO 2 iz ove soli i sa Na grade so. Onda se alkalna rezerva može definisati kao količina (vol %) CO 2 koji se istisne iz 100 ml krvi putem jače kiseline. Ako dođe do priliva velike količine kiseline u krv doćiće do zasićenja alkalne rezerve pH se smanji i nastaće manifestna acidoza :ketoza preživara-kada u krv dospeju velike količine acetonskih tela (aceton,acetoacetat,beta hidroksi butirat). -trapija- i.v. ubrizgavanje sterilnog NaHCO 3

7

4.FIZIOLOGJA ERITROCITA U ćelijske elemente krvi spadaju: -eritrociti- crvena krvna zrnaca -leukociti – bela krvna zrnca -trombociti- krvne pločice Ove ćelije čine 40-45% krvi, a eritrociti su najbrojniji. -Eritrociti su sferne tvorevine bez jedra. Središnji deo je žut,a ivice su crvene. Diametar eritrocita je 5-8 nm. Eritrociti ptica i kamile imaju jedro. Oblik eritrocita nije stalan. Kada prolaze kroz kapilare njihov oblik se menja. Kapilari imaju prečnik isti ili malo manji od eritrocita. Vazomotori su arteriole i metarteriole koje služe za održavanje arterijskog krvnog pritiska. Vazomocija je regulisanje protoka krvi pomoću prekapilarnog sfingtera, a to je mišićna ćelija. Sfinger se otvori 5-10 puta u minuti. -Eritrociti kod ptica žive nekoliko nedelja, a kod sisara 120 dana. Stalno se raspadaju istrošeni eritrociti i stvaraju se novi-mladi. -Broj eritrocita kod iste jedinke može da bude jako promenljiv,što zavisi od više faktora: mišićna aktivnost,graviditet,doba života,uzimanje hrane,estrus... Goveče, pas, mačka,svinja6-8*1012/L. Koza i ovca 13-15*1012/L-najviše Živina 3-4*1012-najmaje Čovek 4-5*1012/L Građa eritrocita: -Membrana eritrocitaProteini 50%-uronjeni u dvosloj Lipidi 40%-fosfolipidi grade dvosloj Ugljeni hidrati- 10% Kod sisara nemaju jedro,osim kod kamile i živine. Nemaju ni: GA,mitohondrije,centriole. Unutra je Hb i stoma koja ostaje posle izlaska Hb. Na spoljašnjem delu membrane eritrocita su glikoproeidi koji sadrže sijalinsku kiselinu od koje potiče negativno naelektrisnje zbog čega se eritrociti odbijaju. Oni predstavljaju i antigene krvnih grupa. Membrana nije propustljiva za Hb,proeine krvne plazme,Ca i Mg. U potpunosti je propustljiva za glukozu,ureju,H,Cl. -Hemoliza- kada se eritrociti stave u destilovanu vodu ili u jako hipotonični rstvor,voda ulaz u ćeliju, oni gube oblik diska i postaju loptasti. Ako se preterano 8

istegnu (15-20%) membrana puca i Hb se izliva i to je hemoliza. Krv postaje providna. Nehemolizovana krv je neprovidna. U organizmu se neprekidno odigrava intravitalna hemoliza i kome se istrošeni eritrociti raspadaju i nestaju. Kod konja se u toku svake sekunde zameni 37 miliiona eritrocita. Do hemolize dolazi kada se zapremina eritrocita poveća za 15-20%. Hemoliza se može izazvati: -mehaničkim sredstvima- mućkanje -fizičkim sredstvima- zamrzavanje-odmrzavanje -biološkim sredstvima-zmijski i škorpionov ptrov -hemijskim sredstvima- etar,hloroform,žučne kiseline Osmotska rezistencija (min-6.2 ;max-4.8 koza)-otpornost prema sredstvima koja izazivaju hemolizu. Ispitivanje sa hipotoničnim rastvorom NaCl u koncentracijama od 7 do 3 g/L sa razlikama po 0,2 g/L. Što znači da koristimo so rastvora (6,8;6,6;6,4...). -Minimum rezistencije je ona koncentracija hipotoničnog rastvora NaCl u kojoj se hemolizuju najmanje otporni eritrociti (najstariji) -Maximum rzistencije je koncentracija u kojoj se hemolizuju najotporniji eritrociti (najmlađi) -Totalna rezistencija je od maksimuma pa na dalje. -Širina rezistencije je opseg izmedju minimalne i maksimalne rezistencije. Mlađi eritrociti su otpornji od starijih. Eritrociti se čuvaju na temperaturi od 4 oC. Metabolizam u eritrocitima- prisustvo membrane i enzimski procesi svrstavaju eritrocite u ćelije. Eritrociti su jedinstveni čelijski elementi koji posle napuštanja kostne srži i ulaska u cirkulaciju ostaju u životu bez jedara, ribozoma i mitohondrija. I pored ovih nedostataka eritrociti žive do 12 dana. Najotporniji su kada su u obliku bikonkavnog diska, a prelazak u sferni oblik dovodi do istezanja membrane. Održavanje stabilnosti membrane zavisi od stepena aktivnosti metabolizma u eritrocitu. Odsustvo mitohondrija ukazuje da je glavni energetski izvor za sintezu ATP-a anaerobni put razlaganja glukoze i direktna oksidacija glukoze preko pentozofosfatnog ciklusa. Anaerobnim razlaganjem glukoza se razlaže do laktata uz sintezu 2 ATP-a.Jedan ATP je za aktivnost enzima K-Na-ATP-aze koja upumpava aktivnim transportom K u eritrocit, a izbacuje Na. Drugi ATP se koristi za održavaje Hemoglobina u redukovanom stanju.Mali deo glukoze se razlaže preko pentozofosfatnog ciklusa čija je uloga sinteza NADPH.

9

2-3 DPG- spada u grupu organskih fosfata koji bitno utiču na afinitet hemoglobina prema kiseoniku. U eritrocitima , 2,3 DPG je kvantitativno najviše zastupljen i povećanje njegove koncentracije dovodi do progresivnog slabljenja afiniteta prema kiseoniku. Slabljenje afiniteta se objašnjava reverzibilnim vezivanjem 2,3 DPG za beta lance dezoksigenisanog hemoglobina,što dovodi do smanjenja obima oksigenacije hemoglobina,a stimuliše otpuštanje kiseonika iz oksihemoglobina. U plućima ,pri visokom PO2, 2,3 DPG odvaja od hemoglobina i nastaje oksihemoglobin, koji se u tkivima ponovo vezuje i doprinosi lakšoj disocijaciji hemoglobina tj, otpuštanju kideonika.Dobar je pokazatelj upotrebljivosti krvi. -Eritropeza je proces stvaranja eritrocita . Nastaju proliferacijom i dipenetracijom u hematopeznom tkivu kostne srži,izvan venskih sinusa. Sve ćelije krvi nastaju iz „pluripotentne matične ćelije hematopoeze“- iz ove ćelije diferentovajem nastaju opredeljene matične ćelije. Imaju specifičan stimulator (hormon) i pod njegovim uticajemnastaju ćelije samo jedne krvne loze (megakarioblast, eritroblast, mijeloblast i limfoblast) Skup matičnih ćelija za eritropoezu se umnožava pa pod dejstvom eritropoetina polije sineza hemoglobina. Najmlađa ćelija eritrocitne loze je proeritrobalst-on je 3x veći od eritrocita ,ima jedro. Od jednog proeritrobalsta nastaje 16 retikulocita. Ostaci jedra- sinteza hemoglobina. Stadijumi proeritroblasta: Proeritroblast-bazofilni eritroblast-polihromatofilni eritroblast-acidofilini eritroblast-retiulocit-eritrocit Faktori koji utiču na sazrevanje i stvaranje eritrocita: -plastični- esencijalne AK,Fe-za sintezu Hb -regulaciono katabolitički: oligoelementi Cu,Mg,Co,B vitamini,C vitamin Eritropoeza se odigrava tako da se nadohnadi broj ćelija koje de gube hemolizom. Regulisana je negativnom povratnom spregom. Eritropoezu stimuliše smanjen broj eritrocita (hipoksija) i smanjena koncentracija Hb,a koči je policitemija (povećan broj eritrocita). Bubrezi kao veliki potrošači O2 reaguju na hipoksiju slobađanjem eritropoetina (mase 34000 dtl,30% ugljenih hidrata,od toga je 10% siajlinska kiselina. On indukuje sintezu Hb i stvaranje eritroblasta.

10

5. FIZIOLOGIJA LEUKOCITA Posle centrifugovanja krvi, leukociti se izdvajaju u vidu beličastog sloja koji pokriva sloj eritrocita,loptasti su. Najmanji leukocit je limfocit 8nm,a najveći je monocit 25nm.Pod fiziološkim uslovima do povećanja broja leukocita (leukocitoza) dolazi posle uzimanja hrane,straha,fizičkog rada. Smanjenje broja leukocita je leukopenija (javlja se kod oštećenja kosne srži jonizirajućim zračenjem,teškim metalima). -Podela leukocita po funkciji: -fagociti -imunociti -Podela leukocita prema sastavu citoplazme: -granulociti- u citoplazmi i prema njihovom afinitetu za boje mogu biti: neutrofilni,eozinofilni i bazofilni. -agranulociti- (limfociti 8nm ; monociti 25nm) Odnos pojedinih vrsta leukocita je leukocitarna formula Kod preživara i živine limfociti 50-65%, a kod ostalih su neutrofilni granulociti 5065%. Leukocita ia 1000 puta manje od eritrocita. Goveče- 6-8x109/L,limfociti 50-65%, bazofili 1%,neutrofili 25-35%. -Granulociti se stvaraju u kostnoj srži iz hemicitoblasta. Neophodan je granuloprotein. Zreli granulociti se iz kostne srži ubace u krv i tu ostaju do 10 dana, zatim idu u tkiva pa uginu za 5 dana. -Neutrofili kada skreću ulevo povećana je produkcija neutrofila (kod zapaljenja),a kada skreću udesno znači da su stariji. Ne obnavljaju se kod ošećenja kostne srži zračenjem,solima teških metala. U cirkulaciji neutrofili ostaju 10 sati, zatim pređu u tkiva. Priljube se uz endotel kapilara pa se provlače između endotelnih ćelija kroz pore procesom dijapedeze. Pore su manje od neutrofila. U tkivima se ameboidno kreću i tu dolazi do hemotakse-kretanje neutrofila i makrofaga koje ih privlače,a to su proizvodi zapaljenja, limfokini (produkti limfocita), polipeptidi iz mastocita i bazofila. Uloge neutrofila: -fagocitoza-gutanje bakerija, stranih čestica. Jedan neutrofil ubije 10 bakterija pa ugine. -prva linija odbrane organizma od infekcija. Pronalaženje bakterija neutrofilima pomažu imunoglobulini (Ig) M i G i neke proteinske frakcije oslobođene u toku aktivacije komplemenata. 11

Svojstvo da Ig stimulišu fagocitozu zove se opsonizacija, a ti Ig su opsonini. Gnoj-izumrli neutrofili. -Eozinofili su duplo veći od eritrocita. Jedro ima 2 režnja-podseća na bisage. U citoplazmi su crvene ganule. Oni su „NAJLEPŠE“ ćelije krvi i ima ih 1-3%, a kod alergije i parazitskih invazija 10%. Eozinofili oslobađaju sadržaj iz granula koji ubija parazit i to je eozinofofilija. IgE i IgG -Baazofili su najređi.1%. Jedro ima 2 režnja i krupne plave granule. Učesvuju u alergijskim reakcijama. Za IgE Agranulociti nemaju granule. To su limfociti i monociti -Monociti –makrofagi su najveće ćelije bele krvne loze. Jasna im je membrana, veliko plavo jedro bubrežastog oblika. One su fagociti-makrofagi i sadrže peroksidaze za sinezu peroksida za ubijanje bakerije. Tkivni makrofagi su : histiociti, mastociti i Kupferove ćelije. Pokreću humoralni imuni odgovor. K-1 , K-2 . Svi tkivni makrofagi se jednim imenom nazivaju retikuloendoelni sistem (RES) -Limfociti su veličine kao eritrociti. Jedro ispujava skoro celu citoplazmu. Kod preživara i živine ih ima 50-65%, a kod ostalih 25-35%

6.FIZIOLOGIJA LIMFOCITA Limfociti su ovalnog oblika, imaju veliko plavo jedro koje ispunjava celu unutrašnjost,a na periferiji je uska citoplazma. Ona sadrži enzime za sintezu antitela i limfokina. Limfokini se izluče u spoljašnju sredinu i tu deliju. A antitela ostaju fiksirana za membranu i predstavljaju receptor za antigen. Postoje: -mali lomfociti do 8 nm-najbrojniji -srednji limfociti 8-12 nm -veliki preko 12 nm. Limfociti prolaze direktno kroz endotelnu ćeliju kapilara. Recirkulacija limfocita je stalno kretanje limfocita iz krvi u limfu i limfne čvorove pa ponovo u krv. Vrste limfocita: skaning mikroskopija: -B limfociti-nosioci humoralnog imuniteta,razbarušena im je membrana zbog molekula anitela na površini membrane koji štrče spolja. Čine 1/3 limfocita. Nastaju iz pluripotentne matične ćelije koja se u prvostepenim organima diferentuje u zreo B 12

limfocit, pa se u drugostepenim organima transformiše u plazmocit i sinetiše antitela i to je antigen-završna faza. Broj konova b limfocita oko 100000- odgovara broju antigena na koje jedinka može da odgovori stvaranjem antiela. -T limfociti: čine 2/3;nosioci celularnog i humoralnog imuniteta. Oni su timus zavisni. Faze nastanka T limfocita: -pretimusna –pluripotentna matična ćelija se u jetri, a po rođenju u kostnoj srži, diferentuje u protimocit i on migrira u timus. -timusna faza- protimocit dolazi u timus i tu pod dejstvom timozina i timopoetina sazreva u timocit. -posttimusna- 1% T limfocita napusti timus i ode u limfno tkivo i tu se odigra završno sazrevanje i tada su sposobni da prepoznaju antigen. T limfociti se dele na: - pomoćne i supresorske (regulatorna uloga u humoralnom odgovoru) -citotoxične –ubijaju ćelije sa antigenima na površini -senzibilni – sintrtišu limfokine za zapaljensku reakciju Membrana im je glatka jer su antiela uronjena u membranu. Svi limfociti potiču od matične pluripotentne ćelije koja se nalazi u žumancetnoj kesi.

7.TROMBOCITI-KOAGULACIJA KRVI Trombocita ima 400+-150*109/l krvi. Okrugli su i nemaju jedro. Citoplazma na periferiji je homogena-hijalina i zove se hijalomera, a u centru je granulisana i to je hijalomera. Građa trombocita se sastoji od tri zone: 1.periferna zona-za atheziju trombocita. Ona sadrži tri sloja (spoljašnji, troslojna opna, unurašnji) - spoljašnji sloj je u kontaktu sa plazmom i u sastavu ima sijalinsku kiselinu-za atheziju (lepljenje trombocita) na mesto oštećenog endotela krvnog suda. U spljašnjem sloju nalaze se i faktori koagulacije. -troslojna opna- u koagulaciji daje lipoidni faktor-trombocitni činilac 3 koji je neophodan za stvaranje tromboplastina koji pretvara protrombin u trombin. -unutrašnji sloj- čine valakna koja su slična aktinu i miozinu-kontraktilna su. Ona zajedno sa mikrotubulama sol-gel zone održavaju oblik trombocita. Koagulacija- zgrušavanje krvi je prevođenje krvi iz tečnnnog stanja u želatinastu masu. Aktivacija trombocita počinje kontaktom trombocita sa mestom oštećenog k.suda. kolagen ispod endotela privlači trombocite koji se lepe za oštećeno mesto i to je 13

adhezija, pa se i između sebe priljubljuju i to je agregacija. Dolazi do kontrakcije trombocita i pražnjenja sadržaja granula. Glavnni faktor agregacije trombocita je ADP. Hemostaza je proces koji omogućava da se oštećenje na k. sudu zatvori i tako spreči isticanje i gubljenje krvi. Mehanizmi hemostaze su: 1. lokalna vazokonstrikcija – se javlja odmah nakkon povrede krvnog suda . krvni sud se mora podvezati. Dolazi do kontrakcije k.suda koji je oštećen. 2. stvaranje trombocitogenog čepa- formiraju ga slepljeni i nagomilani trombociti na mestu ošećenja endotela. Čep je u početku rastresit, ali je kasnije čvrst. Jedinke sa manje trombocita (trombocitopenija) imaju tačkasta krvarenja pod kožom i u organima. Koagulacija je biohemijski mehanizam hemostaze. To je skup reakcija kaskadnog tipa u koje su uključeni sastojci krvne plazme, proteinske prirode, Ca 2+ joni i fosfolipidi tkiva i trombocita. Do sada je otkriveno 13 faktora koagulacije: 1. Fibrinnogen ;2. Prorombin ;3. tkivni trombopstin ;4. jon Ca ;5. labilni faktor ;8. antihemofilni globulin ;10. stvart-prowerov faktor L,D,L .... 1. stvaranje protrombinoze traje 5-8 minuta Ca++ 2. protrombin protrombinoza__ trombin- učestvuje Ca++ 3. fibrinogen __trombin_____ fibrin se polimerizuje i nastaju fibrinski konci i to je ugrušak ili kagulum. Ca++ za fibrinski mrežu. 1.-Stvaranje protrombinaze- aktivira protrombina je najsloženija i najduža faza. Protrombinozu čine : -aktivan faktor koagulacije 10 -fosfolipidi iz trombocita i tkiva -faktor koagulacije 5 i faktor koagulacije 4 Protrombinoza pretvara protrombin u trombin i tako pokreće treću fazu. Mehanizmi za stvaranje protrombinoze: -spoljašnji- u krvi (eksplozivan,do zgrušavanja dolazi za 15 sekundi)- pokreće se oslobađanjem tkivnog faktora i tkivnih fosfolipida iz oštećenog k.suda. tkivni faktor i fosfolipidi aktiviraju 7. i 7.a faktore. 7a , Ca++, tkivni faktor i tkivni fosfolipidi aktiviraju 10 u 10a, a pored toga i 9 u 9a. 9a, fosfolipidi, Ca, 8 prevode 10 u 10a.

14

-unutrašnji- traje duže – počinje kontaktom krvi sa kolagenima ispod oštećenog endotela na zidu i aktivira se 12 u 12a. 12a aktivira 11 u 11a, a 11a aktivira 9 u 9a. Kompleks: 9a, 8, Ca, fosfolipidi iz odgovarajućih trombocita prevode 10 u 10a. 2.-protrombin _protrombinaza_trombin- protrombin je protein krvne plazme. Sintetiše se u jetri z prisusvo vitamina K.Oboljenja jetre i hipovitaminoze K dovede do pada protrombina u krvi i sklosti krvarenju. 3.-fibrinogen trombin_fibrin – fibrinogen je protein k.plazme. sintetiše se u jetri. Sastoji se od dve subjedinice (A i B), a svaka od po 3 peptidna lanca (alfa,beta i gama) koji su međusobno povezani disulfidnim vezama. Trombin sa alfa i beta pepidnnih lanaca na Ntermninalnim krajevima odvaja po dva peptida A i B i to je fibrin i za nekoliko sekundi stvore se niti. U početku su rastresite ali delovanjem 13. faktora i Ca nastaje koagulum. Krvni ugrušak je tvorevin koja nastaje posle završene koagulacije. Sastoji se od fibrinske mreže u koju su upleteni ćelijski elementi. On se preko fibrinskih niti lepi za rubove otvora na zidu krvnog suda. I tako sprečava krvrenje. Retrakcija ugruška- stezanje ugruška in vitro nakon jednog sata i iz njega se istiskuje krvni serum-tut. Za retrakciju su neophodni trombociti. Inhibicija koagulacije-antitrombin 3 -Vreme krvarenja je vreme koje prođe od povrede tkiva veštačkim putem do prestanka krvarenja iz tog mesta. Traje 4-6 minuta(valjda) -Antikoagulansi- heparin,EDTA, fluorid. 1ml heparina/100 ml krvi.heparin inhibiše pretvaranje protrombina u trombin pri čemu izostaje druga faza. -veštački- Na-citrat: vezuje Ca u obliku nedisosovanih soli i Na-oksalat: vezuje Ca u obliku nerastvorljivih soli.

15

8.FIZIOLOGIJA ANTITELA

Antitela su proteini velike molekulske mase i složene biohemijske građe. Antitela su efektori humoralnog imunog odgovora, a sintetišu ih plazma ćelije koje nastaju posle aktivacije B limfocita. Antitela mogu da sintetišu i B limfociti pa tada ostaju u membrani kao receptor za antigen. Ig-antitela: osnovna jedinica je četvorovalentni heteropolimer sastavljen id dva lanca. Laki lanac ima 220 AK a teški ima 440 AK. Laki i teški lanci su međusobno povezani jednom disulfidnom vezo. I teški lanci su povezani disulfidnom vezom.(Ig-G da se nacrta svi pitaju).

Ig mogu prelaziti iz jednog oblika u drugi i to zahvaljujući 10 AK na polovini teškog lanca i to je zglobni region. Slobodan Ig ima oblik slova T a vezan za antigen Y. Deo N-terminalnog kraja koji je sastavljen od prvih 110 AK je V region i promenljiv je. Na lakim lancima je VL, a na teškim VH. Na V regionu je aktivno mesto Ig (paratop) i on se veže za epitop antigena. U obrazovanju paraopa učestvuje 15 AK Vl i Vh regiona i to je hipervarijabilna regija- vruća tačka. Laki lanci imaju 3, a teški 4 vruće tačke. Preostali deo prema C kraju ima konstantan sastav. Tercijarna struktura je globularna- struktura petlje se održava disulfidnom vezom između dva ostatka cisteina.

16

Ig su proteini pa se razlažu pod dejstvom proteaza i proizvodi su fragmenti: Fab i Fc. Fab ima sposobnost antitela (na njemu je aktivno mesto), isadrži V i C1 domene, a Fc kristališe i sadrži C2 i C3, a kod Ig M i IgE i C4 domen. Fc učesvuje u razaranju antigena. Efektorna funkcija je: - Aktivacija komplemenata - Stimulacija fagocitoze - Homocitotropizam je sposobnost Ig da se vežu za površinu ćelijske membrane - Sposobnost da Ig prođu kroz placentu. Grupe antigenskih markera: - Izotopski su na konstantnim delovima lanaca - Alotipski- na konstantnim delovima teških lananca(pročitati jos iz knjige) - Idiotipski- specifični za svaku vrstu antitela Laki lanci mogu biti: kapa i lambda. U jednom Ig može biti samo jedan tip lakog lanca. Klase Ig su na osnovu strukture konstantnog dela teških lanaca. To su: monomeri: A, D, G (najviše u krvi 10g), E (alergijske reakcije) Pentamer: M ( ne prolazi kroz placentu) A- može i dimer i trimer. Valenca je broj epitopa i paratopa. Uslovi za anigen : 1. Da bude stran imunom sistemu; 2. Veličina- da bude veći od 10000 Dlt; 3. što složenija hemijska struktura

17

9. KRVNE GRUPE- RH FAKTOR

Membrana eritrocita čoveka ima 30 antigenih i imunogenih proteina. Imunogenost- je sposobnost Ig da izazove imunološku reakciju. Antigenost- sposobnost da reaguje sa proizvodima imunološke reakcije. Antigeni su glikoproteini- 85% ugljenih hidrata, 15% proteini. Polisaharidni deo je nosilac antigenih determinanti. Antigeni krvnih grupa se nalaze i u pljuvačci i spermatozoidima. Na eritrocitu se nalaze A antigen, B, ili oba ili nijedan. Ovi antigeni su aglutinogeni- čine eritrocie pogodnim za aglutinaciju. Antitela protiv ovih antigena su aglutinini- IgM klase. Krvna grupa O- nema ni A ni B aglutinogene već ima anti-A i anti-B antitela. To je univerzalan davalac, a prima samo svoju krvnu grupu. Krvna grupa A- antigen a, antitelo anti-B daje krvnoj grupi A i AB Krvna grupa B- antigen B, antitelo anti-A daje krvnoj grupi B i AB Krvna grupa AB- nema antitelo, a ima antigen AB. Daje samo krvnoj grupi AB, a univerzalni je primalac. Kod davanja inkompatibilne krvi- krv čiji eritrociti sadrže različit antigen od eritrocita primaoca dolazi do hemolize eritrocita,uznemirenost, ubrzan rad srca i disanja. Antigeni A i B se nasleđuju po Mendelu AxA------ AA

;

OxA ----- A

RH- faktor – je prvi put otkriven kod jednog majmuna. To je sistem koji sačinjava veliki broj antigena od kojih D antigen poseduje najveću antigenos i imunogenost. RH+ je kada eritrociti poseduju antigen. RH- nemaju D i posle transfuzije RH+ RH- osobi stvore se anti D antitela (drugi put memori ćelije za jedan dan prepoznaju Aa pri tome plazma ćelije proizvode antitela prave hemolizu i nastupa smrt. Treci primertrudnoca pobacaj). I kod ponovnog primanja RH+ nastaje hemoliza eritrocita iz RHkrvi davaoca. RH- sme da se da RH+ osobi. *memori ćelije su ćelije koje pamte antigene i one ostaju u krvi.

18

85% belaca je RH+, a 15% RH-. RH+ se dominantno nasleđuje- ako jedan roditelj ima RH- homozigot i dete je RH+. Opasnost je ako RH- majka nosi RH+ plod i ako se prekine pupcana vrpca i eritrociti ploda dođu u krv majke- imunizovanje majke. Krvne grupe životinja: Goveče 11: A, B, C, F-V, J,M,N, S, Z, R’-S’ Svinja 13 Ovca 7 Konj i pas 8 *RH- daje i RH- i RH+

10. HOMEOSTAZA

Postoje dve sredine u kojima se odvija život: - Spoljašnja - Unutrašnja Svi organizmi svoje aktivnosti vrše u spoljašnjoj sredini . životni fenomeni se vrše u rasponu temperature od –50 do +50 oC Unutrašnja sredina ćelije je ono što za organizam čini spoljašnja sredina. Unutrašnja sredina je ekstracelularna tečnost koja obliva sve ćelije organizma i ta tečnost je preko ćelijske membrane u kontaktu sa tečnošću u ćelijama. Za pravilno odvijanje životnih procesa u ćeliji bitno je postojane konstantnog sastava unutrašnje sredine. Promene sastava štetno deluju na životne procese, a može doći i do uginuća ćelije. Homeostaza je postojanje i održavanje konstantnosti i stalnosti unutrašnje sredine. Parametri homeostaze su: 1. Izotonija: stalnost osmotske koncentracije. Čestice se u rastvoru stalno kreću i udaraju u okolne zidove vršeći pritisak na njih i to je osmotski pritisak. U hipotalamusu su osmoreceptori koji kontrolišu osmolarnost krvi. Kada je ona povećana (znojenje, dijareja, unos soli) osmoreceptori generišu akcioni potencijal koji ide do neurohipofize i iz nje se oslobodi vazopresin (fakultativna resorpcija vode). Kada je osmolarnost krvi smanjena – kod unosa puno vode ne luči se vazopresin – nema fakultativne resorpcije i višak vode se izluči. Terapija kod gbitka tečnosti – NE destilovana voda već izotonični fiziološki rastvori 0,9% (1,25 mol) NaCl. 19

2. Izojonija: stalnost koncentracije jona- za stanje ćelijske membrane, funkciju srca,mišića. Višak Ca može zaustaviti rad srca u sistoli, a manjak Ca i Mg tetaniju. 3. Izohidracija: stalnost koncentracije H+. pH krvi 7,35 – 7,45- održava se zahvaljujući puferima, plućima, koži, bubrezima. 4. Glikemija: stalnost glukoze u krvi 4-6 mmol/l 5. Homeotermija: stalnost telesne temperature Regulacija homeostaze: -Povratna sprega- reakcija koja je pokrenuta od nekog stimulusa dovodi do gašenja tog stimulusa. Primer je visoka koncentracija Co2 koja izaziva hiperventilaciju pluća koja gasi stimulus i smanjuje Co2 u krvi. -Negativna povratna sprega-ako se neki parametar promeni ona će ga vratiti u normalu i tako održati homeostazu. Primer: baroreceptori u luku aorte i karotidnom sinusu regulišu krvni pritisak. Kod povećanja k.pritiska stimulus impulsi idu do centra u produženoj moždini i pritisak pada. -Pozitivna povratna sprega –uzrok smrti- začarani krug (circulus vitiosus)- kada stimulus pokrene neku reakciju ona indikuje sve veće povećanje intenziteta stimulusa . Primer: gubitak krvi- vaskularni kolaps, pada pritisak , nasaje hipoksija i hiperkapnija, tahikardija i dolazi do smrti.

