Sistemi i uređaji za smanjenje emisije izduvnih gasova kod motornih vozila

UNIVERZITET U SARAJEVU FAKULTET ZA SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE

ODSJEK: Saobraćaj SMJER: Cestovni PREDMET: Transport i okoliš

SEMINARSKI RAD TEMA: Sistemi i ureĊaji za smanjenje emisije izduvnih gasova kod motornih vozila

Predmetni nastavnik: V. Prof. dr. Osman Lindov

Student: Omanović Admir

Asistent: Adnan Omerhodžić, dipl.ing.saobr.

Broj index-a: 6369;

Sarajevo, oktobar, 2012. god.

Sadržaj:

1.

Uvod ........................................................................................................................................ 3

2.

Pojam emisije i maksimalno dozvoljene koncentracije ........................................................... 4

3.

Sastav izduvnih gasova motornih vozila ................................................................................. 4 3.1 Opis gasova ........................................................................................................................... 5

4.

Princip sagorijevanja ............................................................................................................... 6

5.

Kako se redukuje emisija štetnih materija u izduvnim gasovima? .......................................... 7

6.

Konstrukcioni dodaci motoru za smanjenje sadržaja štetnih izduvnih gasova ....................... 8

7.

Katalizatori .............................................................................................................................. 8

8.

Lambda sonda ........................................................................................................................ 11

9.

Autodijagnostiĉki sistem (OBD) ........................................................................................... 12

10.

EGR ventil / EGR senzor ................................................................................................... 13

11.

PCV ventil.......................................................................................................................... 13

12.

BlueMotion tehnologija ..................................................................................................... 13

13.

Kako smanjiti emisiju štetnih gasova iz automobila? ........................................................ 15

14.

Zakljuĉak............................................................................................................................ 16

15.

Literatura ............................................................................................................................ 17

2

1. Uvod Broj cestovnih vozila svakim se danom sve više povećava, a time i emisija štetnih gasova. Aktivnosti na zaštiti životne sredine posmatrane iz ugla emisije štetnih sastojaka izduvnih gasova ogledaju se u pooštravanju zakonske regulative koja reguliše normative izduvne emisije, kao i u intenzivnom razvoju motora uz obavezno stalnu redukciju izduvne emisije i potrošnje goriva. Iz ovih zakonskih regulativa proizašla je potreba za sistemima i ureĊajima koji utiĉu na smanjenje emisije štetnih izduvnih gasova, bez kojih je danas nezamislivo neko motorno vozilo. U ovom seminarskom radu ja ću navesti neke od tih ureĊaja i sistema, objasniti njihovu ulogu i funkcionisanje, odnosno princip rada. Preciznije, zadatak većine ovih sistema i ureĊaja jeste smanjenje potrošnje goriva što samim tim rezultira i smanjenje emisije štetnih gasova na izduvnoj instalaciji.

3

2. Pojam emisije i maksimalno dozvoljene koncentracije Pod emisijom se podrazumijeva izbacivanje zagaĊujućih materija iz objekata – zagaĊivaĉa (iz dimnjaka, motora, cjevovoda i sliĉnog) u okolinu: vazduh, vodu, zemljište. Kada se prouĉava obim zagaĊenja nekom zagaĊujućom materijom, važno je da se utvrdi: · Brzina emisije i · Ukupna emisija. Brzina emisije je koliĉina zagaĊujuće materije izražena u jedinici vremena: g/s ili u %. Ukupna emisija jeste ispuštena koliĉina zagaĊujuće materije izražena u gramima po koliĉini osloboĊene energije (u džulima) ili u kilogramima proizvoda. Maksimalno Dozvoljena Koncentracija (MDK) se, uglavnom, odreĊuje po tome koliko je štetno po ljudsko zdravlje, odnosno uzima se krajnja granica moguće štetnosti, prema bilo kojem pokazatelju: toksiĉnosti, opštesanitarnom i dr. Maksimalno Dozvoljena Koncentracija neke štetne materije je ona koliĉina koja kod ĉovjeka svakodnevno izloženog u dužem periodu ne izaziva patološke promjene ni oboljenja, ne narušava biološki optimum za ĉovjeka. Za relativno ĉist vazduh možemo da smatramo onaj u kome koncentracije ne premašuju dopuštene granice. Maksimalno Dozvoljena Emisija (MDE) se uvodi da bi se regulisala jaĉina izbacivanja zagaĊujućih materija svakog pojedinaĉnog izvora zagaĊenja. Ova vrijednost se vezuje za odreĊenu masu proizvoda ili koliĉinu proizvedene energije u odreĊenom tehnološkom procesu.

