Sinuhe Egipcanin - Mika T. Waltari.pdf.pdf

Mika T. Wal​ta​ri

SI​NU​HE EGIP​ĆA​NIN

2

DIO PRVI

3

KNJI​GA I

Čun od ro​go​za 1

O

vo pi​šem ja, Si​nu​he, sin Sen​mu​ta i nje​go​ve žene Kipe. Pi​šem to ne u sla​vu bo​‐ go​va u zem​lji Ke​met, jer sam sit i umo​ran od bo​go​va, niti to pi​šem u sla​vu fa​‐ ra​ona, jer sam sit i umo​ran od nji​ho​vih dje​la. Ne pi​šem to ni radi ula​gi​va​nja bo​go​vi​ma i kra​lje​vi​ma, a ni iz bo​jaz​ni ili stra​ha, niti zbog nade u bu​duć​nost. Pi​šem to za sebe sa​mo​ga... Ti​je​kom svo​ga živ​lje​nja vi​dio sam i spoz​nao, te is​ku​sio i iz​gu​bio pre​vi​še da bih se bo​jao pos​ta​ti pli​je​nom ta​šti​ne. Isto tako, gle​de nade u be​s​mrt​nost, muč​no mi je od toga jed​na​ko kao što mi je muč​no od bo​go​va i fa​ra​ona. Zato pi​šem sve ovo tek za svo​je osob​no za​do​volj​stvo. I po tome se raz​li​ku​jem od svih os​ta​lih pi​sa​‐ ca; onih iz proš​los​ti i onih koji će tek doći... A sve što je ika​da na​pi​sa​no, na​pi​sa​no je ili zbog bo​go​va ili zbog lju​di. Pri​tom ubra​‐ jam i fa​ra​one u lju​de, jer prem​da su bo​žan​sko​ga po​dri​je​tla, oni su u svo​jim osje​ti​ma, dak​le u mrž​nji i u stra​hu, u stras​ti​ma i ra​zo​ča​re​nji​ma, ipak jed​na​ki nama. U tome nema iz​me​đu njih i nas ni​ka​ko​ve raz​li​ke, pa ma​kar ih po ti​su​ću puta ubra​ja​li u bo​go​‐ ve. Mogu to či​ni​ti i ne​bro​je​no puta, ipak lju​di os​ta​ju jed​na​ki svo​jim bliž​nji​ma... Is​ti​na jest, fa​ra​oni ima​ju vlast i moć ko​jom mogu uta​ži​ti svo​ju mrž​nju i os​lo​bo​di​ti se stra​ha, što je čes​to ne​dos​tup​no obič​no​me čo​vje​ku. Ali ni to fa​ra​one ne spa​ša​va od stras​ti i ra​‐ zo​ča​re​nja. Pa una​toč sve​mu, sve ono što je na​pi​sa​no, na​pi​sa​no je po za​po​vi​je​di kra​lje​‐ va. A to ili radi ula​gi​va​nja bo​go​vi​ma ili kako bi se na​ve​lo lju​de neka po​vje​ru​ju u ono što se ni​kad nije zbi​lo od​nos​no da se zbi​lo druk​či​je nego li je to bilo u stvar​nos​ti. Ili zato jer je ne​či​ji udjel u zbi​va​nji​ma bio veći ili ma​nji, pa ga u za​pi​si​ma želi iz​mi​je​ni​‐ ti... Na to mis​lim, tvr​de​ći kako je sve na​pi​sa​no, od pra​dav​nih vre​me​na do da​nas, zbog bo​go​va i lju​di... Sve se uvi​jek i iz​no​va vra​ća sta​ro​me i ono​me što se već zbi​lo. Nema ni​če​ga no​vog pod Sun​cem i zvi​jez​da​ma. Ne mi​je​nja se ni čo​vjek u svo​joj biti i su​šti​ni, prem​da se mi​je​nja​ju noš​nje i ri​je​či nje​go​va go​vo​ra. Zbog toga ne vje​ru​jem ni kako će se u bu​‐ duć​nos​ti pi​sa​ti druk​či​je, nego li se pi​sa​lo do sada i nego li se piše da​nas. Lju​di se skup​‐ lja​ju oko laži po​put muha oko med​no​ga ko​la​ča ili ma​ga​re​će ba​le​ge, a ri​je​či pri​po​vje​‐ da​ča koji ka​zi​va​ju​ći ih čuči na ne​ko​me ulič​nom uglu, gode slu​ša​te​lji​ma po​put mi​ri​sa 4

pro​bra​no​ga ta​mja​na. Po​ja​vi li se ko​jim slu​ča​jem pri​tom tra​čak is​ti​ne, svi bje​že od nje​‐ ga za​zi​ru​ći i ga​de​ći se. No meni, Si​nu​heu, sinu Sen​mu​ta i nje​go​ve žene Kipe, sada kad sam os​ta​rio i ra​zo​‐ ča​rao se u sve​mu, dos​ta je laži. Zato pi​šem ovo samo za sebe. Zato pi​šem samo o ono​‐ me što sam osob​no gle​dao svo​jim oči​ma ili čuo svo​jim uši​ma. Ili o onom što sam do​‐ čuo, ali znam da je ne​dvoj​be​no is​ti​ni​to. Eto, po tome se raz​li​ku​jem od svih onih pi​sa​ca koji su ži​vje​li pri​je mene, kao i od svih onih koji će tek doći... Lju​di koji is​pi​su​ju ili daju is​pi​sa​ti svo​je ime po pa​pi​ru​su, a još više oni koji ga čak ure​zu​ju ili daju uk​le​sa​ti u ka​men, žive u nadi kako će se sve to jed​no​ga dana či​ta​ti, pa će po​tom​ci sla​vi​ti nji​ho​va dje​la... Moje ri​je​či me​đu​tim ne sla​ve ni​ko​ga, jer moja dje​la ne zas​lu​žu​ju hva​le, a moja je mu​drost opo​ra i ni​ko​ga ne ra​du​je... Si​gu​ran sam kako dje​ca, uče​ći pi​sa​ti, neće sri​ca​ti i škra​ba​ti moje ri​je​či po plo​či​ca​ma od ilo​va​če. Moje ri​‐ je​či neće ni lju​di po​nav​lja​ti, kako bi se ra​be​ći moju mu​drost do​ima​li pa​met​ni​ji​ma. Zato se odri​čem i nade da će me či​ta​ti i shva​ti​ti... Čo​vjek je u svo​joj zlo​ći straš​ni​ji i pod​muk​li​ji od ri​ječ​no​ga kro​ko​di​la. Nje​go​vo je srce tvr​đe od ka​me​na, a umiš​lje​nost is​praz​ni​ja od pra​ha. Uro​niš li čo​vje​ka u ri​je​ku, bit će pot​pu​no isti kao ra​ni​je, čim mu se osu​ši odje​ća... Obuz​me li ga tuga i ra​zo​ča​re​nje, bit će pot​pu​no jed​nak kao i pri​je, čim se opo​ra​vi. Mno​go pro​mje​na smo​trio sam za ži​‐ vo​ta, ja, Si​nu​he!... Pa ipak je sve os​ta​lo isto, a čo​vjek se nije ni​ma​lo pro​mi​je​nio. Nađe se, do​du​še, ne​kih koji ka​zu​ju kako se ono što se zbi​va da​nas još ni​ka​da nije do​ga​đa​lo... Kako su da​naš​nji​ca i nji​ho​vi da​naš​nji čini ve​li​čaj​ni​ji i be​s​mrt​ni​ji od sve​ga do sada... Ali, ne vje​ruj​te im. To iz njih zbo​ri tek ta​šti​na, zlo​ća i lu​peš​tvo, a nji​ho​ve ri​je​či tek su is​praz​ne, plit​ke i jad​ne pri​če koje će me​tla po​vi​jes​ti ne​mi​li​ce po​mes​ti, una​toč i za inat svim ve​li​čaj​nim za​pi​si​ma na pa​pi​ru​su ili svom kle​sa​nju u ka​me​nu. Pri​mje​ri​ce, ja, Si​nu​he, gle​dao sam kako je na ulič​no​me uglu sin na smrt iz​ba​ti​nao ro​đe​no​ga oca. Gle​dao sam si​ro​maš​ne kako se dižu pro​tiv bo​ga​tih. Gle​dao sam bo​go​ve kako se dižu pro​tiv bo​go​va. Gle​dao sam čo​vje​ka, koji je ne​koć pio vino iz zlat​no​ga pe​‐ ha​ra, kako se ja​dan, iz​ne​mo​gao, odr​pan i ne​mo​ćan, je​dva sa​gi​nje kle​če​ći na ko​lje​ni​‐ ma, ne bi li za​hva​tio gut​ljaj vode iz ri​je​ke. Oni koji su ne​koć mje​ri​li žito, pro​sja​či​li su kas​ni​je na ras​križ​ji​ma uli​ca, a nji​ho​ve su se žene po​da​va​le pr​lja​vim crn​ci​ma za bi​je​‐ dan ba​kre​ni ko​lut. Bio im je to je​di​ni na​čin za pri​bav​lja​nje kru​ha svo​joj dje​ci. Una​toč sve​mu tome, ma ko​li​ko se to ne​ko​me či​ni​lo straš​nim i po​ra​ža​va​ju​ćim, ja znam... Pred mo​jim se oči​ma nije zbi​va​lo baš ni​šta novo. A sve to što se zbi​va​lo, po​‐ nav​ljat će se i u bu​duć​nos​ti... I kao što se nije mi​je​njao ra​ni​je, čo​vjek se ni u bu​duć​‐ nos​ti neće mi​je​nja​ti. Os​tat će naj​straš​ni​jom i naj​o​pa​ki​jom zvi​je​ri, koja muči i ubi​ja ne iz nu​žde, nego iz za​ba​ve i iz ra​zo​no​de, koja na​no​si bol svo​jim bliž​nji​ma una​toč svem ra​zu​mu, koja jede i pije i onda kada nije glad​na i žed​na, koja skup​lja do​bra i bla​ga čak i onda kada ima to​li​ko pa joj ni​ka​kav novi pri​nos ne do​no​si baš ni​šta... I koja u sva​koj sre​ći, a i u sve​mu naj​bo​ljem, ni​kad nije za​do​volj​na te pro​na​la​zi po​vod za nove žud​nje i dalj​nje ne​iz​mjer​no zgr​ta​nje. Čo​vje​ko​vo srce, u svo​jim naj​tam​ni​jim du​bi​na​ma, ni​kad 5

za​do​volj​no nije. Vje​či​to ga ras​pi​nju bo​les​ne žud​nje i tam​ne stras​ti... Oni koji će doći pos​li​je mene, bit će jed​na​ki oni​ma pri​je mene... Pa kako bi onda ti, koji do​la​ze, mo​gli shva​ti​ti moju mu​drost i sve ove moje ri​je​či? Zbog toga pi​šem ovo ja, Si​nu​he, samo i je​di​no za sebe. I to zato jer me spoz​na​ja sa​‐ ži​že po​put naj​o​trov​ni​je lu​ži​ne, a iz moga je ži​vo​ta nes​ta​la sva ra​dost... Po​čeo sam pi​sa​ti ovu knji​gu u tre​ćoj go​di​ni svog iz​g​nans​tva na oba​la​ma Is​toč​no​ga mora, odak​le bro​do​vi is​plov​lja​va​ju za zem​lju Punt. Moje sa​daš​nje obi​ta​va​li​šte, koje ni​kad više ne smi​jem na​pus​ti​ti, na​la​zi se na do​mak pus​ti​nje. To je bli​zu onih brda iz ko​jih je ne​koć lom​ljen ka​men za grad​nju ki​po​va pri​jaš​njih kra​lje​va. Pi​šem zato, jer je okus vina sada opor na mome nep​cu, jer više ne osje​ćam niti užit​ka sa že​na​ma, prem​‐ da mi u hlad​nim zim​skim no​ći​ma ti​je​lo pre​da​no gri​je mla​da crna dje​voj​ka. Čak me ni vr​to​vi niti rib​nja​ci, sa svo​jim ri​ba​ma, više ne ve​se​le. Po​tje​rao sam i pje​va​če, a zvuk svi​ra​la i stru​na bo​lan je i za​mo​ran mo​jim uši​ma... Zbog toga pi​šem sve ovo, ja, Si​nu​‐ he, jer mi je bez​vri​jed​no i ni​šta​vo svo moje bo​gat​stvo, svo moje zlat​no po​su​đe, sva moja eba​no​vi​na, bje​lo​kost i moja mir​ha... Nisu mi odu​ze​li moja do​bra. Ro​bo​vi još uvi​jek stre​pe od moje ba​ti​ne; pre​da mnom stra​ža​ri sa​gi​nju gla​vu i is​pru​ža​ju ruke u vi​si​ni ko​lje​na... Ali je moje kre​ta​nje ogra​ni​če​‐ no. I ni je​dan brod ne smi​je uplo​vi​ti kroz pje​nu va​lo​va na ovim oba​la​ma; ni​kad više neću osje​ti​ti mi​ris Crne zem​lje u pro​ljet​noj noći... I zbog toga pi​šem sve ovo. Moje je ime ne​koć bilo upi​sa​no u zlat​nu fa​ra​ono​vu knji​gu. Obi​ta​vao sam u Zlat​noj Kući, sje​de​ći uz fa​ra​ono​vu des​nu ruku. Moje su ri​je​či vri​je​di​le više od ri​je​či naj​ve​ćih ugled​ni​ka i moć​ni​ka u zem​lji Ke​met. Od​lič​ni i ple​me​ni​ti su mi sla​li da​ro​ve, a zlat​ni lan​ci vi​sje​li su oko moga vra​ta. Po​sje​do​vao sam sve za čim čo​vjek može čez​nu​ti... Ali, kao što je to pris​po​do​bi​vo čo​vje​ku, že​lio sam još više. Zato sam to što je​sam, zato sam tu gdje je​sam. Pro​tje​ran sam iz Tebe u šes​toj go​di​ni vla​da​vi​ne fa​ra​ona Ho​rem​he​ba, uz pri​jet​nju: vra​tim li se, za​tu​ći će me kao bi​jed​no pse​to; ili me kao žabu zdro​bi​ti iz​me​đu ka​me​nja, uči​nim li samo ko​rak iz​van po​dru​čja odre​đe​no​ga za moje obi​ta​va​li​šte. Tako je za​po​vje​dio on, kralj, fa​ra​on... On, koji mi ne​koć bi​ja​še pri​ja​te​ljem. No što se dru​go može i oče​ki​va​ti od jed​no​ga čo​vje​ka ni​ska po​dri​je​tla, koji je na​re​‐ dio pi​sa​ri​ma neka iz knji​ge vla​da​ra iz​bri​šu ime​na kra​lje​va, a nje​go​ve ro​di​te​lje upi​šu kao od​lič​ni​ke? Bio sam na​zo​čan na nje​go​voj kru​nid​bi i gle​dao kako se na nje​go​vu gla​‐ vu spu​šta dvos​tru​ka cr​ve​no-bi​je​la kru​na. Prog​nao me, ra​ču​na​ju​ći od toga dana, na​kon šest go​di​na. Ali, pre​ma “ra​ču​ni​ma” nje​go​vih pi​sa​ra, zbi​lo se to ne u šes​toj nego u dva​‐ de​set​tre​ćoj go​di​ni nje​go​va vla​da​nja... Nije li to po​t​vr​da, kako je sva​ko pi​sa​nje laž​no, da​nas kao i ne​kad? Nje​ga, koji je pre​ma osob​noj tvrd​nji, htio is​ti​ni​to ži​vje​ti, pre​zi​rao sam. I stre​pio sam od ra​su​la koje je svo​jom is​ti​nom si​jao po zem​lji Ke​met... Sad mi se osve​ću​je, jer sam htio ži​vje​ti is​ti​ni​to i čas​no, ne za vo​lju bo​go​va, ne za vo​lju nje​ga ili dru​gih lju​di, nego za vo​lju sebi sa​mo​me. Is​ti​na je po​put brit​ko​ga noža. Is​ti​na je i po​put ne​iz​lje​či​ve rane, koja ne​mi​li​ce iz​gri​‐ 6

za ljud​sko srce jed​na​ko kao i naj​pak​le​ni​ja lu​ži​na. Eto, zato bje​ži čo​vjek od is​ti​ne. Dok je mlad i sna​žan tra​ži uto​či​šte u ku​ća​ma nas​la​da, za​va​ra​va se ra​dom i raz​nim za​ni​ma​‐ nji​ma, pu​to​va​nji​ma, za​ba​va​ma, igra​ma, vlaš​ću, gra​đe​njem i dru​gim svo​jim dje​lat​nos​‐ ti​ma. Ali, pri​je ili kas​ni​je, do​la​zi dan kada će ga is​ti​na ne​mi​lo​srd​no pro​bos​ti po​put brit​ko​ga mača. Pos​li​je toga nema više ra​dos​ti za nje​ga, ni u mis​li​ma niti u dje​li​ma nje​go​vih ruku. Obuz​me ga osje​ćaj osam​lje​nos​ti, sa​mot​nos​ti među lju​di​ma, a bo​go​vi mu u toj osam​lje​nos​ti ne pri​tje​ču u po​moć... Sve to iz​no​sim ja, Si​nu​he, prem​da znam ko​li​ko su moja dje​la bila jad​na, a pu​to​vi kob​ne stran​pu​ti​ce. Pri pi​sa​nju sam svjes​tan i kako iz mo​jih za​pi​sa nit​ko neće na​uči​ti baš ni​šta... Ako se uop​će net​ko i po​tru​di pro​či​‐ ta​ti... Dru​gi neka se čis​te sve​tom Amo​no​vom vo​dom. Ja, Si​nu​he, čis​tim se svo​jim dje​‐ li​ma... Neka dru​gi ci​je​ne laži svo​ga srca na Ozi​ri​so​voj vagi. Ja, Si​nu​he, mje​rim ih pi​‐ salj​kom od tr​sti​ke. Ipak, pri​je nego za​poč​nem pi​sa​ti svo​ju knji​gu, pu​štam svo​je srce neka se jada tuž​‐ ba​li​com. Jer, upra​vo tako mora pla​ka​ti iz​g​na​no srce, kada je za​cr​nje​no tu​gom. Onaj tko je samo je​dan​put pio vodu Nila, vječ​no će čez​nu​ti po​vrat​ku na nje​go​ve oba​le, a žud​nja mu ne može biti uta​že​na vo​da​ma dru​gih kra​jo​li​ka. Onaj tko je ro​đen u Tebi, vječ​no će čez​nu​ti za tim gra​dom... Jer, nema gra​da na svi​‐ je​tu koji je na​lik Tebi. Onaj tko se ro​dio na uli​ci, čez​ne za uli​com, onaj iz ot​mje​ne pa​‐ la​če za ko​li​bom od bla​ta... A mi​ri​su mir​he i mi​omi​ris​nih ulja pret​pos​tav​lja vonj dima s va​tre u ko​joj iz​ga​ra ba​le​ga i mi​je​ša se s pros​tim mi​ri​som ribe pr​že​ne na ulju. Rado bih i smjes​ta za​mi​je​nio svoj naj​ljep​ši i naj​ve​ći zla​tan ka​lež za zem​lja​ni vrč, samo ako bi moje sto​pe smje​le bar još je​dan​put stu​pi​ti u meku i po​dat​nu pra​ši​nu zem​‐ lje Ke​met. Dao bih sve svo​je pod​stav​lje​ne i sku​po​cje​ne ha​lje za sun​cem opr​lje​nu kožu roba, samo ako bih ba​rem još je​dan​put smio čuti šu​šta​nje tr​ske na ri​je​ci, pod mi​lo​va​‐ njem pro​ljet​no​ga vje​tra... Nil ras​te, kao dra​gu​lji blis​ta​ju gra​do​vi na ze​le​nim va​lo​vi​ma ri​je​ke.... Las​ta​vi​ce se vra​ća​ju, ždra​lo​vi ga​ca​ju po mu​lju. Samo sam ja u tu​đi​ni, iz​g​nan i osu​đen os​ta​ti da​le​‐ ko, do same svo​je smr​ti. Oh, za​što ni​sam obič​na las​ta​vi​ca ili ždral, pa da mogu snaž​no za​mah​nu​ti slo​bod​nim kri​li​ma, pre​le​tje​ti svo​je ču​va​re i vra​ti​ti se u zem​lju Ke​met?... Svo​je bih gni​jez​do svio usred obo​je​no​ga Amo​no​vog stu​pov​lja, tamo gdje gor​di obe​lis​ci sja​je kao va​tra i kao zla​to, gdje se opo​jan mi​ris ta​mja​na mi​je​ša s opo​rim za​da​‐ hom tus​tih ži​vo​ti​nja pri​ne​se​nih na žr​tvu bo​go​vi​ma. Ili bih svio svo​je gni​jez​do u če​t​vr​‐ ti si​ro​maš​nih, na kro​vu ko​li​be od bla​ta. Tamo gdje vo​lo​vi vuku te​ške za​pre​ge, obrt​ni​ci li​je​pe pa​pi​ru​se na tr​sku, tr​gov​ci iz​vi​ku​ju svo​ju robu i vabe kup​ce, a ska​ra​bej va​lja ku​‐ gli​ce iz​me​ta po ka​me​nom po​plo​če​noj uli​ci... Bis​tre bi​ja​hu vode moje mla​dos​ti, slat​ka moja la​ko​um​nost. No tr​p​ko je i opo​ro vino go​di​na i ni naj​pro​bra​ni​ji med​ni ko​lač ne može na​do​mjes​ti​ti su​rov kruh moje bi​‐ je​de... O, vra​ti​te se, vi proš​la doba!... Za​vr​ti​te se vi iš​čez​le go​di​ne!... Za​je​dri Amo​ne ne​‐ bom od Za​pa​da na Is​tok i vra​ti mi moju mla​dost!... Ni jed​nu je​di​nu nje​nu ri​ječ ne bih 7

iz​mi​je​nio, ni naj​ma​nji čin ne bih is​pra​vio... O, ti krh​ka pi​salj​ko od tr​ske, o ti po​dat​ni pa​pi​ru​su... Vra​ti​te mi, oh vra​ti​te mi moju la​ko​um​nost i moju mla​dost!

2 Sen​mut, ko​jeg sam zvao ocem, bi​ja​še li​ječ​nik si​ro​maš​ni​ma u Tebi, a Kipa mu bi​ja​še že​nom. Nisu ima​li dje​ce... I bili su već sta​ri kada sam im sti​gao. U svo​joj pros​to​duš​‐ nos​ti re​ko​še da sam dar do​bi​ven od bo​go​va... Ma​len na​go​vje​štaj zla koje će im taj ne​‐ na​dan da​rak do​ni​je​ti. Kipa mi je dala ime Si​nu​he, pre​ma ne​kom liku iz pri​če, jer ona vo​lja​še pri​po​vi​jes​ti. A či​ni​lo joj se, sti​gao sam bje​že​ći od opas​nos​ti na​lik mom ime​nja​‐ ku iz pri​če, koji je vje​ro​jat​no na​čuo neku groz​nu taj​nu u fa​ra​ono​vu domu pa je po​bje​‐ gao, te pro​ži​vio mno​ge pus​to​lov​ne go​di​ne u stra​nim zem​lja​ma. To je ipak bio tek njen dje​ti​njast hir; na​da​la se kako ću i ja, kao i Si​nu​he u pri​či, uvi​jek ute​ći po​gi​be​lji i iz​bje​ći ne​sre​ći. Zato me je pro​zva​la Si​nu​he. Ali sve​će​ni​ci Amo​na sma​tra​li su to ime kob​nim pred​z​‐ na​kom. Mo​gu​će mi je baš to ime pris​kr​bi​lo po​gi​belj i pus​to​lo​vi​ne te me pos​la​lo u stra​‐ ne zem​lje. Uvuk​lo me u straš​ne taj​ne – taj​ne kra​lje​va i nji​ho​vih žena – po​gi​belj​nih taj​ni koje mogu biti smr​to​nos​ne i do​ni​je​ti pro​past. Sada bih mo​rao biti dje​ti​njast kao si​ro​ta Kipa, ako bih umiš​ljao kako ime može utje​ca​ti na ne​či​ju sud​bi​nu. Ta zar se ne bi zbi​lo sve isto, da sam do​bio ime Ke​pru, Ka​‐ fra ili Mose? Pa ipak, ne mogu po​re​ći: Si​nu​he je sada uis​ti​nu prog​nan dok je Heb, sin So​ko​la, okru​njen kao Ho​rem​heb cr​ve​no-bi​je​lom kru​nom, za kra​lja Gor​njeg i Do​njeg Kra​ljev​s​tva. Gle​de zna​če​nja ime​na mora zato svak su​di​ti za sebe sa​mog; svat​ko će u svo​joj vlas​ti​toj vje​ri naći utje​hu pro​tiv zala i lo​šeg ude​sa ovog ži​vo​ta. Ro​đen sam za vla​da​vi​ne ve​li​kog kra​lja Amen​ho​te​pa III. Iste je go​di​ne ro​đen i onaj koji je čez​nuo ži​vje​ti is​ti​no​lju​bi​vo i čije se ime više ne smi​je spo​mi​nja​ti jer je prok​le​to – prem​da tada ni​šta od toga ne bi​ja​še poz​na​to. Nje​go​vo je ro​đe​nje po​pra​će​no ve​li​kim ve​se​ljem u pa​la​či, a kralj je pri​no​sio broj​ne žr​tve u ve​li​kom hra​mu Amo​na, hra​mu ko​‐ jeg je sam iz​gra​dio. Na​rod je ta​ko​đer bio raz​dra​gan, ne zna​ju​ći što do​la​zi. Kra​lje​va dru​ži​ca Taja do tada se uza​lud​no na​da​la sinu, jer bi​ja​še dru​ži​com kra​lju pune dva​de​‐ set​dvi​je go​di​ne i nje​no ime upi​sa​no je bilo uz kra​lje​vo u hra​mo​vi​ma i na ki​po​vi​ma. Zbog toga je onaj, čije se ime ne smi​je više spo​mi​nja​ti, bio pro​gla​šen na​s​ljed​ni​kom na bri​ž​lji​vo pro​ve​de​nom obre​du, koji je us​li​je​dio čim su ga sve​će​ni​ci obre​za​li. On se ro​dio u pro​lje​će, u doba sje​tve, dok sam ja do​šao pret​hod​ne je​se​ni kada su po​plav​ne vode Nila do​se​gle naj​vi​šu toč​ku. Dan mo​je​ga ro​đe​nja ne​poz​nat je, jer sam sti​gao no​šen stru​jom niz Nil, u ma​le​nom čunu od ro​go​za oma​za​nom smo​lom. Moja mati Kipa naš​la me u tr​s​ci na oba​li, bli​zu svo​je​ga pra​ga. Las​ta​vi​ce su se upra​vo bile vra​ti​le i cvr​ku​ta​hu po​vrh mene, ali sam le​žao to​li​ko mir​no pa me Kipa sma​tra​še mr​‐ 8

tvim. Po​ni​je​la me svo​joj kući, za​gri​ja​la uz va​tru od dr​ve​na ug​lje​na, te du​ha​la u moja usta dok ni​sam za​pla​kao. Moj otac Sen​mut vra​tio se iz po​sje​ta bo​les​ni​ci​ma, no​se​ći dvi​je pat​ke i vre​ći​cu braš​‐ na. Za​čuv​ši moj plač, po​mis​lio je: Kipa je po​svo​ji​la mač​ki​cu. Zato je na​mje​rio iz​gr​di​ti je. A moja maj​ka reče: “To nije mač​ki​ca – ja imam sina! Ve​se​li se, Sen​mu​te, mužu moj, jer nam se ro​dio sin!” Moj se otac na​lju​tio, uz​vra​tiv​ši joj pri​je​ko​rom i na​zvav​ši je bu​da​lom. I bi​ja​še ljut sve dok me nije ugle​dao. Tada ga je ga​nu​la moja bes​po​moć​nost. Tako su me po​svo​ji​li kao svo​je vlas​ti​to di​je​te i čak su raz​gla​si​li među su​sje​di​ma da me je Kipa ro​di​la. To je bilo luc​kas​to i ne znam ko​li​ki tome po​vje​ra​va​še. Ali je Kipa sa​ču​va​la ma​len čun od ro​go​za koji me do​nio i obje​si​la ga je pod krov po​vrh mo​jeg le​ža​ja. Moj je otac po​nio svo​ju naj​bo​lju ba​kre​nu kupu u hram i dao me upi​sa​ti u knji​gu ro​đe​nih, kao svo​ga vlas​ti​tog sina, ko​jeg je ro​di​la Kipa. Ali me je obre​zao svo​jim ru​ka​ma, jer bi​ja​še li​ječ​ni​‐ kom i bo​jao se sve​će​nič​kih no​že​va – iza njih su naj​češ​će os​ta​ja​le za​ga​đe​ne rane. Nije do​pus​tio sve​će​ni​ci​ma da me do​tak​nu. Mo​žda je htio i ušte​dje​ti no​vac, jer li​ječ​nik si​ro​‐ maš​nih nije imu​ćan čo​vjek... Tih se zbi​va​nja, da​ka​ko, ne mogu sje​ća​ti. Ali, moji su mi ro​di​te​lji ka​zi​va​li o tome to​li​ko čes​to i s to​li​ko is​tim iz​ri​ča​ji​ma pa im mo​ram vje​ro​va​ti. I ne​mam raz​lo​ga pret​‐ pos​ta​vi​ti da nisu go​vo​ri​li is​ti​nu. Ti​je​kom dje​tinj​stva ni​ka​da ni​sam po​sum​njao u to da su oni moji pra​vi ro​di​te​lji, a ni​kak​va tuga nije tada za​tam​ni​la moje oči. Nisu mi rek​li is​ti​nu sve dok moji dje​čač​ki uvoj​ci nisu bili pot​kra​će​ni i dok ne pos​ta​doh mla​di​ćem. Tek su mi tada rek​li na koji sam na​čin sti​gao k nji​ma, jer su se bo​ja​li bo​go​va i što​va​li ih... Zato moj otac nije že​lio da pro​ži​vim os​ta​tak ži​vo​ta s laži. Jed​no znam za​si​gur​no: ni​sam bio je​di​ni ko​jeg je ri​ječ​na ma​ti​ca po​ni​je​la niz ri​je​ku, po​lo​že​nog u tr​š​ča​ni čun oma​zan smo​lom. Teba sa svo​jim pa​la​ča​ma bi​ja​še ve​lik grad, a si​ro​ma​ške ko​li​bi​ce od bla​ta gus​to su sta​ja​le oko ugled​ni​jih gra​đe​vi​na. U vri​je​me ve​li​‐ kih fa​ra​ona Egi​pat je do​veo mno​ge na​ro​de pod svo​je žez​lo, a moć i bo​gat​stvo do​ni​je​li su raz​li​či​te obi​ča​je. Tu​đin​ci do​đo​še u Tebu: tr​gov​ci i obrt​ni​ci gra​di​li su svo​je hra​mo​ve kako bi u nji​ma što​va​li svo​je bo​go​ve. Ve​lik bi​ja​še sjaj i bo​gat​stvo hra​mo​va i pa​la​ča, ali ve​li​ka bi​ja​še i bi​je​da iz​van zi​di​na. Broj​ni si​ro​ma​si rje​ša​va​li su se svo​je dje​ce; mno​ge bo​ga​te žene, čiji mu​že​vi iz​bi​va​hu na pu​to​va​nju, uk​la​nja​le su do​kaz svo​je ne​vje​re po​vje​ra​va​ju​ći ga ri​je​ci. Mo​žda sam bio sin žene ne​kog mor​na​ra koja je pre​va​ri​la svo​ga muža s ne​kim si​rij​skim tr​gov​cem? Mo​žda sam – ta ni​sam bio obre​zan – di​je​te ne​kog tu​đin​ca? Kada mi je kosa bila po​dre​za​na, a maj​ka je spre​mi​la u ma​le​nu dr​ve​nu ku​ti​ju za​jed​‐ no s mo​jim pr​vim san​da​la​ma, dugo sam se za​gle​dao u tr​š​ča​ni čun ko​jeg mi je po​ka​za​‐ la. Upo​re su mu bile po​žu​tje​le, slom​lje​ne i za​ča​đav​lje​ne di​mom s og​nji​šta. Sve​ze su bile iz​ve​de​ne pti​čar​skim čvo​ro​vi​ma, ali to bi​ja​še sve što mi je mo​gao reći o mom po​‐ dri​je​tlu. I tada je moje srce osje​ti​lo svo​ju prvu ranu... 9

3 Bli​že​njem sta​ros​ti duša po​le​ti kao pti​ca, na​trag da​ni​ma dje​tinj​stva i mla​dos​ti. Sada ti dani sja​je jas​no​ćom i čis​to​ćom u mom sje​ća​nju, jer se sve iz tog doba pri​ka​zu​je bo​‐ ljim, ljup​ki​jim... nego u da​naš​njem svi​je​tu. U tome se bo​ga​ti i si​ro​maš​ni ne raz​li​ku​ju, jer za​si​gur​no nit​ko nije to​li​ko bi​je​dan da mu na​kon pro​to​ka mno​gih lje​ta sje​ća​nje na nje​go​vo dje​tinj​stvo ne bi bu​di​lo bar neko svje​tlu​ca​nje ili sre​ću... Moj je otac Sen​mut ži​vio uzvod​no od zi​di​na hra​ma, u bi​jed​noj, buč​noj če​t​vr​ti. Na do​mak nje​go​ve kuće le​ža​še ve​lik ka​me​ni gat gdje su bro​do​vi s Nila is​kr​ca​va​li svo​je te​‐ re​te. A u uskim uli​či​ca​ma bile su mor​nar​ske i tr​go​vač​ke kr​č​me kao i svra​ti​šta u koja su na​vra​ća​li i imuć​ni, no​še​ni na no​silj​ka​ma iz unu​tar​njeg gra​da. Naši su su​sje​di bili pri​kup​lja​či po​re​za, vlas​ni​ci te​gle​ni​ca, pod​čas​ni​ci, te ne​ko​li​ko sve​će​ni​ka pe​tog stup​nja. Po​put moga oca, ubra​ja​li su se u što​va​ni dio pu​čans​tva, uz​di​žu​ći se po​vrh mnoš​tva po​put zida iz​nad po​vr​ši​ne vode. Tako je i naša kuća, zato, bila pros​tra​na u us​po​red​bi s ko​li​ba​ma od bla​ta onih vrlo si​ro​maš​nih, koje su se tuž​no go​mi​la​le duž uskih uli​či​ca. Ima​li smo čak i vrt dug ne​ko​‐ li​ko ko​ra​ka, sa sta​blom si​ko​mo​re koju je moj otac po​sa​dio. Vrt je bio ogra​đen pre​ma uli​ci gr​mo​vi​ma aka​ci​je, a kao je​zer​ce ima​li smo ka​men na​pu​njen vo​dom samo za vri​‐ je​me vi​so​ke vode. Kuća je ima​la če​ti​ri pros​to​ri​je, a u jed​noj je moja maj​ka pri​pre​ma​la hra​nu, koju smo jeli na tri​je​mu is​pred li​ječ​nič​ke sobe moga oca. Dva puta tjed​no jed​‐ na je žena do​la​zi​la po​mo​ći mo​joj maj​ci čis​ti​ti kuću – jer Kipa je mno​go dr​ža​la do čis​‐ to​će – i je​dan​put tjed​no pra​lja je uzi​ma​la našu odje​ću i opra​la je na svom is​pi​ra​li​štu, na oba​li ri​je​ke. U toj gru​boj če​t​vr​ti obi​ta​va​lo je mno​go tu​đi​na​ca, a nje​na bi​je​da ra​zot​kri​la mi se tek na​kon dje​tinj​stva. Ov​dje su moj otac i su​sje​di odr​ža​va​li tra​di​ci​ju i čas​ne obi​ča​je. U vri​je​me kada su ovi obi​ča​ji nes​ta​ja​li čak i u kru​go​vi​ma ple​me​ni​tih u gra​du, moj otac i nje​go​va kla​sa nas​tav​lja​li su stro​go pred​stav​lja​ti Egi​pat ka​kav je bio u proš​los​ti, u nji​‐ ho​vom što​va​nju bo​go​va, nji​ho​voj čis​to​ći srca i nji​ho​voj ne​se​bič​nos​ti. Pri​či​nja​lo se, žele se iz​dvo​ji​ti svo​jim po​na​ša​njem, od onih s ko​ji​ma su pri​si​lje​ni ži​vje​ti i ra​di​ti... No za​što bih sada go​vo​rio o ono​me što sam tek kas​ni​je shva​tio? Za​što ne ra​di​je o kvr​ga​vom sta​blu si​ko​mo​re, o šu​šta​nju liš​ća kada sam u nje​nu pod​nož​ju tra​žio zak​lon od pr​že​ćeg sun​ca? Ili o mo​joj omi​lje​noj igrač​ki, dr​ve​nom kro​ko​di​lu koji je škljo​cao če​‐ ljus​ti​ma i po​ka​zi​vao svo​je cr​ve​no ždri​je​lo dok sam ga na uzi​ci vu​kao po​plo​ča​nim uli​‐ ca​ma? Dje​ca iz su​sjed​stva pri​tom su se skup​lja​la bu​lje​ći i ču​de​ći se. Pris​kr​bio sam mno​go med​nih slas​ti​ca, obi​lje sjaj​nih ka​men​či​ća i ko​ma​di​ća ba​kre​ne žice, samo zato što sam svog kro​ko​di​la pre​pu​štao dru​gi​ma da ga vuku i igra​ju se s njim. Samo su dje​‐ ca vi​šeg po​dri​je​tla ima​la tak​ve igrač​ke, no mom ga je ocu pok​lo​nio dr​vo​rez​bar iz pa​la​‐ 10

če, za​hva​lan jer mu je otac iz​li​je​čio čir koji ga je sp​rje​ča​vao u sje​de​nju. Ju​trom bi me maj​ka uzi​ma​la sa so​bom pri od​la​sku na tr​ž​ni​cu. Ni​ka​da nije ku​po​va​‐ la mno​go, ali mo​gla je na spo​koj​no bi​ra​nje i ku​po​vi​nu jed​nog je​di​nog sno​pa luka utro​ši​ti vri​je​me po​treb​no da iz vod​nog sata is​tek​ne sva voda. Ili bi ci​je​la ju​tra ti​je​kom či​ta​vo​ga tjed​na po​sve​ti​la oda​bi​ru no​vih ci​pe​la. Pre​ma na​či​nu go​vo​ra mo​glo ju se ci​je​‐ ni​ti bo​ga​tom i za​bri​nu​tom samo za to kako pris​kr​bi​ti naj​bo​lje. Pa ako i nije ku​po​va​la, sve ju je to za​bav​lja​lo. A za​što? Jer me je že​lje​la od​go​ji​ti da bu​dem šted​ljiv. Tvr​di​la bi: “Nije bo​gat čo​vjek koji ima sre​bra i zla​ta, nego onaj koji je za​do​vo​ljan s ma​le​nim.” Tako bi me uvje​ra​va​la, dok su nje​ne si​ro​te sta​re oči čez​nut​lji​vo zas​ta​ja​le na sjaj​no obo​je​noj vu​ne​noj odje​ći iz Si​do​na i Bi​blo​sa, is​tan​ča​noj i la​ga​noj po​put pa​per​ja. Nje​ne sme​đe, ra​dom ot​vrd​nu​le ruke, mi​lo​va​le su no​je​vo pe​rje i ukra​se od slo​no​va​če. "Sve je to is​praz​nost", go​vo​ra​še mi – a i sebi sa​moj. No dje​čja se pa​met bu​ni​la pro​tiv tih po​‐ uka; čez​nuo sam po​sje​do​va​ti maj​mu​na koji je stav​ljao ruku oko gos​po​da​ro​va vra​ta ili pti​cu s pe​rjem sjaj​nim po​put dra​gu​lja, koja kri​je​šta​še si​rij​ske i egi​pat​ske ri​je​či. Ni​sam imao ni​šta pro​tiv zlat​nih la​na​ca i ure​še​nih san​da​la. A nije pro​tek​lo mno​go vre​me​na od tada, pa sam spoz​nao ko​li​ko je si​ro​ta sta​ra Kipa za​pra​vo žu​di​la za bo​gat​stvom. Kao žena si​ro​maš​nog li​ječ​ni​ka ona je uta​ži​va​la svo​je čež​nje pri​ča​ma. Pri​je nego bi​‐ smo na​ve​čer zas​pa​li, ti​him bi mi gla​som is​pri​ča​la sve pri​če koje je zna​la. Pri​po​vi​je​da​la bi mi o Si​nu​heu i o bro​do​lom​cu koji se vra​tio od Zmij​skog kra​lja s ne​bro​je​nim bla​‐ gom, o bo​go​vi​ma i zlim du​ho​vi​ma, o ča​rob​nja​ci​ma, te o fa​ra​oni​ma u dav​nim vre​me​‐ ni​ma... Moj je otac čes​to mrm​ljao na to i go​vo​rio kako mi puni gla​vu be​smis​li​ca​ma. Ali, kad bi se na​mak​nu​la ve​čer i on za​hr​kao, ona bi nas​tav​lja​la. Či​ni​la je to ko​li​ko za moje za​do​volj​stvo to​li​ko i za svo​je. Pam​tim one za​guš​lji​ve ljet​ne noći kada je slam​‐ nja​ča vla​ti​ma dra​ži​la i boc​ka​la moje nago ti​je​lo i san nije do​la​zio. Slu​šao sam njen uti​šan umi​ru​ju​ći glas. Osje​ćam se po​nov​no si​gur​nim pri po​mis​li na to... Moja stvar​na maj​ka te​ško da bi bila ple​me​ni​ti​ja ili njež​ni​ja od jed​nos​tav​ne, praz​‐ no​vjer​ne Kipe, kod koje su sli​je​pi i kljas​ti go​vo​ra​či pri​ča bili si​gur​ni za do​bar objed iz nje​nih ruku. Pri​če su mi go​di​le, ali kao pro​tu​vje​sje bila je tu živa uli​ca, le​glo muha, uli​ca is​pu​‐ nje​na ti​su​ća​ma vo​nje​va i mi​ri​sa... Iz luke bi vje​tar do​no​sio svjež dah ce​dro​vi​ne i mir​‐ he... Ili da​šak mi​ris​na ulja kada bi ot​mje​ne žene proš​le na​gi​nju​ći se iz svo​jih no​si​lja​ka kako bi iz​gr​di​le ulič​ne dje​ča​ke. A na​ve​čer, kada bi se zla​tan Amo​nov čun pri​ma​kao za​pad​nim br​di​ma, uz​di​gao bi se iz svih su​sjed​nih ku​ći​ca i s tri​je​mo​va mi​ris pr​že​ne ribe po​mi​je​šan s mi​ri​som ne​tom pe​če​na kru​ha. Ove mi​ri​se si​ro​tinj​skih če​t​vr​ti Tebe za​vo​lio sam kao di​je​te. I ni​kad ih ni​sam za​bo​ra​vio. Za vri​je​me obje​da na tri​je​mu, pri​mio sam prve po​du​ke od svog oca. Ula​zio bi klo​‐ nu​lo i umor​na ko​ra​ka u vrt s uli​ce; ili do​la​zio iz svo​je rad​ne sobe pra​ćen oš​trim vo​‐ njem po​mas​ti i li​je​ko​va, koji se za​vu​kao u nje​go​vu odje​ću. Moja bi maj​ka iz​li​la vodu na nje​go​ve ruke. Tada bi​smo sje​li na klup​či​ce i jeli, a ona bi nas dvo​ri​la. Dok smo tako sje​di​li, zna​lo se slu​či​ti pa bi čo​por mor​na​ra na​gr​nuo te​tu​ra​ju​ći uli​com, pi​ja​no ur​la​ju​ći, 11

uda​ra​ju​ći šta​po​vi​ma po zi​do​vi​ma kuća ili zas​ta​ju​ći olak​ša​ti se uz naše aka​ci​je. Moj otac, koji bi​ja​še ob​zi​ran čo​vjek, ne bi re​kao ni​šta dok ne bi otiš​li. Tada bi mi po​uč​no ka​zao: “Samo cr​nac ili pr​lja​vi Si​ri​jac čini to na uli​ci. Egip​ća​nin po​tra​ži zak​lon među zi​do​vi​ma.” Ili bi sta​lo​že​no pri​op​ćio: “Umje​re​no uži​va​nje u vinu bož​ji nam je dar, te ra​zve​se​lja​‐ va naša srca. Jed​na ku​pi​ca ne ško​di ni​ko​me... Dvi​je odve​zu​ju je​zik, no čo​vjek koji is​pi​‐ je vrč vina budi se u bla​tu, op​ljač​kan i pre​tu​čen.” Po​ne​kad bi da​šak mi​ris​nih po​mas​ti sti​gao do na​šeg tri​je​ma, kada bi kak​va li​je​pa žena proš​la pje​ši​ce... odje​ve​na u pro​zir​ne ha​lje, obra​za, usa​na i obr​va pre​kras​no na​li​‐ če​nih, a u bis​trim oči​ma sa svje​tlu​ca​njem kak​vo se ne mo​ga​še vi​dje​ti u oči​ma krje​pos​‐ nih. Dok sam op​či​njen pi​ljio u tak​vu, otac bi re​kao mrko: – Ču​vaj se žene koja te na​zi​va “Dra​gi dje​ča​če” i mami te. Jer, nje​no je srce le​glo zam​ki, a nje​no ti​je​lo sa​ži​že gore od va​tre. Nije čud​no što se pos​li​je tak​vih po​uka moja dje​ti​nja duša po​če​la bo​ja​ti vrča vina i li​je​pih žena koje nisu bile kao obič​ne žene. Ali se, is​to​dob​no, obo​je odje​nu​lo po​gi​belj​‐ nom priv​lač​noš​ću zas​tra​šu​ju​ćih i za​bra​nje​nih stva​ri. Prem​da još bi​jah di​je​te, otac mi je do​pu​štao pra​će​nje nje​go​vih raz​go​vo​ra s bo​les​ni​‐ ci​ma. Po​ka​zi​vao mi je svoj pri​bor: no​že​ve, kli​je​šta, vr​če​ve s li​je​ko​vi​ma i objaš​nja​vao mi nji​ho​vu upo​ra​bu. Pri is​pi​ti​va​nju bo​les​ni​ka, mo​rao sam sta​ja​ti uz nje​ga i do​da​va​ti mu pli​ti​ce s vo​dom, za​vo​je, ulje i vino. Moja maj​ka, kao ni dru​ge žene, nije mo​gla pod​ni​je​ti po​gled na rane i obo​lje​la mjes​ta i ni​ka​ko nije mo​gla shva​ti​ti moje za​ni​ma​nje za bo​les​ti. Di​je​te ne tre​ba pro​su​đi​va​ti pat​nje pri​je nego li ih is​ku​si, go​vo​ri​la bi. Za mene je pro​bi​ja​nje čira bio uz​bud​ljiv za​hvat. Pos​li​je sam os​ta​lim dje​ča​ci​ma po​nos​no pri​čao o sve​mu što sam vi​dio, kako bih za​do​bio nji​ho​vo što​va​nje. Kada bi god do​šao neki novi bo​les​nik, pra​tio sam pro​pit​ki​va​nje mog oca s pre​da​nom po​zor​noš​ću sve dok ne bi re​kao: “Ta se bo​lest može iz​li​je​či​ti,” ili “Pre​uzet ću vaš slu​čaj”. Bilo je me​đu​tim i onih za koje je pro​ci​je​nio da nije po​do​ban li​je​či​ti ih. Tada bi is​pi​sao ne​ko​li​ko re​da​ka na smo​tak pa​pi​ru​sa i pos​lao ih u Kuću Ži​vo​ta, u hram. Kada bi ta​kav bo​les​nik oti​šao, otac bi obič​no uz​dah​nuo, ki​mao gla​vom i ka​zao: “Si​ro​ti stvor.” Nisu svi pa​ci​jen​ti mog oca bili si​ro​maš​ni. Za​štit​ni​ci kuća nas​la​da u su​sjed​stvu po​‐ vre​me​no su mu upu​ći​va​ni na pre​vi​ja​nje na​kon ne​kak​ve tuč​nja​ve, a nji​ho​va je odje​ća bila od naj​bo​ljeg tka​nja. Gos​po​da​ri si​rij​skih bro​do​va po​ne​kad su do​la​zi​li zbog či​re​va ili zu​bo​bo​lje. Zato ni​sam bio iz​ne​na​đen kada je jed​nog dana doš​la žena ops​krb​lji​va​ča za​či​ni​ma, ure​še​na na​ki​tom i svje​tlu​ca​ju​ćom ogr​li​com s dra​gim ka​me​njem. Uz​di​sa​la je, ja​uka​la i tu​ži​la o svo​jim broj​nim pat​nja​ma, a moj je otac sve to po​zor​‐ no slu​šao. Bio sam vrlo ra​zo​ča​ran kada je na kon​cu uzeo smo​tak pa​pi​ru​sa, oči​to ka​ne​‐ ći pi​sa​ti po nje​mu. Na​dao sam se, otac će je zna​ti iz​li​je​či​ti svo​jim umi​je​ćem i tako do​‐ bi​ti broj​ne vri​jed​ne da​ro​ve. Uz​dah​nuo sam, ki​mao gla​vom i pro​šap​tao sam sebi: “Si​ro​‐ ti stvor.” Bo​les​na žena se upla​še​no trg​nu​la i ne​si​gur​no po​gle​da​la mog oca. On je za​pi​sao re​‐ 12

dak sta​ro​drev​nim pi​sme​nom, pre​pi​su​ju​ći s ošte​će​nog svit​ka pa​pi​ru​sa... Po​tom je na​lio ulje i vino u pli​ti​cu za mi​je​ša​nje, pa umo​čio u to is​pi​sa​ni pa​pi​rus sve dok se cr​ni​lo nije ras​to​pi​lo u vinu. Za​tim je pre​lio te​ku​ći​nu u zem​lja​ni vrč i pre​dao ga ženi ops​krb​lji​va​‐ ča za​či​ni​ma kao li​jek. Objas​nio joj je neka uzi​ma od tog li​je​ka kad je god za​bo​li že​lu​‐ dac. Po od​la​sku žene, po​gle​dao sam oca. Či​nio mi se sme​te​nim. Za​kaš​ljao je je​dan​put ili dva​put i re​kao: “Mno​ge se bo​les​ti mogu iz​li​je​či​ti cr​ni​lom upo​rab​lje​nim za moć​no za​zi​va​nje.” Više nije ni​šta re​kao glas​no, ali je na​kon ne​kog vre​me​na pro​mrm​ljao za sebe: “Na kon​cu ko​na​ca, ovo sred​stvo bar ne može ško​di​ti pa​ci​jen​tu.” Kada sam na​pu​nio sed​mu go​di​nu do​bio sam dje​čač​ku pre​ga​ču, ko​jom se po​kri​va​ju be​dra. I maj​ka me po​ve​la u hram radi pri​bi​va​nja žr​tve​nom obre​du. Amo​nov hram u Tebi bio je u to vri​je​me naj​moć​ni​ji u ci​je​lom Egip​tu. Ši​ro​ka pris​tup​na Ces​ta ov​no​va, obrub​lje​na ni​zom sfin​gi ov​nuj​skih gla​va, is​kle​sa​nih od ka​me​na, vo​di​la je do hra​ma, od sre​di​šta gra​da po​či​nju​ći kod hra​ma i rib​nja​ka bo​ži​ce Mje​se​ca. Okruž​je hra​ma bi​ja​‐ še ogra​đe​no moć​nim zi​dom od ope​ka i sa svo​jim broj​nim zda​nji​ma tvo​ri​lo je grad unu​tar gra​da. S vrha tor​nje​vi​tih pi​lo​na le​pr​ša​le su duge, ša​re​ne zas​ta​ve i pla​men​ci, kao da su se ra​si​pa​li s vi​si​na. A di​vov​ski ki​po​vi kra​lje​va, smje​šte​ni s obje stra​ne, ču​va​‐ li su ba​kre​ne dve​ri ula​za u hram. Pro​đo​smo kroz vra​ta, a pro​da​va​či Knji​ga mr​tvih pov​la​či​li su sku​te moje maj​ke i nu​di​li svo​je us​lu​ge vri​šta​vo ili šap​tom. Maj​ka me po​ve​la po​gle​da​ti dr​vo​djelj​ske ra​di​‐ oni​ce s iz​lo​že​nim dr​ve​nim ki​po​vi​ma ro​bo​va i slu​gu. Ti su ki​po​vi pro​da​va​ni po​sje​ti​te​‐ lji​ma, na​kon što bi ih po​sve​ti​li sve​će​ni​ci, a bili su na​mi​je​nje​ni slu​ži​ti nji​ho​vim vlas​ni​‐ ci​ma na onom svi​je​tu, kako ovi ne bi ni​kad mo​ra​li po​di​ći ni prst, bez ob​zi​ra što bi im za​tre​ba​lo. Moja je maj​ka pla​ti​la pris​toj​bu koja je zah​ti​je​va​na od po​sje​ti​te​lja, pa sam mo​gao gle​da​ti u bi​je​lo odje​ve​ne spret​no​ru​ke sve​će​ni​ke kako ubi​ja​ju i če​tvo​re bika ko​jem je ple​te​ni​ca od pa​pi​ru​sa iz​me​đu ro​go​va bila po​t​vr​dom da je do​tič​na ži​vo​ti​nja pot​pu​no bez mr​lja i bez i jed​ne bi​je​le dla​ke. Sve​će​ni​ci bi​ja​hu de​be​li i po​bož​ni, a nji​ho​ve su obri​ja​ne gla​ve svje​tlu​ca​le na​ma​za​ne uljem. Na​zoč​no je bilo sto​ti​njak lju​di koji do​đo​še pri​bi​va​ti žr​tve​nom obre​du, ali sve​će​ni​ci su vjer​ni​ci​ma obra​ća​li malo po​zor​nos​ti i slo​‐ bod​no su me​đu​sob​no ča​vr​lja​li o svo​jim osob​nim pos​lo​vi​ma, ti​je​kom ci​je​le sve​ča​nos​ti. Zu​rio sam u sli​ke s pri​zo​ri​ma rata koje su re​si​le zi​do​ve hra​ma i di​vio se di​vov​skim stu​po​vi​ma, pot​pu​no pro​pu​šta​ju​ći ra​zu​mje​ti osje​ća​je moje maj​ke oči​ju pu​nih suza, dok me je vo​di​la domu. Kada smo sti​gli, ski​nu​la mi je dje​čje ci​pe​li​ce i dala mi nove san​da​‐ le koje su bile ne​udob​ne i žu​lja​le mi sto​pa​la dok se ni​sam pri​učio na njih. Pos​li​je obje​da moj je otac, s oz​bilj​nim iz​ra​zom lica, po​lo​žio svo​ju ve​li​ku spret​nu ruku na moju gla​vu i sa stid​lji​vom njež​noš​ću po​gla​dio meke uvoj​ke mo​jih slje​po​oči​ca. – Sada si na​vr​šio se​dam go​di​na, Si​nu​he... Mo​raš od​lu​či​ti, što ćeš biti u ži​vo​tu... – Rat​nik! – od​go​vo​rio sam bez raz​miš​lja​nja. I bio zbu​njen ra​zo​ča​ra​nim po​gle​dom na nje​go​vom do​bro​hot​nom licu. Ali, naj​bo​lje igre dje​ča​ka na uli​ci bi​ja​hu rat​ne igre. 13

Gle​dao sam hr​va​nje voj​ni​ka i nji​ho​vo uvjež​ba​va​nje ba​ra​ta​nju oruž​jem koje su iz​vo​di​‐ li is​pred svo​jih vo​jar​ni. Vi​dio sam i jur​nja​vu pe​rjem ure​še​nih boj​nih kola, gr​me​ćih ko​‐ ta​ča, pri od​la​sku na vjež​be iz​van gra​da. Nije mo​glo biti ni​šta ot​mje​ni​je i ve​li​čaj​ni​je od voj​nič​ke služ​be. Osim toga, voj​nik ne mora zna​ti pi​sa​ti, a to je naj​vi​še utje​ca​lo na mene, jer su sta​ri​ji dje​ča​ci pri​ča​li straš​ne pri​če o tome ko​li​ko je te​ško svla​da​ti umi​je​će pi​sa​nja i ko​li​ko su ne​mi​lo​srd​no uči​te​lji po​te​za​li kosu uče​ni​ka, ako bi ovi mo​žda skr​ha​‐ li gli​ne​nu plo​či​cu ili slo​mi​li pi​salj​ku od tr​sti​ke među svo​jim ne​vič​nim pr​sti​ma. Čini se, moj otac nije ni​kad bio oso​bi​to na​da​ren čo​vjek. Ina​če bi za​si​gur​no pos​tao ne​što više od li​ječ​ni​ka si​ro​maš​nih. Ali on bi​ja​še sa​vjes​tan u svom radu i ni​kad nije na​udio svo​jim pa​ci​jen​ti​ma. A ti​je​kom go​di​na pos​tao je mu​drim, ste​kav​ši is​kus​tvo. Već je znao ko​li​ko sam osjet​ljiv i svo​je​glav. Zato nije sta​vio ni​kak​ve pri​mjed​be gle​de moje od​lu​ke... Usko​ro je, ipak, za​tra​žio od moje maj​ke kupu. Po​šao je u svo​ju rad​nu sobu, pa tamo na​pu​nio po​su​du jef​ti​nim vi​nom iz vrča. – Dođi, Si​nu​he – re​kao je. Za​tim me po​veo iz kuće i do​lje pre​ma ri​ječ​noj oba​li. Zas​ta​do​smo kod zi​da​ne oba​le i gle​da​li smo te​gle​ni​cu s koje su vje​šti no​sa​či iz​no​si​li robu uši​ve​nu u ro​go​ži​nu. Sun​ce se spu​šta​lo među Za​pad​na brda ka Gra​da Mr​tvih, ali ovi su ro​bo​vi nas​tav​lja​li muč​no ra​di​ti, sop​ću​ći i na​top​lje​ni zno​jem. Nad​zor​nik ih je pod​ba​dao svo​jim bi​čem, dok je pi​sar udob​no sje​dio is​pod svog plat​ne​nog kro​va, pro​‐ vje​ra​va​ju​ći sva​ki smo​tak na svo​jem po​pi​su. – Že​liš li biti po​put jed​no​ga od ovih? – upi​ta moj otac. Po​mis​lio sam u sebi: to je baš glu​po pi​ta​nje! I zu​rio u nje​ga bez od​go​vo​ra. Ta nit​ko nije že​lio biti po​put no​sa​ča! – Oni rade i muče se od rane zore do kas​no u noć – reče Sen​mut. – Nji​ho​va koža ogru​bje​la je po​put kro​ko​dil​ske. Nji​ho​ve su šake za​deb​lja​le po​put kro​ko​dil​skih sto​pa​la. Tek kad pad​ne noć, mogu od​g​mi​za​ti do svo​jih bi​jed​nih ko​li​ba. Hra​na im je kri​ška kru​‐ ha, če​šanj luka i gut​ljaj ri​jet​kog, gor​kog piva. To je ži​vot no​sa​ča, ora​ča... ži​vot svih koji rade samo svo​jim ru​ka​ma. Mis​liš li da bi im tre​ba​lo za​vi​dje​ti? Po​tre​soh gla​vom, za​gle​da​ju​ći ga i ču​de​ći se. Že​lio sam pos​ta​ti voj​ni​kom, a ne biti no​sač, grep​s​ti zem​lju, na​vod​nja​va​ti po​lja ili biti ba​le​gom upr​lja​ni pas​tir. – Oče – re​koh kada po​đo​smo. – Voj​ni​ci​ma je li​je​po. Žive u svo​jim vo​jar​na​ma i jedu do​bru hra​nu. Na​ve​čer piju vino u ku​ća​ma nas​la​de, a žene im se smi​je​še. Nji​ho​vi vođe nose zlat​ne lan​ce oko vra​ta prem​da ne zna​ju pi​sa​ti. Pri po​vrat​ku s voj​ne, do​no​se pli​jen i do​vo​de ro​bo​ve koji muč​no rade i bave se obr​tom pa im slu​že. Za​što ne bih nas​to​jao i ja pos​ta​ti rat​ni​kom? Moj otac ne od​go​vo​ri ni​šta, ali je ubr​zao ko​rak. Bli​zu ve​li​ke hrpe ot​pa​da​ka, gdje su muhe zu​ja​le u gus​tom obla​ku po​vrh na​ših gla​va, otac se prig​nuo i za​gle​dao u ni​sku ko​li​bi​cu od bla​ta. – In​te​be, pri​ja​te​lju moj, jesi li tu? Na taj po​ziv is​pu​že odur​no če​lja​de os​la​nja​ju​ći se na štap. Des​na mu ruka bi​ja​še 14

odre​za​na is​pod ra​me​na, a nje​go​va je pre​ga​ča bila straš​no pr​lja​va. Ti​je​lo mu bi​ja​še iz​‐ je​de​no od ga​ma​di, lice is​u​še​no i na​bo​ra​no od go​di​na, a zubi uop​će nije više imao... – Zar je to – to In​teb? – Za​dah​tao sam, gle​da​ju​ći sta​rog čo​vje​ka, sav užas​nut. In​teb bi​ja​še ju​nak koji se bo​rio u si​rij​skim po​ho​di​ma Tut​mo​zi​sa III, naj​ve​ćeg od svih fa​ra​‐ ona. Još su se pri​po​vi​je​da​le pri​če o In​te​bo​vu ju​naš​tvu i na​gra​da​ma ko​ji​ma ga je ob​da​‐ rio fa​ra​on. Sta​ri je čo​vjek po​di​gao ruku na voj​nič​ki poz​drav, a otac mu je pre​dao vrč s vi​nom. Po​tom sje​do​še na tlo jer pred ku​ćer​kom ne bi​ja​še ni klu​pe. In​teb je po​di​gao dr​š​ću​ćom ru​kom vino do usa​na, ali briž​no kako ne bi iz​gu​bio ni kapi. – Moj sin Si​nu​he smje​ra pos​ta​ti rat​ni​kom – smje​škao se otac. – Do​ve​doh ga tebi, In​teb, jer si je​di​ni pre​ži​vje​li od ju​na​ka ve​li​kih ra​to​va... I mo​žeš mu ka​zi​va​ti o uz​no​si​‐ tom i dos​to​jans​tve​nom ži​vo​tu i ve​li​čaj​nim voj​nič​kim dje​li​ma! – U ime Seta i Ba​ala i svih os​ta​lih vra​go​va! – zak​le​pe​tao je nje​gov ja​dan su​go​vor​‐ nik, di​žu​ći svoj krat​ko​vi​dan po​gled pre​ma meni. – Zar je deč​ko po​lu​dio?! Nje​go​va bez​u​ba usta, za​mu​će​ne oči, ba​tr​ljak ruke koji se nji​hao, a oso​bi​to na​bo​ra​‐ na pr​lja​va prsa bili su to​li​ko zas​tra​šu​ju​ći da sam ot​pu​zao iza svog oca i zgra​bio nje​go​‐ vu ruku. – Dje​ča​če, dje​ča​če – smi​juc​kao se In​teb. – Kada bih imao puna usta vina za sva​ku kle​tvu koju sam iz​re​kao o svom ži​vo​tu i o svo​joj kobi; bi​jed​noj sud​bi​ni koja me uči​ni​‐ la voj​ni​kom; mo​gao bih na​pu​ni​ti je​ze​ro koje je fa​ra​on dao na​pra​vi​ti za svo​ju sta​ru ženu. Is​ti​ni za vo​lju, ni​kad ni​sam imao pri​go​de vi​dje​ti ga, jer si ne mogu pri​ušti​ti da me pre​ve​zu pre​ko ri​je​ke... Ali ne sum​njam, is​pu​nio bih ga! Ah, pri​tom bi toga dos​ta​ja​‐ lo i više nego je po​treb​no za opi​ja​nje ci​je​le voj​ske. Pio je po​nov​no, šted​lji​vo. – Ali – re​koh, dok mi je bra​da drh​ta​la – voj​nič​ko za​ni​ma​nje je naj​čas​ni​je od svih. – Čast! Sla​va! Ugled! – reče In​teb, ju​nak Tut​mo​zi​so​vih voj​ski. – Gno​ji​šte! Pr​ljav​šti​‐ na i gnoj gdje se kote muhe! Ni​šta više! Mno​go laži iz​re​koh u moje doba samo kako bih pris​kr​bio vina od za​bu​lje​nih glu​pa​na koji me slu​ša​hu. No tvoj je otac čes​tit čo​‐ vjek, ko​jeg neću za​va​ra​va​ti. Zbog toga, sine, ka​žem ti: za​ni​ma​nje rat​ni​ka je naj​bjed​ni​‐ je, naj​prez​re​ni​je i naj​po​ni​zu​ju​će. Vino je iz​gla​di​lo na​bo​re nje​go​va lica i za​pa​li​lo žar u nje​go​vim div​ljim sta​rim oči​‐ ma. Di​gao se i zgra​bio si vrat svo​jom je​di​nom ru​kom. – Gle​daj, dje​ča​če! Ovaj mr​šav vrat ne​koć su re​si​li zlat​ni lan​ci, pet njih. Fa​ra​on ih je svo​jom ru​kom ovje​sio. Ali tko može pro​ci​je​ni​ti odre​za​ne ruke koje sam go​mi​lao pred nje​gov ša​tor? Tko se prvi us​peo uz ljes​tve na moć​ne zi​di​ne Ka​de​ša? Tko je gru​nuo kroz gus​te ne​pri​ja​telj​ske re​do​ve kao tru​be​ći slon? To bi​jah ja! Ja, In​teb – ju​nak. I tko mi sada za to za​hva​lju​je? Moje zla​to poš​lo je pu​tem svih ze​malj​skih stva​ri, a ro​bo​vi koje sam za​ro​bio u voj​ni po​bje​gli su ili pro​pa​li u bi​je​di. Svo​ju des​nu ruku os​ta​vih u zem​lji Mi​ta​ni. I već bih odav​no pro​sja​čio na ras​križ​ji​ma, kad ne bi bilo mi​los​ti​vih lju​‐ di koji mi daju su​še​nu ribu i pivo, da nji​ho​voj dje​ci ka​zu​jem is​ti​nu o ratu. Ja sam In​‐ 15

teb! Ve​li​ki ju​nak! Po​gle​daj me! Os​ta​vih svo​ju mla​dost u pus​ti​nji, ko​joj sam ro​bo​vao ska​pa​va​ju​ći od gla​di, osku​di​je​va​ju​ći u sve​mu, osim u te​go​ba​ma... Tamo se meso oto​‐ pi​lo s mo​jih udo​va, moja je koža ogru​bje​la, a moje srce ot​vrd​nu​lo do ka​me​na. Naj​go​re od sve​ga, pr​že​ća je pus​ti​nja is​u​ši​la moje nep​ce, te pos​ta​doh žr​tva ne​uta​ži​ve žeđi, po​‐ put svih os​ta​lih voj​ni​ka koji se živi vra​ti​še iz ra​to​va u tu​đin​skim zem​lja​ma. A ži​vot je pos​tao na​lik do​li​ni smr​ti, ot​kad sam iz​gu​bio ruku. Ne tre​ba mi mno​go pa se pri​sje​tim boli koje mi je pro​uz​ro​či​la oz​lje​da i muka kada je voj​ni ra​nar​nik spr​žio ba​tr​ljak, u ki​‐ pu​ćem ulju, na​kon što mi je odre​zao ruku. To je ne​što što tvoj otac može ra​zu​mje​ti. Neka ti je bla​gos​lov​lje​no ime, Sen​mu​te! Ti si pra​vi​čan, do​bar čo​vjek. Ali vina nema više... Sta​ri je mo​mak za​šu​tio, malo sop​tao i sje​da​ju​ći po​nov​no na tlo, tuž​no pre​okre​nuo zem​lja​ni vrč otvo​rom pre​ma do​lje. Nje​go​ve su oči pres​ta​le sja​ti ža​rom i on je opet bio star, ne​sre​tan čo​vjek. – Ali rat​nik ne mora zna​ti pi​sa​ti! – pro​šap​tah, ok​li​je​va​ju​ći. – Hm! – reče sta​ri čo​vjek, pos​tran​ce za​gle​da​ju​ći mog oca, koji je brzo uzeo ba​kre​‐ nu na​ruk​vi​cu s ruke i pre​dao je In​te​bu. In​teb glas​no po​zo​ve, na što is​kr​s​ne neki pr​ljav dje​čak, uze ko​lut i vrč, te po​le​ti put kr​č​me po još vina. – Ne ono naj​bo​lje! – za​vi​če In​teb za njim. – Uzmi ki​se​lo. Do​bit ćeš više! – Po​nov​no me po​gle​dao, za​miš​lje​no. – Imaš pra​vo! Rat​nik ne tre​ba zna​ti pi​sa​ti, samo bo​ri​ti se. Da zna pi​sa​ti, bio bi čas​nik i za​po​vi​je​dao bi naj​hra​bri​ji​ma, koje bi slao is​pred sebe u boj. Sva​ki koji zna​de pi​sa​ti po​do​ban je za za​po​vi​je​da​nje, ali čo​vjek koji ne zna črč​ka​ti kva​‐ či​ce i ždra​lo​ve noge po pa​pi​ru​su, ni​kad neće ima​ti više od sto​ti​nu lju​di pod so​bom. Koje mu za​do​volj​stvo u zlat​nim lan​ci​ma i sla​vi, kada je onaj koji mu uru​ču​je od​li​čja, mo​mak s tr​š​ča​nim pe​rom u ruci? Tako to jest i tako će to uvi​jek biti... Zato, moj mom​‐ če, že​liš li za​po​vi​je​da​ti lju​di​ma i vo​di​ti ih, uči pi​sa​ti. Tada će se oni sa zlat​nim lan​ci​ma kla​nja​ti pred to​bom, a na bo​ji​šte će te ro​bo​vi no​si​ti, u no​silj​ci... Mu​sa​vi dje​čak vra​tio se s vr​čem vina, a i ku​pi​ca mu je bila puna. Lice sta​rog čo​vje​‐ ka oza​ri​lo se za​do​volj​stvom. – Tvoj otac Sen​mut do​bar je čo​vjek! On zna pi​sa​ti, a i nje​go​vao me u mo​jim sret​‐ nim da​ni​ma, dok je vina bilo u iz​o​bi​lju, kad sam obi​ča​vao vi​dje​ti kro​ko​di​le i vo​den​ko​‐ nje gdje ih nije bilo. Do​bar je čo​vjek, prem​da je samo li​ječ​nik i ne zna ru​ko​va​ti lu​‐ kom. Nje​mu iz​ri​čem svo​ju za​hval​nost. Ne​mir​no sam po​gle​da​vao vrč s vi​nom ko​jem je In​teb oči​to ka​nio us​mje​ri​ti svo​ju punu po​zor​nost... Po​čeo sam po​te​za​ti li​je​ko​vi​ma za​mr​ljan ši​ro​ki ru​kav svog oca. Bi​jah pun stra​ha kako ćemo se pos​li​je to​li​ko vina pro​bu​di​ti, puni mo​dri​ca i pre​tu​če​ni, u ne​‐ kom jar​ku. Sen​mut je ta​ko​đer zir​nuo pre​ma vrču, malo po​šu​tio, pa me odveo. In​teb je po​di​gao svoj krje​štav sta​rač​ki glas u ne​kak​voj si​rij​skoj pje​smi, a nag, sun​cem opa​ljen dje​čak se smi​jao. Tako sam ja, Si​nu​he, po​ko​pao svo​je rat​nič​ke sno​ve. I ni​sam se više opi​rao kada su me otac i maj​ka slje​de​ćeg dana po​ve​li u ško​lu. 16

4 Moj si otac nije mo​gao pri​ušti​ti pos​la​ti me u neku od ve​li​kih ško​la pri hra​mo​vi​ma, gdje su po​uča​va​ni si​no​vi (a po​ne​kad i kće​ri) imuć​ni​ka, ugled​ni​ka i is​tak​nu​tih sve​će​ni​‐ ka. Moj uči​telj bi​ja​še sta​ri sve​će​nik Oneh. On je obi​ta​vao ne​da​le​ko i dr​žao sa​to​ve na svo​jem uru​še​nom tri​je​mu. Uče​ni​ci su mu bili dje​ca obrt​ni​ka, tr​go​va​ca, luč​kih pre​‐ drad​ni​ka i pod​čas​ni​ka, oče​va čija je na​mi​sao bila otva​ra​nje pi​sar​ni​ce za svo​je si​no​ve. Oneh je u svo​je vri​je​me bio upra​vi​telj Ne​be​ske Mut u hra​mu i zato je bio vrlo po​do​‐ ban za da​va​nje te​melj​ne po​du​ke u pi​sa​nju dje​ci koja će kas​ni​je bri​nu​ti o po​pi​si​va​nju robe, mje​rid​bi žita, sta​di​ma sto​ke, od​nos​no voj​nim na​bav​ka​ma. Bi​ja​še na sto​ti​ne tak​‐ vih ma​lih ško​la u gra​du Tebi. Po​du​ka je bila jef​ti​na, a uče​ni​ci su je​di​no tre​ba​li uz​dr​ža​‐ va​ti uči​te​lja. Sin pro​da​va​ča dr​ve​nog ug​lje​na pu​nio je zimi uči​te​lje​vu peć, tkal​čev sin ops​krb​lji​vao ga odje​ćom, sin tr​gov​ca ži​tom bri​nuo se da ni​kad ne os​ta​ne bez braš​na, a moj se otac bri​nuo o nje​go​vim broj​nim te​go​ba​ma i bolj​ka​ma te mu da​vao bilj​ne me​le​‐ me nek ih uzi​ma s vi​nom. Ovis​nost o nama uči​ni​la je One​ha bla​gim uči​te​ljem. Dje​čak koji bi zas​pao iz​nad svo​je gli​ne​ne plo​či​ce ni​kad nije do​bio za​uš​ni​cu, ali je zato mo​rao za svog uči​te​lja pri​‐ ba​vi​ti slje​de​ćeg ju​tra neki slas​tan za​lo​gaj. Po​ne​kad bi sin tr​gov​ca ži​tom do​nio vrč piva. Tih bi​smo dana bili puni po​zor​nos​ti, jer bi sta​ri Oneh bio na​dah​nut za pri​ča​nje neo​bič​nih pri​ča iz da​le​ko​ga svi​je​ta. O Ne​be​skoj Mut, o Stvo​ri​te​lju, o Pta​hu i nje​go​vim dru​go​vi​ma bo​go​vi​ma. Mi bi​smo se smi​ju​lji​li, vje​ru​ju​ći kako smo ga za os​ta​tak dana od​vra​ti​li od te​ških za​da​ća i za​mor​nog is​pi​si​va​nja zna​ko​va. Tek mno​go kas​ni​je spoz​nao sam, sta​ri je Oneh bio mno​go mu​dri​ji uči​telj nego li smo to mi tada mis​li​li. Bilo je svr​he u nje​go​vu ka​zi​va​nju pra​dav​nih pri​ča, ko​ji​ma je nje​gov po​bo​žan, na​ivan duh udah​nji​vao ži​vot: po​uča​va​le su nas tra​di​ci​ji i pos​to​ja​nos​‐ ti pra​dav​no​ga Egip​ta. U nji​ma ni jed​no zlo dje​lo nije os​ta​ja​lo ne​kaž​nje​no... Sva​ko je ljud​sko srce bilo ne​po​pust​lji​vo va​ga​no pred ša​ka​lo​gla​vim Anu​bi​som i pri​jes​to​ljem pra​ved​no​ga Ozi​ri​sa. Smrt​ni​ci čija bi zlo​dje​la bila ra​zot​kri​ve​na na vagi Ša​ka​lo​glav​ca, bili bi ne​mi​lo​srd​no ba​če​ni Žde​ra​ču koji je bio spoj kro​ko​di​la i vo​den​ko​nja, ali mno​go straš​ni​ji od oba ova bića. Pri​čao nam je i o mr​zo​volj​nom Gle​da​ču Una​trag, straš​nom ske​la​ru bez čije po​mo​ći nit​ko nije mo​gao sti​ći do Bla​gos​lov​lje​nih Po​lja. Dok je ves​lao, bio je okre​nut krmi, ni​‐ ka​da pre​ma pram​cu kao ze​malj​ski bro​da​ri na Nilu. Oneh nas je na​učio po​nav​lja​ti na​‐ izust iz​ri​ča​je ko​ji​ma se to biće mo​glo pod​mi​ti​ti i udo​bro​vo​lji​ti. Po​uča​vao nas je kako te za​pi​se tre​ba​mo pre​pi​si​va​ti i po​tom pi​sa​ti iz sje​ća​nja, is​prav​lja​ju​ći naše po​gre​ške bla​gim upo​zo​re​nji​ma, bu​du​ći da i naj​ma​nja po​gre​ška može iz​bri​sa​ti sva​ku mo​guć​nost sret​nog ži​vo​ta na bu​du​ćem svi​je​tu. Uru​či​mo li Gle​da​ču Una​trag pi​sme​no u ko​jem je i 17

naj​ma​nja, bez​na​čaj​na po​gre​ška, bit ćemo pri​si​lje​ni vje​či​to lu​ta​ti po​put sje​na duž oba​la tih mrač​nih voda ili, još gore, pro​žde​rat će nas groz​ni po​no​ri Kra​ljev​s​tva Smr​ti. Po​la​zio sam One​ho​vu ško​lu ne​ko​li​ko go​di​na. Moj naj​bo​lji pri​ja​telj tamo bi​ja​še Tut​‐ mo​zis. Go​di​nu dana sta​ri​ji od mene, od dje​tinj​stva je od​ga​jan za bor​bu i ru​ko​va​nje ko​nji​ma. Nje​gov otac bi​ja​še vođa sku​pi​ne boj​nih kola i ru​ko​vao je služ​be​nim bi​čem s uple​te​nom ba​kre​nom ži​com. Na​dao se, sin će mu pos​ta​ti čas​nik vi​so​ka po​lo​ža​ja. Zato je htio neka mo​mak na​uči pi​sa​ti. Ali ne bi​ja​še ni​šta pro​ro​čan​sko u slav​nom ime​nu Tut​mo​zi​sa, za inat oče​vim na​ka​‐ na​ma... Jer, kad je dje​čak za​po​čeo svo​je ško​lo​va​nje, pres​tao je ba​ca​ti kop​lje i vo​zi​ti boj​na kola. Učio je pi​smov​ne zna​ko​ve lako i brzo. I dok su se os​ta​li dje​ča​ci te​gob​no bo​ri​li s pi​sa​njem, Tut​mo​zis bi cr​tao sli​ke po svo​joj plo​či​ci. Bili su to cr​te​ži boj​nih kola, pro​pe​tih ko​nja, voj​ni​ka koji se bore. Do​nio je ilo​va​če u ško​lu i dok je vrč piva ka​zi​vao pri​če kroz usta One​ha, obli​ko​vao je Tut​mo​zis smi​je​šan ma​len lik Žde​ra​ča, kako škljo​‐ ca svo​jim nez​grap​nim če​ljus​ti​ma pre​ma ma​le​nom će​la​vom čo​vje​ku ko​jeg gr​ba​va leđa i okru​gli tr​buh nisu mo​gli biti pris​po​dob​lje​ni ni​ko​me do li One​hu. Ali se Oneh nije na to lju​tio. Nit​ko se nije mo​gao lju​ti​ti na Tut​mo​zi​sa... Imao je ši​ro​ko lice i krat​ke de​be​le noge se​lja​ka, ali su nje​go​ve oči bile pune ne​kak​vog sja​ja pu​nog ve​se​lja koje je bilo pri​‐ ljep​či​vo, a pti​ce i ži​vo​ti​nje koje je svo​jim ru​ka​ma spret​no i brzo obli​ko​vao u ilo​va​či odu​šev​lja​va​le su sve nas. Žu​dio sam za nje​go​vim pri​ja​telj​stvom jer je bio po​put voj​ni​‐ ka i rat​ni​ka, no pri​ja​telj​stvo se odr​ža​lo i na​kon što je pro​pus​tio po​ka​za​ti i naj​ma​nji trag nak​lo​nos​ti pre​ma ratu i ra​to​va​nju. Za mo​jih škol​skih dana zbi​lo se čudo. A zbi​lo se to​li​ko iz​ne​na​da, te sam upam​tio taj ča​sak kao jed​nu od obja​va. Pro​ljet​nog, bis​trog i pro​hlad​nog dana, zrak je bio pre​‐ pun pje​sme pti​ca. Rode su po​prav​lja​le svo​ja sta​ra gni​jez​da na kro​vo​vi​ma ku​ći​ca od bla​ta. Vode su se po​vuk​le, a svje​ži ze​le​ni iz​dan​ci iz​vi​ra​li su iz zem​lje. U svim vr​to​vi​ma sje​me je bilo po​si​ja​no i bilj​ke su nik​nu​le. Bi​ja​še to dan za pus​to​lo​vi​ne i mi ni​smo mo​‐ gli mir​no sje​di​ti na One​ho​vom kli​ma​vom sta​rom tri​je​mu, gdje su se ope​ke od bla​ta lo​mi​le pod ru​kom. Gre​bao sam vječ​ne zna​ko​ve, slo​va za ure​zi​va​nje u ka​men i uz njih kra​ti​ce koje se rabe za pi​sa​nje na pa​pi​ru​su. Iz​ne​na​da, neka za​bo​rav​lje​na One​ho​va ri​‐ ječ, neki ču​de​san plam​saj u meni, pro​go​vo​ri​še i oži​vje​še zna​ko​ve koje sam is​pi​si​vao. Sli​ke pos​ta​do​še ri​ječ, ri​ječ pos​ta​de slo​gom, slog pos​ta​de slo​vom. A kada sam po​čeo ni​‐ za​ti sli​ku do sli​ke, nove su ri​je​či upra​vo is​ka​ka​le. Ži​vu​će ri​je​či, bit​no raz​li​či​te od zna​‐ ko​va. Bilo koji pros​tak može ra​zu​mje​ti jed​nu sli​ku, ali dvi​je za​jed​no ima​ju svo​je zna​‐ če​nje samo za umjet​ni​ka. Vje​ru​jem da svat​ko tko je učio pi​sa​ti i či​ta​ti zna što ovim po​ku​ša​vam iz​re​ći. Ovo novo is​kus​tvo bi​ja​še za mene u to​li​ko uz​bud​lji​vi​je i dojm​lji​vi​je nego li po​si​za​nje za mo​gra​njom u ko​ša​ri​ci pro​da​va​ča voća. Bi​ja​še sla​đe od suhe da​tu​‐ lje, slas​no i teč​no po​put vode žed​no​me. Od tada me više nije tre​ba​lo tje​ra​ti. Žud​no sam upi​jao One​ho​vu po​du​ku jed​na​ko kao što žed​na zem​lja upi​ja na​bu​ja​le vode Nila. Brzo sam na​učio pi​sa​ti. Ubr​zo sam po​‐ čeo i či​ta​ti tuđe za​pi​se, a od tre​će go​di​ne po​la​že​nja ško​le već sam mo​gao naći puta 18

kroz po​de​ra​ne smot​ke i glas​no či​ta​ti po​uč​ne pri​če kako bi ih dru​gi za​pi​si​va​li. U to sam vri​je​me uočio da ni​sam na​lik na dru​ge. Moje je lice bilo ne​ka​ko uže, koža svje​tli​ja, a moji udo​vi vit​ki​ji nego li u os​ta​lih mo​ma​ka. Bio sam više na​lik dje​ci od​lič​‐ ni​ka, nego lju​di​ma među ko​ji​ma sam obi​ta​vao. U ot​mje​noj me odje​ći za​si​gur​no nit​ko ne bi raz​li​ko​vao od dje​ča​ka koje su ro​bo​vi no​si​li u no​silj​ka​ma ili se še​ta​hu uli​ca​ma pra​će​ni ro​bo​vi​ma. Moji dru​go​vi su mi se zbog iz​gle​da i raz​li​ke u od​no​su na njih naj​češ​će pod​smje​hi​‐ va​li. Sin tr​gov​ca ži​tom po​ku​ša​va​še pre​ba​ci​ti svo​ju ruku oko mog vra​ta, uz to me na​zi​‐ va​ju​ći dje​voj​či​com, sve dok ga ni​sam oda​la​mio svo​jom pi​salj​kom. Sme​tao mi je zbog svog gad​nog za​da​ha, ali sam zato vo​lio biti s Tut​mo​zi​som, koji me ni​kad nije ni do​‐ tak​nuo. Jed​nog dana Tut​mo​zis mi stid​lji​vo reče: “Obli​ko​vao bih tvoj lik, ako bi htio sje​di​ti kao pred​lo​žak.” Po​ve​doh ga kući. Tamo, pod si​ko​mo​rom, stva​rao je moj lik u gli​ni, te pi​salj​kom upi​sao zna​ko​ve mog ime​na na svo​je dje​lo. Moja maj​ka Kipa, iz​no​se​ći nam ko​la​či​će, oz​bilj​no se pres​tra​ši​la ugle​dav​ši lik i na​zva​la to ča​ro​li​jom. A moj je otac re​kao, Tut​‐ mo​zis bi mo​gao pos​ta​ti kra​lje​vim dvor​skim umjet​ni​kom, samo ako bi mo​gao po​la​zi​ti ško​lu u hra​mu. U šali sam se pog​nuo pred Tut​mo​zi​som i is​pru​žio ruke u vi​si​ni ko​lje​‐ na, kako se to čini pred od​lič​ni​ci​ma. Nje​go​ve oči za​sja​še, ali je tada uz​dah​nuo i re​kao kako to ne može ni​ka​da biti. Na​ime, nje​gov je otac sma​trao kako je doš​lo vri​je​me da se vra​ti u vo​jar​ne i uči za vo​za​ča boj​nih kola. Znao je već pi​sa​ti ono​li​ko do​bro ko​li​ko se zah​ti​je​va​lo od bu​du​će​ga čas​ni​ka. Moj nas je otac tada na​pus​tio, a Kipu smo čuli kako mrm​lja u ku​hi​nji. Tut​mo​zis i ja smo jeli ko​la​či​će. Bili su mas​ni i slas​ni, a mi do​‐ bro ras​po​lo​že​ni i uži​va​smo u ži​vo​tu. Tada sam još uvi​jek bio sre​tan...

5 Do​šao je dan kada je moj otac odje​nuo svo​ju svje​že opra​nu naj​bo​lju odje​ću i oko vra​‐ ta sta​vio ši​rok ovrat​nik ko​jeg je iz​vez​la Kipa. Po​šao je u ve​lik hram boga Amo​na, prem​da osob​no nije vo​lio sve​će​ni​ke. Ali se ni​šta u to doba nije zbi​va​lo u Tebi ni u ci​‐ je​lom Egip​tu bez nji​ho​ve po​mo​ći i za​uzi​ma​nja. Uprav​lja​li su prav​dom, pa se smi​on čo​vjek ko​jeg je osu​dio čak i fa​ra​onov osob​ni sud, mo​gao obra​ti​ti sve​će​ni​ci​ma za za​šti​‐ tu. U nji​ho​vim je ru​ka​ma bilo cje​lo​kup​no više i vi​so​ko obra​zo​va​nje, a ima​li su i ve​li​‐ kog utje​ca​ja pri pos​tav​lja​nju či​nov​ni​ka na više po​lo​ža​je u upra​vi. Pro​ri​ca​li su vi​si​nu na​plav​nih voda i ve​li​či​nu že​tve, te pre​ma tome i odre​đi​va​li po​re​ze za ci​je​lu zem​lju. Mis​lim da mom ocu nije bilo jed​nos​tav​no po​ni​zi​ti se pred nji​ma. Ci​je​log svog ži​‐ vo​ta bio je li​ječ​nik u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih, pa se otu​đio od hra​ma i Kuće Ži​vo​ta. Sada, kao i svi si​ro​maš​ni oče​vi, mo​rao je če​ka​ti u redu iz​van uprav​nog odje​la sve dok ne​‐ 19

kom sve​će​ni​ku ili ne​kom dru​gom ne bude po vo​lji pri​mi​ti ga. Mogu i sada vi​dje​ti te si​ro​te oče​ve, kako čuče u pre​dvor​ju hra​ma, odje​ve​ni u svo​je naj​bo​lje ha​lje, sa​nja​ju​ći po​du​zet​ne sno​ve za svo​je si​no​ve, čez​nu​ći da im bu​duć​nost bude bo​lja od nji​ho​ve vlas​‐ ti​te. Mno​gi od njih pre​va​li​li su dug put ri​ječ​nim bro​dom, no​se​ći hra​nu sa so​bom. Utro​ši​li su svoj ime​tak na pod​mi​ći​va​nje vra​ta​ra i služ​be​ni​ka, samo kako bi stek​li pov​‐ las​ti​cu krat​kog raz​go​vo​ra sa zla​tom is​ki​će​nim, na​mi​ri​sa​nim i po​ma​za​nim sve​će​ni​kom, koji je na​bi​rao nos na nji​hov mi​ris i čas​tio ih opo​rim ri​je​či​ma. Ipak, Amon je traj​no tre​bao nove slu​ge. Kako su ras​li nje​go​vo bo​gat​stvo i moć, po​ve​ća​va​la se i po​tre​ba za pi​sa​ri​ma u nje​go​voj služ​bi. U sva​kom slu​ča​ju, nije bilo oca koji pri​mi​tak sina u hram nije sma​trao bo​žan​skom mi​loš​ću. Oh, do​vo​de​ći dje​ča​ka, da​vao je on dar vrjed​ni​ji od zla​ta! Moj je otac imao sre​će pri svom po​sje​tu, jer je tek bilo proš​lo pod​ne kad je na​išao nje​gov sta​ri drug iz doba ško​lo​va​nja Pta​hor. S vre​me​nom je Pta​hor uz​na​pre​do​vao do po​lo​ža​ja otva​ra​ča lu​ba​nja na fa​ra​ono​vom dvo​ru. Otac se usu​dio obra​ti​ti mu se. Obe​‐ ćao je po​čas​ti​ti našu kuću osob​no i is​pi​ta​ti me. Ut​vr​đe​nog dana otac se po​bri​nuo za gu​sku i naj​bo​lje vino. Kipa je pek​la – i za​no​‐ vi​je​ta​la. Slas​tan mi​ris gu​ske po​te​kao je na uli​cu pa su se tamo oku​pi​li sli​jep​ci i pro​sja​‐ ci kako bi pje​va​njem i svir​kom za​do​bi​li svoj dio goz​be. Kipa, bi​jes​no sik​ću​ći, iz​aš​la je s ko​ma​di​ćem kru​ha na​top​lje​nim u mast za sva​kog od njih i pos​la​la im je smot​ke, te ih na​go​vo​ri​la nek se ra​zi​đu. Tut​mo​zis i ja meli smo uli​cu od na​ših vra​ta da​le​ko pre​ma gra​du. Moj je otac za​mo​lio Tut​mo​zi​sa neka bude pri ruci kada dođe gost, u nadi kako bi i on mo​gao biti po​čaš​ćen paž​njom ve​li​čaj​nog po​sje​ti​te​lja. Prem​da bi​ja​smo dje​ča​ci, kada je moj otac za​pa​lio ka​di​lo i pos​ta​vio ga neka is​pu​ni mi​ri​som ulaz, osje​ća​li smo se sve​ča​no kao da smo u hra​mu. Ja sam ču​vao po​su​du s mi​ris​nom vo​dom i tje​rao muhe s blje​šta​vog bi​je​log plat​ne​nog suk​na koje je Kipa bila spre​mi​la za svoj vlas​ti​ti po​greb, no koje je sada bilo iz​ne​se​no kao ubrus za Pta​ho​ra. Mo​ra​li smo dugo če​ka​ti... Sun​ce je po​la​ko zaš​lo, a zrak je pos​tao svje​ži​ji. Ta​mjan u pre​dvor​ju je iz​go​rio, a gu​ska je tu​ga​lji​vo cvr​ča​la na jami za pr​že​nje. Ja sam oglad​nio, a Ki​pi​no lice se iz​du​ži​lo i ukru​ti​lo. Moj otac nije re​kao ni​šta, ali nije za​pa​lio svje​tilj​ke kada se smr​k​lo. Svi smo sje​di​li na klup​či​ca​ma u pre​dvor​ju i me​đu​sob​no si iz​bje​ga​va​li po​gle​da​ti u oči. Tada sam na​učio ko​li​ko gor​ke tuge i ra​zo​ča​ra​nja mogu bo​ga​ti i moć​ni svo​jom la​ko​um​noš​ću do​ni​je​ti ma​le​ni​ma i si​ro​maš​ni​ma. Ko​nač​no se po​ja​vio sjaj luči na kra​ju uli​ce. Moj je otac sko​čio i ot​hr​lio u ku​hi​nju po že​ra​vi​cu, kako bi za​pa​lio obje ulja​ni​ce. Ja sam po​di​gao vrč za vodu dr​š​ću​ćim ru​ka​‐ ma dok je Tut​mo​zis te​ško di​sao po​kraj mene. Pta​hor, kra​ljev otva​rač lu​ba​nja, sti​gao je skrom​no u jed​nos​tav​noj no​silj​ci koju su no​si​la dva crna roba i pre​dvo​đen de​be​lim lu​čo​no​šom, koji oči​to bi​ja​še pi​jan. Dah​ću​ći i s ve​se​lim uzvi​ci​ma u znak poz​dra​va, Pta​hor je is​tu​pio iz no​silj​ke kako bi poz​dra​vio mog oca, koji se nak​lo​nio i is​pru​žio ruke u ra​zi​ni ko​lje​na. Gost je po​lo​žio ruke na Sen​mu​to​va ra​me​na, kako bi po​ka​zao mom ocu da je ta​kav poz​drav ne​po​tre​‐ 20

ban... ili da se os​lo​ni. Tako os​lo​njen rit​nuo je lu​čo​no​šu i re​kao mu nek od​spa​va pod si​‐ ko​mo​rom. Crn​ci, ne če​ka​ju​ći za​po​vi​je​di, od​lo​ži​še no​silj​ku u gr​mo​ve aka​ci​je i čuč​nu​še na tlo. Stal​no se nas​la​nja​ju​ći na rame moga oca, Pta​hor je stu​pio u pre​dvo​rje, gdje sam mu po​lio ruke vo​dom una​toč nje​go​vim pro​s​vje​di​ma. Kada sam mu uru​čio suk​no, reče da kao što sam is​prao nje​go​ve ruke sada bih ih mo​gao i po​su​ši​ti. I na​kon što sam to uči​nio, za​hva​lio mi je i na​zvao me li​je​pim i ple​me​ni​tim dje​ča​kom. Moj ga je otac odveo do po​čas​nog mjes​ta, stol​ca s nas​lo​nom, po​su​đe​nog od tr​gov​ca za​či​ni​ma, gdje on sjed​ne. Male na​met​lji​vo ra​doz​na​le oči is​ti​ca​le su mu se u svje​tlu lo​‐ ja​ni​ca. Neko vri​je​me vla​da​še ti​ši​na. Tada, pro​čis​tiv​ši grlo is​pri​ča​va​ju​ći se, za​tra​žio je neko piće. Jer, kako reče, upra​vo se is​u​šio zbog duga pu​to​va​nja. Moj otac, ushi​ćen, na​‐ to​čio mu je vina. Pta​hor ga je omi​ri​sao i ku​šao ne​po​vjer​lji​vo, a tada je is​praz​nio kupu s vid​nim uži​va​njem i za​do​volj​nim uz​da​hom. Bio je on kri​vo​nog ma​len čo​vjek obri​ja​ne gla​ve, sa spu​šte​nim tr​bu​hom i mlo​ha​vim gru​di​ma is​pod tan​ke odje​će. Nje​gov ovrat​nik, ukra​šen sku​po​cje​nim ka​me​njem, bio je sada za​mr​ljan kao i os​ta​tak nje​go​ve odje​će, a vo​njao je na ulje, vino i znoj. Kipa ga je pos​lu​ži​la za​či​nje​nim ko​la​či​ći​ma, ma​lim ri​ba​ma pr​že​nim na ulju, vo​ćem i pe​če​nom gu​skom. Jeo je uljud​no prem​da je bilo oči​to kako do​la​zi s do​bra obje​da. Ku​šao je i po​hva​lio sva​ko jelo, što je ushi​ti​lo Kipu. Za​tra​žio je neka od​ne​sem piva i hra​ne crn​ci​ma, ali su ovi od​bi​li tu po​nu​du, si​pa​ju​ći uvre​de i pi​ta​ju​ći je li sta​ri tr​bo​nja spre​man za po​la​zak. Slu​ga je spa​vao uz si​ko​mo​ru, a ja ga baš ni​sam že​lio bu​di​ti. Ve​čer je pre​ras​ta​la u kraj​nju zbr​ku. I moj je otac pio više nego li ga ikad vi​djeh piti. Ko​nač​no je Kipu, koja je sje​di​la u ku​hi​nji, prev​la​dao jad pa je sje​di​la nji​šu​ći se na​pri​‐ jed-na​trag, dr​že​ći gla​vu ru​ka​ma. Is​praz​niv​ši vrč, pili su oče​vo lje​ko​vi​to vino. Kada je i toga po​nes​ta​lo, preš​li su na obič​no stol​no pivo, bu​du​ći da nas je Pta​hor uvje​rio kako nije iz​bir​ljiv. Pri​ča​li su o svo​jim da​ni​ma ško​lo​va​nja u Kući Ži​vo​ta, nji​šu​ći se i gr​le​ći je​dan dru​‐ go​ga dok su sje​di​li. Pta​hor je ka​zi​vao o svo​jim is​kus​tvi​ma kra​lje​vo​ga otva​ra​ča lu​ba​‐ nja, tvr​de​ći kako je to po​s​ljed​nje po​dru​čje u ko​jem bi se li​ječ​nik tre​bao usa​vr​ša​va​ti, jer ono spa​da pri​je u Kući Smr​ti nego u Kući Ži​vo​ta. Ali, pos​la je bilo malo, a on je uvi​jek bio li​jen​či​na, kao što se Sen​mut Ne​po​mu​će​ni si​gur​no sje​ća. Ljud​ska gla​va, iz​u​‐ zi​ma​ju​ći zube, uši, kao i grlo, što sve zah​ti​je​va po​seb​ne struč​nja​ke, pre​ma nje​go​vu je miš​lje​nju bila naj​jed​nos​tav​ni​ja za pro​uča​va​nje, pa je zato oda​brao to po​dru​čje. – Ali – obraz​la​gao je Pta​hor – da sam bio ima​lo do​li​čan, os​tao bih ono što sam bio: ugle​dan li​ječ​nik koji do​no​si ži​vot svo​jim pa​ci​jen​ti​ma. Ova​ko, kako je sada, moja je kob di​je​li​ti smrt kada ro​đa​ci​ma do​sa​de star​ci ili ne​iz​lje​či​vi. Tre​bao bih biti po​put tebe, pri​ja​te​lju Sen​mu​te, si​ro​maš​ni​ji mo​žda... no vo​de​ći čas​ni​ji, ko​ris​ni​ji i zdra​vi​ji ži​vot. – Ni​ka​ko mu ne​moj​te vje​ro​va​ti, dje​ča​ci! – reče na to moj otac, dok je Tut​mo​zis sada sje​dio s nama i dr​žao ku​pi​cu s vi​nom u ruci. – Di​čim se što mogu fa​ra​ono​vo​ga otva​ra​ča lu​ba​nja na​zi​va​ti svo​jim pri​ja​te​ljem. U svom je po​dru​čju on naj​vič​ni​ji u ci​je​‐ 21

lom Egip​tu. Zar se ne sje​ćam ču​des​nih otva​ra​nja lu​ba​nje ko​ji​ma je spa​sio ži​vo​te moć​‐ ni​ka i po​niz​nih, pa time za​pa​njio svi​jet i ste​kao opće udiv​lje​nje? On je os​lo​bo​dio zle du​ho​ve koji tje​ra​hu lju​de u lu​di​lo i iz​va​dio okru​gla jaja iz ljud​skih moz​go​va. Za​hval​ni pa​ci​jen​ti da​ri​va​hu ga zla​tom i sre​brom, ogr​li​ca​ma i ku​pa​ma za piće. – No za​hval​ni ro​đa​ci su uči​ni​li još više – uba​cio je Pta​hor mut​no. – Jer, ako bih us​‐ pio iz​li​je​či​ti jed​nog od de​set, jed​nog od pet​na​est, re​ci​mo ra​di​je jed​nog od sto​ti​ne, jas​‐ no je da su os​ta​li umr​li. Jes​te li čuli ma​kar za jed​nog fa​ra​ona koji je ži​vio još tri dana na​kon što mu je lu​ba​nja otvo​re​na? Ne, ludi i ne​iz​lje​či​vi gur​nu​ti su pod moj kre​me​ni nož. I što su bo​ga​ti​ji i gla​so​vi​ti​ji, u to​li​ko brže do​la​ze. Moja ruka os​lo​ba​đa lju​de boli, udje​lju​je na​s​ljed​stva: zem​lje, sta​da i zla​to. Moja ruka uz​di​že fa​ra​one na vlast. Zato me se boje, nit​ko se ne usu​đu​je go​vo​ri​ti pro​tiv mene, jer ja znam pre​vi​še. Ali, ono što uve​ća​va zna​nje, uve​ća​va i tugu. Ja sam naj​ne​sret​ni​ji čo​vjek! Pta​hor je malo za​pla​kao i is​puh​nuo nos u Ki​pin po​s​mrt​ni po​krov. – Ti si si​ro​ma​šan, ali čas​tan, Sen​mu​te – ri​dao je. – Zato te vo​lim, jer ja sam bo​gat ali gnjio, gnjio. Ni​sam ni​šta dru​go do hrpe vo​lov​ske ba​le​ge na ces​ti. Ski​nuo je svoj sku​po​cje​ni ovrat​nik s dra​gu​lji​ma i obje​sio ga oko vra​ta mom ocu. Tada za​po​če​še pje​va​ti pje​sme ko​ji​ma ri​je​či ni​sam mo​gao ra​zu​mje​ti. Zato ih je Tut​mo​‐ zis slu​šao sa za​ni​ma​njem i re​kao mi kako soč​ni​je i raz​vrat​ni​je pje​sme nije čuo ni u vo​‐ jar​na​ma. Kipa je po​če​la glas​no je​ca​ti u ku​hi​nji. Je​dan od cr​na​ca do​šao je iz grm​lja aka​ci​je, po​di​gao je Pta​ho​ra na svo​je ruke i htio ga po​ni​je​ti u no​silj​ku, jer je doba za po​či​nak dav​no mi​nu​lo. Pta​hor se pri​tom opi​rao, is​pu​šta​ju​ći sa​mi​los​ne kri​ko​ve, za​zi​va​‐ ju​ći stra​ža​re u po​moć i zak​li​nju​ći se, cr​nac ga smje​ra ubi​ti. Bu​du​ći da moj otac nije bio ni od kak​ve po​mo​ći, Tut​mo​zis i ja otje​ra​li smo crn​ca svo​jim pru​to​vi​ma pa je gnjev​no po​bje​gao i oti​šao, si​lo​vi​to ku​nu​ći i odvo​de​ći svo​ga dru​ga s no​silj​kom. Pta​hor je tada is​praz​no vrč s pi​vom po sebi, za​tra​žio ulja že​le​ći si na​ma​za​ti lice, te se po​ku​šao oku​pa​ti u je​zer​cu. Tut​mo​zis mi je šap​nuo kako bi​smo tre​ba​li spre​mi​ti star​ce u pos​te​‐ lju. Pa se tako zbi​lo da je moj otac za​jed​no s kra​lje​vim otva​ra​čem lu​ba​nja zas​pao na Ki​pi​nu le​ža​ju. Ruke su si me​đu​sob​no is​pre​ple​li oko vra​ta onog dru​gog, sli​ne​ći pri​se​gu vječ​nog pri​ja​telj​stva do sa​mog kra​ja. Kipa je pla​ka​la ču​pa​ju​ći si kosu i po​si​pa​ju​ći se pe​pe​lom s og​nji​šta. Mu​či​le su me mis​li što će su​sje​di reći, jer su ur​la​nje i buka odje​ki​va​li na dugo i ši​ro​ko u ti​ši​ni noći. Tut​mo​zis je bio mi​ran... Ta ipak je vi​dio i div​lji​je stva​ri u voj​nič​kim nas​tam​ba​ma i u kući svog oca, kada su vo​za​či boj​nih kola pri​ča​li o sta​rim da​ni​ma i kaz​ne​nim po​ho​di​‐ ma u Si​ri​ju i zem​lju Kuš. Po​mo​gao je mir​noj Kipi, pa smo po​čis​ti​li tra​go​ve slav​lja naj​bo​lje što smo mo​gli. Tada po​đo​smo na po​či​nak. Slu​ga je i da​lje hr​kao uz si​ko​mo​ru, a Tut​mo​zis je le​gao uz mene u pos​te​lju. Sta​vio mi je ruku oko vra​ta i pri​čao o dje​voj​ka​ma, jer je i on po​pio vina. No to mi je bilo do​sad​no, jer sam bio go​di​nu-dvi​je mla​đi od nje​ga, pa sam usko​‐ ro zas​pao. U rano ju​tro pro​bu​di​še me muk​li udar​ci i zvu​ci kre​ta​nja iz spa​va​oni​ce. Ušav​ši, za​‐ 22

te​kao sam oca kako još uvi​jek tvr​do spa​va odje​ven i s Pta​ho​ro​vim ovrat​ni​kom oko vra​ta. Pta​hor je pak sje​dio na podu, dr​že​ći gla​vu ru​ka​ma i pi​ta​ju​ći ne​volj​nim gla​som, gdje on to jest. Poz​dra​vio sam ga sa što​va​njem i re​kao mu, još je uvi​jek u luč​koj če​t​‐ vr​ti, u kući Sen​mu​ta, li​ječ​ni​ka. To ga je umi​ri​lo, pa je u ime Amo​na za​tra​žio piva. Objas​nio sam mu kako je is​praz​nio vrč piva po sebi, a nje​go​va je odje​ća tome rje​či​to svje​do​či​la. Tada je us​tao, di​žu​ći se s dos​to​jans​tve​nim mr​šte​njem, pa iz​a​šao. Po​lio sam mu ruke vo​dom, a on je pog​nuo svo​ju će​la​vu gla​vu ste​nju​ći, za​tra​živ​ši neka po​li​jem vode i po njoj. Tut​mo​zis se ta​ko​đer pro​bu​dio, pa mu je do​nio pli​ti​cu ki​se​la mli​je​ka i uso​lje​nu ribu. Na​kon što je to po​jeo, bio je ras​po​lo​že​ni​ji. Iz​a​šao je do si​ko​mo​re gdje mu je spa​vao slu​ga i po​čeo ga tući šta​pom dok se mo​mak nije pro​bu​dio i us​tao, odje​će umr​lja​ne tra​vom i lica za​pr​lja​na zem​ljom. – Bi​jed​na svi​njo! – vi​kao je Pta​hor uda​ra​ju​ći ga po​nov​no. – Zar si tako za​miš​ljaš bri​gu za pos​lo​ve svo​ga gos​po​da​ra i no​še​nje luči pred njim? Gdje je moja no​silj​ka? Gdje je moja čis​ta odje​ća? A moj li​ječ​nič​ki pri​bor? Gubi mi se s oči​ju, ne​dos​toj​ni lo​‐ po​ve i svi​njo! – Ja sam lo​pov i gos​po​da​re​va svi​nja! – po​niz​no uz​vra​ti slu​ga. – Što za​po​vi​je​da moj gos​po​dar? Pta​hor mu iz​rek​ne na​lo​ge, pa je slu​ga oti​šao po​tra​ži​ti no​silj​ku. Pta​hor se udob​no smjes​tio pod si​ko​mo​ru, nas​lo​nio se na de​blo, te go​vo​rio pje​smu o ju​tru, cvje​to​vi​ma lo​‐ po​ča, kao i o kra​lji​ci koja se ku​pa​la u ri​je​ci. Po​tom nam je pri​čao mno​ge stva​ri koje dje​ča​ci vole čuti. Kipa se u me​đu​vre​me​nu pro​bu​di​la, upa​li​la va​tru, te ušla u spa​va​oni​‐ cu k ocu. Čuli smo njen glas kako do​pi​re do vrta. A kad se moj otac kas​ni​je po​ja​vio u čis​toj odje​ći, ta​ko​đer je iz​gle​dao ne​volj​no. – Imaš lju​baz​nog i us​luž​nog sina – rek​ne mu Pta​hor. – Drži se po​put kra​lje​vi​ća, a oči su mu bla​ge kao u ga​ze​le... Mlad ka​kav sam bio, shva​tio sam za​što to go​vo​ri: kako bi za​bo​ra​vi​li nje​go​vo si​noć​‐ nje po​na​ša​nje. Na​kon ne​kog vre​me​na nas​ta​vio je: – Je li ti sin na​da​ren? Jesu li oči nje​go​ve duše jed​na​ko jas​ne kao one nje​go​va ti​je​la? Tada Tut​mo​zis i ja po​gra​bi​smo svo​je plo​či​ce za pi​sa​nje. Kra​ljev otva​rač lu​ba​nja, pi​‐ lje​ći ras​tre​se​no u naj​vi​še gra​ne si​ko​mo​re, go​vo​ra​še nam pje​smi​cu, koju smo tre​ba​li za​pi​sa​ti, a koje se još sje​ćam. Išla je ova​ko: Ra​duj se i uži​vaj, mla​di čo​vje​če, u mla​dos​ti svo​joj; Jer ti​jek su go​di​na i grlo star​ca pe​pe​la puni tr​p​ko​ga. A bal​za​mi​ra​no ti​je​lo ne smi​je​ši se pje​smi tvo​joj, Za​uvi​jek za​tvo​re​no u tmi​ni gro​ba hlad​no​ga...

Tru​dio sam se ko​li​ko sam god mo​gao, za​pi​su​ju​ći pje​smi​cu prvo obič​nim pi​smom, a za​tim sli​kov​nim. Na kra​ju sam ri​je​či “go​di​na”, “pe​peo”, “ti​je​lo” i “grob” is​pi​sao na sve na​či​ne kako ih se može na​pi​sa​ti, u slo​go​vi​ma i slo​vi​ma. Po​ka​zah mu plo​či​cu. Nije na​‐ 23

šao ni jed​ne je​di​ne po​gre​ške, a ja sam znao: moj je otac po​no​san na mene. – A dru​gi dje​čak – upi​ta Pta​hor, pru​ža​ju​ći ruku. Tut​mo​zis je sje​dio pos​tran​ce, cr​ta​‐ ju​ći sli​ke po svo​joj plo​či​ci. Ok​li​je​vao je po​ka​za​ti plo​či​cu, dok se u nje​go​vim oči​ma zr​‐ ca​li​lo ne​kak​vo pri​ta​je​no ve​se​lje. Kada se nag​nu​smo na​pri​jed, mo​gli smo vi​dje​ti: na​cr​‐ tao je Pta​ho​ra dok uč​vr​š​ću​je svoj ovrat​nik oko vra​ta moga oca, za​tim Pta​ho​ra kako iz​‐ li​je​va pivo po sebi, a na tre​ćoj sli​ci on i moj otac pje​va​hu, ruku me​đu​sob​no pre​ba​če​‐ nih oko ra​me​na. Bi​ja​še to to​li​ko smi​je​šan cr​tež te se iz njeg mo​glo spoz​na​ti čak i vr​stu pje​sme koju su pje​va​li. Snaž​no me po​tak​lo na smi​jeh, ali se ni​sam usu​dio ni pis​nu​ti. Bo​jao sam se, Pta​hor bi se mo​gao na​lju​ti​ti. Jer Tut​mo​zis mu nije la​skao. Na​cr​tao ga je ni​skim i de​be​lim i zgrb​lje​nim i tr​bu​šas​tim... ka​kav uis​ti​nu bi​ja​še. Dugo vre​me​na Pta​hor nije re​kao ni​šta, pro​dor​no gle​da​ju​ći na​iz​mjen​ce cr​tež i Tut​‐ mo​zi​sa. Tut​mo​zis je malo po​ru​me​nio i ne​mir​no se nji​hao na vr​š​ci​ma pr​sti​ju. Ko​nač​‐ no, Pta​hor upi​ta: – Ko​li​ko tra​žiš za svoj cr​tež, dje​ča​če? Že​lim ga ku​pi​ti. – Moja plo​či​ca nije na pro​da​ju – od​go​vo​ri Tut​mo​zis, gri​miz​na lica. – Ali je mogu da​ro​va​ti... Pri​mje​ri​ce pri​ja​te​lju. Pta​hor se na​smi​jao. – Do​bro. Bu​di​mo tada pri​ja​te​lji, a plo​či​ca je moja. Po​zor​no je po​gle​dao cr​tež još je​dan​put, na​smi​jao se, pa raz​bio plo​či​cu o ka​men to​‐ li​kom si​li​nom da se ras​pr​s​nu​la u ko​ma​di​će. Svi smo se osup​nu​li, a Tut​mo​zis je po​čeo mo​li​ti oprost ako ga je slu​čaj​no uvri​je​dio. – Je​sam li ja sr​dit na vodu kada odra​ža​va moj lik? – uz​vra​ti Pta​hor bla​go. – A ruka i cr​ta​če​vo oko više su nego voda. Jer ja znam sada, kako sam iz​gle​dao ju​čer. Ali, ne že​lim da to i dru​gi vide. Skr​šio sam plo​či​cu, ali te priz​na​jem kao umjet​ni​ka. Tut​mo​zis je po​sko​čio od ra​dos​ti. A Pta​hor se okre​nuo mom ocu, po​ka​zu​ju​ći na me, pa sve​ča​no iz​go​vo​rio pra​dav​nu li​ječ​nič​ku pri​se​gu: – Pre​uzet ću nje​gov slu​čaj. Po​ka​zu​ju​ći po​tom na Tut​mo​zi​sa, Pta​hor do​met​ne: – Uči​nit ću što mogu. I na​kon što su time po​nov​no po​če​li go​vo​ri​ti kao li​ječ​ni​ci, obo​ji​ca su se za​do​volj​no na​smi​ja​la. Moj otac, po​lo​živ​ši svo​ju ruku na moju gla​vu, reče: – Si​nu​he, sine moj! Že​liš li pos​ta​ti li​ječ​ni​kom, po​put mene?... Suze su mi na​vr​le na oči, grlo mi se stis​nu​lo i ni​sam mo​gao go​vo​ri​ti. Samo sam kim​nuo u znak od​go​vo​ra. Po​gle​dao sam uvis, vrt mi je iz​gle​dao div​nim. Si​ko​mo​ra, ka​‐ me​no je​zer​ce, sve iz​gle​da​še div​no. – Ne po​put nje​ga ili po​put mene! – upao je Pta​hor. Is​pra​vio se, gle​dao je mu​dro i oš​tro, a lu​kav mu se sjaj po​ja​vio u oči​ma. – Pra​vi li​ječ​nik neka pos​ta​ne, jer to je naj​‐ moć​ni​je od sve​ga! Pred njim se i sam fa​ra​on ob​na​žu​je, a naj​bo​ga​ti​ji su pred njim po​‐ put pro​sja​ka. – Že​lim pos​ta​ti is​tin​skim li​ječ​ni​kom – re​koh stid​lji​vo. Ta još uvi​jek bi​jah dje​ča​kom 24

i ni​sam znao ni​šta o ži​vo​tu! Niti da go​di​ne ne​pres​tan​ce teže ko​va​nju svo​jih vlas​ti​tih sno​va, svo​jih vlas​ti​tih ra​zo​ča​re​nja. A sta​rost rado pre​no​si svo​je sno​ve i ra​zo​ča​re​nja na ra​me​na mla​dos​ti. Tut​mo​zi​su je Pta​hor po​ka​zao zla​tan ko​lut ko​jeg je no​sio oko za​peš​ća i re​kao: – Či​taj! Tut​mo​zis je prvo slov​kao tamo upi​sa​ne zna​ko​ve, a za​tim pro​či​tao glas​no ali i ne​si​‐ gur​no: “Puna kupa uve​se​lja​va moje srce!” Nije mo​gao suz​dr​ža​ti osmi​jeh. – Ne kesi se, ti vra​go​la​ne! – reče Pta​hor mrko. – To nema ni​kak​ve po​ve​za​nos​ti s vi​‐ nom. Ka​niš li biti umjet​ni​kom, mo​raš uvi​jek zah​ti​je​va​ti da ti kupa bude puna. U pra​‐ vom umjet​ni​ku Ptah ot​kri​va sam sebe; on je stvo​ri​telj i gra​di​telj. Umjet​nik je više od odra​za u vodi. Umjet​nost vrlo čes​to do​is​ta nije dru​go do li la​ska​ju​ća voda ili la​ž​lji​vo zr​ca​lo, ali pra​vi umjet​nik je više od toga. Umjet​nik koji se kla​nja vlas​ti i moći, pa im po​kor​no slu​ži, ne​dos​to​jan je bi​jed​nik. Ne​dos​to​jan je i bi​je​dan zato, jer svo​ju bo​žan​sku na​da​re​nost i umjet​nič​ke iz​ri​ča​je ko​ji​ma vla​da​ju tek ma​lo​broj​ni, pre​tva​ra u od​vrat​ne slu​ge moć​ni​ka i sil​ni​ka. Slu​že​ći im tako, ne​dos​toj​no i bi​jed​no, za​ti​re on sva​ki smi​sao i vri​jed​nost umjet​nos​ti. Pra​vi i is​tin​ski umjet​nik ni​ka​da se ne kla​nja ni vlas​ti niti moći! Zato nas​toj neka tvo​ja kupa bude uvi​jek puna, sine! I ne budi za​do​vo​ljan onim što ti lju​di kažu... Vje​ruj ra​di​je svo​jim jas​nim i bis​trim oči​ma! Obe​ćao je da ću usko​ro biti po​zvan kao uče​nik u Kuću Ži​vo​ta, te će uz​nas​to​ja​ti po​‐ mo​ći Tut​mo​zi​su oko ula​ska u umjet​nič​ku ško​lu pri Pta​ho​vom hra​mu, ako je to mo​gu​‐ će. – Ali, mom​ci – do​dao je – pa​ž​lji​vo pos​lu​šaj​te što ću vam reći. A za​tim to smjes​ta za​bo​ra​vi​te. Ili bar za​bo​ra​vi​te da vam je to re​kao kra​ljev otva​rač lu​ba​nja. Sada ćete do​‐ pas​ti u ruke sve​će​ni​ka. Ti, Si​nu​he, pos​tat ćeš i sam sve​će​ni​kom, na​kon iz​vjes​nog vre​‐ me​na. Tvoj otac i ja bili smo uve​de​ni u naj​ni​ži stu​panj sve​ćens​tva jer nit​ko ne smi​je sli​je​di​ti li​ječ​nič​ki po​ziv bez tak​vog po​sve​će​nja. Kad do​đeš među njih, budi opre​zan po​put ša​ka​la i lu​kav po​put zmi​je, kako ne bi bio zas​li​jep​ljen i za​ve​den. A pre​ma dru​‐ gi​ma se pra​vi bez​az​le​nim po​put go​lu​bi​ce. Jer, dok na​mje​ra​va​ni cilj nije os​tva​rio, čo​‐ vjek ne smi​je po​ka​zi​va​ti ka​kav jest. Tako je bilo i tako će uvi​jek biti. Za​pam​ti​te! Za​gle​dao se svo​jim vre​meš​nim oči​ma u moje i po​no​vio: – Za​pam​ti! Tada se okre​nuo i Tut​mo​zi​su. Svo​jim je po​gle​dom za​ro​bio nje​gov i po​no​vio: – Za​pam​ti! Na​kon te po​ru​ke, u koju je oči​gled​no unio dio svo​jih najs​kri​ve​ni​jih mis​li, duh kao da mu je od​lu​tao. Oči su mu se us​mje​ri​le ne​ka​mo po​vrh i mimo nas. Ipak smo raz​go​va​ra​li još neko vri​je​me, sve dok se Pta​ho​rov slu​ga nije po​ja​vio s unajm​lje​nom no​silj​kom i svje​žom odje​ćom za svog gos​po​da​ra. Ro​bo​vi su za​lo​ži​li Pta​‐ ho​ro​vu no​silj​ku u obliž​njem svra​ti​štu i još su tamo spa​va​li. Pta​hor je opu​no​mo​ćio svog slu​gu neka ot​ku​pi no​silj​ku i ro​bo​ve. Tada nas je na​pus​tio, uvje​ra​va​ju​ći mog oca u svo​je pri​ja​telj​stvo. Vra​tio se u ot​mje​‐ 25

nu če​t​vrt gra​da, gdje je obi​ta​vao, bu​du​ći da je bio kra​lje​vim otva​ra​čem lu​ba​nja. Ali je slje​de​ćeg dana pos​lao po​se​ban dar Kipi. Bi​ja​še to sve​ti ska​ra​bej is​kle​san iz sku​po​cje​nog ka​me​na. Bio je na​mi​je​njen kao ures uz nje​no srce, is​pod po​krov​ca, pri nje​nu uko​pu. Mo​joj maj​ci nije mo​gao pri​re​di​ti veću ra​dost. I ona mu je opros​ti​la sve. A i obus​ta​‐ vi​la je sve pri​je​ko​re mom ocu Sen​mu​tu o po​s​lje​di​ca​ma is​pi​ja​nja vina...

26

KNJI​GA II

Kuća Ži​vo​ta 1

U

ta​daš​njoj Tebi svo više obra​zo​va​nje bi​ja​še u ru​ka​ma sve​će​ni​ka boga Amo​na. Nije bilo mo​gu​će pri​pre​ma​ti se za neki zna​čaj​ni​ji po​lo​žaj bez nji​ho​va odo​bre​‐ nja i po​t​vr​de o uvo​đe​nju u sve​će​nič​ki red. Kao što je bilo op​će​ni​to zna​no, Kuća Ži​vo​ta i Kuća Smr​ti bile su od pam​ti​vi​je​ka unu​tar zi​do​va hra​ma, a isto tako i više du​‐ hov​ne ško​le za sve​će​ni​ke. Mo​glo se pri​hva​ti​ti što su uči​li​šta ma​te​ma​ti​ke i as​tro​no​mi​je bila po​dre​đe​na sve​ćens​tvu, ali kada su oni pre​uze​li obra​zo​va​nje na po​lju pra​va i tr​go​‐ vi​ne, među bud​ni​ji​ma unu​tar obra​zo​va​nih slo​je​va po​ras​la je za​bri​nu​tost što se sve​će​‐ ni​ci mi​je​ša​ju u pi​ta​nja koja se tiču samo fa​ra​ona i po​rez​no​ga nad​leš​tva. Za​re​đe​nje do​‐ du​še nije bilo obve​zat​no za čla​no​ve udru​že​nja tr​go​va​ca i prav​ni​ka, no bu​du​ći je Amon nad​zi​rao naj​ma​nje pe​ti​nu zem​lje u Egip​tu, pa tako i od​go​va​ra​ju​ći dio tr​go​vi​ne, oni koji su že​lje​li pos​ta​ti tr​gov​ci​ma na ve​li​ko sma​tra​li su mu​drim os​po​so​bi​ti se za sve​‐ će​ni​ke naj​ni​že​ga stup​nja i time se is​ka​za​ti kao vjer​ne slu​ge Amo​na. Naj​ve​će uči​li​šte bilo je, da​ka​ko, ono po​sve​će​no pra​vu. Tu su se po​laz​ni​ci os​po​sob​‐ lja​va​li za sve vr​ste jav​nih, ali i dru​gih služ​bi, te stje​ca​li pra​vo kas​ni​je​ga rada u upra​vi, pri ca​ri​ni, kao i za stu​pa​nje u voj​nu služ​bu. Iz​a​bra​ni krug ma​lo​broj​nih zvjez​doz​na​na​‐ ca i ra​ču​noz​na​na​ca obi​ta​vao je u svo​jim pre​da​va​oni​ca​ma, po​seb​nim i od svi​je​ta odvo​‐ je​nim ži​vo​tom, te du​bo​ko pre​zi​rao si​no​ve no​vo​pe​če​ne gos​po​de, ugled​ni​ka i od​lič​ni​ka, koji su žu​ri​li na pre​da​va​nja o tr​go​vač​kom ra​ču​no​vod​stvu i umi​je​ću iz​mje​re. Pot​pu​no odvo​je​nim i time taj​no​vi​tim ži​vo​tom ži​vje​li su unu​tar hra​ma samo oni u Kući Ži​vo​ta i Kući Smr​ti. Zato su na njih os​ta​li pi​tom​ci hra​ma gle​da​li s oso​bi​tim stra​‐ ho​po​što​va​njem. Pri​je nego li sam smio stu​pi​ti u Kuću Ži​vo​ta, mo​rao sam po​lo​ži​ti is​pit za pris​tup u niže sve​ćens​tvo. Taj se po​la​gao na te​olo​škom uči​li​štu. Od​ni​je​lo mi je to više od dvi​je go​di​ne, jer sam is​to​dob​no mo​rao pra​ti​ti oca pri po​sje​ti​ma bo​les​ni​ci​ma i iz nje​go​vo​ga is​kus​tva stje​ca​ti zna​nje koje će mi biti ko​ris​no u bu​du​ćem po​zi​vu. Obi​ta​vao sam kod kuće, kao i ra​ni​je, ali sam mo​rao sva​kod​nev​no po​ha​đa​ti po​du​ku ili is​pu​nja​va​ti dru​ge obve​ze. Svi koji su že​lje​li pos​ta​ti sve​će​ni​ci​ma naj​ni​že​ga stup​nja bili su po​di​je​lje​ni u dvi​je 27

sku​pi​ne, u skla​du sa zva​njem ko​jem su se ka​ni​li po​sve​ti​ti. Mi koji smo smje​ra​li pos​ta​ti pi​tom​ci​ma Kuće Ži​vo​ta, ute​me​lji​li smo vlas​ti​tu sku​pi​nu, ali ni​sam na​šao bli​sko​ga pri​‐ ja​te​lja među svo​jim dru​go​vi​ma. Mu​dar Pta​ho​rov sa​vjet pri​mio sam k srcu i dr​žah se po​vu​če​no, krot​ko se po​ko​ra​va​ju​ći sva​kom na​lo​gu i hi​ne​ći tu​post kada su dru​gi u mo​‐ joj na​zoč​nos​ti is​mi​ja​va​li ili bo​go​hu​li​li, ona​ko kako to već dje​ča​ci obi​ča​va​ju. Među nama bi​ja​hu i si​no​vi struč​nih li​ječ​ni​ka, onih čiji su sa​vje​ti bili na​gra​đi​va​ni zla​tom. No bilo je tu i si​no​va li​ječ​ni​ka iz po​kra​ji​ne... Naj​češ​će su bili sta​ri​ji od nas, već odras​li, nes​pret​na, sun​cem opa​lje​na če​ljad, a bo​ri​li su se sa svo​jom sra​me​ž​lji​voš​ću i bili kru​to us​mje​re​ni svo​joj za​da​ći. Bilo je tu i mo​ma​ka iz ni​žih slo​je​va koji su se že​lje​li uz​di​ći po​vrh pos​lov​nog i druš​tve​nog po​lo​ža​ja svo​jih oče​va, no​še​nih pri​ro​đe​nom žud​‐ njom za zna​njem. Pos​tu​pak pre​ma nji​ma bio je naj​iz​dvo​je​ni​ji, jer su sve​će​ni​ci bili po pri​ro​di ne​po​vjer​lji​vi pre​ma svi​ma koji nisu bili za​do​volj​ni s us​ta​lje​nim na​va​da​ma i sa svo​jom kobi. Moj me oprez odr​ža​vao u do​brom po​lo​ža​ju, jer sam usko​ro uočio: sve​će​ni​ci su ima​li uho​de i do​uš​ni​ke među nama. Ne​pro​miš​lje​na ri​ječ, iz​re​če​na dvoj​ba, ili tek šala među pri​ja​te​lji​ma, usko​ro bi pos​ta​la poz​na​ta sve​će​ni​ci​ma, a kri​vac bi bio po​zi​van na is​pit ili kaž​nja​va​nje. Neki su bili iši​ba​ni, a neki čak i iz​g​na​ni iz Kuće Ži​vo​ta, koja je od tada bila za njih za​tvo​re​na za​uvi​jek, kako u Tebi tako i u ci​je​lom os​tat​ku Egip​ta. Ali, ako su bili po​du​zet​ni i umješ​ni, mo​gli su kao po​moć​ni​ci voj​nih li​ječ​ni​ka poći u da​le​ke zem​lje ili stvo​ri​ti bu​duć​nost u zem​lji Kuš ili Si​ri​ji, bu​du​ći su egi​pat​ski li​ječ​ni​ci bili gla​so​vi​ti u ci​je​lo​me svi​je​tu. Ipak, ve​ći​na njih za​vr​ši​la je među dru​gim obič​nim, bez​na​‐ čaj​nim pi​sa​ri​ma. Da​ka​ko, samo ako su bili vje​šti umi​je​ću pi​sa​nja... Moja spo​sob​nost či​ta​nja i pi​sa​nja dala mi je is​tak​nu​tu pred​nost u od​no​su na mno​‐ ge od mo​jih dru​go​va, čak i u od​no​su na neke sta​ri​je. Sma​trao sam se već zre​lim za ula​zak u Kuću Ži​vo​ta. Ipak, moje po​sve​će​nje bilo je od​lo​že​no. Ni​sam smo​gao hra​bros​‐ ti upi​ta​ti za raz​log, jer bi se to tu​ma​či​lo kao ne​po​ko​ra​va​nje Amo​nu. Ubi​jao sam zato vri​je​me pre​pi​su​ju​ći Knji​ge Mr​tvih, koje su se pro​da​va​le u pre​dvor​ji​ma. Pos​ta​doh na​si​‐ lan i po​ti​šten, jer su broj​ni od ma​nje na​da​re​nih među mo​jim dru​go​vi​ma za​po​če​li svo​‐ je uče​nje u Kući Ži​vo​ta. No, pod oče​vim nad​zo​rom, tre​bao sam ste​ći bo​lju pod​lo​gu od njih. Kas​ni​je, raz​miš​lja​ju​ći, spoz​nao sam: Amo​no​vi su sve​će​ni​ci za​pra​vo bili umni i mu​dri. Pro​dr​li su u moju dušu, uoči​li moj pr​kos, sum​nje i ne​pos​luh... Zato me htje​do​‐ še is​ku​ša​ti. Ko​nač​no mi bi​ja​še pri​op​će​no, do​šao je i na mene red za bdi​je​nje u hra​mu. Bilo mi je pri​tom odre​đe​no bo​ra​vi​ti tje​dan dana u unu​tar​njim pros​to​ri​ma. Kroz to raz​dob​lje ni​sam smio na​pu​šta​ti okruž​je hra​ma. Mo​rao sam oč​vr​s​nu​ti i pro​čis​ti​ti se, a moj je otac po​hi​tao po​dre​za​ti mi kosu i po​‐ zva​ti su​sje​de na sve​ča​nost u čast i sla​vu mog saz​ri​je​va​nja. Jer, od tog doba pa na da​lje, bu​du​ći bi​jah saz​rio za za​re​đe​nje, bez ob​zi​ra ko​li​ko je sam obred bio jed​nos​ta​van i bez​‐ na​ča​jan, pri​man sam kao pot​pu​no odras​tao, uz​dig​nut u od​no​su na su​sje​de i sve os​ta​le mom​ke moje dobi. 28

Kipa je uči​ni​la sve što je mo​gla... Ali mi je njen med​ni kruh bio bez oku​sa, a ve​se​‐ lje i gru​be šale su​sje​da nisu me za​bav​lja​le. Na​ve​čer, kad su gos​ti otiš​li, moja se tuga na neki ta​jans​tven na​čin pre​ni​je​la i na Sen​mu​ta i Kipu. Otac Sen​mut mi je po​čeo pri​ča​ti is​ti​nu o mo​jem ro​đe​nju. A maj​ka Kipa ga je do​pu​nja​va​la kada bi mu sje​ća​nje za​ka​za​lo, dok sam ja zu​rio u čun od ro​go​‐ za ovje​šen po​vrh mog le​ža​ja. Nje​go​vi po​cr​nje​li, slom​lje​ni stru​ko​vi, za​da​va​li su bol mome srcu. U ci​je​lo​me svi​je​‐ tu ni​sam imao stvar​no​ga oca ni maj​ke. Bi​jah sam is​pod zvi​jez​da, u ve​li​kom gra​du. Bio sam, mo​žda, tek bi​je​dan tu​đi​nac u zem​lji Ke​met... ili moje po​dri​je​tlo bi​ja​še sram​na taj​na... Srce mi bi​ja​še puno boli kada sam po​la​zio u hram, no​se​ći odo​ru za po​sve​će​nje, koju je Kipa iz​ra​di​la za mene s to​li​ko pre​da​nos​ti i lju​ba​vi.

2 Bilo nas je dva​de​set​pet mla​dih lju​di i dje​ča​ka koji su pri​pre​ma​ni za pri​jem u hram. Pri ku​pa​nju u hram​skoj kup​ki obri​ja​li su nam gla​ve i odje​nu​smo gru​ba suk​na. Sve​će​nik odre​đen nam za rav​na​te​lja nije bio tako strog kao neki dru​gi. Obi​ča​ji su mu da​va​li pra​vo da nas iz​vrg​ne po​ni​ža​va​ju​ćem obre​du i pos​tup​ci​ma, ali među nama su neki bili vi​so​kog ugle​da... A i oni koji su već po​lo​ži​li svoj prav​nič​ki is​pit, dak​le lju​di koji su bili pot​pu​no zre​li i stu​pa​li su u Amo​no​vu služ​bu kako bi svo​ju bu​duć​nost uči​ni​li si​gur​ni​‐ jom. Ovi su doš​li bo​ga​to ops​krb​lje​ni, te po​da​ri​li sve​će​ni​ka vi​nom. Neki su čak noću po​bje​gli u kuće nas​la​de, bu​du​ći da im za​re​đe​nje nije zna​či​lo ni​šta. Ja sam slu​žio bol​‐ no​ga srca i s broj​nim gor​kim mis​li​ma, za​do​vo​lja​va​ju​ći se ko​ma​dom kru​ha i ku​pom vode, što je bio uobi​ča​jen post za no​va​ke, te sam s po​di​je​lje​nim na​da​ma i kob​nim slut​nja​ma če​kao ono što je do​la​zi​lo. Jer, bio sam to​li​ko mlad! Ne​iz​re​ci​vo sam čez​nuo za vje​ro​va​njem. Go​vo​ri​lo se: Amon se osob​no uka​zu​je pri za​re​đe​nju i po​je​di​nač​no se obra​ća sva​kom pi​tom​cu. Os​‐ lo​bo​đe​nje od sa​mog sebe dalo bi mi tada ne​iz​re​ci​vu utje​hu u spoz​na​ji ne​čeg ko​nač​nog i op​će​na​mjen​skog. No pred li​ječ​ni​ka su i fa​ra​oni stu​pa​li ob​na​že​ni; još kao di​je​te gle​‐ dao sam uz svo​ga oca bo​lest i smrt, a moje su oči bile uvjež​ba​ne za pro​dor​nost i pro​‐ nic​lji​vost kak​vu moji vrš​nja​ci nisu po​sje​do​va​li. Li​ječ​ni​ku ni​šta ne smi​je biti pre​sve​to, on se ne po​ko​ra​va ni​ko​me osim smr​ti. Tako me je učio moj otac. Zato sam zdva​jao, jer sve što sam gle​dao u hra​mu ti​je​kom tri go​di​ne, samo je pro​du​bi​lo i uč​vr​sti​lo moje ne​po​vje​re​nje. Ne​koć sam se na​dao iza vela tame naj​ve​ćih sve​ti​nja naći Ne​poz​na​to, oče​ki​vao sam uka​zat će mi se Amon i do​ni​je​ti mir mome srcu. To me je na​dah​nji​va​lo i lu​tao sam duž ko​lo​na​da ko​ji​ma su svje​tov​nja​ci ima​li dos​tu​pa. Raz​gle​dao sam sve​te sli​ke bo​ga​tih 29

boja i nat​pi​se koji su zbo​ri​li o ve​li​čaj​nim da​ro​vi​ma koje su fa​ra​oni do​ni​je​li Amo​nu sa svo​jih voj​ni, kao bož​ji udjel u pli​je​nu... Tamo sam, ne​na​da​no, sreo pre​kras​nu ženu. Odje​ća joj bje​še to​li​ko pro​zir​na pa su joj se gru​di i sla​bi​ne mo​gle vi​dje​ti kroz tka​nje. Bila je us​prav​na i vi​so​ka, a usne, obra​zi i obr​ve bi​ja​hu joj na​li​če​ni. Gle​da​la me ne​suz​‐ dr​ža​nom ra​doz​na​loš​ću. – Kako se zo​veš, li​je​pi mla​di​ću? – upi​ta​la me. A oči su joj se za​dr​ža​va​le na si​vom ogr​ta​ču pre​ba​če​nom pre​ko mo​jih ra​me​na, zna​ku da sam pre​dvi​đen za po​sve​će​nje. – Si​nu​he – re​koh zbu​nje​no, ne usu​đu​ju​ći se po​gle​da​ti je u oči. Jer, bila je to​li​ko li​‐ je​pa i to​li​ko je ču​des​no mi​ri​sa​lo ulje na nje​nu čelu, te sam se po​na​dao da će me upi​ta​‐ ti hoću li je pro​ves​ti po hra​mu. Tak​vi zah​tje​vi čes​to su pos​tav​lja​ni no​va​ci​ma. – Si​nu​he... – po​no​vi​la je za​miš​lje​no, po​gle​da​va​ju​ći me. – Tada se si​gur​no lako upla​šiš i po​bjeg​neš, po​vje​ri li ti se neku taj​nu. Time je smje​ra​la na Si​nu​hea iz pri​če i nje​go​ve pus​to​lo​vi​ne, što me je oz​lo​vo​lji​lo. Dos​ta su me za​dir​ki​va​li upra​vo zbog toga još u ško​li! Us​pra​vio sam se uvri​je​đe​no i po​gle​dao je u oči. Sja​le su to​li​ko neo​bič​no, ču​des​no i žud​no te sam osje​tio kako mi lice po​či​nje ru​me​nje​ti, a ti​je​lom se raz​li​la va​tra. – Za​što bih se bo​jao? – od​go​vo​rih. – Bu​du​ći li​ječ​nik ne stra​hu​je pred taj​na​ma. – Ah! – na​smi​ja​la se. – Ovo pile po​če​lo je pi​ju​ka​ti pri​je nego li je pro​bi​lo lju​sku... Reci mi, pos​to​ji li među tvo​jim dru​go​vi​ma mla​dac po ime​nu Me​tu​fer? On je sin glav​‐ nog fa​ra​ono​va gra​di​te​lja. Upra​vo je Me​tu​fer bio taj koji je na​tr​pao sve​će​ni​ka vi​nom i dao mu zlat​nu na​ruk​‐ vi​cu kao dar po​vo​dom po​sve​će​nja. Pro​bo​la me bol kad sam po​t​vr​dio: – Poz​na​jem ga... Že​liš li, do​vest ću ga! – Una​toč boli, po​mis​lio sam: mo​gla bi mu biti ses​trom ili ne​kom dru​gom ro​đa​ki​njom? To me je oras​po​lo​ži​lo i na​smi​je​šio sam joj se smi​oni​je: – Kako ću ga po​zva​ti, kada ti ne znam ime i ne mogu mu reći tko me ša​lje? – On zna! – od​vra​ti žena, nes​trp​lji​vo lup​ka​ju​ći po ka​me​nom podu svo​jom san​da​‐ lom, ukra​še​nom dra​gim ka​me​njem. Po​gle​dao sam nje​no malo sto​pa​lo, ne​upr​lja​no pra​ši​nom, te nok​te na nje​nim nož​nim pr​sti​ma na​li​če​ne jar​kim cr​ve​ni​lom. – On zna tko ga tra​ži. Mo​žda mi du​gu​je ne​što. Mo​žda je moj su​prug na putu... Pa mo​žda če​kam Me​tu​fe​ra kao tje​ši​te​lja u mo​joj tuzi i usam​lje​nos​ti. Srce mi po​nov​no zas​ta​ne, pri po​mis​li da je uda​na. Ali re​koh žus​tro: – Vrlo do​bro, li​je​pa nez​nan​ko! Idem po nje​ga. Reći ću mu, zove ga žena mla​đa i ljep​ša od Mje​se​če​ve bo​ži​ce. Tada će zna​ti tko ga tra​ži, jer tko god te je​dan​put smo​trio, ne može te ni​kad za​bo​ra​vi​ti. Pre​pla​šen vlas​ti​tom smje​loš​ću, na​mje​rih kre​nu​ti, ali ona me za​dr​ža... – Čemu to​li​ka žur​ba? Če​kaj! Ti i ja mo​žda ima​mo više toga reći jed​no dru​go​me. Po​nov​no me is​pi​ti​va​la po​gle​dom dok mi se srce to​pi​lo u gru​di​ma, a že​lu​dac kao da mi je pro​pao do ko​lje​na. Is​pru​ži​la je ruku punu pr​ste​nja i na​ruk​vi​ca, do​tak​la moje čelo i rek​la lju​baz​no: 30

– Zar toj na​oči​toj gla​vi nije hlad​no, tako svje​že obri​ja​noj? – A po​tom je do​da​la maz​no: – Jesi li go​vo​rio is​ti​nu? Mis​liš li da sam li​je​pa? Po​gle​‐ daj pom​ni​je! Pro​mo​trih je po​nov​no. Nje​na je odje​ća bila od kra​ljev​sko​ga tka​nja, a u mo​jim je oči​ma bila to​li​ko li​je​pa. Ljep​ša od bilo koje žene koju sam ikad ugle​dao. A ona u biti i ni​šta nije či​ni​la kako bi skri​la svo​ju lje​po​tu. Gle​dao sam je i za​bo​ra​vio ranu u svom srcu, za​bo​ra​vih Amo​na i Kuću Ži​vo​ta. Nje​na bli​zi​na pa​li​la je moje ti​je​lo po​put og​nja. – Ti ne od​go​va​raš – rek​la je tuž​no. – A i ne tre​baš... U tim tvo​jim div​nim oči​ma, za​si​gur​no, iz​gle​dam kao ruž​na sta​ri​ca. Pođi onda i do​ve​di mla​dog pi​tom​ca Me​tu​fe​ra, pa me se ri​je​ši. Ali je ne mo​gah ni na​pus​ti​ti niti go​vo​ri​ti. Prem​da sam znao: samo me dra​ži i po​‐ igra​va se mno​me. Bilo je tam​no iz​me​đu ve​li​kih stu​po​va hra​ma. Pri​gu​še​no svje​tlo s ne​kog uda​lje​nog ka​me​nog pro​zo​ra svje​tlu​ca​lo je u nje​nim oči​ma, a nije bilo ni​ko​ga tko bi nas mo​gao vi​dje​ti. – Mo​žda ga i ne tre​baš do​ves​ti... – Sada se smi​je​ši​la. – Mo​žda ću biti za​do​volj​na ako me ti raz​dra​gaš i uži​vaš sa mnom, jer ne znam ni​šta dru​go što bi mi pru​ži​lo ra​‐ dost. Pri​sje​tih se tada što mi je Kipa go​vo​ri​la o že​na​ma koje k sebi mame li​je​pe mla​di​će. Palo mi je to to​li​ko ne​na​da​no na um, te sam malo us​tuk​nuo. – Ni​sam li po​go​di​la? Si​nu​he će se bo​ja​ti!? Priš​la mi je po​nov​no, no di​gao sam pre​pla​še​no ruku kako bih je od​bio, te re​kao: – Sad znam od koje si vr​ste žena. Muž ti je na putu, srce ti je lu​ka​va zam​ka, a tvo​je ti​je​lo sa​ži​že gore od va​tre! Prem​da to iz​re​koh, ni​sam mo​gao po​bje​ći od nje. Bila je iz​ne​na​đe​na... Ali se po​nov​no na​smi​je​ši​la i priš​la mi bli​zu. – Ti vje​ru​ješ u to? – rek​la je bla​go. – Ali, to nije is​ti​na! Moje ti​je​lo u opće ne sa​ži​že po​put va​tre; Na​pro​tiv, kažu, po​želj​no je i os​vje​žu​je. Uvje​ri se i sam! Do​hva​ti​la je moju mli​ta​vu ruku i pri​vuk​la je svom be​dru. Osje​tio sam nje​nu lje​po​‐ tu kroz ta​nah​no tka​nje, te sam za​drh​tao, a obra​zi mi us​plam​tje​še. – Zar mi još uvi​jek ne vje​ru​ješ? – reče mi uz hi​nje​no ra​zo​ča​re​nje. – Ah, moja ha​‐ lji​na ti sme​ta... Ali če​kaj! Uk​lo​nit ću je. – Raz​gr​nu​la je spret​no svo​ju odje​ću i nas​lo​ni​la moju ruku na svo​je ob​na​že​ne gru​di. Bile su meke i hlad​ne pod mo​jom ru​kom, koja je osje​ti​la i ku​caj nje​no​ga srca... – Dođi, Si​nu​he! – reče vrlo njež​no. – Dođi sa mnom! Pit ćemo vino i uži​va​ti za​jed​‐ no. – Ne smi​jem na​pu​šta​ti okruž​je hra​ma – re​koh upla​še​no. I bi​jah po​sram​ljen zbog moje us​tra​še​nos​ti. Že​lio sam je i bo​jao sam se nje, kao što se čo​vjek pla​ši smr​ti. – Mo​‐ ram se oču​va​ti čis​tim dok ne bu​dem po​sve​ćen... ili ću biti is​tje​ran iz hra​ma i ni​kad neću biti prim​ljen u Kuću Ži​vo​ta. Smi​luj mi se! Iz​re​koh to sve, zna​ju​ći ipak – ako me upi​ta još je​dan​put, mo​rat ću je sli​je​di​ti. Ali 31

ona je bila is​kus​na žena i spoz​na​la je moju tje​sko​bu. Iz​gle​da​la je za​miš​lje​nom. Još smo uvi​jek bili sami, prem​da su se lju​di u bli​zi​ni kre​ta​li amo-tamo, a vo​dič je glas​no go​vo​re​ći ne​kim po​sje​ti​te​lji​ma sla​vio ve​li​čaj​nost hra​ma i mo​lio ba​kre​nja​ke od njih pri​‐ je nego li im po​ka​že nova ču​de​sa. – Ti si vrlo sra​me​ž​ljiv mlad čo​vjek, Si​nu​he! – reče ona. – Bo​ga​ti i moć​ni mo​ra​ju mi po​nu​di​ti zla​to pri​je nego li ih po​zo​vem k sebi. A ti že​liš oču​va​ti svo​ju čis​to​ću? – Htje​la si da po​zo​vem Me​tu​fe​ra – re​koh očaj​no. Znao sam, Me​tu​fer ni​kad ne bi ok​li​je​vao kliz​nu​ti iz hra​ma kad bi pala noć, pa ma​kar bio i nje​gov red za stra​ža​re​nje. Mo​gao je či​ni​ti tak​ve stva​ri jer mu otac bi​ja​še glav​nim fa​ra​ono​vim gra​di​te​ljem. A ja bih ga mo​gao ubi​ti zbog toga. – Mo​žda više i ne že​lim da po​zo​veš Me​tu​fe​ra – reče ona, za​gle​da​ju​ći vra​go​las​to u moje oči. – Mo​žda že​lim da se ras​ta​ne​mo kao pri​ja​te​lji, Si​nu​he. Zato ću ti reći svo​je ime. Zo​vem se Ne​fer​ne​fer​ne​fer, kažu li​je​pa sam, a na​kon što iz​go​vo​ri moje ime, nit​ko ne može odo​lje​ti da ga ne po​no​vi i po​nav​lja... Obi​čaj je i da se pri​ja​te​lji na ras​tan​ku da​ru​ju, za us​po​me​nu. Da​ruj mi, dak​le, ne​što! Os​vje​do​čih se još je​dan​put o svo​joj ne​ima​šti​ni. Ta ni​sam po​sje​do​vao baš ni​šta što bih joj mo​gao da​ro​va​ti. Čak ni skro​man mali ukras, niti naj​ma​nji ba​kre​ni pr​sten! A i da sam po​sje​do​vao išta slič​no, ne bih joj mo​gao po​nu​di​ti tak​vu tri​ča​ri​ju. Bi​jah to​li​ko gor​ko po​sram​ljen te pog​nuh gla​vu, nes​po​so​ban išta reći. – Daj mi onda dar koje će obo​dri​ti moje srce – reče ona. Za​tim po​di​že moju bra​du pr​stom i pri​ku​či svo​je lice sa​svim bli​zu mo​jem. Na​kon što sam shva​tio što želi, do​tak​‐ nuo sam nje​ne meke usne svo​ji​ma. Lako je uz​dah​nu​la. – Hva​la ti, Si​nu​he... Bio je to di​van dar. Neću ga ni​kad za​bo​ra​vi​ti. Ali ti si za​si​gur​‐ no ne​ka​kav tu​đi​nac iz da​le​ke zem​lje, kad još nisi na​učio kako tre​ba lju​bi​ti. Kako je mo​gu​će da te dje​voj​ke iz Tebe nisu tome po​uči​le, prem​da ti je kosa po​dre​za​na u znak mu​žev​nos​ti? Smak​nu​la je sa svog pal​ca pr​sten od zla​ta i sre​bra, na ko​jem se ko​čio usa​đen ve​lik ka​men bez po​sve​te, te ga smjes​ti​la na moju ruku. – I ja tebi os​tav​ljam dar, Si​nu​he, kako me ne bi za​bo​ra​vio. Kada bu​deš po​sve​ćen i uđeš u Kuću Ži​vo​ta, mo​žeš ure​za​ti svoj znak u taj ka​men, kako to čine bo​ga​ti i ugled​‐ ni. Ali pam​ti, taj je ka​men ze​le​ne boje, jer je moje ime Ne​fer​ne​fer​ne​fer i jer je re​če​no kako su moje oči ze​le​ne po​put voda Nila, za ljet​nih vru​ći​na... – Ne mogu pri​mi​ti tvoj pr​sten, Ne​fer – i po​no​vih “ne​fer-ne​fer” što mi je pru​ži​lo ne​poz​na​to za​do​volj​stvo. -Ali, neću te za​bo​ra​vi​ti. – Smi​ješ​ni i glu​pi dje​ča​če! Za​dr​ži pr​sten, jer tako ja že​lim. Za​dr​ži ga kao moj hir, a što se tiče pro​bit​ka, jed​nog će mi se dana vra​ti​ti s do​bit​kom. Pro​tres​la je vit​kim pr​stom pred mo​jim oči​ma, a oči su joj se smi​ja​le, kad je do​da​la: – I pam​ti! Mo​raš se ču​va​ti žena čije ti​je​lo sa​ži​že gore od va​tre. Okre​nu​la se na po​la​zak, za​bra​niv​ši mi sli​je​di​ti je. Kroz vra​ta hra​ma vi​djeh kako je stu​pi​la u iz​rez​ba​re​nu i ukra​še​nu no​silj​ku koja ju je če​ka​la u pre​dvor​ju. Tr​kač se kre​tao 32

pred njom uzvi​ci​ma tra​že​ći pro​laz, a lju​di su se uk​la​nja​li šap​ću​ći i gle​da​ju​ći za njom. Na​kon što je otiš​la, obu​ze​la me je smrt​na praz​ni​na kao da sam sko​čio gla​vom na​pri​‐ jed u ta​man po​nor. Me​tu​fer je pri​mi​je​tio pr​sten na mo​joj ruci, ne​ko​li​ko dana kas​ni​je. Po​gra​bio mi je ruku sum​nji​ča​vo i za​gle​dao se u nju. – Tako mi svih če​tr​de​set pra​vič​nih pa​vi​ja​na Ozi​ri​so​vih! Ne​fer​ne​fer​ne​fer, eh? Ne bih ni​kad po​vje​ro​vao. – Po​gle​dao me go​to​vo s ne​kim što​va​njem, prem​da me sve​će​nik odre​dio za ri​ba​nje po​do​va i naj​pros​ti​je pos​lo​ve, bu​du​ći da mu ni​sam dao ni​ka​kav dar. Osje​tio sam tada tak​vu mrž​nju pre​ma Me​tu​fe​ru i nje​go​vim ri​je​či​ma, kak​va je pris​‐ po​do​bi​va samo ne​kom tko je mlad i zbog mla​dos​ti ne​po​prav​lji​vo la​ko​mis​len. Ko​li​ko sam god čez​nuo upi​ta​ti ga o Ne​fer, ni​sam se htio to​li​ko po​ni​zi​ti. Ču​vao sam tu taj​nu u svom srcu, jer je laž dra​ža od is​ti​ne, a san čiš​ći od ze​malj​skih do​di​ra. Pro​uča​vao sam ze​le​ni ka​men među mo​jim pr​sti​ma, pri​sje​ća​ju​ći se nje​nih oči​ju i nje​nih hlad​nih gru​di. Či​ni​lo mi se, još osje​ćam nje​nu mi​ris​nu po​ma​du na svo​jim pr​sti​ma. Dr​žah je u na​ru​‐ čju, a nje​ne meke usne još su do​di​ri​va​le moje. Bi​ja​še to utje​ha, jer mi se tada Amon već bio uka​zao i moja je vje​ra nes​ta​la. Mis​le​ći na nju, šap​tao sam go​ru​ćih obra​za: “Ses​tro moja.” I te su ri​je​či bile mi​lo​va​‐ nje u mo​jim uši​ma, jer je od pam​ti​vi​je​ka nji​ho​vo zna​če​nje bilo i do vi​je​ka će biti: “Ljub​lje​na Moja”.