11.HEMOGLOBIN Hb čini 1/3 eritrocita. To je hromoproteid. Sastoji se od globina(protein) i prostetične grupe(HEM). Molekulska masa Hb je 68000 dlt. Građen je od 4 polipeptidna lanca:dva alfa (141 ak) i dva beta lanca (147ak) sto ukupno čini 574 ak. Svaki lanac veže po jedan HEM. HEM je porfirin sastavljen od 4 pirolova prstena a u centru je atom dvovalentnog gvožđa. Hem daje crvenu boju Hb. Jedan Hb veže 4O2 -Fetalni Hb: 4 lanca (dva alfa i dva gama?). gama se razlikuju od B lanaca odraslih, a alfa su isti. Fetalni Hb veže 20-30% više kiseonika od Hb odraslih. -Derivati Hb: Hb je nestabilno jedinjenje i gradi derivate 1. Fiziološki- netoksični- dovode kiseonik u tkiva i ćelije: oksi Hb, dezoksi Hb, karbamino Hb. 2. Patološki- karboksi Hb, met Hb, sulfo Hb, nitrozo Hb -Oksi Hb nastaje oksigenacijom krvi u plućima tako što veže kiseonik za gvožđe hema. Oksi Hb se može dobiti hemolizom krvi destilovanom vodom. Kada se oksi Hb-u doda

20

malo Stockesovog reagensa oduzme se kiseonik i dobija se dezoksi hb. Ako dezoksi Hb stoji duže na sobnoj temperaturi ponovo se gradi oksi Hb. - Karbamino Hb: je najtoksičniji- sadrži CO vezan za Fe hema.Fe ima 200 puta jači afinitet za CO nago za O2, ali i pored toga u prisustvu kiseonika dolazi do otpuštanja CO. Kod trovanja CO terapija je O2. Krv koja sadrži karboksi Hb ima jako crvenu boju. Na karboksi Hb ne utiče Stockesov reagens. -Met Hb: nastaje dužim čuvanjem krvi. Pri oksidaciji Fe 2+ u Fe3+ (prelaska fero u feri). Hem ovog derivata je hemin i on ne može da veže O 2 . nastanak Met Hb sprečavaju enzimi eritrocita uz vitamin C (oni redukuju met Hb u Hb). Met Hb in vitro nastaje dodavanjem oksi Hb-u nekog oksidacionog sredstva- kalijumfericijanid -Mišićni Hb- mioglobin- se sastoji od jednog molekula hema koji je isti kao hem Hb i sadrži jedan lanac globinakoji ima 153 AK. Koncentracija mioglobina se povećava posle mišićnog rada. Mioglobin veže jedan O2 i zato je krakotrajni depo O2 između dve mišićne kontrakcije. Afinitet prema kiseoniku je mnogo veći od afiniteta Hb, ali je afinitet prema CO manji 10 puta od afiniteta Hb.

21

12.GRAĐA MIOKARDA

Srce sisara je četvorokomorna pumpa izgrađena od poprečno prugastih mišića i neprekidno pumpa krv u sistem krvnih sudova. To je šupalj mišićni organ smešten u grudnoj duplji između oba plućna krila. Nalazi se u perikardu . U čoveka srce je teško 300gr. Kod životinja 0,4-0,8% TM.

Kod novorođenčadi desna polovina srca je odvojena od leve preko septuma. U fetalnom dobu između leve i desne polovine je foramen ovale pa krv ide iz desne u levu. Oksigenacija krvi kod fetusa je u placenti, a kod odraslih u plućima. Na izlasku iz aorte i A. Pulmonalis su semilunarni zalisci. Oni se uvek potpuno zatvaraju. -Miokard čine: -mišić pretkomora-(unutrašnji sloj-poseban za svaku pretkomoru i spoljašnji zajednički za obe) -mišić komora -specijalizovana mišićna vlakna za stvaranje i sprovodjenje impulsa Miokard desne komore ima dva sloja, a leve tri sloja (deblji). Mišićna vlakna desne komore pružaju se uzdužno od septuma prema vrhu srca. U levoj komori se vlakna pružaju isto kao u desnoj, ali postoji teći, srednji, sloj pa je zid leve komore deblji. -U vlaknima su centralno postavljena jedra. Vlakna se granaju pa se spajaju i pružaju u svim pravcima i tako grade sincicijum. Navlaknima postoje poprečna tamna polja (interkalarni diskovi) tu se kraj jednog vlakna graniči sa drugim. -Delovi interkalarnog diska: -transverzalni deo- sadrži dezmozome koji obezbeđuju snažnu vezu između vlakana tako da kontrakcijajednog vlakna povlači i drugo. Ima i male porozne veze zbog kojih u ovom delu nema značajnog prolaska jona iz jednog u drugo vlakno. -longitudinalni deo- sadrži velike porozne veze i ima veliku propustljivost za jone. Prosor između dve membrane je 3nm. U svakoj membrani postoji po jedan konekson 22

koga grade 6 transmembranskih proteina. Između tih proteina jednog koneksona formiran je kanal koji sveže kanal koneksona susedne ćelije i tako prolaze joni , AK, monosaharidi- supstanca čija je masa manja od 1000 dlt i pritome ne dolazi do mešanja sa ekstracelularnom tečnošću.

13.AUTOMATIZAM SRCA Automatizam je sposobnost srca da se kontrahuje i u uslovima van organizma. Potrebno je obezbediti stalnu perfuziju fiziološkog rastvora-Ringerov rastvor i pod takvim uslovima može da se kontrahuje više od 1h. Žaba: dva luka aorte, dve predkomore, jedna komora. -Rad srca kontroliše i podstiče sistem za stvaranje i provođenje impulsa-sssi. -SA(sinoatrijumski) čvor-smešten u zidu desne predkomore ispod i medijalno od ušća gornje šuplje vene je primarni centar srčanog automatizma.To je skup specijalizovanih mišićnih vlakana (purkinjeva vlakna). Membrana ovih ćelija se spontano depolariše bez nadražaja i to su biološki pejsmejkeri. Ćelije SA čvora imaju membranski potencijal mirovanja(mpm) -55 do 60 mV. A poencijal membrane mišićnih ćelija je -80 do -90 mV. Mpm Purkinjevih ćelija je nizak zato što je i u mirovanju ćelijska membrana nepropustljiva za Na +. Pod normalnim uslovima srce se nadražuje smo impulsima iz ovog centra. Impuls stvoren u SA čvoru prenese se do AV čvora. Internodusni putevi su mišićna vlakna većeg prečnika od ostalih vlakana i kroz njih se impulsi od SA ka AV čvoru prenose duplo brže. U desnoj pretkomori su 3 a u levoj jedan internodusni put. -AV čvor- je sekundarni centar srčanog automatizma. Nalazi se u zidu desne pretkomore blizu fibroznog septuma. To su takođe purkinjeve ćelije. Uloge: 1. prevodi impulse sa pretkomora na komore 2. usporavanje provođenja impulsa sa pretkomora ma komore- zato sistola pretkomore pre završi nego što počne sistola komore. 3. preuzima ulogu predvodnika ritma u slučaju prestanka SA čvora, što je retka pojava. -Hissov snop-(mpm razlicit između spoljašnjeg i unutrašnjeg dela u stanju mirovanja)

23

MPM svakog mišićnog vlakna srca u mirovanju je -60 do -80 mV. Kada je membrana u mirovanju K+ izlazi iz ćelije iz veće u manju koncentraciju. Anjoni zbog svoje veličine ne mogu izaći pa ostaju u ćeliji.

Podražavanjem membrane na mestu delovanja povećava se propusljivost za Na+-depolarizacija. Repolarizacija-izlazi K+. od šiljka do nule je spora a od nule brza Plato potencijal-ulazak Na-bilans između izlaska K i ulaska Ca Nemogućnost tetanusa. Prag- je voltaža na kojoj se otvore dodatni kanali za Na i __

14. SRČANA REVOLUCIJA Jedan srčani ciklus je vremenski period od momenta pokretanja depolarizacije pretkomora,depolarizacije komora, repolarizacije komora i pretkomora pa do sledeće ponovne depolarizacije pretkomora. Kontrakcija je sistola, relaksacija je diajstola. Srčana revolucija obuhvata: sistolu i dijastolu predkomora i komora i pauzu. Traje 0,8 sekundi. Frekvenca rada srca čoveka je 75 otkucaja u minuti. -Sistola: komora 1. izovolumetrijaska kontrakcija 2. izotonusna kontrakcija- istiskivanje krvi-ejekcija krvi. 2a.-faza brze ejekcije 2b.-faza spore ejekcije __________: 1.Protodijastola 2.Izovolumetrijska relaksacija 3.Rana faza brzoog punjenja komora 4.Rana faza sporog punjenja komora krvlju- dijastola 5.Kasna faza brzog punjenja krvlju 24

-Sistola pretkomora: nastaje kada talas depolarizacije pokrenut impulsom iz SA čvora zahvati pretkomore. Kontrakcija leve i desne pretkomore je u isto vreme. Krv se iz pretkomora istiskuje u komore u dijastoli nakon otvaranja arioventrikularnih zalistaka. Za vreme sistole krv iz pretkomora se kreće kroz AV otvore prema lumenu komora. -Punjenje i sistola komora: komore se pune krvlju u dijastoli.u prvoj trećini je period brzog punjenja. U drugoj trećini dijastole malo krvi se uliva u komore i to je dijastaza. U zadnjoj trećini dijastole kontrahuju se pretkomore i krv se istisne u komore. -mehanizam srčane revolucije:

-Ekstra i redovna sistola nisu iste. Visina zavisi od faze dijastole. Kada je nadražaj došao. Što ranije padne nadražaj amplituda je niža. -Sistolni- udarni volumen je količina krvi koja se u toku jedne sistole istisne iz leve komore u aortu ili iz desne komore u a. Pulmonalis. Pri tome se istisne 43% ukupne krvi-sistolni volumen. Ostalih 57% je postsistolni volumen. Mali deo krvi ostaje u komorama i u najjačoj sistoli i to je rezidualni volumen. Sistolni volumen je 0,45-1ml/kg TM. Minutni volumen je zapremina krvi koju leva komora istisne u aortu u toku jednog minuta. Preveliko povećanje F može da smanji MV. Kod utreniranih MV se povećava na račun povećanja SV

25

15. ELEKTROKARDIOGRAFIJA Elektrokardiogram je zbir akcionih potencijala sa svih ćelija miokarda srca. Svi ti akcioni potencijali se zovu bioelektrične struje srca. Akcioni potencijali nastaju kao rezultat depolarizacije membrana ćelija miokarda od strane impulsa iz SA čvora. Te struje se od srca, zahvaljujući elektrolitima u telesnim tečnostima i tkivima, prenose na površinu kože gde se uz pomoć elektrokardiografa mogu registrovati. Zapis na papiru ili ekranu je elekrokardiogram. -Registrovanje EKG-a: 1. bipolarno- jedna elektroda je spojena sa +, a druga sa – polom instrumenta. Obr elektrode se postave na određena mesta na ekstremitetima. Ovaj način koristi tri standardne derivacije- odvoda sa ekstremiteta: I: LR-DR- na desnu ruku ide –elektroda,a na levu + II: DR-LN- na desnu ruku ide +, a na levu nogu ide – (ovo je najveći zapis) III: LR-LN- na levu ruku -, a na levu nogu + Eithovenov zakon- na krajevima električnog polja oblika jednakostraničnog tougla sa izvorom struje u centru- srce, zbir potencijala je 0. 2. monopolarno- jedna aktivna elektroda spojena sa + polom se postavlja na određeno mesto na telu. Druga indiferentna je povezana sa ekstremitetima i ona registruje nulti potencijal. -Kod monopolarnog registrovanja- pojačani unipolarni odvodi sa ekstremiteta: aVR- kada je + elektroda na desnoj ruci aVL- kada je + elektroda na levoj ruci aVF- kada je + elektroda na levoj nozi ovako se dobija veća voltaža zubaca. 3. Prekordijalni odvodi- odvodi sa grudnog koša u predelu projekcije miokarda srca. Postoji 6 mesta: V1- iznad pretkomora, V2- iznad AV? čvora, V3- iznad Hissovog snopa, V4 5 i 6 iznad komora

26

P- depolarizacija pretkomora PQ- vreme zadržavanja impulsa u AV čvoru PR- vremenski razmak od početka depolarizacije pretkomora do početka depolarizacije komora Q- depolarizacija Hissovog snopa i mišića međukomornog septuma. R- depolarizacija miokarda komora S- depolarizacija baze leve komore(kod hipertrofije leve kommore,kod sportista uglavnom izražen je) ST- depolarizacija celog miokarda komora i one su u fazi sistole. T- repolarizacija miokarda komora U- repolarizacija Purkinjevog sprovodnog sistema i papilarnih mišića TP- pauza između dve kontrakcije srca EKG ima koliko i otkucaja srca.

16. SRČANI TONOVI -To su zvučni fenomeni koji se mogu registrovati na grudnom košu u predelu srca u toku rada srčanog mišića. Mogu se auskultovati stetoskopom ili se registruju fonokardiografom, a crtež je fonokardiogram. Najbolje se čuju na međurebarnim prostorima- 3-5 je puncta optima, a 4 puncta maxima. To su mesta projekcije srčanih zalistaka i otvora srčanih šupljina. -Postoje 4 srčana tona: prvi i drugi se mogu auskultovati stetoskopom ili prislanjanjem uva u predelu srca, a treći i četvrti ne mogu stetoskopom vec fonokardiografom. -Prvi srčani ton- S1- sistolični ton- nastaje u toku kontrakcije miokarda komora. Najduži je,dubok je. U njegovom stvaranju učestvuje zatvaranje i treperenje AV zalistaka, ovaranje semilunarnih zalistaka. Čuje se kao LAB. Ima 6-11 oscilacija. -Drugi srčani ton-S2- 25 do 150 Hz- dijastolični ton. U njemu učestvuje samo zatvaranje, zatezanje i vibracija semilunarnih zalistaka. Kratak je i jasan ton. Čuje se kao TAB. Ima 4-6 oscilacija.kod povećanog krvnog pritiska S2 je jak, praskajući -Treći srčani ton-S3-(pasivno 70% krvi iz pretkomora u komore) to je treća faza dijastole- on je mezodijastolični ton. Nastaje kao posledica vibracije zida komora u toku punjenja krvlju. Ima 3-4 oscilacije. -Četvrti srčani ton-S4- u petoj fazi dijastole-presistolični ton. Stvara ga sistola prekomora. S4 aktivno 30% krvi iz pretkomora u komore. 1-3 oscilacije.

27

Ljudsko uho registruje 20-20000 Hz Fiziološki tonovi 25-600 Hz Šum- postepeno nastaje i postepeno prestaje. Ton-naglo nestaje i naglo prestaje. Bolji je u ekspirijumu.

Fonokardiogram(na slici)

18. REGULACIJA SRČANOG RADA Srce čoveka u mirovanju u toku jednog minuta iz leve komore u aortu ispumpa 5 litara krvi. Funkcija srca je regulisana: -autoregulacija: srce reaguje na promene veličine dotoka krvi. -preko autonomnog nervnog sistema- simpatikus i parasimpatikus -Autoregulacija: pri aktivnosti pojedinih organa povećava se količina krvi koja protiče kroz te organe na račun smanjenja protoka krvi kroz organe sa manjom aktivnošću i to je raspodela krvi u organizmu. Povećan priliv krvi u organe koji rade ima za posledicu povećano oticanje venske krvi iz njih i povećan priliv venske krvi u srce zbog čega se ono jače kontrahuje (Frank-Starlingov zakon). -Nervna regulacija: centar je u retikularnoj formaciji donje trćine ponsa i gornje dve trećine medule oblongate. To su bubilarni vazomotorni centri. Srčani mišić inervišu simpatikus i parasimpatikus. -Simpatikus inerviše ceo srčani mišić preko nervi accelerantes cordis: (dpk i malo leve komore; medijator noradrenalin-povećava propustljivost za jone Na) :pozitivno horiotropno-tahikardija-ubrzava frekvenciju rada :pozitivno inotropno- pojačava kontrakcije :pozitivno batmotropno- pojačava razdražljivost srčanih mišićnih ćelija :pozitivno dromotropno- poboljšava provodljivost :pozitivno tromotropno- tonus srca 28

-Parasimpatikus: (u tok spavanja bradikardija) preko nervusa vagusa(grana rami cardiaci)-preko monokarionskih receptora: :desni ogranci- SA čvor, DPK :levi ogranci- AV čvor, Hissov snop, LPK Bradikardija- usporava rad srca- acetil holin izaziva povećanu propustljivost ćelija SA čvora za K+

19. FIZIOLOGIJA KRVNIH SUDOVA Krvni sudovi grade cirkulatorni sistem. Prema anatomskim i funkcionalnim osobinama dele se na: arterije, arteriole, kapilare, venule i vene. Zid krvnih sudova je izgrađen iz: -tunica intima- endotelne ćelije i vezivo -tunica media- glaka mkišićna vlakna -tunica adventitia- vezivo -Arterije: Aorta (najelastičnija) i velike arterije sadrže veliku količinu elastičnih vlakana, a malo mišićnih ćelija. -Arteriole: imaju više mišićnih ćelija, a manje elastičnih vlakana. Mogu aktivno da menjaju prečnik lumena. -Karilari: su najsitniji krvni sudovi -Venule: su malo deblje od kapilara -Vene: su najrastegljiviji krvni sudovi. U njih se može smestiti puno krvi pa su one kapacititivni krvni sudovi. U njima je slabo razvijena t.media. Tunica intima vena gradi nabore-zaliske koji nedozvoljavaju da se krv vrati unazad, već je usmeravaju ka srcu. Vene su antigravitacione. Zalisci ne postoje u venama mozga, unutrašnjih organa i u velikim šupljim venama. Tok krvi u krvnim sudovima može biti: laminaran i turbulentan, ali je češći laminaran

29

Tanak sloj u krvi u kontaktu sa zidom krvnog suda se ne kreće. Sledeći sloj se kreće brže,onaj do njega jos brže i sve tako. Kada brzina laminarnog toka pređe kritičnu brzinu kretanja tok postaje turbulentan. Verovatnoća nastanka turbulentnog toka objašnjena je Rejnoldsovim brojem (Re). Što je veći Re veća je verovatnoća nastanka turbulencije- kada je Re=2000 nastaje turbulencija. U fiziološkim uslovima u velikim arterijama Re=1000. Laminaran tok je nečujan, a turbulencija stvara šumove.

20. FIZIOLOGIJA KAPILARA Kapilari su najsitniji krvni sudovi i u njima se odvija razmena hranljivih materija između krvi i tkiva. Dužina kapilara je 0,5 mm, prečnik je 5-8 µm, a debljina zida je 0,3-0,5µm. Sa sapoljne strane zida je perici koji ima fagociitnu i nutritivnu ulogu.

Krv u kapilar ulazi kroz arteriolu, a izlazi venulom. -Pdela kapilara: -kontinuirani: endotelne ćelije nemaju pore, bazalna lamina je kompletna. -fenestrovani sa dijafragmom: endotelne ćelije imaju pore, bazalna lamina je kompletna -fenestralni bez dijafragme -sinusoidni:diskontinuirani-široke pore Svi krvni sudovi osim kapilara u svom zidu imaju mišićne ćelije. Sistem krvnih sudova koji gradi jednu osnovnu jedinicu kapilarnog korita je terminalni krvotokmikrocirkulacija. Kapilarna membrana po propustljivosti je dijalitička, što znači da propušta čestice pravih rastvora. Materije se najčešće transportuju difuzijom. Voda prolazi pasivno u oba smera. Difuzija: -kroz membranu endotelne ćelije- voda,O 2, CO2(liposolubilne materije) -kroz pore- voda, glukoza (pravi rastvori) 30

Pore su slabo popustljive za proteine, posebno za albumin. Najlakše prolazi mioglobin. Pore najlakše propustaju: - Vodu - NaCl - Ureja - Glukoza - Mioglobin (najlakše) - Hemoglobin - Albumin SKORO NE PROLAZI Na propustljivost kroz membranu utiču: molekulska masa ali i struktura molekula. Za Hb je propustljivost 100 puta veća nego za albumin. -Razmena materijala: (smer difuzije određuje koncentracionim gradijentom) -difuzija ima najvise udela u razmeni materija između krvi(teče kroz kapilar) i međućelijske tečnosti. Prema međućelijskoj tečnosti difunduju O 2 i glukoza jer ih ima više u krvi. Prema krvi difunduju CO2 i mlečna kiselina. Voda difunduje u oba pravca. Količina vode koja difunduje u jednom pravcu jednaka je količini vode koja difunduje u drugom. -filtracija: (kroz pore u kapilarnom zidu) voda i pravi rastvori (AK.,glukoza). Filtracija zavisi od dve sile: -gradijent hidrostatskog pritiska(hp=4,8)-sila koja tera tečnost iz kapilara -gradijent osmotskog pritiska (op=3,3)- usmerava tečnost prema lumenu kapilara FP=1,5 kPa- od arterijskog ka venskom delu opada. Venski kapilar je deo kapilara koji uvlači tečnost iz međućelijskih prostora. Povećanjem metabolizma povećava se protok krvi i broj krvnih sudova. Stvaranje novih krvnih sudova je angigiogeneza.

31

21. KRVNI PRITISAK Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu površine zida krvnog suda. Pritisak stvaraju: -srce:snagom kontrakcije leve komore -napetost zidova krvnih sudova Pad krvnog pritiska ispod normalne vrednosti dovodi do zaustavljanja rada srca i kolapsa ako stanje potraje nekoliko minuta. Porast krvnog pritiska izaziva prskanje zida krvnih sudova. Ako se to desi u mozgu- apopleksija(šlog) Najvišu vrednost ( a to je sistolni pritisak) pritisak dostiže pri kraju sistole. Najniža vrednost (dijastolni) je na početku sistole komora,neposredno pred otvaranje semilunarnih zalistaka. Pulsni pritisak=sistolni – dijastolni pritisak Srednji pritisak= dijastolni + 1/3 sistolnog

Krvni pritisak se meri u horizontalnoj ravni srca. Ako se meri ispod nivoa srca ( u nozi kada životinja stoji) biće veći od pritiska izmerenog u nivou srca. Ako se meri iznad nivoa srca bice nižiMerenje pritiska: -direktno- zahteva povredu krvnog suda i uvlačenje igle u lumen suda. -indirektno- 1. Auskultacija: direktna(drvena trubica),stetoskop,fonedoskop (ima membranu) 2. palpaciaja Indirektno-aparat se sastoji od gumene mažene, gumene pumpe i živinog monometra. Monometar je crevom povezan sa manžetnom. Kod ljudi manžetna se stavlja na levu ruku. Kod konja i goveda na prednji ekstremitet- a.radialis ili na koren repaa.coccigea. kod malih životinja na a.femoralis. ispod mažetne je stetoskop. Mlaz krvi koji prolazi kroz komprimovano mesto udara u zidove arterije i stvara tonove-šumove, to su korotkovljevi tonovi. Visina živinog stubakada se prvi put registruju tonovi 32

označava sistolni pritisak, a kada tonovi prestanu i uspostavi se normalan tok krvi označava dijastolni pritisak. -Oscilacije krvnog pritiska: -pulsne: promene pritiska u toku sistole i dijastole -respiratorne- pneumogram- promene pritiska za vreme inspirijuma (pvećava se) i ekspirijuma -vazomotorne- najsporije su. Nastaju usled promene tonusa vazomotornih centara u p. Moždini -Regulacija arterijskog pritiska: -sistem brze regulacije (nervni i humoralni) -sistem dugoročne regulacije -Nervna brza regulacija kreće za nekoliko sekundi i to je prva linija odbrane od nenormalnog pritiska. Postoje tri mehanizma: 1. baroreceptorski mehanizam (porast) povratnom spregom baroreceptori su u luku aorte i sinusu karotikusu. Nadražaj baroreceptora dovodi do bradikardije i vazodilatacije i pritisak pada. Nedostatak je što se baroreceptori brzo adaptiraju na bilo koju visinu arterijskog pritiska. 2. ishemijska reakcija (pad) nervnog sistema-u produženoj moždini su: vazomotorni i vazdušni centar. Ako pritisak padne, smanji se dotok krvi i kiseonika u vazomotorni centar (ishemija) neuroni vazomotornog centra će se razdražiti – dejstvo simpatikusa i doćiće do vazokonstrikcije. Ovaj mehanizam je skoro inertan jer se aktivira kada pritisak opadne na nivo koji ugrožava život. Zato je on poslednji nivo odbrane. 3. hemoreceptorski mehanizam- kad pritisak padne smanji se protok krvi kroz hemoreceptore. Impulsi dolaze do vazomotornog područja. Tahikardija i vazokonstrikcija- povećanje pritiska. -Humoralna brza regulacija: povećava (kod pada) frekvencu -vazokonstrikcija-adrenalin, noradrenalin -vazokonstrikcija- renin-angiotenzin -vazokonstrikcija vazopresinom Svi se akiviraju za nekoliko minuta -Dugoročna regulacija: kontrola pritiska bubregom i volumenom telesne tečnosti. Tu je sistem renin-angiotenzin-aldosteron. Ovi sistemi deluju kod povećanja pritiska ( izlučuju višak tečnosti, Na i soli), a kod smanjenja pritiska(smanjuje se izlučivanje mokraće ali ne i izlučivanje štetnih sastojaka)

33

22. VENSKI PULS Venski puls predstavlja ritmičke oscilacije zida vena koje nastaju u toku rada srca. Može da se palpira ili posmatra golim okom na velikim venama blizu srca- v. Jugularis. Registruje se aparatom flebografom, a crtež koji se dobija naziva se flebogram:

a- sistola pretkomora- malo krvi se vraća u vene c- povećanje pritiska u pretkomorama za vreme kontrakcije komora v- povećanje pritiska u pretkomorama u toku njihovog punjenja krvlju na početku dijastole komora

23. LIMFA I LIMFOTOK Limfa je tkivna tečost koja ulazi u limfne sudove. To je žućkasta tečnost, pH je slabo bazna 7,5, slanog je ukusa. Sadrži 95% vode, 1% neorganskih soli, 30-40g/l proteina (albumini, globulini, fibrinogen). Ima 50% manje proteina nego krvna plazma 60-80g/l. S obzirom da sadrži fibrinogen limfa se koaguliše u dodiru sa stranom površinom ali koagulum nije kompaktan. U organizmu je jedna krv, a više limfi. Limfa jetre 60g/l proteina, a limfa mišića 20g/l proteina -Uloge limfe: Proteine iz međućelijskih prostoravraća u krv jer bi došlo do povećanja koloidoosmotskog pritiska, zadržavanja vode, edema. Prenosi antintigene do limfnih čvorova. Humoralni i celularni imuni odgovor. Limfotok: je sistem limfnih sudova koji sprovode limfu od međućelijskih prostora do krvi. Limfotok počinje limfnim kapilarima. Endotelne ćelije zida limfnog kapilara se preklapaju i funkcionišu kao zalistak. Taj zalistak propušta tečnost samo prema lumenu limfnog kapilara. Tečnost se iz limfnog kapilara ne vraća u međućelijski prostor već ide ka većim limfnim sudovima Dva limfna suda koja dovode limfu u krv: - Ductus toracicus - Ductus limfaticus dexter Faktori koji utiču na protok limfe u limfnim sudovima su: 34

-limfna pumpa- i zdu su glatke mišićne ćelije koje potiskuju segment po segment limfe do venskog krvnog suda -pritisak na tkiva spolja Isticanje limfe iz duktusa napolje dovodi do kaheksije i smrti za dve nedelje.

24. SLEZINA Slezina je organ trbušne duplje, nalazi se sa leve strane želudca. Obavijena je vezivnom kapsulom od koje se pružaju vezivne pregrade (trabecule) koje slezinu dele na režnjiće. Sastoji se iz: -crvena pulpa: sinusoidni krvni sudovi -bela pulpa: limfni čvorovi ( u njima se stvaraju limfociti i plazmociti) Uloge slezine: -u fetalnom dobu se odvija eritropoeza -limfopoetični organ i sekundarni organ imuniteta (odigrava se imuna reakcija). Kada je potrebno više krvi ona izbacuje krv koncentrovaniju i bogatiju eritrocitima -u slezini je hemoliza eritrocita -hematopoezni organ u fetalnom razvoju -depo gvožđa u obliku feritina -ima endokrinu ulogu: sadrži biološki aktivna jedinjenja Pored svega navedenog slezina nije neophodna za život. Vozačima bi bilo poželjno izvaditi slezinu jer bi u slučaju povrede došlo do gubitka većih količina krvi. Nakon uklanjanja njenu ulogu preuzima jetra, ali su osobe podložne infekcijama.

