Skladista i Viljuskari

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU MAŠINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU

KATEDRA ZA KOMPJUTERSKI PODRŽANO INŽENJERSTVO

VILJUŠKAR KAO NAJČEŠĆE KORIŠĆENO TRANSPORTNO - MANIPULATIVNO SREDSTVO

Mentor: Dr Radovan Slavković, red. profesor

Kragujevac, septembar 2010. godine

Student: Nikolić Ivana 77/2007

Ivana Nikolić – kći Radenka i Biljane, rođena 10. novembra 1988. godine u Kragujevcu. Osnovnu školu završila je u rodnom selu Toponici, Knić sa prosečnom ocenom 4,25. Srednju prvu tehničku školu završila je u Kragujevcu, odsek – hemija nemetali i grafičarstvo, smer – tehničar štampe sa prosečnom ocenom 4.70. Mašinski fakultet u Kragujevcu upisala je 2007. godine kao student koji se finansira iz budzeta. Sa velikim trudom drugu godinu je takođe upisala kao student koji se finansira iz budzeta i tako ostaje do kraja treće godine, na smeru kompjuterski podržano inženjerstvo sa prosečnom ocenom 7.63.

Završni rad SADRŽAJ 1 1. Uvod 2 1.1 Istorijat razvoja pretovarne mehanizacije………………………………….2 1.2 Istorijski razvoj viljuškara……………………………………….................6 2. Skladišta, pojam i podela………………………………………………………...9 3. Transportno-manipulativna sredstva………………………………………….12 4. Unutrašnji transport……...…………………………………………………….14 4.1. Definicija i značaj unutrašnjeg transporta u proizvodnim sistemima........14 4.2. Osnovna podela unutrašnjeg transporta i područja primene sredstava kontinuiranog transporta…………………………………………………16 5. Viljuškar kao transportno sredstvo....................................................................17 5.1. Opterećenje viljuškara…………………………………………………...20 5.2. Uređaj za dizanje tereta………………………………………………….22 5.3. Zahvatni uređaji….……….……………………………………………...24 5.3.1. Standardni zahvatni uređaj…………………………………………….24 5.3.2. Specijalni zahvatni uređaj……………………………………………..24 5.4. Klasifikacija viljuškara…….…………………………………………….25 5.5. Podela viljuškara………….……..………………………………………25 6. Vrste viljuškara…………………………………………………………………27 6.1. Čeoni viljuškari………………………………………………………….27 6.1.1. Čeoni industrijski i terenski viljuškari sa sedištem za vozača……..….27 6.2. Viljuškari za rukovanje teretom u visokoregalnim skladištima…............32 6.3. Viljuškari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju…………….36 6.3.1. Bočni viljuškar…………………….…………………………………..37 6.4. Ručni viljuškar…….……………………………………………………40 6.4.1. Ručni paletni viljuškar………………………………………………...41 7. Razmatranja radnog okruženja………………………………………………..43 8. Finansiranje opcije pri kupovini viljuškara……………………………..........45 9. Održavanje viljuškara………………………………………………………….47 9.1. Korisnički servis…...….…………………………………………………47 10. Zaključna razmatranja………………………………………………………..49 11. Prilog….………...…...………………………………….……………………...51 11.1.Neke od serija STILL viljuškara………………………………………..51 11.2. Tehničke kerakteristike dizel, gasnog i visokoregalnog viljuškara….…53 11.3. Pravila vozača viljuškara……………………………………………….60 LITERATURA…………………………………………………………………….62

1

Završni rad 1. UVOD 1.1. Istorijat razvoja pretovarne mehanizacije Istorija rukovanja materijalom seže u daleku prošlost. Različite tehnike rukovanja materijalom, različiti oblici mehaničkih naprava, korišćeni su permanentno tokom razvoja ljudskog društva. Potreba za rukovanjem materijalom, bila je prisutna uvek kada moć čoveka kao pojedinca ili grupe ljudi nije bila dovoljna za transport i podizanje teških tereta. Kultura i graditeljstvo starih civilizacija postavili su zahteve za transportom i podezanjem teških kamenih blokova velikih dimenzija pri gradnji monumenata. Kao rezultat takvih potreba široko su se primenjivala užad, poluge i koturače, što je dovelo do prvih konstrukcija dizalica.

Slika 1. Podizanje monumenata dizalicom (rekonstrukcija po opisu Vitruvia)

2

Završni rad Osnovna karakteristika celokupnog razdoblja do početka industrijske revolucije jeste da se za realizaciju pretovarnih operacija uglavnom koristi ljudska snaga, a mehanizacija se primenjuje samo pri rukovanju teretima za čije manipulisanje ta snaga nije dovoljna. Industrijska revolucija s’ kraja XVIII i početka XIX veka predstavljala je početak fabričke proizvodnje. Generalno govoreći to je bio i početak moderne industrije, onakve kakvu danas poznajemo. Kako se fabrička proizvodnja razvijala, potreba za rukovanjem materijalom i mehanizacijom pretovarnih operacija postajala je sve izraženija, kako u samoj proizvodnji tako i u distribuciji robe. Tehnološka revolucija koja kontinualno traje (sa različitim tempom promena) nameće svakodnevno nove zahteve, a time uslovljava nova tehnička rešenja i konstrukcije za do tada nepostojeće namene. Vreme posle drugog svetskog rata najpre je omogućilo obnovu i porast proizvodnje, a potom stvorilo višak proizvoda koji se morao skladištiti, pre nego što se pojavi kupac ili ugradi u neki finalni proizvod. Već šezdesete godine dvadesetog veka odlikuju se visokom paletizovanošću poluproizvoda i proizvoda u mašinskoj, elektro i drugim industrijama komadnih proizvoda, što je nametnulo zahteve za gradnjom skladišta u visinu, odnosno masovnu upotrebu regalnih, a potom i visokoregalnih skladišta. Konstrukciju skladišta je nametnula potreba, a ona je zahtevala posebne vrste transportne opreme što je rezultovalo pojavu regalnih dizalica i viljuškara u sadašnjem smislu reči. Bez automatizacije rada nema modernih skladišta. S’ obzirom na interdisciplinovanost konstruktor mora da poznaje elemente automatizacije rada da bi definisao projektni zadatak za elektro-opremu i opremu za automatizaciju rada. Skladištenje i problemi u vezi sa njim stari su koliko i proizvodnja. Vremenom su se razvila različita skladišta kao pratioci proizvodnih procesa i distributivnih tokova roba od sirovina do potrošača. Pretovarni procesi i odgovarajuće operacije koje ih prate predstavljaju jako značajan element u svakom transportnom lancu. Proces racionalizacije u velikoj meri bazira se na adekvatnom rešavanju i obavljanju odgovarajućih pretovarnih zadataka. Značaj pretovarnih procesa možemo sagledati i iz činjenice da se razvijaju unutar svakog vida transporta, naročito su zastupljeni na granicama prelaza iz jednog u drugi vid transporta, a takođe industrijski transport ne možemo zamisliti bez postojanja pretovarnih procesa. Zapravo ih definišemo kao poseban vid transportnih procesa.

3

Završni rad Pretovarni proces je dinamički niz promene stanja pretovarnog sistema sa jedinstvenim ciljem koji se sastoji u realizaciji pretovarnog zadatka. Intezivna cirkulacija materijalnih dobara u prostoru dovodi do potrebe za postojanjem adekvatnog skladišnog sistema koji će zadovoljiti zahteve na putu materijalnih dobara od proizvodnje do potrošnje. Skladišni sistemi jesu oni koji u najvećoj meri dovode do razvoja pretovarnih zadataka, pa kao takvi sadrže i određeni broj sredstava koja se koriste u procesima uskladištenja i iskladištenja roba. Sredstva koja omogućavaju obavljanje svih pretovarnih funkcija unutar nekog skladišta čine jednu zasebnu grupu sa specifičnim karakteristikama, koje su uslovljene tipom i vrstom skladišta. Rad će opisati deo mehanizacije odnosno grupu pretovarnih mašina označenih kao viljuškari, za obavljanje određenog transportnog rada u regalnim i visokoregalnim skladištima. Visokoregalna skladišta specifična su sama po sebi, i po svojoj konstrukciji pa kao takva zahtevaju i posebne tipove viljuškara i tehnologija uopšte, koje će moći da zadovolje opšte potrebe ovakvih skladišnih sistema. Kroz odgovarajuća poglavlja izloženi su neki od osnovnih tipova viljuškara i njihove značajne karakteristike. Adekvatnim tekstom uz šeme i algoritme rad će predstaviti ono što je ključno u vršenju rada viljuškara u visokoregalnim skladištima. Rad se sastoji iz osnovnih poglavlja od kojih svako ponaosob sadrži i određeni broj poglavlja koje predstavljaju detaljan prikaz projekta, a koji je bitan za sam rad i njegovu namenu. Osnovni cilj izrade rada jeste upoznavanje sa vrstama viljuškara koji se koriste za obavljanje operacija u regalnim i visokoregalnim skladištima. On upućuje na neke od osnovnih podataka o samim skladištima. Tu su prisutni podaci vezani za razvoj i podelu skladišta, ali i oni koji ukazuju na značaj skladišta u jednom logističkom sistemu.