3 A sada ću is​pri​ča​ti kako mi se uka​zao Amon. Če​t​vr​te noći do​šao je moj red za bdi​je​nje nad Amo​no​vim mi​rom. Bilo nas je se​‐ dam dje​ča​ka na stra​ži: Mata, Mose, Bek, Si​nu​fer, Ne​fru, Jah​mes i ja. Mose i Bek smje​‐ ra​hu ta​ko​đer u Kuću Ži​vo​ta. Zato sam ih poz​na​vao, za raz​li​ku od os​ta​lih. Bi​jah slab od pos​ta i ne​iz​vjes​nos​ti. Bili smo sve​ča​no ras​po​lo​že​ni i stu​pa​li oz​bilj​ni i na​mr​šte​ni za sve​će​ni​kom; nje​go​vo ime ne spo​mi​njem i neka se ono iz​gu​bi u za​bo​ra​‐ vu! Vo​dio nas je pre​ma ogra​đe​nom di​je​lu hra​ma. Amo​nov je brod već odje​drio iza za​‐ pad​nih brda, stra​ža​ri su za​tru​bi​li u svo​je sre​br​ne ro​go​ve, a vra​ta hra​ma su za​tvo​re​na. Ali je sve​će​nik koji nas je vo​dio, po​jeo do​bar obrok, po​čas​tiv​ši se me​som ži​vo​ti​nja pri​‐ ne​se​nih na žr​tvu Amo​nu, kao i vo​ćem te slat​kim ko​la​či​ma. Ulje je ka​pa​lo niz nje​go​vo lice, a obra​zi su mu bili ru​me​ni od vina. Smi​je​še​ći se sam sebi po​di​gao je sve​ti veo i do​pus​tio nam po​gle​da​ti sve​ti​nju nad sve​ti​nja​ma. U tom udub​lje​nju, is​kle​sa​nom od jed​nog ogrom​nog ko​ma​da sti​je​ne, sta​jao je Amon. Dra​gu​lji u nje​go​vom po​kro​vu gla​‐ ve i ovrat​ni​ku is​kri​li su u svje​tlu sve​tih svje​ti​lja​ka ze​le​no, cr​ve​no i mo​dro, na​lik ži​vim oči​ma. Uju​tro smo ga mo​ra​li, pod vod​stvom sve​će​ni​ka, po​ma​za​ti i odje​nu​ti u svje​že ha​lje, 33

jer je sva​kog ju​tra zah​ti​je​vao novu odje​ću. Vi​đao sam ga ra​ni​je, za Pro​ljet​nih Svet​ko​‐ vi​na, kada bi ga iz​ni​je​li u pre​dvo​rje u nje​go​vu zlat​nom čunu, a svi bi na​zoč​ni po​le​gli ni​či​ce pred njim. A kad su vode ri​je​ke bile na svom vr​hun​cu, vi​djeh ga na sve​tom je​‐ ze​ru u nje​go​vu bro​du od ce​dro​vi​ne. Tada, kao po​ni​zan no​vak, le​ti​mi​ce sam ga mo​trio tek iz da​lji​ne. Nje​go​va pur​pur​na odje​ća nije ni​kad dje​lo​va​la tako sil​no kao sada, pri svje​tlu svje​ti​lja​ka, u ne​tak​nu​toj ti​‐ ši​ni sve​ti​šta. Cr​ve​no su no​si​li samo bo​go​vi i fa​ra​oni... A ja sam zu​rio u nje​go​vo uzvi​‐ še​no lice, osje​ća​ju​ći nje​go​ve ka​me​ne crte po​put ne​kog te​re​ta na mo​jim gru​di​ma, koji mi pri​je​ti za​gu​še​njem. – Bdij​te i mo​li​te pro​tiv zla – reče sve​će​nik, pri​dr​ža​va​ju​ći se za ru​bo​ve za​vje​se, jer je bio ne​si​gu​ran na no​ga​ma. – Mo​žda vas po​zo​ve... Nje​gov je obi​čaj uka​za​ti se mo​li​te​‐ lji​ma, os​lov​lja​va​ju​ći ih ime​nom i go​vo​re​ći im, oci​je​ni li ih vri​jed​ni​ma tak​ve mi​los​ti. U žur​bi je iz​veo sve​te zna​ko​ve, pro​mrm​ljao ve​li​čaj​no Amo​no​vo ime, pa na​vu​kao veo na​trag na mjes​to. Ali se nije ni po​tru​dio iz​ves​ti uobi​ča​je​ni du​bok nak​lon i pru​ža​‐ nje ruku u vi​si​ni ko​lje​na. Oti​šao je, os​tav​lja​ju​ći nas same u tami unu​tar​njeg pre​dvor​ja. Ka​me​ni pod je uda​‐ rao hlad​no​ćom u naša bosa sto​pa​la. No kada je sve​će​nik oti​šao, Mose je iz​vu​kao svje​‐ tilj​ku is​pod svog pla​šta, a Jah​mes je hlad​no​krv​no oti​šao u sve​ti​šte i uzeo malo od sve​‐ tog pla​me​na kako bi nji​me za​pa​lio svje​tilj​ku. – Bili bi​smo bu​da​le, ako bi sje​di​li u mra​ku – reče Mose. A mi smo se osje​ća​li si​gur​‐ ni​ji​ma, prem​da sam si​gu​ran kako nit​ko među nama nije mo​gao suz​bi​ti bo​ja​zan. Jah​‐ mes je iz​vu​kao kru​ha i vina. Mata i Ne​fru po​če​li su ba​ca​ti koc​ke po ka​me​nim plo​ča​ma poda, iz​vi​ku​ju​ći zbroj to​li​ko glas​no te su bu​di​li jeku u pros​to​ri​ji. Na​kon što je Jah​mes jeo, umo​tao se u plašt i, ku​nu​ći prvo malo tvr​do​ću ka​me​na, smjes​tio se na tlo spa​va​ti. Ne​što kas​ni​je Si​nu​fer i Ne​fru le​go​še uz nje​ga kako bi po​di​je​li​li to​pli​nu, me​đu​sob​no se gri​ju​ći. Ali ja još bi​jah mlad pa sam bdio stra​ža​re​ći, prem​da sam znao kako je Me​tu​fer dao sve​će​ni​ku vrč vina, kad ga je ovaj po​zvao u svo​ju sobu, za​jed​no s još jed​nim ili dva ugled​na po​laz​ni​ka. Zato nam nije pri​je​ti​la po​gi​belj da nas sve​će​nik iz​ne​na​di. I tako sam bdio, prem​da sam znao iz ka​zi​va​nja os​ta​lih kako bi​ja​še obi​ča​jem bu​du​ćih po​sve​‐ će​ni​ka pro​vo​di​ti svo​je sve​to bdi​je​nje u jelu, igri i spa​va​nju. Noć mi je bila duga. Dok su os​ta​li spa​va​li, bi​jah is​pu​njen po​bož​noš​ću i po​niz​noš​ću, sma​tra​ju​ći kako sam odr​žao sebe čis​tim, pos​te​ći i pri​dr​ža​va​ju​ći se svih drev​nih na​lo​‐ ga, pa bi se Amon mo​gao ot​kri​ti upra​vo meni. Po​nav​ljao sam nje​go​vo sve​to ime i os​‐ lu​ški​vao sva​ki šu​šanj s bud​nom paž​njom. No hram os​ta​ja​še praz​nim i hlad​nim. Nas​‐ tu​pa​njem ju​tra veo sve​ti​šta uz​bi​bao se na po​vje​tar​cu, ali ni​šta se dalj​nje​ga nije zbi​lo. Kada je svje​tlost po​če​la pro​di​ra​ti u pros​to​ri​ju uga​sio sam svje​tilj​ku i te​ška srca pro​bu​‐ dio moje dru​go​ve. Voj​ni​ci su za​tru​bi​li u ro​go​ve, na zi​di​na​ma se iz​mi​je​ni​la op​hod​nja, a iz pred​njih dvo​ri​šta sti​gao je mr​mor na​lik žu​bo​re​nju uda​lje​nog vo​do​to​ka. Zna​li smo, za​po​čeo je 34

dan i nje​gov učin. Ko​nač​no je sti​gao i sve​će​nik, u ve​li​koj žur​bi, a na moje iz​ne​na​đe​nje s njim i Me​tu​fer. Jako su vo​nja​li po vinu, ho​da​ju​ći ruku pod ruku, a sve​će​nik je nji​hao klju​če​ve sve​tih škri​nja u ruci. Uz pot​po​ru Me​tu​fe​ra jed​no​lič​no je iz​brb​ljao sve​te mo​li​‐ tve i iz​ri​ča​je, pri​je nego li nas je poz​dra​vio. – Mo​li​te​lji Mata, Mose, Bek, Si​nu​fer, Ne​fru, Jah​mes i Si​nu​he! Jes​te li bdje​li i mo​li​li u skla​du s do​bi​ve​nim za​po​vi​je​di​ma, kako bis​te pos​ta​li pri​hvat​lji​vi Naj​vi​še​mu i dos​toj​‐ ni po​sve​će​nja? – Bdje​li smo i mo​li​li! – od​go​vo​ri​smo uglas. – Je li vam se Amon uka​zao, u skla​du s nje​go​vim obe​ća​njem? Sve​će​nik je štu​cao... A nje​go​ve su oči ne​mir​no ska​ka​le uokrug po nama. Mi smo se me​đu​sob​no po​gle​da​va​li pos​tran​ce i kr​z​ma​li. Ko​nač​no je Mose pro​mu​cao: “Uka​zao nam se.” Na​kon toga moji su dru​go​vi je​dan za dru​gim po​nav​lja​li: “Uka​zao se.” Po​s​‐ ljed​nji od svih, Jah​mes, ne​po​ko​leb​lji​vo je i po​bož​no obja​vio: “Ne​dvoj​be​no je, uka​zao se.” Gle​dao je pri​tom sve​će​ni​ka rav​no u oči... Ali ja ne re​koh ni​šta. Osje​ćao sam kao da mi neka ruka stiš​će srce, bu​du​ći da ri​je​či mo​jih dru​go​va bi​ja​hu bo​go​hu​lje​nje. – I ja sam bdio i mo​lio kako bih pos​tao vri​je​dan po​sve​će​nja – be​sram​no je do​dao Me​tu​fer – bu​du​ći da slje​de​ću noć imam dru​ge na​ka​ne umjes​to mo​lje​nja ov​dje. I meni se Amon uka​zao, što sve​će​nik može po​s​vje​do​či​ti. Obli​čje mu je bilo na​lik pros​tra​nom vrču vina, a go​vo​rio mi je o mno​gim sve​tim stva​ri​ma koje vam nije po​dob​no po​nav​‐ lja​ti. A nje​go​ve su mi ri​je​či bile slat​ke po​put vina, te me os​vje​ži​še kao bi​ran gut​ljaj u us​ti​ma, pa sam že​đao čuti više i još više, sve do svi​ta​nja. Mose je pri​ku​pio hra​brost i re​kao: – Meni se uka​zao u obli​čju svo​ga sina Ho​ru​sa, sje​de​ći na mom ra​me​nu po​put so​‐ ko​la i go​vo​re​ći: “Bla​gos​lov​ljen budi ti, Mose, kao i tvo​ja obi​telj i sva tvo​ja dje​la koja ćeš po​či​ni​ti, jer ti ćeš obi​ta​va​ti u kući s dvo​ja vra​ta i za​po​vi​je​da​ti broj​nom pos​lu​gom”. Tako mi je go​vo​rio! Na to i dru​gi po​br​za​še iz​vi​jes​ti​ti što im je pri​op​ćio Amon. Go​vo​ri​li su gor​lji​vo, ne​‐ ko​li​ko njih is​to​dob​no, a sve​će​nik je slu​šao, ki​mao i smje​škao se. Ja pak ne znam jesu li go​vo​ri​li o svo​jim sno​vi​ma ili su jed​nos​tav​no la​ga​li. Znam tek... sta​jao sam pos​tran​ce i ni​sam ka​zi​vao ni​šta. Ko​nač​no se sve​će​nik okre​nuo k meni, na​mr​štio svo​je obri​ja​ne obr​ve i re​kao stro​go: – A ti, Si​nu​he!? Zar ti nisi po​čaš​ćen? Zar ti se Amon nije obja​vio ni u kak​vom obli​‐ čju? Zar ga nisi ugle​dao čak ni u obli​ku ma​le​no​ga miša? Jer, on se uka​zu​je u broj​nim obli​čji​ma. Moj ula​zak u Kuću Ži​vo​ta bio je na koc​ki... Zato pri​ku​pih hra​brost za od​go​vor: – U svi​ta​nje vi​djeh sve​ti veo na sve​ti​štu kako malo tre​pe​ri. Ni​šta dru​go ni​sam za​‐ mi​je​tio, a Amon mi nije go​vo​rio. Na to svi pras​nu​še u smi​jeh. Me​tu​fer se smi​jao i uda​rao po svo​jim ko​lje​ni​ma, pa reče sve​će​ni​ku: “On je pri​prost i luc​kast.” Za​tim je, po​te​žu​ći svo​je vi​nom na​top​lje​ne ru​ka​ve, ne​što ša​pu​tao sve​će​ni​ku, gle​da​ju​ći još uvi​jek u mene. 35

Sve​će​nik me po​nov​no po​gle​dao stro​go i re​kao: – Ako nisi čuo glas Amo​na, ne mo​žeš biti po​sve​ćen. Za sve to sada tre​ba​mo naći li​je​ka, jer vje​ru​jem da si pos​to​jan mla​dac, pun čas​nih na​ka​na. Pos​li​je tih ri​je​či nes​tao je u naj​sve​ti​jem mjes​tu, a Me​tu​fer mi je pri​šao. Ugle​dav​ši moje ne​sret​no lice, na​smi​je​šio mi se pri​ja​telj​ski i re​kao: “Ne boj se!” Tre​nu​tak kas​ni​je svi smo po​sko​či​li jer je kroz tamu pros​to​ri​je za​bru​jao nad​na​ra​van glas, pot​pu​no ne​pris​po​do​biv čo​vje​čjem biću. Či​ni​lo se kako pris​ti​že sa svih stra​na is​‐ to​dob​no: s kro​va, iz zi​do​va, iz​me​đu stu​pov​lja. Mi smo se zgle​da​va​li, nas​to​je​ći ot​kri​ti odak​le iz​vi​re. – Si​nu​he, Si​nu​he, ti ljen​či​no i pos​pan​če, gdje si? Pri​đi brzo i pog​ni se pre​da mnom, jer imam malo vre​me​na i ne mogu gu​bi​ti ci​je​li dan na tebe. Me​tu​fer je po​vu​kao u stra​nu veo sve​ti​šta i, gu​ra​ju​ći me unu​tra, zgra​bio me odos​‐ trag za vrat i po​tis​nuo me k tlu, u po​lo​žaj ko​jim se poz​drav​lja bo​go​ve i fa​ra​one. Po​di​‐ gao sam gla​vu i opa​zio, naj​sve​ti​je je mjes​to puno da​njeg svi​je​tla. Glas je sti​zao iz Amo​no​vih usta, zbo​re​ći: – Si​nu​he, Si​nu​he, ti svi​njo i pa​vi​ja​ne je​dan! Jesi li bio pi​jan ili si zas​pao kad sam te zvao? Do​is​ta bi tre​bao biti ba​čen u blat​nu jamu i jes​ti mulj sve svo​je dane! Ipak, zbog tvo​je mla​dos​ti mi​los​tiv sam, una​toč tvo​joj glu​pos​ti i ne​čis​ti, una​toč tvo​joj li​je​nos​ti. Jer, ja sam mi​los​tiv pre​ma oni​ma koji u mene vje​ru​ju, a svi os​ta​li bit će ba​če​ni u po​‐ no​re Kra​ljev​s​tva Smr​ti! Još je mno​ge dru​ge stva​ri iz​re​kao taj glas, po​pra​ćen za​vi​ja​njem, grd​nja​ma i kle​tva​‐ ma, ko​jih se više svih ne pri​sje​ćam niti ih se že​lim sje​ti​ti. To​li​ko sam na​ime bio po​ni​‐ žen i za​gor​ča​na duha. Jer, dok sam slu​šao, mo​gao sam kroz nat​pri​rod​ne odje​ke pre​‐ poz​na​ti sve​će​ni​kov glas. To me ot​kri​će to​li​ko po​tres​lo i užas​nu​lo te ga više ne mo​goh slu​ša​ti. Kad je glas utih​nuo, os​ta​doh ne​po​mič​no le​ža​ti pred ki​pom Amo​na, sve dok sve​će​‐ nik nije do​šao i gur​nuo me u stra​nu. Moji su dru​go​vi hi​tro pri​no​si​li ta​mjan, po​mas​ti, na​lič i cr​ve​ne ha​lje. Sva​ki od nas imao je u na​pri​jed do​di​je​lje​nu za​da​ću. Pri​sje​ća​ju​ći se svo​je, po​đoh u pre​dvo​rje za​gra​bi​ti pli​ti​cu sve​te vode i do​ni​je​ti po​sve​će​ne ruč​ni​ke, što je sve bilo na​‐ mi​je​nje​no pra​nju bož​je​ga lica, ruku i sto​pa​la. Po po​vrat​ku, vi​djeh kako je sve​će​nik plju​nuo u Amo​no​vo lice i oti​rao ga po​tom svo​jim pr​lja​vim ru​ka​vi​ma. Za​tim su Mose i Ne​fru na​li​či​li bož​je usne, obra​ze i obr​ve. Me​tu​fer ga je po​ma​zao i onda smi​ju​ći se uti​‐ rao sve​to ulje u sve​će​ni​ko​vo i u svo​je vlas​ti​to lice. Ko​nač​no je kip ra​zo​dje​ven radi pra​nja i oti​ra​nja, kao da se za​ma​zao. Na​kon toga je oko nje​ga pri​č​vr​š​će​na cr​ve​na ko​‐ šu​lja s na​bo​ri​ma i pre​ga​ča, pre​ko ra​me​na obje​še​na tka​ni​ca, a ruke su mu ugu​ra​ne u ru​ka​ve. Kad je sve to uči​nje​no, sve​će​nik je po​ku​pio od​ba​če​nu odje​ću i po​bri​nuo se za vodu na​mi​je​nje​nu umi​va​nju i za ruč​ni​ke. Sve to bilo je na​mi​je​nje​no ko​ma​da​nju i pro​da​ji u pre​dvor​ju, imuć​nim put​ni​ci​ma... A voda je slu​ži​la pri​prav​lja​nju li​je​ko​va za kož​ne bo​‐ 36

les​ti. Tek tada smo smje​li iz​a​ći na osun​ča​no dvo​ri​šte. Tamo sam po​vra​ćao... Moj um i srce bili su praz​ni po​put moga že​lu​ca, jer više ni​sam vje​ro​vao u bo​go​ve. Ali, na​kon što je pro​tek​lo tje​dan dana, gla​va mi je po​ma​za​na uljem, te sam pos​li​je iz​‐ ri​ca​nja sve​će​nič​ke pri​se​ge, do​bio to​li​ko žu​đe​nu po​t​vr​du. Na toj su lis​ti​ni bili ve​lik žig Amo​no​va hra​ma i moje ime, a ona mi je da​va​la pra​vo ula​ska u Kuću Ži​vo​ta. Pa tako uđo​smo u nju, Mose, Bek i ja. Nje​ne nam se dve​ri otvo​ri​še, a moje je ime upi​sa​no u Knji​gu Ži​vo​ta, ona​ko kako je ne​ka​da bilo upi​sa​no i ime moga oca Sen​mu​ta i nje​go​va oca pri​je toga. Ali sre​tan više ni​sam bio...

4 U Kući Ži​vo​ta, koja je bila di​je​lom ve​li​kog Amo​no​va hra​ma, po​du​ku su nad​zi​ra​li kra​‐ lje​vi li​ječ​ni​ci, sva​ki u svom po​dru​čju. Ali vi​đa​li smo ih ri​jet​ko, jer je nji​ho​vo po​dru​čje dje​lo​va​nja bilo ši​ro​ko... Pri​ma​li su za svoj rad da​ro​ve imuć​nih, a ži​vje​li su u pros​tra​‐ nim ku​ća​ma iz​van gra​da. Ipak, kada je god neki bo​les​nik do​šao u Kuću Ži​vo​ta, s bo​‐ leš​ću koja je zbu​nji​va​la obič​ne li​ječ​ni​ke, od​nos​no ako se ovi nisu usu​đi​va​li po​du​ze​ti mje​re, kra​ljev bi li​ječ​nik do​šao radi pre​gle​da i li​je​če​nja... A i da bi po​ka​zao svo​ju vje​‐ šti​nu oni​ma koji su se usa​vr​ša​va​li u nje​go​vu po​dru​čju. Time je i naj​si​ro​maš​ni​ji pat​nik mo​gao di​je​li​ti bla​go​dat po​zor​nos​ti i bri​ge kra​lje​va li​ječ​ni​ka, u sla​vu boga Amo​na. U Kući Ži​vo​ta uzi​ma​lo se od bo​les​ni​ka da​ro​ve u skla​du s nji​ho​vim imov​nim sta​‐ njem. Prem​da su mno​gi od bo​les​ni​ka do​no​si​li uvje​re​nje svo​ga mjes​nog li​ječ​ni​ka, kako ni je​dan obi​čan li​ječ​nik ne može ot​klo​ni​ti nji​ho​vu bolj​ku, ipak su i naj​si​ro​maš​ni​ji do​‐ la​zi​li iz​rav​no u Kuću Ži​vo​ta. I pri​tom se od njih nije tra​ži​lo ni​kak​vih da​ro​va. Sve se to čini li​je​pim i po​šte​nim, no ja ipak ni​ka​da i ni na koji na​čin ne bih po​že​lio biti bo​les​ni​‐ kom bez sred​sta​va. Jer, na tim naj​si​ro​maš​ni​ji​ma su po​čet​ni​ci i ne​uki is​ku​ša​va​li svo​je skrom​no zna​nje i umi​je​će. Uče​nja radi, mo​gli su ih nje​go​va​ti i oni koji su se još ško​lo​‐ va​li za li​ječ​ni​ke. Na naj​si​ro​maš​ni​je se nisu ra​si​pa​la ni sred​stva za ubla​ža​va​nje boli ili za omam​lji​va​nje, te su bez toga bili iz​lo​že​ni pat​nja​ma kada bi ih za​hva​ti​li kli​je​šta, nož i va​tra. Zato su iz pre​dvor​ja, gdje su pri​ma​ni upra​vo ti naj​si​ro​maš​ni​ji, čes​to do​pi​ra​li ja​uci i za​po​ma​ga​nje pat​ni​ka. Raz​dob​lje uvjež​ba​va​nja bilo je du​go​čas​no čak i oni​ma koji su bili na​da​re​ni. Mo​ra​li smo po​ha​đa​ti po​du​ku o li​je​ko​vi​ma i na​pit​ci​ma, na​uči​ti na​ziv​lje i zna​čaj​ke tra​va kao i raz​dob​lja i sate u koje ih je tre​ba​lo pri​kup​lja​ti. Jer, li​ječ​nik mora biti u sta​nju sam pri​‐ pre​ma​ti svo​je li​je​ko​ve, ako se za tim uka​že po​tre​ba. Mno​gi od nas ro​go​bo​ri​li su zbog toga, ne vi​de​ći od toga ni​kak​va pro​bit​ka, bu​du​ći da smo je​di​no pi​sa​li na​put​ke s ko​ji​‐ ma je bo​les​nik mo​gao u Kući Ži​vo​ta do​bi​ti sve li​je​ko​ve is​prav​no smi​je​ša​ne i iz​mje​re​‐ ne. Kas​ni​je, ipak, ovo će mi zna​nje biti od ve​li​ke vri​jed​nos​ti i pro​bit​ka, kako će se po​‐ 37

ka​za​ti. Mo​ra​li smo na​uči​ti i na​ziv​lje raz​li​či​tih di​je​lo​va ti​je​la, te na​čin rada i na​mje​nu sva​‐ kog ljud​skog or​ga​na. Uči​li smo ru​ko​va​ti no​že​vi​ma i kli​je​šti​ma, ali po​naj​pri​je smo mo​‐ ra​li na​uči​ti svo​je ruke i os​po​so​bi​ti ih za pre​poz​na​va​nje bo​les​ti kako kroz pri​rod​ne otvo​re ti​je​la tako i pu​tem kože; iz oči​ju smo ta​ko​đer tre​ba​li spoz​na​ti pri​ro​du po​re​me​‐ ća​ja u ti​je​lu bo​les​ni​ka. Mo​ra​li smo se os​po​so​bi​ti za po​moć že​na​ma pri po​ro​du dje​ce, za slu​čaj kad po​moć pri​ma​lje nije bila na ras​po​la​ga​nju. Mo​ra​li smo po​ti​ca​ti ili ubla​ža​‐ va​ti boli, već kako su to okol​nos​ti zah​ti​je​va​le i na​uči​ti raz​li​ko​va​ti bez​na​čaj​ne pri​go​vo​‐ re od onih oz​bilj​nih, za​tim te​go​be tje​les​nog od onih du​šev​nog po​dri​je​tla. Tre​ba​li smo na​uči​ti spoz​na​ti is​ti​nu iz laži i him​be bo​les​ni​ko​va go​vo​ra, te koja pi​ta​nja pos​tav​lja​ti kako bi​smo do​bi​li jas​nu sli​ku o bo​les​ti. Sto​ga je ra​zum​lji​vo što sam, na​pre​du​ju​ći u uče​nju, is​to​dob​no sve bo​lje spoz​na​vao kako vrlo malo znam. Jer, pot​pu​no sprem​nim može se ci​je​ni​ti je​di​no li​ječ​nik, koji skrom​no priz​na​je kako ni​šta ne zna. To se, da​ka​ko, pred ne​uki​ma ni​ka​da ne smi​je ka​‐ za​ti i priz​na​ti! Naj​hit​ni​je od sve​ga jest po​vje​re​nje bo​les​ni​ka i nje​go​vo vje​ro​va​nje li​ječ​‐ ni​ku. To je si​lan te​melj na ko​jem je iz​gra​đe​no cje​lo​kup​no li​ječ​niš​tvo. Zbog toga li​ječ​‐ nik ne smi​je ni​ka​da i ni​ko​me priz​na​ti kako se mo​žda zbu​nio ili za​bu​nio. Li​ječ​nik koji nije si​gu​ran, gubi time svoj ugled, a šte​ti i ugle​du os​ta​lih li​ječ​ni​ka i ci​je​loj stru​ci i zva​‐ nju. Pri​mje​ri​ce, u kuće bo​ga​ta​ša, kada se radi o te​žem slu​ča​ju, po​zo​vu po dva, tri i više li​ječ​ni​ka. Ali, taj li​ječ​nič​ki skup ra​di​je pri​kri​je za​bu​nu dru​gih li​ječ​ni​ka i time taj​‐ na bude od​ne​se​na u grob. Jer, oni ne žele iz​re​ći is​ti​nu... bu​du​ći da bi time ob​z​na​ni​li ne​umješ​nost ne samo jed​nog li​ječ​ni​ka nego i ci​je​le stru​ke. Tako su svo​jim laž​nim pri​‐ op​će​nji​ma šti​ti​li od sra​mo​te cje​lo​ku​pan svoj sta​lež. Zato se i kaže kako us​pje​he li​ječ​‐ ni​ka sla​vi svi​jet, a ne​us​pje​he kri​je zem​lja, te kako li​ječ​ni​ci po​ma​žu jed​ni dru​gi​ma u po​ka​pa​nju svo​jih pa​ci​je​na​ta. /b o de n Tada sve to, me​đu​tim, još ni​sam znao. U Kuću Ži​vo​ta ušao sam pun stra​ho​po​što​‐ va​nja, uvje​ren kako će mi se u njoj ot​kri​ti svo ljud​sko zna​nje i do​bro​ta. Prvi su tjed​ni bili te​ški, a oso​bi​to prvi dani. Na​ime, uče​nik koji je po​s​ljed​nji pris​pio u uči​li​šte, bio je slu​ga svi​ma. Po​vrh toga, nit​ko od uobi​ča​je​ne pos​lu​ge nije bio to​li​ko ni​zak da bi mo​rao sta​ja​ti pred tek pris​pje​lim uče​ni​kom i pri​ma​ti od nje​ga za​po​vi​je​di. Po​naj​pri​je i pri​je sve​ga, uči se o čis​to​ći. Ne pos​to​ji to​li​ko pr​ljav po​sao ko​jeg pri​doš​li​ca ne bi mo​rao ra​di​‐ ti. Zbog toga obo​li od ga​đe​nja i od​vrat​nos​ti, ali i vre​me​nom ot​vrd​ne. Po​s​lje​dak toga jest da i u snu zna kako je nož čist tek na​kon što je pro​čiš​ćen na va​tri, te kako za​voj nije čist sve dok se ne is​ku​ha u vodi i lu​ži​ni. Sve što je u sve​zi s li​ječ​niš​tvom, me​đu​tim, već je za​pi​sa​no u dru​gim knji​ga​ma. Zato se neću na tome više za​dr​ža​va​ti. Ra​di​je ću pi​sa​ti o sebi i o sve​mu ono​me što sam mo​gao vi​dje​ti, a o čemu dru​gi još nisu pi​sa​li. Na​kon du​gog raz​dob​lja kuš​nje us​li​je​dio je dan kada sam, pos​li​je obre​da pro​čiš​će​‐ nja, bio odje​ven u dugu bi​je​lu ha​lju te sam po​čeo ra​di​ti u pri​jem​noj sobi. Tu sam učio kako ču​pa​ti zube iz če​ljus​ti ja​kih mu​že​va, pre​vi​ja​ti rane, pro​bi​ja​ti gnoj​ne či​re​ve i rav​‐ 38

na​ti slom​lje​ne udo​ve. Ni​šta od toga nije mi bilo novo. Za​hva​lju​ju​ći oče​voj po​du​ci, brzo sam na​pre​do​vao i bio pro​mak​nut u nad​zi​ra​nje i po​uča​va​nje svo​jih dru​go​va. Po​‐ ne​kad sam do​bi​vao da​ro​ve kak​vi su da​va​ni li​ječ​ni​ci​ma. Svo​je sam ime dao ure​za​ti u ze​le​ni ka​men ko​jeg mi je dala Ne​fer​ne​fer​ne​fer, kako bih mo​gao uda​ri​ti svoj žig is​pod na​pi​sa​nog na​put​ka o li​je​ku. Po​vje​ra​va​ne su mi sve zah​tjev​ni​je za​da​će. Do​pu​šte​no mi je i bdi​je​nje u so​ba​ma gdje su le​ža​li ne​iz​lje​či​vi bo​les​ni​ci, a pra​tio sam i slav​ne li​ječ​ni​ke pri nji​ho​vim pos​tup​‐ ci​ma i za​hva​ti​ma, gdje je na jed​nog iz​li​je​če​nog njih de​set umi​ra​lo. Na​učio sam, smrt u li​ječ​ni​ku ne budi niti ne os​tav​lja pre​pas​ti i gro​ze, a bo​les​ni​ku čes​to do​la​zi kao mi​los​‐ tiv pri​ja​telj. Zato bi lica bo​les​ni​ka na​kon umi​ra​nja čes​to bila smi​re​ni​ja i opu​šte​ni​ja nego bilo kada ti​je​kom nji​ho​va rop​sko​ga živ​lje​nja. Bi​jah sli​jep i gluh sve dok nije pris​pio dan bu​đe​nja... Po​put ono​ga u mom dje​tinj​‐ stvu, kada su sli​ke, ri​je​či i slo​va oži​vje​li. Još su se je​dan​put moje oči otvo​ri​le, te se pro​bu​dih kao oda sna. Moj se duh uz​di​zao u svo​joj ra​dos​ti, jer sam upi​tao sam sebe: “Za​što?” Pre​su​dan ključ sva​kog is​tin​skog zna​nja je “za​što?” Moć​ni​ji je od svi​ra​le boga Tota, snaž​ni​ji od za​pi​sa u ka​me​nu. Evo što se zbi​lo! Doš​la mi je neka žena koja nije ima​la dje​ce i bila uvje​re​na kako je ne​plod​na, bu​du​ći da je na​mak​nu​la če​tr​de​set lje​ta, ne bla​gos​lo​viv​ši svog doma po​tom​‐ kom. No nje​na je mje​seč​ni​ca upra​vo sada iz​os​ta​la, pa je bila ne​si​gur​na. Doš​la je u Kuću Ži​vo​ta upla​še​na, mis​le​ći kako ju je op​sjeo zao duh i za​tro​vao joj ti​je​lo. Pre​ma na​put​ku za tak​ve slu​ča​je​ve, po​sa​dio sam zrna žita u ne​što zem​lje, nav​la​živ​ši po​lo​vi​cu vo​dom Nila, a os​ta​tak že​ni​nom mo​kra​ćom. Za​tim sam iz​lo​žio na​sad to​pli​ni sun​ca i na​lo​žio ženi neka se vra​ti za dva dana. Kada je po​nov​no doš​la, sje​me je već bilo nik​‐ lo... Iz​dan​ci sje​me​na nav​la​že​nog vo​da​ma Nila bili su još ma​le​ni, a oni po​š​krop​lje​ni že​‐ ni​nom vo​dom iz​bi​li su ze​le​ni i snaž​ni. Za​pi​sa​ne pre​da​je bile su is​ti​ni​te! Zato re​koh iz​ne​na​đe​noj ženi: – Ra​duj se, sve​ti je Amon u svo​joj mi​los​ti bla​gos​lo​vio tvo​je kri​lo... I ti ćeš do​ni​je​ti di​je​te po​put os​ta​lih po​čaš​će​nih žena. Si​ro​ta je duša za​pla​ka​la od sre​će i ra​dos​ti, te mi dala sre​brn ko​lut sa svog za​peš​ća, te​žak oko dva de​be​na. Bila je već odav​no iz​gu​bi​la sva​ku nadu u svo​je ma​te​rins​tvo. A čim mi je po​vje​ro​va​la, upi​ta​la je: “Hoće li biti sin?”, sma​tra​ju​ći me svez​na​ju​ćim. Pri​‐ ku​pio sam hra​brost, po​gle​dao je u oči i iz​ja​vio: “Bit će sin!”. Jer, mo​guć​nos​ti su bile iz​‐ jed​na​če​ne, a moja koc​kar​ska sre​ća u to je vri​je​me bila do​bra. Žena se ra​zve​se​li​la još više pa mi je pre​da​la na​ruk​vi​cu i sa svog dru​gog za​peš​ća, ta​ko​đer te​šku dva de​be​na. Ali, kad je otiš​la, upi​tah se: kako mogu zrna žita zna​ti ono što ni je​dan li​ječ​nik ne može ot​kri​ti? I kako mogu zrna to ot​kri​ti pri​je nego oči mogu ut​vr​di​ti zna​ke trud​no​‐ će? Pri​ku​piv​ši svu odvaž​nost mog za​ključ​ka, upi​tao sam svog uči​te​lja. Samo me je po​‐ gle​dao kao da sam ma​lo​uman i re​kao: “Tako je za​pi​sa​no.” Ipak, to nije bio od​go​vor... Po​nov​no sam pri​ku​pio hra​brost i upi​tao kra​lje​vog po​ro​di​te​lja u ro​di​li​štu. On mi reče: 39

– Amon je gos​po​dar svih bo​go​va. Nje​go​ve oči vide utro​bu žene koja pri​ma sje​me. Odo​bra​va li Amon kli​ja​nje, za​što ne bi do​pus​tio kli​ja​nje žita nav​la​že​nog vo​dom iz ti​‐ je​la trud​ne žene? I on me je gle​dao kao da sam sla​bo​uman, ali ni on mi nije dao že​lje​ni od​go​vor... Tada su mi se oči otvo​ri​le. Sa​gle​dao sam kako li​ječ​ni​ci u Kući Ži​vo​ta poz​na​ju za​pi​‐ se i tra​di​ci​ju, ali ne više od toga. Ako sam upi​tao za​što zag​no​je​na ili tru​nu​ća rana tre​‐ ba biti is​pa​lje​na, a obič​na se samo za​šti​ti i za​mo​ta, te za​što se gnoj​ne či​re​ve li​je​či na​‐ no​še​njem sni​je​ti i pa​uči​ne, go​vo​ri​li su samo: “Tako je odu​vi​jek bilo.” Isto tako, ra​nar​‐ nik tre​ba zna​ti iz​ves​ti sto​ti​nu​osam​de​set​dva pro​pi​sa​na reza i za​hva​ta, pro​vo​de​ći ih pre​ma svom is​kus​tvu i vič​nos​ti, do​bro ili loše, brzo ili spo​ro, ma​nje ili više bol​no. Ali više od toga ne može uči​ni​ti, jer je samo to opi​sa​no i os​li​ka​no u knji​ga​ma, a ni​šta dru​‐ go nije ni​ka​da uči​nje​no. Bilo je slu​ča​je​va pat​ni​ka koji su mr​ša​vje​li i pos​ta​ja​li bli​je​di, a li​ječ​nik im nije mo​‐ gao naći bo​les​ti ili oz​lje​da. Mo​glo ih se oja​ča​ti i li​je​či​ti di​je​tom od si​ro​ve je​tre žr​tvo​‐ va​nih ži​vo​ti​nja, kup​lje​ne po vi​so​koj ci​je​ni, ali ni​ka​ko se nije smje​lo upi​ta​ti za​što. Bilo je onih koji su pa​ti​li od bo​lo​va u tr​bu​hu, a ruke i sto​pa​la su im go​rje​li. Da​va​li su im sred​stva za čiš​će​nje i opoj​ne tva​ri. Neki su se opo​ra​vi​li, neki skon​ča​li... No ni je​dan li​‐ ječ​nik nije mo​gao reći una​pri​jed tko će pre​ži​vje​ti, a čiji će se tr​buh na​puh​nu​ti pa će umri​je​ti! Nit​ko nije znao uz​ro​ke sve​mu tome. Nit​ko nije smio tra​ži​ti spoz​na​ju. Usko​ro sam za​mi​je​tio da pos​tav​ljam pre​vi​še pi​ta​nja, jer su me lju​di po​če​li za​gle​da​‐ ti pos​tran​ce. A oni koji su doš​li pos​li​je mene, pos​tav​lje​ni su na po​lo​ža​je više od mog. Tada ski​doh svo​ju bi​je​lu ha​lju, pro​čis​tih se, te sam na​pus​tio Kuću Ži​vo​ta, no​se​ći sa so​bom dva sre​br​na ko​lu​ta te​ška za​jed​no če​ti​ri de​be​na.

5 Kada sam usred bi​je​la dana na​pus​tio hram, što ni​sam uči​nio če​ti​ri go​di​ne, uočio sam: ti​je​kom mog rada i uče​nja Teba se iz​mi​je​ni​la. Za​mi​je​tio sam to idu​ći Ces​tom ov​no​va i kroz tr​ž​ni​ce. Ne​mir je vla​dao po​svud; odje​ća lju​di bila je is​tan​ča​ni​ja i bo​ga​ti​ja pa se nije mo​glo raz​li​ko​va​ti mu​že​ve od žena, osim po nji​ho​vim vla​su​lja​ma i na​bra​nim sku​‐ ti​ma. Iz to​či​oni​ca vina i kuća nas​la​de čula se dre​ča​va si​rij​ska glaz​ba. Tuđ go​vor čuo se po uli​ca​ma, gdje su se Si​rij​ci i imuć​ni crn​ci bes​tid​no gu​ra​li ra​me​ni​ma s Egip​ća​ni​ma. Bo​gat​stvo i moć Egip​ta bili su ne​iz​mjer​ni; proš​la su sto​lje​ća ot​kad ne​pri​ja​telj nije stu​‐ pio u nje​go​ve gra​do​ve, a mu​že​vi koji nisu ni​kad spoz​na​li rat zaš​li su u sred​nje go​di​ne. Ali ne mogu reći jesu li lju​di zbog toga bili sret​ni​ji, jer su im oči bile ne​mir​ne, nji​ho​vi po​kre​ti užur​ba​ni​ji, a pri​či​nja​lo se kao da stal​no nes​trp​lji​vo če​ka​ju na ne​što novo i kako nisu za​do​volj​ni da​nom koji is​tje​če. Lu​tao sam usam​ljen uli​ca​ma Tebe, te​ška i bun​tov​na srca. Kada sti​goh domu, ut​vr​‐ 40

dio sam, moj je otac Sen​mut os​ta​rio. Leđa su mu se pog​nu​la, nije više mo​gao raz​li​ko​‐ va​ti pi​sa​na slo​va. Moja maj​ka Kipa bila je ta​ko​đer vre​meš​na; dah​ta​la je ho​da​ju​ći i go​‐ vo​ri​la ni o čemu do li o svom gro​bu. Na​ime, otac je od svo​jih ušte​da ku​pio gro​bi​šte u Gra​du Mr​tvih na za​pad​noj oba​li ri​je​ke. Obi​šao sam ga; bio je to li​jep grob sa​gra​đen od zem​lja​nih ope​ka, s uobi​ča​je​nim za​pi​si​ma i sli​ka​ma na zi​do​vi​ma. Slič​nih je gro​bo​va tamo bilo na sto​ti​ne i ti​su​će. Sve​će​ni​ci Amo​na pro​da​va​li su ih po​šte​nom, šted​lji​vom puku po vi​so​koj ci​je​ni, ci​je​ni pla​će​noj za do​bi​va​nje be​s​mrt​nos​ti. Pre​pi​sao sam jed​nu Knji​gu Mr​tvih s na​ka​nom da bude po​lo​že​na u nji​hov grob, kako ne bi za​lu​ta​li na du​‐ gom pu​to​va​nju. Bila je to li​je​pa, bez po​gre​ša​ka na​pi​sa​na knji​ga, ali nije bila ure​še​na sli​ka​ma u boji po​put onih koje su pro​da​va​li u dvo​ri​štu knji​ga Amo​no​va hra​ma. Maj​ka mi je po​nu​di​la hra​ne, a otac se ras​pi​ti​vao o mom uče​nju. Osim toga ni​smo naš​li ni​šta o čemu bi​smo mo​gli po​raz​go​va​ra​ti. Kuća mi se či​ni​la tu​đom, a isto tako i uli​ca kao i lju​di na njoj. Srcu mi je bilo sve teže, sve dok se ne pri​sje​tih hra​ma boga Pta​ha i Tut​mo​zi​sa koji mi je bio pri​ja​telj te tre​bao pos​ta​ti umjet​ni​kom. Po​mis​lio sam: imam če​ti​ri de​be​na sre​bra u svom dže​pu! Po​tra​žit ću svog pri​ja​te​lja Tut​mo​zi​sa, pa bi​‐ smo mo​gli za​jed​no uži​va​ti i spoz​na​ti sre​ću u vinu, jer ni​ka​ko ne na​la​zim od​go​vo​ra na moja pi​ta​nja. Tako na​pus​tih svo​je ro​di​te​lje, ka​zav​ši kako se mo​ram vra​ti​ti u Kuću Ži​vo​ta. Krat​ko pri​je za​la​za sun​ca na​đoh hram Pta​ha. Od vra​ta​ra sam doz​nao gdje se na​la​zi umjet​nič​‐ ka ško​la. Ušao sam i ras​pi​tao se za uče​ni​ka Tut​mo​zi​sa. Tek sam tada doz​nao da je bio iz​g​nan pri​je mno​go vre​me​na. Os​ta​li su uče​ni​ci plju​va​li na tlo pre​da mnom pri spo​mi​‐ nja​nju nje​go​va ime​na, bu​du​ći da je bio na​zo​čan uči​telj. No, kada nam je ovaj okre​nuo leđa, sa​vje​to​va​li su mi neka po​đem u kr​č​mu zva​nu “Pri si​rij​skom vrču”. Na​đoh to mjes​to. Le​ža​lo je iz​me​đu če​t​vr​ti si​ro​maš​nih i če​t​vr​ti bo​ga​tih. Po​vrh vra​ta bio je nat​pis koji je hva​lio vino iz Amo​no​vih vi​no​gra​da kao i ono iz luke. Unu​tra su bili umjet​ni​ci... Ču​ča​li su na podu i cr​ta​li sli​ke. Pos​tran​ce je sje​dio star čo​vjek, tuž​no za​miš​ljen pred praz​nom vin​skom ku​pom. – Si​nu​he, tako mi svih lon​ča​re​vih ko​ta​ča! – uzvik​nuo je net​ko, us​ta​ju​ći poz​dra​vi​ti me, s ru​ka​ma po​dig​nu​tim u čudu. Pre​poz​nah Tut​mo​zi​sa, prem​da mu je plašt bio pr​‐ ljav i po​de​ran, nje​go​ve oči pod​li​ve​ne krv​lju, a ve​li​ka otek​li​na re​si​la mu je čelo. Pos​tao je sta​ri​ji i mr​ša​vi​ji, bore su mu se po​ja​vi​le u ku​to​vi​ma usta, ali nje​go​ve su oči za​dr​ža​le onaj sjaj pun bo​dri​ne, dr​skos​ti i neo​do​lji​vos​ti. Nag​nuo se na​pri​jed dok nam se obra​zi nisu do​tak​li. Tada sam spoz​nao: još smo uvi​jek pri​ja​te​lji... – Srce mi je te​ško od tuge – re​koh mu. – Sve je na ovom svi​je​tu is​praz​no i ja sam te po​tra​žio kako bi za​jed​no ra​zve​se​li​li svo​ja srca vi​nom. Jer nit​ko ne od​go​va​ra kada pi​tam “za​što”. Tut​mo​zis je po​di​gao svo​ju pre​ga​ču u znak kako ni ne po​miš​lja na ku​po​vi​nu vina. – No​sim če​ti​ri de​be​na sre​bra na mo​jim za​peš​ći​ma – iz​re​koh po​nos​no. Tut​mo​zis se tada za​gle​dao u moju gla​vu, koja je još uvi​jek bila obri​ja​na, jer sam že​lio lju​di​ma sta​‐ vi​ti do zna​nja kako sam sve​će​nik pr​vog stup​nja: ni​čim dru​gim ni​sam se mo​gao di​či​ti. 41

A sada bi​jah sr​dit što ni​sam pus​tio kosu neka ras​te i re​koh nes​trp​lji​vo: – Li​ječ​nik sam, a ne sve​će​nik. Čini mi, pro​či​tao sam po​vrh vra​ta, ov​dje se može do​bi​ti vino iz luke. Daj, ku​šaj​mo ga! – Pri​tom sam za​zvec​kao sre​br​nim ko​lu​ti​ma na ruci, te je od​mah pri​tr​čao kr​č​mar, pok​lo​nio mi se i is​pru​žio ruke u vi​si​ni ko​lje​na. – Imam u po​dru​mu vina iz Si​do​na i Bi​blo​sa, pe​ča​ti su mu još ne​dir​nu​ti, a slat​ko je od pri​mi​je​ša​ne mir​he – us​luž​no je pri​op​ćio. – Imam i mi​je​ša​no​ga vina u ša​re​nim pe​‐ ha​ri​ma. Uda​ra​ju u gla​vu kao smi​je​šak li​je​pe dje​voj​ke i ra​zve​se​lja​va​ju srce. Nas​ta​vio je go​vo​ri​ti i brb​lja​ti bez pre​da​ha, što me je ko​nač​no zbu​ni​lo i u ne​do​umi​‐ ci sam zi​muo pre​ma Tut​mo​zi​su. Tut​mo​zis je smjes​ta na​ru​čio mi​je​ša​no vino, a ne​ka​‐ kav rob se po​ja​vio i po​lio nam ruke vo​dom te iz​nio pr​že​ne sje​men​ke lo​po​ča na ni​zak stol pred nama. Kr​č​mar je osob​no do​nio sjaj​no obo​je​ne pe​ha​re. Tut​mo​zis je po​di​gao svoj, iz​lio kap na tlo i iz​ja​vio: – Za bo​žan​skog Lon​ča​ra! Neka po​šast pro​gu​ta umjet​nič​ku ško​lu i nje​ne uči​te​lje! – Na​kon toga je na​veo ime​na onih koje je mr​zio po​naj​vi​še. I ja po​di​goh pe​har, te pus​tih kap neka pad​ne na tlo. – U ime Amo​na! Neka nje​gov čun pro​pu​šta do vječ​nos​ti, neka puk​nu tr​bu​si sve​će​‐ ni​ka, a neka kuga uni​šti ne​uke li​ječ​ni​ke i uči​te​lje u Kući Ži​vo​ta! – No ja to iz​re​koh ti​‐ him gla​som, gle​da​ju​ći uoko​lo kako neki tu​đi​nac ne bi čuo moje ri​je​či. – Ne boj se – reče Tut​mo​zis – To​li​ko je Amo​no​vih uši​ju bilo pre​tu​če​no u ovoj kr​č​‐ mi pa im je pri​sje​lo pris​lu​ški​va​nje. A svi mi ov​dje i ona​ko smo već iz​gub​lje​ni. Ne bih mo​gao doći čak ni do kru​ha i piva da se ni​sam do​sje​tio iz​ra​đi​va​ti sli​kov​ni​ce za dje​cu bo​ga​tih. Po​ka​zao mi je smo​tak na ko​jem je ra​dio pri mom do​la​sku. Ni​sam se mo​gao suz​dr​‐ ža​ti od smi​je​ha! Na cr​te​žu se vi​dje​la ut​vr​da koju je bra​ni​la dr​š​ću​ća, upla​še​na mač​ka, pred ju​ri​šom mi​še​va; za​tim vo​den​konj kako pje​va u kroš​nji sta​bla dok se go​lu​bi​ca muč​no pe​nje po ljes​tva​ma na drvo. Smi​je​šak je bio i u Tut​mo​zi​so​vim sme​đim oči​ma... Ali je taj nes​tao kad je odvio pa​pi​rus da​lje i ot​krio sli​ku zlog ma​log sve​će​ni​ka kako na ko​no​pu vodi ve​li​kog fa​ra​ona u hram, po​put ži​vo​ti​nje na žr​tvo​va​nje. Po​tom mi je po​ka​zao cr​tež na ko​jem se ma​le​ni fa​ra​on pri​gi​ba pred glo​maz​nim ki​pom Amo​na. Na moj upi​tan po​gled kim​nuo je Tut​‐ mo​zis gla​vom i re​kao: – Vi​diš? Odras​li lju​di smi​ju se ta​ko​đer tim cr​te​ži​ma, to​li​ko su ša​ša​vi. Smi​ješ​no je što mi​še​vi na​pa​da​ju mač​ku ili kad sve​će​nik vodi fa​ra​ona. Ali oni koji zna​ju, po​či​nju raz​miš​lja​ti o mno​gim stva​ri​ma. Zato neću osku​di​je​va​ti na kru​hu i pivu, sve dok me sve​će​ni​ci ne budu na uli​ci to​lja​gom za​tuk​li do smr​ti. Tak​ve se stva​ri do​ga​đa​ju... – Pij​mo! – re​koh, pa smo pili. No moje srce se pri​tom nije ra​do​va​lo. Ubr​zo ga upi​‐ tah: – Je li po​greš​no pi​ta​ti “za​što”? – Da​ka​ko da je to po​greš​no! Ta čo​vje​ku koji se usu​đu​je pi​ta​ti “za​što”, nema doma ni po​čin​ka u zem​lji Ke​met. Sve mora biti ona​ko kako je bilo! I ti to znaš. Tre​pe​rio sam od ra​dos​ti pri stu​pa​nju u umjet​nič​ku ško​lu. Bi​jah po​put žed​na čo​vje​ka koji je na​šao 42

vru​tak, po​put glad​na čo​vje​ka koji se do​če​pao kru​ha. I na​učio sam mno​ge li​je​pe stva​‐ ri... O, da! Na​učio sam kako dr​ža​ti pi​salj​ku i kako ru​ko​va​ti dli​je​tom, kako obli​ko​va​ti u vo​sku ono što će biti iz​re​za​no od ka​me​na, kako se gla​ča ka​men, kako se me​đu​sob​no sla​že obo​je​no ka​me​nje, te kako bo​ja​ti ala​bas​ter. Ali, kada po​že​ljeh po​če​ti ra​di​ti i stva​‐ ra​ti dje​la o ko​ji​ma sam sa​njao, pre​ba​čen sam na ga​že​nje gli​ne koju su dru​gi obli​ko​va​‐ li. Jer je po​vrh sve​ga sta​ja​lo ono što je uobi​ča​je​no. Umjet​nost ima svo​je obi​ča​je, ni​šta ma​nje nego li pi​sa​nje, a onaj koji ih se ne pri​dr​ža​va ili, što je još gore, po​bi​ja ih... biva prok​let. – Od po​čet​ka je bilo ut​vr​đe​no kako tre​ba pri​ka​za​ti sto​je​ći kip a kako sje​de​ći – nas​‐ ta​vio je gor​ko. – I kako konj po​di​že svo​ja ko​pi​ta, kako go​ve​do vuče kola. Odred​ni​ce rada pos​tav​lje​ne su od sa​mog po​čet​ka i tko god od​stu​pa od njih, nije po​do​ban za hram. Ka​men i dli​je​to su mu us​kra​će​ni. O Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj, i ja sam pi​tao “Za​‐ što” i to pre​čes​to. Zato i sje​dim upra​vo tu, s kvr​gom na čelu... Pili smo i odo​bro​vo​lji​li se. Srcu mi je pos​ta​lo lak​še... Kao da je neka kvr​ga u nje​mu bila pro​bi​je​na, jer više ni​sam bio usam​ljen. – Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj, ro​đe​ni smo u neo​bič​na vre​me​na. Sve se ras​ta​pa, mi​je​nja​‐ ju​ći svo​je obli​čje, po​put ilo​va​če na lon​ča​re​vu kolu. Odje​ća se mi​je​nja, ri​je​či i obi​ča​ji se mi​je​nja​ju... A puk više ne vje​ru​je u bo​go​ve, prem​da ih se boji. Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj, mo​žda smo ro​đe​ni kako bi​smo vi​dje​li su​mrak svi​je​ta, jer svi​jet je već pos​tao star, a ti​su​ćud​vjes​to go​di​na mi​nu​lo je od grad​nje pi​ra​mi​da. Kada mis​lim o tome, dođe mi da za​ri​jem gla​vu u svo​je ruke i za​pla​čem po​put dje​te​ta. Ipak, nije za​pla​kao, jer smo pili mi​je​ša​no vino iz sjaj​no obo​je​nih pe​ha​ra. I sva​ki put kad ih je vlas​nik “Si​rij​skog vrča” na​pu​nio, sa​gi​bao se i pru​žao je ruke u vi​si​ni ko​‐ lje​na. Po​vre​me​no bi se po​jav​lji​vao rob i po​li​je​vao nam ruke vo​dom. Mom je srcu bi​‐ va​lo sve lak​še i lak​še, po​put las​ta​vi​ci na pra​gu zime. Doš​lo mi je da go​vo​rim sti​ho​ve i uz​mem ci​je​li svi​jet u svo​je ruke. – Po​đi​mo u kuću nas​la​da – reče Tut​mo​zis smi​ju​ći se. – Po​đi​mo slu​ša​ti glaz​bu i gle​‐ da​ti dje​voj​ke kako ple​šu i raz​ga​li​mo svo​ja srca. I ne​moj​mo ni​kad više pi​ta​ti “za​što”... I ne​moj​mo zah​ti​je​va​ti neka nam kupa bude puna. Pla​tio sam ra​čun na​ruk​vi​com i upo​zo​rio kr​č​ma​ra neka s njom pos​tu​pa oprez​no, jer je još vlaž​na od vode trud​ne žene. Ova mi se mi​sao jako svi​dje​la, a i kr​č​mar joj se od srca na​smi​jao, te mi uz​vra​tio pre​gršt sre​br​no​ga nov​ca, ko​jeg sam dao robu. Taj nam se pok​lo​nio do zem​lje, a kr​č​mar nas je s iz​ra​zi​ma po​čas​ti is​pra​tio do vra​ta i za​mo​lio me neka ne za​bo​ra​vim kr​č​mu “Pri si​rij​skom vrču”. Tvr​dio je i kako poz​na​je mno​go pri​pros​tih, mla​dih žena, koje bi me rado upoz​na​le uz uvjet da im u po​sjet do​đem s vr​‐ čem vina kup​lje​nim u nje​go​voj kr​č​mi. Tut​mo​zis, oči​to upu​ćen, iz​ja​vio je kako je s tim mla​di​ca​ma spa​vao još nje​gov djed. Zbog toga bi bilo uput​ni​je zva​ti ih ba​ki​ca​ma, a ne dje​voj​ka​ma. Vino nam je, ne​dvoj​be​no, iz​o​š​tri​lo mis​li, na​dah​nu​lo nas i uči​ni​lo du​ho​vi​‐ ti​ma. Poš​li smo uli​ca​ma. Sun​ce je već bilo zaš​lo. I prvi put sam spoz​nao: u Tebi ni​kad 43

nije noć. U toj uz​bi​ba​noj, buč​noj če​t​vr​ti, luči su plam​tje​le is​pred kuća nas​la​de, a svje​‐ tilj​ke go​rje​le na stu​po​vi​ma koji su re​si​li ras​križ​ja uli​ca. Ro​bo​vi su pro​mi​ca​li amo-tamo no​se​ći no​silj​ke, a po​vi​ci tr​ka​ča pred nji​ma mi​je​ša​li su se s glaz​bom iz kuća i bu​če​njem pi​ja​nih. Za​vi​ri​li smo u kr​č​mu lju​di iz zem​lje Kuš i vi​dje​li crn​ce kako dla​no​vi​ma i pa​li​‐ ca​ma uda​ra​ju po neo​bič​nim bub​nje​vi​ma, stva​ra​ju​ći tut​nja​vu koja se čula na da​le​ko. S nji​ma se na​tje​ca​la pri​pros​ta, dre​ča​va si​rij​ska glaz​ba, čiji su tu​đin​ski zvu​ci pa​ra​li uše​sa, ali je njen ri​tam bu​dio srce i pod​gri​ja​vao krv u ži​la​ma. Ni​ka​da ra​ni​je u svom živ​lje​nju ni​sam stu​pio u kuću nas​la​da, pa sam se malo pri​bo​‐ ja​vao. Ona u koju me Tut​mo​zis po​veo zva​la se “Mač​ka i grozd”. Bila je to li​je​pa mala kuća, puna pri​gu​še​nih, zlat​nih svje​tilj​ki. Bilo je tu me​ka​nih ro​go​ži​na za sje​de​nje... i mla​dih, za moje oči li​je​pih dje​vo​ja​ka koje su kra​ti​le vri​je​me uz glaz​bu na svi​ra​la​ma i stru​na​ma. Kada je glaz​ba za​muk​la, sje​le su k nama i mo​li​le me neka im ku​pim vina, ka​zu​ju​ći kako su im grla suha po​put sla​me. Po​ja​vi​še se dvi​je nage ple​sa​či​ce iz​vo​de​ći slo​žen ples koji zah​ti​je​va​še mno​go umi​je​ća, što sam pra​tio s ve​li​kom po​zor​noš​ću. Kao li​ječ​nik, bio sam pri​vik​nut gle​da​ti naga dje​vo​jač​ka ti​je​la, ali do tada ni​kad ne vi​djeh zi​ba​nje gru​di ili male tr​bu​he i zad​nji​ce u to​li​ko za​mam​nim i na​pas​nim po​kre​ti​ma. Glaz​ba me je po​nov​no ras​tu​ži​la i po​čeo sam čez​nu​ti, ali ne zna​ju​ći za čim. Jed​na li​‐ je​pa dje​voj​ka uze​la me za ruku i stis​nu​la se uz mene, re​kav​ši kako imam oči mu​dra čo​vje​ka. Ali nje​ne oči nisu bile ze​le​ne po​put Nila u vre​li​ni noći, a nje​na ha​lja prem​da joj je os​tav​lja​la gru​di ne​po​kri​ve​ni​ma, nije bila od kra​ljev​sko​ga tka​nja... Tako sam pio vina, ne gle​da​ju​ći u nje​ne oči. I ni​sam ni​čim bio po​tak​nut na​zva​ti je “Ses​tro moja”, ne že​le​ći upus​ti​ti se u uži​tak s njom. I po​s​ljed​nje čega se sje​ćam o tom mjes​tu, je opak uda​rac ko​jim me po​čas​tio je​dan cr​nac i čvo​ru​ge na gla​vi koju sam ste​kao pri padu niz stu​be. Tako se zbi​lo pri​bliž​no ono što je moja maj​ka Kipa pre​dvi​dje​la: le​žao sam na uli​ci bez pre​bi​ta ba​kre​nja​ka u dže​pu, dok Tut​mo​zis nije pre​ba​cio moju ruku oko svog snaž​‐ nog ra​me​na i po​veo me do gata na oba​li, gdje sam mo​gao is​pi​ti svo​ju mje​ru vode iz Nila i umi​ti svo​je lice, ruke i sto​pa​la. To sam ju​tro ušao u Kuću Ži​vo​ta ote​če​nih oči​ju i s bol​nom kvr​gom na gla​vi, za​ma​‐ za​nog pla​šta, bez i naj​ma​nje že​lje pi​ta​ti “Za​što?” Če​ka​la me služ​ba među glu​hi​ma i oni​ma s bo​les​ti​ma uše​sa. Zato se brzo umih i odje​nuh bi​je​lu ha​lju. Us​put sre​toh svog pred​stoj​ni​ka, koji me po​čeo gr​di​ti iz​ri​ča​ji​ma koje sam či​tao u knji​ga​ma i znao ih na pa​met. – Što će biti od tebe, nas​ta​viš li ju​ri​ti noću oko zi​do​va i piti ne mje​re​ći svo​je kupe? Što će biti od tebe nas​ta​viš li bes​pos​li​či​ti i ljen​ča​ri​ti po ku​ća​ma nas​la​da, oba​ra​ju​ći vr​‐ če​ve vina svo​jim pru​tom, uz​bu​nju​ju​ći čas​ne gra​đa​ne? Što će biti od tebe, nas​ta​viš li gu​bi​ti krv i bje​ža​ti od ču​va​ra? Ipak, na​kon što je is​pu​nio svo​ju duž​nost, na​smi​je​šio se sam sebi s olak​ša​njem... Pa me po​veo u svo​ju sobu i dao mi na​pi​tak za čiš​će​nje že​lu​ca. Moj se duh opo​ra​vio na​‐ kon spoz​na​je kako se u Kući Ži​vo​ta za​tva​ra oči na vino i kuće nas​la​da, ali pod uvje​‐ 44

tom: ne pos​tav​ljaj pi​ta​nje “za​što?”

6 Tako je i mene po​go​di​la groz​ni​ca Tebe. Po​čeo sam više vo​lje​ti noć od dana, tre​pe​re​nja luči više od sun​ča​na svje​tla, si​rij​sku glaz​bu više od ja​uka bo​les​nih, – te ša​pat zgod​nih dje​vo​ja​ka više od te​ško čit​lji​vih za​pi​sa na po​žu​tje​lu pa​pi​ru​su. Ali nit​ko nije mo​gao ni​‐ šta pri​go​vo​ri​ti mom is​pu​nja​va​nju za​da​ća u Kući Ži​vo​ta, mom udo​vo​lja​va​nju is​pi​ti​va​‐ či​ma, čvr​sti​ni i mir​no​ći moje ruke. Sve to bi​ja​še di​je​lom ži​vo​ta pri​prav​ni​ka. Ne​ko​li​ko po​laz​ni​ka mo​glo si je pri​ušti​ti vlas​ti​tu kuću i že​nid​bu još ti​je​kom iz​o​braz​be. A moj mi je uči​telj sta​vio do zna​nja kako bih pos​tu​pio do​bro ako bih se iži​vio dok sam mlad, po​pus​tio uzde svom ti​je​lu, te bio sre​tan u srcu. No ja ni​sam di​rao žene mis​le​ći kako znam is​ti​nu o nji​ma: ti​je​la im u stvar​nos​ti ne sa​ži​žu gore od og​nja. Vre​me​na su bila ne​mir​na, a ve​li​ki fa​ra​on bio je bo​les​tan. Vi​dio sam na​bra​no lice sta​rog čo​vje​ka, kad su ga no​si​li u hram pri​go​dom je​se​nje svet​ko​vi​ne. Bio je oki​ćen zla​tom i dra​go​cje​nim ka​me​njem, ne​po​mi​čan po​put kipa, gla​ve pog​nu​te pod te​re​tom dvos​tru​ke kru​ne. Li​ječ​ni​ci mu više nisu mo​gli po​mo​ći. Ši​ri​le su se gla​si​ne kako su mu dani od​bro​ja​ni te će ga usko​ro za​mi​je​ni​ti nje​gov na​s​ljed​nik. A pres​to​lo​na​s​ljed​nik bi​ja​‐ še mla​dić po​put mene. Služ​be i žr​tvo​va​nja smje​nji​va​li su se u hra​mu Amo​na. Ali Amon nije mo​gao po​‐ mo​ći svom bo​žan​skom sinu, iako mu je fa​ra​on Amen​ho​tep iz​gra​dio naj​ve​li​čaj​ni​ji hram svih vre​me​na. Go​vo​ri​lo se, kralj je ljut na egi​pat​ske bo​go​ve, te je pos​lao hi​tro​‐ no​ge glas​ni​ke svom tas​tu, kra​lju Mi​ta​ni​je u Na​ha​ru. Za​tra​žio je nek mu po​ša​lje ču​do​‐ tvor​ku Ištar iz Ni​ni​ve, kako bi ga iz​li​je​či​la. Bila je to ne​iz​re​ci​va sra​mo​ta za Amo​na, te se u hra​mu i uoko​lo o tome je​di​no šap​ta​lo. Ču​do​tvor​ka Ištar je doš​la... I mo​gao sam vi​dje​ti sve​će​ni​ke s ko​vr​ča​vim bra​da​ma, čud​nim po​kri​va​li​ma na gla​va​ma, mo​kre od zno​ja pod nji​ho​vim de​be​lim vu​ne​nim odo​ra​ma. Uz zvu​ko​ve me​tal​nih trub​lji i udar​ce u male bub​nje​ve no​si​li su svo​ju bo​ži​cu kroz Tebu. No, na ra​dost do​ma​ćih sve​će​ni​ka, čak ni tuđi bo​go​vi nisu mo​gli iz​li​je​či​ti fa​ra​ona. Kada je voda u ri​je​ci po​če​la ras​ti, kra​ljev otva​rač lu​ba​nja bio je po​zvan u pa​‐ la​ču. Ti​je​kom ci​je​log svog bo​rav​ka u Kući Ži​vo​ta ni​sam ni je​dan je​di​ni put vi​dio Pta​ho​‐ ra. Na​ime, otva​ra​nje lu​ba​nje bio je ri​je​dak za​hvat. Osim toga, ti​je​kom mog ško​lo​va​nja i pri​prav​niš​tva nije mi bilo do​pu​šte​no pra​ti​ti struč​nja​ke pri nji​ho​vim za​hva​ti​ma i pos​‐ tup​ci​ma. Sada je sta​ri čo​vjek u žur​bi bio do​prem​ljen iz svo​je pa​la​če u Kuću Ži​vo​ta, a ja sam bio briž​no pri ruci kad je stu​pio u sobu za pro​čiš​će​nje. Bio je će​lav kao i ra​ni​je, lice mu se na​bo​ra​lo, a obra​zi su mu tu​ga​lji​vo vi​sje​li s obje stra​ne zlo​volj​nih usta. Pre​‐ poz​nao me, na​smi​je​šio se i re​kao: 45

– Ah, jesi li to ti, Si​nu​he? Dos​pio si tako da​le​ko, sine Sen​mu​ta? Uru​čio mi je crnu dr​ve​nu ku​ti​ju od eba​no​vi​ne, u ko​joj je dr​žao svoj pri​bor i na​lo​‐ žio mi neka ga sli​je​dim. Bila je to ne​zas​lu​že​na po​čast, na ko​joj mi je mo​gao za​vi​dje​ti čak i kra​ljev li​ječ​nik, te sam se vla​dao s tim u skla​du. – Mo​ram po​naj​pri​je pro​vje​ri​ti pos​to​ja​nost svo​jih ruku – reče Pta​hor – i otvo​ri​ti ov​dje jed​nu ili dvi​je gla​ve, tek os​vje​do​če​nja radi... Da se uvje​rim kako mi po​sao ide od ruke. Oči su mu bile vod​nji​ka​ve, a ruka mu je malo drh​ta​la. Poš​li smo u sobu gdje su le​‐ ža​li ne​iz​lje​či​vi, odu​ze​ti i oni s oz​lje​da​ma gla​ve. Pta​hor je is​pi​tao ne​ko​li​ci​nu i oda​brao sta​rog čo​vje​ka ko​jem bi smrt doš​la kao spas, te ja​kog roba koji je iz​gu​bio dar go​vo​ra i po​kret​lji​vost udo​va na​kon udar​ca u gla​vu pri​go​dom ulič​ne tuč​nja​ve. Dali su im obo​ji​‐ ci is​pi​ti opoj​na sred​stva i odve​de​ni su na pri​pre​me i čiš​će​nje za za​hvat. Pta​hor je oprao svoj pri​bor i pro​čis​tio ga u va​tri. Moja je za​da​ća bila obri​ja​ti gla​ve oba bo​les​ni​ka, upo​ra​bom naj​fi​ni​jih bri​tvi​ca. Po​‐ tom su nji​ho​ve gla​ve očiš​će​ne i opra​ne još je​dan​put, u kožu gla​ve utr​lja​na je umr​tv​‐ lju​ju​ća po​mast, a Pta​hor je bio pri​pra​van za​po​če​ti sa za​hva​tom. Prvo je za​re​zao u kožu tje​me​na sta​rog čo​vje​ka i po​vu​kao kra​je​ve kože una​trag, ne obra​ća​ju​ći po​zor​nost na obil​no kr​va​re​nje. Po​tom je br​zim po​kre​ti​ma iz​vr​tao rupu u ob​na​že​noj lu​ba​nji, slu​že​ći se kruž​nim svrd​lom, a za​tim iz​va​dio krug od kos​ti. Sta​ri čo​‐ vjek po​čeo je muk​lo ste​nja​ti, a lice mu je po​mo​dri​lo. – Ne vi​dim ni​šta neo​bič​no u nje​go​voj gla​vi – reče Pta​hor. Vra​tio je na​trag ko​ma​dić kos​ti, za​šio kra​je​ve kože, te za​mo​tao gla​vu. Za to je vri​je​me sta​ri čo​vjek is​pus​tio dušu. – Ruke kao da mi malo drh​te – pri​mi​je​tio je Pta​hor. – Bi li mi net​ko od mla​đih mo​gao do​ni​je​ti kupu vina? Osim uči​te​lja iz Kuće Ži​vo​ta, među pro​ma​tra​či​ma su bili svi po​laz​ni​ci koji su tre​‐ ba​li pos​ta​ti ra​nar​ni​ci​ma. Na​kon što je Pta​hor do​bio svo​je vino, po​sve​tio je po​zor​nost robu, koji je bio za​ve​zan i omam​ljen, ali je ipak sje​dio rop​ski mrko, te lju​ti​to gle​dao u nas. Pta​hor je za​tra​žio neka roba za​ve​žu još čvr​š​će gla​vu mu uhva​te u ste​gu koju ne bi mo​gao po​ma​ći ni div. Za​tim je otvo​rio kožu tje​me​na i ovaj put pa​zio na za​us​tav​lja​nje kr​va​re​nja. Ži​li​ce i ru​bo​vi za​re​za bili su is​pa​lje​ni i kr​va​re​nje za​us​tav​lje​no po​seb​nim li​‐ je​ko​vi​ma. Pta​hor je taj dio pre​pus​tio dru​gim li​ječ​ni​ci​ma, kako bi po​šte​dio vlas​ti​te ruke. U Kući Ži​vo​ta pra​vi​lo je bilo pri​bi​va​nje “Za​us​tav​lja​ča kr​va​re​nja”, čo​vje​ka bez iz​‐ o​braz​be, ali čija je puka na​zoč​nost za​us​tav​lja​la kr​va​re​nje u krat​kom roku. No, Pta​hor je htio dati po​učan pri​kaz i is​to​dob​no sa​ču​va​ti sna​gu “Za​us​tav​lja​ča kr​va​re​nja” za fa​‐ ra​ona. Na​kon što je Pta​hor očis​tio tje​me i vanj​ski dio lu​ba​nje, po​ka​zao nam je mjes​to gdje je kost bila pro​bi​je​na. Upo​ra​bom svrd​la, pile i kli​je​šta uk​lo​nio je ko​ma​dić kos​ti ve​lik po​put dla​na ruke. Tada nam je po​ka​zao kako se zgru​ša​na krv na​ku​pi​la iz​me​đu bje​li​‐ čas​tih vi​ju​ga moz​ga. S kraj​njim je opre​zom uk​lo​nio krv, čes​ti​cu po čes​ti​cu, te os​lo​bo​‐ 46

dio ive​rak kos​ti koji se za​bio u tki​vo moz​ga. Za​hvat je zato po​tra​jao iz​vjes​no vri​je​me, a sva​ki je uče​nik mo​gao pra​ti​ti nje​go​ve po​kre​te i za​dr​ža​ti iz​gled moz​ga u svom vlas​ti​‐ tom sje​ća​nju. Na​kon toga je Pta​hor za​tvo​rio otvor u lu​ba​nji sre​br​nom plo​či​com koja je pri​prem​lje​na u me​đu​vre​me​nu, da bi za​mi​je​ni​la ko​mad kos​ti koji je uk​lo​njen. Nju je do​bro pri​č​vr​stio na mjes​to si​ćuš​nim spoj​ni​ca​ma. Po​tom je za​šio ru​bo​ve za​re​za, za​mo​‐ tao gla​vu robu i re​kao: “Pro​bu​di​te ga.” Na​ime, bo​les​nik je još odav​no iz​gu​bio svi​jest. Rob je bio os​lo​bo​đen uza, vino mu je uli​ve​no u grlo, a dali su mu i udi​sa​ti jake mi​‐ ri​se. Usko​ro se di​gao u sje​de​ći po​lo​žaj i sa​suo bu​ji​cu kle​tvi. Bilo je to čudo u koje ne bi po​vje​ro​vao nit​ko tko mu nije pri​bi​vao. Jer, mo​mak je pri​je za​hva​ta bio ni​jem i nes​po​‐ so​ban po​mi​ca​ti svo​je udo​ve. Ovaj puta ni​sam tre​bao pi​ta​ti “Za​što?”, jer je Pta​hor objas​nio kako su lom i za​bi​je​ni iver kos​ti, kao i krv na po​vr​ši​ni moz​ga, bili uz​ro​kom bo​les​ni​ko​vih te​go​ba. – Ne umre li u roku od tri dana, iz​li​je​čen je – reče Pta​hor. – Za dva tjed​na bit će spo​so​ban mlat​nu​ti čo​vje​ka koji ga je uda​rio ka​me​nom. Mis​lim, neće umri​je​ti. Vrlo lju​baz​no i uč​ti​vo se za​hva​lio svi​ma koji su mu po​mo​gli, ime​nu​ju​ći među nji​‐ ma i mene, prem​da sam mu tek do​da​vao pri​bor kada ga je za​tre​bao. Ni​sam shva​tio nje​go​ve raz​lo​ge za to, ali da​ju​ći mi no​si​ti svo​ju ku​ti​ju od eba​no​vi​ne, oda​brao me je za svog po​moć​ni​ka pri za​hva​tu u fa​ra​ono​voj pa​la​či. Bu​du​ći da sam mu slu​žio pri​go​dom dva za​hva​ta, bio sam is​kus​ni​ji i nje​mu ko​ris​ni​ji pri otva​ra​nju lu​ba​nje nego čak i sami kra​lje​vi li​ječ​ni​ci. Ni​sam to od​mah shva​tio. Zato bi​jah za​pa​njen kad mi je kas​ni​je re​kao: – Sada smo pri​prav​ni po​za​ba​vi​ti se kra​lje​vom lu​ba​njom. Jesi li spre​man, Si​nu​he? I tako se to zbi​lo... Odje​nut tek u svoj jed​nos​ta​van li​ječ​nič​ki ogr​tač, stu​pio sam do nje​ga u no​silj​ku. “Za​us​tav​ljač kr​va​re​nja” sjeo je na jed​nu od ru​ku​ni​ca, a fa​ra​ono​vi ro​bo​vi po​tr​ča​li su no​se​ći nas pre​ma pris​ta​nu, to​li​ko me​kim ko​ra​kom te se no​silj​ka nije za​nji​ha​la ni je​‐ dan je​di​ni put. Fa​ra​onov brod nas je če​kao, s pro​bra​nim ro​bo​vi​ma koji su žus​tro ves​‐ la​li. Či​nja​še se više kako le​ti​mo pre​ko vode nego da po njoj plo​vi​mo. Od fa​ra​ono​va pris​ta​na brzo smo pre​ne​se​ni u Zlat​nu Kuću. Ni​sam se ču​dio na​šoj hit​nji, jer su voj​ni​ci već stu​pa​li duž uli​ca Tebe, vra​ta su bila za​tvo​re​na, a tr​gov​ci su uno​si​li svo​ju robu u tr​‐ go​vi​ne i za​tva​ra​li vra​ta i re​bre​ni​ce. Iz toga je bilo jas​no: fa​ra​on će usko​ro umri​je​ti.

47

KNJI​GA III

Groz​ni​ca Tebe 1

V

eli​ko se mnoš​tvo lju​di oku​pi​lo uz zi​do​ve Zlat​ne Kuće. Čak je i za​bra​nje​ni pris​‐ tan bio pun plo​vi​la. Bilo je tu dr​ve​nih bro​do​va na ves​la onih bo​ga​tih, kao i osmo​lje​nih ču​no​va od ro​go​za koji pri​pa​da​hu si​ro​ma​si​ma. Pri po​gle​du na nas ša​pat je jur​nuo kroz mnoš​tvo na​lik na ro​mo​re​nje da​le​kog vo​do​to​ka. No​vost o do​la​sku kra​lje​vog otva​ra​ča lu​ba​nja hi​ta​la je od usta do usta. Na nju su lju​di di​za​li svo​je ruke u tuzi, dok su nas plač i tu​žalj​ke pra​ti​li na putu pre​ma pa​la​či. Jer, svi su zna​li: ni je​dan fa​ra​on nije ži​vio du​lje od tre​ćeg iz​la​ska sun​ca na​kon otva​ra​nja lu​ba​nje. Uve​de​ni smo u kra​lje​ve oda​je kroz Lo​po​čo​va vra​ta. Kra​lje​vi ko​mor​ni​ci su nam slu​‐ ži​li i po​le​gli su ni​či​ce pred nama... Jer, mi smo no​si​li smrt u svo​jim ru​ka​ma. Pri​prem​‐ lje​na je i pri​vre​me​na pros​to​ri​ja za pro​čiš​će​nje. Ali, na​kon iz​mje​nji​va​nja ne​ko​li​ko ri​je​‐ či s fa​ra​ono​vim osob​nim li​ječ​ni​kom, Pta​hor je po​di​gao ruke u tuzi i pris​tu​pio obre​du pro​čiš​će​nja na ubr​zan na​čin. Sve​ta je va​tra upa​lje​na za nas, pa po​đo​smo kroz niz sjaj​‐ nih pros​to​ri​ja do kra​lje​ve lož​ni​ce. Za nama su no​si​li sve​tu va​tru. Ve​li​ki fa​ra​on le​žao je pod zlat​nim nad​svo​đem svog le​ža​ja. Stu​po​ve nje​go​vog le​ža​ja no​si​li su la​vo​vi, a pred​stav​lja​li su bo​go​ve za​štit​ni​ke. Nje​go​vo ote​če​no ti​je​lo bi​ja​še ob​‐ na​že​no, a sve oz​na​ke vr​hov​nog vla​da​ra bile su uk​lo​nje​ne. Bio je bez svi​jes​ti, nje​go​va vre​meš​na gla​va vi​sje​la je pos​tran​ce... Di​sao je hrop​ta​vo, a sli​na mu se ci​je​di​la iz kuta usa​na. Kako je za​sje​nje​na i pro​laz​na sla​va smrt​ni​ka! Ve​li​kog fa​ra​ona se u tak​vu sta​nju nije mo​glo raz​li​ko​va​ti od bilo ko​jeg sta​rog čo​vje​ka koji bi le​žao umi​ru​ći u pri​jem​noj sobi Kuće Ži​vo​ta. A na zi​do​vi​ma pros​to​ri​je bio je pri​ka​zan u ju​re​ćim ko​li​ma koja su vuk​li hi​tri, per​ja​ni​ca​ma ure​še​ni ko​nji... Nje​go​va snaž​na ruka na​pi​nja​la je te​ti​vu luka, a la​vo​vi pro​bo​de​ni nje​go​vim stri​je​la​‐ ma le​ža​li su mu mr​tvi pred bo​žan​skim no​ga​ma. Sti​je​ne oda​je blje​šta​le su od raz​no​boj​nih ukra​sa, cr​ve​ne, mo​dre i zlat​ne boje. Pod je bio ukra​šen sli​ka​ma riba koje pli​va​ju, div​ljih pa​ta​ka ra​ši​re​nih kri​la i tr​ske koja se po​‐ vi​ja pod mi​lo​va​njem vje​tra. Ba​ci​smo se ni​či​ce pred umi​ru​ćim fa​ra​onom. Bili smo pri​tom os​vje​do​če​ni, kao što mo​ra​ju zna​ti svi koji su spoz​na​li smrt, da je Pta​ho​ro​vo umi​je​će ov​dje be​sko​ris​no. No 48

uobi​ča​ji​lo se otvo​ri​ti fa​ra​ono​vu lu​ba​nju, kao po​s​ljed​nji po​ku​šaj, ako pri​rod​na smrt nije pri​je toga iz​ne​na​di​la... Zato se mo​ra​lo lu​ba​nju otvo​ri​ti sada, a mi smo bili po​zva​‐ ni is​pu​ni​ti svo​ju za​da​ću. Po​di​goh zak​lo​pac ku​ti​je od eba​no​vi​ne i u va​tri još je​dan​put pro​čis​tih sje​či​va, svrd​la i kli​je​šta. Dvor​ski je li​ječ​nik već ra​ni​je obri​jao i oprao gla​vu umi​ru​će​ga, a Pta​hor je dao na​log “Za​us​tav​lja​ču kr​va​re​nja” nek sjed​ne iz​nad le​ža​ja i drži fa​ra​ono​vu gla​vu u ru​ka​ma. Tada je kra​lje​va dru​ži​ca Taja pris​tu​pi​la le​ža​ju i to za​bra​ni​la. Pri​je toga je sta​ja​la uza zid, ruku po​dig​nu​tih u znak tuge, ne​po​mič​na po​put kipa. Iza nje sta​ja​hu mla​di na​s​ljed​nik pri​jes​to​lja Amen​ho​tep i nje​go​va ses​tra Ba​ke​ta​mon. Ni​sam se usu​dio po​di​ći oči pre​ma nji​ma. Ali, bu​du​ći da je doš​lo do ko​me​ša​nja u pros​to​ri​ji, po​gle​dao sam ih i pre​poz​nao pre​ma ki​po​vi​ma u hra​mo​vi​ma. Kra​lje​vić je bio moje dobi, no viši. Gla​vu je dr​žao us​prav​no, is​tu​rio ra​zvi​je​nu bra​du, a oči su mu bile čvr​sto stis​nu​te. Kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon ima​la je ot​mje​ne i dra​žes​ne crte lica te ve​li​ke, oval​ne oči. Obra​zi i usta bili su joj na​li​če​ni cr​ve​no-žu​tom bo​jom, a kroz odje​ću od kra​ljev​sko​ga tka​nja mo​gao se naz​ri​je​ti kra​ljev​ski stas. Ali ve​li​čaj​ni​ja i uzvi​še​ni​ja od svih bila je kra​lje​va dru​ži​ca Taja, prem​da bi​ja​še oni​ska i de​be​lju​škas​ta. Nje​na put bila je vrlo tam​na, a nje​ne ja​go​‐ dič​ne kos​ti ši​ro​ke i is​tak​nu​te. Pri​ča​lo se da je po ro​đe​nju bila žena iz puka i ima​la cr​‐ nač​ke krvi u svo​jim ži​la​ma. Ne znam je li to toč​no, jer su to bile tek pri​če. Čak i ako je bila is​ti​na da nje​ni ro​di​te​lji nisu u svo​jim is​pra​va​ma ima​li une​se​ne po​čas​ne nas​lo​ve, oči su joj bile pa​met​ne, ne​us​tra​ši​ve i pro​dor​ne, a ci​je​lo nje​no dr​ža​nje zra​či​lo je sna​‐ gom. Kada je po​mak​la ruku i po​gle​da​la “Za​us​tav​lja​ča kr​va​re​nja”, iz​gle​dao je po​put ni​‐ štav​ne pra​ši​ne pred nje​nim ši​ro​kim, sme​đim sto​pa​li​ma. Shva​ćao sam nje​ne osje​ća​je, jer taj je mo​mak bio go​nič vo​lo​va, ni​skog po​dri​je​tla i nije znao ni či​ta​ti niti pi​sa​ti. Sta​‐ jao je pog​nu​te gla​ve i obje​še​nih ruku, otvo​re​nih usta i s glu​pim iz​ra​zom na licu. Ne​‐ vješt, ne​na​da​ren ka​kav bi​ja​še, ipak je imao moć za​us​ta​vi​ti kr​va​re​nje svo​jom pu​kom na​zoč​noš​ću. Zato je bio po​zvan od svog rala i svo​jih vo​lo​va, kako bi slu​žio u hra​mu. Ali, us​pr​kos obred​nom pro​čiš​će​nju, vonj gnoj​ni​ce sta​da i da​lje je iz​bi​jao od nje​ga. On sam nije mo​gao objas​ni​ti svo​je moći. Po​sje​do​vao ih je, kao što dra​gulj može biti na​‐ đen u gru​di zem​lje, a te se spo​sob​nos​ti nije mo​glo ste​ći ni uče​njem niti du​hov​nim vjež​ba​njem. – Ne do​pu​štam mu do​dir​nu​ti boga – reče kra​lji​ca. – Ja ću dr​ža​ti kra​lje​vu gla​vu, ako je to nuž​no. Pta​hor je pro​s​vje​do​vao na​vo​de​ći kako je to ne​ugod​na i kr​va​va za​da​ća. Una​toč tome, za​uze​la je mjes​to na uglu le​ža​ja i kraj​nje pa​ž​lji​vo po​di​gla gla​vu umi​ru​ćeg su​‐ pru​ga u svo​je kri​lo, ne oba​zi​ru​ći se na sli​nu koja joj je ka​pa​la na ruke. – On je moj – reče ona – i nit​ko ga dru​gi neće do​tak​nu​ti. Neka to budu moje ruke iz ko​jih će ući u Kra​ljev​s​tvo Smr​ti. – Poći će na pa​lu​bi čuna svo​ga oca, Sun​ca – rek​ne Pta​hor, za​re​zu​ju​ći kožu tje​me​na svo​jim kre​me​nim no​žem. – Sun​ce ga je ro​di​lo, Sun​cu će se i vra​ti​ti, a sav će puk i svi na​ro​di ve​li​ča​ti nje​go​vo ime na vi​je​ke vi​je​ko​va... U ime Seta i svih vra​go​va, kamo se 49

djeo “Za​us​tav​ljač kr​va​re​nja”? Na​mjer​no je brb​ljao, kako bi od​vra​tio kra​lji​či​ne mis​li od za​hva​ta, slič​no kao što is​‐ ku​san li​ječ​nik uvi​jek go​vo​ri bo​les​ni​ku ko​jem iz​a​zi​va bol. A po​s​ljed​nji je iz​ri​čaj bio sik​nut pre​ma se​lja​ku, koji se nas​lo​nio na do​vra​tak, pos​pa​nih i po​lu​s​klop​lje​nih oči​ju. Krv je po​la​ko na​vr​la iz fa​ra​ono​ve gla​ve i po​tek​la do​lje, u kri​lo nje​go​ve su​pru​ge. Ona se trg​nu​la, a lice joj pos​ta​de žuć​kas​to-sivo. Mo​mak se trg​nuo iz svo​jih mis​li, mis​li ne​‐ dvoj​be​no po​ve​za​nih s nje​go​vim vo​lo​vi​ma i nje​go​vim pro​ko​pi​ma za na​vod​nja​va​nje. Pri​sje​tio se svo​je za​da​će, pris​tu​pio je le​ža​ju i s uz​dig​nu​tim se ru​ka​ma za​gle​dao u fa​ra​‐ ona. Is​tje​ca​nje krvi smjes​ta je pres​ta​lo, a ja sam oprao i očis​tio gla​vu. – Opros​ti mi, mala moja gos​po​đo – rek​ne Pta​hor, uzi​ma​ju​ći svrd​lo iz mo​jih ruku. – Poći će Sun​cu, ah, da​ka​ko, pra​vo svom ocu, u zlat​nom čunu, s bla​gos​lo​vom Amo​na. Dok je go​vo​rio, za​vr​tio je svrd​lo brzo i spret​no u svo​jim ru​ka​ma, te je ono zas​tru​‐ ga​lo svoj put u kost. Kra​lje​vić je otvo​rio oči, is​tu​pio ko​rak, a lice mu se tr​za​lo dok je go​vo​rio: – Ne Amon nego Ra-Ha​rah​ti neka ga bla​gos​lo​vi... A on se uka​zu​je kao Aton. S po​što​va​njem sam po​dig​nuo ruke, prem​da ni​sam znao o čemu se radi. A kako sam i mo​gao zna​ti, uz sve one ti​su​će egi​pat​skih bo​go​va? Nisu to zna​li ni mno​go uče​‐ ni​ji lju​di, a kamo li je​dan obi​čan Amo​nov sve​će​nik, koji je već imao do​volj​no gla​vo​‐ bo​lja sa sve​tim troj​stvom i de​ve​to​ri​com. – Ah, jas​no, Aton – pro​mrm​ljao je Pta​hor po​mir​lji​vo. – Aton, na​rav​no. Je​zik mi se za​le​tio... – Uzeo je po​nov​no svoj kre​me​ni nož i če​kić s ru​ko​hva​tom od eba​no​vi​ne, te la​ga​nim udar​ci​ma po​čeo uk​la​nja​ti ko​mad kos​ti. – Jer ja se sje​ćam kako je u svo​joj bo​‐ žan​skoj mu​dros​ti po​di​gao hram Ato​nu. To je si​gur​no bilo ne​po​sred​no na​kon ro​đe​nja kra​lje​vi​ća, zar ne, čas​na Tajo? Ne​si​gur​no je za​gle​dao pre​ma kra​lje​vi​ću, koji je sta​jao uz le​žaj stis​nu​tih pes​ti, a lice mu se tr​za​lo. – Gut​ljaj vina bi smi​rio moju ruku, a ne bi na​ško​dio ni kra​lje​vi​ću. U ovak​vom tre​‐ nut​ku mo​glo bi se slo​mi​ti pe​čat na kra​lje​vom vrču. Ta​aako...! Do​dah mu kli​je​šta, te je is​trg​nuo ko​mad kos​ti, što je bilo po​pra​će​no ne​ugod​nim zvu​kom, na​lik ti​hom pra​sku. – Malo svje​tla, Si​nu​he! Pta​hor je odah​nuo, jer je naj​go​re proš​lo. A to sam uči​nio i ja... Isti osje​ćaj olak​ša​‐ nja kao da je bio pre​ni​jet i be​s​vjes​nom fa​ra​onu. Nje​go​vi su se udo​vi po​mak​li, a di​sa​‐ nje se us​po​ri​lo, te je po​to​nuo u još dub​lji san. Pta​hor je za​miš​lje​no pro​ma​trao fa​ra​‐ onov mo​zak u jas​nom svje​tlu, gdje je le​žao iz​lo​žen. Bio je siv​kas​to-mo​dar... I tre​pe​rio je. – Hm – rek​ne Pta​hor za​miš​lje​no. – Što je uči​nje​no, uči​nje​no je. Neka os​ta​tak za nje​ga uči​ni nje​gov Aton. Jer, to je stvar bo​go​va, a ne lju​di. La​ga​no i pa​ž​lji​vo smjes​tio je ko​mad kos​ti na​trag na mjes​to, raz​ma​zu​ju​ći po​mas​ti po pu​ko​ti​ni. Po​tom je sas​ta​vio ru​bo​ve kože, te ih za​mo​tao po​vo​jem. Kra​lje​va dru​ži​ca 50

po​lo​ži​la je svo​ju ruku pre​ko vrat​nog os​lon​ca iz​ra​đe​nog od dra​go​cje​nog drva i po​gle​‐ da​la Pta​ho​ra. Krv se već osu​ši​la po njoj, ali ona na to nije obra​ća​la po​zor​nost. Pta​hor je su​sreo njen ne​us​tra​šiv po​gled i bez is​ka​zi​va​nja neke po​čas​ti otvo​re​no joj re​kao ti​‐ him gla​som: – Ži​vjet će do zore, do​pus​ti li mu nje​gov bog... Tada je po​di​gao ruke u znak tuge, a tako sam uči​nio i ja. Ali kad ih je po​di​gao, že​‐ le​ći time is​ka​za​ti su​ćut, ni​sam se usu​dio sli​je​di​ti nje​gov pri​mjer. Jer tko bi​jah ja pa da is​ka​zu​jem sa​mi​lost kra​ljev​skim oso​ba​ma? Pro​čis​tio sam pri​bor u va​tri i vra​tio ga u ku​ti​ju od eba​no​vi​ne. – Vaša na​gra​da bit će ve​li​ka – reče kra​lji​ca, da​ju​ći nam znak da mo​že​mo oti​ći. Objed je bio pri​prem​ljen za nas u dru​goj pros​to​ri​ji... Pta​hor je s ushi​tom gle​dao pre​ma broj​nim vr​če​vi​ma s vi​nom koji sta​ja​hu po​re​da​ni uza zid. Pa​ž​lji​vo je pro​učio pe​čat na jed​nom od njih, za​tra​žio je neka ga otvo​re, a je​dan od ro​bo​va po​lio je vode pre​ko na​ših ruku. Kada smo po​nov​no os​ta​li sami, odva​žio sam se i upi​tao Pta​ho​ra tko je Aton, Jer, do​is​ta ni​sam znao da je Amen​ho​tep IV. sa​gra​dio u Tebi hram bogu toga ime​na. Pta​hor mi je ra​zjas​nio kako je Ra-Ha​rah​ti bio kuć​ni bog 18. di​nas​ti​je. Na​ime, naj​ve​ći od svih fa​ra​ona-rat​ni​ka, Tut​mo​zis I. jed​nom je pri​go​dom us​nio san, u pus​ti​nji kod sfin​ge. U tom snu mu se obja​vio taj bog, te mu na​vi​jes​tio kako će jed​‐ no​ga dana no​si​ti kru​nu obi​ju kra​ljev​s​ta​va, prem​da Tut​mo​zis tada nije imao ni​kak​vih iz​gle​da pos​ta​ti egi​pat​skim vla​da​rom. Bilo je pre​vi​še na​s​ljed​ni​ka pri​jes​to​lja, koji su po redu bili pri​je nje​ga. Sve je to bilo is​ti​ni​to, jer je Pta​hor u da​ni​ma svo​je mla​de​nač​ke lu​dos​ti pu​to​vao do pi​ra​mi​da i vlas​ti​tim se oči​ma os​vje​do​čio o pos​to​ja​nju hra​ma ko​jeg je Tut​mo​zis I, u znak sje​ća​nja na svoj san, dao iz​gra​di​ti iz​me​đu sfin​gi​nih šapa. Pta​hor je raz​gle​dao i plo​ču na ko​joj je bilo opi​sa​no to fa​ra​ono​vo pri​ka​za​nje. Zbog toga su fa​ra​on i nje​gov rod od svih bo​go​va po​naj​vi​še sla​vi​li upra​vo boga RaHa​rah​ti, ko​jem je sje​di​šte bilo u He​li​opo​li​su, u Do​njem Kra​ljev​s​tvu, a obja​vio se kao Aton. – Aton je bio bo​žans​tvo iz dav​nih sta​ri​na, sta​ri​ji čak i od Amo​na. Ali je bio za​bo​‐ rav​ljen, sve dok Taja, uzvi​še​na dru​ži​ca na​šeg umi​ru​ćeg fa​ra​ona, pos​li​je obi​la​ska He​li​‐ opo​li​sa, gdje se mo​li​la Ato​nu, nije ro​di​la sina. Zato je kas​ni​je i u Tebi sa​gra​đen hram Ato​nu, prem​da ga osim fa​ra​ono​ve obi​te​lji nit​ko nije po​sje​ći​vao. Aton je bio pri​ka​zan u obli​čju bika, sa sun​cem iz​me​đu ro​gov​lja. Uz nje​ga je bio i Ho​rus, u obli​čju so​ko​la. – Bilo je re​če​no, sa​daš​nji je na​s​ljed​nik pri​jes​to​lja bo​žan​ski sin Ato​na – ra​zjas​nio je Pta​hor i po​teg​nuo gut​ljaj vina. – Zbi​lo se to u hra​mu Ra-Ha​rah​ti kada je kra​lje​va dru​‐ ži​ca do​ži​vje​la pri​ka​za​nje i ob​z​na​nu, a na​kon toga je ro​di​la sina. Oda​tle je do​ve​la i čas​‐ to​hlep​nog sve​će​ni​ka ko​jem je bila sklo​na. Zove se Eie. Taj je bio vrlo spre​tan i po​bri​‐ nuo se da nje​go​va žena pri​sko​či kao do​ji​lja pres​to​lo​na​s​ljed​ni​ku. Nje​go​va kći Ne​fer​ti​ti pila je mli​je​ko s is​tih gru​di​ju kao i kra​lje​vić i igra​la se s njim u pa​la​či kao ses​tra, pa si 51

mo​žeš mis​li​ti što će se iz toga iz​le​ći. Pta​hor je po​nov​no pio, uz​dah​nuo, pa nas​ta​vio: – Ah, sta​ra čo​vje​ka ni​šta ne ushi​ću​je po​put pi​je​nja vina i ča​vr​lja​nja o ono​me što ga ne bri​ne. Kad bi ti samo znao, Si​nu​he, ko​li​ko mno​go taj​ni leži za​ko​pa​no iza ovog sta​rog čela. Mo​žda su među nji​ma i kra​ljev​ske taj​ne. Mno​gi se čude kako to da se ni je​dan je​di​ni sin nije ro​dio živ u žen​skom kri​lu pa​la​če. Jer, to je pro​tiv​no svim pri​rod​‐ nim za​ko​ni​ma! A čo​vjek koji tamo leži s otvo​re​nom lu​ba​njom ni​ka​ko nije bio me​ku​‐ šac, upra​vo pro​tiv​no! Bio je ve​lik lo​vac i ubio je ti​su​ću la​vo​va i pet sto​ti​na div​ljih bi​‐ ko​va. A ko​li​ko je dje​vi​ca sru​šio iza za​vje​se svog le​ža​ja, ne bi mo​gli na​bro​ji​ti ni ču​va​ri žen​skih oda​ja. Pa ipak ima sina samo od kra​ljev​ske Taje... Ne​ka​ko sam se uz​ne​mi​rio, no je li to bilo od Pta​ho​ro​va pri​po​vi​je​da​nja ili od vina, jer i ja sam pio, ne mogu reći. Uz​dah​nuo sam i po​gle​dao ze​le​ni ka​men na svom pr​stu. A Pta​hor je nas​tav​ljao: – Onaj koji leži tamo unu​tra, svo​ju je dru​ži​cu pro​na​šao na lo​vač​kom iz​le​tu. Kažu, Taja je bila kći ne​kog pti​ča​ra i obi​ta​va​la u tr​s​ci Nila. Kralj ju je uči​nio jed​na​kom sebi zbog nje​ne mu​dros​ti, a i nje​ne je ro​di​te​lje po​što​vao i na​pu​nio im grob naj​sku​po​cje​ni​‐ jim da​ro​vi​ma. Taja nije ima​la ni​šta pro​tiv nje​go​vih uži​ta​ka, sve dok ha​rem​ske žene nisu ra​đa​le mu​šku dje​cu. U tom je ima​la ču​des​no do​bru sre​ću, tak​vu da je te​ško po​‐ vje​ro​va​ti kako je ne​što tak​vo mo​gu​će. I prem​da je onaj koji leži tamo unu​tra, dr​žao u svo​jim ru​ka​ma žez​lo i bič, vo​di​lja tih ruku bila je uzvi​še​na kra​lje​va su​pru​ga. Kada je kralj zbog dr​žav​nič​kih raz​lo​ga ože​nio kćer mi​tan​sko​ga kra​lja, uzvi​še​na Taja ga je us​‐ pje​la uvje​ri​ti kako kra​ljev​na na onom di​je​lu ti​je​la za ko​jim čez​nu mu​škar​ci ima ko​zje ko​pi​to, te ci​je​la smr​di na kozu. Tako se bar pri​po​vi​je​da​lo. Uos​ta​lom, ta je kra​ljev​na kas​ni​je po​lu​dje​la. Pta​hor me po​gle​dao pos​tran​ce i, zir​nuv​ši uoko​lo, brzo do​dao: – No, Si​nu​he, ni​ka​da ne vje​ruj pri​ča​ma koje ču​ješ. Njih šire zlob​ni brb​ljav​ci i lju​di bo​les​na duha. A svi zna​ju ko​li​ko je kra​lji​ca ot​mje​na i bla​ga, ko​li​ko je na​da​re​na oku​pi​‐ ti oko sebe upo​rab​lji​ve lju​de. Da, da... Tako je to! Na kra​ju je još do​met​nuo: – Vodi me, Si​nu​he, sine moj... Vodi me jer sam star čo​vjek, a noge su mi sla​be. Iz​veo sam Pta​ho​ra van na svjež zrak. Noć je bila pala. Na is​to​ku su svje​tla Tebe nad​ja​ča​va​la cr​ve​ni od​sjaj na nebu. Bi​jah za​ža​ren vi​nom i opet oću​tjeh groz​ni​cu gra​da u svo​joj krvi. Zvi​jez​de su trep​ta​le po​vrh moje gla​ve, a vrt je bio is​pu​njen cvjet​nim mi​‐ omi​ri​som. – Pta​ho​re – re​koh – kada sja​je svje​tla Tebe pre​ma noć​nom nebu; tada... tada!; ja žu​dim za lju​bav​lju! – Ne pos​to​ji lju​bav! – reče Pta​hor od​luč​no – Mu​ška​rac je tu​žan kad nema žene kako bi le​gao uz nju. No, na​kon što leg​ne uz nju, još je tuž​ni​ji... Tako je uvi​jek bilo i tako će uvi​jek biti. – Ali za​što? 52

– Čak ni bo​go​vi ne zna​ju za​što. I ni​kad mi više ne​moj go​vo​ri​ti o lju​ba​vi, ako ne že​‐ liš da ti otvo​rim lu​ba​nju... Uči​nit ću ti taj za​hvat bez na​pla​te i neću zah​ti​je​va​ti ni naj​‐ ma​nji dar od tebe. Time ću ti is​to​dob​no ušte​dje​ti mno​go bri​ga i ža​los​ti... Uči​ni​lo mi se po​tom kako je naj​bo​lje pre​uze​ti ulo​gu roba. Po​di​gao sam ga na ruke i od​nio u sobu koja nam je stav​lje​na na upo​ra​bu. Bio je to​li​ko ma​len i star pa mi od no​‐ še​nja čak nije ni zas​tao dah. Čim sam ga spus​tio na le​žaj, od​mah je us​nuo, na​kon krat​kog pi​pa​nja za vr​čem vina. Po​krio sam ga me​kim ko​ža​ma, jer noć bi​ja​še hlad​na. Za​tim iz​a​šao na cvjet​nu te​ra​su. Ta bio sam mlad! A mla​dos​ti nije do sna u noći kra​lje​‐ ve smr​ti... Ža​mor gla​so​va onih koji su pro​vo​di​li noć uz zi​do​ve pa​la​če sti​zao je do te​ra​se po​put uda​lje​nog hu​ja​nja vje​tra kroz ro​goz i tr​sku.

2 Bdio sam usred mi​omi​ri​sa cvi​je​ća, dok su svje​tla Tebe is​i​ja​va​la blis​ta​vo cr​ve​ni​lo put is​toč​no​ga neba. Sje​tio sam se para oči​ju ze​le​nih po​put voda Nila u vre​li​ni lje​ta... Iz​ne​‐ na​da spoz​na​doh: više ni​sam sam! Svje​tlo koje su ba​ca​le zvi​jez​de i ta​nak Mje​se​čev srp bilo je to​li​ko sla​baš​no, pa ni​‐ sam mo​gao spoz​na​ti pris​tu​pa li mi mu​ška​rac ili žena. No, net​ko mi se pri​mak​nuo i za​‐ gle​dao u lice. Smeo sam se, a no​vo​pri​doš​li je, nad​moć​nim gla​som koji je još bio vi​sok, go​to​vo dje​čji, upi​tao: – Je si li ti Onaj Koji Je Usam​ljen? Pre​poz​na​doh kra​lje​vi​ćev glas i nje​gov mr​šav lik te se ba​cih ni​či​ce pred njim, ne usu​đu​ju​ći se pro​go​vo​ri​ti. No on me u nes​trp​lje​nju la​ga​no gur​nuo no​gom. – Us​ta​ni, ti ludo! I ne vla​daj se glu​po. Nit​ko nas ne može vi​dje​ti, pa se ne tre​baš kla​nja​ti pre​da mnom. Sa​ču​vaj kla​nja​nje za boga čiji sam sin. Jer on je samo je​dan, a svi dru​gi nje​go​va su pri​ka​za​nja. Jesi li to znao? – Ne če​ka​ju​ći od​go​vo​ra do​dao je za​‐ miš​lje​no: – Svi osim Amo​na, no i on je la​žan bog. Uči​nih po​kret pro​tiv​lje​nja i re​koh samo: “Oh!” kao znak bo​jaz​ni od tak​vih raz​go​vo​‐ ra. – Dos​ta toga! – reče on. – Opa​zio sam te kako sto​jiš uz moga oca, do​da​ju​ći nož i če​kić onom lu​dom sta​rom Pta​ho​ru. Zato te na​zvah Onaj Koji Je Usam​ljen. Pta​ho​ra je moja maj​ka na​zva​la Sta​ri Maj​mun. Mo​raš no​si​ti ta ime​na, ako ti je na​mi​je​nje​no umri​‐ je​ti pri​je na​pu​šta​nja pa​la​če. Ali ja mis​lim na tebe. Po​mis​lio sam kako je si​gur​no su​lud kada go​vo​ri tako div​lje i be​smis​le​no... Prem​da, Pta​hor je iz​ja​vio kako ćemo mo​ra​ti umri​je​ti ako umre fa​ra​on, a “Za​us​tav​ljač kr​va​re​‐ nja” je u to vje​ro​vao. Kosa mi se di​gla na tje​me​nu, bu​du​ći da je u me​đu​vre​me​nu opet na​ras​la, te sam u znak od​bi​ja​nja opet po​di​gao ruke. Na​ime, nije mi se umi​ra​lo. 53

Kra​lje​vić je dah​tao. Nje​go​ve su se ruke tr​za​le i mrm​ljao je sam sebi: – Ne​mir. Htio bih... htio bih biti na ne​kom dru​gom mjes​tu. To mi se moj bog ot​kri​‐ va. Znam to. Bo​jim se toga. Os​ta​ni sa mnom, Usam​lje​ni. Sa​ti​re moje ti​je​lo svo​jom sna​gom, a moj se je​zik koči... Za​drh​tao sam, mis​le​ći da je u bu​ni​lu. No re​kao mi je za​po​vjed​nim gla​som: “Dođi!” i ja sam ga sli​je​dio. Po​veo me do​lje s te​ra​se i mimo fa​ra​ono​va je​ze​ra, dok je iza zi​do​va do​pi​ra​lo mr​mo​re​nje tu​žalj​ki. Bi​jah pres​trav​ljen bu​du​ći je Pta​hor iz​ja​vio kako vje​ro​jat​‐ no ne​će​mo smje​ti na​pus​ti​ti pa​la​ču pri​je kra​lje​ve smr​ti. Ali, ni​sam smio pro​tu​rje​či​ti kra​lje​vi​ću... Nje​go​vo je ti​je​lo bilo na​pe​to, a ko​ra​čao je to​li​ko br​zim, od​sječ​nim ko​ra​ci​ma. Zato sam ga vrlo te​ško mo​gao pra​ti​ti. Na sebi je imao samo be​dre​nu pre​ga​ču, a mje​sec mu je oba​sja​vao svi​je​tlu kožu, nje​go​ve vit​ke noge i žen​skas​to obli​čje. Oba​sja​vao je nje​go​‐ ve upad​lji​ve uši i iz​mu​če​no, uz​ru​ja​no lice, koje kao da je ka​zi​va​lo o ne​kom pri​ka​za​nju koje je samo on mo​gao smo​tri​ti. Kad sti​go​smo do oba​le, re​kao je: – Uzet ćemo čun. Idem na is​tok, su​sres​ti mog oca! Ne gu​be​ći vri​je​me bi​ra​ju​ći, stu​pio je u naj​bli​ži čun. Sli​je​dio sam ga, te po​če​smo ves​la​ti pre​ko ri​je​ke. Nit​ko nas nije spa​zio niti za​pri​je​‐ čio, prem​da smo ukra​li čun. Noć je bila ne​ugod​no ne​mir​na. Os​ta​la plo​vi​la bila su vani na ri​je​ci, a žar Tebe pos​ta​jao je sve jas​ni​ji na nebu po​vrh nas. Kada smo dos​ti​gli dru​‐ gu oba​lu, pre​pus​tio je čun va​lo​vi​ma ri​je​ke i kre​nuo na​pri​jed kao da je i ra​ni​je čes​to već išao tim pu​tem. Po​svu​da je bilo lju​di na uli​ca​ma, pa smo išli ne ma​re​ći za vri​je​me. Teba je već zna​la – kralj će umri​je​ti te noći. Brz hod ga je is​cr​pio. Ipak sam se di​vio ot​por​nos​ti tog mla​dog ti​je​la... Jer, prem​da je noć bila hlad​na, znoj mi je te​kao niz leđa dok sam ga sli​je​dio. Zvi​jez​de pu​to​va​hu pre​ko neba, Mje​sec je za​šao, a mi smo još uvi​jek ho​da​li. Stu​pa​li smo sve dok ni​smo iz​‐ aš​li iz do​li​ne u pus​ti​nju, os​tav​lja​ju​ći Tebu za so​bom. Tri brda na is​to​ku, za​štit​ni​ci gra​‐ da, ne​jas​no su se cr​nje​la pred nama pre​ma nebu. Raz​miš​ljao sam o tome gdje ću naći no​silj​ku za po​vra​tak, jer sam nas​lu​tio kako mu nje​go​ve sna​ge neće do​pus​ti​ti po​vra​tak u Tebu pje​ši​ce. Ko​nač​no je dah​ću​ći klo​nuo na pi​je​sak i re​kao pre​pla​še​no: – Drži mi ruke, Si​nu​he, jer one drh​te. A moje srce tut​nji o moja re​bra. Tren se bli​‐ ži... Bli​ži se, jer je svi​jet pun oča​ja; ti i ja smo sami! Kamo ja idem, ti me ne mo​žeš sli​‐ je​di​ti. A ja ne že​lim biti sam... Uhva​tio sam mu za​peš​ća i osje​tio kako mu je ci​je​lo uz​drh​ta​lo ti​je​lo oku​pa​no hlad​‐ nim zno​jem. Svi​jet oko nas bi​ja​še do​is​ta oča​jan. Neg​dje da​le​ko ša​ka​li su ur​li​ka​li kao da naj​av​lju​ju smrt. Zvi​jez​de su po​la​ko bli​je​di​le, a pros​tor oko nas pos​ta​jao je bez​boj​‐ no siv. Ne​na​da​no mi se is​trg​nuo iz ruku i us​tao po​di​žu​ći lice pre​ma is​to​ku, pre​ma pla​‐ ni​na​ma. – Bog sti​že! – re​kao je tiho, s iz​ra​zom stra​ho​po​či​ta​nja na iz​be​zum​lje​nom, us​plam​‐ 54

tje​lom licu. – Bog sti​že. – I po​no​vio je glas​no vi​ču​ći u pus​ti​nju: – Bog sti​že! Zrak je pos​ta​jao svje​tli​ji, brda pred nama us​plam​tje​la su zla​tom, a Sun​ce je iz​aš​lo. Uz pro​do​ran krik, kra​lje​vić je be​s​vjes​no pao na tlo. Usta su mu se mi​ca​la, udo​vi se ne​‐ s​vjes​no tr​za​li i raz​ba​ci​va​li pi​je​sak... Ali ja se više ni​sam bo​jao, jer sam čuo tak​ve kri​‐ ko​ve u pre​dvor​ju Kuće Ži​vo​ta i jer sam znao što tre​ba po​du​ze​ti. Ne​ma​ju​ći klin koji bih uba​cio iz​me​đu nje​go​vih zubi, ot​ki​nuo sam vrp​cu sa svo​je pre​ga​če, smo​tao je i str​‐ pao mu smo​tak u usta. Tada sam mu po​čeo tr​lja​ti udo​ve. Znao sam, kada se pro​bu​di, bit će mu muč​no i bit će is​crp​ljen. Os​vr​nuh se za​gle​da​ju​ći po​moć, ali Teba je le​ža​la da​le​ko iza nas... Na vi​di​ku nije bilo ni naj​bjed​ni​je ko​li​bi​ce. U taj tren je​dan je so​kol s kri​kom pre​le​tio po​vrh mene, stu​štiv​ši se iz zra​ke iz​la​ze​‐ ćeg sun​ca te iz​veo luk po​vrh nas. Po​tom se po​nov​no spus​tio pre​ma nama i či​ni​lo se kako smje​ra sle​tje​ti na kra​lje​vi​će​vo čelo. Pres​tra​šen, na​gon​ski sam uči​nio sve​ti Amo​‐ nov znak... Ima​še li to kra​lje​vić mo​žda Ho​ru​sa na pa​me​ti kada je kli​cao svo​me bogu? Bi​ja​še li to Ho​ru​so​vo uka​za​nje? Prig​nuh se kako bih ga nje​go​vao. A kada sam po​nov​no po​di​‐ gao gla​vu, či​ni​lo se kako je pti​ca po​pri​mi​la ljud​sko obli​čje. Pre​da mnom sta​jao je mla​‐ dić, na​lik bogu, pre​kra​san u sun​če​vim zra​ka​ma. No​sio je kop​lje i grub plašt si​ro​ma​ha. Prem​da ni​sam vje​ro​vao u bo​go​ve, za sva​ki se slu​čaj ba​cih ni​či​ce pred njim. – Što je to? – upi​tao je u na​rje​čju Do​njeg Kra​ljev​s​tva, po​ka​zu​ju​ći na pres​to​lo​na​s​‐ ljed​ni​ka. – Zar je mo​mak bo​les​tan? Osje​ća​ju​ći se vrlo bu​da​las​to, di​goh se na ko​lje​na i poz​dra​vih ga na uobi​ča​jen na​‐ čin. – Ako si raz​boj​nik – re​koh – malo ćeš do​bi​ti od nas. Ali, ov​dje imam bo​les​nog dje​‐ ča​ka i neka te bo​go​vi bla​gos​lo​ve po​mog​neš li nam... Krik​nuo je po​put so​ko​la, a pti​ca se st​rje​li​mi​ce su​no​vra​ti​la iz zra​ka i spus​ti​la na nje​‐ go​vo rame. Za​klju​čio sam, naj​pa​met​ni​je je ako i da​lje bu​dem opre​zan, te pret​pos​tav​‐ ljam da je pre​da mnom bog, mo​žda ma​nje zna​ča​jan od dru​gih. Zato sam ga uljud​no i s po​što​va​njem upi​tao za ime, po​dri​je​tlo i na​ka​ne. – Ja sam Ho​rem​heb, sin so​ko​la – od​vra​tio je po​nos​no. – Moji su ro​di​te​lji tek sprav​‐ lja​či sira, no pri mom ro​đe​nju dato je pro​ro​čans​tvo kako ću za​po​vi​je​da​ti mno​gi​ma. So​kol je le​tio pre​da mnom, a ja sam ga sli​je​dio, jer ni​sam na​šao pre​no​ći​šta u gra​du. Teba se pla​ši ko​pa​lja kad se smrk​ne. A ja že​lim stu​pi​ti u fa​ra​ono​vu služ​bu kao rat​nik. Kažu, bo​les​tan je, pa mu zato mogu za​tre​ba​ti snaž​ne ruke u za​šti​ti dr​ža​ve. Ti​je​lo mu je bilo čvr​sto kao u lava, a oči su svje​tlu​ca​le po​put st​rje​li​ca. Po​bu​di​lo je to za​vist u meni, po​mis​liv​ši kako bi mu mno​ga žena rado rek​la: “Dođi, li​je​pi mla​di​ću, tje​ši me u mo​joj usam​lje​nos​ti!” Kra​lje​vić je zas​te​njao, pre​šao si tap​ka​ju​ći pre​ko lica, te pro​teg​nuo udo​ve. Uk​lo​nio sam krpu iz nje​go​vih usta, po​že​ljev​ši ima​ti vode ko​jom bih ga pri​zvao svi​jes​ti. Ho​‐ rem​heb ga je pro​ma​trao i upi​tao hlad​no​krv​no: – Umi​re li? 55

– Ne umi​re – od​go​vo​rio sam nes​trp​lji​vo. – Ima sve​tu bo​lest. Ho​rem​heb je zgra​bio svo​je kop​lje kad me je po​gle​dao. – Ne tre​baš me pre​zi​ra​ti zato što sam do​šao bo​so​nog i što sam si​ro​ma​šan. Znam po​pri​lič​no pi​sa​ti i či​ta​ti na​pi​sa​no, a za​po​vi​je​dat ću mno​gi​ma. Koji ga je bog obu​zeo? Puk vje​ru​je kako bog go​vo​ri kroz one koji pate od sve​te bo​les​ti, pa je zato pos​ta​vio tak​vo pi​ta​nje. – On ima svog vlas​ti​tog boga – od​go​vo​rih – a mis​lim i kako mu je malo zbr​ka​no u gla​vi. Ho​ćeš li mi po​mo​ći ot​pre​mi​ti ga u grad, kada se pro​bu​di? Tamo ću naći neku no​silj​ku kako bih ga pre​nio kući. – Hlad​no mu je. – Ho​rem​heb je ski​nuo svoj plašt i ra​zas​tro ga pre​ko kra​lje​vi​ća. – Ju​tra u Tebi su stu​de​na, ali mene gri​je moja vlas​ti​ta krv. A poz​na​jem i mno​go bo​go​va, te bih ti mo​gao na​ves​ti ne​ko​li​ko njih koji su mi već po​mo​gli. No moj osob​ni, glav​ni bog, je Ho​rus. Ovo je si​gur​no sin ne​kog bo​ga​ta​ša, jer je nje​go​va koža svi​je​tla i pro​fi​‐ nje​na, a ni​ka​da nije ra​dio ru​ka​ma. A tko si ti? – Go​vo​rio je mno​go i živo. Bio je si​ro​‐ ma​šan mla​dić, koji je po​šao na da​lek put do Tebe, da u tom gra​du do​ži​vi po​ni​že​nje i ne​pri​ja​telj​ski pos​tu​pak. – Li​ječ​nik sam i po​sve​će​nik pr​vog reda sve​ćens​tva u Amo​no​vom hra​mu u Tebi. – Do​veo si ga, dak​le, u pus​ti​nju radi iz​lje​če​nja? – ču​dio se Ho​rem​heb. – Ali, mo​rao si ga to​pli​je odje​nu​ti. Uos​ta​lom, ne že​lim pri​go​va​ra​ti tvo​joj li​ječ​nič​koj vje​šti​ni i umi​‐ je​ću... Pod iz​la​ze​ćim sun​cem sjao je hla​dan, pus​tinj​ski pi​je​sak. Cr​ve​nio se i vr​šak Ho​rem​‐ he​bo​va kop​lja. Pres​to​lo​na​s​ljed​nik je sjeo, uz​dah​nuo i sme​te​no po​gle​dao oko sebe. Zubi su mu cvo​ko​ta​li pri go​vo​ru. – Spoz​nao sam! Tre​nu​tak je bio dug kao sto​lje​će. Bio sam vje​čan. Is​pru​žio je ti​su​će ruku po​vrh mene u po​sve​će​nju, sa zna​kom vječ​na ži​vo​ta u sva​koj ruci. Pa zar onda do​is​ta mogu, ne vje​ro​va​ti? – Na​dam se, nisi se ugri​zao za je​zik – re​kao sam za​bri​nu​to. – Po​ku​šao sam te oču​‐ va​ti od toga, ali ni​sam pri ruci imao ko​ma​dić dr​ve​ta, ko​jeg bih ti utis​nuo među vi​li​ce. Ali moje su ri​je​či za nje​go​ve uši bile po​put zuja muha. Opa​ziv​ši Ho​rem​he​ba, nje​‐ go​ve se oči raz​bis​tri​še. Bio je di​van u svom bla​že​nom ču​đe​nju. – Jesi li onaj ko​jeg je pos​lao Aton, je​di​ni bog? – So​kol je le​tio pre​da mnom, a ja sam ga sli​je​dio. Zato sam ov​dje. Ne znam ni​šta više od toga. Kra​lje​vić je na​mr​šte​no po​gle​dao nje​go​vo oruž​je. – No​siš kop​lje – reče pri​je​kor​no. Ho​rem​heb ga je dr​žao pred so​bom. – Dr​ška je od pro​bra​nog drva – reče. – Nje​gov ba​kre​ni vrh čez​ne za krv​lju fa​ra​‐ ono​vih ne​pri​ja​te​lja. Moje je kop​lje žed​no, a nje​go​vo je ime Pa​rač Gr​klja​na. – Bez krvi – krik​nuo je kra​lje​vić. – Pro​li​je​va​nje krvi je mr​sko Ato​nu. Nema ni​šta užas​ni​je nego kad krv teče. 56

Sje​tio sam se kako je pres​to​lo​na​s​ljed​nik za​tvo​rio oči, kada je Pta​hor bu​šio lu​ba​nju nje​go​va oca. Tada ni​sam znao da se mla​dac ubra​jao u one lju​de ko​ji​ma poz​li čim spa​‐ ze krv i još pri​tom pa​da​ju u ne​svi​jest... – Krv pro​čiš​ća​va na​ro​de i čini ih ja​kim, a bo​go​ve čini de​be​li​ma i za​do​volj​ni​ma. I dok je rata, krv mora teći. – Ni​kad više neće biti rata – obja​vio je na​s​ljed​nik pri​jes​to​lja. Ho​rem​heb se na​smi​‐ jao. – Dje​čje bu​da​la​šti​ne! Ra​to​va je uvi​jek bilo i uvi​jek će ih biti, jer dr​ža​ve mo​ra​ju is​‐ pi​ta​ti zas​lu​žu​ju li os​ta​le dr​ža​ve pre​živ​lja​va​nje. – Svi su na​ro​di nje​go​va dje​ca, svi je​zi​ci, sve boje puti, crna zem​lja i cr​ve​na... – Kra​lje​vić je zu​rio rav​no u sun​ce. – Po​di​ći ću mu hra​mo​ve u sva​koj zem​lji, a kra​lje​vi​ći​ma tih ze​ma​lja pos​lat ću znak ži​vo​ta. Jer ja sam ga spoz​nao! Ro​dio me i nje​mu ću se vra​ti​ti. – Ovaj je su​lud – reče mi Ho​rem​heb, tre​su​ći gla​vom su​osje​ća​no. – Vi​dim i sam, tre​ba li​ječ​ni​ka. – Upra​vo mu se obja​vio nje​gov bog – re​kao sam oz​bilj​no, že​le​ći opo​me​nu​ti Ho​‐ rem​he​ba, jer mi se po​čeo svi​đa​ti. – U sve​toj je bo​les​ti smo​trio boga i ne pri​li​či nama mje​ri​ti bož​jih ri​je​či. Sva​ko​ga usre​ću​je nje​go​va vje​ra! – Ja vje​ru​jem u svo​je kop​lje i u svo​ga so​ko​la! – uz​vra​tio mi je Ho​rem​heb. Kra​lje​vić je po​di​gao ruku u znak poz​dra​va Sun​cu, a nje​go​vo je lice po​nov​no is​pu​‐ ni​la stras​tve​na lje​po​ta, kao da gle​da u neki dru​gi svi​jet, svi​jet koji mi ne vi​di​mo... Os​‐ ta​vi​li smo ga neka do​vr​ši svo​ju mo​li​tvu i po​tom ga po​ve​li pre​ma gra​du. Nije pru​žao ni​ka​kav ot​por. Na​pa​daj ga je is​cr​pio. Po​sr​tao je i uz​di​sao u hodu. Ko​nač​no smo ga po​‐ ni​je​li među so​bom, a so​kol je le​tio iz​nad nas. Kada sti​go​smo do po​čet​ka obra​đe​nog di​je​la, dok​le su se​za​li pro​ko​pi za na​vod​nja​‐ va​nje, spa​zi​smo kra​ljev​sku no​silj​ku kako nas čeka. Ro​bo​vi su le​ža​li na tlu, a iz no​silj​ke je is​tu​pio de​beo sve​će​nik obri​ja​ne gla​ve. Tam​no lice bilo mu je puno neke mrač​ne lje​‐ po​te. Is​pru​žih pred njim ruke u ra​zi​ni ko​lje​na, jer sam pret​pos​ta​vio da je to Eie, sve​će​‐ nik boga Ra-Ha​rah​ti, o ko​jem je go​vo​rio Pta​hor. Ali se on nije oba​zi​rao na mene. Ba​‐ cio se ni​či​ce pred kra​lje​vi​ćem i poz​dra​vio ga kao kra​lja. Tako sam spoz​nao: Amen​ho​‐ tep III. je mr​tav. Ro​bo​vi po​hi​ta​še po​dvo​ri​ti no​vog fa​ra​ona. Udo​ve su mu umi​li, is​tr​lja​li i po​ma​za​li. Odje​nu​še ga u kra​ljev​ske ha​lje, a na gla​vu mu sta​vi​še kra​ljev​sko po​kri​va​‐ lo. U me​đu​vre​me​nu obra​tio mi se Eie: – Je li su​sreo svo​ga boga, Si​nu​he? – Su​sreo je svo​ga boga... A ja sam ga ču​vao kako ga ne bi za​de​si​lo neko zlo... Ali, odak​le mi znaš ime? – Moja je za​da​ća zna​ti sve što se zbi​va unu​tar zi​di​na pa​la​če... – smje​škao se on. – Znam tvo​je ime. I znam, li​ječ​nik si. Zato sam ga i mo​gao pre​pus​ti​ti tvo​joj bri​zi. Ti si, isto tako, je​dan od Amo​no​vih sve​će​ni​ka i za​vje​to​vao si mu se svo​jom pri​se​gom! 57

Bilo je pri​zvu​ka pri​jet​nje u nje​go​vu gla​su, dok mi je sve to go​vo​rio. Zato sam po​di​‐ gao ruke po​vrh gla​ve i glas​no us​klik​nuo: – Što zna​či pri​se​ga Amo​nu? – Ti si is​pra​van i ne​maš se čega pri​bo​ja​va​ti. Znaj, dak​le, tvoj šti​će​nik pos​ta​je ne​mi​‐ ran čim mu se pri​bli​ži nje​gov bog. Ni​šta ga tada ne može za​us​ta​vi​ti i ni jed​nom stra​‐ ža​ru ne do​pu​šta pra​ti​ti ga. Pa ipak, ci​je​lu su vas noć pom​no ču​va​li, ni​kak​va vam opas​‐ nost nije pri​je​ti​la. I kao što vi​diš, no​silj​ka vas je če​ka​la... A tko je ovaj kop​lja​nik? Po​ka​zao je na Ho​rem​he​ba, koji sta​ja​še po stra​ni, is​ku​ša​va​ju​ći vrh kop​lja na svom dla​nu, dok mu je so​kol sje​dio na ra​me​nu. – Mo​žda bi bilo bo​lje ako umre – do​dao je – jer fa​ra​ono​ve taj​ne smi​ju di​je​li​ti samo ma​lo​broj​ni. – Po​krio je fa​ra​ona svo​jim pla​štom kad mu je bilo hlad​no i spre​man je za​vi​tla​ti svo​jim kop​ljem na fa​ra​ono​ve ne​pri​ja​te​lje. Mis​lim zato, bit će od ve​ćeg pro​bit​ka živ nego li mr​tav, sve​će​ni​če Eie. Eie na to do​ba​ci zla​tan ko​lut sa svo​je ruke pre​ma Ho​rem​he​bu, re​kav​ši ne​mar​no: – Mo​žeš me po​tra​ži​ti ne​kom pri​go​dom... u Zlat​noj Kući, kop​lja​ni​če. Ali Ho​rem​heb je pus​tio zla​tan ko​lut neka pad​ne u pi​je​sak pred nje​go​vim no​ga​ma i pr​kos​no je gle​dao Eiea. – Za​po​vi​je​di pri​mam samo od fa​ra​ona, a ako ne gri​je​šim, fa​ra​on je onaj koji nosi kra​ljev​ski na​kit na gla​vi. So​kol me do​veo k nje​mu i to je do​vo​ljan znak. Eie je os​tao hlad​no​kr​van. – Zla​to je dra​go​cje​no i uvi​jek se može upo​ra​bi​ti – pri​mi​je​tio je. Po​di​gao je zla​tan ko​lut i vra​tio ga na svo​ju ruku. – Pok​lo​ni se tada fa​ra​onu, ali mo​raš od​lo​ži​ti kop​lje u nje​go​voj na​zoč​nos​ti... Kra​lje​vić je is​tu​pio. Lice mu bi​ja​še bli​je​do i is​pi​je​no, ali još uvi​jek oza​re​no ne​kim ta​jans​tve​nim za​no​som, koji mi je gri​jao srce. – Sli​je​di​te me – reče. – Sli​je​di​te me, svi vi, na no​vom putu, jer is​ti​na mi se ot​kri​la. Po​đo​smo s njim do no​silj​ke, dok je Ho​rem​heb mrm​ljao za sebe: “Is​ti​na leži u mom kop​lju.” No​sa​či po​le​tje​še tr​kom pre​ma bro​du koji nas je če​kao uz pris​tan. Vra​ti​smo se kako smo i poš​li, ne​za​mi​je​će​ni, dok je puk u go​mi​la​ma sta​jao iz​van zi​di​na pa​la​če. Bilo nam je do​pu​šte​no stu​pi​ti u kra​lje​vi​će​ve oda​je i on nam je po​ka​zao ve​li​ke vr​če​‐ ve s Kre​te s nas​li​ka​nim ri​ba​ma i dru​gim bi​ći​ma. Pri​sje​tio sam se tada Tut​mo​zi​sa, svo​‐ ga dru​ga, te za​ža​lio što nije tu kako bi mo​gao raz​gle​da​ti te kra​so​te, koje su is​to​dob​no do​ka​zi​va​le kako umjet​nost može biti i druk​či​ja od one kak​vom su je shva​ća​li u Egip​‐ tu. Po​što se umi​rio, umor​ni pres​to​lo​na​s​ljed​nik vla​dao se i go​vo​rio po​put svih mla​di​ća na​ših go​di​na. Pri​tom nije tra​žio od nas neko pre​tje​ra​no po​što​va​nje i sni​shod​lji​vost. U to je sti​gao glas kako Kra​lji​ca Maj​ka do​la​zi pok​lo​ni​ti mu se, pa nam je do​pus​tio oti​ći, obe​ćav​ši kako će nas se obo​ji​ce sje​ti​ti. Kada smo ga na​pus​ti​li, Ho​rem​heb mi reče sme​‐ te​no: “Iz​gub​ljen sam. Ne​mam kamo poći.” – Os​ta​ni ov​dje s po​vje​re​njem – sa​vje​to​vah ga. – Obe​ćao je da će te se sje​ti​ti, pa je 58

do​bro ako si pri ruci kada se to do​go​di. Bo​go​vi su hi​ro​vi​ti i brzo za​bo​rav​lja​ju. – Zar da os​ta​nem ov​dje i zu​jim uoko​lo s ovim mu​ha​ma? – upi​tao je, po​ka​zu​ju​ći na dvor​ja​ne okup​lje​ne oko kra​lje​vi​će​vih vra​ta. – Ne, imam do​brih raz​lo​ga biti nes​po​ko​‐ jan – nas​ta​vio je mrko. – Što je nas​ta​lo od Egip​ta ako se nje​gov vla​dar pla​ši krvi i vje​‐ ru​je kako su svi na​ro​di i je​zi​ci i boje puti is​to​vri​jed​ni? Ro​đen sam za rat​ni​ka, a moje osje​ti​lo rat​ni​ka go​vo​ri mi kako tak​ve po​mis​li na​vi​je​šta​ju ne​vo​lje za čo​vje​ka po​put mene. U sva​kom slu​ča​ju, idem po​tra​ži​ti svo​je kop​lje. Za​dr​žao ga je čas​nik. Ras​ta​smo se. Po​nu​dih mu, neka me po​tra​ži u Kući Ži​vo​ta, ako ikad za​tre​ba pri​ja​te​‐ lja... Pta​hor me če​kao u svo​joj sobi, cr​ve​nih oči​ju i raz​dra​žen. – Nisi bio na​zo​čan kada je fa​ra​on is​pus​tio svoj po​s​ljed​nji dah u osvit dana – ro​go​‐ bo​rio je. – Nije te bilo, a ja sam spa​vao. Tako nit​ko od nas nije bio tamo kako bi vi​dio fa​ra​ono​vu dušu dok iz​li​je​će iz nje​go​vih nos​ni​ca pra​vo pre​ma Sun​cu, po​put pti​ce. Mno​gi oče​vid​ci su to iz​ja​vi​li. Tre​bao sam i ja biti tamo, jer vo​lim tak​va čuda, no nije te bilo kako bi me pro​bu​dio. S ko​jom si to dje​voj​kom spa​vao no​ćas? Is​pri​čah mu što se zbi​lo te noći, a on po​di​že ruke u ve​li​kom iz​ne​na​đe​nju. – Amo​ne, ču​vaj nas! Zna​či, novi fa​ra​on je su​lud... – Mis​lim da nije – re​koh ne​si​gur​no, jer me neki ču​dan osje​ćaj priv​la​čio bo​les​nom mla​di​ću, ko​jeg sam ču​vao i koji je bio lju​ba​zan pre​ma meni. – Mis​lim da je spoz​nao no​vog boga. Kada mu se gla​va iz​bis​tri, mo​gli bi​smo do​ži​vje​ti čuda u zem​lji Ke​met. – Bože, sa​ču​vaj nas toga! – užas​nu​to je re​kao Pta​hor. – Na​to​či mi malo vina, jer mi je grlo suho po​put pra​ši​ne na putu. Usko​ro na​kon toga bili smo pod stra​žom spro​ve​de​ni u Kuću Prav​de. Tamo je sje​dio Ču​var Pe​ča​ta kao su​dac, a pred njim je le​ža​lo če​tr​de​set kož​nih svi​ta​ka, na ko​ji​ma je is​pi​san za​kon. Okru​ži​li su nas na​oru​ža​ni voj​ni​ci, kako bi spri​je​či​li naš po​ku​šaj bi​je​ga, a Ču​var Pe​ča​ta nam je s jed​nog svit​ka pro​či​tao za​kon pre​ma ko​jem mo​ra​mo umri​je​ti, zato jer se fa​ra​on nije opo​ra​vio na​kon otva​ra​nja lu​ba​nje. Po​gle​dah Pta​ho​ra, ali on se smi​je​šio, kada je krv​nik is​tu​pio sa svo​jim ma​čem. – Neka “Za​us​tav​ljač kr​va​re​nja” bude prvi – reče Pta​hor – Nje​mu se više žuri, jer mu nje​go​va maj​ka upra​vo pri​pre​ma meso s gra​škom u Za​pad​noj Zem​lji. “Za​us​tav​ljač kr​va​re​nja” to​plo se opros​tio s nama, uči​nio je sve​ti znak Amo​na, te krot​ko klek​nuo na tlo is​pred svi​ta​ka kože. Krv​nik je u ve​li​kom luku za​mah​nuo ma​čem po​vrh gla​ve osu​đe​ni​ka, te je sje​či​vo za​pje​va​lo u zra​ku. Uz fi​juk ga je spus​tio, ali i za​‐ us​ta​vio po​kret tik pri​je nego li je oš​tri​ca do​tak​la straž​nji dio vra​ta “Za​us​tav​lja​ča kr​va​‐ re​nja”. No “Za​us​tav​ljač kr​va​re​nja” pad​ne na tlo, a mi po​mis​li​smo kako se one​svi​jes​tio od gro​ze, jer nije za​do​bio ni naj​ma​nju ogre​bo​ti​nu. Kada je do​šao moj red, klek​nuo sam bez stra​ha. Krv​nik se pak smi​jao i do​tak​nuo moj vrat svo​jom oš​tri​com, ne tru​de​ći se upla​ši​ti me više od toga. Pta​hor je dr​žao kako je pre​ni​zak da bi se zah​ti​je​va​lo od nje​ga kle​ča​nje pa je os​tao sta​ja​ti... Krv​nik je tada za​mah​nuo ma​čem i pre​ko nje​go​va vra​ta... Tako smo se ras​ta​li sa ži​vo​tom, za​kon je bio pri​mi​je​njen i osu​da pro​ve​de​na, a 59

mi smo do​bi​li nova ime​na ure​za​na u de​be​le zlat​ne ko​lu​to​ve. U Pta​ho​ro​vom je bilo upi​sa​no “Onaj Koji Liči Pa​vi​ja​nu”, a u mo​jem “Onaj Koji Je Usam​ljen”. Po​tom je Pta​‐ ho​ru iz​mje​ren dar u zla​tu, pa moj isto tako, te smo odje​ve​ni u nove ha​lje. Prvi sam put odje​nuo na​bra​nu odje​ću od kra​ljev​sko​ga tka​nja i ovrat​nik te​žak od sre​bra i dra​go​‐ cje​nog ka​me​nja. Ali kada su slu​ge po​ku​ša​le po​di​ći “Za​us​tav​lja​ča kr​va​re​nja” i pri​zva​ti ga svi​jes​ti, ut​vr​di​li su da je mr​tav. Spoz​nao sam to svo​jim vlas​ti​tim oči​ma i mogu svje​do​či​ti o is​ti​ni​tos​ti ci​je​le zgo​de. Ali za​što je umro, to ne znam... Osim ako ne od pu​kog iš​če​ki​va​nja i pre​pas​ti? Ili jed​nos​tav​no zato, jer je bio uvje​ren kako mora umri​‐ je​ti pa se bio po​mi​rio sa smr​ću. Prem​da bi​ja​še jed​nos​ta​van i pri​glup čo​vjek, mo​gao je ipak za​us​ta​vi​ti kr​va​re​nje na neo​bjaš​njiv na​čin. A ta​kav čo​vjek oči​to nije i ne može biti po​put dru​gih lju​di. Vi​jest o ču​des​noj smr​ti “Za​us​tav​lja​ča kr​va​re​nja” brzo se pro​ši​ri​la zem​ljom. Svi koji su je čuli nisu se mo​gli, us​pr​kos ža​los​ti za fa​ra​onom, suz​dr​ža​ti od smi​je​ha. Mno​gi su se upra​vo va​lja​li od smi​je​ha, uda​ra​ju​ći se po ko​lje​ni​ma. Ta do​ga​đaj je uis​ti​nu bio više nego smi​je​šan! I mene su, po slo​vu za​ko​na, sma​tra​li mr​tvim. Zato više ni​sam smio pot​pi​si​va​ti spi​‐ se svo​jim iz​vor​nim ime​nom, nego sam uz Si​nu​he mo​rao do​da​va​ti “Onaj Koji Je Usam​ljen”. Na dvo​ru su me poz​na​va​li is​klju​či​vo pod tim ime​nom.

3 Kada sam se vra​tio u Kuću Ži​vo​ta u no​voj odje​ći i sa zlat​nim ko​lu​tom na ruci, moji su se uči​te​lji pog​nu​li pre​da mnom i is​pru​ži​li ruke u vi​si​ni ko​lje​na. Bio sam, ipak, još uvi​‐ jek uče​nik i mo​rao sam na​pi​sa​ti po​drob​no iz​vješ​će o otva​ra​nju fa​ra​ono​ve lu​ba​nje i smr​ti, te to ovje​ri​ti svo​jim ime​nom. Utro​šio sam na to mno​go vre​me​na i za​klju​čio opi​‐ som kako je fa​ra​ono​va duša u obli​čju pti​ce ot​pr​h​nu​la kroz nje​go​ve nos​ni​ce i us​tre​mi​la se pra​vo Sun​cu. Do​sa​đi​va​li su mi pi​ta​njem, je li fa​ra​on ne​po​sred​no uoči smr​ti do​šao k svi​jes​ti i šap​nuo: “Budi bla​gos​lov​ljen, Amo​ne!”, što su tvr​di​li broj​ni svje​do​ci. Na​kon po​drob​na raz​miš​lja​nja, za​klju​čio sam kako je naj​bo​lje da i ja to po​t​vr​dim. Pos​li​je sam do​ži​vio za​do​volj​šti​nu čuv​ši kako se moje iz​vješ​će čita puku sva​kog od onih se​dam​de​‐ set dana ti​je​kom ko​jih je fa​ra​ono​vo ti​je​lo bilo pri​pre​ma​no za be​s​mrt​nost. Za ci​je​log tog raz​dob​lja ža​lo​va​nja, kuće nas​la​da, vi​na​ri​je i kr​č​me u Tebi bile su za​tvo​re​ne. Tako su oni koji že​lja​hu pri​ba​vi​ti vina ili slu​ša​ti glaz​be, mo​ra​li ula​zi​ti na straž​nja vra​ta... Po is​te​ku tih se​dam​de​set dana, oba​vi​jes​ti​li su me da sam os​po​sob​lje​ni li​ječ​nik, pa mogu po​če​ti ra​di​ti u bilo ko​joj če​t​vr​ti gra​da, onoj koju iz​a​be​rem. Mo​gao sam se od​lu​‐ či​ti i za nas​ta​vak stu​di​ja u ne​koj od po​seb​nih stru​ka; među zu​ba​ri​ma ili uš​nim li​ječ​ni​‐ ci​ma, pri​mje​ri​ce, ili u pri​malj​stvu, među po​la​ga​či​ma ruku, ra​nar​ni​ci​ma ili ne​kom dru​‐ gom od če​tr​na​est pred​me​tao ko​ji​ma se da​va​la po​du​ka u Kući Ži​vo​ta. Tre​bao sam 60

samo oda​bra​ti svo​je po​dru​čje. To je bio po​se​ban znak mi​los​ti, svje​do​čans​tvo ko​li​ko obi​la​to Amon na​gra​đu​je svo​je slu​ge. Bio sam mlad, a uče​nje u Kući Ži​vo​ta nije me više pot​pu​no za​okup​lja​lo. Op​sje​la me groz​ni​ca Tebe. Žu​dio sam za bla​gos​ta​njem i sla​vom. Žu​dio sam za stje​ca​njem pro​‐ bit​ka u raz​dob​lju moje sla​ve među lju​di​ma, dok je moje ime još bilo poz​na​to. Zla​tom koje sam do​bio ku​pio sam malu kuću na rubu ugled​ne če​t​vr​ti, na​mjes​tio je u skla​du sa svo​jim mo​guć​nos​ti​ma, te ku​pio roba. Bio je to koš​čat stvor s jed​nim okom, ali za mene do​volj​no do​bar. Ime mu je bilo Kap​tah. Uvje​ra​vao me kako je nje​go​vo je​di​no oko znak moje do​bre kobi, jer sada mo​jim može važ​nim pa​ci​jen​ti​ma u če​ka​oni​ci ka​zi​‐ va​ti kako je bio pot​pu​no sli​jep kada sam ga ku​pio, te sam mu dje​lo​mi​ce vra​tio vid. Zi​‐ do​ve če​ka​oni​ce dao sam ukra​si​ti sli​ka​ma. Na jed​noj od tih je Im​ho​tep Mu​dri, bog li​‐ ječ​ni​ka, bio pri​ka​zan kako me po​du​ča​va. Bio sam na​cr​tan ma​len pred njim, kako bi​ja​‐ še obi​čaj, ali is​pod sli​ke bio je nat​pis sli​je​de​ćeg sa​dr​ža​ja: Naj​mu​dri​ji i naj​s​pret​ni​ji od uče​ni​ka Je Si​nu​he, Sin Sen​mu​ta, Onaj Koji Je Usam​ljen.