3. Sastav izduvnih gasova motornih vozila Kao posljedicu sagorijevanja fosilnih goriva prilikom proizvodnje energije za motorna vozila, javlja se cio niz gasova, koji se grubo može podijeliti na štetne i manje štetne. Na sljedećem dijagramu dat’ je pojednostavljeni prikaz sadržaja izduvnih gasova koji nisu katalitiĉki proĉišćavani. Naime, iz ispuha motora izlazi više razliĉitih gasova od prikazanih, ali se zbog potrebe pojednostavljenja prikaza uobiĉajeno govori samo o gasovima navedenim u dijagramu.

4

Sl. 1. Sastav izuvnih gasova motora SUS

Kao što se iz dijagrama vidi, samo mali dio gasova iz ispuha je štetan za okolinu (~1%). Moderni analizatori izduvnih gasova ne mjere sve gasove, već samo one pomoću ĉije se koncentracije može ocjeniti kvalitet sagorijevanja u motoru, pa se na taj naĉin daje ocjena da li motor radi u optimalnom radnom podruĉju. Prilikom ispitivanja sastava izduvnih gasova analizatorima, najĉešće se mjeri sadržaj sljedećih pet gasova: · Ugljen-dioksid (CO2) · Ugljen-monoksid (CO) · Ugljovodonici (HC) · Kiseonik (O2) · Azotni oksidi (NOx). 3.1 Opis gasova Ugljen-monoksid (CO) – vrlo otrovan gas bez boje i mirisa koji u većoj koncentraciji izaziva smrt. Nastaje kao produkt nepotpunog sagorijevanja ugljika iz goriva u uslovima nedostatka kiseonika. Javlja se pri bogatoj smješi. Ugljikovodici (HC) – iritiraju sluzokožu disajnih organa, uĉestvuju u formiranju smoga, a neki mogu biti i kancerogeni. HC su produkti nedovršenog sagorijevanja koje je ili potpuno izostalo (kod nepovoljnih uslova) ili potiĉu iz zona u komori u kojima dolazi do gašenja plamena. Azotni oksidi (NOx) – nastaju oksidacijom azota iz vazduha pri visokoj temperaturi. TakoĊe uĉestvuju u formiranju reaktivnog ozona i smoga i u reakciji sa vodom stvaraju kisele kiše. 5

4. Princip sagorijevanja Sagorijevanje je osnovni proces tokom kojeg se hemijska energija iz goriva pretvara u toplotu i dalje u mehaniĉki rad u motorima SUS. Od ukupne energije koja se oslobaĊa procesom sagorijevanja, oko 42% se koristi za pokretanje vozila, dok su preostalih 58% gubici. Znaĉi, što je motor efikasniji, to su i manje koliĉine štetnih izduvnih gasova. Razvoj i upotreba novih tehnologija, a u cilju smanjenja emisije gasova, dovela je do takvih naprednih rješenja koji su štetnu emisiju gasova smanjili za više od 95%. Sagorijevanje je veoma kompleksan hemijski postupak, okarakterisan naglim promjenama temperature, pritiska i koncentracije reaktivnih supstanci. Proces hemijske konverzije u komori za sagorijevanje je sve, samo ne jednostavna hemijska reakcija. Zato još uvek nije definisana zadovoljavajuća teorija sagorijevanja koja bi opisala navedeni proces u svakom detalju. Odnos koliĉine vazduha i goriva igra važnu ulogu u efikasnosti procesa sagorijevanja a time i na emisiju gasova, potrošnju goriva kao i na performanse motora. Ukoliko je smješa bogatija (ima više goriva nego vazduha za potpuno sagorijevanje), doći će do povećane potrošnje goriva i emisije gasova (naroĉito CO i HC). U sluĉaju siromašne smeše (ima više vazduha nego goriva za potpuno sagorijevanje), to će se odraziti na manju snagu motora i pogoršanu vozivost vozila.1 Kada motor radi sa približno stehiometrijskom smješom (idealna je sa aspekta odnosa goriva i vazduha potrebnih za potpuno sagorijevanje, a to ne znaĉi da je idealna za minimalnu toksiĉnost ili maksimalnu snagu) koliĉine HC i CO su relativno niske. MeĊutim, tada je produkcija azotnih oksida veoma visoka. Takvi odnosi govore o kompleksnosti problema jednovremenog smanjenja emisije svih štetnih komponenti u isto vrijeme. Neki od bitnijih pravca u kojima se ogleda budućnost ĉistih motora i kojima većina proizvoĊaĉa teži jesu: · Težnja ka potpunom sagorijevanju goriva u samom motoru; · Povratak viška ugljikovodika nazad u motor radi sagorijevanja; · ObezbjeĊivanje dodatnog prostora za oksidaciju; · Preĉišćavanje gasova nakon što izaĊu iz motora.