4

Završni rad Kako se fabrička proizvodnja razvijala, potreba za rukovanjem materijalom i mehanizacijom pretovarnih operacija postajala je sve izraženija, kako u samoj proizvidnji tako i u distribuciji robe. Transportno-manipulativna vozila obuhvataju veliku grupu različitih sredstava koja se prema funkcionalnim karakteristikama i vrsti pogona dele na: - kolica, - karete, - vučne traktore i - viljuškare. Suštinske razlike između prva dva oblika i nema, jer im je osnovna funkcija nošenje tereta, a razlika je samo u načinu pogona. Za razliku od kolica i kareta, vučni traktor služi kao vučno vozilo, najčešće za vuču prikolica. Pri tome, prva tri oblika karakteriše nemogućnost aktivnog zahvatanja i odlaganja tereta. Viljuškari predstavljaju najrazvijeniji oblik i imaju sposobnost aktivnog zahvatanja i odlaganja tereta, pri čemu viljuškari slagači imaju mogućnost slaganja tereta po visini.

5

Završni rad 1.2. Istorijski razvoj viljuškara Kao što je već rečeno osnovna karakteristika celokupnog razdoblja do početka industrijske revolucije jeste da se za realizaciju pretovarnih operacija uglavnom koristi ljudska snaga, a mehanizacija se primenjuje samo pri rukovanju teretima za čije manipulisanje ta snaga nije bila dovoljna. Mehanizacija je, dakle, bila tek druga opcija prilikom manipulacije sa teretom. Razvojem industrije i novim tehničkim dostignućima sve više se koriste mašine u proizvodnim procesima, i javlja se potreba za rukovanjem materijalom i mehanizacijom pretovarnih operacija. U ovom periodu vlasnici fabrika, u cilju sniženja troškova, počinju postepeno da ulažu u sredstva i opremu rukovanja meterijalom. Zato se, po pravilu, razvoj savremenih sredstava za rukovanje materijalom vezuje za period posle 1900. godine, tj. za početak XX veka. Prvi elektroviljuškar napravljen je davne 1919. godine u SAD („Tiering Tructor”).

Slika 2. Viljuškar sa početka 20 veka (”Tiering Tructor”)

6

Završni rad Prvi motorni viljuškar napravljen je u SAD-u 1927. godine (Clark Equipment Company, Buchanan, Michigan). Funkcionalne osobine, tri stepena slobode kretanja nosača tj. zahvatnog uređaja, mogućnost slaganja robe na velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost, doprineli su brzoj ekspanziji viljuškarske tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraćaja.

Slika 3. Prilaz paleti paletnim kolicima sa manuelnim pogonom Paletna kolica su posebno prilagođen oblik za transport paleta. Ona imaju mogućnost aktivnog zahvatanja i odlaganja pelete. Pri zahvatanju viljuške se podvlače pod paletu, a podizanje palete se realizuje preko hidrauličnog cilindra i pumpe, koja se pogoni manuelno preko rude. Odlaganje (spuštanje) se realizuje otvaranjem ventila na hidrauličnom cilindru. Hidraulične funkcije se uključuju pomoću papučice nogom. Kad je papučica postavljena u položaj za vožnju, ruda nema uticaj na hidraulični sistem. Viljuške u spuštenom položaju se nalaze na visini od 85 [mm], a u podignutom položaju na visini od 205 [mm]. Paletna kolica se grade sa manuelnim pogonom, vučna sila, odnosno sila potiskivanja koju radnik predaje ne zavisi samo od njegovih fizičkih sposobnosti već i od podloge po kojoj se kreće i vrste obuće koju ima na nogama.

7

Završni rad U Tabeli 1. je data vučna sila i sila potiskivanja koju radnik može da realizuje na različitim vrstama podloge. Tabela 1. Srednje vrednosti vučne sile i sile potiskivanja kod manuelnog pogona NACIN DEJSTVA Vrsta podloge/Vrsta đona Beton (uglačan) Asfalt Kocka Zemlja

VUČNA SILA [N] Guma Koža 320 220 380 280 400 300 do 500 do 500

SILA POTISKIVANJA [N] Guma Koža 400 300 450 350 500 400 do 600 do 600

Kolica sa manuelnim pogonom u robnim centrima sprežu se sa visećim ili podnim lančanim transporterom uz primenu sistema za automatsko upravljanje. Kolica sa manuelnim pogonom često su opremljena (parking) kočnicama za sprečavanje nekontrolisanog kretanja. U uslovima kada se rad odvija na kosim rampama kolica se opremaju ne samo parking kočnicama, već imaju i radnu kočnicu za kočenje u toku vožnje. Najprimitivniji oblici parking kočnica su sa papučicama za blokiranje koje naležu na spoljnu stranu točka.

8

Završni rad 2. SKLADIŠTA, POJAM I PODELA Skladište je pojam koji se odnosi na određeni skup sačinjen od objekta, uređenog zemljišta, opreme, mehanizacije i ljudi, čija je zajednička uloga čuvanje i zaštita robe. Skladišni objekti podrazumevaju sve otvorene, natkrivene ili zatvorene površine namenjene čuvanju robe, tako da roba tokom mirovanja zadrži sva potrebna svojstva u dozvoljenim granicama. Osnovni zadatak skladišta je da se u što kraćem roku sa što manje ljudi, sigurno i sa efikasnim praćenjem dopremi, uskladišti i otpremi na što manjem prostoru što veća količina robe. Vremenom su se razvila različita skladišta kao pratioci proizvodnih procesa i distributivnih tokova roba od sirovina do potrošača. Zavisno od autora, postoje različite podele skladišta i prema sadašnjim viđenjima mogu biti: - pretovarna, - proizvodna, - trgovačka. U proizvodnim procesima mogu biti: -

za osnovne materijale i poluproizvode, za pomoćne materijale, međuskladišta, za gotove proizvode.

Prema stanju robe mogu biti: - za rasute terete, - za komadne terete, - za tečnosti. Zavisno od nivoa organizacije, mogu biti decentralizovana i centralizovana skladišta koja opet mogu biti: - otvorena, - pokrivena izatvorena.

9

Završni rad Zatvorena i pokrivena skladišta komadnih proizvoda mogu biti: - podna, - regalna i - visokoregalna. Podna i regalna skladišta su najčešće visine do 7 m (regalna i do 10 m). Kod njih se koriste najčešće univerzalna transportna sredstva kao što su viljuškari ili dizalice nastale prilagođavanjem mosnih dizalica za ovu namenu.

Slika 4. Prikaz podnog i regalnog skladišta

10

Završni rad Visokoregalna skladišta mogu biti visine i do 40 m, dužine do 120 m (i više) i koriste specijalne transportne mašine za manipulaciju sa transportnim i skladišnim jedinicama, a to su najčešće palete različitih vrsta. Konstrukcija regala je istovremeno i nosač krova i bočnih zidova. Razvoj visokoregalnih skladišta uslovili su problemi vezani za cenu građevinskog zemljišta i zahtevi za izgradnjom paletnih skladišta sa ekstremno velikim brojem paletnih mesta. Uz visokoregalno skladište najčešće se konstruiše i našto manji objekat u kome su smeštene prijemno-otpremna zona i zona komisioniranja.

Slika 5. Izgled visokoregalnog skladišta

11

Završni rad

3. TRANSPORTNO - MANIPULATIVNA SRADSTVA

Za funkcionalnost i efikasnost transporta u skladištu viljuškari su najpogodniji, i svojim karakteristikama omogućavaju jednostavno kretanje i odlaganje robe u skladištu. Kada se razmatra izbor adekvatne opreme mora se voditi računa o nizu elemenata. Postavlja se pitanje kako se odlučiti za izbor pravog sredstva, koje odgovara određenim potrebama za operativno skladištenje?! Odgovor na ovo pitanje može se dobiti pošto se razmotre neki od sledećih bitnih faktora: -

prosečno rastojanje regala, slobodne zone, položaj i broj tačaka izbacivanja tereta, tip manipulacije na svakom mestu izbacivanja, slobodno okruženje (prašina, prljavština, strmi nagibi, itd.).