Dru​ga me sli​ka pri​ka​zi​va​la kako pri​no​sim žr​tvu Amo​nu. To je os​tav​lja​lo do​jam, što mu is​ka​zu​jem po​čast, a i pri​bav​lja​lo je po​vje​re​nje mo​jih pa​ci​je​na​ta. A na tre​ćoj, ve​li​ki me fa​ra​on gle​dao s ne​be​sa, u obli​čju pti​ce, dok su nje​go​vi slu​ge mje​ri​li zla​to za mene i odi​je​va​li me u nove ha​lje. Po​vje​rio sam Tut​mo​zi​su iz​ra​du tih sli​ka​ri​ja, prem​da on nije bio opu​no​mo​ćen umjet​nik i ime mu se nije na​la​zi​lo u knji​zi hra​ma boga Pta​ha. Ali on je bio moj pri​ja​‐ telj. A nas​li​kao je sve u čast na​še​ga pri​ja​telj​stva, u sta​rom na​či​nu sli​ka​nja i to​li​ko us​‐ pješ​no pa su zi​do​vi upra​vo blje​šta​li od naj​jef​ti​ni​jih boja, cr​ve​ne i žute. Sli​ke su bile to​‐ li​ko do​bro po​go​đe​ne, te su svi oni koji bi nje​go​va dje​la vi​dje​li po prvi put, di​za​li ruke za​div​lje​ni, go​vo​re​ći: “Uis​ti​nu on uli​je​va po​vje​re​nje, taj Si​nu​he, Sin Sen​mu​ta, Onaj Koji Je Usam​ljen, pa će svo​jim umi​je​ćem za​si​gur​no iz​li​je​či​ti sve svo​je pa​ci​jen​te”. Kad je sve bilo go​to​vo, sje​doh če​ka​ti bo​les​ni​ke. Če​kao sam dugo i strp​lji​vo, ali nit​‐ ko nije do​šao... Na​ve​čer sam po​šao u neku kr​č​mu, bu​du​ći je ne​što malo pre​tek​lo od zla​ta i sre​bra fa​ra​ono​va dara. Bio sam mlad i umiš​ljao si kako sam mu​dar li​ječ​nik. Ni​‐ sam bio za​bri​nut za bu​duć​nost i s Tut​mo​zi​som sam bu​dio do​bro ras​po​lo​že​nje uz vino. Glas​no smo ras​prav​lja​li o zbi​va​nji​ma u Dva Kra​ljev​s​tva, jer se svu​da, na tr​ž​ni​ca​ma, is​pred kuća tr​go​va​ca, u kr​č​ma​ma i ku​ća​ma nas​la​da, o tome ras​prav​lja​lo svih tih dana. No tre​ba​lo se zbi​ti ona​ko kako je sta​ri Ču​var Pe​ča​ta pret​ka​zao. Kada je ti​je​lo fa​ra​‐ ona bilo os​na​že​no pro​tiv smr​ti i po​lo​že​no na nje​go​vo po​či​va​li​šte u Do​li​ni Kra​lje​va, a dve​ri gro​ba bile za​pe​ča​će​ne kra​ljev​skim pe​ča​tom, Kra​lji​ca Maj​ka us​pe​la se na pri​jes​‐ to​lje no​se​ći u ru​ka​ma bič i za​kriv​ljen štap. Na nje​nom je licu bila bra​da vr​hov​ne vlas​‐ ti, a lav​lji rep oko stru​ka. Na​s​ljed​nik još nije bio okru​njen za fa​ra​ona, a bilo je re​če​no kako želi sebe pro​čis​ti​ti i po​s​vje​do​či​ti svo​ju oda​nost bo​go​vi​ma pri​je nego pre​uz​me 61

vlast. No tada je Kra​lji​ca Maj​ka smi​je​ni​la sta​rog Ču​va​ra Pe​ča​ta i uz​di​gla Eiea, ne​poz​‐ na​tog sve​će​ni​ka, do po​čas​nog mjes​ta sebi s des​na. Tako je ovaj pre​sko​čio po po​lo​ža​ju sve slav​ne i ugled​ne mu​že​ve Egip​ta... Za​sjeo je u Zlat​noj Kući, u Pa​la​či Prav​de, s če​tr​‐ de​set kož​nih knji​ga za​ko​na pred so​bom, za​po​vi​je​da​ju​ći utje​ri​va​či​ma po​re​za i fa​ra​ono​‐ vim gra​di​te​lji​ma. Tada je u Amo​no​vu hra​mu za​bru​ja​lo po​put koš​ni​ce. Us​li​je​di​li su loši zna​ko​vi, a kra​lje​va žr​tvo​va​nja su se iz​ja​lo​vi​la. Sve​će​ni​ci su pri​ča​li o mno​gim neo​‐ bič​nim sno​vi​ma koje su lju​di ima​li, a sve​će​ni​ci tu​ma​či​li. Vje​tro​vi su skre​ta​li iz svo​jih uobi​ča​je​nih smje​ro​va, pro​tiv svih za​ko​na pri​ro​de, a kiše su za​li​le zem​lju Egi​pat ti​je​‐ kom puna dva dana. Tr​go​vač​ka je pak roba le​ža​la na pris​ta​ni​ma iz​lo​že​na ošte​će​nji​ma, žito se up​ljes​ni​vi​lo... U ne​kim je​ze​ri​ma i rib​nja​ci​ma u pred​gra​đi​ma Tebe voda se iz​ne​‐ nad​no pre​tvo​ri​la u krv i mno​gi su išli to po​gle​da​ti. Ali puk se još nije bri​nuo niti bo​‐ jao, jer su tak​ve po​ja​ve bi​lje​že​ne sva​ke go​di​ne, kad god bi sve​će​ni​ci bili raz​gnjev​lje​ni. Bilo je ipak ne​mi​ra i mno​go is​praz​nih pri​ča... A pla​će​ni​ci u vo​jar​na​ma, bili su to Egip​ća​ni, Si​rij​ci, crn​ci i Sar​dan​ci, pri​mi​li su obil​ne da​ro​ve od Kra​lji​ce Maj​ke. Na te​ra​si pa​la​če di​je​li​li su se zlat​ni lan​ci i od​li​čja čas​ni​ci​ma. Tako je red odr​žan. Moć Egip​ta bila je neo​s​po​re​na. U Si​ri​ji su se pos​troj​be bri​nu​le za red, a kne​zo​vi Bi​blo​sa, Smir​ne, Si​do​na i Gaze, koji su svo​je dje​tinj​stvo pro​ve​li uz fa​ra​onov tron i odras​li u Zlat​noj Kući, ža​lo​va​li su nje​go​vu smrt kao da im je bio ro​đe​ni otac, te pi​sa​li pi​sma Kra​lji​ci u ko​ji​ma su se iz​jaš​nja​va​li kako su prah pod nje​nim no​ga​ma. No u Zem​lji Kuš, u Nu​bi​ji, te na gra​ni​ca​ma Su​da​na, re​do​vi​to se ra​to​va​lo na​kon smr​ti sva​kog fa​ra​ona, kao da crn​ci is​ku​ša​va​ju strp​lji​vost i moć no​vo​ga. Zato je pot​‐ kralj juž​nih po​kra​ji​na, sin bo​go​va juž​nih pos​troj​bi, po​kre​nuo svo​je čete čim je do​čuo za fa​ra​ono​vu smrt. Čete su neo​me​ta​ne preš​le gra​ni​cu, spa​li​le ne​ko​li​ko sela, te kao pli​‐ jen do​ve​le svo​jim ku​ća​ma sto​ku i ro​bo​ve, do​no​se​ći lav​lje re​po​ve i no​je​vo pe​rje. Pu​to​vi do zem​lje Kuš time su opet bili si​gur​ni, a raz​boj​nič​ke i pljač​ka​ške ban​de, za​mi​je​tiv​ši svo​je po​gla​vi​ce kako se nji​šu na zi​di​na​ma po​gra​nič​nih ut​vr​da, obje​še​ni o pete i gla​va​‐ ma na do​lje, jed​no​duš​no su se pri​klju​či​li glas​nom opla​ki​va​nju fa​ra​ono​ve smr​ti. I na mor​skim oto​ci​ma opla​ki​va​li su i ža​li​li fa​ra​ono​vu smrt. Ba​bi​lon​ski i he​tit​ski kralj pos​la​li su kra​lji​ci gli​ne​ne plo​či​ce na ko​ji​ma su iz​ra​zi​li su​ćut u po​vo​du tra​gič​no​ga gu​bit​ka vla​da​ra Egip​ta i kra​lji​či​no​ga su​pru​ga. Ali su za​tra​ži​li i zla​ta, kako bi fa​ra​onu mo​gli u hra​mo​vi​ma pos​ta​vi​ti ki​po​ve, bu​du​ći im je bio, kako su na​ve​li, po​put oca ili bra​ta... Kralj zem​lje Mi​ta​ni, u Na​ha​ri, pos​lao je svo​ju kćer kao ne​vjes​tu no​vom fa​ra​onu, kao što je i nje​gov otac to uči​nio pri​je nje​ga i kako je bilo uta​na​če​no s ne​be​skim fa​ra​‐ onom, pri​je nje​go​ve smr​ti. Ta​du​hi​pa, tako joj je bilo ime, sti​gla je u Tebu pra​će​na slu​‐ ga​ma i ro​bo​vi​ma, koji su go​ni​li ma​gar​ce na​to​va​re​ne ro​bom ve​li​ke vri​jed​nos​ti. Bila je di​je​te sta​ro tek šest go​di​na, a kra​lje​vić ju je uzeo za ženu, jer je kra​ljev​s​tvo Mi​ta​ni bilo zid iz​me​đu bo​ga​te Si​ri​je i ze​ma​lja na sje​ve​ru, a ču​va​lo je i ka​ra​van​ske pu​to​ve sve od zem​lje dvi​ju ri​je​ka do mora. Ra​dost je ugas​nu​la među sve​će​ni​ci​ma La​vo​gla​ve Sah​met, ne​be​ske kće​ri Amo​na i bo​ži​ce rata, a šar​ke nje​no​ga hra​ma rđa​le su brzo jer ih nit​ko 62

nije otva​rao. Nije bilo rata ni ne​mi​ra, pa nit​ko nije po​ho​dio Sah​met niti joj pri​no​sio žr​tve. Zato se nisu otva​ra​la vra​ta nje​nog hra​ma, jer ih se nije ima​lo kome otvo​ri​ti. O tome smo raz​go​va​ra​li Tut​mo​zis i ja. Uve​se​lja​va​li smo svo​ja srca vi​nom dok smo slu​ša​li si​rij​sku glaz​bu i gle​da​li ple​sa​či​ce. Groz​ni​ca gra​da bila mi je u krvi. Sva​kog ju​‐ tra moj bi jed​no​oki slu​ga po​kor​no pris​tu​pao mom le​ža​ju i pri​no​sio mi kru​ha i uso​lje​‐ nu ribu, te mi na​pu​nio pe​har pi​vom. Po​tom bih se umio i sjeo če​ka​ti pa​ci​jen​te, kako bih slu​šao nji​ho​ve ne​vo​lje i li​je​čio ih.

4 Bilo je opet doba po​pla​va. Vode su se uz​di​gle sve do zi​di​na hra​ma... A kada su se po​‐ vuk​le, zem​lja se odje​nu​la u njež​no ze​le​ni​lo, pti​ce su gra​di​le svo​ja gni​jez​da, a lo​poč je cvao u je​ze​ri​ma, usred mi​ri​sa aka​ci​ja. Jed​nog dana Ho​rem​heb se po​ja​vio u mo​joj kući i poz​dra​vio me. Bio je odje​ven u kra​ljev​sko tka​nje i no​sio zla​tan la​nac oko vra​ta. U ruci je imao bič, znak čas​ni​ka u fa​ra​ono​vom domu. Ali više nije dr​žao kop​lje... – Do​šao sam po sa​vjet, Si​nu​he Usam​lje​ni – reče on. – Što time mis​liš? Jak si po​put bika i ne​us​tra​šiv po​put lava. Nema ni​čeg što bi li​ječ​‐ nik mo​gao uči​ni​ti za tebe. – Pi​tam te kao pri​ja​te​lja, ne kao li​ječ​ni​ka! – rek​ne sje​da​ju​ći. Moj jed​no​oki slu​ga Kap​tah mu je po​lio vode pre​ko ruku, a ja mu po​nu​dih ko​la​či​ća koje mi je pos​la​la moja maj​ka Kipa, kao i vina iz luke. Ta moje se srce ra​zve​se​li​lo kad sam ga ugle​dao! Zato mu re​koh: – Oči​to si pro​mak​nut! Sada si čas​nik u fa​ra​ono​vu domu i, ne​dvoj​be​no, svje​tlo u oči​ma svih žena. Lice mu se smr​k​lo. – Ali kak​va je to samo pr​ljav​šti​na! Pa​la​ča je puna muha koje lete oko mene. Uli​ce Tebe su tvr​de i ra​nja​va​ju moja sto​pa​la, a san​da​le mi gule kožu. Smak​nuo je san​da​le i pro​tr​ljao si nož​ne pr​ste. – Čas​nik sam pri tje​les​noj pos​troj​bi, da! Ali neki od čas​ni​ka sta​ri su tek de​set lje​ta, uvoj​ci kose oko gla​ve im još nisu po​dre​za​ni, a zbog svog vi​so​kog po​dri​je​tla mi se smi​‐ ju i za​dir​ku​ju me. Nji​ho​ve ruke ne​ma​ju sna​ge na​pe​ti stru​nu luka, a nji​ho​vi su ma​če​vi zlat​ne i sre​br​ne igrač​ke. Nji​ma bi mo​gli re​za​ti pe​če​nje, a ni​ka​ko obo​ri​ti ne​pri​ja​te​lja. Kad uprav​lja​ju boj​nim ko​li​ma, nisu u sta​nju odr​ža​ti pra​vac, za​pli​ću se u vlas​ti​te uzde, a ko​ta​či​ma svo​jih kola uli​je​ću u ko​ta​če su​sjed​nih. Voj​ni​ci piju i li​je​žu s ro​bi​nja​ma iz ku​ćans​tva, te ne​ma​ju ste​ge. U voj​noj ško​li či​ta​ju zas​ta​rje​le ras​pra​ve; nisu ni​kad vi​dje​li rata ni spoz​na​li gla​di i žeđi kao ni stra​ha od ne​pri​ja​te​lja. Za​zve​ke​tao je nes​trp​lji​vo zlat​nim lan​cem ko​jeg je no​sio oko vra​ta: – Što su lan​ci i po​čas​ti ako nisu po​lu​če​ni u boju nego ba​ca​njem ni​či​ce pred fa​ra​‐ 63

onom? Kra​lji​ca Maj​ka je sta​vi​la bra​du na svo​je lice i opa​sa​la se lav​ljim re​pom. Ali kako može rat​nik pri​hva​ti​ti ženu za svog vr​hov​nog za​po​vjed​ni​ka?! U doba ve​li​kog fa​‐ ra​ona rat​nik je bio mu​ška​rac koji sve u sve​mu nije bio prez​ren. A sada Te​ban​ci gle​da​‐ ju na nje​gov po​ziv kao na naj​ne​dos​toj​ni​ji od svih i za​tva​ra​ju pred rat​ni​kom vra​ta. Samo gu​bim vri​je​me. Dani moje mla​dos​ti i sna​ge otje​ču dok pro​uča​vam umjet​nost rata pod oni​ma koji bi se okre​nu​li i utek​li već na sam zvuk cr​nač​kog rat​nog zova. Za​‐ is​ta, pali bi u ne​svi​jest, kad bi stri​je​la pus​tinj​skih sta​nov​ni​ka samo pro​ši​šta​la po​red nji​ho​va uha. Skri​li bi se pod sku​to​ve svo​jih maj​ki, čim bi za​ču​li tut​nja​vu boj​nih kola pri na​pa​du. Tako mi mog so​ko​la! Voj​ni​ci se stva​ra​ju na boj​nom po​lju i nig​dje drug​dje, a is​ku​ša​va​ju se u zve​ke​tu oruž​ja. Zbog toga od​la​zim! Tres​nuo je svo​jim bi​čem po sto​lu, pre​vr​ću​ći vin​ske kupe, a moj slu​ga ute​če s kri​‐ kom stra​ha. – Ho​rem​he​bu, pri​ja​te​lju moj! Sad vi​dim, ti si ipak bo​les​tan. Oči su ti groz​ni​ča​ve, a sav se ku​paš u zno​ju. – Zar ja ni​sam mu​ška​rac? – uda​rio se po vra​tu. – Mogu po​di​ći mi​ši​ća​vog roba u sva​koj ruci i raz​bi​ti im gla​ve jed​nu o dru​gu. Mogu no​si​ti te​ške te​re​te kako to voj​nik mora. Mogu pre​tr​ča​ti ve​li​ke uda​lje​nos​ti ne gu​be​ći daha. I ne bo​jim se ni gla​di ni žeđi, niti pus​tinj​skog sun​ca. No sve je to sra​mot​no u nji​ho​vim oči​ma, a žene u Zlat​noj Kući dive se samo mu​škar​ci​ma koji se ne tre​ba​ju bri​ja​ti. Vole kada ima​ju iz​du​že​na za​peš​ća, kada su im prsa bez dla​ka i be​dra kao u dje​vo​ja​ka. Dive se oni​ma koji sjen​ča​ju oči i boje usne cr​ve​no i uz to cvr​ku​ću po​put pti​ca na dr​ve​ću. Pre​zi​ru me zbog moje sna​ge i zbog opa​lje​ne kože i ruku, i jer se po mo​jim ru​ka​ma vidi kako mogu ra​di​ti. Za​ni​je​mio je, bu​lje​ći pred sebe. Na​kon duge stan​ke is​praz​nio je svoj pe​har. – Ti si usam​ljen, Si​nu​he. Ali, i ja sam! Usam​ljen sam mo​žda još više od dru​gih, jer slu​tim što do​la​zi... Ro​đen sam za vi​so​kog za​po​vjed​ni​ka i da me jed​nog dana oba kra​‐ ljev​s​tva za​tre​ba​ju. Eto, zato sam usam​ljen... No ne mogu da​lje pod​ni​je​ti usam​lje​nos​ti, Si​nu​he. Is​kre va​tre su u mom srcu. Moje grlo osje​ća tje​sko​bu. Ne mogu spa​va​ti. Bio sam li​ječ​ni​kom i miš​ljah kako po​ne​što znam o mu​škar​ci​ma i že​na​ma. Zato sam re​kao: – Ona je si​gur​no uda​na, a njen je muž stro​go čuva. Zar ne? Ho​rem​heb me po​gle​dao, a oči su mu za​sja​le. Brzo sam po​di​gao vrč i do​to​čio mu vina. Umi​rio se, pre​šao ru​kom pre​ko pre​ko pr​si​ju i grla, te re​kao: – Mo​ram oti​ći iz Tebe. Pr​ljav​šti​na me guši, a muhe me pr​lja​ju. Na​kon toga me po​gle​dao, te do​dao ti​him gla​som: – Si​nu​he, ti si li​ječ​nik. Daj mi li​je​ka koji će svla​da​ti lju​bav... – To je jed​nos​tav​no. Mogu ti dati bo​bi​ca koje će ras​top​lje​ne u vinu udah​nu​ti tak​vu sna​gu i vre​li​nu tvom ti​je​lu te ćeš pos​ta​ti po​put pa​vi​ja​na, pa će žene uz​di​sa​ti u tvom na​ru​čju i ko​lu​ta​ti oči​ma. To je lako pos​ti​ći. – Neee... Nisi me ra​zu​mio, Si​nu​he. Ni​šta ne ome​ta moju sna​gu. Že​lim li​jek za la​ko​‐ um​nost. Že​lim li​jek koji će mi smi​ri​ti srce... I pre​tvo​ri​ti ga u ka​men. 64

– Nema tak​vog li​je​ka. Dos​ta​tan je tek je​dan smi​je​šak, po​gled ze​le​nih oči​ju, pa svo umi​je​će li​ječ​ni​ka pos​ta​je ne​moć​no. To znam iz osob​no​ga is​kus​tva. A mu​dri kažu kako se zao duh može is​tje​ra​ti dru​gim. Je li to is​ti​na, ja ne znam. No čini mi se, dru​gi bi mo​gao biti gori od pr​vog. – Što time mis​liš? – upi​tao je raz​dra​že​no. – Sit sam dvo​smis​le​nih iz​ri​ča​ja. – Nađi dru​gu ženu kako bi iz​g​nao prvu iz svog srca. To sam mis​lio. Teba je puna dra​žes​nih i za​vod​lji​vih žena koje uljep​ša​va​ju svo​ja lica i nose naj​ta​na​ni​je ha​lje. Nađi neku među nji​ma koja će ti se smi​je​ši​ti, jer si mlad i sna​žan, du​gu​ljas​tih udo​va i jer no​siš zla​tan la​nac oko vra​ta. A ne ra​zu​mi​jem što te za​dr​ža​va pred onom za ko​jom čez​neš. Čak i ako je uda​na, nema tak​vog zida koji je pre​vi​sok pa ga lju​bav ne bi mo​gla pri​je​ći. Ako žena želi mu​škar​ca, nje​na pre​pre​de​nost može uk​lo​ni​ti sve za​pre​ke. Pri​po​‐ vi​jes​ti iz oba kra​ljev​s​tva to po​t​vr​đu​ju. Lju​bav žena pos​to​ja​na je po​put vje​tra, kako je to re​če​no. Puše uvi​jek i čes​to mi​je​nja smjer... Vr​li​na žena je, kažu, po​put vo​ska... i ota​‐ pa se na vru​ći​ni. Tako je bilo i uvi​jek će biti. – Ona nije uda​na! – za​re​žao je Ho​rem​heb – Pre​šao si gra​ni​ce svo​jim brb​lja​njem o pos​to​ja​nos​ti i vr​li​ni. Ona me čak i ne vidi, prem​da le​žim pred nje​nim oči​ma, ona ne pri​hva​ća moju ruku kada je pru​žam na po​moć dok stu​pa u no​silj​ku. Mo​žda mis​li kako sam pr​ljav, jer mi je koža pre​pla​nu​la od sun​ca?! – Zna​či, ona je neka ugled​ni​ca? – Za​lud je go​vo​ri​ti o njoj. Dra​žes​ni​ja je od Mje​se​ca i zvi​jez​da i još uda​lje​ni​ja. Uis​‐ ti​nu bih lak​še šče​pao Mje​sec u svo​je ruke. Zato mo​ram za​bo​ra​vi​ti! Zato mo​ram na​‐ pus​ti​ti Tebu ili umri​je​ti. – Na​dam se kako nisi pos​tao žr​tvom stras​ti pre​ma Kra​lji​ci Maj​ci – us​klik​nuh u šali, že​le​ći ga na​tje​ra​ti na smi​jeh. – Ona je pres​ta​ra i pre​de​be​la da bi uz​bu​di​la mla​da čo​vje​ka. – Ima ona i svog sve​će​ni​ka – uz​vra​tio je Ho​rem​heb pre​zir​no. – Vje​ru​jem, bili su pre​ljub​ni​ci još dok je kralj bio živ. Pre​ki​nuh ga po​di​žu​ći ruku i re​koh: – Ti si pio iz mno​gih otro​va​nih vre​la, ot​kad si do​šao u Tebu. – Ona za ko​jom žu​dim liči svo​je usne i obra​ze u žuto-cr​ve​no, nje​ne okru​gle oči su tam​ne. I nit​ko još nije do​tak​nuo te udo​ve omo​ta​ne u kra​ljev​sko tka​nje. Nje​no je ime Ba​ke​ta​mon, a u nje​nim ve​na​ma teče krv fa​ra​ona. Sada znaš za moju su​lu​dost, Si​nu​he. No ka​žeš li iko​me i pod​sje​tiš me na nju ma​kar jed​nom ri​je​čju, naći ću te i ubi​ti ma gdje bio! Za​bit ću tvo​ju gla​vu među tvo​je vlas​ti​te noge i ba​ci​ti tvo​je ti​je​lo na zid. Ni nje​no ime ne smi​ješ spo​mi​nja​ti pre​da mnom, jer ću te uis​ti​nu ubi​ti! Vrlo me uz​bu​ni​še nje​go​ve ri​je​či. Ta, za čo​vje​ka ni​ska po​dri​je​tla, po​di​ći oči pre​ma fa​ra​ono​voj kće​ri i po​že​lje​ti je, bi​ja​še do​is​ta groz​no. Od​go​vo​rio sam: – Nit​ko smr​tan ne smi​je joj pris​tu​pi​ti. Ako se uda za iko​ga, bit će to njen brat, na​s​‐ ljed​nik, koji će je uz​di​ći do sebe da mu bude jed​na​ka u kra​ljev​skom su​pruž​niš​tvu. A tako će i biti, jer sam uz sa​mrt​ni le​žaj kra​lja u nje​nim oči​ma to pro​či​tao, bu​du​ći da 65

nije gle​da​la ni​kog dru​gog do svo​ga bra​ta. Bo​jao sam je se kao žene čiji udo​vi neće do​‐ ni​je​ti to​pli​ne ni jed​no​me mu​škar​cu, a praz​ni​na i smrt obi​ta​va​ju u nje​nu po​gle​du. Zato ka​žem i ja: Oti​đi, Ho​rem​heb, pri​ja​te​lju moj... Teba nije mjes​to za tebe. Uz​vra​tio mi je nes​trp​lji​vo: – Sve to znam bo​lje od tebe i tvo​je brb​lja​nje zvu​či u mom uhu po​put zuja muha. Vra​ti​mo se ra​di​je onom što si re​kao o zlim du​si​ma, jer je moje srce puno. A kad po​pi​‐ jem vina, čez​nem za ne​kom že​nom da mi se smi​je​ši, ma koja bila. No nje​na odje​ća mora biti od kra​ljev​skog tka​nja! Mora no​si​ti vla​su​lju i li​či​ti svo​je usne i obra​ze u žutocr​ve​no. A da pro​bu​di moju žud​nju oči joj mo​ra​ju biti za​ob​lje​ne po​put duge! Smi​jao sam se. – Go​vo​riš mu​dro, Ho​rem​heb. Ras​pra​vi​mo to, zato, kao pri​ja​te​lji, kako bi​smo mo​gli naći naj​bo​lje rje​še​nje. Ko​li​ko imaš zla​ta? – Ni​sam gu​bio vre​me​na mje​re​ći i bro​je​ći zla​to – ba​ha​to mi je od​go​vo​rio Ho​rem​‐ heb. – Jer ono mi je po​put bla​ta pod no​ga​ma. Imam zla​tan la​nac oko vra​ta i zlat​ne obru​če na no​ga​ma. To će valj​da biti do​volj​no? – Mo​žda i neće tre​ba​ti zla​ta – na​po​me​nuo sam. – Mo​žda je do​volj​no ako se samo na​smi​je​šiš, jer su žene koje se odi​je​va​ju u kra​ljev​sko tka​nje hi​ro​vi​te, a tvoj bi osmi​jeh bio dos​ta​tan kako bi za​lu​dio neku od njih. Zar u pa​la​či nema ni jed​ne tak​ve, jer za​što bi ra​si​pao zla​to iz​van pa​la​če, kad ti još može za​tre​ba​ti? – Na zi​do​ve pa​la​če is​pu​štam vodu – odre​zao je Ho​rem​heb. – Ali, znam jed​no dru​‐ go rje​še​nje. Slu​šaj, Si​nu​he! Među mo​jim dru​go​vi​ma čas​ni​ci​ma je je​dan ime​nom Kef​ta. On je s Kre​te, a je​dan​put sam ga rit​nuo, jer me je is​mi​ja​vao. Sada me po​štu​je, a po​‐ zvao me da​nas sa so​bom na pri​jem u kuću bli​zu hra​ma ne​kog boga s ma​čjom gla​vom. Za​bo​ra​vio sam ime tog boga, jer ne bi​jah sklon poći. – Mis​liš na bo​ži​cu koja se zove Bas​tet. Znam taj hram, a mjes​to je po svoj vje​ro​jat​‐ nos​ti po​des​no za tvo​je na​ka​ne. Na​ime, lake žene mno​go za​ziv​lju Mač​ko​gla​vu i pri​no​‐ se joj žr​tve kako bi stek​le bo​ga​te lju​bav​ni​ke. – Ali ne idem bez tebe, Si​nu​he. Ni​ska sam po​dri​je​tla, čo​vjek koji do​du​še zna vi​tla​ti ma​čem i di​je​li​ti udar​ce no​gom, no neuk vla​da​nju u Tebi i oso​bi​to onom pre​ma li​je​pim te​ban​skim že​na​ma. Ti si svjet​ski čo​vjek, ro​đen ov​dje i mo​raš poći sa mnom. Bio sam opi​jen vi​nom, a nje​go​vo mi je po​vje​re​nje la​ska​lo... Ni​sam mo​gao priz​na​ti kako je moje zna​nje o že​na​ma bilo skrom​no po​put nje​go​va. Pos​lah Kap​ta​ha po no​silj​‐ ku i po​ga​đao sam se s no​sa​či​ma, dok je Ho​rem​heb pio još vina kako bi se obo​drio. No​sa​či nas ot​pre​mi​še do hra​ma bo​ži​ce Bas​tet. Vi​djev​ši luči i svje​tilj​ke kako gore pred vra​ti​ma kuće koju smo se spre​ma​li po​sje​ti​ti, po​če​še glas​no ro​go​bo​ri​ti gle​de svo​je na​‐ gra​de sve dok Ho​rem​heb nije švig​nuo svo​jim bi​čem pre​ma nji​ma pa su uvri​je​đe​no za​‐ muk​nu​li. Na vra​ti​ma hra​ma sta​ja​le su mla​de žene, smi​je​ši​le su nam se i po​zi​va​le neka pri​ne​se​mo žr​tvu za​jed​no s nji​ma. Ali, nisu bile odje​ve​ne u kra​ljev​sko suk​no i nisu no​‐ si​le vla​su​lje... Zato se na njih ni​smo ni os​vr​ta​li. Uđoh prvi. Nit​ko se nije iz​ne​na​dio na​šem do​la​sku. Raz​dra​ga​ni slu​ge po​li​še nam 66

ruke vo​dom, a mi​omi​ris to​plih jela, po​mas​ti i cvi​je​ća ras​pros​ti​rao se sve do tri​je​ma. Ro​bo​vi su nas ure​si​li vi​jen​ci​ma cvi​je​ća, pa smi​ono kro​či​smo u ve​li​ku pros​to​ri​ju. Kad smo ušli, moje su oči bile sli​je​pe za sve osim za ženu koja nam je kro​či​la u su​‐ sret. Bila je odje​ve​na u kra​ljev​ske ha​lje, te su joj udo​vi svje​tlu​ca​li kroz njih po​put obli​čja bo​ži​ce. Na njoj je bilo obi​lje cr​ve​no​ga na​ki​ta, a na gla​vi je no​si​la ve​li​ku pla​vu vla​su​lju, ure​še​nu s mno​go dra​gu​lja. Obr​ve su joj bile po​cr​nje​ne, a pod oči​ma bila je nas​li​ka​na ze​le​na sje​na. Ali ze​le​ni​je od sveg ze​le​nog bile su same nje​ne oči, na​lik Nilu za ljet​nih vre​li​na, tako ze​le​ne te su se moje oči uto​pi​le u nji​ma. Jer, to je bila Ne​fer​ne​‐ fer​ne​fer, koju sam ne​koć sreo među stu​pov​ljem ve​li​kog Amo​no​va hra​ma. Ona mene nije pre​poz​na​la. Na​smi​je​ši​la se Ho​rem​he​bu, koji po​di​že svoj čas​nič​ki bič u poz​drav. Kef​ta, mla​di Kre​ća​nin, bio je ta​ko​đer tu. Ugle​dav​ši Ho​rem​he​ba, po​tr​čao je pre​ma nje​‐ mu, ru​še​ći stol​ce i za​gr​lio ga, na​zi​va​ju​ći ga pri​ja​te​ljem. Na me nit​ko nije obra​ćao paž​nju, pa sam slo​bod​no mo​gao zu​ri​ti u ses​tru mog srca. Bila je sta​ri​ja nego li u mom sje​ća​nju, a nje​ne se oči više nisu smi​je​ši​le. Bile su tvr​de po​put ze​le​nog ka​me​nja. No ako joj se već oči nisu smi​je​ši​le, to su či​ni​la nje​na usta. Oči su joj se prvo za​us​ta​vi​le na zlat​nom lan​cu ovje​še​nom oko Ho​rem​he​bo​va vra​ta. A ko​lje​na su mi bila sla​baš​na i drh​ta​va ot​kad sam je smo​trio. Sti​je​ne zi​do​va bile su os​li​ka​ne dje​li​ma naj​bo​ljih sli​ka​ra, a strop je no​si​lo ša​re​no, lo​‐ po​či​ma ure​še​no stu​pov​lje. Bilo je tu po​dos​ta gos​ti​ju. Gle​dao sam uda​te i ne​uda​te žene, sve u ha​lji​na​ma od naj​ta​na​ni​je pre​đe, s vla​su​lja​ma i obi​ljem na​ki​ta po sebi. Smi​je​ši​le su se mu​škar​ci​ma, koji su ih okru​ži​va​li po​put muha. Bilo je tu mla​dih i sta​rih, li​je​pih i ruž​nih mu​ška​ra​ca... Ali jed​no im je bilo za​jed​nič​ko: svi su no​si​li zla​tan na​kit, a ovrat​‐ ni​ci su im bili te​ški od zla​ta i dra​gu​lja. Sve je zvo​ni​lo od mno​go vike i smi​je​ha. Pre​vr​‐ nu​ti vin​ski vr​če​vi i zdrob​lje​no cvi​je​će le​ža​hu po tlu, a si​rij​ski glaz​be​ni​ci ru​ko​va​li su svo​jim glaz​ba​li​ma s tak​vim učin​kom te se ni​ka​kav raz​go​vor nije mo​gao čuti. Piće je obi​la​to či​ni​lo svo​je, to se vi​dje​lo, jer jed​na je žena po​vra​ća​la. Neki slu​ga joj je pri​ma​‐ kao pli​ti​cu, ali pre​kas​no, pa je za​pr​lja​la svo​ju ha​lji​nu... Na što su se svi smi​ja​li. Kre​ća​nin Kef​ta za​gr​lio je i mene, raz​ma​zu​ju​ći pri​tom sli​nu po ci​je​lom mi licu, te me na​zvao pri​ja​te​ljem. A Ne​fer​ne​fer​ne​fer me po​gle​da​la i rek​la: – Si​nu​he! Jed​noć sam poz​na​va​la ne​kog Si​nu​hea... I on je htio pos​ta​ti li​ječ​ni​kom. – Ja sam taj Si​nu​he – re​koh, gle​da​ju​ći je u oči. A kad su nam se po​gle​di sre​li, za​‐ drh​tao sam. – Ne, ti nisi taj. – Uči​ni​la je pri​tom po​kret odri​ca​nja. – Si​nu​he ko​jeg zna​doh bio je mlad dje​čak, s oči​ma bis​trim po​put ga​ze​le. A ti si odras​tao, vla​daš se po​put mu​škar​ca. Iz​me​đu tvo​jih obr​va dvi​je su braz​de, a tvo​je lice nije glat​ko po​put nje​go​va. Tada joj po​ka​zah pr​sten sa ze​le​nim ka​me​nom ko​jeg sam no​sio na pr​stu... No ona pro​tre​se gla​vom, pra​ve​ći se zbu​nje​nom, pa reče: – Oči​to za​bav​ljam pljač​ka​ša u svo​joj kući, koji je umo​rio onog Si​nu​hea i ukrao mu pr​sten koji mu ne​koć da​doh u zna​men na​šeg pri​ja​telj​stva. I nje​go​vo si ime ukrao, a Si​‐ nu​he koji mi bi​ja​še drag nije više živ. 67

Di​gla je ruke u znak tuge. U svo​joj gor​či​ni sma​koh pr​sten sa svo​je ruke i pre​da​doh joj ga, uz sli​je​de​će ri​je​či: – Uzmi na​trag svoj pr​sten! A ja od​la​zim i neću ti više do​di​ja​va​ti. No ona reče: – Ne idi! – i po​lo​živ​ši svoj dlan na moju ruku, isto ona​ko kako je to uči​ni​la je​dan​‐ put ra​ni​je, po​no​vi​la je tiho i njež​no: – Ne idi! I tako ne odoh... Ne oti​đoh, prem​da sam znao, nje​no ti​je​lo će me za​pa​li​ti gore od naj​straš​ni​je​ga og​nja; prem​da sam znao, ni​kad više neću moći biti sre​tan bez nje. Slu​ge nam na​to​či​še vina... A vino ni​kad nije bilo slas​ni​je na mom nep​cu... Žena ko​joj je poz​li​lo is​pra​la je svo​ja usta i pila još vina. Tada je strg​nu​la svo​ju za​‐ pr​lja​nu ha​lju i ba​ci​la je na tlo. Po​tom je smak​la svo​ju vla​su​lju i os​ta​la pot​pu​no ob​na​‐ že​na. Stis​nu​la je ru​ka​ma svo​je doj​ke jed​nu k dru​goj, te na​re​di​la slu​ga​ma neka na​to​če vina među njih. Za​tim je do​pus​ti​la neka oda​tle piju svi ko​ji​ma je do toga bilo sta​lo. Te​tu​ra​la je uokrug sobe, smi​ju​ći se glas​no: mla​da, pre​kras​na, neo​buz​da​na. Zas​ta​la je pred Ho​rem​he​bom, te mu po​nu​di​la vina sa svo​jih gru​di. Prig​nuo je gla​vu i pio. Kada ju je opet po​di​gao, lice mu je bilo tam​no​cr​ve​no. Po​gle​dao je ženu u oči, zgra​bio nje​nu ob​na​že​nu gla​vu u svo​je ruke i po​lju​bio je. Svi su se smi​ja​li, a i žena s nji​ma. Me​đu​tim, ne​na​da​no se pos​ti​dje​la, te za​tra​ži​la novu ha​lji​nu. Slu​ge je odje​nu​še, a sta​vi​la je po​‐ nov​no i vla​su​lju. Sje​la je bli​zu Ho​rem​he​ba i nije više pila. Si​rij​ski su glaz​be​ni​ci nas​tav​lja​li bu​či​ti. Ja sam osje​ćao groz​ni​cu Tebe u svo​joj krvi i spoz​nao: ro​đen sam za živ​lje​nje u su​mrak svi​je​ta. Jer ni​šta mi više nije bilo bit​no, sve dok sam mo​gao sje​di​ti uz ses​tru mog srca, te zu​ri​ti u ze​le​ni​lo nje​nih oči​ju i cr​ve​ni​lo nje​nih usa​na. Za​hva​li​ti je Ho​rem​he​bu što sam po​nov​no su​sreo moju vo​lje​nu Ne​fer​ne​fer​ne​fer. Ali, bilo bi bo​lje za mene... da je ni​ka​da ni​sam po​nov​no su​sreo.

5 Ovo je tvo​ja kuća? – upi​tao sam je dok je sje​di​la uz mene, is​pi​tu​ju​ći me svo​jim ze​le​‐ nim oči​ma. – To je moja kuća, a ovo su moji gos​ti. Imam gos​te sva​ke ve​če​ri, jer ne vo​lim biti sama... – Si​gur​no si vrlo bo​ga​ta – re​koh ras​tu​že​no, jer sam stre​pio da joj ni​sam ra​van. Ona se na​smi​ja​la, ona​ko kako se smi​je​mo dje​te​tu, te rek​la: – Sve​će​ni​ca sam, a ne tek pre​zi​ra vri​jed​na žena. – uz​vra​ti​la mi je na moje po​lu​pi​‐ ta​nje. Te do​da​la: – Što že​liš od mene? Ni​sam shva​tio što je mis​li​la tim pi​ta​njem... – A Me​tu​fer? – upi​tah, jer sam že​lio saz​na​ti sve, us​pr​kos boli koju bi mi to mo​glo 68

pro​uz​ro​či​ti. Ona se malo na​mr​šti​la. – Zar ne znaš? Me​tu​fer je mr​tav. Umro je zato što je zlo​ra​bio no​vac ko​jeg je nje​gov otac do​bio od fa​ra​ona za grad​nju hra​ma. Me​tu​fer je pla​tio gla​vom, a nje​gov otac nije više glav​ni kra​ljev gra​di​telj. Zar to nisi znao? – Ako je to is​ti​na – re​koh smi​je​še​ći se – dođe mi go​to​vo po​vje​ro​va​ti kako ga je to Amon kaz​nio, jer se iz​ru​gi​vao nje​go​vu ime​nu. – Is​pri​čao sam joj kako su Me​tu​fer i sve​će​nik plju​va​li u lice Amo​no​va kipa da bi ga opra​li i kako su se ma​za​li Amo​no​vim sve​tim po​mas​ti​ma. Smi​ja​la se, no u oči​ma joj se zr​ca​lio tvrd, hla​dan po​gled. Iz​ne​na​da mi reče: – Za​što mi tada nisi do​šao, Si​nu​he? Da si me tra​žio, na​šao bi me. Po​či​nio si kri​vo što mi nisi do​šao i što si po​sje​ći​vao dru​ge žene s mo​jim pr​ste​nom na ruci. – Ta bio sam tada još go​to​vo dje​čak!... A i bo​jao sam se tebe. No u mo​jim sno​vi​ma ti si mi odu​vi​jek bila ses​trom, Ne​fer​ne​fer​ne​fer. I, smij mi se ako ho​ćeš, ali... od tada ni​kad ni​sam le​gao ni s jed​nom že​nom. Če​kao sam da te opet vi​dim. Na​smi​ja​la se i po​pra​ti​la to po​kre​tom ne​vje​ri​ce. – Ti ne​dvoj​be​no la​žeš. U tvo​jim oči​ma si​gur​no iz​gle​dam kao sta​ra ruž​na žena, pa te za​bav​lja iz​ru​gi​va​ti mi se i la​ga​ti mi. – Nje​ne su oči živ​nu​le kao ne​ka​da i iz​gle​da​la je to​li​ko mla​đom te je moje srce na​bu​ja​lo i za​bo​lje​lo me kad sam je po​gle​dao. – Is​ti​na je kako ni​kad ni​sam do​ta​kao žene – re​koh – ali mo​žda nije toč​no da sam če​kao na tebe. Bit ću is​kren... Mno​ge su mi žene doš​le na put, mla​de i sta​re, zgod​ne i pri​pros​te, mu​dre i jed​nos​tav​ne. Ali sam sve gle​dao okom li​ječ​ni​ka. I ni jed​na nije uz​‐ bu​ni​la moje srce. Ali za​što je tome tako, ne bih znao reći – zas​ta​doh, pre​da​ha radi. – Mo​gao bih us​t​vr​di​ti kako je to po​ve​za​no s ka​me​nom ko​jeg si mi dala za us​po​me​nu na naše pri​ja​telj​stvo i jer si me oča​ra​la... A ja toga ni​sam bio svjes​tan, kad si mi usta do​‐ tak​la svo​ji​ma, koja su bila to​li​ko meka. Ali to, za​pra​vo, nije objaš​nje​nje. Mo​žeš me, pre​ma tome, ti​su​ću puta pi​ta​ti “za​što?”... Ja ti ipak neću ni zna​ti niti moći od​go​vo​ri​ti. – Mo​žda si kao ma​len dje​čak pao s vrha na​kr​ca​nih kola i sle​tio ra​ši​re​nih nogu na rudo? Pa si od tada pos​tao sje​tan i sret​ni​ji kada si sam! – rek​la je i, smi​ju​ći se, do​tak​la me la​ga​no na na​čin, kako to ni jed​na žena nije uči​ni​la do tada. Od​go​vor je bio ne​po​‐ tre​ban, ta ona je zna​la: ono što je iz​rek​la, nije is​ti​ni​to. Brzo je po​vuk​la svo​ju ruku, šap​ću​ći: – Pij​mo vina za​jed​no. Mo​gla bih sada uži​va​ti s to​bom, Si​nu​he. Pili smo vina, dok su ro​bo​vi iz​no​si​li neke od gos​ti​ju do nji​ho​vih no​silj​ki. Ho​rem​‐ heb je za​gr​lio ženu po​red sebe, na​zi​va​ju​ći je svo​jom ses​trom. Žena se smi​je​ši​la, no stav​lja​la mu je ruku na usta, opo​mi​nju​ći ga neka ne go​vo​ri glu​pos​ti zbog ko​jih će se dru​go​ga dana po​ka​ja​ti. Ho​rem​heb je pak us​tao, s ča​šom u ruci, te po​vi​kao: – Ma što po​či​nio, neću se više ni​kad po​ka​ja​ti, jer ću od da​naš​nje​ga dana gle​da​ti samo una​pri​jed, a ni​kad više una​trag. Pri​se​žem na to svo​jim so​ko​lom i s ti​su​ću bo​go​‐ va obi​ju dr​ža​va. I prem​da ne znam na​bro​ji​ti nji​ho​va ime​na, za​pam​ti​te moju pri​se​gu! – Ski​nuo je zla​tan la​nac sa svog vra​ta i smje​rao ga obje​si​ti o že​nin. No ona se pro​ti​vi​‐ 69

la i rek​la gnjev​no: – Ja sam pris​toj​na žena, a ne blud​ni​ca! – Di​gla se i otiš​la sr​di​to, ali s vra​ta mu je ipak kri​omi​ce do​mah​nu​la i Ho​rem​heb ju je sli​je​dio. Te ve​če​ri od obo​je ni​sam više vi​‐ dio ni tra​ga. Vje​ru​jem, nit​ko to nije za​mi​je​tio, jer je već bilo kas​no, a gos​ti su već odav​no tre​ba​li oti​ći svo​jim pu​tem. A oni koji su os​ta​li, nas​ta​vi​še piti. Te​tu​ra​li su po pros​to​ri​ji, po​sr​ću​ći pre​ko sje​da​li​ca i štro​po​ću​ći glaz​ba​li​ma ote​tim od glaz​be​ni​ka. Gr​li​li su se, na​zi​va​ju​ći je​dan dru​gog bra​tom i pri​ja​te​ljem, da se od​mah po​tom po​sva​de na​zi​va​ju​ći jed​ni dru​ge uškop​lje​nim svi​nja​ma, uškop​lje​ni​ci​ma i eunu​si​ma. Žene su bez ima​lo us​te​za​nja ski​da​le vla​su​lje i do​pu​šta​le mu​škar​ci​ma neka im gla​de obri​ja​ne gla​ve, jer ot​kad su žene po​če​le bri​ja​ti svo​je gla​ve, nije za mu​škar​ce bilo ve​ćeg užit​ka. Ne​ko​li​ko se mu​ška​ra​ca pri​ku​či​lo i Ne​‐ fer​ne​fer​ne​fer, ali ona se bra​ni​la... A ja sam im na​ga​zio na noge ne ma​re​ći za nji​ho​vu čast, ugled i bo​gat​stvo, bu​du​ći su svi re​dom bili pi​ja​ni. Ali i ja bi​jah pi​jan. No ne od vina, već od bli​zi​ne moje Ne​fer​ne​fer​ne​fer i od do​di​ra nje​nog dla​na. Ko​nač​no je dala znak slu​ga​ma i ovi po​če​še ga​si​ti svje​tilj​ke, od​no​si​ti sto​‐ lo​ve i klu​pi​ce, te skup​lja​ti zga​že​ne cvjet​ne vi​jen​ce. Tada re​koh: – Mo​ram poći. Ali sva​ka mi je ri​ječ pek​la srce po​put soli na rani, jer sam se bo​jao iz​gu​bi​ti je. A sva​ki tre​nu​tak iz​bi​va​nja od nje​nog druš​tva či​nio mi se iz​gub​lje​nim. – Kamo že​liš poći? – upi​ta​la me hi​ne​ći iz​ne​na​đe​nost. – Na uli​cu. Idem stra​ža​ri​ti no​ćas pred tvo​jim do​mom. Idem pri​ni​je​ti žr​tvu u sva​‐ kom hra​mu u Tebi, u znak za​hval​nos​ti bo​go​vi​ma što te iz​no​va sre​toh. Idem na​bra​ti cva​ta s dr​ve​ća kako bih za​suo tvo​ju sta​zu kad bu​deš na​pu​šta​la svo​ju kuću i ku​pi​ti mir​he ko​jom ću po​ma​za​ti tvoj do​vra​tak. Na​smi​ja​la se i rek​la: – Bilo bi bo​lje ako ne odeš. Jer, cvi​je​ća i mir​he već imam. I ako po​đeš to​li​ko us​pa​‐ ljen vi​nom, za​lu​tat ćeš ne​koj stra​noj ženi. A to neću do​pus​ti​ti. Nje​ne ri​je​či is​pu​ni​še me ra​doš​ću. Htje​doh je zgra​bi​ti, ali opr​la mi se re​kav​ši: – Sta​ni! Moje bi nas slu​ge mo​gli vi​dje​ti. Prem​da ži​vim sama, ni​sam žena koju tre​ba pre​zi​ra​ti. I bu​du​ći da že​liš biti po​šten pre​ma meni, bit ću i ja pre​ma tebi. Zato se još ne mo​že​mo upu​šta​ti u ono zbog čega si do​šao... Pri​je toga odvest ću te u vrt i is​pri​po​‐ vje​di​ti jed​nu pri​ču. Iz​ve​la me u vrt, oba​sjan mje​se​či​nom i pun mi​omi​ri​sa mir​te i aka​ci​je. Cvje​to​vi lo​‐ po​ča u rib​nja​ku, obrub​lje​nom raz​no​boj​nim ša​re​nim ka​me​njem, sklo​pi​li su svo​je ča​ške na no​će​nje. Slu​ge nam po​li​še vode po ru​ka​ma i do​ne​so​še pe​če​nu gu​sku, te voće na​mo​če​no u medu. A Ne​fer​ne​fer​ne​fer reče: – Jedi i uži​vaj ov​dje sa mnom, Si​nu​he. No moje je grlo bilo hra​pa​vo od po​žu​de, pa ne mo​goh gu​ta​ti. Po​gle​da​la me je obje​‐ 70

še​njač​ki i jela s te​kom. Kad me god po​gle​da​la, mje​se​či​na se zr​ca​li​la u nje​nim oči​ma. Htje​doh je obuj​mi​ti ru​ka​ma, ali me od​gur​nu​la, re​kav​ši: – Obe​ća​la sam ti jed​nu pri​ču. Ka​zi​vat ću ti je sada, jer je ju​tro još da​le​ko, a meni se ne spa​va... Mis​lim na baj​ku o Set​ne Ke​mve​se i Ta​bu​bui, Bas​te​ti​noj sve​će​ni​ci. – Znam tu pri​ču – od​vra​tih, jer se ni​sam htio više svla​da​va​ti. – Čuo sam je već čes​to, ses​tro moja. Dođi! Že​lim te za​gr​li​ti i spa​va​ti u tvom na​ru​čju. Dođi, ses​tro moja, jer mi je ti​je​lo bo​les​no od čež​nje i jer ću, ne do​đeš li, uda​ri​ti svo​jim li​cem o ka​me​nje i vi​ka​ti od po​žu​de. – Tiho, Si​nu​he, tiho! – rek​la je. – Va​tren si i ja te se bo​jim. I baš zato mo​ram ti is​‐ pri​po​vje​di​ti što sam na​ka​ni​la. Zbi​lo se, dak​le, te je Set​ne, sin Ke​mve​se, tra​že​ći u hra​‐ mu za​pe​ča​će​nu To​to​vu knji​gu, ugle​dao Ta​bu​bue, sve​će​ni​cu Bas​te​ti​nu. To​li​ko se za​gle​‐ dao u nju, te joj je pos​lao slu​gu i po​nu​dio de​set de​be​na zla​ta, ako pro​ve​de i uži​va u lju​ba​vi s njim samo je​dan sat. Ali Ta​bu​bue je rek​la slu​zi: "Sve​će​ni​ca sam, a ne žena koju tre​ba pre​zi​ra​ti. A ako me tvoj gos​po​dar do​is​ta želi, kako kaže, neka sam dođe u moju kuću, gdje nas nit​ko ne može vi​dje​ti, te se ne mo​ram vla​da​ti po​put blud​ni​ce”. Set​ne se vrlo ra​zve​se​lio tom od​go​vo​ru, pa po​hi​tje Ta​bu​bu​inoj kući. Ta​bu​bue mu je po​‐ že​lje​la do​bro​doš​li​cu i po​nu​di​la ga vi​nom. Os​vje​živ​ši srca, htio je Set​ne pri​je​ći na ono zbog čega je do​šao, no Ta​bu​bue mu je rek​la: “U moju si kuću mo​gao ući, ali ja sam sve​će​ni​ca, a ne žena koju tre​ba pre​zi​ra​ti. Ako me, dak​le, do​is​ta že​liš kako ka​zu​ješ, pre​‐ pus​ti mi sav svoj ime​tak i sve što je tvo​je, svo​ju kuću, svo​je ima​nje i sve što po​sje​du​‐ ješ.” Set​ne ju je samo po​gle​dao, te po​zvao za​ko​nu vič​na pi​sa​ra. Kad je taj pris​pio, na​‐ re​dio mu je neka sa​či​ni ugo​vor ko​jim sav svoj ime​tak pre​pu​šta Ta​bu​bui. Tada je Ta​bu​‐ bue us​ta​la, obuk​la kra​ljev​sko tka​nje kroz koje su nje​ni udo​vi sja​li po​put obli​čja bo​ži​ce, te se sva ure​si​la na​ki​tom. A kada je Set​ne po​nov​no po​ku​šao pri​je​ći na ono zbog čega je do​šao, Ta​bu​bue se bra​ni​la i rek​la mu: “Doći ćeš u svo​ju kuću, i već si u njoj. Ali ja sam sve​će​ni​ca, a ne žena koju tre​ba pre​zi​ra​ti. Zato mo​raš is​tje​ra​ti iz svo​je kuće svo​ju ženu, kako se ne bih mo​ra​la bo​ja​ti da će se tvo​je srce okre​nu​ti k njoj.” Set​ne ju je i po​‐ nov​no samo po​gle​dao, te pos​lao slu​ge kući svo​joj, neka mu otje​ra​ju ženu. Tada mu je Ta​bu​bue rek​la: “Dođi u moju sobu, leg​ni na moj le​žaj, do​bit ćeš ono za čim to​li​ko žu​‐ diš!” Sav sre​tan, Set​ne ju je pos​lu​šao, le​gao na le​žaj i če​kao svo​ju na​gra​du. Tada je u sobu do​šao slu​ga i pri​op​ćio mu: “Tvo​ja dje​ca su doš​la, ja​di​ku​ju i pla​ču pred vra​ti​ma za svo​jom maj​kom!” No Set​ne se pri​ta​jio, hi​ne​ći kako ni​šta ne čuje, te je htio pri​je​ći na stvar zbog koje je do​šao. Ali, Ta​bu​bue mu je rek​la: “Sve​će​ni​ca sam, a ne žena koju tre​ba pre​zi​ra​ti. Pri​sje​ti​la sam se, tvo​ja bi se dje​ca mo​gla za​va​di​ti s mo​jom oko na​s​ljed​‐ stva. To se ne smi​je zbi​ti. Zato na​re​di neka ubi​ju tvo​ju dje​cu!” Set​ne je od​mah za​po​‐ vje​dio neka ubi​ju nje​go​vu dje​cu pred nje​nim oči​ma, te ih bace kroz pro​zor iz​glad​nje​‐ lim psi​ma i mač​ka​ma. I dok je s Ta​bu​bue pio vino, čuo je kako se psi i mač​ke na​te​žu oko mesa nje​go​ve dje​ce. Pre​ki​nuo sam Ne​fer​ne​fer​ne​fe​ri​no pri​po​vi​je​da​nje, jer mi se srce stis​nu​lo u gru​di​ma, jed​na​ko kao i u dje​tinj​stvu, kada sam prvi puta slu​šao tu pri​ču, te re​koh: 71

– Ma sve je to bio tek san. Jer, čim je Set​ne le​gao na Ta​bu​bu​in le​žaj, čuo je kako ga net​ko zove. Tada se pre​nuo. I osje​ćao je kao da do​la​zi iz go​ru​će peći, prem​da je bio pot​pu​no nag. Sve je to bio tek san, iz​a​zvan ča​ro​li​jom Ne​ne​fer​kap​ta​ha, o ko​jem znam još jed​nu pri​po​vi​jest... Ne​fer​ne​fer​ne​fer je mir​no rek​la: – Da, Set​ne je sa​njao... I pro​bu​dio se! No, mno​gi dru​gi se pro​bu​de tek u Kući Smr​ti. Ka​žem ti po​nov​no, Si​nu​he, i ja sam sve​će​ni​ca, a ne žena koju tre​ba pre​zi​ra​ti. Te bi i meni ime mo​glo biti Ta​bu​bue. – Ali, dok je go​vo​ri​la, u nje​nim se oči​ma zr​ca​li​la mje​‐ se​či​na i ja ni​sam vje​ro​vao nje​nim ri​je​či​ma. Zato je i opet po​ku​šah za​gr​li​ti, ali me od​‐ gur​nu​la i upi​ta​la: – Zar ne znaš za​što je Bas​tet, bo​ži​ca lju​ba​vi, pri​ka​za​na u obli​čju mač​ke? – Ne ma​rim ni za mač​ke niti za bo​go​ve – od​vra​tih, po​se​žu​ći za njom, oči​ju za​mu​‐ će​nih od žud​nje. Ona je po​tis​nu​la moje ruke u stra​nu. – Vrlo sko​ro smjet ćeš me do​tak​nu​ti. Smjet ćeš po​lo​ži​ti svo​je dla​no​ve na moje gru​‐ di i moj tr​buh, ako će te to us​po​ko​ji​ti. Ali pri​je toga pos​lu​šat ćeš što ću ti reći. I na​uči​ti za​što je žena po​put mač​ke. I za​što je strast, ta​ko​đer, po​put mač​ke. Nje​ne su šape meke, no one kri​ju kan​dže koje pa​ra​ju i gre​bu i bez mi​los​ti za​di​ru u tvo​je srce. Ah, i te kako, žena je po​put mač​ke, jer mač​ka uži​va u mu​če​nju svo​je žr​tve, ne uma​ra​ju​ći se ni​kad od te igre. Igrat će se sa stvo​rom sve dok on ne oba​mre... Tek tada će ga po​žde​ra​ti. A po​tom kre​nu​ti da​lje, tra​že​ći novu žr​tvu... Go​vo​rim ti to, jer že​lim biti po​šte​na pre​ma tebi. Ni​kad ti ni​sam že​lje​la zlo. Ne, ni​kad ti ni​sam že​lje​la zlo – po​no​vi​la je od​sut​no, uze​la moju ruku i po​lo​ži​la je na svo​je gru​di, dok je dru​gu smjes​ti​la u svo​je kri​lo. Za​‐ tre​pe​rih, a suze gru​nu​še iz mo​jih oči​ju. Tada me je po​nov​no od​gur​nu​la. – Moje je ime Ta​bu​bue. I jer to znaš, od​la​zi od mene i ne vra​ćaj se ni​ka​da. Tako te neću poz​li​je​di​ti. No ako ne odeš sada, ne smi​ješ me kri​vi​ti, ma što se kas​ni​je zbi​lo. Os​ta​vi​la mi je vre​me​na kako bih oti​šao. Ali ni​sam to uči​nio. Na to je lako uz​dah​‐ nu​la, kao da je umor​na od te igre, te je rek​la: – Pa do​bro. Mo​raš do​bi​ti ono po što si do​šao... Ali budi nje​žan jer sam umor​na. I bo​jim se, mo​gla zas​pa​ti bih na tvo​jim ru​ka​ma... Po​ve​la me u svo​ju sobu do svog le​ža​ja od slo​no​va​če i eba​no​vi​ne. Tamo mi je, ski​‐ nuv​ši odje​ću, otvo​ri​la svoj za​gr​ljaj. Bilo je kao da sam sav iz​go​rio u pe​peo: ti​je​lo, srce, sva utro​ba. Ona je pak usko​ro tek zi​jev​nu​la i rek​la mi: – Vrlo sam pos​pa​na. I sad mo​ram vje​ro​va​ti kako ni​kad pri​je nisi le​gao sa že​nom... Jer si bio vrlo nes​pre​tan i nisi mi pru​žio nas​la​de. Ali kada mla​dost uzme svo​ju prvu ženu, daje joj ne​pro​cje​nji​vo bla​go. Neću zato tra​ži​ti od tebe ni​kak​va dru​gog dara. Ipak, pođi sada i pus​ti me spa​va​ti. Ta do​bio si ono po što si do​šao... I kad po​že​ljeh po​nov​no je za​gr​li​ti, bra​ni​la se i ot​pre​mi​la me. Po​šao sam kući, ras​‐ pa​lje​na i ki​pu​ćeg ti​je​la. Sva mi je utro​ba go​rje​la i plam​tje​la. I spoz​nao sam... ni​kad je neću moći za​bo​ra​vi​ti... 72

6 Sli​je​de​će​ga ju​tra re​kao sam svom slu​zi Kap​ta​hu neka ot​pre​mi sve moje pa​ci​jen​te i na​‐ pu​ti ih po​tra​ži​ti dru​gog li​ječ​ni​ka. Pos​lao sam po bri​ja​ča, oprao se i po​ma​zao ulji​ma slat​ko​ga mi​ri​sa. Po​tom sam na​ru​čio no​silj​ku, na​lo​živ​ši no​sa​či​ma neka trče. Čez​nuo sam po​žu​ri​ti kući Ne​fer​ne​fer​ne​fer, a da pri​tom ne umr​ljam svo​ju odje​ću i sto​pa​la pra​‐ ši​nom. Kap​tah je za​bri​nu​to gle​dao za mnom i tre​sao gla​vom, jer ni​ka​da ra​ni​je ni​sam na​pu​štao svo​ju rad​nu sobu usred dana. Bo​jao se opa​da​nja pri​ho​da, za​ne​ma​rim li svo​‐ je pa​ci​jen​te. Ali ja sam imao samo jed​nu mi​sao, a moje je ti​je​lo go​rje​lo po​put va​tre. I to div​ne va​tre. Pri​mio me slu​ga i odveo u sobu Ne​fer​ne​fer​ne​fer. Ki​ti​la se pred zr​ca​lom i po​gle​da​la me tvr​dim, rav​no​duš​nim po​gle​dom. – Što že​liš, Si​nu​he? Do​sa​đu​ješ mi. – Pre​do​bro znaš što že​lim! – re​koh, nas​to​je​ći uze​ti je u svo​je ruke, sje​ća​ju​ći se nje​‐ ne pre​da​nos​ti proš​le noći. No, gru​bo me je od​gur​nu​la. – Je li to inat ili glu​post? Doći upra​vo sada! Je​dan je tr​go​vac do​šao iz Si​do​na do​no​‐ se​ći dra​gulj koji ne​koć bi​ja​še kra​lji​čin; če​oni ukras iz gro​ba! Ove će mi ga ve​če​ri net​ko da​ro​va​ti! Dugo sam čez​nu​la za na​ki​tom ka​kav ne po​sje​du​je nit​ko dru​gi! Radi toga se mo​ram po​ma​za​ti i uljep​ša​ti, odje​nu​ti bi​ra​nu odje​ću i na​ki​tom ure​si​ti ti​je​lo. Ra​zo​dje​nu​la se bez suz​dr​ža​va​nja i ras​teg​nu​la na le​ža​ju kako bi ro​bi​nja mo​gla utr​‐ lja​ti po​ma​du u nje​ne udo​ve. Srce mi je sko​či​lo u grlo, a dla​no​vi mi se ov​la​ži​še od zno​‐ ja, pri po​gle​du na nje​nu lje​po​tu. – Što če​kaš, Si​nu​he? – upi​ta​la me na​kon što je ro​bi​nja otiš​la, le​že​ći i da​lje ne​mar​no na pros​tir​ci. – Za​što još nisi oti​šao? Mo​ram se odje​nu​ti. Obu​ze​la me vr​to​gla​vi​ca i na​sr​nuh pre​ma njoj. Ali me od​bi​la to​li​ko vje​što da je ni​‐ sam us​pio ni do​ta​ći. Zato sam samo sta​jao, pla​ču​ći i po​mu​će​ne žud​nje. Ko​nač​no re​koh: – Kad bih ti mo​gao ku​pi​ti taj dra​gulj, uči​nio bih to, kao što do​bro znaš. Ali nit​ko te dru​gi ne smi​je do​dir​nu​ti. Pri​je ću umri​je​ti. – Ah? – od​vra​ti mi po​lu​za​tvo​re​nih oči​ju. – Za​bra​nju​ješ bilo kome dru​gom da me do​dir​ne? Ali, ako ti da​ru​jem ovaj dan, Si​nu​he, ako je​dem i pi​jem i za​ba​vim se s to​bom da​nas, jer nit​ko ne zna što do​no​si su​traš​nji dan, što ćeš ti dati meni? Pro​te​gla se na le​ža​ju, svi​ja​ju​ći se, te je njen ra​van tr​buh uto​nuo. Nije ima​la ni jed​‐ ne je​di​ne vla​si niti dla​ke, ni na gla​vi niti po ci​je​lom ti​je​lu. – Što bi mi dao? – po​no​vi​la je, svi​ja​la se da​lje i gle​da​la u mene. – Ne​mam baš ni​šta što bih ti mo​gao dati – re​koh i po​gle​dah oko sebe, go​vo​re​ći to. Le​žaj joj je bio od eba​no​vi​ne i slo​no​va​če, pod od la​pis​la​zu​li​ja s umet​nu​tim tir​ki​zi​ma, 73

a soba bi​ja​še puna zlat​nih kupa i pe​ha​ra. – Uis​ti​nu ne​mam ni​šta što bih ti mo​gao dati... Ko​lje​na mi klec​nu​še i okre​nuh se, ali me za​us​ta​vi​la. – Ža​lim te, Si​nu​he – rek​la je meko, po​nov​no pro​te​žu​ći svo​je sit​no ti​je​lo. – Već si mi dao ono što si imao, a bilo je vri​jed​no da​ri​va​nja... Prem​da mi se vri​jed​nost toga čini pre​ci​je​nje​nom. Ali ti imaš kuću i odje​će, kao i sav pri​bor po​tre​ban li​ječ​ni​ku... Sve u sve​mu, nisi si​ro​ma​šan, ko​li​ko mi se čini. Tre​pe​re​ći od gla​ve do pete, re​koh: – Sve je to tvo​je, Ne​fer​ne​fer​ne​fer, ako že​liš. Neka ti sve pri​pad​ne, pok​lo​niš li mi da​‐ nas svo​ju lju​bav. Moj ime​tak, do​du​še, vri​je​di malo, ali kuća je oprem​lje​na za li​ječ​nič​‐ ku upo​ra​bu. Neki uče​nik iz Kuće Ži​vo​ta mo​gao bi po​nu​di​ti do​bru ci​je​nu za nju, ima​ju li nje​go​vi ro​di​te​lji mo​guć​nos​ti za to. – Tako mis​liš? – reče. Okre​nu​la je naga leđa pre​ma meni, te dok se pro​ma​tra​la u zr​ca​lu, po​vuk​la je svo​jim iz​du​lje​nim pr​sti​ma duž cr​nih li​ni​ja svo​jih obr​va. – Kako že​liš... Nađi onda pi​sa​ra, neka za​bi​lje​ži pri​je​nos sve tvo​je imo​vi​ne na moje ime. Jer, prem​da ži​vim sama, ni​sam žena za pre​zi​ra​nje. A mo​ram se i bri​nu​ti za bu​‐ duć​nost, za slu​čaj ako me od​ba​ciš, Si​nu​he. Uko​če​no sam gle​dao u nje​na ob​na​že​na leđa. Je​zik mi je odeb​ljao u us​ti​ma, a srce mi poče tući to​li​ko si​lo​vi​to te se žur​no okre​toh i po​đoh. Na​šao sam sud​skog pi​sa​ra koji mi je brzo spra​vio po​treb​ne pa​pi​re i hi​tro ih ot​pre​mio u kra​ljev​sku pi​smo​hra​nu na ču​va​nje. Kad se vra​tih, Ne​fer​ne​fer​ne​fer se već bila odje​nu​la u kra​ljev​sko tka​nje i no​si​la je cr​ve​nu vla​su​lju koja je sja​la jar​ko po​put zla​ta. Vrat, za​peš​ća i glež​nje​vi bi​ja​‐ hu joj ure​še​ni naj​sjaj​ni​jim dra​gu​lji​ma. Na ula​zu ju je če​ka​la li​je​pa no​silj​ka. Pre​da​ju​ći joj pi​sa​rov za​pis, re​koh: – Sve što po​sje​du​jem, sada je tvo​je, Ne​fer​ne​fer​ne​fer... Čak i odje​ća koja je na meni. Po​đi​mo sada jes​ti i piti i uži​va​ti za​jed​no u ovom danu, jer nit​ko ne zna što može do​ni​‐ je​ti su​traš​nji dan. Uze​la je pa​pir ne​mar​no, sta​vi​la ga u ku​ti​ju od eba​no​vi​ne i iz​ja​vi​la: – Žao mi je, Si​nu​he, ali ut​vr​di​la sam... Snaš​la me moja mje​seč​na ne​vo​lja, pa mi ne mo​žeš doći kako sam to že​lje​la. Bo​lje pođi sada, dok ne pro​ve​dem pro​pi​sa​no pro​čiš​će​‐ nje, jer mi je gla​va te​ška, a ti​je​lo me boli. Dođi neki dru​gi dan, pa ćeš os​tva​ri​ti svo​ju žud​nju... Za​gle​dah se u nju sa smrt​nim da​hom. Ni​sam mo​gao proz​bo​ri​ti ni ri​je​či. Za​top​ta​la je nes​trp​lji​vo. – Ta od​la​zi! Žu​rim se. – A na po​ku​šaj da je do​dir​nem, rek​la je: – Raz​ma​zat ćeš mi na​lič na licu. Oti​đoh kući i sre​dih svo​ju imo​vi​nu, kako bi sve bilo pri​prav​no za no​vog vlas​ni​ka. Moj me jed​no​oki rob sli​je​dio na sva​kom ko​ra​ku, tre​su​ći gla​vom, sve dok me nje​go​va na​zoč​nost nije raz​bjes​ni​la. Pras​nuo sam: – Ne vuci mi se za pe​ta​ma! Ni​sam ti više gos​po​dar. Dru​go​me pri​pa​daš. Slu​ži ga po​‐ 74

kor​no kada dođe i ne pot​kra​daj ga ono​li​ko ko​li​ko si mene. Mo​gu​će će nje​gov prut biti žeš​ći od mo​jeg. Na to se ba​cio na tlo, po​di​gao ruke u du​bo​koj tuzi i gor​ko za​je​cao. – Ne tje​raj me od sebe, gos​po​da​ru, jer je moje srce uras​lo u tvo​je sta​ze i slo​mit će se ako me otje​raš. Uvi​jek sam ti bio odan, mla​dom i pros​to​duš​nom ka​kav jesi. Kada sam te pot​kra​dao, či​nio sam to vo​de​ći ra​ču​na o tvo​joj do​bro​bi​ti. Tr​čao sam uli​ca​ma na svo​jim sta​rim no​ga​ma i po pod​nev​noj vre​li​ni, iz​vi​ku​ju​ći tvo​je ime i vri​jed​nos​ti, dok su me slu​ge dru​gih li​ječ​ni​ka tuk​le i ba​ca​le ba​le​gu na mene. Srce kao da mi je bilo na​pu​nje​no so​lju, a u us​ti​ma sam ću​tio go​rak okus pri po​gle​‐ du na nje​ga. Ali bio sam ga​nut. Sta​vio sam mu ruku na ra​me​na i re​kao: – Us​ta​ni, Kap​tah! – U da​rov​nom ugo​vo​ru je bilo na​ve​de​no nje​go​vo ime Kap​tah, ali ja ga ni​kad ni​sam zvao po ime​nu, kako ne bi pos​tao dr​ski​ji i sma​trao se meni rav​nim. Kad sam ga tre​bao, zvao sam ga “robe”, “bu​da​lo”, “ljen​či​no”, “tate” i sl. Kad je iz mo​jih usta po prvi puta za​čuo svo​je ime, još je jače za​ri​dao, te mi če​lom do​tak​nuo ruke i noge. Za​tim je sta​vio moju nogu na svo​ju gla​vu, što me je raz​lju​ti​lo. Rit​nuo sam ga i za​po​vje​dio neka us​ta​ne: – Ko​jeg li pro​bit​ka od svog tog na​dvi​ki​va​nja i ja​di​kov​ki? Ne tje​ram te zbog ne​mi​‐ los​ti, ta bio sam za​do​vo​ljan tvo​jim slu​že​njem. I to prem​da si čes​to po​ka​zi​vao svo​ju ćud na be​sra​man na​čin, tre​ska​ju​ći vra​ti​ma i štro​po​ću​ći po​su​đem čim ti ne​što nije bilo po vo​lji. Ni tvo​je sit​no pot​kra​da​nje nije me lju​ti​lo, jer je to pra​vo sva​kog roba. Tako jest i tako će uvi​jek biti. Bio sam pri​nu​đen iz​ru​či​ti te pro​tiv svo​je vo​lje, jer ne ima​doh ni​šta dru​go za dati. I moja je kuća otiš​la, ta​ko​đer, kao i sav moj ime​tak... Tako čak ni ova odje​ća na meni nije više u mom po​sje​du. Zato su tvo​je ja​di​kov​ke uza​lud​ne. Kap​tah si je ču​pao kosu i je​cao: – Ovo je uk​let dan! – Du​bo​ko se za​mis​lio neko vri​je​me, a po​tom nas​ta​vio: – Ti si ve​lik li​ječ​nik, Si​nu​he, una​toč svo​joj mla​dos​ti. I svi​jet ti leži pred no​ga​ma. Zato bi bilo naj​bo​lje ako brzo po​ku​pim naj​vri​jed​ni​je stva​ri, pa kad se smrk​ne, mo​že​mo po​bje​ći. Mo​že​mo oti​ći u Cr​ve​ne Zem​lje, gdje te nit​ko ne poz​na​je. Ili na mor​ske oto​ke gdje je vino is​kri​ča​vo, a žene ve​se​le. Ili u zem​lju Mi​ta​ni, ta​ko​đer, ili u Ba​bi​lo​ni​ju, gdje ri​je​ke teku u po​greš​nom smje​ru, a umi​je​će egi​pat​skih li​ječ​ni​ka je vi​so​ko ci​je​nje​no. Tamo se ti mo​žeš obo​ga​ti​ti, a ja pos​ta​ti slu​ga ugled​nog gos​po​da​ra. Po​žu​ri se, zato, gos​po​da​ru, kako bi​smo po​ku​pi​li tvo​je stva​ri pri​je mra​ka – i po​teg​nuo me za ru​kav... – Kap​tah, Kap​tah! Po​šte​di me tog bu​da​las​tog brb​lja​nja. Moje je srce smrt​no oja​đe​‐ no, a moje ti​je​lo nije više u mom vlas​niš​tvu. Spu​tan sam oko​vi​ma ja​či​ma od ba​kre​nih la​na​ca, prem​da ih ne vi​diš. Ne mogu po​bje​ći, jer iz​bi​va​ti iz Tebe zna​či za me kao biti u uža​re​noj peći. Moj je slu​ga sjeo na pod, jer su mu sto​pa​la mu​či​le te​ške i bol​ne otek​li​ne, koje sam po​vre​me​no li​je​čio, u do​ko​li​ci. – Oči​gled​no nas je Amon na​pus​tio – reče on. – No tome se i ne ču​dim, jer ti tako ri​jet​ko od​la​ziš pri​ni​je​ti mu žr​tvu. Una​toč tome, ja sam oda​no žr​tvo​vao pe​ti​nu od ono​‐ 75

ga što sam ti ukrao, u znak za​hval​nos​ti što sam do​bio mla​da i pros​to​duš​na gos​po​da​ra. Ali sada je i mene na​pus​tio. Do​bro, do​bro... Mo​ra​mo pro​mi​je​ni​ti bo​go​ve i po​hi​ta​ti pri​‐ ni​je​ti žr​tvu ne​kom dru​gom bogu koji će mo​že​bit​no od​vra​ti​ti zlo s nas i uči​ni​ti te nam iz​no​va bude do​bro. – Ni ri​je​či više o tim be​smis​li​ca​ma! Tvoj je go​vor u mo​jim uši​ma po​put do​sad​nog zvr​n​da​nja muha. Ti za​bo​rav​ljaš, ne​ma​mo više ni​šta za žr​tvo​va​nje... ot​kad sve što sam po​sje​do​vao, pri​pa​da dru​gom. – Mu​škar​cu ili ženi? – Ženi – od​go​vo​rih. Jer kak​vog je bilo raz​lo​ga kri​ti? Kada je to čuo, pro​va​lio je u nove ja​di​kov​ke: – O, kamo sre​će da se ni​sam ni​kad ro​dio na ovom svi​je​tu. O, što me maj​ka nije za​‐ gu​ši​la pup​ko​vi​nom pri ro​đe​nju! Ta nema gor​če sud​be za roba do li slu​ži​ti ženu bez srca! Jer mora da je ona bez srca kada ti je to uči​ni​la. Na​tje​ra​vat će me od ju​tra do mra​ka, tra​ži​ti neka tr​čim oko​lo, s ovim mo​jim bo​les​nim no​ga​ma, bos​ti me igla​ma, uda​ra​ti ba​ti​nom po mo​jim sta​rač​kim le​đi​ma, te ću či​tav dan mo​ra​ti vi​ka​ti i pla​ka​ti. Tako će mi se do​go​di​ti, prem​da sam po​što​vao Amo​na i pri​no​sio mu žr​tve u znak za​‐ hval​nos​ti što me je do​veo mla​dom i ne​iskus​nom gos​po​da​ru... – Ni u kom slu​ča​ju nije ona bez srca – od​go​vo​rih mu. Jer, to​li​ko je la​ko​uman mu​‐ ška​rac, da sam bez​u​vjet​no mo​rao go​vo​ri​ti o Ne​fer​ne​fer​ne​fer, čak i svom robu, bu​du​ći se ni​kom dru​gom ni​sam mo​gao po​vje​ri​ti. – Ob​na​že​na na svom le​ža​ju, ljep​ša je od Mje​se​ca. Nje​ni udo​vi svje​tlu​ca​ju od sku​po​cje​na ulja, a oči su joj ze​le​ne po​put Nila za ljet​nih vru​ći​na. Sre​tan je i vri​je​dan za​vis​ti, Kap​tah, onaj ko​jem je do​pu​šte​no ži​vje​ti u nje​noj bli​zi​ni i udi​sa​ti isti zrak. Kap​tah je tada po​čeo još glas​ni​je ja​uka​ti: – Ona će me pro​da​ti za no​sa​ča ili za te​ža​ka u ka​me​no​lom. Plu​ća će mi se za​gu​ši​ti, a krv će šik​ta​ti is​pod mo​jih nok​ti​ju. I pro​pas​ti ću u bla​tu po​put iz​mu​če​na ma​gar​ca... U srcu sam znao da to može biti is​ti​na, jer bi se u kući Ne​fer​ne​fer​ne​fer te​ško naš​lo kru​ha i mjes​ta za ne​ko​ga po​put nje​ga. Suze po​te​ko​še i iz mo​jih oči​ju, ali ni​sam znao pla​čem li zbog nje​ga ili sebe. Kada je Kap​tah to smo​trio, smjes​ta je za​šu​tio. Za​gle​dao se u mene ska​me​nje​no. No ja sam pog​nuo gla​vu u svo​je ruke, ne ma​re​ći što me moj rob vidi kako pla​čem. Do​tak​nuo mi je gla​vu svo​jim ši​ro​kim dla​nom, te re​kao skru​še​‐ no: – Sve je to moja kri​vi​ca... Tre​bao sam bo​lje pa​zi​ti na svog gos​po​da​ra. Ni slu​tio ni​‐ sam da je on to​li​ko ne​isku​san i ne​du​žan, po​put krpe pri​je pr​vo​ga pra​nja. Jer, to sve objaš​nja​va. Čak sam se ču​dio što me gos​po​dar ni​kad nije pos​lao po neku dje​voj​ku, vra​tiv​ši se kući iz kr​č​me. A žene koje sam ti slao radi užit​ka od​la​zi​le su zlo​volj​ne, na​‐ zi​va​ju​ći me šta​ko​rom i str​vi​na​rom. Prem​da je bilo mla​dih i lje​puš​nih među nji​ma... Ali, moj je trud bio uza​lu​dan! Kao glu​pan ve​se​lio sam se, mis​le​ći ni​kad ne​ćeš do​ves​ti su​pru​gu u svo​ju kuću, neku koja će me plju​ska​ti po gla​vi i ba​ca​ti ki​pu​ću vodu po mo​‐ jim sto​pa​li​ma, kad se god po​sva​di s to​bom. Oh, ja bu​da​la, glu​pan li sam bio! To je oči​‐ 76

to prvi po​žar koji sa​ži​že ko​li​bu do pe​pe​la... – Za​što me, u svo​jem ne​iskus​tvu, nisi pri​upi​tao za sa​vjet, moj gos​po​da​ru? Jer mno​‐ go je toga mi​nu​lo pred mo​jim oči​ma, a i znam po​dos​ta, prem​da mi ti ne vje​ru​ješ. I ja sam, mada dav​no, spa​vao sa že​na​ma, pa te iz is​kus​tva uvje​ra​vam kako su kruh, vino i pun že​lu​dac bo​lji i daju veću nas​la​du od kri​la naj​ljep​še žene. O, moj gos​po​da​ru! Po​la​zi li mu​ška​rac ženi, mora po​ni​je​ti prut, jer će ga žena ina​če svla​da​ti i sta​vi​ti mu oko​ve, koji će mu se du​bo​ko za​re​za​ti u meso, po​put tan​ke pre​de, te mu ti​šta​ti srce kao što ka​‐ men u pos​to​li ili san​da​li ti​šti nogu. Tako mi sve​to​ga Amo​na, gos​po​da​ru, tre​bao si noću do​vo​di​ti dje​voj​ke u kuću, pa bi se spa​si​li sve​ga ovo​ga. Uza​lud si ra​si​pao svo​je vri​je​me po kr​č​ma​ma i ku​ća​ma nas​la​da, kad te je jed​na žena uči​ni​la ro​bom... Iz​re​kao je još mno​go toga, no nje​gov je glas bio po​put zuja muha u mo​jim uši​ma. Ko​nač​no je pres​tao i pri​pre​mio mi hra​ne, te po​lio vode po mo​jim ru​ka​ma. No ja ni​‐ sam mo​gao jes​ti, jer mi je ti​je​lo plam​tje​lo. A kada je nas​tu​pi​la ve​čer, samo je jed​na po​mi​sao is​pu​nja​va​la moj mo​zak.

77

KNJI​GA IV

Ne​fer​ne​fer​ne​fer 1

R

ano ju​trom po​đoh Ne​fer​ne​fer​ne​fe​ri​nom domu. Ali ona je još spa​va​la. Kada sam pro​bu​dio nje​ne slu​ge, prok​li​nja​li su me i ba​ca​li spla​či​ne na mene. Tako sam sje​‐ dio pred vra​ti​ma po​put pro​sja​ka, dok ni​sam čuo kre​ta​nje i raz​go​vor u kući. Tada sam po​nov​no po​ku​šao uni​ći. Ne​fer​ne​fer​ne​fer je po​či​va​la na svom le​ža​ju. Lice joj se či​nja​še ma​le​nim i bli​je​dim, a nje​ne ze​le​ne oči bile su tam​ne od is​pi​ja​nja vina. – Do​sa​đu​ješ mi – reče. – Što že​liš? – Jes​ti, piti i uži​va​ti s to​bom – uz​vra​tih po​ti​šte​no. -Tako si obe​ća​la. – To je bilo ju​čer. Da​nas je nov dan... Dva mla​da roba su svuk​la Ne​fe​ri​nu zgu​žva​nu ha​lji​nu te joj na​ulji​li i is​tr​lja​li udo​ve. Ne​fer se pro​ma​tra​la u zr​ca​lu, li​či​la si lice, sta​vi​la vla​su​lju. Iz​va​di​la je svoj novi ures od bi​se​ra i dra​go​cje​no​ga ka​me​nja usa​đe​nih u sta​ro zla​to, te ga smjes​ti​la na svo​je čelo. – Pre​li​jep je – rek​la je – ali vri​je​dan svo​je ci​je​ne. Jer, umor​na sam kao da sam se bo​ri​la ci​je​lu noć. – Zi​jev​nu​la je na​kon tih ri​je​či, pa is​pi​la čašu vina kako bi se okri​je​‐ pi​la. Po​nu​di​la je vina i meni, ali vino mi nije ima​lo ni mi​ri​sa ni oku​sa, dok sam je gle​‐ dao. – Zna​či pre​va​ri​la si me ju​čer. Ni​šta nas nije pri​je​či​lo... – re​koh ja, prem​da sam u svom srcu to već znao, te su moje ri​je​či bile za​pra​vo be​smis​le​ne. – Za​bu​ni​la sam se. No moje bi vri​je​me tre​ba​lo sti​ći! I bo​jim se da sam s to​bom za​‐ ni​je​la, Si​nu​he! Jer sam bila sla​ba u tvo​jim ru​ka​ma, a ti si bio tako na​si​lan... – Ali dok je to go​vo​ri​la, smi​ja​la se i po​drug​lji​vo me gle​da​la. Shva​tio sam, iz​ru​gu​je mi se. – Zna​či, tvo​ji dra​gu​lji do​la​ze iz kra​ljev​sko​ga gro​ba u Si​ri​ji! Nisi li mi ju​čer tako rek​la? – Ah! – rek​la je tiho. – U sva​kom slu​ča​ju, na​đe​ni su pod jas​tu​kom ne​kog si​rij​skog tr​gov​ca. Ali neka te to ne muči. Bio je to neki tr​bo​nja, de​beo po​put pras​ca, a vo​njao je po luku. Imam što sam tra​ži​la i ne na​mje​ra​vam ga po​nov​no vi​dje​ti. Ski​nu​la je vla​su​lju i ukras, pa​ž​lji​vo ih spus​ti​la na pod po​kraj le​ža​ja, te se opet pro​‐ teg​nu​la. Nje​na je ob​na​že​na lu​ba​nja bila glat​ka i lje​puš​na, is​pru​ži​la je ti​je​lo i po​du​pr​la 78

svo​ju gla​vu na sklop​lje​nim ru​ka​ma. – Umor​na sam, Si​nu​he... I ti zlo​ra​biš moj umor, tim svo​jim pro​ždi​ru​ćim oči​ma... A ja ne​mam sna​ge spri​je​či​ti te. Mo​raš ima​ti na umu: prem​da ži​vim sama, ni​sam žena za pre​zi​ra​nje, te mo​ram ču​va​ti svoj ugled. – Znaš vrlo do​bro kako više ne​mam ni​če​ga što bih ti mo​gao dati, jer ti već po​sje​‐ du​ješ sve što je bilo moje. Prig​nuo sam gla​vu do ruba le​ža​ja i hva​tao mi​omi​ris nje​ne po​ma​de, nje​nih ulja i nje​na ti​je​la. Is​pru​ži​la je ruku kako bi do​tak​la moju kosu... Ali ju je brzo i po​vuk​la, smi​ju​ći se i tre​su​ći gla​vom. – Kak​ve su samo mu​škar​ci va​ra​li​ce i laš​ci! I ti mi la​žeš, Si​nu​he. Ali, što mogu... Ne mogu se opri​je​ti mo​joj sklo​nos​ti za tebe. Tako sam sla​ba... Po​pi​paj mi kri​lo i uvje​rit ćeš se ko​li​ko je hlad​no i svje​že. I doj​ke mi mo​žeš po​gla​di​ti, jer su umor​ne i želj​ne mi​‐ lo​va​nja. A kada sam je uzeo u svo​je ruke, smje​ra​ju​ći upus​ti​ti se u lju​bav​no mi​lo​va​nje, ona me od​gur​nu​la... Sje​la je, te rek​la du​bo​ko ogor​če​nim gla​som: – Sla​ba i sama mo​žda je​sam...! Ali neću ima​ti pos​la s va​ra​li​ca​ma i ob​ma​nji​va​či​ma. Za​ta​jio si mi kako tvoj otac Sen​mut ima kuću u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih, bli​zu luke. Kuća vri​je​di malo, ali zem​lji​šte na ko​jem sto​ji bli​zu je do​ko​va. A i za na​mje​štaj bi se ne​što mo​glo do​bi​ti na tr​ž​ni​ci. Mo​žda bih mo​gla da​nas jes​ti i piti i uži​va​ti s to​bom, ako mi daš ta svo​ja do​bra. Jer, nit​ko ne zna što su​traš​nji dan može do​ni​je​ti, a ja mo​ram ču​va​ti svoj ugled. – Imo​vi​na mo​je​ga oca nije moja! – re​koh ska​me​njen. – Ne mo​žeš tra​ži​ti od mene na dar ono, što nije moje, Ne​fer​ne​fer​ne​fer! Nag​nu​la je gla​vu pos​tran​ce, gle​da​ju​ći me ze​le​nim oči​ma... – Imo​vi​na tvo​ga oca je tvo​je za​ko​ni​to na​s​ljed​stvo, Si​nu​he, što do​bro zna​deš. Na da​lje, ni​ka​da mi nisi spo​me​nuo da ti je otac sli​jep, te ti je po​vje​rio uprav​lja​nje nje​go​‐ vim po​sje​dom, pa tako mo​žeš nji​me ras​po​la​ga​ti kao da je tvoj vlas​ti​ti. To je bila is​ti​na, jer kad se vid mome ocu za​mu​tio, dao mi je svoj pe​čat i po​vje​rio mi neka uprav​ljam nje​go​vim po​sje​dom, bu​du​ći da više nije vi​dio ni to​li​ko da bi mo​‐ gao pot​pi​sa​ti svo​je ime. Kipa i on čes​to su go​vo​ri​li kako bi kuća mo​gla po​lu​či​ti do​bru ci​je​nu, što bi im omo​gu​ći​lo ku​po​vi​nu ma​le​nog po​sje​da iz​van gra​da i živ​lje​nje tamo sve dok ne dođe vri​je​me da za​uz​mu mjes​to u svom gro​bu i pođu na put u vječ​nost. Ni​sam mo​gao go​vo​ri​ti, to​li​ko bi​jah svla​dan uža​som na po​mi​sao da ra​zo​ča​ram i iz​‐ ne​vje​rim svo​je ro​di​te​lje. No Ne​fer​ne​fer​ne​fer je sklo​pi​la svo​je oči i mrm​lja​la: – Uzmi moju gla​vu u svo​je ruke; do​tak​ni moje gru​di svo​jim us​na​ma. Jer, ne​što je u tebi, Si​nu​he, što me čini sla​bom. Pa za​bo​rav​ljam moj vlas​tit pro​bi​tak kad si ti u pi​ta​‐ nju. Ci​je​li ću dan uži​va​ti s to​bom ako pre​ne​seš imo​vi​nu svo​ga oca na mene, ma ko​li​ko joj ma​le​na bila vri​jed​nost... Uzeh nje​nu gla​vu iz​me​đu svo​jih ruku. Bila je glat​ka i ma​le​na među nji​ma, is​pu​nja​‐ ju​ći me ne​iz​re​ci​vom groz​ni​com. 79

– Neka bude tako – re​koh, a moj vlas​ti​ti glas zvu​čao je tuđe u mo​jim uši​ma. Ali kad joj se htje​doh pri​ku​či​ti, rek​la je: – Ući ćeš u kra​ljev​s​tvo koje već jest tvo​je. Ali, prvo nađi sud​skog pi​sa​ra vič​na za​‐ ko​nu, neka pri​pre​mi od​go​va​ra​ju​će is​pra​ve. Jer, ja ne vje​ru​jem obe​ća​nji​ma mu​ška​ra​ca, koji su svi va​ra​li​ce... A i mo​ram ču​va​ti svoj ugled. Oti​šao sam kako bih pos​lao po pi​sa​ra, a sva​ki ko​rak pri od​la​sku bio mi je te​go​ban. Tje​rao sam pi​sa​ra neka po​žu​ri, a kad je sve bilo uči​nje​no, utis​nuo sam na pa​pir žig svo​ga oca i pot​pi​sao nje​go​vim ime​nom, kako bi spis još is​to​ga dana mo​gao biti pre​dan u kra​lje​vu pi​smo​hra​nu. Ali, više ni​sam imao zla​ta ni sre​bra, pa ni​sam mo​gao pla​ti​ti pi​sa​ra. Zato je bio ne​za​do​vo​ljan, ali je ko​nač​no pris​tao pri​če​ka​ti na svo​ju na​gra​du, dok se ne pro​da ima​nje. I to je za​pi​sa​no. Kad sam se vra​tio, slu​ge mi re​ko​še: “Ne​fer​ne​fer​ne​fer je zas​pa​la”. Tako sam mo​rao če​ka​ti sve do kas​ne ve​če​ri, hoće li se pro​bu​di​ti. Ko​nač​no me pri​mi​la, uze​la pi​sa​re​vu lis​ti​nu, te je ne​haj​no uba​ci​la u crnu ku​ti​ju. – Ti si tvr​do​glav, Si​nu​he! Ali ja sam čas​na žena i uvi​jek dr​žim svo​ja obe​ća​nja. Uzmi ono po što si do​šao. Smjes​ti​la se na le​žaj i ras​kri​li​la svoj za​gr​ljaj, ali nije uži​va​la sa mnom. Okre​nu​la je gla​vu u stra​nu, kako bi se mo​gla ogle​da​ti u zr​ca​lu, zi​je​va​la usta zak​lo​nje​nih dla​no​vi​‐ ma... Tako se slast koju sam tra​žio pre​tvo​ri​la u pe​peo. Di​goh se s nje​na le​ža​ja, a ona mi reče: – Do​bio si ono što si že​lio, Si​nu​he. Sad idi, jer si vrlo za​mo​ran. Ni​ma​lo se ne nas​la​‐ đu​jem s to​bom, jer si nes​pre​tan i na​si​lan, a tvo​je ruke za​da​ju mi bol. Ipak, ako me sada os​ta​viš na miru, neću više mis​li​ti na sve ono što sam pre​tr​pje​la zbog tvo​je nes​‐ pret​nos​ti. Mo​žeš i na​vra​ti​ti jed​nog dana, ali ne​moj dvo​ji​ti o tome da mo​žda nisi do​bio sve što si že​lio. Do​te​tu​rav​ši kući, osje​ćao sam se po​put lu​pin​ke raz​bi​je​na ja​je​ta. Čez​nuo sam za mi​‐ rom u za​mra​če​noj sobi, čez​nuo sam za​ko​pa​ti gla​vu u svo​je dla​no​ve i dati odu​ška svo​‐ joj bi​je​di i ra​zo​ča​re​nju svog srca. Ali, na tri​je​mu je sje​dio ne​ka​kav tu​đi​nac pod vla​su​ljom s ple​te​ni​ca​ma i u ša​re​noj vi​še​boj​noj si​rij​skoj odje​ći. Poz​dra​vio me je oho​lo i pri​op​ćio mi raz​log svog do​la​ska: želi sa​vjet li​ječ​ni​ka. – Više ne pri​mam pa​ci​jen​te – re​koh mu – jer ova kuća više nije moja. – Imam gad​ne otek​li​ne na sto​pa​li​ma – reče on, mi​je​ša​ju​ći si​rij​ske ri​je​či u svom go​‐ vo​ru. -Tvoj bis​tro​uman rob Kap​tah pre​po​ru​čio je tvo​je umi​je​će gle​de li​je​če​nja tak​vih otek​li​na. Os​lo​bo​di me mo​jih te​go​ba i ne​ćeš po​ža​li​ti. Bio je to​li​ko upo​ran te sam ga ko​nač​no odveo u sobu i po​zvao Kap​ta​ha neka do​ne​‐ se vru​će vode kako bih oprao ruke. Ni​sam do​bio od​go​vo​ra, ali samo dok ni​sam pre​gle​‐ dao sto​pa​la Si​rij​ca. Tada sam pre​poz​nao Kap​ta​ho​ve kvr​ga​ve i sa​ka​te zglo​bo​ve. Moj je rob strg​nuo vla​su​lju, ot​krio lice i pras​nuo u gro​mo​vit smi​jeh. – Kak​va je to la​kr​di​ja? – uzvik​nuh, te ga sta​doh ši​ba​ti dok mu se smi​jeh nije pre​‐ 80

tvo​rio u ja​uka​nje. Kada sam od​ba​cio prut, re​kao je: – Bu​du​ći da ni​sam više tvoj rob nego svo​ji​na ne​kog dru​gog gos​po​da​ra, sma​tram kako ti slo​bod​no mogu reći: raz​miš​ljam o bi​je​gu. Zato sam htio ot​kri​ti ho​ćeš li me pre​poz​na​ti u ovoj odje​ći. Pod​sje​tio sam ga na kaz​nu za od​bje​gle ro​bo​ve i re​kao mu kako može biti si​gu​ran da će biti po​nov​no uhva​ćen, pri​je ili kas​ni​je, jer od čega će ži​vje​ti? No od​go​vo​rio mi je ova​ko: – Proš​le noći, na​kon mno​go is​pi​je​na piva, sa​njao sam ne​što. Ti si, gos​po​da​ru, le​žao u uža​re​noj peći, a ja sam ti pri​šao sa stro​gim ri​je​či​ma, pa te iz​vu​kao za šiju i uro​nio u te​ku​ću vodu koja te od​ni​je​la. U me​đu​vre​me​nu oti​šao sam na tr​ž​ni​cu upi​ta​ti tu​ma​ča sno​va što to zna​či. Re​kao mi je kako je moj gos​po​dar u po​gi​be​lji, te mu pred​sto​ji dugo pu​to​va​nje, a ja ću zbog svo​je dr​skos​ti pri​mi​ti mno​go uda​ra​ca. San je is​ti​nit, jer tko god samo vidi tvo​je lice, gos​po​da​ru, jas​no mu je kako si u ve​li​koj ne​vo​lji. Udar​ci koje sam upra​vo pri​mio, po​t​vr​đu​ju is​ti​ni​tost kra​ja sna. Zato sam se pre​ru​šio, od​lu​čiv​ši pra​‐ ti​ti te na tvom pu​to​va​nju. – Tvo​ja me oda​nost dir​nu​la, Kap​tah – re​koh, tr​se​ći se kako bi to zvu​ča​lo po​drug​lji​‐ vo. -Lako je mo​gu​će pa pre​da mnom sto​ji dugo pu​to​va​nje... Ali ako je to u Kuću Smr​‐ ti, te​ško da ćeš me ti sli​je​di​ti! – Nit​ko ne zna što do​no​si bu​duć​nost – pok​lo​pio me Kap​tah dr​sko. – Ti si, gos​po​da​‐ ru, mlad i ne​isku​san, po​put te​le​ta koje maj​ka još nije ni obli​za​la. I ja se ne usu​đu​jem pus​ti​ti te na te​gob​no pu​to​va​nje u Kuću Smr​ti i u Za​pad​nu Zem​lju. Mo​žda po​đem s to​‐ bom kao is​po​moć zbog mog is​kus​tva. Jer, moje je srce ve​za​no uz tebe, bez ob​zi​ra na tvo​ju la​ko​um​nost. Pa prem​da je iz​van sva​ke dvoj​be kako sam u svo​je vri​je​me za​čeo mno​go dje​ce, do sada ni​sam vi​dio ni jed​no od njih... Zato mi je hir mis​li​ti o tebi kao o svom sinu. Time ne mis​lim ni​šta uvred​lji​vo. Že​lim samo is​ka​za​ti svo​ju sklo​nost pre​‐ ma tebi. To je bio do​is​ta pre​tje​ran bez​o​braz​luk, ali ni​sam imao srca mlat​nu​ti ga, jer više nije bio moj rob. Za​tvo​rih se u sobu, pre​krio sam gla​vu i spa​vao do ju​tra kao mr​tav. Jer, nema tak​vog sred​stva za us​pav​lji​va​nje po​put sra​ma i ka​ja​nja, samo ako su do​volj​no du​bo​ki. Kada sam se ko​nač​no pro​bu​dio, prvo čega sam se sje​tio bi​ja​hu ze​le​ne oči Ne​fer​ne​‐ fer​ne​fer i nje​no ti​je​lo. I pri​či​nja​lo mi se kako dr​žim nje​nu glat​ku gla​vu iz​me​đu dla​no​‐ va i osje​ćam nje​ne gru​di uz moje. Umio sam se, odje​nuo, te po​ma​zao svo​je lice, kako bih po​šao k njoj.

2 Ne​fer​ne​fer​ne​fer me pri​mi​la u svo​me vrtu, po​kraj je​zer​ca s lo​po​či​ma. Oči su joj bile 81

jas​ne i ve​se​le, a ze​le​ni​je od voda Nila. Kada me je ugle​da​la, uzvik​nu​la je: – O, Si​nu​he! Zar si se vra​tio? Zna​či, mo​žda ipak još ni​sam to​li​ko sta​ra i ruž​na. Što že​liš? Smo​trih je s iz​glad​nje​lim iz​ra​zom na licu sve dok nije ne​za​do​volj​no nag​nu​la gla​vu. – Si​nu​he, Si​nu​he! Zar opet? Ja do​du​še ži​vim sama, ali ni​sam žena za pre​zi​ra​nje, pa mo​ram ču​va​ti svoj ugled. – Ju​čer sam ti pre​nio cje​lo​kup​nu oče​vu imo​vi​nu. On je sada si​ro​ma​šan čo​vjek, prem​da je ra​ni​je bio ugle​dan li​ječ​nik. Bu​du​ći da je sli​jep, mora pro​sja​či​ti kru​ha u svo​‐ joj sta​ros​ti, a moja maj​ka mora pra​ti rub​lje dru​gih. – Ju​čer je bilo ju​čer, a da​nas je da​nas. – Nje​ne se oči su​zi​še. – Ali, ja ni​sam iz​nu​đi​‐ vač. Smi​ješ sjes​ti uz mene i dr​ža​ti mi ruku. Da​nas sam sret​na i rado ću po​di​je​li​ti raz​‐ dra​ga​nost mog srca s to​bom, prem​da ne i dru​ge nas​la​de. Smi​ja​la se vra​go​ljas​to i bla​go si gla​di​la tr​buh. – Ne pi​taš za​što mi je srce da​nas raz​dra​ga​no? Ipak, reći ću ti. Mo​raš zna​ti, od​lič​nik iz Do​njeg Kra​ljev​s​tva sti​gao je u grad. So​bom je do​nio zlat​nu zdje​lu te​šku sko​ro sto​ti​‐ nu de​be​na. Na njoj su ure​za​ni broj​ni li​je​pi i za​bav​ni mo​ti​vi. On je star, da​ka​ko, a i to​‐ li​ko mr​šav te će me nje​go​vi sta​ri bo​ko​vi za​si​gur​no žu​lja​ti. Ipak vje​ru​jem, uju​tro će zdje​la re​si​ti moj dom. Jer ja ni​sam žena za pre​zi​ra​nje, mo​ram pa​zi​ti na svoj ugled... Pri​je​tvor​no je is​pus​ti​la du​bok uz​dah, ne do​biv​ši ni​kak​va od​go​vo​ra od mene. Po​tom je sje​di​la, sa​njar​ski mo​tre​ći lo​po​če i os​ta​lo cvi​je​će u vrtu. Po​tom je spo​ro svuk​la odje​‐ ću i ušla u vodu. Nje​na je gla​va iz​ro​ni​la iz vode po​red jed​nog lo​po​če​va cvi​je​ta, a bila je ljep​ša od svih lo​po​ča. Plu​ta​ju​ći is​pred mene s ru​ka​ma pod gla​vom, reče mi: – Ne​što si tih da​nas, Si​nu​he! Na​dam se... ni​sam ja ta koja te je ne​ho​ti​ce poz​li​je​di​la? Rado bih to is​pra​vi​la, ako mogu! – Ti znaš vrlo do​bro što ja to že​lim, Ne​fer​ne​fer​ne​fer – od​go​vo​rih kiv​no. – Tvo​je lice je za​ža​re​no, a vi​dim kako ti krv snaž​no kuca u slje​po​oči​ca​ma. Zar ne bi bilo pa​met​ni​je ako od​lo​žiš svo​ju odje​ću i do​đeš u vodu k meni? Ra​s​hla​dio bi se po ovom vru​ćem danu! Nit​ko nas ov​dje ne može vi​dje​ti, pa ne​moj kr​z​ma​ti. Ra​zo​dje​nuh se i si​đoh u vodu, a moji bo​ko​vi do​ta​ko​še nje​ne. Ali, kad je htje​doh za​‐ gr​li​ti, lu​ka​vo se iz​mak​la, smi​ju​ći se i plju​ska​ju​ći mi vodu u lice. – Shva​ćam što že​liš, Si​nu​he, ali pre​vi​še sam pla​ha da bih te po​gle​da​la. A prvo me mo​raš i da​ri​va​ti, jer ti znaš: žena sam koja nije za pre​zi​ra​nje. – Jesi li po​lu​dje​la! – uzvik​nuh gnjev​no, za​bo​ra​viv​ši se. -Znaš pre​do​bro, pot​pu​no si me op​ljač​ka​la. Po​sram​ljen sam i ne usu​đu​jem se ni​kad više po​gle​da​ti svo​jim ro​di​te​lji​‐ ma u lice... Ali ja sam još uvi​jek li​ječ​nik, a ime mi je upi​sa​no u Knji​zi Ži​vo​ta. Mo​žda još mogu ste​ći do​volj​no za ne​ka​kav dar, vri​je​dan tebe. Smi​luj mi se, jer mi čak i u vodi ti​je​lo gori kao na va​tri i gri​zem si nok​te do krvi, gle​da​ju​ći te. Is​teg​nu​la se u vodi, a gru​di su joj iz​ro​ni​le nad po​vr​ši​nu po​put dva ru​ži​čas​ta cvi​je​ta. – Li​ječ​nik radi svoj po​sao ru​ka​ma i oči​ma, zar ne, Si​nu​he? – upi​ta​la je. – Bez ruku i oči​ju ti ne bi mo​gao biti li​ječ​ni​kom, pa ma​kar tvo​je ime i ti​su​ću puta bilo upi​sa​no u 82

Knji​gu Ži​vo​ta. Mo​žda sam sprem​na da​nas jes​ti, piti i uži​va​ti s to​bom, ako bi do​pus​tio da ti iz​va​de oči i odre​žu ruke... Mo​gla bih, da, ... obje​si​ti ih nad vra​ti​ma svo​je sobe, kao neku vr​stu po​bjed​nič​kog zna​me​nja? To sve kako bi me moji gos​ti po​što​va​li i vi​‐ dje​li kako ni​sam žena za pre​zi​ra​nje... Po​gle​da​la me is​pod svo​jih ze​le​no oli​če​nih vje​đa, te je mir​no nas​ta​vi​la: – Ipak, do toga mi za​pra​vo nije sta​lo. Jer ne znam što bih s tvo​jim oči​ma, a tvo​je bi ruke usko​ro po​če​le za​uda​ra​ti i na​pu​ni​le bi sobu mu​ha​ma. Zar ne mo​že​mo smis​li​ti baš ni​šta što bi mi mo​gao da​ro​va​ti? Jer ja po​pu​štam, Si​nu​he. Sme​ta me i uz​ne​mi​ru​je gle​‐ da​ti te na​gog u vodi. Nez​gra​pan si i ne​isku​san, pa si mis​lim, mo​gla bih te jed​nog dana po​uči​ti o mno​go čemu što još ne znaš. Do​sjet​ka​ma i vje​šti​na​ma koje iz​o​š​tru​ju mu​‐ škar​če​vu nas​la​du, a i že​na​ma su na ra​dost. Pro​mis​li o tome, Si​nu​he! Kada po​se​goh za njom, hi​tro je iz​aš​la iz vode, skri​la se iza jed​nog dr​ve​ta i otre​sa​la vodu s ruku. – Ja sam sla​ba žena, a mu​škar​ci su la​ž​ljiv​ci i va​ra​li​ce. Moje je srce tmur​no pri po​‐ mis​li na to i bli​zu sam suza. Jer je oči​to: do​sa​di​la sam ti. Da tome nije tako, ni​kad mi ne bi za​ta​jio da su tvo​ji ro​di​te​lji sebi na​mak​li i opre​mi​li li​jep grob u Gra​du Mr​tvih, te upla​ti​li hra​mu nak​na​du za bal​za​mi​ra​nje nji​ho​vih ti​je​la kako bi se mo​gli opri​je​ti smr​ti, a isto tako i za svu opre​mu i os​ta​lo što je po​treb​no za nji​ho​vo pu​to​va​nje u Za​pad​nu Zem​lju. Čuv​ši to, za​de​rao sam svo​ja prsa nok​ti​ma sve dok nije briz​nu​la krv, te za​va​pio: – Sada uis​ti​nu vje​ru​jem: ime ti je Ta​bu​bue! Ona je, me​đu​tim, mir​no rek​la: – Ne smi​ješ se lju​ti​ti na mene zato, što ne že​lim biti žena koja je za pre​zi​ra​nje. Uos​ta​lom, ni​sam te mo​li​la da do​đeš k meni, nego si sam do​šao. Eto, sad vi​dim... Ti me uop​će ne lju​biš, nego do​la​ziš ova​mo iz​ru​gi​va​ti mi se. Ina​če ne bi do​pus​tio da tak​va sit​ni​ca bude smet​nja koja nas di​je​li. Suze su mi tek​le niz lice, glas​no sam je​cao od stra​ve i pat​nje. Ipak sam joj se pri​ku​‐ čio, a ona je svo​jim ti​je​lom do​tak​la moje. U oča​ju sam re​kao: – Već i sama na​mi​sao o tak​vom ne​čem grješ​na je i bez​bož​na. Zar da op​ljač​kam svo​jim ro​di​te​lji​ma be​s​mrt​nost i vječ​ni ži​vot, te pre​pus​tim nji​ho​va ti​je​la neka se ras​pli​‐ nu u ni​šta​vi​lo po​put ti​je​la pro​sja​ka i ro​bo​va ili onih koji su ba​če​ni u ri​je​ku zbog svo​‐ jih zlo​či​na? Ne mo​žeš tra​ži​ti tak​vo ne​što od mene! Ona je, me​đu​tim, stis​nu​la svo​ju na​gost uz moju, go​vo​re​ći: – Daj mi grob svo​jih ro​di​te​lja i šap​tat ću ri​je​či “Bra​te moj” u tvo​je uho. I bit ću va​‐ tra ushi​ta i užit​ka! I po​učit ću te ti​su​ća​ma stva​ri koje su ti ne​poz​na​te, a do​ni​jet će ti za​do​volj​stvo! Ni​sam mo​gao vla​da​ti so​bom nego sam samo je​cao. – Neka bude tako... No neka ti ime bude prok​le​to do kra​ja vječ​nos​ti! Ali pro​ti​vi​ti ti se, to ne mogu! To​li​ko je jaka moć ko​jom me ve​zu​ješ. – Ne go​vo​ri mi o ča​ra​nju, mo​lim te, jer me to jako vri​je​đa i srdi. Ni​sam žena za 83

pre​zi​ra​nje, nego sta​nu​jem u svo​joj kući i mo​ram pa​zi​ti na svoj ugled. Ali, bu​du​ći da si do​sa​dan i ne​maš duha, pos​lat ću slu​gu po pi​sa​ra. Dok ne dođe, jest ćemo i piti kako bi​smo raz​ga​li​li svo​ja srca, da uz​mog​ne​mo uži​va​ti jed​no u dru​gom kada is​pra​ve budu sre​đe​ne. – I s ve​se​lim smi​je​hom otr​ča​la je u kuću. Odje​nuh se i po​đoh za njom. Slu​ge mi po​li​še ruke vo​dom i nak​lo​ni​še se, pru​ža​ju​ći ruke u vi​si​ni ko​lje​na. Ali, iza mo​jih leđa su se smi​ju​lji​li i iz​ru​gi​va​li mi se, to​li​ko glas​‐ no te sam sve mo​gao čuti. Ipak, ja sam se pre​tva​rao kako nji​ho​va po​ru​ga nije više od zuja muha u mo​jim uši​ma. Kada je Ne​fer​ne​fer​ne​fer siš​la, za​muk​nu​li su. Jeli smo i pili za​jed​no. Pos​lu​že​no je pet vr​sta mesa i dva​na​est vr​sta pa​šte​te. Pili smo i mi​je​ša​no vino, koje brzo uda​ra u gla​vu. Sud​ski pi​sar je do​šao i na​pi​sao po​treb​ne lis​ti​ne. Pre​nio sam na Ne​fer​ne​fer​ne​fer grob mo​jih ro​di​te​lja u Do​li​ni Smr​ti, sa svom opre​mom, kao i nji​hov po​log hra​mu, li​‐ šiv​ši ih be​s​mrt​nos​ti i nji​ho​ve nade o pu​to​va​nju u Za​pad​nu Zem​lju. Utis​nuo sam očev pe​čat na lis​ti​nu i pot​pi​sao nje​go​vim ime​nom. Pi​sar je pre​uzeo obve​zu dos​ta​vi​ti is​pra​‐ ve u kra​lje​vu pi​smo​hra​nu još is​to​ga dana, kako bi pos​ta​le prav​no va​lja​ne. Pre​dao je pri​je​pis Ne​fer​ne​fer​ne​fer, a ona ga je spra​vi​la u crnu ku​ti​ji​cu i pla​ti​la mu za nje​gov trud. Zato je oti​šao kla​nja​ju​ći se du​bo​ko, s ru​ka​ma is​pru​že​nim u vi​si​ni ko​lje​na. – Od ovog časa ja sam prok​let i obeš​čaš​ćen pred bo​gom i lju​di​ma – re​koh kada je pi​sar oti​šao. – To je vi​so​ka ci​je​na. Uvje​ri me sada kako nije pre​vi​so​ka. Ona se samo smi​ja​la. – Pij vina, bra​te moj... Jer tvo​je se srce mora raz​dra​ga​ti. Kada je smje​rih šče​pa​ti, iz​mak​la se... I na​to​či​la u moju kupu još vina iz vrča. Po​‐ tom je po​gle​da​la pre​ma Sun​cu i rek​la: – Gle​daj, dan je pro​šao... Usko​ro će ve​čer! Za​što si još tu? – Znaš ti do​bro! – A ti, ti do​bro znaš koje je vre​lo naj​dub​lje i koji je po​nor bez dna, Si​nu​he. Zato mo​ram po​hi​ta​ti pre​odje​nu​ti se i na​li​či​ti lice, jer me čeka zlat​na zdje​la, koja će su​tra re​si​ti moj dom. Kada je htje​doh uze​ti u na​ru​čaj, is​kliz​nu​la mi je uz pro​do​ran smi​jeh i po​zva​la slu​‐ ge, koji su se smjes​ta oda​zva​li nje​nom po​zi​vu. – Kako je ovaj nes​no​san pro​sjak do​šao u moju kuću? Smjes​ta ga is​tje​raj​te i ne​moj​‐ te mu do​pus​ti​ti ika​da više pri​je​ći moga pra​ga. Bude li se opi​rao, iz​ba​ti​naj​te ga. Slu​ge me is​tje​ra​še, ona​ko sveg omam​lje​nog i ne​moć​nog od vina i bi​je​sa. A kad sam ka​me​nom po​čeo lu​pa​ti na za​kra​ču​na​ta vanj​ska vra​ta, vra​ti​še se s to​lja​ga​ma i pru​to​vi​‐ ma tući me, kako je nji​ho​va gos​po​da​ri​ca to za​po​vje​di​la. Pro​laz​ni​ci​ma koji su se po​če​li okup​lja​ti pri​vu​če​ni mo​jom der​nja​vom, slu​ge su objas​ni​le: “Ta je pi​ja​ni​ca uvri​je​di​la našu gos​po​da​ri​cu, koja živi u vlas​ti​toj kući i nije žena za pre​zi​ra​nje.” Tuk​li su me dok ni​sam iz​gu​bio svi​jest pa me os​ta​vi​li le​ža​ti na uli​ci, gdje su lju​di plju​va​li na mene i psi mo​kri​li na moju odje​ću. Kad se osvi​jes​tih, ni​sam imao vo​lje us​ta​ti. Le​žao sam tamo ne​po​kret​no sve do ju​‐ 84

tra. Tama me kri​la, a ja sam osje​ćao kako više ni​kad neću smje​ti lju​di​ma po​ka​za​ti svo​‐ ga lica. Kra​lje​vić me na​zvao Onaj Koji Je Usam​ljen. I za​si​gur​no bi​jah te noći naj​u​sam​‐ lje​ni​jim smrt​ni​kom na ci​je​lo​me svi​je​tu. Ali kada se pri​ku​či​la zora, kad se lju​di sta​do​še kre​ta​ti uli​ca​ma, a tr​gov​ci po​če​še iz​‐ la​ga​ti svo​ju robu is​pred svo​jih daš​ča​ra, te vo​luj​ska kola za​š​tro​po​ta​še mimo... ja se po​‐ di​goh. Na​pus​tio sam grad te se tri dana i tri noći krio u tr​s​ci, bez hra​ne i pića. Srce i ci​je​lo ti​je​lo bili su mi jed​na groz​na, od​vrat​na rana. Da mi se itko tada obra​tio, za​vi​kao bih glas​no, a i stra​ho​vao sam za svoj ra​zum.

3 Tre​će​ga dana oku​pao sam si ruke i sto​pa​la u ri​je​ci, te si sprao osu​še​nu krv s odje​će. Okre​toh lice pre​ma gra​du i po​đoh svo​joj kući. Ali kuća više nije bila moja, a na vra​ti​ma bi​ja​še znak ne​kog dru​gog li​ječ​ni​ka. Po​‐ zvah Kap​ta​ha, a on je sti​gao tr​kom, glas​no za​ri​dav​ši od ve​se​lja, te me ob​gr​lio ru​ka​ma oko ko​lje​na. – O, gos​po​da​ru moj, jer u mom si srcu još uvi​jek moj gos​po​dar, bez ob​zi​ra tko mi iz​da​je na​red​be. Mlad čo​vjek do​šao je amo, a sma​tra sebe ve​li​kim li​ječ​ni​kom. Is​ku​šao je tvo​ju odje​ću i smi​jao se od za​do​volj​stva. Maj​ka mu je već doš​la u ku​hi​nju kako bi pro​li​la vru​ću vodu po mo​jim no​ga​ma i na​zva​la me šta​ko​rom i gno​jiš​nom mu​hom. A tvo​jim pa​ci​jen​ti​ma ne​dos​ta​ješ. Nje​go​va ruka nije tako la​ga​na kao tvo​ja, a i ne ra​zu​mi​‐ je nji​ho​ve bo​les​ti ona​ko kako si ti to mo​gao. Tako bar go​vo​re... Nas​ta​vio je brb​lja​ti, a nje​go​vo me cr​ve​ni​lom obrub​lje​no oko pra​ti​lo užas​nu​tim po​‐ gle​dom, dok ko​nač​no ne re​koh: – Reci mi sve, Kap​tah. Moje srce se već ska​me​ni​lo u mo​jim gru​di​ma i imu​no je na dalj​nju bol. Tada mi je, po​di​žu​ći ruke u znak iz​ri​ča​ja naj​dub​lje tuge, obja​vio: – Dao bih svo​je je​di​no pre​os​ta​lo oko ako bi te to po​šte​dje​lo ovo​ga straš​nog udar​ca! A ovo je opak dan i do​bro je što si do​šao. Znaj, dak​le, tvo​ji ro​di​te​lji su mr​tvi... – Moj otac Sen​mut i moja maj​ka Kipa! – re​koh, di​žu​ći ruke kako su to obi​ča​ji na​la​‐ ga​li. Pri​tom mi se srce uz​bu​ni​lo u gru​di​ma. – Da​nas su sud​ski iz​vr​ši​te​lji raz​bi​li nji​ho​va vra​ta, na​kon što su im ju​čer uru​či​li bi​‐ lje​šku o pri​sil​nom is​e​lje​nju. No naš​li su ih na le​ža​ju, kako više ne dišu. Zato ih još da​‐ nas mo​raš ot​pre​mi​ti u Kuću Smr​ti, jer će su​tra nji​ho​va kuća biti sru​še​na, po na​lo​gu no​vo​ga po​sjed​ni​ka. – Jesu li moji zna​li što se zbi​lo? Zbog čega se sve to do​go​di​lo? – upi​tah, ne​ma​ju​ći sna​ge po​gle​da​ti svog roba u lice. – Tvoj otac Sen​mut do​šao te tra​ži​ti ov​dje. Tvo​ja ga je maj​ka vo​di​la, jer nije mo​gao 85

gle​da​ti. Bili su sta​ri i sla​baš​ni, a u hodu su drh​ta​li. Ali ja ni​sam znao gdje si ti! Tvoj je otac re​kao, mo​žda je bo​lje tako. Za​tim mi is​pri​čao kako su ga sud​ski iz​vr​ši​te​lji is​tje​ra​li iz nje​go​ve kuće i pos​ta​vi​li pe​ča​te na nje​go​ve škri​nje i svu nje​go​vu imo​vi​nu, pa im nije pre​os​ta​lo ni​šta dru​go osim odje​će koju su ima​li na sebi. Na pi​ta​nje o raz​lo​zi​ma za sve to, slu​ži​te​lji su se na​vod​no smi​ja​li i rek​li kako je nje​gov sin Si​nu​he pro​dao kuću i imo​‐ vi​nu, a i grob svo​jih ro​di​te​lja, za zla​to koje je dao pok​va​re​noj ženi. Na​kon duga us​tru​‐ ča​va​nja, tvoj me otac za​mo​lio za ba​kre​ni nov​čić, jer je htio ka​zi​va​ti ne​kom pi​sa​ru pi​‐ smo za tebe... – zas​tao je radi pre​da​ha, pa nas​ta​vio: – Ali tada je nov gos​po​dar već bio do​šao u ovu kuću, a nje​go​va maj​ka je od​mah doš​la k meni i tuk​la me pru​tom jer gu​bim vri​je​me s ne​kak​vim pro​sja​kom. Valj​da mi vje​ru​ješ kad ti ka​žem kako bi​jah vo​ljan dati tvom ocu ba​kre​ni nov​čić, prem​da još ni​‐ sam mo​gao ni​šta ukras​ti svom no​vom gos​po​da​ru. Ipak, imam još uvi​jek ba​kra i sre​bra pre​tek​log od onog što sam ukrao tebi i svo​jim ra​ni​jih gos​po​da​ri​ma. No kad se vra​tih na uli​cu, tvo​ji su ro​di​te​lji već bili otiš​li. Maj​ka mog no​vog gos​po​da​ra za​bra​ni​la mi je poći za nji​ma i za​tvo​ri​la me u pe​če​nja​ru pre​ko noći, kako ne bih mo​gao ute​ći. – Moj otac nije os​ta​vio ni​kak​vu po​ru​ku? – Nije os​ta​vio ni​kak​vu po​ru​ku, gos​po​da​ru. Prem​da je moje srce bilo ka​men u gru​di​ma, mis​li su mi bile jas​ne po​put pti​ca u hlad​nom zra​ku. Raz​mis​liv​ši krat​ko, re​koh Kap​ta​hu: – Daj mi sav ba​kar i sre​bro koje imaš! Daj mi to brzo. I mo​žda će te Amon ili neki dru​gi bog na​gra​di​ti za to, ako ja neću moći. Mo​ram pre​ni​je​ti svo​je ro​di​te​lje u Kuću Smr​ti, a ne​mam više ni​če​ga čime bih pla​tio bal​za​mi​ra​nje nji​ho​vih ti​je​la. Kap​tah zače pla​ka​ti i ja​di​ko​va​ti, ali je na kon​cu ipak po​šao u kut vrta, ogle​da​ju​ći se na sve stra​ne na​lik psu koji je za​ko​pao kost. Po​di​gao je je​dan ka​men, te oda​tle iz​vu​‐ kao ne​kak​vu krpu u koju je za​ve​zao svo​je sre​bro i ba​kar. Bilo je tu ma​nje od dva de​‐ be​na, prem​da se ra​di​lo o ukup​noj ušte​di, ste​če​noj ti​je​kom ci​je​la ži​vo​ta. Dao mi je sve, prem​da uz mno​go suza. Neka zbog toga bude bla​gos​lov​ljen za sva vre​me​na, a ti​je​lo neka mu bude sa​ču​va​no na vi​je​ke vje​ko​va... Is​ti​na, imao sam pri​ja​te​lja, a mo​žda bi mi Pta​hor ili Ho​rem​heb po​su​di​li zla​ta. I Tut​mo​zis bi mi mo​žda mo​gao po​mo​ći. Ali, bio sam mlad i umiš​ljao kako već svi go​vo​‐ re o mo​joj sra​mo​ti. Zato sam bio spre​man ra​di​je umri​je​ti nego li sres​ti ih. Zbog svo​jih dje​la bio sam prok​let pred bo​go​vi​ma i pred lju​di​ma. Ni Kap​ta​hu se ni​sam mo​gao pra​‐ vo za​hva​li​ti, jer je upra​vo u taj čas na tri​jem iz​aš​la mati nje​go​va no​vog gos​po​da​ra i lju​ti​tim ga gla​som po​zva​la u sobu. Lice joj je do​is​ta bilo kao u kro​ko​di​la, a u ru​ka​ma je dr​ža​la prut. Zato je Kap​tah brzo po​bje​gao od mene, te po​čeo ja​di​ko​va​ti već na stu​‐ ba​ma, pri​je nego ga je prut i opleo po le​đi​ma. No, nije ni tre​bao ur​la​ti od uda​ra​ca, jer je po​vod već imao: gor​ko je pla​kao za svo​jim iz​gub​lje​nim sre​brom i ba​krom. Po​hi​tah kući moga oca. Tamo na​đoh raz​bi​je​na vra​ta i pe​ča​te na sve​mu što je bilo u kući. Su​sje​di su sta​ja​li u vrtu. Di​za​li su ruke i uz​mi​ca​li pre​da mnom u uža​su, bez i jed​ne ri​je​či. U unu​tar​njoj sobi po​či​va​li su Sen​mut i Kipa, na svo​me le​ža​ju, lica ru​ži​‐ 86

čas​tih kao da su još živi. Na tlu je još uvi​jek sta​ja​la ti​nja​ju​ća žara, u či​jem su dimu ugas​nu​li, na​kon što su po​zor​no za​tvo​ri​li re​bre​ni​ce i vra​ta. Ugu​šio ih je ug​lje​ni plin. Po​ve​zao sam im tru​pla u mr​tvač​ki po​krov, ne oba​zi​ru​ći se na pe​ča​te koji su se ko​či​li na nje​mu. Za​tim po​tra​žih go​ni​ča ma​ga​ra​ca koji bi​ja​še vo​ljan ot​pre​mi​ti ti​je​la. Uz nje​go​vu po​moć po​di​gao sam ih na leđa ma​gar​ca i do​pre​mio ih do Kuće Smr​ti. Ali tamo ih nisu htje​li pri​mi​ti, jer ni​sam imao do​volj​no sre​bra za pod​mi​re​nje tro​ška čak ni naj​jed​nos​tav​ni​jeg bal​za​mi​ra​nja. Tada re​koh pe​ra​či​ma tru​pa​la: – Ja sam Si​nu​he, sin Sen​mu​ta, a moje je ime upi​sa​no u Knji​zi Ži​vo​ta. Ali zla kob me li​ši​la sre​bra po​tre​bi​tog za pod​mi​re​nje tro​ška uko​pa mo​jih ro​di​te​lja. Zato vas zak​li​‐ njem ime​nom Amo​na i svih bo​go​va Egip​ta. Ure​di​te ti​je​la mo​jih ro​di​te​lja, a ja ću vam slu​ži​ti svim svo​jim naj​bo​ljim umi​je​ćem, kroz svo raz​dob​lje ko​li​ko tra​je ta obrad​ba. Kle​li su moju upor​nost i prok​li​nja​li mene, ali je na kon​cu nji​hov nad​gled​nik, lica iz​je​de​na od ko​zi​ca, ipak pri​mio Kap​ta​hov no​vac. Po​tom je zak​va​čio kuku pod če​ljust moga oca i hit​nuo ga u ve​li​ku kup​ku za si​ro​maš​ne. To je po​no​vio i s mo​jom maj​kom, ba​civ​ši je u istu kup​ku. Sva​ko​ga dana jed​na se kup​ka pu​ni​la i jed​na praz​ni​la, pa su tru​pla si​ro​maš​nih le​ža​la tri​de​set dana na​ma​ču​ći se u so​li​ma kako bi se sa​ču​va​la pro​tiv smr​ti. I ni​šta se dru​go nije či​ni​lo za nji​ho​vo bal​za​mi​ra​nje... Ali tada ja to još ni​sam znao. Mo​rao sam se vra​ti​ti u kuću moga oca s po​kro​vom, koji je na sebi imao pe​čat suda. Nad​gled​nik Kuće Mr​tvih mi se ru​gao, go​vo​re​ći: – Po​žu​ri i vra​ti se su​tra... Ina​če ćemo iz​vu​ći ti​je​la tvo​jih ro​di​te​lja i ba​ci​ti ih psi​ma! Iz toga sam za​klju​čio kako me sma​tra laš​cem, a ne li​ječ​ni​kom. Vra​tih se kući moga oca ska​me​nje​na srca... Smrv​lje​ne zem​lja​ne ope​ke nje​nih zi​do​‐ va, kao i si​ko​mo​ra u vrtu te je​zer​ce mog dje​tinj​stva poz​drav​lja​li su me. Zato se brzo okre​nuh, čim sam vra​tio po​krov na mjes​to. Ali, na pra​gu sre​toh pi​sa​ra koji je pos​lo​‐ vao na uglu uli​ce, kod kuće tr​gov​ca za​či​ni​ma. Taj mi reče: – Si​nu​he, sine Sen​mu​ta Pra​ved​no​ga, jesi li to ti? – Taj sam – uz​vra​tih. – Ne bje​ži od mene, jer imam po​ru​ku za tebe od tvo​ga oca. Nije te na​šao u tvo​joj kući. Pa​doh na tlo i ni​je​mo po​krih gla​vu ru​ka​ma... A pi​sar je iz​vu​kao smo​tak pa​pi​ru​sa, raz​mo​tao ga i s nje​ga mi je po​čeo glas​no či​ta​ti: “Ja, Sen​mut, čije je ime upi​sa​no u Knji​gu Ži​vo​ta, te nje​go​va žena Kipa, ša​lje​mo ovaj poz​drav na​šem sinu Si​nu​heu, ko​jem je u fa​ra​ono​voj kući bilo dano ime Onaj Koji Je Usam​ljen. Bo​go​vi su nam te pos​la​li; kroz svoj ži​vot do​nio si nam samo sre​ću i za​do​volj​stvo. I ve​li​ki bi​ja​hu naš ushit i naš po​nos zbog tebe. Oža​loš​će​ni smo zbog tebe jer si se su​sreo sa zlom kobi, a mi ni​smo bili u sta​nju po​mo​ći ti kako smo to že​lje​li. I mi vje​ru​je​mo da si za sve što si uči​nio imao oprav​da​nje i nisi si mo​gao po​mo​ći. Ne ža​los​ti se zbog nas, što si mo​rao pro​da​ti naš grob, jer si​gur​no to ne bi po​či​nio bez va​‐ 87

lja​na raz​lo​ga. No sud​ski iz​vr​ši​te​lji su u hit​nji, a mi ne​ma​mo vre​me​na če​ka​ti našu smrt. Smrt nam je u ovom tre​nu do​bro doš​la, jed​na​ko kao san umor​no​me, jed​na​ko kao dom bje​gun​ci​ma i iz​bje​gli​ca​ma. Naš je ži​vot bio dug, a nje​go​va za​do​volj​stva i ra​‐ dost broj​ni... Ali naj​ve​ća ra​dost od svih koje smo osje​ti​li, bio si ti, Si​nu​he. Ti koji si nam sti​gao ri​je​kom kad smo već bili sta​ri i sa​mot​ni. Sto​ga te bla​go​si​lja​mo. Ne ža​los​ti se što više ne​ma​mo gro​ba, jer sav je bi​tak ni​šta do puke is​praz​nos​ti. I mo​žda je pak naj​bo​lje ako iš​čez​ne​mo u ni​šta​vi​lu, ne tra​že​ći su​kob s dalj​njim po​gi​be​lji​ma i te​go​ba​ma na tom te​škom pu​to​va​nju u Za​pad​nu Zem​lju. Pam​ti za​uvi​jek kako je naša smrt bila laka, te smo te bla​gos​lo​vi​li pri​je nego smo otiš​li. Neka te svi bo​go​vi Egip​ta šti​te od po​gi​be​lji i neka tvo​je srce bude za​šti​će​no od tuge. I neka ti tvo​ja dje​ca pru​že isto to​li​ko ra​dos​ti i za​do​volj​stva ko​li​ko smo mi naš​li u tebi. Tak​va je že​lja i mo​li​tva tvo​ga oca Sen​mu​ta i tvo​je maj​ke Kipe...” Ka​men u mom srcu se oto​pio i is​ti​cao kroz suze koje su nes​ta​ja​le u pra​ši​ni. Pi​sar reče: – Tu je pi​smo. Ono ne nosi pe​čat tvo​ga oca, a bu​du​ći da nije mo​gao vi​dje​ti, nije ga ni mo​gao pot​pi​sa​ti. Ali ti ćeš mi za​si​gur​no vje​ro​va​ti ako ti ka​žem kako sam pom​no pri​bi​lje​žio ri​ječ po ri​ječ nje​go​va ka​zi​va​nja. Što više, suze tvo​je maj​ke raz​mr​lja​le su zna​ko​ve, evo tu, i tamo. Po​ka​zao mi je pa​pir, ali moje su oči bile zas​li​jep​lje​ne su​za​ma i ni​sam opa​žao ni​šta. Smo​tao je pa​pir i sta​vio mi ga u ruku, te nas​ta​vio: – Tvoj otac Sen​mut bi​ja​še pra​vi​čan čo​vjek, a tvo​ja maj​ka do​bra žena, prem​da po​‐ ne​kad oš​tra je​zi​ka, kak​va je već žen​ska na​va​da. Zato sam ovo na​pi​sao za tvo​ga oca, prem​da nije imao ni naj​ma​nje na​gra​de koju bi mo​gao dati za moj trud. Ipak ću ti dati taj pa​pir, jer je do​bre vr​ste i kak​vo​će, pa ga se može očis​ti​ti i po​nov​no upo​ra​bi​ti. Malo sam raz​mis​lio, te mu od​vra​tih: – Ni ja ne​mam baš ni​šta čime bih te mo​gao da​ri​va​ti, naj​od​lič​ni​ji čo​vje​če. Zato uzmi moj plašt, jer je od do​bra suk​na, prem​da sada za​pr​ljan i iz​gu​žvan. Ski​nuo sam plašt i pre​dao mu ga. Prvo ga je sum​nji​ča​vo za​gle​da​vao... Po​tom je za​‐ ču​đe​no di​gao ruke, te klik​nuo: – Vrlo si ve​li​ko​du​šan, Si​nu​he! I neka lju​di go​vo​re o tebi što god žele, no ako budu tvr​di​li kako si op​ljač​kao svo​ga oca i svo​ju maj​ku, te ih nage otje​rao u smrt, bra​nit ću te. Ali pla​šta ti ne mogu ni​ka​ko pri​mi​ti, jer je od sku​po​cje​no​ga tka​nja. Osim toga, bez nje​ga bi ti sun​ce is​pr​ži​lo ra​me​na po​put leđa ro​bo​va. – Uzmi ga ipak – od​vra​tio sam mu. – I neka te bla​gos​lo​ve svi bo​go​vi Egip​ta, te neka tvo​je ti​je​lo bude sa​ču​va​no u vječ​nost. Ti ni ne znaš vri​jed​nost i po​seb​nost dje​la koje si po​či​nio, utje​he koju si mi po​da​rio... Uzeo je plašt i oti​šao, ma​šu​ći nji​me po​vrh gla​ve i smi​ju​ći se od za​do​volj​stva. A ja po​đoh u Kuću Smr​ti, odje​ven tek u be​dre​nu pre​ga​ču, na​lik robu ili go​ni​ču vo​lo​va, slu​‐ ži​ti pe​ra​či​ma tru​pa​la kroz tri​de​set dana i noći. 88

4 Kao li​ječ​nik sma​trao sam da su moje oči već vi​dje​le sve što se mo​glo vi​dje​ti i spoz​na​ti o smr​ti i pat​nja​ma, te da sam oč​vr​s​nuo sa​mog sebe kroz opa​ke mi​ri​se, obra​du či​re​va i zag​no​je​nih rana. Po​čev​ši svo​ju služ​bu u Kući Smr​ti, spoz​na​doh: još sam di​je​te i do tada ni​sam bio spoz​nao ni​šta. Si​ro​maš​ni su nam ov​dje, za​pra​vo, za​da​va​li vrlo malo bri​ga. Mir​no su le​ža​li u svo​jim kup​ka​ma u oš​trom vo​nju soli i lu​ži​na. Usko​ro sam na​‐ učio ru​ko​va​ti ku​kom ko​jom smo ih pre​mje​šta​li. Tru​pla onih iz bo​ljih slo​je​va zah​ti​je​‐ va​la su mno​go raz​ra​đe​ni​ji pos​tu​pak, a is​pi​ra​nje utro​be i cri​je​va te nji​ho​vo sprav​lja​nje u vr​če​ve na​zi​va​hu ot​vrd​nji​va​njem duše. Još tvr​đi i oko​rje​li​ji čo​vjek tre​ba​lo je biti za os​vje​do​če​nje o Amo​no​vu pljač​ka​nju mr​tvih. Ono je do​is​ta nad​ma​ši​va​lo pljač​ka​nje ko​jem su bili iz​lo​že​ni živi. Ci​je​na bal​za​mi​ra​nja mi​je​nja​la se ovis​no o imuć​nos​ti, a bal​‐ za​me​ri su la​ga​li ro​đa​ci​ma umr​lih, na​pla​ću​ju​ći broj​na sku​po​cje​na ulja, po​mas​ti i za​‐ štit​na sred​stva, koja su obe​ća​va​li upo​ra​bi​ti. A sve i je​di​no što su ra​bi​li bilo je ulje se​‐ za​ma. Samo s ti​je​li​ma od​lič​ni​ka pos​tu​pa​li su pri​mje​nju​ju​ći svo​je cje​lo​kup​no umi​je​će. Os​ta​le su pu​ni​li na​gri​za​ju​ćim uljem koje bi spr​ži​lo utro​bu, a šup​lji​na je po​tom is​pu​‐ nja​va​na ro​go​ži​nom na​top​lje​nom smo​la​ma. Za si​ro​maš​ne nisu či​ni​li čak ni to. Na​kon va​đe​nja iz kup​ke, tri​de​se​tog dana, pu​šta​li su ih neka se osu​še i na​kon toga ih iz​ru​či​va​‐ li nji​ho​vim ro​đa​ci​ma. Kuću Smr​ti nad​zi​ra​li su sve​će​ni​ci. Us​pr​kos tome, pe​ra​či ti​je​la i bal​za​me​ri kra​li su sve što im je doš​lo pod ruku i to sma​tra​li svo​jim pra​vom. Samo oni koje su prok​le​li bo​go​vi ili pak zlo​čin​ci u bi​je​gu pred vlas​ti​ma, pri​hva​ća​li su se pos​la pe​ra​ča tru​pa​la. Tu se bra​ti​ju mo​glo pre​poz​na​ti na da​lji​nu, po vo​nju soli, lu​ži​na i mr​tva​ca. Bi​ja​še to vonj neo​dvo​jiv od nji​ho​va pos​la, pa su ih lju​di iz​bje​ga​va​li i nisu im do​pu​šta​li kro​či​ti u to​či​‐ oni​cu pića ili u kuću nas​la​da. Ot​kad sam dra​go​volj​no pris​tu​pio među njih, pe​ra​či tru​pa​la pri​hva​ti​li su me kao jed​nog od njih. I nisu od mene kri​li ni​šta od onog što su či​ni​li. Kako ne bih bio svje​‐ do​kom go​rih zbi​va​nja, mo​rao sam bje​ža​ti zgro​žen na​či​nom kako su osk​vr​nji​va​li tru​‐ pla čak i naj​u​gled​ni​jih, te ih sa​ka​ti​li da bi žre​ci​ma pro​da​li or​ga​ne koji su ovi​ma tre​ba​‐ li. Ako pos​to​ji Za​pad​na Zem​lja, a radi svo​jih ro​di​te​lja se na​dam da je to mo​gu​će, vje​‐ ru​jem kako će se mno​gi od mr​tvih ču​di​ti svo​joj osa​ka​će​nos​ti i ra​zu​đe​nos​ti pri po​la​sku na po​s​ljed​nje pu​to​va​nje, una​toč iz​no​su pla​će​nom hra​mu za nji​hov ukop. Ali naj​ve​ća bi ra​dost u Kući Smr​ti zav​la​da​la kad bi pris​pje​lo ti​je​lo kak​ve mla​de žene, bez ob​zi​ra je li bila li​je​pa ili ruž​na... Tak​vo ti​je​lo ne bi od​mah ba​ca​li u kup​ku, nego bi ga za jed​nu noć za​dr​ža​li kao druš​tvo u pos​te​lji, za pe​ra​če tru​pa​la. Pri​tom su se buč​no pre​pi​ra​li i bi​ra​li koc​kom među so​bom tko će biti prvi. Jer ti su lju​di bili to​li​ko za​zor​ni te im se ni naj​jad​ni​ja pri​ja​te​lji​ca noći nije htje​la prik​lo​ni​ti, pa ma​kar joj nu​di​li i zla​ta. Čak ni crn​ki​nje ih nisu htje​le, prem​da su ih se stra​ho​vi​to bo​ja​le. 89

Čo​vjek koji bi ušao u Kuću Smr​ti i pri​mio se tamo pos​la pe​ra​ča tru​pa​la, ri​jet​ko bi na​pu​štao to mjes​to, zbog za​zi​ra​nja koje je ta vr​sta lju​di po​bu​đi​va​la. Tako bi pro​živ​lja​‐ va​li svoj bi​tak među tru​pli​ma. Pr​vih ne​ko​li​ko dana gle​da​li su me kao da sam prok​let od bo​go​va, a nji​hov go​vor, dok su se iz​ru​gi​va​li i osk​vr​nji​va​li tru​pla, vri​je​đao je moje uši. Kas​ni​je sam ot​krio kako se čak i među nji​ma na​la​ze umješ​ni obrt​ni​ci koji su svoj obrt pro​vo​di​li uz ve​li​ku po​čast, ci​je​ne​ći ga kao naj​važ​ni​ji od svih. A među naj​bo​lji​ma od njih bili su oni koji su svoj po​sao nas​li​je​di​li od pre​da​ka. Sva​ki od njih usa​vr​ša​vao se u ne​koj stru​ci, na​lik usa​vr​ša​va​nju li​ječ​ni​ka u Kući Ži​vo​ta. Tako su se jed​ni ba​vi​li gla​vom, dru​gi tr​bu​hom, tre​ći sr​cem, če​t​vr​ti plu​ći​ma... sve dok baš sva​ki dio ti​je​la nije bio obra​đen za vječ​no tra​ja​nje. Među nji​ma je bio sta​ri​ji čo​vjek ime​nom Ra​mo​se, čija je za​da​ća bila naj​te​ža od svih. On je mo​rao odi​je​li​ti mo​zak i šti​palj​ka​ma ga iz​vu​ći kroz nos umr​lo​ga, te po​tom još is​pra​ti lu​ba​nju ulji​ma za čiš​će​nje. S iz​ne​na​đe​njem je za​pa​zio spret​nost mo​jih ruku, pa me po​čeo po​uča​va​ti i u vri​je​me kad sam is​pu​nio pri​bliž​no po​lo​vi​cu svo​je tla​ke u Kući Smr​ti, uzeo me za svog po​moć​ni​ka. Ži​vot mi je time pos​tao pod​noš​lji​vi​ji. Svi ti pe​ra​či tru​pa​la bili su u mo​jim oči​ma prok​le​ti i slič​ni ži​vo​ti​nja​ma, a nji​ho​ve mis​li i ri​‐ je​či druk​či​je od go​vo​ra i mis​li lju​di koji obi​ta​va​ju na sun​če​voj svje​tlos​ti. Ra​mo​se je među tim ži​vo​ti​nja​ma pak bio naj​slič​ni​ji kor​nja​či, koja tiho i skri​ve​no obi​ta​va u svom ok​lo​pu. Po​ma​gao sam mu u nje​go​vu pos​lu, koji je bio naj​čiš​ći i naj​cje​nje​ni​ji od svih na tom mjes​tu. A i nje​gov utje​caj na dru​ge bio je to​li​ki te se os​ta​li više nisu ufa​li ba​‐ ca​ti na mene utro​bu ili ot​pat​ke. Ne znam odak​le je cr​pio tu moć, jer baš ni​ka​da nije čak ni po​di​gao gla​sa. Kada sam uočio svo to pot​kra​da​nje i kako se malo čini za za​šti​tu tru​pa​la si​ro​maš​‐ nih, us​pr​kos vi​so​koj pris​toj​bi, od​lu​čih po​mo​ći svo​jim ro​di​te​lji​ma i za njih ukras​ti vje​‐ čan ži​vot. Jer, po mom miš​lje​nju, moj je gri​jeh pre​ma nji​ma bio već tako i tako više nego stra​šan, te nije mo​gao pos​ta​ti cr​nji us​li​jed kra​đe. Ra​mo​se me je do​bro​ćud​no po​‐ učio što se i ko​li​ko može ukras​ti sva​kom tru​plu od​lič​ni​ka. On se, na​ime, ba​vio samo tru​pli​ma od​lič​ni​ka, a ja sam bio nje​gov po​moć​nik. Tako sam mo​gao ku​kom iz​vu​ći tru​pla svo​jih ro​di​te​lja iz kup​ke, na​tr​pa​ti u nji​ho​vu unu​traš​njost ro​go​ži​nu iz​mi​je​ša​nu sa sla​mom i uvi​ti ih u plat​ne​ne po​vo​je. Više ni​sam smio uči​ni​ti, jer je i kra​đa ima​la odre​đe​ne gra​ni​ce. A te čak ni Ra​mo​se nije smio pre​‐ ko​ra​či​ti... Od nje​ga sam, ti​je​kom nje​go​vo​ga mir​nog i spo​koj​nog rada u pak​lu Kuće Smr​ti, na​‐ učio i po koju mu​drost. Pos​li​je ne​kog vre​me​na usu​dio sam se upi​ta​ti ga o po​ne​čem, jer se on nije bo​jao pi​ta​nja: “Za​što?” U ono je vri​je​me i moj nos već bio ot​vrd​nuo na oštar za​dah i smrad Kuće Smr​ti. Ta čo​vjek je ta​kav po pri​ro​di, naj​go​ra od svih ži​vo​ti​‐ nja. Pri​la​god​ljiv je, pa se na sve i sva​šta lako pri​uči i pri​vik​ne. Što se pak Ra​mo​sea tiče, nje​go​va mi je mu​drost is​to​dob​no do​nek​le ubla​ža​va​la onaj užas bo​rav​ka, rada i do​živ​lja​ja u Kući Smr​ti. Gle​dao sam ga, pri​mje​ri​ce, kako krat​kim kli​je​šti​ma, vrlo po​la​ko i oprez​no, kroz nos 90

ne​kog umr​log od​lič​ni​ka raz​bi​ja tan​ke kos​ti lu​ba​nje, te po​tom du​gim i svi​je​nim kli​je​‐ šti​ma iz​vla​či ko​ma​dić po ko​ma​dić moz​ga u pli​ti​cu na​pu​nje​nu uljem oš​tra mi​ri​sa. – Za​što? – upi​tao sam. – Za​što sa​ču​va​ti čo​vje​ko​vo tru​plo že​le​ći mu omo​gu​ći​ti opi​‐ ra​nje smr​ti, kada je ono ipak hlad​no i beš​ćut​no? Ra​mo​se je za​ški​ljio pre​ma meni svo​jim ma​le​nim, okru​glim oči​ma na​lik kor​nja​či​ni​‐ ma... Obri​sao je ruke o pre​ga​ču i srk​nuo piva iz vrča koji je sta​jao uz samu pli​ti​cu s ko​ma​di​ći​ma moz​ga. – Tako je bilo i tako će os​ta​ti – od​go​vo​rio mi je. – Tko sam ja, da bih mo​gao pro​tu​‐ ma​či​ti ono što je dav​no za​cr​ta​no? Ipak, tvr​de kako se čo​vje​ku u gro​bu vra​ća nje​go​va Ka, a to je duša, te jede jelo koje su joj da​ro​va​li, a i ve​se​li se pri​ne​se​nom cvi​je​ću. Ali, Ka po​je​de to​li​ko malo te se to ne može ljud​skim okom opa​zi​ti. Zbog toga se je​dan te isti dar može dati mno​gi​ma, a ono što je pri​ne​se​no fa​ra​onu od​no​se s nje​go​va gro​ba te stav​lja​ju pred gro​bo​ve nje​go​vih dvor​ja​na. Ko​nač​no, kad se smra​či, sve po​je​du sve​će​‐ ni​ci, koji su pri​ni​je​li žr​tvu. Ka, čo​vje​ko​va duša, na​pu​šta ti​je​lo u tre​nut​ku nje​go​ve smr​‐ ti, a iz​la​zi kroz nos​ni​ce. A kamo od​la​zi, to ne znam. Mno​gi oče​vid​ci i svje​do​ci iz svih vre​me​na tvr​di​li su, to se uis​ti​nu zbi​va. Iz​me​đu Ka i čo​vje​ka nema dru​ge raz​li​ke, osim što Ka na svje​tlu nema sje​ne, a čo​vjek je ima. Ina​če su u sve​mu jed​na​ki. Tako se bar tvr​di. – Tvo​je ri​je​či su za moje uši po​put do​sad​no​ga zvr​n​da​nja muha, Ra​mo​se – re​kao sam. -Ni​sam pri​prost čo​vjek, pa mi ne mo​raš brb​lja​ti o sta​rim stva​ri​ma za koje sam već čuo i na​či​tao se o nji​ma. Ra​di​je mi reci, što je is​ti​na? Na to pi​ta​nje Ra​mo​se je još je​dan​put obil​no po​teg​nuo iz vrča, a po​tom ne​ka​ko ras​‐ tre​se​no pro​ma​trao ko​ma​di​će moz​ga, koji su plu​ta​li u ulju, u zdje​li​ci pred njim. Ko​nač​‐ no je svo​ju po​zor​nost po​nov​no us​mje​rio na mene: – Mlad si i još nes​trp​ljiv, kad pos​tav​ljaš tak​va pi​ta​nja! – na​kri​vio je lice i tiho se smi​ju​ći otvo​rio usta. – U srcu ti gori oganj, kad pi​taš za tak​ve stva​ri. Moje je srce sta​‐ ro i puno oži​lja​ka, pa ga više ne muče raz​na pi​ta​nja. Ko​ris​ti li ili ne ko​ris​ti čo​vje​ku to što mu je tru​plo bal​za​mi​ra​no, kako bi bilo ot​por​no pre​ma smr​ti, to ne znam. No, to ne zna ni itko dru​gi, a to ti ne bi mo​gli reći ni sve​će​ni​ci. Ipak, tako se od pam​ti​vi​je​ka ra​‐ di​lo, a ra​dit će se i u bu​du​će. Zato je naj​bo​lje dr​ža​ti se obi​ča​ja, jer na taj na​čin ni​ko​me ne ško​di​mo. Znam samo jed​no: još se nit​ko nije vra​tio iz Za​pad​ne Zem​lje i pri​čao kako je tamo. Ima, do​du​še, lju​di koji tvr​de i čak pri​si​žu kako su im se u snu vra​ti​le Ka nji​ho​vih po​koj​ni​ka, sa​vje​to​va​le ih, po​uča​va​le i opo​mi​nja​le. Ali sni su var​lji​vi, od njih do ju​tra ne os​ta​ne ni​šta... Znam za is​ti​nit slu​čaj žene koja je oži​vje​la u Kući Smr​ti, vra​ti​la se mužu i ro​di​te​lji​ma, po​tom ži​vje​la i os​ta​ri​la, te po​nov​no umr​la. Ja mis​lim, ipak, ta žena prvi puta i nije uis​ti​nu umr​la, nego ju je samo net​ko za​ča​rao ili je tek oba​mr​la. Ona je, do​du​še, pri​po​vi​je​da​la kako je bila u ra​lja​ma smr​ti, gdje je vla​da​la ve​‐ li​ka tama, te su je tamo na​pa​da​le straš​ne pri​ka​ze, pri​mje​ri​ce pa​vi​ja​ni koji su je gr​li​li ili ave​ti s kro​ko​dil​skim gla​va​ma koje su joj griz​le gru​di. O sve​mu tome na​pi​sa​no je iz​‐ vješ​će, ko​jeg ču​va​ju u hra​mu i či​ta​ju oni​ma koji to žele. Ali, tko vje​ru​je babi? Naj​vje​‐ 91

ro​jat​ni​je je tak​va smrt ipak na nju dje​lo​va​la, pa je os​ta​tak ži​vo​ta bila kraj​nje po​bož​na i sva​ko​ga dana od​la​zi​la u hram. A svoj ime​tak, a i ime​tak svo​ga muža, po​tro​ši​la je na da​ro​ve. Tako su joj dje​ca os​ta​la si​ro​maš​na i nisu ima​la no​va​ca za bal​za​mi​ra​nje nje​no​‐ ga tru​pla, kada je dru​gi put umr​la. Me​đu​tim, hram joj je pok​lo​nio grob i po​bri​nuo se za oču​va​nje nje​no​ga tru​pla. Taj grob, kako ti je mo​žda i poz​na​to, po​ka​zu​ju još i da​nas u Gra​du Mr​tvih. Što je du​lje go​vo​rio, bio sam sve od​luč​ni​ji bal​za​mi​ra​ti ti​je​la svo​jih ro​di​te​lja. To sam im bio du​žan! Prem​da, ot​ka​ko sam bio u Kući Smr​ti, ni​sam više znao hoće li im to biti od po​mo​ći ili ne. Je​di​na nada i ve​se​lje u nji​ho​vim po​od​mak​lim da​ni​ma bila je mi​sao o tome kako će im tru​pla biti sa​ču​va​na za vječ​nost, pa sam im zato htio is​pu​ni​ti tu že​lju. Bal​za​mi​rao sam ih, kako sam to opi​sao, uz po​moć Ra​mo​sea, te ih po​ve​zao u plat​ne​ne tra​ke, os​ta​ju​ći po​ra​di toga u Kući Smr​ti pu​nih če​tr​de​set dana i noći. Moj se bo​ra​vak pro​du​ljio kako bih mo​gao ukras​ti do​volj​no za pra​vil​nu obra​du tru​pa​la mo​jih ro​di​te​lja. No ni​sam imao ni​kak​vo​ga gro​ba za njih, pa čak ni dr​ve​nog kov​če​ga. Ni​sam mo​gao uči​ni​ti ni​šta više do li spra​vi​ti ih u vo​luj​sku kožu. Kada bi​jah pri​pra​van na​pus​ti​ti Kuću Smr​ti, pos​tao sam neo​d​lu​čan i moje je srce tut​nja​lo u gru​di​ma. Ra​mo​se, koji je uočio moje umi​je​će, po​zvao me neka os​ta​nem kao nje​gov po​moć​nik. Time sam mo​gao ste​ći i ukras​ti mno​go i pro​ži​vje​ti os​ta​tak ži​vo​ta u jaz​bi​na​ma Kuće Smr​ti, bez zna​nja mo​jih pri​ja​te​lja i bez jada i pat​nji pris​po​do​bi​vih obič​nom ži​vo​tu. Pa ipak, ni​sam os​tao u Kući Mr​tvih... Za​što to ni​sam uči​nio? Jer, tamo mi je, sve u sve​mu, ipak bilo do​bro! Ni​šta mi nije ne​dos​ta​ja​lo, a i bio sam se već pri​vik​nuo na ona​kav ži​vot... Ipak, ne mogu reći, za​što ni​sam os​tao, jer to ne znam... Oprao sam se i pro​čis​tio naj​te​me​lji​ti​je, te is​tu​pio iz Kuće Mr​tvih, po​pra​ćen kle​tva​‐ ma pe​ra​ča tje​le​sa i nji​ho​vim po​ru​ga​ma. Nisu oni time mis​li​li ni​šta zlo. Bio je to nji​‐ hov na​čin me​đu​sob​nog raz​go​vo​ra, a i je​di​ni na​čin ko​jeg su poz​na​va​li. Po​mo​gli su mi iz​ni​je​ti vo​luj​sku kožu u koju su bili umo​ta​ni moji mr​tvi ro​di​te​lji. Prem​da sam se umio, pro​laz​ni​ci su mi se iz​mi​ca​li s puta, za​čep​lju​ju​ći svo​je no​so​ve i po​ka​zu​ju​ći uvred​lji​ve po​kre​te. To​li​ko sam bio pro​žet smra​dom Kuće Smr​ti! Nit​ko me ne bi pre​ve​‐ zao pre​ko ri​je​ke. Zato sam če​kao do su​mra​ka. Tada sam, ne oba​zi​ru​ći se na ču​va​re, ukrao neki čun od ro​go​za i ves​la​ju​ći pre​ba​cio ti​je​la mo​jih ro​di​te​lja pri​je​ko, u Grad Mr​tvih.