1

Cestovna vozila, Ivan Filipović, Sarajevo 2002. god.

6

5. Kako se redukuje emisija štetnih materija u izduvnim gasovima? Emisija štetnih materija u izduvnim gasovima motornih vozila se mogu kontrolisati najĉešće na dva osnovna naĉina: Jedan je poboljšanje kvaliteta sagorijevanja smješe, drugi je dodatno proĉišćavanje izduvnih gasova. Ostali naĉini su npr.: obezbjeĊivanje dodatnog prostora za oksidaciju, koji se naziva katalitiĉki konvertor (katalizator), sakupljanje benzinskih i dizelskih para i njihovo vraćanje u usisnu granu, selektivna redukcija (SCR) i dr. ali su to konstrukciona rješenja koja služe osnovnim. Od uvoĊenja EURO 2 emisionih standarda sredinom 1990-ih, regulisani katalizator je postao standard za automobile proizvedene u Evropi. Shodno navedenom možemo zakljuĉiti da koncentracija prethodno navedenih štetnih izduvnih gasova zavisi od ĉitavog niza konstrukcijskih detalja. Sa jedne strane moraju se zadovoljiti strogi homologacijski zahtjevi koji definišu graniĉne vrijednosti emisije izduvnih gasova, a sa druge strane je zahtjev za što manjom potrošnjom goriva, što većom snagom i obrtnim momentom, odgovarajućom trajnošću i garancijom.2

Sl. 2. Uticaji pojedinih konstrukcijskih rješenja i radnih stanja motora, porast ili pad koncentracije pojedinog izduvnog gasa

2

KONTROLA SASTAVA IZDUVNIH GASOVA MOTORNIH VOZILA NA TEHNIĈKOM PREGLEDU; Autori: 1.Zoran Kalauz, 2.Milan Božić, 3.Saša Lakić.

7

6. Konstrukcioni dodaci motoru za smanjenje sadržaja štetnih izduvnih gasova U cilju što manje emisije štetnih izduvnih gasova, kada se iscrpe konstrukcijske mogućnosti na motoru (od kojih su neke navedene u tablici iz prethodnog poglavlja), motor se može opremiti dodatnim ureĊajima koji doprinose ĉistijem izduvu. Nabrojaćemo samo neke ureĊaje – najĉešće i najvažnije: · obrada izduvnih gasova pomoću katalizatora; · opremanje motora sa λ zatvorenom povratnom spregom; · snadbijevanje motora boljim sastavima paljenja smeše; · snadbijevanje motora boljim sastavima za napajanje; · ubacivanje sekundarnog vazduha u izduvnu granu; · povratak izduvnih gasova u usisnu granu (EGR); · sakupljanje para goriva i njihov povratak u usisnu granu.3

7. Katalizatori Katalizatori su hemijske supstance koje utiĉu na hemijsku reakciju, a da pri tome same ostanu nepromijenjene. U vozilima se katalizator koristi za preĉišćavanje izduvnih gasova: – Oksidi azota (NOx) se pretvaraju u ugljen-dioksid (CO ) i azot (N ). – Ugljen-monoksid (CO) oksidacijom prelazi u ugljen-dioksid (CO ). – Ugljikovodici (HC) oksidacijom prelaze u ugljen-dioksid (CO ) i vodu (H O). 2