35

25. KRVOTOK PLUĆA I BUBREGA Pluća imaju: 1. nutritivni krvotok- potiče od nekoliko bronhijalnih arterija koje snabdevaju pluća oksigenisanom krvlju. Ta krv se posle uliva u plućne vene pa u levu pretkomoru. Ova dodatna količina krvi (fiziološki šant) je uzrok tome što je sistolni volumen leve komore veći od sistolnog volumena desne komore. 2. funkcionalni krvotok- počinje a. Pulmonalis koja pumpa krv iz desne komore. Ovaj krvni sud se grana na dve grane i svaka grana ulazi u svoje plućno krilo. Desna komora ubacuje krv u a. Pulmonalis pod pritiskom od 3 kPa.pritisak u plućnim kapilarima je 1 kPa. Ovako nizak pritisak u plićnim kapilarima isključuje, u normalnim uslovima, svaku mogućnost filtracije tečnosti u međućelijske prostore i alveole. Do te filtracije dolazi usled insuficijencije mitralnih zalistaka i dolazi do plućnog edema. Bubrezi: imaju visok krvni pritisak= 10 kPa i javlja se obilna filtracija tečnosti iz krvi (180 L/24h, goveče 1200 L/24h). U v. Eferens (odvodi krvi iz glomerula) vlada pritisak od 6kPa- taj pritisak opada i u peritubularnim kanalima iznosi 1,7 kPa i omogućava da se isfiltrirana tečnost vrati kroz glomerulske kapilare iz tubula ponovo u krv.

26. VENTILACIJA PLUĆA Procesi disanja se sele na: -ventilaciju pluća- razmena gasova između alveola i spiljašnje sredine -spoljašnje disanje- razmena gasova između šupljine alveola i kapilara kojeg okružuje -unutrašnje disanje- razmena gasova između kapilara i intersticijalne tečnosti -ćelijsko disanje- potrošnja O2 u ćelijama uz nastanak CO2 Ventilacija pluća je unošenje svežeg atmosferskog vazduha u pluća u onoj meri u kojoj se troši O2. Ventilacija je omogućena aktivnošću respiratorne muskulature. Pri mirnom disanju učestvuju glavni rspiratorni mišići, a pri forsiranom disanju se aktiviraju glavni inspiratorni mišići. Inspirijum je aktivan proces ( a kod insekata je ekspirijum aktivan i odvija se kontrakcijom ventilacionih traheja, a inspiriju je pasivan jer se traheje šire zahvaljujući elastičnim hitinskim strukturama u svom zidu). Inspirijum otpočinje kontrakcijom inspiratornih mišića. Rebra se pomeraju dorzolateralno i kranijalno. 36

Periferni mišićni deo dijafragme se kontrahuje, a središnji deo s zateže i pomera ka abdomenu. Povećava se zapremina grudnog koša i u njemu dolazi do smanjenja pritiska vazduha. Pritisak vazduha u plućima postaje manji od atmosferskog i vazduh zbog toga ulazi u pluća. Faktori u plućnoj ventilaciji: -elastičnost pluća -intrapleuralni pritisak je uvek negativan- manji je od atmosferskog za 0,4-0,6 kPa- postoji između listova pleure. Negativnost intrapleuralnog pritiska se kod mladih postepeno povećava usled toga što u toku njihovog rasta grudni koš raste brže od pluća, tako da se šupljina između listova povećava, a pritisak se smanjuje. Intrapleuralni prostor je virtuelna šupljina, jer je ispunjen malom količinom serozne pleuralne tečnosti koja smanjuje trenje između listova pleure pri disanju. Nakon spoljašnje povrede grudnog koša i prodora vazduha u interpleuralni prostor dolazi do slepljivanja alveola i to je kolapspneumotoraks. U toku inspirijuma listovi pleure se pazmiču i pritisak se smanjuje- raste njegova negativnost. Dolazi do širenja alveola i vazduh ulazi u njih. Ako na pluća deluje atmosferski pritisak sa obe strane, ona će kolabirati zbog elastičnosti vezivnotkivnih elemenata jer teže da se skupe. U širenju plućnih alveola ulogu ima i plućni surfaktant- unutrašnji premaz alveola. On se sastoji od dipalmitil-lecitina koga sintetišu pneumociti tipa II i proteina. Uloge surfaktanta: 1- sprečava izlazak tečnosti iz plućnih kapilara 2- u inspirijumu povećava površinski napon i sprečava preterano širanje alveola, a u ekspirijumu smanjuje površinski napon i alveola zadržava svoj lumen. 3- omogućava elastičnost alveola 4-baktericid Rastegljivost pluća zavisi od: -rastegljivosti elastičnih vlakana -površinskog napona u alveolama Mrtav raspiratorni prostor je deo pluća u kome nema razmene gasova. Anatomski mrtav prostor su respiratorni putevi, a funkcionalni mrtav prostor su alveole u kojima nema razme gasova. Mrtav prostor je mali ali se povećava kod oboljenja pluća. Posle udisaja u alveolarni prostor prvo dolazi vazduh iz mrtvog anatomskog prostora, pa tek onda iz atmosfere. Mrtav prostor je koristan jer se u njemu vazduh zagreva, zasićuje vodenom parom i uklanjaju se čestice prašine i MO.

37

*Respiratorni volumen- zapremina vazduha koja se udahne ili izdahne iz pluća pri mirnom disanju u toku jedne respiracije. Kod čoveka 0,5L kod konja 6L *Rezervni inspiratorni volumen- je zapremina vazduha koja se može udahnuti maksimalnim udisajem posle normalnog udiasaja. Konj 12L *Rezervni ekspiratorni volumen- je zapremina vazduha koja se izdahne maksimalnim izdisajem posle normalnog izdisaja. Konj 12L *Vialni kapacitet- predstavlja zapreminu vazduha koja se izdahne maksimalnim izdisajem posle maksimalnog udisaja. Kod ljudi je 4L. Određuje se spirometrom. *Rezidualni kapacitet je zapremina vazduha koja ostaje u plućima posle maksimalnog ekspirijuma. Čine ga: -kolapsni volumen- zapremina vazduha koja se istisne iz pluća posle pneumotoraksa. -minimalni vazduh- zapremina vazduha koja se nemože istisnuti iz pluća. Značajan je u sudskoj medicini- kada je mladunče živo rođeno u plućima je minimalnan vazduh i pluća plivaju u vodi. Ako je mrtvo rođeno pluća tonu. Udahnut vazduh se meša sa vazduhom iz mrtvoga anatomskog prostora tako da se pluća nikad ne ispune potpuno svežim vazduhom. *Funkcionalni rezidualni kapacitet. Je zapremina vazduha koja ostaje u plućima posle normalnog ekspirijuma. -Inspiratorni kapacitet- respiratorni volumen+ rezervni ins. vol. -Totalni kapacitet pluća- vitalni kapacitet+ rezidualni kapacitet Frekvenca disanja je element trijasa- puls, temperatura i frekvenca disanja. Minutni volumen pluća- je proizvod respiratornog volumena i frekvence disanja iznosi kod konja 40L. Pri napornom radu povećava se na račun frekvence, a kod utrenranih se prvo poveća respiratorni volumen. *Tipovi disanja prema tome koji mišići učestvuju: -grudni- konj i pas- ako je povređen grudni deo preći će na abdominalno disanjekod otežanog disanja- kostalni -abdominalni-trbušni- ako je životinja gravidna ili kod meteorizma prelazi na kosalni tip- kod mirong disanja. -mešoviti- podjednako učešće grudne i trbušne muskulature. *Ekspirijum : isnpirijum= 1,2 : 1 -ventilaciono-perfuzioni količnik pokazuje koliko vazduha i krvi prođe kroz pluća u jedinici vremena. -respiratorni minutni volumen : srčani minutni volumen= 40L : 30L=1,33

38

*Respiratorna membrana- sačinjavaju je zidovi alveola i zidovi kapilara koji su utisnuti u nju. Gasovi kroznju prolaze difuzijom. Debela je 0,5µm. Slojevi: - Endotel kapilara - BM kapilara - Surfaktant - Tanak sloj tečnosti - Alveolarni epitel - BM alveolarnog epitela - Intersticijalni prostor Ukupna površina respiratornog epitela na kojoj se vrši razmena gasova u plućima kod čoveka iznosi 100m2

27.RAZMENA GASOVA U PLUĆIMA I TKIVIMA U pluća a.pulmonalis dolazi venska krv siromašna kiseonikom, a bogata CO2 Najviše PO2: atmosferski- alveolarni- venski U plućima se venska krv obogaćuje O2 a smanjuje se CO2 pa nastaje arterijska krv O2 arterijska pa venska CO2 venska pa arterijska. Zbir parcijalnog pritiska svih gasova u atmosferi je 100%. Pri atmosferskom pritisku od 101 kPa, PO2= 21 kPa, a PCO2= 0,03kPa. U vodi se najbolje rastvara CO2, a N2 je inertan. Alveolarni vazduh: O2=13%, CO2=5,3% Izdahnuti vazduh: O2=16%, CO2=3,3% Izdahnuti vazduh je po sastavu bliži alveolarnom nego atmosferskom, zagrejan je i zasićen vodenom parom. U alveole odlazi 1/3 respiratornog volumena, a 2/3 su u mrvom prostoru. -Ventilacioni koeficijent je odnos svežeg i upotrebljenog vazduha u plućima i iznosi 1:6- pri mirnom disanju kod konja. -Transport gasova u krvi : u krvi O2 i CO2 grade labilna jedinjenja, a N2 i inerni gasovi ostaju nevezani. Molekulski O2 se u eritrocitima veže za Fe Hb. Fe ostaje dvovalentno i tako nastaje oksigenisani Hb. Jedan molekul Hb može da veže maksimalno 4 O2. Što je više molekula O2 vezano za Hb lakše se vezuju naredni molekuli. Hb u rastvoru lakše veže O2 u nego Hb u eritrocitima. PO2=13,3kPa- potpuna zasićenost Hb. Što je veći PCO2 teže se veže O2, ali je olakšana disocijacija Hbb-O2 to je u tkivima. 39

Pad PCO2- lakše se veže O2 u plućima. Uticaj CO2 na oksigenaciju Hb je Borov efekat. U plućima kontinuirani kapilari. Povećanje T- teže se vezuje O2. U tkivima je temperatura veća od spoljašnje, a u plućima je niža T nego u tkivima pa se lakše veže. 2,3 DPG difosfoglicerinska kiselina se veže za beta lance globulina i smanjuje se vezivanje O2. Životinje sa intenzivnijim metabolizmom i manjom TM- njihov Hb lakše otpušta O2 u tkivima. Razmena gasova u tkivima se vrši po principu difuzije ali u obrnutom smeru. Na nivou kapilara O2 brzo prelazi iz eritrocita u plazmu pa u tkiva , a CO2 tkiva u plazmu u eritrocite. CO2 nasaje u oksidacionim procesima pa je u tkivima njegov priisak veći nego u krvi. Višak stvorenog CO2 dovodi od otvaranja preksapilarnih sfinktera i boljeg snabdevanja tkiva krvlju, a time i kiseonikom.

28. NERVNA REGULACIJA DISANJA Centar za disanje je vitalni centar i nalazi se u produženoj moždini i varolijevom mostu. Nervna regulacija je brža od humoralne. Respiratorni centri su povezani:

Respiratorni centri se sastoje od 4 simerično raspoređene grupacije neurona. Ovim položajem obezbeđuju istovremene kontrakcije leve i desne polovine toraksa i dijafragme. Presorni centar- stalnu tonusnu aktivnost. -Inspiratorni centar- dorzalna grupacija nerava- on je tonusno aktivan. Stimuliše ga apneustički- za inspirijum -Ekspiratorni centar- ventralna grupacija neurona- može dovesti i do inspirijuma i do ekspirijuma. Ako se ova dva centra istovrmeno nadraže doći će do inspirijuma što znači da je inspiratorni centar dominantan. -apneustički- tonusno aktivan- u ponsu 40

-pneumotaksični- u ponsu- reguliše frekvencu i dubinu disanja * Uticaj N. vagusa: Hreing- brojerov refleks- inflacioni refleks. U zidovima bronhija, bronhiola i u visceralnoj pleuri su streč receptori koji reaguju na istezanje za vreme inspirijuma. Nadražejem ovih receptora inhibira se inspiratorni centar, a stimuliše se ekspiratorni centar. Ovaj centar štiti alveole od prekomernog rastezanja i moduliše frekvencu i ritam disajnih pokreta. *humoralna kontrola disanja: centralni hemoreceptori regauju na promene PCO2, a nereaguju na promene PO2. Periferni su u luku aorte i karotidnom sinusu i reaguju na promene H, PCO2 i PO2 u arterijsoj krvi. Intenzivna ventilacija alveola: porast CO2, H, smanjuje se PO2 Slabljenje ventilacije u alveolama: smanjenje CO2, H , povećanje PO2 Forsirano disanje kada je prenadražen IC. -Dahtanje- površno ubrzano disanje koje dovodi do razmene gasova između mrtvog prostora i spoljašnje sredine, tako da nema posledica- nema alkaloze i hipoksije. -Kašalj- izbacivanje stranih čestica iz vazdušnih puteva -Kijanje- izbacivanje sadržaja iz nosnih šupljina Opisni termini: -Eupneja- pravilno, mirno disanje - Dispneja- otežano naporno disanje -Hiperpneja- povećanje frekvence i (ili) dubine disanja - Hipopneja- smanjenje frekvence i (ili) dubine disanja -Tahipneja- ubrzano disanje -Bradipneja- usporeno disanje -Apnea- prestanak disanja -Hipoksija- smanjenje PO2 u vazduhu, krvi ili tkivima -Hiperkapnija i Hipokapnija- povećanje- smanjenje PCO2 -Cijanoza- plava koža ili sluzokoža zbog povećane koičine dezoksi Hb -Asfiksija- hipoksija+hiperkapnija -atelektaza- nemogućnost alveola da održa svoj lumen.

41

29.DISANJE KOD RIBA I PTICA Ribe su aerobni organizmi koji koriste O2 iz vode. O2 u vodi ima 1%. Što je viša T vode sve ga manje ima. CO2 je rastvorljiviji od O2 i sa H2O gradi H2CO# koja sa Na i Ca gradi soli. Organi za disanje kod riba su lamelarni i to su škrge. Zaštićene su škržnim poklopcima.

Sastoje se od škržnih lukova na kojima su tanki škržni listići bogati kapoilarima. Ako se riba izvadi iz vode škržni listići se skupljaju i dolazi do ugušenja. Da bi došlo do razmene gasova između krvi i kapilara, škrga i vode, voda mora neprekidno da struju preko listića tako što se kreću škržni poklopci. Voda ulazi na usa ribe pa se pokretima škržnih poklopaca potiskuje preko listića. Ribe imaju riblji mehur koji je ispunjen gasovima koji služe da bi smanjili specifišnu težinu tela ribe. Ribe iz mora imaju manji mehur od slatkovodnih zbog veće specifične mase slane vode. Gasovi se iz ribljeg mehura odaju preko krvi ili preko jednjaka. Mehur se gsom puni preko gasne žlezde u njegovom zidu. U mehuru je uglavnom O2 Ptice: Nemaju nos i nosne otvore, već vazduh prolazi kroz hoane- dva otvora na kljunu. Imaju dva larinksa- kranijalni i kaudalni. Kranijalni je respiratorni put, a kaudalni služi za vokalizaciju. Nemaju pleuru. Nemaju alveole. Razmena gasova je u respiratornim cevčicama koje su obavijene kapilarnom mrežom. Ptice imaju vazdušne kese- one su sastavni deo pluća (u njima je vazduh isti kao atmosferski), one smanjuju specifičnu masu tela(letenje). Poboljšavaju protok vazduha kroz pluća. Kroz zidove kesa nema razmene gasova. Traheja--- primarni intrapulmonarni bronhus--- sekundarni bronhusi--- tercijarni parabronhusi (paleo i neopulmonalni) Sekundarni bronhusi: medio i latero- ventralni, mediodorzalni

42

30.ULOGA BUBREGA U ACIDOBAZNOJ RAVNOTEŽI Bubreg je paran, mali ali moćan organ. Smešteni su retroperitonealno sa obe strane kičmenog stuba u predelu I i III lumbalnog pršljena. Bubreg obavija capsula fibrosa, a preko nje he capsula adiposa. Presek bubrega: cortex, medula. Uloge bubrega: 1. ekskrecija štetnih produkata metabolizma 2. održavanje volumena i konstantnosti sastava telesnih tečnosti. 3. regulacija acido-bazne ravnoteže 4. endokrina uloga Nefron je osnovna funkcionalna jedinica bubrega. 1. malpigijevo telo: glomerul( aplet arterijskih kapilara) i Bowmanova kapsula (okružuje glomerul) 2.sistem kanalića- tubula: Proksimalni deo tubula Henelova petlja Distalni deo tubula Sabirni kanalići Bubreg troši 15% O2 i kroz bubreg prolazi 15% minutnog volumena krvi Tipovi nefrona: -kortikalni- blizu površine kore- krata H petlja 80% ? -jukstamedularni- uz medulu duge H petlje. Čine 20% Bovmanova kapsula ima dva sloja: -parijetalni -visceralni- grade ga podociti i on prekriva kapilare -Glomerulska membrana: (filtar) razdvaja krv u glomerulu od tečnosti filtrata u bovmanovoj kapsuli. Ona je dijalitička- pušta prave rastvore. Preko nje se vrši ultrafiltracija krvi. Građena je od: -endotela kapilara- fenstrovani kapilari glomerula -BM kapilara glomerula -podocita- visceralni sloj Bowmanove kapsule Iako je višeslojna 500 puta je propstljivija od drugih membrana. U potpunosti je propustljiva za vodu. Faktori od kojih zavisi propustljivost glomerulske membrane: Molekulska masa proteina- ako je veća od albumina 67000 Dlt ne prolazi Tercijarna struktura Naelektrisanost 43

U održavanju pH telesnih tečnosti učestvuju puferi krvi i organi- jetra, želudac, pluća i bubrezi. Tubulociti izlučuju jone H u tubule. U proksimalnim tubulima sekrecija H je primer sekundarnog aktivnog transporta. Zavisi od aktivnog transporta jona Na, dok se H distalnim tubulima i preko protonske pumpe i sabirnim kanalićima aktivno izlučuje i nije u vezi sa transportom Na. H potiče iz H2CO3 koja se sintetiše iz H2O + CO2 uz karboanhidrazu( eritrociti, enterociti, tubulociti). CO2 je produkt katabolizma organskih materija. H2CO3 se rastvara na H+ HCO3, H ide u tečnost zajedno sa Na i HCO3. Aktivnost protonske pumpe podstiče aldosteron i tako indirektno stimuliše i resorpciju Na. Mehanizmi za sekreciju vodonika u tečnost su aktivno sve dok pH mokraće ne padne ispod 4,5. Da do toga ne dođe u urinu postoje 3 puferska sistema koja vežu H: -bikarbonatni- najviše neutrališe H u proksimalnim tubulima -fosfatni -amonijačni- ova dva su su najfunkcionalnija u distalnim tubulima i sabirnim kanalićima

31. KONCENTRACIONO DILUCIONA SPOSOBNOST BUBREGA Diluciona sposobnos je sposobnost bubrega da kod opterećenja organizma vodom luči razređenu mokraću. Koncentraciona sposobnost je sposobnost bubrega da kod deficita vode u organizmu ( znojenje, povraćanje) luči malu količinu koncentrovane mokraće. Izlučivanje vode reguliše vazopresin. Na početku Henelove petlje osmolalnost mokraće je 300 mmol/L, a na kraju ushodnog dela i sabirnog kanalića 100mmol/L. Kada nema vazopresina nema fakultativne rasorpcije vode i luči se veća količina razređene mokraće. Ovaj mehanizam ne zahteva energiju, brzo se uključuje i efikasan je. Tada je zid H petlje i distalnih sabirnih kanlića u potpunosti ne propustljiv za vodu. U nedostatku vode u bubrezima je maksimalna resorpcija vode iz mokraće pod uticajem vazopresina i za ovaj proces treba E. Kod sisara osmolalnost u meduli bubrega, na vrhu i zavoju H petlje je 1200mmol/L.

44

Henelova petlja je protivstrujni umnmoživač jer se pri jednom prolasku mokraće kroz srž bubrega koncentracija NaCl umnožava nekoliko puta. -Vasa recta- je protivstrujni izmenjivač (pasivan proces) jer istovremeno sa povećanjem osmotske koncentracije u meduli bubrega dolazi do porasta omotske koncentracije krvi. Do toga dolazi zbog: -položaja i izgleda krvnog suda- oblik slova U -supertoka krvi- isti je sa smerom oticanja tečnosti u nizlaznom kraku H petlje. Zid nizlaznog kraka H petlje- nepropustljiv za soli. Zid uzlaznog kraka H petlje je nepropustljiv za vodu. *izmenjivač i umnoživač- održavaju visoku koncentraciju u meduli bubrega.

32. FIZIOLOGIJA MOKRAĆNE BEŠIKE Mokraćna bešika je šupalj mišićni organ sa osobinom plastičnog tonusa. Kad je prazna zidovi su slepjleni i nalazi se u karličnoj duplji, a kada je ispunjena onda je u trbušnoj duplji. Na suženom delu – vratu- nastavlja se uretra i tu su dva sfinktera. -spoljašnji- poprečno prugasti mišići -unutrašnji- glatki Mokraću iz bubrežne karlice u bešiku sprovodi po jedan ureter iz svakog bubrega. Peristaltičkim pokretima zida uretre mokraća se transportuje do bešike. Pražnjenje mokraćne bešike je refleksni čin. Receptori se nalaze u zidu bešike i nadražuju se istezanjem zida u toku punjenja bešike. Citometagram- crtež koji pokazuje promenu tousa zida u odosu na stepen ispunjenja bešike. Centar za mikciju je centrum vesico spinale u sakralnom delu kičmene moždine. Kod oštećenja kičmene moždine iznad centra za mikciju oneogućena je voljna kontrola mokrenja (incontinentio urinae). Oštećenje centra uzrokuje gubitak tonusa zida pa je bešika kao maksimalno istegnuta kesa, a mokraća se preliva i curi napolje. Tada dolazi do prskanja zida bešike i mokraća se izliva u trbušnu duplju što dovodi do intoksikacije organizma. Oštećenje ispod centra nema posledice.

45

33. ENDOKRINA ULOGA BUBREGA Svi su hormoni sem renina-enzim. -Eritropoetin- je glikoproteinski hormon 34000 Dlt sa 30% UH. Kod pasa se sintetiše isključivo u bubrezinma, a kod drugih i ekstrarenalno- kupferove ćelije jetre. Ciljni organ eritropoetina je kostna srž, u njoj je pleuripotentna matična ćelija od koje nastaju opredeljene matične ćelije za eritrocitnu, granulocitnu i megakariocitnu lozu. Ta ćelija za eritrocitnu ložu sadrži u membrani receptore za eritropoetin i tako se pokreće sinteza Hb. Renin-enzim:

-Angiotenzin II- biološki akivan- 10 puta jače vazokonstriktorno dejstvo od noradrenalina. Poluživot mu je nekoliko minuta. Stimuliše oslobađanje kateholamina i aldosterona i povećava snagu kontrakcija niokarda komora. -Prostaglandini- se najviše proizvode u meduli bubrega. Aktivnost ispoljavaju lokalno na mestu sinteze, a odlaskom u krv razgrade se u plućnim kapilarima. Povećavaju nivo glomerulske filtracije i izazivaju vazodilataciju krvnih sudova u meduli- bolje snabdevanje sa krvi i O2 -kalikrein-kinin sistem: u krvi se oslobađa za vaskularizaciju bubrega -1,25- dihidroksiholekalciferol: bubreg je glavno mesto sinteze. Ovaj hormon služi a homeostazu Ca, Mg i PO4. 7-dehidroksiholesterol dejstvom UV zraka prelazi u D3holekalciferol. Dospeva u jetru i prelazi u 25-hidroksiholekalciferol, iz nje putem krvi dođe do bubrega i pod dejstvom 1-L-hidroksilaze se prevodi u 1,25dihidroksiholekalciferol i to je aktivan oblik D3 koji podstiče resorpciju Ca u tubulima i neophodan je za mineralizaciju kostiju.

46

34. EKSKRETORNA FUNKCIJA BUBREGA Ekskrecija je primarna uloga bubrega da iz organizma izluči krajnje produkte metabolizma od kojih su neki i štetni za organizam. Prestanak ekskretorne bubrega uvodi organizam u autointoksikaciju i za 2-7 dna dolazi do smrti. U humanoj medicini se koristi veštački bubreg- dijaliza krvi. U kapilarima glomerula se odvija ultrafiltracija krvi. Iz krvi se kroz glomerulsku membranu u lumen Bowmanove kapsule filtruje glomerulski filtrat ili primarna mokraća. To je ultrafiltrat krvne plazme. Sadrži iste sastojke kao krvna plazma, stim što proteina ima 200 manje tj. 0,3g/L. Kod čoveka se za 24 sata svori 170L filtrata, a kod goveda 1200L. Količina proteina koja prolazi kroz glomerulsku membranu kod čoveka je 50g, ali se svi resorbuju u proksimalnim tubulima, tako da proteina nema u mokraći. Da bi odstranio sve štetne materije i materije koje se nalaze u višku i one koje nisu potrebne organizmu, bubreg filtruje sve iz krvne plazme što se nalazi u obliku pravih rastvora. Koncentracija NaCl, AK i glukoze je ista u primarnoj mokraći kao i u krvnoj plazmi. U tubulima nefrona 99% filtrata se ponovo resorbuje u krv, a 1% ode u bubrežnu karlicu i to je konačna mokraća. Krvni- hidrostatski- pritisak je u glomerulu duplo veći od pritiska u drugim kapilarima. On usmerava tečnost iz krvi kroz glomerulsku membranu u Bowmanovu kapsulu. Krvnom pritisku se suprostavlja : koloidoomotski pritisak proteina krvne plazme i pritisak tečnosti u Bowmanovoj kapsuli- Kp. Filtracioni pritisak je pritisak kojim se tečnost filtruje kroz glomerulsku membranu. Fp=Hp-(KOp+ Kp)= 3,4 kPa Hp- hidrostatski pritisak u kapilarima Tubulska resorpcija je vraćanje vode i potrebnih materija iz primarne mokraće u krv. Konačna mokraća ne sadrži glukozu, proteine, AK, vitamine. Ima slobode i vezane sulfate, 10g/L hlorida. Slobodni sulfati 80-90%, a vezani H2SO4 za indol, fenol, skatol (ovi alkoholi nasaju u debelom crevu truljenjem proteina). Vezani sulfati su u tragovima. U konačnoj mokraći ureje i sulfata ima 100 puta više nego u primarnoj i krvi. Primarna mokraća se prolaskom kroz tubulski deo nefrona kvantitativno i kvalitativno menja sve do formiranja konačne mokraće.

47

Prag resorpcije je koncentracija neke supstance u krvi ispod koje se ta supstanca u potpunosti resorbuje iz primarne mokraće, a višak iznad te vrednosti se ne resorbuje već se izluči mokraćom. Sastojci mokraće mogu biti: -sa visokim pragom- glukoza 8,5 mmol/L, proteini, AK, Na, K, Ca- potpuno se resorbuju -sa niskim pragom- ureja, mokraćna kiselina i fosfati se delimično resorbuju -bez praga- kreatin, sulfati, hipurna kiselina- ne resorbuju se već se koncentruju u mokraći. Mehanizam tubulske resorpcje-pasivan transport- voda, ureja, Cl, HCO3 -olakšana difuzija- aktivan transport- glukoza, AK, C, Na, K, Ca -pinocitoza- proteini Iz krvi aktivnim transportom se materije prenose u lumen, aktivnim, pasivnim i pinocitozom iz lumena u krv. Reapsorcija Na i Cl- u proksimalni i distalnim tubulima, sabirnim kanalićima se vrši aktivnim transportom. Na se iz tubulocita uz pomoć K-Na-ATP-aze ispumpa u peritubularnu tečnost. K-Na-ATP-aza se nalazi u membrani tubulocita. Ona u fosforilisanom obliku izbaci 3Na u peritubularnu tečnost, defosforiliše se i vraća 2K u tubulocit. Ovaj proces podstiču mineralokortikosteroidi Reapsorcija glukoze: je povezana za reapsorciju Na. U membrani tubulocita je nosač za Na i čim se veže Na na njemu se oslobodi i mesto za glukozu. Reapsorcija glukoze je nemoguća bez vezivanje Na. Ovo je primr sekundarnog aktivnog transporta. Energiju obezbeđuje K-Na-ATP-aza. Reapsorcija AK: nihova koncentracija u filtratu je ista kao u krvnoj plazmi. Imaju visok prag reapsorcije. Reapsorbuju se sekundarnim aktivnim transportom. Pre nego što se veže AK mora da se veže Na za proteinski nosač. *Nosači mogu biti: -za kisele AK -za bazne AK -za neutralne AK -za prolin i oksiprolin Najviše AK se reapsorbuje u proksimalnim tubulima. E obezbeđuje Na-K pumpa

48

Reasorpcija proteina: proteina u filtratu ima 200 puta manje nego nego u plazmi. Reapsorbuju se pinocitozom i normalno ih nema u mokraći. Reapsorcija vode: je kvantitativno najzastupljenija i resorbuje se osmozom, najviše u proksimalnom tubulu 80% i to je obligatorna reapsorcija. Uz prisustvo vazopresina u distalnim tubulima i sabirnim kanalićima dolazi do fakultativne reapsorcije Mokraća: prisustvo proteina je proteinurija i to je patološki, osim u estrusu, napornom radu, pre i posle porođaja. Ako su proteini velike molekulske mase, znači da je povećana propustljivost glomerulske membrane- glomerulonefritis. A ako su u mokraći mali proteini znači da se normalno filtriraju ali se ne reapsorbuju već se izlučujunefroza- oštećenje tubulskog dela nefrona.