5 Grad Mr​tvih bio je stro​go ču​van i da​nju i noću. Tako ni​sam mo​gao naći neki ne​ču​van grob, u koji bih mo​gao skri​ti svo​je ro​di​te​lje, kako bi op​s​ta​li u vječ​nost i uži​va​li u da​ro​‐ vi​ma na​mi​je​nje​nim bo​ga​ti​ma i od​lič​ni​ma. Zato sam ih od​nio na​po​lje u pus​ti​nju, gdje je sun​ce is​pr​ži​lo moja leđa i iz​mo​ždi​lo sna​gu iz mo​jih udo​va, sve dok ni​sam krik​nuo 92

uvje​ren kako umi​rem. Ipak, od​nio sam svoj te​ret u brda, duž opas​nih sta​za ko​ji​ma su se usu​đi​va​li upu​ti​ti je​di​no pljač​ka​ši. Tako sti​goh u Za​bra​nje​nu Do​li​nu, gdje su po​ko​‐ pa​ni le​ža​li fa​ra​oni. Ša​ka​li su za​vi​ja​li noću, otrov​ne pus​tinj​ske zmi​je sik​ta​le su na mene, a škor​pi​je pu​‐ za​le po vru​ćim sti​je​na​ma. Ni​sam osje​ćao stra​ha, jer je moje srce oč​vr​s​lo na sve po​gi​‐ be​lji. Mlad, ka​kav sam bio, ipak bih tada poz​dra​vio smrt ra​dos​no, ako bi doš​la po mene. Jer, već i sama po​mi​sao o po​vrat​ku na sun​če​vo svje​tlo i u svi​jet lju​di, na​ime, po​bu​di​la je u meni iz​no​va osje​ćaj gor​či​ne i po​sram​lje​nos​ti... A ži​vot nije po​ka​zi​vao ni​šta što bi mi mo​gao po​nu​di​ti. Tada još ni​sam bio na​učio kako smrt iz​bje​ga​va čo​vje​ka koji je želi, ali je zato pri​‐ prav​na uvi​jek po​gra​bi​ti ono​ga čije se srce čvr​sto drži ži​vo​ta. Zmi​je su bje​ža​le s moje sta​ze, škor​pi​je mi nisu na​udi​le, a vre​li​na pus​tinj​sko​ga sun​ca nije me sa​tr​la. Ču​va​ri Za​‐ bra​nje​ne Do​li​ne bili su sli​je​pi i glu​hi i ni je​dan​put nisu čuli štro​pot ka​me​nja pri mom spu​šta​nju. Da su me vi​dje​li, ubi​li bi me smjes​ta i os​ta​vi​li moje ti​je​lo ša​ka​li​ma. Tako mi se Za​bra​nje​na Do​li​na otvo​ri​la, sa​mrt​no tiha i meni uzvi​še​ni​ja i ve​li​čaj​ni​ja u svo​joj osa​mi, nego što su mo​gli biti svi us​to​li​če​ni fa​ra​oni za svo​je​ga živ​lje​nja. Obi​šao sam do​li​nu noću, tra​že​ći za​zi​dan, sve​će​nič​kim pe​ča​tom za​tvo​ren grob ne​‐ kog ve​li​kog fa​ra​ona. Bu​du​ći da sam do​šao tako da​le​ko, sma​trao sam kako je samo ono naj​bo​lje is​to​dob​no i do​volj​no do​bro za moje ro​di​te​lje. Tra​žio sam i na​šao grob fa​ra​ona koji nije tako dav​no sti​gao ova​mo pri​je​ko Amo​no​vim ču​nom, pa je bilo za oče​ki​va​ti kako će da​ro​vi biti svje​ži, a po​s​mrt​ni će obre​di u nje​go​vu hra​mu na oba​li biti slu​že​ni bes​pri​je​kor​no. Jer, kad već svo​jim ro​di​te​lji​ma ni​sam mo​gao osi​gu​ra​ti vlas​ti​ti grob, sma​trao sam kako im mo​ram naći u sve​mu ono naj​bo​lje, kako re​koh, kao je​di​no što je do​volj​no do​bro za njih. Pri​če​kao sam za​la​zak Mje​se​ca. Tada sam is​ko​pao rupu u pi​je​sku po​red ula​za u ve​li​‐ ku fa​ra​ono​vu grob​ni​cu, te ih po​ko​pao. Da​le​ko u pus​ti​nji ša​ka​li su za​vi​ja​li. Či​ni​lo mi se, Anu​bis je neg​dje vani, pazi na moga oca i moju maj​ku, pra​ve​ći im druš​tvo na nji​‐ ho​vu po​s​ljed​njem pu​to​va​nju. I znao sam, nji​ho​va srca neće biti osu​đe​na na dugo i muč​no če​ka​nje pred ve​li​kom Ozi​ri​so​vom va​gom, te će za​si​gur​no po​lo​ži​ti is​pit pred njim, prem​da ne​ma​ju knji​ga mr​tvih pri​bav​lje​nih od sve​će​ni​ka, kao ni is​praz​nos​ti i laži na​uče​nih po​nav​lja​nji​ma ko​‐ ji​ma su imuć​ni po​du​pi​ra​li svo​ju vje​ru. Slat​ko bi​ja​še olak​ša​nje u mo​joj če​mer​noj duši, dok sam zgr​tao pi​je​sak pre​ko ti​je​la mo​jih mr​tvih ro​di​te​lja. Znao sam, op​s​ta​ti će u vi​je​ke vi​je​ko​va, uz bok ve​li​kom fa​ra​‐ onu i smjer​no uži​va​ti u do​brim da​ro​vi​ma iz​ne​se​nim pred nje​ga. U Za​pad​nu Zem​lju pu​to​vat će u fa​ra​ono​vu čunu, jes​ti fa​ra​onov kruh, te piti nje​go​vo vino. Sve sam to pos​ti​gao sam i svo​jim osob​nim do​pri​no​som, iz​lo​živ​ši svo​je ti​je​lo po​gi​‐ be​lji od ko​pa​lja ču​va​ra Za​bra​nje​ne Do​li​ne. Ali to i ni​sam ci​je​nio kao neku po​seb​nu zas​lu​gu, jer se ni​sam bo​jao ko​pa​lja... I smrt bi mi te noći bila sla​đa od mir​he. Dok sam skup​ljao pi​je​sak pre​ko njih, ruka mi je na​iš​la na ne​što tvr​do. Bio je to 93

sve​ti ska​ra​bej, iz​re​zan u cr​ve​nom ka​me​nu, s ma​le​nim dra​gu​lji​ma kao oči​ma, te sav pre​kri​ven ure​za​nim sve​tim zna​kov​ljem. Za​drh​tao sam i suze su mi pale na pi​je​sak, jer mi se pri​či​ni​lo to kao ne​ka​kav znak mo​jih ro​di​te​lja, ko​jim mi pri​op​ću​ju da su za​do​‐ volj​ni i smi​re​ni. Od​lu​čio sam u to po​vje​ro​va​ti, prem​da sam znao da je ska​ra​bej mo​rao ot​pas​ti s ne​kog ko​ma​da za opre​ma​nje fa​ra​ono​va gro​ba. Mje​sec je za​pao, a nebo je bli​je​dje​lo. Prig​nuh se pi​je​sku i po​di​goh rake, opra​šta​ju​ći se od moga oca Sen​mu​ta i moje maj​ke Kipe. Neka nji​ho​va ti​je​la po​tra​ju vječ​no, a nji​‐ hov ži​vot u Za​pad​noj Zem​lji neka bude pun za​do​volj​stva. Samo za nji​ho​vo do​bro na​‐ dao sam se kako tak​va zem​lja pos​to​ji, prem​da u to više ni​sam vje​ro​vao. Us​ta​doh i po​‐ đoh svo​jim pu​tom, ne okre​ću​ći se. U raci mi je bio sve​ti ska​ra​bej, a oči​to je po​sje​do​‐ vao ve​li​ku moć, jer me ču​va​ri ni tada nisu opa​zi​li, prem​da sam ja ugle​dao njih kad su iz​la​zi​li iz svo​jih kuća i za​pa​li​li va​tra na ko​joj će pri​pre​mi​ti za​ju​trak. Ve​li​ka je bila moć tog ska​ra​be​ja... Za​hva​lju​ju​ći nje​mu, nije mi se omak​la noga na sti​je​na​ma, nisu mi se pri​bli​ži​le ni zmi​je niti škor​pi​je, prem​da više ni​sam imao vo​luj​ske kože na sebi. Spus​tio sam se na oba​le Nila još is​to​ga dana, pio vode iz ri​je​ke, te le​gao po​či​nu​ti u tr​s​ci. Sto​pa​la su mi bila iz​re​za​na i ode​ra​na, ruke ogu​lje​ne, oči zas​li​jep​lje​ne od pus​ti​‐ nje, a ti​je​lo opa​lje​no i pre​kri​ve​no mje​hu​ri​ma. Ipak, pre​ži​vio sam, a san je po​bi​je​dio boli, jer sam bio mr​tav umo​ran.

6 Uju​tro me pro​bu​di​lo kva​ka​nje pa​ta​ka u tr​s​ci. Amon je u svom zlat​nom čunu je​drio pre​ko neba, a s da​le​ke oba​le do mo​jih je uši​ju do​pi​rao mr​mor gra​da. Ri​je​ka je spret​no kli​zi​la pod cr​ve​nim je​dri​ma. Pra​lje su lu​pa​le svo​jim da​ska​ma za pra​nje i pra​klja​ča​ma, smi​ju​ći se i do​zi​va​ju​ći me​đu​sob​no dok su ra​di​le. Ju​tro je bilo mla​do i svje​že... Ali moje srce bi​ja​še praz​no, a ži​vot po​put pe​pe​la u mo​jim ru​ka​ma. Uži​vao sam u tje​les​nim bo​li​ma, jer su one da​va​le bar ka​kav-ta​kav smi​sao mom ži​‐ vo​tu. Do tada sam mis​lio samo na to kako spa​si​ti vječ​ni ži​vot mo​jim ro​di​te​lji​ma, ko​‐ jeg sam bio ukrao i pos​lao ih u pri​je​vre​me​nu smrt. Oka​jao sam svo​je čine ko​li​ko sam mo​gao, pa se sada či​ni​lo kako moje dalj​nje pos​to​ja​nje nema svr​he ni ci​lja. No​sio sam otr​ca​nu pre​ga​ču, po​put roba. Leđa su mi bila spr​že​na i kras​ta​va. A ni​sam po​sje​do​vao ni naj​ma​nji ba​kre​ni nov​čić ko​jim bih ku​pio hra​ne. Znao sam, ako se samo po​kre​nem, usko​ro ću na​le​tje​ti na ču​va​re koji će me za​us​ta​vi​ti. Neću im biti ka​dar od​go​vo​ri​ti, jer sam vje​ro​vao kako je ime Si​nu​he prok​le​to i obeš​čaš​će​no za sva vre​me​na. Ni​sam mo​‐ gao oti​ći ni svo​jim pri​ja​te​lji​ma, jer ni​sam htio s nji​ma di​je​li​ti svo​je sra​mo​te. Ni​sam htio gle​da​ti kako mi od​bi​ja​ju pru​že​nu ruku ili okre​ću leđa. Sma​trao sam, u mo​joj je knji​zi ži​vo​ta bilo već do​volj​no zla upi​sa​no mo​jom vlas​ti​tom ru​kom... Za​okup​ljen tim te​škim mis​li​ma, pos​ta​doh svjes​tan na​zoč​nos​ti ne​kog ži​vog stvo​ra u 94

mo​joj bli​zi​ni. Na prvi mi se po​gled nije či​nio čo​vje​kom, već pri​je mje​ša​vi​nom straš​nih sno​va. Na mjes​tu gdje je tre​bao biti nos zja​pi​la je rupa, uši su mu bile odre​za​ne, a bio je i užas​no mr​šav. Za​gle​dav​ši ga bo​lje, za​mi​je​tio sam, ruke su mu ve​li​ke i koš​ča​te, a ci​je​lo ti​je​lo ži​la​vo i puno oži​lja​ka kao od ope​ko​ti​na ili iz​gu​lje​no ko​no​pi​ma. Pri​mi​je​tio je kako ga mo​trim, pa je pro​go​vo​rio: – Što to dr​žiš tako stis​nu​to u ruci? Otvo​rio sam dlan i po​ka​zao mu fa​ra​ono​vog sve​tog ska​ra​be​ja, ko​jeg sam na​šao u pi​je​sku za​bra​nje​ne do​li​ne. – Daj mi ga! – reče mi ovaj. – Mo​žda će mi do​ni​je​ti sre​ću, koja mi do​is​ta tre​ba, si​‐ ro​tom bi​jed​ni​ku ka​kav je​sam! – I sam sam si​ro​ma​šan i ne​mam ni​šta dru​go osim ovog ska​ra​be​ja. Za​dr​žat ću ga kao amu​let, da mi do​ne​se do​bru sre​ću. – Si​ro​ma​šan sam i bi​je​dan, ali ću ti ipak dati sre​br​njak za nje​ga, prem​da je to pre​‐ vi​še za ko​ma​dić obo​je​nog ka​me​na. Ipak, su​osje​ćam s tvo​jim si​ro​maš​tvom... Evo ti sre​‐ br​njak! I do​is​ta, iz​vu​kao je sre​br​njak iz svog po​ja​sa. Una​toč tome, pos​ta​doh još od​luč​ni​ji. Za​klju​čio sam za​dr​ža​ti ska​ra​be​ja, jer me op​sje​la po​mi​sao kako će mi baš on po​mo​ći. Pa mu tako i re​koh. – Ti za​bo​rav​ljaš – sr​di​to mi je uz​vra​tio – mo​gao sam te ubi​ti tamo gdje si le​žao, bu​du​ći da sam te pro​ma​trao du​lje vri​je​me, pi​ta​ju​ći se što to tako čvr​sto dr​žiš u ruci. Sada se ka​jem što te ni​sam ubio, kad si tako ne​za​hva​lan. – Vi​dim ti po nosu i po uši​ma: zlo​či​nac si koji je ute​kao iz ka​me​no​lo​ma. I do​bro bi uči​nio ubiv​ši me na spa​va​nju. Bilo bi to do​bro dje​lo! Jer ja sam usam​ljen i ne​mam kamo poći. Ali budi opre​zan i bje​ži odav​de, jer ako te ču​va​ri vide, uhva​tit će te, iši​ba​ti i obje​si​ti na zi​di​ne gla​vom na do​lje... ili te, u naj​bo​ljem slu​ča​ju, vra​ti​ti tamo odak​le si do​šao. – Mo​gao bih te još uvi​jek ubi​ti, kada bih to htio – nije se dao smes​ti moj su​go​vor​‐ nik. – Jer sam, una​toč svoj mo​joj bi​je​di, jak čo​vjek. Ipak, neću to uči​ni​ti, jer smo bli​zu Gra​da Mr​tvih, pa bi ču​va​ri mo​gli čuti tvo​je za​po​ma​ga​nje. Za​dr​ži, sto​ga, svoj ka​men smr​ti! Mo​žda ti je uis​ti​nu po​treb​ni​ji nego meni... No pi​tam se, odak​le si do​šao i od ko​‐ jeg stra​nog soja si ti, kad ne znaš da se ne tre​bam bo​ja​ti ču​va​ra, bu​du​ći da sam slo​bo​‐ dan čo​vjek, a ne rob? Mogu ući u grad ako to že​lim... Ali mi nije do šet​nje uli​ca​ma, jer moje lice pla​ši dje​cu. – Kako može biti slo​bo​dan net​ko tko je do​ži​vot​no osu​đen na rad u ka​me​no​lo​mu, a to vi​dim po tvom nosu i uši​ma? – pod​smjeh​nuh se, mis​le​ći kako se pre​tje​ra​no hva​li. – To zna​či... Ti ne znaš o kra​lje​vi​će​voj od​lu​ci? – od​go​vo​rio je. – Pri​go​dom kru​nje​‐ nja kru​nom Gor​njeg i Do​njeg Kra​ljev​s​tva, od​lu​čio je neka se sve uz​ni​ke pus​ti i sve ro​‐ bo​ve os​lo​bo​di iz rud​ni​ka i ka​me​no​lo​ma. Svi koji su ra​di​li tamo, sada su slo​bod​ni lju​di, te su pla​će​ni za svoj trud! Na​smi​jao se ne​ka​ko sam sebi, te nas​ta​vio: 95

– Mno​gi hra​bri mom​ci sada obi​ta​va​ju u tr​s​ci i žive od da​ro​va sa sto​lo​va bo​ga​tih u Gra​du Mr​tvih. Jer, ču​va​ri nas se boje, a mi se ne bo​ji​mo ni​ko​ga, pa čak ni smr​ti. Toga se ne boji nit​ko od onih koji su bili u rud​ni​ci​ma. Nema gore kobi nego biti pos​lan tamo kao rob, kao što do​bro znaš. Mno​gi od nas se ne boje čak ni bo​go​va. Ipak, ja vje​‐ ru​jem da su raz​bo​ri​tost, oprez i mu​drost kri​je​post... I po​bo​žan sam čo​vjek, prem​da je​‐ sam bio de​set go​di​na u rud​ni​ku... Tada sam prvi puta čuo o stu​pa​nju na​s​ljed​ni​ka na pri​jes​to​lje, pod ime​nom Amen​‐ ho​tep Če​t​vr​ti, te kako je os​lo​bo​dio sve ro​bo​ve i za​tvo​re​ni​ke, pa su zato opus​tje​li rud​‐ ni​ci i ka​me​no​lo​mi na is​to​ku uz oba​lu, a isto tako i oni na Si​na​ju. Jer, u ci​je​lom Egip​tu ne bi​ja​še ni​ko​ga to​li​ko lu​dog koji bi svo​je​volj​no oti​šao ra​di​ti u rud​nik. Kra​ljev​ska dru​‐ ži​ca bila je prin​ce​za iz zem​lje Mi​ta​ni, koja se još uvi​jek igra​la s lut​ka​ma, a fa​ra​on je slu​žio no​vom bogu. – Nje​gov bog je za​si​gur​no oso​bit i neo​bi​čan – iz​ja​vio je biv​ši rob – bu​du​ći da je po​ta​kao fa​ra​ona da dje​lu​je kao da je su​ma​nut. Raz​boj​ni​ci i ubo​ji​ce sada slo​bod​no šeću kroz Dva Kra​ljev​s​tva, rud​ni​ci su opus​tje​li, a bo​gat​stvo Egip​ta se ne po​ve​ća​va. Ja sam, ipak, ne​du​žan gle​de zlih dje​la, bu​du​ći da sam bio žr​tva ne​prav​de. No tak​ve su se stva​‐ ri uvi​jek zbi​va​le i uvi​jek će ih biti. Ludo je dje​lo pre​re​za​ti oko​ve sto​ti​na​ma i ti​su​ća​ma pri​jes​tup​ni​ka, samo zato da bi se os​lo​bo​di​lo jed​no​ga koji je ne​vin... Ali to je fa​ra​ono​va bri​ga, ne moja. Neka on raz​miš​lja za mene... Pre​gle​da​vao me ti​je​kom svog ka​zi​va​nja, pi​pa​ju​ći mi ruke, kao i mje​hu​re i kras​te na le​đi​ma. Nije se bo​jao vo​nja Kuće Smr​ti, koji se još uvi​jek ši​rio od mene. Oči​gled​no se sa​ža​lio zbog moje mla​dos​ti, jer je re​kao: – Koža ti je opa​lje​na... Imam ulja! Ho​ćeš li da ti ga utr​ljam? Utr​ljao je ulja u moje noge i ruke, a za​tim i u leđa... Ali je pri​tom kleo i go​vo​rio: – Amo​na mi, ne znam za​što to či​nim, jer od kak​vog si mi pro​bit​ka? Zar je mo​žda net​ko mene ma​zao kada sam bio ba​ti​nan i ra​nja​van? I kada sam gr​dio bo​go​ve zbog ne​prav​di koje su mi po​či​ni​li? Do​bro sam znao kako svi ro​bo​vi i za​tvo​re​ni​ci uvje​ra​va​ju o svo​joj ne​duž​nos​ti. Ali bio je do​bar pre​ma meni i ja sam mu se že​lio odu​ži​ti na isti na​čin. Što više, bio sam to​li​ko usam​ljen te sam se bo​jao kako bi mo​gao oti​ći i os​ta​vi​ti me mo​joj osam​lje​nos​ti. Zato re​koh: – Reci mi o ne​prav​di koja ti je po​či​nje​na, kako bih mo​gao ža​li​ti s to​bom. – Znaj onda – za​po​čeo je. – Osje​ćaj tuge is​tje​ra​li su mi ba​ti​na​ma već prve go​di​ne u rud​ni​ku ba​kra. Mrž​nja je bila mno​go ži​la​vi​ja. Iz​dr​ža​la je pet go​di​na, ali i nju su is​‐ tje​ra​li bi​če​vi​ma... I moje srce li​ši​li sva​kog ljud​skog osje​ća​ja... No za​što ti ne bih sve is​‐ pri​čao, te ti tako od​vra​tio paž​nju, jer ti moji pr​sti pri ma​za​nju opek​li​na si​gur​no za​da​ju boli? Znaj, dak​le, ne​kad sam bio slo​bo​dan čo​vjek i po​sje​do​vao obra​di​vu zem​lju, ko​li​‐ bu, ženu, vo​lo​ve, te piva u mom vrču. Ali imao sam i su​sje​da, utje​caj​na čo​vje​ka ime​‐ nom Anu​kis; neka mu ti​je​lo is​tru​ne! Po​sje​do​vao je to​li​ko zem​lje te se okom nije mo​‐ gla iz​mje​ri​ti, nje​go​vo sta​do bilo je bez​broj​no po​put zrna pus​tinj​sko​ga pi​je​ska, a nji​ho​‐ 96

va je rika bila po​put hu​ča​nja oce​ana. Ipak, još je hle​pio i za mo​jim ma​le​nim ko​ma​dom zem​lje. Mu​čio me na sve mo​gu​će na​či​ne, a na​kon sva​ke po​pla​ve, kada se pro​vo​di​la nova iz​mje​ra zem​lje, gra​nič​ni je ka​men po​mi​can sve bli​že mo​joj kući i ja sam gu​bio zem​lju. Ni​šta ni​sam mo​gao po​du​ze​ti... Mjer​ni​ci su slu​ša​li nje​ga, a ne mene, jer im je da​vao li​je​pe da​ro​ve. Za​tr​pa​vao je moje pro​ko​pe za na​vod​nja​va​nje, spre​ča​va​ju​ći time do​tok vode na moje nji​ve. Zato mi je sto​ka tr​pje​la žeđ, žito mi se osu​ši​lo, a pivo u vrču pre​sah​nu​lo. No on nije mo​gao čuti mo​jih pri​tuž​bi, jer je zimi sta​no​vao u svo​joj li​je​poj i ve​li​koj kući u Tebi, a lje​ti se os​vje​ža​vao na svo​jim pros​tra​nim ima​nji​ma, dok su me nje​go​ve slu​ge na​pa​da​le i ba​ti​na​le, te hu​ška​le pse na mene, čim bih se po​ku​šao pri​bli​ži​ti. Bez​no​si čo​vjek je još je​dan​put uz​dah​nuo i utr​ljao još ulja u moja leđa. – Ipak, bez ob​zi​ra na to, mo​žda bih i da​lje os​tao u svo​joj ko​li​bi, da me bo​go​vi nisu prok​le​li po​da​riv​ši mi li​je​pu kćer. Imao sam pet si​no​va i tri kće​ri, jer se si​ro​maš​ni brzo mno​že. Do​če​kao sam da odras​tu, te su mi bili po​moć i za​do​volj​stvo, prem​da je jed​nog dje​ča​ka dok je još bio ma​len, ukrao si​rij​ski tr​go​vac. No moja je naj​mla​đa kći bila vrlo li​je​pa, a u svom lu​di​lu bio sam vrlo po​no​san na nju. Ni​sam je tje​rao na te​ške pos​lo​ve ili no​še​nje vode, kao ni na ra​do​ve po po​lji​ma kako joj ne bi po​tam​nje​la put. Bilo bi mu​dri​je da sam joj pot​kra​tio kosu i na​tr​ljao joj lice ča​đom. Jer, smo​trio ju je moj su​‐ sjed Anu​kis i po​že​lio. Od tada više ni​sam imao mir​no​ga dana. Po​zvao me na sud, pri​‐ si​zao je tamo kako su mu moji vo​lo​vi iz​ga​zi​li nji​ve, a moje si​no​ve obi​je​dio da su mu zlo​na​mjer​no za​tr​pa​va​li pro​ko​pe za na​vod​nja​va​nje, te ba​ca​li str​vi​ne u nje​go​ve bu​na​re. Pri​si​zao je kako sam u sla​bim go​di​na​ma po​su​đi​vao od nje​ga žito. Sve su to pri​seg​nu​le i nje​go​ve slu​ge... A mene su​dac nije ni sas​lu​šao. Ipak, Anu​kis bi mi os​ta​vio moje po​lje da mu htje​doh dati svo​ju kćer. Me​đu​tim, na to ni​sam pris​tao... Na​dao sam se, svo​jom će lje​po​tom naći pris​toj​na čo​vje​ka za muža, ne​ko​ga tko bi se bri​nuo za mene u mo​jim poz​nim go​di​na​ma i bio lju​ba​zan pre​ma meni. – Na kon​cu su nje​go​vi slu​ge na​sr​nu​li na mene. Ni​sam imao ni​če​ga za obra​nu osim svo​ga šta​pa, ali sam njim mlat​nuo jed​no​ga po gla​vi... I taj je od udar​ca umro. Tada su mi odre​za​li nos i uši i pos​la​li me u rud​nik, a za po​rav​na​nje du​go​va pro​da​li su mi ženu i dje​cu u rob​lje. A naj​mla​đu kći je Anu​kis za​dr​žao za sebe. I kada se na​uži​vao i za​si​‐ tio, pre​pus​tio ju je svo​jim slu​ga​ma. Zato mis​lim kako je to bila ne​prav​da što sam bio pos​lan u rud​nik. Kada me je fa​ra​on na​kon de​set go​di​na os​lo​bo​dio, po​žu​rio sam domu. Ali moja je ko​li​bi​ca bila sru​še​na, tuđe je sta​do pas​lo po mo​jim li​va​da​ma, a moja kći koju sam za​te​kao u daš​ča​ri kra​va​ra nije htje​la čuti za mene. Neki ču​var mi je još pro​‐ lio ki​pu​će vode po sto​pa​li​ma. Doz​nao sam kako je Anu​kis umro, te mu se grob na​la​zi u Gra​du Mr​tvih bli​zu Tebe, a ima dug nat​pis na vra​ti​ma. Zato po​đoh u Tebu ra​zve​se​‐ li​ti svo​je srce onim što tamo piše. Ali ja ne znam či​ta​ti i nit​ko mi nije pro​či​tao što je tamo za​pi​sa​no, prem​da sam ras​pi​ti​va​njem na​šao put do Anu​ki​so​va gro​ba... – Že​liš li to, ja ću ti pro​či​ta​ti nat​pis! – re​koh. – Neka tvo​je ti​je​lo os​ta​ne sa​ču​va​no za​uvi​jek, uči​niš li mi tu us​lu​gu! – us​klik​ne on. 97

– Tako bih saz​nao što je za​pi​sa​no o Anu​ki​su, pri​je nego umrem... Na​ma​zao mi je ti​je​lo uljem i još oprao moju pre​ga​ču u vodi. Po​tom po​đo​smo za​‐ jed​no u Grad Mr​tvih, neo​me​ta​ni od ču​va​ra. Proš​li smo iz​me​đu re​do​va gro​bo​va, sve dok ne sti​go​smo do jed​ne ve​li​ke grob​ni​ce. Pred njom je bilo pos​tav​lje​no mesa i mno​go vr​sta ko​la​ča, voća i cvi​je​ća. Za​pe​ča​ćen vin​ski vrč sta​jao je ta​ko​đer tamo. Bez​no​si je jeo od tih da​ro​va, da​ju​ći ne​što i meni, a po​tom me za​mo​lio neka mu pro​či​tam što je za​pi​sa​no po​vrh vra​ta. Evo što sam mu mo​gao pri​op​ći​ti: “Ja, Anu​kis, si​jao sam sje​me i sa​dio sta​bla neka rode vo​ćem, a moja lje​ti​na bi​ja​še obil​na, jer sam se pri​bo​ja​vao bo​go​va i žr​tvo​vao im pe​ti​nu od moje cje​lo​kup​ne že​tve. Nil me ob​da​ri​vao svo​jom sklo​noš​ću, a nit​ko na mom po​sje​du nije gla​do​vao ti​je​kom ci​je​lo​ga mog ži​vo​ta. Ni mo​jim su​sje​di​ma nije uz​manj​ka​lo hra​ne, bu​du​ći da sam im do​vo​dio vodu na nji​ho​va po​lja i hra​nio ih svo​jim ži​tom kada je u ne​plod​nim go​di​na​‐ ma že​tva pod​ba​ci​va​la. Oni​ma bez oca bri​sao sam suze i ni​sam iz​rab​lji​vao udo​vi​ce nego im opra​štao du​go​ve nji​ho​ve, a moje je ime bla​go​si​lja​no od jed​nog kra​ja moje zem​lje do dru​gog. Kome je ugi​nuo vol, ja Anu​kis da​vao sam mu dru​gog, zdra​vog. Pa​‐ zio sam kako se ne bi po​mi​ca​li gra​nič​ni ka​me​no​vi, te ni​sam za​pre​ča​vao ti​jek vode na po​lja mo​jih su​sje​da. Ko​ra​čao sam u prav​di i po​bož​nos​ti za ci​je​log svog živ​lje​nja. To sve po​či​nio sam ja, Anu​kis, kako bi mi bo​go​vi bili mi​los​ti​vi i olak​ša​li mi moje pu​to​va​‐ nje u Za​pad​nu Zem​lju.” Bez​no​si je slu​šao s pu​nim po​što​va​njem... A kad sam za​vr​šio, gor​ko je za​pla​kao, te re​kao: – Ja sam si​ro​ma​šan čo​vjek i vje​ru​jem u sve što je na​pi​sa​no. Sada vi​dim: Anu​kis je bio po​bo​žan čo​vjek, po​što​van u smr​ti. Bu​du​ći na​ra​šta​ji či​ta​ti će nat​pis nad vra​ti​ma nje​go​va po​či​va​li​šta i oda​va​ti mu po​čast. Za raz​li​ku, ja sam bi​jed​nik i zlo​či​nac, bez nosa i uši​ju, kako bi moju sra​mo​tu mo​gli vi​dje​ti svi. A kada umrem, ti​je​lo će mi biti ba​če​no u ri​je​ku, te ću pres​ta​ti pos​to​ja​ti. Zar nije sve na ovom svi​je​tu jed​na ve​li​ka is​‐ praz​nost? Slo​mio je pe​čat na vin​skom vrču i pio. Po​ja​vio se je​dan ču​var i pri​pri​je​tio mu svo​‐ jim pru​tom... Ali mu moj pra​ti​telj reče: – Anu​kis je u svo​jim da​ni​ma bio do​bar pre​ma meni, te že​lim oda​ti po​što​va​nje us​‐ po​me​ni na nje​ga, je​du​ći i pi​ju​ći na nje​go​vu gro​bu. No po​lo​žiš li svo​je ruke na mene ili mog pri​ja​te​lja ov​dje po​red mene, a on je učen čo​vjek, znaj kako je mno​go krep​kih mo​ma​ka u tr​s​ci, a neki od nas ima​mo no​že​ve pa ćemo te po​tra​ži​ti po noći i ras​po​ri​ti ti grlo. To bi mi bilo žao, jer sam uis​ti​nu po​bo​žan čo​vjek, koji vje​ru​je u bo​go​ve, te koji ni​ko​me ne bi uči​nio ni​šta na žao. Zato bi bilo naj​bo​lje ako nas os​ta​viš na miru, te se pra​viš da nas ne vi​diš. Za​pi​ljio se u ču​va​ra... A iz​gle​dao je do​is​ta gro​zo​mor​no, ona​ko bez nosa i uši​ju, sav u dronj​ci​ma. Čo​vjek je po​gle​dao uoko​lo i oti​šao... Jeli smo i pili na Anu​ki​so​vu gro​bu. Nad​streš​ni​ca po​vrh da​ri​va​li​šta šti​ti​la nas je ugod​nom svje​ži​nom. 98

– Sada mi je jas​no – reče moj bez​no​si drug. – Bilo bi bo​lje da sam svo​ju kći dao Anu​ki​su dra​go​volj​no. Mo​žda bi mi os​ta​vio moju ko​li​bu i čak mi slao da​ro​ve, jer mi je kći bila li​je​pa i ne​vi​na, a sada je is​lu​že​na sla​ma​ri​ca nje​go​vim slu​ga​ma. Vi​dim jas​no: pra​va bo​ga​tih i moć​nih je​di​na su pra​va na ovom svi​je​tu, a ri​ječ si​ro​ma​ha ne do​si​že fa​ra​ono​va uha. Po​di​žu​ći vrč pre​ma us​na​ma, glas​no se na​smi​jao i nas​ta​vio: – U tvo​je zdrav​lje, vrlo pra​vič​ni Anu​ki​se, a tvo​je ti​je​lo neka bude sa​ču​va​no za​uvi​‐ jek. Ne​mam že​lje sli​je​di​ti te u Za​pad​nu Zem​lju, gdje ti i tebi slič​ni obi​ta​va​te sret​ni, u mi​los​ti bo​go​va. Ali sada mi se čini, tre​bao bi nas​ta​vi​ti svo​je do​bro​čins​tvo na zem​lji i po​di​je​li​ti sa mnom zlat​ne po​su​de i dra​gu​lje u svom gro​bu. Zato ću te sli​je​de​će noći po​ho​di​ti, kada se Mje​sec za​ogr​ne u obla​ke. – Što to zbo​riš, Bez​no​si? – us​klik​nuh u pre​pas​ti i ne​s​vjes​no uči​nih sve​ti Amo​nov znak. -Zar ćeš pos​ta​ti pljač​ka​šem gro​bo​va? Ta to je naj​o​gav​ni​ji od svih zlo​či​na u oči​‐ ma kako bo​go​va tako i lju​di! Bez​no​si, pod​ja​ren vi​nom, od​vra​ti: – To što zbo​riš ve​li​ka je be​smis​li​ca, do​du​še na tvoj učen na​čin. Anu​kis je moj duž​‐ nik, a ja, bu​du​ći sam ma​nje mi​los​tiv od nje​ga, si​lom ću os​tva​ri​ti svo​je traž​bi​ne. Po​ku​‐ šaš li me za​us​ta​vi​ti, slo​mit ću ti vrat. Ali, ako si mu​dar, po​mo​ći ćeš mi. Jer, če​ti​ri oka vide bo​lje od dva, a za​jed​no mo​že​mo od​ni​je​ti iz gro​ba više nego bih mo​gao po​ni​je​ti sam. To da​ka​ko vri​je​di za slu​čaj ako ne bude mje​se​či​ne. – Ne že​lim biti bi​če​van i obje​šen na zi​di​na​ma, gla​vom na do​lje – re​koh us​trav​ljen. Ipak, raz​mis​liv​ši, za​klju​čio sam kako moja sra​mo​ta te​ško može pos​ta​ti veća ako me pri​ja​te​lji vide vi​sje​ti na ta​kav na​čin... A smrt sama po sebi nije me pla​ši​la. Pili smo i jeli, a kad smo is​praz​ni​li vrč, raz​bi​li smo ga i kr​ho​ti​ne raz​ba​ca​li po okol​‐ nim gro​bo​vi​ma. Ču​va​ri su šu​tje​li i okre​nu​li nam leđa, jer su se ska​me​ni​li od stra​ha. Na​ve​čer su voj​ni​ci do​ves​la​li iz gra​da pre​ko ri​je​ke, kako bi ču​va​li gro​bo​ve. Ali, novi im fa​ra​on nije bio pos​lao da​ro​ve, uobi​ča​je​ne na​kon kru​nid​be. Zato su ro​go​bo​ri​li među so​bom. Na​kon što su pili vina, a nje​ga je među gro​bo​vi​ma uis​ti​nu bilo u iz​o​bi​lju, po​‐ če​li su raz​bi​ja​ti gro​bo​ve, otva​ra​ti ih i ne​mi​li​ce pljač​ka​ti. Nit​ko nije ome​tao Bez​no​so​ga i mene pri pro​va​lji​va​nju u Anu​ki​sov grob. Pre​vr​nu​li smo mu škri​nju i uze​li zlat​nih kupa i vred​no​ta ko​li​ko smo samo mo​gli po​ni​je​ti. U osvit se na oba​lu ri​je​ke na​tis​nu​la sva sila si​rij​skih tr​go​va​ca, pri​prav​nih ot​ku​pi​ti op​ljač​ka​no i po​ni​je​ti to u svo​jim bro​do​vi​ma niz ri​je​ku. Pro​da​li smo im sav naš pli​jen, pri​miv​ši sko​ro dvi​je sto​ti​ne de​be​na u zla​tu i sre​bru. Po​di​je​li​li smo to među so​bom, u skla​du s te​žin​skim oz​na​ka​ma utis​nu​tim u ko​vi​nu. Ci​je​na koju po​lu​či​smo bila je tek nez​na​tan dio stvar​ne vri​jed​nos​ti tih do​ba​ra, a ni zla​to nije bilo čis​to nego s pri​mje​sa​‐ ma... Ali se Bez​no​si uve​li​ke ra​do​vao. – Pos​tat ću bo​ga​tim čo​vje​kom, jer ovaj je po​sao unos​ni​ji od te​tu​ra​nja pod te​re​tom u luci ili no​še​nja vode od jama za na​vod​nja​va​nje do po​lja. Ja mu, me​đu​tim, re​koh: 99

– Vrč, idu​ći na vodu, pre​tje​ra samo je​dan​put! – Te se tako mi ras​ta​smo i ja se u tr​‐ gov​če​vu čunu vra​tih na dru​gu oba​lu, u Tebu. Prvo sam si ku​pio novu odje​ću, te jeo i pio u ne​koj vi​na​ri​ji, bu​du​ći da me je za​dah Kuće Smr​ti na​pu​štao. A ci​je​lo​ga su dana iz Gra​da Mr​tvih, s dru​ge oba​le ri​je​ke, sti​za​li zvu​ko​vi ro​go​va i zve​ket oruž​ja. Boj​na kola tut​nja​la su duž sta​za iz​me​đu gro​bo​va, a fa​ra​ono​va tje​les​na pos​troj​ba su​li​ca​ma je pro​‐ go​ni​la voj​ni​ke koji su pljač​ka​li, kao i biv​še ru​da​re... A nji​ho​vi sa​mrt​ni kri​ci mo​gli su se čuti sve do Tebe. Te su ve​če​ri zi​di​ne bile is​pu​nje​ne ti​je​li​ma obje​še​ni​ma za pete, a red je bio po​nov​no us​pos​tav​ljen.

7 Pre​no​ćio sam jed​nu noć u ne​kom svra​ti​štu i za​tim po​šao vi​dje​ti što se zbi​lo s mo​jom ku​ćom. Po​zvao sam Kap​ta​ha. Sti​gao je hram​lju​ći, obra​za ote​če​nih od uda​ra​ca. No, kad me je ugle​dao, za​je​cao je od ra​dos​ti i ba​cio mi se pred sto​pa​la... – Gos​po​da​ru, vra​tio si se, prem​da te dr​žah mr​tvim! Mis​lio sam, ako si živ, si​gur​no ćeš se vra​ti​ti po još sre​bra i ba​kra. Jer, kad čo​vjek je​dan​put dade, mora nas​ta​vi​ti da​va​‐ ti. Ali ti nisi do​la​zio, prem​da sam svom no​vom gos​po​da​ru ukrao više nego li ika​da ra​‐ ni​je u ci​je​lom ži​vo​tu, kao što to mo​žeš vi​dje​ti po mo​jem obra​zu i po mo​jem ko​lje​nu u koje me ju​čer uda​rio. Nje​go​va maj​ka, taj sta​ri kro​ko​dil, dao bog neka is​tru​ne!, za​pri​je​‐ ti​la me je pro​da​ti i vrlo sam us​tra​šen. Haj​de​mo na​pus​ti​ti ovu opa​ku kuću, gos​po​da​ru! Bje​ži​mo za​jed​no... Ok​li​je​vao sam, a on je moje ok​li​je​va​nje oči​to kri​vo shva​tio, jer mi je važ​no pri​op​‐ ćio: – U me​đu​vre​me​nu sam da​pa​če ukrao to​li​ko te se mogu o tebi bri​nu​ti neko vri​je​‐ me... A kada sve po​tro​ši​mo, mogu ra​di​ti za tebe, samo ako me po​ve​deš odav​de i os​lo​‐ bo​diš ove kro​ko​di​lo​ve maj​ke i nje​na oko​ta. – Ne, ja sam do​šao tebi is​pla​ti​ti svoj dug, Kap​tah – pri​op​ćih mu, te iz​bro​jah zla​ta i sre​bra na nje​gov dlan, vi​šes​truk iz​nos od onog ko​jeg mi je dao. – Ali, ako že​liš, ot​ku​‐ pit ću tvo​ju slo​bo​du od tvog gos​po​da​ra pa mo​žeš ići kamo te vo​lja. Kad je u svo​jim ru​ka​ma osje​tio zla​to i sre​bro, bio je van sebe od sre​će! Po​sko​čio je od ra​dos​ti, za​bo​rav​lja​ju​ći na svo​je bo​les​ne noge. Za​tim se zas​ti​dio, te iz​ja​vio: – Za​is​ta sam gor​ko pla​kao, kad sam ti pre​dao svu svo​ju imo​vi​nu... Ali mi ne​moj zbog toga za​mje​ri​ti. No ako bi me i os​lo​bo​dio, kamo bih mo​gao poći kad sam ci​je​log svog ži​vo​ta bio rob? Bez tebe ja sam po​put sli​je​pe mač​ki​ce, po​put ja​nje​ta koje je na​‐ pus​ti​la ovca. A i ne bi tre​bao ba​ca​ti ulu​do do​bro zla​to za moje os​lo​bo​đe​nje. Za​što pla​‐ ća​ti za ne​što što je već tvo​je? -Na​mig​nuo je lu​ka​vo i zna​čaj​no svo​jim je​di​nim okom. – Oče​ku​ju​ći tvoj po​vra​tak, sva​ko​ga sam se dana ras​pi​ti​vao za od​la​ske bro​do​va. Je​dan ve​lik, vrlo si​gu​ran brod, upra​vo opre​ma​ju za pu​to​va​nje u Smir​nu. Mo​žda bi​smo mo​gli 100

oku​ša​ti sre​ću i za​je​dri​ti na nje​mu? Da​ka​ko, pri​ne​se​mo li pri​je toga obi​la​tu žr​tvu bo​go​‐ vi​ma. Je​di​na je nez​go​da što ni​sam na​šao do​volj​no moć​no​ga boga, ot​ka​ko sam na​pus​‐ tio Amo​na, koji mi je po​či​nio tak​ve pa​kos​ti i psi​ne. A i ovi dru​gi bo​go​vi mi nisu ni​šta do​bro do​ni​je​li. Do​s​ljed​no sam se oba​vje​šta​vao o svim mno​go​broj​nim bo​go​vi​ma, po​‐ ku​šao sam čak i s no​vim fa​ra​ono​vim bo​gom, čiji je hram opet otvo​ren, te je do​bro po​‐ sje​ćen, jer lju​di žele da se fa​ra​onu o nji​ma do​bro go​vo​ri. Ali se tvr​di, fa​ra​on je re​kao kako nje​gov bog živi od is​ti​ne... Zato se bo​jim, taj je nje​gov bog ne​ka​ko vrlo osjet​ljiv, te od nje​ga neću ima​ti ne​kog spo​me​na vri​jed​nog pro​bit​ka. Pri​sje​tiv​ši se ska​ra​be​ja ko​jeg sam na​šao, sve​ča​no ga uru​čih Kap​ta​hu i re​koh mu: – Evo boga koji je vrlo mo​ćan, prem​da ma​len. Ču​vaj ga do​bro, jer sam uvje​ren kako će nam do​ni​je​ti sre​ću. Ja već imam zla​ta u svo​joj kesi. Odje​ni se na si​rij​ski, dak​‐ le, pa bje​ži ako mo​raš. Ali, ne kri​vi mene ako te uhva​te kao od​bje​gla roba! Neka te čuva ovaj ma​le​ni bog. Tako ćemo ušte​dje​ti no​vac za pla​ća​nje na​šeg pri​je​vo​za do Smir​ne. Više ne mogu ni​ko​me po​gle​da​ti u lice ov​dje u Tebi, a ni u ci​je​loj zem​lji Egi​‐ pat. Zato se neću ni​kad vra​ti​ti... – Ne po​la​ži za​vje​ta! Jer, tko zna što do​no​si su​traš​nji dan? Čo​vjek koji je je​dan​put pio vode iz Nila ne može uta​ži​ti svo​ju žeđ nig​dje drug​dje. Tvo​je su mis​li i od​lu​ke mu​‐ dre, a još ćeš mu​dri​je uči​ni​ti, po​ve​deš li me so​bom. Jer, bez mene si po​put dje​te​ta, koje ne može pre​vi​ti samo sebe. Ne znam kak​vu si to stra​ho​tu po​či​nio... Ti oba​raš svo​je oči na sam spo​men toga! Ipak znaj, ti si mlad i jed​nog ćeš dana za​bo​ra​vi​ti. Čo​vje​kov čin je po​put ka​me​na ba​če​nog u je​ze​ro: iz​a​zi​va gla​san plje​sak i kru​go​ve koji se šire po po​‐ vr​ši​ni... Ali na​kon ne​kog vre​me​na, vode su opet mir​ne i ne os​ta​je ni naj​ma​nji trag od ba​če​no​ga ka​me​na. Ljud​sko sje​ća​nje na​lik je toj vodi. Na​kon pro​to​ka do​volj​no duga vre​me​na, svi će za​bo​ra​vi​ti i tebe i tvo​je čine. I moći ćeš se vra​ti​ti... A ja se pak na​dam, do tog ćeš vre​me​na pos​ta​ti do​volj​no bo​gat i mo​ćan, pa ćeš me moći za​šti​ti​ti, ako bih imao ne​pri​li​ka gle​de lis​te od​bje​glih ro​bo​va. – Od​la​zim i neću se vra​ti​ti – iz​ja​vih od​luč​no. Upra​vo u taj tren Kap​ta​ho​va gos​po​‐ da​ri​ca ga je po​zva​la krje​šta​vim gla​som. Po​đoh ga če​ka​ti na uglu uli​ce. Na​kon ne​kog vre​me​na pri​dru​žio mi se, no​se​ći ko​ša​ri​cu. U njoj je bio za​ve​ž​ljaj, a Kap​tah je zvec​kao s ne​ko​li​ko ba​kre​nja​ka u ruci. – Maj​ka svih kro​ko​di​la pos​la​la me na tr​ž​ni​cu ku​po​va​ti – pri​op​ćio mi je odu​šev​lje​‐ no. – Po obi​ča​ju, dala mi je pre​ma​lo no​va​ca... Ali i to​li​ko će biti na pro​bi​tak, jer vje​ru​‐ jem, put do Smir​ne je dug. Nje​go​va odje​ća i vla​su​lja bile su u ko​ša​ri​ci. Spus​ti​smo se do oba​le, gdje se Kap​tah pre​odje​nuo, skri​ven u tr​s​ci. Ku​pio sam mu li​je​pu pa​li​cu kak​va je uobi​ča​je​na za slu​ge i pok​li​sa​re iz kuća ugled​ni​ka. Po​tom se za​pu​ti​smo do gata gdje je bio usi​dren si​rij​ski brod. Naš​li smo ve​li​ko plo​vi​lo s tri jar​bo​la, ko​jem se ko​nop deb​lji​ne ljud​sko​ga ti​je​la pro​te​zao od pram​ca do krme. I na jar​bo​lu su le​pr​ša​le po​mor​ske zas​ta​vi​ce, naj​av​lju​ju​ći po​la​zak. Ka​pe​tan je bio Si​ri​jac. Bilo mu je dra​go kad je saz​nao da sam li​ječ​nik, jer je vi​so​ko ci​je​nio egi​pat​sko li​ječ​niš​tvo, a mno​gi iz re​do​va nje​go​ve po​sa​de bili su bo​les​ni. 101

Ska​ra​bej nam je dak​le do​nio sre​ću, jer nas je upi​sao u lis​ti​nu put​ni​ka i nije htio uze​ti no​va​ca za naš pri​je​voz, re​kav​ši kako ćemo tro​šak pri​je​vo​za odra​di​ti. Od tog tre​na Kap​tah je čas​tio ska​ra​be​ja kao boga, po​ma​zu​ju​ći ga sva​kod​nev​no i za​ma​ta​ju​ći ga u sku​po​cje​no plat​no. Is​plo​vi​li smo, a ro​bo​vi su upr​li o svo​ja ves​la... Tako smo se za osam​na​est dana do​‐ mo​gli gra​ni​ce Dva Kra​ljev​s​tva. U dalj​njih osam​na​est dana sti​go​smo do del​te, a pos​li​je još dva dana plo​vid​be more se otvo​ri​lo pred nama. Ti​je​kom tog pu​to​va​nja pro​la​zi​li smo po​red gra​do​va, hra​mo​va, nji​va i sta​da... Ali svo to bo​gat​stvo Egip​ta nije mo​glo ra​zve​se​li​ti moje srce. Nes​trp​lji​vo sam stre​mio na​‐ pri​jed, kako bi Crna Zem​lja što pri​je os​ta​la za nama. Us​mje​ri​li smo na otvo​re​no more. Usko​ro iz​gu​bi​smo iz vida i oba​le, pa se ni​šta osim neba i mora nije mo​glo vi​dje​ti oko nas. Kad se pred nama uka​za​lo si​nje more, ko​jem se nije vi​dje​la su​prot​na oba​la, Kap​tah se uz​ne​mi​rio. Zar ne bi bilo bo​lje, upi​ta, ako se is​kr​ca​mo na kop​no i tim pu​tem nas​ta​‐ vi​mo pu​to​va​nje u Si​ri​ju, prem​da te pu​to​ve ugro​ža​va​ju raz​boj​ni​ci i pljač​ka​ši? Ne​mir mu se još više po​ve​ćao kad su ves​la​či, po svom do​brom sta​rom obi​ča​ju, po​če​li ku​ka​ti i ka​me​njem grep​s​ti lice, ne oba​zi​ru​ći se na ka​pe​ta​no​vu za​bra​nu, koji nije že​lio da mu tom lu​do​ri​jom još više za​pla​še put​ni​ke. Brod se zvao “Ro​ga​ta riba”. Ka​pe​tan je dao iz​‐ bi​če​va​ti mor​na​re i ves​la​če, ali to nije uma​nji​lo nji​ho​vu kuk​nja​vu. Zato su mno​gi put​‐ ni​ci ta​ko​đer po​če​li ja​di​ko​va​ti i pri​no​si​ti žr​tve bo​go​vi​ma. Egip​ća​ni su u po​moć do​zi​va​li Amo​na, Si​rij​ci su ču​pa​li svo​je bra​de i, ovis​no o tome odak​le su po​tje​ca​li, za​zi​va​li u po​moć Ba​ala iz Smir​ne, Si​do​na, Bi​blo​sa i dru​gih gra​do​va. Sa​vje​to​vao sam Kap​ta​hu, čim se upla​ši, neka pri​ne​se žr​tvu na​šem bogu. Ra​zvio je suk​no, iz​va​dio sve​tog ska​ra​be​ja, ba​cio se pred njim na pa​lu​bu, a sre​br​njak u more, te pla​kao i zbog sebe i zbog sre​br​nja​ka. Mor​na​ri su u me​đu​vre​me​nu pres​ta​li bu​či​ti i po​di​gli su je​dra. Brod se po​čeo po​la​ko okre​ta​ti i lju​lja​ti, a ves​la​či su do​bi​li piva i kru​ha. Kada se brod po​čeo va​lja​ti, Kap​ta​ho​vo je lice po​si​vje​lo. Gr​če​vi​to se pri​hva​tio ve​li​‐ kog ko​no​pa... Usko​ro mi se po​ja​dao: – Že​lu​dac mi se po​peo do uši​ju... Umi​rem! Do​dao je da me neće gr​di​ti, prem​da sam ga ja na​go​vo​rio na ovo pu​to​va​nje. Opra​‐ šta mi, reče, kako bi i bo​go​vi pre​ma nje​mu bili mi​los​ti​vi. Na​dao se, ti​je​lo će mu se pos​li​je uta​pa​nja sa​ču​va​ti, bu​du​ći da je u moru to​li​ko soli, pa će ipak sti​ći u Za​pad​nu Zem​lju. Mor​na​ri koji su ga čuli po​če​še ga is​mi​ja​va​ti, tvr​de​ći kako je more puno ne​ma​ni koje će ga po​žde​ra​ti pri​je nego uto​ne do mor​skog dna. Vje​tar je oja​čao, brod se po​čeo jače va​lja​ti, a ka​pe​tan ga je us​mje​rio put otvo​re​na mora, gdje nije bilo kop​na na vi​di​ku. Tada i ja pos​ta​doh nes​po​ko​jan, jer ni​sam mo​gao shva​ti​ti kako će opet naći kop​no. Više se ni​sam smi​jao ni Kap​ta​hu, jer me i sa​mog uhva​ti​la vr​to​gla​vi​ca, po​pra​će​na ne​ugod​nim osje​ti​ma. Nije dugo po​tra​ja​lo i Kap​tah je 102

po​čeo po​vra​ća​ti, te se slo​žio na pa​lu​bu. Lice mu je sada bilo već ze​le​no, a nije mo​gao is​tis​nu​ti ni slov​ca. Uz​bu​nio sam se, oso​bi​to zato jer za​pa​zih kako i mno​gi dru​gi put​ni​‐ ci po​vra​ća​ju i opla​ku​ju svo​ju kob u stra​hu pred pro​paš​ću. Lica su im se jako iz​mi​je​ni​‐ la... Zato po​te​koh hi​tro ka​pe​ta​nu i re​koh mu: – Oči​gled​no su bo​go​vi ba​ci​li kle​tvu na tvoj brod, jer je tu iz​bi​la neka straš​na bo​le​‐ šti​na, una​toč svom mo​jem li​ječ​nič​kom umi​je​ću. Zak​li​njem te zato, vra​ti brod pre​ma kop​nu, dok ga još mo​že​mo naći, jer kao li​ječ​nik ne mogu od​go​va​ra​ti za po​s​lje​di​ce. – A o olu​ji koja je bje​s​nje​la oko nas, ba​ca​ju​ći brod amo-tamo, tako da se sve na bro​du lo​mi​lo, re​kao sam kako je straš​ni​ja od sve​ga, ali neću se mi​je​ša​ti u ono što je nje​gov po​sao. No ka​pe​tan me smi​ri​vao, objaš​nja​va​ju​ći kako ima​mo po​vo​ljan vje​tar koji nam omo​gu​ću​je brzu i po​volj​nu plo​vid​bu, a uz to ne bih tre​bao dra​ži​ti bo​go​ve brb​lja​njem da je to olu​ja. Za​tim je do​dao: – Što se tiče bo​les​ti koja je iz​bi​la među put​ni​ci​ma, sve je to zato jer je hra​na ura​ču​‐ na​ta u ci​je​nu pri​je​vo​za. Zato su put​ni​ci pre​vi​še la​ko​mi, jedu pre​vi​še, a to po​ve​ća​va iz​‐ dat​ke bro​dov​las​ni​ka u Smir​ni. Za​si​gur​no su bro​dov​las​ni​ci pri​ni​je​li žr​tvu mor​skim bo​‐ go​vi​ma, kako put​ni​ci ne bi za​dr​ža​li po​je​de​nu hra​nu... A kad im je zlo, neće kao zvi​je​ri is​praz​ni​ti za​li​he brod​skih na​mir​ni​ca. Nje​go​vo me objaš​nje​nje umi​ri​lo samo dje​li​mi​ce. Zato sam ga upi​tao je li do​is​ta si​‐ gu​ran kako će po​nov​no naći kop​no, bu​du​ći će usko​ro pas​ti mrak? Uvje​ra​vao me kako se u nje​go​vim oda​ja​ma na​la​zi ve​lik broj raz​nih bo​go​va, a ti mu po​ma​žu i da​nju i noću odr​ža​va​ti pra​vac, samo ako da​nju sije Sun​ce i noću zvi​jez​de. To mi je za​si​gur​no sla​‐ gao, jer tak​vih bo​go​va za​si​gur​no nema. Zbog toga sam mu se na​ru​gao, te upi​tao kako to da ni​sam obo​lio po​put os​ta​lih put​‐ ni​ka? Objas​nio je kako je to sa​svim pri​rod​no, jer sam pla​ćam obro​ke hra​ne i time ne na​no​sim šte​tu bro​dov​las​ni​ci​ma. Na pi​ta​nje o Kap​ta​hu, re​kao je kako je to dru​ga stvar, jer slu​ge obo​li​je​va​ju ili os​ta​ju zdra​vi ovis​no od slu​ča​ja do slu​ča​ja. Za​klju​čio je iz​ja​‐ vom: – Zak​li​njem se svo​jom bra​dom: svi će put​ni​ci biti žus​tri po​put mla​de koze, čim stu​pe na suho tlo – te do​dao kako se ne tre​bam bo​ja​ti za svoj ugled i dos​to​jans​tvo li​‐ ječ​ni​ka. Ali kada sam pro​mo​trio bi​je​du put​ni​ka na bro​du, za​klju​čio sam: te​ško mu mogu po​vje​ro​va​ti. Za​što i ja ni​sam imao ve​ćih te​go​ba ne mogu objas​ni​ti, osim ako to nije bio po​s​lje​‐ dak okol​nos​ti što sam ne​po​sred​no na​kon ro​đe​nja bio stav​ljen u zip​ku Nila, no​šen ču​‐ nom od ro​go​za. Po​ku​šao sam po​mo​ći Kap​ta​hu i os​ta​li​ma, ali kada bih do​tak​nuo put​ni​ke, si​pa​li su kle​tve na me. A kad Kap​ta​hu po​nu​dih ne​što krep​ke hra​ne, od​vra​tio je lice i buč​no ra​‐ zja​pio svo​je vi​li​ce po​put vo​den​ko​nja, mu​če​ći se is​praz​ni​ti že​lu​dac, prem​da u nje​mu više ni​čeg nije bilo. Kap​tah se ni​ka​da ra​ni​je nije okre​nuo od hra​ne, te sam po​čeo mis​‐ li​ti kako mu je smrt do​is​ta bli​zu. Bi​jah do​is​ta po​ti​šten jer sam se po​pri​lič​no svi​kao na 103

nje​go​ve be​smis​li​ce. Noć nas je po​čas​ti​la, te ko​nač​no us​nuh, ali uz​ne​mi​ren va​lja​njem bro​da, zas​tra​šu​ju​‐ ćim puc​ke​ta​njem je​da​ra kao i gro​ho​ta​njem mora o tru​pi​nu bro​da. Tako je dan is​pu​nio svo​ju mje​ru... Ali se nit​ko od put​ni​ka nije ras​tao s du​šom. Da​pa​če, neki su se čak opo​‐ ra​vi​li u to​li​koj mje​ri te su jeli i še​ta​li pa​lu​bom. Samo je Kap​tah le​žao bez po​kre​ta, ne do​dir​nuv​ši hra​ne. Ipak je po​ka​zi​vao neke zna​ko​ve ži​vo​ta time što se iz​no​va po​čeo mo​li​ti ska​ra​be​ju. Iz toga sam za​klju​čio, vra​ća mu se nada da će se ipak do​hva​ti​ti kop​‐ na živ. Sed​mo​ga dana iz ne​be​skog svo​da se iz​nje​dri​la crta oba​le, a ka​pe​tan mi je objas​nio da smo pro​je​dri​li mimo Jafe i Tira, te sada mo​že​mo pra​vo na Smir​nu, za​hva​‐ lju​ju​ći po​volj​nim vje​tro​vi​ma. Kako je on to sve mo​gao zna​ti, ne mogu ni sada objas​‐ ni​ti... U sva​kom slu​ča​ju, ona​ko kako je naj​a​vio, sli​je​de​će​ga smo dana smo​tri​li Smir​‐ nu... A ka​pe​tan je u svo​joj oda​ji pri​no​sio obil​nu žr​tvu bo​go​vi​ma mora i os​ta​li​ma. Je​‐ dra su pri​kra​će​na, ves​la​či su pri​le​gli na ves​la i pri​tje​ra​li brod u luku gra​da Smir​ne. Kad se do​hva​ti​smo mir​ne vode, Kap​tah je us​tao i pri​seg​nuo na svog ska​ra​be​ja: ni​‐ kad više neće kro​či​ti na pa​lu​bu ne​kog bro​da.

104

KNJI​GA V

Ka​bir​ci 1

I

zvješ​ću​jem sada o Si​ri​ji i raz​li​či​tim gra​do​vi​ma u koje sam pris​pio. Pri​je toga mo​‐ ram pri​po​me​nu​ti, Cr​ve​ne Zem​lje se uis​ti​nu raz​li​ku​ju od Cr​nih Ze​ma​lja, u svim po​‐ drob​nos​ti​ma. Nema tamo, pri​mje​ri​ce, ri​je​ka po​put na​ših. Umjes​to toga, voda lije s neba i tako vla​ži zem​lju. Sva​ka do​li​na ima svo​je brdo, a iza sva​kog brda leži dru​ga do​‐ li​na. U sva​koj od njih obi​ta​va dru​gi na​rod, a sva​kim uprav​lja vla​dar koji pla​ća da​nak fa​ra​onu. Ili je bar pla​ćao, u ono vri​je​me o ko​jem pi​šem. Odje​ća ov​daš​njih ži​te​lja je pre​pu​na boja i umješ​no is​t​ka​na od vune, a po​kri​va ih od gla​ve do pete. To je dje​li​mi​ce tako, po mom miš​lje​nju, zato jer je u nji​ho​vim kra​je​vi​ma hlad​ni​je nego u Egip​tu... Ali i zato što mis​le kako je sram​no po​ka​zi​va​ti svo​ja ti​je​la, osim kad se olak​ša​va​ju na otvo​re​nom. A to je za jed​nog Egip​ća​ni​na gnus​no. Kosu nose du​gač​ku i pu​šta​ju bra​de neka ras​tu, te uvi​jek jedu u kući. Nji​ho​vi bo​go​vi, a sva​ki grad ima svo​jeg, zah​ti​je​va​ju ljud​ske žr​tve. Iz sve​ga toga se lako i ne​dvoj​be​no može spoz​na​ti kako se u Cr​ve​nim Zem​lja​ma baš sve raz​li​ku​je od uobi​ča​je​nog u Egip​tu. Svat​ko će zato ra​zu​mje​ti što se egi​pat​skim od​lič​ni​ci​ma, koji su bili na stal​nim služ​‐ ba​ma u si​rij​skim gra​do​vi​ma, nad​zi​ru​ći pri​kup​lja​nje po​re​za ili za​po​vi​je​da​ju​ći voj​nim po​sa​da​ma, nji​ho​va za​da​ća više či​ni​la kaz​nom nego po​čaš​ću. Čez​nu​li su za oba​la​ma Nila, osim onih ne​ko​li​ko ma​lo​broj​nih koji su pri​hva​ti​li tuđe obi​ča​je. Ovi dru​gi su pro​‐ mi​je​ni​li na​čin svo​ga odi​je​va​nja i pri​no​si​li su žr​tve tu​đim bo​go​vi​ma. Po​vrh sve​ga, stal​‐ ne splet​ke i uro​te među mjes​nim pu​ča​ni​ma, va​ra​nje i lo​pov​luk po​rez​nih obvez​ni​ka, kao i pre​pir​ke od​nos​no su​ko​bi iz​me​đu su​par​nič​kih vla​da​ra, za​gor​ča​va​li su ži​vot egi​‐ pat​skih služ​be​ni​ka. Ali u Smir​ni je ipak pos​to​jao Amo​nov hram, a čla​no​vi egi​pat​ske na​se​obi​ne odr​ža​va​li su ži​vah​ne me​đu​sob​ne veze, pri​re​đi​va​li pri​je​me, sla​vi​li svet​ko​vi​‐ ne, te ču​va​li svo​je obi​ča​je i za​miš​lja​li da su u Egip​tu. Ipak, bilo je i onih koji su se više dru​ži​li i mi​je​ša​li sa Si​rij​ci​ma... U Smir​ni sam pro​ži​vio dvi​je go​di​ne i kroz to raz​dob​lje na​učio ba​bi​lon​ski je​zik, u go​vo​ru i pi​smu. Na​učio sam to jer mi je bilo re​če​no kako se čo​vjek s tak​vim zna​njem može spo​ra​zu​mje​ti s obra​zo​va​nim lju​di​ma u ci​je​lom poz​na​tom di​je​lu svi​je​ta. Pi​sa​ni zna​ko​vi toga je​zi​ka, kako je to do​bro poz​na​to, ure​za​ni su u gli​ne​ne plo​či​ce, upo​ra​bom 105

oš​tre pi​salj​ke. I sva pre​pi​ska iz​me​đu kra​lje​va odvi​ja​la se na taj na​čin. Što je tome bio raz​log ne znam, osim ako nije okol​nost što pa​pir može iz​go​rje​ti, a gli​ne​ne su plo​či​ce vječ​ne, kao svje​do​čans​tvo o br​zi​ni ko​jom vla​da​ri za​bo​rav​lja​ju svo​je do​go​vo​re i iz​da​‐ je... Si​ri​ja se raz​li​ku​je od Egip​ta i po tome što li​ječ​ni​ci mo​ra​ju sebi tra​ži​ti bo​les​ni​ke. Jer ovi, umjes​to da sami od​la​ze li​ječ​ni​ci​ma, vje​ru​ju svo​jim bo​go​vi​ma kako će im ga oni pos​la​ti. Što​vi​še, na​gra​du li​ječ​ni​ci​ma daju pri​je a ne na​kon što su iz​li​je​če​ni. To je li​ječ​‐ ni​ci​ma po​god​no, jer bo​les​ni​ci na​gi​nju za​bo​ra​vu kada oz​dra​ve i kada se po​nov​no do​‐ bro osje​ća​ju. Uobi​ča​je​no je i da od​lič​ni​ci i bo​ga​ta​ši, koji drže svo​ga vlas​ti​tog li​ječ​ni​ka, nje​mu daju da​ro​ve dok su zdra​vi. Kad obo​le, da​ro​ve obus​ta​ve, sve dok se ne iz​li​je​če. Smje​rao sam se ov​dje ba​vi​ti svo​jim po​zi​vom na skro​man na​čin. Ali Kap​tah je mis​‐ lio druk​či​je... Re​kao je, sve što po​sje​du​jem neka ulo​žim u bi​ra​nu odje​ću i unajm​lji​va​‐ nje iz​vi​ki​va​ča koji će ob​z​na​ni​ti moju sla​vu i glas na svim jav​nim mjes​ti​ma. To je tre​‐ ba​lo pos​lu​ži​ti i za objav​lji​va​nje da ja ne po​sje​ću​jem bo​les​ni​ke nego ovi tre​ba​ju doći k meni... Kap​tah mi je za​bra​nio i pri​ma​nje bilo koga tko nije sa so​bom do​nio bar je​dan ko​mad zla​ta na dar. Re​koh mu kako je to bu​da​la​šti​na u gra​du gdje me nit​ko ne poz​na​‐ je i gdje su se obi​ča​ji raz​li​ko​va​li od onih u Cr​noj Zem​lji. No Kap​tah os​ta​de pri svo​jim os​no​va​ma. Ni​sam mo​gao ni​šta po​če​ti s njim, jer kad bi si za​bio neku za​mi​sao u gla​vu, bio bi tvr​do​glav po​put ma​gar​ca. Na​go​vo​rio me i neka po​sje​tim one od ta​moš​njih li​ječ​ni​ka koji su uži​va​li naj​ve​ći ugled te im pri​op​ćim sli​je​de​će: “Ja sam Si​nu​he, egi​pat​ski li​ječ​nik ko​jem je novi fa​ra​on dao ime Onaj Koji Je Usam​‐ ljen, a u svo​joj sam zem​lji gla​so​vit. Vra​ćam mr​tve u ži​vot, a sli​je​pi​ma vra​ćam vid, ako tako moj bog hoće. Jer ja imam ma​le​nog, ali moć​nog boga ko​jeg no​sim sa so​bom u put​noj škri​nji. Zna​nje se raz​li​ku​je od jed​nog kra​ja svi​je​ta do dru​gog, a ni bo​les​ti nisu svug​dje iste. Zato do​đoh u vaš grad pro​uča​va​ti bo​les​ti i li​je​či​ti ih, te po​lu​či​ti do​bi​tak od vaše uče​nos​ti i mu​dros​ti. Ni na koji na​čin ne ka​nim po​si​za​ti za va​šim kru​gom bo​‐ les​ni​ka, jer tko sam ja pa da se na​tje​čem s vama? Pred​la​žem, sto​ga, ša​lji​te mi one bo​‐ les​ni​ke ko​ji​ma vaš bog nije nak​lo​njen pa ih ne mo​že​te iz​li​je​či​ti, a po​se​bi​ce one koji tre​ba​ju za​hvat no​žem, bu​du​ći da vi nož ne ra​bi​te u svom ci​je​nje​nom pos​lu. A ja ću moći vi​dje​ti, hoće li ih moj bog iz​li​je​či​ti. Iz​li​je​čim li tak​vog bo​les​ni​ka, dat ću vam po​‐ lo​vi​cu onog što od nje​ga do​bi​jem, jer ne smje​rih ova​mo zla​ta radi nego zbog zna​nja. Ne us​pi​je li mi li​je​če​nje, od tak​vog bo​les​ni​ka neću uze​ti baš ni​šta, nego ga za​jed​no s da​rom vra​ti​ti vama.” Li​ječ​ni​ci koje sam sre​tao na uli​ca​ma i tr​ž​ni​ca​ma, kako po​sje​ću​ju svo​je bo​les​ni​ke, te im se obra​tio, nji​ha​li su svo​je pla​šte​ve i pre​bi​ra​li pr​sti​ma po bra​di, te go​vo​ri​li: “Ti si mlad, ali te uis​ti​nu tvoj bog bla​gos​lo​vio mu​droš​ću, jer su tvo​je ri​je​či ugod​ne na​šim uši​ma. To što zbo​riš o zla​tu i da​ro​vi​ma je mu​dro, kao i tvo​je spo​mi​nja​nje noža. Mi ni​kad ne ra​bi​mo noža u li​je​če​nju bo​les​nih, jer su lju​di ov​dje uvje​re​ni​ji u iz​vjes​nost smr​ti ako dođu pod nož, nego ako ga iz​bjeg​nu. Od tebe tra​ži​mo samo jed​no: ne​moj li​‐ 106

je​či​ti ča​ra​njem, jer je naše ča​ra​nje vrlo moć​no, pa u toj stru​ci vla​da ve​li​ko nad​me​ta​‐ nje, kako u Smir​ni tako i u os​ta​lim gra​do​vi​ma duž oba​le.” To je bilo is​ti​ni​to. Mno​go je ne​ukih lju​di kru​ži​lo uli​ca​ma u po​tra​zi za oni​ma koji su oz​drav​lji​va​li pri​mje​nom ma​gi​je i ra​skoš​no ži​vje​li u ku​ća​ma la​ko​vjer​nih, sve dok se nji​ho​vi pa​ci​jen​ti nisu opo​ra​vi​li ili umr​li. I u tome se oni raz​li​ku​ju od Egip​ća​na, jer kao što je sva​ko​me poz​na​to, čara se u hra​mo​vi​ma. Isto tako, to je za​ni​ma​nje pris​po​do​bi​vo samo sve​će​ni​ci​ma naj​vi​še​ga stup​nja, dok se svi os​ta​li smi​ju ča​ra​njem ba​vi​ti samo po​‐ taj​no. Na te​me​lju Kap​ta​ho​va pla​na i pro​ve​de​nih pri​pre​ma, bo​les​ni su lju​di, koje dru​gi li​‐ ječ​ni​ci nisu us​pje​li iz​li​je​či​ti, do​la​zi​li k meni. Li​je​čio sam ih, a one ko​ji​ma ni​sam mo​‐ gao po​mo​ći vra​ćao sam na​trag li​ječ​ni​ci​ma u Smir​ni. Iz Amo​no​va sam hra​ma do​nio sve​tu va​tru u svoj dom, kako bih mo​gao pro​vo​di​ti pro​pi​sa​no pro​čiš​će​nje te se odva​ži​ti na upo​ra​bu noža i iz​vo​di​ti za​hva​te na koje su do​ma​ći li​ječ​ni​ci mr​si​li svo​je bra​de i ču​‐ di​li se na ve​li​ko. Ima​doh do​volj​no sre​će pa sam ne​ko​me sli​jep​cu vra​tio vid, ko​jem su ta​moš​nji li​ječ​nik i žrec pri​je toga ma​za​li vje​đe ilo​va​čom s pri​mje​som sli​ne, ne po​lu​‐ čiv​ši ni​kak​va us​pje​ha. Upo​ra​bio sam iglu, pre​ma egi​pat​skom na​či​nu, što je uve​li​ke pri​do​ni​je​lo mom ugle​du. Ipak, taj je čo​vjek na​kon ne​kog vre​me​na opet iz​gu​bio vid, jer li​je​če​nje iglom daje samo pri​vre​men uči​nak... Tr​gov​ci i imuć​ni​ci u Smir​ni vo​di​li su ja​lov i ra​sko​šan ži​vot. Bili su deb​lji od Egip​‐ ća​na te zato pa​ti​li od gu​bit​ka daha i že​lu​ča​nih te​go​ba. Is​ku​šao sam svoj nož na nji​ma dok nisu kr​va​ri​li po​put pra​sa​ca. Kada su se moje za​li​he li​je​ko​va is​tro​ši​le, do​bro mi je doš​lo moje zna​nje gle​de pri​kup​lja​nja tra​va u pra​ve dane i pod po​god​nim mi​je​na​ma Mje​se​ca. Jer, o tome su lju​di u Smir​ni zna​li vrlo malo, pa se ni​sam ufao vje​ro​va​ti nji​‐ ho​vim li​je​ko​vi​ma. Pre​ti​le sam os​lo​bo​dio bo​lo​va u že​lu​cu i spa​sio ih od gu​še​nja, pri​‐ mje​nom li​je​ko​va koje sam im pro​dao pri​mje​re​no nji​ho​vu imov​nom sta​nju. Ni​sam se upu​štao u ras​pre ni s kim, a li​ječ​ni​ci​ma i grad​skim ugled​ni​ci​ma sam slao da​ro​ve. Kap​‐ tah je o meni ši​rio po​volj​ne gla​si​ne, te da​vao hra​ne pro​sja​ci​ma i pri​po​vje​da​či​ma, na​‐ pu​ću​ju​ći ih neka is​kli​ku​ju moje ci​je​ne po uli​ca​ma i tr​ž​ni​ca​ma te ču​va​ju moje ime od za​bo​ra​va. Ste​kao sam po​pri​lič​no zla​ta. Sve to ni​sam po​tro​šio ni pok​lo​nio. Ulo​žio sam ste​če​no za​jed​no s tr​gov​ci​ma iz Smi​me, koji su sla​li bro​do​ve u Egi​pat, na mor​ske oto​ke, te u zem​lju Hat​ti. Tako sam imao udje​la u mno​go bro​do​va, sto​ti​nu ili pet sto​ti​na, ovis​no o imet​ku s ko​jim sam ras​po​la​gao. Neki bro​do​vi nisu ni​ka​da po​nov​no vi​đe​ni, ali ve​ći​na ih se vra​ti​la, a moji ulo​zi u nji​ma, sada udvos​tru​če​ni ili utros​tru​če​ni, bili su une​se​ni u pos​lov​ne knji​ge. Ta​kav bi​ja​še obi​čaj u Smir​ni, ina​če pot​pu​no ne​poz​nat u Egip​tu. Čak su i si​ro​maš​ni ula​ga​li na ta​kav na​čin, te ili po​ve​ća​va​li svo​je ulo​ge ili pos​ta​ja​li još si​ro​‐ maš​ni​ji. De​set ili dva​de​set njih udru​ži​va​lo se skup​lja​ju​ći ba​kre​nja​ke radi ku​po​vi​ne udje​la od jed​ne ti​su​ći​ne vri​jed​nos​ti bro​da ili nje​go​va to​va​ra. Zbog tak​va ula​ga​nja ni​‐ sam ni​kad mo​rao dr​ža​ti zla​ta u svo​joj kući, što bi bio ma​mac pljač​ka​ši​ma. A kada sam zbog po​tre​ba moga po​zi​va pu​to​vao u dru​ge gra​do​ve, pri​mje​ri​ce u Bi​blos ili Si​don, ta​‐ 107

ko​đer ni​sam mo​rao no​si​ti zla​ta sa so​bom. Jer, tr​gov​ci su mi tada da​va​li gli​ne​nu plo​či​‐ cu, koju sam mo​gao po​ka​za​ti u pos​lov​nim ku​ća​ma tih gra​do​va, pa time i u dru​gim gra​do​vi​ma pri​ba​vi​ti no​va​ca kad god sam to po​že​lio. Ali to mi naj​češ​će uop​će nije bilo po​treb​no, jer sam do​bi​vao do​volj​no zla​ta od bo​les​ni​ka, koji su me čak po​zi​va​li da do​‐ đem iz Smir​ne, ne​ma​ju​ći po​vje​re​nja u svo​je grad​ske li​ječ​ni​ke... Tako se sve odvi​ja​lo do​bro po mene. Na​pre​do​vao sam i bi​vao sve imuć​ni​ji, a Kap​‐ tah se udeb​ljao u svo​joj sku​poj no​voj odje​ći, te se ma​zao pro​bra​nim ulji​ma. Pos​tao je čak dr​zak, te bi​jah pri​si​ljen iz​u​da​ra​ti ga. Ali za​što mi je sve bilo to​li​ko sklo​no, ne znam objas​ni​ti...

2 Us​pr​kos sve​mu, bi​jah i da​lje usam​ljen... A ni ži​vot mi nije pru​žao za​do​volj​stva. Do​di​‐ ja​lo mi je čak i vino, jer me ni​kad nije oras​po​lo​ži​lo nego bi mi od nje​ga lice po​tam​ni​lo po​put čađe. I kad sam ga pio, čez​nuo sam je​di​no za smr​ću. Zato sam te​žio stal​nom po​‐ ve​ća​va​nju svo​ga zna​nja, pa ni jed​nog je​di​no​ga tre​na ti​je​kom dana ne bih tro​šio u ludo niti ljen​ča​rio. Na​ime, ako ne bih ra​dio ni​šta, iz​je​da​le bi me mis​li o meni sa​mom i mo​jim dje​li​ma. A noću bih spa​vao po​put mr​tva​ca. Upoz​nao sam bo​go​ve u Smir​ni, te​že​ći saz​na​ti po​sje​du​ju li kak​vu skri​ve​nu is​ti​nu. Po​put sve​ga os​ta​log, i ti su se bo​go​vi raz​li​ko​va​li od onih u Egip​tu. Nji​hov je ve​li​ki bog bio Baal, su​rov bog koji je zah​ti​je​vao ljud​sku krv u za​mje​nu za svo​ju nak​lo​nost... Nje​‐ go​vi su sve​će​ni​ci bili eunu​si. Zah​ti​je​vao je i dje​cu. A i more je bilo po​hlep​no za žr​tva​‐ ma, pa su tr​gov​ci i oni na vlas​ti mo​ra​li stal​no tra​ži​ti nove žr​tve. Nije se ni​ka​da mo​glo vi​dje​ti obo​ga​lje​nih ro​bo​va, a si​ro​maš​ni su su​ro​vo kaž​nja​va​ni i za naj​ma​nje pri​jes​tu​pe. Tako je je​dan si​ro​ma​šak, na​kon što je ukrao ribu kako bi na​hra​nio svo​ju obi​telj, bio ra​sko​ma​dan i žr​tvo​van na žr​tve​ni​ku boga Ba​ala. Na​su​prot tome, onaj koji je va​rao na kri​vim ute​zi​ma ili ne​čis​tim zla​tom, nije bio kaž​nja​van nego bi do​šao na glas kao lu​‐ kav tr​go​vac, bu​du​ći se go​vo​ri​lo: “Čo​vjek je zato tu, da bi ga va​ra​li!” Tr​gov​ci i ka​pe​ta​ni kra​li su dje​cu, da bi je žr​tvo​va​li Ba​alu, čak i iz uda​lje​nog Egip​ta i s na​se​lje​nih oba​la... A to im se ubra​ja​lo u ve​li​ke zas​lu​ge. Nji​ho​vo žen​sko bo​žans​tvo bila je As​tar​ta, zva​na još i Ištar, pri​mje​ri​ce kao Ištar iz Ni​ni​ve. Ima​la je mno​go doj​ki, a sva​kog je dana iz​no​va ure​ša​va​na dra​gu​lji​ma i tan​kim ha​lja​ma. Slu​ži​le su je žene koje su zbog ne​kog raz​lo​ga bile zna​ne kao dje​vi​ce hra​ma, prem​da to ni​ka​ko i ni po čemu nisu bile. Na​pro​tiv, bile su tamo zbog pru​ža​nja za​do​‐ volj​stva, u vidu pos​lans​tva na koje je bo​ži​ca bla​go​nak​lo​no gle​da​la. Sma​tra​lo se to bo​‐ ži​ci ugod​nim dje​lom, a oso​bi​to ugod​nim ako bi gost pok​lo​nio hra​mu čim više zla​ta i sre​bra. Zbog toga su se žene na​tje​ca​le iz​me​đu sebe, kako bi se što više svi​dje​le mu​‐ škar​ci​ma. Od dje​tinj​stva su ih uči​li kako će mu​škar​ci​ma pru​ži​ti što više užit​ka, da bi 108

ovi dali bo​ži​ci što više zla​ta i sre​bra. I to je u Egip​tu bilo druk​či​je, jer se sma​tra​lo ve​li​‐ kim gri​je​hom upus​ti​ti se s ne​kom sve​će​ni​com ili že​nom iz hra​ma. Tko je u Egip​tu bio u tome uhva​ćen, pos​la​li bi ga u rud​ni​ke, a hram se mo​rao očis​ti​ti. Svo​je vlas​ti​te žene, me​đu​tim, tr​gov​ci Smir​ne ču​va​li su s ve​li​kom stro​goš​ću, za​tva​‐ ra​ju​ći ih u kuću i odi​je​va​ju​ći ih od gla​ve do pete u gus​ta tka​nja, kako ne bi do​vo​di​le u na​past tu​đin​ce. Mu​že​vi su, me​đu​tim, po​sje​ći​va​li hram... radi pro​mje​ne i pri​bav​lja​nja nak​lo​nos​ti bo​ži​ce. Tako je to bilo u Smir​ni, jer tamo ne bi​ja​še kuća nas​la​da kao u Egip​tu. A ako ne​ko​‐ me žene u hra​mu nisu bile po ćudi, mo​gao se ože​ni​ti ili si ku​pi​ti ro​bi​nju. Ro​bi​nje se mo​glo ku​pi​ti sva​kod​nev​no, bu​du​ći da su stal​no sti​za​li u luku bro​do​vi sa že​na​ma i dje​‐ com na pa​lu​bi... Bilo ih je sva​ke vr​ste i boje, pu​naš​nih i mr​ša​vih, za za​do​vo​lja​va​nje sva​či​jeg uku​sa... Bo​ga​lje i nes​po​sob​ne pak ku​po​va​lo je grad​sko vi​je​će po ni​skoj ci​je​ni, na​mi​je​niv​ši ih žr​tvo​va​nju u sla​vu boga Ba​ala. Pri ku​po​vi​ni su se smi​ja​li i tap​ka​li nji​‐ ho​ve obra​ze te se još hva​li​li kako su lu​ka​vi i time us​pje​li ob​ma​nu​li svog boga. A ako je rob bio vrlo star, bez zubi i nogu, smrt​no bo​les​tan, sta​vi​li bi bogu za​voj pre​ko oči​ju, kako ne bi opa​zio te mane, nego se nas​la​đi​vao samo vo​njem krvi koja je tek​la u nje​‐ go​vu čast. I ja sam pri​nio žr​tvu Ba​alu, bu​du​ći da je bio grad​ski bog i bilo je raz​bo​ri​to te​ži​ti za nje​go​vom nak​lo​noš​ću. Bio sam Egip​ća​nin i zato mu ni​sam ku​po​vao ljud​skih žr​ta​va. Da​vao sam mu zla​to. Po​ne​kad bih po​sje​tio i As​tar​tin hram, koji se otva​rao pre​dve​čer, radi slu​ša​nja glaz​be i pro​ma​tra​nja ple​sa pok​lo​ni​ca hra​ma koje, kako već re​koh, ni​ka​ko ne bih na​zvao dje​vi​ca​ma. Iz​vo​di​le su raz​blud​ne ple​so​ve u sla​vu svo​je bo​ži​ce. Bu​du​ći da je bio ta​kav obi​čaj, li​je​gao sam s nji​ma, te se di​vio pos​tup​ci​ma ko​ji​ma su me uči​le, a o ko​ji​ma ni​sam znao ni​šta. Ali to me nije ve​se​li​lo i či​nio sam sve iz puke zna​ti​že​lje. Kada su me na​uči​le što su zna​le, do​sa​di​le su mi i više ni​sam po​sje​ći​vao nji​hov hram. Pre​ma mom sudu, nije bilo zna​nja i pos​tig​nu​ća to​li​ko jed​no​lič​nog po​put nji​ho​va. Kap​tah je pak tre​sao gla​vom, za​bri​nut za mene, bu​du​ći je moje lice sta​rje​lo, braz​de iz​me​đu mo​jih obr​va se pro​dub​lji​va​le, a srce mi je bilo za​pe​ča​će​no. Kap​tah je že​lio neka si pri​ba​vim ro​bi​nji​cu koja bi mi pru​ža​la za​ba​ve u tre​nu​ci​ma opu​šta​nja, kad već ni​sam mo​gao uze​ti ženu koja je pri​pa​da​la tu​đem na​ro​du. Ni​sam se kre​tao ni po egi​‐ pat​skoj na​se​obi​ni, pa se ni​sam mo​gao za​bav​lja​ti ni sa že​na​ma ko​ji​ma su mu​že​vi bili na putu ili su bili po​zva​ni na voj​nu služ​bu u unu​traš​njost. Kap​tah se bri​nuo za kuću i ru​ko​vao mo​jim nov​cem, pa je tako jed​no​ga dana ku​pio dje​voj​ku za mene, koja je bila po nje​go​vu uku​su. Oprao ju je, odje​nuo i po​ma​zao ulji​ma, pa mi je po​ka​zao jed​ne ve​‐ če​ri, kada sam umo​ran na​kon dnev​no​ga pos​la, je​di​no že​lio mir​no poći na spa​va​nje. Ta je dje​voj​ka bila s mor​skih oto​ka. Bila je pu​nač​ka, bi​je​le kože, bes​pri​je​kor​nih zuba, a oči su joj bile okru​gle i bla​ge po​put oči​ju neke ju​ni​ce. Gle​da​la me sa što​va​‐ njem, po​ka​zu​ju​ći strah pre​ma tu​đem gra​du u ko​jeg je do​prem​lje​na. Kap​tah je ve​li​čao nje​ne dra​ži s naj​ve​ćom oz​bilj​noš​ću. Že​le​ći mu ugo​di​ti, pri​mio sam je. Tako sam po​či​‐ nio sve što sam mo​gao, kako bih se spa​sio svo​je usam​lje​nos​ti. Ali moje srce nije bilo 109

za​do​vo​lje​no i ni​sam mo​gao pri​si​li​ti sebe na​zva​ti no​vo​doš​lu dje​voj​ku svo​jom ses​trom. Uka​zu​ju​ći joj lju​baz​nost po​gri​je​šio sam, jer je pos​ta​la na​pas​na i ome​ta​la me u raz​‐ go​vo​ru s no​vim pa​ci​jen​ti​ma. Jela je mno​go i deb​lja​la se, vje​či​to zah​ti​je​va​ju​ći dra​gu​lje i novu odje​ću. Sli​je​di​la me u sto​pu, u stal​noj že​lji za uži​va​njem sa mnom. Pri​tom nije bilo pro​bit​ka od mo​jih pu​to​va​nja u unu​traš​njost i u gra​do​ve duž oba​le... Pri po​vrat​ku ona je bila prva koja me poz​drav​lja​la, sa su​za​ma u oči​ma i pro​go​ne​ći me u že​lji da se oda​mo blu​du. Nije po​mo​glo ni kad sam je po​čas​tio ba​ti​nom, jer se us​pa​li​la još više, di​ve​ći se mo​joj sna​zi. Ži​vot u mom domu pos​tao mi je ne​pod​noš​ljiv. Ko​nač​no je htje​doh pre​pus​ti​ti Kap​ta​hu, koji ju je u os​ta​lom i oda​brao po svom uku​su, neka uži​va u njoj. No ona ga je po​čas​ti​la udar​ci​ma i ugri​zi​ma, te ga prok​li​nja​la na je​zi​ku gra​da Smir​ne, od ko​jeg je na​uči​la ne​ko​li​ko ri​je​či, ali i na je​zi​ku svo​jih oto​ča​‐ na... A taj ni Kap​tah niti ja ni​smo ra​zu​mje​li. Nije po​mo​glo ni kad bi​smo je obo​ji​ca tuk​li, jer je na​kon toga još više na​va​lji​va​la, u že​lji za sje​di​nje​njem svo​ga ti​je​la s mo​‐ jim. Ska​ra​bej mi je tada po​nov​no do​nio sre​ću. Jed​no​ga je dana kralj Azi​ru, vla​dar Amo​ri​ća​na od​nos​no nji​ho​ve po​kra​ji​ne Amur​ru, koja je le​ža​la u unu​traš​njos​ti, smje​rio k meni. Li​je​čio sam mu zube, te na​pra​vio je​dan zub od slo​no​va​če kao na​do​mjes​tak za nje​gov iz​bi​jen u jed​noj bit​ki. Os​ta​le pak ošte​će​ne zube pre​vu​kao sam mu zla​tom. Za bo​rav​ka u gra​du, sa​vje​tu​ju​ći se s vlas​ti​ma o uprav​ljač​kim pos​lo​vi​ma, po​sje​ći​vao me sva​kod​nev​no. Tako je upoz​nao i moju ro​bi​nju, koju sam zvao Kef​tiu pre​ma mor​skim oto​ci​ma, bu​du​ći da ni​sam mo​gao iz​go​vo​ri nje​no po​gan​sko ime. Svi​dje​la mu se. Taj je Azi​ru bio bje​lo​put i jak po​put pra​vog bika. Nje​go​va je bra​da bila crno-mo​dra i sjaj​na, a oči su mu bile pune ne​kog tam​nog sja​ja. Zato ga je Kef​tiu po​če​la gle​da​ti s čež​njom – bu​du​ći da žene uvi​jek priv​la​či i osva​ja ono što je novo... On se po​naj​vi​še di​vio nje​‐ noj go​jaz​nos​ti, a grč​ka odje​ća kak​vu je no​si​la upra​vo ga je ras​pa​li​la. Jer prem​da je po​‐ kri​va​la vrat, gru​di je os​tav​lja​la ob​na​že​ne... A on je bio na​vi​kao vi​dje​ti žene za​ogr​nu​te od gla​ve do pete. Na kon​cu više nije mo​gao obuz​da​ti svo​ju žud​nju, pa mi je uz du​bo​ke uz​da​he re​‐ kao: – Uis​ti​nu si mi pri​ja​telj, Si​nu​he Egip​ća​ni​nu! Po​pra​vio si mi zube i uči​nio da moja usta blis​ta​ju zla​tom kada ih god otvo​rim, što će znat​no po​ve​ća​ti moj ugled u zem​lji Amur​ru. Za to ću te po​da​ri​ti to​li​ko da ćeš dići ruke u čudu! Una​toč tome, pri​si​ljen sam ti na​ni​je​ti bol, prem​da to ne že​lim. – Malo je zas​tao, te nas​ta​vio: – Kad god su moje oči spa​zi​le ženu u tvo​joj kući, go​di​lo mi je to... I više ni​ka​ko ne mogu obuz​da​ti svo​ju žud​nju za njom. Ta me žud​nja raz​di​re po​put div​lje mač​ke i ci​je​lo tvo​je umi​je​će ne može iz​li​je​či​ti tu bo​lest! Moja je žud​nja to​li​ka te je na​zi​vam bo​leš​ću... Ne vi​djeh ni​‐ ka​da neku po​put nje i mogu do​bro za​mis​li​ti ko​li​ko uži​vaš kada ti noću gri​je le​žaj. – Po​nov​no je zas​tao, uz​dah​nuo i po​tom nas​ta​vio: – No ja je že​lim od tebe, jer je že​lim uči​ni​ti svo​jom že​nom među dru​gi​ma i os​lo​bo​‐ di​ti je rop​s​tva. Ka​žem ti to otvo​re​no, jer si pra​vi​čan čo​vjek, a i pla​tit ću ti ko​li​ko god 110

za​tra​žiš... Ali, isto tako otvo​re​no ti ka​žem, ne pre​daš li je dra​go​volj​no, doći ću i uze​ti je si​lom te je odves​ti u moju zem​lju, gdje je ni​kad ne​ćeš naći čak i ako se usu​diš poći tra​ži​ti je. A ako po​bjeg​neš s tom že​nom iz Smir​ne, pro​na​ći ću vas. Moji će te lju​di naći i na kra​ju svi​je​ta, tebe ubi​ti, a nju do​ves​ti k meni. Sve ti to go​vo​rim jer sam po​‐ šten čo​vjek i tvoj pri​ja​telj, pa te ne že​lim za​va​ra​va​ti laž​nim i pri​je​tvor​nim ri​je​či​ma. Na te nje​go​ve ri​je​či po​di​goh ruke u odu​šev​lje​nju, no Kap​tah koji je pris​lu​ški​vao naš raz​go​vor, po​čeo je ču​pa​ti kose i ja​di​ko​va​ti: – Uk​let je ovaj dan! Bilo bi bo​lje da se moj gos​po​dar ni​kad nije ro​dio, jer mu sada že​liš uze​ti je​di​nu ženu u ko​joj je na​šao za​do​volj​stva... Ni na koji se na​čin ta​kav gu​bi​‐ tak ne može na​dok​na​di​ti, jer je mom gos​po​da​ru dra​ža od sveg zla​ta na svi​je​tu, od svih dra​gu​lja, od sveg ta​mja​na. Ona je ljep​ša od pu​no​ga Mje​se​ca, a njen je tr​buh okru​gao i bi​jel po​put kupa pše​ni​ce, prem​da ga još nisi imao pri​li​ke vi​dje​ti. A nje​ne su gru​di po​put di​nja, što ti tvo​je ro​đe​ne oči mogu po​s​vje​do​či​ti. Tako je on da​lje ble​be​tao, jer ot​kad je do​šao u Smir​nu na​učio je obi​ča​je tr​go​va​ca i na​dao se do​broj ci​je​ni, prem​da obo​ji​ca ni​smo ni​šta to​li​ko žar​ko že​lje​li kao ri​je​ši​ti se dje​voj​ke. Kada ga je Kef​tiu čula, za​pla​ka​la je i ona, go​vo​re​ći kako me ni​kad neće os​ta​vi​ti... Ali je is​to​dob​no, kroz plač i suze, za​div​lje​no zir​ka​la kroz raz​mak​nu​te pr​ste pre​ma mom gos​tu i nje​go​voj ko​vr​ča​voj bra​di. Po​di​goh ruke, sve ih sti​šah, te po​pri​mih oz​bi​ljan iz​raz. – Azi​ru, Kra​lju zem​lje Amur​ru i moj pri​ja​te​lju! Uis​ti​nu je ova žena dra​ga mome srcu i ja je na​zi​vam ses​trom svo​jom, ali tvo​je mi je pri​ja​telj​stvo dra​že od bilo čega dru​gog. U zna​men tog pri​ja​telj​stva, dat ću ti je bez na​pla​te. I mo​lim te, pri​mi je i uči​ni joj sve ono za čim div​lja mač​ka u tebi žudi. Jer, ako se ne va​ram, nje​no ti je srce sklo​‐ no, a ona će biti za​do​volj​na, jer i u nje​nom ti​je​lu vre​ba mno​go div​ljih ma​ča​ka. Azi​ru je glas​no uzvik​nuo od za​do​volj​stva: – Ah, Si​nu​he, Egip​ća​nin prem​da si, a zna se kako sva zla do​la​ze iz Egip​ta, od da​nas moj si brat i moj pri​ja​telj! Kroz ci​je​lu zem​lju Amur​ru tvo​je će ime biti bla​go​si​lja​no. Kao moj gost sje​dit ćeš mi s des​na, is​pred svih dru​gih, pa ma​kar to bili i kra​lje​vi. Na to pri​se​žem! Smi​jao se to​li​ko te su mu svi zubi blje​šta​li. Tada je po​gle​dao Kef​tiu, koja je pres​ta​la pla​ka​ti, a lice joj se iz​mi​je​ni​lo... Azi​ru ju je gle​dao uža​re​nim oči​ma, zgra​bio je za ruke tako da su se di​nje za​tres​le, pa ju je po​nio i uba​cio u svo​ju no​silj​ku kao da je laka po​‐ put pera. Neko ga vri​je​me nit​ko nije vi​đao, prem​da smo zna​li da nije na​pus​tio grad. Bio se za​tvo​rio u gos​ti​oni​ci ti​je​kom puna tri dana i tri noći. I si​gur​no se tu ra​di​lo o vrlo ne​za​sit​nim div​ljim mač​ka​ma, kad su se to​li​ko dugo i ne​pre​kid​no me​đu​sob​no hra​‐ ni​le. Kap​tah i ja smo se ra​do​va​li, jer smo se ri​je​ši​li na​met​lji​vi​ce. Ipak me je moj rob pre​ko​rio što ni​sam za​tra​žio baš ni​šta za raz​mje​nu, s ob​zi​rom da bi mi Azi​ru dao sve što bih upi​tao. Me​đu​tim, ja sam mu objas​nio: – Da​ju​ći mu tu dje​voj​ku, osi​gu​rao sam nje​go​vo traj​no pri​ja​telj​stvo... Nit​ko ne zna 111

što su​traš​nji dan može do​ni​je​ti. I prem​da je zem​lja Amur​ru ma​le​na i ne​važ​na, a uz to i ni​šta do li is​pa​ša za ma​gar​ce i ovce, pri​ja​telj​stvo jed​nog kra​lja je ipak pri​ja​telj​stvo kra​lja, a nje​go​va vri​jed​nost može se po​ka​za​ti ve​ćom od zla​ta. Kap​tah je tre​sao gla​vom, ali i po​ma​zao ska​ra​be​ja mir​hom i sta​vio svje​žeg gno​ja pred nje​ga, u znak za​hval​nos​ti što smo se ri​je​ši​li Kef​tiu. Pri​je nego je Azi​ru oti​šao u svo​ju zem​lju, po​zvao me k sebi. Nak​lo​nio se pre​da mnom do tla, te re​kao: – Ne du​gu​jem ti ni​šta, Si​nu​he, jer si mi dao ono što se ne može na​mi​ri​ti da​ro​vi​ma. Dje​voj​ka je još uz​bud​lji​vi​ja nego sam i po​miš​ljao! Nje​ne su oči po​put iz​vo​ra bez dna, a nije mi do​sa​di​la prem​da je is​tis​nu​la moje sje​me iz mene ona​ko kako se ti​je​šti ulje iz mas​li​na. Že​lim biti is​kren pre​ma tebi: moja zem​lja nije bo​ga​ta, pa ne mogu pris​kr​bi​ti zla​ta na dru​gi na​čin osim na​pla​ći​va​nja po​re​za tr​gov​ci​ma koji pro​la​ze ili ra​tu​ju​ći sa su​sje​di​ma, a tada Egip​ća​ni na​va​le na mene po​put konj​skih muha i čes​to iz​gu​bim više nego što pris​kr​bim. Zato te ne mogu da​ri​va​ti ona​ko kao što to tvo​je dje​lo zas​lu​žu​je. No obe​ća​vam ti: kada god do​đeš k meni i što god za​tra​žiš, dat ću ti ako to bude u mo​‐ joj moći. Samo ne​moj od mene tra​ži​ti ovu ženu i ko​nje, jer ko​nja imam samo ne​ko​li​ko i tre​bam ih za svo​ja boj​na kola. A ako te bilo koji čo​vjek raz​gnje​vi ili uvri​je​di, po​ša​lji samo ri​ječ i moji će ga lju​di smak​nu​ti, ma tko bio. Nit​ko za to neće saz​na​ti, a tvo​je ime pri​tom neće biti spo​me​nu​to. To​li​ko je ve​li​ko moje pri​ja​telj​stvo pre​ma tebi... Tada me za​gr​lio na si​rij​ski na​čin. Spoz​nao sam kako me štu​je i divi mi se, jer je uzeo zla​tan la​nac sa svog vra​ta i obje​sio ga oko moga. Nje​gov du​bok uz​dah ko​jim je to po​pra​tio, is​to​dob​no je svje​do​čio ko​li​ko mu ta žr​tva te​ško pada. Zato ski​doh sa svog vra​ta zla​tan la​nac do​bi​ven od naj​bo​ga​ti​jeg bro​dov​las​ni​ka u Smir​ni, kao na​gra​du što mu spa​sih ženu pri te​škom po​ro​đa​ju, te ga obje​sih oko nje​go​va vra​ta. Tom raz​mje​nom nije ni​šta iz​gu​bio, što ga je jako odo​bro​vo​lji​lo. Te se tako ras​ta​smo.

3 Sada, na​kon što sam se ri​je​šio žene, srce mi je bilo la​ga​no po​put pti​ce. Moje su oči že​‐ lje​le vi​dje​ti nove stva​ri, te bi​jah is​pu​njen ne​mi​rom i že​ljom da na​pus​tim Smir​nu. Po​‐ nov​no je doš​lo pro​lje​će i u luci su bro​do​vi opre​ma​ni za duga pu​to​va​nja. A kad se zem​lja po​če​la ze​le​nje​ti, sve​će​ni​ci su iz​aš​li iz gra​da kako bi po​nov​no is​ko​pa​li svo​ga boga Ta​mu​za, ko​jeg su uz broj​ne tuž​ba​li​ce, trap​lje​nje i kr​va​vo mu​če​nje sa​mih sebe po​ko​pa​li pret​hod​ne je​se​ni. Ne​ma​ju​ći dru​gog pos​la, po​šao sam za sve​će​ni​ci​ma i mnoš​tvom. Zem​lja je bila svi​‐ je​tlo ze​le​na, na dr​ve​ću je pu​pa​lo liš​će, go​lu​bo​vi su gu​ka​li, a žabe kre​ke​ta​le u rib​nja​ci​‐ ma i je​ze​ri​ma. Sti​gav​ši do gro​ba boga Ta​mu​za, sve​će​ni​ci su odva​li​li ka​men s gro​ba, iz​‐ va​di​li svo​ga boga te kli​ca​li od ra​dos​ti, zato jer je pre​ma nji​ho​voj tvrd​nji opet us​kr​s​‐ 112

nuo. I na​rod je po​čeo ve​se​lo kli​ca​ti, ur​la​ti, mah​ni​ta​ti i lo​mi​ti gra​ne na dr​ve​ću, te piti vino i pivo pod ra​za​pe​tim plat​ne​nim nat​krov​lji​ma koja su tr​gov​ci na br​zi​nu po​di​gli oko gro​ba. A kad je pala noć, žene su svuk​le odje​ću i po​tr​ča​le pre​ko li​va​de. Nit​ko ih nije pi​tao jesu li uda​te ili ne, nego je svat​ko zgra​bio onu koju je prvu mo​gao do​hva​ti​ti, pa su li​va​de i obron​ci vr​vje​li od pa​ro​va. I u tome su se raz​li​ko​va​li od Egip​ća​na. Pri po​‐ gle​du na njih osje​tio sam za​vist, mis​le​ći kako sam već vrlo star, kao što je i Crna Zem​‐ lja sta​ri​ja od os​ta​lih ze​ma​lja. A ovo ov​dje bili su mla​di na​ro​di, koji su svo​je bo​go​ve sla​vi​li na svoj na​čin. S pro​lje​ćem je sti​gao i glas o uobi​ča​je​nim ne​mi​ri​ma. Ka​bir​ci su pro​va​li​li iz pus​ti​nje i pus​to​ši​li duž si​rij​skih gra​ni​ca od juga pre​ma sje​ve​ru, spa​lju​ju​ći sela i op​sje​da​ju​ći gra​do​ve... Ali pris​pje​le su i fa​ra​ono​ve čete, kroz Si​naj​sku pus​ti​nju iz smje​ra Ta​ni​sa, te za​ra​ti​le s Ka​bir​ci​ma. Za​ro​bi​li su nji​ho​ve voj​sko​vo​đe i po​tis​nu​le ne​pri​ja​te​lja na​trag u pus​ti​nju. To se po​nav​ljao sva​kog pro​lje​ća, ot​kad se pam​ti... Ovaj puta, me​đu​tim, sta​nov​ni​ci Smir​ne bi​ja​hu po​se​bi​ce uz​ne​mi​re​ni. Jer, grad Kat​‐ na, ko​jeg su dr​ža​le egi​pat​ske sna​ge, bio je op​ljač​kan, nje​gov kralj ubi​jen, a svi su Egip​ća​ni bili iz​lo​že​ni maču, bez mi​los​ti pre​ma že​na​ma i dje​ci. Na​da​lje, nit​ko nije bio za​rob​ljen i za​to​čen radi ot​kup​ni​ne. Tak​vo se ne​što nije pam​ti​lo, ko​li​ko seže sje​ća​nje, jer su Ka​bir​ci do tada iz​bje​ga​va​li ut​vr​đe​ne gra​do​ve... Rat je tako iz​bio u Si​ri​ji, a ja ni​kad ni​sam svje​do​čio ratu. Po​hi​tao sam pri​dru​ži​ti se fa​ra​ono​vim sna​ga​ma i vi​dje​ti kri​ju li neke za mene skri​ve​ne is​ti​ne. A htio sam i pro​‐ uča​va​ti oz​lje​de za​da​ne rat​nim to​lja​ga​ma i dru​gim oruž​jem. No po​šao sam po​naj​pri​je zato jer je za​po​vjed​nik četa bio Ho​rem​heb, a u svo​joj sam usam​lje​nos​ti čez​nuo po​‐ nov​no vi​dje​ti lice pri​ja​te​lja i po​nov​no čuti nje​gov glas. Ot​plo​vio sam bro​dom duž oba​le, te nas​ta​vio put u unu​traš​njost pra​te​ći ops​krb​lji​‐ vač​ke pos​troj​be... U nji​ma su bili to​va​ri žita na vo​lov​skim za​pre​ga​ma i ma​gar​ci na​kr​‐ ca​ni vr​če​vi​ma ulja i vina, kao i vre​ća​ma luka. Sti​gli smo u ma​len grad smje​šten na brdu i opa​san zi​dom. Ime mu je bilo Je​ru​za​lem... Ma​le​na egi​pat​ska pos​troj​ba smjes​ti​la se ov​dje, a tu je i Ho​rem​heb pos​ta​vio svoj sto​žer. Gla​si​ne koje su pris​pje​le u Smir​nu osjet​no su pre​tje​ra​le gle​de broj​nos​ti nje​go​vih četa. One su uklju​či​va​le tek odred boj​‐ nih kola i ne​ko​li​ko ti​su​ća stri​je​la​ca i kop​lja​ni​ka. A za ka​bir​ske se hor​de go​vo​ri​lo, ima ih po​put pi​je​ska u pus​ti​nji... Ho​rem​heb me pri​mio u pr​lja​voj ko​li​bi od bla​ta, re​kav​ši: – Ne​koć sam znao ne​kog Si​nu​hea... I on je bio li​ječ​nik, a i moj pri​ja​telj! Pro​uča​vao me je, za​ve​den si​rij​skim ogr​ta​čem ko​jeg sam pre​ba​cio pre​ko ra​me​na. Po​put nje​ga, i ja sam bio os​ta​rio, a i lice mi se iz​mi​je​ni​lo. Pre​poz​nao me i smi​jao se, po​di​žu​ći svoj služ​be​ni zla​tom ople​ten bič, u znak poz​dra​va. – Tako mi Amo​na, to je uis​ti​nu Si​nu​he! Sma​trao sam te mr​tvim. – Is​tje​rao je svo​je sto​žer​ne čas​ni​ke i pi​sa​re s nji​ho​vim kar​ta​ma i pa​pi​ri​ma, te na​lo​žio neka se do​ne​se vina. – Ču​des​ni su pu​to​vi Amo​na, pa smo se po​nov​no sre​li ov​dje u Cr​ve​noj Zem​lji, u 113

ovom pr​lja​vom bi​jed​nom gra​du... Na nje​go​ve ri​je​či srce mi se uz​bu​di​lo u gru​di​ma, te spoz​na​doh ko​li​ko mi je ne​dos​‐ ta​jao. Is​pri​čao sam mu, ko​li​ko sam sma​trao po​tre​bi​tim, o svom ži​vo​tu u me​đu​vre​me​‐ nu i o pus​to​lo​vi​na​ma. Na to mi je re​kao: – Ako ho​ćeš, mo​žeš poći s nama i po​di​je​li​ti sla​vu rata! Smje​ram tako za​pr​ži​ti tim uš​lji​vim Ka​bir​ci​ma te me ni​ka​da neće za​bo​ra​vi​ti i za​mr​zit će dan kad su se ro​di​li. Kada smo se upoz​na​li bio sam pra​vi žu​to​klju​ni mo​mak, a ti si bio svjet​ski čo​vjek i do​‐ bro me po​sa​vje​to​vao. Učio sam; učio sam! A sada no​sim zla​tan bič u ruci, kao što vi​‐ diš. No to sam zas​lu​žio po​ni​ža​va​ju​ćom i sra​mot​nom služ​bom u fa​ra​ono​voj tje​les​noj pos​troj​bi, hva​ta​ju​ći raz​boj​ni​ke i osu​đe​ni​ke koje je fa​ra​on u svom lu​di​lu os​lo​bo​dio iz rud​ni​ka. Za​da​li su nam po​dos​ta ne​vo​lja pri​je nego ih uni​šti​smo. Po​šu​tio je malo i nas​ta​vio: – Do​čuv​ši o na​va​li Ka​bi​ra​ca, za​tra​žio sam od fa​ra​ona čete kako bih ih suz​bio. Ni je​dan viši čas​nik nije se nad​me​tao sa mnom oko za​po​vjed​niš​tva, jer bo​gat​stvo i čas​ti obil​ni​je plju​šte u fa​ra​ono​voj bli​zi​ni nego li u pus​ti​nji. Osim toga, Ka​bir​ci ima​ju oš​tra kop​lja i nji​ho​vi su rat​ni pok​li​či stra​vič​ni, kao što sam se uvje​rio. Ali ko​nač​no sam mo​‐ gao ste​ći is​kus​tva i uvjež​ba​ti svo​je čete u pra​vom boju. Ipak, fa​ra​ono​va je​di​na bri​ga je bila neka sa​gra​dim nje​go​vom no​vom bogu hram ov​dje u Je​ru​za​le​mu, te is​tje​ram Ka​‐ bir​ce bez pro​li​je​va​nja krvi! Ho​rem​heb je pras​nuo u smi​jeh i uda​rao se po no​ga​ma svo​jim bi​čem. Smi​jao sam se s njim. Po​tom je za​muk​nuo, po​teg​nuo još vina i nas​ta​vio: – Da bu​dem is​kren, Si​nu​he, po​ne​što sam se iz​mi​je​nio od na​šeg zad​njeg su​sre​ta... Kako to i mora čo​vjek koji živi u bli​zi​ni fa​ra​ona, htio on to ili ne. On me sme​ta, jer mis​li du​bo​ko i go​vo​ri o svom bogu, koji se raz​li​ku​je od svih os​ta​lih bo​go​va. Čes​to sam osje​ćao kao da su mi se ro​je​vi mra​va​ca raz​mi​li​li po moz​gu. Ni​sam mo​gao us​nu​ti noću, bez vina i žene koja bi mi raz​bis​tri​la gla​vu... Tako neo​bič​na bi​ja​še nje​go​va bo​‐ žan​ska uzvi​še​nost. Taj je bog bez obli​čja, ali na​zo​čan je is​to​dob​no po​svu​da. Pri​ka​zu​ju ga kao krug s ru​ka​ma, ko​ji​ma bla​go​si​lja sve što je stvo​rio, a rob i gos​po​dar jed​na​ki su u nje​go​vim oči​ma. Reci mi, Si​nu​he, nije li to bun​ca​nje bo​les​na čo​vje​ka? Mogu je​di​no mis​li​ti kako ga je ugri​zao bi​je​san maj​mun dok je bio ma​len! Jer, tko bi osim lu​đa​ka mo​gao za​miš​lja​ti kako se Ka​bir​ce može po​tu​ći bez pro​li​je​va​nja krvi? Dat ćeš mi za pra​vo kada za​ču​ješ nji​ho​vu rat​nu viku. A fa​ra​on neka pere ruke, ako mu je to na​ka​na. Ja ću rado pred nje​go​vim bo​gom pre​uze​ti taj gri​jeh na sebe i smr​vi​ti Ka​bir​ce pod mo​‐ jim boj​nim ko​li​ma. Po​nov​no je pio. – Ho​rus je moj bog, ali ne​mam ni​šta ni pro​tiv Amo​na. Ipak vi​dim, Amon je pos​tao pre​vi​še mo​ćan... A novi se bog us​to​li​čio nje​mu u opor​bi, kako bi oja​čao fa​ra​ono​vu vlast. To mi je osob​no pri​op​ći​la Kra​lji​ca Maj​ka, a po​no​vio i Eie, sve​će​nik koji sada drži za​kriv​ljen štap iz​nad fa​ra​ono​ve des​ne ruke. Uz po​moć Ato​na smje​ra​ju po​bi​je​di​ti Amo​na ili mu ba​rem ogra​ni​či​ti moć, bu​du​ći da nije pri​mje​re​no što Amo​no​vi sve​će​ni​‐ 114

ci vla​da​ju Egip​tom po​vrh fa​ra​ono​ve gla​ve. To zvu​či kao dr​žav​nič​ka mu​drost, a kao rat​nik mogu do​bro ra​zu​mje​ti pri​je​ku po​tre​bu za no​vim bo​gom. Ako se fa​ra​on za​do​vo​‐ lja​va tek po​di​za​njem hra​mo​va i pla​ća​njem do​pri​no​sa sve​će​ni​ci​ma u nje​go​voj služ​bi, ne​mam na to pri​go​vo​ra. Ali fa​ra​on pre​vi​še mis​li i go​vo​ri o sebi. U sva​koj pri​go​di, pri​je ili kas​ni​je, raz​go​vor na​vo​di na sebe, iz​lu​đu​ju​ći one oko sebe još više nego što je on sam. On go​vo​ri kako živi za is​ti​nu! Ali is​ti​na je po​put oš​tra noža u ru​ka​ma dje​te​ta. Nož tre​ba no​si​ti u nje​go​vim ko​ri​ca​ma i ra​bi​ti samo kada is​kr​s​ne po​tre​ba. Tako je to s is​ti​nom... A is​ti​na ni za koga nije to​li​ko po​gi​belj​na ko​li​ko za vla​da​ra. Po​te​gao je nov gut​ljaj vina. – Za​hva​lju​jem svom so​ko​lu zato što sam mo​gao na​pus​ti​ti Tebu... Jer taj grad zbog sve​ga toga kip​ti po​put le​gla zmi​ja. A ja se ne že​lim uva​li​ti u pre​pir​ku bo​go​va. Sve​će​‐ ni​ci Amo​na već šire zgod​ne pri​či​ce o fa​ra​ono​vu po​dri​je​tlu i pot​pa​lju​ju na bunu pro​tiv no​vo​ga boga. Nje​go​vo vjen​ča​nje je ta​ko​đer po​bu​di​lo ogor​če​nje i zgra​ža​nje, jer je prin​‐ ce​za iz zem​lje Mi​ta​ni, koja se još igra​la s lut​ka​ma, iz​ne​na​da pre​mi​nu​la... Fa​ra​on je pak uz​di​gao Ne​fer​ti​ti, kćer sve​će​ni​ka Eiea, da mu bude kra​ljev​ska dru​ži​ca. Ne​dvoj​be​no je ta Ne​fer​ti​ti li​je​pa i do​bro se odi​je​va. No i vrlo je svo​je​gla​va, a po mno​go čemu pra​va kći svo​ga oca. – Kako je umr​la prin​ce​za iz zem​lje Mi​ta​ni? – upi​tao sam, jer sam se sje​ćao upla​še​‐ nog dje​te​ta koje je ši​rom otvo​re​nih oči​ju mo​tri​lo Tebu, dok su je no​si​li, oki​će​nu i ukra​še​nu po​put sli​ke, duž Ces​te ov​no​va pre​ma hra​mu. – Li​ječ​ni​ci su iz​ja​vi​li, nije mo​gla pod​ni​je​ti pod​neb​lje – smi​jao se on. – Ali to je bez​oč​na laž, jer je opće poz​na​to kako ni jed​na zem​lja nema tako zdra​vo pod​neb​lje po​‐ put Egip​ta. No ti i sam znaš: sto​pa smrt​nos​ti je među kra​ljev​skom dje​com vi​so​ka! Viša od one u si​ro​maš​nim če​t​vr​ti​ma, prem​da je u to te​ško po​vje​ro​va​ti... Naj​mu​dri​je je ne spo​mi​nja​ti ni​kak​va ime​na, ali ja bih za​us​ta​vio svo​ja boj​na kola is​pred kuće sve​će​ni​ka Eiea, kad bih se usu​đi​vao. Po​tom po​đo​smo spa​va​ti, Ho​rem​heb u ko​li​bu, a ja u ša​tor koji mi je stav​ljen na ras​‐ po​la​ga​nje. Uju​tro me pro​bu​di​la jeka ro​go​va i mo​gao sam vi​dje​ti voj​ni​ke kako stu​pa​ju u če​ta​‐ ma. Us​po​re​do su na​red​ni​ci tr​ča​li duž re​do​va i vi​ka​li na voj​ni​ke, uda​ra​li ih ša​ka​ma i tuk​li bi​če​vi​ma. Kada su svi bili pos​tro​je​ni, Ho​rem​heb je is​tu​pio ih pr​lja​ve ko​li​be. U ruci je no​sio zla​tan bič, kao znak svog dos​to​jans​tva. Je​dan slu​ga mu je dr​žao sun​co​‐ bran po​vrh gla​ve i tje​rao muhe od nje​ga po​seb​nom le​pe​zom za tu na​mje​nu. Ho​rem​‐ heb je os​lo​vio voj​ni​ke: – Egi​pat​ski voj​ni​ci! Kad ka​žem egi​pat​ski voj​ni​ci, mis​lim time i vas, pr​lja​ve crn​ce... I vas za​ma​za​ne si​rij​ske kop​lja​ni​ke... Kao i vas Sar​dan​ce, a i uprav​lja​če boj​nih kola, koji me u ovom ži​vo​tinj​skom čo​po​ru što ble​ji mo​žda po​naj​vi​še pod​sje​ća​te na egi​pat​‐ ske voj​ni​ke. Bio sam do​bro​ho​tan pre​ma vama, vjež​bao vas s mno​go strp​lji​vos​ti... Ali sad je strp​lji​vos​ti kraj i više neću vo​di​ti vaše vjež​be. Jer vi se spo​ti​če​te o vlas​ti​ta kop​‐ lja, već pri od​la​sku na vjež​ba​li​šte. A kad u trku iz​ba​cu​je​te stri​je​le, lete one u svim ne​‐ 115

be​skim prav​ci​ma, gu​bi​te ih i ra​nja​va​te jed​ni dru​ge. To više ne mo​že​mo do​pus​ti​ti... Sla​va neka je fa​ra​onu i neka nje​go​vo ti​je​lo bude oču​va​no za vječ​nost! Zbog toga vas da​nas vo​dim u bit​ku, jer su mi iz​vi​đa​či ja​vi​li kako su se Ka​bir​ci uoko​li​li iza pla​ni​na. Ko​li​ko ih ima, ja vam ne mogu reći, jer su ti iz​vi​đa​či u stra​hu pod​bru​si​li pete i nisu zas​ta​li kako bi pre​bro​ji​li ne​pri​ja​te​lja. Na​dam se, ima ih do​volj​no da vas sve do​kraj​če, te me time po​šte​de dalj​njeg gle​da​nja va​ših bi​jed​nih lica. Tada ću se moći vra​ti​ti u Egi​‐ pat i po​di​ći voj​sku pra​vih mu​že​va koji vole sla​vu i rat​ni pli​jen. Pru​žam vam po​s​ljed​‐ nju pri​li​ku! Ti, pod​čas​ni​če s ras​ci​jep​lje​nim no​som, rit​ni onu svi​nju tamo, koja se za vri​je​me moga go​vo​ra gre​be po zad​nji​ci! Da, da​nas vam da​jem po​s​ljed​nju pri​li​ku... Div​lje je zu​rio u pos​troj​be... I to je ima​lo učin​ka! Nit​ko se od njih nije usu​dio ni trep​nu​ti. Tada je nas​ta​vio svoj go​vor: – Po​vest ću vas u boj. I tre​ba​te zna​ti, sva​ki od vas, ja ću biti na čelu! I neću se za​us​‐ tav​lja​ti da vi​dim sli​je​di li me tko od vas. Jer ja sam sin Ho​ru​sa; so​kol leti pre​da mnom. I mis​lim svla​da​ti Ka​bir​ce, pa ma​kar to mo​rao uči​ni​ti sam. Prem​da, ka​žem vam sada, ove će ve​če​ri s moga biča teći krv, jer ću svo​jim vlas​ti​tim ru​ka​ma ši​ba​ti sva​kog tko me neće sli​je​di​ti. A mogu vam reći, moj bič gri​ze i jače i dub​lje od ka​bir​skih ko​pa​lja, koja su od sla​bog ba​kra i krh​ka. Ka​bir​ci nisu straš​ni ni po čemu osim po svom gla​su, koji je do​is​ta stra​vi​čan. Stre​pi li itko od vas pred vri​skom, neka si za​ma​že uši ilo​va​čom. Neće pri​tom biti ni​kak​ve šte​te, jer od ka​bir​ske dre​ke iona​ko ne​će​te čuti za​po​vi​je​di. Zbog toga neka svat​ko sli​je​di svo​ga za​po​vjed​ni​ka, a svi za​jed​no so​ko​la. Mo​ram vam reći i to kako se Ka​bir​ci bore u div​ljem ne​re​du, kao sta​da sto​ke. Ja sam vam, na​pro​tiv, utuv​lji​vao u gla​vu: odr​ža​vaj​te po​re​dak! I oso​bi​to vjež​bao stri​jel​ce neka tek na do​bi​ve​‐ nu za​po​vi​jed ili znak is​to​dob​no oda​pi​nju stri​je​le. Zato neka Set i svi vra​go​vi is​pe​ku ono​ga koji pre​ra​no baci kop​lje ili odap​ne stri​je​lu bez ci​lja. Ne idi​te u boj ja​di​ku​ju​ći po​put sta​rih žena. U naj​ma​nju ruku ba​rem hi​ni​te mu​žev​nost, jer vi no​si​te be​dre​ne pre​ga​če, a ne žen​ske suk​nje! Po​bi​je​di​te li Ka​bir​ce, smi​je​te po​di​je​li​ti nji​ho​va sta​da među so​bom, kao i svu os​ta​lu nji​ho​vu imo​vi​nu, te ćete se obo​ga​ti​ti jer su pri​ku​pi​li mno​go pli​je​na u gra​do​vi​ma koje su op​ljač​ka​li. Ne ka​nim za sebe za​dr​ža​ti ni jed​no​ga roba, ni vola... Mo​že​te sve po​di​je​li​ti iz​me​đu sebe. Mo​že​te uze​ti i nji​ho​ve žene. Vje​ru​‐ jem, no​ćas ćete uži​va​ti u va​lja​nju s nji​ma, jer ka​bir​ske su žene li​je​pe i va​tre​ne, a osim toga vole smi​one rat​ni​ke. Ho​rem​heb je zas​tao i pro​ma​trao svo​je lju​de, koji su u je​dan mah is​pus​ti​li sna​žan us​klik, uda​ri​li kop​lji​ma po svo​jim šti​to​vi​ma, te za​vi​tla​li svo​jim lu​ko​vi​ma. On se na​‐ smi​je​šio i puc​ket​nuv​ši bi​čem nas​ta​vio: – Vi​dim, go​ri​te od že​lje za bor​bom... Ali, pri​je toga mo​ra​mo po​sve​ti​ti hram no​vom fa​ra​ono​vom bogu Ato​nu. On je po na​ra​vi ne​ra​to​bo​ran bog, pa si mis​lim kako baš ne​‐ će​te nji​me biti oso​bi​to odu​šev​lje​ni. Zato će glav​ne sna​ge kre​nu​ti od​mah, a pri​čuv​ne os​ta​ti radi po​sve​će​nja hra​ma. Time ćemo pris​kr​bi​ti fa​ra​ono​vu nak​lo​nost. Pred vama je dugo stu​pa​nje... Že​lim, na​ime, da uđe​te u bit​ku što umor​ni​ji, bez sna​ge za bi​jeg... Ali zato do​volj​no hra​bri kako bi se bo​ri​li za svoj ži​vot. 116

Po​nov​no je ne​mar​no mah​nuo svo​jim bi​čem, a pos​troj​be su mu po​nov​no klik​nu​le. Po​tom je ri​je​ka ljud​stva u ne​re​du kre​nu​la iz gra​da. Sva​ka je četa sli​je​di​la svoj vlas​‐ ti​ti znak, no​šen na kop​lju. Te su oz​na​ke bile lav​lji re​po​vi, so​ko​li i kro​ko​dil​ske gla​ve, koje su kre​ta​le u bit​ku is​pred njih. La​ga​na boj​na kola po​te​ko​še na​pri​jed raš​čis​ti​ti put. No čas​ni​ci koji su ima​li naj​vi​še po​lo​ža​je os​ta​li su otra​ga i sli​je​di​li Ho​rem​he​ba u hram, koji je sta​jao na uzvi​ši​ci na rubu gra​da. Pu​tem sam čuo više čas​ni​ke kako mrm​lja​ju: “Zar je ika​da toga bilo ili se čulo, da naj​vi​ši za​po​vjed​nik ide u bit​ku na čelu četa. To mi ni u ko​jem slu​ča​ju ne​će​mo uči​ni​ti, jer je pra​da​van obi​čaj da se za​po​vjed​ni​ke i čas​‐ ni​ke nosi u no​silj​ka​ma iza četa. Ta oni je​di​ni zna​ju pi​sa​ti, a i kako bi ina​če mo​gli vi​‐ dje​ti što rade voj​ni​ci, te kaz​ni​ti ku​ka​vi​ce koje bje​že.” Ho​rem​heb je čuo što go​vo​re, ali nije re​kao ni​šta. Tek se igrao svo​jim bi​čem, smi​juc​ka​ju​ći se. Hram je bio ma​len i na​či​njen od dr​ve​nih gre​da. Bio je na br​zi​nu zbi​jen i oma​zan bla​tom. Nije bio na​lik dru​gim hra​mo​vi​ma, jer je bio otvo​ren u sre​di​ni, gdje je sta​jao žr​tve​nik. Nije se mo​glo vi​dje​ti ni​kak​vog boga ni nje​go​va lika... Zato su se zbu​nje​ni voj​ni​ci os​vr​ta​li uoko​lo, tra​že​ći ga. Ho​rem​heb im se obra​tio: – Nje​gov je bog okru​gao i po​put sun​če​va ko​tu​ra, pa po​gle​daj​te u nebo, ako vaše oči mogu iz​dr​ža​ti blje​šta​vi​lo. On pru​ža svo​je ruke po​vrh vas u bla​gos​lo​vu, prem​da sam pun zlih slut​nji kako će da​nas, na​kon va​šeg stu​pa​nja, nje​go​vi pr​sti po​vrh va​ših leđa više biti na​lik uža​re​nim igla​ma. Voj​ni​ci su ro​go​bo​ri​li i ja​di​ko​va​li kako im je fa​ra​onov bog da​lek i tuđ. Že​lje​li su tak​vo​ga boga pred ko​jim bi se mo​gli ba​ci​ti na tlo, te ko​jeg bi mo​gli tak​nu​ti ru​kom ako im to bude do​pu​šte​no. Ušu​tje​li su tek kada je sve​će​nik is​tu​pio pred njih. Bio je to vi​‐ tak mla​dić neo​bri​ja​ne gla​ve, koji je no​sio bi​je​li plašt pre​ko ra​me​na. Oči su mu bile bis​tre i čez​nut​lji​ve, a po​vrh žr​tve​ni​ka pri​nio je pro​ljet​no​ga cvi​je​ća, ulja i vina, što je voj​ni​ke po​tak​lo na gla​san smi​jeh. Za​pje​vao je i sve​ča​nu pje​smu Ato​nu, za koju je bilo re​če​no kako ju je skla​dao sam fa​ra​on. Bila je vrlo duga i jed​no​lič​na, a lju​di su je slu​ša​‐ li otvo​re​nih usta i s vrlo malo ra​zu​mi​je​va​nja. Naj​ljep​ši ti si po​vrh ne​be​skog svo​da, Ži​vu​ći Ato​ne, iz​vo​ri​štu sve​ga pos​to​ja​nja, Kada se uz​di​žeš na is​toč​nom nebu. Sve su zem​lje is​pu​nje​ne tvo​jom sla​vom. Li​jep ti si, ve​lik ti si, sja​jan po​vrh svi​je​ta. Zra​ke tvo​je obu​hva​ća​ju sve zem​lje i njih si stvo​rio, Po​ve​za​ne za​jed​no zra​ka​ma tvo​je lju​ba​vi. Da​lek ti si, ali zra​ke tvo​je do​ti​ču tlo, Uzvi​šen ti si, no ta​ba​ni tvo​jih sto​pa​la sada su po​vrh pra​ši​ne.

Sve​će​nik je za​tim pje​vao o tami, o la​vo​vi​ma koji su se noću išu​lja​li iz svo​jih br​lo​ga, za​tim o zmi​ja​ma, te su se mno​gi od slu​ša​te​lja upla​ši​li. Pje​vao je i o sja​ju dana i obja​‐ 117

vio kako pti​ce ju​trom šire svo​ja kri​la u sla​vu Ato​na. Ob​z​na​nio je i kako taj novi bog budi dje​teš​ce u utro​bi maj​ke i daje plod​nost čo​vje​ko​vu sje​me​nu. Slu​ša​ju​ći ga, mo​glo se po​mis​li​ti kako nema ni naj​si​ćuš​ni​je stva​ri na svi​je​tu ko​jom se Aton ne bavi, te kako ni pile ne može pro​bi​ti lu​pin​ku svo​ga ja​je​ta niti pi​ju​ka​ti bez Ato​no​ve po​mo​ći. Tvr​dio je da​lje kako je Aton stvo​rio ne​be​ski i ze​malj​ski Nil, na što su čas​ni​ci za​ro​‐ go​bo​ri​li, jer se mi​je​ša u Amo​no​ve pos​lo​ve. Sli​je​di​la je tvrd​nja da je Aton stvo​rio go​‐ diš​nja doba i ži​vio u mi​li​ju​ni​ma bića u gra​do​vi​ma i se​li​ma, na​se​lji​ma, u ri​je​ka​ma i na ces​ta​ma... Svoj uzvi​še​ni pjev sve​će​nik je okon​čao ova​ko: Samo ti si u mo​je​mu srcu I nit​ko te ne poz​na​je, osim kra​lja, tvo​ga sina. Nje​mu po​vje​ra​vaš svo​je na​mje​re I kri​je​piš ga svo​jom sna​gom, Ti ga po​ma​zu​ješ sna​gom. Svi​jet ti po​či​va iz​me​đu ruku Ona​kav kak​vog si stvo​rio; Od tvo​ga svje​tla lju​di žive, A skri​ješ li im se, Tvoj bla​gos​lov gas​ne i mo​ra​ju umri​je​ti. Ži​vot ti si i lju​di žive po tebi. Oči sve se pre​ma tvo​joj sla​vi okre​ću Sve do tre​na tvog za​la​ska, Rad sav pres​ta​je kad iz​mak​neš na Za​pa​du. Od pos​tan​ka svi​je​ta, Ti si ga pri​pre​mao za do​la​zak Sina Sun​ca; Za nje​ga koji se ro​dio iz tebe, Kra​lja koji živi za is​ti​nu, Za gos​po​da​ra oba​ju kra​lje​vi​na Za sina Ra-Ha​rah​ti stvo​rio si svi​jet I za nje​go​vu ve​li​ku dru​ži​cu, nje​go​vu vo​lje​nu, Kra​lji​cu Dva Kra​ljev​s​tva, Ne​fer​ti​ti, Koja neka živi i cvje​ta na vi​je​ke vi​je​ko​va.