2

2

2

2

Katalizatori su neizbježan dio izduvnog sistema svakog novog vozila u posljednjih desetak godina. Razlog leži u propisanim ekološkim normama o sastavu izduvnih gasova koje vozila moraju zadovoljavati. Katalizator je smješten u prvom izduvnom loncu do motora i zahvaljujući materijalu od kojeg je napravljen u njemu se odvija hemijska pretvorba štetnih gasovaa iz izduva u neškodljive gasove. Naravno, takva reakcija ne proćišćava gasove u potpunosti ali doprinosi smanjenju štetnih sastojaka. Upotreba katalizatora je najefikasnija metoda uklanjanja štetnih gasova, a njihova efikasnost iznosi oko 90%.

3

KONTROLA SASTAVA IZDUVNIH GASOVA MOTORNIH VOZILA NA TEHNIĈKOM PREGLEDU; Autori: 1.Zoran Kalauz, 2.Milan Božić, 3.Saša Lakić.

8

Sl. 3. Položaj katalizatora u vozilu

Katalizator postiže maksimalnu funkcionalnost kada motor radi sa omjerom goriva i zraka u smješi u stehiometrijskom omjeru 14,7:1 (lambda faktor = 1) – odnosno sa 1 gramom goriva na 14,7 grama zraka. Tada je omjer zraka i goriva takav da se svaka molekula goriva može spojiti sa odgovarajućom molekulom kisika iz zraka, odnosno smanjuje se mogućnost pojave neizgorjelih gasova u izduvnim gasovima. Stehiometrijski omjer zraka i goriva održava se regulacijskim krugom u kojem sudjeluju lambda sonda i centralni raĉunar vozila.4

Sl. 4. Regulacijski krug katalizatora

Razlikujemo nekoliko vrsta katalizatora: - jednostruki – oksidacijski i redukcijski, - dvostruki, - regulirani jednostruki ili dvostruki katalizator s trostrukim djelovanjem.

4

Preuzeto sa: http://www.autoispuh.hr/tehnika.php

9

Oksidacijski katalizator najjednostavniji je oblik katalizatora koji radi s viškom kisika i koristi se za oksidaciju CO i HC u CO2 i H2O. Potreban višak kisika u izduvnom gasu postiže se prilagodbom motora ili ubrizgavanjem zraka prije katalizatora. Kao kontakt od plemenitog materijala kod ove se vrste katalizatora koriste platina i paladij. Redukcijski katalizator, za razliku od oksidacijskog, služi za pretvaranje NOx u O2 i N2, a za to zahtijeva višak CO2 i HC. Dvostruki katalizator ukljuĉuje oba prethodno spomenuta katalizatora, s upuhivanjem zraka meĊu njima. Izduvni gas kod ovih katalizatora prvo prolazi kroz redukcijski katalizator gdje se, uz manjak zraka, vrši redukcija NOx. Nakon dovoĊenja zraka, izduvni gas prolazi kroz oksidacijski katalizator u kojem se vrši oksidacija HC i CO. Regulirani jednostruki ili dvostruki katalizator s trostrukim djelovanjem je katalizator kod koga se katalitiĉki tretiraju sva tri štetna izduvna gasa ( CO, HC i NOx). Važno je napomenuti da se danas iskljuĉivo koriste ovi katalizatori.

5

Sl. 5. Šematski prikaz rada katalizatora i presjek njegove strukture

Postoje mnogi razlozi otkazivanja i kvarova katalizatora, ali to su uglavnom kvarovi uzrokovani mehaniĉkim ošteĉenjima, oneĉišćenje olovom itd…