35. FIZIOLOGIJA KOŽE Koža je najveći organ tela (a posle je jetra). Koža čini 6-8% telesne mase (kao i krv). Prekriva celokupnu površinu tela. Pokrivena je dlakom, vunom ili perjem. Jedinka može da izgubi 1/3 kože, a ako izgubi više-smrt. Osobine: Boja: ljudi ( belci, crnci, žuta rasa)- boju je teško ustanoviti zdog dlačnog pokrivača. Može biti bledo crvena i cijanot? Debljina: je različita i i zavisi id pola i starosti i predela. Najdeblja je na dorzalnom delu vrata, a najtanja je na abdomenu i ingvinalnoj regiji. Slojevi kože: Epidermis Dermis Subcutis Uloge kože: 1. zaštitna: štiti telo od mehaničkih nadražaja, od toplote i hemijskih materija. Zdrava koža ne propušta patogene bakterije. Na koži su kolonije saprofitskih MO koje luče kisele materije koje predstavljaju nepovoljnu sredinu za patogene MO. 2 resorptivna: kroz epidermis. Propustljivos kože povećavaju temperatura, hiperemija, vlaženje. Kroz kožu se resorbuju, voda, elektroliti, fenoli i polni hormoni (rastvoreni u mastima). 3.sekrecija i ekskrecija: lojne i znojne žlezde. Lojne žlezde luče loj- kožni namaz. Loj se razlikuje za vrste životinja. Zajedničko je: masne kiseline i holesterol. 49

U loju se nalaze voskovi alkoholi. Loj daje gipskost koži i štiti dlaku od suvišnog vlaženja. Znojne žlezde luče znoj (ekskret). Znoj je bistra tečnost 99% voda, 1% SM. Neorganski sastojci su: najviše NaCl, a organski sastojci su: ureja, kreatin, mokraćna kiselina- slična je urinu ali su koncentracije u znoju niže nego u urinu. Znojne žlezde nikad ne mogu zameniti bubreg. Najviše se znoji konj. Vidljivo znojenje- visoka vlažnost, pred kišu. Nevidljivo znojenje- vlažnost vazduha je mala.

37. FIZIOLOGIJA JETRE Jetra čini 2,5% TM. Sastoji se od hepatocita koji su postavljeni oko v. Centralis

Ostalih 20% su lipociti i Kupferove ćelije- tkivni mikrofagi. Vaskularizacija jetre: Vena porte- 24% ukupnog minutnog volumena krvi Arteria hepaica- 6% Krvotok: Funkcionalni- vena porte- donosi resorbovane hranljive materije Nutritivni- arteria hepatica- donosi oksigenisanu krv. v. porte i a. hepatica se završavaju sinusoidnim kapilarima. Portalni krvotok i počinje i završava kapilarima. Počinje kapilarima želuca, pankreasa, slezine, tamkih i debelih creva i ti kapilari se ulivaju u sve veće krvne sudove digestivnog trakta i u v. porte. Ona ulazi u jetru i grana se na kapilare. Ti kapilari su sinusoidni pa krv kroz njih struji sporo. U tim sinusima su Kupferove ćelije- fagocituju krupnečestice. Samo žučna kesa i kanali imaju simpatičku i parasimpatičku inervaciju, a ostali deo samo simpatičku. Uloge jetre: 1. depo hranljivih materija- UH, vitamini (a, d, b12), minerali. Masti i proteini malo. Depo Fe u vidu feritina 2 detoksikacija: u mitohondrijama hepatocita je konjugacija sa H2SO4 i glukuronskom kiselinom. Alkohol, indol, skatol, fenol nastaju truljenjem belančevina u debelom crevu, u jetri se vežu za H2SO4----vezani sulfati koji se izluče mokraćom. 50

3. sekretorna i ekskretorna. Hepatociti proizvode i luče žuč, eks (žučne boje) i sekret (žučne kiseline i holesterol) 4. hematopoeza i hematoliza: Kupferove ćelije fagocituju ostarele eritrocite 5. zaštitna uloga: fagocitoza proizvodi faktore koagulacije i antikoagulanseplazminogen 6. termoregulacija: pri oksidativnim procesima u hepatocitima nastaje toplotna energija koju raznosi krv po celom telu. 8. regulacija izohidrije 9. endouloga- u jetri je prva hidroksilacija holekalciferola i nastaje 25hidroksiholekalciferol. U jetri se sintetiše 15% eritropoetina. Sintetiše se i angiotenzin (vazokonstriktor) 10. metabolička

38. FIZIOLOGIJA ISHRANE Potrebe u energiji ljudi i životinje zadovoljavaju unošenjem hrane. Potrebe zavise od: Vrste životinje Starosti Telesne mase Uslova držanja Graviditeta Proizvodnih i reproduktivnih karekteristika Hrana sadrži: Hranljive materije- UH, masti, proteini- izvor energije Neophodne sastojke koji nisu izvor energije- voda vitamini, mineralne soli Jedinka mora unositi dovoljno hrane koja će zadovoljiti sve energetske potrebe. U oraganizmu se ne iskorišćava sva E hrane tako da je neto E manja od ukupneE. Balans ishrane je odnos između količine unete hrane i količine metaboličkih proizvoda koji se izlučuju molraćom, fecesom, znojenjem, izdahnutim vazduhom. Na osnovu bilansa se procenjuje pravilnost ishrane i potreba za hranljivim materijam Bilans može biti: Uravnotežen- količina unete hrane jednaka je količini izlučenih sastojaka Pozitivan- unosi se viče nego što se izluči- gojenje-višak se deponuje u vidu masti i glikogena,a kod mladih- rast

51

Negativan- unosi se manje od izlučene količine- gladovanje, TM opada, gube se glikogen, masti i proteini. Gladovanje je negativan bilans. Može biti: Kvalitativno: unosi se dovoljna količina hrane ali u njoj nema dovoljno važnih sastojaka- UH, proteini, vitamini, minerali Kvantitativno: Potpuno- jedinka ne unosi hranu Nepotpuno- unosi kvalitetnu hranu sa svim sastojcima ali nedovoljno Čovek može da gladuje 49 dana, ako pije vodu, goveče i konj 10 dana. Bilans C: C se nalazi u sastavu UH, lipida, proteina. Bilans ugljenika se određuje na osnovu njegove količine u hrani, količine oslobođenog C u CO2- izdisanjem i izlučenog C u urinu i fecesu. Može biti: Pozitivan: višak C za sintezu masti. RQ je visok- gojenje Negativan- manjak C se nadohnađuje razlaganjem masti, RQ je nizak, gubi se TM Uravnotežen: unet=izlučenom Bilans N: je odnos između količine N u hrani u količine N u ekskretima- urin, feces, znoj. Može biti: Uravnotežen- odnos= 1 u normalnim uslovima Pozitivan veći od 1- graviditet, period rasta, posle gladovanja Negativan- manji od 1- unošenje biološki manje vrednih proteina N se nalazi samo u proteinima. Unosi se i sa aminošećerima, AK, purinskim i pirimidinskim bazama. Belančevinski minimum je najmanja količina proteina koja obezbeđuje uravnotežen bilans N i zadovoljava osnovne potrebe u proteinima U toku duge ishrane proteinima ispod BM- trajan negativan bilans N: prestanak rasta, anemija, smanjena koncentracija proteina u krvnoj palzmi. BM kod zdravih je 1g/kg TM a kod gravidnih je 2g/kgTM. Hranljivi sastojci-uloge: Izvor energije Plastična uloga- obnavljanje sastojaka ćelija tkiva i organa Regulaciona- katalitička- ulazi u sastav fermenata, kofermenata, aktivatora fermenata

52

39. OSNOVNI ENERGETSKI PROMET Za svaki organizam izvor E za život je uneta hrana. Hemijska E hraniva se u organizmu ne koristi potpuno već deo te energije gubi. Neto energija (NE)= ukupna energija (kalorijska vrednost hrane)- negativna? energija neiskorišćenih sastojaka( gubi se izmetom, mokraćom, gasovima). Pozitivna energija za varenje. NE {cal – J}- stoji na raspolaganju za koristan rad- za meso, mleko, jaja. Kalorijska vrednost hrane: energetska vrednost hrane se određuje sagorevanjem u kalorimetru ili kalorimetrijskoj bombi. Kalorimetar je metalni sud sa dvostrukim zidovima između kojih je voda. U unutrašnjosi je posuda na koju se stavlja supstanca koja sagoreva. Prvo se sud ispuni kiseonikom pa se supstanca zapali. Oslobađa se toplota koja zagreva vodu između zidova. Iz razlike u temperaturi vode pre i posle sagorevanja dobija se podatak o količini oslobođene toplote- Cal-J. Zapremina utrošenog kiseonika za sagorevanje supstance i zapremina oslobođenog CO2 u sagorevanju. Sagorevanjem: 1 UH= 4,1 cal 1g masti= 9,3 cal 1g proteina= 5,7 cal Respiratorni količni je odnos zapremine proizvedenog CO2 i utrošenog O2 RQ= voč CO2/vol O2 Pri sagorevanju: 1 UH= RQ= 0,829 co2/ o,829 O2= 1 1g masti= RQ= o,7 1g proteina RQ= 0,8 Značaj RQ- na osnovu RQ se procenjuje koja se organska materija u organizmu troši za zadovoljenje energije potreba. Ako je kod neke jedinke RQ= 0,7- sagorevanje masti je primarni izvor energije. Kod gorenja kada se UH razlažu pretvaraju u masti RQ manji od 1 Merenje energetskog prometa: 1. direktno- količina toplote koju organizam oslobađa za određeno vreme 2. indirektno: Potrošnja O2 i proizvodnja CO2 u jedinici vremena Izračunavanje RQ Osnovni energetdki promet- bazalni metabolizam. 53

Bazalni metabolizam je količina toplote koju organizam oslobađa pri bazalnim uslovima Stanje potpunog mirovanja- aktivnost SK mišića minimalna 12 do 16h posle uzimanja poslednjeg obroka (eliminiše se potrošnja E za varenje) Na temperaturi termičke neutralnosti t= 24 do 26 celzjusa (ne gubi i ne apsorbuje toplotu) Bazalni metabolizam se događa u svim ćelijama i u organima koji nepestano rade: srce, krvotok, respiratorni mišići, mozak, bubrezi, jetra, endo žlezda. Uzdržne potrebe- obrok koji podmiruje bazalni metabolizam Izračunavanje bazalnog metabolizma: broj kCal- KJ oslobođene na 1kg TM ili na 1 m2 površine tela koju ta jedinka oslobađa za 24h. BN je srazmeran površini tela, a ne masi- masno tkivo je inertno. BM=? Faktori koji utiču na BM: Unutrašnji faktori: Pol- kod muških je veći BM Starost- mlađe veći BM zbog većeg intenziteta oksidacionih procesa Vrsta- najveći je kod konja galopera i kasača Uhranjenost- kod uhranjenih BM je niži nego kod mršavih Nervni uticaji- ljutnja, radost- povećavaju BM Endokrini faktori- tireoidea- tiroksini i trijoditron povećavaju BM Hipofiza- povećava Polne žlezde- povećavaju- kastracija- rast pozitivnog bilansa energije,jer se uklanja aldosteron- povećava BM Nadbubrežne žlezde- adrenalin i noradrenalin povećavaju BM Spoljašnji faktori: -Ishrana: uticaj hrane na oslobađanje E u organizmu je specifično dinamičko dejstvo hrane. Belančevine povećavaju BM za 20%. Za dijete primarni sastojci su čisti proteini- postan sir, šnicla, kuvano jaje- osoba jede ali je povećan BM i javlja se negativan bilans E -Spoljašnja temperatura: ako je niža t veći je BM, u leto je niži uticaj fizičkog rada- ako su pre meranja radile, zbog oksidativnih procesa BM je viši od onih koje nisu radile.

54

40. TERMOREGULACIJA Prilikom sagorevanja organskih materija oslobađa se: Hemijska energija u obliku ATP-a Velika količina toplote služi za održavanje stalne telesne temperature Prema telesnoj temperaturi životinje se dele na: -Pojkilotermne- hladnokrvne- vodozemci, gmizavci- t ima je nekoliko stepeni viša od spoljašnje t. Temperatura im nije stalna i zavisi od temperature spoljašnje sredine. -Homeotermne- toplokrvne- ptice i sisari- temperaturu održavaju pri velikim promenama t spoljašnje sredinePrezimari- hrčak, medved. T im je samo nekoliko stepeni manja od spoljašnje Novorođene životinje u prvim danima su nesavršeni homeotermi jer im mehanizam za termoregulaciju nije potpuno razvijen. Treba ih zaštititi od rahlađivanja i pregrejavanja. Konj, pas 38 celzjusa Ru, svinja,mačka 39 celzjusa Čovek 37 celzjusa Kokoška 41 celzjusa

Faktori koji utiču na T: -uzrast- mlade zbog intenzivnog metabolizma imaju višu T -rasa- kod plemenitih je viša zbog intenzivnog metabolizma -fizički rad- podiže T - uzimanje hrane i vode - spoljašnja temperatura- ako je niža brži je metabolizam - doba dana- najveća je 14- 18h, najmanja u 5. Noću je niža -godišnje doba -estrus- povećava -emocije -bolest- kod hipertireoze je viša temperatura.

55

Regulacija :

Životinje koje se drže u hladnim prostorijama stalno osećaju glad. Razlog je hipoglikemija. Na hladnoći se povećava motorna aktivnos- cupkanje u mestu. Kateholamini- adrenalin i noradrenalin povećavaju nivo oksidativnih procesa u ćelijama i oslobađanje toplote- to je hemijska termogeneza. Stiskanje i ježenje. Da se smanji površina, da se što manje toplote odaje u okolinusklupčavanje Zakoni fizike za održavanje topliote: -zračenje -kondukcija je prenošenje toplote sa jednog predmeta na drugi, koji su u kontaktu i različite su im T. -konvekcija je kretanje molekula vazduha(tečnosti) iz jednog područja u drugo kada su im T različite Isparavanje- isparavanjem 1ml vode iz organizma oslobodi se 2,4 KJ toplote Pas ne može obilno da se znoji, a od pregrevanja se brani ubrzanim disanjemdahtanje (površno disanje). Zbog dahtanja se ne javljaju nikakve posledice- ne dolazi do alkaloze jer se ne menja sastav alveolarnog vazduha. Centri za termoregulaciju su u hipotalamusu:

56

Hipotalamusni termostat- mehanizmi za proizvodnju toplote koji se isključuju na T=37 (prag osetljivosti) međutim kod pojave groznice se isključuje na T=40. Popvećanje praga osetljivosti izazivaju pirogene materije. Nastanak groznica: razni proteini u organizmu deluju na ćelije monocitno-makrofagnog sistema ( monociti kji oslobađaju interleukin I- endogeni pirogen. On dolazi putem krvi do hipotalamusa i deluje na preoptičku regiju(centar za produkciju toplote) uključuje mehanizme za proizvodnju toplote i mehanizme za sprečavanje odavanja toplote što vodi nastanku febre- hipertermije Toplotni udar- kada temperaturatela pređe 42 stepena celzjusa Svinja se kaljuža, mačka liže dlaku nastomaku!

57

ORGANI ZA VARENJE 41. GUTANJE Složen fiziološki čin pri kome se sažvakan natopljen bolus pomera kroz ždrelo i jednjak do želudca. Prema organima kroz koje bolus prolazi gutanje ima tri faze: 1. usna 2. ždrelna 3. jednjačka -Usna-oralna faza: (gutanje se može prekinuti). To je voljna faza. Počinje kada se završi žvakanje i bolus postane podesan za gutanje i pomera bolus iz usta do ždrela. Pri gutanju baza jezika se opušta, a vrh se kontrahuje i priljubi uz tvrdo nepce, zatim bolus snažno potiskuje zalogaj sa korena jezika kroz ušće(istmus faucium) u ždrelo -Ždrelna- faringealna faza: počinje kada bolus dodirne ušće mekog nepca, čime se nadražuju presoreceptori u njegovom zidu i prestaje disanje. Ne može se voljno pokrenuti ni zaustaviti (životinja uvek proguta tabletu postavljenu na koren jezika). Zalogaj se ubacuje u početni deojednjaka. U ždrelu se ukrštaju put hrane i vazduha, pa epiglotis naleže na otvor grkljana da ne dođe do ulaska hrane u disajne puteve. Tokom ove faze prestaje disanje. Čim bolus uđe u početni deo jednjaka otvara se put vazduha, zatvara se gornji jednjački sfinkter da se bolus ne vrati nazat. -Jednjačka faza- tokom prolaska kroz ždrelo zalogaj aktivira receptore u sluznici ždrela i tako pokraće jednjačku fazu. Jednjak ima 3 funkcionalna dela: gornji sfinkter, telo i donji sfinter Mišićni zid jednjaka čine st. circulare i st. longitudinale externum. Zalogaj se pomera kontrakcijom st. circulare oralno od njega i st. longitudinale u delu gde je zalogaj. U delu gde je zalogaj kontrahovan je st. longitudinale a opušten circulare. Oralno od zalogaje kontrahovan je st. circulare, a relaksiran st. longitudinale. Aboralno oba sloja su relaksirana- receptivna relaksacija da bi volumen mogao da primi bolus. Jednjak malih životinja građen je od poprečno-prugastih mišića. Kod konja, mačaka i svinja donja trećina od glatkomišićnih vlakana, a ostatak od pp. Pokreti su pseudo peristaltički- podsećaju na crevnu staltiku, samo što su to pokreti poprečno prugastog dela jednjaka. Peristaltiku izvode glatki mišići. Najbrži su kod psa i Ru jer je ceo jednjak pp. U glatkomišićnom delu se prvo javlja 1(primarni valjda) peristaltički talas i ako ne uspe da ugura zalogaj u želudac, bolus isteže zid jednjaka i pokreće 2 peristaltički talas. Njih može biti više, sve dok se sav sadržaj iz jednjaka ne potisne u želudac. Ako se zalogaj zaustavi u pp delu javiće se ponovo faringealna 58

faza – nov bolus ili pljuvačka mogu da prođu kroz ždrelo i ponovo da aktiviraju receptore jednjačke faze u jednjaku.

42.FIZIOLOGIJA PLJUVAČKE Pljuvačka je mešavina sekreta svih pljuvačnih žlezda i služi za natapanje hrane tokom mastikacije. Tri para pljuvačnih žlezda: Zaušne- serozne ; Podjezične- mukozne ; Podvilične- mešovite Male žlezde: gl. Labiales (usna), bucales (obrazna), lingvales (mekog nepca), palatinae (jezika). Sve žlezde neprekidno luče pljuvačku kod Ru. Pljuvačne žlezde su merokrine- njihove ćelije ne ________ dok oslobađaju sintetisane sastojke u lumen acinusa. Pljuvačni acinusi proizvode 1 pljuvačku (dodaju joj— Pljuvačka se menja tokom prolaska kroz kanaliće i iz nje se kontrolom aldosterona resorbuju Ca, Na i Cl joni, a u nju se sekretuju K, H i HCO3 i to je 2 pljuvačka. Ima manje , a više KHCO3 od krvne plazme. Ako pljuvačka sporije protiče kroz kanaliće ima manje Na i Cl jer ima više vremena za resorpciju pod uticajem parathormona i kalcitonina.

Lučenje pljuvačke je bezuslovno ili uslovno refleksni čin. Bezuslovni je urođen refleks, psihička sekrecija, luči tokom celog života kada vidimo, osetimo ili mislimo o hrani. Ovaj refleks pojačava lučenje pljuvačke pre nego što hrana uđe u usta pa je njeno žvakanje i gutanje lakše. Tipovi pljuvačke: Serozna- parasimpatička- ima je puno, vodenasta je i sadrži malu količinu organskih i neorganskuh sastojaka. Mukozna- simpatička- u stresnim situacijama, ima je malo, gusta, lepljiva, bogata mucinima i amilazom. Centar za lučenje pljuvačke je u produženoj moždini. Količina pljuvačke- što je veći sadržaj vode u hranivu manje se pljuvačke luči. Osobine pljuvačke: sluzava, penušasta, prozirna, bez ukusa i mirisa. Bazne reakcije zbog visokog sadržaja bikarbonata. Kod Ru neutralizacija NMK. Kod katnivora je blago kisela, a u toku varnja bazna. 59

Sastav pljuvačke: Neorganski sastojci: voda 99%. Najprisutniji katjoni K, Na, Ca, Mg, a anjoni Cl, HCO3 i PO4. Koncentracija anjona jednaka je koncentraciji katjona. U tragovima su sulfati, nitrati, NH3. Pljuvačka ima istu osmolalnost kao krv 300 mmol/L Organski sastojci: albumini, globulini i glikoproteini iz krvi, apoprotein za resorpciju B12, urea(polazno jedinjenje za sintezu A?), malo enzima i puno mucina. Mucini povezuju sastojke hrane u koompaktan zalogaj. Kod preživara su mucini bitni zato što povećavaju viskoznost pljuvačke i time omogućavaju stapanje sitnih mehurića gasova u krupnije i sprečavaju nadun. Enzimi pljuvačke: amilaza, maltaza, maltaza, lipaza, DNA-re i RNA-re Materije sa odbrambenom ulogom: lizozom, leukociti, IgA,M,G, laktoferin. Amilaza deluje prvih pola sata od kad je bolus stigao jer posle amilazu napada pepsin. Amilaza cepa alfa 1-4 glikozidnu vezu, ali ne raskida terminalne veze pa ne oslobađa monosaharide iz polisaharida. Amilaza cepal _______ skroba do maltoze i maltotrioze, a amilopektine do izomaltoze i graničnih dekstrina. Amilaza razlaže 3-5% skroba u usnoj duplji. Uloge pljuvačke: natapa hranu, pravi sklizak zalogaj, temperira hranu, neutrališe NMK,razlaže skrob do maltoze, baktericidna

43. VARENJE U ŽELUCU Želudac- ventriculus- gaster je kesast šupalj organ u kome razlikujemo: telo, dno i pilorus. Telo i dno su depo hrane i tu se hrana natapa pljuvačkom i želudačnim sokom. To je dorzalni deo želudca. Pilorus čini distalni deo- tu se hrana brzim pokretima usitnjava i meša. Na osnovu građe želudca zivotinje mogu biti sa jednokomornim ili višekomornim želudcem. Plastičan tonus je svojstvo želudca (žučne kese, materice, mokraćne bešike) da se prilagođavaju stepenu napunjenosti. Zidovi praznog želudca su naborani i slepljeni. Punjenje želudca se dešava prilikom gutanja. Prvi progutani zalogaji naležu na zid, oni kasnije ispune unutrašnjost, a poslednji ide u centar žaludca. Na dnu je čvrst sadržaj pa tako gasoviti želudačni sok najpre dolazi u kontakt sa prvo progutanom hranom, a hrana u centralnom delu nastavlja da se vari pod uticajem pljuvačke. Motorna aktivnost želudca: mišićni deo se sastoji iz 3 sloja. Najjači mišićni zid ima pilorus- tu dominira st. circulare, a od njega je i pilorusni sfinkter pa su kontrakcije najjače. Telo i dno se ne kontrahuju jako ali mogu puno da se istegnu- primaju puno hrane.

60

Motorna aktivnost podrazumeva: Peristaltičke pokrete Pokrete pražnjenja Interdigestivna motorika Pokreti praznog želudca Peristaltički pokreti: aboralno pomeranje himusa. Stimulusi za peristaltiku su rastezanje zida, iritacija epitela. Peristaltički talasi se nadovezuju, sledeći počinje kada se prethodni završi. Snaga peristaltičkih talasa raste što su bliži pilorusu- tu je st. sirculare najdeblji. Dve peristaltičke kontrakcije. Prva je slabija i gura tečan himus u duodenum i kada jedan deo prođe pilorusni sfinkter zatvara izlaz ka duodenumu. Druga povaćava pritisak u pilorusu, gura sadržaj ka zatvorenom sfinkteru, od njega se odbija ( antiperistaltika) i meša se sa sokom.ovi pokreti se ponavljaju sve dok se hrana ne usitni na čestice od 2 mm i tada ulazi u duodenum. Uklanjanje- ablacija pilorusnog sfinktera ne utiče na pražnjenje želuca jer to reguliše enterogastrički refleks. Pokreti pražnjenja želudca: kada se želudac prazni kontrakcije pilorusa su snažne i potiskuju himus u duodenum. Želudac se prazni sporo i time se omogućuje varenje himusa u duodenumu. Unos tople ili hladne hrane usporava pražnjenje jer aktivira vagus koji smanjuje pokretljivost želudca. Pražnjenje počinje kada sadržaj može da prođe kroz pilorusni deo i kada mu je pH= 3-4. Regulacija pražnjenja Nervna- putem vagusa- enterogastrički refleks Humoralna- posredstvom tkivnog hormona enterogastrona. Receptore za ovaj refleks otvaraju sastojci hrane svojim pH (ispod 4) ili hemijskim svojstvom. Stimulacija pražnjenja: motulin, glantin. Inhibicija pražnjenja: holecistokinin, enterogastron. Interdigestivna motorika: obuhvata spore kontrakcije, pražnjenje želudca između obroka. Omogućava izbacivanje u duodenum koštica voća, dlaka, perja- koje ne mogu da se usitne do 2 mm. Podsticaj interdigestivne motorike je motilin Nervna regulacija: Sy inhibira motoriku, a Psy( vagus) podstiče Sekretorna aktivnost želudca: u sluzokoži želudca postoji faveole gastrice- ušća želudačnih žlezda koje luče sok. Izgrađene su od 3 vrste ćelija: Glavne- parijetalne- luče H, Cl i Kasthov faktor Sporedne- mukozne- luče sluz koja je alkalne reakcije i štiti želudac od kiselog sadržaja Konj i svinja u proksimalnom delu želuca imaju sluznicu- jaka nežlezdana kutana sluznica i podseća na burag. 61

Želudačni sok je mešavina sekreta želudačnih žlezda epitela. To je bistra do malo zamućena bezbojna tečnost specifične mase 1,002- 1,006. Kisela je zbog HCl-a Uloge HCl: Aktivira pepsinogen u pepsin Daje kiseo pH za aktivaciju i dejstvo enzima Prevodi proteine hrane u acidalbumine Rastvara Ca i Fe soli Prevodi fero u feri jon Ima bakteericidno dejstvo Neorganski sastojci: voda 97-99%, HCl, HCO3, PO4, SO4, Mg, Na, K HCl je funkcionalno najznačajniji sastojak. Može biti slobodna (aktivna) i vezana ( za belančevine hrane) Slobodna i vezana zajedno čine ukupnu kiselost želudačnog sadržaja. Hloridi iz HCl potiču iz krvi, a vodonikovi joni nastaju

U vreme lučenja HCl postoji blaga alkalizacija krvi- alkalna plima. HCl je jaka i zato je u želudačnom soku disosovana na H i Cl Organski sastojci: mucini, enzimi (pepsinogen, lipaza, labferment, DNA-ze, Rna-ze) i Castlov faktor. -Mucine proizvode mukozne ćelije želudačnih žlezda. Mucin štiti sluznicu od MO, HCl i enzima -Pepsinogen: neaktivan pepsinogen se pod uticajem H aktivira u pepsin pri pH=1-2. Nastali pepsin aktivira preostali pepsinogen i to je autokatalitičko dejstvo- pozitivna povratna sprega. Pepsin hidrolizuje peptidne veze AK unutar peptidnih lanaca. Proteine razlaže do peptona. Ne deluje na kreatine. -Labferment- himozin- sifilo: ubrzava hidrolizu mlečnog kazeina a kod odraslih mleko zgrusavaju pepsin i HCl. Labferment hidrolizuje kazein u parakazeinat i Ca i nastaje Ca parakazeinat- sir -Lipaze- hidrolizuju samo sitne masne kapljice -Castlov faktor proizvode ivične ćelije i on štiti B12 od razgradnje Lučenje želudačnog soka: u produženoj moždini -Humoralna faza: 1.gastrična- gastrin- G ćelije pilorusa 2. intestinalna 45% -Nervna faza: cefalična- 45% želudačnog soka Razlaganje hranljivih matrija u želucu:

62

-Protediaza: razlaganje proteina je najintenzivnije u pilorusu, jer je hrana dobro izmešana. Koncentracija enzima je visoka i optimalna je pH. HCl denaturiše proteine pa ih pepsin hidrolizuje do peptona

-Amiloliza:razlaganje UH. Kod svinja zbog pljuvačne amilaze . HCl zbog zbog slojevitosti sporo prodire u centar želudca i zato deluje ptijalin. Kod svinja se 30- 40 % skroba razloži do dekstrina maltoze. Kod konja se skrob vari pod uticajem enzima hrane i MO jer pljuvačka nema ptijalin- to je u kardijačnom delu želuca (luči na burag). Skrob= mlečna+sirćetna+ buterna kod konja. Ove kiselina sa HCl snižavaju pH i stvaraju baktericidnu sredinu. -Lipoliza- razlaganje masti- je slabo jer je u želucu . Malo se hidrolizuju samo emulgovane masti. A kada se unese puno lipida dolazi do regurgitacije duodenalnog sadržaja i tu se pojavljuje pankresana lipaza koja razlaže lipide. -varenje kod mladunaca:u prvim danima zbog malečne ishrane želudačni sok je bogat labfermentom. Nizak sadržaj HCl i pepsina omogućavaju da kolostralna antitela nerazložena stignu u dudenum gde se resorbuju. Kolostralni tripsin inhibitor sprečava proteolizu Ig. Uloge želuca: Sinteza B12 Deponovanje i razmekšavanje hrane Zagrevanje- temperira Denaturacija proteina Endokrina uloga- gastrin Uništava MO hrane -Himus. Bolusi ustinjeni na čestice 2mm koje su natopljene želudačnim sokom -Vađenje želuca- gastrektomija nije smrtonosna ako životinju hranimo kašastim ili tečnim obrokom i IM? Dajemo Fe i .