12

Završni rad Takođe ono što je potrebno razmotriti jeste i odnos koštanja prema stopi korišćenja. Na primer, ako se visoko dizanje često koristi za skladištenje lakše je opravdati troškove tegljača za prevoz nego uključivanje dizalice za oba posla. Na drugoj strani ako oba sredstva i njihove operacije stoje u praznom hodu za veće količine premeštanja, ekonomičnije je ukombinovati funkcije u jednom vozilu. Poznavanje transportnih rastojanja, stope korišćenja (upotrebljivosti) može mnogo pomoći pri odabiru pravih sredstava za pretovar i transport robe u skladištima. Osnovna svojstva transportno-manipulativnih sredstava: -

namena, rukovanje, sigurnost, prihvatanje skladišne jedinice, podizanje, upravljanje i pogon.

Osnovni parametri transportno-manipulativnih sredstava: -

tip, nosivost, visina dizanja, visina (kada je kabina spuštena/max. visina), svetla širina hodnika, širina manipulativnog prostora i razmak između vođica.

Transportna sredstva mogu se podeliti prema njihovom načinu rada na: - pokretne transportere (dizalice), - nepokretne transportere (transportne trake). Takođe može se izvršiti podela na: - podna transportna sredstva (šinska i nešinska), - nadzemna transportna sredstva (dizalice).

13

Završni rad 4. UNUTRAŠNJI TRANSPORT 4.1. Definicija i značaj unutrašnjeg transporta u proizvodnim sistemima U svim granama industrije, posebno u metaloprerađivačkoj, unutrašnji transport vrši jednu od najznačajnijih funkcuja, jer povezuje sve proizvodno-tehnološke segmente, kroz prenošenje, premeštanje i prevoženje materijala (sirovine, predmeti, proizvodi), unutar prostora i objekta industrijskog preduzeća. Zajedničko obeležje svih vrsta proizvodnje je potreba za rukovanjem materijalom u cilju postizanja više efikasnosti, ekonomičnosti i humanizacije rada. U principu, unutrašnji transport treba da omogući blagovremenu dopremu materijala na radno mesto, a isto tako i njegovu otpremu sa radnog mesta. Snažan razvitak proizvodnih snaga u svim granama privrednog života, uslovio je ubrzanu primenu i razvoj transportne tehnike, čiji raznovrsni uređaji čine sastavni deo proizvodnog lanca nekog tehnološkog procesa, ukoliko se radi o unutrašnjem transportu. U industriji posebno mesto zauzima unutrašnji transport materijala, jer od efikasnosti transporta zavisi efektivnost radne organizacije u celini. Posebno u proizvodnim pogonima maloprerađivačke industrije, unutrašnji transport je značajan jer se putem njega povezuju pojedini proizvodni procesi odnosno vrši manipulisanje materijalom. Po definiciji, unutrašnjim transportom se nazivaju svi vidovi manipulisanja materijalom (prenošenje, prevoženje), koje se odvija unutar poslovnih površina i objekata preduzeća. Savremeni pristup projektovanju proizvodnih sistema karakteriše nastojanje da se uzme u obzir što veći broj faktora koji utiču na efikasnost odvijanja procesa. Sistematski pristup optimizaciji proizvodnih procesa odvija se kroz uspostavljanje adekvatnog transportnog sistema za odgovarajući intenzitet odvijanja proizvodnog procesa.

14

Završni rad Usklađenost stepena mehanizacije i automatizacije sa transportnim sistemom treba da omogući optimalno odvijanje svih proizvodnih procesa unutar preduzeća. Današnje stanje transportne tehnike karakteriše dinamičan razvoj sredstava i uređaja za transport i manipulaciju, što znači da pri analiziranju svakog problema transportovanja materijala postoji veliki broj alternativa. Cilj je da se od postojećih alternativa izabere ona koja zadovoljava najveći broj postavljenih zahteva. Pri definisanju tokova materijala u konkretnom procesu proizvodnje, često se pored teoretskih, koriste i iskustvena saznanja. Sve veća povezanost procesa transportovanja i skladištenja materijala sa proizvodnim procesima, ima za posledicu sve izraženiju potrebu za izgradnjom složenih transportnih sistema. Unutrašnji transport je transport koji se obavlja u okviru fabrike za proizvodnju čeličnih konstrukcija i obuhvata: - transport od mesta dopremanja materijala do skladišta i od skladišta do pogona za izradu (pripremni transport), - transport koji se obavlja u toku tehnološkog procesa pripreme, izrade, skladištenja i kontrole (tehnološki transport) i - transport gotovih delova konstrukcije od mesta njihovog skladištenja do sredstva spoljašnjeg transporta (završni transport). Dobro organizovan unutrašnji transport predstavlja jedan od preduslova za neometano i racionalizovano odvijanje procesa izrade čeličnih konstrukcija čime se postiže puno iskorišćenje kapaciteta i ekonomičnosti proizvodnje. Zadatak unutrašnjeg transporta je da u okviru proizvodnog ili prometnog preduzeća, omogući odvijanje tehnološkog procesa. Faktori koji utiču na unutrašnji transport su: -

asortiman proizvoda i nabavka odgovarajućih transportnih sredstava, karakteristike proizvoda, tehnološki postupak, razmeštaj i veličina prostorija i vrsta, broj i stanje transportnih sredstava.

Unutrašnji transport se odvija između: - skladišta i proizvodnih organizacionih jedinica, - proizvodnih organizacionih jedinica, - proizvodnih organizacionih jedinica i skladišta.

15

Završni rad 4.2 Osnovna podela unutrašnjeg transporta i područja primene sredstava kontinuiranog transporta Unutrašnji transport se može podeliti na dve osnovne oblasti transportovanja i to na sredstva transporta: 1. Cikličnog delovanja: Transportna kolica, Paletna kolica, Niskopodizna kolica, Viljuškari, Manipulatori, Dizalice i Liftovi. 2. Kontinualnog delovanja: 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5.

Konvejeri, Trakasti transporteri, Elevatori, Kotrljače (valjkasti konvejeri, konvejeri sa točkićima i sa kuglama) i Kliznice.

Prema nazivu sredstva kontinuiranog transporta razlikuju se prema smeru kretanja materijala u transportnom sistemu: - transporteri prenose materijal horizontalno i pod uglom, - konvejeri prenose materijal horizontalno i vertikalno, - elevatori prenose materijal vertikalno i pod nagibom. Sredstva transporta kontinualnog delovanja pogodna su za veći obim transportnih masa, tereta koje odlikuje raznolikost oblika i dimenzija, za terete čiji se oblik mnogo ne menja i u procesima čija je dinamika ravnomerna.

16

Završni rad 5. VILJUŠKAR KAO TRANSPORTNO SREDSTVO

Slika 6. Viljuškar u funkciji rada Viljuškar je dobio ime po zahvatnoj napravi izvedenoj u obliku viljuškara. Osim ove tipične zahvatne naprave, na viljuškar se mogu montirati i zahvatne naprave u obliku klešta, kuke itd. zavisno od specifičnosti robe koja se transportuje. Neophodan uslov za korišćenje viljuškara je korišćenje palete. Viljuškar zahteva palete da bi završio zahvatanje i odlaganje. Primenom viljuškara i paleta olakšava se i ubrzava rad, i bolje koristi skladišni prostor. Viljuškari su dizalično-transportna sredstva unutrašnjeg transporta i namenjena su transportu unutar fabričkih hala i skladišta, kao i transportu na kraćim rastojanjima u krugu preduzeća. Služe za transport vaćih komadnih tereta, manjih komadnih tereta na paletama i rasutog tereta u sanducima ili korpama. Upotrebom dodatnih uređaja umesto viljuški, moguće je manipulisati različitim teretima (transport cevi, tepiha, rolni, buradi itd.), ili izvoditi radnje koje nisu direktno vezane za transportovanje.

17

Završni rad Ove mašine služe za prenos i podizanje, namenjene su manipulaciji kabaste robe. Konstukciju viljuškara čine motorna kolica na dizel pogon ili sa elektro pogonom. Na kolicima se nalaze dve vertikalne osovine po kojima klize konzole koje prihvataju teret. Vertikalne osovine mogu da menjaju nagib i to napred za 3º do 4º (pri utovaru) i unazad 10º do 12º (pri prenosu tereta). Nosivost viljuškara je od 10 kN do 50 kN dok se u indusriji koriste i viljuškari nosivosti preko 80 kN. Visina dizanja iznosi do 12.6 m. Brzina kretanja se kreće od 6 do 30 km/h. Brzina dizanja tereta iznosi od 8 do 14 m/min. Točkovi na viljuškarima imaju veliku moć manervisanja. Obično se upravljanje izvodi preko zadnjih točkova, a pogon je na prednjim točkovima. Zadnji deo motornih kolica najčešće je od punog čelika i ima ulogu kontratega. Krakovi viljuški zahvatnog dela prilagođeni su radu sa paletama, ali lako mogu da zahvataju i ostalu kabastu robu. Zbog svoje velike težine i pogona na točkovima, viljuškari su pogodni za rad na čvrstom terenu i u halama dok im je mogućnost iskorišćenja na gradilištu mala. Kao viljuškari mogu da se koriste i utovarivači sa ugrađenim dodatnim uređajima. Sastoje se iz šasije osnovnog vozila sa pogonom kretanja, vertikalnog stuba sa jednim ili više ramova, pogonskog sistema za dizanje sa zahvatnim organom u obliku viljuški koje se kreću duž stuba, sistema za naginjanje rama i upravljačkog uređaja smeštenog u kabini viljuškara. Oslanjaju se na četiri ili tri točka, tako da su prednja dva točka pogonska i neupravljačka, a zadnja dva ili samo jedan služe za upravljanje. Zahvaljujući svojim karakteristikama obezbedili su nezamenjivu ulogu u poslovima podnog unutrašnjeg transporta.