5

Preuzeto sa: http://www.autoispuh.hr/tehnika.php

10

8. Lambda sonda Lambda sonda zajedno sa katalizatorom trostrukog djelovanja danas je najuĉinkovitiji dodatak motoru za proĉišćavanje izduvnih gasova. Lambda sonda ( Oxygen sensor ) je senzor koji se ugraĊuje prije katalizatora. Njena uloga je da odreĊuje odnos mješavine vazduha i goriva u motoru, sakuplja podatke o izduvnim gasovima prije nego što uĊu u katalizator i date podatke prosljeĊuje glavnom raĉunaru u vozilu. Taj signal raĉunar koristi kako bi odredio odnos vazduha i goriva koji ulazi u cilindre motora, i na osnovu toga povećava/smanjuje koliĉinu goriva u cilindrima.6 Lambda sonda poĉinje da funkcioniše na temperaturi od 350 °C. Radna temperatura je oko 600 °C, a ne smije preći temperaturu od 850 °C, jer na temperaturama preko 930 °C dolazi do njenog oštećenja. Radna temperatura lambda sonde predstavlja problem, pa se zbog toga u lambda sonde ugraĊuju grijaĉi i postavljaju se što bliže motoru, a sve u svrhu ranijeg poĉetka djelovanja regulacionog kruga motora.

Sl. 6. Izgled “Lambda sonde”

Sonda je obiĉno postavljena u izduvni sistem na naĉin da je njen vrh u stalnom kontaktu sa izduvnim gasovima. Kristal od cirkonijuma (Zr) obložen sa obje strane tankim slojem platine u dodiru s kiseonikom u izduvnim gasovima generiše napon. Ovaj napon najĉešće varira izmeĊu 0 i 1 V i oĉitavanjem njegove srednje vrijednosti, te poznavanjem koliĉine ubrizganog goriva, lahko je izraĉunati lambda faktor. Lambda faktoru u iznosu od 1 odgovara srednji napon od oko 0,45 V. Na osnovu podataka koji dolaze iz lambda sonde centralni raĉunar vozila odreĊuje 6

Preuzeto sa: http://www.autodijagnostika.eu/lambda-sonda-katalizator.html

11

koliĉinu ubrizganog goriva u realnom vremenu održavajući lambda faktor konstantnim. Postoje dve osnovne vrste lambda sondi prema tipu signala koji daju na izlazu: dvostepena lambda sonda i širokopojasna lambda sonda. Dvostepenim sondama se ne može taĉno utvrditi vrijednost λ faktora već samo da li je on u stehiometrijskom podruĉju, dok kod širokopojasnih sondi to nije sluĉaj. Širokopojasne λ sonde precizno mogu odrediti faktor vazduha u vrlo širokom podruĉju rada motora pa mora biti ugraĊena na motorima s direktnim ubrizgavanjem goriva.

9. Autodijagnostički sistem (OBD) Sve strožiji zakonski propisi u pogledu štetne emisije izduvnih gasova i savremena konstrukciona rješenja sa povezanim elektronskim komponentama (senzorima, aktuatorima...) nametnuli su i potrebu da je u vozilima postao neophodan jedan dijagnostiĉki sistem za nadgledanje rada komponenti i sistema u cjelini „odgovornih“ za sastav izduvnih gasova. Iz navedenih razloga sva novija vozila su opremljena OBD sistemima koji detektuju, memorišu i prikazuju greške. U sluĉaju neispravnosti ili prilikom redovne servisne kontrole, kodovi grešaka i ostali relevatni podaci mogu se pozvati iz memorije ECU u kojoj su smješteni. Memorisane greške se oĉitavaju preko standardizovanog OBD interface prikljuĉka koji se nalazi u vozilu, uz spajanje, danas već uveliko pristupaĉnih, dijagnostiĉkih ureĊaja.

Sl. 7. Autodijagnostički sistem – OBD

12

10. EGR ventil / EGR senzor Senzori motora projektovani su tako da omogućavaju da vozilo ostane u dozvoljenim granicama izbacivanja štetnih gasova u atmosferu, ali i da se poboljšaju performanse vozila. Lambda sonda je grejni senzor ( HEGO ), koja služi kao povratna informacija ka raĉunaru vozila koji konstantno podešava odnos vazduh-gorivo. Grijanjem senzora postiže se da senzor brzo dostigne svoju radnu temperaturu. EGR ventil (Ventil recirkulacije izduvnih gasova) je veoma važan senzor u vozilu, jer on smanjuje emisiju NOx gasova, ĉime se postiže da temperature sagorijevanja ne prelazi optimalnih 1800 °C (ovo je temperatura pri kojoj nastaje NOx). TakoĊe pomaže da se zadrži optimalna temperatura, tako što se dio izduvnih gasova vraća u cilindar. Kako bi se postigle dobre performanse EGR ne funkcioniše kada je motor hladan. Kada ventil regeneracije izduvnih gasova ( EGR ventil ) ispravno radi procjenjuje se da je emisija štetnih NOx gasova smanjena za 30%.7