Voj​ni​ci su slu​ša​li i kop​ka​li svo​jim nož​nim pal​ci​ma po pi​je​sku. Kada je ko​nač​no sve​ča​‐ ni pjev za​vr​šio, s olak​ša​njem su uzvik​nu​li u sla​vu fa​ra​ona. Na​ime, je​di​no što su spoz​‐ na​li iz sve​ča​ne pje​sme bilo je slav​lje​nje fa​ra​ona i poz​drav upu​ćen nje​mu kao sinu boga, što je bilo is​prav​no i po​des​no. Jer tako je uvi​jek bilo i tako će uvi​jek biti. Ho​‐ rem​heb je do​pus​tio sve​će​ni​ku od​la​zak, a taj mlad čo​vjek, raz​dra​gan pok​li​ci​ma četa, po​hi​tao je na​pi​sa​ti fa​ra​onu iz​vješ​će o do​ga​đa​ju. Ja pak sma​tram kako se voj​ni​ci nisu oso​bi​to ra​do​va​li pje​smi i mis​li​ma koje je ona sa​dr​ža​va​la, jer su nož​nim pal​ci​ma ko​pa​li po pi​je​sku. A pred​sto​jao im je i boj, te mno​gi​ma od njih i na​sil​na smrt u njem. 118

4 Ljud​stvo je otiš​lo stu​pa​ju​ći, za​ključ​no s pri​čuv​nim če​ta​ma. Sli​je​di​la su ih vo​lov​ska kola i to​var​ni ma​gar​ci. Ho​rem​heb je odju​rio u svo​jim boj​nim ko​li​ma, dok su viši čas​‐ ni​ci pro​du​ži​li u svo​jim no​silj​ka​ma, ža​le​ći se na vru​ći​nu. Ja sam pak bio za​do​vo​ljan smje​šta​jem na le​đi​ma jed​nog ma​gar​ca, kao i moj pri​ja​telj glav​ni ko​mor​nik. Po​nio sam so​bom i svo​ju li​ječ​nič​ku tor​bu, oče​ku​ju​ći kako će biti vrlo ko​ris​na. Pos​troj​be su stu​pa​le do ve​če​ri, s tek jed​nim krat​kim od​mo​rom, za ko​jeg je ljud​stvu bilo do​pu​šte​no jes​ti i piti. Broj onih s ra​nja​vim no​ga​ma stal​no se po​ve​ća​vao, te su skre​ta​li s puta, nes​po​sob​ni po​di​ći se una​toč svim udar​ci​ma i ši​ba​nju nji​ho​vih na​red​ni​ka. Lju​di su na​iz​mjen​ce kle​li i pje​va​li. S pro​du​lja​va​njem sje​na po​če​li su se čuti fi​ju​ci stri​je​la sa sti​je​na koje su obrub​lji​va​le ces​tu. Us​li​je​dio bi krik iz re​do​va, gdje bi čo​vjek po​go​đen stri​je​lom sku​pio ra​me​na ili gla​vom na​pri​jed pao na tlo. Ho​rem​heb se nije za​us​tav​ljao radi uk​la​nja​nja tih stri​je​la​ca nego je ne​pres​tan​ce go​nio ljud​stvo na​pri​jed, sve dok čete nisu preš​le u trom kas. Laka boj​na kola čis​ti​la su spri​je​da put, te smo usko​ro vi​dje​li kraj puta le​ža​ti ti​je​la Ka​bi​ra​ca, u po​de​ra​nim pla​što​vi​ma, a po us​ti​ma i oči​ma gmi​za​le su im muhe. Neki od na​ših lju​di iz​dvo​ji​še se kako bi pre​okre​nu​li ova tru​pla u po​tra​zi za pli​je​nom... Ali na nji​ma nije pre​os​ta​lo ni​šta što bi bilo vri​jed​no uze​ti. Glav​ni se ko​mor​nik zno​jio na svom ma​gar​cu i za​mo​lio me neka pre​ne​sem nje​gov po​s​ljed​nji poz​drav nje​go​voj ženi i dje​ci: – Osje​ćam, ovo mi je sud​nji dan. – Objas​nio mi je gdje mogu u Tebi pro​na​ći nje​go​‐ vu ženu i prek​li​njao me neka se po​bri​nem kako nit​ko ne bi oro​bio nje​go​vo ti​je​lo. Pret​pos​ta​viv​ši, da​ka​ko – do​dao je, uz tmu​ran ki​maj gla​ve – ako do ve​če​ri svi ne bu​de​‐ mo mr​tvi! Ko​nač​no se pred nama pros​tr​la ši​ro​ka rav​ni​ca na ko​joj su se uoko​li​li Ka​bir​ci. Ho​‐ rem​heb je za​po​vje​dio neka se ogla​se ro​go​vi i raz​mjes​tio je čete za na​pad. Kop​lja​ni​ci su bili u sre​di​ni, a stri​jel​ci na oba boka. Boj​na kola, osim ne​ko​li​ko naj​te​žih, upu​tio je s po​seb​nom za​da​ćom na neko dru​go mjes​to, pa su ova odju​ri​la tak​vom br​zi​nom da se sve pra​ši​na uz​vr​tlo​ži​la i skri​la ih. Od do​li​na koje su le​ža​le iza brda di​zao se dim za​pa​‐ lje​nih sela. Ka​bi​ra​ca je na rav​ni​ci, kako se či​ni​lo, bilo bez​broj... A nji​ho​vo ur​la​nje i vri​ska is​pu​ni​li su zrak, kada su kre​nu​li pre​ma nama. Nji​ho​vi šti​to​vi i vr​š​ci ko​pa​lja pri​‐ je​te​ći su svje​tlu​ca​li pod sun​če​vim zra​ka​ma. Ho​rem​heb je po​vi​kao glas​no: – Sta​ni​te čvr​sto, vi kras​ta​ve žabe, jer rat​ni​ka je među nji​ma malo. A to što vi​di​te čo​por je žena i dje​ce! Sve će to biti vaše pri​je noći. U nji​ho​vim vas lon​ci​ma čeka to​pla hra​na! No​si​te se sada, jer sam već iz​glad​nio po​put kro​ko​di​la! Go​mi​la Ka​bi​ra​ca se pri​je​te​ći va​lja​la sve bli​že i bli​že, a bila je da​le​ko broj​ni​ja od na​‐ ših pos​troj​bi. Nji​ho​va se kop​lja u od​sja​ju sun​ca či​nja​hu oš​tri​ma, a za mene je bit​ka iz​‐ gu​bi​la sva​ku čar. Re​do​vi na​ših kop​lja​ni​ka su se uz​bi​ba​li, te su se voj​ni​ci ogle​da​va​li 119

uoko​lo isto kao i ja. Na​red​ni​ci su si​je​va​li svo​jim bi​če​vi​ma i kle​li, a ljud​stvo oči​to bi​ja​še pre​umor​no da bi se okre​nu​lo i po​bje​glo... Zato zbi​še svo​je re​do​ve. Stri​jel​ci su ne​mir​no pre​bi​ra​li po stru​na​ma svo​jih lu​ko​va, če​ka​ju​ći na znak. Kada su se Ka​bir​ci pri​bli​ži​li, is​pus​ti​še svoj boj​ni pok​lič. Taj je ur​lik bio to​li​ko stra​‐ vi​čan te mi je sva krv po​bje​gla iz gla​ve, a noge mi se pod​sje​ko​še. U taj su tren jur​nu​li, iz​ba​civ​ši stri​je​le dok su tr​ča​li. Zvuk stri​je​la bio je "bz​zzt", "bz​zzt", po​put zuja go​le​mih muha. Ni​sam znao za zvuk koji bi jače uz​bu​đi​vao, od ovog pje​va​nja stri​je​la koje pro​li​‐ je​ću po​red uha. Ali oso​ko​lio sam se za​mi​je​tiv​ši ko​li​ko su malo šte​te po​či​ni​le te stri​je​le, bu​du​ći da su ili pre​le​tje​le iz​nad na​ših gla​va ili su bile od​bi​je​ne šti​to​vi​ma. Tada je Ho​rem​heb vik​nuo: – Za mnom, vi pro​pa​li​ce! Nje​gov vo​zač je po​tje​rao ko​nje, a vo​za​či os​ta​lih boj​nih kola ot​pus​ti​še uzde svo​jim ko​nji​ma i jur​nu​še za njim. Stri​jel​ci is​pus​ti​še svo​je stri​je​le po​put jed​nog čo​vje​ka, svi slož​no u isti mah. Kop​lja​ni​ci jur​nu​še za boj​nim ko​li​ma. Pok​lič je iz​bio iz svih grla, ur​‐ lik još stra​vič​ni​ji od kri​ke Ka​bi​ra​ca, jer je sva​ki čo​vjek vri​štao za sebe, kako bi odag​‐ nao pre​past. Čuo sam i sebe sa​mog kako ur​lam, pu​nom sna​gom svo​jih plu​ća, te u tome na​đoh ve​li​ko olak​ša​nje. Boj​na kola se uz stra​šan štro​pot stu​šti​še među Ka​bir​ce koji su na​pa​da​li, a na sa​‐ mom čelu u pret​hod​ni​ci, po​vrh vr​tlo​ga pra​ši​ne i oš​tri​ca ko​pa​lja, blis​ta​la je per​ja​ni​com ure​še​na Ho​rem​he​bo​va ka​ci​ga. Iza boj​nih kola nas​tu​pa​li su kop​lja​ni​ci, sli​je​de​ći svo​je boj​no zna​kov​lje, lav​lje re​po​ve i so​ko​lo​ve, dok su se stri​jel​ci raz​mjes​ti​li i za​si​pa​li rav​ni​‐ cu stri​je​la​ma, oda​pi​nju​ći slož​no, u va​lo​vi​ma, na zbu​nje​nog ne​pri​ja​te​lja. Od tog tre​na sve je pos​ta​lo straš​nom, zve​ke​ću​ćom, gr​me​ćom, vri​šte​ćom i ur​la​ju​‐ ćom zbr​kom. Stri​je​le su mi fi​ju​ka​le po​red uha, a moj se ma​ga​rac us​tra​šio i jur​nuo usred bit​ke. Ur​lao sam i uda​rao ga no​ga​ma, no ne mo​goh ga za​dr​ža​ti. Ka​bir​ci su se bo​ri​li od​luč​no i bez stra​ha, a oni koji su bili obo​re​ni na tlo ko​nji​ma, još su uvi​jek na​‐ sr​ta​li kop​lji​ma na one koji su na​di​ra​li pre​ko njih. I mno​gi je Egip​ća​nin bio ubi​jen dok se pri​gi​bao smje​ra​ju​ći odre​za​ti ruku svo​je žr​tve, u znak po​bje​de. Za​dah krvi ubr​zo je pre​krio ra​ni​je to​li​ko osje​tan za​dah zno​ja voj​ni​ka, a ga​vra​no​vi su se kru​že​ći spu​šta​li s neba u sve ve​ćim ja​ti​ma. Iz​ne​na​da su Ka​bir​ci is​pus​ti​li vri​sak bi​je​sa i sta​li se stu​bo​kom pov​la​či​ti! Uoči​li su na​pad egi​pat​skih boj​nih kola, koja bi​ja​hu uoči bit​ke ot​pos​la​na po po​seb​noj za​da​ći... Za​obiš​la su rav​ni​cu i pro​va​li​la u ka​bir​ski okol! Ka​bir​ske su žene bile na​pad​nu​te, a nji​‐ ho​va sta​da otje​ra​na. Po​gled na to Ka​bir​ci nisu mo​gli otr​pje​ti, već po​hi​ta​še u po​moć. Taj im je po​tez do​nio pro​past. Boj​na ih kola okru​ži​še i na​tje​ra​še u bi​jeg, a za​os​ta​le su na​pa​li kop​lja​ni​ci i stri​jel​ci. Kada je sun​ce zaš​lo, rav​ni​ca je bila is​pu​nje​na tru​pli​ma bez ruku, okol je bio u pla​me​nu, ras​pr​še​na sta​da go​ve​da su ri​ka​la, a sa svih se stra​na čula vika po​div​lja​le ru​lje. U za​ne​se​nos​ti po​bje​dom, voj​ni​ci su nas​ta​vi​li po​ko​ljem, za​bi​ja​ju​ći svo​ja kop​lja u 120

sve što bi smo​tri​li... Ubi​ja​li su čak i lju​de koji su već po​lo​ži​li oruž​je, raz​mr​ska​va​ju​ći svo​jim to​lja​ga​ma gla​ve dje​ci, te bi​jes​no is​pu​šta​ju​ći stri​je​le u po​div​lja​lu sto​ku. Tako je bilo sve dok Ho​rem​heb nije za​po​vje​dio neka se ogla​se ro​go​vi. Na to su se čas​ni​ci i po​‐ dre​đe​ni pri​bra​li i svo​jim bi​če​vi​ma stje​ra​li ra​zu​la​re​ne voj​ni​ke na okup. A moj je su​lu​di ma​ga​rac nas​ta​vio ga​lo​pi​ra​ti pre​ko bo​ji​šta, uda​ra​ju​ći me i dr​ma​ju​ći na svo​jim le​đi​ma po​put vre​će braš​na, sve dok ni​sam pres​tao biti svjes​tan je​sam li živ ili mr​tav. Voj​ni​ci su mi se smi​ja​li i ru​ga​li, sve dok ko​nač​no je​dan od njih nije dr​škom svo​ga kop​lja uda​‐ rio ma​gar​ca po gu​bi​ci, te na​tje​rao su​lu​do ži​vin​če neka se za​us​ta​vi. Tako se mo​goh spus​ti​ti na tlo. Od tada sam među voj​ni​ci​ma bio znan kao Sin Div​lje​ga Osla. Za​rob​lje​ni​ci su stje​ra​ni u ogra​đe​ne pros​to​re, a oruž​je je pos​la​ga​no u hrpe. Pas​ti​ri su odas​la​ni pri​kup​lja​ti sta​da. Ka​bir​ci su bili to​li​ko broj​ni da su mno​gi us​pje​li po​bje​ći, no Ho​rem​heb je na​ga​đao kako će bje​ža​ti svu noć i neće im baš biti do po​vrat​ka na bo​‐ ji​šte. U svje​tlu plam​te​ćih ša​to​ra i go​ru​ćih te​re​ta stoč​ne hra​ne, po​sve​će​na škri​nja je do​ne​‐ se​na i po​lo​že​na pred Ho​rem​he​ba. Otvo​riv​ši je, iz​vu​kao je Sah​met, La​vo​gla​vu, čije su se iz​rez​ba​re​ne gru​di po​nos​no iz​di​za​le u svje​tlu va​tri. Voj​ni​ci, u ve​li​kom ushi​tu, po​š​‐ kro​pi​li su je ka​pi​ma krvi koja je tek​la iz nji​ho​vih rana, te su pred nju spus​ti​li odrub​‐ lje​ne ruke, u znak po​bje​de. Ove su uobli​či​le po​ve​ću hrpu, a neki su lju​di na nju do​no​‐ si​li po če​ti​ri ili pet ko​ma​da. Ho​rem​heb im je di​je​lio lan​ce i na​ruk​vi​ce, is​ka​zu​ju​ći po​čast naj​hra​bri​ji​ma, pro​mi​‐ ču​ći ih. On sam bio je sav praš​njav i za​mr​ljan krv​lju, a s nje​go​vog zlat​nog biča ka​pa​la je krv. Ali su mu se oči smi​je​ši​le nje​go​vim rat​ni​ci​ma, dok ih je poz​drav​ljao i os​lov​lja​‐ vao kao svo​je dra​ge i ve​se​le raz​boj​ni​ke i raz​bi​ja​če. Za mene je bilo mno​go pos​la, jer su ka​bir​ska kop​lja i to​lja​ge za​da​li stra​ho​vi​te rane. Ra​dio sam u svje​tlu go​ru​ćih ša​to​ra, a kri​ko​vi ra​nje​nih mi​je​ša​li su se s kri​ko​vi​ma žena koje su voj​ni​ci od​v​la​či​li, ba​ca​ju​ći koc​ku za njih. Oprao sam i za​šio zja​pe​će oz​lje​de, tr​‐ pao na​trag utro​bu u du​bo​ko raz​re​za​ne tr​bu​he, te vra​ćao na mjes​to ode​ra​ne kože gla​‐ ve. A oni​ma čija je smrt bila ne​iz​bjež​na, da​vao sam piva i opoj​nih sred​sta​va kako bi mo​gli mir​no iz​dah​nu​ti ti​je​kom noći. Po​bri​nuo sam se i za neke Ka​bir​ce, ko​ji​ma su oz​lje​de za​pri​je​či​le bi​jeg, te im za​šio i pre​vio rane. Ni sam ne znam za​što sam to uči​nio, osim ako ne zbog pri​mis​li kako će Ho​rem​heb za njih po​lu​či​ti bo​lju ci​je​nu, kada ih pro​da u rob​lje, iz​li​je​čim li im pri​je toga oz​lje​de. Ali mno​gi od njih nisu ma​ri​li za moju po​moć i ra​di​je su iz​no​va raz​di​ra​li svo​je rane, čuv​ši kri​ko​ve svo​je dje​ce i ja​di​kov​ke svo​jih si​lo​va​nih žena. Sk​vr​či​li bi svo​‐ je noge, strg​nu​li odje​ću pre​ko gla​ve te bi is​kr​va​ri​li do smr​ti. Pro​ma​trao sam ih i moj se osje​ćaj po​no​sa zbog po​bje​de sma​njio. Ka​bir​ci su bili tek si​ro​ma​šan, iz​glad​nje​li pus​tinj​ski na​rod, koje su sto​ka i žito u do​li​na​ma do​vo​di​li u is​‐ ku​še​nje. Zato bi poš​li na te očaj​nič​ke po​ho​de u Si​ri​ju. Bili su očaj​no mr​ša​vi i pa​ti​li od oč​nih bolj​ki. Prem​da su bili hra​bri i zas​tra​šu​ju​ći u ratu i za so​bom os​tav​lja​li go​ru​ća sela i kuk​nja​vu lju​di kao trag, ipak su u meni bu​di​li su​ćut, kada su tr​ga​li svo​ju otr​ca​‐ 121

nu odje​ću pre​ko gla​ve i umi​ra​li. Sli​je​de​će​ga dana sreo sam Ho​rem​he​ba i po​ti​cao ga neka us​pos​ta​vi ču​van okol, gdje bi se naj​te​že ra​nje​ni voj​ni​ci mo​gli opo​ra​vi​ti, bu​du​ći da bi nji​ho​vo ne​po​sred​no pre​ba​‐ ci​va​nje u Je​ru​za​lem pro​uz​ro​či​lo si​gur​nu smrt na putu. Ho​rem​heb mi se za​hva​lio na po​mo​ći, te re​kao: – Ni​kad ne bih po​vje​ro​vao da si ono​li​ko smi​on kao što si ju​čer po​ka​zao, jur​nuv​ši u sre​di​šte bit​ke na svom po​lu​dje​lom ma​gar​cu. Nije ti mo​glo biti poz​na​to kako po​sao li​‐ ječ​ni​ka u ratu ne po​či​nje pri​je nego li se bit​ka okon​ča. Čuo sam kako te mom​čad na​zi​‐ va Si​nom Div​lje​ga Osla, pa ako to že​liš, po​vest ću te u boj na svo​jim vlas​ti​tim boj​nim ko​li​ma. Oči​to si pod za​šti​tom do​bre sre​će, jer si još uvi​jek živ, prem​da ne no​siš kop​lja ni to​lja​ge. – Tvo​ji lju​di sla​ve tvo​je ime i pri​si​žu sli​je​di​ti te kamo ih god bu​deš po​veo – uz​vra​‐ tih, kako bih mu po​la​skao. – Ali, kako je to mo​gu​će, pa nisi čak ni ra​njen, prem​da si se sam sam​cat sju​rio po​sred ko​pa​lja? Si​gur​no te šti​ti neka moć​na ča​ro​li​ja! Kako to, da se ni​če​ga ne bo​jiš? – Uprav​ljač mo​jih kola je vješt – od​go​vo​rio je. – A osim toga me šti​ti i moj so​kol, koji će me tre​ba​ti za ve​li​ka dje​la. Pre​ma tome, nema u mom dr​ža​nju neke ve​li​ke zas​‐ lu​ge ni hra​bros​ti, jer ja znam kako mi ne mogu na​ško​di​ti ne​pri​ja​telj​ska kop​lja ni to​lja​‐ ge. Vo​zim se na čelu jer sam po​zvan pro​li​ti mno​go krvi. Ali, kad sam već po​bio mno​‐ go pro​tiv​ni​ka, pro​li​je​va​nje krvi me ne ra​du​je. I ne uži​vam više ni u nji​ho​vu kri​ku dok ih mrve ko​ta​či mo​jih kola. Čim mi čete stek​nu do​volj​no is​kus​tva, te se pres​ta​nu bo​ja​ti smr​ti, tra​žit ću i ja, kao pa​me​tan za​po​vjed​nik, neka me nose iza pos​troj​bi. Jer pra​vi voj​sko​vo​đa ne radi pr​ljav i kr​vav po​sao, ko​jeg može za​vr​ši​ti i sva​ki pr​lja​vi rob. On radi moz​gom, tro​ši mno​go pa​pi​ru​sa, go​vo​ri u pero broj​nim pi​sa​ri​ma raz​ne važ​ne za​‐ po​vi​je​di, koje ti, Si​nu​he, ne bi ra​zu​mio... Kao što se ni ja ne ra​zu​mi​jem u tvo​je li​ječ​‐ niš​tvo, prem​da po​štu​jem tvo​ju vje​šti​nu. Zbog toga me je go​to​vo stid što sam upr​ljao ruke krv​lju tih krad​lji​va​ca sto​ke, ali ni​sam mo​gao druk​či​je. Da se ni​sam vo​zio na čelu svo​jih lju​di, oni bi ku​kav​no pro​pa​li. Ovi su egi​pat​ski voj​ni​ci, koji već dva po​ko​lje​nja nisu omi​ri​sa​li krv, do​is​ta bjed​ni​ji i ku​kav​ni​ji ološ i od sa​mih Ka​bi​ra​ca. Ni​sam mo​gao po​vje​ro​va​ti kako se u sa​mom boju nije ni naj​ma​nje pla​šio za svoj ži​‐ vot... Ili kad se is​pred svo​jih četa vo​zio pre​ma upe​re​nim kop​lji​ma! Zbog toga sam bio upo​ran i nas​ta​vio: – Koža ti je to​pla i is​pod nje teče vre​la krv, kao i kod dru​gih lju​di. Zar si ne​ra​njiv sli​je​dom dje​lo​va​nja neke ča​ro​li​je, jer kako bi ina​če bilo mo​gu​će što ne osje​ćaš stra​ha? – Čuo sam za tak​ve ča​ro​li​je – re​kao je ne​mar​no. – I znam, mno​gi voj​ni​ci nose oko vra​ta amaj​li​je, koje bi ih tre​ba​le za​šti​ti​ti. Me​đu​tim, pos​li​je ju​če​raš​nje bit​ke, na​đe​ne su tak​ve amaj​li​je i na po​gi​nu​li​ma. Zbog toga ne vje​ru​jem u njih, prem​da mogu ko​ris​ti​ti u to​li​ko što ne​ukom čo​vje​ku, koji ne zna ni či​ta​ti ni pi​sa​ti, mogu uli​ti hra​brost i sa​mo​‐ po​uz​da​nje u boju. Otvo​re​no ti priz​na​jem, Si​nu​he, to je sve sku​pa obič​na ba​le​ga! – Moj je slu​čaj sa​svim druk​či​ji – do​dao je. – Iz​a​bran sam za ve​li​ka dje​la... No ot​‐ 122

kud i kako to znam, ne mogu ti reći. Rat​nik ili ima do​bru sre​ću na svo​joj stra​ni ili je nema. A ja je imam ot​ka​ko me moj so​kol do​veo fa​ra​onu. Is​ti​na jest, moj so​kol ne voli pa​la​ču i od​le​tio je da se ni​kad ne vra​ti. A dok smo stu​pa​li pre​ko Si​naj​ske pus​ti​nje, tr​‐ pe​ći ve​li​ku glad i još veću žeđ, pa​tio sam sa svo​jim ljud​stvom jer sam htio spoz​na​ti što oni osje​ća​ju, kako bih im mo​gao za​po​vi​je​da​ti. Jed​nog dana ugle​dao sam u ne​koj do​li​ni go​ru​ći grm. Bila je to živa va​tra, obli​čja ve​li​kog grma ili dr​ve​ta i nije se sma​nji​‐ va​la prem​da je go​rje​la dan i noć. Zem​lja oko te va​tre ima​la je ose​bu​jan vonj koji mi je uda​rio u gla​vu i na​dah​nuo me smi​onoš​ću. Smo​trio sam taj pla​men dok sam go​nio svo​je čete u lov na pus​tinj​ske div​lje zvi​je​ri, a nije ga opa​zio nit​ko dru​gi osim mene i mog vo​za​ča, koji može po​s​vje​do​či​ti o toj po​ja​vi. Tog sam tre​na spoz​nao, ne može me do​ta​ći ni kop​lje niti stri​je​la, kao ni rat​na to​lja​ga, pri​je nego nas​tu​pi moj odre​đe​ni tre​‐ nu​tak. Ni o tome ti ne mogu reći, odak​le znam, jer nam to os​ta​je skri​ve​no. Po​vje​ro​vao sam nje​go​vu obraz​lo​že​nju i bi​jah is​pu​njen stra​ho​po​či​ta​njem. Jer, on nije imao raz​lo​ga iz​miš​lja​ti tak​vu pri​po​vi​jest samo kako bi me za​ba​vio. Da​pa​če, te​ško bih mo​gao po​vje​ro​va​ti da je to tek iz​miš​ljo​ti​na, bu​du​ći da je bio čo​vje​kom koji je vje​‐ ro​vao samo u ono što je mo​gao do​ta​ći svo​jom ru​kom. Tre​će​ga je dana Ho​rem​heb po​di​je​lio svo​je čete, ša​lju​ći dio s pli​je​nom na​trag u Je​‐ ru​za​lem. Na​ime, malo je tr​go​va​ca osob​no doš​lo na boj​no po​lje radi ot​ku​pa ro​bo​va, ku​hinj​skog po​su​đa, žita i dru​gog pli​je​na. Os​ta​le čete je pos​lao okup​lja​ti po​div​lja​la sta​‐ da. Ja sam us​pos​ta​vio okol za ra​nje​ni​ke, ko​jeg je ču​vao po​se​ban vod, no ve​lik broj bo​‐ les​nih je ipak umro. Ho​rem​heb je pak sa svo​jim boj​nim ko​li​ma po​te​kao pro​go​ni​ti Ka​‐ bir​ce, jer je is​pi​ti​va​njem za​to​če​ni​ka doz​nao da su bje​gun​ci us​pje​li spa​si​ti i ot​pre​mi​ti zna​tan dio svo​jih do​ba​ra. Po​veo me sa so​bom pro​tiv​no mo​joj vo​lji. Sta​jao sam iza nje​ga u boj​nim ko​li​ma, za​gr​liv​ši ga oko pasa i že​le​ći da se ni​kad ni​sam ro​dio. Vo​zio je kao mah​nit, te sam mis​lio sva​kog ćemo se tre​na pre​vr​nu​ti, a ja ću biti iz​ba​čen na​glav​ce u sti​je​nje. Ali se on iz​ru​gi​vao i pri​op​ćio mi kako želi da oku​sim rat, bu​du​ći da sam i do​šao radi stje​ca​‐ nja spoz​na​je o ra​to​va​nju. On mi je i omo​gu​ćio spoz​na​ju oku​sa rata! Gle​dao sam boj​na kola kako su na​hru​pi​‐ la na Ka​bir​ce po​put olu​je... Na Ka​bir​ce koji su sret​no pje​va​li i ma​ha​li pal​mi​nim gra​na​‐ ma, tje​ra​ju​ći ukra​de​na sta​da u svo​ja skro​vi​šta u div​lji​ni. Nje​go​vi su ko​nji ga​zi​li žene, dje​cu i vre​meš​ne. Bio je ovi​jen di​mom go​ru​ćih ša​to​ra. U krvi i su​za​ma Ka​bir​ci su spoz​na​li kako je bilo bo​lje ži​vje​ti u bi​je​di u pus​ti​nji i umi​ra​ti od gla​di u svo​jim špi​lja​‐ ma, nego pro​va​li​ti u bo​ga​tu, plod​nu Si​ri​ju, kako bi na​tr​lja​li svo​ju od sun​ca is​u​še​nu kožu ulji​ma i na​kr​ca​li se ote​tim ži​tom. Tako sam oku​sio rat, prem​da to više i nije bio rat nego puk pro​gon i ubi​ja​nje. Tako je to po​tra​ja​lo sve dok Ho​rem​he​bu nije do​di​ja​lo, pa se okre​nuo za​po​vje​div​ši pos​tav​lja​nje gra​nič​nih ka​me​no​va koje su Ka​bir​ci sru​ši​li. Pri​tom nije do​pus​tio po​mi​ca​nje gra​nič​nih ka​me​no​va dub​lje u pus​ti​nju, prem​da je to mo​gao lako os​tva​ri​ti, nego je re​kao: – Mo​ram šte​dje​ti os​tat​ke Ka​bi​ra​ca, kako bih mo​gao na nji​ma vjež​ba​ti svo​je voj​ni​‐ 123

ke. Kad bih sve njih dao po​bi​ti, ne bi više na svi​je​tu bilo mjes​ta za ra​to​va​nje. Već če​tr​‐ de​set go​di​na vla​da na svi​je​tu mir, na​ro​di žive u slo​zi, kra​lje​vi ve​li​kih dr​ža​va na​zi​va​ju se u pi​smi​ma bra​ćom i pri​ja​te​lji​ma, a fa​ra​on im ša​lje zla​to kako bi mu u hra​mo​vi​ma svo​jih bo​go​va pos​tav​lja​li zlat​ne ki​po​ve. Zbog toga mo​ram šte​dje​ti Ka​bir​ce, jer će ih na​kon ne​ko​li​ko go​di​na, kada malo za​bo​ra​ve sve ovo što su sada do​ži​vje​li, glad opet na​tje​ra​ti iz pus​ti​nje u plod​ne do​li​ne... Dos​ti​gao je svo​jim boj​nim ko​li​ma čak i ka​bir​skog boga, te se stu​štio na nje​ga klik​‐ nuv​ši po​put so​ko​la, ra​zju​riv​ši no​sa​če koji su ba​ci​li svoj te​ret i utek​li u brda. Kip je kas​ni​je ra​sko​ljen u drvo za pot​pa​lu i spa​ljen is​pred Seh​met. Rat​ni​ci su se uda​ra​li u prsa, go​vo​re​ći: “Gle​daj kako spa​lju​je​mo ka​bir​sko​ga boga!” Ime toga boga bilo je Je​ho​‐ va ili Ja​hve, a bio je je​di​ni ko​jeg su ovi pljač​ka​ši ima​li, te su se mo​ra​li vra​ti​ti u pus​ti​‐ nju bez nje​ga. Time su bili još si​ro​maš​ni​ji, una​toč svom ra​ni​jem ma​ha​nju pal​mi​nim gra​na​ma i pje​sma​ma ra​dos​ti, si​ro​maš​ni​ji nego što su bili u vri​je​me kada su poš​li na po​hod.

5 Ho​rem​heb se vra​tio u Je​ru​za​lem, koji je bio pre​pun iz​bje​gli​ca iz po​gra​nič​nih pre​dje​la. Tamo im je pro​dao na​trag nji​ho​vu sto​ku, žito i po​su​đe za ku​ha​nje. Na to su ču​pa​li svo​ju odje​ću i uzvi​ki​va​li: “Ovi su raz​boj​ni​ci gori od Ka​bi​ra​ca!” Ali, nisu bili u ne​vo​lji jer su mo​gli po​su​di​ti no​vac od svo​jih hra​mo​va, tr​go​va​ca i skup​lja​ča po​re​za, koji su se ta​ko​đer na​tis​nu​li u Je​ru​za​lem iz ci​je​le Si​ri​je. Tako je Ho​rem​heb pre​tvo​rio pli​jen u zla​‐ to i sre​bro, koje je raz​di​je​lio svo​jim voj​ni​ci​ma. Tada sam shva​tio za​što je ve​ći​na ra​nje​‐ nih pre​mi​nu​la us​pr​kos mo​joj nje​zi. Tako je pre​os​ta​lo više pli​je​na za nji​ho​ve dru​go​ve... Ovi su ukra​li i odje​ću, oruž​je i bla​go bo​les​nih, ne da​ju​ći im ni vode niti hra​ne pa su mo​ra​li umri​je​ti. Nije sto​ga bilo čud​no što su ne​umjes​ni ra​nar​ni​ci to​li​ko že​lje​li pra​ti​ti čete u boj, kao ni okol​nost što su se us​pr​kos svo​joj nes​po​sob​nos​ti vra​ća​li to​li​ko bo​ga​ti! Je​ru​za​lem je bio pun buke i ga​la​me, kao i štro​po​ta si​rij​skih glaz​ba​la. Voj​ni​ci su ra​‐ si​pa​li zla​to, sre​bro i ba​kar na pivo i dje​voj​ke koje su do​ve​li si​rij​ski tr​gov​ci. Sva​đa​li su se i ko​ška​li među so​bom, tuk​li se do krvi, pljač​ka​li jed​ni dru​ge, kao i tr​gov​ce. Zato se sva​kog dana na zi​di​na​ma mo​glo vi​dje​ti ti​je​la obje​še​na gla​vom na do​lje. Ali, to voj​ni​‐ ke nije mno​go sme​ta​lo... Tek bi go​vo​ri​li: “Tako je bilo uvi​jek, tako će i os​ta​ti!” To je po​tra​ja​lo sve dok tr​gov​ci, vra​tiv​ši time svoj no​vac, nisu otiš​li. Ho​rem​heb je uda​rio po​rez tr​gov​ci​ma ko​jeg su pla​ća​li i pri do​la​sku i pri od​la​sku. Time je pos​tao bo​‐ ga​tim čo​vje​kom, prem​da je odus​tao od svog udje​la u iz​rav​nom rat​nom pli​je​nu. Me​đu​‐ tim, bo​gat​stvo ga nije ra​do​va​lo, jer kada sam na​mje​rio na​pus​ti​ti ga, po​la​ze​ći na​trag u Smir​nu, re​kao mi je: – Voj​na je proš​la pri​je nego li je za​pra​vo i po​če​la... A u ovom pi​smu fa​ra​on me kori 124

za pro​li​je​va​nje krvi, po​či​nje​no pro​tiv​no nje​go​vim na​red​ba​ma. Mo​ram se vra​ti​ti u Egi​‐ pat, za​jed​no sa svo​jim šta​ko​ri​ma, ras​pus​ti​ti ih i nji​ho​vo zna​kov​lje is​po​ru​či​ti na po​hra​‐ nu u hram. Ali, kak​ve će biti po​s​lje​di​ce, ja uis​ti​nu ne znam. Jer, ovo su je​di​ne uvjež​ba​‐ ne čete u ci​je​lom Egip​tu! Os​ta​tak voj​ske nije ni za što dru​go do li pr​lja​nja zi​do​va i šti​‐ pa​nja žen​skih tr​ti​ca na tr​ž​ni​ci. Amo​na mi, lako je fa​ra​onu u Zlat​noj Pa​la​či pi​sa​ti pje​‐ sme u sla​vu svom bogu i vje​ro​va​ti kako se svim na​ro​di​ma može vla​da​ti lju​bav​lju! Ali, kada bi mo​gao čuti kri​ke obo​ga​lje​nih mu​že​va i le​lek žena u go​ru​ćim se​li​ma, na​kon što ne​pri​ja​telj pri​je​đe gra​ni​ce, mo​žda bi mis​lio druk​či​je. – Egi​pat nema ne​pri​ja​te​lja – re​koh ja. – Dr​ža​va Dva Kra​ljev​s​tva je pre​bo​ga​ta i pre​moć​na. Isto tako, tvo​ja je sla​va preš​la gra​ni​ce Si​ri​je, a Ka​bir​ci neće po dru​gi put po​mi​ca​ti gra​nič​ne ka​me​no​ve. Za​što onda ne bi ras​pus​tio čete? Jer, is​ti​ni za vo​lju, oni bjes​ne u svom pi​jans​tvu po​put div​ljih zvi​je​ri, nji​ho​vi br​lo​zi smr​de, a puni su na​met​ni​‐ ka... – Ti ne znaš što zbo​riš – od​vra​tio je, za​gle​dan pred sebe i če​šu​ći se pod pa​zu​hom, jer je čak i za​po​vjed​ni​ko​va ko​li​ba bila puna uši​ju. – Egi​pat je sa​mo​za​do​vo​ljan i time gri​je​ši. Svi​jet je pros​tran i na skri​ve​nim se mjes​ti​ma sije sje​me koje će kao že​tvu do​ni​‐ je​ti pla​men i ra​za​ra​nja. Čuo sam, pri​mje​ri​ce, kako kralj Amo​ri​ća​na rev​no go​mi​la ko​‐ nje i boj​na kola, prem​da bi mu bilo do​lič​ni​je pla​ća​ti da​nak fa​ra​onu s ve​ćom toč​noš​ću. Na goz​ba​ma nje​go​vi vi​so​ki služ​be​ni​ci go​vo​re samo o tome kako su Amo​ri​ća​ni ne​koć vla​da​li ci​je​lim svi​je​tom, što je u biti i is​ti​na, jer u nji​ho​voj zem​lji žive po​s​ljed​nji Hik​si, a zad​nji vla​dar Hik​sa je vla​dao zem​ljom Amur​ru. – Taj Azi​ru mi je pri​ja​telj i tašt čo​vjek, jer sam mu poz​la​tio zube. A sve mis​lim, sada ima dru​ge stva​ri na pa​me​ti, bu​du​ći da sam do​čuo kako je pri​ba​vio ženu koja is​‐ tje​ru​je sna​gu iz nje​go​vih sla​bi​na, pa će ga usko​ro is​cr​pi​ti. – Ti znaš mno​go toga – pri​mi​je​tio je Ho​rem​heb, mo​tre​ći me po​zor​no. – Ti si slo​bo​‐ dan čo​vjek; neo​vi​san čo​vjek. Pu​tu​ješ od gra​da do gra​da i ču​ješ mno​go toga što je ina​‐ če skri​ve​no uši​ma dru​gih. Da sam na tvom mjes​tu i uz to slo​bo​dan, pu​to​vao bih u sva​ku zem​lju u po​tra​zi za zna​njem. Oti​šao bih u zem​lju Mi​ta​ni, a i u Ba​bi​lon, te saz​‐ nao kak​va boj​na kola He​ti​ti rabe sada i kako uvjež​ba​va​ju svo​je čete... Po​sje​tio bih i mor​sko oto​čje s na​ka​nom ut​vr​di​ti ko​li​ko su ve​li​ki ta​moš​nji bro​do​vi, o ko​ji​ma se to​li​ko go​vo​ri. Ali, moje je ime poz​na​to di​ljem Si​ri​je, pa mo​žda ne ču​jem to​li​ko mno​go. No ti, Si​nu​he... Odje​ven si u si​rij​sku noš​nju i go​vo​riš je​zik ko​jeg poz​na​ju obra​zo​va​ni u svim na​ro​di​ma. Ti si is​to​dob​no i li​ječ​nik, pa nit​ko ne bi mo​gao pret​pos​ta​vi​ti kako ra​zu​mi​ješ išta osim svo​jeg po​zi​va. Što​vi​še, tvoj je go​vor jed​nos​ta​van i u mo​jim uši​ma čes​to zvu​‐ či dje​ti​njas​to, a imaš i otvo​ren po​gled. Ipak znam, tvo​je je srce za​klju​ča​no... 1 što u njem no​siš, ne zna nit​ko. Zar to nije is​ti​na? – Mo​žda. Ali, što ti to že​liš od mene? – Što bi re​kao na to, kad bih te do​bro ops​kr​bio zla​tom? I pos​lao te u zem​lje o ko​ji​‐ ma sam go​vo​rio? Tamo bi se ba​vio svo​jom stru​kom i li​je​če​ći si​ro​maš​ne ši​rio sla​vu egi​pat​skog li​ječ​niš​tva i svo​ju osob​nu... Bo​ga​ti i utje​caj​ni, čak i kra​lje​vi mo​že​bit​no, sla​‐ 125

li bi po tebe! A ti bi za​vi​ri​vao u nji​ho​va srca... Sli​je​de​ći svo​je ugled​no za​ni​ma​nje, tvo​je bi oči gle​da​le za mene, a tvo​je uši slu​ša​le za mene. Po​tom, po po​vrat​ku u Egi​pat, mo​‐ gao bi me iz​vi​jes​ti​ti o sve​mu što si vi​dio i čuo. – Ne na​mje​ra​vam se ni​ka​da više vra​ti​ti u Egi​pat. Osim toga, to što mi pred​la​žeš, opas​no je. Ne čez​nem baš za tim da vi​sim gla​vom na do​lje, na ne​kim zi​di​na​ma u ne​‐ kom tu​đem gra​du. – Nit​ko ne zna što do​no​si su​traš​nji dan... Mis​lim, ipak ćeš se vra​ti​ti u Egi​pat. Jer, tko je je​dan​put pio vodu Nila ne može uta​ži​ti žeđi nig​dje drug​dje. Čak se i las​ta​vi​ce i ždra​lo​vi vra​ća​ju sva​ke zime. Zla​to je za mene po​put pra​ši​ne i ra​di​je bih ga za​mi​je​nio za zna​nje. A to, što spo​mi​nješ vje​ša​nje, za mene je po​put zvr​n​da​nja muha u uhu. Ne tra​žim od tebe da či​niš zlo ili kr​šiš za​ko​ne bilo ko​jeg mjes​ta. Zar svi ve​li​ki gra​do​vi ne snu​be put​ni​ka neka po​sje​ti nji​ho​ve hra​mo​ve? Zar ne pri​pre​ma​ju sva​ko​vr​s​ne goz​be, ra​zo​no​de i za​ba​ve samo da bi pri​vuk​li nje​ga i nje​go​vo zla​to? Svug​dje si do​bro do​šao, do​no​siš li zla​ta! Po​nov​no me pro​dor​no pro​mo​trio i nas​ta​vio: – Tvo​je je umi​je​će ta​ko​đer do​bro doš​lo u zem​lja​ma gdje ubi​ja​ju vre​meš​ne sje​ki​rom i bo​les​ne os​tav​lja​ju u pus​ti​nji neka umru, kao što znaš da se čini. Kra​lje​vi su uz​no​si​ti i vole pos​tro​ja​va​ti svo​je voj​ni​ke kako bi os​ta​vi​li do​jam na tu​đin​ca. Ne či​niš ni​kak​vo zlo pa​ze​ći na to kako ljud​stvo stu​pa i kako su na​oru​ža​ni, bro​je​ći nji​ho​va boj​na kola i pam​te​ći jesu li krup​na i te​ška ili ma​le​na i la​ga​na, na​mi​je​nje​na po​sa​di od dva ili tri čo​‐ vje​ka. Jer, kako sam čuo, neki pos​tav​lja​ju na kola i šti​to​no​šu, uz vo​za​ča. Zna​čaj​no je is​to​dob​no za​pam​ti​ti i jesu li čete do​bro uhra​nje​ne i sja​je li se voj​ni​ci od na​ma​za​nog ulja. Ili su mr​ša​vi i puni ga​ma​di, bo​les​nih oči​ju, po​put mo​jih šta​ko​ra... Pri​ča se, na da​‐ lje, He​ti​ti su ot​kri​li neku novu ko​vi​nu te oruž​je na​prav​lje​no od nje može ot​kr​h​nu​ti ru​‐ bo​ve naj​bo​lje ba​kre​ne sje​ki​re. Je li to is​ti​na, ja ne znam. Mo​gu​će su ot​kri​li neki na​čin za ot​vrd​nja​va​nje ba​kra? Bilo kako bilo, vo​lio bih zna​ti više. A po​naj​vi​še od sve​ga že​‐ lio bih upoz​na​ti srca vla​da​ra i nji​ho​vih sa​vjet​ni​ka. Po​gle​daj me, Si​nu​he! Po​gle​dah ga. Pri​či​ni​lo mi se kako ras​te u mo​jim oči​ma. Bio je na​lik bogu, a nje​gov po​gled bio je go​ru​će ug​ljev​lje. Srce mi je za​drh​ta​lo... i pri​gi​boh se pred njim, pru​ža​ju​ći ruke u vi​si​ni ko​lje​na. – Vje​ru​ješ li sada – upi​tao me – da imam moć utje​ca​nja na lju​de? I mogu za​po​vi​je​‐ da​ti? – Moje mi srce pri​op​ću​je kako mi mo​žeš za​po​vi​je​da​ti, prem​da ne znam za​što bi to bilo tako – mu​cao sam, a je​zik mi je odeb​ljao u us​ti​ma od stra​ha. – Ne​dvoj​be​no ti je na​mi​je​nje​no za​po​vi​je​da​ti mno​gi​ma, kako sam go​vo​riš. Zato idem, a moje oči će gle​‐ da​ti za tebe i moje uši će slu​ša​ti za tebe. Ne znam ho​ćeš li što do​bi​ti kroz ono što ću vi​dje​ti i čuti, jer u stva​ri​ma o ko​ji​ma že​liš saz​na​ti ja sam ne​vje​ža. Ipak ću to uči​ni​ti, ko​li​ko naj​bo​lje znam i umi​jem... Ali ne za zla​to već zato što si mi pri​ja​telj i zato što su bo​go​vi oči​to tako htje​li. Da​ka​ko, pret​pos​ta​vi​mo li da bo​go​va uop​će ima... – Mis​lim, ne​ćeš po​ža​li​ti što si mi pri​ja​telj... Dat ću ti ipak zla​ta za pu​to​va​nje! Jer, 126

ako išta zna​dem o lju​di​ma, ono će ti za​tre​ba​ti. Ti ne pi​taš za​što mi je to zna​nje dra​go​‐ cje​ni​je od zla​ta, no to ti mogu reći. Ve​li​ki su fa​ra​oni sla​li spo​sob​ne lju​de na tuđe dvo​‐ ro​ve, ali pos​la​ni​ci ovog fa​ra​ona su ble​sa​ni uškop​lje​na moz​ga koji ne zna​ju ni​šta dru​go osim kako tre​ba​ju na​bi​ra​ti svo​je odo​re i ob​na​ša​ti svo​je čas​ti, te po ko​jem re​dos​li​je​du tre​ba​ju sta​ja​ti des​no i li​je​vo od fa​ra​ona. Sto​ga ne obra​ćaj paž​nju na njih su​sret​neš li ko​jeg, a nji​hov go​vor neka bude za tvo​je uho po​put zvr​n​da​nja muha. Na ras​tan​ku je ipak ot​klo​nio svo​je dos​to​jans​tvo, po​tap​kao me po obra​zu, te mi do​‐ ta​kao ra​me​na svo​jim li​cem, uz ri​je​či: – Srcu mi je te​ško zbog tvog od​la​ska, Si​nu​he. Pa ako si i usam​ljen, što mari? I ja sam usam​ljen. Nit​ko ne zna taj​ne moga srca... Bio sam uvje​ren kako zbo​re​ći to mis​li na prin​ce​zu Ba​ke​ta​mon, čija ga je lje​po​ta oča​ra​la. Dao mi je obi​la​to zla​ta, više nego sam mo​gao i pret​pos​tav​lja​ti. Uvje​ren sam čak, dao mi je svo zla​to koje je ste​kao u si​rij​skom po​ho​du. Ops​kr​bio me i prat​njom do oba​‐ le, te sam mo​gao pu​to​va​ti bez stra​ha pred pljač​ka​ši​ma. Kada sti​goh tamo, smjes​tio sam zla​to u ve​li​ku tr​go​vač​ku kuću, za​mi​je​niv​ši ga za gli​ne​ne plo​či​ce. One su bile si​‐ gur​ni​je za no​še​nje, jer su lo​po​vi​ma bile be​sko​ris​ne. Na​kon toga sam se ukr​cao na brod za Smir​nu. Htio bih još spo​me​nu​ti i je​dan moj li​ječ​nič​ki za​hvat. Pred po​la​zak iz Je​ru​za​le​ma, otvo​rio sam jed​nom voj​ni​ku lu​ba​nju. Bio je pi​jan, te je u jed​noj tuč​nja​vi pred Ato​no​‐ vim hra​mom do​bio to​lja​gom po gla​vi. Od toga mu je puk​la lu​ba​nja. Bio je na iz​di​sa​ju, nije mo​gao više ni go​vo​ri​ti, niti po​dig​nu​ti ruku. Lu​ba​nju sam mu otvo​rio, ali ga ni​sam mo​gao iz​li​je​či​ti. Ti​je​lo mu je go​rje​lo u va​tri, uda​rao je oko sebe, a slje​de​ćeg je dana umro...

127

KNJI​GA VI

Dan Laž​no​ga Kra​lja l

P

rije nego poč​nem novu knji​gu, mo​ram ve​li​ča​ti mi​nu​le dane kada sam ne​sme​ta​no pu​to​vao kroz mno​ge zem​lje, stje​ču​ći zna​nje. Jer, tak​va će se vre​me​na te​ško po​no​‐ vi​ti ili vra​ti​ti. Pu​to​vao sam svi​je​tom koji nije znao za rat pu​nih če​tr​de​set go​di​na! Kra​lje​vi su svu​da šti​ti​li ka​ra​van​ske pu​to​ve i tr​gov​ce koji su se nji​ma slu​ži​li, a fa​ra​ono​‐ vi su bro​do​vi po​me​li gu​sa​re s mora. Gra​ni​ce su bile otvo​re​ne. Tr​gov​ci i put​ni​ci koji su do​no​si​li zla​to bili su do​bro doš​li u svim gra​do​vi​ma, a među lju​di​ma nije bilo gor​či​ne ni nes​lo​ge. Lju​di su se kla​nja​li jed​ni dru​gi​ma, pru​ža​ju​ći na poz​drav ruke u vi​si​ni ko​‐ lje​na, te upoz​na​va​li obi​ča​je i na​va​de jed​ni od dru​gih. Mno​gi od obra​zo​va​nih go​vo​ri​li su po ne​ko​li​ko je​zi​ka i pi​sa​li na dva na​či​na... Po​lja su na​vod​nja​va​na i ra​đa​la su obil​nim že​tva​ma. U Cr​ve​nim Zem​lja​ma ne​be​ske su ri​je​ke is​pu​nja​va​le obve​zu koju je nama is​pu​nja​vao Nil i os​vje​ža​va​le zem​lju. Tih je dana sto​ka si​gur​no tu​ma​ra​la po is​pa​ša​ma, a pas​ti​ri nisu no​si​li kop​lja nego su pre​bi​ra​li po svo​jim svi​ra​la​ma i pje​va​li ve​se​le pje​sme. Vi​no​gra​di su na​pre​do​va​li, a voć​ke se po​‐ vi​ja​le pod svo​jim te​re​tom. Sve​će​ni​ci su bili pre​ti​li i sjaj​ni od ulja i mas​ti, a dim bez​‐ broj​nih žr​tvo​va​nja di​zao se iz pre​dvor​ja hra​mo​va u svim zem​lja​ma. I bo​go​vi su cvje​‐ ta​li, bili sret​ni i mi​los​ti​vi, te se to​vi​li po​vrh za​pa​lje​nih žr​tvi. Bo​ga​ti su pos​ta​ja​li još bo​‐ ga​ti​ji​ma, moć​ni još moć​ni​ji​ma, a si​ro​maš​ni još si​ro​maš​ni​ji​ma... kako su to bo​go​vi odre​di​li i pro​pi​sa​li. Tako su svi bili za​do​volj​ni i nije bilo mrm​lja​nja. Tak​vu sam pre​dodž​bu imao o tim mi​nu​lim vre​me​ni​ma... Vre​me​ni​ma koja se ni​kad neće vra​ti​ti, vre​me​ni​ma kada se u mo​joj ra​noj mu​žev​nos​ti moji udo​vi nisu uma​ra​li od duga pu​to​va​nja... Vre​me​ni​ma kada su mi oči žu​di​le za no​vim stva​ri​ma, vre​me​ni​ma kada je moje srce žed​no saz​na​nja is​pi​ja​lo svo​ju mje​ru. Pri​mje​ra radi, kao os​vje​do​če​nje o ure​đe​nim i us​ta​lje​nim od​no​si​ma, mogu na​ves​ti slje​de​ću či​nje​ni​cu: tr​go​vač​ka kuća u Ba​bi​lo​nu mi je na pre​do​če​nje gli​ne​nih plo​či​ca iz Smir​ne od​mah iz​ru​či​la zla​to. Na​da​lje, u sva​kom se gra​du mo​glo ku​pi​ti vino iz luka ili s uda​lje​nih pla​ni​na. U si​rij​skim se gra​do​vi​ma ci​je​ni​lo naj​bo​ljim vino iz ba​bi​lo​nij​skih vi​no​gra​da, a u ba​bi​lo​nij​skim su se gra​do​vi​ma zla​tom pla​ća​la si​rij​ska vina... Mo​glo se do​bi​ti sve, ako se po​sje​do​va​lo zla​ta i sre​bra. Pa tako i ro​bo​va raz​nih boja i uz​ras​ta, 128

dje​cu, mu​škar​ce ili mla​de dje​voj​ke s ko​ji​ma se vlas​nik ne​sme​ta​no mo​gao oda​ti nas​la​‐ da​ma. Mo​glo se dr​ža​ti slu​ge. I još mno​go tak​vih i slič​nih bla​go​da​ti koje pru​ža mir​no​‐ dop​sko vri​je​me i bla​gos​ta​nje. Ali onaj koji nije imao zla​ta i sre​bra, mo​rao je te​ško ra​‐ di​ti svo​jim ru​ka​ma. Koža je tak​vi​ma brzo pos​ta​ja​la tvr​da i gru​ba, ruke žu​lje​vi​te, a leđa su mu se gr​bi​la. A ako bi net​ko pro​va​lio u kuću bo​ga​ta​ša i ukrao mu zla​ta, kako bi se mo​gao na​pi​ti i za​bav​lja​ti ili ku​pi​ti roba, toga bi uhva​ti​li, pa kao opo​me​nu dru​gi​‐ ma obje​si​li na zi​di​ne s gla​vom na do​lje. Sada, na​kon što sam odao priz​na​nje mi​nu​lim da​ni​ma, kada je čak i sun​ce jas​ni​je sja​lo i kada su vje​tro​vi bili ugod​ni​ji nego u ova zla i opa​ka vre​me​na, pri​po​vi​je​dat ću o svo​jim pu​to​va​nji​ma, o sve​mu što sam gle​dao i čuo. Ipak, po​naj​pri​je mo​ram pri​op​ći​ti o svom po​vrat​ku u Smir​nu. Kada sam se vra​tio kući, Kap​tah mi je po​le​tio u su​sret, vi​ču​ći i je​ca​ju​ći od sre​će. Ba​cio se na tlo pred mo​jim sto​pa​li​ma i us​klik​nuo: – Bla​gos​lov​ljen neka je dan koji mi vra​ća gos​po​da​ra domu! Vra​tio si se, prem​da sam mis​lio da si po​gi​nuo u bit​ci, bu​du​ći po svom us​ta​lje​nom obi​ča​ju nisi ma​rio za moje opo​me​ne i do​bre sa​vje​te... Ni​sam dvo​jio da si bio ras​po​ren kop​ljem, na​kon što si una​toč mo​jim upo​zo​re​nji​ma bez​gla​vo po​hr​lio vi​dje​ti ka​kav je rat. Uis​ti​nu je naš ska​‐ ra​bej mo​ćan bog, pa te je za​šti​tio. Neka je bla​gos​lov​ljen ovaj dan! Moje je srce puno mi​li​ne pri po​gle​du na tebe. A ta mi se dra​gost pre​ta​pa kroz oči u suze. I ne mogu ih obuz​da​ti, prem​da sam za​miš​ljao sebe kao tvog na​s​ljed​ni​ka i oče​ki​vao stu​pi​ti u po​sjed sveg zla​ta koje si po​lo​žio tr​gov​ci​ma u Smir​ni. Ipak, ne ža​lim za tim imet​kom, jer bez tebe ja sam po​put dje​te​ta koje je iz​gu​bi​lo svo​ju maj​ku, a dani su mu mrač​ni. Ni​sam te ni pot​kra​dao više nego ra​ni​je... Što više, ču​vao sam tvo​ju kuću i po​sjed, kao i sve tvo​je pro​bit​ke. Pa si po po​vrat​ku bo​ga​ti​ji nego li si bio pri od​la​sku. Oprao mi je sto​pa​la i po​lio vode po ru​ka​ma, uga​đa​ju​ći mi na sve na​či​ne, uz ne​pre​‐ ki​nu​to klik​ta​nje, sve dok mu ne za​po​vje​dih nek ušu​ti. – Brzo sve pri​pre​mi, jer kre​će​mo na pu​to​va​nje koje može po​tra​ja​ti go​di​na​ma i biti puno raz​nih po​te​ško​ća i ne​vo​lja. Ide​mo u zem​lju Mi​ta​ni i u Ba​bi​lon, a i na mor​ske oto​ke. Na to je Kap​tah uda​rio u kuk​nja​vu: – Bilo bi bo​lje da se ni​kad ni​sam ro​dio, da ni​sam ni​kad imao do​brih dana! Bilo bi bo​lje i da se ni​sam udeb​ljao, pos​tao imu​ćan i us​pje​šan. Jer, što je čo​vjek us​pješ​ni​ji, to mu teže pada odre​ći se la​god​nos​ti. Da si oti​šao na mje​sec ili dva, kako si obi​ča​vao ra​‐ ni​je, ne bih re​kao ni ri​je​či, os​ta​ju​ći mir​no ov​dje u Smir​ni. Ali ako kre​ćeš na pu​to​va​nje koje će po​tra​ja​ti go​di​na​ma, mo​žda se ni​kad ne​ćeš vra​ti​ti i ja te ni​kad više neću vi​dje​ti. Zato mo​ram poći s to​bom, no​se​ći na​šeg sve​tog ska​ra​be​ja. Pro​tiv tak​vih po​gi​be​lji tre​‐ bat će ti mno​go sre​će, a bez ska​ra​be​ja ti bi upa​dao u po​no​re na svom putu i bio pro​bo​‐ den kop​lji​ma pljač​ka​ša. Bez mene i mog dra​go​cje​no​ga is​kus​tva ti si po​put obič​no​ga te​le​ta, ko​jem je lo​pov po​ve​zao straž​nje noge, pa ga nosi kamo god mu se proh​ti​je. Ili, po​put čo​vje​ka koji s po​ve​zom pre​ko oči​ju pip​ka ru​ka​ma oko sebe, te mu svat​ko na 129

koga na​iđe može ukras​ti sve što mu se svi​di i što može po​ni​je​ti. Tako ne​što ja jed​nos​‐ tav​no ne mogu do​pus​ti​ti! Jer, ako te već i mora net​ko pot​kra​da​ti, bo​lje neka to bu​dem ja. Ta ja kra​dem uis​ti​nu umje​re​no i u skla​du s tvo​jim imov​nim pri​li​ka​ma, pa​ze​ći pri​‐ tom i na tvoj pro​bi​tak. Ipak, vje​ruj mi, bilo bi naj​bo​lje ako os​ta​ne​mo u na​šoj kući u Smir​ni... Kap​tah je pos​ta​jao sve dr​ski​ji, kako su go​di​ne pre​tje​ca​le... Već je go​vo​rio o “na​šoj kući” i o “na​šem ska​ra​be​ju”, a pla​ća​ju​ći ne​što go​vo​rio je o “na​šem” zla​tu. Za​mo​ri​lo me je sve to, kao i nje​go​ve ja​di​kov​ke. Zato mu odva​lih niz uda​ra​ca po de​be​loj zad​nji​ci, kako bi imao oprav​dan raz​log za svo​ju kuk​nja​vu, pa re​koh: – Moje mi srce ka​zu​je kako ćeš, zbog te svo​je dr​skos​ti i bez​o​braz​lu​ka, jed​nog li​je​‐ pog dana vi​sje​ti sa zi​di​na, obje​šen o pete. Raz​mis​li zato ho​ćeš li poći sa mnom ili os​ta​‐ ti ov​dje. A po​naj​vi​še od sve​ga, pres​ta​ni s tim mi​ja​uka​njem kada se pri​pre​mam na dugo pu​to​va​nje! Na to je Kap​tah ko​nač​no za​muk​nuo i pre​pus​tio se svo​joj sud​bi​ni, pa se pri​pra​vi​‐ smo na po​la​zak. Bu​du​ći je pri​seg​nuo kako neće ni​kad više kro​či​ti na pa​lu​bu bro​da, pri​dru​ži​smo se ka​ra​va​ni koja je kre​ta​la put sje​ver​ne Si​ri​je. Htio sam, na​ime, vi​dje​ti ce​‐ dro​ve u Li​ba​no​nu, odak​le je do​la​zi​lo drvo za pa​la​če i za sve​ti čun Amo​na. O sa​mom pu​to​va​nju malo se može reći. Bilo je mir​no, pljač​ka​ši nas nisu na​pa​da​li. Svra​ti​šta su bila do​bra i iz​daš​no ops​krb​lje​na svim po​treb​nim, te smo do​bro jeli i pili. Na jed​nom ili dva od​mo​ri​šta pris​tu​pi​li su nam bo​les​ni lju​di, za koje sam se po​bri​nuo. Pu​to​vao sam u no​silj​ci, jer su mi ma​gar​ci pri​sje​li. Ni Kap​tah nije vo​lio ma​gar​ce, ali ni​sam mo​‐ gao do​pus​ti​ti da slu​ga sje​di sa mnom u no​silj​ci, jer bi to na​ško​di​lo mom ugle​du u oči​‐ ma dru​gih put​ni​ka. Zbog ja​ha​nja na ma​gar​cu Kap​tah je straš​no ja​di​ko​vao i do​zi​vao smrt neka mu se smi​lu​je. Na​po​me​nuo sam mu kako bi pu​to​va​nje bro​dom bilo brže i udob​ni​je, ali to ga nije utje​ši​lo. Suhi vje​tar mi je opr​žio lice, pa ga od tada mo​ram stal​no ma​za​ti uljem. Pra​ši​na me je gu​ši​la, a pješ​ča​ne buhe su mi do​di​ja​va​le. Una​toč sve​mu to mi se či​ni​lo nez​nat​nom kuš​njom, a moje su se oči ve​se​li​le sve​mu što sam opa​žao. Gle​dao sam ve​li​ke šume ce​dro​va, koji su bili to​li​ko go​le​mi, te mi ni je​dan Egip​ća​‐ nin ne bi po​vje​ro​vao ako bih po​ku​šao opi​sa​ti ih. Mi​omi​ris tih šuma bio je to​li​ko ču​de​‐ san, a vo​do​to​ci bis​tri, te mi se či​ni​lo kako nit​ko tko živi u tako kras​noj zem​lji u biti ne može biti ne​sre​tan. No to je bilo pri​je nego sam ugle​dao ro​bo​ve koji su oba​ra​li i gu​li​li sta​bla kako bi ih ot​pre​mi​li do pod​nož​ja pla​ni​na i mor​ske oba​le. Bilo je straš​no os​vje​‐ do​či​ti se u bi​je​du tih ro​bo​va. Nji​ho​ve ruke i noge bile su pre​kri​ve​ne zag​no​je​nim oz​lje​‐ da​ma, pro​uz​ro​če​nim ko​rom sta​ba​la i nji​ho​vim oru​đi​ma. A na le​đi​ma su ima​li mas​ni​ce od bi​če​va, pune ži​vih muha. Na​kon tih pri​zo​ra pro​mi​je​nio sam miš​lje​nje. Kap​tah se pak za​bav​ljao ra​ču​na​njem ko​li​ko bi mu bilo bo​gat​stvo za slu​čaj kad bi svo to drvo bilo nje​go​vo, te još is​kr​ca​no na ga​to​vi​ma u Tebi. Nje​gov je iz​ra​čun po​ka​‐ zao kako bi skro​man čo​vjek, od jed​nog je​di​nog tak​vog sta​bla, mo​gao do​ži​vot​no hra​ni​‐ ti ci​je​lu obi​telj, si​no​ve ško​lo​va​ti za pi​sa​re, a još i kće​ri do​bro uda​ti. Po​ku​šao je po​tom 130

pre​bro​ji​ti sta​bla, ali bilo ih je bez​broj te se na kon​cu zbu​nio i po​čeo iz nova. Po​nov​no bi za​peo, te je na​kon ne​ko​li​ko slič​nih bez​us​pješ​nih po​ku​ša​ja za​ku​kao: – Boli me srce pri po​gle​du na to, ko​li​ko se bo​gat​stvo be​sko​ris​no lju​lja na vje​tru! – pa je, kako ne bi više gle​dao sta​bla, pre​krio oči svo​jom ha​ljom. A ja sam za​div​lje​no os​lu​ški​vao ve​li​čans​tve​no šu​šta​nje kroš​nji, za​klju​čiv​ši kako se već zbog po​gle​da na ce​‐ dro​ve ovo pu​to​va​nje is​pla​ti​lo. Ko​nač​no pris​pje​smo u grad Ka​deš, gdje je bila ut​vr​da s po​za​maš​nom egi​pat​skom po​sa​dom. Ali zi​do​vi ut​vr​de bili su ne​bra​nje​ni, ro​vo​vi raz​ru​še​ni i za​tr​pa​ni... A čas​ni​ci i voj​ni​ci ži​vje​li su u gra​du za​jed​no sa svo​jim obi​te​lji​ma. Na to da su rat​ni​ci pri​sje​ća​li su se samo u dane kada se iz fa​ra​ono​vih skla​di​šta di​je​li​lo žito, luk i pivo. Za​dr​ža​li smo se u gra​du do​volj​no dugo kako bi se za​li​je​či​le Kap​ta​ho​ve rane na zad​nji​ci, za​do​bi​ve​ne od ja​ha​nja. Li​je​čio sam mno​ge bo​les​ni​ke, jer su egi​pat​ski li​ječ​ni​ci u tom mjes​tu bili nes​‐ po​sob​ni, a nji​ho​va su ime​na si​gur​no već dav​no bila iz​bri​sa​na iz Knji​ge Ži​vo​ta, ako su ko​jim ču​dom ikad u nju bila i upi​sa​na... To je bilo raz​lo​gom što su bo​les​ni​ci, koji su ima​li do​volj​no zla​ta za to, no​še​ni u zem​lju Mi​ta​ni li​ječ​ni​ci​ma os​po​sob​lje​nim u Ba​bi​lo​‐ nu. U Ka​de​šu sam po​gle​dao spo​me​ni​ke koje su pos​ta​vi​li ve​li​ki fa​ra​oni, te či​tao nat​pi​se koji su ve​li​ča​li nji​ho​ve po​bje​de, ka​zi​va​li o po​bi​je​nim ne​pri​ja​te​lji​ma i lo​vo​vi​ma na slo​‐ no​ve. U tom sam si gra​du dao iz​re​za​ti pe​čat od ri​jet​ka i sku​po​cje​na ka​me​na, ka​kav je od​go​va​rao mom dos​to​jans​tvu i ugle​du. Na​ime, i pe​ča​ti se ov​dje raz​li​ku​ju od onih u Egip​tu, tj. ne nose se kao pr​ste​nje nego obje​še​ni na vrp​ci oko vra​ta, a iz​ve​de​ni su u obli​ku valj​ka. Tak​vim se valj​kom za​ko​tr​lja pre​ko plo​či​ce, pa on os​tav​lja svoj oti​sak u gli​ni. Si​ro​maš​ni i ne​uki samo su os​tav​lja​li oti​sak pal​ca na plo​či​ca​ma, ako su uop​će do​‐ la​zi​li u pri​go​du os​tav​lja​ti svoj znak... Ka​deš je ne​ve​seo i za​mo​ran grad, usi​jan od sun​ca i pun po​ro​ka. Zato je čak i Kap​‐ tah na​va​lji​vao da nas​ta​vi​mo put, prem​da se straš​no gro​zio dalj​nje​ga ja​ha​nja na ma​‐ gar​cu. Je​di​na ra​zo​no​da ov​dje bile su ka​ra​va​ne, koje su pris​ti​za​le sa svih stra​na, jer je Ka​deš le​žao na ras​križ​ju broj​nih tr​go​vač​kih pu​to​va. No, tak​vi su sko​ro svi po​gra​nič​ni gra​do​vi, bez ob​zi​ra ka​kav vla​dar nji​ma uprav​lja. Čas​ni​ci i voj​ni​ci egi​pat​skih, mi​tan​‐ skih, ba​bi​lo​nij​skih i dru​gih sna​ga sma​tra​li su pre​mje​štaj u ovak​ve gra​do​ve naj​pros​ti​‐ jom kaz​nom. I ni​ka​da ni​sam vi​dio čas​ni​ke i voj​ni​ke na služ​bi u tak​vom gra​du gdje je bila smje​šte​na stal​na po​sa​da, kako rade bilo što dru​go osim što se, uz si​pa​nje kle​tvi na ra​čun ži​vo​ta, me​đu​sob​no tuku, opi​ja​ju lo​šim vi​nom i za​bav​lja​ju s naj​bjed​ni​jim že​na​‐ ma, od ko​jih su ima​li više ne​pri​li​ka i ne​da​ća nego li užit​ka. Zato smo usko​ro nas​ta​vi​li pu​to​va​nje i, pre​šav​ši gra​ni​cu, bez smet​nji sti​gli u Na​ha​‐ ru. Usko​ro smo doš​li i do ri​je​ke koja je tek​la pre​ma jugu, za raz​li​ku od Nila koji teče pre​ma sje​ve​ru... Re​če​no nam je da smo u zem​lji Mi​ta​ni, te smo pla​ti​li po​rez na put​ni​‐ ke koji je išao u kra​lje​vu riz​ni​cu. Ali kao Egip​ća​ne na​rod nas je poz​drav​ljao s po​što​va​‐ njem, pris​tu​pa​ju​ći nam na uli​ca​ma i go​vo​re​ći: “Iz​ri​če​mo vam do​bro​doš​li​cu! Naša se srca ve​se​le pri po​gle​du na Egip​ća​ne, jer već dugo ne smo​tri​smo ni jed​nog. Naša su 131

srca is​to​dob​no i tje​skob​na, jer nam vaš fa​ra​on nije pos​lao ni voj​ni​ka ni oruž​ja, a niti zla​ta. Pri​ča se i kako je na​šem kra​lju po​nu​dio ne​kog no​vog boga o ko​jem ni​šta ne zna​‐ mo, prem​da već ima​mo Ištar od Ni​ni​ve i ne​ko​li​ko dru​gih koji su nas do sada šti​ti​li.” Po​zi​va​li su me u svo​je kuće i nu​di​li me hra​nom i pi​ćem. Dvo​ri​li su i Kap​ta​ha, jer je bio Egip​ća​nin, prem​da samo moj slu​ga. Tako mi je on re​kao: – Ovo je do​bra zem​lja. Os​ta​ni​mo ov​dje, gos​po​da​ru, ba​vi​ti se li​ječ​niš​tvom! Jer, po sve​mu su​de​ći, ovi su lju​di ne​uki i la​ko​vjer​ni, te će biti lako ob​ma​nu​ti ih. Kralj zem​lje Mi​ta​ni je sa svo​jim dvo​rom oti​šao u pla​ni​ne, kako je to bilo uobi​ča​je​‐ no za tra​ja​nja vru​ćeg raz​dob​lja. Ni​sam ih že​lio sli​je​di​ti, bu​du​ći sam bio nes​trp​ljiv vi​‐ dje​ti čuda Ba​bi​lo​na, o ko​ji​ma sam čuo to​li​ko mno​go... Ali, uči​nio sam kako mi je Ho​‐ rem​heb na​lo​žio: raz​go​va​rao sam s od​lič​ni​ci​ma i po​da​ni​ci​ma. Svi su pri​ča​li isto, kako je sve ne​si​gur​no i tje​skob​no. Zem​lja Mi​ta​ni je ne​ka​da bila moć​na, no sada se či​ni​la po​put zem​lje no​še​ne zra​kom, okru​že​na Ba​bi​lo​ni​jom na is​to​‐ ku, div​ljim ple​me​ni​ma na sje​ve​ru, a na za​pa​du He​ti​ti​ma čija se zem​lja zva​la Hat​ti. Što sam više slu​šao o He​ti​ti​ma, koji su uli​je​va​li ve​li​ku bo​ja​zan, to je čvr​š​ća pos​ta​ja​la moja od​lu​ka ot​pu​to​va​ti i u zem​lju Hat​ti. Ali, pri​je toga sam že​lio po​sje​ti​ti Ba​bi​lon. Po​da​ni​ci zem​lje Mi​ta​ni bili su ma​le​ni ras​tom. Žene im bi​ja​hu li​je​pe i vit​ke, a dje​ca po​put lu​ta​ka. Mo​gu​će su u svo​je vri​je​me bili moć​nim na​ro​dom, jer su ka​zi​va​li kako su ne​koć vla​da​li na​ro​di​ma od sje​ve​ra do juga, od is​to​ka do za​pa​da. Ali, tako ka​zu​ju svi na​ro​di. Sve od vre​me​na ve​li​kog fa​ra​ona ova je zem​lja bila ovis​na o Egip​tu, a kroz dva na​ra​šta​ja kće​ri ov​daš​njeg kra​lja obi​ta​va​le su kao žene u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući. Pre​‐ ci Amen​ho​te​po​va​ca pro​kr​sta​ri​li su na​har​skom zem​ljom na svo​jim boj​nim ko​li​ma s kra​ja na kraj, a na​rod je još uvi​jek po​ka​zi​vao plo​če koje su go​vo​ri​le o fa​ra​on​skim po​‐ bje​da​ma. Slu​ša​ju​ći ka​zi​va​nje i ja​di​kov​ke Mi​ta​na​ca, shva​tio sam: nji​ho​va je zem​lja bila odre​đe​na kao štit Si​ri​ji i Egip​tu, pro​tiv moći Ba​bi​lo​na i div​ljih ple​me​na, kako bi u svo​‐ je ti​je​lo pri​mi​la kop​lja na​mi​je​nje​na fa​ra​ono​voj vlas​ti. Zbog toga, je​di​no zbog toga, fa​‐ ra​oni su u Mi​ta​ni​ji po​du​pi​ra​li kra​lje​vu uz​dr​ma​nu kru​nu, sla​li mu zla​to, oruž​je i pla​će​‐ ni​ke. A puk to nije ra​zu​mio... Bili su i iz​u​zet​no po​nos​ni na svo​ju zem​lju i nje​nu sna​gu, te su go​vo​ri​li: – Kći na​še​ga kra​lja, ple​me​ni​ta Ta​du​hi​pa, bila je ve​li​čaj​na fa​ra​ono​va su​pruž​ni​ca u Tebi, prem​da je bila još di​je​te i umr​la iz​ne​na​da. Ne shva​ća​mo za​što nam fa​ra​on više ne ša​lje zla​ta, po​go​to​vu jer su pre​ma na​šem sje​ća​nju fa​ra​oni vo​lje​li naše kra​lje​ve. I u ime te lju​ba​vi, sla​li su nam boj​na kola, zla​to i sku​po​cje​ne da​ro​ve... Spoz​nao sam kako je to za​si​ćen i one​mo​ćao na​rod, zem​lja mu je is​crp​lje​na, sa sje​‐ nom smr​ti na ov​daš​njim hra​mo​vi​ma i gra​đe​vi​na​ma. Puk toga nije bio svjes​tan... Više su po​zor​nos​ti pok​la​nja​li svo​joj hra​ni, pri​pre​ma​ju​ći je na više oso​bi​tih na​či​na. Tra​ti​li su svo​je vri​je​me i na is​ku​ša​va​nje nove odje​će, svo​jih za​ši​lje​nih pos​to​la i vi​so​kih še​ši​‐ ra, a bili su i iz​bir​lji​vi pri oda​bi​ru dra​go​cje​nos​ti. Udo​vi su im bili iz​du​že​ni kao u Egip​‐ ća​na, a put žena to​li​ko pro​zir​na te se mo​glo vi​dje​ti pla​vu krv kako im teče ve​na​ma. Go​vo​ri​li su i vla​da​li se is​tan​ča​no, a dje​cu su uči​li dra​žes​nom hodu, kako mu​šku tako i 132

žen​sku. Ži​vot je tu bio ugo​dan. Čak ni u ku​ća​ma nas​la​da nije ov​dje bilo buke ni sva​‐ đa. Sve je bilo tiho i raz​bo​ri​to, pa sam se osje​ćao nes​pret​no i nez​grap​no kada sam ih po​sje​ći​vao i pri​tom pio vina. Srce mi je ipak bilo te​ško, jer sam upoz​nao rat, te znao: ako je sve ono što se pri​ča​lo o He​ti​ti​ma i nji​ho​voj zem​lji Hat​ti is​ti​ni​to, kob Mi​ta​na​ca je odre​đe​na... Nji​ho​vo je li​ječ​niš​tvo ta​ko​đer bilo na vi​so​koj ra​zi​ni, a nji​ho​vi li​ječ​ni​ci umješ​ni lju​‐ di koji su zna​li svoj po​sao... A i mno​go toga što meni nije bilo poz​na​to! Do​bio sam od njih na​pi​tak za čiš​će​nje od glis​ta, ko​jim je taj pos​tu​pak bio osjet​no ma​nje do​sa​dan i ne​ugo​dan od bilo ko​jeg dru​gog te na​mje​ne, ko​jeg sam poz​na​vao. I oni su zna​li li​je​či​ti slje​po​ću upo​ra​bom igle, te sam i u tome pos​tao mno​go vje​šti​ji. No nisu zna​li ni​šta o otva​ra​nju lu​ba​nje i nisu mi htje​li vje​ro​va​ti kada sam im o tome pri​po​vi​je​dao. Ka​zi​va​li su kako samo bo​go​vi mogu iz​li​je​či​ti oz​lje​de gla​ve i du​šev​ne bo​les​ni​ke, pa čak i u slu​‐ ča​je​vi​ma kada za pa​ci​jen​te nije bilo dru​ge nade u opo​ra​vak i kada je za njih smrt bila bo​lje rje​še​nje... Una​toč sve​mu, taj je na​rod bio vrlo zna​ti​že​ljan. Do​la​zi​li su me vi​dje​ti i do​vo​di​li svo​je bo​les​ne, jer ih je priv​la​či​lo ono što je tuđe. Kao što su vo​lje​li no​si​ti tuđu odje​ću i dra​go​cje​nos​ti, jes​ti neo​bič​na jela i piti uvoz​na vina, tako su po​že​lje​li i neka se za njih po​bri​ne stra​ni li​ječ​nik. Do​la​zi​le su mi i žene, smi​je​ši​le mi se i go​vo​ri​le o svo​jim te​go​‐ ba​ma, te se ža​li​le na svo​je mu​že​ve kako su li​je​ni i otu​pje​li, bez mu​žev​nos​ti. Pre​do​bro sam shva​ćao što smje​ra​ju, ali briž​no sam se klo​nio po​pus​ti​ti im, jer ni​sam že​lio pre​kr​‐ ši​ti za​ko​ne tuđe zem​lje. Umjes​to toga da​vao sam im opoj​na sred​stva s na​put​kom neka ih smi​je​ša​ju su​pru​zi​ma u vino. Do​bio sam tak​ve mje​ša​vi​ne, koje bi čak i mr​tva​ca po​‐ tak​le na pa​re​nje, od li​ječ​ni​ka u Smir​ni, Si​ri​ja​ca koji su u tom po​gle​du bili naj​pa​met​ni​ji i naj​do​miš​lja​ti​ji na svi​je​tu. Nji​ho​vi pri​prav​ci za te na​mje​ne bili su mno​go moć​ni​ji od slič​nih sred​sta​va poz​na​tih u Egip​tu. Jesu li pak te žene dale prim​lje​ne pri​prav​ke svo​‐ jim su​pru​zi​ma ili pot​pu​no dru​gim mu​škar​ci​ma, ja ne znam. No do​mis​lio sam se kako daju pred​nost tu​đin​ci​ma, jer su na svoj na​čin bile bez ste​ge. Tek ma​lo​broj​ne među nji​‐ ma su ima​le i dje​ce, što mi je bio još je​dan zna​men kako se sje​na smr​ti na​dvi​nu​la nad nji​ho​vu zem​lju. Mo​ram spo​me​nu​ti i kako ti lju​di nisu više zna​li gdje su gra​ni​ce nji​ho​va vlas​ti​tog kra​ljev​s​tva, ot​ka​ko su po​gra​nič​ni ka​me​no​vi ne​pres​tan​ce po​mi​ca​ni. He​ti​ti bi ga ot​pre​‐ mi​li u svo​jim boj​nim ko​li​ma i pos​ta​vi​li gdje im je bila vo​lja. Ako su pak Mi​tan​ci pro​s​‐ vje​do​va​li, He​ti​ti bi se smi​ja​li i iz​a​zi​va​li Mi​tan​ce neka vra​te ka​me​no​ve na mjes​to ako tako žele. Ali oni to nisu že​lje​li, jer ako je bilo is​ti​ni​to ono što se o He​ti​ti​ma pri​po​vi​je​‐ da​lo, ni​ka​da na svi​je​tu ne bi​ja​še to​li​ko svi​re​pa, to​li​ko stra​ho​vi​ta na​ro​da. Pos​ta​lo je pre​da​jom kako im je naj​mi​li​ja za​ba​va i uži​tak slu​ša​ti kri​ko​ve osa​ka​će​nih i mo​tri​ti krv kako teče iz otvo​re​nih rana. Od​si​je​ca​li su ruke Mi​tan​ci​ma u po​gra​nič​nom po​dru​čju, ako su se ža​li​li kako im he​tit​ska sta​da gaze po​lja i pro​ždi​ru im žito. Po​tom su im se iz​‐ ru​gi​va​li i go​vo​ri​li neka pos​ta​ve po​gra​nič​ne ka​me​no​ve na​trag na nji​ho​va mjes​ta. Od​si​‐ je​ca​li bi tim se​lja​ci​ma i sto​pa​la, te im go​vo​ri​li neka trče po​ža​li​ti se svo​me kra​lju! Ili bi 133

im ra​si​je​ca​li kožu na gla​vi i nav​la​či​li je pre​ko nji​ho​vih oči​ju kako ne bi mo​gli vi​dje​ti kra​jo​li​ka kroz koji ih vode ili kamo pre​mje​šta​ju po​gra​nič​no ka​me​nje. Mi​tan​ci su tvr​‐ di​li, među os​ta​lim, kako se He​ti​ti iz​ru​gu​ju i egi​pat​skim bo​go​vi​ma, što je za ci​je​li Egi​‐ pat i fa​ra​ona bio dos​ta​tan raz​log sla​nju zla​ta, ko​pa​lja i pla​će​ni​ka u zem​lju Mi​ta​ni, koje bi ova upo​ra​bi​la za bor​bu pro​tiv He​ti​ta. Mi​tan​ci​ma za​pra​vo nije bilo do rata, već su se na​da​li kako će He​ti​te smi​ri​ti već sama okol​nost što u zem​lju Mi​ta​ni sti​že fa​ra​‐ ono​va po​moć. Ja ne mogu po​bli​že is​pri​ča​ti o svim stra​ho​ta​ma i opa​či​na​ma koje su He​ti​ti po​či​ni​li, o svim nji​ho​vim su​ro​vos​ti​ma i gro​zo​mor​nim obi​ča​ji​ma koji kod njih vla​da​ju. Pri​po​vi​je​da​lo se kako su gori od ska​ka​va​ca, jer na​kon naj​ez​de ska​ka​va​ca zem​lja po​nov​no rađa žito... Ali tamo gdje pro​đu he​tit​ska boj​na kola, ni tra​va ni​kad više ne ras​te... Ni​sam se više htio du​lje za​dr​ža​va​ti u zem​lji Mi​ta​ni. Osje​ćao sam, saz​na​doh sve što sam že​lio. Ipak, moj li​ječ​nič​ki po​nos bio je poz​li​je​đen sum​nja​ma mi​tan​skog vi​so​kog uči​li​šta, gdje nisu vje​ro​va​li u ono što sam im ka​zi​vao o otva​ra​nju lu​ba​nje. Tada mi je u svra​ti​šte do​šao je​dan ugle​dan čo​vjek, ža​le​ći se kako stal​no čuje u svo​jim uši​ma hu​‐ ča​nje mora. Ne​pres​tan​ce su ga hva​ta​le ne​s​vjes​ti​ce, do​dao je, pati od muč​nih gla​vo​bo​‐ lja... Pa ako ga nit​ko ne može iz​li​je​či​ti, naj​ra​di​je bi smjes​ta umro... Na to mu re​koh: – Pris​ta​neš li na otva​ra​nje svo​je lu​ba​nje, pos​to​ji mo​guć​nost da te iz​li​je​čim... Ipak, vje​ro​jat​ni​je je, čeka te smrt. Od tak​vog se za​hva​ta opo​ra​vi tek je​dan od sto​ti​ne. – Bio bih lud kad ne bih pris​tao na to – od​vra​tio mi je. – Jer, u tom slu​ča​ju ipak imam nade u pre​živ​lja​va​nje, u omje​ru je​dan pre​ma sto​ti​nu. Ne vje​ru​jem baš u us​pješ​‐ nost tvo​ga li​je​če​nja, no u smr​ti pod tvo​jom ru​kom nema og​rje​še​nja pred bo​go​vi​ma, po​put ono​ga kad bih sam sebi odu​zeo ži​vot. U dru​gu ruku, ako me ko​jim slu​ča​jem iz​‐ li​je​čiš, rado ću ti dati po​lo​vi​cu sve​ga što po​sje​du​jem. A to je, bez dvoj​be, uis​ti​nu spo​‐ me​na vri​je​dan ime​tak. Ne​ćeš se po​ka​ja​ti ni ako umrem, jer će i u tom slu​ča​ju moj dar biti ve​li​ko​du​šan... Pre​gle​dao sam ga vrlo te​me​lji​to, opi​pav​ši sva​ki dio nje​go​ve gla​ve svo​jim pr​sti​ma. Ali, moj mu do​dir nije pro​uz​ro​čio boli, a niti mu je i jed​no mjes​to na gla​vi bilo mek​še. Kap​tah, koji je bio na​zo​čan ovom pre​gle​du, reče mi: – Kuc​ni ga ba​tom po gla​vi; ne mo​žeš ni​šta iz​gu​bi​ti. Kuc​kao sam ba​ti​ćem na raz​li​či​tim mjes​ti​ma po nje​go​voj gla​vi, no nije da​vao ni​‐ kak​vih zna​ko​va. Iz​ne​na​da je krik​nuo i pao u du​bo​ku ne​s​vjes​ti​cu. Iz toga sam za​klju​čio kako sam na​šao mjes​to gdje bi mu bilo naj​bo​lje otvo​ri​ti lu​ba​nju. Po​zvao sam ne​po​vjer​lji​ve li​ječ​ni​ke i pri​op​ćio im: – Mo​že​te vje​ro​va​ti ili ne, ali smje​ram otvo​ri​ti lu​ba​nju ovo​me čo​vje​ku, s na​ka​nom iz​li​je​či​ti ga... Prem​da je u ovak​vom slu​ča​ju smrt mno​go iz​vjes​ni​ji is​hod. Li​ječ​ni​ci su se po​drug​lji​vo smi​ja​li: – To će do​is​ta biti vri​jed​no po​gle​da​ti! Uzeo sam va​tre iz Amo​no​va hra​ma, te pro​čis​tio sebe i svog ugled​nog bo​les​ni​ka. Sve sam to pro​veo u svo​joj sobi. Kada je pod​nev​no svje​tlo bilo naj​ja​če, pris​tu​pio sam 134

za​hva​tu. Ra​sje​kao sam kožu na gla​vi, za​us​ta​vio sam obil​no kr​va​re​nje uža​re​nim že​lje​‐ zom, prem​da sam bio za​bri​nut zbog pat​nji koje mu je to na​ni​je​lo. Re​kao mi je, me​đu​‐ tim, kako te pat​nje nisu ni​šta, us​po​re​đe​ne s bo​li​ma od ko​jih pati sva​kod​nev​no. Dao sam mu neka po​pi​je obil​no vina u ko​jem su bila ras​top​lje​na omam​lju​ju​ća sred​stva. Od toga su mu se oči iz​bu​lji​le na​lik oči​ma mr​tve ribe, a bio je i do​bre vo​lje. Po​tom sam otvo​rio kost ono​li​ko pom​no ko​li​ko mi je to omo​gu​ća​vao pri​bor ko​jim sam ras​po​‐ la​gao. Pa​ci​jent se čak nije ni one​svi​jes​tio, tek je is​tis​nuo du​bok uz​dah i pri​op​ćio mi kako je već osje​tio olak​ša​nje, čim sam uk​lo​nio ko​mad kos​ti. Tada mi se srce ra​zve​se​li​‐ lo, jer upra​vo tamo gdje sam mu otvo​rio gla​vu, zlo​du​si ili sa​blast bo​le​šti​ne sni​je​li su svo​je jaje, kako me je Pta​hor po​učio. Bilo je cr​ve​no i od​vrat​no, ve​li​či​ne las​ta​vi​čjeg ja​‐ je​ta. Uk​lo​nio sam ga s kraj​njom pom​njom, is​pa​lju​ju​ći pri​tom sve što je ve​zi​va​lo jaje za mo​zak. Po​ka​zao sam jaje li​ječ​ni​ci​ma, pa se više nisu smi​ja​li. Za​tvo​rio sam lu​ba​nju sre​br​nom plo​či​com i za​šio kožu gla​ve pre​ko nje. Kroz svo to vri​je​me pa​ci​jent nije gu​‐ bio svi​jes​ti. Kada sam za​hvat pri​veo kra​ju, pa​ci​jent se di​gao i še​tao uoko​lo za​hva​lju​ju​‐ ći mi iz sveg srca... Više nije čuo u svo​jim uši​ma zas​tra​šu​ju​će hu​ča​nje mora, a i bo​lo​vi su mu nes​ta​li! To mi je pos​tig​nu​će do​ni​je​lo sla​vu u zem​lji Mi​ta​ni, a ona je po​tek​la is​pred mene i u Ba​bi​lon. Prem​da, moj je pa​ci​jent ne​po​sred​no na​kon za​hva​ta na​va​lio piti vina i ve​se​li​ti se, ti​je​lo mu se za​gri​ja​lo i po​čeo je bun​ca​ti. Tre​ćeg dana na​kon za​hva​ta na​pus​tio je svoj le​žaj u bu​ni​lu, pao sa zida i slo​mio vrat. Ali, svi su tvr​di​li, to nije moja kri​vi​ca... I na ve​li​ko su sla​vi​li moje zna​nje i vje​šti​nu. Kap​tah i ja smo tada unaj​mi​li ča​mac s ves​la​či​ma i ot​pu​to​va​li niz ri​je​ku u Ba​bi​lon.

2 Zem​lja pod žez​lom Ba​bi​lo​na na​zi​va se mno​gim ime​ni​ma. Poz​na​ta je kao Kal​de​ja ali i kao zem​lja Ka​si​ta, pre​ma lju​di​ma koji žive tamo. Ja ću je na​zi​va​ti Ba​bi​lo​ni​ja, jer svi zna​ju na koju se zem​lju pod tim na​zi​vom mis​li. To je plod​na zem​lja, a nje​na su po​lja prot​ka​na pro​ko​pi​ma za na​vod​nja​va​nje. Rav​na je dok​le oko seže, raz​li​či​ta po tome od Egip​ta, kao i po sve​mu os​ta​lo​me. Pri​mje​ri​ce, dok egi​pat​ske žene me​lju svo​je žito kle​‐ če​ći i okre​ću​ći okru​gao ka​men, ba​bi​lon​ske žene sje​de i me​lju zr​nev​lje iz​me​đu dva ka​‐ me​na, što je da​ka​ko mno​go za​mor​ni​je. U toj je zem​lji i vrlo malo dr​ve​ća, pa se ru​še​nje sta​bla sma​tra pre​kr​ša​jem pro​tiv bo​go​va i lju​di i kaž​nja​va po za​ko​nu. Ali zato, tko god po​sa​di sta​blo, pris​krb​lju​je si nak​lo​nost bo​go​va. Sta​nov​ni​ci Ba​bi​lo​na su deb​lji i mas​ni​ji od dru​gih na​ro​da te su kao sva pu​naš​na če​ljad sklo​ni gro​hot​nom smi​ja​nju. Jedu obil​no, braš​nas​tu hra​nu, a po​ka​‐ za​li su mi i pti​cu koju na​zi​va​ju ko​koš. Ta ne može le​tje​ti nego živi među lju​di​ma i sva​kod​nev​no ih po​da​ri jed​nim ja​je​tom ve​li​kim po​put kro​ko​di​lo​vih, prem​da nit​ko ne 135

može u to po​vje​ro​va​ti. Bilo mi je po​nu​đe​no ne​ko​li​ko tih jaja za jelo, a Ba​bi​lon​ci ih po​‐ seb​no ci​je​ne kao po​seb​nu pos​las​ti​cu. Ipak, ni​kad se ni​sam usu​dio ku​ša​ti ih... Ta oprez je vrjed​ni​ji od sve​ga! Za​do​vo​ljio sam se meni poz​na​tim je​li​ma ili oni​ma ko​ji​ma sam znao sas​toj​ke. Pu​ča​ni te zem​lje is​pri​po​vje​di​še mi kako je Ba​bi​lon naj​ve​ći i naj​sta​ri​ji od svih gra​‐ do​va na svi​je​tu. To im, da​ka​ko, ni​sam po​vje​ro​vao, jer je upra​vo Teba naj​ve​ći i naj​sta​‐ ri​ji od svih gra​do​va. Tvr​dim i dan-da​nas kako na ci​je​lom svi​je​tu nema gra​da po​put Tebe, prem​da priz​na​jem, Ba​bi​lon me iz​ne​na​dio svo​jom ve​li​či​nom i bo​gat​stvom. Nje​‐ go​vi zi​do​vi bili su vi​so​ki po​put brda i svo​jim iz​gle​dom utje​ri​va​li strah, a kula koju su sa​gra​di​li svom bogu di​za​la se u nebo. Kuće u gra​du ima​le su če​ti​ri ili pet ka​to​va, te su lju​di obi​ta​va​li iz​nad i is​pod dru​gih. I nig​dje drug​dje, pa čak ni u Tebi, ni​sam uočio to​‐ li​ko ve​li​čaj​nih tr​go​vi​na i to​li​ko bo​gat​stvo robe, kao u tr​go​vač​kim ku​ća​ma hra​ma. Nji​hov bog zove se Mar​duk, a u čast nji​ho​ve bo​ži​ce Ištar sa​gra​đe​ne su dve​ri ve​li​‐ čaj​ni​je od pi​lo​na Amo​no​va hra​ma. Bile su pre​kri​ve​ne broj​nim svje​tlu​ca​ju​ćim plo​či​ca​‐ ma sas​tav​lje​nim u sli​ke, koje su blje​šta​le na sun​če​vu svje​tlu. Od tih dve​ri ši​ro​ka je ces​ta vo​di​la do Mar​du​ko​ve Kule, oko koje je za​vo​jit pris​tup vo​dio pre​ma nje​nom vrhu. Taj je pris​tup​ni put bio to​li​ko ši​rok da je ne​ko​li​ko kola mo​glo po njem vo​zi​ti us​‐ po​red​no. Na vrhu te kule obi​ta​va​li su zvjez​doz​nan​ci, koji su zna​li sve o ne​be​skim ti​je​‐ li​ma. Iz​ra​ču​na​va​li su nji​ho​ve sta​ze te pro​gla​ša​va​li po​volj​ne i ne​po​volj​ne dane, kako bi svi pre​ma tome pri​la​go​đa​va​li svo​je ži​vo​te. Pri​ča​lo se i kako mogu pro​re​ći čo​vje​ku sud​bi​nu, ali za to su mo​ra​li poz​na​va​ti nad​ne​vak i sat ro​đe​nja. Bu​du​ći da taj po​da​tak ni​sam znao, ni​sam mo​gao sta​vi​ti to nji​ho​vo zna​nje na kuš​nju. Za​hva​lju​ju​ći gli​ne​nim plo​či​ca​ma koje sam do​nio so​bom, imao sam zla​ta ko​li​ko sam že​lio po​ni​je​ti iz pos​lov​ni​ce hra​ma. Smjes​tio sam se bli​zu Išta​ri​nih dve​ri, u svra​ti​‐ štu s ne​ko​li​ko ka​to​va. Ono je na kro​vu ima​lo vr​to​ve s voć​ka​ma i gr​mo​ve mir​te, gdje su tek​li po​to​ci i ribe ska​ka​le u je​zer​ci​ma. Svra​ti​šte je bilo puno ugled​ni​ka koji su sa svo​jih ze​malj​skih po​sje​da do​la​zi​li u Ba​bi​lon, te ov​dje od​sje​da​li bu​du​ći da nisu ima​li vlas​ti​te kuće u gra​du, a bilo je tu i stra​nih pos​la​ni​ka. Sobe su bile oprem​lje​ne de​be​lim pod​nim pros​tir​ka​ma i le​ža​je​vi​ma s me​ka​nim ko​ža​ma div​ljih ži​vo​ti​nja, dok su na zi​do​‐ vi​ma bile raz​blud​ne sli​ke vrlo ve​se​lo i raz​no​boj​no iz​ve​de​ne od svje​tlu​ca​ju​ćih plo​či​ca. Svra​ti​šte se zva​lo “Išta​ri​na Kuća Ra​dos​ti”, a pri​pa​da​lo je, po​put sve​ga dru​gog što je bilo zna​čaj​no u gra​du, Bož​joj Kuli. Nig​dje drug​dje u svi​je​tu nije se mo​glo vi​dje​ti to​li​ko raz​li​či​tih vr​sta lju​di ni čuti raz​no​vr​s​nih je​zi​ka, kao u Ba​bi​lo​nu. Svi su sta​nov​ni​ci gra​da iz​ri​je​kom tvr​di​li kako svi pu​to​vi vode amo, te kako je Ba​bi​‐ lon sre​di​šte svi​je​ta. Nje​gov na​rod su prvo i po​naj​pri​je tr​gov​ci. Ni​šta ov​dje nije to​li​ko ci​je​nje​no po​put obr​ta​ja u pos​lu, pa čak i nji​ho​vi bo​go​vi tr​gu​ju me​đu​sob​no. Zbog toga ne vole ra​to​va​nje, a uz​dr​ža​va​ju voj​sku i gra​de zi​do​ve po​gla​vi​to radi za​šti​te pos​lo​va​‐ nja. Nji​ho​va je že​lja odr​ža​va​nje pu​to​va u svim zem​lja​ma otvo​re​ni​ma za bilo kak​ve na​mjer​ni​ke,- po​naj​pri​je zato jer su bili svjes​ni da su naj​ve​ći tr​gov​ci od svih te su pos​‐ 136

lo​va​nje i tr​go​va​nje unos​ni​ji od ra​to​va​nja. Ipak su bili po​nos​ni na svo​je voj​ni​ke koji ču​va​ju nji​ho​ve be​de​me i hra​mo​ve i koji sva​ko​ga dana stu​pa​ju pre​ma Išta​ri​nim dve​ri​‐ ma, a ka​ci​ge i grud​ni ok​lo​pi im svje​tlu​ca​ju od zla​ta i sre​bra. Dr​š​ci nji​ho​vih ma​če​va i oš​tri​ce ko​pa​lja bili su ta​ko​đer ure​še​ni zla​tom i sre​brom, u znak nji​ho​va bo​gat​stva. A Ba​bi​lon​ci su se gor​lji​vo pro​pit​ki​va​li kod tu​đi​na​ca jesu li ikad ra​ni​je vi​dje​li tak​vih četa i tak​vih boj​nih kola? Ba​bi​lon​ski kralj je u to vri​je​me bio go​lo​brad mom​čić koji je mo​rao ovje​si​ti laž​nu bra​du pre​ko lica, kada se us​pi​njao na pri​jes​to​lje. Vo​lio je igrač​ke te neo​bič​ne i stra​ne pri​po​vi​jet​ke. Moja je sla​va iz zem​lje Mi​ta​ni po​br​za​la is​pred mene, pa kad sam se smjes​tio u “Išta​ri​noj Kući Ra​dos​ti” te po​raz​go​vo​rio sa sve​će​ni​ci​ma i li​ječ​ni​ci​ma Kule, pri​mih glas kako mi je kralj za​po​vje​dio neka ga po​sje​tim. Kap​tah je, po obi​ča​ju, bio za​bri​nut, te mi iz​ja​vio: – Ne idi! Ra​di​je bje​ži​mo obo​ji​ca, jer od kra​lje​va ne može doći ni​šta do​bra. – Ti ludo! – uz​vra​tih mu. – Zar si za​bo​ra​vio kako je ska​ra​bej s nama? – Ska​ra​bej je ska​ra​bej – od​vra​tio je – i ja to ni​sam za​bo​ra​vio. Ali si​gur​nost je bo​lja od ne​iz​vjes​nos​ti i po​gi​be​lji... A mi ne bi​smo tre​ba​li pre​ko​mjer​no is​ku​ša​va​ti ska​ra​be​‐ ja... Ako si od​lu​čio poći, ja te ne mogu za​pri​je​či​ti, nego ću poći i ja. Tako ćemo, u naj​‐ go​rem slu​ča​ju, ba​rem moći umri​je​ti za​jed​no. Ipak, mi mo​ra​mo dr​ža​ti do svog ugle​da i dos​to​jans​tva, te zah​ti​je​va​ti neka nam po​ša​lju kra​lje​vu no​silj​ku koja će nas od​ni​je​ti u dvor. Osim toga, ne​će​mo ići da​nas, jer je ovaj dan pre​ma obi​ča​ji​ma ove zem​lje ne​po​‐ vo​ljan. Tr​gov​ci su za​tvo​ri​li svo​je rad​nje, a na​rod po​či​va u svo​jim ku​ća​ma i nit​ko ne radi ni​šta. Pa ako bi​smo mi ra​di​li, po​lu​či​li bi​smo je​di​no ne​us​pjeh, bu​du​ći da je ovo sed​mi dan u tjed​nu. Pom​no sam sve raz​mo​trio i spoz​nao kako je u pra​vu. Prem​da su Egip​ća​ni​ma svi dani na​lik jed​ni dru​gi​ma, u ovoj zem​lji ipak, za​hva​lju​ju​ći tim pro​gla​še​nim ne​po​volj​‐ nos​ti​ma s ob​zi​rom na po​lo​žaj zvi​jez​da, sed​mi dan može biti ne​sre​tan i za jed​nog Egip​‐ ća​ni​na. Zato je ipak bilo bo​lje vla​da​ti se oprez​no i pro​miš​lje​no, te si​gur​nost pret​pos​ta​‐ vi​ti ne​iz​vjes​nos​ti i po​gi​be​lji. Sli​je​dom toga pri​op​ćih kra​lje​vom pok​li​sa​ru: – Oči​to me sma​traš obič​nim tu​đin​cem, kad tra​žiš da se po​ja​vim pred kra​ljem na dan po​put ovak​vo​ga?! Doći ću su​tra, ako tvoj kralj po​ša​lje no​silj​ku po mene. Ne že​lim stu​pi​ti pred nje​ga s ma​ga​re​ćim iz​me​tom među nož​nim pr​sti​ma. – Za te tvo​je ri​je​či, egi​pat​ski olo​šu – obrec​nuo se pok​li​sar na mene – bo​jim se te ćeš doći pred kra​lja gu​ran kop​ljem u zad​nji​cu! Ipak je oti​šao, oči​to dojm​ljen mo​jim od​go​vo​rom, jer je sli​je​de​će​ga dana kra​lje​va no​silj​ka osva​nu​la pred “Išta​ri​nom Ku​ćom Ra​dos​ti”. Ali, no​silj​ka je bila obič​na, kak​vu se sla​lo po tr​gov​ce i os​ta​le obič​ne lju​de, kada su po​zi​va​ni kra​lju po​ka​za​ti dra​go​cje​nos​‐ ti, pe​rje ili maj​mu​ne. Zato se Kap​tah glas​no iz​de​rao na no​sa​če i pre​dvod​ni​ka: – U ime Seta i svih vra​go​va! Neka vas Mar​duk išti​pa škor​pi​ja​ma! Gu​bi​te se! Baš bi 137

pri​li​či​lo mome gos​po​da​ru pu​to​va​ti u kli​ma​vom sta​rom ko​ko​šinj​cu po​put ovog!!! No​sa​či su se zble​nu​li, a tr​kač je po​čas​tio Kap​ta​ha svo​jom pa​li​com. Pro​ma​tra​či su se po​če​li okup​lja​ti na vra​ti​ma svra​ti​šta, smi​ja​li se i go​vo​ri​li: “Do​is​ta bi​smo že​lje​li vi​dje​ti tvo​ga gos​po​da​ra za ko​jeg kra​lje​va no​silj​ka nije do​volj​no do​bra.” Kap​tah je tad unaj​mio ve​li​ku no​silj​ku, vlas​niš​tvo svra​ti​šta, koju je zbog te​ži​ne mo​‐ ra​lo no​si​ti čak če​tr​de​set ja​kih ro​bo​va. Nju su ra​bi​li pos​la​ni​ci moć​nih kra​ljev​s​ta​va pu​‐ tu​ju​ći po po​tre​bi svo​jih važ​nih i ve​li​čaj​nih pos​lo​va, a u njoj su no​še​ni i ki​po​vi stra​nih bo​go​va ti​je​kom po​sje​ta Ba​bi​lo​nu. Pro​ma​tra​či su se pak pres​ta​li smi​ja​ti, kada sam se spus​tio iz svo​je sobe u odje​ći iz​ve​ze​noj zna​kov​ljem moga po​zi​va, iz​ra​đe​nim od zla​ta i sre​bra. Ovrat​nik mi je na sun​cu blje​štao od zla​ta i dra​gog ka​me​nja, a ro​bo​vi iz svra​ti​‐ šta sli​je​di​li su me no​se​ći škri​nje od ce​dro​vi​ne i bje​lo​kos​ti koje su sa​dr​ža​va​le moje li​je​‐ ko​ve i moj pri​bor. Da​pa​če, ne samo što se na​zoč​ni više nisu smi​ja​li, nego su se ra​di​je pok​lo​ni​li pre​da mnom, go​vo​re​ći medu so​bom: “Ovaj je čo​vjek po mu​dros​ti ne​dvoj​be​‐ no po​put ma​njeg boga. Po​đi​mo ga sli​je​di​ti u pa​la​ču.” Tako se slu​či​lo te je za na​šom no​silj​kom stu​pa​lo mnoš​tvo svi​je​ta, koje je pu​tem brzo ras​lo. Kap​tah je ja​hao is​pred no​silj​ke, na ma​gar​cu li​je​po ure​še​nom, ko​jem su na opre​mi vi​sje​la još i broj​na sre​br​na zvon​ca, a ta su pri kre​ta​nju ve​se​lo zvo​ni​la. Ipak, mo​ram od​mah reći, ni​sam po​šao uz ta​kav sjaj radi sebe, nego zbog Ho​rem​he​ba. Dao mi je obi​lje zla​ta i sre​bra, a moje su oči tre​ba​le gle​da​ti za nje​ga i moje uši slu​ša​ti za nje​ga. Na ula​zu u pa​la​ču stra​ža​ri su ras​pr​ši​li mnoš​tvo svo​jim kop​lji​ma i po​di​gli svo​je šti​‐ to​ve kao za​pre​ku, pra​vi zid od zla​ta i sre​bra. Kri​la​ti la​vo​vi ču​va​li su put ko​jim su me no​si​li u unu​tar​nje dvo​ri​šte. Tamo me je do​če​kao vre​me​šan čo​vjek obri​ja​ne bra​de, što je ov​dje bio obi​čaj za uče​nja​ke, te sa sjaj​nim zlat​nim pr​ste​no​vi​ma u uši​ma. Obra​zi su mu vi​sje​li u zlo​volj​nim pre​gi​bi​ma, a u oči​ma mu je ki​pje​la srdž​ba kada me je os​lo​vio: – Moja je je​tra ras​pa​lje​na zbog ne​po​treb​na ko​me​ša​nja koje si pro​uz​ro​čio svo​jim do​la​skom. Gos​po​dar sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta već me je upi​tao ka​kav je to čo​vjek koji do​la​zi kada to nje​mu od​go​va​ra, a ne kada to od​go​va​ra kra​lju? I tko je taj koji, kada do​la​zi, stva​ra tak​vu zbr​ku?! Na to mu od​vra​tih: – Vre​meš​ni čo​vje​če! Tvo​je su ri​je​či u mo​jim uši​ma po​put zvr​n​da​nja muha. Ipak, pi​tam te, tko si te se usu​đu​ješ os​lo​vi​ti me na ova​kav na​čin? – Glav​ni sam li​ječ​nik gos​po​da​ra sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta! A ka​kav si ti op​sje​nar, koji smje​ra kra​lju iz​ma​mi​ti zla​ta i sre​bra? No znaj: ako te u svo​joj da​re​ž​lji​vos​ti kralj na​gra​di zlat​ni​ci​ma i sre​br​nja​ci​ma s na​ne​se​nim ži​gom, mo​raš po​lo​vi​cu od toga dati meni. – Za tvo​ju je​tru baš ni malo ne ma​rim! – od​vra​tio sam mu. – A ti bi, ko​li​ko vi​dim, bo​lje pos​tu​pio obra​ća​ju​ći se mo​jem slu​gi, čiji je po​sao uk​lo​ni​ti iz​nu​đi​va​če i na​met​ni​ke s moga puta. No ipak ću ti biti pri​ja​te​ljem, jer si vre​me​šan čo​vjek, a oči​to ne znaš bo​‐ lje. Da​jem ti zato ove zlat​ne ko​lu​to​ve s moje ruke, jer ti že​lim po​ka​za​ti kako su zla​to i sre​bro za mene po​put pra​ši​ne is​pod mo​jih sto​pa​la, te da ne do​đoh amo stje​ca​ti zla​ta 138

nego zbog mu​dros​ti i zna​nja. Dao sam mu na​ruk​vi​ce... To ga je to​li​ko iz​ne​na​di​lo pa nije znao što reći. Čak je do​‐ pus​tio Kap​ta​hu neka me pra​ti, te nas po​veo pred kra​lja. Kralj Bur​na​bu​ri​aš je sje​dio na me​kim jas​tu​ci​ma, u zrač​noj pros​to​ri​ji, ko​joj su zi​do​‐ vi plam​tje​li od sjaj​no obo​je​nih plo​či​ca. Bio je to raz​ma​žen, pr​ko​san dje​čak koji je dr​‐ žao ruku na obra​zu. Po​red nje​ga le​žao je lav, koji je tiho za​re​žao kada smo se po​ja​vi​li. Vre​me​šan se čo​vjek ba​cio na tlo kako bi svo​jim us​ti​ma obri​sao pod pred kra​ljem. Kap​‐ tah je uči​nio to isto. Ali kada smo za​ču​li re​ža​nje, Kap​tah se na​glo di​gao na ruke i sto​‐ pa​la po​put žabe. Pri​tom je još i vris​nuo od stra​ha, na što je kralj pras​nuo u smi​jeh i pre​va​lio se le​đi​ma na jas​tu​ke, pre​vi​ja​ju​ći se od ve​se​lja. – Odve​di​te tu prok​le​tu zvi​jer, dok me nije ugriz​la – jek​nuo je Kap​tah. – Još ni​kad ne vi​djeh straš​ni​je ne​ma​ni! Nje​no je re​ža​nje po​put grm​lja​vi​ne boj​nih kola u Tebi, kad tje​les​na stra​ža pi​ja​na od blag​da​na, po​la​zi na vjež​bu! – Kap​tah je ču​čao na podu, ruku po​dig​nu​tih na obra​nu, jer je i lav sjeo i oteg​nu​to zi​jev​nuo, te po​tom za​tvo​rio svo​je vi​‐ li​ce, škljoc​nuv​ši ona​ko kako to zvek​nu škri​nje u hra​mu na si​tan pri​log udo​vi​ce. Kralj se smi​jao sve dok mu ne po​te​ko​še suze niz lice. Tada se pri​sje​tio svo​jih boli, zas​te​njao i sta​vio ruku na obraz koji je bio to​li​ko ote​čen te mu je jed​no oko bilo do po​lo​vi​ce za​tvo​re​no. Na​mr​go​dio se na star​ca, a taj je po​žu​rio reći: – Pred to​bom je svo​je​gla​vi Egip​ća​nin koji nije do​šao kada si pos​lao po nje​ga. Reci samo ri​ječ i stra​ža​ri će mu ras​po​ri​ti je​tru. Kralj ga je, me​đu​tim, po​čas​tio udar​cem noge, re​kav​ši: – Nije sada vri​je​me za ka​zi​va​nje be​smis​li​ca nego me smjes​ta mora iz​li​je​či​ti. Boli su mi užas​ne, te se bo​jim kako ću umri​je​ti jer ni​sam spa​vao već mno​ge noći niti sam jeo išta do to​ple juhe. Sta​rac je ja​di​ko​vao, uda​ra​ju​ći gla​vom o pod: – O, gos​po​da​ru sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta! Uči​ni​li smo sve što je bilo u na​šoj moći da bi​smo te iz​li​je​či​li. Pri​ni​je​li smo na žr​tvu če​ljus​ti i zube u hra​mu, uda​ra​li u bub​nje​ve, pu​ha​li u rog, ple​sa​li pred to​bom u cr​ve​nim ha​lji​na​ma i ura​di​li još mno​go toga za tvo​je do​bro... Uči​ni​li smo to ne bi li iz​g​na​li zlog duha koji se nas​ta​nio u tvo​joj vi​li​ci. Više ni​smo mo​gli uči​ni​ti, bu​du​ći nisi do​pus​tio da do​dir​ne​mo tvo​ju sve​tu oso​bu. A mis​lim, ni ovaj pr​lja​vi Egip​ća​nin neće moći uči​ni​ti išta više i bo​lje od nas... Na to re​koh: – Ja sam Si​nu​he Egip​ća​nin, Onaj Koji Je Usam​ljen, Sin Div​lje​ga Osla. I ja te ne tre​‐ bam uop​će pre​gle​da​ti jer vi​dim: zub je uz​rok otek​li​ni tvo​ga obra​za. A to sve zato jer zube nisi čis​tio ili iz​va​dio pra​vo​dob​no, kako su ti tvo​ji li​ječ​ni​ci za​si​gur​no sa​vje​to​va​li. Tak​va bo​lest do​li​ku​je dje​ci i plaš​ljiv​ci​ma, a ne gos​po​da​ru sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta, pred ko​jim drh​te svi na​ro​di, pa čak i pra​vi la​vo​vi sa​gi​nju gla​ve, kako sam se uvje​rio svo​jim oči​ma. Ipak, sve u sve​mu, znam ko​li​ko su ti boli ve​li​ke, pa ću ti po​mo​ći. Kralj, još uvi​jek s ru​kom na svom licu, od​go​vo​ri mi: – Go​vo​riš dr​sko! Da mi je do​bro, ne​dvoj​be​no bih dao iš​ču​pa​ti taj tvoj be​sra​man je​‐ 139

zik, a tvo​ju je​tru dao ras​pa​ra​ti. Ali, nije sada vri​je​me za to. Iz​li​je​či me brzo, pa ćeš biti ob​da​ren obi​la​to. No ako me poz​li​je​diš, smak​nut ću te bez od​la​ga​nja. – Neka bude tako. Imam ov​dje sa so​bom ma​le​nog ali oso​bi​to moć​no​ga boga. Za​‐ hva​lju​ju​ći nje​mu ni​sam do​šao ju​čer. Jer i da je​sam, ne bi to ima​lo smis​la ni učin​ka. Vi​dim, da​nas je zlo do​volj​no doz​rje​lo za moj za​hvat, pa ću ga i iz​ves​ti ako ti to že​liš. Ali čak ni kra​lja bo​go​vi ne mogu za​šti​ti​ti od bo​lo​va, prem​da ti naj​av​lju​jem da ćeš, kada sve bude go​to​vo, to​li​ko odah​nu​ti da ćeš čak za​bo​ra​vi​ti ra​ni​je muke. Isto tako, obe​ća​vam ti: sve ću iz​ves​ti pa​ž​lji​vo i briž​no ko​li​ko to čo​vjek samo može. Kralj je kr​z​mao neko vri​je​me, mr​go​de​ći se, s ru​kom na obra​zu. Bio je si​gur​no zgo​‐ dan dje​čak, kada je bio zdrav, prem​da raz​ma​žen. A i svi​dio mi se. Osje​ća​ju​ći moj po​‐ gled na sebi, ko​nač​no je re​kao raz​dra​že​no: – To što mo​raš uči​ni​ti, uči​ni brzo. Sta​rac je zas​te​njao i uda​rio gla​vom o tlo, ali ni​sam obra​ćao po​zor​nost na nje​ga. Na​lo​žio sam neka ugri​ju vina, te u nje​ga smi​je​šao opoj​ne tva​ri. Kralj je to is​pio i na​‐ kon ne​kog vre​me​na se malo ra​zve​drio, te iz​ja​vio: – Bo​lo​vi me na​pu​šta​ju, pa me ne tre​baš mu​či​ti svo​jim no​že​vi​ma i kli​je​šti​ma. No moja je vo​lja bila jača od nje​go​ve. Uhva​tiv​ši čvr​sto nje​go​vu gla​vu pod svoj pa​‐ zuh, na​tje​rao sam ga neka otvo​ri usta, te pro​bio otek​li​nu na nje​go​voj vi​li​ci, no​žem pro​čiš​će​nim u va​tri koju je Kap​tah do​nio so​bom. Va​tra, do​du​še, nije bila ona sve​ta iz Amo​no​va hra​ma... Na​ime, Kap​tah je u svom ne​ma​ru do​pus​tio da se ta sve​ta va​tra uga​si ti​je​kom na​še​ga pu​to​va​nja niz ri​je​ku. Novu va​tru je Kap​tah za​pa​lio u mo​joj sobi, u svra​ti​štu, vje​ru​ju​ći u svo​joj pros​to​duš​nos​ti i glu​pos​ti kako je ska​ra​bej jed​na​ko mo​‐ ćan kao i Amon! Osje​tiv​ši oš​tri​cu moga noža, kralj je po​čeo is​pu​šta​ti glas​ne kri​ko​ve, na što se lav po​di​gao plam​te​ćih oči​ju i za​re​žao, ma​šu​ći re​pom amo-tamo. No usko​ro je mom​čić žus​tro pi​juc​kao is​cje​dak iz svo​je otek​li​ne. Olak​ša​nje mu je palo slat​ko, a ja sam mu po​ma​gao la​ga​nim pri​ti​ska​njem na nje​gov obraz. Plju​vao je i is​to​dob​no je​cao od ra​‐ dos​ti, pa po​nov​no plju​vao, uzvi​ku​ju​ći: – Si​nu​he Egip​ća​ni​nu, bla​gos​lov​ljen si čo​vjek, prem​da si me poz​li​je​dio! – pa je po​‐ nov​no plju​vao, bez pre​ki​da. Tada se umi​je​šao sta​rac: – To sam mo​gao uči​ni​ti jed​na​ko do​bro kao i on, samo da si mi odo​brio do​di​ri​va​nje tvo​je sve​te če​ljus​ti. A tvoj zu​bar iz​veo bi to naj​bo​lje! Kralj je bio iz​ne​na​đen kada sam to po​t​vr​dio: – Ovaj sta​rac zbo​ri is​ti​ni​to. Jer on je to do​is​ta mo​gao uči​ni​ti jed​na​ko do​bro kao i ja, a zu​bar bi to iz​veo naj​bo​lje. Ali nji​ho​va vo​lja i hti​je​nje nisu bili jaki po​put mo​jih, pa te nisu mo​gli os​lo​bo​di​ti muka. No li​ječ​nik se mora odva​ži​ti pro​uz​ro​či​ti bol čak i jed​nom kra​lju, ako je to neo​p​hod​no i ne​iz​bjež​no, ne bo​je​ći se pri​tom za sebe. Oni su se bo​ja​li, ali ja ne poz​na​jem stra​ha, jer meni je sve i isto i sve​jed​no... A tvo​ji su lju​di do​bro doš​li, ako mi dođu ras​po​ri​ti je​tru, sada kad sam te iz​li​je​čio... 140

Kralj je po​nov​no isp​lju​nuo i pri​tis​nuo svoj obraz, a taj ga više nije bo​lio. – Ne čuh još ni​ka​da ne​kog čo​vje​ka zbo​ri​ti po​put tebe, Si​nu​he. Uis​ti​nu si mi do​nio ve​li​ko olak​ša​nje. Zato ti opra​štam tvo​ju dr​skost. A opra​štam i tvom slu​zi, prem​da me je vi​dio s gla​vom pod tvo​jom ru​kom i čuo me kako vi​čem. Opra​štam mu, jer me od srca na​smi​jao svo​jim po​ska​ki​va​njem – te se obra​tio Kap​ta​hu: – Po​no​vi to! – To se pro​ti​vi mom po​no​su! – gnjev​no odre​že Kap​tah... Bur​na​bu​ri​aš se na​smi​jao, re​kav​ši: – To ćemo još vi​dje​ti. Po​zvao je lava. A taj je us​tao i pro​te​gao se dok mu vi​li​ce nisu škljoc​nu​le, upra​viv​ši svo​je pa​met​ne oči u gos​po​da​ra. Kralj mu je po​ka​zao na Kap​ta​ha, a lav se li​je​no upu​tio pre​ma nje​mu, nji​šu​ći re​pom. Kap​tah se na to po​čeo pov​la​či​ti, bu​lje​ći u zvi​jer kao da je za​ča​ran. Iz​ne​na​da je lav otvo​rio svo​je če​ljus​ti i pri​gu​še​no za​re​žao. Kap​tah je na to na​‐ glo us​tuk​nuo, hva​ta​ju​ći se za za​vje​se vra​ta, te ur​la​ju​ći od stra​ha po​br​zao uz njih kako bi se smjes​tio na do​vra​tak. A kada je ži​vo​ti​nja pre​ma nje​mu la​ga​no za​mah​nu​la svo​‐ jom ša​pom, vris​nuo je užas​nu​to. Kralj se smi​jao još više nego ra​ni​je. – Ni​ka​da ni​sam gle​dao tak​vo la​kr​di​ja​še​nje – re​kao je, je​dva se pri​brav​ši od sil​no​ga smi​ja​nja. Lav je sje​dio li​žu​ći svo​je kan​dže, dok se Kap​tah dr​žao svog nad​vrat​ka, kraj​nje ne​‐ vo​ljan. A tada je kralj na​ru​čio hra​ne i pića, obja​viv​ši kako je gla​dan. Sta​rac je ri​dao od sre​će što je kralj iz​li​je​čen. Tada je une​se​no mno​go raz​no​vr​s​nih jes​tvi​na, smje​šte​nih na sre​br​nim plad​nje​vi​ma, kao i vina u zlat​nim ku​pa​ma. – Jedi sa mnom, Si​nu​he! – reče mi kralj. – Prem​da to ne do​li​ku​je mom dos​to​jans​‐ tvu i ugle​du, za​bo​ra​vit ću da​nas na sve i neću mis​li​ti na to kako si moju gla​vu dr​žao pod svo​jom ru​kom i tu​rao svo​je pr​ste u moja usta. Tako sam jeo i pio s njim, a na​kon toga mu re​kao: – Tvo​ji su bo​lo​vi ubla​že​ni, ali mogu se vra​ti​ti bilo kada, ako se zub koji je to pro​uz​‐ ro​čio ne uk​lo​ni. Zato, neka ga zu​bar iz​va​di, čim otek​li​na na tvom obra​zu splas​ne. Tada ta​kav za​hvat neće ugro​zi​ti tvo​je zdrav​lje. Lice mu se smr​k​lo: – Go​vo​riš mno​go i do​sad​no, te mi kva​riš ve​se​lje, ti ša​ša​vi tu​đin​če. – Po​tom je, na​‐ kon iz​vjes​nog raz​miš​lja​nja, do​dao: – Ali to je mo​žda toč​no, jer se bo​lo​vi vra​ća​ju sva​ke je​se​ni i pro​lje​ća, kada su mi sto​pa​la vlaž​na. A bo​lo​vi su to​li​ko opa​ki, te sva​ki puta po​‐ že​lim umri​je​ti. Pa ako se to već mora uči​ni​ti, to je onda samo tvo​ja za​da​ća, jer ne že​‐ lim više vi​dje​ti onog zu​ba​ra! Taj mi je pro​uz​ro​čio ne​po​treb​ne pat​nje! – Iz tvo​jih ri​je​či ra​za​bi​rem, kao di​je​te si pio više vina nego mli​je​ka – upo​zo​rio sam ga. – A i slat​ki​ši koje pre​ko​mjer​no je​deš, ško​de i tebi i tvo​jim zu​bi​ma, jer ih ov​dje sprav​lja​ju od slat​kog si​ru​pa da​tu​lja. U Egip​tu, na​pro​tiv, slat​ke ko​la​če pra​ve od meda, ko​jeg male pti​ce pri​kup​lja​ju za lju​de u ve​li​ka saća. Zbog toga, jedi u bu​du​će samo slat​ki​še pri​bav​lje​ne iz luke. A sva​kog ju​tra, čim se pro​bu​diš, po​pij mli​je​ka. – Ti si oči​to ve​lik la​kr​di​jaš, Si​nu​he! – us​klik​nuo je kralj. – Ni​ma​lo ti ne vje​ru​jem 141

kako pos​to​je ne​kak​ve male pti​ce koje skup​lja​ju slat​ki​še za lju​de. Ne​što slič​no čak ni​‐ sam ni​ka​da ni čuo. – U mo​joj će me do​mo​vi​ni na​zva​ti laš​cem – smi​re​no sam mu uz​vra​tio – is​pri​po​‐ vje​dim li im o ko​ko​ši​ma koje ima​ju kri​la i ne mogu le​tje​ti, koje žive kod lju​di, te im sva​kog dana sne​su po jed​no jaje, koje onda lju​di jedu i ci​je​ne kao ve​li​ku po​seb​nost. Zato mi je naj​bo​lje za​šu​tje​ti i pre​ki​nu​ti bilo kak​vo pri​po​vi​je​da​nje. Tako me nit​ko neće na​zi​va​ti laš​cem i la​kr​di​ja​šem, te neću iz​gu​bi​ti svoj ugled i do​bar glas! – Ne, ne! – na​glo je od​go​vo​rio. – Samo go​vo​ri. Že​lim te slu​ša​ti, jer do sada još nit​‐ ko nije sa mnom tako go​vo​rio. – Tvoj zu​bar tre​ba iz​va​di​ti zub, a ne ja – od​go​vo​rih mu oz​bilj​no. – Jer za tak​ve je za​hva​te on naj​struč​ni​ji i naj​vje​šti​ji čo​vjek u zem​lji, struč​ni​ji čak i od mene, pa ne bih že​lio na​vu​ći nje​go​vu srdž​bu na sebe. A ako že​liš, sta​jat ću ti​je​kom za​hva​ta po​red tebe i dr​ža​ti ti ruku kako bih te ohra​brio. Is​to​dob​no ću ti ubla​ža​va​ti boli svim umi​je​ćem koje sam upoz​nao u mno​gim zem​lja​ma i među mno​gim na​ro​di​ma. A za​hvat na tvom zubu tre​ba iz​ves​ti za dva tjed​na, ra​ču​na​ju​ći od da​nas... Naj​bo​lje je pak od​mah ut​vr​di​ti vri​je​me, kako se ne bi nak​nad​no pre​do​mis​lio. Do tada će tvo​ja če​ljust biti za​do​vo​lja​‐ va​ju​će za​li​je​če​na, a u me​đu​vre​me​nu is​pi​rat ćeš usta sva​kog ju​tra i sva​ke ve​če​ri li​je​‐ kom ko​jeg ću ti dati, prem​da će ti mo​žda dra​ži​ti usnu šup​lji​nu i ima​ti oga​van okus. – A ako ne pos​tu​pim tako? – raz​lju​tio se on. – Mo​raš mi dati svo​ju sve​tu ri​ječ da će sve biti pro​ve​de​no kako sam re​kao... A kralj sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta ne može po​vu​ći ono što je obe​ćao. I pris​ta​neš li na sve što sam na​veo, za​ba​vit ću te svo​jim umi​je​ćem i čak pre​tvo​ri​ti vodu u krv, pred tvo​jim oči​ma. Čak ću te i po​uči​ti kako to mo​žeš sam iz​ves​ti i za​pa​nji​ti svo​je po​da​ni​ke. No mo​raš mi obe​ća​ti kako ni​kad ne​ćeš ra​zot​kri​ti tu taj​nu ni​ko​me dru​gom, jer je to taj​na sve​će​ni​ka boga Amo​na. A ja je ni sam ne bih znao, da ni​sam sve​će​nik pr​vo​ga stup​nja... Niti bih se usu​dio po​uči​ti te da nisi kralj. Kada sam pres​tao go​vo​ri​ti, Kap​tah je sa​mi​los​no za​va​pio s do​vrat​ka: – Odve​di​te tu vraž​ju zvi​jer ili ću sići i ubi​ti je! Ruke su mi uko​če​ne i po​za​di​na me boli od sje​de​nja na ovom to​li​ko ne​udob​nom mjes​tu, koje ni​ka​ko ne od​go​va​ra mom dos​to​jans​tvu. Za​is​ta, po​žu​ri​te, jer od​mah si​la​zim i ubit ću tu mr​ci​nu, ako is​to​ga tre​na ne nes​ta​ne. Bur​na​bu​ri​aš se još više na​smi​jao na tu nje​go​vu pri​jet​nju. Tada, hi​ne​ći oz​bilj​nost, reče: – Bila bi ve​li​ka šte​ta ako bi ubio mog lava, jer sam ga uzeo iz le​gla, te mi je pri​ja​‐ telj. Zato ću ga opo​zva​ti, kako ne bi po​či​nio taj opak čin u mo​joj pa​la​či. Po​zvao je lava k sebi. Kap​tah se tek tada spus​tio niz za​vje​se, sta​jao je tr​lja​ju​ći svo​je zgr​če​ne noge i po​pri​je​ko za​gle​dao lava. To je kra​lja po​nov​no na​tje​ra​lo u smi​jeh, ko​jeg je po​pra​tio plje​ska​njem po svo​jim ko​lje​ni​ma. – Smješ​ni​je​ga čo​vje​ka ni​sam vi​dio u ci​je​lom ži​vo​tu. Pro​daj mi ga, Si​nu​he, pa ću te uči​ni​ti bo​ga​tim. 142

No ni​sam že​lio pro​da​ti Kap​ta​ha. Kralj u tome nije bio upo​ran, pa se ras​ta​smo kao pri​ja​te​lji. Po​čeo je na​ime ki​ma​ti gla​vom, a kap​ci su mu pa​da​li. To je san tra​žio svo​je, bu​du​ći nije po​či​nuo već mno​ge noći. Vre​meš​ni li​ječ​nik me is​pra​tio do vra​ta, te mi re​kao: – Iz tvo​ga sam se nas​tu​pa i vla​da​nja uvje​rio kako nisi op​sje​nar, nego vješt i u svom pos​lu umje​šan čo​vjek. Di​vim ti se zbog dr​skos​ti s ko​jom si se obra​ćao kra​lju sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta. Kad bi se net​ko od nje​go​vih li​ječ​ni​ka drz​nuo go​vo​ri​ti s njim na sli​čan ili čak i mno​go ma​nje dr​zak na​čin, dav​no bi taj već po​či​vao u gli​ne​noj urni, u kru​gu svo​jih pre​da​ka. – Bit će naj​bo​lje – re​koh mu, ne obra​ća​ju​ći po​zor​nost na to nje​go​vo ula​gi​va​nje – ako se već sada po​sa​vje​tu​je​mo i do​go​vo​ri​mo o ono​me što se tre​ba zbi​ti za dva tjed​na, jer će to biti opak dan. Zato bi​smo pos​tu​pi​li mu​dro, pri​ne​se​mo li žr​tve svim od​go​va​ra​‐ ju​ćim bo​go​vi​ma. To mu je oso​bi​to go​di​lo, jer je bio po​bo​žan čo​vjek. Tako se do​go​vo​ri​smo za su​sret u hra​mu kako bi​smo pri​ni​je​li žr​tve i ras​pra​vi​li s li​ječ​ni​ci​ma o kra​lje​vom zubu. Pri​je nego na​pus​ti​smo pa​la​ču, pos​lao je os​vje​že​nje no​sa​či​ma koji su me do​ni​je​li. Jeli su i pili u pre​dvor​ju i hva​li​li me bi​ra​nim ri​je​či​ma. No​se​ći me na​trag u svra​tis​te, glas​no su pje​va​li. Svje​ti​na nas je sli​je​di​la, a tog je dana moje ime pos​ta​lo slav​no u Ba​bi​lo​nu. Kap​tah je, me​đu​tim, sil​no gnje​van ja​hao svog bi​je​log ma​gar​ca, te nije htio raz​go​va​ra​ti sa mnom, bu​du​ći je bio poz​li​je​đen u svom dos​to​jans​tvu.

3 Po is​te​ku dva tjed​na su​sreo sam kra​lje​ve li​ječ​ni​ke u Mar​du​ko​voj Kuli, gdje smo za​jed​‐ no pri​ni​je​li ovcu kao žr​tvu, a sve​će​ni​ci su is​pi​ta​li nje​nu je​tru. Na​ime, u Ba​bi​lo​nu sve​‐ će​ni​ci gle​da​ju u je​tru žr​tvo​va​ne ži​vo​ti​nje, tu​ma​če​ći iz nje mno​go toga što je skri​ve​no dru​gi​ma. Naj​a​vi​li su nam kako će kralj biti kraj​nje sr​dit, no nit​ko zbog toga neće iz​gu​‐ bi​ti ži​vot niti tr​pje​ti traj​ni​je po​s​lje​di​ce. Ali se ipak mo​ra​mo ču​va​ti kan​dži i ko​pa​lja. Po​tom smo za​mo​li​li zvjez​doz​nan​ce neka pro​vje​re u Knji​zi Ne​be​sa, kako bi saz​na​li je li do​ti​čan dan po​vo​ljan za na​mje​ra​va​ni za​hvat. Pri​op​ći​li su nam kako taj dan nije ne​po​‐ vo​ljan, prem​da smo mo​gli iz​a​bra​ti i neki bo​lji. Sve​će​ni​ci su po​tom, na naš upit, iz​ve​li i po​kus s uljem. Uli​li su ga u vodu kako bi i na taj na​čin pro​či​ta​li bu​duć​nost. Pro​učiv​ši ulje, iz​ja​vi​še kako nisu za​pa​zi​li ni​šta zna​čaj​no, od​nos​no ba​rem ni​šta zlo​kob​no​ga. Pri na​pu​šta​nju hra​ma, po​vrh gla​va nam je pre​le​tio str​vi​nar, no​se​ći u kan​dža​ma ljud​sku gla​vu koju je ugra​bio s grad​skih zi​di​na. To su sve​će​ni​ci pro​tu​ma​či​li kao po​vo​ljan zna​‐ men, ali moje se miš​lje​nje bit​no raz​li​ko​va​lo od nji​ho​vo​ga. Sli​je​dom upo​zo​re​nja do​bi​ve​nih od pro​ro​ka, ot​pus​ti​li smo kra​lje​vu gar​du i za​klju​ča​‐ li lava. Jer, re​ko​še li​ječ​ni​ci, ako bi se kralj raz​lju​tio, mo​gao bi ga pos​la​ti da nas ras​trg​‐ 143

ne! Bilo je poz​na​to, na​ime, da se to već do​go​di​lo. Kralj Bur​na​bu​ri​aš je ipak ušao ju​‐ nač​ki, “os​na​živ​ši svo​ju je​tru vi​nom”, kako to kažu u Ba​bi​lo​nu. Ipak, smo​triv​ši zu​bar​‐ ski sto​lac do​prem​ljen u pa​la​ču, kraj​nje je pro​bli​je​dio te iz​ja​vio kako ga zovu zna​čaj​ni dr​žav​nič​ki pos​lo​vi, koje je za​bo​ra​vio dok je pio vina. Htio je oti​ći, dok su os​ta​li li​ječ​ni​ci le​ža​li li​cem na tlu i bri​sa​li pod svo​jim us​ti​ma. Ni​sam se dao smes​ti, već po​gra​bih kra​lje​vu ruku. Ohra​brio sam ga, re​kav​ši kako će sve biti brzo go​to​vo, samo ako bude odva​žan. Na​lo​žio sam li​ječ​ni​ci​ma neka se pro​čis​‐ te, te sam pro​čis​tio i zu​bar​ski pri​bor, u va​tri ska​ra​be​ja. Po​tom sam utr​lja​vao umr​tv​lju​‐ ju​će po​mas​ti u dje​ča​ko​vo zub​no meso, sve dok mi nije pro​mu​cao kako mu je obraz po​put drva i više ne može mi​ca​ti je​zik. Tada ga pos​la​smo u sto​lac. Za​ve​za​li smo mu gla​vu za nas​lon i sta​vi​li mu kli​no​ve u usta, kako ih ne bi mo​gao za​tvo​ri​ti. Dr​žao sam mu ruke i bo​drio ga, a zu​bar je glas​no za​zvao sve bo​go​ve Ba​bi​lo​na na po​moć. Po​tom je uvu​kao svo​ja kli​je​šta u dje​ča​ko​va usta i iš​ču​pao zub to​li​ko hi​tro i spret​no, kako to još ni​sam ni​ka​da imao pri​li​ke vi​dje​ti. Us​pr​kos ša​la​ma, kralj je ur​li​kao na stra​šan na​‐ čin, a lav je po​čeo re​ža​ti s dru​ge stra​ne vra​ta, ba​ca​ju​ći se na njih dok nisu za​š​kri​pa​la, te ih je gre​bao svo​jim kan​dža​ma. Bio je to zas​tra​šu​ju​ći tre​nu​tak, jer kad smo odve​za​li dje​ča​ko​vu gla​vu i iz​va​di​li kli​‐ no​ve iz nje​go​vih če​ljus​ti, isp​lju​nuo je krvi u pli​ti​cu, vri​šte​ći i kri​če​ći, dok su mu suze tek​le niz obra​ze. Vi​kao je kako nas nje​go​va tje​les​na stra​ža tre​ba sve po​bi​ti. Zvao je svo​ga lava i pre​vr​nuo sve​tu va​tru, te svo​jom pa​li​com tu​kao svo​je li​ječ​ni​ke, sve dok mu je ni​sam odu​zeo i za​mo​lio ga neka is​plah​ne usta. Pos​lu​šao me, dok su nje​go​vi li​‐ ječ​ni​ci le​ža​li pod nje​go​vim sto​pa​li​ma tre​pe​re​ći svim udo​vi​ma, a zu​bar je bio uvje​ren kako mu je do​šao smrt​ni tren. No kralj se ubr​zo pri​mi​rio i po​pio ne​što vina, prem​da is​kriv​lje​nih usta, te za​tra​žio neka ga za​ba​vim, kako sam obe​ćao. Poš​li smo u ve​li​ku dvo​ra​nu za goz​be, bu​du​ći da pros​to​ri​ja u ko​joj mu je bio iz​va​‐ đen zub više nije bila kra​lju po vo​lji. Da​pa​če, smje​rao ju je za​tvo​ri​ti za​uvi​jek, te je na​‐ zva​ti Uk​le​tom So​bom. Do​šav​ši u ve​li​ku dvo​ra​nu, na​lio sam vode u pli​ti​cu i pus​tio kra​lja kao i os​ta​le li​ječ​ni​ke neka je ku​ša​ju i uvje​re se kako je u pli​ti​ci sa​svim obič​na voda. Po​tom sam po​la​ko pre​li​je​vao vodu u dru​gu pli​ti​cu, a za vri​je​me pre​ta​ka​nja ona se pre​tvo​ri​la u krv tako te su kralj i nje​go​vi li​ječ​ni​ci glas​no krik​nu​li u svo​joj pre​pas​ti. Za​tim sam po​zvao Kap​ta​ha i za​po​vje​dio mu neka do​ne​se ku​ti​ju u ko​joj je bio kro​‐ ko​dil iz​ra​đen od dr​ve​ta. Na​ime, sve igrač​ke koje se mo​glo na​ba​vi​ti u Ba​bi​lo​nu, bile su na​prav​lje​ne od gli​ne, a mo​ram reći i vrlo vje​što. Ja sam se pak sje​tio kro​ko​di​la, s ko​‐ jim sam se igrao još kao di​je​te, te od jed​nog vje​štog obrt​ni​ka na​ru​čio neka mi, pre​ma mo​jem na​put​ku, iz​ra​di isto tak​vog kro​ko​di​la. To mu je vrlo do​bro us​pje​lo. Iz​ra​dio ga je od ce​dro​vi​ne i sre​bra, po​tom ga oli​čio i ukra​sio, pa je bio vrlo sli​čan svom ži​vom pred​lo​šku. Kad je Kap​tah do​nio naz​na​če​nu ku​ti​ju, iz​va​dio sam iz nje kro​ko​di​la, te ga po​čeo vući po pros​to​ri​ji. Po​te​zan za mnom na uzi​ci, dr​ve​ni je kro​ko​dil po​mi​cao noge i klo​pa​rao vi​li​ca​ma, kao pra​vi kro​ko​dil kada škljo​ca za pli​je​nom. Tog sam kro​ko​di​la po​‐ tom da​ro​vao kra​lju. Vrlo mu se svi​dio, jer je i u nji​ho​voj ri​je​ci bilo tak​vih ži​vo​ti​nja. 144

Kralj je od​mah po​čeo vući svo​ju novu igrač​ku po sobi, te je sa​svim smet​nuo s uma boli koje je pre​tr​pio. A li​ječ​ni​ci su za​do​volj​no na​mi​gi​va​li jed​ni dru​gi​ma i ra​dos​no se smi​juc​ka​li. Na​kon toga kralj je do​is​ta bo​ga​to na​gra​dio svo​je li​ječ​ni​ke, te uči​nio zu​ba​ra bo​ga​ta​‐ šem. Po​tom ih je sve ot​pra​vio, za​mo​liv​ši mene neka os​ta​nem, te ga po​učim kako pre​‐ tvo​ri​ti vodu u krv. To sam i uči​nio, te mu dao ne​što od tva​ri koje se mora po​mi​je​ša​ti s vo​dom kako bi se to čudo iz​ve​lo. To je jed​nos​ta​van pos​tu​pak, kao što to zna svat​ko tko ga poz​na​je. Ali, sva​ko ve​li​ko umi​je​će je jed​nos​tav​no. No kralj se jako ču​dio i bio pun hva​le za mene. Nije bio za​do​vo​ljan sve dok u svo​je vr​to​ve nije sa​zvao dos​to​jans​‐ tve​ni​ke s dvo​ra, kao i na​rod pred zi​di​ne. Pred oči​ma svih njih pre​tvo​rio je vodu je​ze​ra u krv, na što su moć​ni i ugled​ni krik​nu​li od stra​ha, ba​ca​ju​ći se na tlo pred njim... To mu je pri​či​ni​lo ve​li​ko za​do​volj​stvo. Već je bio za​bo​ra​vio svoj zub, pa mi reče: – Si​nu​he Egip​ća​ni​nu, iz​li​je​čio si me od ve​li​kog zla i raz​dra​gao moju je​tru na mno​‐ go na​či​na! Zato smi​ješ od mene za​tra​ži​ti što god ho​ćeš. Ime​nuj dar ko​jeg god že​liš, a ja ću ti ga dati, ma što to bilo! Jer, i ja že​lim tebe raz​dra​ga​ti... – Kra​lju Bur​na​bu​ri​ašu, gos​po​da​ru sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta! – od​go​vo​rih mu. – Kao tvoj li​ječ​nik dr​žao sam te pod ru​kom i sti​skao ti dla​no​ve kada si is​pu​štao zas​tra​šu​ju​će kri​ke. Nije pris​po​do​bi​vo ako ja, kao tu​đi​nac, sa​ču​vam tak​vo sje​ća​nje na ba​bi​lon​sko​ga kra​lja, kada se jed​no​ga dana vra​tim u moju zem​lju, kako bih pri​po​vi​je​dao što sam mo​gao vi​dje​ti ov​dje. Usa​di mi do​jam blje​skom svo​je moći! Po​ka​ži se u svoj svo​joj ve​‐ li​či​ni! Obje​si bra​du o svo​je lice, opa​ši se lav​ljim re​pom, te za​po​vi​je​di svo​jim rat​ni​ci​ma neka stu​pa​ju pred tvo​jim li​cem, kako bih spoz​nao tvo​je ve​li​čans​tvo, sna​gu i moć. Tako da se mogu smjer​no ba​ci​ti pred to​bom na tlo i cje​li​va​ti pra​ši​nu. Ne tra​žim ni​šta više od toga... Moj ga je od​go​vor oči​to oras​po​lo​žio, jer je uz​vra​tio: – Uis​ti​nu nit​ko do sada nije go​vo​rio po​put tebe, Si​nu​he. Is​pu​nit ću ti že​lju, prem​da je tako ne​što za mene naj​do​sad​ni​je od sve​ga, jer mo​ram sje​di​ti ci​je​li dan na zlat​nom pri​jes​to​lju dok mi se oči ne umo​re i ne svla​da me zi​je​va​nje. Us​pr​kos tome, bit će kako že​liš... Pos​lao je glas u sve kra​je​ve svo​je zem​lje po​zi​va​ju​ći čete i odre​div​ši dan mi​mo​ho​da. Mi​mo​hod je upri​li​čen kod Išta​ri​nih dve​ri. Kralj je sje​dio na zlat​nom pri​jes​to​lju, s la​‐ vom pod​no nogu, okru​žen svim svo​jim vr​hov​nim ugled​ni​ci​ma koji su bili u pu​noj spre​mi. Po​ja​va mu je bila kao da leb​di u obla​ku sre​bra i gri​mi​za. Is​pod nje​ga, duž ši​‐ ro​ke ces​te, tr​ča​li su rat​ni​ci. Ni​za​li su se tu kop​lja​ni​ci i stri​jel​ci, po njih šez​de​set u redu rame o rame, te boj​na kola po njih šest u sva​kom redu. Nji​hov mi​mo​hod po​tra​jao je ci​je​li dan. Ko​ta​či boj​nih kola su gr​mje​li, a tu​tanj sto​pa​la u trku i štro​pot voj​nič​ke opre​me bili su na​lik olu​ji, tje​ra​ju​ći suze na oči i ko​lje​na na po​drh​ta​va​nje. – Neće dos​ta​ja​ti iz​vi​jes​ti​mo li kako ba​bi​lon​skih rat​ni​ka ima po​put pi​je​ska na mor​‐ skim ža​li​ma ili zvi​jez​da na nebu – re​koh Kap​ta​hu. – Mo​ra​mo ih pre​bro​ja​ti. 145

– Gos​po​da​ru, to je ne​mo​gu​će – pro​s​vje​do​vao je on. – Ta na svi​je​tu ne pos​to​je to​li​‐ ko ve​li​ki bro​je​vi! Sto​ga sam ra​ču​nao naj​bo​lje što sam mo​gao. Pje​ša​ka je bilo šez​de​set puta šez​de​set lju​di, a boj​nih kola šez​de​set. Na​ime, šez​de​set je sve​ti broj u Ba​bi​lo​nu, a isto tako i pet, se​dam i dva​na​est. Za​što je tome tako, ja ne znam niti mi je itko to znao objas​ni​ti. Za​pa​zio sam i kako su šti​to​vi i oruž​je kra​lje​ve tje​les​ne stra​že blje​šta​vi od zla​ta i sre​bra, lica im sjaj​na od ulja, a bili su to​li​ko de​be​li te ih je tr​ča​nje os​tav​lja​lo bez daha. Zato su sop​ta​li, pro​la​ze​ći is​pred kra​lja, po​put krda vo​lo​va. No oni su bili ma​lo​broj​ni. Ljud​stvo četa iz vanj​skih po​kra​ji​na bilo je opa​lje​no sun​cem, pr​lja​vo i smr​dje​lo je na mo​kra​ću. Mno​gi od njih nisu ima​li kop​lja, jer ih je kra​ljev po​ziv za​te​kao. Oči su im bile bol​ne i kap​ci puni rana od muha, pa sam za​klju​čio kako su voj​ni​ci u svim zem​lja​‐ ma slič​ni jed​ni dru​gi​ma. Što​vi​še, boj​na kola Ba​bi​lo​na​ca bila su sta​ra i šr​ki​pa​va, a jed​‐ na ili dvo​ja od njih iz​gu​bi​la su ko​tač upra​vo dok su vo​zi​la mimo nas! A oš​tri​ce kosa uglav​lje​nih na nji​ma bile su ze​le​ne od ba​kre​ne pa​ti​ne. Te me ve​če​ri kralj po​zvao k sebi i re​kao smi​je​še​ći se: – Onda, jesi li spoz​nao moju moć, Si​nu​he? Ba​cio sam se na tlo pred nje​go​va sto​pa​la, po​lju​bio zem​lju, te od​go​vo​rio: – Uis​ti​nu vi​dim, nema moć​ni​je​ga vla​da​ra od tebe. I nije slu​čaj​no što te lju​di pri​ziv​‐ lju gos​po​da​rom sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta! Moje su oči umor​ne, moje uši za​glu​še​ne, u mo​joj se gla​vi vrti, a udo​vi mi tre​pe​re od bo​jaz​ni... Jer tvo​jih je rat​ni​ka po​put pi​je​ska u moru i zvi​jez​da na nebu... Smi​je​šio se raz​dra​ga​no. – Tako ti je že​lja is​pu​nje​na, Si​nu​he... Ali i s ma​nje tru​da mo​gao sam ti po​ka​za​ti moju moć. Na​ime, moji sa​vjet​ni​ci su vrlo kiv​ni, bu​du​ći ci​je​li taj mi​mo​hod sma​tra​ju obič​nim hi​rom, koji je me​đu​tim pro​gu​tao go​diš​nji po​rez ci​je​le jed​ne po​kra​ji​ne. Voj​ni​‐ ci​ma se mora, na​ime, osi​gu​ra​ti jelo i piće. Po​vrh toga, no​ćas će se ski​ta​ti po gra​du, bu​‐ či​ti i po svom obi​ča​ju iz​vo​di​ti sva​kak​ve lu​do​ri​je. A zbog njih će i ces​te još mje​sec dana biti ne​si​gur​ne. Zato ni​kad više neću po​no​vi​ti tak​vu pred​sta​vu. Na tak​vu me od​‐ lu​ku po​tak​la i moja bol​na po​za​di​na, sva uko​če​na od du​go​traj​na sje​de​nja. A u gla​vi mi bru​ji kao i tebi. Ipak, što je bilo, bilo je... Pij​mo sada vina i ra​zve​se​li​mo svo​ju je​tru, na​kon ovog te​gob​nog dana, a že​lim te i mno​go toga pi​ta​ti. Po​tom sam pio s kra​ljem, a on mi je pos​tav​ljao broj​na pi​ta​nja, onak​va kak​va pos​‐ tav​lja​ju dje​ca i mla​di, koji nisu vi​dje​li svi​je​ta. Moji su ga od​go​vo​ri oči​to za​do​vo​lji​li... Jer, na​kon po​zor​no​ga slu​ša​nja sve​ga onog što sam mu ka​zi​vao, iz​ne​na​da me upi​tao: – Ima li tvoj fa​ra​on kće​ri? Od​lu​čio sam, pre​ma sve​mu ono​me što si mi pri​čao, za​‐ tra​ži​ti fa​ra​ono​vu kćer za ženu. U mo​joj žen​skoj kući, do​du​še, već imam če​ti​ri sto​ti​ne žena, što je više nego do​volj​no, jer u go​di​nu dana sva​ka tek je​dan​put dođe na red za upoz​na​va​nje. Ali, i to bi mi vrlo brzo do​sa​di​lo, kad ne bi bile to​li​ko raz​li​či​te jed​na od dru​ge. Ipak, kad bi među mo​jim že​na​ma bila i fa​ra​ono​va kćer, po​ras​tao bi moj ugled, a na​ro​di ko​ji​ma vla​dam po​šti​va​li bi me još više. 146

Po​di​gao sam ruke, za​pre​pa​šten i užas​nut tim hu​lje​njem, te je​dva pro​tis​nuh: – Ti ne znaš što zbo​riš, Bur​na​bu​ri​ašu! Ni​kad se još, ni​kad ot​ka​da je svi​je​ta i vi​je​ka, nije do​go​di​lo te se fa​ra​ono​va kći mi​je​ša​la sa stran​cem. Sve se fa​ra​ono​ve kće​ri uda​ju za svo​ju bra​ću, a ako ne​ma​ju bra​će, os​ta​ju ci​je​lo​ga ži​vo​ta ne​uda​te i pos​ta​ju sve​će​ni​ca​‐ ma. Tvo​je ri​je​či uvre​da su za bo​go​ve Egip​ta! Ipak, opros​tit ću ti, jer ne znaš što zbo​riš. Lju​ti​to je na​brao čelo i drek​nuo na mene: – Tko si ti, pa da mi ne​što opra​štaš? Nije li, u os​ta​lom, i moja krv isto tako bo​žan​‐ ska, po​put fa​ra​ono​ve? – Vi​dio sam do​bro, kak​va ti je krv, kad si plju​vao u po​su​du, koja je sta​ja​la do mene – priz​nao sam. – A isto sam tako gle​dao kako teče krv ve​li​kog fa​ra​ona Amen​ho​te​pa. I ni​sam mo​gao uoči​ti neke raz​li​ke iz​me​đu tvo​je i nje​go​ve krvi. Me​đu​tim, sje​ti se kako je naš fa​ra​on mlad, a i tek se ne​dav​no ože​nio, pa i ne znam je li već bla​gos​lov​ljen dje​‐ com. A ako ih i ima, pi​ta​nje je jesu li baš kće​ri. – Mlad sam i mogu još če​ka​ti – re​kao je Bur​na​bu​ri​aš i osmo​trio me lu​ka​vo, oči​to smiš​lja​ju​ći neku po​dva​lu. Ta bio je on kralj na​ro​du tr​go​va​ca i tr​gov​či​ća! – Ali, ako tvoj fa​ra​on još nema kće​ri, mo​gao bi mi pos​la​ti neku dru​gu ot​mje​nu egi​pat​sku dje​voj​‐ ku? Ja bih ov​dje mo​gao reći, kako je to fa​ra​ono​va kći! Na​ime, ov​dje nit​ko ne sum​nja u moje ri​je​či, a fa​ra​on u tom slu​ča​ju ne bi ni​šta iz​gu​bio. Ali ako ne pris​ta​ne na moj pri​‐ jed​log, pos​lat ću svo​je voj​ni​ke neka si​lom do​ve​du nje​go​vu kćer ova​mo, jer sam vrlo svo​je​glav te kad si ne​što uvr​tim u gla​vu, nit​ko to ne može iz​bi​ti iz nje! Nje​go​ve su me ri​je​či upla​ši​le, pa ga brzo upo​zo​rih na štet​nost rata, kako za nje​go​‐ vu kesu tako i za svjet​sku tr​go​vi​nu. Pri​tom sam po​se​bi​ce na​gla​sio da bi to pro​uz​ro​či​lo više šte​te nje​mu nego fa​ra​onu. Raz​mis​liv​ši, do​dao sam: – Bit će naj​bo​lje ako pri​če​kaš, dok ti tvoj pos​la​nik ne javi o ro​đe​nju kće​ri fa​ra​onu. Tada ga mo​žeš iz​vi​jes​ti​ti o svo​joj že​lji, pa ako mu bude po vo​lji, si​gur​no će ti pos​la​ti svo​ju kćer i neće te pre​va​ri​ti. Jer on sada ima no​vog i moć​no​ga boga, s ko​jim živi u is​‐ ti​ni. Zato mu je sva​ka laž upra​vo od​vrat​na. Bur​na​bu​ri​aš to ni​ka​ko nije mo​gao shva​ti​ti, pa mi je od​vra​tio: – Ne že​lim ni čuti za tak​vo​ga boga. Vrlo se ču​dim iz​bo​ru tvog fa​ra​ona, koji se od​‐ lu​čio baš za tak​vo​ga boga! Ta, svat​ko pre​do​bro zna​de kako is​ti​na ško​di čo​vje​ku i osi​‐ ro​ma​šu​je ga. Is​ti​na, i ja čes​to zo​vem u po​moć sve bo​go​ve, pa i one koje uop​će ne poz​na​jem. No, ta​kav je obi​čaj, a i ina​če je oprez​nost vr​li​na, te nije do​bro za​va​di​ti se s bo​go​vi​ma. Ali, s tak​vim is​ti​no​lju​bi​vim bo​gom že​lim raz​go​va​ra​ti samo na da​lji​nu. Op​će​ni​to mis​lim, nig​dje on ne bi bio do​bro​do​šao... Si​gur​no je i na​rod Egip​ta ču​dan i neo​bi​čan, ako se pro​tiv tak​vo​ga boga ne buni. – Zas​tao je malo, raz​miš​lja​ju​ći. Po​tom, kao da se iz​ne​na​‐ da ne​če​ga do​sje​tio, reče: – Vino me je obo​dri​lo i uli​lo mi nov duh, te raz​dra​ga​lo moju je​tru, a tvoj me go​vor o fa​ra​ono​vim kće​ri​ma po​pri​lič​no za​gri​jao. Zato sada idem svo​jim že​na​ma. Mo​žeš me pra​ti​ti, jer ti je to kao li​ječ​ni​ku do​pu​šte​no. Kako već re​koh, imam žena na pre​tek, pa 147

me neće sme​ta​ti iz​a​be​reš li jed​nu od njih sebi za ovu noć... Da​ka​ko, uz uvjet da bu​deš pa​ž​ljiv i ne obre​me​niš je dje​te​tom, jer bi to pro​uz​ro​či​lo po​te​ško​će. Lju​bo​pit​ljiv sam i kako Egip​ća​ni li​je​žu sa že​na​ma, bu​du​ći sva​ki na​rod ima svo​je obi​ča​je. A ako bih ti pri​čao o na​va​da​ma žena iz da​le​kih ze​ma​lja, ne bi mi vje​ro​vao i bio bi vrlo za​pa​njen... Nije se ni naj​ma​nje oba​zi​rao na moje ot​kla​nja​nje ove po​nu​de, već me je po​veo u žen​ski dio oda​ja. Na zi​do​vi​ma mi je po​ka​zao sli​ke koje su nje​go​vi umjet​ni​ci iz​ra​di​li od obo​je​nih plo​či​ca. Pri​ka​zi​va​le su mu​škar​ce i žene kako uži​va​ju jed​ni s dru​gi​ma, na broj​ne i raz​li​či​te na​či​ne. Po​ka​zao mi je i neke od svo​jih žena, a bile su odje​ve​ne u bo​‐ ga​te ha​lje i ukra​še​ne sku​po​cje​nim ka​me​njem. Među nji​ma je bilo žena a i dje​vo​ja​ka iz svih poz​na​tih ze​ma​lja. Neke su bile iz div​ljač​kih na​ro​da, odak​le su ih do​pre​mi​li tr​gov​‐ ci. Boja puti i lik raz​li​ko​va​li su im se u ve​li​koj mje​ri, a brb​lja​le su raz​li​či​tim je​zi​ci​ma po​put maj​mu​ni​ca. Ple​sa​le su is​pred kra​lja, ob​na​že​nih tr​bu​ha, te ga za​bav​lja​le na raz​ne na​či​ne, na​tje​ču​ći se za nje​go​vu po​zor​nost i sklo​nost. Ne​pres​tan​ce me je po​ti​cao neka iz​a​be​rem jed​nu od njih za sebe, dok mu ko​nač​no ne re​koh kako sam se za​vje​to​vao svo​me bogu da ću se suz​dr​ža​va​ti od žena uvi​jek kada se spre​mam li​je​či​ti bo​les​ni​ka. Pred​sto​jao mi je za​hvat na jed​nom od dvor​skih čas​ni​ka, pre​dvi​đen za su​tra​dan... Zato sam us​tra​jao na tvrd​nji kako je za mene bo​lje poći na po​či​nak, ako se već ne mogu pri​bli​ži​ti ženi, kako ne bih osra​mo​tio svoj ugled. Kralj mi je to po​vje​ro​vao i odo​brio mi od​la​zak, ali su zato žene bile vrlo one​ras​po​lo​že​‐ ne... To su i is​ka​za​le raz​no​vr​s​nim kret​nja​ma i zvu​ko​vi​ma. One do tada još nisu vi​dje​le mu​škar​ca u na​po​nu sna​ge, nego samo eunu​he i kra​lja, koji je bio još mlad i sla​ba​šan, a po​vrh toga i bez bra​de. Pri​je nego po​đoh, kralj mi je pri​op​ćio, smi​je​še​ći se sam sebi: – Ri​je​ke su pre​pla​vi​le oba​le, a pro​lje​će je doš​lo... Sve​će​ni​ci su zato oda​bra​li tri​na​es​‐ ti dan, ra​ču​na​ju​ći od da​nas, za pro​ljet​nu svet​ko​vi​nu Dana Laž​no​ga Kra​lja. Pri​pra​vio sam za taj dan iz​ne​na​đe​nje za tebe. Vje​ru​jem, jako će te raz​ga​li​ti, a oče​ku​jem kako ću i ja uži​va​ti. Neću ti ot​kri​ti o čemu se radi, jer bi to pok​va​ri​lo moje za​do​volj​stvo. Oti​šao sam zbog nje​go​vih ri​je​či pun zlih slut​nji, bo​je​ći se kako ono što uve​se​lja​va kra​lja Bur​na​bu​ri​aša mo​že​bit​no mene uop​će neće ra​zve​se​li​ti... Gle​de toga Kap​tah je, po prvi puta i za div​no čudo, is​ka​zao isto miš​lje​nje kao i ja! Ti​je​kom moga stal​no​ga bo​rav​ka u Ba​bi​lo​nu ste​kao sam mno​go taj​nih saz​na​nja koja su ko​ris​na li​ječ​ni​ku. Sve​će​nič​ki na​čin pro​ri​ca​nja po​se​bi​ce me je za​ni​mao. Od njih sam saz​nao, sve što se na zem​lji zbi​va, dav​no pri​je je već za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma. Zato nema ni naj​nez​nat​ni​jeg do​ga​đa​ja, a onih ve​li​kih i zna​čaj​nih po​go​to​vu, koji se ne bi mo​gli pre​dvi​dje​ti tu​ma​če​njem iz zvi​jez​da. Pre​du​vjet za to je, da​ka​ko, stje​ca​nje do​volj​‐ no zna​nja u či​ta​nju tih ne​be​skih za​pi​sa. Oz​bilj​no sam se nad tim za​mis​lio, va​žu​ći čak, ne bih li os​tao u Ba​bi​lo​nu radi iz​u​ča​va​nja i te zna​nos​ti? Ipak, na​pus​tio sam tu na​mi​‐ sao, jer bi stje​ca​nje tak​vih zna​nja iz​i​ski​va​lo duge go​di​ne i čak de​set​lje​ća uče​nja i vjež​‐ ba​nja. Tje​šio sam se zbog tog svo​je​volj​nog odus​ta​ja​nja pret​pos​tav​kom, kako je i ta od​lu​ka za​si​gur​no bila za​pi​sa​na u zvi​jez​da​ma, još pri​je moga ro​đe​nja. Umjes​to toga, 148

pre​ma na​put​ci​ma sve​će​ni​ka, na​učio sam pret​ka​zi​va​ti iz je​tre ova​ca, koja je ot​kri​va​la mno​ge skri​ve​ne stva​ri. Na to sam utro​šio dos​ta vre​me​na, kao i na pro​uča​va​nje mi​je​‐ ša​nja ulja i vode. Na​ime, za​mo​lio sam sve​će​ni​ke za po​du​ku i o tom na​či​nu ga​ta​nja, te sam na​kon do​bi​ve​nih tu​ma​če​nja i na​pu​ta​ka pro​vo​dio mno​ge sate pro​uča​va​ju​ći li​ko​ve koje je ulje tvo​ri​lo na po​vr​ši​ni vode. Pri​je nego iz​vi​jes​tim o pro​ljet​noj svet​ko​vi​ni u Ba​bi​lo​nu i Danu Laž​no​ga Kra​lja, spo​me​nut ću neo​bič​nu zgo​du koja se od​no​si​la na moje ro​đe​nje. Na​kon što su sve​će​ni​ci raz​gle​da​li je​tru ovce na​mi​je​nje​nu ot​kri​va​nju moje sud​bi​ne, te pro​mo​tri​li plu​ta​ju​će ulje, rek​li su mi: “Za tvo​je je ro​đe​nje ve​za​na neka straš​na taj​‐ na, koju mi ne mo​že​mo ra​zot​kri​ti. Po tome pro​is​tje​če kako ti nisi samo Egip​ća​nin, ona​ko kako o sebi mis​liš, nego i tu​đi​nac na ovom svi​je​tu.” Objas​nio sam im kako se ni​sam ro​dio po​put os​ta​lih lju​di nego me je na​ni​je​la ri​je​ka no​še​nog u čunu od ro​go​za, te me je maj​ka naš​la u tr​s​ci. Tada su se sve​će​ni​ci zgle​da​li iz​me​đu sebe, a za​tim mi se du​bo​ko nak​lo​ni​li, uz iz​ja​vu: “ To smo i nas​lu​ći​va​li.” Po​tom su mi is​pri​po​vje​di​li o nji​ho​vom ve​li​kom kra​lju Sar​go​nu, koji je pri​ku​pio sva če​ti​ri kuta svi​je​ta pod svo​je žez​lo, car​stvo mu se pros​ti​ra​lo od sje​ver​no​ga do juž​no​ga mora, a vla​dao je i mor​skim oto​ci​ma. Ka​za​li su i da ga je kao no​vo​ro​đen​če do​ni​je​la ri​‐ je​ka u osmo​lje​nom čunu od ro​go​za, te ni​šta nije bilo poz​na​to o nje​go​vu ro​đe​nju sve dok nje​go​va sil​na dje​la nisu po​ka​za​la kako je sin bo​go​va. Moje se srce is​pu​ni​lo stra​vom na te ri​je​či... Ipak sam se po​ku​šao na​ša​li​ti gle​de sve​‐ ga: – Si​gur​no ne mis​li​te kako ja, li​ječ​nik, po​tje​čem od bo​go​va? Ali se oni mo​joj iz​ja​vi uop​će nisu smi​ja​li, nego su mi kraj​nje sve​ča​no i smrk​nu​to rek​li: “Jesi li po​te​kao od bo​go​va, to mi ne zna​mo. Ipak, oprez i raz​bo​ri​tost su vr​li​ne. Zato se kla​nja​mo pred to​bom.” Po​tom su mi se po​nov​no du​bo​ko nak​lo​ni​li, sve dok mi to nije pri​sje​lo, pa im re​koh: – Pri​ve​di​mo kra​ju ovu lu​dost i vra​ti​mo se na​šem pos​lu. Po​tom su po​če​li po​nov​no od​go​ne​ta​ti tki​vo i ka​na​li​će je​tre, kra​di​mi​ce ba​ca​ju​ći zas​‐ trav​lje​ne po​gle​de pre​ma meni i do​šap​ta​va​ju​ći se me​đu​sob​no. Od toga je dana mi​sao o mome ro​đe​nju te​ško op​te​re​ti​la moj duh, a srce mi je klo​‐ nu​lo, jer bi​jah tu​đin​cem na sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta. Žar​ko sam že​lio is​pi​ta​ti zvjez​doz​‐ nan​ce... Ali ni​sam toč​no znao sat svo​ga ro​đe​nja, pa je bilo uza​lud​no pi​ta​ti, bu​du​ći me zbog te po​je​di​nos​ti nisu mo​gli po​uči​ti! Bez ob​zi​ra na to, na upit sve​će​ni​ka, pro​uči​li su gli​ne​ne plo​či​ce ve​za​ne za go​di​nu i dan moga pris​pi​je​ća niz ri​je​ku. Na​ime, i sve​će​ni​ci su bili lju​bo​pit​lji​vi u toj stva​ri. Na ža​lost, sve što su zvjez​doz​nan​ci mo​gli reći bilo je: ako sam ro​đen u to i to doba dana, si​gur​no sam kra​ljev​ske krvi i pre​do​dre​đen sam vla​da​ti dr​ža​vom s broj​nim na​ro​dom. To mi saz​na​nje ne bi​ja​še utje​hom... Jer, pri raz​‐ miš​lja​nju o proš​los​ti, pri​sje​ćao sam se je​di​no zlo​či​na ko​jeg sam po​či​nio i sra​mo​te koju sam time na​vu​kao na sebe u Tebi. Mo​gu​će su me zvi​jez​de prok​le​le od sa​mog dana moga ro​đe​nja i pos​la​le me u čunu od ro​go​za kako bih na​tje​rao Sen​mu​ta i Kipu u pre​‐ 149

ura​nje​nu smrt, te da bi ih pod sta​rost li​šio za​do​volj​stva, čak im odu​zev​ši i mjes​to za po​s​ljed​nji po​či​nak. Na tu sam mi​sao pro​tr​nuo, jer ako su me je​dan​put zvi​jez​de iz​op​ći​‐ le, ne mogu uma​ći svo​joj kobi... To zna​či, i da​lje ću do​no​si​ti pro​past i pat​nje oni​ma ko​ji​ma sam bio drag i koji su me lju​bi​li. Bu​duć​nost me ti​šta​la, a i bo​jao sam se ono​ga što do​la​zi. Spoz​nao sam kako je sve što mi se do​go​di​lo bilo us​mje​re​no na od​vra​ća​nje moga srca od bliž​njih i s ci​ljem moga iz​go​na u sa​mo​ću. Jer, samo me je usam​lje​nost mo​gla spa​si​ti, kako ne bih do​no​sio pro​past i pus​toš dru​gi​ma.