63

44. PANKREASNI SOK Luči ga egzokrini deo pankreasa(bazan). Čini 97% pankreasa. To je bistra bezbojna tečnost bez mirisa, ima puno NaHCO3 i zato je bazna. Neorganski sastojci: H2O, NaHCO3, Na2SO4, NaCl. Organski sastojci: najvažniji su proenzimi Proteolitički enzimi: -Endopeptidaze- tripsin, himotripsin i elstaza kidaju veze u unutrašnjosti peptidnih lanaca. Tkao nastaju niti peptida na koje deluju egzopeptidaze- erepsin- skida terminalne AK -Neaktivan tripsinogen nastaje tako što enterokinaza od tripsinogena odvoji tripsininhibitor i tako nastaje tripsin. Tripsin ima sposobnost autokatalitičkog aktiviranje tripsinogena. Protelastazatripsin elastaza -Erepsin: karboksi peptidaza- odvaja AK sa slobodnom COOH grupom -Amilolitički enzimi: amilaza, maltaza i saharaza. Pankreasna amilaza se luči kao neaktivna i aktiviraju je Cl i . Razlaže skrob i glikogen do disaharida. Pankreasna amilaza je glavni amilolitički enzim celog degestivnog trakta. Deluje sam na alfa 1-4 glikozidne veze. Maltaza razlaže maltozu na dve glukoze. Saharaza saharozu na fruktozu u glukozu -Lioplitički enzimi: pankreasna lipaza, kolipaza, holesterol-estero-fosfolipaza A i B. Pankreasa lipaza je najznačajniji lipolitički enzim digestivnog trakta. Luči se u aktivnom obliku. Da bi delovala krupne masne kapljice moraju biti emulgovane. Razlaže trigliceride do MK i monoglicerida Kolipazu aktiviraju soli žučnih kiselina. Kolipaza omogućava kontakt pankreasne lipaze sa masnom kapljicom. Pankreasni sok se luči neprekidno, a najintenzivniji je posle uzimanja hrane Lučenje: Nervna regulacija- parasimpatikus podstiče, a simpatikus inhibira(stres) Humoralna regulacija- pod uticajem tkivnih hormona sekretina i pankreozimina i gastrina. Sekretin pospešuje lučenje alkalnog soka bogatog bikarbonatima (da neutrališe kiseo pH u duodenumu). Pankreozamin podstiče lučenje viskoznog pankreasnog soka bogatog enzimima. Pankreozamin luče J? ćelije pilorusa i dudenuma. Prvo se luči sekretin pa pankreozamin.

64

45. ŽUČ Žuč- bilis-hole je proizvod koga hepatociti neprekidno izlučuju u žučne kapilare. Po svom sastavu žuč je: Sekret jer sadrži soli žučnih kiselina i holeserol koji vare masti Ekskret jer sadrži krajnje produkte metabolizma koji se izbacuju fecesom (žučne boje, višak holesterola, otrovi, lekovi) Biljojedi zbog kontinuiranog varenja ne koncentruju žuč. U žučnoj kesi žuč je koncentrovana, tamnija pH=5,3-7. Žuč jetre je tečna, svetlija i bazna pH=8 Sastav žuči: Neorganski: voda, HCO3- daju baznu reakciju Organski: soli ŽK, žučne boje, holesterol Žučne kiseline nastaju od holesterola. Primarne žučne kiseline su holne. Kod svinje henodezoksiholna. Vezane su za Na u vidu soli. Hidroksilacijom primarne holne nastaju sekundarne dezoksi i one ulaze u enterohepatično kruženje. Litoholna Zbog smanjenja lučenja soli ŽK dolazi do poremećaja u varenju masti pa izmet sadrži mnogo nesvarenih koje imaju beličastu boju- steatorea. Tada dolazi do smanjene resorpcije liposolubilnih A, D, E i K- hipovitaminoza Uloge ŽK: (resorbuju se u ileumu) Detrdžentska Aktiviraju kalipazu i lipazu Omogućavaju lakšu resorpciju proizvoda lipolize i ostalih liposolubilnih materija Ispoljavaju holeretično dejstvo- podstiču proizvodnju žuči u hepatocitima i holigogno dejstvo- izlučivanje žuči u dudenum Pojačavaju motoriku tankog creva Održavaju holesterol u rastvorljivom obliku Baktericidna Lučenje žuči: nervno- vagus podstiče, simpatikus inhibira Humoralno- soli ŽK?? Holecistokinin- podstiče proizvodnju i izlučivanje žuči Žučne boje: žuti- bilirubin, zeleni- biliverdin- čine žučni ekstrakt. Razlaganjem hema Hb nastaje biliverdin, a iz njega bilirubin. Bilirubin se veže za proteine krvne plazme i ide do hepatocita- slobodan, nekonjugovan, indirektan bilirubin. U hepatocitima se konjuguju sa glukuronskom kiselinom i nastaje bilirubin glukuronid- netoksičan- rastvorljiv u h2o. On ide u žuč pa u debela creva i redukuje se u glukuronsku kiselinu, ali bilirubin se redukuje u urobilinogen koji daje boju

65

mokraći. Polovina urobilinogena- sterkobilin daje boju fecesu, a druga polovina ide u entero-hepatično kruženje i entero-hepato-renalno kruženje. Bez žučne kesice se može ali treba smanjiti unos masti.

46. VARENJE U TANKOM CREVU Himus iz želuca postepeno ulazi u duodenum gde se temeljno mehanički i hemmijski obrađuje. U duodenum se ulivaju pankreasni sok i žuč čiji enzimi zajedno sa enzimima crevnog soka omogućuju veoma intenzivnu hidrolizu hranljivih materija. Sluznica sadrži Liberkinijeve i Brunerove žlezde i ima puno resica koje grade četkast pokrov i povećavaju ukuponu površinu tankog creva. Kod biljojeda se pankreasni sok i žuč ulivaju daleko od pilorusa pa se u duodenumu nastavlja varenje pod uticajem želudačnog soka. Varenje je vanćelijski proces u lumenu organa, a metabolizam je razgradnja- sinteza u ćelijama. Kod mesojeda je tanko crevo glavni organ za razgradnju i resorpciju hranljivih materija. Efikasniji su pankreasni sok i žuč od crevnog soka. Crevni sok je mešavina sekreta Liberkinijevih i Brunerovih žlezda i sluzi koju luče peharaste ćelije. Sluz štiti epitel od HCl i ima puno bikarbonata- pH je alkalan. Brunerove žlezde proizvode crevnu enterokinazu pH=7,4-9. Sastav soka: voda, hloridi(aktiviraju amilazu) i bikarbonati (daju alkalnu ph reakciju) Organski sastojci: mucini, enterokinaza, sekretorni Ig. Postoji i mikroflora najviše u ileumu i crevni sok nije sterilan. Enziimi: enterokinaza, amilaza. Proizvod žlezda i enzimi iz razorenih deskumiranih epitelnih ćelija- endofermenti: peptidaze, polinukleaze, lipaze, oligaze i fosfolipaze. Prisutan je antibakterijski lizozom. Peptidaze: crevni pepsin je aminopeptidaza i dipeptidaza. Aminopeptidaza razlaže peptide koji na kraju imaju 1 AK sa slobodnom amino grupom. Dipeptidaza razlaže dipeptide do AK. Amilaza je slabija od pankreasne. Oligaze podstiču završnu fazu varenja ugljenih hidrata. Ali je lipaza slabija od pankreasne. U tankom crevu se vare sve hranljive materije osim celuloze i hemiceluloze. Složena jedinjenja se razlažu na proste molekulae pogodne za resorpciju koji se tu i resorbuju. Himus iz želuca ide u duodenum i tu je pH kisela, i ne pogoduje enzimima crevnog soka i žuči pa crevni sok i žuč prvo neutrališe kiselu pH reakciju.

66

Varenje može biti: 1. luminalno- u lumenu- obimna razgradnja pod uticajem enzima žuči, crevnog i pankreasnog soka, ćelija hrane i deskvamiranog epitela. Nastaju mono, di i trimeri. Dimeri i trimeri se muralnom varenjem razlažu do mono. 2. zidno- muralno varenje- u glikokaliksu na površini crevnog epitela pod uticajem enzima membrane enterocita.tu se razlažu dipeptidi do AK pogodnih za resorpciju. Oligo i disaharidi do monosaharida. 3. intraceluluarno- u lizozomima enterocita. Di i tripeptidi do AK. Disaharidi do monodaharida. Hem posle resorpcije pod uticajem hem oksigenaze u entrocitima oslobađa Fe koje prelazi u Fe+3 oblik, a potom se veže za apoferitin enterocita gradeći feritin i tako se deponuje. Skrob i glikogen dejstvom pankreasne amilaze prelaze u maltozu. Maltoza se delom razlaže na glukozu- resorbuje se. Celuloza i hemiceluloza prolaze nesvarene Uloge t.creva: Razgradnaj ;resorpcija; transformacija i endokrina uloga( gastrin, sekretin, motilin, vilikinin, holec...) Belančevine --------------------polipeptidi----AK Masti--------------------------------digliceridi----VMK

47.MOTORIKA CREVA Omogućava usitnjavanje sadržaja i njegovo mešanje i resorpciju jer olakšava kontakt himusa sa crevnom sluznicom. postoje pokreti mešanja i pokreti potiskivanja Pokreti mešanja su: Segmentacioni Pendularni- pokreti klaćenja Pomeranje crevnih resica Pokreti sluznica Segmentacioni:- prstenaste kontrakcije nastaju istovremenom kontrakcijom st. circulare na razmacima od nekoliko centimetara. Tako se oforme suženja kojih su prošireni delovi crevnog zida. Ove kontrakcije ga seku i dele na manje porije. Sluznica oformljenih segmenata se isteže zbog pritiska sadržaja i tako se povećava njena kontaktna površina sa hranom. Najjači su u duodenumu Pendularni pokreti se javljaju u okviru oformljenih segmenata. Sadržaj se pomera od jedne do druge granice segmentai udara onjih i meša se sa sokovima za varenje. Pomeranje crevnih resica: skupljanje, opružanje i kovitlanje. Motoriku resica reguliše vilikinin. 67

Pokreti slznica nastaju kontrakcijom Peristaltički pokreti: potiskuju sadržaj kroz tanko crevo aboralno. Stimulus za ove pokrete je istezanje. Prvo se oralno od himusa kontrahuje st. circulare, a relaksira se st. longitudinale. U istegnutom segmentu je obrnuto pa se sadržaj istiskuje u susedni segment čiji su st. circulare i longitudinale relaksirani. receptivna relaksacijauhvatimo crevo i pomerano ruku niz njegov zid. U toku peristaltike himus se meša jer se spiralno okreće oko svoje ose. Peristaltika je aboralno. Kada nema varenja- spora peristaltika creva- pomera nesvarne sastojke i tako sprečava preterano razmnožavanje mikrobne populacije u duodenumu. Ne dozvoljavaju da bakterije iz ileuma dođu u duodenum. Peristaltika postoji u želucu, žučnim kanalima, crevima i u jednjaku (pseudoperistaltika) U početku crevnog varenja dominantni su pokreti mešanja, a kasnije je dominantna peristaltika. 48. RESORPCIJA Rsorpcija- je skup procesa tokom kojih rastvoreni proizvodi varnja prelaze u krv kroz sluznicu digestivnih organa. Rasorpcija zavisi od: Svojstva supstance koja se resorbuje Vremena zadržavanja supstance u digestivnom traktu- ako se duže zadržava bolja je resorpcija Motorne aktivnosti organa Ukupne resorptivne površine i pogodnodti enterocta Oblici resorpcije: 1. prosta difuzija- kroz membranu i kanale. Kroz kanale- pasivno- stalno su otvoreni kanali za K -aktivno- kontrolisano- kanali se otvaraju prilikom rastezanja kanala-streč kanali- za Na. Može biti ligand zavisna (acetilholin otvara kanale) i voltažno zavisna kada se kanali otvaraju pri određenoj voltaži ćelije Ako je u pitanju voda, prosta difuzija je osmoza 2. olakšana difuzija: iz manje u veću koncentraciju, uz pomoć proteina, nosač je u membrani. 3. aktivan transport- iz manje u veću koncentraciju, uz pomć energije. Proteini su pumpe. Protonska pumpa- izbacuje vodonik. Na-K pumpa- 3 Na iz ćelije i 2 K u ćeliju 4. sekundarni aktivan transport 5. vezikularni transport- endo i egzocitoza Fiziološka agamaglobulinemija- telad, prasad- placenta je nepropustljiva pa su bez Ig. 68

Materije koje imaju dlt prvo dolaze u limfu pa preko ductus toracisa u krv. Resorpcija: 1. transcelularna- kroz enerocite. Pasivnim transporom se resorbuju liposolubilne materije, a za hidrosolubilne su u membrani eritrocita, potrebni su jonski kanali, nosači, pumpe za aktivan transport. 2. paracelularna: prolazak materija između enterocita- voda, Na, K. Resorpcija je selektivna- resorbuje ono što je organizmu potrebno. Resorpcija vode: osmozom. Može ići u oba smera. Iz lumena u krv-resorpcija, iz krvi u lumen-sekrecija. Na: najviše u jejunumu pasivnim i aktivnim transportom i olakšanom difuzijom. Olakšana difuzija preko u enterocitu za natrijum i glukozu, sekundarni aktivan transport. K: prosta difuzija u oba smera- sporije o Na Ca: se u želucu pod uticajem HCl prevodi u Ca, pa se Ca u duodenumu resorbuje prostom difuzijom ili aktivnim transportom. Rsorbuje se 10% iz hrane, a ostalo se izbaci fecesom. Fe: najviše u duodenumu. Resorbuje se 10%. U hrani je Fe +3 i u tankom crevu se dejstvom C vitamina i cisteina rdukuje u Fe++ i brzo se resorbuje. U hrani za mesojede je Fe++. Fe se veže za apoprotein. Ugljeni hidrati: pentoze- prosta difuzija. Heksoze- olakšana difuzija. Simport Na i glukoze- sekundarni aktivan transport. Sinteza i ugradnja ovih nosača ne zavisi od insulina. AK: olakšana difuzija Di, tri, peptidi i proteini: pinocitoza. Kod odraslih proteini prolaze kroz sluznicu creva. Prva dva dana po rođenju Ig se resorbuju pinocitozom, a najviše 2 satapo rođenju. Nakon 2 dana prvi enterociti se zamene novim sa sve manjom sposobošću za resorpciju Ig koja se posle gubi. Hidrosolubilni vitamini:prosta difuzija osim B12( pinocitoza) Resorpcija u predželucima, a najviše u buragu i listavcu. Što im je veća koncentracija masnih kiselina i što im je manji broj C atoma brže se resorbuju: sirćetna pa propionska pa buterna olakšanom difuzijom. Sluznica resorbuje 2 kg sirćetne, 1 kg propionske i 0,5 kg buterne kiseline dnevno. Resorpcija vode najintenzivnija je u listavcu. Resorbuje se osmozom 100 L dnevno. U želucu je neznatna resorpcija jer hranljive materije nisu dovoljno svarene.

U tankom crevu je najintenzivnija resorpcija zbog: 69

Najintenzivnija hidroliza Sluznica ima veliku resorptivnu površinu zbig nabora, resica i mikrovila Odlična pokretljivost crecnih resica Pokretljivost zida tankih creva Membrna eritrocita ima jonske kanale, nosače, pumpe Himus se u tankom crevu dugo zadržava U tankom crevu se resorbuju: voda, mineralne materije, mono i disaharidi, AK, di i tripeptidi, holesterol, vitamini, glicerol U debelom crevu: voda, glukoza, elektroliti. U njemu nastaju NMK, AK i resorbuju se.

49.BIOHEMIJSKI PROCESI U DEBELOM CREVU U debelom crevu nema digestivnih sokova ni enzima. Debelo crevo konja je slično buragu- mikrobno razlaganje celuloze. U debelom crevu je resorpcija vode i elektrolita. Spoljašnji st. longitudinale (t. Muscularis) kod konja i svinja obrazuje tenije, a između njih su haustre. Nema crevnih resica, ima malo enterocita i mikrovila. Liberkinijeve žlezde luče sluz i bikarbonate. Sluz slepljuje nesvarene sastojke i uobličava ih u izmet i oblaže ga. Sluz štiti debelo crevo od MO. Mikroorganizmi su: Korisni jer proizvode B vitamine, K vitamin, raazlažu celulozu, proizvode esencijalne masne kis. Štetni jer koriste vitamine B12 i C Uloge debelog creva: 1.Anaerobni procesi- varenje skroba i celuloze, truljenje belančevina, redukcija holesterola, ainteza AK, proteina Celulaza razlaže celulozu i nastaju NMK i gasovi (90% se resorbuje)- N2,CO2,O2. Iskorišćavanjem NMK dobija se 75% ukupne telesne energije. Količina nastalih NMK u crevu konja je ista kao i u buragu, ali je resorptivna sposobnost sluznice debelog creva manja nego u buragu pa konji lošije koriste celulozu nego preživari pa nemaju osećaj sitosti kada jedu celuloznu hranu. Truljenje belančevina i nastaju smrdljiva jedinjenja- alkoholi- indol, skatol. Oni idu u hepatocite i tamo se detoksikuju sa H2SO4 i glukuronskom kiselinom. Tako nastaju vezani sulfati koji prelaze u krv i izluče se mokraćom. Oslobađaju se i: H2,CO2 i CH4. AK se se dekarboksilišu do amina Holesterol redukcijom u koprosterol

70

Urobilinogen redukcijom u sterkobilinogen, a on oksidacijom u sterkobilin (braon- boja izmeta) Hidroksilacijom holne kiseline dobijaju se sekundarne žučne kiseline (litoholna i dezoksiholna) Sinteza B i K vitamina Izmet-feces: Nesvarene materije- dlake, vuna, perje Teško svarljive materije- kosti koža hrskavica Svarljive materije koje nisu resorbovane Izumrle i deskvaminirane epitelne ćelije Mikroorganizmi Indol, skatol, H2S, NH3 daju fecesu neprijetan miris. Feces biljojeda je mekši. Mekonijum- prvi izmet, nastaje u vreme fetalnog života. Sastavljen je od crevne sluzi. Podsticaj za prvu defekaciju je MgSO4 koji se unosi kolostrumom. Izbacivanje mekonijuma je važno jer bi on ometao resorpciju hranljivih materija Pražnjenje debelog creva je složen refleksni čin kojim se izmet izbacuje iz završnog dela kolona i rektuma preko anusa u spoljašnju sredinu. Nastaje zbog gastro-količnog refleksa- streč receptori. Konj i goveče prazne debelo crevo u bilo kom položaju, mačke i psi stojeći pogrbljeni. Centar za pražnjenje- anospinalni centar- lumbosakralni deo kičmene moždine

50.NERVNO HUMORALNA REGULACIJA DIGESTIVNE SEKRECIJE Glad i žeđ: u hipotalamusu u ventrolateralnom delu je centar za glad, a u ventromedijalnom centar za sitost. Centar za glad je tonusno aktivan. Za ulazak glukoze u neurone centra za sitost je neophodan insulin- pri hipoglikemiji ovaj centar prestaje da inhibira centar za glad (glilkostatska teorija) Teorije gladi: termostatska, glikostatska, aminostatska i mehanička i lipostatska. Lipostatska: adipsin i leptin smanjuju glad. Tireoidni hormoni povećavaju apetit. Centar za žeđ u hipotalamusu. Uzroci žeđi: aktivacija osmoreceptora, ishrana bogata proteinima, suva usta i ždrelo, hemokoncentracija krvi( hipovolemija i hipoosmolalrnost) Hipovolemija- smanjenje zapremine krvi. Pljuvačka: salivatorni centar u produženoj moždini SVE JE U PRODUŽENOJ MOŽDINI OSIM CENTRA ZA DEFEKACIJU KOJI JE U KIČMENOJ MOŽDINI 71

Želudac: simpatikus inhibira, parasimpatikus podstiče Kontrola motorike: Miogena kontrola je spontana- sopstveni automatizam Humoralna kontrola- podstiču gastrin i holecistokinininhibiraju:sekretin,adrenalin i noradrenalin Nevna kontrola: 1. spoljašnja- ekstramuralna- simpatikus inhibira t. Muscularis, a ne t. Muscularis mucosae. Povećava tonus sfinktera i inhibra sekreciju digestivnog soka. Stres pojačava motoriku i sekreciju. 2. unutrašnja- intramuralna- posredstvom crevnog dela nervnog sistema. Od kraja ždrela do analnog dela postoje dva nervna spleta koji regulišu motoriku, sekreciju, protok krvi. Averbahov- između st. circulare i st. longitudinale. Majsnerov plexus u submukozi? Lučenje pankreasnog soka: Nervno simpatikus i parasimpatikus Humoralno prvo se luči sekretin pa pankreozamin

51.VARENJE KOD PTICA

Biljojedi imaju duži digestivni trakt od ptica mesoždera. pH je svuda kisela, osim u ileumu- bazna. Na ulazu u organe za varenje je kljun. Ptice nemaju zube, a jezik je slabo pokretan. Samo golub ima meko nepce- komunikacija usne i nosne duplje. Jednjak ima proširenje- voljka- ingvinales. Žlezdani i mišićni deo želuca su razdvojeni, a u okviru debelog cerva postoje parni cekumi. Ptice ne žvaću hranu jer nemaju zube. Pljuvačka samo olakšava klizanje zalogaja tokom gutanja jer je u ustima nepovoljna pH za dejstvo amilaze i lipaze. Svi sem goluba moraju da podignu glavu tokom gutanja jer nemaju meko nepce, pa im hrana ulazi pod uticajem sile gravitacije. Voljka- je proširenje jednjaka. Kod ptica koje jedu zrnastu hranu je dobro razvijena, one koje jedu insekte je nemaju. Voljka golubova se uvećava u sezoni leženja na jajima i u početnoj fazi odgoja mladunaca. Njen epitel pod uticajem prolaktina luči ptičije mleko- za ishranu mladunaca. Hrana prvo ide u želudac, a kad se on ispuni ide u voljkuptice koje imaju voljku mogu više da pojedu od onih koje je nemaju. Na dorzalnom zidu voljke su žlezde koje luče sluz- bogat mucinima i amilazom. Sluz natapa i razmekšava hranu u voljci. U voljci dominiraju laktobacilusi.

72

Skrob--- amilaza---- maltoza--- glukoza---- mlečna kiselina---- NMK---- ROH. Voljka je zato ptičiji burag. U voljci se razloži malo UH, proteina, masti. U voljci nije moguća resorpcija. Bez voljke se može. Želudac: -Žlezdani deo- kod karnivora se hrana tu vari, a kod herbivora se ne vari jer nije mehanički spremna- zrnevlje nije samleveno. Kokoške i golubovi imaju relativno mali žlezdani želudac. U sluznici su žlezde od dve vrste ćelija—mucini; HCl i pepsinogen Želudačni sok je kiseo pH= 0,5-2- kiseliji od soka u mišićnom delu. -Mišićni deo: je veći od žlezdanog. Omogućava aktivaciju pepsinogena iz žlezdanog dela---- pepsin započinje proteolizu. U ovom delu hrana se dobro meša i razlaže, a kod biljojeda- mlevenje hrane. Ima jak mišićni zid kojim stiska i usitnjava zrnevlje. Tu se razvija pH= 1,3-3,5. Razbija ljusku oraha. Epitel ima kutikulu- presvlaku- orožlih naslaga sekreta i deskvaminiranih epitelnih ćelija. Štiti mišiće od velikog pritiska. Kod nekih ptica kutikula ima kutikularne zube- mehanička obada hrane. U mišićnom želucu se mogu naći zrna peska i kamenčići koji služe za drobljenje hrane. Kamenčići se troše i ptice ih unose. Kamenčići: Kvarcni- mlevenje zrnevlja Krečni- služe kao izvor jona- ne za mlevenje( za nosilje ljuska jejeta) Nedostatak peska i kamenčića- živina mora jesti samo koncentrat jer je samleven. Bez mišičnog dela želuca se može ali mora jesti samo koncentrat Creva:varnje je efikasnije nego kod sisara- veća koncentracija enzima. Najintenzivnija je u gornjem delu ileuma. Debelo crevo- antiperistaltika- transport urina iz kloake u kolon i cekume i tu se resorbuje voda (zato feces sadrži urin i kašast je). Ptice defeciraju 50 puta na dan.

73

52.PREŽIVANJE- RUMINANTIO Je vraćanje jednom progutane hrane u usnu duplju na ponovno žvakanje i natapanje jer im žvakanje kratko traje. Da bi preživanje nastupilo, preživar mora da miruje. Počinje 1 sat nakon obroka. Grub sadržaj se vraća u usta nekoliko puta sve dok se ne usitni i ne natopi pljuvačkom da padne do rumena. Telad počinju da preživaju kad počnu da jedu grubu hranu- 2 i 3 nedelje života. Receptori koji pokreću preživanje su u kardiji i zidu mrežavca. Aktiviraju se: Mehanički: istezanje predželuca zbog ispunjenosti Hemijski: aktiviraju se satojcima hrane, lekovima Preživanje je složen refleksni čin. Faze: Rejekcija- regurgitacija- vraćanje jednom progutanog zalogaja iz buraga u usta. Podfaze: usisavanje- pojačana salivacija da bi se navlažio put Istiskivanje- brzo jer je ceo jednjak od pp mišića Remastikacija- ponovno žvakanje Reinsalivacija- ponovno lučenje pljuvačke Redegluticija- novo gutanje Ciklus preživanja obuhvata ove 4 faze i pauzu. Traje 60 sekundi Periodi preživanja sadrže više ciklusa preživanja.

54.ULOGA GLJIVICA- INFUZORIJA Efikasnije su od protozoa Celulolitička aktivnost Fermentuju proste šećere Sinteza AK i proteina Detoksikacija sadržaja B i K vitamini Troše kiseonik.

74

55.RUCTUS- PODRIGIVANJE Najviše gasova nastaje 4 sata posle obroka. Većina gasova se izbaci podrigivanjem, manji deo se resorbuje u krv i limfu putem flatusa. Podrigivanje je složen refleksni čin kojim se odstranjuj gasovi u želucu. To je zaštitni refleks- da se spreči preterano nakupljanje gasova – nadun. Centar za podrigivanje je u produženoj oždini. Goveče može da odstrani 300 L/h. Za nastanak podrigivanja neophodan je mehanički podsticaj sluznice u delu kardije i dorzalne buragove kese- tu su mehanoreceptori. Dolazi do istezanja kardije pod uticajem nagomilanih gasova. Podrigivanje pokreće i prisustvo grubih čestica hrane. Polovina gasova izlazi u spoljašnju sredinu, a druga polovina ide u disajne puteve pa je podrigivanje preživara nečujno. Ructus je povezan sa sekundarnom kontrakcijom buraga- bez predhodne kontrakcije mrežavca. Tečni deo se uklanja iz kardije,a kardija se napuni gasovima koji pokreću refleks ructusa. Zatim se kontrahuje trbušni zid da bi podigao pritisak u buragu, da se otvori donji sfinkter jednjaka i da se gasovi utisnu u jednjak. Antiperistaltika jednjaka pomera gsove i izbacuje ih tako što uzrokuju otvaranje gornjeg sfinktera.

56.MOTORIKA PERDŽELUDACA Omogućava mešanje novoprispele hrane sa već postojećim sadržajem buraga, usitnjavanje hrane, maceracije i potiskivanje himusa prema sirištu. Retikulo- rumen čine jedinstvenu celinu- povezane kontrakcije. Retikulo-rumen ciklusi za 5 minuta 7-12 krave, ovce 7-14. Kontrakcije retikulo rumena započinju u mrežavcu. Mrežavac ima dvofazne kontrakcije. Prva je kraća faza gde se mrežavac sakupi na polovinu svoje zapremine. Posle je kratka dekontrakcija. Druga faza je snažna i nagla, mrežavac potpuno gubi volumen?. Deo tečnosti sa finim česticama se potiskuje iz mrežavca u listavac kroz relaksiran retikulo-omazalni otvor. Čestice veće od 2 mm ne prolaze kroz retikulo-omazalni otvor, pa idu ka dorzalnoj buragovoj kesi. Posle druge faze je relaksacija u mrežavcu, pa tečnost iz buraga prelazi u mržavac. U vreme preživanja dvofazne kontrakcije mrežavca su trofazne. Neposredno pre završetka druge faze kontrakcije mrežavca, njegov kontrakcioni talas ide kaudalno prema buragu. Kad je kontrahovana dorzoventralna kesa buraga ventralna je relaksirana i obrnuto. Primarni kontrakcioni A talas- usmeran unazad- kontrakcija cele dorzalne kese posle dvofazne kontrakcije mrežavca. Sekundarni B talas- usmeren unapred- kranijalno- ne predhodi mu dvofazna kontrakcija mrežavca jer je mrežavac relaksiran. 75

Listavac: spore kontrakcije, uvrće se oko svoje ose. Listovi se kontrahuju nezavisno od tela. Sirište: kako pravi jednokomoran želudac.