11. PCV ventil PCV – ventil je jedan od prvih tehnika za smanjenje štetnih emisija iz benzinskih vozila. To je bilo jedno od prvih osnova i zakona o Kalifornijskim vozilima iz 1961. Budući da su gasovi u komori za sagorijevanje pod velikim pritiskom, a sagorijevanje se odvija, mali dio prolazi izmeĊu klipa i cilindriĉnog zida i završava u kućištu radilice, odnosno karteru. Oni su mješavina nesagorjelog goriva, vazduha i drugih oksidacionih elemenata. Usljed akumulacije gasova, stvara se pritisak u karteru koji bi trebalo izbjeći. PCV sistemi se sastoje iz cijevi i ventila i služe za kontrolu kompresovanog gasa u karteru, oni naime taj gas vraćaju iz kartera u usisnu granu motora gdje će u cilindru biti spaljen.

12. BlueMotion tehnologija BlueMotion tehnologija predstavlja paket opreme u koji spada optimizirani menadžment motora, START/STOP sistem, inteligentno upravljanje energijom koje štedi energiju akumulatora i rekuperacijski sistem, s kojim se uĉinkovito iskorištava energija osloboĊena za vrijeme koĉenja, aerodinamiĉki dodaci kao i gume sa smanjenim otporom kotrljanja. Ova tehnologija je dizajnirana i namjenjena oĉuvanju okoliša i suoĉavanju sa klimatskim promjenama.

7

Preuzeto sa: http://www.autodijagnostika.eu/test-egr-senzora.html

13

BlueMotion tehnologija zapravo znaĉi smanjiti potrošnju goriva, gdje god je to moguće, a samim tim i emisiju štetnih izduvnih gasova. Funkcija slobodnog hoda motora najbolji je primjer reduciranja potrošnje. Služi za bolju iskorištenost kinetiĉke energije vozila: kada vozaĉ oslobodi papuĉicu gasa motor se zaustavlja i ostaje na broju obrtaja slobodnog (praznog) hoda. Vozilo se nastavlja kotrljati, naravno bez potrošnje goriva; aktiviranjem koĉnice motor se ponovno aktivira. Na ovaj naĉin ostvaruje se dodatna ušteda goriva. 8 Znaĉaj “BlueMotion” tehnologije može se uvidjeti i na primjeru nedavno predstavljenog VW-og automobila “Golf VII” opremljenog 1.6 litarskim TDI motorom koji će prema fabriĉkim podacima prosjeĉno trošiti 3,2 litra dizel goriva na 100 kilometara, uz emisiju ugljen-dioksida koja iznosi 99 g/km.9

8

Preuzeto sa: http://www.volkswagen.ba/cms/?dio=automobili&poddio=opis&model=novi_passat&podmodel=novi_passat&prik azi=novi_passat_blumotion 9 Preuzeto sa : http://www.saobracaj.org/vijesti/nova-bluemotion-sedmica