4 Ali obe​ćao sam ka​zi​va​ti o Danu Laž​no​ga Kra​lja. Kada je mla​do žito po​če​lo kli​ja​ti, a žes​to​ka se noć​na stu​den pro​met​nu​la u to​pli​nu, sve​će​ni​ci su otiš​li iz gra​da do​ni​je​ti svo​ga boga iz grob​ni​ce, kako bi mo​gli iz​vi​ki​va​ti o nje​go​vom po​nov​nom us​kr​s​nu​ću. Za to se vri​je​me grad Ba​bi​lon pre​tvo​rio u saj​mi​šte, gdje se ple​šu​će i ve​se​lo odje​ve​no mnoš​tvo raz​li​je​va​lo uli​ca​ma. Svje​ti​na je pljač​ka​la tr​‐ go​vi​ne, stva​ra​ju​ći više gu​žve i buke, nego su to či​ni​li voj​ni​ci na​kon ve​li​ke smo​tre. Žene i dje​voj​ke od​la​zi​le su u hram bo​ži​ce Ištar radi pri​kup​lja​nja sre​bra za svoj mi​raz... I tko je god htio, mo​gao je uži​va​ti s nji​ma bez i naj​ma​njeg ska​nji​va​nja ili sra​ma. Po​s​‐ ljed​nji dan svet​ko​vi​ne bio je Dan Laž​no​ga Kra​lja. Do tada sam se zbli​žio s mno​gim obi​ča​ji​ma i na​va​da​ma u Ba​bi​lo​nu. Ali me osup​‐ nuo po​gled na kra​lje​vu tje​les​nu stra​žu kako pred osvit toga dana grne pi​ja​na u “Išta​ri​‐ nu Kuću Ra​dos​ti”, raz​bi​ja​ju​ći vra​ta i uda​ra​ju​ći dr​š​ci​ma ko​pa​lja sva​ko​ga tko bi im se na​šao na putu. Pri​tom su se de​ra​li iz sveg gla​sa: – Gdje se kri​je naš kralj? Iz​ve​di​te ga hi​tro, jer je sun​ce pri​prav​no iz​a​ći, a kralj mora di​je​li​ti prav​du svo​me na​ro​du! Ga​la​ma i str​ka bili su neo​pi​si​vi. U svra​ti​štu su na brzu ruku upa​lje​ne svje​tilj​ke, a pres​tra​še​ni ro​bo​vi iz svra​ti​šta bje​ža​li su duž pro​la​za. Kap​tah se pak, po​vje​ro​vav​ši u iz​‐ bi​ja​nje po​bu​ne u gra​du, skrio is​pod moga le​ža​ja. Ali ja po​đoh u su​sret voj​ni​ci​ma, nag is​pod svo​je vu​ne​ne ha​lje, bu​du​ći sam se ne​tom pro​bu​dio oda sna. Upi​tao sam ih: – Što to že​li​te? Pri​pa​zi​te kako se vla​da​te pre​ma meni, jer ja sam Si​nu​he Egip​ća​nin, Sin Div​lje​ga Osla, čije ste ime za​si​gur​no već čuli. Na to tek uda​ri​še u dre​ku: – Ako si ti Si​nu​he, taj si ko​jeg tra​ži​mo! U hipu su mi strg​nu​li ogr​tač, te sam os​tao pot​pu​no ob​na​žen, kao od maj​ke ro​đen! Tada sta​do​še je​dan dru​go​me po​ka​zi​va​ti na mene, bu​du​ći ni​ka​da ra​ni​je ne vi​dje​še obre​za​na čo​vje​ka. Po​tom su ras​prav​lja​li, go​vo​re​ći: – Mo​že​mo li ovog čo​vje​ka pus​ti​ti neka slo​bod​no šeće? On je opa​san po naše žene, koje vole sve što je novo i neo​bič​no. 150

Na​kon što se za​si​ti​še iz​ru​gi​va​nja, os​lo​bo​di​še me i re​ko​še: – Ne ra​si​paj više na​šeg vre​me​na ulu​do, već nam pre​daj svo​ga slu​gu! Mo​ra​mo ga do​pre​mi​ti u pa​la​ču naj​hi​tri​je što mo​že​mo, bu​du​ći je da​nas Dan Laž​no​ga Kra​lja. Kra​‐ lje​va je vo​lja neka po​žu​ri​mo u pa​la​ču s tim čo​vje​kom. Kada je Kap​tah to čuo, bio je to​li​ko us​tra​šen te je po​čeo drh​ta​ti i tres​ti ci​je​li le​žaj, pa su ga od​mah naš​li. Iz​vla​če​ći ga is​pod le​ža​ja, uz po​bje​do​nos​no kli​ca​nje, is​ka​zi​va​li su mu du​bo​ku po​čast. Pri​tom su go​vo​ri​li među so​bom: – Ovo je dan ve​li​ke ra​dos​ti, jer smo ko​nač​no naš​li svo​ga iz​gub​lje​nog kra​lja, koji je nes​tao iz na​šeg vi​do​kru​ga. Po​gled na nje​ga ra​du​je naše oči, te se na​da​mo kako će na​‐ gra​di​ti našu vjer​nost broj​nim da​ro​vi​ma. Uz​drh​ta​li Kap​tah zu​rio je u njih s oči​ma ve​li​kim po​put ko​lu​ta konj​ske orme. Opa​‐ ziv​ši nje​go​vu pre​past i stra​vu, voj​ni​ci su ki​ko​ta​li još više nego pri​je i rek​li: – To je uis​ti​nu kralj sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta, a mi ga pre​poz​na​je​mo po licu! Du​bo​ko su se prig​nu​li pred njim, a oni koji su sta​ja​li iza nje​ga rit​nu​li su ga u dio ti​je​la na​mi​je​njen sje​de​nju, kako bi ga po​žu​ri​li. – Uis​ti​nu je ovaj grad, uis​ti​nu je ovaj svi​jet pun pok​va​re​nos​ti, glu​pos​ti, zlo​be i pro​‐ pas​ti – re​kao mi je Kap​tah – kao i lu​đa​ka i pod​muk​li​ca. Čini se, od njih me ni ska​ra​‐ bej ne može za​šti​ti​ti. Ne mogu reći sto​jim li na svo​joj gla​vi ili na svo​jim ta​ba​ni​ma. Mo​že​bit​no sam za​pra​vo us​nuo tamo na le​ža​ju i mno​me je ov​la​dao zao san. Kako bilo da bilo, mo​ram poći s nji​ma, jer su jaki mom​ci. A ti spa​ša​vaj svoj vlas​ti​ti ži​vot, gos​po​‐ da​ru, ako us​pi​ješ. Ski​ni moje ti​je​lo sa zi​di​na kada me obje​se za pete, te im ne do​pus​ti da ga bace u ri​je​ku. Si​gur​nos​ti radi, bal​za​mi​raj ga. Jer, prem​da mi je poz​na​to pos​to​ja​‐ nje za​pi​sa koji daje pra​vo pris​tu​pa u Za​pad​nu Zem​lju i u slu​ča​ju kada ti​je​lo nije sa​ču​‐ va​no, a to vri​je​di ako je smrt pro​uz​ro​či​la voj​nič​ka ruka, ra​di​je bih da iz​bjeg​ne​mo sva​‐ ki mo​guć nes​po​ra​zum. Eto, zato te mo​lim, bal​za​mi​raj mi ti​je​lo i sa​ču​vaj ga za vječ​‐ nost. Mo​lim te i zbog toga, jer znam i poz​na​jem tvo​ju vič​nost gle​de toga. Voj​ni​ci su tek tada za​ur​la​li od za​do​volj​stva, čuv​ši što je re​kao. Smi​ja​li su se gro​ho​‐ tom, pali na ko​lje​na i lu​pa​li jed​ni dru​ge po le​đi​ma kako se ne bi ugu​ši​li od sil​no​ga smi​je​ha. – Tako nam Mar​du​ka, ni​smo mo​gli naći bo​lje​ga kra​lja od ovog. Čudo jed​no da mu se je​zik ne za​ple​te od go​vo​ra! Po​če​lo se da​ni​ti, pa su sta​li po​žu​ri​va​ti Kap​ta​ha, ne​šte​di​mi​ce ga gur​ka​ju​ći i uda​ra​ju​‐ ći kop​lji​ma u leđa. Tako ga i odve​do​še. Brzo se odje​nuh. Po​br​zao sam od​mah sli​je​di​ti ih u pa​la​ču, gdje sam za​te​kao pred​nja dvo​ri​šta i vanj​ske oda​je pune buč​ne svje​ti​ne. To me uč​vr​sti​lo u uvje​re​nju o iz​bi​ja​nju po​bu​ne. Bio sam si​gu​ran, is​pus​ti​ma će za​si​gur​no po​te​ći krv, čim po​ja​ča​nja stig​nu iz po​kra​ji​na. Sli​je​de​ći voj​ni​ke ušao sam u ve​li​ku kru​nid​be​nu dvo​ra​nu. Tu sam za​te​kao Bur​na​bu​‐ ri​aša kako sje​di na svom zlat​nom pri​jes​to​lju s lav​ljim no​ga​ma, pod nat​krov​ljem vr​‐ hov​no​ga vla​da​ra. Bio je odje​ven u kra​ljev​sku odje​ću, sa zna​ko​vi​ma moći u svo​jim ru​‐ ka​ma, a uz nje​ga je bio i lav lju​bi​mac. Uoko​lo su sta​ja​li naj​vi​ši sve​će​ni​ci Mar​du​ka, sa​‐ 151

vjet​ni​ci i naj​is​tak​nu​ti​ji lju​di kra​ljev​s​tva. Ali voj​ni​ci se nisu ni​ma​lo oba​zi​ra​li na njih! Su​nu​li su Kap​ta​ha na​pri​jed, kr​če​ći puta svo​jim kop​lji​ma, sve dok se nisu do​če​pa​li pri​‐ jes​to​lja. Tamo zas​ta​še. Ne​na​da​no je nas​tu​pio pot​pun muk. Nit​ko nije ni zuc​nuo, sve dok Kap​tah iz​ne​na​da ne reče: – Ot​pre​mi​te ovog vraž​jeg stvo​ra! Ina​če će mi ova igra do​sa​di​ti i od​la​zim! Upra​vo tog tre​na sun​če​va se svje​tlost pro​bi​la kroz ka​me​ne čip​ke pro​zo​ra, te svi sta​‐ do​še vi​ka​ti: – U pra​vu je! Uk​lo​ni​te mr​ci​nu, jer nam je dos​ta vlas​ti go​lo​bra​da mom​či​ća. Ovaj je čo​vjek mu​dar, zato ćemo ga uči​ni​ti kra​ljem pa neka vla​da nad nama. Ni​sam mo​gao vje​ro​va​ti svo​jim oči​ma kada smo​trih kako su po​di​gli kra​lja, gu​ra​ju​ći i smi​ju​ći se, uz neo​te​sa​ne iz​ra​ze, kako kra​lju oti​ma​ju zna​kov​lje moći iz nje​go​vih ruku, kao i odje​ću s nje​go​vih leđa te je usko​ro bio ob​na​žen po​put mene kada su me voj​ni​ci ne​dav​no, is​to​ga ju​tra pre​sre​li. Šti​pa​li su kra​lje​ve udo​ve i opi​pa​va​li nje​go​ve be​dre​ne mi​ši​će, te mu se iz​ru​gi​va​li: – Bje​lo​da​no jest, tek se ne​dav​no od​bio od sise, pa su mu usta još vlaž​na od maj​či​‐ na mli​je​ka. Kraj​nji je tren za žene u žen​skim oda​ja​ma da do​ži​ve ne​što užit​ka! A mi mis​li​mo kako ovaj sta​ri ugur​suz, Kap​tah Egip​ća​nin, može uzja​ha​ti u to sed​lo! Bur​na​bu​ri​aš nije iz​us​tio ni ri​je​či pro​s​vje​da nego se na​du​šio smi​ja​ti s nji​ma, dok se nje​gov lav u kraj​njoj zbu​nje​nos​ti i sme​te​nos​ti, od​šu​ljao repa po​dvu​če​na iz​me​đu nogu, upla​šen to​li​kom svje​ti​nom. A tada, po sve​mu su​de​ći, oči​to se sve pre​okre​nu​lo na​glav​ce, a is​to​dob​no i ja. Jer, svje​ti​na je od kra​lja po​br​za​la pre​ma Kap​ta​hu, odje​nu​la ga u kra​ljev​ske ha​lje, te ga nas​nu​bi​la neka uzme vla​dar​sko zna​me​nje u svo​je ruke! Gur​nu​li su ga na pri​jes​to​lje pa se ba​ci​li na tlo pred njim, bri​šu​ći tlo svo​jim us​ti​ma. Prvi je među nji​ma pu​zao Bur​na​‐ bu​ri​aš, pot​pu​no nag, vi​ču​ći: – Tako i tre​ba biti! Neka on bude naš kralj! Bo​lje​ga ni​smo mo​gli iz​a​bra​ti. Po​tom svi sko​či​še na noge i pro​gla​si​še Kap​ta​ha kra​ljem. Pri​tom su top​ta​li i iz​vi​ja​li se, smi​ja​li se kao ludi, hva​ta​ju​ći se za tr​bu​he i na sve dru​ge mo​gu​će na​či​ne is​ka​zi​va​li svo​ju ve​se​lost. Kap​tah ih je mje​rio ški​lje​ći, kose raz​ba​ru​še​ne i na​kos​tri​je​še​ne is​pod kra​ljev​ske kru​ne, koju su mu na br​zi​nu, is​ko​še​no pos​ta​vi​li na gla​vu. Na​kon ne​kog vre​‐ me​na se oči​to malo pri​brao, te drek​nuo gla​som od ko​jeg su svi za​ni​je​mje​li: – Uis​ti​nu, ov​dje se radi o ruž​nom snu, ko​jim me je net​ko za​ča​rao! Ni naj​ma​nje ne že​lim biti va​šim kra​ljem, jer bih ra​di​je vla​dao nad pa​vi​ja​ni​ma i pras​ci​ma. Ipak, ako me do​is​ta i is​kre​no že​li​te za kra​lja, ne mogu sam ni​šta pro​tiv toga, jer vas je mno​go, a ja tek je​dan. Zak​li​njem vas, zato, re​ci​te mi po​šte​no: je​sam li vaš kralj ili ne?!? Po​vi​ka​li su kao za ok​la​du i u zbo​ru: – Ti si naš kralj i gos​po​dar sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta! Zar to, bu​da​lo, ne vi​diš i ne ra​‐ zu​mi​ješ? – te su mu se po​nov​no du​bo​ko pok​lo​ni​li. Net​ko je od tih lu​đa​ka na​vu​kao lav​lje krz​no na sebe, le​gao do Kap​ta​ho​vih nogu, okre​tao se, pro​te​zao, re​žao i ur​lao. Bilo je to vrlo smi​ješ​no. 152

Kap​tah je raz​miš​ljao i, po sve​mu su​de​ći, ok​li​je​vao. Tada je grom​ko re​kao: – Ako sam uis​ti​nu kralj, to je vri​jed​no kap​lji​ce vina. Po​te​ci​te zato hi​tro, vi ro​bo​vi, do​ni​je​ti vina! Ako ga uop​će ov​dje ima... Ina​če će moj prut za​ple​sa​ti po va​šim le​đi​ma, a bu​du​ći da sam kralj, dat ću vas obje​si​ti na zi​di​ne. Do​ne​si​te mno​go vina, jer će ova gos​po​da i pri​ja​te​lji, koji me uči​ni​še kra​ljem, piti sa mnom. A ja sam, smje​ram se oku​‐ pa​ti u vinu do guše! Nje​go​ve ri​je​či po​bu​di​še ve​li​ku raz​dra​ga​nost, te ga je vi​ču​će mnoš​tvo odvuk​lo u go​‐ le​mu dvo​ra​nu gdje su bila iz​ne​se​na broj​na slas​na jela i mno​go vina. Svat​ko je uzeo što mu se svi​dje​lo, a Bur​na​bu​ri​aš je odje​nuo slu​žin​sku pre​ga​ču i ska​ku​tao uoko​lo po​‐ put la​kr​di​ja​ša, spo​ti​ču​ći se pre​ko sto​pa​la na​zoč​nih lju​di, te pro​li​je​va​ju​ći vino i uma​ke po nji​ho​voj odje​ći. Na to su mno​gi po​če​li kle​ti i ba​ca​li oglo​da​ne kos​ti za njim. U svim pred​njim dvo​ri​šti​ma piće i hra​na is​to​dob​no su bili po​nu​đe​ni svje​ti​ni. Vo​lo​vi i ovce su tamo ko​ma​da​ni, a pu​čans​tvo je mo​glo za​gra​bi​ti piva i vina iz ve​li​kih po​su​da te se snab​dje​ti ka​šom pri​prav​lje​nom s vrh​njem i slat​kim da​tu​lja​ma. I kako se sun​ce di​za​lo, neo​pi​si​va zbr​ka je sve više bu​ja​la. Sun​ce je tek skrom​no od​mak​lo pre​ko neba, a pa​la​ča se već ori​la i tres​la od buke, vike, smi​je​ha i lu​do​va​nja. Ni​kad ne bih ni u snu po​mis​lio kako je tak​vo ne​što mo​gu​će. Čim su to okol​nos​ti omo​gu​ći​le, pris​tu​pio sam Kap​ta​hu i re​kao mu po​vjer​lji​vo: – Kap​tah, sli​je​di me. Po​bjeg​ni​mo neo​pa​zi​ce, jer iz ovo​ga se ne može iz​le​ći ni​šta do​‐ bra. No Kap​tah je pio vina, a tr​buh mu je od do​bre hra​ne bio po​put ve​li​čaj​ne lop​te. Od​‐ go​vo​rio mi je s vi​so​ka: – Tvo​je su ri​je​či u mo​jim uši​ma po​put zvr​n​da​nja muha. Još ni​ka​da ne čuh toli bu​‐ da​las​ta i ne​raz​bo​ri​ta go​vo​ra. Zar da po​đem sada? Sada, kad su me ovi do​bri lju​di uči​‐ ni​li kra​ljem i kla​nja​ju se pre​da mnom? Nema sum​nje, za ovu iz​ne​nad​nu čast mogu za​hva​li​ti ska​ra​be​ju! No da​ka​ko, i svo​jim sjaj​nim vr​li​na​ma, koje je tek ovaj na​rod us​‐ pio sa​gle​da​ti i dos​toj​no ih vred​no​va​ti, ona​ko kako one to i zas​lu​žu​ju. Sma​tram, me​đu​‐ tim, ne​do​lič​nim ako me i da​lje zo​veš pros​to Kap​tah, te ako go​vo​riš sa mnom kao s ro​‐ bom. Mo​raš mi se smjer​no kla​nja​ti, po​put svih os​ta​lih! Ja sam ga upor​no zak​li​njao: – Kap​tah, Kap​tah! Ču​vaj se! Vi​djet ćeš, sku​po će te sta​ja​ti ova šala... Bje​ži hi​tro, dok još mo​žeš bje​ža​ti! Opros​tit ću ti i svu tvo​ju dr​skost! No Kap​tah je tek obri​sao mast sa svo​jih usa​na i, pri​je​te​ći pre​ma meni oglo​da​nom ma​ga​re​ćom kos​ti, po​vi​kao: – Odve​di​te ovaj egi​pat​ski ološ pri​je nego iz​gu​bim strp​lje​nje i pus​tim svoj prut neka mu za​ple​še po le​đi​ma! Na to se onaj lu​đak, koji je na​vu​kao lav​lje krz​no, ba​cio ur​la​ju​ći na mene! Ugri​zao me za nogu, pre​va​lio me na zem​lju i iz​gre​bao mi lice. Već sam bio si​gu​ran kako će sve poći vrlo loše po mene, ali se tog tre​na ogla​sio rog. A je​dan je čo​vjek naj​a​vio kako je 153

do​šao tre​nu​tak kada kralj mora is​tu​pi​ti i po​di​je​li​ti na​ro​du prav​du. Tako su me, sre​ćom po mene, od​mah za​bo​ra​vi​li. Kap​tah se malo zbu​nio kada su ga po​ve​li pre​ma Kući Prav​de, te je iz​ja​vio sprem​‐ nost pre​pus​ti​ti taj po​sao ime​no​va​nim su​ci​ma, ugled​nim lju​di​ma ko​ji​ma on vje​ru​je. No svje​ti​na se tome žes​to​ko i s ogor​če​njem us​pro​ti​vi​la, vi​ču​ći: “Že​li​mo se os​vje​do​či​ti u kra​lje​vu mu​drost, kako bi​smo se uvje​ri​li da je on pra​vi kralj i poz​na​je za​ko​ne.” Kap​tah je tako uz​dig​nut u pri​jes​to​lje suca. Pred njim su le​ža​li bič i oko​vi, zna​kov​lje prav​de. Po​tom je puk po​zvan neka is​tu​pi i iz​ne​se svo​je slu​ča​je​ve kra​lju... Prvi se Kap​ta​hu pred noge ba​cio neki čo​vjek, raz​de​rav​ši ha​lji​ne i po​si​pa​ju​ći kosu pe​pe​lom. Lice je utis​nuo u pra​ši​nu na tlu, te u su​za​ma re​kao: – Nit​ko nije mu​dar po​put na​še​ga kra​lja, gos​po​da​ra sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta. Zato mu pod​no​sim svo​ju tuž​bu i tra​žim od nje​ga prav​du. Uzeo sam pri​je če​ti​ri go​di​ne ženu, te do sada ni​smo ima​li dje​ce. Ali ot​krio sam ne​dav​no da je bre​me​ni​ta. Ju​čer sam saz​nao, ona me vara s ne​kim voj​ni​kom. Uhva​tio sam ih i na dje​lu, ali ni​sam mo​gao uči​ni​ti baš ni​šta, jer je voj​nik ve​lik i jak. Je​tra mi je obu​ze​ta ža​loš​ću i sum​njom... Jer, kako mogu zna​ti is​ti​nu o dje​te​tu koje nosi moja žena, a ja zdva​jam: je li moje ili voj​‐ ni​ko​vo? Zak​li​njem te, kra​lju, pre​su​di u ovom slu​ča​ju... Bez tvo​je pre​su​de ne znam kako da​lje pos​tu​pi​ti! Kap​tah je krat​ko vri​je​me šu​tio... Ok​li​je​va​ju​ći se ogle​dao uoko​lo, a po​tom od​luč​no iz​ja​vio: – Uz​mi​te ba​ti​ne u ruke i po​čas​ti​te nji​ma ovog čo​vje​ka, kako bi za​uvi​jek za​pam​tio ovaj dan. – Sud​ske slu​ge do​hva​ti​še čo​vje​ka i is​ku​ša​še svo​je pru​to​ve na nje​mu, a on se ku​ka​ju​ći ža​lio na​ro​du: – Zar je to prav​da? – na što je na​rod po​čeo mrm​lja​ti i tra​ži​ti objaš​nje​nje. Kap​tah je tada važ​no pri​op​ćio: – Ovaj je čo​vjek zas​lu​žio ba​ti​ne, već zbog toga jer mi do​sa​đu​je tak​vim sit​ni​ca​ma. A još ih je više zas​lu​žio zbog svo​je glu​pos​ti. Je li itko ika​da čuo ne​ko​ga, koji nije za​si​‐ jao svo​ju nji​vu, pa se još žali što mu je to net​ko dru​gi u svo​joj do​bro​ti uči​nio, te mu još os​ta​vio i že​tvu? Ni žena, koja tra​ži dru​gog, nije kri​va! Kri​vi​ca je do muža, koji nije spo​so​ban za​do​vo​lji​ti je. Eto, to je glav​ni raz​log za​što je ovog čo​vje​ka tre​ba​lo iz​ba​ti​na​‐ ti! Sas​lu​šav​ši obraz​lo​že​nje pre​su​de, na​rod je po​čeo kli​ca​ti, smi​ja​ti se i hva​li​ti kra​lje​vu mu​drost. Usko​ro je pred nje​ga stu​pio oz​bi​ljan sta​rac i re​kao: – Pred ovim ka​me​nim stu​pom, na ko​jem je is​pi​san za​kon, kao i pred kra​ljem, tra​‐ žim prav​du. Evo moga slu​ča​ja: Sa​gra​dio sam kuću po​red ces​te, ali me gra​di​telj pre​va​‐ rio, gra​de​ći loše i kra​du​ći ma​te​ri​jal, pa se kuća sru​ši​la i ubi​la jed​nog pro​laz​ni​ka. Nje​‐ go​vi ro​đa​ci su me op​tu​ži​li i tra​že ve​li​ku od​šte​tu. Što mi je či​ni​ti? Kap​tah se ovaj puta du​lje za​mis​lio, te važ​no pri​op​ćio: – Ovaj je slu​čaj mno​go za​ple​te​ni​ji. Zbog toga zah​ti​je​va te​me​lji​ti​je is​pi​ti​va​nje. Mis​‐ lim, to je pri​je po​sao za bo​go​ve, nego za lju​de. Što kaže za​kon o tome? 154

Is​tu​pi​li su prav​ni​ci, pro​či​ta​li na stu​pu za​kon, te dali ovak​vo objaš​nje​nje: – Ako se kuća sru​ši​la zbog gra​di​te​lje​ve ne​mar​nos​ti i pod so​bom ubi​la vlas​ni​ka, gra​di​te​lja se osu​đu​je na smrt. Ako pak kuća pod so​bom ša​tre i vlas​ni​ko​va sina, na smrt se osu​đu​je i gra​di​te​ljev sin. Za​kon o tome ne kaže ni​šta dru​go, ali ci​je​ni​mo ga i tu​ma​či​mo na sli​je​de​ći na​čin: gra​di​telj jam​či za svoj rad i os​tva​re​nje, te mu tre​ba uni​‐ šti​ti isto ono što je uni​šte​no zbog nje​go​ve ne​sa​vjes​nos​ti, u ovom slu​ča​ju ru​še​njem zgra​de. – Ni​sam ni znao niti slu​tio – reče Kap​tah – ko​li​ke su va​ra​li​ce ov​daš​nji gra​di​te​lji. Vi​dim, va​lja ih se do​bro ču​va​ti. Imat ću to na pa​me​ti. A gle​de ci​je​log slu​ča​ja, taj je pre​ma slo​vu za​ko​na ja​san. Neka ro​đa​ci ubi​je​nog pro​laz​ni​ka pos​ta​ve za​sje​du kraj gra​‐ di​te​lje​ve kuće i neka ubi​ju pr​vog pro​laz​ni​ka koji na​iđe. Ali, ako to uči​ne, pri​je​ti im po​gi​belj op​tuž​be za uboj​stvo, ako ih ro​đa​ci ubi​je​nog pro​laz​ni​ka tuže. Zato sma​tram kako je naj​ve​ća kriv​nja na čo​vje​ku, koji pro​la​zi mimo kuće koja je ru​šev​na. To neće uči​ni​ti ni je​dan pa​me​tan i raz​bo​rit čo​vjek, osim ako bo​go​vi nisu baš tako odre​di​li. Zbog toga os​lo​ba​đam gra​di​te​lja sva​ke kriv​nje, a čo​vjek koji je od mene tra​žio prav​du, obi​čan je lu​đak i bu​da​la. Jer, pri grad​nji kuće nije nad​gle​dao ra​do​ve ni gra​di​te​lja. Bu​‐ da​le mo​ra​ju biti pre​va​re​ne, jer samo tako stje​ču is​kus​tvo! Tako je odu​vi​jek bilo, tako jest i tako će uvi​jek biti! Na​rod je i opet hva​lio kra​lje​vu mu​drost, a tu​ži​telj se ra​zo​ča​ra​no po​vu​kao. Pri​jes​to​‐ lju je tada pris​tu​pio de​beo tr​go​vac u bo​ga​toj odje​ći, te iz​nio svoj slu​čaj: – Pri​je tri dana oti​šao sam do Išta​ri​nih dve​ri, gdje su se u noći pro​ljet​ne svet​ko​vi​ne oku​pi​le si​ro​maš​ne dje​voj​ke iz gra​da, kako bi pre​ma obi​ča​ju i pro​pi​si​ma, bo​ži​ci da​ro​‐ va​le svo​je dje​vi​čans​tvo i tako doš​le do nov​ca za mi​raz. Među nji​ma sam na​šao dje​voj​‐ ku, koja mi se jako svi​dje​la. Neko smo se vri​je​me po​ga​đa​li i po​tom se slo​ži​li, te joj da​‐ doh li​je​pu hrpu sre​bra. Ali kad htje​doh pri​je​ći na ono zbog čega sam do​šao, spo​pa​la me ne​kak​va gad​na tr​bo​bo​lja, te sam mo​rao hit​no u stra​nu kako bih se olak​šao. Nije to dugo po​tra​ja​lo, hva​la bo​go​vi​ma, no kad sam se ona​ko od​te​re​ćen i po​le​tan vra​tio, ona se dje​voj​ka već po​go​di​la s ne​kim dru​gim mu​škar​cem, pri​mi​la od nje​ga sre​bro i po​či​‐ ni​la ono radi čega sam i ja do​šao do Išta​ri​nih dve​ri. Po​nu​di​la mi je, to mo​ram priz​na​‐ ti, kako će sve po​no​vi​ti i sa mnom... Ali sam to od​bio, jer više nije bila dje​vi​com. Tra​‐ žio sam, na​pro​tiv, neka mi vra​ti moje sre​bro, ali je to ona od​bi​la. Tra​žim zato prav​du od kra​lja, jer sam bio iz​lo​žen ve​li​koj ne​prav​di. Iz​gu​bio sam, na​ime, svo​je sre​bro, a ni​‐ šta ni​sam do​bio za uz​vrat. Na​ime, ako sam već ku​pio vrč, pro​da​va​telj nema pra​va raz​‐ bi​ti ga bez moje su​glas​nos​ti i po​tom mi nu​di​ti tek kr​ho​ti​ne! Čuv​ši ovu pri​tuž​bu, Kap​tah je gnjev​no us​tao s pri​jes​to​lja prav​de, za​mah​nuo bi​čem i drek​nuo: – Uis​ti​nu, još ni​ka​da u svom ži​vo​tu ne na​iđoh na to​li​ko glu​pos​ti, kao u ovo​me va​‐ šem gra​du. Na ovu pri​tuž​bu mogu reći je​di​no: straš​no me je na​lju​ti​la. Tu​ži​telj, ovaj ma​to​ri i tus​ti ja​rac ov​dje, oči​to me sma​tra bu​da​lom! Jer, dje​voj​ka je pos​tu​pi​la sa​svim is​prav​no, uzev​ši dru​go​ga na​kon što ova bu​da​la nije bila u sta​nju uze​ti ono što je pla​ti​‐ 155

la i što je pro​da​va​telj bio vo​ljan dati. Dje​voj​ka je pos​tu​pi​la is​to​dob​no još i do​bro i ple​‐ me​ni​to, jer je bila volj​na ovo​ga čo​vje​ka nak​nad​no na​mi​ri​ti, prem​da on to nije zas​lu​‐ žio. Tre​bao bi biti za​hva​lan kako dje​voj​ci, tako i onom dru​gom mu​škar​cu, što su zbog nje​go​ve udob​nos​ti i nas​la​de uk​lo​ni​li smet​nju, koja do​no​si tek jad i ne​pri​li​ke, sma​nju​‐ ju​ći nas​la​du i čes​to kva​re​ći sva​ki uži​tak. I sad taj tr​bo​nja do​la​zi meni, žali se i bun​ca o ne​kak​vim vr​če​vi​ma! Zato ga osu​đu​jem neka se u bu​du​će bri​ne oko vr​če​va, te ni​kad više ne do​tak​ne dje​voj​ke! Na​kon što je pro​gla​sio ovu pre​su​du, Kap​ta​hu je do​sa​di​lo dalj​nje su​do​va​nje. Pro​te​‐ gao se i pri​op​ćio: – Da​nas sam već dos​tat​no jeo i pio te, ko​li​ko mi se čini, do​volj​no na​mu​čio i ra​za​pi​‐ njao svoj mo​zak. Zato neka sada suci, ima li još tu​ži​te​lja, pre​uz​mu dalj​nje su​do​va​nje. A po​s​ljed​nji me je slu​čaj pod​sje​tio kako sam, kao kralj, is​to​dob​no i gos​po​dar žen​skih oda​ja, gdje ko​li​ko znam ne​kih če​ti​ri sto​ti​ne žena čeka na mene. Zbog toga mo​ram pro​vje​ri​ti taj moj po​sjed, a ne bi me ni​ma​lo za​ču​di​lo ako pri​tom raz​bi​jem ne​ko​li​ko vr​‐ če​va, jer su me vino i čas​ti jako ras​pa​li​li, pa se osje​ćam ja​kim po​put lava! Mnoš​tvo je, čuv​ši to, uda​ri​lo u bur​no odo​bra​va​nje. Či​ni​lo se, neće ni​kad za​muk​nu​‐ ti. Sli​je​di​li su Kap​ta​ha na​trag do pa​la​če, gdje su se pak za​us​ta​vi​li u dvo​ri​štu, pred vra​‐ ti​ma žen​skih oda​ja. Bur​na​bu​ri​aš se, me​đu​tim, više nije smi​jao. Raz​dra​že​no je tr​ljao dla​no​ve i če​šao nogu sto​pa​lom dru​ge. Za​mi​je​tiv​ši me, hi​tro mi je pri​tr​čao i re​kao užur​ba​no i uz​bu​đe​no: – Si​nu​he, ti si moj pri​ja​telj, a kao li​ječ​nik imaš pris​tu​pa u oda​je kra​lje​vih žena. Sli​‐ je​di ga i pazi: neka ne po​či​ni ne​što što bi kas​ni​je mo​gao po​ža​li​ti... Dat ću mu ode​ra​ti kožu i pos​ta​vi​ti gla​vu na zi​di​ne, tak​ne li samo moje žene. Bude li se vla​dao pri​mje​re​‐ no, jam​čim mu laku smrt. – Bur​na​bu​ri​ašu – od​vra​tih – ja sam ti do​is​ta pri​ja​te​ljem i že​lim ti do​bro. Ipak, reci mi, što to sve pred​stav​lja? Jer, te​ško mi je pri duši gle​da​ti te kao slu​gu i kako ti se svi još i iz​ru​gu​ju. – Da​nas je Dan Laž​no​ga Kra​lja – ot​po​vr​nuo mi je nes​trp​lji​vo – kao što to svi zna​‐ ju. Po​hi​taj sada i sli​je​di ga, kako se ne bi slu​či​lo zlo. Ni​sam se ni po​ma​kao na taj na​log, prem​da me je zgra​bio za ruku, nego mu re​kao: – Ja ne poz​na​jem obi​ča​je i na​va​de tvo​je zem​lje. Mo​raš mi objas​ni​ti što to sve zna​‐ či! – Sva​ke go​di​ne, na Dan Laž​no​ga Kra​lja, naj​glup​ljeg i naj​ša​ša​vi​jeg čo​vje​ka u Ba​bi​‐ lo​nu iz​a​be​ru za kra​lja. I on vla​da od osvi​ta do smi​ra​ja sun​ca, s pu​nim dos​to​jans​tvom i moći, pa mu slu​ži čak i sam kralj. I još ni​kad ni​sam gle​dao smješ​ni​je​ga kra​lja od Kap​‐ ta​ha, ko​jeg sam osob​no oda​brao u tu svr​hu. Me​đu​tim, on ne zna što se s njim zbi​va i što ga na kra​ju čeka! A to je naj​ša​lji​vi​je od sve​ga... – Što će biti pos​li​je? – Sa za​la​skom sun​ca bit će smak​nut, jed​na​ko ne​na​da​no i brzo kao što je bio i us​to​‐ li​čen. Mogu ga dati ubi​ti na su​rov na​čin, oda​be​rem li tako... Ali naj​češ​će im da​jem 156

ugo​dan otrov, smi​je​šan u vinu. Tako usnu, ni ne zna​ju​ći da će umri​je​ti. Na​ime, nije do​lič​no os​ta​vi​ti na ži​vo​tu čo​vje​ka, koji je je​dan dan igrao kra​lja, te mu se čak i gos​po​‐ dar če​ti​ri stra​ne svi​je​ta kla​njao. Samo se je​dan​put zbi​lo, te je na Dan Laž​no​ga Kra​lja umro pra​vi kralj! Pre​vi​še je uži​vao u vinu, pa je ne​paž​njom sa​suo vru​ću mes​nu juhu pra​vo u grlo. Na vlas​ti je tada os​tao laž​ni kralj, koji je vla​dao pu​nih tri​de​set​šest go​di​‐ na! I nit​ko se ni naj​ma​nje nije po​ža​lio na nje​go​vu vla​da​vi​nu. Zato se ja sva​ke go​di​ne na taj dan ču​vam i ni ne pri​la​zim mes​noj juhi. A ti sad, kad sve znaš, po​hi​taj i po​bri​ni se kako tvoj slu​ga ne bi po​či​nio glu​post zbog koje bi se mo​gao po​ka​ja​ti i pri​je smi​ra​ja dana! No nije bilo po​tre​be tra​ži​ti Kap​ta​ha. Iz​ju​rio je iz kuće vrlo raz​gnjev​ljen. Krv mu je tek​la iz nosa, a dla​nom je pre​krio svo​je je​di​no oko! Is​pu​štao je ur​li​ke i kri​ko​ve. – Po​gle​daj​te što su mi uči​ni​le! Po​nu​di​še mi sta​re vje​šti​ce i crn​ki​nje. A kad na​mje​‐ rih ku​ša​ti jed​no njež​no di​je​te, po​put ja​re​ta, pre​tvo​ri​lo se ono u ti​gri​cu i tako me tres​‐ nu​lo po oku te je smjes​ta otek​lo i po​mo​d​rje​lo. I to joj nije bilo dos​ta, nego je još na​‐ mje​ri​la i pa​pu​čom po mom nosu! Bur​na​bu​ri​aš se na​du​šio to​li​ko smi​ja​ti, te je os​tao bez sna​ge. Mo​rao se čak os​lo​ni​ti, hva​ta​ju​ći moju ruku, dok je Kap​tah nas​tav​ljao svo​je ja​di​kov​ke. – Ne usu​đu​jem se više otvo​ri​ti vra​ta te kuće, jer ta mla​di​ca tamo bjes​ni po​put div​‐ lje zvi​je​ri, pa ne znam što uči​ni​ti. Osim ako ti, Si​nu​he, ne uđeš i, pri​mje​nju​ju​ći svo​ju ve​li​ku vje​šti​nu, otvo​riš joj lu​ba​nju pa je os​lo​bo​diš zlog duha koji je u njoj. Uis​ti​nu, mora biti te je op​sjed​nu​ta! Kako bi se ina​če usu​di​la po​lo​ži​ti ruke na kra​lja i tres​nu​ti me po nosu pa​pu​čom tako te mi je krv po​tek​la, kao iz prik​la​nog vola? Bur​na​bu​ri​aš me po​gur​nuo lak​tom i re​kao: – Uđi, Si​nu​he, po​gle​daj što se zbi​lo. Ti već poz​na​ješ to mjes​to, a da​nas ja ne smi​‐ jem ući. Tada se vra​ti i iz​vi​jes​ti me. Mis​lim kako znam koja je to dje​voj​ka, jer je do​‐ prem​lje​na ju​čer, a sti​že s mor​skih oto​ka. Od nje oče​ku​jem mno​go za​do​volj​stva, prem​‐ da je prvo tre​ba oma​mi​ti ma​ko​vim so​kom. Do​di​ja​vao mi je sve dok ni​sam kre​nuo u žen​ske oda​je, gdje je vla​dao pra​vi me​tež. Eunu​si me nisu ome​ta​li, zna​ju​ći da sam li​ječ​nik. Sta​re žene koje su se u čast ovo​ga dana odje​nu​le u pu​nom sja​ju i na​li​či​le svo​ja iz​bo​ra​na lica, pris​tu​pi​še mi u go​mi​li, ras​‐ pi​tu​ju​ći se jed​no​glas​no: – Što se zbi​lo s njim, na​šim vo​lje​nim, cvi​je​tom na​ših sr​da​ca, na​šim ma​lim koz​li​‐ ćem, na ko​jeg smo če​ka​le od ju​tra? Ogrom​na crn​ki​nja, čije su gru​di na​lik na crne lon​ce za ku​ha​nje vi​sje​le pre​ko tus​te tr​bu​ši​ne, ra​zo​dje​nu​la se kako bi mo​gla prva pri​mi​ti Kap​ta​ha. Pri​tom vi​ka​la: – Daj​te mi moga vo​lje​nog! Že​lim ga stis​nu​ti na svo​je gru​di! Daj​te mi moga slo​na kako bi mo​gao omo​ta​ti svo​ju sur​lu oko mene! A uz​ne​mi​re​ni eunu​si su mi rek​li: – Ne oba​zi​ri se na te žene. Nji​ho​va je za​da​ća za​bav​lja​ti laž​no​ga kra​lja, pa su se na​‐ li​le vina če​ka​ju​ći na nje​ga. Ipak, uis​ti​nu tre​ba​mo li​ječ​ni​ka, jer je dje​voj​ka koja je do​‐ 157

prem​lje​na ju​čer, do​is​ta po​div​lja​la. Jača je od nas i žes​to​ko se rita oko sebe, bra​ne​ći se i ru​ka​ma i no​ga​ma. Ne zna​mo što će se iz toga iz​le​ći, jer je od ne​kud pri​ba​vi​la nož i div​lja je po​put div​lje zvi​je​ri. Po​ve​li su me u žen​ske oda​je, gdje su obo​je​ne plo​či​ce svje​tlu​ca​le pod sun​če​vim svje​tlom. Usred pros​to​ra bilo je ve​li​ko je​ze​ro u ko​jem su sta​ja​la is​kle​sa​na vo​de​na ču​‐ do​vi​šta, štr​ca​ju​ći vodu iz svo​jih če​ljus​ti. Po​mah​ni​ta​la dje​voj​ka po​pe​la se na je​dan od tih ki​po​va. Odje​ću su joj ras​tr​ga​li eunu​si ku​ša​ju​ći ulo​vi​ti je, a bila je i mo​kra, kako od pli​va​nja tako i od broj​nih mla​zo​‐ va vode iz vo​do​sko​ka, koji su tek​li po njoj. Jed​nom se ru​kom pri​dr​ža​va​la za usta du​pi​‐ na iz ko​jih je tek​la voda, a u dru​goj je dr​ža​la blje​štav nož. Što od žu​bo​ra vode, što od po​vi​ka eunu​ha, tek ni​sam mo​gao ra​za​bra​ti ni ri​je​či od ono​ga što je go​vo​ri​la. Una​toč ras​tr​ga​noj ha​lji​ni i mo​kroj kosi, bila je uis​ti​nu li​je​po di​je​te... Zbu​ni​lo me sve to, te gnjev​no re​koh eunu​si​ma: – Od​la​zi​te i pus​ti​te me go​vo​ri​ti s njom i umi​ri​ti je. Za​us​ta​vi​te vodu kako bih čuo što go​vo​ri, jer vi​dim kako viče. Upla​še​no su mi rek​li: – Pos​lu​šat ćemo te. Ali, ne pri​bli​žuj joj se pre​vi​še... Nož ko​jim maše vrlo je oštar, što smo i sami is​ku​si​li! Kada je žu​bor vode utih​nuo, spoz​nao sam kako dje​voj​ka ne viče nego pje​va. Ni​sam mo​gao ra​zu​mje​ti ni jed​ne je​di​ne ri​je​či nje​ne pje​sme, jer su bile na ne​kom je​zi​ku ko​jeg ni​sam poz​na​vao. Pje​va​la je gla​ve za​ba​če​ne u na​trag, oči su joj svje​tlu​ca​le ze​le​no po​‐ put ma​čjih, a obra​zi su joj bili za​ža​re​ni od uz​bu​đe​nja. Za​zvao sam je lju​ti​to: – Obuz​daj to mi​ja​uka​nje, div​lja mač​ko! Od​ba​ci nož i dođi ova​mo pa ćemo moći po​pri​ča​ti i moći ću te iz​li​je​či​ti, jer si oči​to po​mah​ni​ta​la. Pre​ki​nu​la je pje​smu i od​vra​ti​la mi na lo​šem ba​bi​lon​skom je​zi​ku, koji je bio gori čak i od mo​jeg: – Sko​či ti u vodu, pa​vi​ja​ne je​dan, te do​pli​vaj amo k meni... Pa ću pus​ti​ti no​žem krv iz tvo​je je​tre, jer sam kraj​nje lju​ti​ta! – Ne ka​nim te poz​li​je​di​ti! – do​vik​nuh joj. – Mno​gi mu​škar​ci re​ko​še mi to isto i la​ga​li su, že​le​ći mi uči​ni​ti na žao. Ne smi​jem pus​ti​ti mu​škar​ca k sebi, sve ako to i že​lim, jer sam na​mi​je​nje​na mom bogu, da ple​šem pred njim. Zato no​sim nož i za​dr​žat ću ga, te ću mu ra​di​je dati piti moje vlas​ti​te krvi nego da me neki mu​ška​rac do​dir​ne. Po​naj​ma​nje će mi ne​do​lič​no pri​la​zi​ti onaj jed​no​‐ oki vrag, koji više sli​či na​pu​ha​noj kož​na​toj vre​ći nego čo​vje​ku. – Ti si dak​le ta koja je uda​ri​la kra​lja? – upi​tah je. – Jest – od​vra​ti​la je div​lje. – Ša​kom sam mu smje​ri​la u oko, a pod mo​jom je pa​pu​‐ čom za​žu​bo​rio iz​vor krvi iz nje​go​va nosa. I vrlo se ra​du​jem zbog toga, bio on kra​ljem ili ne. Jer, mene čak ni je​dan kralj ne smi​je do​tak​nu​ti. Moj mi bog za​bra​nju​je sva​ki do​dir mu​škar​ca, jer sam od​go​je​na za nje​go​vu ple​sa​či​cu i po​sve​će​na. 158

– Ple​sa​ti mo​žeš ko​li​ko ti srce želi, ti luda dje​voj​ko. To me se ni​ma​lo ne tiče. Ali, od​lo​ži taj nož! Ta mo​gla bi oz​li​je​di​ti samu sebe! A to bi bila šte​ta, jer su mi eunu​si pri​‐ op​ći​li kako su na tr​ž​ni​ci, u kra​lje​vo ime, pla​ti​li po​za​maš​nu ko​li​či​nu zla​ta za tebe. – Ja ni​sam ro​bi​nja. Po​taj​no sam ukra​de​na, što bi mo​rao vi​dje​ti ako imaš oči​ju u gla​vi. Ali, zar ne mo​žeš go​vo​ri​ti ne​kim pris​toj​nim je​zi​kom, ko​jeg ovi lju​di ov​dje ne ra​zu​mi​ju? Eunu​si na​ime vre​ba​ju među stu​pov​ljem na​ću​lje​nih uši​ju, nas​to​je​ći čuti što go​vo​ri​mo. – Ja sam Egip​ća​nin – od​go​vo​rih joj na je​zi​ku svo​ga oca i maj​ke. – Ime mi je Si​nu​‐ he, a znan sam i kao Onaj Koji Je Usam​ljen, od​nos​no Sin Div​lje​ga Osla. Po za​ni​ma​nju sam li​ječ​nik, pa me se ne tre​baš bo​ja​ti. Na te moje ri​je​či sko​či​la je u vodu i do​pli​va​la k meni, s no​žem u ruci. Ba​ci​la se pred mene i rek​la: – Znam kako su Egip​ća​ni njež​ni i neće uze​ti ženu si​lom. Zato ti vje​ru​jem i mo​lim te opros​ti, što ću za​dr​ža​ti nož... Jer se čini, ovo je dan kada ću otvo​ri​ti svo​je vene, kako moj bog ne bi bio osk​vr​nut kroz mene. Ali, ako se bo​jiš bo​go​va i že​liš mi do​bro, spa​si me i odve​di iz ove zem​lje, prem​da te ne mogu na​gra​di​ti ona​ko kako bi tak​vo dje​lo zas​lu​ži​va​lo. Na​ime, uis​ti​nu se ne smi​jem pri​bli​ži​ti mu​škar​cu. To mi je za​bra​nje​‐ no... – Nije mi baš ni malo sta​lo do toga da te do​dir​nem – uvje​ra​vao sam je. – U tom po​gle​du mo​žeš uis​ti​nu biti spo​koj​na, ba​rem što se mene tiče. A tvo​ja je lu​dost do​is​ta ve​li​ka, kad že​liš oti​ći iz kra​lje​ve žen​ske kuće, gdje je u iz​o​bi​lju jela, pića, na​ki​ta, ha​lji​‐ na i sve​ga os​ta​log, što ti srce može samo po​že​lje​ti. – Mu​ška​rac go​vo​ri samo o jelu, piću, ha​lji​na​ma i na​ki​tu, jer ni​šta dru​go ni ne zna – rek​la je, pro​dor​no me mo​tre​ći svo​jim neo​bič​nim ze​le​nim oči​ma. – Ali žena može čez​nu​ti i za dru​gim stva​ri​ma, no to mu​ška​rac ne shva​ća. Ne​ra​zum​lji​va mi je i tvo​ja tvrd​nja kako me ne že​liš, te ona za mene pred​stav​lja ve​li​ku uvre​du. Na​vik​la sam već da me žele svi mu​škar​ci, a to pre​poz​na​jem po nji​ho​vim li​ci​ma i nji​ho​vom di​sa​nju, dok gle​da​ju moj ples. Naj​bo​lje sam to za​pa​zi​la na tr​ž​ni​ci rob​lja, kad su mu​škar​ci zu​ri​li u mene, a nji​ho​vi eunu​si ut​vr​đi​va​li moje dje​vi​čans​tvo. Ali, o tome mo​že​mo i kas​ni​je raz​go​va​ra​ti, ako ti je po vo​lji. Naj​važ​ni​je je: odve​di me oda​tle i po​mog​ni mi ute​ći iz Ba​bi​lo​na! Bila je to​li​ko dr​ska i umiš​lje​na, te u prvi mah ni​sam jed​nos​tav​no znao, što joj od​‐ go​vo​ri​ti. Ko​nač​no sam je oš​tro iz​gr​dio: – Ne​mam ni naj​ma​nje na​mje​re po​mo​ći ti u bi​je​gu. Bio bi to zlo​čin pre​ma kra​lju, koji mi je pri​ja​telj i koji je pla​tio brdo sre​bra za tebe. Po​vrh toga, mogu ti reći, ona na​‐ puh​nu​ta kož​na vre​ća koja je bila ov​dje, za​pra​vo je laž​ni kralj, koji vla​da samo da​nas. A su​tra će te po​sje​ti​ti pra​vi kralj. On je još go​lo​bra​di mom​čić ali i ugod​na oso​ba, te oče​ku​je naći s to​bom mno​go za​do​volj​stva, na​kon što te pri​pi​to​mi. Ne vje​ru​jem kako je moć tvo​ga boga to​li​ka pa te može do​seg​nu​ti ov​dje. Zato ne​ćeš iz​gu​bi​ti ni​šta, po​ko​‐ ra​va​ju​ći se onom što se ne može pro​mi​je​ni​ti ni iz​bje​ći. Pa bi bilo naj​bo​lje ako uči​niš 159

kraj tim svo​jim lu​dos​ti​ma, od​lo​žiš nož, odje​neš se i ure​siš za nje​ga. Nisi ni naj​ma​nje li​je​pa, ova​ko mo​kre kose i cr​ve​ni​la s usa​na raz​ma​za​nog po ci​je​lom licu, sve do uši​ju... Ove pri​mjed​be su oči​to ima​le uči​na, jer je po​pi​pa​la svo​ju kosu, nav​la​ži​la vr​šak pr​‐ sta i nji​me pro​tr​lja​la obr​ve i usne. Po​tom mi se na​smi​je​ši​la. Ima​la je ma​le​no i dra​žes​‐ no lice. Tada mi je rek​la smjer​no: – Ime mi je Mi​nea. Smi​ješ me tako zva​ti kada me odve​deš i za​jed​no po​bjeg​ne​mo iz ove užas​ne zem​lje. Po​di​gao sam ruke raz​dra​že​no i sr​di​to, te se okre​nuo i hi​tro oti​šao. No nje​no me se lice to​li​ko kos​nu​lo, pa se vra​tih i re​koh joj: – Mi​nea, idem kra​lju i za​go​va​rat ću te kod nje​ga. Ali više od do​bre ri​je​či za tebe ne mogu uči​ni​ti. U me​đu​vre​me​nu se odje​ni i smi​ri. Ako že​liš, dat ću ti umi​ru​ju​će sred​‐ stvo pa više ne​ćeš ma​ri​ti što se zbi​va s to​bom... – Po​ku​šaj to, ako se usu​đu​ješ!.. Una​toč sve​mu, bu​du​ći si stao na moju stra​nu, dat ću ti ovaj nož, koji me je bra​nio do sada. Či​nim to jer znam, pos​tu​pim li tako, ti ćeš me šti​ti​ti i ne​ćeš me iz​ne​vje​ri​ti, te ćeš me iz​ves​ti iz ove zem​lje. Smi​je​ši​la se, te mi je pre​da​la svoj nož, prem​da sam uzvik​nuo: – Ne že​lim tvo​ga noža, ti su​lu​da dje​voj​ko! Htio sam joj ga vra​ti​ti, ali ga sad ona nije više htje​la. Samo se smi​je​ši​la is​pod svo​je mo​kre kose, te sam se po​sram​ljen po​vu​kao, no​se​ći njen nož i is​to​dob​no mu​čen du​bo​‐ kom zbu​nje​noš​ću. Spoz​nao sam kako je bila pre​pre​de​ni​ja od mene, jer je da​ju​ći mi svoj nož po​ve​za​la svoj usud s mo​jim pa joj ni​sam mo​gao iz​ma​ći. Bur​na​bu​ri​aš me je pre​sreo na putu iz žen​skih oda​ja, kraj​nje lju​bo​pit​ljiv, že​le​ći saz​‐ na​ti što se zbi​lo. – Tvo​ji eunu​si pos​tu​pi​li su vrlo loše – pri​op​ćih mu. – Jer Mi​nea, dje​voj​ka koju su ti do​pre​mi​li, bjes​ni i neće stu​pi​ti u bli​zi​nu mu​škar​ca bu​du​ći joj je to njen bog za​bra​nio. Zato bi bilo naj​bo​lje ako je os​ta​viš na miru dok se sama ne pre​do​mis​li. Bur​na​bu​ri​aš se samo sret​no smi​jao. – Uis​ti​nu pre​do​sje​ćam mno​go za​do​volj​stva s njom, jer znam tu vr​stu dje​vo​ja​ka. Za njih je prut naj​bo​lje sred​stvo uvje​ra​va​nja. Ja još je​sam mlad, bra​da mi još nije po​če​la ras​ti, a čes​to se i do​sa​đu​jem u ru​ka​ma žena. Na​la​zim više užit​ka u gle​da​nju i slu​ša​nju nji​ho​vih kri​ko​va dok ih eunu​si ne​mi​li​ce ši​ba​ju tan​kim pru​to​vi​ma. Zato me ova tvr​do​‐ gla​va dje​voj​ka vrlo ve​se​li, da​ju​ći mi po​vo​da da je iz​vrg​nem ši​ba​nju eunu​ha. I ku​nem se, upra​vo će ove noći biti ši​ba​na, sve dok joj koža ne na​tek​ne to​li​ko te više neće moći le​ža​ti na le​đi​ma. Time će moje za​do​volj​stvo pos​ta​ti ve​ćim nego ra​ni​je. Tr​ljao je ruke na​pu​šta​ju​ći me, ki​ko​ću​ći po​put dje​voj​ke. Dok sam sta​jao i gle​dao ga kako od​la​zi, znao sam: više mi nije pri​ja​telj. I više mu ne že​lim do​bra. A Mi​ne​in nož još je po​či​vao u moj ruci.

160

5 Na​kon toga ni​sam više mo​gao su​dje​lo​va​ti u tom op​ćem ve​se​lju, prem​da su pa​la​ča i nje​na pred​nja dvo​ri​šta bili pre​plav​lje​ni na​ro​dom koji je pio vina i piva, te div​lje odo​‐ bra​vao Kap​ta​ho​vim la​kr​di​ja​ma. A on je oči​to bio za​bo​ra​vio ne​pri​li​ke iz žen​skih oda​ja. Na nje​go​vo po​mo​d​rje​lo oko sta​vi​li su plo​ške si​ro​vog mesa pa ga više nije bo​lje​lo, prem​da je jako po​tam​ni​lo i sja​lo svim mo​gu​ćim bo​ja​ma. A ja sam se osje​ćao ne​ka​ko čud​no... Ali za​što je to bilo i zbog čega, ni​sam znao. Raz​miš​ljao sam kako tre​bam još mno​go uči​ti u Ba​bi​lo​nu, bu​du​ći da moja iz​u​ča​va​‐ nja ve​za​na za je​tre ova​ca još nisu bila za​okru​že​na, a u na​li​je​va​nju ulja u vodu još ni​‐ sam bio to​li​ko vješt kao sve​će​ni​ci. Na​da​lje, Bur​na​bu​ri​aš je bio moj ve​li​ki duž​nik, kako gle​de moga struč​nog umi​je​ća tako i ve​za​no za pri​ja​telj​stvo. Znao sam, u ko​li​ko bih mu os​tao pri​ja​te​ljem, pri od​la​sku bih pri​mio iz​daš​ne da​ro​ve. Ali sada, što sam više o tome moz​gao, to me je upor​ni​je uz​ne​mi​ri​va​lo Mi​ne​ino lice. Mis​lio sam i o Kap​ta​hu, koji je tre​bao umri​je​ti te ve​če​ri! I to samo zbog glu​pog hira jed​nog kra​lja, sve u sve​mu bez moje pri​vo​le, prem​da je bio mo​jim slu​gom. Po​s​lje​dak toga ubr​zo sam spoz​nao. Moje je srce ot​vrd​nu​lo pre​ma kra​lju, jer je na​‐ lju​tiv​ši me svo​jim pos​tup​kom, meni dao pra​vo lju​ti​ti se na nje​ga. Srce mi je do​du​še go​vo​ri​lo kako je i puka tak​va po​mi​sao, kr​še​nje svih za​ko​na pri​ja​telj​stva. Ali ja sam bio sa​mo​tan tu​đi​nac, neo​bve​zan ta​moš​njim obi​ča​ji​ma. Tog pos​li​je​pod​ne​va sam zato oti​šao do ri​ječ​ne oba​le i unaj​mio ča​mac s de​set ves​la​ča, te im re​kao: – Da​nas je Dan Laž​no​ga Kra​lja pa znam, opi​je​ni ste za​do​volj​stvom i pi​vom, te vam nije dra​go ves​la​ti. Ali dat ću vam dvos​tru​ko od uobi​ča​je​ne na​gra​de, jer je umro moj bo​ga​ti ujak, pa mo​ram ot​pre​mi​ti nje​go​vo ti​je​lo i po​lo​ži​ti ga među pret​ke. A to mora biti hi​tro, pri​je nego nje​go​va dje​ca ili moj brat poč​nu os​po​ra​va​ti na​s​ljed​stvo i os​ta​ve me bez pre​bi​ta nov​či​ća. Zato ću vam pla​ti​ti iz​daš​no, bu​de​te li ves​la​li brzo una​‐ toč du​lji​ni pu​to​va​nja i ako svla​da​te put brže nego ina​če. Na​ime, moji su pre​ci okup​lje​‐ ni na sta​rom obi​telj​skom po​sje​du, na gra​ni​ci sa zem​ljom Mi​ta​ni. Ves​la​či su mrm​lja​li, ali ku​pio sam im dva vrča piva i re​kao im neka budu pri​prav​ni za po​la​zak čim se smra​či. Na to su sta​li žes​to​ko pro​s​vje​do​va​ti. – Ni pod ko​jim okol​nos​ti​ma ne​će​mo kre​nu​ti na​kon što se smra​či! Ta noć je puna vra​go​va, ve​li​kih i ma​le​nih, kao i zlih du​ho​va koji is​pu​šta​ju sa​blas​ne kri​ko​ve! I vje​ro​‐ jat​no će pre​vr​nu​ti naš ča​mac ili nas po​bi​ti... Na to sam od​go​vo​rio: – Idem pri​ni​je​ti žr​tvu u hram, kako nas ni​kak​vo zlo ne bi do​pa​lo ti​je​kom pu​to​va​‐ nja. A zvec​ka​nje svog onog sre​bra koje ću vam dati kada stig​ne​mo, otje​rat će vraž​je ur​li​ke i dre​ku du​ho​va... 161

Do​is​ta sam po​šao u hram i u pre​dvor​ju pri​nio na žr​tvu jed​nu ovcu. Tamo ni​sam za​te​kao mno​go lju​di, jer se ve​ći​na pu​čans​tva oku​pi​la u pa​la​či, na svet​ko​vi​ni Dana Laž​no​ga Kra​lja. Pro​učio sam je​tru ovce, ali su moje mis​li bile to​li​ko zbr​ka​ne, pa mi je je​tra malo toga ob​z​na​ni​la. Uočio sam je​di​no, bila je tam​ni​ja nego ina​če i ima​la oga​‐ van vonj. To me je is​pu​ni​lo zlim slut​nja​ma. Po​ku​pio sam krv ovce u kož​na​tu vre​ću, koju sam pod ru​kom po​nio u pa​la​ču. Stu​piv​ši u žen​ske oda​je, las​ta​vi​ca mi je pr​h​nu​la po​red gla​ve. To mi je ogri​ja​lo srce i ohra​bri​lo mi ti​je​lo, jer je to bila pti​ca iz moje do​‐ mo​vi​ne. Zato sam to pri​hva​tio kao do​bar znak i pret​ka​za​nje. U žen​skim oda​ja​ma re​koh eunu​si​ma: – Os​ta​vi​te me na​sa​mu s onom lu​dom že​nom, kako bih mo​gao is​tje​ra​ti ne​čas​ti​vog iz nje. Pos​lu​ša​li su me i odve​li u ma​le​nu pros​to​ri​ju gdje objas​nih Mi​nei što tre​ba uči​ni​ti. Is​to​dob​no joj pre​da​doh nož i vre​ću s krv​lju. Obe​ća​la je sli​je​di​ti moje na​put​ke pa sam oti​šao, za​tvo​riv​ši vra​ta za so​bom. Na od​la​sku sam re​kao eunu​si​ma kako je nit​ko ne smi​je uz​ne​mi​ra​va​ti, bu​du​ći da sam joj dao li​jek koji će iz​g​na​ti ne​čas​ti​vog iz nje. A taj bi ne​čas​ti​vi mo​gao na​pas​ti i op​sjes​ti pr​vog koji otvo​ri vra​ta bez moje pri​vo​le... Ve​ćeg upo​zo​re​nja nije im tre​ba​lo. U me​đu​vre​me​nu je sun​ce na za​la​sku is​pu​ni​lo pros​to​ri​je pa​la​če ru​me​nom svje​tloš​‐ ću. Kap​tah je po​nov​no jeo i pio, dok je Bur​na​bu​ri​aš sta​jao uz nje​ga, smi​ju​ći se i ki​ko​‐ ću​ći po​put dje​voj​ke. Svu​da po tlu le​ža​li su pi​ja​ni lju​di, kako oni ugled​ni tako i bez​na​‐ čaj​ni, dre​muc​ka​ju​ći u je​zer​ci​ma vina. – Že​lim se uvje​ri​ti da će Kap​tah umri​je​ti bez​bol​no – re​koh kra​lju. – Jer, on je moj slu​ga, pa mu to du​gu​jem. – Tada po​hi​taj – reče on. – Sta​rac već mi​je​ša otrov u vino. A tvoj slu​ga mora umri​‐ je​ti uz za​la​zak sun​ca, kako to obi​ča​ji zah​ti​je​va​ju. Pro​na​šao sam sta​rog čo​vje​ka, kra​lje​vog li​ječ​ni​ka. Kada mu pri​op​ćih da me je pos​‐ lao kralj, po​vje​ro​vao je i re​kao: – Smi​je​šaj otrov sam... Ruke mi se tre​su od is​pi​ja​nja vina. A i oči su mi jako za​mu​‐ će​ne, pa ne vi​dim ni​šta. To​li​ko sam se, od srca, smi​jao vra​go​li​ja​ma tvo​ga slu​ge... Ba​cio sam nje​go​vu mje​ša​vi​nu i na​lio ma​ko​va soka u vino, ali ko​li​či​nu koja neće pro​uz​ro​či​ti smrt... Tada sam od​nio pe​har Kap​ta​hu, pa mu re​koh: – Kap​tah, mo​gu​će se više ni​ka​da ne​će​mo sres​ti, jer su ti dos​to​jans​tva uda​ri​la u gla​‐ vu i su​tra se više ne​ćeš udos​to​ji​ti poz​na​va​ti me. Is​pij zato ovu kupu koju ti nu​dim, kako bih po po​vrat​ku u Egi​pat mo​gao go​vo​ri​ti, kralj sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta bio je mo​‐ jim pri​ja​te​ljem. Na​kon što is​pi​ješ, znat ćeš kako ti ne že​lim ni​šta do li do​bra, ma što se zbi​lo. Sje​ti se i na​šeg ska​ra​be​ja! – Go​vor ovog Egip​ća​ni​na – re​kao je Kap​tah – bio bi mo​jim uši​ma po​put zuja muha, da mi već uši nisu pune zu​ja​nja od vina pa ni​ka​ko ne ra​za​bi​rem što mi go​vo​ri. Ali pe​har s vi​nom ni​sam ni​ka​da od​bio ni prez​reo, kao što to svi ov​dje zna​ju. A i da​nas 162

sam se bo​rio da bih to do​ka​zao svim svo​jim po​da​ni​ci​ma, s ko​ji​ma sam vrlo za​do​vo​‐ ljan. Zato ću is​pi​ti pe​har ko​jeg mi nu​diš, prem​da sam svjes​tan, su​tra će mi div​lji ma​‐ gar​ci bu​či​ti i tut​nja​ti u gla​vi. Is​tru​sio je pe​har, a tog je tre​nut​ka zaš​lo sun​ce. Une​se​ne su go​ru​će luči i za​pa​lje​ne su svje​tilj​ke... Svi su us​ta​li i sta​ja​li u ti​ši​ni, te je muk zav​la​dao ci​je​lom pa​la​čom. Kap​‐ tah je ski​nuo s gla​ve kru​nu ba​bi​lon​sko​ga kra​lja, go​vo​re​ći: – Ova kle​ta kru​na ote​ža​va mi gla​vu... A i do​sa​di​la mi je. I noge su mi uko​če​ne, a očni kap​ci kao od olo​va. Naj​bo​lje mi je poći na po​či​nak! Go​vo​re​ći to po​vu​kao je te​žak stol​ni po​krov pre​ko sebe i sva​lio se spa​va​ti na tlu. Za​jed​no sa stol​nim po​kro​vom po​pa​da​li su po nje​mu, uz bu​čan štro​pot, vr​če​vi i vin​ske kupe. Tako se na​šao oku​pan u vinu sve do grla, upra​vo kao što je is​to​ga ju​tra naj​a​‐ vio... Kra​lje​ve slu​ge su ga svuk​le, te su vi​nom pro​mo​če​nu odje​ću na​vuk​le Bur​na​bu​ri​‐ ašu, na gla​vu mu sta​vi​le kra​ljev​sku kru​nu, a zna​kov​lje kra​ljev​skog dos​to​jans​tva u nje​‐ go​ve ruke. Na​kon toga po​ve​li su ga neka za​uz​me svo​je mjes​to na pri​jes​to​lju. – Ovo je bio is​crp​lju​ju​ći dan – re​kao je. – A sada znaj​te, gle​de toga, ni​sam pro​pus​‐ tio za​pa​zi​ti one među vama koji su mi is​ka​za​li ne​do​volj​no što​va​nja ti​je​kom za​ba​ve, na​da​ju​ći se kako ću se za​du​ši​ti mes​nom ju​hom i ni​ka​da neću po​vra​ti​ti svo​ju kru​nu. Zato ove spa​va​če ov​dje is​tje​raj​te ši​ba​ma i naj​u​ri​te svje​ti​nu iz dvo​ri​šta! Ovu pak ludu, ako je mr​tva, str​paj​te u vrč vječ​nos​ti... Jer mi ga je dos​ta! Kap​ta​ha su pre​okre​nu​li na leđa i li​ječ​nik ga je pre​gle​dao. Pri​tom su mu se ruke tres​le od po​pi​je​nog vina, a oči bile za​mag​lje​ne. Na​kon kra​ćeg pre​gle​da, obja​vio je: – Mr​tav je po​put gno​ji​šta​ra. Slu​ge su uni​je​le ve​li​ku zem​lja​nu urnu, kak​vu Ba​bi​lon​ci rabe za po​ka​pa​nje svo​jih mr​tvih. Kap​tah je smje​šten u nju, a otvor je od​mah bio oma​zan gli​nom. Kralj je tada za​po​vje​dio neka od​ne​su urnu u grob​ni​cu is​pod pa​la​če i smjes​te tamo među one s ti​je​‐ li​ma ra​ni​jih laž​nih kra​lje​va... U tom tre​nu sam se umi​je​šao, re​kav​ši: – Ovaj čo​vjek je Egip​ća​nin i obre​zan je, po​put mene. Zato mo​ram bal​za​mi​ra​ti nje​‐ go​vo ti​je​lo pre​ma egi​pat​skom obi​ča​ju, a za nje​go​vo pu​to​va​nje u Za​pad​nu Zem​lju mo​‐ ram ga opre​mi​ti svim što mu je neo​p​hod​no, kako bi mo​gao jes​ti i piti, kao i uži​va​ti na​kon smr​ti, a da se za to ne mora pa​ti​ti muč​nim ra​dom. To može po​tra​ja​ti tri​de​set dana ili pak se​dam​de​set dana, suk​lad​no po​lo​ža​ju ko​jeg je po​koj​nik imao za ži​vo​ta. Mis​lim, za Kap​ta​ha će biti do​volj​no tri​de​set dana, jer je bio tek moj slu​ga. Na​kon tog raz​dob​lja vra​tit ću ga na​trag na nje​go​vo mjes​to među pret​hod​ni​ke, os​ta​le laž​ne kra​lje​‐ ve, u grob​ni​cu is​pod tvo​je pa​la​če. Bur​na​bu​ri​aš je lju​bo​pit​lji​vo slu​šao i re​kao: – Udo​vo​ljit ću tvo​joj mol​bi, prem​da mis​lim kako je to za​lu​dan po​sao. Jer čo​vjek koji je mr​tav te​ško da mari što se s njim zbi​va. Nje​gov ne​mi​ran duh leti svu​da uoko​lo i jede ba​le​gu s ces​te, ako do​bri lju​di nisu spra​vi​li nje​go​vo ti​je​lo u gli​ne​ni vrč, te ga ne drže u svo​joj kući, u ko​joj su​dje​lu​je pri sva​kom obje​du. Tako se to zbi​va sa svi​ma, 163

osim sa mnom, jer sam kralj. Mene bo​go​vi od​mah pos​li​je moje smr​ti uzi​ma​ju k sebi, pa se ne mo​ram bri​nu​ti za kašu i pivo. Ipak, uči​ni s njim kako že​liš, ako je to obi​čaj u tvo​joj zem​lji. Neću ras​prav​lja​ti o obi​ča​ji​ma, bu​du​ći da se i sam usrd​no mo​lim bo​go​vi​‐ ma koje i ne poz​na​jem, že​le​ći ih udo​bro​vo​lji​ti zbog gri​je​ha koje sam mo​gao ne​s​vjes​no po​či​ni​ti. Po​niz​nost je vr​li​na. Za​po​vje​dio sam ro​bo​vi​ma neka iz​ne​su Kap​ta​ha u nje​go​voj urni i sta​ve u no​silj​ku koja je sta​ja​la če​ka​ju​ći uz zi​di​ne pa​la​če. Pri​je od​la​ska, pri​op​ćio sam kra​lju: – Ne​ćeš me vi​dje​ti kroz pred​sto​je​ćih tri​de​set dana, jer se za vri​je​me bal​za​mi​ra​nja ne smi​jem po​ka​zi​va​ti među lju​di​ma, kako im ne bi pre​nio vra​go​ve koji se roje iz ti​je​‐ la. – Neka bude po tvo​joj vo​lji – na​smi​jao se Bur​na​bu​ri​aš. – Ali, bu​deš li se po​ka​zao una​toč toj po​gi​be​lji za dru​ge lju​de, upo​zo​ra​vam te, za​po​vje​dit ću slu​ga​ma neka te ba​‐ ti​na​ma is​tje​ra​ju, kako mi pa​la​ču ne bi na​pu​nio tim zlim i opas​nim du​ho​vi​ma. Kada pris​pje​smo do no​silj​ke, pro​bio sam rupu u gli​ni ko​jom je urna bila zap​ti​ve​na, kako bih Kap​ta​hu dao zra​ka za di​sa​nje. Po​tom sam se kri​omi​ce vra​tio do pa​la​če i žen​‐ skih oda​ja. Eunu​si su se ra​zve​se​li​li smo​triv​ši me, jer su se bo​ja​li da bi kralj mo​gao ba​nu​ti sva​‐ kog tre​na. Otvo​riv​ši vra​ta sobe u ko​joj sam os​ta​vio Mi​neu, smjes​ta sam se vra​tio, ču​pa​ju​ći kose i ja​di​ku​ju​ći: – Do​đi​te i po​gle​daj​te što se zbi​lo! Ona leži mr​tva u lok​vi svo​je krvi, s okr​vav​lje​nim no​žem uz sebe, a i kosa joj je sva kr​va​va. Eunu​si su doš​li i pres​tra​vi​li se. Na​ime, svi se eunu​si jako pla​še krvi. Zato se nisu usu​di​li do​tak​nu​ti je, nego uda​ri​še u je​ca​nje i kri​ku, bo​je​ći se kra​lje​va gnje​va. – Za​de​si​la nas je zla sre​ća, i vas i mene – brzo im re​koh. – Hi​tro mi do​ne​si​te ne​‐ kak​vu ro​go​ži​nu u koju mogu umo​ta​ti ti​je​lo. Po​tom smjes​ta ope​ri​te krv s poda, kako nit​ko ne bi saz​nao što se zbi​lo. Jer, kralj je oče​ki​vao ve​li​ko za​do​volj​stvo i uži​tak od te dje​voj​ke, pa će nje​gov gnjev biti stra​šan saz​na li da smo vi i ja po​gri​je​ši​li, pus​tiv​ši je umri​je​ti, ona​ko kako je to njen bog zah​ti​je​vao. Po​br​zaj​te zato, te do​ve​di​te neku dru​gu dje​voj​ku na nje​no mjes​to, pri​mje​ri​ce neku iz stra​nih ze​ma​lja, koja ne go​vo​ri vaš je​zik. – Odje​ni​te je i ure​si​te za kra​lja, a ako bude pru​ža​la ot​por, iši​baj​te je svo​jim pru​to​vi​ma pred nje​go​vim oči​ma, jer to po​seb​no za​bav​lja kra​lja, te će vas bo​ga​to na​gra​di​ti. Eunu​si su od​mah spoz​na​li mu​drost mo​jih ri​je​či, pa sam im na​kon krat​kog po​ga​đa​‐ nja dao sre​bra... I to po​lo​vi​cu vri​jed​nos​ti od onog što su na​ve​li kao ci​je​nu pla​će​nu za novu dje​voj​ku. Pri​tom mi je bilo pot​pu​no jas​no kako je to iz​gub​ljen no​vac, za​pra​vo ukra​den, jer će novu dje​voj​ku ku​pi​ti kra​lje​vim sre​brom, pa će pri​tom opet kras​ti. Na​ime, od pro​da​va​‐ ča će zah​ti​je​va​ti neka im na gli​ne​nu plo​či​cu na​pi​še ci​je​nu višu od one koju su na​kon duga cjen​ka​nja do​is​ta pla​ti​li. Tako su obi​ča​va​li eunu​si na ci​je​lo​me svi​je​tu, a tako će i os​ta​ti. Ali, meni nije bilo do ras​pre i sva​đe. 164

Do​ni​je​li su mi ro​go​ži​nu u koju sam umo​tao Mi​neu. Na​kon toga su mi još po​mo​gli od​ni​je​ti umo​ta​no ti​je​lo kroz tam​no dvo​ri​šte do no​silj​ke u ko​joj se već na​la​zio Kap​tah, u svo​joj zem​lja​noj žari. Tako sam noću i po ma​gli na​pu​štao ve​li​čaj​ni Ba​bi​lon, po​put ne​kak​vog bje​gun​ca, po​put obič​no​ga tata. Pri​tom sam još iz​gu​bio mno​go zla​ta i sre​bra... A mo​gao sam se na​pro​tiv još više obo​ga​ti​ti te ste​ći ne​iz​mjer​no mno​go no​vih i ko​ris​nih zna​nja. – Tko je taj čo​vjek – mrm​lja​li su i pri​go​va​ra​li no​sa​či – koji nas sili ho​da​ti oko​lo u tam​noj noći, bez upa​lje​ne luči, tr​pa​ju​ći pri​tom u našu no​silj​ku mr​tvač​ke urne i kra​‐ ljev​ske sa​go​ve? Tako mo​ra​mo sa​gi​ba​ti vra​to​ve i ra​me​na pod te​škim te​re​tom, kao vo​‐ lo​vi pod jar​mom, dok nas te​ške ru​ku​ni​ce do krvi ra​nja​va​ju po ra​me​ni​ma i le​đi​ma! Uis​ti​nu, je​tra nam crne od stra​ha, jer mo​ra​mo noću vući na​oko​lo tru​pla i jer nam se iz saga ci​je​di krv za vrat! To sve mo​rat će nam sku​po pla​ti​ti. Po pris​pi​je​ću na ri​ječ​nu oba​lu, za​mo​lio sam no​sa​če neka smjes​te umu u ča​mac. Ali ro​go​ži​nu sam svo​jim ru​ka​ma odvu​kao i skrio je pod pa​lu​bu. Tada re​koh no​sa​či​ma: – Ro​bo​vi i pa​sji si​no​vi! Ako vas itko išta upi​ta, ove noći nis​te ni​šta ni čuli niti vi​‐ dje​li. Da vas pod​sje​ća na to, sva​kom od vas dat ću po sre​br​njak. Po​ska​ku​ju​ći od ve​se​lja, po​vi​ka​li su: – Uis​ti​nu smo slu​ži​li ve​li​čaj​nog gos​po​da​ra! A naše su uši glu​he i oči sli​je​pe! I ni​‐ smo baš ni​šta ni vi​dje​li niti čuli ove noći. Po​tom sam ih ot​pus​tio, do​bro zna​ju​ći: smje​ra​ju se bez od​la​ga​nja na​pi​ti, ka​kav je već obi​čaj no​sa​ča svih dobi i svih pod​neb​lja, te će u svo​je vin​ske kupe iz​brb​lja​ti sve što su vi​dje​li. Ali to ni​sam mo​gao za​pri​je​či​ti. Bu​du​ći da ih je bilo osam, svi po​krup​ni i snaž​ni mom​ci, ni​sam ih mo​gao po​bi​ti i ba​ci​ti u ri​je​ku, prem​da bi to bilo naj​si​gur​ni​je. Mo​ram priz​na​ti, to bih naj​ra​di​je bio i uči​nio. Čim su otiš​li, pro​bu​dio sam ves​la​če. U svje​tlu iz​la​ze​ćeg mje​se​ca, iz​va​di​li su svo​ja ves​la i otis​nu​li smo se od oba​le. Pri​tom su zi​je​va​li i prok​li​nja​li svo​ju kob, jer im gla​ve bi​ja​hu smu​će​ne od mno​ži​ne piva koje su po​pi​li. Tako sam ute​kao iz Ba​bi​lo​na, ali koji je tome bio raz​log uis​ti​nu ne znam objas​ni​ti. Ne​dvoj​be​no je sve to bilo za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma još pri​je dana mog ro​đe​nja, pa je time bilo ne​iz​bjež​no...

165

KNJI​GA VII

Mi​nea 1

U

da​lji​li smo se od gra​da, a op​hod​nje nas pri​tom nisu ome​ta​le, jer je pris​tup ri​je​ci noću bio slo​bo​dan. Ja sam se za​vu​kao pod pa​lu​bu, od​mo​ri​ti svo​ju umor​nu gla​‐ vu. Ta, kra​lje​vi su me voj​ni​ci pro​bu​di​li još pri​je zore! A i dan je bio pre​pun buke, jur​nja​ve i uz​bu​đe​nja, kak​vog još ni​sam ni​ka​da ra​ni​je do​ži​vio. Ali ni sada ni​sam na​šao mira, jer se Mi​nea od​mo​ta​la iz ro​go​ži​ne te se pra​la od ov​čje krvi, gra​be​ći vodu iz ri​je​ke dla​no​vi​ma. Pri​tom se mje​se​či​na is​kri​la u ka​pi​ma koje su joj pa​da​le iz​me​đu pr​sti​ju. Po​gle​da​la me je mrko i rek​la pri​je​kor​no: – Slu​ša​ju​ći tvoj sa​vjet, upr​lja​la sam se. Sada vo​njam po krvi i ja​mač​no ni​kad više neću biti čis​ta... I sve je to tvo​ja kri​vi​ca. Što više, dok si me no​sio za​mo​ta​nu u sagu, sti​skao si me jače nego je bilo nuž​no, pa ni​sam mo​gla do daha. Nje​ne su me ri​je​či oz​lo​vo​lji​le, a bio sam i umo​ran. Zato se iz​de​rah na nju: – Obuz​daj je​zik, uk​le​ta ženo! Po​mis​lim li samo na što si me sve nag​na​la, naj​ra​di​je bih te ba​cio u ri​je​ku, gdje bi se mo​gla opra​ti svo​me srcu po vo​lji. Da nema tebe, sada bih sje​dio uz des​nu ruku ba​bi​lon​sko​me kra​lju, a sve​će​ni​ci kule pre​no​si​li bi mi svu svo​ju mu​drost, ne za​ta​jiv​ši ni​šta... Tako bih pos​tao naj​mu​dri​jim li​ječ​ni​kom na svi​je​tu. Zbog tebe sam pak pro​igrao da​ro​ve koje sam mo​gao pris​kr​bi​ti ba​ve​ći se svo​jim zva​‐ njem. Moje je zla​to na iz​ma​ku, a ne usu​đu​jem se po​ka​za​ti svo​je plo​či​ce koje me opu​‐ no​mo​ću​ju po​di​za​ti no​vac u pos​lov​ni​ci hra​ma. Sve to ide na tvoj ra​čun, te prok​li​njem dan kada sam te ugle​dao! Sva​ke go​di​ne na taj ću se dan odi​je​va​ti u vre​ću i po​si​pa​ti pe​pe​lom... Vuk​la je ruku kroz mje​se​či​nom oba​sja​nu vodu ri​je​ke. Pod nje​nim dla​nom voda je pri​tom pr​šta​la po​put otop​lje​na sre​bra, is​kre​ći u bez​broj ma​le​nih svje​tla​ca. Rek​la mi je ti​him gla​som i skre​ću​ći po​gled: – Ako je tome tako, pus​ti me neka sko​čim u ri​je​ku, kad već to že​liš. Tako ćeš me se ri​je​ši​ti... Us​ta​la je i bila bi sko​či​la! Uhva​tio sam je i za​dr​žao, go​vo​re​ći: – Dos​ta je bilo tih lu​do​ri​ja! Sko​čiš li, tek bi tada sva moja do​miš​lja​tost i moj trud 166

bili uza​lud​ni. Za ime svih bo​go​va, pus​ti me spa​va​ti u miru, Mi​nea! I ne do​sa​đuj mi svo​jim hi​ro​vi​ma, jer sam vrlo umo​ran. S tim ri​je​či​ma za​vu​koh se pod ro​go​ži​nu. I od​mah sam je ti​jes​no na​vu​kao oko sebe, bu​du​ći da je noć bila svje​ža, prem​da je pro​lje​će već sti​glo i rode su kle​pe​ta​le u tr​s​ci. Upu​za​la je kraj mene, mrm​lja​ju​ći: – Do​pus​ti mi ba​rem da te gri​jem svo​jim ti​je​lom, ako već ne mogu uči​ni​ti ni​šta dru​go za tebe. Jer, noć je stu​de​na. Bio sam pre​umo​ran za dalj​nje ras​prav​lja​nje. Zas​pao sam i čvr​sto snio okru​žen nje​‐ nom to​pli​nom. Ta bila je mla​da i ti​je​lo joj je po​red mene bilo po​put pe​ći​ce. Kad sam se pro​bu​dio, bili smo već od​mak​li uz ri​je​ku, a ves​la​či su pri​go​va​ra​li: – Naša su ra​me​na odr​ve​nje​la, a leđa nas bole. Že​liš li nas ubi​ti? Zar ti gori kuća, pa mo​ra​mo br​za​ti ga​si​ti je? Na​mjer​no sam ot​vrd​nuo srce i re​kao im: – Tko god po​pus​ti osje​tit će moj prut! Prvi od​mor imat ćete u pod​ne. Tada smi​je​te jes​ti i piti, a sva​ko​me od vas dat ću i gut​ljaj vina od da​tu​lja, kako bi vas okri​je​pi​lo. Pos​li​je toga osje​ćat ćete se po​let​no po​put pti​ca. No bude li još mrm​lja​nja i pri​go​va​ra​‐ nja, za​zvat ću sve vra​go​ve na vas. Mo​ra​te zna​ti, li​ječ​nik sam i ča​rob​njak, te su mi zna​‐ ni i vra​go​vi koji pro​ždi​ru ljud​sko meso! Re​kao sam na​mjer​no tako, že​le​ći ih upla​ši​ti. Ali sun​ce je jas​no sja​lo i nisu mi vje​‐ ro​va​li. Tek su rek​li: “On je sam, a nas je de​set!” A naj​bli​ži od njih me čak po​ku​šao uda​ri​ti ves​lom. U taj čas začu se gro​hot​na buka s pram​ca. Bio je to Kap​tah, koji se ri​tao u svo​joj urni, ku​nu​ći i de​ru​ći se. Ves​la​či su pro​bli​je​dje​li, te je​dan za dru​gim sko​či​še u ri​je​ku i ot​pli​va​še iz​van vi​do​kru​ga. Ča​mac se za​vr​tio u ma​ti​ci, ali us​pio sam ga us​mje​ri​ti k oba​li, gdje sam ba​cio si​dre​ni ka​men. Mi​nea je iz​aš​la is​pod pa​lu​be, češ​lja​ju​ći kosu. U tom tre​nut​ku sav me strah pro​šao, jer je bila to​li​ko li​je​pa, Sun​ce je sja​lo, a rode su kle​‐ pe​ta​le u tr​s​ci. Po​tr​čao sam na pra​mac, do po​s​mrt​ne urne i re​kao glas​no, dok sam lo​‐ mio pe​čat na otvo​ru: – Us​ta​ni, ti čo​vje​če, koji si unu​tra! Kap​tah je pro​mo​lio svo​ju ra​sku​š​tra​nu gla​vu iz urne, a ja ne vi​djeh zbu​nje​ni​jeg i smu​će​ni​jeg čo​vje​ka. Zas​te​njao je: – Kak​va je to lu​do​ri​ja? Gdje sam to? Gdje je moja kra​ljev​ska kru​na, gdje je zna​‐ kov​lje moga kra​ljev​sko​ga dos​to​jans​tva? Neo​dje​ven sam i iz​lo​žen hlad​no​ći! Gla​va mi je puna osa, a udo​vi po​put olo​va, kao da me ugriz​la otrov​na zmi​ja. Ču​vaj se zbi​ja​nja šale sa mnom, Si​nu​he, jer je opas​no pod​smje​hi​va​ti se i iz​ru​gi​va​ti kra​lje​vi​ma! Htje​doh ga kaz​ni​ti zbog dr​skos​ti koju je po​ka​zao pret​hod​no​ga dana, te sam ga za​‐ ču​đe​no po​gle​dao i re​kao: – Ne ra​zu​mi​jem o čemu to zbo​riš, Kap​tah. Si​gur​no te još drži vin​ska ma​gla, pa si sve za​bo​ra​vio. Pri​sje​ti se kako si pri od​la​sku iz Ba​bi​lo​na pre​vi​še pio, te si pos​tao na​si​‐ lan u čam​cu i go​vo​rio tako div​lje te su te ves​la​či mo​ra​li za​tvo​ri​ti u taj zem​lja​ni lo​nac, 167

kako ih ne bi oz​li​je​dio ni po​či​nio kak​vu šte​tu. Brb​ljao si o kra​lje​vi​ma i su​ci​ma, te još mno​go toga. Kap​tah je sklo​pio oči, bo​re​ći se sam sa so​bom. Nas​to​jao je sje​ti​ti se, te je ko​nač​no od​go​vo​rio: – Gos​po​da​ru, ni​kad više neću piti vina, jer su me vino i sno​vi odve​li u straš​nu pus​‐ to​lo​vi​nu. Pus​to​lo​vi​nu koja je to​li​ko sa​blas​na te ti je ne mogu is​ka​za​ti. Ipak, ovo mogu reći: uči​ni​lo mi se kako sam, po mi​los​ti ska​ra​be​ja, pos​tao kra​ljem. Di​je​lio sam i prav​‐ du s pri​jes​to​lja, te sam stu​pio u žen​ske oda​je i iz​u​zet​no uži​vao s pre​div​nom dje​voj​‐ kom. Kao da su se zbi​le i broj​ne dru​ge zgo​de, ali o nji​ma se sada ne usu​đu​jem ni mis​‐ li​ti. Uka​zao bi mi ve​li​ku mi​lost, gos​po​da​ru, ako bi mi dao li​jek, ka​kav pos​li​je pi​jan​ke uzi​ma​ju vi​no​pi​je u tom prok​le​tom Ba​bi​lo​nu. Tek što je to iz​go​vo​rio, uočio je Mi​neu. Hi​tro je po​nov​no uto​nuo u gli​ne​nu urnu, re​kav​ši jad​nim gla​som: – Gos​po​da​ru, si​gur​no još ni​sam sa​svim do​šao k sebi... Ili još uvi​jek sa​njam. Jer mi se pri​či​nja kako tamo na krmi vi​dim dje​voj​ku koju sam u svo​jim sa​nja​ma upoz​nao u kra​lje​vim žen​skim oda​ja​ma. Neka me čuva ska​ra​bej, jer se bo​jim gu​bit​ka ra​zu​ma! Do​ta​kao je svo​je po​mo​d​rje​lo oko i ote​čen nos, te je glas​no ja​ukao. Mi​nea je priš​la urni, iz​vuk​la mu gla​vu po​te​žu​ći za kosu, te rek​la: – Po​gle​daj me! Je​sam li ja mo​žda ta žena s ko​jom si uži​vao proš​le noći? Kap​tah se za​gle​dao u nju s gro​zom, za​tvo​rio svo​je je​di​no oko, te zas​te​njao: – Svi bo​go​vi Egip​ta, imaj​te mi​los​ti pre​ma meni i opros​ti​te mi što sam što​vao tuđe bo​go​ve i pri​no​sio im žr​tve! Opros​ti​te mi, prem​da je to bio samo san! Po​mo​gao sam mu is​tu​pi​ti iz gli​ne​ne po​su​de, te mu dao go​rak pri​pra​vak za čiš​će​nje že​lu​ca. Po​tom sam ga opa​sao uže​tom i po​to​pio ga u ri​je​ku, una​toč nje​go​vim pro​s​vje​‐ di​ma Dr​žao sam ga u vodi kako bi raz​bis​trio gla​vu od ma​ko​va soka i vina. A kada sam ga iz​vu​kao na​trag na pa​lu​bu, smek​šao sam se malo i re​kao mu: – Neka ti to bude po​ukom zbog tvo​ga ne​pos​lu​ha pre​ma meni, svom gos​po​da​ru. Sve što se zbi​lo, is​ti​ni​to je. A bez moje po​mo​ći sada bi be​ži​vot​no po​či​vao u gli​ne​noj urni, među os​ta​lim laž​nim kra​lje​vi​ma. Po​tom sam mu is​pri​po​vje​dio o sve​mu što se zbi​lo u pa​la​či. Mo​rao sam sve po​nav​‐ lja​ti ne​ko​li​ko puta, pri​je nego je shva​tio i po​vje​ro​vao mi. Na kon​cu mu re​koh: – Naši su ži​vo​ti u opas​nos​ti, a ono što je proš​lo, više se ne čini smi​ješ​nim. Si​gur​no jest, kao što sje​di​mo ov​dje i lju​lja​mo se u čam​cu, lju​ljat ćemo se i na zi​di​na​ma, s gla​‐ va​ma na do​lje, ako nas samo kralj nađe. A ko​li​ko ga znam, mo​gao bi smis​li​ti i ne​što još gore. Naši su ves​la​či po​bje​gli... Zato je stva​ra​nje do​bre os​no​ve o tome što ćemo da​‐ lje, sada pre​sud​no. Mo​raš naći iz​la​za i puta ko​jim bi​smo se do​hva​ti​li zem​lje Mi​ta​ni i na taj na​čin spa​si​li ži​vo​te. Kap​tah se po​če​šao po gla​vi i du​lje vre​me​na moz​gao. Na​po​kon je re​kao: – Ako sam te pra​vo shva​tio, sve što se zbi​lo is​ti​ni​to je, a ne op​sje​na iz moga sna ili ro​đe​na u vinu. Pa ako je uis​ti​nu tako, uz​di​zat ću ovaj dan kao do​bar i sre​tan, jer sada 168

mogu piti vina bez zlih slut​nji gle​de moje gla​ve. Prem​da sam mis​lio, ni​kad više u ži​‐ vo​tu neću se usu​di​ti oku​si​ti ga... Od​g​mi​zao je u pot​pa​lub​lje, slo​mio pe​čat na vrču vina te po​vu​kao dug gut​ljaj, hva​‐ le​ći sve bo​go​ve Egip​ta i Ba​bi​lo​na po​imen​ce. Za​zi​vao je i hva​lio još i mno​ge dru​ge bo​‐ go​ve, ko​ji​ma nije znao čak ni ime​na. Sva​kom se ime​no​va​nom bo​žans​tvu du​bo​ko nak​‐ lo​nio, po​tom bi na​teg​nuo iz vrča s vi​nom, dok se nije stro​va​lio na ro​go​ži​nu i us​nuo, hr​ču​ći po​put vo​den​ko​nja. Nje​go​vo me vla​da​nje to​li​ko ras​pa​li​lo te ga htje​doh ot​ko​tr​lja​ti u vodu i uto​pi​ti... No Mi​nea mi reče: – Kap​tah je u pra​vu! Sva​ki dan do​no​si svo​je jade i bri​ge. Sto​ga, za​što ne bi​smo po​‐ pi​li vina i bili sret​ni na ovom mjes​tu gdje nas je ri​je​ka na​ni​je​la? Jer ov​dje je uis​ti​nu pre​kras​no, a i skri​ve​ni smo u tr​s​ci. Rode kle​pe​ću oko nas, te vi​dim i dru​ge pti​ce iz​du​‐ že​nih vra​to​va kako gra​de gni​jez​da... Voda svje​tlu​ca ze​le​no i zlat​no u sun​če​vu sja​ju, a moje je srce jed​na​ko po​let​no kao i pti​ca, jer sam os​lo​bo​đe​na rop​s​tva. Raz​mo​trio sam nje​ne ri​je​či i uči​ni​še mi se raz​bo​ri​ti​ma. – Bu​du​ći ste obo​je po​mah​ni​ta​li, za​što bih ja je​di​ni bio ra​zu​man? Uis​ti​nu mi je pot​‐ pu​no sve​jed​no visi li moja koža na zi​di​na​ma, su​še​ći se, su​tra ili za de​set go​di​na. Jer, sve je to za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma još mno​go pri​je moga ro​đe​nja, kao što su mi sve​će​ni​ci u kuli rek​li. Sun​ce sija div​no, a na po​lji​ma duž ri​ječ​ne oba​le žito se ze​le​ni. Zato ću se oku​pa​ti u ri​je​ci te ku​ša​ti ru​ka​ma ulo​vi​ti neku ribu, ona​ko kako sam to ne​ka​da či​nio kao di​je​te. Jer, ovaj je dan jed​na​ko do​bar kao i sva​ki dru​gi. Tako smo se ku​pa​li u ri​je​ci i osu​ši​li svo​ju odje​ću na sun​cu, te smo jeli i pili vina. Mi​nea je pri​ni​je​la žr​tvu svo​me bogu i na pa​lu​bi iz​ve​la svoj sve​ti ples, za mene. Pri po​‐ gle​du na to, gru​di su mi se steg​nu​le i zas​tao mi je dah. Ko​nač​no joj re​koh: – Samo je​dan​put u mom ži​vo​tu na​zvao sam neku ženu “ses​tro moja”... Ali njen je za​gr​ljaj bio po​put va​tre, a nje​no ti​je​lo is​u​še​na pus​ti​nja koja mi nije do​ni​je​la os​vje​že​‐ nja. Zato te prek​li​njem, Mi​nea, os​lo​bo​di me op​či​nje​nos​ti u koju me tvo​ji udo​vi sa​pi​‐ nju. Ne gle​daj u mene oči​ma koje su po​put odra​za mje​se​či​ne u ri​je​ci, jer ću te u pro​‐ tiv​nom na​zva​ti “ses​tro moja”... A ti ćeš me po​vu​ći u pro​past i smrt kako je i ona dru​ga žena uči​ni​la. Mi​nea me po​gle​da​la lju​bo​pit​lji​vo. – Mora biti, upoz​nao si neo​bič​ne žene, Si​nu​he... No, mo​žda su žene u tvo​joj zem​lji druk​či​je... Ne budi nes​po​ko​jan zbog mene. Da​le​ko sam od toga da te po​ku​šam na​pas​‐ to​va​ti, od čega oči​gled​no stra​hu​ješ. Moj bog mi je za​bra​nio pris​tu​pi​ti mu​škar​cu, pod pri​jet​njom i kaz​nom smr​ti. Zato ću se do​bro ču​va​ti, kako te ne bih za​ve​la... Prem​da ne shva​ćam, odak​le ti tak​ve ša​ša​ve mis​li?! Uze​la je moju gla​vu među svo​je dla​no​ve i po​lo​ži​la je na svo​ja ko​lje​na, te mi​lu​ju​ći mi obra​ze i kosu, rek​la: – To je glu​pa gla​va kada te tje​ra tako ruž​no zbo​ri​ti o že​na​ma. Jer, prem​da pos​to​je žene koje za​tru​ju sve iz​vo​re, sva​ka​ko ima i onih dru​gih koje su po​put vre​la u pus​ti​nji, 169

kao rosa na is​u​še​noj li​va​di. Iako imaš tvr​du i ne​ra​zum​nu gla​vu, a kosa ti je crna i kru​‐ ta, ugod​no mi je dr​ža​ti je u svo​jim ru​ka​ma. To je ono ne​što kod tebe, u tvo​jim oči​ma i tvo​jim ru​ka​ma, što na​la​zim dra​gim i za​mam​nim. Zato sam tuž​na što ti ne mogu dati ono što že​liš... I to ne samo zbog tebe! Tuž​na sam i zbog sebe same... I ka​žem ti to otvo​re​no, ako ti tak​vo be​sram​no i čak raz​vrat​no priz​na​nje može go​di​ti... Voda je žu​bo​ri​la i mre​ška​la se oko čam​ca, ze​le​na i zlat​na, a ja sam čvr​sto dr​žao nje​ne pre​kras​ne ruke u mo​ji​ma. Dr​žao sam ih po​put čo​vje​ka koji se uta​pa... I gle​dao sam je u oči koje su bile po​put mje​se​či​ne na ri​je​ci, a sada su bile to​ple po​put po​ljup​ca. – Mi​nea, ses​tro moja – re​koh. – Mno​go su bo​go​va lju​di uz​di​gli, te im je broj ne​iz​‐ mje​ran. Ali dos​ta mi je svih njih, jer mis​lim kako je glav​ni raz​log nji​ho​va ve​li​ča​nja po​naj​pri​je strah. Odrek​ni se zato svog boga, jer je nje​gov zah​tjev su​rov i be​smis​len, a da​nas još su​ro​vi​ji nego ika​da. Odvest ću te u zem​lju do koje ne do​se​že nje​go​va moć... Prem​da ćemo za to mo​ra​ti pu​to​va​ti na kraj svi​je​ta, te jes​ti tra​vu i su​še​nu ribu, bo​ra​vi​‐ ti među div​ljim ple​me​ni​ma, kao i spa​va​ti na ro​go​ži​ni, do kon​ca na​šeg živ​lje​nja. Jer neg​dje mora pos​to​ja​ti gra​ni​ca pre​ko koje moć tvo​ga boga ne do​si​že! Pri​vi​nu​la se čvr​sto uz moje ruke, za​drh​ta​la i okre​nu​la gla​vu na stra​nu. – Moj je bog pos​ta​vio svo​je gra​ni​ce u mo​jem srcu. Zato, kamo god poš​la, u nje​go​‐ vu sam do​se​gu, te ako se pre​dam bilo ko​jem mu​škar​cu, mo​ram umri​je​ti. Dok sam te da​nas gle​da​la, moj mi se bog či​nio su​ro​vim i ne​raz​bo​ri​tim, što tako ne​što zah​ti​je​va... Ali ja ne mogu ni​šta po​du​ze​ti pro​tiv toga. Su​tra će mo​žda sve biti druk​či​je, do​sa​dit ću ti i za​bo​ra​vit ćeš me. Jer, mu​škar​ci su tak​vi... – Nit​ko ne zna što do​no​si su​traš​nji dan – re​koh joj nes​trp​lji​vo, jer mi je ci​je​lo biće plam​tje​lo za njom po​put svež​nja tr​ske, pr​že​ne sun​cem go​di​nu za go​di​nom, dok je is​‐ kra ne bi za​pa​li​la. – Tvoj je go​vor na​lik obič​nom iz​bje​ga​va​nju, ko​jim me smje​raš mu​‐ či​ti, kako to sve žene vole či​ni​ti... I još uži​vaš u tom mu​če​nju. Po​vuk​la je ruke, uz pri​je​ko​ran po​gled. Za​mis​li​la se i tada mi rek​la: – Ja ni​sam ne​uka žena, jer osim svog je​zi​ka go​vo​rim i ba​bi​lon​ski i tvoj je​zik. Znam ta​ko​đer na​pi​sa​ti i svo​je ime, s tri vr​ste slo​va, kako na gli​ne​nim plo​či​ca​ma tako i na pa​pi​ru​su. Što više, bo​ra​vi​la sam u mno​gim ve​li​kim gra​do​vi​ma, čak i na oba​li Egip​ta, ple​šu​ći za mno​ge raz​li​či​te na​ro​de, koji su se di​vi​li mo​jem umi​je​ću, sve dok me nisu ukra​li tr​gov​ci na​kon što je naš brod po​to​nuo. Znam, mu​škar​ci i žene isti su u svim zem​lja​ma, prem​da su raz​li​či​te boje puti i go​vo​re raz​li​či​tim je​zi​ci​ma. Znam i to te se u svo​jim mis​li​ma i obi​ča​ji​ma ne raz​li​ku​ju mno​go jed​ni od dru​gih, nego samo uži​va​ju u vinu i u svo​jim sr​ci​ma više ne vje​ru​ju u bo​go​ve, prem​da im i da​lje slu​že, po​la​ze​ći od toga kako je oprez​nost vr​li​na. Od naj​ra​ni​jeg dje​tinj​stva ras​la sam u zak​lo​nu boga i bila sam po​sve​će​na u nje​gov sve​ti obred. Zato me ni​kak​va moć ča​ro​li​je ne može raz​‐ dvo​ji​ti od nje​ga. Da si i ti ple​sao pred bi​ko​vi​ma i u ple​su se vi​nuo iz​me​đu oš​trih ro​go​‐ va, če​šu​ći u igri svo​jim bo​sim sto​pa​lom obo​ža​va​nu vlaž​nu nju​šku koja riče, ra​zu​mio bi! No si​gur​na sam, ni​kad nisi pro​ma​trao mla​di​će i dje​voj​ke kako ple​šu pred bi​ko​vi​‐ ma. 170

– Za to sam tek čuo. Znam ne​što o pri​re​đi​va​nju tak​vih ple​so​va u Do​njem Kra​ljev​s​‐ tvu... Pred​m​ni​je​vao sam kako to sve rade lju​di​ma za za​ba​vu. Prem​da, mo​rao sam se do​sje​ti​ti kako su i u to, kao i uvi​jek i u sve, umi​je​ša​ni bo​go​vi... Ali, mogu ti ka​za​ti, mi u Egip​tu ta​ko​đer štu​je​mo bika, koji nosi bož​je zna​kov​lje, te se samo je​dan​put rađa u čo​vje​ko​vom vi​je​ku. No ni​sam još ni​ka​da čuo o tome kako net​ko ple​šu​ći ska​če biku na leđa, jer bi to bilo hu​lje​nje i uvre​da za nje​go​vo dos​to​jans​tvo. Na​ime, sve​ti bik može pro​ri​ca​ti bu​duć​nost. A ako već tre​bam po​šte​dje​ti tvo​je dje​vi​čans​tvo u ko​rist bi​ko​va, onda je to ne​što iz​van sva​kog ra​zu​mi​je​va​nja i shva​ća​nja... Prem​da sam do​čuo, sve​će​‐ ni​ci u Si​ri​ji, iz​vo​de​ći sve​ti obred Maj​ke Zem​lje, žr​tvu​ju dje​voj​ke jar​ci​ma, a te su dje​‐ voj​ke oda​bra​ne iz puka. Snaž​no me je pljus​nu​la po obra​zi​ma, a oči su joj us​plam​tje​le kao div​ljoj mač​ki u tami, kad je ra​zja​re​no po​vi​ka​la: – Tvo​je mi ri​je​či po​ka​zu​ju kako nema ni​kak​ve raz​li​ke iz​me​đu mu​škar​ca i jar​ca! Tvo​je su mis​li us​mje​re​ne samo na tje​les​na pi​ta​nja, te bi neka koza udo​vo​lji​la tvo​joj stras​ti jed​na​ko do​bro kao i žena. Pro​pad​ni zato u zem​lju i os​ta​vi me na miru! Ne na​‐ pas​tuj me više tom svo​jom lju​bav​nom čež​njom i za​ljub​lje​noš​ću, jer o tome znaš ko​li​‐ ko i svinj​če o sre​bru... Go​vor joj je bio opor, a udar​ci žes​to​ki. Na​pus​tio sam je i oti​šao na krmu. Kako bi mi proš​lo vri​je​me, otvo​rio sam svo​je li​ječ​nič​ke škri​nje i za​po​čeo čis​ti​ti svoj li​ječ​nič​ki pri​bor, te mje​ri​ti li​je​ko​ve. Ona je sje​di​la na pram​cu, u svom ogor​če​nju lup​ka​ju​ći pe​ta​‐ ma o dno čam​ca. Iz​ne​na​da je strg​nu​la odje​ću sa sebe, utr​lja​la ti​je​lo uljem, te po​če​la ple​sa​ti to​li​ko div​lje i na​sil​no da je ci​je​li ča​mac po​ska​ki​vao. Ni​sam se mo​gao uz​dr​ža​ti, te sam pos​tran​ce po​gle​da​vao, jer je nje​na iz​ved​ba bila da​le​ko više od ono​ga što bi se mo​glo po​vje​ro​va​ti. Mo​gla se svi​ja​ti una​trag bez ikak​va na​po​ra sve dok se ne bi os​lo​ni​‐ la na ruke, pro​te​žu​ći svo​je ti​je​lo u luk, te bi po​tom po​di​gla noge u vis. Svo mi​šić​je nje​‐ na ti​je​la tre​pe​ri​lo je is​pod svje​tlu​ca​ve kože. Iz​gu​bi​la je dah, a kosa joj je le​pr​ša​la oko gla​ve. Jer, njen je ples zah​ti​je​vao spret​nost i umi​je​će ko​jem jed​na​ko, a ni slič​no, ni​kad ra​ni​je ni​sam imao pri​go​de vi​dje​ti. I to prem​da sam pro​ma​trao ples dje​vo​ja​ka u ku​ća​‐ ma nas​la​da mno​gih ze​ma​lja. Gle​da​ju​ći je, moja se ljut​nja oto​pi​la. Više ni​sam bio mr​zo​vo​ljan zbog sve​ga što sam iz​gu​bio ukrav​ši ovu ćud​lji​vu, ne​za​hval​nu dje​voj​ku iz žen​ske kuće ba​bi​lon​sko​ga kra​lja. Pri​sje​tio sam se i nje​ne pri​prav​nos​ti da se pro​bo​de, u obra​ni svo​je ne​vi​nos​ti. Spoz​nao sam kako je moje vla​da​nje bilo ne​pri​lič​no, bu​du​ći da sam od nje tra​žio ono što mi nije mo​gla dati. Ple​sa​la je sve dok joj znoj nije po​te​kao niz ci​je​lo ti​je​lo, a sva​ki mi​šić za​tre​‐ pe​rio od is​crp​lje​nos​ti. Tada je is​tr​lja​la ti​je​lo, a udo​ve opra​la u ri​je​ci. Po​tom se odje​nu​‐ la, po​kri​la čelo i pre​ko sebe pre​ba​ci​la ko​mad odje​će... I za​čuh kako jeca... Na to sam za​bo​ra​vio na svo​je li​je​ko​ve i pri​bor. Po​hi​tav​ši k njoj, njež​no sam joj do​ta​kao rame i upi​tao: – Je li ti zlo? Nije od​go​vo​ri​la, tek je od​gur​nu​la moju ruku i je​ca​la još jače. Sjeo sam po​kraj nje, a 171

srce mi je bilo pre​pu​no tuge. – Mi​nea, ses​tro moja, ne pla​či. Ne pla​či zbog mene ni naj​ma​nje, jer uis​ti​nu ni ne po​miš​ljam do​ta​ći te! Ni​ka​da, ni​ka​da; pa čak i ako to za​tra​žiš. Spa​sio bih te svih pat​nji i tuge i bez toga. I že​lim, os​ta​ni za​uvi​jek kak​va jesi... Po​di​gla je gla​vu i ne​volj​ko obri​sa​la suze, uz kret​nju koja je po​ka​zi​va​la svo nje​no ne​za​do​volj​stvo. – Ne osje​ćam ni pat​nje niti tuge, ti ludo! I ne pla​čem zbog tebe nego zbog svo​je kobi, koja me odvo​ji​la od mog boga, te me uči​ni​la sla​bom po​put krpe! Pa mi zbog po​‐ gle​da jed​no​ga bu​da​las​tog mu​škar​ca kle​ca​ju ko​lje​na... Dr​žao sam joj ruke, a ona ih nije po​vuk​la, nego se ci​je​la okre​nu​la k meni, re​kav​ši: – Si​nu​he Egip​ća​ni​nu, u tvo​jim oči​ma si​gur​no iz​gle​dam ne​za​hval​nom i hi​ro​vi​tom... Ali si ne mogu po​mo​ći, jer ne znam što se to zbi​va sa mnom. Rado bih ti pri​ča​la o svom bogu, kako bi me mo​gao bo​lje ra​zu​mje​ti, no nije do​pu​šte​no o nje​mu go​vo​ri​ti ne​po​sve​će​ni​ma. Mogu ti reći tek da je on bog mora i živi u tam​noj kući na bri​je​gu, a nit​ko od onih koji su ušli u tu kuću nisu se vra​ti​li. Os​ta​ju vječ​no s njim. Neki go​vo​re, na​lik je biku, prem​da obi​ta​va u moru. Zato nas, koji smo po​sve​će​ni za slu​že​nje bogu, uvjež​ba​ju za ples pred bi​ko​vi​ma. Dru​gi kažu, na​lik je čo​vje​ku, una​toč svo​joj bi​kov​skoj gla​vi, ali ja vje​ru​jem to je tek pri​ča. – Re​kav​ši to, malo je zas​ta​la, pa nas​ta​vi​la: – Znam samo, sva​ke se go​di​ne žri​je​ba​njem oda​bi​re dva​na​es​to​ro iz​me​đu onih koji su po​sve​će​ni za ula​zak u nje​go​vu kuću. Sva​ki puta po jed​no od njih, kad god je Mje​‐ sec pun, stu​pa u Bož​ju kuću... I nema veće ra​dos​ti za po​sve​će​ne, od one kada nas​tu​pi nji​hov red za ula​zak. Žri​jeb je već bio pao na mene, ali pri​je nego je moj red do​šao, naš je brod po​to​nuo, kao što sam ti već is​pri​po​vje​di​la. Tr​gov​ci su me tada ukra​li i pro​‐ da​li na tr​ž​ni​ci rob​lja u Ba​bi​lo​nu. Svu svo​ju mla​dost sna​tri​la sam o pre​div​nom bož​jem obi​ta​va​li​štu, o nje​go​vom logu i be​s​mrt​nos​ti. Prem​da je nama koji smo po​sve​će​ni odo​‐ bre​no vra​ti​ti se na ovaj svi​jet na​kon is​te​ka mje​sec dana bo​rav​ka u Bož​joj kući, nit​ko to do sada nije uči​nio. Zato mis​lim kako ovaj svi​jet ne nudi više ni​šta priv​lač​no​ga oni​‐ ma, koji su je​dan​put vi​dje​li Boga... Dok je go​vo​ri​la, uči​ni​lo mi se kao da je oblak za​krio Sun​ce, omo​tav​ši ga u ne​ka​kav veo. Kra​jo​braz je u mo​jim oči​ma po​pri​mio bez​bo​jan i sa​mr​tan iz​gled. I iz​ne​na​da me je obu​ze​la ne​kak​va zi​mi​ca. Spoz​nao sam, Mi​nea nije na​mi​je​nje​na meni. Nje​no je pri​‐ po​vi​je​da​nje bilo na​lik oni​ma koja su ka​zi​va​li sve​će​ni​ci u sva​koj zem​lji. A ona je u to vje​ro​va​la, što ju je ogra​di​lo pre​ma meni za​uvi​jek. Ni​sam joj htio do​di​ja​va​ti niti je ras​‐ tu​ži​ti. Gri​ju​ći nje​ne dla​no​ve među svo​ji​ma, samo sam re​kao: – Shva​ćam tvo​ju že​lju za po​vrat​kom svo​me bogu... Zato ću te odves​ti pre​ko mora do Kre​te, jer sada znam odak​le po​tje​češ. Pret​pos​tav​ljao sam to kada si ka​zi​va​la o bi​ko​‐ vi​ma, a ono što si pri​ča​la o Kući tame uvje​ri​lo me. O tome su mi pri​ča​li tr​gov​ci i po​‐ mor​ci u Smir​ni, prem​da u to ni​sam ni​ka​da po​vje​ro​vao, sve do sada. Oni su sma​tra​li kako sve​će​ni​ci ubi​ja​ju sve one koji se po​ku​ša​va​ju vra​ti​ti iz Bož​je kuće, kako nit​ko od 172

njih ne bi doz​nao o iz​gle​du boga. To su bile tek pri​če po​mo​ra​ca i obič​no​ga puka... Ti, koja si po​sve​će​na, znat ćeš o tome bo​lje. – Mo​ram se vra​ti​ti! Ti to znaš! – mo​li​la je. – Nig​dje drug​dje na svi​je​tu neću naći mira ni po​čin​ka. Ve​se​lim se sva​kom danu ko​jeg ću pro​ves​ti s to​bom, Si​nu​he. I to ne zato jer si me os​lo​bo​dio od zla, nego zato što si pos​tu​pio sa mnom ple​me​ni​to kao nit​‐ ko do sada. Zato ne čez​nem ni za Bož​jom ku​ćom jed​na​ko kao ra​ni​je, nego idem s tu​‐ gom u srcu. Po​šte​de li me, vra​tit ću se k tebi pos​li​je pro​pi​sa​nog vre​me​na. Ipak, ne mis​lim da će se to os​tva​ri​ti, jer se još nit​ko nije vra​tio iz Bož​je kuće. Naše je vri​je​me krat​ko, a kako ti ka​žeš, nit​ko ne zna reći što može do​ni​je​ti su​traš​nji dan. Zato uži​vaj​‐ mo u sva​kom danu, onak​vom ka​kav dođe i ka​kav bude, Si​nu​he. Ra​duj​mo se letu div​‐ ljih pa​ta​ka po​vrh na​ših gla​va, ri​je​ci i tr​s​ci, jelu i piću. I ne​moj​mo gu​bi​ti mis​li na ono što do​la​zi. Tako je naj​bo​lje. Dru​gi bi je mu​ška​rac mo​žda uzeo si​lom, od​nio je u svo​ju zem​lju i pro​ži​vio tamo s njom sve svo​je dane. Ali, ja sam znao da go​vo​ri is​ti​nu, te neće ni​ka​da ima​ti sret​no​ga tre​na, iz​ne​vje​ri li svog boga za ko​jeg je ži​vje​la i za ko​jeg je odras​la. Pri​je bi doš​lo vri​‐ je​me kada bi me prok​le​la i po​bje​gla od mene. Tak​va je moć bo​go​va kada lju​di vje​ru​ju u njih... Ali oni​ma koji u njih ne vje​ru​ju, bo​go​vi ne mogu baš ni​šta. I vje​ru​jem, umr​la bi, da sam je samo do​tak​nuo. Vi​dio sam kako pro​pa​da​ju i umi​ru lju​di, koji za​pra​vo i nisu bili bo​les​ni. A umi​ra​li su je​di​no zato što su se, bar su tako mis​li​li, ogri​je​ši​li o boga u ko​jeg su vje​ro​va​li. Ne​dvoj​be​no je sve to bilo za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma još pri​je mog ro​đe​nja i nije bilo pod​lož​no pro​mje​na​ma... Tada smo jeli i pili u svom čam​cu, skri​ve​ni u tr​s​ci, a bu​duć​‐ nost je bila skri​ve​na od nas. Mi​nea je sag​nu​la gla​vu i preš​la svo​jom ko​som pre​ko moga lica, smi​je​še​ći se. Na​kon što je pila vina, do​tak​la je moja usta svo​jim us​na​ma. Mi​ri​sa​le su po vinu. Boli koje je pro​uz​ro​či​la mome srcu bile su slat​ke, sla​đe mo​žda od onih koje bih tr​pio da sam je uzeo... Prem​da, ni​sam tada tako mis​lio.

2 U su​ton se Kap​tah pro​bu​dio i is​ko​be​ljao is​pod ro​go​ži​ne, tr​lja​ju​ći oči i zi​je​va​ju​ći. – U ime ska​ra​be​ja, a u sve​mu ne za​bo​ra​vi​mo ni ve​li​kog Amo​na, moja gla​va nije više po​put na​kov​nja. Osje​ćam, po​nov​no bih se mo​gao uk​lo​pi​ti u ovaj svi​jet, samo ako bi se naš​lo ne​što za jelo. Na​ime, osje​ćam se kao da mi je že​lu​dac pun po​bješ​nje​lih la​‐ vo​va. Ne pi​ta​ju​ći za do​pu​šte​nje, pri​dru​žio se na​šem obro​ku, hr​ska​ju​ći pti​ce pe​če​ne u gli​‐ ni, pi​juc​ka​ju​ći us​put koš​či​ce pre​ko pa​lu​be. Po​gled na nje​ga pod​sje​tio me na našu ne​‐ vo​lju, te sam mu pun stra​ha re​kao: – Ti pi​ja​ni ne​to​pi​ru! Tre​bao si nas oras​po​lo​ži​ti do​brim sa​vje​tom i po​mo​ći nam naći 173

iz​laz iz sve​ga! Ina​če ćemo usko​ro svo tro​je u nizu vi​sje​ti na zi​di​na​ma, obje​še​ni o pete. Umjes​to toga, na​pio si se i hr​kao li​cem okre​nut na do​lje, po​put pras​ca u bla​tu. Brzo reci što nam je či​ni​ti, jer su kra​lje​vi voj​ni​ci za​si​gur​no već kre​nu​li u po​tje​ru za nama, kako bi nas ubi​li. Kap​tah se nije uz​bu​đi​vao... Tek si je po​če​šao gla​vu i re​kao: – Ako si ka​zi​vao is​ti​nu, kralj te ne oče​ku​je pri​je is​te​ka tri​de​set dana. Pri​je​tio ti je čak i tje​ra​njem ba​ti​na​ma, po​ja​viš li se pri​je tog roka. Zato mis​lim, nema raz​lo​ga žur​bi. A ako su stva​ri poš​le na​opa​ko, te su no​sa​či rek​li ne​ko​me o bi​je​gu... ili eunu​si u žen​‐ skoj kući iz​brb​lja​li o sve​mu, mi pro​tiv toga baš ni​šta ne mo​že​mo. Zbog toga se os​la​‐ njam na na​šeg ska​ra​be​ja. I mis​lim, tvoj je pos​tu​pak bio za​pra​vo lud, kada si me oma​‐ mio ovak​vim straš​nim so​kom, pa me od nje​ga boli gla​va, kao da je po njoj če​pr​kao pos​to​lar svo​jim ši​lom. Da se nisi pre​na​glio, Bur​na​bu​ri​ašu bi za​si​gur​no za​pe​la kost u grlu ili bi se spo​tak​nuo pre​ko vlas​ti​tih nogu i slo​mio vrat. U tom bih slu​ča​ju pos​tao ba​bi​lon​ski kralj i vla​dar nad sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta. I ne bi nam bilo loše. To​li​ka je moja vje​ra u ska​ra​be​ja. Ipak, opra​štam ti, jer si moj gos​po​dar, a nisi ni znao uči​ni​ti ne​što bo​lje. Opra​štam ti i što si me str​pao u gli​ne​ni lo​nac, u ko​jem sam se us​put budi re​če​no sko​ro ugu​šio i smrz​nuo, a to bi se ko​si​lo s mo​jim dos​to​jans​tvom. Zbog toga sam sma​trao nuž​nim po​za​ba​vi​ti se prvo svo​jom gla​vom i iz​li​je​či​ti je. Sad ti, me​đu​tim, mogu u pu​noj mje​ri pos​lu​ži​ti svo​jom mu​droš​ću, jer znam da si bez mene po​put iz​gub​‐ lje​no​ga ja​nje​ta... Za​bra​nio sam mu sva​ko dalj​nje brb​lja​nje, te za​tra​žio neka iz​ne​se os​no​vu za naš bi​‐ jeg. – Ovaj je ča​mac do​is​ta pre​ve​lik i pre​te​žak za nas tro​je. I ne mo​že​mo sami ves​la​ti uz ma​ti​cu. Is​kre​no re​če​no, baš i ne osje​ćam neku ve​li​ku lju​bav pre​ma ves​li​ma, bu​du​ći da mi stva​ra​ju pli​ko​ve na dla​no​vi​ma. Zato tre​ba​mo poći na kop​no, te ukras​ti ne​ko​li​ko ma​ga​ra​ca na koje bi​smo na​kr​ca​li naše svež​nje​ve. Pre​svu​ci​mo se i u otr​ca​nu odje​ću, kako ne bi​smo priv​la​či​li paž​nju, a mo​rat ćemo se po​ga​đa​ti i cjen​ka​ti u svra​ti​šti​ma i po se​li​ma. Ne smi​ješ pri​tom ot​kri​va​ti svo​je zva​nje li​ječ​ni​ka, nego ćeš hi​ni​ti kako se ba​viš ne​kim dru​gim pos​lom. Mo​gli bi​smo se, pri​mje​ri​ce, iz​da​va​ti za druž​bu pri​uče​nih glu​‐ ma​ca koja pu​tu​je od sela do sela, za​bav​lja​ju​ći na​ve​čer se​lja​ke na gum​ni​ma. Nit​ko ne pro​go​ni saj​miš​ne za​bav​lja​če, a lo​po​vi da​pa​če mis​le kako nije vri​jed​no tru​da i za​mo​ra pljač​ka​ti ih. Ti mo​žeš se​oskim glu​pa​ni​ma pro​ri​ca​ti bu​duć​nost, ona​ko kako si učio. Ja mogu ka​zi​va​ti smi​ješ​ne pri​po​vi​jes​ti, bez kra​ja i kon​ca, a dje​voj​ka može ple​sa​ti za kruh. Mo​že​mo, da​ka​ko, unaj​mi​ti i ves​la​če, te se ovim čam​cem do​hva​ti​ti gra​ni​ce. Ta, ko​nač​no, sve ovi​si o ska​ra​be​ju! On nas može za​šti​ti​ti isto tako na ri​je​ci kao i na praš​‐ nja​vo​me putu. A oprez​nost je vr​li​na. Osim toga, ne bi bilo ni ple​me​ni​to, ukras​ti ča​‐ mac si​ro​maš​nim ves​la​či​ma, koji bez sum​nje vre​ba​ju neg​dje u tr​s​ci, če​ka​ju​ći samo mrak kako bi nas po​bi​li... Bilo bi zato mu​dro kre​nu​ti od​mah. Ve​čer se spu​šta​la oko nas, pa nije bilo vre​me​na za gub​lje​nje. Kap​tah je ne​dvoj​be​no bio u pra​vu, pret​pos​tav​lja​ju​ći kako će ves​la​či svla​da​ti svoj strah te se vra​ti​ti i po​ku​ša​ti 174

po​nov​no doći do svo​ga čam​ca. A bili su jaki lju​di! Na​ma​za​li smo se nji​ho​vim uljem i umr​lja​li odje​ću i lica ri​ječ​nim bla​tom. Po​tom smo među so​bom po​di​je​li​li os​tat​ke moga zla​ta i sre​bra, sa​kriv​ši to u svo​je po​ja​se​ve i dru​gu odje​ću. Moju li​ječ​nič​ku škri​‐ nju, koju ni​sam že​lio od​ba​ci​ti, za​mo​ta​li smo u ro​go​ži​nu i sta​vi​li na Kap​ta​ho​va leđa, una​toč nje​go​vim pro​s​vje​di​ma. Po​tom, os​ta​viv​ši ča​mac u tr​s​ci, pre​ga​zi​li smo na oba​lu. U čam​cu smo os​ta​vi​li hra​ne i ne​ko​li​ko vr​če​va vina, bu​du​ći da je Kap​tah vje​ro​vao kako će ves​la​či to naći i os​ta​ti na mjes​tu da bi se na​pi​li, te im pos​li​je toga neće biti do po​tje​re za nama. A po​ku​ša​ju li nas kas​ni​je, kada se otri​jez​ne, op​tu​ži​ti pred su​ci​ma, da​‐ va​li bi pro​tu​rječ​ne is​ka​ze, pri​ča​li o mr​tva​ci​ma koji div​lja​ju u mr​tvač​kim ur​na​ma, o ču​de​si​ma, a nji​ho​va bi pri​ča bila to​li​ko zbr​ka​na te bi ih suci otje​ra​li svo​jim pru​to​vi​ma i pos​la​li sve​će​ni​ci​ma u hram, ni ne pro​vje​ra​va​ju​ći nji​ho​vu pri​ču. Tomu sam se i ja na​‐ dao. Tako smo po​če​li svo​je lu​ta​nje i pra​vo​dob​no se do​hva​ti​li ne​kog ka​ra​van​skog puta ko​jeg smo sli​je​di​li svu noć. Kap​tah je prok​li​njao dan svo​ga ro​đe​nja zbog te​re​ta svež​‐ nja koji je svi​jao nje​go​va ra​me​na. Uju​tro smo sti​gli u neko selo, gdje su nas mje​šta​ni poz​dra​vi​li sr​dač​no i s po​što​va​njem, jer smo se usu​di​li pu​to​va​ti noću, ne oba​zi​ru​ći se na vra​go​ve. Dali su nam zo​be​ne kaše za​ku​ha​ne na mli​je​ku i pro​da​li nam dva ma​gar​‐ ca. Upri​li​či​li su sve​ča​nost kada smo otiš​li, jer su bili pri​pros​ta če​ljad koja nije vi​dje​la zlat​ni​ka mje​se​ci​ma. Po​re​ze su pla​ća​li ži​tom i sto​kom, a obi​ta​va​li u ku​ći​ca​ma od bla​ta za​jed​no sa svo​jim ži​vo​ti​nja​ma. Dan za da​nom vuk​li smo se ces​ta​ma Ba​bi​lo​ni​je. Sre​ta​li smo tr​gov​ce i uk​la​nja​li se s puta pred no​silj​ka​ma bo​ga​ta​ša, kla​nja​ju​ći im se dok su pro​la​zi​li. Sun​ce je opr​lji​lo našu kožu, a odje​ća nam se is​tro​ši​la. Vre​me​nom smo se pri​uči​li na iz​vo​đe​nje na​ših pred​sta​‐ va na gum​ni​ma, na uta​ba​noj zem​lji. Uli​je​vao sam ulje u vodu, pro​ri​cao sret​ne i us​‐ pješ​ne dane, kao i obil​ne že​tve, mu​škar​ci​ma pak dje​cu, po​volj​ne že​nid​be... Jer, sa​ža​li​‐ je​vao sam nji​ho​vo si​ro​maš​tvo, pa sam ne​ra​do pre​dvi​đao išta dru​go osim do​bra. Vje​ro​‐ va​li su mi i ve​oma se ve​se​li​li mo​jim ri​je​či​ma. Da sam se dr​žao is​ti​ne, mo​rao bih im go​vo​ri​ti o ne​umo​lji​vim skup​lja​či​ma po​re​za, te​škim udar​ci​ma, pot​kup​lje​nim su​ci​ma, groz​ni​ci u doba po​pla​va, ska​kav​ci​ma i mu​ha​ma, pu​že​vi​ma, pa​le​ćoj žezi i us​ta​ja​loj vodi ti​je​kom lje​ta, te te​škom radu na​kon ko​jeg sli​je​di ne​umit​na smrt. Jer, ta​kav im je bio ži​vot. Kap​tah im je ka​zi​vao pri​po​vi​jes​ti o ča​rob​nja​ci​ma i prin​ce​za​ma, o tu​đin​skim zem​lja​ma gdje lju​di nose svo​je gla​ve pod ru​kom i je​dan​put go​diš​nje se pre​tva​ra​ju u vu​ko​ve. Vje​ro​va​li su Kap​ta​hu, di​vi​li mu se i hra​ni​li ga do​bro. Mi​nea im je sva​kog dana ple​sa​la na tvr​dim gum​ni​ma, že​le​ći se odr​ža​ti pri​prav​nom za svog boga. Se​lja​ni su se di​vi​li nje​nom umi​je​ću, go​vo​re​ći: “Ni​kad još ne vi​dje​smo ne​što na​lik ovo​me!” Od tog sam pu​to​va​nja imao pro​bit​ka, jer me po​uči​lo kako su si​ro​maš​ni u ne​čem slič​ni bo​ga​ti​ma i moć​ni​ma. Jer, ako su bo​ga​ti i moć​ni po​svu​da na svi​je​tu slič​ni jed​ni dru​gi​ma i mis​le na isti na​čin, tako su i si​ro​maš​ni po tome svu​da u svi​je​tu isti. Nji​ho​ve su mis​li iste, prem​da im se obi​ča​ji i na​va​de raz​li​ku​ju, a nji​ho​vi bo​go​vi nose raz​li​či​ta ime​na. Na​učio sam i kako su si​ro​maš​ni mi​lo​srd​ni​ji od bo​ga​tih, jer su nam, ci​je​ne​ći 175

nas još bjed​ni​ji​ma od sebe, rado i od srca pok​la​nja​li su​še​nu ribu. I pri​tom ni​kak​vih da​ro​va nisu oče​ki​va​li od nas. Bo​ga​taš, na​pro​tiv, pre​zi​re si​ro​ma​ha i tje​ra ga pru​tom od svo​jih vra​ta. Na​učio sam kako i si​ro​ma​si osje​ća​ju ra​dost i tugu, smrt i čež​nju, te i si​ro​‐ ma​ho​vo di​je​te do​la​zi na svi​jet na isti na​čin kao i bo​ga​ta​še​vo. Moje bi im se srce smi​‐ lo​va​lo i prik​lo​ni​lo zbog nji​ho​ve ve​li​ke jed​nos​tav​nos​ti. Zato se ni​sam mo​gao obuz​da​ti i li​je​čio sam bo​les​ne na koje bih na​išao. Tako sam im otva​rao či​re​ve i čis​tio im oči. Jer, znao sam: bez tak​ve nje​ge usko​ro ih čeka gu​bi​tak vida. I sve sam to či​nio dra​go​volj​no, ne tra​že​ći ni​šta za uz​vrat... Za​što sam se time iz​la​gao po​gi​be​lji da nas ot​kri​ju, ne znam ka​za​ti. Mo​žda je moje srce bilo ra​z​nje​že​no zbog Mi​nee, koju sam vi​đao sva​kod​nev​no i čija je mla​dost noću gri​ja​la moje bo​ko​ve, dok smo le​ža​li na zem​lja​nom podu koji je mi​ri​sao po sla​mi i vo​‐ njao po jet​kom gno​ju? Mo​že​bit​no sam to či​nio zbog nje, že​le​ći is​ho​di​ti nak​lo​nost bo​‐ go​va do​brim dje​li​ma i zas​lu​ga​ma. Mo​žda sam že​lio tek is​ku​ša​va​ti svo​je umi​je​će, kako moje ruke ne bi iz​gu​bi​le mir​no​ću, a moje oči oš​tri​nu u ot​kri​va​nju bo​les​ti? Jer, kako su go​di​ne pro​la​zi​le, sve sam jas​ni​je spoz​na​vao: ono što čo​vjek čini, čini iz više raz​lo​ga. I to čak ako tih raz​lo​ga mo​žda i nije svjes​tan. Zbog toga su čo​vje​ko​va dje​la za mene po​‐ put pra​ši​ne pred mo​jim no​ga​ma, bu​du​ći da čo​vjek ni​kad ne zna što hoće i što smje​ra. A čo​vje​ko​ve po​ti​ca​je ni svr​hu ni​sam mo​gao spoz​na​ti ni ja... Su​sre​ta​li smo se s broj​nim po​te​ško​ća​ma i te​go​ba​ma. Ruke su mi pos​ta​le žu​lje​vi​ti​‐ ma, ta​ba​ni mo​jih sto​pa​la su odeb​lja​li, a pra​ši​na mi je za​s​ljep​lji​va​la oči. Us​pr​kos sve​‐ mu, kada se pri​sje​tim tog pu​to​va​nja duž praš​nja​vih ba​bi​lo​nij​skih ces​ta, ono mi se čini div​nim i ne mogu ga za​bo​ra​vi​ti. Što više, dao bih ve​lik dio ono​ga što sam saz​nao i po​‐ sje​do​vao na ovom svi​je​tu, samo ako bih još je​dan​put, mlad, ne​umo​ran, bis​tra i bud​na vida, mo​gao po​nov​no pro​ži​vje​ti to pu​to​va​nje... S Mi​ne​om uz mene, s nje​nim oči​ma koje svje​tlu​ca​ju po​put mje​se​či​ne na ri​je​ci. Ci​je​lim pu​tem sje​na smr​ti nas je sli​je​di​la, smr​ti koja ne bi bila laka ni brza, ako bi nas ot​kri​li i ako bi​smo pali u ruke kra​lja. Ali tih da​le​kih dana ni​ka​da ni​sam ni po​miš​‐ ljao na smrt niti sam je se bo​jao. Ži​vot mi se tada či​nio vrjed​ni​ji i dra​go​cje​ni​ji nego ika​da ra​ni​je, jer sam mo​gao pu​to​va​ti s Mi​ne​om i gle​dao nje​no ple​sa​nje na po​š​krop​lje​‐ nim gum​ni​ma. Uz nju sam za​bo​ra​vio čak i zlo​čin i sra​mo​tu moje mla​dos​ti... Sva​kog ju​tra kada me bu​di​lo brb​lja​nje dje​ce i mu​ka​nje sto​ke, srce mi je bilo la​ga​no po​put pti​‐ ce. Iz​la​zio bih gle​da​ti ra​đa​nje sun​ca i po​če​tak plo​vid​be sun​če​va zlat​nog čuna pre​ko pla​vet​ni​la neba, s ko​jeg je noć po​me​la sve obla​ke. Ko​nač​no se do​hva​ti​smo opus​to​še​nih i po​pa​lje​nih po​gra​nič​nih kra​je​va. Pas​ti​ri su nam, vje​ru​ju​ći da smo si​ro​maš​ni, po​ka​za​li put. Tako smo preš​li u zem​lju Mi​ta​ni i dos​‐ pje​li do Na​ha​re, ne pla​tiv​ši na​met. Ni​smo sre​li op​hod​nje ni jed​no​ga od oba kra​lja. Tek kad smo pris​pje​li u ve​lik grad, gdje se lju​di me​đu​sob​no ne poz​na​ju, usu​di​li smo se poći na saj​mi​šte. Tamo smo si ku​pi​li novu odje​ću, opra​li se i odje​nu​li prik​lad​no na​‐ šem ugle​du i po​lo​ža​ju. Na​kon toga us​mje​ri​li smo put naj​bo​ljeg svra​ti​šta. Bu​du​ći da je moje zla​to brzo iz​mi​ca​lo, za​dr​žao sam se neko vri​je​me u tom gra​du 176

ba​ve​ći se svo​jim po​zi​vom. Na​šao sam mno​go pa​ci​je​na​ta i iz​li​je​čio broj​ne bo​les​ni​ke, jer su Mi​tan​ci bili lju​bo​pit​lji​vi kao i uvi​jek i ima​li sklo​nost za sve što je bilo stra​no. Mi​nea je ta​ko​đer po​bu​di​la paž​nju, zbog svo​je lje​po​te, te su mi mno​gi nu​di​li ot​kup za nju. Kap​tah je po​či​vao na​kon na​po​ra... Udeb​ljao se i upoz​nao mno​ge žene koje su mu po​da​ri​le svo​ju nak​lo​nost zbog nje​go​vih pri​ča. Kada smo pili u ku​ća​ma nas​la​da, pri​po​‐ vi​je​da​li bi​smo o nje​go​vim do​živ​lja​ji​ma dok je bio ba​bi​lon​ski kralj. Svi su se tome smi​‐ ja​li, plje​ska​li si ko​lje​na i uzvi​ki​va​li: “Ni​kad još ne upoz​na​smo tak​vo​ga laš​ca! Je​zik mu je dug i go​vor mu teče po​put ri​je​ke.” Tako je vri​je​me pre​tje​ca​lo, sve dok me Mi​nea nije po​če​la mo​tri​ti za​bri​nu​to, a noću je le​ža​la bud​na, je​ca​ju​ći. Tada joj re​koh: – Znam, čez​neš za svo​jom vlas​ti​tom zem​ljom i za svo​jim bo​gom, te nas čeka dugo pu​to​va​nje. Ali prvo mo​ram po​sje​ti​ti zem​lju Hat​ti, gdje žive He​ti​ti. Raz​lo​ge za to ti ne mogu ot​kri​ti. Vje​ru​jem kako se iz nji​ho​ve zem​lje može odje​dri​ti na Kre​tu, prem​da u to ni​sam si​gu​ran. Ipak, ako ti je to mi​li​je, odvest ću te iz​rav​no na si​rij​sku oba​lu, gdje plo​vi​la za Kre​tu po​la​ze sva​kog tjed​na. Čuo sam, me​đu​tim, kako usko​ro po​la​zi ka​ra​va​‐ na koja nosi go​diš​nje da​ro​ve kra​lja zem​lje Mi​ta​ni kra​lju He​ti​ta. S njom mo​že​mo pu​to​‐ va​ti si​gur​no, te vi​dje​ti i čuti mno​go no​vo​ga... Kako bilo da bilo, ne že​lim od​lu​či​ti ja, nego neka bude po tvo​joj vo​lji! U srcu sam osje​ćao kako je ob​ma​nju​jem, jer je moja že​lja za po​sje​tom zem​lji Hat​ti bila tek po​s​ljed​kom moje čež​nje. Tako sam je htio du​lje za​dr​ža​ti uz sebe, pri​je nego je pre​pus​tim nje​nom bogu! Mi​nea mi je smjer​no od​vra​ti​la: – Tko sam ja pa da se mi​je​šam u tvo​je na​mje​re i pla​no​ve? Ići ću s to​bom rado, kamo god to bilo, bu​du​ći da si obe​ćao odves​ti me na​trag u moju do​mo​vi​nu. Poz​na​to mi je da dje​voj​ke i mla​di​ći u mjes​ti​ma uz he​tit​sku oba​lu ple​šu pred bi​ko​vi​ma, na po​‐ seb​nim po​lji​ma. To je do​kaz, oda​tle do Kre​te nije da​le​ko. A tako mi se pru​ža pri​go​da za vjež​ba​nje, što je vrlo važ​no... Već go​di​nu dana ni​sam ple​sa​la pred bi​ko​vi​ma pa se bo​jim, na Kre​ti će me bi​ko​vi na​bos​ti na ro​go​ve, ako bez pri​pre​ma poč​nem ple​sa​ti pred nji​ma... – O bi​ko​vi​ma, do​du​še, ne znam ni​šta – od​go​vo​rio sam joj. – Ali He​ti​ti su, po sve​‐ mu što sam čuo, okru​tan i pod​mu​kao na​rod, pa nam zbog toga pri​je​te mno​ge po​gi​be​‐ lji na tak​vo​me pu​to​va​nju, a mo​gu​će i smrt. Mo​žda bi bilo naj​bo​lje ako os​ta​neš u zem​‐ lji Mi​ta​ni i če​kaš tu moj po​vra​tak. Os​ta​vit ću ti dos​tat​no zla​ta, pa mo​žeš u me​đu​vre​‐ me​nu do​bro i si​gur​no ži​vje​ti. – Ne tro​ši ri​je​či uza​lud, Si​nu​he! – oš​tro mi je od​vra​ti​la. – U sva​kom slu​ča​ju, kamo god ti po​šao, idem s to​bom i ja. A ako nas smrt za​de​si, neću opla​ki​va​ti ni sebe niti tebe. Od​lu​čio sam pri​klju​či​ti se ka​ra​va​ni s kra​lje​vim pos​la​ni​ci​ma kao li​ječ​nik, te tako pod za​šti​tom kra​lja zem​lje Mi​ta​ni pu​to​va​ti u zem​lju Hat​ti, koju još na​zi​va​ju i Che​ta. Kada je Kap​tah čuo za to, iz nje​ga su pro​va​li​le kle​tve, te je za​zvao bo​go​ve u po​moć. – Ne​tom smo iz​bje​gli ra​lja​ma jed​ne smr​ti, a moj gos​po​dar već želi po​sr​lja​ti u ždri​‐ 177

je​lo dru​goj! Svi zna​ju kako su He​ti​ti gori od div​ljih zvi​je​ri, jedu ljud​sko meso, stran​ci​‐ ma ko​pa​ju oči i po​tom ih još upre​žu u te​ško mlin​sko ka​me​nje, po​put vo​lo​va ili ma​ga​‐ ra​ca. A čine i stva​ri još gore od toga! Bo​go​vi su mi ne​dvoj​be​no gos​po​da​ra kaz​ni​li lu​di​‐ lom! A ti si, Mi​nea, ta​ko​đer do​volj​no luda te ga još i bra​niš u nje​go​voj lu​dos​ti. Pos​tu​‐ pi​li bi​smo naj​bo​lje, ako bi​smo za​jed​nič​ki gos​po​da​ra ve​za​li i za​tvo​ri​li ga u sobu, a na pot​ko​lje​ni​cu mu sta​vi​li pi​ja​vi​ce kako bi se umi​rio. Ska​ra​be​ja mi! Tek što sam se malo opo​ra​vio i dos​ti​gao svoj ra​ni​ji obu​jam, a već me tje​ra na na​po​ran put. Neka je prok​let dan kada sam se ro​dio na ovaj svi​jet, kako bih is​pa​štao zbog hi​ro​va svog su​lu​dog gos​‐ po​da​ra! Mo​rao sam ga po​nov​no ura​zu​mi​ti svo​jim pru​tom... Kad mi je to us​pje​lo, re​koh mu: – Neka bude po tvo​joj že​lji. Pos​lat ću te u druš​tvu ne​ko​li​ko tr​go​va​ca iz​rav​no u Smir​nu, te pla​ti​ti za to pu​to​va​nje. Bri​ni se za moju kuću dok se ne vra​tim. Uprav​ljat ćeš njo​me dok se ja ne vra​tim. Osim toga, smrt​no si mi do​sa​dan s tim svo​jim ja​di​kov​‐ ka​ma. Kap​tah se, me​đu​tim, za​gle​dao u mene. I re​kao: – Kak​vog bi tek to ima​lo smis​la? Tko se to usu​đu​je samo i spo​me​nu​ti, da bih mo​‐ gao pus​ti​ti svog gos​po​da​ra sa​mog na pu​to​va​nje u zem​lju Hat​ti? Jed​na​ko bi bilo pus​ti​ti no​vo​ro​đe​no ja​nje u čo​por pasa, a moje srce ne bi me ni​kad pres​ta​lo ko​ri​ti zbog tog zlo​dje​la. No pi​tam te samo jed​no, a ti mi mo​raš is​kre​no i po​šte​no od​go​vo​ri​ti, naj​bo​lje kako znaš: Može li se u zem​lju Hat​ti iko​jim dru​gim pu​tem osim mo​rem? – Ko​li​ko znam, nema mora iz​me​đu ze​ma​lja Hat​ti i Mi​ta​ni – objas​nih mu, na​po​mi​‐ nju​ći kako neki lju​di tvr​de su​prot​no, ali to su za​si​gur​no nez​na​li​ce. – Bla​gos​lov​ljen neka je moj ska​ra​bej – gla​sio je Kap​ta​hov od​go​vor. – Jer, ako bi bilo ne​iz​bjež​no pu​to​va​ti mo​rem, ne bih ti mo​gao pra​vi​ti druš​tvo, bu​du​ći da sam obe​‐ ćao bo​go​vi​ma, iz niza raz​lo​ga koje ov​dje ne bih že​lio po​imen​ce na​bra​ja​ti, kako ni​kad više neću stu​pi​ti no​gom na pa​lu​bu bro​da. Ni tebi za lju​bav, a ni za vo​lju ovoj Mi​nei s nje​nim dr​skim vla​da​njem, ne bih mo​gao pre​kr​ši​ti tu pri​se​gu danu bo​go​vi​ma, prem​da nji​ho​va ime​na ne mogu baš sada na​bro​ji​ti. Tada je po​čeo skup​lja​ti naše stva​ri i pri​pre​ma​ti od​la​zak. Pre​pus​tio sam sve nje​go​‐ voj bri​zi, jer je u tome bio spret​ni​ji i is​kus​ni​ji i od mene sa​mo​ga.