18

Završni rad Viljuškari su unutar navedene oblasti stekli veliku prednost u odnosu na druga transportna sredstva jer poseduju sledeće karakteristike: -

velika manevarska sposobnost, relativno velika nosivost, ne zahtevaju posebne koloseke i staze za kretanje, relativno velike brzine kretanja i dizanja, nezavisnost manipulativnog prostora od izvora energije, relativno velika visina dizanja u slučaju primene teleskopskog rama, dodatnom nadgradnjom proširuju oblast primene, slobodna i brza primena u svim oblastima preduzeća, laka prilagodljivost promenama tehnološkog procesa, kompaktnoj i relativno jednostavnoj konstrukciji.

Pored navedenih prednosti viljuškari imaju i određene nedostatke: -

mala prohodnost, ograničena nosivost i sposobnost utovara, zahtevaju kvalifikovan personal, rad na granici stabilnosti.

19

Završni rad 5.1. Opterećenje viljuškara Saglasno njihovoj težini, dimenzijama, i nosivosti viljuškari se klasifikuju u jednu od šest kategorija, koja je prikazana u Tabeli 2.

Class of Forklift

Net Weight [kN]

Hoisting Load [kN]

Widht of Axle a [m]

Overall width b [m]

Overall Length l [m]

FL 1 FL 2 FL 3 FL 4 FL 5 FL 6

21 31 44 60 90 110

10 15 25 40 60 80

0.85 0.95 1.00 1.20 1.50 1.80

1.00 1.10 1.20 1.40 1.90 2.30

2.60 3.00 3.30 4.00 4.60 5.10

Tabela 2. Prikaz klasifikacije viljuškara Vertikalna statička osovinska sila Qk je zavisna od kategorije viljuškara na sledeći način:

Tabela 3. Zavisnost Qk-sile od kategorije viljuškara

20

Završni rad

Dinamički karakter dejstva se obuhvata uvećanjem statičke sile dinamičkim koeficijentom: k ,dyn k

Q Q .

Dinamički faktor φ, kojim se izvode inercijalni efekti izazvani ubrzanjem ili usporenjem, imaju sledeće vrednosti: φ = 1.40 za pneumatske točkove, φ = 1.20 za pune točkove. Vertikalno opterećenje se u proračun uvodi kao površinski raspodeljeno na dva kvadrata 0.2 x 0.2m. Horizontalno opterećenje izazvano pokretanjem ili kočenjem viljuškara usvaja se kao 30 % vertikalnog (ne računajući dinamički koeficijent).

Slika 7. Dinamički karakter viljuškara

21

Završni rad 5.2. Uređaj za dizanje tereta Uređaj za dizanje tereta kod viljuškara sastoji se od: rama sa viljuškom kao zahvatnom napravom (nosačem) i hidrauličkog pogona za podizanje i naginjanje rama. Princip rada uređaja za dizanje dat je šematski.

Slika 8. Princip rada i konstrukcione varijante uređaja za dizanje: a) Jednostruki ram (simplex), b) Dvostruki ram (duplex), c) Savremena konstrukcija dvodelnog rama, d) Specijalna konstrukcija dvodelnog rama sa velikom visinom slobodnog dizanja, e) Trodelni ram (triplex)

22

Završni rad Ram se izrađuje od "U" ili "I" profila i služi kao vođica kolicima na koja su okačene viljuške. Između vertikalnih nosača rama u centru je postavljen jedan hidraulični cilindar koji preko lanca sa lamelama podiže zahvatni uređaj (Slika 9.). Centralno postavljen hidraulični cilindar ne obezbeđuje dobru vidljivost vozaču, tako da se danas ta koncepcija sve ređe primenjuje, odnosno zamenjena je sa dva paralelno postavljena cilindra neposredno uz vertikalne nosače rama.

Slika 9. Dodatak kao zahvatni uređaj

23

Završni rad 5.3. Zahvatni uređaji 5.3.1. Standardni zahvatni uređaj Standardni zahvatni uređaj kod vuljuškara su dva paralelno postavljena nosača koji asociraju na viljušku po čemu je viljuškar kao pretovarna mašina dobio ime. Dužina i poprečni presek viljuške zavise od nosivosti, odnosno namene viljuškara. Viljuške se danas izrađuju od visoko kvalitetnih čelika, tako da imaju dug radni vek i ne zahtevaju posebno održavanje. S' obzirom da od njihovog stanja bitno zavisi bezbednost, prema preporukama ISO-a objavljenih u ISO-Raportu 5057 od 15.2.1977. godine, njihovo stanje se mora najmanje jedanput godišnje kontrolisati od strane ovlašćenog stručnog lica i pri tome se posebna pažnja mora obratiti na: - stanje površine viljuške tj. prisustvo dubokih brazdi, - maksimalan ugao viljuški ne sme da pređe 93º, - razlika u visini vrhova ne sme da prelazi 3% od dužine viljuški (za viljušku dužine od 1150 [mm] dozvoljena razlika vrhova viljuški je 34,5 [mm]), - dozvoljeni stepen istrošenosti debljine viljuški je do 10% i - posebna pažnja se mora posvetiti elementima za kačenje viljuški i stepenu pohabanosti ploče na kolicima koja nosi viljuške. 5.3.2. Specijalni zahvatni uređaji Oblast premene viljuškara je značajno proširena zamenom standardnog zahvatnog uređaja (viljuške) specijalnim oblicima zahvatnih uređaja. U viljuškarskoj tehnici danas se koristi veoma široki dijapazon specijalnih zahvatnih uređaja. Specijalni zahvatni uređaji se mogu klasifikovati u nekoliko grupa: - uređaji koji olakšavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produžeci za viljuške, rotatori, potiskivači), - uređaji koji omogućavaju rukovanje nepaletizovanih tereta (trn, konzola, kašika, klešta), - razni oblici zaštitnih rešetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbeđuju zaštitu vozača viljuškara i - uređaji koji omogućavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog zadatka (radne korpe za montažu ili reparaturu instalacija u halama i dr.).

24

Završni rad 5.4. Klasifikacija viljuškara Danas je razvijen veliki broj viljuškara, koji se mogu klasifikovati u zavisnosti od: -

tehničkih karakteristika, nosivosti, konstrukcije, lokacije, broja točkova, položaja težišta tereta u odnosu na bazu viljuškara, da li su sa sedištem ili bez sedišta za vozača, vrste pogonskih agregata, vrste prenosa, namene i dr.

5.4.1. Podela viljuškara Podela viljuškara u zavisnosti od kriterijuma: Viljuškari slagači se dele na: -

čeone (frontalne) sa težištem tereta izvan baze viljuškara, sa težištem u bazi viljuškara (viljuškar bez protivtega), hibridne sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju, za rad u visokoregalnim skladištima.

Prema nosivosti viljuškari se dele na pet klasa i to: -

laki do 12 kN, srednji od 12 kN do 32 kN, srednje teški od 32 kN do 80 kN, teški od 80 kN do 500 kN, super teški preko 500 kN.

25

Završni rad Prema vrsti pogonskih agregata viljuškari se dele na: - ručni viljuškar, - viljuškare sa elektrobaterijskim pogonom, - viljuškare sa SUS-motorom (pri čemu se kao gorivo koriste: benzin, gas, dizel). Prema vrsti prenosa viljuškari mogu biti: - viljuškari sa klasičnim prenosom i - viljuškari sa hidrostatičkim prenosom. Prema konstrukciji razlikuju se sledeće vrste viljuškara: - bočni viljuškar, - viljuškar sa horizontalnim pomeranjem i - četvorosmerni viljuškar.

26

Završni rad 6. VRSTE VILJUŠKARA 6.1. Čeoni viljuškari 6.1.1. Čeoni industrijski i terenski viljuškari sa sedištem za vozača Čeoni viljuškar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljuškara. Njegovi osnovni delovi su: - ram sa osovinama i pogonskom grupom, - uređaj za dizanje i - sistem za upravljanje. Pogon je elektrobaterijski i sa SUS-motorom. Izrađuje se sa tri ili četiri točka. Točkovi su od tvrde, super elastične gume ili pneumatski. Upravljanje se, zbog velikog opterećenja na prednjim točkovima, isključivo izvodi preko zadnjih točkova pomoću polužnog mehanizma ili hidrostatički.