57. FIZIOLOGIJA EZOFAGEALNOG ŽLEBA Ezofagealni žleb je razvijen kod mladunaca. Žleb je izgrađen od 2 paralelna mišića u vidu usana. Pod određenim uslovima se usne primiču jedna drugoj i oforme zatvoren krvudav kanal koji direktno veže jednjak sa sirištem, tako da sadržaj zaobiđe retikulo-rumen. Ovo se dešava za vreme sisanja. To je bezuslovan urođeni refleks. Centar je u produženoj moždini. Jačina i dužina trajanja ovog refleksa zavisi od: 1. fizičkog sastava hrane Konzistencija- čvrsta hrana ne pokreće refleks Temperatura- ako sisančad piju hladno mleko refleks je nepotpun Način uzimanja tečnosti i veličina gutljaja- ako su mali gutljaji (sisanje) refleks se javlja, ako su veliki (napoj iz kofe) sadržaj ide u burag 2. hemijske osobine hrane- mleko- Na, Cl-soli mleka i HCO2. Samo mleko izaziva potpuni refleks. Kod preživara ovaj refleks pokreću: NaHCO3, NaCl, CuSO4, šećer 3. starost životinje- starenjem se postepeno gubi, ali se može veštački održavati ako dodajemo mleko Povraćanje: refleksni čin 1. faza usisavanja- antiperistaltika creva, želuca i nevoljan vol? 2. faza istiskivanja Prema poreklu: Preiferno- prenatrpanost i iritiranist želuca Centralno- nadražen je centar Kod konja je teška- jak kardijalni sfinkter, slaba trbušna presa, koso ušće jednjaka u želudac.

76

58.POPREČNO PRUGASTI MIŠIĆI Mišićno tkivo je građeno od visoko specijalizovanih mišićnih ćelija- miociti- koje pretvaraju hemijsku energiju u mehanički rad. Osnovne odlike mišićnih ćelija su: Kontraktilnost- odvija se zahvaljujući specifičnim proteinima Razdražljivost- osobina svih živih ćelija. Kontrolu razdražljivosti vrše nervni i endo sistem Skupovi mišićnih ćelija zajedno sa krvnim sudovima, nervima i vezivom čine mišiće. Mišići ljudi i životinja: Poprečno-prugasti: mišićne ćelije pokazuju na SM (svetlosnim mikroskopom) poprečnu ispruganost Glatki mišići- bez poprečne ispruganosti Poprečno prugasti mišići se prema mestu gde se nalaze dele na: -skeletne- povezani su sa kostima- za pokretanje i održavanje tela u fiziološkom položaju -visceralni- isti su kao i skeletni, samo što su u tkivima i organima -srčani- gradi miokard Od ukupne TM 44% je skeletna muskulatura, a 10% je glatka. Hemijski sastav mišića: 100g mišića ima 77% vode i 23% SM(90% proteini, 10% UH, mineralne soli...) -Voda je kvantitativno najzastupljenija u mišićnom tkivu. Nalazi se kao slobodna i vezana. U vodi su rastvorene mineralne soli. Voda daje gipkost mišićnom tkivu i sa solima učestvuje u mišićnoj kontrakciji -UH- glavni je glikogen kao depo glukoze je osnovni energetski izvor za mišićnu kontrakciju. Kod inetnzivnog mišićnog rada glukoza iz krvi ulazi u mišićne ćelije i odmah se uključuje u kataboličke procese. Ako je mišić dobro snabdeven kiseonikom u toku rada se oslobađa mala količina mlečne kiseline. Ako mišić nije pripremmljen za rad javlja se hipoksija tkiva i povećava se kiseonički dug, nivo mlečne kiseline je povećan i javlja se bol. Mlečna kiselina se povećava i postmortalno i dodatno utiče na zrenje mesa. -Masti- 3-25%- zavisi od mesta mišića i uhranjenosti životinje -Proteini- su kvantitativno i kvalitativno najvažniji organski sastojak mišića. Proteina ima 20% i dele se na:

77

-proteini sarkoplazme- neaktivni, čine 30%. To su albumini, globukini, mioglobulini. Obezbeđuju energiju za mišićnu kontrakciju -proteini miofibrila- 50% -proteini vezivnog tkiva Mioglobin- depo O2 i pigment mesa Proteini miofibrila- odgovorni za kontrakciju mišićne ćelije. Čine 50% proteina u mišiću. To su miozin 35%, aktin 15%, a regulaciono-katalitički proteini su troponin i tropomiozin Proteini vezivnog tkiva- 20% ukupnih proteina. To su kolagen i elastin- povezuju miofibrile- snopove unutar ćelije. Azotne neproteinske materije- ATP, ADP i kreatin Struktura skeletnih mišića: izgrađeni su od velikog broja tankih dugih cilindričnih ćelija- mišićna vlakna. Mišićne ćelije su prečnika od 10-100 µm, a duge su od 1mm do 1m- mišići vrata žirafe. Duži mišići imaju deblje ćelije, a kraći tanje ćelije. Kod dugih mišića mišićne ćelije mogu biti nastavljene jedna na drugu. Mišićne ćelije u toku ontogneze nastaju spajanjem većeg broja monojedarnih ćelijammioblasta- jedro je centralno postavljeno. U tako novoformiranoj ćeliji počinje sinteza miofibrila (kontraktilne organele). Jedra su an periferiji. Može ih biti oko 100, postavljena na približno na istim rastojanjima. Svaka mišićna ćelija ima pojedinačno tanak sloj vezivnog tkiva- endomizijuma. U endomizijumu su krvni, limfni sudovi i periferni nervi. Veći broj vlakana se udružuje u snopove koje okružuje masivno vezivoperimizijum. Više snopova mišićnih vlakana grade jedan mišić koji je okružen još masivnijim vezivom- epimizijum. Na epimizijum naleže fibrozna opna. Mišićna ćelija: Sacrolema- membrana. Građena je od dva sloja: Endomizijum(spoljašnji) vezivo koje povezuje vlakna u snopove unutrašnji sloj- prava membrana od fosfolipidnog dvosloja- selektivno propustljiva, razdražljiva, sadrži transportne sisteme Sarkoplazma- najveći deo je ispunjen miofibrilima. Ima ih u poprečno prugastim mišićima, trombocitima, nervnim završecima Miofibrili su osnovne kontraktilne i funkcionalne jedinice mišićne ćelije. To su končeste tvorevine paralelno postavljene duž ćelije. Svako mišićno vlakno ima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada miofibrila. Miofibril je građen od: Tankih filamenata- aktinske niti- I 78

Debelih filamenata- miozinske niti- A U jednom filamentu u proseku ima 3000 aktinskih i 1500 miozinskih niti. Sarkomera je osnovna kontraktilna jedinica skeletnog mišića. Kada je mišić relaksiran duga je 2-3 µm, kad je kontrahovan 1µm, a istegnut 4 µm Jedan miofibril sadrži od nekoliko stotina do nekoliko hiljada sarcomera. Sarkoplazmatski retikulum je EPR u sarkoplazmi. Sastoji se od : Dugih longitudinalnih tubula Kratkih longitudinalnih tubula -Dugi longitudinalni tubuli predstavljaju sistem razgranatih cevčica koji okružuje svaki miofibril. Ovaj sistem se pruža paralelno sa miofibrilima i na granici između svetle i tamne pruge tubuli se spajaju i grade proširenja- terminalne cisterne. U cisternama je protein kalsekvestrin koji ima veliki afinitet za Ca- veže 40 Ca. U cisternama je koncentracija Ca 2000 puta veća od koncentracije u okolnom citosoluto je važno za mišićnu kontrakciju. -Kratki transverzalni tubuli: tubuli su uvrnuća ćelijske membrane. Počinju od membrane sa jedne strane i protežu se do membrane na drugoj strani. Postavljeni su poprečno u odnosu na miofibrile. Na mestu odakle polaze od membrane otvoreni su prema spoljašnjoj sredini- kroz njih protiče ekstraćelijska tečnost. T tubuli su između dve terminalne cisterne. Trijada je morfološka tvorevina sastevljena od jednog T tubula i dve terminalne cisterne. Jedna srkomera ima dve trijade. T tubuli služe da se talas depolarizacije koji se širi duž membrane prenosi duboko u mišićno vlakno i dođe do depolarizacije membrane terminalnih cisterni iz kojih se joni Ca oslobađaju i dođe do kontrakcije. Miofilamenti su građeni od: -Aktina: je proteinski molekul globularne strukture(aktin-G). Čine ga dva lanca polimerizovanog aktina G koji su savijeni kao Heliks-Spirala. U sastav jednog lanca ulazi 200 G aktina. Na svakoj globuli aktina je po jedan ADP, on je aktivno mesto za vezivanje glavica miozina kod kontrakcije. -Ttropomiozina: dva peptidna lanca uvijena jedan oko drugog. Lanci se nastavljaju jedan na drugi i obrazuju dugu nit. Kada mišić miruje tropomiozin je na površini

79

aktivnih mesta na aktinu i tako sprečava nastajenje aktino-miozinskog kompleksa i mišićne kontrakcije. -Tropina- 3 proteina: tropin T, C i I. Svaka subjedinica ima posebnu ulogu u kontrakciji. Tropin C-afinitet za Ca, okidač mišićne kontrakcije. Tropin I (aktin)sprečava interakciju aktivnih mesta na aktinu sa miozinskim nitima. Tropin Tpovezuje ceo kompleks sa tropomiozinom. Debeli filamenti: miozinske niti- 200-350 molekula miozina. Molekul miozina je heteropolimer od 6 polipeptidnih lanaca (2 teška i 4 laka). Teški lanci imaju fibrilarni deo-ugljeni-glavica i globularni deo- mostić. Pravi delovi teškog lanca su umotani jedan oko drugog u vidu dvostrukog heliksa i to je rep. Vrhovi teških lanaca su umotani u globulu i to je miozinska glava. Na vrhu repa miozinskog molekula se nalaze dve glave miozina koje divergiraju jedna od druge. Na površini svake miozinske glave se nalaze pribijena po dva laka lanca. Kratak deo na kraju teškog lanca na kome se nalazi glavica naziva se vrat i on sa glavom gradi poprečan most koji je savitljiv na dva mesta. -baza vrata- prvi zglob- vrat i glavica se odvajaju od tela miozinskog filamenta -drugi zglob- mesto gde je glavica pričvršćena za vrat. Srednji deo miozinskog filamenta je go- nema glavica Na glavici se nalazi nekoliko aktivnih mesta -jedno mesto ispoljava veliku ATP-aznu aktivnost- ima svojstvo hidrolize ATP-a i oslobađa hemijsku energiju potrebnu za mišićnu kontrakciju -drugo mesto veže molekule ATP-a -treće masto- preko koga se glavice miozina vežu za aktivna mesta na aktinu. Kada je mišić u relaksaciji glavice miozina su položene uz telo miozinskih filamenata. Kod kontrakcije glavice miozina zahvaljujući bazi vrata se ispružaju prema aktivnim mestima na aktinu formirajući poprečni most koji se kači za aktivno mesto na aktinu, sve dok potpuno nestane izotrop zona, a anizotropna se ne menja. Proteini koji imaju regulatornu ulogu ili izgrađuju pravilan raspored miofilamenata u miofibrilu. U sarkomeri su: -titin- održava filamente u centralnom položaju -nebulin- održava pravilan položaj i raspored filamenata unutar sarkomere. - alfa aktinin-učvršćuje vezu aktinskih niti sa obe srane Z membrane -dezmin- povezuje sarkomere susednih miofibrila u istu ravan i tako održava pravilan raspored miofibrila u ćeliji.

80

Osobine poprečno prugastih mišića: 1. elastičnost- nakon istezanja se veličina mišića vraća na prvobitnu. Istezanje nije proporcionalno snazi opterećenja koje vrši istezanje. Što je mišić snabdeveniji oksigenisanom krvlju ima veću elastičnost. 2. kontraktilnost- na dejstvo nadražaja mišić se kontrahuje tj. smanjuje dužinu. 3. razdražljivost- osobina svih ćelija organizma. Mišić reaguje na razne nadražaje: mehaničke, hemijske, osmotske, električne... Podražavanje: -indirektno- fiziološko- podražavanje el. stimulusa koji dolaze iz motornih centara preko perifernih nerava. -direktno. Mišić se izloži delovanju alkaloida-kurare- inhibira prenošenje impulsa u nervno-mišićnoj sinapsi ili motornoj ploči. Nadražaji mogu biti: -podpražni- subliminalni- vrlo su slabog intenziteta- ne izaizivaju nikakvu reakciju mišića. Prag nadražaja- najmanji intenzitet nadražaja koji dovodi do minimalne kontrakcijekontrahuje se samo srednjak zadnjeg ekstremiteta žabe (m. Gastrocnemius) Povećanjem jačine nadražaja mišić reaguje sve do maksimalne kontrakcije. Posle maksimalne kontrakcije povećanje jačine nadražaja nema efekat. Svako vlakno i motorna jedinica posebno reaguje kao srčani mišić- po zakonu sve ili ništa- na nadražaj pražnog intenziteta reaguje maksimalnom kontrakcijom. -supraliminalni- iznad jačine koja proizvodi maksimalnu kontrakciju mišić kao celina se ne kontrahuje po zakonu sveili ništa. -maksimalni- maksimalna konrakcija. Motorna jedinica je broj mišićnih vlakana koja su inervisana jednim nervnim vlaknom. Svaka motorna jedinica ima različit potencijal mirovanja- zato je kontrakcija po zakonu sve ili ništa. Membranski potencijal mirovanja- potencijal ćelije kada ona miruje. Da bi se kontrahovala potencijal mora postići pražnu vrednost. Motorne jedinice od 60 mv – mali nadražaj ih kontrahuje. Ako nadražaj pojačamo uključuje se i motorna jedinica od 70 mv, a ako još pojačamo uključiće se i od 80mv- maksimalna kontrakcija.

81

59.MIŠIĆNA KONTRAKCIJA Mišićna kontrakcija je složen proces koga pokreću ali i zaustavljaju bioelektrične i biofizičke promene koje se javljaju u mišiću. Kontrakciju izaziva nervni impuls koji motornim neuronom dolazi do mišića. Impuls dovodi do oslobađanja acetilholina. Neurotransmiter. Acetilholin se veže za receptore u membrani mišićnog vlakna što dovodi do otvaranja aceilholin zavisnih kanala i naglog ulaska jona Na u mišićno vlakno i to je depolarizacija i pri njoj se generiše AP. AP se širi duž membrane i unutrašnjosti mišićnog vlakna gde na trijadi depolariše membranu terminalnih cisterni, usled toga dolazi do erupcije Ca iz cisterni u okolinu. Joni Ca brzo izlaze jer im je koncentracija 2000 puta veća nego u citosolu. Kontrakcija se pokreće kada se uspostavi interakcija između oslobođenih Ca, aktinskih i miozinskih filamenata. Aktivacija tankih filamenata-Svaka globula aktina ima aktivno mesto za vezivanje poprečnih mostića glavica miozinskog filamenta. Kada je mišić u fazi opuštanja ili kada je u mirovanju, aktivna mesta aktina su pokrivena tropomiozinom. Kada se oslobodi Ca, on se veže za svaku subjedinicu tropina označenu kao troponin c (Tc)- vežu se 4 Ca i usled toga se tropomiozin svlači sa akivnih mesta aktina. Debeli miolinski filamenti se aktivirraju tako što joni Ca aktiviraju ATP-aznu aktivnost glavice poprečnih mostića. Sarkomera je osnovna kontraktilna jedinica miofibrila. Klizanje miofilamenata- filamenti aktina i miozina ne menjaju dužinu u toku kontrakcije i pored toga što se dužina sarkomere skraćuje, a time dolazi i do skraćenja samog mišićnog vlakna. Za vreme mirovanja mmišića, za glave poprečnih mostova miozina vezan je molekul ADP-a ali je ATP-azna aktivnost miozina dosta mala. Zaveslaj je naginjanje glavice i vraćanje u prvobitni položaj. Kada glavica napravi jedan zaveslaj ona se oslobodi od ADP-a i P koji su bili vezani za nju, a na to mesto se veže nov ATP i on odvaja glavicu od aktina. Jačina kontrakcije zavisi od broja poorečnih mostova koji su uključenji u privlačenje aktinskih filamenata. Najjača kontrakcija je kada su svi popreči mostovi sa obe strane prekriveni aktinskim filamentima. Ne veslaju sve miozinske glavice istovremeno. Filament miozina je okružen as 6 filamenata aktina Starlingov zakon: što je veće opterećenje, snaga kontrakcije je veća, ai to pravilo važi do određene granice. 82

60. UTICAJ MIŠIĆNOG RADA NA ORGANIZAM 63. BIOHEMIJSKE I BIOFIZIČKE PROMENE U TOKU MIŠIĆNE KONTRAKCIJE Glavni izvor energije za kontrakciju je ATP. Deo E obezbeđuju i aktivnodt Ca i Na-K pumpe, kreatinfosfat (jedinjenje bogato E). Kod slabe mišićne kontrakcije E se podmiruje anaerobnim razlaganjem glukoze uz stvaranje mlečne kiseline. Pri intenzivnoj fizičkoj aktivnosti veća je potreba za E od anaerobnog razlaganja glukoze usled nagomilavnja metabolita- CO2- neophodno je da se brzo uklone iz mišića. U tom slučaju se poveća tonus simpatikusa i dođe do tahikardije i sekrecije adrenalina. Povećava se minutni volumen i javlja se arterijska hipertenzija, nastaje ubrzana cirkulacija i povećava se razmena materija u kapilarima. Potrebe za O2 su povećaneubrzano i produbljeno disanje. Adrenalin stiže do jetre i tamo izaziva razlaganje glikogena i nastaje puno ATP-a. Kiseonički dug: kod slabih kontrakcija energija se podmiruje glikozom uz stvaranje mlečne kiseline. Pri jačem naprezanju povećane su potrebe za hranljivim materijam, O2, ATP-om i veće su potrebe za otklanjanje metabolita- CO2. U slučaju naglog prelaka iz mirovanja u intenzivan mišićni rad nastaje kiseonički dug. To je stanje hipoksije koje se javlja kao posledica većeg mišićnog naprezanja. Uzrok hipoksije: -višestruko povećane potrebe za O2 -nemogućnost brzog uključenja regulatornog mehanizma koji obezbeđuje dovoljno O2 i ATP. Mišićna ćelija u toku aktivnosti troši 20 puta više ATP-a nego u mirovanju. Mioglobin ovaj problem samo ublažava. Poremećaji usled hipoksije: -prestanak funkcionisanja respiratornog lanca koji je glavni izvor ATP-a -anaerobna glikoliza- je jedini izvor E ali ona kratko traje. Pirogrožđana kiselina je je nerazložena jer je inhibiran CLK usled čega se nagomilava mlečna kiselina. Koncentracija mlečne kiseline u ćelijama raste i pH opada i ta pH zaustavlja aktivnost enzimskih procesa. Kiseonički dug se formira kada se isprazne mioglobinski depoi O2 i anaerobna glikoza postane jedini izvor ATP-a. Veličina kiseoničkog duga je srazmerna količini nagomilane mlečne kiseline.kiseonički dug se „vraća“ po prestanku aktivnost, tako što se mlečna kiselina nesmetano uključuje u CLK. Jedinke neko vreme nakon napora imaju tahikardiju i vraćaju kiseonički dug.kiseonički dug je manji kod jedinki koje se prvo zagrevaju pre napornog rada. 83

Podele kontrakcija: 1. prema broju nadražaja kojim se deluje na mišić Prosta mišićna kontrakcija- kada na mišić deluje samo jedan nadražaj. To može samo na izolovanom mišiću. U organizmu ovih kontrakcija nema

A-B latentna faza B-C aktivna faza skraćenja C-D relaksacija- pasivna faza Latentni period je vreme draženja mišića- nerva pa do početka skraćenja mišićnih vlakana. Za to vreme se širi depolarizacija mišićnom membranom, oslobađa se Ca iz kalsekvestrina, aktivacija tankih i debelih filamenata i počinje njihovo klizanje. U ovo vreme mišić je nepodražljiv za drugi nadražaj ma koliko on bio jači od prethodnog. Zato je latentni period refraktaran. Aktivna faza počinje stvaranjem aktinomiozinskog kompleksa kada tanki filamenti počinju da kize niz debelih privlačeni zaveslajima glavica debelih filamenata. U to vreme se hemijska E pretvara u rad i toplotu. Pasivna faza počinje prestankom privlačnih sila aktinomiozinskog kompleksa, vraćanjem sarkomera u prvobitno stanje- ponovno blokiranje aktivnih mesta aktina. Mišići koji vrše dugotrajni rad sporije se kontrahuju. -složena mišićna kontrakcja se javlja u toku fizičkog rada. U mišić preko nerava stiže serija impulsa različite frekvencije i nastaje složena tetanusna kontrakcija. Tetanus je zbir brojnih pojedinačnih kontrakcija. Zavisno od broja impulsa u jedinici vremena kojima se deluje na mišić složena kontrakcija : -nepotpun tetanus- dejstvo nadražaja male frekvencije. Svaki impuls stiže u vreme pasivne faze prethodne kontrakcije. Kontrakcije se sumiraju započetoj relaksaciji. -potpun tetanus: nastaje pri visokim frekvencijama nadražaja. Kod sisara 40HZ. Nadražaji su česti pa se kontrakcije sumiraju u aktivnoj fazi pojedinih kontrakcijazato su vrhovi krivih za vreme draženja spojeni u jednu pravu liniju. Kod skeletnih

84

mišića moguć je tetanus zbog kratkog latentnog perioda pa je zato mišić podražljiv i u aktivnoj fazi kontrakcije.

2.Podela kontrakcija prema tome da li pri kontrakciji dolazi do skraćenja mišića ili do povećanja tonusa: -izometrijska- ekstenzori- je kontrakcija mišića pri istoj dužini. Primerpodizanje predmeta. Sve dok mišić ne savlada silu tereta napetost u njemu se povećava, aktinski filamenti neznatno klize duž miozinskih, ali se krajevi mišića ne približavaju jedan drugom- NE SKRAĆUJE SE. -izotonusna kontrakcija- je tip kontrakcije kada se pri istom tonusu, pri istoj napetosti, mišić skraćuje vršeći rad. Izotonusna kontrakcija se nadovezuje na izometrijsku, osim ako je masa tereta veća od snage mišića i tada ce se rad zaustaviti na izometrijskoj kontrakciji.

61. FIZIOLOGIJA GLATKIH MIŠIĆA Skeletni mišići rade pod uticajem volje dok glatki rade( menjaju oblik i veličinu organa) bez uticaja volje, glatka muskulatura ulazi u sastav zida digestivnog, respiratornog, urogenitalnog trakta, zida krvih sudova. Mišićna ćelija glatkog mišića je izdužena vretenasto sa jednim centralno postavljenim jedrom. Ove ćelije su priljubljene jedan uz drugu. Na svetlosnom mikroskopu ne pokazuju poprečnu ispruganost. Snopovi miofibrila nisu uzdužni već grade trodimenzionalnu mrežu. Nema troponina. Po čitavoj dužini miozina su glavice. Jedan miozin je okružen sa 12 aktina ( a u skeletnom mišićnom vlaknu sa 6). Kontraktilna jedinica su zgusnuća sarkoplazme. Vretenastog tela. To su gusta tela. Ova tela su povezana proteinskom mrežom. Glatki mišići: -visceralni- utrobni- u sastavu distalnog dela jednjaka svinje, konja i čoveka. Želudac, creva, urogenitalni trakt- ćelije su povezane preko neksusa ili dezmozoma. 85

AP prenosi direktno- električno pa se ne izlučuje hemijski medijator. Poseduju osobinu spontane aktivnosti-višejedinični- ćelije su odvojene vezivnotkivnim elementima jedna od druge. To su mišići preciznih pokreta koji brzo reaguju na prispeli signal- mišići oka, trećeg očnog kapka, u zidovima krvnih sudova. Impulse primaju samo preko nervnih završetaka. Svaka ćelija je posebna jedinica inervisana jednim nervnim završetkom. Ne poseduju spontanu aktivnost. Inervacija glatkih mišića: aktivnost skeletnih mišića pokreće nervni sistem. Glatki mišići se mogu aktivirati delovanjem pravih hormona: estrogen, porgesteron, vazopresin, oksitocin- deluju na glatke mišiće. MPM glatkih mišića je -60 mv, a kod skeletnih -90mv jer je veća koncentracija Na u glatkomišićnoj ćeliji nego u skeletnomišićnoj, jer membrana ima više kanala za Na i permeabilnija je. Pri padu MP na praži nivo -35mv nastaje AP- sporotalasna aktivnost ovih ćelija. Tada se otvore kanali za Ca i Na. Oblici AP glatkih mišića su: -spajk- klasični šiljat- po zakonu sve ili ništa. -plato tip- u srčanom mišiću, uretri, materici, i u nekim krvnim sudovima. Depolarizacija je brza i nastaje ulaskom kalcijumovih jona, dok je plato natrijumova ulazna sruja. Kontrakcija glatkizh mišića: (spora je)- kod skeletnih i miokarda Ca je u cisternama vezan za kalsekvestrin. Glake ćelije nemaju cisternu ni troponin i zato pri stvaranju AP u membrani otvaraju Ca kanale. Ca koji ulaze u ćelije vežu se za klamodulin. Kalmodulin postaje aktivan , aktivira se miozin kinaza koja razlaže ATP na ADP i H2SO4 i E. Glatki mišić može biti u tetanusu više sati ili dana bez zamora i uz minimalnu potrošnju energije. Plastičan tonus- mišić se prilagođava na novu dužinu uz smanjenje tonusa u odnosu na prvobinu vrednost- želudac, bešika, materica, žučna kesa. Tipovi mišićnih vlakana: -brza vlakna- bela- jača im je kontrakcija ( brza jaka). Imaju puno miofibrila. Brzo se kontrahuju, brzo se zamore. To su fleksori -spora-crvena- imaju razvijene krvne sudove i kapilare da bi bio bolji priliv kiseonika. Kontrakcija je jaka i sporo se zamore.

86

62. JONSKI KANALI Membrana kada je u mirovanju, selektivno je propustljiva za jone: nepropustljiva za Na, delimično za Ca, dobro za K, Cl i HCO3. Koncentracioni gradijent se održava zahvaljujći selektivnoj propustljivosti za jone i zahvaljujući aktivnosti Na-K pumpe. Joni kroz ćelijsku membranu ulaze u ćeliju i izlaze iz nje kroz jonske kanale. Jonske kanale formiraju transmembranski proteini. Oni su elektivno propustljivi jer propuštaju određenu vrstu jona. Kanali za Na propuštaju samo Na. U zavisnosti od vrste kontrole prolaska jona krkoz kanal postoje: -pasivni jonski kanali -aktivni jonski kanali Pasivni nemaju vrata i stalno su otvoreni- imaju mali prečnik Aktivni imaju jedno ili dvoja vrata. Vrata su deo proteinskog molekula ( to je transmembranski molekul) kada se vrata aktiviraju zatvaraju ulaz u kanal. Aktivni kanali u zavisnosti od vrste stimulusa koji otvara vrata: -ligand zavisni- hemijski- u postsinaptičkoj membrani -voltažno zavisni- potencijalom kontrolisani- za Na, Ca, K -mehanički

64. RPOMET VODE Voda je kvantitativno najvažniji sastojak organizma. Od ukupne TM 70% je voda. Voda i u njoj rastvorene materije može biti: -intracelularna- na nju otpada 2/3 -80% -ekstracelularna- 1/3- 20% vode a ona se deli: Intravaskularna Intersticijalna Transcelularna- u trbušnoj duplji, zglobovima, urinu, mleku Oblici vode u organizmu: -slobodan 10% -vezana 90%- za proteine i soli Voda se unosi kao voda za piće ili kao sastavni deo hrane. Voda u organizmu nastaje u toku oksidacionih procesa, to je metabolička voda i zadovoljava 15% dnevnih potreba -Kretanje vode u digestivnom traktu: Kada je osmotski pritisak u eritrocitima veći nego u lumenu voda ulazi u eritrocite i obrnuto.