3 Već sam spo​mi​njao što se sve u zem​lji Mi​ta​ni ka​zi​va​lo o He​ti​ti​ma. Sad ću pri​po​vi​je​da​‐ ti o ono​me što sam opa​zio svo​jim vlas​ti​tim oči​ma i upoz​nao kao is​ti​nu. Ipak, pi​šu​ći ovo, ne znam hoće li itko po​vje​ro​va​ti mom iz​vješ​ću, s ob​zi​rom na strah koji je pred he​tit​skom si​lom obu​zeo sav poz​nat svi​jet, kao i na​kon sve​ga što se mo​glo čuti o nji​ho​‐ vim ne​dje​li​ma. Tre​ba priz​na​ti kako He​ti​ti ima​ju i do​brih stra​na pa čak i od​li​ka, prem​‐ 178

da su vrlo opa​san na​rod, a obi​ča​ji im se uve​li​ke raz​li​ku​ju od obi​ča​ja dru​gih na​ro​da. Jed​na od tih do​brih stra​na je, pri​mje​ri​ce, što u nji​ho​voj zem​lji ni u ko​jem po​gle​du ne vla​da​ju ona​ko ne​sre​đe​ne pri​li​ke kao što se go​vo​ri. Tamo, su​prot​no svim tim ka​zi​va​nji​‐ ma, vla​da​ju red, mir i pos​luš​nost. Za pu​to​va​nje je kod njih po​treb​na po​seb​na pu​tov​ni​‐ ca, ali s njom se pu​tu​je u nji​ho​vim br​di​ma si​gur​ni​je nego i naj​ši​rim pu​tem u bilo ko​‐ joj dru​goj zem​lji. Do​go​di li se, ko​jim slu​ča​jem, da po​sjed​nik tak​ve pu​tov​ni​ce ne​što iz​‐ gu​bi ili čak bude op​ljač​kan, kralj mu na​mi​ru​je šte​tu u dvos​tru​kom iz​no​su. A ako put​‐ nik po​gi​ne od ruke He​ti​ta, kralj na​dok​na​đu​je šte​tu ro​đa​ci​ma po​gi​nu​lo​ga, ru​ko​vo​de​ći se po​lo​ža​jem i ugle​dom ko​jeg je po​gi​nu​li uži​vao za ži​vo​ta. To je bilo raz​lo​gom te se i naše pu​to​va​nje s pos​la​ni​ci​ma mi​tan​sko​ga kra​lja odvi​ja​lo mir​no i bez po​seb​nih do​ga​đa​ja. Zato se malo može iz​vi​jes​ti​ti o sa​mom tom pu​to​va​nju, jer su nas He​ti​ti u svo​jim boj​nim ko​li​ma pra​ti​li ci​je​lim pu​tem, bri​nu​ći se kako bi​smo ima​li dos​tat​no hra​ne i pića na sva​kom od​mo​ri​štu. He​ti​ti su ot​por​ni, ne mare ni za hlad​no​će niti za vru​ći​ne, bu​du​ći da žive u ne​plod​nim gor​skim kra​je​vi​ma i iz​vjež​ba​ni su tr​pje​ti te​go​be i osku​di​cu još od dje​tinj​stva. Ne​us​tra​ši​vi su i us​traj​ni u boju, a ne šte​de ni sebe. Iz​ru​gu​ju se sla​bi​jim na​ro​di​ma i pod​jarm​lju​ju ih, ali po​štu​ju hra​bre i tra​‐ že nji​ho​vo pri​ja​telj​stvo. Na​rod im se di​je​li u ma​nja ple​me​na i sela ko​ji​ma uprav​lja​ju kne​že​vi. Nji​ho​va vlast nad po​da​ni​ci​ma je pot​pu​na i neo​gra​ni​če​na. Oni su pak pod​lož​ni ve​li​kom kra​lju koji obi​ta​va u svom gra​du zva​nom Ha​tu​šaš, smje​šte​nom među pla​ni​na​ma. Kralj im je is​‐ to​dob​no i ve​li​ki sve​će​nik, vr​hov​ni za​po​vjed​nik i naj​vi​ši su​dac. Tako su u nje​mu obje​‐ di​nje​ne sve ov​las​ti ko​ji​ma se uprav​lja lju​di​ma, kako bo​žan​ske tako i pro​laz​ne. Ne znam ni za jed​no​ga kra​lja ko​jem su pri​di​je​lje​ne tak​ve moći i koji vla​da to​li​ko neo​gra​‐ ni​če​no i pot​pu​no, prem​da je sva kra​lje​va vlast već po svo​joj pri​ro​di uzvi​še​na. U dru​‐ gim zem​lja​ma, uklju​ču​ju​ći i Egi​pat, sve​će​ni​ci i suci ima​ju nad kra​lje​vim dje​lo​va​njem veći nad​zor, nego što se to op​će​ni​to pret​pos​tav​lja. Sada ću opi​sa​ti zem​lju He​ti​ta i glav​ni grad ve​li​kog he​tit​skog kra​lja, smje​šten u br​‐ di​ma. Prem​da, i opet znam, ni je​dan či​ta​telj neće po​vje​ro​va​ti mo​jim ri​je​či​ma. Pu​tu​ju​ći po po​pa​lje​nim po​gra​nič​nim kra​je​vi​ma, gdje gos​po​da​re gra​ni​ča​ri koji na​‐ pla​ću​ju svo​ju pla​ću pljač​kom su​sjed​nih dr​ža​va i kra​je​va, pre​mje​šta​ju​ći gra​nič​no ka​‐ me​nje po mi​loj vo​lji, ne​mo​gu​će je ste​ći do​jam o bo​gat​stvu he​tit​ske dr​ža​ve. Jed​na​ko ga je te​ško spoz​na​ti, gle​da​ju​ći nji​ho​va gola brda i pla​ni​ne, koje lje​ti iz​go​re na sun​cu, a pre​ma pri​ča​ma, zimi su pot​pu​no po​kri​ve​na hlad​nih pa​hu​lji​ca​ma. Te pa​hu​lji​ce pa​da​ju s neba na zem​lju i pre​kri​ju je po​put pra​vo​ga vela. Pri​bli​ža​va​njem lje​ta one se poč​nu to​pi​ti, pre​tva​ra​ju se u vodu i nes​ta​ju sta​pa​ju​ći se u ma​le​ne i sve veće vo​do​to​ke, ko​ji​ma je ova zem​lja po​se​bi​ce bo​ga​ta. Svo​jim sam se oči​ma os​vje​do​čio u broj​na čuda i neo​‐ bič​nos​ti u he​tit​skoj zem​lji, pa vje​ru​jem i u to o bi​je​lim pa​hu​lji​ca​ma. Ali ni​ka​ko ne mogu shva​ti​ti kako se te pa​hu​lji​ce mogu pre​tva​ra​ti u vodu. Ipak, mo​ram priz​na​ti, za vri​je​me moga bo​rav​ka u zem​lji He​ti​ta, prem​da je bilo to​pli​je raz​dob​lje go​di​ne, opa​zio sam kako se neki vi​so​ki vr​ho​vi pla​ni​na bi​je​le. Rek​li su mi kako te bi​je​le pa​hu​lji​ce 179

mogu lje​ti op​s​ta​ti samo na naj​vi​šim vr​ho​vi​ma, a i to ne uvi​jek. Ipak, mo​ram priz​na​ti, opi​pao ih ni​sam, pa i ne znam kak​ve su uis​ti​nu... U ni​skoj rav​ni​ci, na sa​moj si​rij​skoj gra​ni​ci, leži po​gra​nič​na ut​vr​da Kar​ke​miš. Nje​ne su zi​di​ne iz​gra​đe​ne od go​le​mih ka​me​nih blo​ko​va, a u te su blo​ko​ve uk​le​sa​ne raz​ne spo​do​be zas​tra​šu​ju​ćih obli​čja. Ova je ut​vr​da sre​di​še iz ko​jeg He​ti​ti nad​zi​ru ve​li​ko po​‐ dru​čje, te na nje​mu ubi​ru pris​toj​bu od svih tr​go​va​ca i ka​ra​va​na, dak​le svih koji ovu​da pro​la​ze. Na taj na​čin do​la​ze oni do ogrom​nih pri​ho​da, jer su im pris​toj​be vi​so​ke, a Kar​ke​miš je ras​križ​je mno​gih ka​ra​van​skih pu​to​va. Svat​ko, tko je u svi​ta​nje dana smo​‐ trio ovu ut​vr​du, kako se zas​tra​šu​ju​ći uz​di​že na uzvi​si​ni usred rav​ni​ce, te čuo grak​ta​‐ nje ga​vra​no​va koji se spu​šta​ju i gos​te na ljud​skim gla​va​ma i lu​ba​nja​ma, ti​je​li​ma i kos​‐ tu​ri​ma, iz​vje​še​nim na zi​di​na​ma, po​vje​ro​vat će u ovaj moj iz​vje​štaj o He​ti​ti​ma i neće više sum​nja​ti u moje ri​je​či! Ka​ra​va​na​ma i tr​gov​ci​ma do​pu​šten je pro​la​zak kroz zem​lju Hat​ti samo duž odre​đe​‐ nih ces​ta. Sela su uz te ces​te ne​ugled​na i si​ro​maš​na, a put​nik može vi​dje​ti tek vrlo malo obra​đe​ne zem​lje. Ali, ako se net​ko ne​pro​miš​lje​no uda​lji s odre​đe​ne ces​te, kaz​na sti​že vrlo brzo. Uhva​te ga, otmu mu robu i po​ša​lju ga na ro​bov​ski rad u rud​ni​ke. He​tit​sko bo​gat​stvo, ko​li​ko ja ci​je​nim, po​tje​če po​naj​pri​je i po​naj​vi​še iz rud​ni​ka. U nji​ma rade, bo​lje re​če​no ro​bi​ja​ju, nji​ho​vi za​rob​lje​ni​ci i ro​bo​vi. Iz tih gor​skih jama pris​ti​že zla​to i sre​bro, a i neka ne​poz​na​ta ru​da​ča siv​kas​to mo​dro​ga sja​ja. Ta je tvr​đa od svih poz​na​tih ko​vi​na i vrlo sku​po​cje​na. U Ba​bi​lo​nu iz​ra​đu​ju od nje na​kit, vje​ro​jat​‐ no zato jer je te​ško do​bi​va​ju, no u zem​lji Hat​ti od nje kuju oruž​je. Ne znam toč​no na koji se na​čin ova ru​da​ča do​bi​va i kako se iz nje stva​ra ko​vi​na, ni kako tu ko​vi​nu kuju i obli​ku​ju, bu​du​ći da se to ne radi ni u jed​noj dru​goj zem​lji. Ta se ko​vi​na, na​ime, ne tali na vru​ći​ni na ko​joj omek​ša​va ba​kar i pre​la​zi u te​ku​će sta​nje. O tome sam se osob​no os​vje​do​čio. Osim rud​ni​ka, me​đu​tim, He​ti​ti ras​po​la​žu i plod​nim do​li​na​ma. One se obič​no na​la​‐ ze među br​di​ma, a po nji​ma teku bis​tri i hlad​ni po​to​ci. Sade i voć​ke, koje kao šume po​kri​va​ju obron​ke brda, a uz mor​sku oba​lu nje​gu​ju i vi​no​vu lozu. Ve​li​ko bo​gat​stvo im je i sto​ka. Go​vo​ri li se o ve​li​čaj​nim i zna​čaj​nim gra​do​vi​ma svi​je​ta, lju​di spo​mi​nju Tebu ili Ba​bi​lon, a po​ne​kad i Ni​ni​vu koju ni​sam us​pio vi​dje​ti. Ali ni​kad ni​sam ne​ko​ga čuo go​‐ vo​ri​ti o Ha​tu​ša​šu, ve​li​kom gra​du He​ti​ta i sje​di​štu nji​ho​ve vlas​ti od​nos​no moći, smje​‐ šte​nom iz​me​đu pla​ni​na po​put or​lo​va gni​jez​da u sre​di​štu lo​vi​šta. Ipak, taj se grad može va​lja​no us​po​re​di​ti s dru​gi​ma. Pri​sje​tim li se nje​go​vih go​le​mih gra​đe​vi​na, na​‐ prav​lje​nih od kle​sa​no​ga ka​me​na i koje uli​je​va​ju stra​ho​po​što​va​nje, te nje​go​vih zi​di​na koje su neo​svo​ji​ve i čvr​š​će od bilo ko​jih koje sam ika​da imao pri​li​ke vi​dje​ti, mo​ram priz​na​ti kako je taj grad je​dan od naj​ve​li​čaj​ni​jih. Grad Ha​tu​šaš os​ta​je taj​nom za os​ta​li svi​jet, jer ga je kralj za​tvo​rio za tu​đin​ce. Je​di​no je opu​no​mo​će​nim pos​la​ni​ci​ma dru​gih ze​ma​lja do​pu​šten ula​zak u grad i pri​jem kod kra​lja, kako bi mu pre​da​li svo​je da​ro​ve. No, čak se i na te lju​de pom​no mo​tri, ti​je​kom nji​ho​va bo​rav​ka u Ha​tu​ša​šu. Zbog toga 180

sta​nov​ni​ci Ha​tu​ša​ša ne​ra​do raz​go​va​ra​ju s tu​đin​ci​ma, čak i ako zna​ju nji​hov je​zik. Po​‐ ku​ša li ih net​ko na​go​vo​ri​ti ili čak is​pi​ti​va​ti, oni od​go​va​ra​ju: “Ne ra​zu​mi​jem! ili “Ne znam!”, te gle​da​ju oko sebe nes​po​koj​no, kako ih net​ko ne bi opa​zio dok raz​go​va​ra​ju s tu​đin​cem. Pa ipak, nisu oni ne​tr​pe​lji​vi, otre​si​ti i pros​ti po pri​ro​di. Može se čak reći, pri​ja​telj​ski su nas​tro​je​ni i uljud​ni, a i rado gle​da​ju odje​ću tu​đi​na​ca, ako je li​je​pa, te sli​je​de uli​ca​ma lju​de koji je nose. Noš​nje nji​ho​vih od​lič​ni​ka i služ​be​ni​ka su jed​na​ko sjaj​ne kao i odje​ća stra​na​ca i kra​ljev​skih pos​la​ni​ka. Nose ša​re​ne odo​re, iz​ve​ze​ne zla​tom i sre​brom. Vez je u obli​ku vi​je​na​ca kak​ve se vidi i na zi​do​vi​ma, ili pri​ka​zu​je dvos​tru​ku sje​ki​ru, što je zna​kov​lje nji​ho​vih bo​go​va. Čes​to im sve​ča​nu odje​ću resi i sli​ka kri​la​to​ga sun​ca. Na no​ga​ma nose čiz​me od ša​re​ne i me​ka​ne kože, ko​ji​ma su vr​š​ci za​vi​nu​ti pre​ma gore, a na gla​vi vi​so​ke ši​ljas​te še​ši​re. Ši​ro​ki ru​ka​vi i umjet​nič​ki na​bra​ne suk​nje sežu im do sa​mog tla. Od pu​ča​na u Si​ri​ji, Ba​bi​lo​ni​ji i Mi​ta​ni​ji raz​li​ku​ju se po tome što bri​ju bra​de, kao i Egip​ća​ni. Neki od​lič​ni​ci bri​ju i gla​vu, os​tav​lja​ju​ći neka ras​te tek ču​pe​rak na tje​me​nu. Nje​ga pak ple​tu u malu ple​te​ni​cu. Lica su im iz​ra​žaj​na, jer ima​ju ši​ro​ke i jako ra​zvi​je​‐ ne bra​de i kri​ve ku​kas​te no​so​ve, po​put pti​ca grab​lji​vi​ca. Lju​di na po​lo​ža​ju, kako oni u dr​ža​vi tako i oni u gra​du, de​be​li su i lica im se sja​je od mas​ti. Jer, po​put bo​ga​ta​ša u dru​gim zem​lja​ma i ve​li​kim gra​do​vi​ma, i ovi ov​dje na​vik​li su na ra​sko​šan ži​vot i obi​‐ lje. He​ti​ti ne​ma​ju pla​će​nič​ke voj​ske, kao dru​gi ulju​đe​ni na​ro​di, nego su sami rat​ni​ci. Svi su He​ti​ti, pre​ma tome, voj​ni​ci. Čin i po​lo​žaj odre​đu​je se sva​ko​me pre​ma sta​le​žu ko​jem pri​pa​da. Tako su naj​u​gled​ni​ji oni koji si mogu pri​ušti​ti dr​ža​nje vlas​ti​tih boj​nih kola. Ali, po​lo​žaj im nije ut​vr​đen po ro​đe​nju, već po voj​noj vje​šti​ni, zna​nju i umi​je​ću ru​ko​va​nja oruž​jem. Svi po​dob​ni za bor​bu sas​ta​ju se je​dan​put go​diš​nje na voj​ne vjež​‐ be, pod nad​zo​rom svo​jih za​po​vjed​ni​ka i kne​že​va. Ha​tu​šaš, me​đu​tim, nije tr​go​vač​ki grad, po​put os​ta​lih ve​li​kih gra​do​va... Ali zato obi​lu​je ko​vač​ni​ca​ma i ra​di​oni​ca​ma, iz ko​jih ne​pres​tan​ce odje​ku​je zvon če​ki​ća. Jer, u tim se ra​di​oni​ca​ma kuju vr​ho​vi stri​je​la i gla​ve ko​pa​lja, te ko​ta​či i pos​to​lja za boj​na kola. Pra​vo​su​đe im se ta​ko​đer raz​li​ku​je od pra​vo​su​đa os​ta​lih na​ro​da. Kaz​ne su im čud​ne i po​seb​ne vr​ste. Uro​ti li se neki niži vla​dar pro​tiv kra​lja, pa sam teži za kra​ljev​skom vlaš​ću, neće biti ubi​jen. Pre​mjes​te ga u neko po​gra​nič​no mjes​to, kako bi tamo do​ka​‐ zao svo​ju spo​sob​nost i pos​ti​gao ugled. Op​će​ni​to, malo je zlo​či​na koje se tu ne može is​‐ ku​pi​ti da​ro​vi​ma. Čo​vjek može ubi​ti čo​vje​ka, ali zbog toga ne biva tje​les​no kaž​njen. Du​žan je je​di​no po​koj​ni​ko​voj obi​te​lji da​ro​vi​ma nak​na​di​ti gu​bi​tak. Ni pre​ljub tu nije kaž​njiv. Nađe li žena mu​škar​ca, koji je bo​lje za​do​vo​lja​va od nje​na muža, ima pra​vo os​ta​vi​ti svoj dom i pre​se​li​ti se dru​go​me. Ali taj dru​gi mora tada pla​ti​ti od​šte​tu za nju. Bra​ko​vi koji os​ta​ju bez dje​ce, na​kon ne​kog se vre​me​na ra​zvo​de, i to jav​no, bu​du​ći da kralj zah​ti​je​va od svo​jih po​da​ni​ka mno​go dje​ce. Ubi​ju li ne​ko​ga na osam​lje​no​me mjes​tu, nak​na​da je ma​nja, nego ako ga ubi​ju u gra​du i u na​zoč​nos​ti više lju​di. Sma​tra se, na​ime, da od​la​ze​ći na osam​lje​na mjes​ta, čo​vjek i sam na​mjer​no na​vo​di dru​ge na 181

zlo​čin i uboj​stvo, kako bi se vjež​ba​li u ubi​ja​nju. Ipak, pos​to​ji i smrt​na kaz​na. Ona se pak pri​mje​nju​je samo u dva slu​ča​ja. I upra​vo to po​ka​zu​je svu lu​dost He​ti​ta u prav​nim pi​ta​nji​ma! Smrt​nom se kaz​nom, na​ime, kaž​nja​va brak iz​me​đu bra​ta i ses​tre, te bav​lje​‐ nje vra​ča​njem i ča​ra​njem bez od​go​va​ra​ju​ćeg do​pu​šte​nja. U ovom dru​gom slu​ča​ju, vlas​ti mo​ra​ju prvo is​pi​ta​ti spo​sob​nost onih koji ča​ra​ju, pa ako pris​tup​ni​ci za​do​vo​lje, iz​da​ju im do​pu​šte​nje za bav​lje​nje tim zva​njem. U vri​je​me mog do​la​ska u zem​lju Hat​ti, ve​li​ki kralj Šu​bi​lu​li​uma vla​dao je tamo već dva​de​se​to​sam go​di​na. Nje​go​vo je ime dje​lo​va​lo to​li​ko zas​tra​šu​ju​će pa se na​rod na samo nje​go​vo spo​mi​nja​nje kla​njao i di​zao ruke, iz​vi​ku​ju​ći nje​go​ve vri​jed​nos​ti i vr​li​ne, jer je uveo red u zem​lju Hat​ti i po​ko​rio broj​ne na​ro​de. Kralj Šu​bi​lu​li​uma obi​ta​vao je u ka​me​noj pa​la​či smje​šte​noj usred gra​da, a ka​zi​va​le su se mno​ge pri​po​vi​jes​ti o nje​go​vu po​dri​je​tlu i nje​go​vim ju​nač​kim dje​li​ma, ona​ko kako se pri​po​vi​je​da o svim ve​li​kim vla​da​ri​ma. No ni​sam ga us​pio vi​dje​ti, a to nisu us​pje​li ni mi​tan​ski pos​la​ni​ci. Mo​ra​li su od​lo​ži​ti svo​je da​ro​ve na tlo pri​jem​ne pros​to​ri​je, uz smi​jeh i po​drug​lji​vo kli​ca​nje kra​lje​vih voj​ni​ka. U prvo se vri​je​me či​ni​lo kako je u Ha​tu​ša​šu malo pos​la za li​ječ​ni​ka. Na​ime, kako sam spoz​nao, He​ti​ti su se sti​dje​li bo​les​ti i kri​li su je ko​li​ko god dugo su to mo​gli. Sit​‐ nu, kr​ž​lja​vu i dje​cu s ma​na​ma su ubi​ja​li, a obo​lje​le ro​bo​ve bi ta​ko​đer po​bi​li. Zbog toga su nji​ho​vi li​ječ​ni​ci bili sla​bog umi​je​ća i zna​nja, lju​di ne​uki i neo​bra​zo​va​ni, prem​‐ da su oz​lje​de i mo​dri​ce nje​go​va​li dos​ta do​bro... A i za bolj​ke svoj​stve​ne br​d​skim pre​‐ dje​li​ma ima​li su li​je​ko​ve koji su brzo sti​ša​va​li vru​ći​cu i o ko​ji​ma sam bio pri​pra​van rado ne​što na​uči​ti. Ako bi pak net​ko ot​krio kako pati od bolj​ke koja pri​je​ti smr​ću, ra​‐ di​je bi oda​brao smrt nego li​je​če​nje, da ne bi os​tao obo​ga​ljen ili slab do kon​ca ži​vo​ta. Jer, He​ti​ti se nisu bo​ja​li smr​ti po​put ulju​đe​nih na​ro​da, ali ih je zato po​mi​sao na tje​les​‐ nu sla​bost tje​ra​la u ve​lik strah. Ko​nač​no, kao što su svi ve​li​ki gra​do​vi u biti slič​ni, tako su i ugled​ni​ci i bo​ga​ta​ši u svim zem​lja​ma na​lik jed​ni dru​gi​ma. Kada se moja sla​va pro​ši​ri​la među na​ro​dom, mno​gi su mi doš​li u svra​ti​šte, tra​že​ći li​je​ka svo​jim bolj​ka​ma. Nji​ho​ve bo​les​ti sam poz​‐ na​vao, pa sam im mo​gao po​mo​ći. Do​la​zi​li su k meni pre​ru​še​ni, taj​no i pod okri​ljem tame, kako im po​nos i dos​to​jans​tvo ne bi bili uma​nje​ni. Zato su mi da​va​li ve​li​ko​duš​ne pok​lo​ne, te sam na kon​cu u Ha​tu​ša​šu ste​kao mno​go zla​ta i sre​bra, prem​da sam u po​‐ čet​ku mis​lio kako ću ga na​pus​ti​ti kao pro​sjak. To je ve​li​kim di​je​lom bila Kap​ta​ho​va zas​lu​ga. On je, pre​ma svom sta​rom obi​ča​ju, lu​tao uoko​lo. Tra​tio je vri​je​me po piv​ni​‐ ca​ma, tr​ž​ni​ca​ma i na os​ta​lim mjes​ti​ma gdje se okup​lja​ju lju​di. Tamo bi se na svim svjet​skim je​zi​ci​ma koje je znao ili bar poz​na​vao, hva​lio mo​jim zna​njem i vje​šti​nom. Da​ka​ko, o tome bi slu​ge iz​vi​jes​ti​le svo​je gos​po​da​re... He​ti​ti su se vla​da​li stro​go, a lju​di ugled​ni​jih slo​je​va nisu se smje​li po​jav​lji​va​ti na uli​ci pi​ja​ni, jer bi iz​gu​bi​li ugled i dos​to​jans​tvo. Ipak, kao i u svim dru​gim ve​li​kim gra​‐ do​vi​ma, od​lič​ni​ci i bo​ga​ti pili su ve​li​ke ko​li​či​ne vina i po​gub​ne mje​ša​vi​ne. Li​je​čio sam gr​če​ve koje su od toga do​bi​va​li i smi​ri​vao im drh​ta​nje ruku kada su se tre​ba​li po​ja​vi​ti 182

pred kra​ljem. Ne​ki​ma sam, kup​ka​ma i sred​stvi​ma za smi​re​nje, is​tje​ri​vao iz ti​je​la mi​še​‐ ve i dru​ge pri​ka​ze, koje su ih na​vod​no glo​da​le. Pus​tio sam Mi​neu neka ih za​bav​lja ple​som... Jako su joj se di​vi​li i da​ri​va​li je bo​ga​‐ to, ne že​le​ći ni​šta po​vrh toga od nje. Jer, He​ti​ti su bili ve​li​ko​duš​ni i da​re​ž​lji​vi kada bi im ne​što go​di​lo. Ste​kav​ši time nji​ho​vu nak​lo​nost odva​žio sam se upi​ta​ti ih o mno​gim stva​ri​ma koje ni​sam mo​gao otvo​re​no is​tra​ži​ti. Tako sam ipak do​šao do ne​kih oba​vi​‐ jes​ti, koje ni​sam mo​gao pri​ba​vi​ti jav​no. Naj​vi​še sam saz​nao od kra​lje​va pi​smo​hra​ni​te​‐ lja, koji je go​vo​rio i pi​sao na mno​gim je​zi​ci​ma, ba​vio se kra​lje​vim ino​zem​nim do​pi​si​‐ va​njem, te nije mno​go dr​žao do obi​ča​ja. Uvje​rio sam ga kako sam prog​nan iz Egip​ta bez pra​va po​vrat​ka, te moja pu​to​va​nja u ino​zem​s​tvo ne​ma​ju dru​gu svr​hu osim pri​‐ kup​lja​nja bo​gat​stva i uče​nja. Vje​ro​vao mi je i rado od​go​va​rao na moja pi​ta​nja, kao uz​vrat za do​bro vino i Mi​ne​ino ple​sa​nje. – Za​što je Ha​tu​šaš za​tvo​ren za tu​đin​ce? – upi​tao sam ga. – I za​što se ka​ra​va​ne i tr​‐ gov​ci mo​ra​ju dr​ža​ti odre​đe​nih pu​to​va, prem​da je vaša zem​lja bo​ga​ta, a gra​do​vi vam se po zna​me​ni​tos​ti​ma mogu na​tje​ca​ti s dru​gi​ma? Zar ne bi bilo bo​lje kada bi dru​gi upoz​na​li vašu moć i pje​va​li među so​bom o tim va​šim vri​jed​nos​ti​ma i vr​li​na​ma, što vaša zem​lja uis​ti​nu zas​lu​žuj e? Ku​šao je vino i re​kao, dok su mu oči s po​žu​dom mo​tri​le Mi​ne​ine vit​ke udo​ve: – Naš ve​li​ki kralj Šu​bi​lu​li​uma, pri us​pi​nja​nju na pri​jes​to​lje, re​kao je: “Daj​te mi tri​‐ de​set go​di​na i uči​nit ću zem​lju Hat​ti naj​moć​ni​jim kra​ljev​s​tvom koje je svi​jet ika​da spoz​nao”. Tih tri​de​set go​di​na usko​ro is​tje​če... Mis​lim, svi​jet će usko​ro čuti o zem​lji Hat​ti više nego bi to vo​lio saz​na​ti! – Ali, u Ba​bi​lo​nu sam gle​dao šez​de​set puta šez​de​set puta šez​de​set voj​ni​ka kako stu​pa​ju u mi​mo​ho​du pred kra​ljem, a si​lan odjek nji​ho​vih sto​pa​la bio je po​put mla​ta mora. Ov​dje sam opa​zio is​to​dob​no mo​žda de​set puta de​set mo​ma​ka, te ne ra​zu​mi​jem što či​ni​te sa svim tim boj​nim ko​li​ma koja se iz​ra​đu​ju u grad​skim ra​di​oni​ca​ma. Ne ra​‐ zu​mi​jem, na da​lje, ni ka​kav je pro​bi​tak od boj​nih kola u br​d​skoj zem​lji? Što će vam ona u br​di​ma, kad su na​mi​je​nje​na ra​to​va​nju u rav​ni​ca​ma? – Za jed​nog li​ječ​ni​ka, po​pri​lič​no si lju​bo​pit​ljiv, Si​nu​he Egip​ća​ni​nu! – od​go​vo​rio, je, na​smi​jav​ši se. – Tko zna, mo​žda si pris​krb​lju​je​mo si​ro​ma​šku ko​ri​cu kru​ha, pro​da​ju​ći boj​na kola kra​lje​vi​ma rav​ni​čar​skih ze​ma​lja... Na​mig​nuo mi je i lu​ka​vo su​zio oči. – U to ne vje​ru​jem – od​vra​tih smi​ono. – Jed​na​ko bi pri​prav​no vuk po​su​dio svo​je če​ljus​ti ovci ili svo​je kan​dže zecu. Pras​nuo je u smi​jeh, uda​ra​ju​ći se po ko​lje​ni​ma, dok vino nije pljus​nu​lo iz nje​go​ve kupe. – To mo​ram pri​op​ći​ti kra​lju... Mo​žda još za svog ži​vo​ta do​ži​viš ve​lik lov na ze​če​ve. Jer, prav​da He​ti​ta raz​li​ku​je se od one u rav​ni​ca​ma. Ko​li​ko sam mo​gao ra​zu​mje​ti, u tvo​joj zem​lji bo​ga​ti vla​da​ju si​ro​maš​ni​ma. U na​šoj zem​lji jaki vla​da​ju sla​bi​ma. Svi​jet će, ba​rem tako mis​lim, na​uči​ti novu po​uku, pri​je nego ti kosa po​si​je​di, Si​nu​he... 183

– I fa​ra​on u Egip​tu je ta​ko​đer pro​na​šao no​vog boga – re​koh hi​nje​nom pros​to​duš​‐ noš​ću i bez​az​le​no. – Znam to, jer či​tam sva pi​sma svo​je​ga kra​lja. Taj novi bog tvo​ga fa​ra​ona je ve​lik lju​bi​telj mira. On objav​lju​je kako nema pri​je​por​nih pi​ta​nja iz​me​đu na​ro​da i dr​ža​va, koja se ne bi mo​gla ri​je​ši​ti mir​nim pu​tem. Ne​ma​mo ni​šta pro​tiv nje​go​vo​ga boga, da​‐ pa​če vrlo nam je drag, dok vla​da u Egip​tu i na rav​ni​ca​ma. Vaš je fa​ra​on pos​lao na​šem kra​lju Egi​pat​ski križ za ko​jeg kaže kako pred​stav​lja ži​vot. I on će ja​mač​no ima​ti ne​ko​‐ li​ko go​di​na svoj mir, pod uvje​tom da nam ša​lje mno​go zla​ta, kako bi​smo mo​gli na​kr​‐ ca​ti još više ba​kra, že​lje​za i žita, iz​gra​di​ti nove ra​di​oni​ce, te obli​ko​va​ti još više i još te​‐ žih boj​nih kola od onih koja sada ima​mo. Sve to guta mno​go zla​ta, te su ve​li​ke ko​li​či​‐ ne zla​ta neo​p​hod​ne. A naš kralj oku​pio je ov​dje u Ha​tu​ša​šu naj​o​kret​ni​je i naj​s​pret​ni​je oru​ža​re iz mno​go raz​li​či​tih ze​ma​lja, te ih na​gra​đu​je obil​no. A za​što on to čini, vje​ru​‐ jem da ne može shva​ti​ti mu​drost ni​kak​vog li​ječ​ni​ka! – Bu​duć​nost koju ti pro​ri​češ može go​di​ti je​di​no vra​na​ma i ša​ka​li​ma... Mene ne ve​‐ se​li. A ne vi​dim ni ne​kog raz​lo​ga za smi​ja​nje, jer sam se svo​jim vlas​ti​tim oči​ma os​vje​‐ do​čio kako u va​šim mli​no​vi​ma za žito ka​me​nje okre​ću za​rob​lje​ni​ci pro​bo​de​nih oči​ju, a u zem​lji Mi​ta​ni kru​že zas​tra​šu​ju​će pri​če o va​šim zlo​dje​li​ma u po​gra​nič​nim zem​lja​‐ ma. Te su pri​če to​li​ko užas​ne te ih ra​di​je ne že​lim po​no​vi​ti, kako ti ne bih po​vri​je​dio uši, bu​du​ći da te pri​če ne pri​li​če ulju​đe​nim na​ro​di​ma. – A što je uljud​ba? – upi​tao me, do​ta​ču​ći si još vina u kupu. – I mi zna​mo či​ta​ti i pi​sa​ti, a u na​šoj pi​smo​hra​ni ču​va​mo broj​ne broj​ka​ma oz​na​če​ne gli​ne​ne plo​či​ce. Pa ako za​rob​lje​ni​ci​ma, koji kroz ci​je​li os​ta​tak svog ži​vo​ta mo​ra​ju okre​ta​ti mlin​sko ka​me​‐ nje, iz​bo​de​mo oči, či​ni​mo to samo iz čo​vječ​nos​ti. Nji​ma bi taj i ina​če te​žak i na​po​ran rad, bio još te​žim, ako bi ra​de​ći mo​gli gle​da​ti nebo, zem​lju i pti​ce u zra​ku! To bi ih je​‐ di​no na​ve​lo na praz​ne i ne​po​želj​ne mis​li, a pri po​ku​ša​ju bi​je​ga si​gur​no bi bili ubi​je​ni. A kada u po​gra​nič​nim po​dru​čji​ma naši voj​ni​ci po​ne​ko​me ne​pri​ja​te​lju odre​žu ruku ili mu kožu s gla​ve na​vu​ku pre​ko oči​ju, ne čine to iz neke okrut​nos​ti! Kako i sam vi​diš, mi smo u svo​jim do​mo​vi​ma gos​to​lju​bi​vi i sr​dač​ni, vo​li​mo dje​cu i male ži​vo​ti​nje, a ne tu​če​mo ni naše žene. Naš je cilj kod ne​pri​ja​telj​skih na​ro​da po​bu​di​ti strah i tre​pet, kako bi nam se, kada dođe vri​je​me, pre​da​li bez bor​be i tako oču​va​li i sebe i nas od ne​‐ po​treb​nih stra​da​nja i šte​ta. Nije toč​no ni kako mi vo​li​mo pljač​ka​nje i pus​to​še​nje. Mi ra​di​je že​li​mo pod​vrg​nu​ti pod svo​ju vlast ne​dir​nu​te gra​do​ve i zem​lje, sa​ču​va​ne ko​li​ko je to god mo​gu​će. A ne​pri​ja​telj koji je upoz​nao strah, već je na​po​la po​bi​je​đen. – Ta zar su vam svi na​ro​di ne​pri​ja​te​lji? Zar uop​će ne​ma​te pri​ja​te​lja? – Naši su pri​ja​te​lji svi oni koji nam se pod​vrg​nu i pla​ća​ju nam da​nak – objas​nio je. -Pu​šta​mo ih neka žive na svoj us​ta​ljen na​čin, ne mi​je​ša​mo se mno​go u nji​ho​ve obi​ča​‐ je i po mo​guć​nos​ti iz​bje​ga​va​mo vri​je​đa​ti im bo​go​ve... Sve dok nas priz​na​ju za vla​da​re i lako vla​da​mo nji​ma... Pri​ja​te​lji su nam i oni na​ro​di koji nam nisu su​sje​di​ma, ili bar do tada dok nam ne pos​ta​nu su​sje​di​ma. A kad se to slu​či, pa do​đe​mo s nji​ma u iz​ra​‐ van do​dir, ot​kri​je​mo kod njih od​boj​ne crte koje re​me​te mir i sklad​nost do​bro​su​sjed​‐ 184

skih od​no​sa, te nas sile na rat s nji​ma. Tako je to bilo do sada, a bo​jim se isto će biti i u bu​du​će, ko​li​ko ja poz​na​jem na​še​ga ve​li​kog kra​lja. – Zar vaši bo​go​vi ne​ma​ju ni​šta za reći o sve​mu tome? U dru​gim zem​lja​ma čes​to upra​vo oni od​lu​ču​ju što je prav​da a što ne​prav​da, što je do​bro i što je loše. – Što je prav​da i što ne​prav​da? Što je do​bro i što loše? – uz​vra​tio je pro​tu​pi​ta​njem. – Za nas je prav​da i is​prav​no ono što mi že​li​mo, a ne​prav​da i loše ono što žele naši su​sje​di. To je vrlo jed​nos​tav​no po​če​lo, koje olak​ša​va i ži​vot i dr​žav​nič​ku mu​drost. A pre​ma mom miš​lje​nju, ta​kav se pris​tup vrlo malo raz​li​ku​je od uče​nja bo​go​va u rav​ni​‐ ca​ma. Jer, ako sam do​bro shva​tio, ti bo​go​vi sma​tra​ju is​prav​nim ono što žele bo​ga​ti, a lo​šim ono što žele si​ro​maš​ni. Že​liš li ne​što više saz​na​ti o na​šim bo​go​vi​ma, mogu ti reći kako su naši je​di​ni bo​go​vi nebo i zem​lja. Sla​vi​mo ih sva​kog pro​lje​ća, onda kad prva kap kiše s neba bla​gos​lo​vi i oplo​di zem​lju. Za tih blag​da​na po​pu​šta malo ona naša ina​če to​li​ko uobi​ča​je​na stro​gost u obi​ča​ji​ma, jer je puku po​treb​no dati pri​li​ku ba​‐ rem je​dan​put go​diš​nje, neka se do​bro iz​div​lja... Zbog toga se upra​vo ti​je​kom tih blag​‐ da​na zač​ne mno​go nove dje​ce. A to je vrlo do​bro, jer rani bra​ko​vi i dje​ca zna​če bla​go​‐ dat za dr​ža​vu... Ta to je pri​ljev no​vih sna​ga. Da​ka​ko, i naš na​rod, po​put dru​gih, štu​je is​to​dob​no još i ve​lik broj ma​lih bo​go​va. Ali, to je ne​bit​no, jer nisu ni u ko​jem po​gle​du važ​ni za dr​ža​vu. Ne mo​žeš, pre​ma tome, po​ri​ca​ti pos​to​ja​nje ne​čeg ve​li​ko​duš​no​ga u na​šoj vje​ri. Ako se, jas​no, tako smi​jem iz​ra​zi​ti... – Što više saz​na​jem o bo​go​vi​ma, to pos​ta​jem sve tuž​ni​ji i tu​rob​ni​ji – re​koh na to utu​če​no. Pi​smo​hra​ni​telj kra​lja Šu​bi​lu​li​ume se na​smi​jao, za​si​ćen vi​nom, cr​ve​no​ga i de​‐ be​log nosa. Za​va​liv​ši se na nas​lon stol​ca, re​kao mi je: – Ako si mu​dar i da​le​ko​vi​dan čo​vjek, os​tat ćeš kod nas i slu​ži​ti na​šim bo​go​vi​ma. Jer, već su re​dom svi na​ro​di vla​da​li poz​na​tim svi​je​tom, pa je eto red do​šao i na nas. Naši su bo​go​vi upra​vo ne​vje​ro​jat​no jaki, nji​ho​vo je ime sila i strah, a mi ćemo im po​‐ di​ći go​le​me žr​tve​ni​ke saz​da​ne od iz​bli​je​dje​lih ljud​skih lu​ba​nja. Ne za​bra​nju​jem ti, znaj, pri​po​vi​je​da​ti o tome dru​gim lju​di​ma, ako si to​li​ko glup te nas na​pus​tiš. Do​pu​‐ štam ti to jer ti nit​ko neće vje​ro​va​ti. Svi zna​ju je​di​no kako smo si​ro​ma​šan i pr​ljav na​‐ rod, koji sa svo​jim ov​ca​ma obi​ta​va u pla​ni​na​ma i voli samo paš​nja​ke. No, sada vi​dim, s to​bom sam iz​gu​bio pre​vi​še vre​me​na. Mo​ram po​hi​ta​ti i po​gle​da​ti što rade moji pi​sa​‐ ri... A i utis​nu​ti kli​no​ve u neke plo​či​ce, na​mi​je​nje​ne uvje​ra​va​nju svih na​ro​da u naše do​bre na​mje​re. Oti​šao je svo​jim pu​tom, a te sam ve​če​ri re​kao Mi​nei: – Do​volj​no sam saz​nao o zem​lji Hat​ti i na​šao ono što sam tra​žio. Spre​man sam za po​la​zak, ako do​pus​te bo​go​vi, te za​jed​no s to​bom oti​ći iz ove uk​le​te zem​lje. Jer, ov​dje to​li​ko vo​nja po smr​ti i cr​ko​ti​na​ma, da me taj od​vra​tan smrad guši. Uis​ti​nu, dok smo god ov​dje, nada mnom kao da leb​di te​ška sje​na smr​ti, jer vje​ru​jem da bi me kralj He​‐ ti​ta dao na​bi​ti na ko​lac čim bi saz​nao što sam ov​dje sve ot​krio i ko​li​ko već znam o nje​go​voj zem​lji. Od toga mi je že​lu​dac bo​lan, dok god se na​la​zim među gra​nič​nim ka​‐ me​njem zem​lje Hat​ti. Zato bje​ži​mo iz ove gnji​le​ži! Ona me tje​ra na za​klju​čak kako bi 185

bilo bo​lje da sam se ro​dio kao ga​vran, a ne čo​vjek. Uz po​moć ne​kih od mo​jih ugled​nih pa​ci​je​na​ta us​pio sam pri​ba​vi​ti pu​tov​ni​cu za pro​la​zak kroz za​bra​nje​na po​dru​čja sve do oba​le, te za ukr​caj na brod i na​pu​šta​nje zem​lje. Moji pa​ci​jen​ti su is​ka​za​li ža​lje​nje što od​la​zim, te me na​go​va​ra​li neka os​ta​nem, uvje​ra​va​ju​ći kako bi me nas​ta​vak moga rada među nji​ma za samo ne​ko​li​ko go​di​na uči​nio bo​ga​tim čo​vje​kom. Ipak, nit​ko nije po​ka​zi​vao na​mje​re ome​ta​ti me u od​la​sku, te sam se smi​jao i ša​lio s nji​ma, pri​ča​ju​ći im pri​če koje su ih vrlo ra​zve​se​li​le i oras​po​‐ lo​ži​le. Sto​ga se ras​ta​smo kao pri​ja​te​lji, a na ras​tan​ku su mi pre​da​li i broj​ne da​ro​ve. Na​pus​ti​li smo zas​tra​šu​ju​će zi​di​ne Ha​tu​ša​ša, iza ko​jih je vre​bao svi​jet bu​duć​nos​ti. Ja​‐ ha​li smo na ma​gar​ci​ma, pro​la​ze​ći po​red ka​me​nih mli​no​va u ko​ji​ma su os​li​jep​lje​ni ro​‐ bo​vi muč​no okre​ta​li te​ško mlin​sko ka​me​nje, te po​red tru​pa​la žre​ca na​bi​je​nih na kol​ce s obje stra​ne puta. Jer one koji su se ba​vi​li ča​ra​njem su tako ubi​ja​li, ali i one koji su se ba​vi​li no​vim zna​nos​ti​ma, bu​du​ći da je dr​ža​va do​pu​šta​la samo jed​nu je​di​nu zna​nost. Po​ti​cao sam na što veću žur​bu, te se za dva​de​set dana do​ko​pa​smo luč​kog gra​da.

4 Neko smo se vri​je​me za​dr​ža​li u tom luč​kom gra​du, prem​da je bio bu​čan, pun gri​je​ha i zlo​či​na. Za taj pre​kid pu​to​va​nja može se za​hva​li​ti po​naj​pri​je Mi​nei. Jer, kada bi​smo vi​dje​li neki brod koji se spre​mao za Kre​tu, ona bi mu na​la​zi​la mane. “Taj je pre​ma​len, pa ćemo po​to​nu​ti, a ni​ka​ko ne že​lim po dru​gi put do​ži​vje​ti bro​do​lom”, rek​la bi. A kad smo pro​naš​li neki veći, opa​ska bi gla​si​la: “To je si​rij​ski brod, ne že​lim pu​to​va​ti na nje​‐ mu”. Slje​de​ći brod po​pra​ti​la bi ova​ko: “Ka​pe​tan ima zao po​gled! Bo​jim se, mo​gao bi pro​da​ti put​ni​ke u rob​lje, u neku stra​nu zem​lju!” Tako smo pro​du​lji​va​li bo​ra​vak u tom luč​kom gra​du, što mi nije bilo kri​vo. Imao sam tamo dos​ta pos​la, čis​te​ći i ši​va​ju​ći rane, a otva​rao sam i raz​bi​je​ne lu​ba​nje. Po​vje​‐ rio mi se i luč​ki za​po​vjed​nik. Do​šao je k meni, jer je pa​tio od po​seb​ne vr​sti pri​šta, koji nas​ta​je na odre​đe​nom mjes​tu mu​škar​če​va ti​je​la. Ta ga je bo​lest ome​ta​la u op​će​nju sa že​na​ma, a tr​pio je i ve​li​ke bo​lo​ve. Poz​na​vao sam tu bo​lest iz Smir​ne, te sam ga mo​gao iz​li​je​či​ti li​je​ko​vi​ma koje su ra​bi​li ta​moš​nji li​ječ​ni​ci. Bio mi je ne​iz​mjer​no za​hva​lan, jer se opet bez za​pre​ke i us​put​nih bo​lo​va mo​gao za​bav​lja​ti s dje​voj​ka​ma u luci. To je, na​‐ ime, sli​je​di​lo uz nje​gov po​lo​žaj ko​jeg je ob​na​šao. Sva​ka dje​voj​ka koja se u luci htje​la ba​vi​ti naj​sta​ri​jim obr​tom na svi​je​tu, mo​ra​la se bez od​šte​te po​da​ti nje​mu i nje​go​vu pi​‐ sa​ru. Zato je bilo ra​zum​lji​vo nje​go​vo ra​ni​je ne​za​do​volj​stvo i ljut​nja, jer se uz tu bo​lest nije mo​gao ko​ris​ti​ti svo​jom pov​las​ti​com. Na​kon što sam ga spa​sio bo​les​ti i pat​nji, re​kao mi je: – Kako mogu na​gra​di​ti tvo​je ve​li​ko umi​je​će, Si​nu​he? – Ne že​lim tvo​ga zla​ta – re​koh mu. – Nego, pok​lo​ni mi taj nož ko​jeg imaš za pa​‐ 186

som. Time ću pos​ta​ti ja obve​zan tebi, te ću ima​ti i tra​jan dar koji će me sje​ća​ti na tebe. On se us​pro​ti​vio, objaš​nja​va​ju​ći: – To je sa​svim obi​čan nož. Duž nje​go​ve oš​tri​ce nema vu​ko​va, niti mu je dr​ška op​‐ to​če​na sre​brom. Tako je go​vo​rio jer je nož bio od nove he​tit​ske ko​vi​ne. Bilo je za​bra​nje​no iz​rat​ke od te ko​vi​ne da​ri​va​ti ili pro​da​va​ti tu​đin​ci​ma. Zato ni​sam mo​gao ku​pi​ti tak​vo​ga oruž​‐ ja, ni u Ha​tu​ša​šu niti ig​dje u zem​lji Hat​ti. A ni​sam ga smio ni pre​vi​še na​srt​lji​vo tra​ži​ti od nje​ga, kako ne bih po​bu​dio po​doz​re​nje. U zem​lji Mi​ta​ni tak​ve su no​že​ve ima​li samo naj​od​lič​ni​ji po​je​din​ci. Ci​je​na im je bila de​se​te​ros​tru​ka te​ži​na mje​re​na u zla​tu, a u sre​bru če​tr​de​se​te​ros​tru​ka. No oni koji su po​sje​do​va​li tak​ve no​že​ve, ipak ih nisu htje​‐ li pro​da​ti, jer je tak​vog oruž​ja u os​ta​lom svi​je​tu bilo sve​ga ne​ko​li​ko ko​ma​da. Ali, za He​ti​ta ta​kav nož nije bio oso​bi​to vri​je​dan, jer je bilo za​bra​nje​no pro​da​ti ga tu​đin​cu... Luč​ki za​po​vjed​nik je znao da na​mje​ra​vam usko​ro na​pus​ti​ti zem​lju. S ob​zi​rom na to, za​klju​čio je kako svo​je zla​to može bo​lje upo​ra​bi​ti, umjes​to pok​la​nja​nja li​ječ​ni​ku. Tako mi je, ko​nač​no, da​ro​vao nož. Bio je to​li​ko oštar te se nji​me mo​glo bri​ja​ti kosu mno​go lak​še nego naj​bo​ljim kre​me​nim no​žem. U ba​kru je os​tav​ljao du​bo​ke za​re​ze, a oš​tri​ca mu se pri​tom ne bi ni naj​ma​nje ošte​ti​la. Bio sam oča​ran tim no​žem. Od​lu​čio sam mu po​sre​bri​ti oš​tri​cu i na​pra​vi​ti mu zla​tan dr​žak, kako su to či​ni​li Mi​tan​ci kad bi doš​li do tak​vog oruž​ja. Ni luč​ki za​po​vjed​nik nije bio ne​za​do​vo​ljan! Čak smo pos​ta​li pri​ja​te​lji, jer sam ga traj​no iz​li​je​čio. Sa​vje​to​vao sam ga neka dje​voj​ku, koja mu je pre​‐ ni​je​la bo​lest, is​tje​ra iz luke. Od​go​vo​rio mi je, već ju je dao na​bi​ti na ko​lac! Za​klju​čio je, tak​va bo​le​šti​na oči​to do​la​zi od ča​ra​nja... U tom se gra​du na​la​zi​lo po​lje, gdje su dr​ža​li div​lje bi​ko​ve, kako je to bio obi​čaj u luč​kim mjes​ti​ma. Mjes​na mla​dež se tamo u bor​bi s bi​ko​vi​ma is​ka​zi​va​la u spret​nos​ti i smi​onos​ti, za​bi​ja​ju​ći bi​ko​vi​ma kop​lja u ra​me​na ili ih pre​ska​ku​ju​ći. Mi​nea se obra​do​‐ va​la bi​ko​vi​ma i po​že​lje​la pro​vje​ri​ti svo​je umi​je​će. Tako sam je prvi puta gle​dao kako ple​še među div​ljim bi​ko​vi​ma. Ne​što slič​no ni​sam ni​ka​da ra​ni​je pro​ma​trao, a pri po​‐ gle​du na taj ples srce mi se smr​z​lo. Jer, div​lji je bik naj​straš​ni​ji od svih div​ljih ži​vo​ti​‐ nja, gori čak i od slo​na, koji je mi​ran dok ga ne di​ra​ju. Ro​go​vi div​ljeg bika su dugi i oš​tri po​put šila. Jed​nim udar​cem može lako ras​po​ri​ti čo​vje​ko​vo ti​je​lo ili ga od​ba​ci​ti vi​so​ko u zrak te ga po​tom iz​ga​zi​ti no​ga​ma. Mi​nea je, me​đu​tim, ple​sa​la pred nji​ma odje​ve​na tek u la​ga​nu odje​ću. Vje​što je iz​‐ mi​ca​la bi​ko​vi​ma kada bi, groz​no ri​ču​ći, spu​šta​li svo​je gla​ve i jur​nu​li na nju. Lice joj je bilo za​ža​re​no, nje​no je uz​bu​đe​nje ras​lo te je u jed​nom tre​nu od​ba​ci​la svo​ju sre​br​nu mre​ži​cu za kosu pa su joj vla​si za​le​pr​ša​le na vje​tru. Ple​sa​nje joj je bilo to​li​ko la​ko​no​go i hi​tro te se okom je​dva je​dvi​ce mo​glo sli​je​di​ti sve nje​ne kret​nje. Čak se iz​vi​nu​la među ro​go​ve jed​noj ži​vo​ti​nji koja je sr​lja​la na nju, uhva​ti​la se čvr​sto za nje​ne ro​go​ve, pri​tom se upri​jev​ši sto​pa​li​ma o bi​ko​vo čelo, da bi se po​tom od​ba​ci​la na​pri​jed u okre​tu i na​kon pu​nog pre​me​ta do​če​ka​la se po​nov​no na noge, na bi​ko​vim le​đi​ma. Bez daha 187

sam zu​rio u nje​nu iz​ved​bu. Vje​ru​jem da ju je upra​vo moja na​zoč​nost po​tak​la na tak​ve po​te​ze, za koje ne bih mo​gao po​vje​ro​va​ti kako ih može iz​ves​ti ljud​sko biće. Ipak, sada sam se u to os​vje​do​čio ro​đe​nim oči​ma. Tako sam je mo​trio, dok mi je ti​je​lo bilo obli​‐ ve​no zno​jem, te ni​sam mo​gao mir​no sje​di​ti, prem​da su na​zoč​ni na klu​pa​ma iza mene kle​li i po​te​za​li me za plašt. Pri na​pu​šta​nju po​lja, pož​nje​la je bur​no odo​bra​va​nje. Gla​vu i vrat ovjen​ča​li su joj cvi​je​ćem, a os​ta​la ju je mla​dež ob​da​ri​la po​su​dom os​li​ka​nom bi​ko​vi​ma u cr​ve​noj i cr​‐ noj boji. Svi su uzvi​ki​va​li: “Tako ne​što ni​smo još ni​ka​da vi​dje​li!” Brod​ski ka​pe​ta​ni, koji su po​sje​ći​vah Kre​tu, is​tje​ru​ju​ći vin​ske pare kroz nos​ni​ce, do​met​nu​li su: “Čak se i na Kre​ti te​ško može vi​dje​ti bo​lju od nje.” Mi​nea mi je priš​la, nas​lo​ni​la se na mene, a tan​ka ha​lja bila joj je sva mo​kra od zno​ja. Pri​pi​la se uz mene, a sva​ki mi​šić nje​nog čvr​stog, vit​kog ti​je​la tre​pe​rio je od umo​ra i po​no​sa. Re​koh joj: – Ni​sam još ni​ka​da gle​dao iko​ga po​put tebe. Ali srce mi je bilo puno tuge. Jer sada, na​kon što sam gle​dao njen ples pred bi​ko​vi​‐ ma, znao sam da su se te div​lje ži​vo​ti​nje uvuk​le iz​me​đu nas dvo​je, po​put zlih ča​rob​‐ nja​ka. Usko​ro je u luku pris​pio neki brod s Kre​te. Nije bio ni pre​ve​lik niti pre​ma​len, a ni ka​pe​ta​nov po​gled nije bio zao. Taj je još go​vo​rio i Mi​ne​inim je​zi​kom, te mi je pri​op​ći​‐ la: – Taj će me brod si​gur​no pre​ves​ti u moju do​mo​vi​nu i mom bogu. Sada ćeš me vje​‐ ro​jat​no os​ta​vi​ti, te se od srca ra​do​va​ti. Ta, pro​uz​ro​či​la sam ti to​li​ko ne​vo​lja i gu​bi​ta​ka! – Ti i pre​do​bro znaš, Mi​nea! – od​vra​tih joj – Pra​tit ću te na Kre​tu... Po​gle​da​la me svo​jim oči​ma koje su bile po​put mora na mje​se​či​ni. Usne su joj bile na​li​če​ne, a obr​ve su joj bile po​put usko​ga cr​nog luka. – Ne znam za​što bi me pra​tio, Si​nu​he. Ta brod će me odves​ti rav​no kući, u si​gur​‐ nost, pa me ne može do​pas​ti neko novo zlo... – Ti znaš za​što, Mi​nea, jed​na​ko do​bro kao i ja! Po​lo​ži​la je svo​je duge, čvr​ste pr​ste u moje i du​bo​ko uz​dah​nu​la: – Mno​go toga proš​li smo za​jed​no, Si​nu​he. Vi​dje​la sam to​li​ko na​ro​da te mi je sje​ća​‐ nje na moju pos​toj​bi​nu za​mag​lje​no, po​put div​no​ga sna. Ni za svo​jim bo​gom ne čez​‐ nem ona​ko kako sam to ra​ni​je či​ni​la. Zbog toga sam, kao što si to i sam spoz​nao, od​‐ la​ga​la dalj​nje pu​to​va​nje iz​miš​lja​ju​ći praz​ne iz​go​vo​re. Ali sada, na​kon što sam po​nov​‐ no je​dan​put ple​sa​la pred bi​ko​vi​ma, spoz​na​la sam kako bi moja kob bila smrt, ako bi me do​tak​nuo. – Da, da, znam to! Sve smo to već raz​mo​tri​li. To je do​sad​na, be​smis​le​na i već čes​to po​nav​lja​na pri​ča. Ne mis​lim te na​pas​to​va​ti, jer to nije vri​jed​no su​ko​ba s tvo​jim bo​‐ gom. Sva​ka ro​bi​nja može mi dati ono što ti od​bi​jaš. Nema u tome raz​li​ke, kako Kap​‐ tah obi​ča​va reći. Na to su nje​ne oči za​is​kri​le ze​le​no po​put oči​ju div​lje mač​ke u tami. Za​bi​la je nok​te 188

u moj dlan i sik​nu​la: – Tada se po​žu​ri svo​joj ro​bi​nji, jer mi je po​gled na tebe odu​ran! Trči pr​lja​vim luč​‐ kim dje​voj​ka​ma za ko​ji​ma to​li​ko čez​neš, no znaj: pos​li​je toga neću te poz​na​va​ti i vje​‐ ro​jat​no ću ti pus​ti​ti krv tvo​jim vlas​ti​tim no​žem. Ono čega se ja odri​čem, mo​žeš se i ti odre​ći. Na​smi​jao sam joj se: – Meni ni je​dan bog nije za​bra​nio te stva​ri! – Ja ti za​bra​nju​jem! I ne usu​đuj mi se vra​ti​ti, uči​niš li to! – Budi spo​koj​na, Mi​nea, jer su mi uis​ti​nu do​sa​di​le te stva​ri. Nema ni​šta jed​no​lič​ni​‐ jeg i do​sad​nog od tje​les​nog op​će​nja sa že​nom. Na​kon što sam to is​ku​sio, ne osje​ćam že​lje po​no​vi​ti to is​kus​tvo. Na to se po​nov​no na​lju​ti​la i od​bru​si​la mi: – Tvo​je ri​je​či vri​je​đa​ju ženu u meni. Te si mis​lim: mo​žda ti ipak ne bi, baš sva​ka, bila jed​no​lič​na i do​sad​na... Spoz​nah kako ne mogu reći ni​šta što bi je oras​po​lo​ži​lo, prem​da sam se tru​dio ko​li​‐ ko sam znao i umio. Te noći nije le​gla uz mene, kako je to uobi​ča​ji​la. Od​ni​je​la je svo​ju ro​go​ži​nu u dru​gu pros​to​ri​ju, te si po​kri​la gla​vu spre​ma​ju​ći se na spa​va​nje. – Mi​nea – po​zvao sam je – Za​što me ne že​liš gri​ja​ti? Ti si mla​đa od mene; noći su stu​de​ne, a ja drh​tim od zime? – To nije is​ti​na, jer moje ti​je​lo gori kao da imam groz​ni​cu. Ne mogu di​sa​ti uz tu spa​ri​nu! Ra​di​je bih spa​va​la sama. A ako ti je hlad​no, po​tra​ži si žaru i do​ne​si je u svo​ju sobu. Ili uzmi mač​ku k sebi! I više mi ne do​di​ja​vaj! Po​šao sam k njoj i opi​pao je. Ti​je​lo joj je bilo vru​će i drh​ta​la je pod po​kri​va​čem. Zato joj re​koh: – Mo​žda si bo​les​na. Daj da te iz​li​je​čim. Rit​nu​la se i ba​ca​ka​la is​pod po​kri​va​ča. Po​tom me i od​gur​nu​la, re​kav​ši sr​di​to: – Gubi se oda​tle! Moj će bog, bez sum​nje, iz​li​je​či​ti tu bo​lest. Na​kon ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, ipak je do​met​nu​la: – Daj mi ne​što, Si​nu​he, jer će mi srce pre​puk​nu​ti, a mo​rat ću i pla​ka​ti. Dao sam joj sred​stvo za umi​re​nje, te je ko​nač​no us​nu​la. A ja sam bdio sve dok se nisu ogla​si​li luč​ki psi, u mut​nom svje​tlu osvi​ta. Sva​nuo je dan na​šeg od​la​ska, pa re​koh Kap​ta​hu: – Pos​pre​mi našu imo​vi​nu, jer ćemo na brod koji po​la​zi za Kre​tu, otok s ko​jeg je doš​la Kef​tiu... A to je i Mi​ne​in otok. – Nas​lu​ći​vao sam to – od​go​vo​rio mi je Kap​tah. – Ali neću raz​de​ra​ti svo​ju odje​ću, jer bih je tada mo​rao po​prav​lja​ti. A nije vri​jed​no ni po​si​pa​ti si kosu pe​pe​lom zbog tak​vog la​ž​ljiv​ca po​put tebe. Zar mi pri od​la​sku iz zem​lje Mi​ta​ni nisi pri​seg​nuo da ne mo​ra​mo pu​to​va​ti mo​rem? Nas​lu​tio sam tvo​ju po​dva​lu uočiv​ši kako se po​put tata šu​‐ ljaš po luci i kako šu​škaš s ovom uk​le​tom Mi​ne​om, koja će nam na kra​ju doći gla​ve. Osje​tio sam to već onda kad su je prvi put ugle​da​le moje oči, kad mi je pa​pu​čom ras​‐ 189

kr​va​ri​la nos, prem​da sam joj do​bro mis​lio. No moje je srce pos​ta​lo tvr​do, pre​pus​tio sam se zbi​va​nji​ma i neću reći ni​šta... Neću čak ni pla​ka​ti više, kako ne bih iz​gu​bio vid na tom mom je​di​nom, pre​os​ta​lom oku. Do​volj​no sam suza pro​lio po zem​lja​ma u koje nas je tvo​ja lu​dost odvuk​la. Ka​žem tek, kako bi​smo iz​bje​gli kas​ni​je nes​po​ra​zu​me, ovo je moje po​s​ljed​nje pu​to​va​nje. To mi go​vo​ri moj že​lu​dac. Neću se za​ma​ra​ti čak ni pred​ba​ci​va​nji​ma, prem​da mi je i sam po​gled na tebe kao i tvoj vonj po li​je​ko​vi​ma odu​ran. Stva​ri sam već sre​dio i pri​pra​van sam za po​la​zak, jer bez ska​ra​be​ja i ona​ko ne mo​žeš pu​to​va​ti pre​ko mora. A ako ti ga pre​pus​tim, ja pak ne mogu kop​nom pu​to​va​ti za Smir​nu i pri​tom sa​ču​va​ti živu gla​vu. Zato idem za​jed​no sa ska​ra​be​jem, te ću ili iz​‐ dah​nu​ti na pa​lu​bi ili se uto​pi​ti za​jed​no s to​bom. Je​di​na mi je utje​ha pri​tom, što si mi sve to za​pi​sao ba​ti​nom na zad​nji​ci, već ono​ga dana kada si me ku​pio na trgu ro​bo​va u Tebi. Kap​ta​ho​vo me raz​bo​ri​to i raz​lož​no vla​da​nje jako za​ču​di​lo. Kas​ni​je sam doz​nao kako se među po​mor​ci​ma u luci ras​pi​tao o li​je​ko​vi​ma pro​tiv mor​ske bo​les​ti i, sku​po pla​tiv​ši, od njih pri​ba​vio ča​rob​ne amaj​li​je. Pri​je nego smo is​plo​vi​li, te je pred​me​te obje​sio oko vra​ta, pri​teg​nuo po​jas, te po​pio ne​ka​kav opo​jan bilj​ni sok. Pos​li​je toga, stu​pa​ju​ći na pa​lu​bu, oko mu je bio iz​bu​lje​no kao ku​ha​noj ribi. Ote​ža​la je​zi​ka mo​lio je neka mu daju mas​ne svi​nje​ti​ne, jer su ga po​mor​ci uvje​ri​li kako je to naj​bo​lje sred​stvo pro​tiv mor​ske bo​les​ti. Za​tim je le​gao u svoj odje​ljak i us​nuo, dr​že​ći u jed​noj ruci kožu svi​nje​će šun​ke, a u dru​goj ska​ra​be​ja. Luč​ki za​po​vjed​nik je uzeo naše gli​ne​ne plo​či​ce i opros​tio se od nas. Ves​la​či su is​pru​ži​li ves​la, te po​tje​ra​li brod iz za​lje​va. Tako je za​po​če​lo naše pu​to​va​nje na Kre​tu. U svo​jim oda​ja​ma ka​pe​tan je pri​no​sio žr​tvu bo​go​vi​ma mora i dru​gi​ma, te iz​dao na​log neka se po​dig​nu je​dra. Brod se za​lju​‐ ljao. I po​čeo sje​ći va​lo​ve. Že​lu​dac mi se po​peo u grlo, jer pred nama nije bilo ni​kak​vo​‐ ga kop​na na vi​di​ku. Pred nama se pros​ti​ra​lo tek bes​kraj​no, va​lo​vi​to more.

190

KNJI​GA VIII

Tam​na kuća 1

P

red nama se uz​bi​ba​lo bes​kraj​no more. Ali se ni​sam bo​jao ni​če​ga, jer je Mi​nea bila sa mnom. Mi​nea, udi​šu​ći mor​ski zrak, po​nov​no se raz​dra​ga​la, s mje​se​če​vim sja​jem u oči​ma. Sta​ja​la je po​red pram​ča​no​ga kipa, na​gi​nju​ći se na​pri​jed i upra​vo pi​ju​ći zrak... Kao da nas svo​jom vlas​ti​tom sna​gom želi po​tje​ra​ti brže pre​ma na​šem ci​‐ lju. Nebo se nad nama pla​vi​lo, sun​ce je sja​lo. Vje​tar nije bio pre​vi​še ćud​ljiv, nego svjež i pos​to​jan, pu​šu​ći iz po​volj​nog smje​ra. Ba​rem je ka​pe​tan tako re​kao, a ja ni​sam imao raz​lo​ga sum​nja​ti u nje​go​ve ri​je​či. Kada sam se pri​učio na kre​ta​nje plo​vi​la, ni​sam tr​pio od mor​ske bo​les​ti. Ali srce mi je is​pu​ni​la bo​ja​zan od ne​poz​na​tog, kada su dru​go​‐ ga dana plo​vid​be i po​s​ljed​nje od bje​lo​kri​lih pti​ca, koje su do tada kru​ži​le oko bro​da, nes​ta​le iz vi​do​kru​ga. Umjes​to toga, po​ja​vi​li su se du​pi​ni, za​pre​ga mor​sko​ga boga. Sli​‐ je​di​li su nas ili se utr​ki​va​li s bro​dom, blje​ska​ju​ći svo​jim glat​kim le​đi​ma, dok su ska​ka​‐ li iz vode. Mi​nea je glas​no us​klik​nu​la i poz​drav​lja​la ih na svom je​zi​ku, jer su joj do​ni​‐ je​li poz​dra​ve od nje​no​ga boga. Na moru ipak ni​smo bili pot​pu​no sami. Opa​zi​li smo kret​ski boj​ni brod, ko​jem su bo​ko​vi bili oko​va​ni ba​kre​nim štit​ni​ci​ma. Poz​dra​vi​li su nas spu​šta​njem svo​jih zas​ta​vi​‐ ca, uvje​riv​ši se da ni​smo gu​sar​ski brod. Kap​tah se di​gao iz svog odjelj​ka, kad se os​vje​‐ do​čio da može sta​ja​ti. Upus​tio se u raz​go​vor s mor​na​ri​ma, hva​le​ći se svo​jim pu​to​va​‐ nji​ma po mno​gim zem​lja​ma. Pri​po​vi​je​dao je i o plo​vid​bi od Egip​ta do Smir​ne, o ne​‐ vre​me​nu koje je ot​ki​nu​lo je​dro s jar​bo​la, te kako su ka​pe​tan i on bili je​di​ni na bro​du koji su mo​gli jes​ti, dok su svi os​ta​li le​ža​li po pa​lu​bi, ste​nja​li i praz​ni​li svo​je že​lu​ce u vje​tar. Pri​čao je i o zas​tra​šu​ju​ćim mor​skim ne​ma​ni​ma, koja ču​va​ju del​tu Nila, a s la​‐ ko​ćom pro​gu​ta​ju ci​je​li ri​bar​ski ča​mac koji bi se odva​žio pre​da​le​ko na more. Mor​na​ri su mu vra​ća​li milo za dra​go, opi​su​ju​ći mu odre​đe​no stu​pov​lje na naj​is​toč​ni​joj toč​ki oce​ana, koje po​du​pi​re ne​be​sa. Ka​zi​va​li su i o dje​va​ma s rib​ljim re​pom, koje u za​sje​di če​ka​ju na mor​na​re, ba​ca​ju čini na njih i za​vo​de ih. Čulo se od njih i pri​po​vi​jes​ti o mor​skim ne​ma​ni​ma... Ta su ka​zi​va​nja pro​uz​ro​či​la di​za​nje kose na Kap​ta​ho​voj gla​vi, pa je po​le​tio k meni po​bli​je​dje​la lica i gr​če​vi​to se uhva​tio za moj plašt. Mi​nea je iz dana u dan pos​ta​ja​la sve ži​vah​ni​jom. Kosa joj je le​pr​ša​la na vje​tru, oči 191

su joj bile po​put od​sja​ja mje​se​či​ne u vodi. Bila je to​li​ko vit​ka i li​je​pa te se moje srce to​pi​lo u gru​di​ma od mi​li​ne, pri po​gle​du na nju. Ipak, pri​sje​ćao sam se, vrlo sko​ro ću je iz​gu​bi​ti. Po​vra​tak u Egi​pat ili Smir​nu bez nje iz​gle​dao mi je pot​pu​no be​smis​le​nim. Ži​‐ vot mi je u us​ti​ma os​tav​ljao okus pe​pe​la, pri po​mis​li na vri​je​me kada više neće po​la​‐ ga​ti svoj dlan na moj niti se pri​vi​nu​ti uz moje bo​ko​ve... Kada je više neću moći gle​da​‐ ti. Ka​pe​tan i nje​go​va mom​čad su se pre​ma njoj od​no​si​li s ve​li​kim po​što​va​njem. Bilo je to zato što su do​ču​li kako je ple​sa​la pred bi​ko​vi​ma te je žri​jeb pao na nju, oda​brav​ši je za ula​zak u Bož​ju kuću, pri pu​nom Mje​se​cu, prem​da ju je u tome ra​ni​je spri​je​čio bro​do​lom. Kada sam pak po​ku​šao is​pi​ti​va​ti ih o nji​ho​vom bogu, nisu mi od​go​va​ra​li. Neki su tek rek​li: “Ne zna​mo”, a dru​gi su do​da​li: “Ne ra​zu​mi​je​mo tvoj je​zik, tu​đin​če” Znao sam je​di​no da kret​ski bog vla​da mo​rem, a s oto​ka ša​lju mla​di​će i dje​vi​ce kako bi ple​sa​li pred nje​go​vim ro​ga​tim bi​ko​vi​ma. Plo​vid​ba je pro​tek​la bez ne​pri​li​ka i nez​go​da. I jed​no​ga je dana pred nama Kre​ta iz​‐ ro​ni​la iz mora, po​put mo​dro​ga obla​ka. Mor​na​ri su po​vi​ka​li od ra​dos​ti, a ka​pe​tan je po​nov​no pri​nio žr​tvu bo​go​vi​ma mora koji su nam pos​la​li li​je​po vri​je​me i po​vo​ljan vje​tar. Pla​ni​ne Kre​te i nje​ne vr​le​ti, te u mas​li​ni​ke odje​ve​ne oba​le, otva​ra​le su se pred mo​jim oči​ma. Bila je to stra​na, ne​poz​na​ta zem​lja o ko​joj ni​sam znao baš ni​šta, prem​‐ da sam u njoj mo​rao po​ko​pa​ti svo​je srce. Mi​nea je, na​pro​tiv, u tom neo​bič​nom kra​jo​bra​zu vi​dje​la svo​ju vo​lje​nu do​mo​vi​nu... Zato je je​ca​la od ra​dos​ti pri po​gle​du na str​ma brda i njež​no ze​le​ni​lo zem​lje u za​gr​lja​ju mora. Je​dra su usko​ro pri​kra​će​na, ves​la​či su iz​ba​ci​li svo​ja ves​la, te po​tje​ra​li brod duž gata, pro​la​ze​ći po​red dru​gih plo​vi​la iz svih mo​gu​ćih ze​ma​lja. Bilo je tu i boj​nih bro​‐ do​va i tr​go​vač​kih, a le​ža​li su usi​dre​ni u re​do​vi​ma. Za​si​gur​no je tu bilo ti​su​ću plo​vi​la, a Kap​tah je, pro​ma​tra​ju​ći ih, pri​mi​je​tio kako ne bi ni​ka​da po​vje​ro​vao na puku ri​ječ ne​ko​me tko bi tvr​dio kako pos​to​ji to​li​ko bro​do​va na ci​je​lom svi​je​tu. Tu nije bilo ni zi​‐ di​na niti kula, kao ni bilo kak​vih ut​vr​da, a grad je se​zao do same oba​le. To​li​ko je bila si​gur​na vlast Kre​te na mo​ri​ma. I to​li​ko si​lan njen bog.

2 Sada ću iz​vi​jes​ti​ti o Kre​ti i o ono​me što sam tamo mo​gao vi​dje​ti. Ali, o tome što mis​‐ lim o toj zem​lji i o nje​nom bogu neću reći ni ri​je​či. Za​pe​ča​tit ću svo​je srce i go​vo​ri​ti samo o ono​me što su mi ka​zi​va​le moje oči. Nig​dje u svi​je​tu, dak​le, ni​sam za​pa​zio ne​‐ što to​li​ko neo​bič​no i li​je​po kao na Kre​ti. A to mogu reći jer sam do​is​ta pro​pu​to​vao sve poz​na​te zem​lje. Kao što blis​ta​vu pje​nu more na​no​si na oba​lu, kao što mje​hu​ri​ći bli​je​šte u svih pet boja duge, kao što školj​ke sja​je se​de​fas​tim sja​jem, to​li​ko je Kre​ta bila blis​ta​va u mo​jim 192

oči​ma. Nig​dje ži​vot​na ra​dost, že​lja za užit​kom i ljud​ska za​do​volj​stva nisu bili to​li​ko ne​suz​dr​ža​ni, to​li​ko hi​ro​vi​ti, to​li​ko ra​zi​gra​ni, kao ov​dje. Nit​ko se u svom vla​da​nju tamo ne po​vo​di ni za čim do li za po​ri​vom tre​nut​ka, a mni​je​nje lju​di se vrlo brzo mi​‐ je​nja, iz sata u sat. Zato je tamo vrlo te​ško do​bi​ti obe​ća​nja ili skla​pa​ti bilo kak​ve do​‐ go​vo​re od​nos​no po​god​be. Li​je​po go​vo​re i vrlo su pri​jaz​ni, jer uži​va​ju u glaz​bi ri​je​či. Smrt se u nji​ho​voj zem​lji ne pri​hva​ća, a ne vje​ru​jem ni da je ika​ko spo​mi​nju. Pri​‐ kri​va​ju je, a kada net​ko umre, uk​la​nja​ju ti​je​lo po​ta​ji​ce, kako os​ta​li ne bi bili po​ti​šte​ni. Vje​ru​jem da spa​lju​ju tje​le​sa mr​tvih, ali u to ni​sam si​gu​ran, jer za svo​ga bo​rav​ka na Kre​ti ni​sam mo​gao vi​dje​ti ni jed​no​ga umr​lo​ga, niti je​dan grob; osim grob​ni​ca kra​lje​va iz dav​ni​ne. Te su iz​gra​đe​ne od ve​li​kih ka​me​nih gro​ma​da, u neka pra​dav​na vre​me​na, a su​vre​me​ni​ci ih obi​la​ze u ve​li​kom luku, kako bi ih iz​bje​gli. Kao da bi im ot​kla​nja​nje oči​ju i mis​li od smr​ti mo​glo po​mo​ći da je iz​bjeg​nu... Umjet​nost im je ta​ko​đer neo​bič​na i hi​ro​vi​ta. Sva​ki sli​kar sli​ka kako mu se do​pa​da, ne oba​zi​ru​ći se na pra​vi​la... I sli​ka samo ono što mu u nje​go​vim oči​ma iz​gle​da li​je​po. Vr​če​vi i pli​ti​ce im bli​je​šte u bo​ga​tim bo​ja​ma, a po obo​du im pli​va​ju ribe i dru​gi neo​bič​ni mor​ski stvo​ro​vi. Čini se kao da cvi​je​će ras​te i cvje​ta na nji​ma, lep​ti​ri kru​že i leb​de po​vrh nje​ga u zra​ku... Pa se čo​vjek, na​učen umjet​nos​ti koja po​štu​je odre​đe​na pra​vi​la, osje​ća zbu​njen kada ugle​da tak​va dje​la, mis​le​ći kako sa​nja. Gra​đe​vi​ne im nisu to​li​ko ve​li​čaj​ne po​put hra​mo​va i pa​la​ča u dru​gim zem​lja​ma. Udob​nost i bo​ga​to unu​tar​nje ure​đe​nje važ​ni​ji su im od vanj​ske pra​vil​nos​ti i iz​gle​da. Kre​ća​ni vole svjež zrak i čis​to​ću, pa re​šet​kas​ti pro​zo​ri pro​pu​šta​ju stru​ja​nje zra​ka. Kuće im ima​ju više ku​pa​oni​ca, gdje i to​pla i hlad​na voda teče iz sre​br​nih sla​vi​na u sre​br​ne kade, na obi​čan okret ru​či​ce. U in​tim​nim pros​to​ri​ja​ma, te​ku​ća voda is​pi​re školj​ke uz po​pra​tan žu​bor. Nig​dje drug​dje na svi​je​tu ni​sam za​pa​zio tak​vu is​tan​ča​nu ra​skoš. Što​vi​še, na ta​kav na​čin ne žive samo bo​ga​ti i ugled​ni, nego svi Kre​ća​ni; osim onih oko luke, gdje obi​ta​va​ju tu​đin​ci i luč​ki rad​ni​ci. b alk ka ndo v v nloa d Nji​ho​ve žene pro​vo​de bes​kraj​no mno​go vre​me​na pe​ru​ći se, od​stra​nju​ju​ći dla​ke s ti​je​la, te u do​tje​ri​va​nju, uljep​ša​va​nju i li​če​nju svo​jih lica. Tako ne mogu ni​kad biti pri​‐ prav​ne do ut​vr​đe​nog vre​me​na, nego sti​žu na obje​de kada to od​go​va​ra nji​ho​voj opu​‐ šte​nos​ti. Čak i na pri​ma​nja kod svo​ga kra​lja do​la​ze kada to nji​ma od​go​va​ra i nit​ko im to ne za​mje​ra niti uzi​ma za zlo. Naj​ne​obič​ni​ja od sve​ga im je ipak odje​ća. Nose ha​lji​‐ ne is​t​ka​ne od zla​ta i sre​bra, koje im po​kri​va​ju ti​je​la osim ruku i prsa. Na​ime, po​nos​ne su na svo​je li​je​pe gru​di. A nji​ho​ve ši​ro​ke, na​bra​ne suk​nje, ure​še​ne su ti​su​ća​ma ve​zo​va ili os​li​ka​ne ru​ka​ma umjet​ni​ka. Nose i ha​lji​ne sas​tav​lje​ne od bez​broj is​ko​va​nih zlat​nih plo​či​ca, obli​ko​va​nih po​put sipa, lep​ti​ra, pal​mi​na liš​ća i dru​gog, a koža im svje​tlu​ca kroz taj ču​de​san ok​lop. Kosu češ​lja​ju vi​so​ko, u slo​že​ne tor​nje​ve, za što im tre​ba po​ne​‐ kad i či​ta​ve dane strp​lji​va rada. Kosu po​kri​va​ju ma​le​nim, la​ga​nim še​ši​ri​ći​ma koje uč​‐ vr​š​ću​ju za kosu zlat​nim pri​ba​da​ča​ma, te se čini kako ta po​kri​va​la leb​de po​put lep​ti​ri​‐ ća. Ti​je​la su im gip​ka i vit​ka, a bo​ko​vi uski kao u dje​ča​ka, pa ima​ju po​te​ško​ća s ra​đa​‐ njem dje​ce. Zato iz​bje​ga​va​ju ma​te​rins​tvo dok​le god to mogu, ne sra​me​ći se ako uop​će 193

ne​ma​ju dje​ce ili samo jed​no do dvo​je. Mu​že​vi nose ure​še​ne čiz​me koje sežu do ko​lje​na. No pre​ga​če oko bo​ko​va su im jed​nos​tav​ne, a po​ja​se​vi pri​teg​nu​ti, jer se po​no​se uskim bo​ko​vi​ma i ši​ro​kim ra​me​ni​ma. Gla​ve su im ma​le​ne i li​je​pe, a udo​vi i zglo​bo​vi njež​ni i is​tan​ča​ni. Slič​no kao i žene, ne do​pu​šta​ju pos​to​ja​nje ma​lja po ti​je​lu. Tek ma​len broj njih go​vo​ri stra​ne je​zi​ke, jer daju pred​nost svo​joj zem​lji pred dru​gi​ma, koje ne pru​ža​ju istu la​god​nost i za​ba​vu. Prem​da za svo​je bo​gat​stvo mogu za​hva​li​ti bro​da​re​nju i tr​go​vi​ni, upoz​nao sam lju​de koji nisu že​lje​li oti​ći u luku, jer im se ga​dio ta​moš​nji oga​van za​dah. Po​vrh sve​ga, bilo je i tak​‐ vih, koji nisu zna​li iz​ves​ti ni naj​jed​nos​tav​ni​ju ra​ču​ni​cu, nego su se u sve​mu os​la​nja​li na svo​je upra​vi​te​lje. Umješ​ni tu​đin​ci, upra​vo zbog toga, mogu se ov​dje brzo obo​ga​ti​ti, ako su za​do​volj​ni obi​ta​va​njem u luč​koj če​t​vr​ti. Po​sje​du​ju za​tim i glaz​ba​la koja pro​izvo​de sklad​be bez na​zoč​nos​ti glaz​be​ni​ka. Zna​‐ ju i za​pi​sa​ti glaz​bu, pa je dru​gi mogu na​uči​ti iz​vo​di​ti, prem​da ni​ka​da ra​ni​je nisu čuli ni zvu​ka do​tič​ne sklad​be. Glaz​be​ni​ci u Ba​bi​lo​nu ta​ko​đer su tvr​di​li kako to mogu, pa neću pro​tu​rje​či​ti ni nji​ma niti Kre​ća​ni​ma. Jer, o glaz​bi ne znam ni​šta, a glaz​ba​la mno​‐ gih ze​ma​lja iz​a​zva​la su zbr​ku u mo​jim uši​ma. Ipak, mogu shva​ti​ti uz​re​či​cu, uobi​ča​je​‐ nu u os​ta​lim di​je​lo​vi​ma svi​je​ta, koja gla​si: “Laže po​put Kre​ća​ni​na.” Na Kre​ti se ne može vi​dje​ti hra​mo​va, a ni za bo​go​ve ne mare mno​go. Umjes​to toga za​do​vo​lja​va​ju se slu​že​ći svo​jim bi​ko​vi​ma. Ali to zato čine s ve​li​kom pre​da​noš​ću, te im ri​jet​ko mine dan, a da ne po​sje​te po​lje gdje bi​ko​vi obi​ta​va​ju. Mis​lim, me​đu​tim, kako to ne čine iz neke po​bož​nos​ti i bo​go​bo​jaz​nos​ti, ko​li​ko zbog uz​bu​đe​nja i za​do​volj​stva koje im pro​ma​tra​nje ple​sa pred bi​ko​vi​ma po​bu​đu​je. Ne po​štu​ju baš pre​vi​še, kako mi se čini, ni svo​ga kra​lja, jer je i on sam po​put njih. Je​di​no što obi​ta​va u pa​la​či mno​gos​tru​ko ve​ćoj od kuća nje​go​vih po​da​ni​ka. U kra​lje​‐ vom se druš​tvu po​na​ša​ju kao i u druš​tvu svih dru​gih. Šale se s njim, pri​ča​ju pri​po​vi​‐ jes​ti, do​la​ze na nje​go​ve pri​je​me kada im to od​go​va​ra, a od​la​ze kada im pri​bi​va​nje do​‐ sa​di ili ih po​ne​se neki novi hir. Vina piju umje​re​no, tek za vo​lju do​brog ras​po​lo​že​nja. U vla​da​nju su vrlo slo​bod​nih na​zo​ra. Us​pr​kos tome, ni​ka​da se ne opi​ja​ju, sma​tra​ju​ći to bar​bar​skom na​va​dom. Ni​ka​da ni​sam ugle​dao ne​ko​ga kako po​vra​ća zbog po​s​lje​di​ca opi​ja​nja na goz​ba​ma, što je čes​tom po​ja​vom u Egip​tu i dru​gim zem​lja​ma. Ali zato se me​đu​sob​na čež​nja kod njih brzo i lako budi, te uži​va​ju u su​pru​ga​ma ili su​pru​zi​ma svo​jih bliž​njih kada i gdje ih obuz​me nak​lo​nost. Mla​di​ći koji ple​šu pred bi​ko​vi​ma u naj​ve​ćoj su mi​los​ti žena. Zbog toga mno​gi ugled​ni i ot​mje​ni lju​di uče to umi​je​će, prem​da nisu po​sve​će​ni. Čine to iz za​do​volj​stva i užit​ka, te čes​to dos​ti​žu umi​je​će i spret​nost rav​nu onoj koju po​sje​du​ju po​sve​će​ni mla​‐ di​ći, a ko​ji​ma je pris​tu​pa​nje že​na​ma za​bra​nje​no, kao što je i po​sve​će​nim dje​voj​ka​ma za​bra​njen pris​tup mu​škar​ci​ma. Ovo po​s​ljed​nje ne mogu shva​ti​ti, jer se na te​me​lju nji​‐ ho​va na​či​na ži​vo​ta ne bi mo​glo oče​ki​va​ti kako će tome po​sve​ći​va​ti mno​go po​zor​nos​ti. Sve to pri​po​vi​je​dam tek radi objaš​nje​nja, za​što sam se u po​čet​ku, dok ni​sam upoz​‐ nao nji​ho​ve obi​ča​je i ko​li​ko sam mo​gao pri​vi​kao se na njih, ču​dio pos​tup​ci​ma Kre​ća​‐ 194

na. Oni sma​tra​ju obve​zom i pi​ta​njem čas​ti stal​no iz​miš​lja​ti neka iz​ne​na​đe​nja, pa se ni​kad ne može zna​ti što do​no​si već slje​de​ći tre​nu​tak. Ipak, mo​ram se vra​ti​ti ka​zi​va​nju o Mi​nei, prem​da mi se od toga srce ste​že i vid mi se za​mra​ču​je. Po pris​pi​je​ću u luku, poš​li smo u svra​ti​šte za stran​ce. Bilo je naj​ra​skoš​ni​je od svih koje sam ika​da upoz​nao, prem​da ne i oso​bi​to ve​li​ko. Us​po​re​đe​na s ovim kret​skim do​‐ mom za na​mjer​ni​ke, “Išta​ri​na Kuća Ra​dos​ti” u Ba​bi​lo​nu, sa svo​jom praš​nja​vom ve​li​‐ čaj​noš​ću i pri​glu​pim slu​ga​ma, dje​lo​va​la je kao pra​vo bar​bar​sko le​glo. U svra​ti​štu smo se umi​li i odje​nu​li. Mi​nea je ure​di​la kosu i ku​pi​la novu odje​ću, kako bi se mo​gla po​ka​‐ za​ti pri​ja​te​lji​ma. Ugle​dav​ši je u tom no​vom obli​čju, vrlo sam se iz​ne​na​dio. Na gla​vi je no​si​la ma​len klo​buk na​lik svje​tilj​ci, a na no​ga​ma pos​to​le s vi​so​kim pot​pe​ti​ca​ma, ne​ugod​nim i nes​‐ pret​nim za ho​da​nje. Ni​sam je že​lio oz​lo​vo​lji​ti ni​kak​vim opa​ska​ma, nego joj da​doh na​‐ uš​ni​ce i ogr​li​ce od raz​no​boj​nog ka​me​nja. Za taj mi na​kit tr​gov​ci re​ko​še kako je toga dana svi​ma po vo​lji... No na pi​ta​nje, hoće li tako biti i su​tra, nisu mi zna​li ni​šta od​go​‐ vo​ri​ti. Upra​vo me je za​pa​njio i po​gled na nje​ne ob​na​že​ne gru​di, ko​ji​ma je bra​da​vi​ce oli​či​la cr​ve​no, a str​ša​le su iz sre​br​ne ko​šu​lje. Iz​bje​ga​va​la je moj po​gled, te pr​kos​no rek​la kako nje​ne gru​di nisu ne​što čega bi se tre​ba​la sti​dje​ti, već bi na​pro​tiv iz​dr​ža​le us​po​red​bu s gru​di​ma sva​ke žene na Kre​ti. Na​kon kra​ćeg pro​ma​tra​nja, ni​sam to po​ri​‐ cao, jer je po svoj pri​li​ci bila u pra​vu... Za​tim smo se, no​še​ni u no​silj​ci, ot​pu​ti​li gore u grad. Sa svo​jim vr​to​vi​ma i zrač​nim ku​ća​ma dje​lo​vao je po​put sa​svim dru​go​ga svi​je​ta, na​kon vre​ve, buke, mi​ri​sa riba i cjen​ka​nja u luci. Mi​nea me po​ve​la jed​nom sta​ri​jem, ugled​nom čo​vje​ku, koji joj je bio oso​bi​tim pri​ja​te​ljem i za​štit​ni​kom. Obi​ča​vao je ula​ga​ti no​vac na nju pri​go​dom na​tje​‐ ca​nja na bi​kov​skom po​lju, a Mi​nea je kod nje​ga bo​ra​vi​la i nje​go​vu kuću pri​hva​ća​la kao vlas​ti​tu. Upra​vo je pro​uča​vao po​pis bi​ko​va, kada pris​pje​smo, bi​lje​že​ći ok​la​de koje je smje​rao ulo​ži​ti su​tra​dan. Ugle​dav​ši Mi​neu, u svo​joj je ra​dos​ti pot​pu​no za​bo​ra​vio na svo​je za​pi​se. Za​gr​lio ju je bez suz​dr​ža​va​nja, te klik​nuo: – Gdje li si se samo kri​la? Moje te oči nisu vi​dje​le već to​li​ko dugo! Pa sam čak po​‐ mis​lio kako si već ušla u Bož​ju kuću... Do sada još ni​sam ni​ko​ga iz​a​brao na tvo​je ra​ni​‐ je mjes​to, a tvo​je oda​je če​ka​ju onak​ve kak​ve su bile kada si otiš​la. Do​du​še, ba​rem mis​lim da je tako, ako su se moje slu​ge sje​ti​le odr​ža​va​ti je kak​va je bila, a moja žena ih nije sru​ši​la smje​ra​ju​ći na​pra​vi​ti pros​tor za je​ze​ro. Upra​vo ju je obu​ze​la ve​li​ka sklo​‐ nost za uz​ga​ja​njem riba raz​li​či​tih vr​sta, pa ne može mis​li​ti ni o čemu dru​go​me... – He​lea?! Uz​ga​ja ribe?! – us​klik​nu​la je Mi​nea za​ču​đe​no. – Ne He​lea... – po​ne​što zbu​nje​no je od​vra​tio sta​rac. – Sada imam novu ženu. Upra​vo je kod nje neki ne​po​sve​će​ni mla​di ple​sač pred bi​ko​vi​ma. Po​ka​zu​je mu svo​je ribe. Pret​pos​tav​ljam, zbog toga sada ne želi biti ome​ta​na... Ali, upoz​naj me sa svo​jim pri​ja​te​ljem, kako bi mo​gao pos​ta​ti i mo​jim pri​ja​te​ljem, a ova kuća nje​go​va. – Moj pri​ja​telj je Si​nu​he Egip​ća​nin, Onaj Koji Je Usam​ljen. Po za​ni​ma​nju je li​ječ​‐ 195

nik – pred​sta​vi​la me Mi​nea. – Baš sam lju​bo​pit​ljiv ko​li​ko će dugo os​ta​ti usam​ljen ov​dje – na​smi​jao se sta​rac. – No ti valj​da nisi bo​les​na, Mi​nea, kad do​la​ziš u druš​tvu li​ječ​ni​ka? To bi me ra​ža​los​ti​lo jer se na​dam da ćeš su​tra ple​sa​ti pred bi​ko​vi​ma i pre​okre​nu​ti moju sre​ću. Na​ime, moj upra​vi​telj u luci se po​tu​žio kako mi pri​ho​di više ne po​kri​va​ju iz​dat​ke. Ili je mo​žda obr​nu​to? Ne mogu se pri​sje​ti​ti, jer uop​će ne shva​ćam te za​mr​še​ne obra​ču​ne i ra​ču​ni​‐ ce, koje mi ne​pres​tan​ce iz​la​že na kraj​nje za​mo​ran na​čin. – Ni​sam bo​les​na, a ovaj me je pri​ja​telj spa​sio iz broj​nih po​gi​be​lji, te smo preš​li dug put kako bih se vra​ti​la u do​mo​vi​nu. Do​ži​vje​la sam bila bro​do​lom, pu​tu​ju​ći u Si​ri​ju, gdje sam tre​ba​la ple​sa​ti pred bi​ko​vi​ma. – Do​is​ta? – uz​ne​mi​re​no je re​kao sta​rac. – Na​dam se da si us​pr​kos tom pri​ja​telj​stvu sa​ču​va​la svo​je dje​vi​čans​tvo? Ina​če ćeš biti is​klju​če​na s nad​me​ta​nja, a pri​je​te ti i dru​ge ne​vo​lje, kao što si​gur​no i sama znaš. I ja sam za​bri​nut, jer uoča​vam, gru​di su ti ra​zvi​le na sum​njiv na​čin, a oči su ti mno​go sjaj​ni​je nego ra​ni​je. Mi​nea, Mi​nea! Nisi valj​da poš​la stran​pu​ti​com? – Ni​sam! – od​go​vo​ri​la je lju​ti​to. – I kada to po​ri​čem, tre​bao bi mi vje​ro​va​ti na ri​‐ ječ... Ne upu​šta​ju​ći se u pro​vje​ru, kak​vu pro​vo​de na ba​bi​lon​skoj tr​ž​ni​ci ro​bo​va. Čini mi se kako ne shva​ćaš da se ovom mom pri​ja​te​lju ov​dje može za​hva​li​ti što sam se uop​će si​gur​no vra​ti​la, na​kon broj​nih ne​vo​lja i po​gi​be​lji. Na​da​la sam se, moji će se pri​‐ ja​te​lji ve​se​li​ti kada me vide... A ti mis​liš samo na svo​je bi​ko​ve i na svo​je ok​la​de! – Po​‐ če​la je bi​jes​no je​ca​ti, a suze su joj iz​braz​da​le obra​ze cr​nim tra​ci​ma od otop​lje​nog oč​‐ nog cr​ni​la. Sta​rac se sil​no zbu​nio i klo​nuo, re​kav​ši: – Ne​sum​nji​vo si is​crp​lje​na na​kon svo​jih pu​to​va​nja, bu​du​ći da se u stra​nim zem​lja​‐ ma nisi mo​gla ni oku​pa​ti sva​ko​ga dana. Isto tako, ne vje​ru​jem da se ba​bi​lon​ski bi​ko​vi mogu us​po​re​đi​va​ti s na​ši​ma. No to me pod​sje​ća, već sam odav​no tre​bao biti kod Mi​‐ no​sa, što sam pot​pu​no smet​nuo s uma. Zato je naj​bo​lje ako kre​nem od​mah. Neću se ni pre​s​vla​či​ti, jer je tamo uvi​jek mnoš​tvo lju​di, pa se moja odje​ća neće ni pri​mi​je​ti​ti. Vi pak, dra​gi pri​ja​te​lji moji, je​di​te i pij​te. I ti se, Mi​nea, smi​ri! Po​ja​vi li se moja žena, re​ci​te joj da sam s Mi​no​som, a ni​sam je htio ome​ta​ti dok je bila s mla​dim na​tje​ca​te​‐ ljem. Mo​gao bih, za​pra​vo, isto tako poći spa​va​ti, jer tako i tako nit​ko kod Mi​no​sa neće za​mi​je​ti​ti je​sam li se po​ja​vio ili ne. A ako po​đem, mo​gao bih us​put za​vi​ri​ti u sta​je i ut​vr​di​ti u kak​vom je sta​nju onaj novi bik, onaj s mr​ljom na sla​bi​na​ma. Zato je mo​žda ipak naj​bo​lje, ako po​đem. Uis​ti​nu iz​nim​na zvi​jer! Od​sut​no se po​čeo opra​šta​ti, ali Mi​nea ga je pre​du​hi​tri​la: – I mi ide​mo Mi​no​su. Tamo ću za​te​ći sve svo​je pri​ja​te​lje, pa im mogu pred​sta​vi​ti Si​nu​hea. Tako se ot​pu​ti​smo Mi​no​so​voj pa​la​či, pje​ši​ce, samo zato jer se sta​rac nije mo​gao od​lu​či​ti je li vri​jed​no za tako krat​ku uda​lje​nost uze​ti no​silj​ku. Dok ni​smo sti​gli do pa​‐ la​če, ni​sam uop​će shva​tio kako je taj, ko​jeg su jed​nos​tav​no na​zi​va​li Mi​nos, za​pra​vo 196

nji​hov kralj... I da sve svo​je kra​lje​ve na​zi​va​ju tim ime​nom, jer se i po tome žele raz​li​‐ ko​va​ti od dru​gih na​ro​da. No koji je to Mi​nos bio po redu iz nje​go​ve loze, nit​ko nije znao reći. Ta nit​ko nije imao strp​lje​nja to ra​ču​na​ti i pri​bi​lje​ži​ti! I na​s​lje​đi​va​nje su rje​‐ ša​va​li vrlo jed​nos​tav​no. Kada bi jed​nog li​je​pog dana iš​čez​nuo Mi​nos, za​mi​je​nio bi ga dru​gi is​to​ga ime​na i u sva​kom po​gle​du sli​čan svom pret​hod​ni​ku. Zato se na Kre​ti ni​‐ šta ne mi​je​nja... U pa​la​či je bilo bez​broj soba. Sti​je​ne dvo​ra​ne za pri​je​me bile su os​li​ka​ne uz​bi​ba​nim mor​skim al​ga​ma, si​pa​ma i me​du​za​ma, kako leb​de u pro​zir​noj vodi. Ve​li​ka je dvo​ra​na bila puna lju​di. Bili su odje​ve​ni je​dan neo​bič​ni​je i na​pad​ni​je od dru​go​ga. Kre​ta​li su se uoko​lo ži​vah​no raz​go​va​ra​ju​ći, smi​ju​ći se glas​no i is​pi​ja​ju​ći iz ma​lih kupa ra​s​hla​đe​na pića, vino i voć​ne so​ko​ve, dok su žene us​po​re​đi​va​le ha​lji​ne. Mi​nea me je pred​sta​vi​la mno​gi​ma od svo​jih pri​ja​te​lja, koji su svi is​ka​zi​va​li jed​na​ku od​sut​nu ugla​đe​nost. Kralj Mi​nos upu​tio mi je ne​ko​li​ko pri​ja​telj​skih ri​je​či na mom je​zi​ku, za​hva​lju​ju​ći mi što sam spa​sio Mi​neu za nje​nog boga i do​pre​mio je kući. Sada joj pred​sto​ji ula​zak u Bož​‐ ju kuću, pr​vom pri​go​dom, kako je objas​nio, prem​da je njen žri​je​bom odre​đen red pro​‐ šao. Mi​nea se kre​ta​la po pa​la​či kao da je to njen vlas​ti​ti dom. Vo​di​la me od sobe do sobe, kli​ču​ći od za​do​volj​stva i užit​ka pri po​gle​du na njoj poz​na​te pred​me​te. Poz​drav​‐ lja​la je i slu​ge, koji su joj uz​vra​ća​li poz​drav, kao da i nije iz​bi​va​la. Doz​nao sam kako sva​ki ugle​dan Kre​ća​nin može po​sje​ti​ti svo​ja ima​nja ili poći na put kada mu je to dra​‐ go. A ako to ne bi spo​me​nuo svo​jim pri​ja​te​lji​ma, nit​ko se ne bi ču​dio što ga nema. Po po​vrat​ku, me​đu​tim, pri​dru​žio bi se os​ta​li​ma kao da i nije iz​bi​vao. Ta im je na​va​da, po sve​mu su​de​ći, oči​to ubla​ža​va​la zbi​lju smr​ti. Jer kada bi net​ko iš​čez​nuo, nit​ko ga nije tra​žio te bi ubr​zo nes​ta​li po​to​nuo u za​bo​rav. Iz​bi​va​nje s ne​kog do​go​vo​ra, sas​tan​ka ili pri​je​ma nije po​bu​đi​va​lo ni​kak​ve opa​ske, a kamo li ču​đe​nje. Pret​pos​tav​lja​lo se kako je onom koji nije do​šao, u me​đu​vre​me​nu mo​glo ne​što dru​go pas​ti na pa​met, pa je oti​šao za tim no​vim hi​rom... Na kra​ju me Mi​nea odve​la u zda​nje smje​šte​no na sti​je​ni, po​vrh os​ta​lih gra​đe​vi​na. Kroz nje​go​ve ve​li​ke pro​zo​re pru​žao se pre​kra​san vi​dik na umi​lja​ta po​lja i ora​ni​ce, ga​‐ je​ve mas​li​na i na​sa​de iz​van gra​da, te mo​dri​kas​ta i ma​gli​čas​ta brda iza njih. Tu mi je pri​op​ći​la: – Ovo je moje bo​ra​vi​šte. Sva nje​na imo​vi​na bila je tamo, onak​va kak​vom ju je os​ta​vi​la. Kao da je otiš​la tek ju​čer... Prem​da, odje​ća i na​kit u nje​nim san​du​ci​ma i škri​nja​ma sada su već bili zas​ta​‐ rje​li i nije ih više mo​gla sta​vi​ti na sebe. Tek sam tada doz​nao i da je kra​ljev​skog roda i ro​đa​ki​nja Mi​no​sa. Toga sam se tre​‐ bao i ra​ni​je do​sje​ti​ti, s ob​zi​rom na nje​no ime. Zla​to, sre​bro i sku​po​cje​ni da​ro​vi za nju nisu ima​li neku po​seb​nu vri​jed​nost, jer je od dje​tinj​stva mo​gla do​bi​ti sve što bi po​že​‐ lje​la. Ali je još u dje​tinj​stvu bila po​sve​će​na bogu i od​go​je​na u kući bi​ko​va, gdje je obi​‐ ta​va​la u vri​je​me kad nije bila u pa​la​či ili kod svog sta​rog za​štit​ni​ka od​nos​no kod pri​‐ 197

ja​te​lja. Jer, Kre​ća​ni su i gle​de svog mjes​ta bo​rav​ka jed​na​ko hi​ro​vi​ti kao i u sve​mu os​‐ ta​lom u ži​vo​tu. Za​že​lio sam vi​dje​ti i kuću bi​ko​va. Zato se vra​ti​smo u dvo​ra​nu za pri​ma​nja, že​le​ći se opros​ti​ti od Mi​ne​inog za​štit​ni​ka. Iz​ne​na​đe​no me je po​gle​dao i pri​upi​tao, je​smo li se već neg​dje vi​dje​li, jer mu se či​nim ne​ka​ko poz​na​tim. Za​tim me je Mi​nea odve​la u kuću bi​ko​va. Bio je to grad za sebe, sa sta​ja​ma, po​lji​ma, paš​nja​ci​ma, gle​da​li​štem, škol​‐ skim zgra​da​ma i sve​će​nič​kim sta​no​vi​ma. Išli smo od sta​je do sta​je, udi​šu​ći oštar vonj tih ži​vo​ti​nja. Mi​nea se pri​tom nije uma​ra​la, ne​pres​tan​ce ih na​zi​va​ju​ći ime​ni​ma od mi​‐ lja i va​be​ći ih. Do​tle su oni muk​lo ri​ka​li i ro​va​li oš​trim pap​ci​ma po pi​je​sku, zu​re​ći zlo​‐ kob​no svo​jim cr​ve​nim iz​bu​lje​nim oči​ma u nju, te je po​ku​ša​va​li ubos​ti ro​go​vi​ma iz​me​‐ đu preč​ki svo​jih odje​lja​ka. Mi​nea je tu sre​la mla​di​će i dje​voj​ke koje je poz​na​va​la, prem​da među oni​ma koji su bili oda​bra​ni za ple​sa​nje pred bi​ko​vi​ma u pra​vi​lu nije bilo ve​li​kog pri​ja​telj​stva. Bili su za​vid​ni jed​ni dru​gi​ma na umi​je​ću i nes​prem​ni me​đu​sob​no oda​va​ti taj​ne svo​jih iz​ved​‐ bi. Sve​će​ni​ci koji su uvjež​ba​va​li i bi​ko​ve i ple​sa​če, pri​mi​li su nas to​plo. Kada su doz​‐ na​li da sam li​ječ​nik, pos​ta​vi​li su mi broj​na pi​ta​nja o pro​ba​vi bi​ko​va, o di​jet​noj pre​hra​‐ ni za njih, sja​ju nji​ho​ve dla​ke... Prem​da su o tome za​si​gur​no zna​li više od mene! Mi​‐ nea je kod njih bila u ve​li​koj mi​los​ti, te su joj od​mah do​di​je​li​li bika za su​traš​nje na​tje​‐ ca​nje i uvr​sti​li je u ras​po​red. Ona je pak bila nes​trp​lji​va, že​le​ći mi po​ka​za​ti svo​ju vje​‐ šti​nu i umi​je​će, ple​sa​njem is​pred naj​bo​ljih ži​vo​ti​nja... Pos​li​je toga me Mi​nea po​ve​la u oma​le​nu zgra​du, gdje je kret​ski vi​so​ki sve​će​nik ži​‐ vio sam, odvo​je​no od dru​gih. I kao što se kret​ski kralj uvi​jek zvao Mi​nos, tako se i glav​ni sve​će​nik na​zi​vao Mi​no​ta​uros. Zbog ne​kog raz​lo​ga bio je on čo​vjek ko​jeg su Kre​ća​ni naj​vi​še što​va​li i naj​vi​še ga se bo​ja​li. Nje​go​vo su ime ne​ra​do iz​go​va​ra​li, na​zi​‐ va​ju​ći ga ra​di​je “čo​vjek iz male bi​ko​ve kuće”. Čak se i Mi​nea bo​ja​la po​sje​ti​ti ga, prem​‐ da mi to nije htje​la priz​na​ti. Spoz​nao sam to iz nje​nih oči​ju, jer sam na​učio pre​poz​na​ti u nji​ma sva​ku pro​mje​nu... Na​kon naj​av​lji​va​nja, pri​mio nas je u mrač​noj pros​to​ri​ji. U prvi sam mah po​mis​lio kako smo se naš​li pred sa​mim bo​gom, te sam po​vje​ro​vao u sve pri​po​vi​jes​ti koje sam čuo o Kre​ti i nje​nom bogu. Jer, pred nama je sta​ja​la spo​do​ba ljud​sko​ga obli​čja, ali sa zlat​nom gla​vom bika. Kad smo mu se pok​lo​ni​li, me​đu​tim, ski​nuo je zlat​nu obra​zi​nu i ot​krio svo​je vlas​ti​to lice. Prem​da mi se uljud​no na​smi​je​šio, nije mi se svi​đao. U nje​go​‐ vom bez​iz​ra​žaj​nom licu bilo je ne​če​ga uko​če​nog i okrut​nog. Ni​sam mo​gao ut​vr​di​ti što je to, jer je ipak bio ugod​ne vanj​šti​ne, vrlo tam​ne puti i oči​to s pri​ro​đe​nim na​go​nom za za​po​vi​je​da​njem. Mi​nea mu nije tre​ba​la ni​šta objaš​nja​va​ti, jer je već znao sve o nje​‐ nom bro​do​lo​mu i kas​ni​jem pu​to​va​nju. Nije pos​tav​ljao ni​kak​va iz​liš​na pi​ta​nja, nego mi se za​hva​lio na do​bro​hot​nos​ti pre​ma Mi​nei i kroz nju pre​ma Kre​ti i nje​nom bogu. Do​dao je kako me u svra​ti​štu oče​ku​ju bo​ga​ti da​ro​vi, za koje pret​pos​tav​lja kako će mi vje​ro​jat​no biti po vo​lji. – Rav​no​du​šan sam pre​ma da​ro​vi​ma – od​go​vo​rih mu. – Zna​nje mi više zna​či od 198

zla​ta. Da bih ga uve​ćao, pro​pu​to​vao sam mno​ge zem​lje, te sam upoz​nao bo​go​ve Ba​bi​‐ lo​na i He​ti​ta. Na​dam se upoz​na​ti i kret​sko​ga boga, o ko​jem sam čuo mno​go ču​des​nih pri​ča. Čuo sam kako voli dje​vi​ce i čis​te dje​ča​ke, za raz​li​ku od bo​go​va Si​ri​je, čiji su hra​mo​vi is​to​dob​no i kuće nas​la​da i koje pos​lu​žu​ju uškop​lje​ni sve​će​ni​ci. – Ima​mo mno​go bo​go​va, koje na​rod štu​je – od​go​vo​rio je. – U luci su hra​mo​vi po​‐ dig​nu​ti u sla​vu tu​đih bo​go​va. Tamo mo​žeš, že​liš li to, pri​ni​je​ti žr​tvu Amo​nu ili luč​‐ kom Ba​alu. Ali te ne že​lim do​vo​di​ti u za​blu​du. Priz​na​jem, moć Kre​te ovi​si o bogu ko​‐ jeg se taj​no štu​je još od dav​nih vre​me​na, dok​le naše zna​nje i poz​na​va​nje seže. Samo po​sve​će​ni smi​ju ga upoz​na​ti, a i to samo kada ga sret​nu li​cem u lice. No, nit​ko se nije vra​tio kako bi nam opi​sao nje​gov lik. – Bo​go​vi He​ti​ta su nebo i zem​lja, te kiša koja pada s neba i udah​nju​je plod​nost zem​lji. Bog Kre​te je pak, ko​li​ko sam shva​tio, bog mora, jer bo​gat​stvo i moć Kre​te po​‐ tje​ču od mora? – Mo​žda imaš pra​vo, Si​nu​he – re​kao je s čud​nim smi​je​škom. – Ali znaj ipak, mi Kre​ća​ni mo​li​mo se ži​vo​me bogu. Po tome se raz​li​ku​je​mo od na​ro​da s kop​na, koji se kla​nja​ju mr​tvim bo​go​vi​ma i dr​ve​nim li​ko​vi​ma. Naš bog nije neka sli​ka, iako su bi​ko​vi pris​po​dob​lje​ni kao nje​go​vo zna​kov​lje. I dok bude ži​vio naš bog, tra​jat će i moć Kre​te na mo​ri​ma. Tako je bilo re​če​no u pro​ro​čans​tvi​ma, a mi vje​ru​je​mo u njih... Prem​da po​‐ la​že​mo ve​li​ku vje​ru i u naše boj​ne bro​do​ve, s ko​ji​ma se ni jed​na po​mor​ska zem​lja ne može na​tje​ca​ti. – Do​čuo sam, vaš bog obi​ta​va u svo​joj taj​no​vi​toj tam​noj pa​la​či, za​mr​še​nih pro​la​za – bio sam upo​ran. – Rado bih raz​gle​dao taj la​bi​rint, o ko​jem sam mno​go slu​šao. Ali ni​ka​ko ne shva​ćam, za​što se po​sve​će​ni ni​ka​da ne vra​ća​ju na​kon od​la​ska bogu, prem​‐ da im je to do​pu​šte​no na​kon što tamo pro​bo​ra​ve raz​dob​lje jed​ne Mje​se​če​ve mi​je​ne, do sli​je​de​će​ga pu​nog Mje​se​ca. – Naj​ve​ća čast, naj​dub​lje bla​žens​tvo koje može žri​je​bom do​pas​ti po​sve​će​ne kret​ske mla​di​će i dje​voj​ke, jest ula​zak u Bož​ju pa​la​ču – od​vra​tio je Mi​no​ta​uros, po​nav​lja​ju​ći ri​je​či koje sam čuo već bez​broj puta. – Upra​vo zato se mor​ski oto​ci na​tje​ču među so​‐ bom, koji će pos​la​ti naj​ljep​še dje​vi​ce i cvi​jet svo​jih mla​di​ća kako bi ple​sa​li pred bi​ko​‐ vi​ma i time stek​li pra​vo su​dje​lo​va​nja u žri​je​ba​nju. Nije mi poz​na​to jesi li do​čuo ka​zi​‐ va​nja o dve​ri​ma mor​sko​ga boga. Ta​moš​nji ži​vot u sve​mu se raz​li​ku​je od ovog nama poz​na​tog. Zato, tko god stu​pi unu​tra, ne želi se više vra​ti​ti pat​nja​ma i tuzi ovog svi​je​‐ ta. Što ti ka​žeš, Mi​nea? Bo​jiš li se ući? Mi​nea nije od​go​vo​ri​la ni​šta. Zato ja re​koh: – Gle​dao sam ti​je​la mor​na​ra koje je more iz​ba​ci​lo na ža​lo​ve kod Smir​ne. Lica i tr​‐ bu​si bili su im na​puh​nu​ti, a u cr​ta​ma lica ni​sam im smo​trio ni naj​ma​nje ra​dos​ti... To je sve što znam o dve​ri​ma boga mora. Ipak, to ne zna​či kako sum​njam u tvo​je ri​je​či... A Mi​nei že​lim sve do​bro. – Vi​djet ćeš la​bi​rint – hlad​no je uz​vra​tio Mi​no​ta​uros. -Jer, noć pu​nog Mje​se​ca je bli​zu. Te će noći Mi​nea ući u Bož​ju kuću. 199

– A ako bi se opi​ra​la? – za​pi​tao sam si​lo​vi​to, jer su me nje​go​ve ri​je​či raz​lju​ti​le i za​‐ mrz​nu​le moje srce oča​jem i bez​na​đem. – Tako se ne​što još ni​kad nije slu​či​lo. Ali budi spo​ko​jan, Si​nu​he Egip​ća​ni​ne. Na​kon što Mi​nea ot​ple​še svo​je pred bi​ko​vi​ma, svo​je​volj​no će ući u Bož​ju kuću. Po​nov​no je sta​vio zlat​nu bi​kov​sku obra​zi​nu na gla​vu, kao znak da tre​ba​mo oti​ći. Nje​go​vo je lice opet bilo skri​ve​no od nas. Mi​nea me je uze​la za ruku i odve​la. No od tada kao da je u njoj ugas​nu​la sva​ka ra​dost...

3 Vra​tiv​ši se u pre​no​ći​šte, za​te​kao sam Kap​ta​ha koji je u me​đu​vre​me​nu obil​no pio vina po luč​kim kr​č​ma​ma. Do​če​kao me ri​je​či​ma: – Gos​po​da​ru, za slu​ge je ova zem​lja po​put Za​pad​ne Zem​lje. Nit​ko ov​dje ne tuče svo​je slu​ge i ne pam​ti ko​li​ko je zla​ta imao u kesi ili koje dra​gu​lje u škri​nji. Ra​sr​di li se gos​po​dar na slu​gu i za​po​vje​di mu neka na​pus​ti kuću, što se ov​dje sma​tra naj​ve​ćom i naj​te​žom kaz​nom za slu​gu, taj se tek tre​ba pri​ta​ji​ti i vra​ti​ti su​tra​dan. Jer, do tada je nje​gov gos​po​dar ci​je​li slu​čaj već za​bo​ra​vio. Za po​mor​ce i luč​ke ro​bo​ve, me​đu​tim, ovo je zla zem​lja. Škr​ti upra​vi​te​lji slu​že se te​škim ba​ti​na​ma, a tr​gov​ci su sprem​ni pre​va​ri​ti čo​vje​ka iz Smir​ne, isto tako brzo i lako, kao što bi tr​go​vac iz Smir​ne pre​va​rio Egip​ća​‐ ni​na – objas​nio je, te zas​tao. Po​tom je nas​ta​vio: – Ipak, ži​vot je ov​dje li​jep! U gli​ne​‐ nim po​su​da​ma drže male, u ulju sprem​lje​ne ribe, koje su nes​lu​će​no slas​ne i od​lič​no pris​ta​ju uz vino. I mno​go im toga pra​štam, samo zbog tako slas​nog oku​sa tih riba. Sve je to iz​go​vo​rio na svoj uobi​ča​je​ni na​čin, kao da je pi​jan. Ali, kad je za​tvo​rio vra​ta, te uvje​riv​ši se kako nit​ko ne pris​lu​šku​je, oz​bilj​no mi se obra​tio: – Gos​po​da​ru, čud​ne se stva​ri spre​ma​ju u ovoj zem​lji. Mor​na​ri u kr​č​ma​ma ka​zu​ju kako je kret​ski bog umro, pa sve​će​ni​ci us​tra​še​ni tra​že no​vo​ga boga. To su opas​ne ri​je​‐ či, zbog ko​jih je ne​ko​li​ko mor​na​ra već ba​če​no s vrha li​ti​ca u more, kao hra​na si​pa​ma. Jer, pra​dav​no je pro​ro​čans​tvo: smr​ću nje​nog boga i moć Kre​te će se sru​ši​ti u prah... U srcu mi je pla​nu​la luda nada. Re​koh Kap​ta​hu: – U noći pu​no​ga Mje​se​ca, Mi​nea tre​ba ući u Bož​ju kuću. No, ako je njen bog mr​‐ tav, a to je mo​gu​će, jer na​rod uvi​jek sve saz​na, pa i ono što mu se nas​to​ji za​ta​ji​ti, tada, tada...! Tada će nam se Mi​nea mo​žda vra​ti​ti iz Bož​je kuće, prem​da se oda​tle do sada još nit​ko nije vra​tio... Slje​de​će​ga dana po​bri​nuo sam se za do​bro mjes​to u ve​li​kom okru​glom gle​da​li​štu, koje je bilo iz​gra​đe​no uoko​lo ve​li​kog po​lja za ples pred bi​ko​vi​ma. Ka​me​ne klu​pe gle​‐ da​li​šta uz​di​za​le su se po​put ogrom​nih stu​ba jed​ne nad dru​gom. Na taj su na​čin svi gle​da​te​lji bez po​te​ško​ća mo​gli vi​dje​ti bi​ko​ve. Vrlo sam se di​vio tom mu​drom rje​še​nju, kak​vo pri​je ni​sam ni​ka​da imao pri​li​ke vi​dje​ti. U Egip​tu, pri​mje​ri​ce, po​di​žu se samo 200

pri​god​na vi​so​ka gle​da​li​šta i nad​streš​ni​ce kod pro​la​ska po​vor​ki, za pred​sta​ve i sve​ča​‐ nos​ti, kako bi svi mo​gli vi​dje​ti boga i sve​će​ni​ke koji ple​šu. Bi​ko​ve su pu​šta​li u are​nu jed​nog za dru​gim, a sva​ki je ple​sač iz​vo​dio slo​žen i uz​‐ bud​ljiv sas​tav. To je uklju​či​va​lo raz​li​či​te kret​nje, a sve ih je tre​ba​lo iz​ves​ti bes​pri​je​kor​‐ no i po ut​vr​đe​nom re​dos​li​je​du. Naj​te​že od sve​ga bilo je us​pe​ti se iz​me​đu bi​ko​vih ro​‐ go​va, sta​ti mu na gla​vu, od​ba​ci​ti se po​tom u zrak, iz​ves​ti pun pre​met i do​če​ka​ti se na noge na bi​ko​vim le​đi​ma. To ni naj​s​pret​ni​ji nisu mo​gli iz​ves​ti bez po​gre​ške, jer je ve​lik dio te toč​ke, osim o nji​ma, ovi​sio o vla​da​nju ži​vo​ti​nje, nje​nom kre​ta​nju, na​pa​du, spu​‐ šta​nju gla​ve i dr. Bo​ga​ti i ugled​ni Kre​ća​ni me​đu​sob​no su skla​pa​li ok​la​de za sva​ku po​‐ je​di​nu iz​ved​bu, a sva​ki je po​dr​ža​vao svog mi​lje​ni​ka. Na​kon što sam pro​ma​trao ne​ko​‐ li​ko iz​ved​bi, ni​sam više mo​gao shva​ti​ti nji​ho​vo odu​šev​lje​nje i pre​da​nost... Meni su bi​‐ ko​vi svi bili na​lik je​dan dru​go​me, pa ni​sam mo​gao uoči​ti raz​li​ku iz​me​đu po​je​di​nih iz​‐ ved​bi ple​sa​ča. Mi​nea je ta​ko​đer ple​sa​la pred bi​ko​vi​ma. Pri​tom sam stre​pio za njen ži​vot, sve dok me nje​na ču​des​na pre​da​nost i umi​je​će nisu oča​ra​li... Tada sam za​bo​ra​vio na strah i bio raz​dra​gan po​put os​ta​lih. Ov​dje su pred bi​ko​vi​ma dje​voj​ke ple​sa​le ob​na​že​ne, jed​‐ na​ko kao i mla​di​ći, jer je nji​ho​va iz​ved​ba bila to​li​ko opas​na te bi ih i naj​ma​nji ko​ma​‐ dić odje​će mo​gao omes​ti pri kret​nja​ma i ugro​zi​ti im ži​vo​te. Pre​ma mo​joj pro​cje​ni, naj​dra​žes​ni​ja od svih ple​sa​či​ca bila je Mi​nea, kože koja je svje​tlu​ca​la od utr​lja​no​ga ulja. Ipak, mo​ram priz​na​ti, i među os​ta​li​ma ple​sa​či​ca​ma bilo je pre​li​je​pih dje​vo​ja​ka koje su po​lu​či​le ve​lik plje​sak. Ali ja ni​sam mo​gao ski​nu​ti po​gle​da s Mi​nee. U us​po​red​‐ bi s dru​gi​ma, ona nije bila re​do​vi​to uvjež​ba​na, zbog svo​ga du​gog iz​bi​va​nja, te nije osvo​ji​la ni je​dan cvjet​ni vi​je​nac. Njen sta​ri za​štit​nik, koji se na nju kla​dio, bio je pun gor​či​ne i po​vri​je​đe​nos​ti... Sve dok nije za​bo​ra​vio na sre​bro koje je iz​gu​bio, te po​šao do sta​ja iz​a​bra​ti nove bi​ko​ve i bro​je​ve, radi skla​pa​nja no​vih ok​la​da, na što je kao Mi​ne​in za​štit​nik imao pra​vo. Kada sam na​kon iz​ved​be su​sreo Mi​neu u kući bi​ko​va, ogle​da​la se oko sebe i rek​la mi hlad​no: – Si​nu​he, više te neću vi​dje​ti. Jer, moji su me pri​ja​te​lji po​zva​li na goz​bu. Isto tako, mo​ram se pri​pra​vi​ti za mog boga, jer će Mje​sec biti pun u dru​goj noći, ra​ču​na​ju​ći od da​nas. Zbog toga je uput​no i da se više ne vi​đa​mo, pri​je nego uđem u Bož​ju kuću, osim ako me ne že​liš pra​ti​ti ona​mo za​jed​no s os​ta​lim mo​jim pri​ja​te​lji​ma. – Neka bude tako – re​kao sam. – Mno​go je toga za vi​dje​ti na Kre​ti. Obi​ča​ji kao i odje​ća žena jako su mi za​nim​lji​vi. Dok sam sje​dio i pro​ma​trao tvo​ju pred​sta​vu, neke od tvo​jih pri​ja​te​lji​ca po​zva​le su me u svo​ju kuću. Vrlo me za​bav​lja​lo gle​da​ti im lica i gru​di, prem​da su te žene bile ne​što pu​naš​ni​je i la​ko​um​ni​je od tebe. Bi​jes​no me je do​gra​bi​la za ruku. Oči su joj plam​tje​le, a dah joj se ubr​zao kad je rek​la: – Za​bra​nju​jem ti za​bav​lja​nje s mo​jim pri​ja​te​lji​ca​ma, dok sam od​sut​na! Meni za lju​bav, Si​nu​he, mo​gao bi pri​če​ka​ti ba​rem dok ne odem. I prem​da sam u tvo​jim oči​ma 201

ne​dvoj​be​no pre​mr​ša​va, što ni​ka​da ra​ni​je ni​sam po​mis​li​la, uči​ni sada što tra​žim... Za vo​lju na​šeg pri​ja​telj​stva i jer te mo​lim. – Ma to je bila tek šala! – umi​rio sam je. – Ne že​lim ome​ta​ti tvoj mir, jer za​si​gur​no imaš dos​ta toga za sre​di​ti pri​je nego stu​piš u Bož​ju kuću. Zato ću se vra​ti​ti u svo​je svra​tis​te i li​je​či​ti bo​les​ni​ke, jer je u luci mno​go onih koji tre​ba​ju moju po​moć. Oti​šao sam... Ali mi je oštar vonj bi​ko​va još dugo is​pu​njao nos​ni​ce. Ni​ka​da neću moći za​bo​ra​vi​ti taj vonj kret​skih sta​ja. I dan da​nas, ugle​dam li sta​do i do mene do​pre nje​gov mi​ris, obuz​me me muč​ni​na i ne mogu jes​ti, a srce me za​bo​li u gru​di​ma... Po​‐ šao sam tako svo​jim pa​ci​jen​ti​ma u svra​ti​šte. Li​je​čio sam ih i ubla​ža​vao im boli sve dok nije pao mrak, te su svje​tilj​ke za​pa​lje​ne u luč​kim ku​ća​ma nas​la​da. Kroz zi​do​ve su do​pi​ra​li glaz​ba i smi​jeh, jer su slu​ge pa čak i ro​bo​vi na Kre​ti po​pri​mi​li bez​briž​nost svo​jih gos​po​da​ra. Svi su ži​vje​li kao da ni​ka​da neće umri​je​ti, te kao da na svi​je​tu nema boli, jada ni gu​bi​ta​ka. Bilo je mrač​no. Sje​dio sam u svo​joj sobi, gdje je Kap​tah pros​tro moju ro​go​ži​nu, u mra​ku, jer ni​sam pa​lio svje​tilj​ke. Mje​sec se di​zao ve​lik i sja​jan, prem​da još nije bio sa​‐ svim pun. Mr​zio sam tog noć​no​ga gos​ta, jer sam znao kako će me odvo​ji​ti od je​di​ne na ovom svi​je​tu koja mi je bila ses​trom. Ali sam mr​zio i sebe sa​mo​ga što sam to​li​ko slab i plaš​ljiv, to​li​ko ne​si​gu​ran u svo​jim čež​nja​ma i žud​nja​ma. U taj se čas otvo​ri​še vra​ta... I Mi​nea je kra​di​mi​ce stu​pi​la u sobu! Nije više bila odje​ve​na na kret​ski na​čin, nego je no​si​la istu jed​nos​tav​nu ha​lji​nu u ko​joj je ple​sa​la za moć​ne i ugled​ne mno​gih ze​ma​lja, a kosa joj je bila po​ve​za​na zlat​nom vrp​com. – Mi​nea! – klik​nuh iz​ne​na​đe​no. – Za​što si doš​la? Ta mis​lio sam, pri​pre​maš se za svo​ga boga?! – Go​vo​ri tiše, kako nas nit​ko ne bi čuo! – upo​zo​ri​la me. Sje​la je do mene, te gle​da​‐ ju​ći Mje​sec, nas​ta​vi​la hi​ro​vi​to: – Ne do​pa​da mi se više moj le​žaj u kući bi​ko​va, a ni među pri​ja​te​lji​ca​ma više ni​‐ sam sret​na kao ne​ka​da. Ali za​što te do​đoh po​sje​ti​ti u ovom luč​kom svra​ti​štu, što je uis​ti​nu ne​do​lič​no, ne znam reći. No že​liš li spa​va​ti, neću ti do​sa​đi​va​ti, nego idem... Ni​sam mo​gla zas​pa​ti, te sam po​že​lje​la još je​dan​put osje​ti​ti u nos​ni​ca​ma sta​ri mi​ris li​‐ je​ko​va i lje​ko​vi​tog bi​lja. Po​že​lje​la sam i još je​dan​put štip​nu​ti Kap​ta​ha za uho i po​vu​ći za kosu, zbog be​smis​li​ca koje go​vo​ri. Oči​to su me pu​to​va​nja i stra​ni na​ro​di smu​ti​li, pa se više među bi​ko​vi​ma ne osje​ćam kao kod kuće. Ni odo​bra​va​nje na na​tje​ca​li​štu ne ve​se​li me više, a ni za Bož​jom ku​ćom ne čez​nem više ono​li​ko kao ne​ka​da... Go​vor lju​‐ di oko mene mi je po​put brb​lja​nja ša​ša​ve dje​ce, nji​ho​vo ve​se​lje po​put mor​ske pje​ne na žalu, a ne di​je​lim ni nji​ho​va za​do​volj​stva. Srce mi je praz​no, a gla​va mut​na. Ne​‐ mam ni jed​ne mis​li koju bih mo​gla na​zva​ti svo​jom. Sve me boli, a u svom do​sa​daš​‐ njem ži​vo​tu ni​ka​da se ni​sam osje​ća​la to​li​ko sme​te​no i zbu​nje​no. Zato te mo​lim, uzmi moj dlan u svo​je, kao što si to ne​kad obi​ča​vao. Jer, kad mi tako dr​žiš ruke, Si​nu​he, ne bo​jim se ni​kak​vog zla, čak ni smr​ti... Prem​da pre​do​bro znam, dra​že ti je gle​da​ti pu​‐ naš​ni​je i ljep​še žene od mene, te njih dr​ža​ti za ruke... 202

– Mi​nea, ses​tro moja – ot​po​vr​nuh. – Moje su dje​tinj​stvo i mla​dost bili po​put bis​‐ tro​ga, du​bo​kog po​to​ka. Go​di​ne moje mu​žev​nos​ti bile su pak kao neka ve​li​ka ri​je​ka, koja se ši​ri​la i ši​ri​la, po​kriv​ši mno​go zem​lje. Ali je voda pos​ta​ja​la plit​kom, pre​tva​ra​ju​‐ ći se u us​ta​ja​lu, smrad​nu ba​ru​šti​nu. Ali kada si mi ti doš​la, Mi​nea, pri​ku​pi​la si sve te vode. Ra​dos​no su se sli​le u du​bok tok te se sve u meni pro​čis​ti​lo. Svi​jet mi se po​nov​no smi​je​šio, a svo zlo jed​nos​tav​no je ot​kliz​nu​lo u stra​nu, te mi iz​gle​da po​put obič​ne pa​‐ uči​ne, koju se lako i bez muke raz​mi​če i uk​la​nja ru​kom. Tebe radi te​žio sam do​bro​‐ čins​tvu, tebe radi li​je​čio sam bo​les​ne ne tra​že​ći na​gra​de, a bo​go​vi tame nisu ima​li vlas​ti nada mnom. Tako je bilo ot​kad si doš​la. A sada, kad od​la​ziš, s to​bom gas​ne i svje​tlo, a moje je srce po​put usam​lje​ne vra​ne u pus​ti​nji. Ne osje​ćam više do​bro​na​‐ mjer​nos​ti pre​ma ni​ko​me. Mr​zim lju​de, a mr​zim i bo​go​ve, te ne že​lim više ni čuti o nji​ma. – Ba​cio sam po​gled na Mje​sec. Spo​koj​no se di​zao po​vrh luke i stje​no​vi​tih li​ti​ca iza nje, da​ru​ju​ći svo​ju nes​tvar​nu svje​tlost po​s​ljed​njim tre​nu​ci​ma koje smo di​je​li​li. – Eto, tako je to sa mnom, Mi​nea. Zato ti ka​žem: na svi​je​tu je mno​go ze​ma​lja, ali samo je jed​na i je​di​na ri​je​ka. Do​pus​ti da te po​ve​dem u Crnu Zem​lju, na oba​le te je​di​‐ ne ri​je​ke, gdje se div​lje pat​ke gla​sa​ju u tr​s​ci, a Sun​ce sva​ko​ga dana plo​vi u svom zlat​‐ no​me čunu pre​ko neba. Pođi sa mnom, Mi​nea! Raz​bit ćemo vrč za​jed​no.. I biti mu​žem i že​nom, da se ni​kad više ne raz​dvo​ji​mo jed​no od dru​go​ga! Ži​vot će nam biti jed​nos​‐ ta​van i spo​ko​jan! A kada umre​mo, naša će ti​je​la biti pri​prem​lje​na za vječ​nost te ćemo se moći po​nov​no sres​ti u Za​pad​noj Zem​lji 1 tamo za​jed​no obi​ta​va​ti za​uvi​jek. Ona je tek gr​če​vi​to sti​ska​la moju ruku u svo​ji​ma. Do​tak​la je vr​š​ci​ma pr​sti​ju moje očne kap​ke, moje usne i moje grlo... Za​tim je tiho rek​la: – Si​nu​he, i da hoću, ne bih te mo​gla sli​je​di​ti. Nema toga bro​da koji bi nas po​nio s Kre​te, nema ka​pe​ta​na koji bi se odva​žio skri​ti nas pod pa​lu​bom. Paze na mene zbog boga, te neću do​pus​ti​ti da te zbog mene ubi​ju. Ne mogu poći s to​bom. Ne bih te mo​‐ gla ni vjer​no pra​ti​ti, kad bih to i htje​la. Ot​ka​ko sam ple​sa​la pred bi​ko​vi​ma, nji​ho​va je vo​lja jača od moje... Prem​da ti to ne mogu objas​ni​ti, jer to nisi oću​tio. Eto, zato mo​‐ ram u noći pu​no​ga Mje​se​ca stu​pi​ti u Bož​ju kuću... I nema te sile na svi​je​tu koja bi me u tome mo​gla za​pri​je​či​ti. Za​što je tome tako, ne znam i ne mogu objas​ni​ti. Mo​žda to nit​ko ni ne zna, osim Mi​no​ta​uro​sa. Srce u gru​di​ma bilo mi je po​put praz​no​ga gro​ba, te sam re​kao: – Nit​ko ne zna što do​no​si su​traš​nji dan... Ipak, ne vje​ru​jem da ćeš se vra​ti​ti iz Bož​‐ je kuće. U zlat​nim dve​ri​ma boga mora mo​žda ćeš piti iz nje​go​vih vru​ta​ka, koji daju vje​čan ži​vot, te ćeš za​bo​ra​vi​ti sve ze​malj​sko, pa i mene. Prem​da, ne vje​ru​jem baš ni​šta od toga. Sve su to baj​ke. I ni​šta od ono​ga što sam mo​gao vi​dje​ti u bilo ko​joj zem​lji nije me po​tak​lo na vje​ro​va​nje u baj​ke. Znaj zato, ako se ne vra​tiš na​kon pro​pi​sa​no​ga raz​dob​lja, osob​no ću ući u Bož​ju kuću, doći po tebe i do​ves​ti te na​trag. Odvest ću te čak i pro​tiv tvo​je vo​lje, čak i ako se ne bu​deš že​lje​la vra​ti​ti! To je moja tvr​da na​mje​ra, Mi​nea, pa ma​kar mi to bilo i po​s​ljed​nje dje​lo na zem​lji... 203

No ona mi je, pres​tra​še​na, pre​kri​la dla​nom usta, te se ogle​dav​ši uzvik​nu​la: – Tiho! Ne smi​ješ tako go​vo​ri​ti! Čak ni mis​li​ti tako! Bož​ja je kuća tam​na, iz nje tu​‐ đi​nac ne može naći iz​la​za. Ne​po​sve​će​ne tamo vre​ba straš​na smrt. A u nju ne bi mo​‐ gao ni ući, jer je ču​va​ju ba​kre​na vra​ta. I to mi je dra​go, jer znam tvo​ju lu​dost te bi do​‐ is​ta mo​gao uči​ni​ti kako ka​žeš, pa bi se time iz​vr​gao pro​pas​ti. Vje​ruj mi! Vra​tit ću se svo​je​volj​no, jer moj bog ne može biti to​li​ko okru​tan te me spri​je​či​ti u po​vrat​ku tebi, ako to tako žar​ko že​lim. On je di​van i drag bog, koji čuva moć Kre​te i do​bro​ho​tan je pre​ma svi​ma. Zato nam mas​li​ne cvje​ta​ju i žito zori na nji​va​ma, a bro​do​vi je​dre od luke do luke. On us​mje​ra​va vje​tro​ve kako bi nam bili po​volj​ni i vodi naša plo​vi​la kada ih pre​kri​je ma​gla, da one koje šti​ti ne do​pad​ne ni​kak​vo zlo. Za​što bi onda meni na​nio boli? Ras​la je od dje​tinj​stva u sje​ni svo​ga boga. Oči su joj bile zas​li​jep​lje​ne, a ja ih ni​sam mo​gao otvo​ri​ti... Prem​da sam sli​je​pe iz​li​je​čio iglom i vra​tio im oči​nji vid. U ne​moć​no​‐ me bi​je​su po​gra​bio sam je u za​gr​ljaj i po​lju​bio je, te mi​lo​vao nje​ne udo​ve, udo​ve glat​‐ ke po​put stak​la... Bila mi je kao is​tin​sko vre​lo za​lu​ta​lo​me u pus​ti​nji. Nije se bra​ni​la... Samo je pri​tis​nu​la svo​je lice uz moj vrat i drh​ta​la. Nje​ne suze bile su vru​će na mom vra​tu, kada je rek​la: – Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj, ako sum​njaš u moj po​vra​tak, neću ti od​bi​ti ni​šta. Radi sa mnom što god že​liš, ako ti to može pru​ži​ti ra​dos​ti... Pa čak i ako mo​ram umri​je​ti zbog toga. Jer, u tvo​jim se ru​ka​ma ne bo​jim smr​ti, te ni​šta nije važ​no ako me moj bog odva​ja od tebe. – Bi li to i tebe ve​se​li​lo? – upi​tao sam. – Ne znam – od​go​vo​ri​la je ok​li​je​va​ju​ći. – Znam samo kako mi je ti​je​lo ne​mir​no i ne​za​do​volj​no, dok sam da​le​ko od tebe. Znam samo da mi se za​mag​lju​je vid, a ko​lje​na mi po​pu​šta​ju kada me do​tak​neš. Mr​zi​la sam samu sebe zbog toga i bo​ja​la se tvog do​‐ di​ra. Ra​ni​je je sve u meni bilo raz​lož​no, a ni​šta nije po​mu​ći​va​lo moju ra​dost. Po​no​si​la sam se je​di​no svo​jim umi​je​ćem, svo​jom okret​noš​ću i svo​jim dje​vo​jaš​tvom. Sada znam kako mi je tvoj do​dir sla​dak prem​da mi može na​ni​je​ti boli. Ipak, ne znam bi li me ve​‐ se​li​lo ono što že​liš uči​ni​ti. Mo​žda bih na​kon sve​ga je​di​no bila tuž​na... Ali, ako bi ti bio sre​tan, ne​moj od​la​ga​ti... Jer je tvo​ja ra​dost i moja ra​dost, i ne že​lim ni​šta dru​go. Pus​tio sam je iz na​ru​čja, do​ta​kao joj ru​kom kosu, oči, vrat, te re​kao: – Mome srcu dos​tat​no je što mi do​la​ziš, onak​vom kak​va si bila, kada smo lu​ta​li ba​‐ bi​lo​nij​skim ces​ta​ma. Ipak, že​lim us​po​me​nu i na ovaj tre​nu​tak. Pok​lo​ni mi vrp​cu iz svo​je kose! To mi je do​volj​no i neću tra​ži​ti ni​šta više od tebe... Po​gle​da​la me sum​nji​ča​vo, te pre​la​ze​ći si ru​ka​ma pre​ko bo​ko​va, rek​la: – Mo​žda sam ti pre​mr​ša​va, pa mis​liš kako ti moje ti​je​lo neće pru​ži​ti užit​ka? Ne​‐ dvoj​be​no bi ti mi​li​ja bila neka ži​vah​ni​ja i ras​po​lo​že​ni​ja žena? Ali bit ću ži​vah​na i ras​‐ po​lo​že​na! Uči​ni​la bih sve što že​liš, samo da te ne ra​zo​ča​ram, te bih ti pru​ži​la nas​la​de ko​li​ko god to mogu. Na​smi​je​šio sam joj se, po​mi​lo​vao nje​na glat​ka ra​me​na, pa od​go​vo​rio: 204

– Mi​nea, u mo​jim oči​ma nema žene koja je ljep​ša od tebe. I ni jed​na mi ne bi mo​‐ gla pri​re​di​ti veće ve​se​lje... Ali te ne že​lim uze​ti samo radi moga užit​ka, dok si ne​volj​‐ na zbog svo​ga boga. Ali znam ne​što dru​go, što bi​smo mo​gli uči​ni​ti, a ra​zve​se​li​lo bi nas obo​je. Po obi​ča​ju moje zem​lje, uzet ćemo vrč i raz​bi​ti ga iz​me​đu nas. Time pos​ta​‐ je​mo muž i žena, prem​da te neću po​sje​do​va​ti i prem​da neće biti na​zoč​ni sve​će​ni​ci koji bi tome po​s​vje​do​či​li ili za​pi​sa​li naša ime​na u knji​ge hra​ma. Neka nam zato Kap​tah do​ne​se vrč, kako bi​smo pro​ve​li taj obred. Oči su joj se ra​ši​ri​le i blis​ta​le na mje​se​či​ni. Pljes​nu​la je ru​ka​ma i smi​je​ši​la se puna ra​dos​ti. Tako po​đoh po​tra​ži​ti Kap​ta​ha, ali sam od​mah na​le​tio na nje​ga! Sje​dio je na tlu pred vra​ti​ma moje sobe. Tr​ljao je nad​la​ni​com svo​je su​za​ma umr​lja​no lice. Ugle​dav​ši me, glas​no je za​ri​dao. – Što ti je, Kap​tah? – upi​tao sam ga. – Za​što pla​češ? – Gos​po​da​ru, imam meko srce – od​go​vo​rio mi je bez i naj​ma​njeg sti​da. – Ni​sam mo​gao za​dr​ža​ti suze slu​ša​ju​ći sve što ste ti i ova dje​voj​ka uskih bo​ko​va go​vo​ri​li. Još ni​kad u ži​vo​tu ni​sam čuo ne​što to​li​ko dir​lji​vo... Rit​nuo sam ga lju​ti​to i upi​tao: – Ho​ćeš li time ka​za​ti kako si ci​je​lo vri​je​me pris​lu​ški​vao na vra​ti​ma i čuo sve što smo rek​li? – Upra​vo tako – ot​po​vr​nuo je ne​duž​no. – Jer, dru​gi su pro​la​zi​li i zas​taj​ki​va​li smje​‐ ra​ju​ći pris​lu​ški​va​ti na tvo​jim vra​ti​ma. A ti nisu ima​li ni​kak​va pos​la s to​bom, nego su do​la​zi​li uho​di​ti dje​voj​ku. Zato sam ih otje​rao svo​jom ba​ti​nom i sjeo pred vra​ta kako bih bdio nad tvo​jim mi​rom. Sma​trao sam, ne bi ti bilo dra​go ome​ta​nje usred važ​no​ga raz​go​vo​ra. Ali, sje​de​ći ov​dje tako, ni​sam mo​gao ne čuti što ste go​vo​ri​li. Sve je bilo to​‐ li​ko div​no, prem​da mo​ram reći is​to​dob​no i dje​ti​njas​to. I ni​sam se mo​gao obra​ni​ti od suza, koje su mi na​va​li​le iz tog mog je​di​no​ga oka... Na​kon što je to iz​re​kao, ni​sam se više mo​gao lju​ti​ti na nje​ga što je bio pri​prost. Samo sam re​kao: – Bu​du​ći da si pris​lu​ški​vao, znaš što tre​ba​mo. Po​žu​ri i pri​ba​vi mi vrč. – Kak​ve vr​ste tre​ba biti vrč, gos​po​da​ru? – upi​tao je, iz​mo​ta​va​ju​ći se. – Že​liš li zem​lja​ni vrč ili ka​me​ni, os​li​kan ili ne, vi​sok ili ni​zak, ši​rok ili uzak? Uda​rio sam ga pru​tom, prem​da sla​bo, jer mi je srce bilo puno do​bro​hot​nos​ti, te mu pri​op​ćio: – Pre​do​bro znaš što mis​lim. Za tu će na​mje​nu pos​lu​ži​ti bilo ka​kav vrč. Zato se ne​‐ moj iz​vla​či​ti, već mi brzo do​ne​si prvi vrč koji ti dođe pod ruku. – Idem već, idem, gos​po​da​ru. Hi​tam i tr​čim! A go​vo​re​ći ono pri​je, samo sam ti da​‐ vao vre​me​na za raz​miš​lja​nje o ono​me što smje​raš. Raz​bi​ja​nje vrča sa že​nom zna​ča​jan je ko​rak u ži​vo​tu mu​škar​ca. Ta​kav ko​rak ne smi​je se ni​ka​ko uči​ni​ti na br​zi​nu i bez pri​mje​re​nog pro​miš​lja​nja. Vrč ću ti, da​ka​ko, do​ni​je​ti. Zato, jer to že​liš. I neću te više ome​ta​ti u tvo​joj na​ka​ni. 205

Kap​tah nam je do​nio sta​ri vrč za ulje koji je za​uda​rao na ribu. Mi​nea i ja smo ga za​jed​no raz​bi​li. Time smo pos​ta​li mu​žem i že​nom, a Kap​tah je bio svje​dok. Sta​vio je Mi​ne​ino sto​pa​lo na svo​ju gla​vu i iz​ja​vio: – Od ovog si tre​na moja gos​po​da​ri​ca... I mo​žeš mi za​po​vi​je​da​ti isto kao i moj gos​‐ po​dar. Ili čak i više! Na​dam se ipak, ne​ćeš mi po​li​je​va​ti noge ki​pu​ćom vo​dom, kada se raz​lju​tiš. Na​da​lje, na​dam se kako vo​liš me​ka​ne pa​pu​če, bez pot​pe​ti​ca. Ne vo​lim, na​‐ ime, pot​pe​ti​ce na pa​pu​ča​ma jer os​tav​lja​ju mo​dri​ce i otek​li​ne na mo​joj gla​vi. Na​mje​ra​‐ vam ti slu​ži​ti vjer​no kao što slu​žim i svo​ga gos​po​da​ra, ot​ka​ko mi je iz ne​kog ne​poz​na​‐ tog raz​lo​ga srce pos​ta​lo bli​sko tvo​je​mu. I to prem​da si mr​ša​va i gru​di su ti ma​le​ne, te ne mogu shva​ti​ti što je to moj gos​po​dar na​šao priv​lač​no​ga u tebi. I pot​kra​dat ću te jed​na​ko sa​vjes​no kao i nje​ga, pa​ze​ći pri​tom više na tvoj pro​bi​tak nego na svoj. Go​vo​re​ći to, bio je to​li​ko dir​nut, pa su ga po​nov​no spo​pa​li plač i glas​no ja​di​ko​va​‐ nje. Mi​nea ga je mi​lo​va​la po le​đi​ma i de​be​lim obra​zi​ma, te ga tje​ši​la dok se nije smi​‐ rio. Tada sam mu za​po​vje​dio neka po​ku​pi kr​ho​ti​ne vrča i ot​pre​mio ga iz sobe. Te smo noći Mi​nea i ja le​gli za​jed​no, kako smo to ra​ni​je obi​ča​va​li. Spa​va​la je u mom na​ru​čju, osje​ćao sam njen dah na svo​me vra​tu i mi​lo​va​nje nje​ne kose po obra​zi​‐ ma. Ali je ni​sam uzeo, jer ono što nije ve​se​li​lo nju, ne bi ve​se​li​lo ni mene. Sma​trao sam, moja je ra​dost ova​ko sla​đa i dub​lja, nego li bi bila da sam je po​sje​do​vao. U tome, me​đu​tim, ne mogu biti pot​pu​no si​gu​ran, jer ni​kad ni​sam mo​gao na​pra​vi​ti us​po​red​bu... Jed​no ipak znam: te sam noći osje​ćao dra​gost pre​ma svim lju​di​ma, u srcu mi nije pre​tek​la ni jed​na zla mi​sao. Sva​ki čo​vjek bio mi je brat, sva​ka žena moja maj​‐ ka, a sva​ka dje​voj​ka moja ses​tra. I to kako u Cr​noj tako i u Cr​ve​noj Zem​lji, pod is​tim ne​bom oba​sja​nom mje​se​či​nom.