Slika 10. Čeoni industrijski dizel-viljuškar teške klase

27

Završni rad Kruti ram povezuje sve elemente viljuškara u jednu celinu. Kod čeonog viljuškara je sa prednje strane rama zglobno povezan uređaj za dizanje tereta. Čeoni viljuškar se klasifikuje i kao viljuškar sa slobodno nošenim teretom, što znači da je težište tereta stalno izvan baze viljuškara. Da bi se izjednačio valiki momenat koji teži da prevrne viljuškar oko prednje osovine, a koji potiče od uređaja za dizanje i težine tereta, na zadnji kraj rama čeonog viljuškara se kači kontrateg relativno velike težine. Zbog velike težine kontratega kod čeonog viljuškara je nepovoljan odnos nosivosti i sopstvene težine, kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1:2, dvostruko je veća sopstvena težina od nosivosti, a kod većih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog većeg razmaka osovina. Uređaj za podizanje se sastoji od: - rama, - kolica za nošenje viljuški, - jednog ili dva hidraulična cilindra.

28

Završni rad Pored cilindra za dizanje, uređaj za podizanje ima i druge komponente radne hidraulike. Na slici (Slika 11.) detaljnije su opisani elementi čeonog viljuškara.

Slika 11. Prikaz osnovnih elemanata čeonog viljuškara nosivosti 32 kN sa SUSmotorom: 1.Zaštitna rešetka, 2. Ram za dizanje, 3. Poluga parking kočnice, 4. Stub upravljača, 5. Poluga za upravljanje hidraulikom, 6. Vozačko sedište, 7. Obloga motora, 8. Izduvna cev, 9. Kontrateg, 10. Hidraulični cilindar za podizanje tereta, 11. Rasvetno telo, 12. Hidraulični cilindar za naginjanje rama za dizanje, 13. Zadnje svetlo, 14. Poteznica za kočenje prikolice, 15. Zadnja osovina, 16. Ram, 17. Prednja pogonska osovina, 18. Viljuške.

29

Završni rad Viljuškar je tipičan predstavnik pretovarne mašine. U toku jednog radnog ciklusa obavi čitav niz različitih operacija: rama, zahvatanje, podizanje i odlaganje tereta, nekoliko promena smera i pravca kretanja. Tehnički principi i rešenja koja se primenjuju u gradnji viljuškara su u funkciji zahteva koji proizilaze iz opisanog načina rada. Čeoni viljuškari se masovno grade sa elektrobaterijskim pogonom i SUSmotorom. Iz ekoloških razloga u industriji i robnim centrima raste učešće viljuškara sa elektrobaterijskim pogonom. Sve do zaoštravanja ekoloških zahteva elektropogon je bio primenjivan uglavnom kod lake i srednje klase nosivosti. Danas se elektroviljuškari masovnije grade sa većom nisivošću (do 15 kN). Elektroviljuškari imaju manju težinu kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljuškara delimično su preuzele baterije. Čeoni viljuškari su viljuškari prve generacije i imaju veću širinu prolaza u odnosu na ostale konstruktivne oblike, a ovaj problem je i podstakao razvoj novih konstruktivnih oblika sa manjom širinom radnog hodnika.

Slika 12. Čeoni viljuškari Rad na građevinski neobrađenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugačiju koncepciju viljuškara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja oštrije zahteve u pogladu stabilnosti, čvrstoće konstrukcije i dinamičkih karakteristika viljuškara, a to znači i veće investicione i eksploatacione troškove. Podloge na kojoj rade terenski viljuškari klasifikuju se u tri grupe i to: - neravna i čvrsta, - mekana do raskvašena i - raskvašena, glibava, nestabilna i veoma neravna.

30

Završni rad Na neravnoj i čvrstoj podlozi može se koristiti i konvekcionalan industrijski viljuškar standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska. Viljuškari koji rade na mekanoj podlozi treba da imaju veliko rastojanje između osovina sa približno izjednačenim osovinskim pritiskom u opterećenom i neopterećenom stanju i predstavljaju prelazni oblik između industrijskog i pravog terenskog viljuškara, a klasifikuju se kao poluterenski viljuškari. Obično imaju prednje točkove velikog prečnika, povećan pogon samo preko dva prednja točka sa krupnom šarom na pneumatiku.

Slika 13. Terenski viljuškar sa sedištem za vizača

31

Završni rad 6.2. Viljuškari za rukovanje teretom u visokoregalnim skladištima Razvoj visokoregalnih skladišta uslovio je i razvoj odgovarajuće mehanizacije koja će obavljati svoje primarne funkcije na zadatom prostoru. Kao jedna od uočljivih razlika kada je u pitanju promena transportno-manipulativnih sredstava u skladištima i visokoregalnim skladištima, kao zasebnoj grupi, jeste razvoj i primena specijalnih tipova viljuškara. Razvoj ovih sredstava započeo je primenom specijalne zahvatne naprave tzv. rotirajuće viljuške na konvekcionalnim konstrukcijama čeonih viljuškara. Primena rotacione viljuške isključila je potrebu za okretanjem viljuškara u radnom hodniku u skladišnim zonama sa redovima, što je dovelo do radikalne redukcije širine radnog hodnika. Proizvodnja treće generacije viljuškara sa velikim visinama slaganja, do 12.6 m, i znatno užim radnim prolazima, od 1.5 m do 1.8 m, u kojima viljuškar ne izvodi bočna skretanja pri odlaganju i zahvatanju u radnom hodniku započela je 1960. godine. Na tržištu se pojavljuju dva oblika ovih viljuškara: viljuškari slagači i viljuškari za komisioniranje. Savremeno konstruisani viljuškari za komisioniranje su funkcionalno sposobni da pored komisioniranja vrše i slaganje paletnih jedinica u skladišne regale, tako da ih proizvođači često deklarišu kao univerzalni sistem sa željom da se istaknu njihove prednosti u odnosu na slagače.

Slika 14. Viljuškar za komisioniranje

32

Završni rad Tipovi viljuškara za komisioniranje:

-

Ergomover 602-612 TT

- Tow Truck TSE 300

- Opus OSE 100 / 100W

- Opus OSE 120 / 120P

- Opus OSE 120 CB

- Opus OSE 250 / 250P

33

Završni rad Viljuškari slagači treće generacije poseduju nominalnu nosivost najčešće od 10, 15, i 20 kN pri udaljenju težišta tereta od leđa viljuške za 600 mm, uz napomenu da je sa porastom visine dizanja obavezna redukcija nosivosti, tako da pri graničnoj visini dizanja od 12.6 m nosivost ne prelazi vrednost od 10 kN. Viljuškari za komisioniranje imaju sličnu nosivost kao i slagači, ali donja granica počinje od 5 kN uz oštriju redukciju nosivosti u funkciji povećanja visine dizanja. Korisna visina dizanja kod viljuškara treće generacije zavisi od oblika zahvatnog uređaja. Kod slagača se koristi tri tipa uređaja: 1) Rotirajuća viljuška, obezbeđuje mogućnost direktnog zahvatanja sa poda bočno ili sa čela svih poznatih tipova paleta i malih kontenera bez ograničenja visine, uz napomenu da je podešavanje razmaka viljuški manuelno. 2) Teleskopska viljuška, ne može da zahvati teretnu jedinicu sa poda; ovaj viljuškar zahteva neznatno manju širinu radnog hodnika u odnosu na varijante sa rotirajućom viljuškom i C-kuku, jer nema rotacije. 3) C-kuka, poseduje iste funkcionalne karakteristike kao i rotirajuća viljuška, zahteva nešto manju širinu radnog hodnika. Viljuškar za komisioniranje pored zahvatnog uređaja poseduje specijalnu korpu za vozača koji realizuje selektivno izuzimanje robe tj. komisioniranje prema naručiocu. Sve varijante viljuškara za komisioniranje imaju uređaj za inicijalno podizanje, koji omogućava da se paleta sa robom dovede na visinu koja je u zoni dohvata ruku radnika. Hod uređaja kod primitivnih oblika je oko 1000 mm, kod sistema sa rotirajućom viljuškom 1400 mm, i više. Nosivost viljuškara je veoma značajan tehnički parametar. Za definisanje nosivosti presudna je udaljenost težišta tereta od pete (leđa) viljuške. Nosivost zavisi od: rastojanja između osovina, težina viljuškara tj. položaja težišta viljuškara. Na nosivost viljuškara veliki uticaj ima i visina dizanja tereta. Prema preporukama (FEM-a) svaki viljuškar svoju deklarisanu nosivost mora da ostvari na minimalno propisanoj visini dizanja tereta 3.3 m.