87

Potrebe za vodom: goveče 25-50L, svinja 3L, konj 30L, pas 1L, kokoš 0,3L, čovek 11,5L Izlučivanje vode: preko bubrega- mokraćom, fecesom, znojenjem, vodenom parom preko pluća. Bilans vode je odnos između unosa vode u organizam i njenog izlučivanja iz organizma. Čovek i domaće životinje bez hrane mogu nekoliko nedelja, a bez vode samo nekoliko dana. Žeđ dobro podnose ovca i magarac. Žeđ:

Kada je povećana osmolalnost tečnosti- hiperosmolarnost Suva usta Hipovolemija krvi.

Uloge vode: 1. kvantitativno najvažniji sastojak svih tkiva i organa osim masnog tkiva. 2. voda je rastvarač neorganskih i organskih sastojaka 3.daje tkivima elastičnost i gipkost 4. medijum za biohemijske procese u nekima i učesnik 5. prenosi organska i neorganska jedinjenja 6. termoregulacija. Isparavanjem organizam gubi toplotu 1ml vode= 2,4 KJ E Hormoni regulatori metabolizma vode: 1. vazopresin- glavna uloga u regulaciji osmolarnosti telesnih tečnosti. Stimulus za vazopresin je antidiuretični hormon koji povećava osmotsku koncentraciju krvi. Vezuje se za protein neurohipofize, pakuje se u vezikule i aksoplazmaskim transportom se te vezikule transportuju do neurohipofize gde se deponuje i po potrebi se izlučuje vazopresin ukrv. 2. aldostreon- mineralokortikosteroid- kora nadbubrega. Održavanje koncentracije K. Podstiče resorpciju Na. Luči se kada padne koncentracija u ekstracelularnoj tečnosti, a poraste K.

88

65. MAKROELEMENTI Se nalaze više od 100 mg/kg TM, a mikro manje od 100 mg/kg. Makroelementi su : Na, K, Mg, Cl, HCO3, sulfati, fosfati. -Na: Glavni ekstracelularni katjon 142mmol/l Izaziva deoplarizaciju U sastavu NaCl-a Sastav pufera -K: Membranski potencijal mirovanja 99% K je u ćeliji- rast, deoba ćelije. 1% je ekstracelularan i ima ga 4mmol/L, a preko 5mmol/L je hiperkalemija, ispod 3,5 je hipokalemija Velika razlika u koncentraciji K između membrana održava se aktivnošću Na KTP-aza -Cl: U ekstracelularnoj tečnosti 110 mmol/l, a u ćeliji 10mmol/L Ulazi u sastav HCL Aktivator je enzima koji razlažu skrob: amilaza (pankreasna i pljuvačna) -HCO3- bikarbonati U pljuvačci, digestivnim sokovima, sastav su pufera -Ca: Ima ga više ekstracelularno. U krvi 2-2,7 mmol/l. U krvi se nalazi u tri oblika: Jonski- difuzibilni- vaćina 55% Vezan za proteine. Nedifuzibilni 99% Ca je u kostima- kao hiproksiapatit- Ca3(PO4)2 Ca se unosi hranom u obliku nerastvorljivih soli koje HCl prevodi u rastvorljive. Resorbuje se olakšanom difuzijom. Uloge CA: Daje čvrstinu kostima i zubima Reguliše nervno-mišićnu razdražljivost 89

Aktivator kontrakcije U koagulaciji IV faktor Aktivator Ca zavisne ATP-aze Sekundarni glasnik u ćeliji Regulacija Ca: Parathormon- kod hipokalcemije: stimuliše resorpciju Ca iz kostiju, iz bubrega i stimuliše sintezu D vitamina( 1.25 dihidroksiholekalciferol) Kalcitriol- kod hopokalcemije Kalcitonin- kod hiperkalcemije -Fosfor: Odnos Ca:P=2:1 Fosfatni pufer U sastav ATP, kreatin-P, DNK, RNK, fosfolipida, fosfoproteina 86% fosfora je u kostima, a 14% intracelularna tečnost Regulacija P: Parathormon i vitamin D -MG: Jonski- difuzibilni 70% i vezan 30% 62% u kostima Aktivator enzima Regulacija Mg: parathormon i aldosteron -Sulfati: Potiču iz AK sa S-cistin, cistein, metionin Detoksikuju metabolite Ulaze u sastav hondrotin sulfata u kostima

66. MIKROELEMENTI Ima ih manje od 100 mg/kg TM: fe, J, Cu, Se, Zn, Mn, C, F -Fe: 70 mg/kg 70% Fe je hemoglobin, 16% feritin, a 7% mioglobin Deponuje se u vidu feritina Ulazi u sastav hemoglobina, mioglobina Ulazi u sastav fermenata u oksido-redukciji 90

Ima sposobnost recikliranja U biljnoj hrani je dvovalentno, a u životinjskoj trovalntno koje prelazi u dvovalentno i resorbuje se aktivnim transportom Cu: U krvi se veže za albumine i ceruloplazmin- reguliše stepen rsorpcije i nagomilavanja Cu u tkivima Uloge: U sastavu metaloenzima Aktivira enzime za pigmentaciju dlake i vune U eritropoezi Jod: 95% resorbovanog joda ide u tireoideu Ulazi u sastav hormona T3 i T4 T4- tetrajod tirozin- tiroksin Mn: Ima ga u svim tkivima i organima U sastavu enzima kostnog tkiva i hskavice-hondrois Za funkciju polnih organa Zn: sastojak karboanhidraze vezan je za endokrini pankreas- za proizvodnju insulina za normalnu sprematogenezu Selen: Ulazi u sastav glutation peroksidaze- uklanja H2O2 i produžava vek ćelijama. H2O2 vrši peroksidaciju masti, a posebno su osetljive membrane eritnocita, mitohondrija, spermatozoida Vitamin E protiv slobodnih radikala Kobalt: Ulazi u sastav B12- cijankobaltamin- za eritropoezu i protiv dermicitozne anemije.

91

67. MEHANIZAM DEJSTVA HORMONA Endokrini sistem je sistem koji dovodi do promena metaboličkih procesa. Čine ga: 1. Endokrine žlezde- posebni organi sa isključivo endokrinom ulogom. Nemaju izvodne kanale već svoje proizvode luče direktno u krv i to su pravi hormoni. Ti hormoni putem krvi (cirkulacijom) dolaze do target tkiva. Endokrine žlezde su: epifiza, hipfiza, štitasta, paraštitasta, nadbubrežna, endokrini pankreas, jajnici i testisi. 2. Delovi organa koji nisu primarno endokrine žlezde- a to su: srce, bubrezi, pluća, digestivni organi. Oni imaju grupe žlezda sa endokrinom ulogom. Luče tkivne hormone. Hormoni su hemijski medijatori koje proizvode endokrine ćelije, osim oksitocina i vazopresina koji su neuro hormoni jer ih proizvode nervne ćelije. Hormoni se luče u veoma niskim koncentracijama, Deluju: -autokrino: deluju na ćeliju koja ih je proizvela -endokrino: ulaze u cirkulaciju i deluju do ciljne ćelije -parakrino- ne idu u cirkulaciju već deluju na susedne ćelije Hormon će delovati ako ciljna ćelija ima receptore za njega. Ne mogu da izazovu nepostojeće procese u ćeliji ( ćelija bubrega ne može proizvesti HCl), već mogu da ubrzaju ili uspore već postojeće procese Neurotransmiteri- acetilholin- proizvodi ih nervna ćelija i deluju parakrino i to je sinapsa. Podela hormona na osnovu hemijske građe: 1. proteinski- hipotalamus, hipofiza, paaratireoidea, pankreas, digestivni trakt 2. derivati AK.- tireoidea, srž nadbubrega 3. steroidni- kora nadbubrega, polne žlezde 4. prostaglandini Pantropni hormoni- deluju na sve ćelije organizma: STH, insulin, T3 i T4 -Proteinski hormoni se posle sinteze najčešće privremeno skladište u ćelijama, u vidu vezikula koje se izluče egzocitozom. Pošto imaju veliku molekulsku masu i hidrofilni su, ne mogu da prođu kroz ćelijsku membranu ciljne ćelije već se vežu za receptore u membrani i deluju posredno preko sekundarnih glasnika (cAMP, cGMP, diacilglicerol, IP3, Ca). Poluživot im je nekoliko minuta. 92

-Derivati AK-su male molekulske mase pa imaju nosače-albumin. Poluživot im je danima. Deluju sporo jer su im receptori u jedru. Luče se i skladište u lumenu folikula. Kateholamini (srž nadbubrega) deluju kao proteinski hormoni(receptor na membrani). Tireoidni deluju kao steroidni (jedro) -Steroidni: kora nadbubrega i polni hormoni. Prekusor je holesterol. Nedeponuju se. Mali su 300 dlt-a. Imaju opšte (albumini) i specijalne (globulini) nosače. Poluživot je satima. Receptori jedro ćelije. Metabolišu se u jetri i bubrezima. -Prostaglandini: su derivati arahnidonske kiseline. Deluju autokrino. *arahnidonska kiselina: 1.lipoksigenaza put = leukotrijeni 2.cikloksigenaza out = prostaglandini i tromboksani Regulacija lučenja hormona: -negativna povratna sprega: nakon obroka dođe do hiperglikemije, glukoza deluje na pankreas i luči se insulin i on izazove pad glikemije- inhibira glukozu koja je podstakla njegovo lučenje. -pozitivna povratna sprega: nepodesna za organizam. Ovako se luči oksitocin pri partusu. -ritmičnost:većina hormona ima dnevni cirkadijalni ritam.Tireoidni hormon ima pik u 18h, ACTH-6h, testosteron ujutru.

93

68. HIPOTALAMUS Hipotalamus se nalazi u predelu baze mozga, deo je diencefalona i čini dno teće moždane komore. U njemu su centri za glad, žeđ, termoregulaciju (centar simpatikusnih i parasimpatikusnih vlakana?) i ima endokrinu ulogu (oksitocin i vazipresin). Sa adenohipofizom je povezan portalnim krvotokom, a sa neurohipofizom nervnim vlaknima. Ta nervna vlakna polaze od: -nucleus supraopticusa – vazopresin -nucleus paraventricularisa – oksitocin Hormoni se sintetišu u hipotalamusu, vežu se za neurofizine u granulama, prenose se aksoplazmatskim transportom do neurohipofize pa se oslobode u krv. U dorzalnom delu hipotalamusa su jedra (nucleus ventromedialis, n dorzomedialis i n. infundibularis) koja stvaraju neuropeptide, ti neuropeptidi stimulišu sintezu i oslobađanje hormona hipofize. -Rilizing hormoni: kortikoliberin, gonadoliberin, melanolibrin, somatoliberin, tireoliberin. -Inhibirajući hormoni: melanostatin, somatostatin, prolaktostatin. 69. ADENOHIPOFIZA Hipofiza je mala ali moćna žlezda. Nalazi se na bazi mozga- u sela turcica- udubljenje sfenoidne kosti, luči hormone koji regulišu rad drugih endokrinih žlezda. Ima centralno mesto u endokrinom sistemu. Samo pankreas i tireoidea ne zavise od hipofize. Prema poreklu postoje dva dela: -adenohipofiza- prednji režanj nastao od krova usne duplje -neurohipofiza- zadnji režanj nastao od ektoderma. Hipofiza je neophodna za život. Ako se odstrani dolazi do prestanka rasta, atrofije polnih žlezda... -Adenohipofiza: -pars distalis- prednji režanj -pars tubelaris- nema endokrinu funkciju Pars intermedija- tu se luči melanostimulirajući hormon -STH- ima oko 191 AK, 22000 dlt. Podstiče rast organizma- hipertrofija i hiperplazija somatskih ćelija. Deluje indirektno preko somatomedina koji nastaju i jetri,

94

bubrezima i mišićima. Somatomedini stimulišu deponovanje hondroitin sulfata i kolagena u koštanom tkivu. Najizraženije je deponovaje na epifizne ploče. Metabolička dejstva: 1. anabolički hormon, stimuliše sintezu proteina tako sto povećava unos AK u ćelije. 2.stimuliše sintezu glikogena tako što smanjuje ulazak i trošenje glukoze u ćeliji-održava visoku glikemiju-zato su visoki ljudi skloni dijabetesu. 3.povećava mobilazaciju rezervnih masti i usled toga dolazi do povećanja slobodnih masnih kiselina u cirkulaciji Nivo STH je isti i kod mladih i kod starih. Stimulusi za lučenje sth su: -gladovanje, hipoglikemija, stres, napor, spavanje Hiperfunkcija STH- džinovski rast kod mladih, a kod starijih akromegalija.razvijena donja vilica i jagodice. Hipofunkcija: patuljast rast- nanozomija pituitaria -ACTH: se luči kod smanjene sekrecije gliko i mineralokortikosteroida (stres, krvarenje, hipertermija). ACTH stimuliše bubreg na lučenje gliko i mineralokortikosteroida. Β lipotropni hormon smanjuje osetljivost na bol- endogeni opijat. 70. NEUROHIPOFIZA U neurohipofizu dospevaju hormoni hipotalamusa oksitocin i vazopresin. Oba imaju po 94 AK. Transport ovih hormona je preko neurofizina, sekretne granule idu aksoplazmatskim transportom. -Vazopresin: antidiuretični hormon- ADH se sintetiše u hipotalamusu. Ispoljava antidiurezu tako što se veže za V2 receptore- antidiuretični receptori u tubulocitu preko cAMP i dovodi do fakultativne resorpcije. U visokim dozama ADH stimuliše kontrakcije zidova krvnih sudova i glatkih mišića u materici i crevima. Tada se veže za V1 (vazopresinski receprori u kapilaru) preko Ca ++ i IP3. Kod pada arterijskog pritiska baroreceptori utiču na lučenje ADH. Više utiču venski nego arterijski baroreceptori. -osmoreceptori su u n. supraopticusu i kada su ćelije ovog nukleusa u hipertoničnoj sredini luči se ADH. -Stimulusi za ADH: - hipertonija- povećana osmolalnost krvi - hipovolemija- smanjenje tečnosti u organizmu - pad krvnog pritiska - bol, trauma, anksioznost 95

-Inhibicija lučenja ADH: -alkohol i kofein -Oksitocin: sintetiše n. paraventricularis. Deluje na miometrijum materice u toku porođaja stimuliše kontrakcije uterusa i ubrzava porođaj. Kada fetus prolazi kroz cerviks njegov pritisak na vaginu stimuliše dodatno lučenje oksitocina- pozitivna povratna sprega. Oksitocin indukuje porođaj. Transport spermatozoida kroz matericu posle parenja. Stimuliše mioepitelne ćelije u mlečnoj žlezdi na lučenje mleka.

71. TIREOIDEA U ovoj žlezdi se vrši sinteza, skladištenje, resorpcija i lučenje hormona. Ova endokrina žlezda podseća na egzokrinu žlezdu. Tireoidea luči hormone pod kontrolom TSH. -Stimulusi za TSH su: -pad koncentracije T3 i T4 u krvi -hipotermija Da bi se sintetisali T3 i T4 potreban je jod, a on je u krvi. Pošto joda u tireocitu ima 200 puta više nego u krvnoj plazmi, jod pomoću jodidne pumpe aktivnim transportom ulazi u tireocit, zatim izađe u koloid i prelazi u molekulski jod. Tireociti proizvode tireoglobulin sastavljen od tirozina i luče ga u koloid. U koloidu jod deluje na tirozin tireoglobulina i dobijemo MIT (monojodtirozin) i DIT. Kada se spoje MIT i DIT= T3trijodtironin, a ako se spoje DIT i DIT= T4 (tetrajodtironin). Vezivanje joda za tireoglobulin je jodiranje tirozina (organifikacija joda) u koloidu. -MIT i DIT: nisu hormoni. Oni se dejodiraju i dobijamo jodid i tirozin- oboje će se reutilizovati- ponovo iskoristiti. -T3 i T4: su hormoni-izlaze u krv. Mali su pa se vezuju za tireoidbajdinglobulin (TBG) i albumin. U krvi ima više T4 od T3. T3 je aktivan i brže deluje. T4 je neaktivan. Dejodira se u ciljnoj ćeliji i postane T3. T4 deluje sporije i ne može da uđe u jedro vec se prvo pretvori u T3 pa onda deluje. TSH luči adenohipofiza. Stimulus za TSH je pad koncentracije T3 i T4. TSH stimuliše jodidne pumpe, prevođenje jodida u mkolekulski jod, sintezu tireoglobulina u tireocitima, prebacivanje tireoglobulina u koloid, razgradnju MIT i DIT u T3 i T4 i upućuje ka krvi, podstiče rast tireocita. Kada nema joda ne mogu se sintetisati T3 i T4 (gušavost) to je usled hipofunkcije tireoidee.

96

T3 i T4 pojačavaju oksidacione procese, potrošnju O 2, sintezu ATP-a i toplote(kolageni efekat). Kod povećanja T3 iT4 bazalni metabolizam se može povećati 100%. Kod mladih i ljudi kojima nije hladno podstiču sintezu proteina, a kod starih i ljudi kojima je hladno podstiču razlaganje proteina (mičićna slabost). Ugljeni hidrati?: -povećavaju resorpciju glukoze u crevima -podstiču glukoneogenezu i glikogenolizu da bi se dobilo što više glukoze Lipidi: -tope masno tkivo-gubitak TM -stimulišu aktivnost lipaze -smanjuju holesterolemiju Nervni sistem: -mijelinizacija vlakana -sinteza neurotransmitera Ako nema T3 i T4 kod mladih dolazi do nepravilnog razvoja NS i to su kreteni, a kod odraslih se javlja gušavost. Kada završe ulogu inaktivišu se u ćelijama gde i deluju (mišići, jetra, bubrezi) -Kalcitonin: luče ga C ćelije. On reguliše metabolizam Ca (zajedno sa parathormonom). Kalcemija 2-2,7 mmol/L, a kod nosilja 7 mmol/L. Ca može biti slobodan i vezan.Samo slobodan Ca je aktivan. U kogulaciji daje zubima čvrstinu, u kontrakciji 99% Ca je u kostima i zubima. Stimulusi za kalcitonin su: -hiper Ca, Mg, PO4 Hiper Ca izaziva pospanost (udaljava potencijal mirovanja od praga). Ciljne ćelije kalcitonina su: -Koštano tkivo: blokira osteolizu (da se ne oslobodi Ca), stimuliše sintezu matrixa da bi se Ca deponovao -Eritrociti: inhibira resorpciju Ca i PO 4 iz hrane -Tubulociti: inhibira resorpciju Ca i fosfata

97

72. PARATIREOIDEA Deluje preko specifičnih receptora na površini ćelije. PTH- parathormon je glavni za kalcemiju. Stimulus mu je hipokalcemija i hiperfosfatemija. Dejstvo: Povećaca Ca, smanjuje P Tubulociti- povećava resorpciju Ca i podstiče fosfaturiju Izvodni kanalići pljuvačnih žlezda- povećava resorpciju Ca Kostno tkivo- podstiče osteolizu da se oslobodi Ca PTH ne daluje na digestivni trakt ali omogućava nastanak kalcitriola koji podstiče resorpciju Ca iz hrane Kalcitriol- eritrociti, tubulociti, kostno tkivo. Stimulus za kalcitriol je hipokalcemija Bez PTH se nemože (smrt)- dolazi do grča larinksa i smrti- prestanak disanja

73. ENDOKRINI PANKREAS Pankreas je endo i egzo žlezda. Endo deo čini 1-2% ukupnog pankreasa. Endo deo su Langer-Hansova ostrvca sastavljena od 5 tipova ćelija: -B-insulin -A- glukagon -D- somatostatin -C- pankreatični polipeptid - enterohomafilne -Insulin je proteinski hormon sastavljen od: -A lanca -B lanac -C peptid- povezuje A i B lanac to je disulfidna veza Insulin se sintetiše u B ćelijama endokrinog pankreasa. Prvo se sintetiše preproinsulin koji odlazi u endoplazmatični retikulum i tamo se odvaja N terminalni peptid i nastaje proinsulin- A i B lanci i C peptid. Proinsulin ide u goldžijev aparat i formiraju se vezikule u citoplazmi B ćelija. Pored insulina se oslobode proinsulin i C peptid. Količina endogenog insulina se utvrđuje na osnovu C peptida. Lučenje insulina je bifazno. -Stimulus za lučenje su: -glukoza: hiperglikemija, posle obroka -insulin je i anabolički hormon: AK i MK.

98

Oni deluju na B ćelije, stvara se puno ATP i taj ATP zatvori kanale za K. zbog povećanog zadržavanja K dolazi do depolarizacije membrane i otvore se voltažno zavisni kanali za Ca. Ca uđe u B ćeliju, aktivira B proteine koji omoguće egzocitozu insulina i to je prva faza (akutna faza). Insulin nema nosače, poluživot mu je oko 5 minuta. Receptori su na membrani. Insulin ne utiče na unošenje glukoze u: -nervne ćelije -hepatocite -tubulocite -eritrocite -enterocite -leukocite Insulin utiče na unošenje glukoze u: -mišićne ćelije -ćelije masnog tkiva Insulin stimuliše ulazak glukoze u ćelije i sintezu glikogena Stimulusi za insulin: gastin, sekretin, holecistokinin, glukagon, gastrointerstinalni peptid. Kod preživara propionska kiselina Inhibicija insulina: aktivacija simpatikusa, pad K, somatostatin Šećer: tip 1- nedostatak insulina; tip 2- nema receptora za insulin -Glukagon: katabolički hormon. Stimulus je hipoglikemija. On je glavni za glukoneogenezu. Samo kod preživara, a kod ostalih je kortizol za glukoneogenezu. - somatotropin- luče D ćelije. On inhibira lučenje insulina i glukagona.

74. SRŽ NADBUBREGA Je inervisana preganglijskim simpatikusnim vlaknima. Uloga srži je da pripremi životinju za stresne uslove. Luči kateholamine: adrenalin, noradrenalin i dopamin. Sintetišu ih i luče medulociti tj. njihove hromafine bazofilne granule. Stimulus za kateholamine je acetilholin. U srži je uglavnom adrenalin a na krajevima simpatikusnih vlakana noradrenalin. Stimulusi su: stres, fizička aktivnost, hipoglikemija. Svi kateholamini su od tirozina. Postoje L- stimulacijski i B- inhibitorni receptori. Adrenalin deluje na L i B receptore, a noradrenalin na L. Noradrenalin uvek izazove vazokonstrikciju. Adrenalin preko B receptora (krvni sudovi) vazodilataciju, a preko L vazokonstrikciju(bubrezi). U mirovanju koncentracija adrenalina je niska, a u stresu se naglo oslobodi. Na glatke mišiće krvnih sudova deluju stimulativno L receptori, a na

99

visceralne (osim sfinktera) – inhibitorno – B receptori. Izazivaju širenje bronhija. Na CNS deluju ekscitacijski. Stimulišu glikogenolizu- kataboličke procese. Srž nadbubrega je simpatička ganglija jer do nje dolaze preganglijska vlakna simpatikusa.

75. MINERALOKORTIKOSTEROIDI Nadbubrežna žlezda- inervacija simpatikus -cortex -medula Cortex: -zona glomerulosa- mineralokortikosteroidi- aldosteron -zona fasciculata- glukortikosteroidi- kortizon, kortizol -zona recitularis- androgeni- dehidroepiandrosteron, androsteron Aldosteron: kontroliše balans Na i K u ekstracelularnoj tečnosti. Deluje u distalnim i sabirnim kanalićima bubrega. Podstiče resorpciju Na i Cl, a izbacivanje K u mokraću, pljuvačku, znoj. U mišićnim i moždanim ćelijama stimuliše ulazak K u ćelije, a izlazak Na. Aldosteron lako prolazi kroz membranu, veže se za receptor u ćeliji. Stimulusi za aldosteron: -hiperkalcemija -sistem renin-angiotenzin -hiponatriemija -ACTH iz hipofize

76. GLUKORTIKOSTROIDI Luči ih zona granuloza fasciolata- kortizon, kortizol, kortikosteron. Koriste se u terapiji ketoza. Kortizon je glavni za glukoneogenezu. Kortizon stimuliše glukoneogenezu. U digestivnom traktu povećava resorpciju glukoze i mobiliše AK iz mišića. Dovodi do vazokonstrikcije, stimuliše srce, povećava sekreciju želudačnog soka i povećava diurezi jer inhibira vazopresin. Oslobađa se pri stresu i hiperaktivnosti. Ovi hormoni deluju: -antialergijski -antiinflamatorno -imunosupresivno 100

Smanjuju propustljivost kapilara i smanjuju se edemi- otoci.

77. POLNI HORMONI -Ženski polni hrmoni- zenka dok je u fetalnom periodu razvoja u njoj se razvijaju jajne ćelije, oko 200000 pod uticajem gonadotropina iz posteljice majke. Kad se zenka rodi sve do puberteta nema stimulacije, a u pubertetu se luče FSH i LH. Menstrualni ciklus je 28 dana. U prvih 14 pojačano se luči FSH- stimuliše razvoj folikula. Folikuli luče inhibin koji inhibira lučenje FSH, tako da FSH omogućava razvoj samo jednog folikula, a ostali propadaju. Tada se luči estrogen i on stimuliše lučenje LH i to je pozitivna povratna sprega. Nakon ovulacije na jajniku se razvije žuto telo i ono luči progesteton. Progesteron održava graviditet. Estrogeni: estogen, estriol i estradiol. Estradiol ima najjače estrogeno dekstvo jer priprema ženske polne organe za ovulaciju. Dejstva: stimuliše razvoj folikula, koči rast kostiju, stimuliše proliferativne promene materice, stimuliše razviće mlečne žlezde (sistem kanalića) Progesteron stimuliše razvoj parenhima mlečne žlezde i zatvara cervikalni čep i zato se koristi kao kontracepcija. Visoka koncentracija progesterona u graviditetu. Kada nema graviditeta smanjuje se lučenje LH. Materica luči PGF2L. Luteoliza- razgradnja žutog tela. U graviditetu se zadrži žuto telo. Posteljica luči: 1. progesteron- ima efekte LH- održava žuto telo 2. horionski gonadotropin- u urinu 15-og dana graviditeta 3. ekvinigonadotropin- SŽK- 40-og dana graviditeta 4. estrogen- samo u sadejstvu fetusa Na kraju graviditeta kako plod raste estrogen i oksitocin, a pada progesteron. Na osnovu koncentracije estrogena u krvi majke odredi se vitalnost ploda. PGE2: imunosupresivno dejstvo u semenim kesicama. Onemoguća da se spermatozoidi kod ženki prepoznaju kao strana tela. -Muški polni hormoni: lajdigove ćelije luče testosteron- analitički efekatstimuliše sintezu proteina a i povećanje mišićne mase. Ima i androgeni efekatodržava spermatogenezu. ICSH je sličen LH.

101

78. TKIVNI HORMONI

Luče se u organima koji nemaju primarnu endokrinu funkciju. To su: -bubrezi- renin, eritropoetin, 1,25- dihidroksiholekalciferol -srce- atrialni natriuretični peptid- kada je veliki volumen krvi -pluća- angiotenzin -digestivni trakt- gastrin- stimuliše lučenje HCl-a (pilorus, G ćelije), sekretin (luči pankreasni sok siromašan enzimima), holecistokinin, motilin, vazoaktivni interstinalni peptid.

79. VITAMIN A Vitamini su grupa jedinjanja neophodnih za život i rast, a nisu izvor energije. Vitamini se unose hranom. Deponuju se u jetri, nadbubregu, masnom tkivu, hipofizi, mišićima. Podela: -Liposolubilni- rastvorljivi u mastima A, D, E, K -Hidrosolubilni- rstvorljivi u vodi B kompleks i C Avitaminoza je potpuni nedostatak nekog vitamina. Retka je i izaziva se eksperimentalno Hipovitaminoza- je delimičan nedostatak jednog ili više vitamina. Izaziva poremećaje rasta, razmnožavanja, metabolizma, vida, kože, mišića, nerava Hipervitaminoze- retke su i opasne: A, D, K, B6 Hipoviaminoza nastaje zbog: nedovoljnog unošenja hrane smanjene resorpcije povećanja bakterijske sinteze povećanjih potreba- intenzivan rast, laktacija, graviditet antivitamina nedostatka sunčeve svetlosti- za vitamin D Vitamin A- retinol, akseroftol, antikseroftalmični- sprečava sušenje očne jabučice unosi se u obliku provitamina karotina. Postoje alfa, beta i gama karotin, a beta je najefikasniji-to su dva molekula retinola.

102

Izvori su: žuto voće, povrće, riblje ulje, mleko i seno ali ako je sušeno u hladu jer je A osetljiv na sunčevu svetlost. Deponuje se u kupferovim ćelijama jetre. Ulazi u sastav vidnog purpura rodopsina. Rodopsin se u fotoreceptornim ćelijama pod uticajem svetlosti razlaže na opsin i cis-retinol. U mraku se rodopsin resintetiše i tom prilikom se gubi jedna koičina A i zato se on mora unositi hranom. Uloge: U oksidoredukcionim procesima U sintezi steroidnih hormona Čuvar epitela Deficit vitamina A dovodi do usporenog rasta, nocnog slepila, keratinizacije epitela.