14

13. Kako smanjiti emisiju štetnih gasova iz automobila?10 1. VOZITE “ZELENIJI” AUTO Kod kupovine novog ili polovnog automobila pokušajte izabrati onaj koji ima bolje performanse po pitanju emisije štetnih gasova. 2. PROVJERITE GUME Ispravan pritisak i dobro stanje guma pomoći će smanjenju potrošnje goriva, što rezultira smanjenjem troškova i smanjenjem emisije štetnih gasova. Uz ispravan pritisak i vaše će gume trajati duže. 3. VOZITE UJEDNAČENIM RITMOM Uz nagla koĉenja i ubrzanja troši se i do 30% više goriva, a istovremeno se povećava i trošenje vozila te skraćuje njegov životni vijek. Vozite glatko i ujednaĉeno koliko god je to moguće kako bi ste smanjili troškove i emisiju štetnih gasova. 4. KORISTITE ODGOVARAJUĆI STEPEN PRIJENOSA Dosljedno i što je ranije moguće ubacite u najviši prikladni stepen prijenosa kako biste smanjili broj obrtaja motora i tako trošili manje goriva. 5. ODBACITE “VIŠAK KILOGRAMA” Lakši i aerodinamiĉniji automobili troše manje goriva i imaju nižu emisiju štetnih gasova. Dodatnu opremu, kao što su krovni nosaĉi, nosaĉ za bicikle, nosaĉi skija ili krovne kutije, koristite samo kada je to uistinu potrebno. 6. PLANIRAJTE PUT Planirajte najuĉinkovitiju rutu do vašeg odredišta i ako je ikako moguće izbjegnite prolaz kroz gusto naseljena podruĉja u vrijeme prometnih “špica”. Tako ćete uštedjeti i vrijeme i gorivo. 7. GASITE MOTOR Ugasite li motor dok ĉekate zaglavljeni u prometnoj gužvi, znatno ćete smanjiti emisiju CO2. 8. OTVORITE PROZORE Malo suzdržanosti pri korištenju klima-ureĊaja može imati znatan uticaj na potrošnju goriva. 9. PROŠEĆITE DO TRGOVINE Znamo da volite voziti vašeg mezimca, ali ako možete prošetati ili se odvesti biciklom do obližnje trgovine, uĉinite to za Vaše zdravlje. I okoliš će cijeniti što koristite “vlasiti motor”. 10. VOZITE SE U DRUŠTVU Ako možete, pridružite se ili povezite kolegu, prijatelja ili susjeda tijekom svakodnevnih vožnji na posao. Tako ćete uštedjeti novac, smanjiti emisije šetnih plinova – a možda ĉak i uživati u društvu. 10

Preuzeto sa: http://www.savjetnica.com/korisni-savjeti/auto-moto-nautika/kako-smanjiti-emisiju-stetnih-plinovaiz-automobila/

15

14. Zaključak Sagledavajući sve štetne uticaje do kojih dolazi ispuštanjem škodljivih sastojaka izduvnih gasova motornih vozila, dolazi se do zakljuĉka da je uz uspješnu primjenu postojećih sistema za redukciju, koji su se pokazali praktiĉnim i uĉinkovitim, potrebno i dalje razvijati i unapreĊivati te sisteme kako bi se štetni uticaji sveli na minimum, te na taj naĉin osigurali daljnje uspješno funkcioniranje eko sistema. Gledamo li perspektivno mogli bismo reći da će se u budućnosti donositi sve više zakona i mjera pomoću kojih će se pokušati smanjiti negativno djelovanje saobraćaja. Kako iz svega navedenog vidimo da koliĉina potrošnje goriva najviše utiĉe na koliĉinu emisije štetnih izduvnih gasova, na ĉijem smanjenu automobilske industrije ponajviše i rade, možemo zakljuĉiti da pored svih ovih ureĊaja i sistema najveći uticaj na smanjenje emisije štetnih izduvnih gasova ipak ima sam ĉovjek i njegova “samosvjest”.

16

15. Literatura 1. Cestovna vozila, Ivan Filipović, Sarajevo 2002. god. 2. KONTROLA SASTAVA IZDUVNIH GASOVA MOTORNIH VOZILA NA TEHNIĈKOM PREGLEDU; Autori: 1.Zoran Kalauz, 2.Milan Božić, 3.Saša Lakić. 3. http://www.autoispuh.hr/tehnika.php 4. http://www.autodijagnostika.eu/lambda-sonda-katalizator.html 5. http://www.autodijagnostika.eu/test-egr-senzora.html 6. http://www.volkswagen.ba/cms/?dio=automobili&poddio=opis&model=novi_passat&po dmodel=novi_passat&prikazi=novi_passat_blumotion 7. http://www.saobracaj.org/vijesti/nova-bluemotion-sedmica 8. http://www.savjetnica.com/korisni-savjeti/auto-moto-nautika/kako-smanjiti-emisijustetnih-plinova-iz-automobila/

17