34

Završni rad

Slika 15. Viljuškar za rukovanje teretom u visokoregalnim skladištima Tipovi viljuškara za rad u visokoregalnim skladištima:

- Reflex RRE 120 / 140 / 160 M

- Reflex RRE 120 / 140 / 160 M cold store

- Reflex RRE 140-250

- Reflex RRE 140-250 CC

- Freflex FRE 270

35

Završni rad 6.3. Viljuškari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju Vuljuškari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju su hibridno rešenje koje objedinjava dobre osobine viljuškara sa težištem tereta u bazi i van baze viljuškara. S' obzirom na uvođenje nove koncepcije u gradnji ova vrsta se označava kao druga generacija viljuškara. Prema načinu pomeranja tereta pri zahvatanju i odlaganju oni se dele na tri grupe: 1. Sa pomeranjem tereta u pravcu podužne ose vozila, 2. Sa rotacijom rama, odnosno težišta tereta i 3. Sa pomeranjem tereta upravo na osu vozila.

Slika 16. Viljuškari sa zakretnim viljuškama Viljuškari sa pomeranjem tereta u pravcu podužne ose vozila-koriste se prevashodno za rukovanje sa paletizovanim teretom, nosivosti od 10 kN do 20 kN u više varijanti i to sa: - translatornim pomeranjem čitavog rama i - translatornim pomeranjem samih viljuški.

36

Završni rad Viljškari sa rotacijom rama-kod njih se rotacija tereta realizuje rotacijom rama za dizanje tereta, i grade se u dve varijante: za rukovanje teretima velike dužine i za rukovanje jedinicama i malim kontenerima u skladišnoj zoni. Viljuškari sa pomeranjem tereta upravo na osu vozila-prevashodno su namenjeni za rukovanje sa teretima velike dužine. Njihova osnovna karakteristika je da ram za dizanje stoji poprečno u odnosu na podužnu osu vozila i da se shodno tome teret zahvata bočno. Proizvode se u dve varijante: - bočni viljuškar, - četvorostrani viljuškar. 6.3.1. Bočni viljuškar Osnovne karakteristike bočnog viljuškara su: 1. Ram za dizanje tereta stoji poprečno u odnosu na podužnu osu vozila, 2. Teret se zahvata bočno. Pri zahvatanju i odlaganju tereta ram se potiskuje na spoljnu stranu kada je težište tereta izvan baze viljuškara. Posle zahvatanja tereta ram se uvlači u unutrašnju stranu, tako da je za vreme transporta težište tereta u bazi viljuškara. Kod bočnog viljuškara teret posle zahvatanja pri transportu ne leži na zahvatnom uređaju kao kod drugih oblika viljuškara, već na platformi koja je postavljena izvan rama vozila. Pogonski agregat kod bočnog viljuškara može biti: 1. SUS-motor (najrasprostranjeniji) i 2. Elektrobaterijski pogon. Točkovi bočnog viljuškara su velikog prečnika, najčešće su sa pneumaticima, a koristi se i super-elastični točak. Nosivost bočnog viljuškara varira u širokom dijapazonu od 20 kN do 80 kN (2-8 t).

37

Završni rad

Slika 17. Bočni viljuškari Primena bočnog viljuškara Bočni viljuškari su prevashodno namenjeni za rukovanje sa teretima velike dužine, na otvorenom, kao što su: -

drvena građa, šipkasti materijali, čelične cevi, šperploče i dr.

Bočni viljuškari se koriste i u zatvorenim skladištima, jer ima dobre karakteristike, a najvažnija je da ne zahteva široke radne prolaze. Na primer, bočni viljuškar zahteva minimalnu širinu prolaza od 2 m, tako da je iskorišćenje skladišnog prostora maksimalno.

38

Završni rad Stabilnost bočnog viljuškara Stabilnost viljuškara predstavlja meru rezistencije na prevrtanje. Ona zavisi od rasporeda statičkih i dinamičkih sila koje deluju na viljuškar, odnosno sopstvene težine viljuškara, raspodele težina, rastojanja između točkova, razmaka osovina, načina vešanja točkova, deformacije obloge točkova tj. pneumatika, elastične deformacije rama za dizanje kao i od ubrzanja pri podizanju i pri vožnji. Za proveru stabilnosti kod viljuškara koristi se skup računskih eksperimentalnih metoda koje se zasnivaju na kompromisu zahteva koje nameće sigurnosti pri radu i racionalan nivo sopstvene mase viljuškara. S' obzirom na prethodnu činjenicu viljuškar nije apsolutno stabilan što ukazuje na potrebu poštovanja određenih ograničenja od strane vozača. Ograničenja se posebno odnose na kretanje sa podignutim teretom, koje je dozvoljeno samo pod određenim uslovima. Bočna stabilnost viljuškara pri zahvatanju i odlaganju tereta obezbeđuje se preko oslonca koji se aktiviraju hidrauličnim putem. Kod manjih nosivosti bočni stabilizatori se oslanjaju na mostove (osovine) vozila, a kod većih nosivosti na tlo.

39

Završni rad 6.4. Ručni viljuškar Ručni viljuškari su kolica prilagođena za manipulaciju sa paletom. Imaju hidraulični uređaj za podizanje paleta, a maksimalna visina dizanja je 20 cm. Koriste se obično za manipulaciju na malim rastojanjima. Nosivost je obično do 20 KN. Mogu se uključiti u konvejerski sistem pa ih vuče konvejer. Ovo su najjednostavnije dizalice iz kategorije viljuškara. Imaju uređaj za dizanje kao svi viljuškari ali rukovalac korača po podu i vuče ili vodi elektropogonjen uređaj za horizontalno kretanje.

Slika 18 . Ručni viljuškar

40

Završni rad 6.4.1. Ručni paletni viljuškari Postoje raznovrsni normalni i specijalni viljuškari, u farbanoj i nerđajućoj izvedbi sa najrazličitijim dimenzijama viljuški i različitim visinama dizanja. Po potrebi naručioca postoji mogućnost u pojedinim preduzećima da se obezbede viljuškari za vršenje specijalnih namena, kao što su viljuškar sa bočnim pomakom, teleskopski, vučno vozilo, viljuškar za prevoz, terenski viljuškar, za transport kontejnera, visoko podizni (za regalno skldište), ili viljuškari konstruisani za specijalno namenske delatnosti. Kolica sa uređajem za podizanje se grade sa različitim karakteristikama i namenama. Kod njih nosač može da bude u obliku ploče (platforme) ili viljuški. Podizanje je hidraulično, manuelno ili sa elektrobaterijskim pogonom. Visina dizanja kod manuelnog pogona je od 1.6 m, a kod elektrobaterijskog pogona do 3 m. Kolica sa uređajem za podizanje se koriste za rukovanje teretom u pretovarnim procesima i podizanje alata i radnih komada pri postavljanju na željenu visinu u industriji pri obradi.

Slika 19. Ručni paletni viljuškar

41

Završni rad Tipovi ručnih paletnih viljuškara:

ručni viljuškar LHM 230 / LHM 300

ručni viljuškar sa vagom LHM 200SC

ručni viljuškar od nerđajućeg čelika LHM 200ST

ručni viljuškar Pro Lifter LHM 230P

ručni viljuškar Pro Lifter sa elektromotornim pogonom LHT 100

ručni podizni viljuškari SHM 080 / SHL 080

podizni makazasti ručni viljuškar HHM 100 / HHL 100

podizni makazasti ručni viljuškar od nerđajućeg čelika HHM 100I / HHL 100I

42

Završni rad 7. RAZMATRANJA RADNOG OKRUŽENJA Analiza počinje sa definisanjem osnovih fizičkih uslova u kojima će viljuškar raditi. Ako je moguće, prognoziraju se potrebe i uslovi rada za narednih 3 do 5 godina. Tipičan vek korišćenja viljuškara je od 6 do 8 godina, ali se u praksi može ostvariti i do tri puta duža upotreba. Uvek treba voditi računa o sledećim pojedinostima: 1. Ako se vozilo koristi u zatvorenom prostoru treba definisati: -

front istovara (kamioni, železnička kola, utovar/istovar), skladište, proizvodnju i površinu podloge.

2. Ukoliko je viljuškar korišćen na otvorenom prostoru treba odrediti da li je podloga od: -

betona, asfalta, šljunka, da li je predeo raskrčen.

Zaključak bi bio da pri korišćenju viljuškara i na otvorenom i u zatvorenom prostoru treba voditi računa o : 1. Okruženju da li je: -

vlažno ili suvo, zagađujuće, štetno po zdravlje, provetreno.

2. Zgradi-objektu i to: -

visini plafona, minimalnoj širini prolaza, ograničenju u težini, rupama i ispupčenjima.

43

Završni rad Teret koji se transportuje viljuškarom takođe igra ulogu pri izboru. Definisanje najveće težine tereta, kojim će viljuškar manipulisati, zahteva utvrđivanje oblika, visinu i težište tereta. Neophodno je odrediti: -

dimenzije tereta, težište tereta, tip tereta, visinu skladištenja i specijalne načine rukovanja.