80. VITAMIN D Se naziva i kalcifenol, antirahitični. Poreklom je iz provitamina D2 iz biljaka. Izvori su žumance, riblja jetra. Deluje kao hormon, indukuje sintezu 1,25 dihidroksiholekalciferola. 7-dehidroholesterol se nalazi u koži, pod uticajem UV se pretvara u holekalciferol i on u jetri i bubrezima dobija 2 OH grupe i nastaje 1,25 dihidroksiholekalciferol koji pospešuje resorpciju Ca, P i mineralizaciju kostiju, indukuje sintezu proteinskog nosača za Ca jone, sintezu Ca ATP-aze (transportuje Ca jone iz lumena u eritrocite), deluje sinergistički sa tireokalcitoninom. Hipovitaminoza D: Rahitis: smanjena resorpcija Ca iz creva i otežano je okoštavanje. Simptomi su omekšavanje kostiju- osteomalacija, osteokoroza- gubitak strukture kostiju, tetanije.

81. VITAMIN K Se zove i filohinon, antihemoragički. Postoje: K1- u lisnatom zelenom povrću i detelini K2- sintetišu bakterije- resorbuje se uz pomoć žučnih kiselina K učestvuje u sintezi II, VII, IX i X faktora koagulacije Hipovitaminoza je retka jer ga sintetišu MO, ptice ga moraju unositi hranom. Antagonisti K su: dikumarol, markumar( za unuštavanje glodara) Koristi se u terapiji ifarkta i tromboza.

103

82. VITAMIN PP i C PP- B3- niacin- protivpelagrični- amid nikotinske kiseline. -Komplementa je koenzima NAD i NADP -Učestvuje u reakcijama inermedijalnog metabolizma -U procesima aerobne i anaerobne glikolize -Oksidacija i sinteza MK -Sinteza ATP i ADP -Za rast, razvoj, funkciju kože, CNS-a Deficit: -kod biljojeda nema deficita- proizvodi ga crevna flora -sintetiše se iz triptofana -opšti nedostatak energije -poremećaj rasta i CNS-a -promene na koži - kod pilića izaziva stomatitis i dermatitis -kod ljudi:pelagra, „D trijas“-dermatitis,dijareja, demencija, gubitak pamćenja... -pas „black lingue diseas“- nekrotične, ulcerozne promene i krvarenje na jeziku Vitamin C- askorbinska kiselina- antianemični Rsvara se u vodi i kiselog je ukusa. Izlučuje se mokraćom i mlekom. Za sintezu kolagena, zdravlje kostiju, zuba, krvnih sudova. Redukuje Fe u duodenumu. Deficit: Čovek i primati oboljevaju od deficita- skorbut-otok, zapaljenje desni, krvarenje iz desni, ispadanje zuba, oštećenje kapilara Ne postoji hipervitaminoza Izvori su kilvi limun, sveže povrće....

83. VITAMIN B1 Je hidrosolubilan. Male su molekulske mase, izlučuju se preko bubrega. Nemaju depo. Sintetišu se u predželucima odnosno u debelom crevu. Koenzimi su. Daju se per os. To su: B1- tiamin, B2- riboflavin, B3- niacin, B5- pantotenska kiselina, B6- piridoksin, B8- biotin, B9- folna kiselina, B12- cijanokobaltamin, C 104

Uloge B1: U metabolizmu za prouzvodnju energije Nalazi se kao tiamin pirofosfat Za funkciju CNS-a u nastanku acetilholina Za funkciju mišića digestivnog trakta i srca Regulacija prometa vode Deficit B1: Ljudi- beriberi- zapaljenje većeg broja nerava. (oblici- nervni, srčani i edemski Pilići- polineuritis- promene u CNS-u Mesojedi- častekova paraliza U papratima i rastaviću je enzim teiamina te i biljojedi mogu uću i hipovitaminozu

84. BITAMIN B2-B6

B2- riboflavin: -koenzimska uloga- ulazi u sastav koenzima FMN i FAD -sastojak je enzima koji učestvuju u ćelijskoj respiraciji -oksidoredukcioni procesi -za zdravlje kože, noktiju. Deficit B2: -čest kod svinja i živine -smanjen intenzitet metaboličkih procesa -konjuktivitis, fotofobija -promene na koži -stomatitis angularis -kod živine izaiziva paralizu nogu B5- pantotenska kiselina: -najrasprostranjeniji vitamin u prirodi -esencijalan je za intermedijalni metabolizam UH i masti -sastavna komponenta CoA -za rast, funkciju kože i eritropoezu Deficit B5: -retko se javlja -pilići: kraste oko kljuna, očiju, prstiju -koke: smanjena nosivost i fertilnost -prasad: guščiji hod, gruba i suva koža -ljudi: oštećenje mrežnjače, dermatitis. 105

B6- piridoksin -čini grupa vitamina pirodoksina: -piridoksin-provitamin -pirodoksal- biokatalizator -pirodoksamin –biokatalizator -učestvuje u brojnim metaboličkim procesima- proteini, UH -za sintezu i razgradnju AK -katalizuje fosforilaciju i sintezu glukozo-1-P Deficit B6: -kod ljudi, svinja i pasa -dermatitis -anemija -usporen rast -ljudi- stomatitis 85. VITAMIN E Vitamin E- tokoferol, antisterilitetni Izvori: jaje, mleko, meso, ulje. Ulje je čist vitamin E. Javlja se u obliku alfa, beta, gama, delta. Najzastupljeniji je alfa. Tokoferol oksidiše u tokofinon- antioksidans koji sprečava oksidaciju nezasićenih jedinjenja i sprečava nastanak peroksidnih radikala od viših masnih kiselina u lipidima ćelijske membrane. On je kofaktor u transportu elektrona u respiratornom lancu. Deluje sinergistički sa selenom. Hipovitaminoza izaziva poremećaj plodnosti, anemiju, distrofiju mišića.

86. ANTIANEMIČNI VITAMINI B9- folna kiselina -aktivan metabolički oblik- folinska kiselina -za sintezu DNK i za procese rastenja i razvoja -za formiranje eritrocita- antianemični vitamin Deficit B9: -makrocitna hipohormna anemija -leukopenija i trombocitopenija -promene na koži i nervni poremećaji -živina-opadanje perja 106

B12. Cijankoblatamin: -velike molekulske mase -u sastavu ima kobalt - sintetišu ga isključivo MO - jedino se B12 deponuje u tkivima životinja Za B12 se veže Castlov faktor- štiti B12 od pankreasne proteaze i omogućava resorpciju B12 pinocitozom. U plazmi se veže za transkobaltamin I i II. Uloge B12: - Neophodan u metabolizmu UH, masti, proteina - Učestvuje u glukoneogenezi - Pretvara propionsku u ćilibarnu kiselinu - Za sazrevanje eritrocita i sintezu Hb - Omogućava sintezu AK- serin, metionin, proteina - Redukuje folnu kiselinu u folinsku- biološki aktivan oblik. Deficit B12: -ljudi: perniciozna anemija 1- 1.5 x 1012 -životinje: nema anemije -smanjen prirast i opornost, nosivost i procenat oplodnje -visoka smrtnost embriona B8- H- biotin -široko rsprostranjen -proizvodi ga i crevna flora -u metabolizmu masti, proteina, UH Deficit B8. -dermaitis, anemija, nervni poremećaji -živina- perozis- promene na nogama -prasad- guščiji hod i gruba koža

107

87. RECEPTORI Receptori su delovi NS koji služe za prijem određenog stimulusa i prevođeje tog stimulusa u jedinstveni oblik energije koji može da se prenosi kroz nervna vlakna. Receptori su transđuseri (zakon specifičnosti nervne energije) Podela receptora po lokaciji: Telereceptori- primaju informacije iz dalje okoline (zvuk, miris) Eksteroreceptori- su na površini tela i primaju draži iz bliže okoline(dodir, bol, toplota, hladnoca) Interoreceptori- streč receptori- primaju nadražaje iz unutrašnjosti tela Podela receptora po vrsti draži koju registruju: Mehanoreceptori- preso, baro, streč- pritisak Termorecptori- za hladno ili toplo Hemoreceptori- za PO2, Co2, koncentraciju H Fonoreceptori- za zvuk Fotoreceptori- svetlost- čepići i štapići Osmoreceptori- za osmotsku koncentraciju Nocioceptori- za bol Podela receptora po građi: 1. nemijelisani- nervni završeci senzornih pseudounipolarnih neurona - slobodni-neinkapsulirani- receptori za bol - učaureni- pačinijev korpuksul, majsnerovo telašce 2. mijelisani- komplerne- čulne ćelije, fotoreceptori, ili olfaktivni receptori Podela receptora po adaptaciji: Brzo adaptilni- čulo mirisa, dodira Sporo adaptilni- čulo ukusa, baroreceptori, termoreceptori kože. Skoro neadaptibilni- propioreceptori i nocioceptori. Kada bi se propioreceptori adaptirali došlo bi do poremećaja ravnoteže pri kretanju. Kad bi se nocioceptori adaptirali ne bi bilo dalje informacije organizma o nastanku očtećenja i moglo bi doći do smrti. Biofizika receptora: Zakon projekcije- ako stimulišemo receptor (centar) osrćej se uvek javlja na mestu gde je receptor ili gde je on nekada bio. Fantomski bol je bol dela tela kojeg nema. Nemijelisani nervni završeci mogu da generišu receptorski (akcioni) potencijal- lokalne jonske struje

108

Kompletne čulne ne mogu same da generišu akcioni potencijal, već pri draženju oslobode medijator pomoću koga nadražaj prenose na sledeći neuron. Waterpačinijevo telašce je mehanoreceptor za dodir koji registruje vibracije. Vibracije deformišu aksonemu Water- pačinijevog telašca i dovode do otvaranja njenih streč zavisnih kanala za Na. Ulazak Na omogućava nastanak receptorskog potencijala. Kada on dostigne praznu vrednost najbližeg Ranvijerovog suženja, aktivira njegove voltažno zavisne kanale za Na, tako da postaje generatorski potencijal jer omogućava razvoj akcionog potencijala.

88. FIZIOLOGIJA BOLA Bol registruju nocioceptori. Nocicepcija je registrovanje bolnih nadražaja koji se redovno javljaju prilikom oštećnja tkiva. Nocioceptori postoje u skoro svim tkivima, a naročito ih ima puno u povrčinskim slojevima kože. Nocioceptori su slobodni, neinkapsulirani, nemijelisani nervni završeci. Prema načinu razdraživanja: -mehano nociceptori- mehanički nadražaji -termonocioceptori – termički -polimodalni- mehaničke, termičke i hemijske draži Hemijske materije koje aktiviraju polimodalne nocioceptore nazivamo bolprodukujuće supstance. Najveći bol izaziva bradikinin. Bol se prenosi putem: -mijelisanih A delta vlakana- nose impulse brzo sa mehano i termonocioceptore velikom brzinom pa je to oštar bol koji je lakše prevazići jer je kratak. -nemijelisana C vlakna sporo nose impulse samo sa polimodalnih nociceptora i nastaju mukli-tupi bolovi. Reakcije na bol- bol je najveći prijetelj organima jer informiše svest o oštećenju tkiva. Ushodni putevi prenose informacije sa nociceptora preko kičmene moždine, retikularne fomacije, tlamusa do senzorne kore velikog mozga i do hipotalamusa i limbusne kore jer je sve ovo potrebno za formiranje bola. Refleks fleksije: omogućava fleksiju dela tela na kome su aktivirani nociceptori da bi se taj deo tela uklonio od bolnog stimulusa. Ukršteni refleks ekstenzora se javlja pola sekunde posle refleksa fleksije i obezbeđuje uklanjanje kompletnog tela od bolnog stimulusa. Analgerijski sistem nastaje kao posledica sinteze endogenih opoida koji inhibiraju prenos bola. To se dešava u strahu, smehu, pri fizičkim aktivnostima. 109

Visceralni bolovi su bolovi unutrašnjih organa. Oni su tupi. U organima postoje nococeptori ali su retki pa da bi došlo do bola mora se nadražiti velika površina. Bolovi moždanih ovojnica su oštri. Projekcije nociceptora unutašnjih organa su u limbusnj kori (najviši deo VNS) i zato se bolovi ne osećaju na svesnom nivou.

89. FIZIOLOGIJA PERIFERNIH NERAVA Nerv je skup različitih nervnih vlakana- aksona, a prostiru se u istom pravcu. Svako vlakno provodi impulse izolovano- potpuno nezavisno od ostalih. Podela nerava po funkciji: -aferantna- ushodno od receptora do centra provode impuls i prenose informacije koje ne dopiru do svesti (visina krvnog pritiska) -eferentna: nishodna vlakna- provode impulse od centra ka efektorima Podela nerava po histološkoj građi: -Mijelisana vlakna- poseduju mijelinski omotač od švanovih ćelija- PNS, a u CNS oligodendrociti. Postoje i ranvijerova suženja. To su A i B -Nemijelisana- C vlakna: nemaju mijelinski omotač Podela po debljini i brzini provođenja biostruja: A, B i C A se dele na: alfa, beta, gama, delta. A alfa su najdeblja i najbrže provode impuls. Delta su najtanja i služe za bol B su simpatička i parasimpatička C su nemijelisana Prenos AP duž nervnog vlakna: -nemijelisana vlakna: spor prenos i kontinuiran je. Svaki deo vlakna se posebno depolariše i repolariše -mijelinska vlakna- AP se provodi skokovito (saltatorno) jer AP preskače švanove ćelije. Ide sa jednog Ranvijerovog suženja na drugo. Najveći skokovi su kod A alfa. Prenos AP u organizmu je jednsmeran, a van organizma je dvosmeran. AP celog nerva- jer su u nervu različia vlakna: Regeneracija nervnih vlakana je češća kod mijelisanih nerava. Počinje 36h nakon povrede. Nemijelisana vlakna se ne regenerišu

110

90. FIZIOLOGIJA SINAPSI Sinapse su međućelijske komunikacije. Služe za prenos biostruja. Po načinu prenosa biostruja mogu biti hemijske i električne, a po lokalizaciji centralne i periferne. Hemijske sinapse su sporije i dele se na ekscitacijske i inhibicijske. One se ostvaruju posredstvom neurotransmitera (sintetiše ga i oslobađa presinaptička ćelija). Ova sinapsa presinaptičku membranu, sinaptičku pukotinu i postsinaptičku membranu. -Presinaptička membrana je aksonski produžetak neurona. U njoj su votažno zavisni kanali za Na, Ca i K, receptori za neurotransmitere. Delovi ove membrane gde ima najviše jonskih kanala i vezkula sa neurotransmiterom zovu se završni čvorići-butoni. U njima su mitohondrije i vezikule. Sadržaj vezikula je kvant.

Neurotransmiteri su jedinjenja koja se oslobađaju iz nervnih završetaka pod uticajem AP i reaguju sa odgovarajućim receptorima. Kratkoživeći su. Kriterijumi za neurotransmitere: -da je prisutan u nervnom završetku -da se oslobađa pod uticajem Ca -da ispoljava iste efekte in vivo i in vitro Neurotransmiteri: acetilholin, dopamin, adrenalin, noradrenalin, serotin Električne sinapse: su mesta direktnog ulivanja jonskih kanala dve ćalije kroz međućelijsk matrix. Joni difunduju kroz kanale bez kontakta sa matriksom. Nisu neophodni neurotransmiteri i nema pukotine i sinaptičkog zadržavanja. Centralne sinapse komunikacija među neuronima Periferne- neuron i mišićna(žlezdana) ćelija

111

91. KIČMENA MOŽDINA Je deo CNS koji se prostire od cervikalnog so lumbalnog segmenta kičmenog stuba. Sastoji se od sive i bele mase. Siva masa je integrativni centar motornih funkcija i njeni neuroni grade motorne homunkuluse- predstavništva pokreta skeletnih mišića. U sivoj masi su centri za širenje zenica, niži centri za disanje, za kontrolu znojenja, za defekaciju i uriniranje. Prekid kičmene moždine – spinalni šok- arefleksija: Prekid aferentnih puteva ispod mesta Anestezija- gubitak osećaja Prekid eferentnih puteva ispod mesta prekida- gubitak motorike- parezaparaliza Prekid u lumbosakralnom delu- gubitak voljne kontrole -mikcija, defekacija i polni refleksi Prekid u cervikalnom delu između C1 i C2- smrt. Ispod C5- nepokretnost, gubitak osećaja i dijafragmatsko disanje.

92. PRODUŽENA MOŽDINA Povezuje kičmenu moždinu sa višim strukturama nervnog sistema . to su vitalni centri: disanje, rad srca i krvni pritisak Bez produžene moždine se ne može. Tu su i zaštitni refleksi: kijanje, kašljanje, pegliranje, kornealni refleks, suzenje, znojenje, drhtanje, kontrole organa za varenje. Tu je i bulbarni centar za defekaciju, ali on povezuje defekaciju sa disanjem i prilagođava rad srca pri defekaciji. U produženoj moždini izlaze 8, 9, 10, 11, 12 kranijalni nervi. Tu su centri za fonaciju. 93.TALAMUS Je deo somatskog nervnog sistema. Uloge talamusa: Integrativna- prima informacije sa receptora Modulatorska- pojačava bitno, a umanjuje nebitno Relejna- prebacuje podatke SKVM-a. Na ne specifični talamički projekcioni sistem- podiže budnost SKVM-a. Ima i specifični talamički projekcioni sistempovećava pažnju prema određenim informacijama. Talamus je jedan od centara dugotrajnog pamćenja. 112

94. KORA VELIKOG MOZGA Koru velikog mozga delimo na Senzornu- skvm Motornu- mkvm Limbusnu Postoje: Leva hemisfera- kontroliše,optimizam, precizne pokrete , govor, računske radnje, pokreti prstiju. Leva je dominantna kod ljudi koji pišu desnom rukom Desna hemisfera- pesimizam, pevaje, vizuelno i prostorno stvaranje. Leva imenuje, a desna raspoznaje likove i predmete. U senzornoj kori je projekcija receptora somatskog senzibiliteta, čula ukusa, vida i sluha, i to je senzorni homunkulus SKVM je najviši centar do koga dolaze impulsi sa receptora MKVM projekcije svih pokreta poprečno prugastih mišića: Primarna za precizne radnje- pisanje, govor... Motorni homunkulus je predstavništvo pokreta poprečno prugastih mišića Sekundarna?

95. RETIKULARNA FORMACIJA Je mrežolika struktura izgrađena iz mnogo neurona . tu je preko 100 nukleusa: vestibularni nukleusi, nukleus Ruber, n. rafe. RF dobija podatke o osećaju sa poovršine tela: ukus, miris, vid, sluh. RF zna šta se dešava u organizmu, na i oko njega. U RF su vitalni centri, centri budnosti i hipnogeni centri za spavanje. 96. BAZALNE GANGLIJE (NEMORA KOD JELKE) Započinju pokrete Učestvuju u učenju i pamćenju motornih obrazaca Modifikuju postojeće obrasce pokreta

113

97. LIMBUSNI SISTEM Čine ga limbusna kora, subkortikalna jedra i hipotalamus. Limbusna kora je prsten moždane kore na medijalnoj i ventralnoj površini hemisfera. Uloge limbusnog sistema Motivacija za određen oblik ponašanja Usklađuje rad unutrašnjih organa

98. MALI MOZAK Je 10 puta lakši od velikog, a u njemu je 50 % svih neurona. MM dobija informacije od čula vida, sluha, ravnoteže i iz kože Uloge Za za otpočinjanje i završavanje voljnih pokreta- koordinacija Za brže i preciznije pokrete Za nadovezivanje pokreta Za učenje, vožnju, operacije Zna trenutni položaj svih delova tela 99. UČENJE- PAMĆENJE Učenje je sposobnost modifikovanja postoječih i sticanja oblika ponašanja na bazi prethodnog iskustva Postoje: -Neasocijativno učenje- nejasna veza između stimulusaObuhvata: habitacija- negativno, memorija, navikavanje na stimulus koji je stalno prisutan ali nije bitan Senzitacija- jedinka se navikava na ponavljanje stimulusa i daje sve jače odgovore pod uticajem nagrade ili kazne -Asocijativno- dobro su povezani stimulus i odgovor Klasično uslovljavanje- povezivanje uslovnog i bezuslovnog simulusa, pri čemu uslovni ne izaziva odgovor(crveno svetlo ne izaziva lučenje pljuvačke), a bezuslovni izaziva odgovor (hrana izaziva salivaciju). Operantno. Veza se uspostavlja između nagrade i kazne.

114

Pamćenje je deponovanje naučenih informacija ili iskustava na svesni ili nesvesni nivo. Pamćenje: Prema prirodi onoga što se pamti Pamti pojmov koji mogu da se opišu rečima ili izraze simbolima- broj telefona, adresa. Ona je na svesnom nivou. Proceduralno je na nesvesnom nivou- vožnja bicikle poznatim putem stoti put. Prema vremenskim kriterijumima: Senzorno- radna memorija- traje nekoliko sekundi Kratkotrajno- pamte se neki brojevi sve dok se o njima misli. Pamte se samo bitni delovi. Centar za kratkotrajno pamćenje je hipokampus. Dugotrajno- uz ponavljanje može trajati godinama. Čovek se može setiti događaja kad oseti određen miris. Centar je u talamusu Pamćenje podstiču: vežbanje, jake emocije, ACTH, ADH, T3,T4

100. BUDNO STANJE- SPAVANJE Centar budnosti je retikularna formacija. Spavanje je reverzibilno nesvesno stanje iz koga jednika može da se probudi spontano ili nekim stimulusom. To je aktivan proces. Pokreću ga hipnogeni centri. Postoje dve faze spavanja: -nerem -rem faza One se naizmenično smenjuju 3-6 puta tokom noći Prvo je nerem faza koja traje 60-90 min. Podfaze su: uvod u spavaje, lak san, dubok san, najdublji san Rem faza – brzi pokreti očnih jabučica. Mozak troši 20% više O 2 nego u toku budnosti. Zato je san desinhronizovan Hormon spavanja je metionin (epifiza)

115

101. SIMPATIKUS Sy i Psy su grane VNS. Deluju antagonistički. Sy ima vezikule sa neurotransmiteromnoradrenalin, a psy acetilholin. Samo na pljuvačne žlezde deluju sinergistički. Psyerekcija, Sy- ejakulacija Organi na koje deluje samo sy su: krvni sudovi, srž nadbubrega, znojne žlezde, treći očni kapak Sy kontroliše rad organa zajedno sa psy. Najviši centri sy-a su u hipotalamusu. Pojačan tonus sy je u psihofizičkoj uzbuđenosti Efekti su: Midrijaza- širi zenice Simpatička pljuvačka- malo, lepljiva, bogata mucinom Nakostrešenost Znojenje Bledo lice Dilatirane bronhije, brzo produbljeno disanje Pozitivno inotropno, hromotropna...? Smanjena digestivna motorika i sekrecija, pojačan tonus sfinktera Opuštanje zida bešike Porast glikemije i lipemije i T Podsticaj ejakulacije i orgazma Podsticaj budnosti

116

102. PARASIMPATIKUS Psy je pojačano aktivan u psihofizičkoj opuštenosti. Najviši centar je hipotalamus. Medijator je acetilholin. Efekti su suprotni od Sy 103. MIOTATIČKI REFLEKS Miotatički refleks ili refleks na istezanje koriguje mišićni tonus tokom mirovanja i pokretanja organizma. Miotatički refleks se aktivira opuštanjem mišićnih vlakana skeletnih mišića. Mk- monosinaptički Receptor- mišićna vretena AF nerv- vlakna tipa 1 i 2 Centar- kičmena moždina EF nerv- A alfa vlakna Efektor- ekstra fuzna mišićna vlakna- porast tonusa kod napetosti mišića( valjda! proveri) 104.USLOVNI REFLEX Pogledaj pitanje 99- stavka saocijativno učenje

105.KORNEALNI REFLEKS Kornealni refleks je zaštitni refleks koji preventira upadanje stranih materija u oko. Izvodi se dodirivanjem rožnjače pomoću sterilnog fitiljčića vate. Ovaj refleks se aktivira čim strano telo krene prema oku. Koristi se za proveru dubine narkoze jer je centar u produženoj moždini- tu su i vitalni centri za disanje, rad srca regulaciju krvnog pritiska AF nerv- n. trigeminus Receptori- u rožnjači Centar- produžena moždina EF nerv- N. facialis Efektor- m. Oblicularis oculi- privlači očne kapke i zatvara oko

117

106.PUPILARNI REFLEKS Izvodi se svetlosnom stimulacijom oka. Svetlost registruju fotoreceptori – čepići i štapići. Mioza- skupljanje zenice je odgovor na veliku količinu svetlosti. To je zaštitna reakcija koja smanjuje svetlost. Pupilarni refleks je konsenzualan- pri delovanju svetlosti na jedno oko zbog nepotpunog ukrštanja optičkog nerva u hijazmi? Receptori- čepići i štapići AF nerv- n. opticus Centar- talamus i corpora kvadrigemina EF nerv- n. oculomotorius Efektor- m. Sfinkter pupilae Midrijaza- je širenje zenica u mraku da se poveća oštrina vida. Dolazi do iskolačenja očiju Receptori –čepići i štapići AF nerv- n. opticus Centar- kičmena moždina EF nerv- sipaticus Efektor- m. Dilatator pupilae

107.ČULO VIDA Omogućava registrovanje vidnih signala. Čine ga oko i zaštitni delovi(obrve, trepavice, kapci i suzni aparat), vidni centri, aferentna i eferentna vlakna i efektori. Očna jabučica: t. fibrosa- beonjača i rožnjača t. media- sudovnjača, sočivo i zenica t. interna- mrežnjača Unutrašnjost oka ispunjava staklasto telo.svetlosni zraci odbijeni od predmeta koji je udaljeniji od 6m od oka se ne prelamaju vec padaju horizontalno na rožnjaču i sočivo, a odbijeni od bliiskih predmeta se pelamaju i padaju divergantno na rožnjaču.

118

108.ČULO SLUHA Prima i analizira zvučne pojave iz okruženja i iz same jedinke. Životinje registruju zvuk od 20 do 20000 Hz, a psi do 88000 Hz. Spljašnje uho- čine usna školjka i bubna opna( razdvaja spoljašnje od unutrašnjeg uha i prenosi zvuk na stapes). Bez nje se može ali je zvuk slabiji. Srednje uho- maleus, incus, stapes Unutrašnje uho- membranozni lavirint- puž. Scala media je ispunjena endolimfom, a scala vestibuli i timpani perilimfom. Kortijev organ se pruža kroz scalu mediu i tu su fonoreceptori.

109. ČULO UKUSA I MIRISA Čine ga gustativni receptori(ukus)- pripadaju gustativnim papilama. Postoji 4 osećaja ukusa za ljude: slano, slatko, gorko, kiselo. U vreme nazeba gubi se ukus jer je oštećena olfaktivna sluznica. Značaj čula ukusa: Podstiče sekretornu aktivnost digestivnog trakta- izbor hrane Čulo mirisa čine olfaktivni receptori u nosu. Kod čoveka je 10 cm2, a kod pasa 50cm2što je veća površina razlikuje se više mirisa. To je brzo adaptibilno čulo. Uloga: Izbor hrane koja prija i podsticaj digestivnog trakta

110. ČULO RAVNOTEŽE Vestibularni aparat se nalazi u kostnim šupljinama slepoočne kosti. Čine ga: Sistem membrana unutra (membranozni lavirint). Ispunjeni su endolimfom i čine saculus i utriculus- sadrže proprioreceptore za statičnu poziciju glave- ravnoteža mirovanjaTri polukružna kanalića- proprioreceptori za registrovanje rotacionih pokreta glave- ravnoteža kretanje.

119

111.AKOMODACIJA OKA Akomodacija fokusiranje oka je sposobnost oka da vidi jasno predmete na različitoj udaljenosti. Postiže se promenom zakrivljenosti i prelomne moći prednje površine sočiva, konvengencijom očnih jabučica i miozom. Uvećanje zakrivljenosti povećava prelomnu moć sočiva i najbolju ošrinu vida. Kod zdravog oka je to posmatranje predmeta u beskraj- za ljude je dalje od 6 metara. Mačka ima najbolju akomodaciju. Konvengencija jabučica i mioza su jače što je predmet bliži. Pri gledanju u daljinu midrijaza i divergencija očne jabučice. Konvergaencija onemogućava duplo viđenje, a mioza omogućava jasnoću lika.

112. CEREBROSPINALNA TEČNOST (LIKVOR) Nastaje u lateralnoj moždanoj komori. Cirkuliše kroz moždane komore, subarahnoidni prostor mozga i kičmene moždine i kroz canalis ventralis k. moždine. Između krvi i likvora je hematolikvorska barijera koju grade zidovi kapilara piemater i ćelije zidova moždanica. Likvor nastaje ultrafiltraciom krvi. Stalno se proizvodi i resorbuje. Intrakranijumski pritisak 1-2 kpa- je pritisak koji likvor vrši u subarahnoidealnom prostoru i kanalisu centralisu kičmene moždine. Uloge likvora: Ne dozvoljava mozgu i kičmenoj moždini da udare o kost Održava homeostazu međućelijskog prostora i CNS-a Raznosi hormone po tkivu nervnog sistema

120