Dužina korišćenja viljuškara tokom rada je još jedan važan parameter pri izboru adekvatnog viljuškara. Razlike u intenzitetu korišćenja sredstava tokom dana, postavlja različite zahteve pred njim. Treba obezbediti da vozilo koje se razmatra bude doraslo zadatku, tj. treba definisati broj: - smena u jednom radnom danu, - sati u smeni, - radnih dana u nedelji.

44

Završni rad 8. FINANSIRANJE OPCIJE PRI KUPOVINI VILJUŠKARA Postoje tri osnovne finansijske opcije pri kupovini viljuškara: kupovina, lizing i iznajmljivanje. Svaka varijanta ima određene prednosti i izbor pravog rešenja zavisi od faktora za koje kupac misli da su bitni. Kupovina znači momentalno ostvarivanje vlasništva nad sredstvom uz određenu nadoknadu. Ovim načinom kupovine, kupac (vlasnik) preuzima i obavezu održavanja i pravilnog korišćenja sredstva. Garancija proizvođača na delove i sredstvo je važeća, samo pod uslovom da se vlasnik (kupac) pridržava svih pravila iz garantnog lista. Iznajmljivanje ili rentiranje je način kojim se omogućava korišćenje viljuškara za potrebe korisnika u kraćem periodu (npr. sezonska primena), za određenu nadoknadu. Lizing podrazumeva davanje na korišćenje predmeta lizinga, uz određenu nadoknadu i uslove. Prosto rečeno, lizing znači kupovinu korišćenja viljuškara i tipično se odnosi na duži period vremena. Opšti uslovi iznajmljivanja opreme su : 1. Korišćenje i popravke-Oprema koja je opisana u ugovoru treba da se koristi prema pravilima koja su navedena u ugovoru i ne sme biti premeštana na druge lokacije. Sve popravke koje su neophodne vrši iznajmljivač, sem ukoliko nije odobrena pismena dozvola da korisnik može da vrši popravke i premešta navedenu opremu. 2. Gorivo-Korisnik snosi toškove potrošnje goriva i tokom trajanja ugovora, mora se održavati propisan nivo tečnosti. 3. Period iznajmljivanja i vraćanje-Period iznajmljivanja počinje od trenutka kada je oprema isporučena na dogovorenu lokaciju, a završava se kada se oprema vrati na lokaciju iznajmljivača. Korisnik će snositi sve troškove vozarine, postavljanja opreme na mesto rada i njeno vraćanje.

45

Završni rad 4. Neizvršavanje obaveze-Smatraće se da korisnik ne ispunjava obaveze iz ugovora u sledećim uslovima: - netačna ili pogrešna tumačenja i ne izvršavanje bilo koje od korisnikovih obaveza pod ovim ugovorom, - ne izvršavanje korisnikovih priprema koje su potrebne pri iznajmljivanju, - ne izvršavanje isplata bilo koje rate će automatski predstavljati dug. 5. Zakašnjenja-Iznajmljivač neće biti odgovoran za značajna kašnjenja ili oštećenja zbog uslova u kojima se oprema koristi, ili razloga koje izazivaju kašnjenje opreme i njenih delova zbog uzroka koji su van njegove moći. 6. Osiguranje-Korisnik će o svom trošku od trenutka isporuke opreme pokrivati sve troškove osiguranja od rizika oštećenja ili gubljenja opreme iz bilo kog razloga. Korisnik je obavezan da javno prikaže sve troškove osiguranja i omogući iznajmljivaču da bude "dodatno osiguran". Bilo koje popravke ili napuštanje osiguranja, mora biti pismeno najavljeno deset dana ranije iznajmljivaču. Korisnik treba da dostavi iznajmljivaču evidencije koje sve fizičke gubitke iznajmljene opreme pokriva ugovor o osiguranju i ta evidencija se definiše kada se oprema iznajmljuje.

46

Završni rad 9. ODRŽAVANJE VILJUŠKARA Tehnološki napredak je kod novih generacija motora omogućio redukovanje aktivnosti vezanih za održavanje. Lak i brz pristup svim vitalnim komponentama viljuškara, primena modularnosti, kao i uvođenje elektronskih sistema za praćenje svih bitnih parametara rada i samodijagnosticiranje, znatno pojednostavljuju proces održavanja. Na displeju, ugrađenom u kabini viljuškara, daju se neophodni podaci iz domena servisne dijagnostike (podaci o redovnom održavanju-broj časova rada do zamene ulja, status baterije, prijava otkaza itd.). U razvijenim zemljama je opšti trend da proizvođači, preko ovlašćenih dilera, u sklopu ugovora o lizingu nude i ugovor o kompletnom održavanju, čime se eliminiše potreba za postojanjem servisnih službi kod korisnika. Ipak za sada je kod nas najrasprostranjenije postojanje korisničkog servisa.

9.1. Korisnički servis Centralni i teritorijalni korisnički servisi stoje na raspolaganju korisnicima po svim pitanjima vezanim za sve vrste viljuškara. U slučajevima koje ne možemo rešiti putem telefona, monteri, na licu mesta pokušavaju pronaći rešenje za dati problem. Na zahtev korisnika serviseri održavaju kontakte i pružaju posredničke usluge sa domaćim i inostranim distributerima i servisima viljuškara. Distributeri i rukovodioci servisa redovno održavaju kontakte telefonskim putem i direktnim posetama kod partnera. Na tražene ponude i na eventualne reklamacije, po pravilu uvek odgovaraju pismeno.

47

Završni rad

Slika 20. Rezervni delovi viljuškara koji se mogu kupiti u ovlašćenim servisima

Slika 21. Parking u kojem se čuvaju i izlažu viljuškari

Slika 22. Viljuške raznih boja i oblika

48

Završni rad 10. ZAKLJUČNA RATMATRANJA

Kretanje materijalnih dobara u sferi razmene i proizvodnji uslovljava postojanje čitavog niza pretovarno-skladišnih procesa, dok određeno materijalno dobro ne dođe do određenog korisnika. U tim procesima sistemi koji realizuju skladišnu funkciju su veoma važna materijalno-tehnička pretpostavka za adekvatno snabdevanje privrede potrebnim materijalnim dobrima i tržišta uopšte, robom široke potrošnje. S' obzirom da skladišni troškovi predstavljaju značajnu stavku u reprodukcionom procesu, skladišna tehnologija je sve važniji faktor za stabilnost i efektivnost reprodukcionog procesa. Razvoju skladišnih komponenata poklanja se u svetu velika pažnja, a rezultat tih težnji je permanentno poboljšanje postojećih i razvoj novih sistema. Potreba za boljim korišćenjem skupog skladišnog prostora probudila je razvoj proizvodnje specijalnih konstrukcija viljuškara za opsluživanje regalnih skladišta. Sama primena adekvatnih viljuškara, danas predstavlja značajno mesto racionalizacije u skladišnim procesima. Različite izvedbe viljuškara omogućavaju jednostavno rukovanje paletama, slaganje i komisioniranje tereta, znatno skraćuju potrebno vreme rada, i dr. Početkom 20-tog veka dolazi do pojave prvog viljuškara u svetu. Od tada pa do danas viljuškari su pretrpeli znatne estetske promene, ali i promene vezane za njihove karakteristike. Kada je u pitanju samo nosivost viljuškara, danas postoje viljuškari nosivosti i od 80 t, što je u ono vreme bilo nezamislivo. Sam razvoj nauke i tehnike doveo je do osavremenjivanja viljuškara u svakom smislu. Danas postoje razne vrste viljuškara od "standardnog" čeonog viljuškara, preko viljuškara sa težištem u bazi, hibridnih viljuškara, viljuškara za rad u visokoregalnim skladištima. Svi ovi viljuškari imaju svoje dobre i loše osobine, svaki tip viljuškara je specijaliziran za određenu vrstu zadatka. Ali kada je reč o rukovanju teretima velike dužine bočni viljuškar se pokazao kao najbolji. Bočni viljuškar je isključivo namenjen za rukovanje teretom velike dužine. Osnovna karakteristika bočnog viljuškara je da ram za dizanje stoji poprečno u odnosu na osu vozila i da se shodno tome teret zahteva bočno. Takođe, druga velika razlika između bočnog viljuškara i ostalih, je u tome što on poseduje platformu na kojoj se prevozi teret, a ne na viljuškama viljuškara.

49

Završni rad Princip rada bočnog viljuškara jeste da on zahvati teret viljuškama, viljuškar da bi obezbedio potrebnu stabilnost se naginjanje za ugao α (obično preko hidrauličnih oslonaca), viljuške se uvlače ka vozilu i spuštaju, i teret se odlaže na platformu viljuškara koja je nagnuta za ugao α. Znači prilikom transporta tereta, viljuške viljuškara su slobodne pošto teret leži na platformi viljuškara. Kada stigne na mesto istovara viljuške se podižu, zahvataju teret, podižu ga i na kraju odlažu teret na odgovarajuće mesto. Kao što je već rečeno bočni viljuškar se može koristi i u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Naravno, mnogo više se koristi na otvorenom prostoru nego u zatvorenim skladištima. On se dosta dobro snalazi i u zatvorenom skladištu, pošto ne zahteva velike radne prolaze (manje od 2m). Znači za bočni viljuškar se može reći da je usko specijaliziran za transport materijala velike dužine (drvena greda, šipkasti materijali, čelične cevi...). Viljuškari uopšte, dakle, predstavljaju najrasprostranjenije tansportnomanipulativno vozilo. Njihova primena je velika i iz dana u dan njihova izrada sve kvalitetnija. Zahvaljujući njima mnogi proizvodi i transportni procesi su znatno olakšani, a daljim usavršavanjem samih viljuškara i njihovim prilagođavanjem uslovima rada i čoveku, vodi ka još većoj efikasnosti. Timovi stručnjaka brinu se da pored osnovne namene, transporta tereta sa jednog na drugo mesto, sedište i upravljačka tabla budu prilagodljivi čoveku, vodeći pre svega računa o njegovoj bezbednosti, ali i o dizanju samog viljuškara. Zbog svih karakteristika viljuškara, kao najrasprostranjenijeg transportnomanipulativnog sredstva, navedenih u ovom radu može se zaključiti da on u punoj meri opravdava sva očekivanja i njegova primena u svim granama industrije je velika. Sa ovakvim performansama viljuškari zadovoljavaju svetsko tržište, ali njihovi proizvođači neprestano rade na njegovom usavršavanju, a to i jeste i osnovni cilj jer uvek treba težiti nečemu što je bolje, kako u pogledu efektivnosti tako i u pogledu lične bezbednosti radnika i ekonomičnosti.

50

Završni rad 11. PILOG 11.1. Neke od serija STILL viljuškara Elektro-čeoni-viljuškari STILL elektroviljuškari, predstavljaju optimalno rešenje za rad u svim uslovima, a posebno u uslovima kada je potrebno ispuniti stroge ekološke norme. STILL kao apsolutni svetski lider kako po bruju prodatih jedinica, tako i po pitanju tehničkotehnoloških rešenja i predstavljaju tri osnovne verzije elektroviljuškara: 24V, 48V i 80V. Serija RX50, elektroviljuškari sa tri točka, 24V, asinhroni pogonski elektro motori proizvode se u nosivistima od 1.0 t do 1.6 t. RX50 predstavlja model sa najmanjim potrebnim prostorom za rad sa teretom na paletama među regalima i sa najmanjim dimenzijama na tržištu viljuškara. Radna brzina 12.5 km/h. Serija RX20, elektroviljuškari sa tri točka, varijante sa sužetom i raširenom verzijom zadnje osovine, 48V, proizvode se u nosivostima od 1.5 t do 2.0 t. Brzina kretanja 16 km/h.

Serija RX60, elektroviljuškari sa 80V, nosivosti od 1.6 t do 2.0 t. Brzina kretanja 20km/h.

51

Završni rad

Serija R60, elektroviljuškari 80V, nosivosti od 2.2 t do 5.0 t. Brzina kretanja 20 km/h.

Serija R70, nosivosti od 1.6 t do 2.0 t. Brzina kretanja 22 km/h. Najprodavaniji model.

Serija R70 sa pogonskim elektro motorima naizmenične struje. Nosivost od 2.0 t do 3.0 t. Brzina kretanja 24 km/h.

Serija R70 u nosivostima od 3.5 t do 4.5 t. Brzina kretanja 23km/h.

Serija R70, dizel-viljuškari u nosivostima od 6.0 t do 8.0 t, optimalno rešenje za rad i sa najvećim teretima.

52

Završni rad 11.2. Tehničke karakteristike dizel, gasnog i visokoregalnog viljuškara

Slika 23. Dizel i gasni viljuškar nosivosti od 1200 do 2000 kg.

53

Završni rad

Slika 24. Tehnički crtež dizil i gasnog viljuškara

54

Završni rad

Grafik 1. Grafički prikaz zavisnosti visine dizanja od težine tereta

55

Završni rad

Tabela 4. Tehničke karakteristike dizel i gasnog viljuškara

56

Završni rad

Slika 25. Elektro-visokopaletni viljuškar nosivosti 1200, 1400 i 2000 kg.

57

Završni rad

Slika 26. Tehnički crtež elektro-visokopaletnog viljuškara

58

Završni rad

Tabela 5. Tehničke karakteristike elektroviljuškara

59

Završni rad

11.3. Pravila vozača viljuškara 1. Ne koristite viljuškar bez odobrenja. 2. Pre početka rada prekontrolišite funkcionalnost i efikasnost viljuškara. 3. Ne skidajte i ne dirajte zaštitne i sigurnosne uređaje. 4. Ne vozite vozilo ako su vam ruke ili obuća razmazane ili mokre. 5. Komande viljuškara se mogu pokrenuti samo sa vozačkog mesta. 6. Uverite se u kapacitet podne podloge preko koje trebate preći sa viljuškarom. 7. Uvek proverite da je put slobodan i prikladan. 8. Poštujte oznake koje se nalaze u radnim područjima, a u slučaju da iste nedostaju, postupite prema saobraćajnim propisima. 9. Manervišite sa teretom što je moguće niže i sa rotacijom unazad. 10. Prilagodite brzinu prema uslovima puta i same okoline. 11. U slučaju prepreka na putu, iste treba skloniti i obavestiti nadležna lica. 12. Održavajte sigurnosno rastojanje u odnosu na vozila koja su ispred vas. 13. Uključite zvučni signal u nivou raskrsnica, i u prisustvu pešaka. 14. Pažljivo manervišite posebno sa visokim teretom. 15. Treba poštovati ograničenja brzine. 16. Ne uperujte viljuškar prema drugima. 17. Na utovarnim rampama vozite sa teretom uperenim prema gore, a kada ste prazni sa viljuškama usmerenim prema dole. 18. Ne hodajte poprečno po utovarnim rampama. 19. Pazite da ne prouzrokujete sudar viljuškama prilikom skratanja. 20. Kada se viljuškar koristi za radove ili za održavanje na visini, mora biti opremljen sa prikladnom i odobrenom radnom platformom.

60

Završni rad

21. Niko ne sme prolaziti ili stajati ispod podignutih viljuški čak i kada su bez tereta. 22. U vožnji je zabranjeno naginjanje bilo kojim delom tela izvan obličja viljuškara. 23. Poštujte kapacitet tereta viljuškara i eventualne opreme. Ograničenja su naznačena na pločicama nosivosti. 24. Zabranjeno je dodavati protivteg kako bi se povećela nosivost viljuškara. 25. Pažljivo upravljajte viljuškarom, nagli start i pokreti mogu uzrokovati čeono ili bočno prevrtanje viljuškara. 26. Ne prenosite nestabilan teret. 27. Ne podižite teret koji je viši od zaštitne rešetke držača tereta jer bi mogao pasti na vozačko mesto. 28. Uvek koristite sigurnosni pojas ili eventualne sigurnosne uređaje. 29. Raširite sto je moguće više viljuške i proverite da li su mehanizmi za učvršćivanje na njihovom mestu. 30. Zabranjeno je parkirati viljuškar ispred vrata, protivpožarnih uređaja ili izlaza u slučaju nužde. 31. Zabranjeno je pušiti ili upotrebljavati otvoren plamen na mestu za snabdevanje ili punjenje baterije. 32. Kada parkirate viljuškar, spustite viljuške na zemlju, brzinu stavite u ler, stavite kočnicu i izvadite ključ iz viljuškara. 33. Ako se na vozilu vidi bilo kakva havarija ili smatrate da nije sigurno, zaustavite se, parkirajte i obavestite nadležna lica.

61

Završni rad

LITERATURA : /1/

Milosav Georgijević - "Regalna skladišta" ; Edicija UNIVERZITETSKI UDŽBENIK 12

/2/

Prof. dr. Milan Sretenović – Kniga "Mehanizacija pretovara – Pretovarne mašine i projektovanje pretovarnih procesa", Beograd 1996.

/3/

Skladišta, Dr Milorad Vidović, Dragan Đurić, Beleške sa predavanja i vežbi, Saobraćajni fakultet, Beograd 2003/2004.

/4/

Mehanizacija pretovara, Dr Milorad Vidović, Dragan Đurić, Beleške sa predavanja i vežbi, Saobraćajni fakultet, Beograd 2002/2003.

/5/

Internet: -

www.scribd.com www.still.rs www.linde.com www.lager-doo.com www.roncari.com www.ausa.com www.yale.com

62