4 Slje​de​će​ga dana Mi​nea je još je​dan​put ple​sa​la pred bi​ko​vi​ma. Srce mi je pri​tom drh​ta​‐ lo zbog nje, ali nije joj se do​go​di​lo ni​kak​vo zlo. No zato je je​dan mla​dić iz nje​ne druž​‐ be skliz​nuo s bi​ko​va čela i pao na tlo. Tada mu je bik ras​po​rio ti​je​lo i iz​ga​zio ga ko​pi​‐ ti​ma. Gle​da​te​lji uokrug bo​ri​li​šta us​ta​li su i vi​ka​li od uža​sa i odu​šev​lje​nja. Kada su otje​ra​li bika, a ti​je​lo ple​sa​ča od​ni​je​li u sta​ju, žene su po​tr​ča​le po​gle​da​ti ga. Do​di​ri​va​le su nje​go​ve kr​va​re​će udo​ve, dah im se ubr​zao, te su uzvi​ki​va​le: “Ka​kav pri​zor!” A mu​‐ škar​ci su go​vo​ri​li: “Već dugo ni​smo vi​dje​li tako iz​vr​s​nu pri​red​bu, kao da​nas!” Sre​đi​va​‐ li su svo​je ok​la​de me​đu​sob​no, bez i naj​ma​njeg zna​ka ža​lje​nja, mje​re​ći zla​to i sre​bro. Po​tom su svi za​jed​no pili vina i ve​se​li​li se u svo​jim ku​ća​ma, pa su svje​tla go​rje​la do dugo u noć. Žene su otiš​le od svo​jih mu​že​va, u pos​te​lje dru​gih. Ali nit​ko to nije za​‐ mje​rao, jer je ta​kav bio obi​čaj. Le​žao sam usam​ljen na svo​joj ro​go​ži​ni, jer te noći Mi​nea nije mo​gla doći. Rano ju​‐ 206

trom unaj​mio sam no​silj​ku u luci i upu​tio se pra​ti​ti je na putu u Bož​ju kuću. Nju su ot​pre​mi​li tamo zlat​nom ko​či​jom koju su vuk​li ko​nji s per​ja​ni​ca​ma. Pri​ja​te​lji koji su je sli​je​di​li u no​silj​ka​ma ili pje​ši​ce, bu​či​li su, smi​ja​li se, ba​ca​li cvi​je​će po njoj i za​dr​ža​va​li se uz rub puta kako bi po​pi​li vina. Put je bio du​ga​čak, ali su svi bili do​bro ops​krb​lje​ni. Lo​mi​li su us​put gra​nje i hla​di​li nji​me jed​ni dru​ge, pla​ši​li ovce se​lja​ci​ma i iz​miš​lja​li ko​je​kak​ve dru​ge lu​do​ri​je... Bož​ja kuća le​ža​la je na osam​lje​no​me mjes​tu, na pod​nož​ju pla​ni​ne, ne​da​le​ko mor​ske oba​le. Kad se druš​tvo pri​mak​lo tome mjes​tu, sti​ša​li su gla​‐ so​ve i go​vo​ri​li šap​tom, a smi​jeh je umi​nuo. Bož​ju kuću je te​ško opi​sa​ti. Bila je na​lik ni​skom brdu, obras​la tra​vom i cvi​je​ćem, te kao da je uras​ta​la u pla​ni​nu. Ulaz je bio za​tvo​ren ve​li​čaj​nim ba​kre​nim dve​ri​ma, a is​‐ pred je bilo malo sve​ti​šte. Tu se pro​vo​di​lo po​sve​će​nje, a tu su obi​ta​va​li i ču​va​ri. Već se mra​či​lo, kada je sve​ča​na po​vor​ka sti​gla pred Bož​ju kuću. Mi​ne​ini pri​ja​te​lji is​tu​pi​li su iz no​silj​ki, ba​ci​li se na tra​vu te su jeli i pili, zbi​ja​ju​ći šale među so​bom, za​bo​ra​viv​ši svo​ju ra​ni​ju sve​ča​nu uko​če​nost. Jer, Kre​ća​ni su krat​ko​ga pam​će​nja. S do​la​skom noći za​pa​li​li su luči i lo​vi​li jed​ni dru​ge po gu​šta​ri. Uzvi​ci žena i smi​jeh mu​ška​ra​ca do​pi​ra​li su iz tame. Mi​nea je pak sje​di​la sama u sve​ti​štu... Nit​ko joj se nije smio pri​bli​ži​ti. Pro​ma​trao sam je kako sje​di. Bila je odje​ve​na u zla​to po​put bo​žan​skog kipa, a na gla​vi joj je bio ve​lik poz​la​ćen ukras. Po​ku​ša​la mi se na​smi​je​ši​ti, ali smi​je​šak joj je bio bez ra​dos​ti. Na​kon iz​la​ska Mje​se​ca, ski​nu​li su s nje na​kit i zla​to. Odje​nu​li su je u jed​‐ nos​tav​ne ha​lje i po​ve​za​li joj kosu sre​br​nom mre​ži​com. Po​tom su ču​va​ri ski​nu​li za​su​ne ba​kre​nih dve​ri, koja su se otvo​ri​la s du​bo​kim, muk​lim i moć​nim zvu​kom. De​set je lju​‐ di tre​ba​lo upri​je​ti u sva​ko po​je​di​no kri​lo, kako bi se vra​ta otvo​ri​la. Iza vra​ta zja​pi​la je tama. Zav​la​da​la je du​bo​ka ti​ši​na i muk. Mi​no​ta​uros se opa​sao zlat​nim opa​sa​čem, na ko​jem je vi​sio mač, te je na​tak​nuo zlat​nu bi​kov​sku gla​vu. Tako više nije li​čio na čo​‐ vje​ka. Mi​nei su dali u ruku go​ru​ću luč, te ju je Mi​no​ta​uros po​veo u Tam​nu kuću. Nes​‐ ta​li su s vi​di​ka, a svje​tlo luči je ugas​nu​lo s nji​ma. Tada su gro​mo​vi​ta ba​kre​na vra​ta po​nov​no za​tvo​ri​li i osi​gu​ra​li ja​kim za​su​ni​ma, za što je tre​ba​la sna​ga mno​gih mu​že​va. Mi​neu više ni​sam mo​gao vi​dje​ti. Obu​ze​lo me straš​no bez​na​đe i očaj. Osje​ćao sam srce kao otvo​re​nu ranu kroz koju mi is​ti​če sva krv. Pao sam na ko​lje​na i prig​nuo gla​vu zem​lji. U tom sam tre​nu spoz​‐ nao kako više ni​ka​da neću vi​dje​ti Mi​neu, prem​da mi je obe​ća​la vra​ti​ti se i ži​vje​ti u bu​duć​nos​ti uz mene. Znao sam: neće se vra​ti​ti! Za​što sam to​li​ko bio si​gu​ran u to, baš u tom tre​nu, ne mogu reći. Do tog sam tre​na još bio neo​d​lu​čan, vje​ro​vao sam, bo​jao se, na​dao i tra​žio... Sve to kako bih uvje​rio sa​mog sebe, da je kret​ski bog druk​či​ji od svih dru​gih bo​go​va, te će ot​pus​ti​ti Mi​neu za vo​lju lju​ba​vi koja ju je ve​zi​va​la uz mene... Sada više ni​sam ni u što vje​ro​vao. Le​žao sam li​cem na tlu, dok je Kap​tah sje​‐ dio uz mene, ki​mao gla​vom i ja​di​ko​vao. Cvi​jet kret​ske mla​de​ži jur​cao je oko mene no​se​ći upa​lje​ne luči u ru​ka​ma. Ple​sa​li su za​mr​še​ne ple​so​ve i pje​va​li pje​sme ko​jih ri​je​či ni​sam ra​zu​mio. Na​kon što su ba​kre​na 207

vra​ta jed​nom bila za​tvo​re​na, bili su op​sjed​nu​ti tak​vim lu​di​lom te su ras​po​ja​sa​no ska​‐ ka​li, ple​sa​li i ju​ri​li sve do iz​ne​mo​glos​ti. Nji​ho​va je vika u mo​jim uši​ma odje​ki​va​la po​‐ put grak​ta​nja vra​na s grad​skih zi​di​na. Pos​li​je ne​kog vre​me​na, Kap​tah je pres​tao ja​di​ko​va​ti i re​kao mi: – Ako me moje oči ne va​ra​ju, a i ni​sam još po​pio to​li​ko da bi mi se sli​ka udvos​tru​‐ či​la, ro​ga​ta se gla​va vra​ti​la iz pla​ni​ne. Ne znam do​du​še kako, jer nit​ko nije otvo​rio ba​‐ kre​na vra​ta. Zbo​rio je is​ti​nu. Mi​no​ta​uros se do​is​ta vra​tio, a nje​go​va zlat​na bi​kov​ska gla​va blje​‐ šta​la je na mje​se​či​ni zas​tra​šu​ju​ćim sja​jem, dok je s os​ta​li​ma ple​sao pri​god​ne sve​ča​ne ple​so​ve. Pri po​gle​du na nje​ga, ni​sam se više mo​gao svla​da​va​ti. Sko​čio sam i po​br​zao k nje​mu, zgra​bio ga za ru​ka​ve i upi​tao: – Gdje je Mi​nea? Od​gur​nuo je moju ruku i za​ki​mao svo​jom obra​zi​nom. No kad sam mu za​pri​je​čio put, ot​krio je lice i re​kao u srdž​bi: – Za​bra​nje​no je ome​ta​ti sve​te obre​de! Ali, ti si tu​đi​nac, pa ti to ja​mač​no nije poz​‐ na​to. Zato ti opra​štam, uz uvjet da više ne dig​neš ruku na mene. – Gdje je Mi​nea? – upi​tao sam po​nov​no. – Os​ta​vio sam Mi​neu u tami Bož​je kuće, kako je to pro​pi​sa​no, te se vra​tio radi su​‐ dje​lo​va​nja u sve​ča​no​me ple​su u sla​vu boga. Što još že​liš od Mi​nee, na​kon što si bio na​gra​đen za nje​no vra​ća​nje u do​mo​vi​nu? – Kako si se ti mo​gao vra​ti​ti, a ona ne? – upi​tao sam, uno​se​ći mu se u lice. No on me od​gur​nuo, a ple​sa​či su sta​li iz​me​đu nas. Kap​tah me je uhva​tio za ruku i odvu​kao. Bio je to raz​lo​žan pos​tu​pak, jer tko zna što se sve mo​glo zbi​ti? – Lud si što priv​la​čiš to​li​ko po​zor​nos​ti na sebe – upo​zo​rio me. – Bilo bi bo​lje pri​‐ dru​ži​ti se ple​su s pre​os​ta​li​ma, smi​ja​ti se i pje​va​ti po​put njih. Ina​če bi za tebe mo​glo poći po zlu. Ot​krio sam i kako se Mi​no​ta​uros vra​tio: kroz mala vra​ta koja su po​red ba​‐ kre​nih. Po​šao sam to po​gle​da​ti, te za​mi​je​tio kako ih je ču​var za​klju​čao i od​nio ključ. Ali sada pij vina, gos​po​da​ru, te se pri​be​ri. Lice ti je iz​o​bli​če​no kao da si op​sjed​nut, a oči​ma ko​lu​taš po​put so​vu​lja​ge. Dao mi je piti vina, pa sam us​nuo na li​va​di oba​sja​noj mje​seč​nom, dok je sjaj luči ti​trao pred mo​jim oči​ma. Na​ime, vi​djev​ši u kak​vom sam sta​nju, Kap​tah je kra​dom u vino smi​je​šao ma​ko​va soka. Time mi se osve​tio za ono što sam ja uči​nio nje​mu u Ba​‐ bi​lo​nu, kako bih mu spa​sio ži​vot. Ali me nije str​pao u zem​lja​nu urnu. Pros​tro je pre​ko mene po​kri​vač i pa​zio da me ple​sa​či ne bi iz​ga​zi​li. Svo​jim pos​tup​kom mi je vje​ro​jat​no spa​sio ži​vot, jer sam u svom oča​ju mo​gao sju​ri​ti svoj nož u Mi​no​ta​uro​sa i ubi​ti ga. Kap​tah je sje​dio uz mene ci​je​lu noć, sve dok vin​ski vrč nije bio pra​zan. Tada je zas​pao i is​pu​hi​vao vin​ske pare u moje uho. Pro​bu​dio sam se tek kas​no slje​de​će​ga dana. Opoj​no sred​stvo bilo je to​li​ko jako te sam se u prvi mah ču​dio gdje se na​la​zim. Pri​sje​tiv​ši se, bio sam mi​ran i bis​tre gla​ve, a za​hva​lju​ju​ći opoj​nom sred​stvu ni​sam više mah​ni​tao. Mno​gi od su​di​oni​ka sve​ča​nos​ti 208

već su se bili vra​ti​li u grad... Ali neki su još spa​va​li u grm​lju, mu​škar​ci i žene is​pre​mi​‐ je​ša​ni, be​sram​no ot​kri​ve​nih tje​le​sa, jer su pili i ple​sa​li do ju​tra. Kad su se pro​bu​di​li, obuk​li su svje​žu odje​ću, a žene su si ure​di​le kosu. Bili su ne​ras​po​lo​že​ni, jer se nisu mo​gli oku​pa​ti. Voda u po​to​ku bila im je pre​hlad​na, bu​du​ći da su bili na​vik​li na to​plu vodu iz sre​br​nih sla​vi​na, koja je tek​la u nji​ho​vim ku​pa​oni​ca​ma. Is​pra​li su usta i utr​lja​li po​mas​ti u kožu svo​jih lica, na​li​či​li usne i obr​ve, te uz zi​je​‐ va​nje pi​ta​li jed​ni dru​ge: – Tko os​ta​je če​ka​ti Mi​neu, a tko se vra​ća u grad? Ve​ći​na njih bila je is​crp​lje​na od lu​do​va​nja pa su se ti​je​kom dana vra​ti​li. Tek oni naj​mla​đi i naj​ne​za​sit​ni​ji Mi​ne​ini pri​ja​te​lji os​ta​li su se za​bav​lja​ti pred Bož​jom ku​ćom. Na​ve​li su kao iz​li​ku če​ka​nje na Mi​ne​in po​vra​tak, prem​da se još nit​ko nije vra​tio iz Bož​je kuće. No is​tin​ski raz​log bio je sas​ta​nak po noći s ne​kim koga su upoz​na​li i svi​‐ dio im se. Žene su is​ko​ris​ti​le tu pri​go​du te pos​la​le svo​je mu​že​ve na​trag u grad, kako bi ih se ri​je​ši​le. Tada sam shva​tio za​što u ci​je​lom gra​du nije bilo baš ni jed​ne je​di​ne kuće nas​la​da, osim u luci. Pra​te​ći nji​ho​vu igru ti​je​kom noći i slje​de​će​ga dana, spoz​nao sam kako bi se mno​ge dje​voj​ke ko​ji​ma je lju​bav po​sao, te​ško mo​gle na​tje​ca​ti s kret​skim že​na​ma. Pri​je nego je Mi​no​ta​uros oti​šao, re​kao sam mu: – Smi​jem li os​ta​ti ov​dje i če​ka​ti na Mi​ne​in po​vra​tak, u druš​tvu nje​nih pri​ja​te​lja, prem​da sam tu​đi​nac? Pro​ma​trao me zlo​volj​no i od​go​vo​rio: – Ni​šta te u tome ne pri​je​či. Ali mis​lim, upra​vo sada je u luci brod, ko​jim mo​žeš u Egi​pat. Jer, če​ka​nje ti je uza​lud​no. Nit​ko od po​sve​će​nih bogu nije se još ni​kad vra​tio... Bio sam ipak upo​ran, ula​gu​ju​ći se, s iz​ra​zom la​ko​vjer​nos​ti na licu: – Is​ti​na jest, bio sam malo za​ne​sen Mi​ne​om, prem​da je bilo do​sad​no što me je od​‐ bi​ja​la zbog svo​ga boga. Is​ti​nu go​vo​re​ći, ne oče​ku​jem da će se vra​ti​ti, prem​da to na​vo​‐ dim kao raz​log mog os​tan​ka ov​dje. Pra​vi raz​log su broj​ne oča​ra​va​ju​će dje​voj​ke, a i žene, koje rado za​gle​da​ju u moje oči i po​la​žu za​vod​nič​ki svo​je doj​ke na moje dla​no​ve. A to je ne​što što pri​je ni​sam ni​ka​da is​ku​sio. Mi​nea je za​pra​vo bila prok​le​to lju​bo​mor​‐ na i svad​lji​va dje​voj​ka. Bu​di​la je u meni že​lje, una​toč tome što mi se nije mo​gla pre​‐ da​ti. Na​da​lje, mo​ram te za​mo​li​ti za oprost, ako sam si​noć bio to​li​ko pi​jan, te sam te pro​tiv svo​je vo​lje uvri​je​dio. Do​du​še, te​ško se toga mogu sje​ti​ti, bu​du​ći mi je u gla​vi još uvi​jek po​ma​lo mut​no. Sje​ćam se samo kako sam te ru​ka​ma uhva​tio za vrat, tra​že​ći da me na​učiš ples​ni ko​rak ko​jeg si tako li​je​po iz​vo​dio, na na​čin ka​kav još ni​kad pri​je ni​sam su​sreo... A ako sam te do​is​ta uvri​je​dio, mo​lim te iz du​bi​ne svo​ga srca za oprost. Tu​đi​nac sam, vaši mi obi​ča​ji nisu još do​volj​no poz​na​ti, pa lako mogu po​gri​je​ši​ti. Tako ni​sam znao ni da te, kao sve​tu oso​bu, ne smi​jem do​dir​nu​ti. Sve sam to brb​ljao ote​ža​la je​zi​ka, žmri​ka​ju​ći i tu​že​ći se na gla​vo​bo​lju. Ko​nač​no se na​smi​je​šio, sma​tra​ju​ći me pra​vom bu​da​lom, te od​go​vo​rio: – Ako je tome tako, neću ome​ta​ti tvo​je uži​va​nje i za​ba​vu. Jer, mi na Kre​ti do​is​ta 209

ni​smo usko​grud​ni... Os​ta​ni, dak​le, če​ka​ti Mi​ne​in po​vra​tak, ono​li​ko dugo ko​li​ko že​liš. No pri​pa​zi kako neku ne bi obre​me​nio... S ob​zi​rom da si tu​đi​nac, bilo bi to vrlo ne​pri​‐ lič​no. Pri​tom te tim sa​vje​tom ne že​lim uvri​je​di​ti. Da​jem ti ga kao mu​ška​rac mu​škar​‐ cu, kako bi shva​tio naše obi​ča​je... Uvje​ra​vao sam ga, bit ću opre​zan. Još sam brb​ljao o mo​jim na​vod​nim is​kus​tvi​ma s dje​vi​ca​ma hra​ma u Si​ri​ji i Ba​bi​lo​nu, dok nije za​klju​čio kako sam još veća bu​da​la nego je to mis​lio ra​ni​je, te sam i vrlo do​sa​dan. Pljes​nuo me po le​đi​ma, okre​nuo se i po​šao u grad. Una​toč tome, vje​ru​jem kako je na​pu​tio ču​va​re neka pri​pa​ze na mene. A isto tako i Kre​ća​ne, neka me za​ba​ve, su​de​ći po tome što su se usko​ro po nje​go​vom od​la​sku žene sja​ti​le oko mene. Ovje​si​le su cvjet​ne vi​jen​ce oko moga vra​ta, gle​da​le me u oči i os​la​nja​le se na mene, sve dok svo​je ob​na​že​ne doj​ke nisu pri​tis​nu​le na moju ruku. Po​‐ ve​le su me sa so​bom u grm​lje lo​vo​ra kako bi​smo tamo jeli i pili. Kroz to sam spoz​nao nji​ho​vu pus​to​paš​nost i ra​ska​la​še​nost, a nisu po​ka​zi​va​le baš ni​kak​vog sti​da pre​da mnom. Pio sam mno​go i hi​nio pi​jans​tvo te nisu na​la​zi​le ne​kog za​do​volj​stva u mom druš​tvu. Do​sa​dio sam im, pa su me čak uda​ra​le, na​zi​va​ju​ći me svi​njom i bar​ba​ri​nom. Kap​tah me uhva​tio za ruku i odvu​kao na stra​nu, buč​no me vri​je​đa​ju​ći zbog moga pi​jans​tva. A Kre​ćan​ka​ma je po​nu​dio da će pre​uze​ti moje mjes​to među nji​ma, kako bi ih za​ba​vio. Ki​ko​ta​le su pri po​gle​du na nje​ga, a mla​dež mu se iz​ru​gi​va​la, uka​zu​ju​ći na nje​go​vu tr​bu​ši​nu i će​la​vu gla​vu. Ali je bio tu​đi​nac, a po​svu​da je tako te žene priv​la​či ono što je neo​bič​no... Na​kon što su se smi​ja​le, pri​mi​le su ga u druš​tvo, da​ju​ći mu vina i tu​ra​ju​ći mu voća u usta. Os​la​nja​le su se na nje​ga i na​zi​va​le ga svo​jim jar​cem. Pri​tom su se uža​sa​va​le zbog nje​go​va mi​ri​sa, dok im na kon​cu i taj mi​ris nije pos​tao priv​la​čan. Tako je pro​šao dan, sve dok mi se nisu zga​di​li nji​ho​va la​ko​um​nost i raz​vrat. I ni​‐ sam mo​gao za​mis​li​ti do​sad​ni​je​ga ži​vo​ta od nji​ho​vo​ga. Jer, hi​ro​vi bez ogra​ni​če​nja vode gub​lje​nju svr​he i smis​la cje​lo​kup​no​ga živ​lje​nja. Noć koja je doš​la pro​ve​li su u uži​va​nju po​put pret​hod​ne, te su moje tu​rob​ne sno​ve pre​ki​da​li uzvi​ci žena, koje su to​‐ bo​že po​ku​ša​va​le ute​ći pro​go​nu mla​di​ća koji su ih hva​ta​li za odje​ću nas​to​je​ći ih svu​ći. Slje​de​će​ga su ju​tra ipak, već svi re​dom, bili vrlo umor​ni. Sve​ga im je bilo dos​ta, a čez​nu​li su i za ku​pa​njem. Zato se mno​gi od njih vra​ti​še u grad. Tek su naj​mla​đi i naj​‐ us​traj​ni​ji os​ta​li uz ba​kre​na vra​ta. Tre​će​ga su dana i ti po​s​ljed​nji otiš​li. Pre​pus​tio sam im moju no​silj​ku, koja me je još uvi​jek če​ka​la. Oni koji su doš​li pje​ši​ce nisu bili u sta​‐ nju ho​da​ti. Po​sr​ta​li su i te​tu​ra​li na​kon duga bdi​je​nja i ne​umje​re​ne raz​blud​nos​ti, te su još je​di​no že​lje​li spa​va​ti. Mo​jim je pak na​ka​na​ma po​go​do​va​lo što više nit​ko ne os​ta​je če​ka​ti na mene. Sva​‐ ko​ga sam dana da​vao ču​va​ri​ma vina, te kad sam im u su​mrak iste ve​če​ri do​nio vrč, nisu bili iz​ne​na​đe​ni i pri​mi​li su ga s ra​doš​ću. Ima​li su malo za​do​volj​sta​va u svo​joj osam​lje​nos​ti, koja je tra​ja​la mje​sec dana, od do​la​ska jed​nog po​sve​će​ni​ka do do​la​ska dru​go​ga. Ako su se iče​mu ču​di​li, bilo je to što sam još uvi​jek os​ta​jao če​ka​ti na Mi​neu. Bu​du​ći bi​jah tu​đin​cem, pret​pos​tav​lja​li su kako sam pri​glup i pi​jan od vina. Tako su pili moje vino... Opa​ziv​ši da im se pri​dru​žio i sve​će​nik iz sve​ti​šta pred bož​‐ 210

jom ku​ćom, re​kao sam Kap​ta​hu: – Bo​go​vi su odre​di​li, mo​ra​mo se ras​ta​ti. Mi​nea se nije vra​ti​la, a mis​lim ni neće... ako ne odem po nju. Ali do sada se još nit​ko od onih koji uđo​še u Tam​nu kuću nije vra​tio, pa nije za oče​ki​va​ti da će to meni us​pje​ti. Zato sam za tebe na​pi​sao gli​ne​nu plo​či​cu i ovje​rio je svo​jim si​rij​skim pe​ča​tom. Ona te opu​no​mo​ću​je pa se mo​žeš vra​ti​ti u Si​ri​ju i po​di​ći moj no​vac iz kuća si​rij​skih tr​go​va​ca. Moju kuću mo​žeš pro​da​ti, ako že​liš. Na​kon što to uči​niš, mo​žeš ra​di​ti što ho​ćeš i ići kud te vo​lja. Bo​jiš li se kako bi te u Egip​tu mo​gli uhva​ti​ti kao od​bje​glo​ga roba, os​ta​ni u Smir​ni i živi u mo​joj kući i od moga nov​ca. Kako sada stva​ri sto​je, ne tre​baš se po​bri​nu​ti čak ni za bal​za​mi​ra​nje moga ti​je​la. Ne na​đem li Mi​neu, nije mi više sta​lo hoće li moje ti​je​lo biti oču​va​no ili ne. Bio si mi vjer​nim slu​gom, prem​da si mi po​čes​to do​sa​đi​vao svo​jim brb​lja​njem. Sada mi je žao što sam te mo​žda pre​čes​to i pre​ja​ko čas​tio ba​ti​nom. Ali, či​nio sam to s do​brom na​mje​rom. Zato se na​dam, to ćeš mi opros​ti​ti. Pođi sada! I neka te pra​ti ska​‐ ra​be​jev bla​gos​lov. Jer, mo​žeš ga uze​ti sa so​bom, bu​du​ći u nje​ga vje​ru​ješ više nego ja. Mis​lim da mi tamo, kamo smje​ram, neće tre​ba​ti. Kap​tah je neko vri​je​me šu​tio, ne gle​da​ju​ći me. Ko​nač​no je ipak re​kao: – Gos​po​da​ru, ne za​mje​ram ti što si me po​ne​kad tu​kao ne​po​treb​nom žes​ti​nom, jer si to ra​dio s do​brim na​mje​ra​ma. Češ​će od toga, ipak si pos​lu​šao moj sa​vjet i raz​go​va​‐ rao sa mnom kao s pri​ja​te​ljem, a ne kao sa slu​gom. Zbog toga sam po​vre​me​no bio za​‐ bri​nut za tvo​je dos​to​jans​tvo i ugled, sve dok tvoj prut ne bi po​nov​no us​pos​ta​vio raz​li​‐ ku koju su bo​go​vi dav​no odre​di​li... Kako sada stva​ri sto​je, na​kon što sam sta​vio ma​le​‐ no Mi​ne​ino sto​pa​lo na moju gla​vu, pos​tao sam i njen slu​ga, te sam i ja od​go​vo​ran za nju. Ne mogu ti do​pus​ti​ti ni ula​zak u Tam​nu kuću sa​mo​me. I ako te već ne mogu pra​‐ ti​ti kao slu​ga, jer pri​sje​ti se, za​po​vje​dio si mi neka te os​ta​vim, a ja mo​ram pos​lu​ša​ti tvo​je na​lo​ge ko​li​ko god bili glu​pi i ša​ša​vi... ipak mogu poći s to​bom kao pri​ja​telj. Ta uis​ti​nu te ne mogu os​ta​vi​ti sa​mo​ga i, ra​zum​lji​vo, po​go​to​vu ne bez ska​ra​be​ja! Iako, kao i ti, sum​njam da nam čak i ska​ra​be​je​va pot​po​ra može po​mo​ći u ovom pot​hva​tu. Go​vo​rio je to​li​ko oz​bilj​no i za​miš​lje​no! Zato sam ga te​ško pre​poz​na​vao. Nije ni ja​‐ di​ko​vao, po svom us​ta​lje​nom obi​ča​ju. No po mom miš​lje​nju bilo bi ludo ako se obo​ji​‐ ca iz​la​že​mo smrt​noj po​gi​be​lji, kada je za pred​sto​je​ći pot​hvat i je​dan bio do​vo​ljan. Re​‐ kao sam mu to, te mu po​nov​no na​lo​žio neka me os​ta​vi. – Pro​ti​viš li se mo​joj prat​nji – tvr​do​gla​vo je nas​ta​vio – tada ću poći na​kon tebe. Ali ra​di​je bih ipak po​šao za​jed​no s to​bom, jer se straš​no bo​jim mra​ka. No još se više pla​šim ove Tam​ne kuće, te mi se pri sa​moj po​mis​li na nju ci​je​lo ti​je​lo pre​tva​ra u vodu. Zbog toga se na​dam, do​pus​tit ćeš mi po​ni​je​ti vrč vina. Tako bih mo​gao gut​nu​ti sada kao i pu​tem, što bi me oso​ko​li​lo. U pro​tiv​nom bih mo​gao drek​nu​ti od stra​ha, što bi te, vje​ru​jem, mo​glo za​sme​ta​ti. A nema smis​la ni ako po​ne​sem oruž​je sa so​bom, jer sam u biti do​is​ta do​bro​ću​dan čo​vjek, ko​jem je mr​sko sva​ko pro​li​je​va​nje krvi. Osim toga, uvi​jek sam se više os​la​njao na svo​je noge nego na naj​bo​lje oruž​je. Pa, smje​raš li upus​‐ ti​ti se u bor​bu s bo​gom, ka​žem ti u na​pri​jed kako ćeš se mo​ra​ti bo​ri​ti sam... Ali, ja ću 211

te pri​tom pro​ma​tra​ti i so​ko​li​ti te sa​vje​ti​ma. Pre​ki​nuo sam to nak​la​pa​nje ri​je​či​ma: – Pres​ta​ni s tim brb​lja​ri​ja​ma i po​ne​si vina, ako već ho​ćeš. No po​đi​mo, jer ci​je​nim kako su ču​va​ri zas​pa​li, omam​lje​ni vi​nom koje sam im smi​je​šao. Ču​va​ri su do​is​ta tvr​do spa​va​li, a s nji​ma i sve​će​nik. Tako sam bez smet​nji mo​gao uze​ti ključ Mi​no​ta​uro​so​vih vra​ta, s mjes​ta u sve​će​ni​ko​voj kući gdje sam ga opa​zio. Po​ni​je​li smo so​bom i žaru te ne​ko​li​ko luči, prem​da ih ni​smo od​mah za​pa​li​li, jer je mje​se​či​na bila vrlo jas​na. Mala smo vra​ta lako ot​klju​ča​li. Ušli smo u Bož​ju kuću i za​‐ tvo​ri​li vra​ta za so​bom. U tami sam čuo kako Kap​ta​ho​vi zubi lup​ka​ju o rub vin​sko​ga vrča.

5 Na​kon što je Kap​tah os​na​žio svo​ju odvaž​nost vi​nom, re​kao mi je sla​bim gla​som: – Gos​po​da​ru, upa​li​mo luč. Nje​no se svje​tlo neće moći vi​dje​ti iz​va​na, a ova je tama gora od one u car​stvu smr​ti. Ali tamu smr​ti nit​ko ne može iz​bje​ći, dok smo mi u ovu ušli svo​je​volj​no. Puh​nuo sam u že​ra​vi​cu, te za​pa​lio luč. Ot​krio sam kako se na​la​zi​mo u ve​li​koj špi​‐ lji, ko​joj su ulaz za​tva​ra​la ve​li​ka ba​kre​na vra​ta. Iz te špi​lje gra​na​lo se de​set hod​ni​ka u raz​nim prav​ci​ma, a raz​dva​ja​li su ih jaki zi​do​vi od ope​ka. To me nije iz​ne​na​di​lo, na​kon što sam čuo kako kret​ski bog obi​ta​va u la​bi​rin​tu. A ba​bi​lon​ski su me sve​će​ni​ci po​du​‐ či​li kako je la​bi​rint gra​đen po uzo​ru na utro​bu žr​tvo​va​nih ži​vo​ti​nja. Zato sam vje​ro​‐ vao kako ću moći naći pra​vi put, jer sam to​li​ko puta pro​ma​trao iz​nu​tri​ce bi​ko​va pri žr​tvo​va​nju. Pret​pos​tav​ljao sam kako je i kret​ski la​bi​rint bio gra​đen pre​ma tak​vom ras​‐ po​re​du. Zbog toga sam po​ka​zao Kap​ta​hu na hod​nik koji je le​žao naj​da​lje na jed​noj stra​ni i re​kao: – Tamo ćemo ući. Kap​tah mi je od​vra​tio: – Nema raz​lo​ga za žur​bu, a zbog oprez​nos​ti ni​kad nije ni​šta pro​pa​lo. Pri​pa​zi​mo kako se ne bi​smo iz​gu​bi​li, a po​naj​pri​je se osi​gu​raj​mo gle​de puta za po​vra​tak. Da​ka​ko, ako se ika​da vra​ti​mo, u što oz​bilj​no sum​njam... Re​kav​ši to, iz​vu​kao je iz dže​pa klup​ko pre​đe i za​ve​zao mu kraj na za​tik od kos​ti, ko​jeg je za​bio iz​me​đu dvi​ju ope​ka. Ta je os​no​va bila to​li​ko jed​nos​tav​na, pa mi ni​kad ne bi pala na pa​met. Ali mu to ne pri​op​ćih, kako ne bih iz​gu​bio na ugle​du u nje​go​vim oči​ma. Je​di​no sam mu oš​tro re​kao neka po​žu​ri. Tako stu​pi​smo u oda​je Tam​ne kuće. Na​pre​du​ju​ći, imao sam stal​no na umu vi​ju​ge bi​kov​skih cri​je​va, a Kap​tah me je sli​je​dio od​ma​ta​ju​ći klup​ko. 212

Lu​ta​li smo bes​kraj​no po tam​nim hod​ni​ci​ma i pro​la​zi​ma. Novi su se hod​ni​ci ne​‐ pres​tan​ce otva​ra​li pred nama... Po​vre​me​no smo na​ila​zi​li na zid i mo​ra​li se vra​ća​ti kako bi​smo poš​li ne​kim dru​gim pu​tom. Iz​ne​na​da, Kap​tah je zas​tao i po​čeo nju​ši​ti zrak. Tada su mu zubi za​cvo​ko​ta​li, a luč je za​drh​ta​la u nje​go​voj ruci. Upi​tao je: – Gos​po​da​ru, osje​ćaš li vonj bi​ko​va? Tog tre​na sam i ja pos​tao svjes​tan straš​nog smra​da, na​lik vo​nju bi​ko​va. No ovaj je bio još od​vrat​ni​ji. Či​ni​lo se, iz​vi​re iz svih zi​do​va, kao da je ci​je​li la​bi​rint jed​na ogrom​‐ na sta​ja za sto​ku. Za​po​vje​dio sam Kap​ta​hu neka pro​du​lji, za​dr​ža​va​ju​ći dah. Ot​pio je dug gut​ljaj iz vin​sko​ga vrča, pa smo po​hi​ta​li na​pri​jed sve dok mi se sto​pa​lo nije pok​‐ liz​nu​lo na ne​čem lji​ga​vom. Sag​nuv​ši se, ot​krio sam kako je to na​tru​la žen​ska gla​va, na ko​joj je još bilo sli​jep​lje​ne kose. Od po​gle​da na taj stra​šan na​laz, spoz​nao sam, Mi​‐ neu za​si​gur​no više neću vi​dje​ti živu. Ali neki su​lud po​riv i že​lja za os​vje​do​če​njem, us​‐ pr​kos tomu, go​nio me je na​pri​jed. Gur​nuo sam Kap​ta​ha i za​bra​nio mu na​ri​ca​ti, te smo pro​du​ži​li da​lje, od​ma​ta​ju​ći klup​ko pri na​pre​do​va​nju. Ali usko​ro nam se is​pri​je​čio nov zid, pa smo se mo​ra​li vra​ti​ti. Iz​ne​na​da se Kap​tah po​nov​no za​us​ta​vio, po​ka​zu​ju​ći na tlo. Ri​jet​ka kosa mu se di​gla na gla​vi, a lice mu je bilo iz​o​bli​če​no i sivo. Sli​je​dio sam nje​gov po​gled i spa​zio sa​su​še​‐ ni kup ba​le​ge na tlu. A taj je kup bio vi​sok po​put čo​vje​ka! Ako je po​tje​cao od bika, taj je stvor mo​rao biti veći nego se mo​glo i za​mis​li​ti! Kap​tah je oči​to do​šao na istu po​mi​sao, jer mi je re​kao: – To ne može biti bi​kov iz​met, jer tako ve​lik bik ne bi mo​gao ući u ove hod​ni​ke. Mis​lim, to je is​pus​ti​la ne​kak​va ču​do​viš​na zmi​ju​ri​na! Na​kon te iz​re​če​ne pro​sud​be, po​teg​nuo je nov po​za​ma​šan gut​ljaj iz vrča. Zubi su mu opet zvec​ka​li o rub vrča. Ja sam raz​mis​lio i za​klju​čio kako su ove oda​je oči​to na​‐ prav​lje​ne za kre​ta​nje neke ori​ja​ške zmi​je, te me je obu​ze​la snaž​na že​lja da se okre​nem i vra​tim. Ali, tada je Mi​ne​in lik is​kr​s​nuo pred mo​jim oči​ma... Obu​zet div​ljim oča​jem, po​sr​ljah na​pri​jed, vu​ku​ći Kap​ta​ha i dr​že​ći svoj he​tit​ski nož u zno​jem ov​la​že​noj ruci... Prem​da sam znao, nož mi ov​dje ne može po​mo​ći. Na​pre​do​va​li smo da​lje hod​ni​ci​ma... Smrad je pos​ta​jao sve užas​ni​ji, na​lik na otro​‐ van za​dah ne​kak​ve go​le​me grob​ni​ce, pa nam je bilo te​ško di​sa​ti. Ipak, bio sam na neki ču​dan na​čin i ra​dos​tan, zna​ju​ći po tome: bli​zu smo na​šeg ci​lja. Hi​ta​li smo na​pri​jed, sve dok ni​smo opa​zi​li ne​jas​no svje​tlo pred nama. Sada smo već bili du​bo​ko u pla​ni​ni, a zi​do​vi više nisu bili od ope​ka nego uk​le​sa​ni u meku sti​je​nu. Put se po​čeo spu​šta​ti, te smo se spo​ti​ca​li o ljud​ske kos​ti i hrpe iz​me​ta, kao da se na​la​zi​mo u br​lo​gu neke go​le​‐ me ne​ma​ni. Ko​nač​no se pred nama otvo​ri​la pros​tra​na špi​lja. Sta​ja​li smo na stje​no​vi​‐ tom iz​bo​ju koji je na​dvi​si​vao pros​tra​nu vo​de​nu po​vr​ši​nu, a okru​ži​vao nas je pok​va​ren i otro​van zrak. Svje​tlo je pro​di​ra​lo u špi​lju s mora, uz je​zo​vi​to ze​len​kas​to svje​tlu​ca​nje. Ali nam je ono omo​gu​ća​va​lo gle​da​nje i bez svje​tla luči. Neg​dje, na iz​vjes​noj uda​lje​nos​ti, mo​gli smo čuti va​lo​ve kako tre​ska​ju o sti​je​ne. Na po​vr​ši​ni vode pred nama plu​ta​lo je ne​što 213

na​lik na niz ne​iz​mjer​no ve​li​kih kož​na​tih vre​ća. Ko​nač​no su nam oči ra​zaz​na​le što je to. Pred nama je le​ža​la go​le​ma, ugi​nu​la ži​vo​ti​nja! Bila je to ne​man veća i užas​ni​ja nego se uop​će mo​glo za​mis​li​ti, a za​uda​ra​la je na tru​lež i ras​pa​da​nje. Gla​va joj je bila po​to​nu​la u vodu, a iz​gle​da​la je kao u ogrom​no​ga bika. Ti​je​lo je bilo na​lik zmi​ji, a olak​ša​lo us​li​jed ras​pa​da​nja, lju​lja​lo se na vodi, ona​ko sa​vi​je​no u vi​ju​ge. Spoz​nao sam, gle​dam u kret​sko​ga boga. A bilo mi je jas​no još ne​što: mr​tav je već mje​se​ci​ma. No, gdje je Mi​nea? Gdje je Mi​nea?!? Mis​le​ći na nju, iz​ne​nad​no sam spoz​nao kako je u sve​mu tome pos​to​jao neki je​zo​‐ vit, gro​zo​mo​ran smi​sao i sus​tav. I una​toč svo​joj stra​ho​vi​tos​ti, či​ni​lo se kako je bio i ne​vje​ro​jat​no is​tan​čan. Za​pra​vo se vo​di​lo ra​ču​na o nizu stva​ri, do​pu​nje​nih s bez​broj po​je​di​nos​ti. Pri​sje​tio sam se svih koji su, po​sve​će​ni, ušli u bož​ju kuću pri​je Mi​nee. Mis​lio sam na mla​di​će ko​ji​ma su žene bile us​kra​će​ne i na dje​voj​ke koje su mo​ra​le sa​‐ ču​va​ti svo​je dje​vo​jaš​tvo kako bi svi oni stu​pi​li u bla​žens​tvo i sla​vu boga. Vje​ro​jat​no je kret​ski bog više vo​lio mi​ris ne​vi​ne mla​de​ži, jer je poz​na​to kako se oda​va​njem blu​du u ti​je​lu mi​je​nja​ju so​ko​vi, pa se i mi​ris žena i mu​ška​ra​ca mi​je​nja. Mis​lio sam i o nji​ho​‐ vim lu​ba​nja​ma i kos​ti​ma koji sada leže u hod​ni​ci​ma tam​ne kuće. Mis​lio sam i o ne​‐ ma​ni koja ih pro​go​ni kroz oda​je i za​tva​ra im put svo​jim ču​do​viš​nim ti​je​lom, te im nisu mo​gli po​mo​ći ni nji​ho​vi sko​ko​vi niti bilo koje dru​ge var​ke i vje​šti​ne. Us​pr​kos tome pa​ž​lji​vo su oda​bi​ra​ni i uvjež​ba​va​ni za ples pred bi​ko​vi​ma, prem​da je net​ko mo​‐ rao zna​ti kako u ovim hod​ni​ci​ma ne mogu iz​bje​ći ču​do​vi​štu. Uvjež​ba​va​nje ple​sa​ča vje​ro​jat​no je ima​lo za svr​hu uči​ni​ti ljud​sku lo​vi​nu spo​sob​ni​jom za bi​jeg, ali tek zato da bi se ču​do​vi​šte pri hva​ta​nju više za​bav​lja​lo i kre​ta​lo. Jer, za​tvo​re​no u špi​lji za​si​gur​‐ no se nije kre​ta​lo do​volj​no, ona​ko kako je to či​ni​lo u pros​trans​tvi​ma mora iz ko​jih je doš​lo... Pa ga je tre​ba​lo po​ta​ći na raz​gi​ba​va​nje! To mit​sko ču​do​vi​šte pre​hra​nji​va​lo se ljud​skim me​som, a bio mu je do​vo​ljan je​dan obrok mje​seč​no. Taj su mu obrok pris​krb​lji​va​li vla​da​ri Kre​te, žr​tvu​ju​ći naj​ljep​še dje​‐ voj​ke i naj​bo​lje mla​di​će. Či​ni​li su to zato jer su umiš​lja​li kako time mogu odr​ža​ti vlast nad mo​ri​ma. Ne​man je oči​to sti​gla iz straš​nih mor​skih du​bi​na, ne​ka​da dav​no, stje​ra​na u špi​lju ne​kom olu​jom. A da bi ne​ma​ni one​mo​gu​ći​li po​vra​tak u more, ulaz je za​pri​je​‐ čen pre​gra​dom. Iz​gra​đen je i la​bi​rint kako bi ne​man ušla u nje​ga. Po​tom su je hra​ni​li žr​tva​ma, mla​di​ći​ma i dje​voj​ka​ma, sve dok nije ugi​nu​la. I sve je to net​ko znao ili ba​‐ rem mo​rao zna​ti. Zar je mo​gu​će da se is​ti​na uto​pi​la u le​gen​di? Pa su os​ta​li samo obi​‐ ča​ji slu​že​nja bogu? A ci​je​li gro​zo​mo​ran smi​sao i kle​ta stvar​nost nisu više ni​ko​ga za​ni​‐ ma​li na toj ra​zuz​da​noj i la​ko​mis​le​noj Kre​ti? Ili im je bilo do​volj​no što se moć i bo​gat​‐ stvo Kre​te odr​ža​va​ju, pa su bili pri​prav​ni za to pla​ti​ti sva​ku ci​je​nu? Pa i ovu to​li​ko užas​nu, sve ako su i zna​li is​ti​nu o kret​sko​me bogu? Ali, net​ko je ipak mo​rao zna​ti! Net​ko je mo​rao pam​ti​ti! Je li to bio samo Mi​no​ta​uros? Ili još net​ko? Ili, čak ni on? Sli​jed mo​jih mis​li pre​ki​nu​la je jed​na dru​ga. Ta još jed​ne tak​ve ne​ma​ni za​si​gur​no više nema na svi​je​tu! Pa gdje je onda Mi​nea? U bi​jes​nom oča​ju iz​vi​ki​vao sam nje​no ime, bu​de​ći jeku u špi​lji, sve dok mi Kap​tah 214

nije po​ka​zao pre​ma sti​je​ni na ko​joj smo sta​ja​li. Bila je za​mr​lja​na sa​su​še​nom krv​lju. Sli​je​di​li smo taj trag do​lje pre​ma vodi. I, moje su oči smo​tri​le Mi​ne​ino ti​je​lo. Ili, toč​ni​‐ je, ono što je od nje​ga os​ta​lo. La​ga​no se zi​ba​lo u du​bi​ni, a po​mi​ca​le su je mor​ske ra​ko​‐ vi​ce, ki​da​ju​ći je pro​ž​dr​lji​vo. Lica više nije bilo, a pre​poz​nao sam je samo po sre​br​noj mre​ži​ci za kosu. Ni​sam tre​bao po​gle​da​ti ranu od mača na nje​nim gru​di​ma, jer mi je bilo jas​no što se zbi​lo. Mi​no​ta​uros ju je sli​je​dio do ovog mjes​ta, te je pro​bo ma​čem odos​tra​ga i po​tom ba​cio u vodu, kako nit​ko ne bi saz​nao is​ti​nu o smr​ti kret​sko​ga boga. Ja​mač​no je jed​na​ko pos​tu​pio pre​ma broj​nim mom​ci​ma i dje​voj​ka​ma pri​je nje. Na​kon što sam sve to ugle​dao i po​tom shva​tio, iz moga je grla pro​va​lio uža​san krik. Slo​žio sam se na tlo, iz​gu​biv​ši svi​jest. I si​gur​no bih bio pao sa sti​je​ne i pri​dru​žio se Mi​nei, da me Kap​tah nije po​vu​kao na si​gur​no. Tako mi je ba​rem kas​ni​je pri​op​ćio. O ono​me što se pos​li​je toga zbi​va​lo ne znam ni​šta, osim po Kap​ta​ho​vu pri​ča​nju. Jer, to​li​ko je mi​los​ti​vo du​bo​ka bila ne​s​vjes​ti​ca koja je us​li​je​di​la na​kon pre​trp​lje​nih uz​‐ bu​đe​nja, po​tre​se​nos​ti, muke i oča​ja​nja. Kap​tah mi je kas​ni​je is​pri​po​vje​dio, dugo je ja​di​ko​vao nada mnom, mis​le​ći kako sam mr​tav. No pla​kao je i zbog Mi​nee, sve dok se nije pri​brao. Opi​pao me je i ut​vr​dio: živ sam. Za​klju​čio je kako bar mene može spa​si​ti, dok za nju ne može uči​ni​ti više ni​‐ šta. Opa​zio je i ti​je​la, bo​lje re​če​no os​tat​ke ti​je​la os​ta​lih mla​di​ća i dje​vo​ja​ka koje je Mi​‐ no​ta​uros po​bio. Ra​ko​vi​ce su im oglo​da​le svo meso s kos​ti​ju, te su ove le​ža​le glat​ke i bi​je​le po​vrh pješ​ča​nog po​či​va​li​šta na dnu mora. Ne znam je li mi to pri​čao utje​he radi... Smrad ga je tada po​čeo po​la​ga​no gu​ši​ti. Uvje​riv​ši se da ne može no​si​ti i mene i vin​ski vrč, od​luč​no je is​pio os​ta​tak vina i ba​cio pra​zan vrč u vodu. Vino mu je dalo to​li​ku novu sna​gu, pa je us​pio na​po​la me vu​ku​ći, na​po​la no​se​ći, kre​nu​ti pre​ma ba​kre​‐ nim vra​ti​ma. Pra​tio je pri​tom nit pre​đe koju je od​ma​tao pri na​šem do​la​sku. Na​kon kra​ćeg je raz​miš​lja​nja, na​ime, za​klju​čio kako je naj​bo​lje tu nit po​nov​no na​mo​ta​ti pri od​la​sku, jer tako ne bi os​tao trag na​šeg po​sje​ta. Uči​ni​lo mu se i kako je pri svje​tlu luči ot​krio na zi​do​vi​ma taj​ne oz​na​ke, koje je ne​dvoj​be​no os​ta​vio Mi​no​ta​uros. Slu​ži​li su mu za sna​la​že​nje. Kap​tah mi je pri​op​ćio i za​što je ba​cio vin​ski vrč u vodu. Htio je time Mi​no​ta​uro​su dati po​vod za raz​miš​lja​nje, kada dođe slje​de​ći puta po svom kr​va​‐ vom pos​lu... Svi​ta​lo je već kada me je iz​nio iz Bož​je kuće. Za​klju​čao je vra​ta za so​bom, te vra​tio ključ na mjes​to u sve​će​ni​kov dom. Jer, sve​će​nik i ču​va​ri su još uvi​jek spa​va​li, omam​‐ lje​ni vi​nom koje sam im smi​je​šao. Po​tom me Kap​tah ot​pre​mio na skro​vi​to mjes​to u gu​šti​ku, uz oba​lu po​to​ka. Tamo mi je umio lice i tr​ljao mi ruke sve dok se ni​sam osvi​‐ jes​tio. Ni od tih mi zbi​va​nja ni​šta nije os​ta​lo u sje​ća​nju. Iz​gle​dao sam vrlo sme​ten i nes​po​so​ban išta reći, te mi je dao sred​stvo za smi​re​nje. Po​tom me je po​veo pre​ma gra​‐ du, po​du​pi​ru​ći me i vo​de​ći. Ni​sam do​šao pu​noj svi​jes​ti dugo vre​me​na. Bilo je to tek kad smo se već pri​ku​či​li gra​du. Pos​li​je toga sje​ćam se opet sve​ga. Ne mogu se, me​đu​tim, sje​ti​ti je​sam li osje​ćao neku pat​nju, niti je​sam li čes​to mis​lio 215

na Mi​neu. Ona je sada bila tek uda​lje​na sje​na u mo​joj duši, kao da sam je poz​na​vao u ne​kom dru​gom ži​vo​tu... Umjes​to toga, mis​lio sam kako je kret​ski bog mr​tav te će moć Kre​te sada usah​nu​ti, u skla​du s pro​ro​čans​tvom. To me nije ni na koji na​čin ti​šta​lo, prem​da su Kre​ća​ni bili lju​baz​ni sa mnom, a nji​ho​va je ra​dost svje​tlu​ca​la po​put pje​ne na mor​skoj oba​li. Do​šav​ši pred grad, bilo mi je dra​go pri po​mis​li kako će te proz​rač​ne, is​tan​ča​ne gra​đe​vi​ne jed​no​ga dana plam​tje​ti, a raz​vrat​ni kri​ko​vi žena pre​tvo​ri​ti se u smrt​ne hrop​ce. Isto tako, što će Mi​no​ta​uro​so​va zlat​na obra​zi​na biti ba​tom iz​rav​na​na, ra​sko​ma​da​na i po​di​je​lje​na s os​tat​kom pli​je​na, te što baš ni​šta neće pre​os​ta​ti od sjaj​ne ve​li​čaj​nos​ti Kre​te, nego će ci​je​li otok uto​nu​ti u mor​ske va​lo​ve kao što je ne​kad iz​ro​nio iz njih, za​jed​no s os​ta​lim ču​di​ma i ču​do​vi​šti​ma koje je do​nio. Mis​lio sam i o Min​ta​uro​su. Ni​sam bio po​seb​no ki​van na nje​ga. Jer, Mi​ne​ina je smrt bila laka i jed​nos​tav​na. Nije bila osu​đe​na bje​ža​ti od ne​ma​ni, slu​že​ći se svim do​sjet​ka​‐ ma koje je stek​la svo​jim umi​je​ćem. Umr​la je pri​je nego je uop​će i shva​ti​la što se zbi​‐ va. Mis​lio sam i na to, kako je Mi​no​ta​uros je​di​ni koji zna da je kret​ski bog mr​tav, te je Kre​ta osu​đe​na na pro​past. I mo​gao sam pret​pos​ta​vi​ti, nije mu lako no​si​ti te​ret te taj​‐ ne. Mis​lio sam i o tome kako mu nje​go​va za​da​ća za​pra​vo ni​kad nije bila laka, čak i u da​ni​ma kada je ne​man još bila živa, a on je ne​mi​li​ce slao cvi​jet mla​dos​ti svo​je zem​lje u Tam​nu kuću! Mje​sec za mje​se​com, go​di​nu za go​di​nom, svo vri​je​me pre​do​bro zna​ju​‐ ći što se tamo zbi​va... Ne, ni​sam ću​tio mrž​nje. Pje​vao sam i smi​jao se po​put lu​đa​ka, dok sam ho​dao, os​lo​‐ njen na Kap​ta​ha. Mi​ne​ine pri​ja​te​lje koje smo sre​li, Kap​tah je lako uvje​rio kako sam još pi​jan na​kon če​ka​nja na Mi​ne​in po​vra​tak. Sma​tra​li su to ra​zum​lji​vim, s ob​zi​rom što sam tu​đi​nac i time ne​s​vjes​tan či​nje​ni​ce ko​li​ko bar​bar​ski nji​ma dje​lu​je pi​jan čo​vjek na jav​nom mjes​tu i to usred bi​je​la dana. Kas​ni​je se Kap​ta​hu po​sre​ći​lo te je us​pio unaj​mi​ti no​silj​ku. Tako me je ot​pre​mio na​trag u svra​ti​šte. Tamo sam po​pio još po​pri​‐ lič​no vina, te pao u du​bok i du​go​tra​jan san. Pro​bu​div​ši se, spoz​nao sam kako mi je gla​va po​nov​no tri​jez​na i bis​tra, a proš​lost uda​lje​na. Iz​no​va sam po​mis​lio na Mi​no​ta​uro​sa. Da ga po​tra​žim i ubi​jem? Već pri sa​‐ moj pri​mis​li na to, bi​jah svjes​tan, to ne bi pos​lu​ži​lo ni​če​mu niti bi meni do​ni​je​lo išta... Raz​miš​ljao sam i o tome da na​ro​du u luci ob​z​na​nim is​ti​nu o smr​ti kret​sko​ga boga? Ali, pos​ti​gao bih samo iz​bi​ja​nje ne​re​da, grad bi se za​vio u pla​men, te bi po​tek​la krv nje​go​vih sta​nov​ni​ka. Pri​op​ćiv​ši is​ti​nu, time bih ba​rem mo​gao spa​si​ti ži​vo​te onih ko​ji​‐ ma je još uvi​jek pred​sto​ja​lo žri​je​ba​nje ili im je red već bio iz​vu​čen, pa su stek​li pov​‐ las​ti​cu stu​pa​nja u Bož​ju kuću. No imao sam na umu onu straš​nu či​nje​ni​cu: is​ti​na je po​put noža iz​va​đe​nog iz ko​ri​ca, koji se pri​tom na​la​zi u ru​ka​ma dje​te​ta te se lako i jed​‐ nos​tav​no okre​ne pro​tiv ono​ga tko ga nosi... Osim toga, bio sam tu​đi​nac. Zato sam za​klju​čio kako me se kret​ski bog za​pra​vo ne tiče. A Mi​nea je otiš​la za​uvi​jek i ni​sam je mo​gao vra​ti​ti. Ra​ko​vi i ra​ko​vi​ce će oglo​da​ti do kra​ja nje​ne njež​ne kos​ti, te će za​uvi​jek po​či​va​ti na pješ​ča​nom le​ža​ju mor​sko​ga dna. Ne, u toj stva​ri do​is​ta više ni​sam mo​gao uči​ni​ti baš ni​šta, što bi iko​me na svi​je​tu 216

do​ni​je​lo bar tra​čak ra​dos​ti ili ika​kav pro​bi​tak. Sve je za​pra​vo mi​nu​lo, a ja ni​sam znao ži​vim li u proš​los​ti, sa​daš​njos​ti ili bu​duć​nos​ti. Zato je​di​no po​no​vih sam sebi ono što mi je u naj​te​žim tre​nu​ci​ma uvi​jek pa​da​lo na pa​met... Sve je za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma, još dav​no pri​je moga ro​đe​nja. Ro​đen sam kako bih svje​do​čio raz​dob​lju su​mra​ka svi​je​ta i pro​pas​ti bo​go​va, kada se sve mi​je​nja i pos​ta​‐ je druk​či​jim nego ra​ni​je. Jed​no raz​dob​lje teče svo​me kra​ju i nes​ta​je, a novo se rađa i buja. To mi je do​ni​je​lo utje​hu. O tome sam mno​go raz​go​va​rao i s Kap​ta​hom. A on mi je od​go​va​rao kako mi je još uvi​jek loše, te se mo​ram od​ma​ra​ti. Is​to​dob​no je za​bra​nio da me itko vidi, prem​da sam upra​vo bo​les​nom žud​njom že​lio o tome raz​go​va​ra​ti s ne​‐ kim. Kap​tah mi je u to vri​je​me bio vrlo odan, ali mi je i straš​no do​di​ja​vao, si​le​ći me na jelo, prem​da uop​će ni​sam bio gla​dan. Je​di​no sam že​lio piti vina. Pa​tio sam od stal​ne i ne​uta​ži​ve žeđi. Bio bih naj​mir​ni​ji tek na​kon is​pi​ja​nja ko​li​či​ne vina koja je dos​ta​ja​la za re​me​će​nje mora koje su me mu​či​le. U tim sam tre​nu​ci​ma spoz​nao kako stva​ri ne mo​‐ ra​ju biti onak​vi​ma kako nam iz​gle​da​ju. U oči​ma pi​ja​no​ga sve se udvos​tru​ču​je, na​kon što je po​pio dos​tat​no. Tada mu se i neko pri​vi​đe​nje čini is​ti​ni​tim i stvar​nim, prem​da is​to​dob​no u svom srcu zna da to nije tako. I zar to nije sama srž sva​ke is​ti​ne? Ali, kad sam po​ku​šao svu tu mu​drost raz​lo​ži​ti Kap​ta​hu, strp​lji​vo i svla​da​va​ju​ći sebe sa​mo​ga, on me jed​nos​tav​no nije htio slu​ša​ti. Samo mi je na​lo​žio neka leg​nem, za​tvo​rim oči i pri​be​rem se. Ću​tio sam te​šku stu​den po ci​je​lo​me ti​je​lu, kao da sam ne​po​kre​tan po​put ribe u vrču s uljem. Oči po​go​to​vu ni​sam smio za​tvo​ri​ti, jer su mi is​to​ga tre​na pred njih do​la​‐ zi​li ne​ugod​ni i zas​tra​šu​ju​ći pri​zo​ri: oglo​da​ni kos​tu​ri u us​ta​ja​loj vodi, ne​kak​va Mi​nea koju sam dav​no poz​na​vao iz​vo​di neki te​žak i za​mr​šen umjet​nič​ki ples, pred zmi​jom s bi​kov​skom gla​vom... Zato ni​sam htio za​tva​ra​ti oči, nego sam po​ku​ša​vao do​hva​ti​ti štap i oda​la​mi​ti Kap​ta​ha. Jer, bio sam ga više nego sit. Ali, ruka mi je bila to​li​ko sla​ba od mno​ži​ne is​pi​je​no​ga vina, pa mi je taj drz​nik bez ima​lo na​po​ra oteo štap. Po​vrh toga, skrio je i moj dra​go​cje​ni nož, ko​jeg mi je da​ro​vao he​tit​ski za​po​vjed​nik luke. Slu​‐ tio je, na​ime, kako bih vrlo rado gle​dao is​tje​ca​nje krvi iz svo​jih vlas​ti​tih žila. Una​toč mo​jim ope​to​va​nim usrd​nim mol​ba​ma, Kap​tah je bio to​li​ko bes​kraj​no dr​‐ zak, te nije do​pus​tio ni Mi​no​ta​uro​su pris​tup k meni. A ja bih tako rado go​vo​rio s vr​‐ hov​nim sve​će​ni​kom... Sma​trao je​di​nim ga čo​vje​kom na ci​je​lo​me svi​je​tu koji bi me mo​gao shva​ti​ti... I ra​zu​mje​ti moje ve​li​čaj​ne mis​li o bo​go​vi​ma, is​ti​ni i tlap​nja​ma. Kap​tah mi nije htio do​ni​je​ti ni kr​va​vu bi​ko​vu gla​vu, s ko​jom bih ba​rem mo​gao raz​mi​je​ni​ti mis​li o bi​ko​vi​ma, moru i ple​su pred bi​ko​vi​ma. Sada mogu spoz​na​ti raz​mje​re moje ras​tro​je​nos​ti, jer sam za​bo​ra​vio čak i svo​je mis​li iz tog raz​dob​lja. Ta vino me je sveg bilo smu​ti​lo i po​tam​ni​lo mi ra​zum. Ali uvje​‐ ren sam i kako mi je baš do​bro vino spa​si​lo ra​zum i po​mo​glo bi prev​la​da​ti ono naj​go​‐ re kad sam iz​gu​bio Mi​neu za​uvi​jek... A s njom i svo​ju vje​ru u bo​go​ve i u ljud​ski rod. 217

Kao da je ne​što iz moje duše otek​lo za​jed​no s vin​skim pa​ra​ma. Ću​tio sam ne​što slič​no ono​me u doba moga dje​čaš​tva, onom do​živ​lja​ju pri po​gle​du na Amo​no​va sve​‐ će​ni​ka kako u sve​ti​štu plju​je u bož​je lice i oti​re ga svo​jim ru​ka​vom. Ri​je​ka moga ži​vo​‐ ta je opet us​po​ri​la, a vode su se raz​li​le... Raz​li​le su se u ši​ro​ko je​ze​ro čija je po​vr​ši​na bila pre​kras​na, te zr​ca​li​la zvjez​da​no nebo. No spu​šta​njem šta​pa u nju po​ka​zi​va​la bi se voda plit​kom, bila je tmas​ta, a dno pre​kri​ve​no cr​ko​ti​na​ma i tru​le​ži. Jed​no​ga se ju​tra pro​bu​dih u svra​ti​štu. Kap​tah je sje​dio u kutu sobe, tiho pla​ču​ći i lju​lja​ju​ći gla​vu uro​nje​nu u ruke. Prig​nuo sam gla​vu nad vin​ski vrč i ot​piv​ši re​kao gru​‐ bo: – Za​što pla​češ, ti pse​to?! Bilo je to prvi puta pos​li​je mno​go dana da sam ga os​lo​vio. Na​ime, to​li​ko mi je bila doz​lo​gr​di​la nje​go​va nje​ga i glu​pa​re​nje. Vje​ro​jat​no su ga zato i te moje gru​be ri​je​či ra​‐ zve​se​li​le, pa mi je brzo po​čeo objaš​nja​va​ti: – U luci leži brod koji će usko​ro za Si​ri​ju! Vje​ro​jat​no je po​s​ljed​nji koji će tim prav​‐ cem is​plo​vi​ti, pri​je nego poč​nu zim​ske olu​je. Eto, zato pla​čem... – Trči, onda, na taj tvoj brod – iz​de​rah se – pri​je nego li te po​nov​no mlat​nem. Tako ću ba​rem biti po​šte​đen dalj​njeg gle​da​nja tvo​ga ne​pod​noš​lji​vo​ga lica i zvu​ka tvo​‐ jih bes​kraj​nih ja​di​kov​ki i pri​go​vo​ra! Iz​re​kav​ši to, me​đu​tim, od​mah sam se i zas​ti​dio svo​jih ri​je​či... Zato od​gur​nuh vrč s vi​nom. Gor​kom utje​hom bila mi je mi​sao kako je ba​rem je​dan stvor ovi​san o meni, prem​da to bi​ja​še tek je​dan od​bje​gli rob... – Uis​ti​nu, gos​po​da​ru – od​go​vo​rio mi je. – I ja sam već pre​sit tog tvo​ga pi​jan​če​va​‐ nja i bi​je​de. Gle​da​ju​ći to, vino je u mo​jim us​ti​ma iz​gu​bi​lo sva​ki okus. Prem​da u to ni​‐ ka​da ra​ni​je ne bih po​vje​ro​vao. Čak ni pivo više ne mogu pro​tis​nu​ti kroz grlo, a ka​mo​li si​sa​ti ga kroz ci​jev iz vrča. Ali po​gle​daj​mo is​ti​ni u oči! Mr​tvi su mr​tvi i ne vra​ća​ju se. Po​đi​mo zato odav​de, dok još mo​že​mo. Tvo​je zla​to i sre​bro, sve ono što si na​mak​nuo ti​je​kom svo​jih pu​to​va​nja, iz​ba​cio si kroz pro​zor. Isto tako, ne vje​ru​jem kako si još u sta​nju, s tim svo​jim drh​ta​vim ru​ka​ma, iko​ga li​je​či​ti a još ma​nje iz​li​je​či​ti. Je​di​no što još mo​žeš... je dr​ža​ti vin​ski vrč. U prvo sam vri​je​me mis​lio kako je za tebe do​bro što pi​ješ, ima​ju​ći na umu tvoj ne​mir. Čak sam te i po​ti​cao na po​si​za​nje za vi​nom, ne​pres​‐ tan​ce lo​me​ći pe​ča​te na no​vim vr​če​vi​ma. Pri​tom sam i ja pio... Čak sam se i pre​tje​ra​no hva​lio dru​gi​ma, go​vo​re​ći: “Po​gle​daj​te, kak​vog to samo gos​po​da​ra imam! Pije po​put vo​den​ko​nja, ne​mi​li​ce uta​pa zla​to i sre​bro u vinu, sil​no se ra​du​ju​ći ži​vo​tu.” Ali, ne hva​lim se više... Sada sam po​sram​ljen zbog svo​ga gos​po​da​ra. Na​ime, sve u ži​vo​tu ima svo​jih gra​ni​ca, a po mome miš​lje​nju, ti si ih sve ne​mi​li​ce pre​šao... – Ni​kad neću osu​đi​va​ti čo​vje​ka – nas​ta​vio je – koji se na​pi​je zbog osje​ća​ja, po​tu​če na uli​ci i do​bi​je po gla​vi. Ra​zu​man je to obi​čaj, koji na mno​ge na​či​ne od​te​re​ću​je mis​li broj​nih bri​ga. Čes​to sam tome pri​bje​ga​vao i sam. Po​s​lje​dič​nu zbr​ka​nost u gla​vi tre​ba po​tom raz​bo​ri​to li​je​či​ti pi​vom i uso​lje​nom ri​bom. Na​kon toga, čo​vjek raz​mo​tri svo​je pos​tup​ke, kako su to bo​go​vi na​lo​ži​li i kako to pris​toj​nost zah​ti​je​va. Ali ti pi​ješ kao da 218

je sva​ki dan baš onaj po​s​ljed​nji, te mi se čini kako smje​raš pi​ćem otje​ra​ti sam sebe u grob. Ako ti je to na​ka​na, bilo bi ti bo​lje uto​pi​ti se u kaci vina. Jer je to mno​go brži pos​tu​pak, osim toga i ugod​ni​ji... A nije ni sra​mo​tan. Raz​mo​trio sam nje​go​ve ri​je​či. Pro​mo​trio sam po​tom i svo​je ruke. Ruke li​ječ​ni​ka! Drh​ta​le su kao da ima​ju neku svo​ju vlas​ti​tu vo​lju, a ja im više ni​sam gos​po​dar. Pro​‐ mis​lio sam o svom onom zna​nju koje sam pri​ku​pio u mno​gim zem​lja​ma i tada sam spoz​nao svu lu​dost sva​kog pre​tje​ri​va​nja. Bilo je jed​na​ko ne​ra​zum​no oda​ti se ne​umje​‐ re​nos​ti u jelu i piću, kao i kraj​nos​ti​ma u ra​dos​ti i tuzi. Zato re​koh Kap​ta​hu: – Neka bude kako ti zbo​riš! Ali znaj, sve je to jas​no samo po sebi, te nisu tvo​je ri​je​‐ či to što me je uvje​ri​lo. One su u mo​jim uši​ma uis​ti​nu tek po​put do​sad​nog zvr​n​da​nja muha. Os​ta​vit ću se pića kroz neko vri​je​me i ne ka​nim otvo​ri​ti nov vrč. A svo​je sam mis​li sre​dio i ka​nim se vra​ti​ti u Smir​nu... Na te moje ri​je​či Kap​tah za​po​če ra​dos​no ska​ka​ti po pros​to​ri​ji. Po​tom je od​br​zao sve sre​di​ti oko na​še​ga od​la​ska. Is​to​ga dana ukr​ca​li smo se na brod... Ne​du​go po​tom pa​do​še za​po​vi​je​di i brod​ska je mom​čad iz​ba​ci​la svo​ja ves​la. Kli​zi​li smo iz luke, pro​la​ze​ći mimo bro​do​va i sto​ti​na dru​gih plo​vi​la koja su po​či​va​la na svo​‐ jim si​dri​ma. Mi​nu​smo i po​red kret​skih boj​nih bro​do​va, oko​va​nih ba​kre​nim štit​ni​ci​ma. Na​kon što is​plo​vi​smo iz luke, mom​čad je uvuk​la ves​la. Ka​pe​tan bro​da pri​no​sio je u svo​jim oda​ja​ma žr​tvu bogu mora i os​ta​li​ma, te po​tom za​po​vje​dio neka se ra​zvi​ju je​‐ dra. Brod se nag​nuo pod čvr​stim mi​lo​va​njem vje​tra i po​čeo ubr​za​va​ti, uzi​ma​ju​ći pra​‐ vac pre​ma si​rij​skoj oba​li. Po krmi je nes​ta​jao otok Kre​ta, to​pe​ći se po​put mo​dra obla​‐ ka. Ili sje​ne? Ili sna? I usko​ro smo bili pot​pu​no sami na uz​bi​ba​nom pros​trans​tvu mora... Smi​re​no i od​sut​no po​no​vio sam u sebi: sve je uza​lud. Ta iona​ko je pre​su​dan za​pis u zvi​jez​da​ma, koji je nas​tao mno​go pri​je moga ro​đe​nja! Prem​da, ni to​čan tre​nu​tak do​la​‐ ska na ovaj svi​jet nije mi bio poz​nat, niti tko su mi pra​vi ro​di​te​lji. Dak​le, sve je bilo uza​lud, sva​ko pro​tiv​lje​nje i sva​ki po​ku​šaj iz​i​gra​va​nja u na​pri​jed odre​đe​ne kobi. Ali ipak! Ipak, neg​dje du​bo​ko, u onoj nez​na​noj i ne​iz​mjer​lji​voj du​bi​ni moje duše, da​le​ko, tako da​le​ko te ni​sam bio ni si​gu​ran nije li to još jed​na var​ka ko​jom ob​ma​nju​je​mo sami sebe, za​čuh neki unu​tar​nji glas kako ječi: “Zbo​gom, Mi​nea! Zbo​gom, ses​tro moja!”

219

KNJI​GA IX

Kro​ko​di​lov rep 1

T

ako sam doz​rio do mu​žev​nos​ti... I po po​vrat​ku u Smir​nu ni​sam više bio mlad... Iz​bi​vao sam iz toga gra​da pune tri go​di​ne. Kroz to raz​dob​lje pri​kup​ljao sam zna​‐ nje mno​gih ze​ma​lja, kako ono do​bro tako i zlo. Na pu​to​va​nju s Kre​te, mor​ski vje​tro​vi su mi is​tje​ra​li vin​ske pare iz gla​ve, raz​bis​tri​li oči i ob​no​vi​li sna​gu u mo​jim udo​vi​ma. Opet sam jeo i pio, te se vla​dao po​put os​ta​lih lju​di. Je​di​no sam go​vo​rio ma​‐ nje od njih i bio još usam​lje​ni​ji nego ra​ni​je. Usam​lje​nost je, na neki na​čin, sud​bi​na sva​ko​ga mu​škar​ca. I to nje​go​va sud​bi​na u zre​lim go​di​na​ma, no ja osob​no bio sam usam​ljen još od dje​tinj​stva. Bio sam svo vri​je​‐ me svo​ga živ​lje​nja tu​đi​nac na ovo​me svi​je​tu, ot​kad me je čun od ro​go​za na​pla​vio na oba​lu u Tebi, pra​vo pred noge moje po​maj​ke Kipe. Zato se i ni​sam mo​rao po​seb​no pri​vi​ka​va​ti na usam​lje​nost, ona​ko kako to mno​gi mo​ra​ju. Jer, ona je od sa​mo​ga po​čet​‐ ka bila moj dom i moje uto​či​šte u po​ti​šte​nos​ti. Dok sam na putu za Smir​nu sta​jao uz brod​ski pram​ča​ni kip, po​sred ze​le​nih va​lo​va, a vje​tar iz​go​nio lu​dost iz moje gla​ve, u da​lji​ni sam pra​tio dva ze​le​na oka na​lik mje​se​‐ či​ni na vodi. Čuo sam Mi​ne​in ne​usi​ljen smi​jeh i gle​dao je kako ple​še po žit​nim gum​‐ ni​ma uz ba​bi​lo​nij​ske ces​te, odje​ve​na tek u svo​ju ta​nah​nu ha​lju, mla​da i vit​ka po​put ne​tom pro​pu​pa​le tr​ske. Njen lik mi nije više bio te​go​tan, već pri​je po​put slat​ke pat​nje, kak​vu mu​ška​rac ćuti pro​bu​div​ši se iz sa​nja ili pak sna​tre​nja koja su ljep​ša od jave. Mis​le​ći o njoj, po​nov​no sam se ra​do​vao što sam je uop​će upoz​nao, te ni​sam bio vo​ljan li​ši​ti se spo​me​na ni na je​dan tren na​šeg dru​go​va​nja. Znao sam, da je ni​sam upoz​nao, i ja sam bih bio mno​go, mno​go pri​kra​će​ni​ji i si​ro​maš​ni​ji. Brod​ski pram​ča​ni kip bio je od hlad​nog, obo​je​nog dr​ve​ta, ali lice mu je bilo žen​sko. Sto​je​ći uz njeg, lica okre​nu​ta vje​tru, osje​ćao sam se pun snaž​ne mu​žev​nos​ti. Bio sam si​gu​ran, još će biti mno​go žena u mom ži​vo​tu... Jer, sa​mom mu​škar​cu nije ugod​no le​ža​ti sva​ku noć, bez iko​ga uz sebe! Pret​pos​tav​ljao sam, me​đu​tim, da će sve te žene biti za mene po​put obo​je​nih dr​‐ ve​nih ki​po​va, te ću u nji​ma tra​ži​ti je​di​no Mi​neu, kad ih u tami bu​dem pri​vi​jao uz sebe... Tra​žit ću je​di​no ono svje​tlu​ca​nje mje​se​či​ne, to​pli​nu vit​ko​ga ti​je​la, po​dat​nu put, te mi​omi​ris čem​pre​sa, što će me sve pod​sje​ća​ti na Mi​neu. Zato, uz brod​ski pram​ča​ni 220

kip, upu​tih joj po​s​ljed​nje zbo​gom... Moja kuća u Smir​ni bila je još na svo​me mjes​tu, ali su ta​to​vi pro​va​li​li kroz re​bre​ni​‐ ce i kap​ke. Od​ni​je​li su sve što im se či​ni​lo vri​jed​nim nji​ho​va tru​da, da​ka​ko od onog što ni​sam po​vje​rio na ču​va​nje tr​gov​ci​ma. Bu​du​ći da sam iz​bi​vao to​li​ko vre​me​na, su​‐ sje​di su po​če​li ra​bi​ti pros​tor pred mo​jom ku​ćom kao od​la​ga​li​šte ot​pa​da​ka i mjes​to za olak​ša​va​nje. Zato je sve očaj​no za​uda​ra​lo. A kad sam ušao u moje oda​je, šta​ko​ri su tr​‐ ča​li uoko​lo, mr​se​ći pa​uči​nu na pra​go​vi​ma. Moji se su​sje​di nisu ve​se​li​li, ugle​dav​ši me. Okre​ta​li su gla​vu u stra​nu i go​vo​ri​li je​‐ dan dru​go​me: “On je Egip​ća​nin, a svo zlo do​la​zi iz Egip​ta!” Zato sam prvo oti​šao u svra​ti​šte, za​po​vje​div​ši Kap​ta​hu neka hit​no ure​di kuću kako bih mo​gao po​nov​no tamo obi​ta​va​ti. Po​tom sam po​sje​tio tr​go​vač​ke kuće u ko​ji​ma sam po​hra​nio svoj no​vac. Jer, na​kon tri go​di​ne pu​to​va​nja, vra​tio sam se kao si​ro​ma​šan čo​vjek, bu​du​ći da sam osim svo​jeg imet​ka iz​gu​bio još i sve što mi je dao Ho​rem​heb. Po​naj​vi​še od toga os​ta​lo je kod ba​bi​lon​skih sve​će​ni​ka, za​hva​lju​ju​ći Mi​nei. Bo​ga​ti bro​dov​las​ni​ci su se vrlo iz​ne​na​di​li mom do​la​sku. No​so​vi su im u me​đu​vre​‐ me​nu pos​ta​li još du​lji​ma nego ra​ni​je. Po​te​za​li su si za​miš​lje​no bra​de, jer ih je moje dugo iz​bi​va​nje bilo os​na​ži​lo u pret​pos​tav​ka​ma kako bi moj ime​tak mo​gao pri​pas​ti nji​‐ ma. Ipak su mi iz​ru​či​li to​čan iz​nos. Neki su bro​do​vi u me​đu​vre​me​nu po​to​nu​li, te sam iz​gu​bio svoj udjel u nji​ma... Ali su mi os​ta​li do​ni​je​li ve​li​ku do​bit. Po ko​nač​nom obra​‐ ču​nu is​pos​ta​vi​lo se kako sam sada bo​ga​ti​ji nego pri od​la​sku, te se ne tre​bam bri​nu​ti od čega ću da​lje ži​vje​ti u Smir​ni... Moji du​go​no​si pri​ja​te​lji bro​dov​las​ni​ci su me, me​đu​tim, po​zva​li u svo​je ure​de, po​‐ nu​di​li me vi​nom i me​de​nja​ci​ma, te mi iz​du​lje​nih lica pri​op​ći​li: – Li​ječ​ni​če Si​nu​he! Ti si naš pri​ja​telj, ali si i Egip​ća​nin. I prem​da rado tr​gu​je​mo s Egip​tom, ne vo​li​mo kad se Egip​ća​ni uv​la​če i udo​ma​ću​ju kod nas. Na​rod mrm​lja, a i doz​lo​gr​dio mu je po​rez ko​jeg mora pla​ća​ti fa​ra​onu. Te​ško je reći kada i kako je sve to za​po​če​lo, no sta​nje pos​ta​je oz​bilj​no. Ne​dav​no su neki Egip​ća​ni ka​me​no​va​ni na uli​ci, a crk​nu​te svi​nje ba​če​ne su u nji​ho​ve hra​mo​ve. Kako sada stva​ri sto​je, naši se lju​di više ne žele po​ka​zi​va​ti u druš​tvu Egip​ća​na. Ti si, Si​nu​he, naš pri​ja​telj. I vrlo te štu​je​mo i ci​je​ni​mo zbog tvo​ga li​ječ​nič​kog umi​je​ća, ko​jeg se do​bro sje​ća​mo. Zato ti že​li​mo sve po​drob​no ra​zjas​ni​ti, kako bi se mo​gao ču​va​ti i po sve​mu rav​na​ti... Nji​ho​ve su me ri​je​či za​pa​nji​le, jer su se pri​je moga od​la​ska upra​vo na​tje​ca​li za nak​lo​nost Egip​ća​na, po​zi​va​ju​ći ih u svo​je kuće. No, isto ona​ko kao što su u Tebi po​če​li opo​na​ša​ti si​rij​ske obi​ča​je, tako su iz​gle​da i ov​dje u Smir​ni uzi​ma​li za uzor one egi​pat​‐ ske. Čak je i Kap​tah po​t​vr​dio ri​je​či tr​go​va​ca, kad me kraj​nje ogor​čen po​tra​žio u svra​‐ ti​štu: – Za​si​gur​no je zao duh ušao kroz zad​nji​cu u ove lju​de! Vla​da​ju se po​put bi​jes​nih pasa, hi​ne​ći kako ne zna​ju egi​pat​sko​ga je​zi​ka. Iz​ba​ci​li su me da​nas iz piv​ni​ce u koju sam svra​tio os​vje​ži​ti grlo, is​u​še​no na​kon svih pos​lo​va koje sam po tvo​jem na​lo​gu tre​‐ bao po​s​vr​ša​va​ti. A iz​ba​ci​li su me samo zato jer su spoz​na​li kako sam Egip​ća​nin! Za 221

mnom su iz​vi​ki​va​li zle ri​je​či, a dje​ca su me za​su​la ma​ga​re​ćom ba​le​gom. Po​tom sam oti​šao u dru​gu piv​ni​cu, jer mi je grlo bilo suho po​put sla​me i žed​no ja​ko​ga si​rij​skog piva. No tu sam bio oprez​ni​ji i šu​tio kao za​li​ven... A ti znaš ko​li​ko je to meni te​got​no, bu​du​ći mi je je​zik na​lik slo​bod​noj ži​vo​ti​nji koja ni​ka​ko ne može mi​ro​va​ti. U sva​kom slu​ča​ju, bio sam opre​zan. Šu​te​ći sam po​to​pio svo​ju tr​š​či​cu u pivo, te os​lu​ški​vao što se go​vo​ri. Nak​la​pa​li su kako je Smir​na ne​kad bila slo​bod​nim gra​dom, nije pla​ća​la po​rez ni​ko​me, te više ne žele da im se dje​ca ra​đa​ju kao fa​ra​ono​vi ro​bo​vi i ta​oci. Ka​zi​va​li su, na​da​lje, kako su i dru​gi si​rij​ski gra​do​vi bili slo​bod​ni, te zato na sve Egip​ća​ne tre​ba na​‐ va​li​ti to​lja​gom i otje​ra​ti ih, a to je sve​ta duž​nost sva​ko​ga muža koji lju​bi slo​bo​du i sit je biti fa​ra​ono​vim kme​tom. Tak​ve su eto be​smis​li​ce go​vo​ri​li, prem​da je do​bro poz​na​to kako od egi​pat​ske za​šti​te Si​ri​ja ima više pro​bit​ka nego sam Egi​pat. Egi​pat u svo​joj ve​‐ li​koj ple​me​ni​tos​ti čuva si​rij​ske gra​do​ve jed​ne od dru​gih, jer bi se pre​pu​šte​ni sami sebi vla​da​li po​put div​ljih ma​ča​ka u vre​ći. Me​đu​sob​no bi se na​pa​da​li i ko​ma​da​li jed​ni dru​‐ ge, što bi pro​uz​ro​či​lo ve​li​ke šte​te po​ljo​djel​s​tvu, sto​čar​stvu i tr​go​vi​ni! To je sva​ki Egip​‐ ća​nin na​učio još u ško​li, a i ja to znam, prem​da ni​sam po​la​zio ško​lu već sam sje​dio pred škol​skim vra​ti​ma če​ka​ju​ći zlo​čes​tog kli​pa​na, sina moga gos​po​da​ra, koji me uvi​‐ jek ri​tao i boc​kao svo​jom pi​salj​kom po osjet​lji​vim mjes​ti​ma ti​je​la. No da, o tome za​‐ pra​vo ni​sam htio pri​po​vi​je​da​ti, već samo po​no​vi​ti ono što sam sve čuo u piv​ni​ci. Ti su se lju​di hva​li​li sna​gom Si​ri​je i go​vo​ri​li o ne​kak​vom sa​ve​zu svih si​rij​skih gra​do​va. Kao Egip​ća​ni​nu, pos​ta​lo mi je zlo od tak​vih ri​je​či. Zato sam, čim je vlas​nik okre​nuo leđa, strug​nuo ne pla​tiv​ši pivo... A pri​je toga sam slo​mio i cjev​či​cu kroz koju sam pio! Ni​sam tre​bao oti​ći du​bo​ko u grad, kako bih se os​vje​do​čio u is​ti​ni​tost tih Kap​ta​ho​‐ vih ri​je​či. Do​du​še, nije mi nit​ko do​di​ja​vao, jer sam bio odje​ven u si​rij​sku odje​ću. Ali, oni koji su me poz​na​va​li od ra​ni​je, sada su pri su​sre​tu okre​ta​li svo​je gla​ve na dru​gu stra​nu... Dru​gi su Egip​ća​ni išli po gra​du pra​će​ni op​hod​njom. Una​toč tomu, mje​šta​ni su im se iz​ru​gi​va​li i ba​ca​li na njih tru​lo voće i ugi​nu​le ribe. Sve​jed​no to ni​sam sma​‐ trao po​se​bi​ce opas​nim. Na​ime, u Smir​ni su ne​dvoj​be​no bili ogor​če​ni po​naj​pri​je zbog no​vo​uve​de​nih po​re​za i pri​re​za. Ipak, tak​vi su se ne​mi​ri brzo sti​ša​va​li, jer je Si​ri​ja uis​‐ ti​nu ima​la ba​rem jed​na​ko to​li​ko pro​bit​ka od Egip​ta, ko​li​ko i Egi​pat od Si​ri​je. Bio sam si​gu​ran i kako se obal​ni gra​do​vi ne bi mo​gli dugo odr​ža​ti bez egi​pat​sko​ga žita. Zato sam mir​no sre​dio kuću i po​čeo pri​ma​ti bo​les​ni​ke, te ih li​je​čio kao i ne​ka​da. Do​la​zi​li su kao i ra​ni​je, jer boli i bo​les​ti ne pi​ta​ju koje si rase, nego samo za li​ječ​ni​ko​‐ vo zna​nje i vje​šti​nu... Ipak, bo​les​ni​ci su se sada zna​li sa mnom upus​ti​ti u ras​pra​vu, go​vo​re​ći: “Reci nam, ti koji si Egip​ća​nin, zar nije ne​pra​ved​no što Egi​pat ci​je​di po​rez i pri​rez iz nas, is​ko​ri​‐ šta​va nas te se tovi na na​šoj bi​je​di po​put pi​ja​vi​ce? Stal​na egi​pat​ska po​sa​da u na​šem gra​du za nas je is​tin​ska uvre​da. Red mo​že​mo i zna​mo i sami odr​ža​va​ti, te se bra​ni​ti od ne​pri​ja​te​lja i pro​tiv​ni​ka, samo ako nam se za to pru​ži pri​go​da. Ko​li​ko je tek ne​pra​‐ vič​no što ne smi​je​mo po​pra​vi​ti naše grad​ske zi​di​ne i kule, kada to za​že​li​mo, a pri​prav​‐ ni smo sami sno​si​ti tro​ško​ve! Naši vlas​ti​ti vi​jeć​ni​ci spo​sob​ni su vla​da​ti na​šom zem​‐ 222

ljom do​bro i po​šte​no, bez mi​je​ša​nja Egip​ća​na u kru​nid​bu na​ših kra​lje​va ili pro​ved​bu prav​de... Tako nam Ba​ala, bez mi​je​ša​nja Egip​ća​na, naša bi zem​lja cvje​ta​la i na​pre​do​‐ va​la. Oni su nad nama po​put ska​ka​va​ca, a tvoj fa​ra​on nam sada na​me​će još i no​vo​ga boga te gu​bi​mo nak​lo​nost svo​jih bo​go​va!” Ni​sam se htio s nji​ma pre​pi​ra​ti. Ipak sam re​kao: – Pro​tiv koga za​pra​vo že​li​te gra​di​ti zi​di​ne i kule, ako ne pro​tiv Egip​ća​na? Nit​ko ne sum​nja u či​nje​ni​cu kako je vaš grad ne​koć bio slo​bo​dan unu​tar svo​jih vlas​ti​tih zi​di​na. Ali, to je bilo u vri​je​me va​ših pra​dje​do​va. A tada ste pro​li​je​va​li krv i uv​la​či​li se u bez​‐ broj​ne ra​to​ve iz​me​đu su​sje​da, koje još uvi​jek mr​zi​te, jer su vam kne​že​vi na​s​ljed​ni vla​‐ da​ri pod či​jom vlaš​ću nisu si​gur​ni ni bo​ga​ti niti si​ro​maš​ni. Sada ste, za​hva​lju​ju​ći šti​‐ to​vi​ma i kop​lji​ma Egip​ta, za​šti​će​ni od svih ne​pri​ja​te​lja, a egi​pat​ski za​ko​ni jam​če od​‐ go​va​ra​ju​ću prav​du kako bo​ga​ti​ma tako i si​ro​maš​ni​ma. Te moje ri​je​či su ih na​lju​ti​le. Oči bi im us​plam​tje​le, a nos​ni​ce za​tre​pe​ri​le, dok su mi od​go​va​ra​li: – Egi​pat​ski su za​ko​ni za nas sme​će, a nji​hov bog nam je od​vra​tan. Pa što ako su naši kne​že​vi sil​ni​ci i ne​pra​vič​ni, u što ne vje​ru​je​mo, jer su tu laž iz​mis​li​li Egip​ća​ni kako bi nam omrz​nu​li slo​bo​du i oprav​da​li svo​ju vlast. Kak​vi bili da bili, naši su kne​‐ zo​vi ipak naši! A srca nam go​vo​re kako je ne​prav​da u slo​bod​noj zem​lji bo​lja od prav​‐ de u po​rob​lje​noj! – Ne vi​dim ov​dje ni​kak​vog tra​ga po​rob​lja​va​nja – od​go​vo​rio sam. – Upra​vo su​prot​‐ no! Sve ste deb​lji, sami se hva​li​te bo​gat​stvom koje ste stek​li na ra​čun egi​pat​ske glu​‐ pos​ti. Kada bi pak bili slo​bod​ni, pljač​ka​li bi jed​ni dru​gi​ma bro​do​ve, uza​jam​no si sjek​li voć​ke i uni​šta​va​li dru​ga do​bra. A pri pu​to​va​nju u unu​traš​njost, vaši ži​vo​ti ne bi više bili si​gur​ni... Ali me nisu htje​li slu​ša​ti. Ba​ca​li bi svo​je da​ro​ve pred mene i od​la​zi​li, go​vo​re​ći: – U svom si srcu Egip​ća​nin, prem​da no​siš si​rij​sku odje​ću. Sva​ki je Egip​ća​nin ug​‐ nje​ta​vač i iz​vor zla. A do​bar je samo onaj Egip​ća​nin koji je mr​tav! S ob​zi​rom na sve to, ni​sam se više ugod​no osje​ćao u Si​ri​ji. Zato sam po​čeo pri​kup​‐ lja​ti sve što sam po​sje​do​vao, pri​pre​ma​ju​ći se za od​la​zak. Mo​rao sam u Egi​pat, kako sam to obe​ćao Ho​rem​he​bu, te ga iz​vi​jes​ti​ti o sve​mu što sam imao pri​li​ke vi​dje​ti. Ipak, ni​sam se pre​ko​mjer​no žu​rio, jer mi je dušu ti​šta​la po​mi​sao na po​nov​no ta​že​nje žeđi vo​dom Nila. I tako je vri​je​me pro​tje​ca​lo, a i sta​nje se u gra​du smi​ri​lo, na​kon što je jed​no​ga ju​tra u luci na​đen egi​pat​ski voj​nik pre​re​za​no​ga gr​klja​na. Zbog toga su se mje​šta​ni oz​bilj​no us​tra​ši​li, te se za​tvo​ri​li u svo​je kuće. Zato su red i mir u gra​du bili po​nov​no us​pos​tav​lje​ni. Egi​pat​ski na​mjes​nik i nje​go​vi služ​be​ni​ci nisu mo​gli naći ubo​‐ ji​cu, te se tim po​vo​dom nije ni​šta da​lje zbi​va​lo. Na to su gra​đa​ni po​nov​no otvo​ri​li svo​ja vra​ta, go​vo​ri​li sve dr​ski​je i na uli​ci se više nisu mi​ca​li Egip​ća​ni​ma s puta. Na​‐ pro​tiv, Egip​ća​ni koji su se ne​na​oru​ža​ni ili bez prat​nje usu​di​li na uli​ce, mo​ra​li su se uk​‐ la​nja​ti s puta do​ma​ći​ma. Jed​ne sam se ve​če​ri vra​ćao iz hra​ma bo​ži​ce Ištar, ko​jeg sam po​vre​me​no po​sje​ći​vao, 223

bu​du​ći da že​dan čo​vjek pije ne pi​ta​ju​ći odak​le do​la​zi os​vje​že​nje. Bilo se već smra​či​lo. Pro​la​zio sam po​red zi​di​na, kad mi iz​ne​na​da pris​tu​pi ne​ko​li​ko mu​ška​ra​ca, go​vo​re​ći među so​bom: – Nije li ovaj čo​vjek Egip​ća​nin? Zar ćemo mir​no tr​pje​ti da obre​za​nac li​je​že s na​šim dje​vi​ca​ma i osk​vr​nju​je naš hram? – Vaše dje​vi​ce – od​go​vo​rio sam im – za koje bih to​plo pre​po​ru​čio na​ziv koji im bo​‐ lje pris​ta​je, ne vode ra​ču​na ni o rasi niti o vanj​šti​ni po​sje​ti​la​ca. Od​mje​ra​va​ju svo​je za​‐ do​volj​stvo i nas​la​du pre​ma tome ko​li​ko oni zla​ta ima​ju u svo​joj kesi. Ipak, zbog toga se ne upu​štam s nji​ma u ne​kak​ve ras​pre, jer obi​ča​vam tra​ži​ti nas​la​de kod njih... A tako na​mje​ra​vam i da​lje či​ni​ti, kada mi to bude po vo​lji. Na te moje ri​je​či na​vu​ko​še oni svo​je pla​što​ve pre​ko svo​jih lica, te na​sr​nu​še na mene. Obo​ri​li su me na tlo i lu​pa​li mo​jom gla​vom o zid. Već sam po​mis​lio, smrt mi je ne​iz​bjež​na. No kad su me po​če​li pljač​ka​ti i tr​ga​ti odje​ću s mene, vu​ku​ći me pre​ma luci, je​dan od njih mi je za​gle​dao u lice i re​kao s čud​nim pri​zvu​kom u gla​su: "Nije li to Si​nu​he, egi​pat​ski li​ječ​nik i pri​ja​telj kra​lja Azi​rua?" Po​t​vr​dio sam to, zak​lev​ši se kako ću ih po​bi​ti, a ti​je​la im ba​ci​ti psi​ma. Gla​va me je groz​no bo​lje​la, a bio sam is​u​vi​še bi​je​san da bih osje​ćao stra​ha. Ni​sam sve to sti​gao pra​vo ni iz​re​ći, a oni su me pus​ti​li i po​bje​gli, skri​va​ju​ći i da​lje svo​ja lica po​dig​nu​tim ogr​ta​či​ma. Ni​sam mo​gao ni​ka​ko shva​ti​ti za​što su tako pos​tu​pi​li, jer sam bio u nji​ho​‐ voj vlas​ti i nisu ima​li raz​lo​ga pri​bo​ja​va​ti se mo​jih pri​jet​nji.

2 Ne​ko​li​ko dana kas​ni​je pred moja je vra​ta pris​ti​gao glas​nik na ko​nju, što je bila ri​jet​‐ kost. Jer, Egip​ća​nin ni​kad ne pu​tu​je na konj​skim le​đi​ma, a Si​ri​jac vrlo ri​jet​ko. Po​gla​vi​‐ to su pus​tinj​ski raz​boj​ni​ci ti, koji ov​dje pu​tu​ju na ta​kav na​čin, bu​du​ći je konj vi​so​ko i neo​buz​da​no ži​vin​če, koje se rita i gri​ze, po​ku​ša li se čo​vjek us​pe​ti na nje​ga, te ga ko​‐ nač​no i zba​ci. Po tome je konj pot​pu​no raz​li​čit od strp​lji​vo​ga ma​gar​ca, koji je po​go​‐ dan za sva​ku na​mje​nu. Čak i kad je upreg​nut u kola, konj je straš​na ži​vo​ti​nja, ko​jom mogu uprav​lja​ti je​di​no po​seb​no uvjež​ba​ni voj​ni​ci. Kro​te ih tako što im gur​nu pr​ste u noz​dr​ve. Glas​nik koji je pris​pio ja​hao je, dak​le, na ko​nju. A taj je bio sav za​pje​njen i za​di​‐ han, dok mu je iz gu​bi​ce tek​la krv. Čo​vje​ko​va noš​nja mi je ot​kri​la kako sti​že iz brda zem​lje ova​ca, a lice mu je oda​va​lo kraj​nje uz​bu​đe​nje. Po​hi​tao je k meni, je​dva si uzi​ma​ju​ći vre​me​na za nak​lon i do​ti​ca​nje čela u znak poz​dra​va, te mi od​mah za​tim uz​ru​ja​no klik​nuo: – Brzo na​ru​či no​silj​ku, Si​nu​he, te me hi​tro sli​je​di! Do​la​zim iz zem​lje Amur​ru. Njen kralj Azi​ru me pos​lao po tebe. Sin mu je bo​les​tan, a nit​ko ne zna što je s dje​ča​kom. 224

Kralj bjes​ni po​put lava u div​lji​ni i ne​mi​li​ce lomi kos​ti sva​ko​me tko se pri​bli​ži. Zato uzmi svo​ju li​ječ​nič​ku škri​nju i hi​tro me sli​je​di, ina​če ću ti smak​nu​ti gla​vu s ra​me​na i za​ko​tr​lja​ti je uli​com. – Moja gla​va, sama za sebe, te​ško bi tvo​me kra​lju bila od ne​kog pro​bit​ka. Opra​‐ štam ti tvo​ju na​glost i žes​ti​nu, i sli​je​dit ću te. Ali ne iz stra​ha od tvo​jih pri​jet​nji, nego zato jer je kralj Azi​ru moj pri​ja​telj i zato sam mu spre​man po​mo​ći. Za​po​vje​dih po​tom Kap​ta​hu neka se po​bri​ne za no​silj​ku, te sam sli​je​dio glas​ni​ka, ve​se​le​ći se u srcu. Bio sam to​li​ko usam​ljen, te sam se ra​do​vao čak i su​sre​tu s Azi​ru​om, ko​jem sam svo​je​dob​no zube pre​vu​kao zla​tom. Zato sam rado po​šao u zem​lju Amo​ri​‐ ća​na. No moja je ra​dost vrlo brzo ugas​nu​la! Čim smo pris​pje​li do pla​nin​skog pri​je​la​za, mene i moju li​ječ​nič​ku škri​nju jed​nos​tav​no su po​di​gli na boj​na kola, koja su vuk​li div​lji ko​nji. Ju​ri​li smo pre​ko ka​me​nja i sti​je​nja, te sam bio si​gu​ran kako će mi svi udo​‐ vi biti slom​lje​ni. Zato sam po​čeo pro​dor​no vi​ka​ti od pre​pas​ti. Moj je pra​ti​lac po​dos​ta za​os​tao na svom umor​nom ko​nju. Na​dao sam se kako će ja​šu​ći slo​mi​ti vrat. S dru​ge stra​ne gor​sko​ga lan​ca do​če​ka​la su me dru​ga boj​na kola, u koja su bili upreg​nu​ti od​mor​ni ko​nji. Više ni​sam znao sto​jim li na gla​vi ili na pe​ta​ma. Je​di​no sam us​pi​je​vao ur​la​ti na vo​za​če: – Vi mr​ci​ne, vi str​vi​ne jed​ne! Prok​le​ti ba​le​ga​ri! – te sam ih stao uda​ra​ti ša​kom po le​đi​ma, na​kon što su us​mje​ri​li na ne​što bo​lji put pa sam se usu​dio ot​pus​ti​ti dr​žač koji me je ve​zi​vao za kut kola. No oni se na mene nisu ni naj​ma​nje oba​zi​ra​li, već su tr​za​li uz​da​ma i pu​ca​li bi​čem te smo tako po​ska​ki​va​li pre​ko ka​me​nja da sam mis​lio kako će nam ot​pas​ti ko​ta​či. Zbog tak​ve hit​nje nije naše pu​to​va​nje do zem​lje Amur​ru bilo du​go​traj​no. Već pri​je su​mra​ka pris​pje​li smo u grad, okru​žen no​vo​iz​gra​đe​nim, vi​so​kim zi​di​na​ma. Po nji​ma su kru​ži​li voj​ni​ci sa šti​to​vi​ma, ali vra​ta su nas če​ka​la otvo​re​na. Jur​nu​li smo uli​ca​ma, po​sred nja​ka​nja ma​ga​ra​ca, uz kri​ku žena i dje​ce, ru​še​ći ko​ša​‐ re s vo​ćem koje su le​tje​le zra​kom, a bez​broj​ni vr​če​vi os​ta​ja​li su zdrob​lje​ni pod ko​ta​či​‐ ma. Vo​za​či nisu obra​ća​li paž​nju ni na koga, ni naj​ma​nje ne pa​ze​ći kako i kuda voze. Sti​gav​ši na cilj, bez ok​li​je​va​nja su me ski​nu​li s kola. Na​kon te su​lu​de vož​nje, ni​sam više mo​gao ni ho​da​ti. Samo sam te​tu​rao, po​put obič​no​ga pi​jan​ca. Vo​za​či me zato po​‐ gra​bi​še za ruke i odvu​ko​še u kuću, a sli​je​di​li su ih ro​bo​vi no​se​ći moju li​ječ​nič​ku škri​‐ nju. Ni​smo pra​vo sti​gli ni do vanj​skih zi​di​na, koje su bile pune šti​to​va, grud​nih ok​lo​‐ pa, te ko​pa​lja oki​će​nih per​ja​ni​ca​ma i lav​ljim re​po​vi​ma, već je Azi​ru iz​le​tio pred nas. Tru​bio je po​put ra​nje​no​ga slo​na. Ras​tr​gao si je odje​ću i po​si​pao si kosu pe​pe​lom, gre​‐ bu​ći si lice nok​ti​ma sve do krvi. – Gdje ste do sada, vi raz​boj​nič​ka ban​do, prok​le​te mr​ci​ne i tru​li pu​že​vi?! – ur​lao je ču​pa​ju​ći si ko​vr​ča​vu bra​du, te su zlat​ne vrp​ce ko​ji​ma je bila is​pre​ple​te​na si​je​va​le po​‐ put st​rje​li​ca. Na​va​lio je ša​ka​ma na vo​za​če, koji su me po​du​pi​ra​li i vuk​li, te se de​rao na njih: – Gdje ste se ski​ta​li, olo​šu naj​bjed​ni​ji, vi pro​pa​la slu​žin​ča​di?!? Zar ste se usu​di​li 225

smet​nu​ti s uma kako moj sin leži na sa​mr​ti? Vo​za​či su se bra​ni​li i go​vo​ri​li: “Mno​go smo ko​nja sa​tr​li i ju​ri​li pre​ko brda brže od pti​ca. A naj​zas​luž​ni​ji za to je upra​vo ovaj li​ječ​nik po ko​jeg si nas pos​lao. On ti upra​vo gori od že​lje da iz​li​je​či tvo​ga sina, pa nas je ci​je​lim pu​tem vi​kom pod​sti​cao čim bi i naj​ma​nje us​po​ri​li... A leđa su nam sva bol​na i mo​dra od nje​go​vih uda​ra​ca ša​kom, ko​‐ jom nas je čas​tio kako ni tre​na ne bi​smo us​po​ri​li. Jest, bilo nas je malo i strah, ali uz tu nje​go​vu ja​rost ni​smo se usu​di​li ni naj​ma​nje pre​dah​nu​ti i ju​ri​li smo kao bje​so​muč​‐ ni. Ni​ka​da tak​vo ne​što ne bi​smo oče​ki​va​li od jed​no​ga Egip​ća​ni​na, jer svi zna​ju kak​vi su oni. I po​čuj! Ni​kad još u po​vi​jes​ti nije put od Smir​ne do tvo​ga gra​da pre​va​ljen u kra​ćem vre​me​nu. To ti ka​že​mo mi, tvo​ji naj​bo​lji vo​za​či. A ti nam vje​ruj, jer o tome mi naj​bo​lje zna​mo što go​vo​ri​mo! Na te me je ri​je​či Azi​ru to​plo za​gr​lio i pla​ču​ći re​kao: – Iz​li​je​či mi sina, Si​nu​he! Iz​li​je​či ga i sve što po​sje​du​jem neka bude tvo​je! – Lak​še malo – re​koh mu, još uvi​jek smu​ćen vož​njom i neo​pi​si​vo bi​je​san na​kon ri​‐ je​či nje​go​vih vo​za​ra. – Po​đi​mo naj​pri​je tvo​me sinu, kako bih ga mo​gao pre​gle​da​ti i ut​vr​di​ti mogu li ga iz​li​je​či​ti. Smjes​ta me po​veo u pros​tra​nu pros​to​ri​ju, u ko​joj je po​ve​ća žara is​i​ja​va​la vru​ći​nu, prem​da je bilo lje​to. Zrak je tu bio kraj​nje za​guš​ljiv, što od vru​ći​ne, a što od us​ta​ja​los​‐ ti. Po​sred pros​to​ri​je, u zip​ki je le​ža​lo dje​ten​ce, sta​ro ni go​di​nu dana, po​ve​za​no u vu​ne​‐ ne ovo​je. To​li​ko je dre​ča​lo te je već bilo mo​dro-crno u licu, a gra​ške zno​ja pre​kri​va​le su mu čelo. Prem​da tako ma​le​no, već je ima​lo gus​tu crnu kosu po​put oče​ve. Ni po čemu ni​sam mo​gao ut​vr​di​ti neke zna​ko​ve bo​les​ti ili opas​nos​ti po nje​gov ži​vot. Da je bilo na sa​mr​ti, ni u ko​jem slu​ča​ju ne bi mo​glo to​li​ko krep​ko dre​ča​ti! Uz zip​ku, na tlu, spa​zio sam gdje leži Kef​tiu, žena koju sam ne​koć pok​lo​nio Azi​ruu. Bila je deb​lja i bje​‐ lja nego ika​da, a nje​ne br​do​vi​te nas​la​ge mesa tres​le su se dok je u tuzi uda​ra​la če​lom o tlo, ja​di​ko​va​la i vri​šta​la. Iz ku​to​va pros​to​ri​je do​pi​ra​lo je na​ri​ca​nje ro​bo​va i do​ji​lja. Lica su im bila na​te​če​na i puna mo​dri​ca od uda​ra​ca koje im je Azi​ru po​di​je​lio jer mu nisu mo​gli iz​li​je​či​ti sina. – Oso​ko​li se, Azi​ru – re​koh. – Sin ti ne umi​re. No pri​je nego ga pre​gle​dam, mo​ram se pro​čis​ti​ti. Ali, uk​lo​ni tu prok​le​tu žaru, pri​je nego se svi po​gu​ši​mo! Kef​tiu je brzo po​di​gla gla​vu s tla i upla​še​no rek​la: – Ali, di​je​te će se pre​hla​di​ti! – Pri​tom se nje​ne oči za​dr​ža​še na meni. Osmi​jeh se ubr​zo po​ja​vio na nje​nom okru​glo​me licu... Po​pra​vi​la si je od​mah kosu i ha​lji​nu, te rek​la: – Si​nu​he, jesi li to ti? Azi​ru je još uvi​jek kr​šio ruke i na​ri​cao: – Di​je​te ni​šta ne jede, a i ono malo što mu ugu​ra​mo u usta od​mah po​vra​ti! A i ti​je​‐ lo mu je vru​će. Već tri dana nije pro​gu​tao ni hra​ne niti pića. Samo pla​če, pa mi se slu​‐ ša​ju​ći to, srce kida na ko​ma​de. Za​tra​žio sam neka ot​pre​mi do​ji​lje i ro​bi​nje iz sobe. Pos​lu​šao me je krot​ko, pot​pu​no za​bo​ra​viv​ši na svo​je kra​ljev​sko dos​to​jans​tvo. Po​tom sam se pro​čis​tio, raz​mo​tao i svu​‐ 226

kao s dje​te​ta nje​go​vu vu​ne​nu odje​ću, te za​po​vje​dio neka se otvo​re re​bre​ni​ce... Zrak u pros​to​ri​ji je pod bla​go​tvor​nim utje​ca​jem nas​tu​pa​ju​će ve​če​ri pos​tao svje​ži​ji i hlad​ni​ji. Čim se soba proz​ra​či​la, di​je​te se umi​ri​lo. Dre​ka mu je pos​tup​no utih​nu​la, pa se dje​ča​‐ čić po​čeo bo​dro ri​ta​ti svo​jim pu​naš​nim no​ži​ca​ma. Opi​pao sam mu ti​je​lo i okru​gao tr​‐ buš​čić. Tada mi je na​glo pala na um jed​na na​mi​sao. I imao sam pra​vo! Prvi zu​bić iz​vi​‐ ri​vao mu je iz če​ljus​ti, po​put ma​le​na bi​se​ra. – Azi​ru, Azi​ru! – uzvik​nuo sam na to, raz​lju​ćen. – Zar si zbog ovo​ga za​po​vje​dio neka tvo​ji div​lji ko​nji hit​no do​vu​ku naj​u​mješ​ni​je​ga li​ječ​ni​ka u ci​je​loj Si​ri​ji? Jer ne go​‐ vo​rim na​pa​met, ako tako zbo​rim o svo​jem ugle​du, bu​du​ći da sam pro​pu​to​vao broj​ne zem​lje i mno​go toga na​učio. Tvom dje​ča​či​ću nije baš ni​šta, a po​naj​ma​nje je bo​les​tan. Čini se, je​di​no, nes​trp​ljiv je i raz​dra​ž​ljiv na svo​ga oca! Mo​žda je i do​bio malu vru​ći​cu, ali ta je nes​ta​la. A po​vra​ćao je u na​go​nu sa​mo​obra​ne, zato jer ste ga šo​pa​li pre​mas​nim mli​je​kom. Doš​lo je vri​je​me da ga Kef​tiu od​bi​je od sise i pri​uči ga na pra​vu hra​nu. Ina​‐ če će usko​ro od​gris​ti maj​ci bra​da​vi​ce, što bi te, si​gu​ran sam, vrlo ras​tu​ži​lo, jer za​si​gur​‐ no že​liš i da​lje uži​va​ti sa svo​jom že​nom. Znaj, pre​ma tome: tvoj je sin pla​kao raz​dra​‐ žen iz​bi​ja​njem svo​ga pr​vo​ga zuba! A ako mi ne vje​ru​ješ, nit​ko ti ne bra​ni, pa se iz​vo​li uvje​ri​ti i sam! Otvo​rio sam dje​te​to​va usta i po​ka​zao Azi​ruu zu​bić. Is​to​ga je tre​na iz nje​ga upra​vo pro​va​li​lo neko div​lje ve​se​lje. Po​čeo je plje​ska​ti ru​ka​ma, te je za​ple​sao uokrug po sobi to​li​ko neo​buz​da​no te se tre​sao pod. Po​ka​zao sam zu​bić i Kef​tiu, koja mi je od​mah us​t​‐ vr​di​la kako još ni​ka​da nije vi​dje​la to​li​ko li​jep zub u dje​čjim us​ti​ma. A kad je htje​la di​‐ je​te po​nov​no vrg​nu​ti u vu​ne​ni ok​lop, to sam joj smjes​ta i od​luč​no za​bra​nio te ga za​‐ mo​tao u hla​dan la​ne​ni ru​bac, kako se ipak ne bi pre​hla​di​lo na ve​čer​njem zra​ku. Azi​ru je nas​ta​vio ple​sa​ti, top​ta​ti i pje​va​ti svo​jim pro​muk​lim gla​som. Oči​to mu nije bilo ni naj​ma​nje ne​ugod​no što me do​vu​kao na opi​san na​čin, to​li​ko da​le​ko i bez pra​‐ vog raz​lo​ga. Upor​no je že​lio po​ka​za​ti zub svo​ga sin​či​ća dvor​skim ve​li​ko​dos​toj​ni​ci​ma i čas​ni​ci​ma. Čak su i stra​ža​ri sa zi​di​na bili po​zva​ni po​gle​da​ti zu​bić. Na​ti​ski​va​li su se oko zip​ke, bu​če​ći svo​jim kop​lji​ma i šti​to​vi​ma, di​ve​ći se dje​te​tu i ku​ša​ju​ći ugu​ra​ti svo​je pr​lja​ve pr​ste u dje​te​to​va usta kako bi bo​lje vi​dje​li zu​bić. Sve sam ih po​tje​rao i upo​zo​rio Azi​rua neka mis​li na svo​je dos​to​jans​tvo i po​nov​no ov​la​da so​bom. – Uis​ti​nu, mo​žda sam se malo za​bo​ra​vio – od​go​vo​rio mi je sme​te​no – te sam zbog toga di​gao ne​po​treb​nu zbr​ku. No mno​ge sam noći prob​dio uz nje​go​vu zip​ku, bol​na srca. Ali to mo​raš shva​ti​ti! On je moj sin i moj pr​vo​ro​đe​ni, moj knez, moj dra​gulj, ja​‐ bu​či​ca moga oka, moj ma​le​ni lav koji će jed​no​ga dana no​si​ti amo​rit​sku kru​nu i vla​da​‐ ti mno​gi​ma. Do​is​ta mis​lim ovu zem​lju uči​ni​ti ve​li​kom, vri​jed​nom na​s​lje​đi​va​nja, te će jed​no​ga dana moj sin ve​li​ča​ti i sla​vi​ti oče​vo ime. Si​nu​he, Si​nu​he, ti i ne slu​tiš ko​li​ko sam ti za​hva​lan što si mi ski​nuo ovaj ka​men sa srca. A mo​raš priz​na​ti kako još ni​ka​da nisi mo​gao vi​dje​ti to​li​ko kras​no di​je​te, us​pr​kos svim svo​jim pu​to​va​nji​ma i lu​ta​nji​ma. Po​gle​daj mu samo kosu! To je pra​va mrka lav​lja gri​va! Reci, jesi li ikad ra​ni​je za​pa​zio 227

tak​ve kose u dje​te​ta te dobi? A sam si se uvje​rio kako mu je zub po​put bi​se​ra, bez mane i blis​tav. A po​gle​daj mu samo udo​ve! Ili tr​buš​čić, okru​gao po​put ba​čvi​ce! Nas​ta​vio je tako brb​lja​ti, što mi je bilo kraj​nje do​sad​no. Zato sam ga za​mo​lio neka za​jed​no sa svo​jim si​nom pro​pad​ne u naj​dub​lju pro​va​li​ju! Re​kao sam mu i kako se, na​‐ kon one su​lu​de i stra​ho​vi​te vož​nje, osje​ćam još uvi​jek po​put ras​pe​to​ga na ko​ta​ču za mu​če​nje... I ni​ka​ko još ne mogu po​uz​da​no ut​vr​di​ti sto​jim li na no​ga​ma ili mo​žda na gla​vi. Tek tada mu je doš​lo do pa​me​ti čemu me je pot​pu​no ne​po​treb​no iz​vrg​nuo. Stao me umi​ri​va​ti, za​gr​lio me, te po​nu​dio raz​na jela na sre​br​nim plad​nje​vi​ma... Kao po​seb​‐ nost nje​go​ve zem​lje tu se na​la​zi​la pe​če​na ov​če​ti​na i u mas​ti ku​ha​na kru​pi​ca. Tome je do​dao i vino, do​ne​se​no u zlat​nom pe​ha​ru. Okri​je​pio sam se, te mu ipak opros​tio, i Os​‐ tao sam pri nje​mu, u gos​ti​ma, ne​ko​li​ko dana. Ob​da​rio me je iz​daš​no, među inim čak i obi​ljem zla​ta i sre​bra. Oči​to se od na​še​ga pret​hod​nog su​sre​ta po​pri​lič​no obo​ga​tio. Ali na koji je na​čin nje​go​va si​ro​maš​na zem​lja pos​ta​la na​glo bo​ga​tom, nije mi htio ot​kri​ti. Samo se smi​juc​kao u svo​ju crnu ko​vr​ča​vu bra​du, te mi je na kra​ju re​kao kako to di​je​‐ lom za​hva​lju​je i meni. Jer, žena koju sam mu pok​lo​nio, do​ni​je​la mu je sre​ću. I Kef​tiu je bila sr​dač​na i pri​jaz​na sa mnom, is​ka​zu​ju​ći mi uoč​lji​vo po​što​va​nje. Oči​to je to bio po​s​lje​dak pri​sje​ća​nja na prut ko​jim sam tako čes​to is​ku​ša​vao ot​por​nost nje​ne kože. Sli​je​di​la me uoko​lo, ge​ga​ju​ći se i tap​ka​ju​ći u svoj pu​no​ći i ra​sko​ši svo​ga ti​je​la, gle​da​‐ ju​ći me pri​jaz​no i mi​lu​ju​ći me svo​jim po​gle​dom. Nje​na bi​je​la koža i deb​lji​na oča​ra​va​li su sve Azi​ru​ove ve​li​ka​še i voj​sko​vo​đe. Jer, pro​tiv​no Egip​ća​ni​ma, Si​rij​ci vole de​be​le žene, pa se i po tome raz​li​ku​ju od egi​pat​skih svje​to​na​zo​ra. Pjes​ni​ci su Kef​tiu, mo​joj ne​ka​daš​njoj ro​bi​nji, sada pje​va​li pje​sme, koje su bile sas​tav​lje​ne od du​gih to​no​va i du​go​traj​nog po​nav​lja​nja is​tih ri​je​či. Njoj u sla​vu pje​va​li su i stra​ža​ri na zi​di​na​ma, te je Azi​ru bio vrlo po​no​san na nju. Nje​go​va lju​bav spram Kef​tiu bila je to​li​ko žar​ka pa je ri​jet​ko od​la​zio dru​gim že​na​ma... A kad bi to i či​nio, raz​log je bila tek uč​ti​vost. Jer, one su ipak bile kće​ri ple​men​skih gla​va​ra nje​go​ve zem​lje, koje je ože​nio kako bi na mu​dar i raz​bo​rit na​čin osi​gu​rao nji​ho​vo sa​vez​niš​tvo. Pu​to​vao sam i pro​ma​trao to​li​ke zem​lje, pa se Azi​ru osje​ćao po​zva​nim po​hva​li​ti gle​de svo​je moći. Pri​op​ćio mi je o mno​go toga, za što bi kas​ni​je mo​gao i po​ža​li​ti, već i zbog sa​mog spo​mi​nja​nja. Tako sam doz​nao i is​ti​nu o lju​di​ma koji su me na​pa​li u Smir​ni, te bili pri​prav​ni ba​ci​ti me u more. Bili su to nje​go​vi hu​ška​či koje je odas​lao, a oni su mu i do​ja​vi​li o mom po​vrat​ku u Si​ri​ju. Is​pri​čao mi se zbog tog ne​mi​log do​ga​‐ đa​ja, ali i objas​nio: – Mno​gim će još Egip​ća​ni​ma mo​ra​ti stra​da​ti lu​ba​nja, te će mno​gi egi​pat​ski voj​ni​ci još mo​ra​ti za​vr​ši​ti u moru, dok lju​di u Bi​blo​su, Si​do​nu i Gazi ne shva​te kako ni Egip​‐ ća​nin nije ne​po​vre​div te kako i iz nje​go​va ti​je​la teče krv, ubo​de li ga se no​žem. Si​rij​ski su tr​gov​či​ći pre​tje​ra​no oprez​ni, nji​ho​vi kne​zo​vi su plaš​lji​vi, a na​ro​di li​je​ni po​put vo​lo​‐ va. Zato su nuž​ni od​luč​ni​ji lju​di, koji će sve za​po​če​ti i po​ves​ti ih, po​ka​zu​ju​ći im gdje leže nji​hov pro​bi​tak i do​bro​bit. – Za​što sve to mora biti, Azi​ru? – upi​tah ga – I za​što ga​jiš to​li​ku mrž​nju pre​ma 228

Egip​ća​ni​ma? Po​gla​dio je svo​ju buj​nu ko​vr​ča​vu bra​du, te mi je uz lu​kav smi​je​šak od​vra​tio: – Tko tvr​di, da mr​zim Egip​ća​ne? Ne mr​zim ih uop​će. Od​ga​jan sam u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući, po​put moga oca pri​je mene i svih dru​gih si​rij​skih i egi​pat​skih prin​če​va. Zna​ni su mi egi​pat​ski obi​ča​ji, znam či​ta​ti i pi​sa​ti, prem​da su me moji uči​te​lji češ​će pov​la​či​li za dje​čač​ki uvo​jak i uda​ra​li tr​skom po pr​sti​ma, samo zato što sam Si​ri​jac. Ali, kako re​koh, uop​će i ni​ma​lo ne mr​zim Egip​ća​ne, jer sam upra​vo u Egip​tu na​učio i spoz​nao mno​go toga što s vre​me​nom mogu upo​ra​bi​ti pro​tiv egi​pat​ske moći i sa​mog Egip​ta. Na​učio sam, po​naj​pri​je, kako su u oči​ma svih obra​zo​va​nih lju​di svi na​ro​di dio cje​li​ne. Nema na​ro​da vrjed​ni​jeg ili u srcu plaš​lji​vi​jeg od dru​gog, su​ro​vi​jeg ili sa​mi​los​‐ ni​jeg, opa​ki​jeg od​nos​no pok​va​re​ni​jeg ili kre​pos​ni​jeg od dru​gih. U sva​kom na​ro​du i rasi, ima ju​na​ka kao i ku​ka​vi​ca, pra​ved​nih lju​di kao i pok​va​re​nja​ka. A upra​vo tako je i u Si​ri​ji i u Egip​tu. Zato vla​da​ri ne mrze niti vole baš ni​ko​ga, te ne priz​na​ju ni​kak​vih raz​li​ka među po​je​di​nim na​ro​di​ma. Ali, mrž​nja je ve​li​ka sna​ga i moć u ru​ka​ma vla​da​‐ ra! Ona je moć​ni​ja od mno​gih oruž​ja, jer su ruke koje ne vodi mrž​nja, pres​la​be za ru​‐ ko​va​nje oruž​jem – zas​tao je tren, i da​lje me lu​ka​vo za​gle​da​ju​ći is​pi​ti​vač​kim po​gle​‐ dom. Ubr​zo je nas​ta​vio: – Ro​đen sam za vla​da​ra. U mo​jim ži​la​ma teče krv amo​rit​skih vla​da​ra, a pam​tim i vre​me​na kada je u doba Hik​sa moj na​rod vla​dao nad svi​ma koji su obi​ta​va​li iz​me​đu mora. Eto, zato či​nim sve što mogu, kako bih po​si​jao mrž​nju iz​me​đu Si​ri​je i Egip​ta. Ras​pi​ri​vat ću tu is​kru dok ne pla​ne u va​tru koja će pro​ž​dri​je​ti egi​pat​sku vlast nad Si​ri​‐ jom, pre​tva​ra​ju​ći ov​dje tu moć u pe​peo. Svi si​rij​ski gra​do​vi, sva nje​na ple​me​na, spoz​‐ nat će kako su Egip​ća​ni jad​ni​ji i veće ku​ka​vi​ce, pot​kup​lji​vi​ji i gramz​lji​vi​ji, te ne​za​‐ hval​ni​ji od Si​ri​ja​ca. Spoz​nat će i na​uči​ti od​mah plju​nu​ti kada se spo​me​ne egi​pat​sko ime i Egip​ća​ni, te ih sma​tra​ti osva​ja​či​ma, tla​či​te​lji​ma, kr​vo​pi​ja​ma, mu​či​te​lji​ma, kao i osk​vr​ni​te​lji​ma dje​ce. I to sve dok im mrž​nja ne na​ras​te to​li​ka te će moći po​mi​ca​ti pla​‐ ni​ne. – Ali, ni​šta od toga nije is​ti​na! Ba​rem si tako i sam upra​vo re​kao. – Što je is​ti​na, Si​nu​he? – od​vra​tio mi je, ši​re​ći ruke, uz sli​je​ga​nje ra​me​ni​ma. – Kada im se krv dos​tat​no na​sr​će te is​ti​ne koju im ja nu​dim, pri​si​zat će na sve svo​je bo​‐ go​ve kako je to je​di​na is​ti​na i neće vje​ro​va​ti ni​ko​me tko tvr​di su​prot​no. Bit će tada uvje​re​ni kako su jači, odvaž​ni​ji, po​šte​ni​ji, bo​lji i pra​vič​ni​ji od bilo ko​jeg na​ro​da na ovo​me Svi​je​tu. Mis​lit će i kako lju​be slo​bo​du više nego li se boje smr​ti, gla​di i te​go​ba, te su pri​prav​ni pla​ti​ti za slo​bo​du sva​ku ci​je​nu, samo da je do​bi​ju. Sve​mu tome ću ih po​uči​ti. Mno​gi to već vje​ru​ju, a sva​ki od njih uvje​rit će dalj​nje, sve dok nova is​ti​na na​lik div​ljoj va​tri ne oble​ti ci​je​lom Si​ri​jom. A is​ti​ni za vo​lju, Egi​pat je svo​je​dob​no do​‐ šao u Si​ri​ju u va​tri i krvi, pa zato u va​tri i krvi mora biti i is​tje​ran... – O či​joj im to slo​bo​di ti go​vo​riš? – upi​tao sam, ću​te​ći kako se u meni budi strah. Jer, kao Egip​ća​nin, bo​jao sam se i bri​nuo za svo​ju zem​lju i kra​je​ve koje je dr​ža​la pod svo​jom vlaš​ću. 229

Po​nov​no je po​di​gao ruke, na​smi​je​šiv​ši se uč​ti​vo: – Slo​bo​da je ri​ječ s mno​go zna​če​nja. Net​ko pod njom po​dra​zu​mi​je​va jed​no, a os​ta​‐ li dru​go ili ne​što tre​će. Ali, to nije ni​ma​lo važ​no, sve dok slo​bo​da nije i pos​tig​nu​ta. Za stje​ca​nje slo​bo​de po​treb​no je mno​go lju​di, ali kada se stek​ne, naj​si​gur​ni​je je ne di​je​li​ti slo​bo​du s dru​gi​ma, već je za​dr​ža​ti za sebe. Vje​ru​jem kako će jed​no​ga dana zem​lja Amu​ru biti na​zi​va​na ko​li​jev​kom slo​bo​de. Mogu ti reći i sta​ru, prem​da briž​no skri​va​nu is​ti​nu: na​rod koji vje​ru​je sve što mu se go​vo​ri, je po​put krda go​ve​da koje mo​žeš ba​ti​‐ nom stje​ra​ti kroz vra​ta. Od​nos​no, na​lik je sta​du ova​ca, koje pos​luš​no sli​je​de ovna pre​‐ dvod​ni​ka, ne raz​miš​lja​ju​ći kuda i kamo ih vodi. I mo​žda sam upra​vo ja taj koji će tje​‐ ra​ti krdo i vo​di​ti sta​do. – U sva​kom slu​ča​ju, imaš mo​zak ovce, kad iz​go​va​raš tako opas​ne ri​je​či – odre​zao sam mu. – Do​ču​je li to fa​ra​on, pos​lat će svo​ja boj​na kola i kop​lja pro​tiv tebe. Sru​šit će tvo​je zi​do​ve, a pri po​vrat​ku u Tebu obje​si​ti i tebe i tvo​ga sina o pra​mac svo​ga boj​no​ga bro​da, gla​vom na do​lje! Ali Azi​ru se samo smje​škao: – Ne vje​ru​jem baš kako mi od fa​ra​ona pri​je​ti ikak​va po​gi​belj. Ta iz nje​go​vih sam ruku pri​mio zna​men ži​vo​ta, te po​di​gao hram nje​go​vom bogu. Zato ima u mene više po​vje​re​nja nego u bilo koga u Si​ri​ji. Čak što više, vje​ru​je mi više nego svo​jim vlas​ti​‐ tim na​mjes​ni​ci​ma ili za​po​vjed​ni​ci​ma po​sa​da koje obo​ža​va​ju Amo​na. Dođi, po​ka​zat ću ti sada ne​što baš za​bav​no! Po​veo me na zi​di​ne i po​ka​zao mi sa​su​še​no, nago ti​je​lo ovje​še​no za pete. Bilo je pre​kri​ve​no ro​je​vi​ma muha. – Po​gle​daj pa​ž​lji​vo – re​kao mi je. – Pri​mi​je​tit ćeš si​gur​no kako je i taj čo​vjek bio obre​zan. I do​is​ta, bio je Egip​ća​nin. Slu​žio je kao je​dan od fa​ra​ono​vih pri​kup​lja​ča po​re​‐ za. I bio je to​li​ko dr​zak, te se usu​dio doći ova​mo, u moj dom, ut​vr​di​ti za​što go​di​nu ili dvi​je kas​nim s pla​ća​njem po​re​za. Moji su se voj​ni​ci s njim do​bro za​bav​lja​li, pri​je nego su ga zbog nje​go​ve dr​skos​ti obje​si​li na zi​di​ne. Time sam pos​ti​gao da Egip​ća​ni više ne pu​tu​ju rado zem​ljom Amu​ru, čak ni u ve​li​kim sku​pi​na​ma. A tr​gov​ci sada ra​di​je pla​‐ ća​ju da​nak meni, a ne Egip​ća​ni​ma. Spoz​na​ti ćeš što to zna​či, ako ti ka​žem kako je Me​‐ gi​da u mo​joj vlas​ti, te slu​ša mene a ne egi​pat​sku po​sa​du, koja se po​vuk​la u svo​ju ut​‐ vr​du i ne usu​đu​je se po​ka​za​ti na uli​ca​ma gra​da! – Krv ovog si​ro​tog čo​vje​ka past će na tvo​ju gla​vu – re​koh pre​ne​ra​žen. – Bit ćeš kaž​njen uis​ti​nu straš​no, kad se doz​na is​ti​na o tvo​jim ne​dje​li​ma. Jer, u Egip​tu se mo​žeš ra​di​je po​igra​va​ti s bilo čim, nego s fa​ra​ono​vim pri​kup​lja​čem po​re​za. – Is​ti​nu sam iz​lo​žio na zi​di​na​ma – od​go​vo​rio mi je Azi​ru, oči​to za​do​vo​ljan sam so​‐ bom. -A s tim u sve​zi bilo je već mno​go is​tra​ga. Za objaš​nje​nje tog slu​ča​ja s ve​li​kim sam ve​se​ljem iš​kra​bao more pa​pi​ru​sa i gli​ne​nih plo​či​ca, a mno​go sam ih i pri​mio. Oz​‐ na​čio sam ih bro​je​vi​ma, te ih bri​ž​lji​vo ču​vam, kao pod​lo​gu za is​pi​si​va​nje no​vih. I tako ću pos​tu​pa​ti sve dok ih ne na​ku​pim to​li​ko te ću od tih plo​či​ca moći iz​gra​di​ti nove za​‐ štit​ne zi​do​ve. Tako mi amo​rit​sko​ga Ba​ala! Sve sam to​li​ko us​pješ​no za​mi​je​sio, pa na​‐ 230

mjes​nik u Me​gi​di prok​li​nje dan svo​je​ga ro​đe​nja, jer mu ne​pres​tan​ce do​di​ja​vam no​vim gli​ne​nim plo​či​ca​ma u ko​ji​ma tra​žim prav​du, koju je ovaj utje​ri​vač po​re​za po​vri​je​dio. Broj​ni svje​do​ci su pri​se​gli kako je bio ubo​ji​ca i tat, koji je pro​ne​vje​rio fa​ra​ono​vo bla​‐ go. Do​ka​zao sam i kako je u svim se​li​ma na​pas​to​vao žene, te iz​vi​jes​tio o nje​go​vom ru​‐ ga​nju si​rij​skim bo​go​vi​ma i kako se čak po​mo​krio na Ato​nov ol​tar. Sve to ve​li​ča moj ugled pri fa​ra​onu i daje mu čvr​sti​nu sti​je​ne. Vi​diš, Si​nu​he, za​kon i pra​vo su za​pi​sa​ni na pa​pi​ru​su, ko​ža​ma i gli​ne​nim plo​či​ca​ma, za​ple​te​ni su i dje​lu​ju spo​ro. I što se više gli​ne​nih plo​či​ca go​mi​la pred su​cem, to i za​ko​ni pos​ta​ju sve za​ple​te​ni​ji. Na kon​cu ni sam vrag, a kamo li suci ili obič​ni lju​di, ne mogu pro​na​ći is​ti​nu ni odre​di​ti prav​du. I u tome sam nad​moć​ni​ji Egip​ća​ni​ma, jer je moja prav​da brza i učin​ko​vi​ta. U to te može uvje​ri​ti pri​zor na zi​di​na​ma. A usko​ro ću biti nad​mo​ćan Egip​ća​ni​ma i u mno​gim dru​‐ gim stva​ri​ma. Što je duže go​vo​rio, ne​ka​ko me je sve više pod​sje​ćao na Ho​rem​he​ba. Imao je ne​što od nje​go​ve mu​žev​nos​ti, te bio ro​đe​nim rat​ni​kom po​put nje​ga. Je​di​no je bio ne​što sta​‐ ri​ji od Ho​rem​he​ba i uz to za​tro​van si​rij​skom po​li​ti​kom. Ni​sam vje​ro​vao u umi​je​će vla​da​nja ve​li​kim na​ro​di​ma, kako ga je opi​si​vao Azi​ru. Pro​ci​je​nio sam nje​go​ve mis​li i pla​no​ve kao na​s​ljed​stvo ota​ca, nas​ta​lo u ono vri​je​me kada je Si​ri​ja bila na​lik zmij​‐ skom gni​jez​du. Mno​go​broj​ni kra​lje​vi, kra​lji​ći i kne​že​vi bo​ri​li su se među so​bom za vlast i ubi​ja​li jed​ni dru​ge. Tra​ja​lo je to sve dok Egi​pat nije smi​rio Si​ri​ju, a si​no​ve nje​‐ go​vih vla​da​ra odvo​dio na fa​ra​onov dvor i tamo ih od​ga​jao u duhu uljud​be. Po​ku​ša​vao sam svo​me do​ma​ći​nu i pri​ja​te​lju objas​ni​ti kako ima po​greš​ne pre​dodž​‐ be o egi​pat​skom bo​gat​stvu i moći, te ga opo​mi​njao neka se ne na​di​ma pre​vi​še. Jer, i naj​č​vr​š​ća kož​na vre​ća, na​pu​nje​na zra​kom, pro​bo​de​na ipak brzo splas​ne. Ali, Azi​ru se tek smi​jao, a zlat​ni zubi su mu pri​tom blje​šta​li. Po​tom je za​po​vje​dio neka do​ne​su još pe​če​ne ov​če​ti​ne, na te​škim sre​br​nim plad​nje​vi​ma, os​tav​lja​ju​ći time do​jam kako nas​to​‐ ji na taj na​čin po​ka​za​ti svo​je bo​gat​stvo. Rad​na soba mu je bila uis​ti​nu puna gli​ne​nih plo​či​ca, jer su mu glas​ni​ci do​no​si​li oba​vi​jes​ti iz gra​do​va ci​je​le Si​ri​je. Pri​mao je gli​ne​ne plo​či​ce i od he​tit​sko​ga kra​lja, kao i iz Ba​bi​lo​na. Gle​de njih se nije mo​gao suz​dr​ža​ti od ope​to​va​nog hva​li​sa​nja, ali mi nije po​ka​zao što na nji​ma piše. Bio je kraj​nje lju​bo​pit​ljiv u že​lji da čuje od mene o zem​lji He​ti​ta, gra​du Ha​tu​ša​šu i ta​moš​njim sta​nov​ni​ci​ma. No ubr​zo sam ot​krio kako o tome zna ba​rem ko​li​ko i ja. Osim toga, po​sje​ći​va​li su ga he​tit​ski pos​la​ni​ci, te raz​go​va​ra​li s nje​go​vim rat​ni​ci​ma i voj​sko​vo​đa​ma. A kada sam sve to smo​trio i spoz​nao, re​kao sam mu: – Lav i ša​kal mogu sklo​pi​ti sa​vez i udru​že​no lo​vi​ti isti pli​jen. Jesi li ikad vi​dio kako je pri​tom neki bo​lji ko​mad do​pao ša​ka​la? Ali se on i da​lje samo smje​škao, re​kav​ši mi: – Moja žeđ za zna​njem ve​li​ka je. I po​put tebe, žu​dim za upoz​na​va​njem no​vih stva​‐ ri, prem​da me dr​žav​nič​ki pos​lo​vi za​pre​ču​ju pa ne mogu pu​to​va​ti kao što mo​žeš ti, koji ne sno​siš od​go​vor​nos​ti i slo​bo​dan si po​put pti​ca u zra​ku. Pa koje je zlo u tome, što he​‐ 231

tit​ski čas​ni​ci sa​vje​tu​ju moje voj​sko​vo​đe o umi​je​ću ra​to​va​nja? Oni ima​ju novo oruž​je i is​kus​tva, što sve nama manj​ka. A to može i sa​mom fa​ra​onu biti je​di​no na pro​bi​tak, dođe li do rata. Jer, Si​ri​ja već dugo slu​ži Egip​tu kao štit, a taj je čes​to bio obli​ven krv​‐ lju. To je okol​nost koju ne smi​je​mo za​bo​ra​vi​ti, kada dođe do me​đu​sob​nog po​la​ga​nja ra​ču​na iz​me​đu Egip​ta i Si​ri​je. Dok je go​vo​rio o ratu, sje​tih se Ho​rem​he​ba i re​koh mu: – Uži​vao sam u tvom gos​to​prim​s​tvu pre​du​go. Mo​ram se vra​ti​ti u Smi​mu, ako mi sta​viš na ras​po​la​ga​nje no​silj​ku. Jer, ni​kad više u ži​vo​tu neću stu​pi​ti u jed​na od tvo​jih zas​tra​šu​ju​ćih boj​nih kola. Ra​di​je bih pris​tao neka mi od​mah raz​bi​ju gla​vu to​lja​gom. U sva​kom slu​ča​ju, Smir​na je za mene pos​ta​la pre​vi​še ne​mir​nom i div​ljom. Bez sum​nje sam pre​du​go si​sao krv si​ro​maš​ne i ne​volj​ne Si​ri​je. Sto​ga smje​ram po​tra​ži​ti brod koji će me vra​ti​ti u Egi​pat. Mo​žda se ne​će​mo vi​dje​ti tako sko​ro, a mo​žda i ni​kad više. Jer, sje​ća​nje na vodu Nila to​li​ko je slat​ko i opoj​no mo​jim us​ti​ma. Tko zna, mo​žda ću os​ta​ti tamo ta​ži​ti svo​ju žeđ iz vječ​ne ri​je​ke, jer sam se na​gle​dao zala ci​je​lo​ga svi​je​ta. A u tom sam po​gle​du ne​što na​učio i od tebe... – Nit​ko ne zna što može do​ni​je​ti su​traš​nji dan – gla​sio je Azi​ru​ov od​go​vor. – Na ka​me​nju koje se ko​tr​lja, ma​ho​vi​na ne ras​te. A ne​mir koji plam​ti u tvo​jim oči​ma neće ti do​pus​ti​ti du​lji os​ta​nak ni na jed​nom mjes​tu... Iz​a​be​reš li sebi ženu iz mog na​ro​da, sa​gra​dit ću ti kuću u mom gra​du, dos​toj​nu tvog ugle​da i dos​to​jans​tva, a još više zna​‐ ča​ja kra​lje​vo​ga dara. I ne​ćeš se po​ka​ja​ti, os​ta​neš li ov​dje, ba​ve​ći se svo​jim zva​njem... – Zem​lja Amu​ru – uz​vra​tio sam mu po​drug​lji​vo – je naj​ne​pra​ved​ni​ja zem​lja, koju tre​ba mr​zi​ti naj​vi​še od svih na svi​je​tu. Njen bog Baal je uža​san i sije stra​vu, a nje​ne žene smr​de po​put koza. Sto​ga ću iz​me​đu sebe i tvo​je zem​lje sa​gra​di​ti zid od mrž​nje. A sva​kom onom tko i po​ku​ša go​vo​ri​ti o njoj, a po​go​to​vu ne​što do​bro, raz​bit ću lu​ba​nju. I još ću ko​je​šta uči​ni​ti, o čemu pris​to​jan čo​vjek ne go​vo​ri ili se sada ne mogu pri​sje​ti​ti. U sva​kom slu​ča​ju, is​pi​sat ću broj​ne gli​ne​ne plo​či​ce naj​raz​li​či​ti​jim zna​ko​vi​ma, do​ka​zu​‐ ju​ći kako si mi obeš​čas​tio ženu, ukrao vo​lo​ve koje ni​kad ni​sam imao, ba​vio se ča​ro​li​‐ ja​ma i po​či​nio mno​ga zla i odur​na dje​la, te zas​lu​žu​ješ kraj na zi​di​na​ma, obje​šen o pete, gla​vom na do​lje. I neću pres​ta​ti tako pi​sa​ti, sve dok te tak​va kob i ne stig​ne. Tada ću ti op​ljač​ka​ti kuću i ote​ti zla​to. Ku​pit ću za nje​ga sto​ti​nu puta sto​ti​nu vr​če​va s bi​ra​‐ nim vi​nom i is​praz​ni​ti ih u čast us​po​me​ne na tebe. Nje​gov grom​ki smi​jeh odje​ki​vao je dvo​ra​na​ma pa​la​če, a zlat​ni su mu zubi blis​ta​li kroz ko​vr​ča​vu bra​du. Kas​ni​je, kada su doš​li zli i opa​ki dani, pri​sje​ćao sam se kako je iz​gle​dao baš u tom tre​nut​ku. Ras​ta​li smo se kao pri​ja​te​lji. Dao mi je no​silj​ku i broj​ne da​ro​ve, a nje​go​vi su me rat​ni​ci ot​pra​ti​li u Smir​nu. I to za sva​ki slu​čaj, kako mi se što ne bi do​go​di​lo, jer sam bio Egip​ća​ni​nom. Ula​ze​ći u Smir​nu kroz grad​ska vra​ta, ne​što mi je pro​le​tje​lo mimo gla​ve, po​put st​‐ rje​li​ce. Bila je to las​ta​vi​ca. To me je uz​ne​mi​ri​lo, a uli​ce su mi pa​li​le sto​pa​la. Čim sam sti​gao svom domu, re​koh Kap​ta​hu: – Sku​pi svu našu imo​vi​nu i pro​daj ovu kuću. Plo​vi​mo za Egi​pat. 232

3 Čini mi se iz​liš​nim po​bli​že opi​si​va​ti naše pu​to​va​nje, koje je sada u mom srcu na​lik tek na sje​nu ili ne​mi​ran san. Čim sam stu​pio na pa​lu​bu bro​da koji me tre​bao po​ni​je​ti put Crne Zem​lje i Tebe, gra​da moga dje​tinj​stva, moju je dušu obu​ze​la snaž​na i ne​iz​mjer​‐ na čež​nja. Zbog nje ni​sam mo​gao ni sje​di​ti niti le​ža​ti, nego sam smje​rao amo-tamo po kr​ca​toj pa​lu​bi, iz​me​đu smo​ta​nih pros​tir​ki i smo​ta​ka robe. Mi​ris Smir​ne se do​du​še još uvi​jek za​dr​ža​vao u mo​jim nos​ni​ca​ma, te sam sa sva​kim da​nom puta bi​vao sve nes​trp​‐ lji​vi​ji. Če​kao sam kad će se pred mo​jim oči​ma, umjes​to br​do​vi​tog i stje​no​vi​tog zida, po​ja​vi​ti obič​na ni​zin​ska oba​la ze​le​na od oto​ka tr​ske. A dok je brod da​ni​ma po​či​vao na kra​ju ga​to​va us​put​nih gra​do​va, ni​sam imao do​volj​no strp​lje​nja za is​tra​ži​va​nje tih mjes​ta ni za pri​kup​lja​nje oba​vi​jes​ti. Nja​ka​nje ma​ga​ra​ca na oba​li mi​je​ša​lo se s uzvi​ci​‐ ma pro​da​va​ča ribe i mr​mo​rom tu​đin​skih je​zi​ka, sta​pa​ju​ći se u buku koja se u mo​jim uši​ma nije bit​ni​je raz​li​ko​va​la od hu​ča​nja mora. Pro​lje​će je po​nov​no sti​glo u si​rij​ske do​li​ne. Gle​da​no s mora, pla​ni​ne su bile cr​ve​ne na​lik vinu... A u pre​dve​čer​ja bi za​pje​nje​na oba​la svje​tlu​ca​la bi​ser​nim ze​le​ni​lom. Ba​‐ alo​vi sve​će​ni​ci su po uskim uli​ca​ma stva​ra​li pro​dor​nu buku. Pa​ra​li su si lica kre​me​‐ nim no​že​vi​ma, sve dok ne bi po​tek​la krv, a sli​je​di​le su ih žene us​plam​tje​lih oči​ju i za​‐ mr​še​ne kose, gu​ra​ju​ći dr​ve​na ko​li​ca. Ali me to nije uz​bu​đi​va​lo, jer sam bio svje​do​kom tih obi​ča​ja već mno​go puta. Nji​ho​vi tuđi obi​ča​ji i su​ro​va lu​dost sme​ta​li su mi još više, bu​du​ći da su mi se pred oči​ma već os​li​ka​va​li obri​si moje do​mo​vi​ne. Mis​lio sam do tada kako mi je srce ot​vrd​nu​lo, da sam se pri​učio na sve obi​ča​je i sve vje​re, shva​ća​ju​ći i pri​hva​ća​ju​ći sve lju​de bez ob​zi​ra na boju kože i ne pod​cje​nju​ju​ći ni​ko​ga, te mi je je​‐ di​ni cilj pri​kup​lja​nje zna​nja... Ipak, spoz​na​ja o za​po​če​tom pu​to​va​nju na​trag u do​mo​‐ vi​nu, na​trag u Crnu Zem​lju, pro​ži​ma​la je moje srce po​put us​kr​s​nu​le va​tre. Kao ne​kim ču​dom, od​lo​živ​ši tuđe mis​li na isti na​čin kako se od​ba​cu​ju tuđe ha​lje, pos​tao sam po​nov​no pra​vim Egip​ća​ni​nom. Čez​nuo sam za mi​ri​som pr​že​ne ribe koji pre​plav​lju​je uli​ce Tebe u pre​dve​če​rje, kad su žene pa​li​le va​tru na og​nji​šti​ma pred ko​li​‐ ba​ma od bla​ta. Moja su usta čez​nu​la za oku​som egi​pat​skih vina, za vo​dom Nila u ko​‐ joj se osje​ća mi​ris plod​no​ga mu​lja. Čez​nuo sam i za ča​rob​nim šu​šta​njem pa​pi​ru​so​vih gr​mo​va pod mi​lo​va​njem ve​čer​nje​ga vje​tra, za lo​po​če​vim cvje​to​vi​ma koji se ju​trom otva​ra​ju duž oba​la ri​je​ke, u rib​nja​ci​ma i je​ze​ri​ma, za ša​re​nim ve​li​čaj​nim stu​pov​ljem ure​še​nim nji​ho​vim vječ​nim sli​ka​ma i cr​te​ži​ma, za pi​sa​nim zna​ko​vi​ma nat​pi​sa po hra​‐ mo​vi​ma, za mi​ri​som sve​tog ta​mja​na pod ka​me​nim svo​do​vi​ma... Eto, to​li​ko je bilo uz​‐ ne​se​no i ludo moje srce! Vra​ćao sam se kući, prem​da ni​sam imao doma i bio tu​đin​cem na ci​je​lo​me svi​je​tu. Vra​ćao sam se kući, a sje​ća​nja me više nisu ti​šta​la. Vri​je​me i zna​nje sle​gli su se po​put 233

pi​je​ska po​vrh moje gor​či​ne. Ni​sam ću​tio više ni tuge niti sti​da. Tek je ne​mir​na žud​nja mo​ri​la moje srce. Za nama je u ne​be​skom svo​du po​la​ko iš​če​za​va​la si​rij​ska zem​lja... Bo​ga​ta i plod​na, ali puna mrž​nje i usko​me​ša​nos​ti. Naše plo​vi​lo, tje​ra​no na​pri​jed ves​li​ma, kli​zi​lo je po​red cr​ve​nih oba​la Si​na​ja. Moć​ni pus​tinj​ski vje​tro​vi su da​le​ko nad more tje​ra​li vruć zrak i to mi je is​u​ši​lo lice, prem​da je bilo pro​lje​će. No do​šao je i dan kada je more po​pri​mi​lo žutu boju, a iz ne​be​skog svo​da se prvo stid​lji​vo pa po​tom sve jas​ni​je uka​zao ta​nak ze​le​ni trak. Mor​na​ri su spus​ti​li vrč ovje​šen o uže​tu i za​gra​bi​li nji​me vode. Ta više nije bila sla​na, jer je to bila voda Nila s oku​som na egi​pat​ski mulj. Ni​ka​da mi u ci​je​lom mom živ​lje​nju, ni jed​no vino nije bilo to​li​ko slas​no i opoj​no, kao ova mut​na voda, iz​vu​če​na to​li​ko da​le​ko od oba​le. Kap​tah je pak mis​lio druk​či​je: – Voda je uvi​jek voda. I uvi​jek os​ta​je vo​dom. Pa čak i ona iz Nila. Budi strp​ljiv, gos​po​da​ru, pri​če​kaj dok ne na​đe​mo neku po​šte​nu kr​č​mu gdje toče bis​tro i za​pje​nje​no pivo, pa ga čo​vjek ne mora si​sa​ti kroz slam​či​cu kako bi iz​bje​gao za​li​je​ta​nje plje​ve ži​‐ ta​ri​ca u usta. Tada i tek tada znat ću, sti​gao sam kući! Nje​go​ve pa​kos​ne i bez​bož​nič​ke ri​je​či, iz​re​če​ne u to​li​ko osjet​lji​vom tre​nut​ku, to​li​ko su me raz​dra​ži​le, te mu re​koh: – Rob os​ta​je uvi​jek ro​bom. Čak i kada je odje​ven u pro​fi​nje​no suk​no. Budi strp​ljiv, Kap​tah, dok ne na​đem vit​ku stab​lji​ku tr​ske, onak​vu kak​va se može naći samo u tr​‐ skom obras​lim mo​čva​ra​ma duž oba​la Nila. Tada ćeš uis​ti​nu oću​tje​ti, sti​gao si kući! Moje ga ri​je​či nisu ni​ma​lo uvri​je​di​le Oči su mu se ipak na​pu​ni​le su​za​ma, bra​da mu je za​drh​ta​la, te mi se du​bo​ko nak​lo​nio, pru​ža​ju​ći ruke u vi​si​ni ko​lje​na, uz ri​je​či: – Uis​ti​nu, gos​po​da​ru, imaš ve​lik dar i spo​sob​nost, odva​li​ti pra​vu ri​ječ u pra​vo​me tre​nu. Jer, go​to​vo sam za​bo​ra​vio nas​la​du koju vit​ka tr​sti​ka pru​ža no​ga​ma i zad​nji​ci. Ah, moj gos​po​da​ru Si​nu​he, to je is​kus​tvo koje bih rado da ga i ti is​ku​siš. Bo​lje je i od vode i od piva, bo​lje od bo​ga​tog mi​ri​sa ta​mja​na, bo​lje od div​lje pat​ke u tr​s​ci. I teč​ni​je od sve​ga toga! Ono zbo​ri o ži​vo​tu u Egip​tu, gdje se sve i svat​ko na​la​zi na svom od​go​‐ va​ra​ju​ćem mjes​tu, gdje se ni​šta ne mi​je​nja već os​ta​je uvi​jek is​tim. Ne čudi se sto​ga što pla​čem od ga​nu​ća! Jer, tek sam sada svjes​tan svo​ga po​vrat​ka kući, na​kon što sam gle​dao mno​go toga što je stra​no, čud​no, zbu​nju​ju​će i tek pre​zi​ra vri​jed​no. O, bla​gos​‐ lov​lje​na tr​sti​ko, koja smje​štaš sva​ko​ga na nje​go​vo mjes​to i rje​ša​vaš sve ne​jas​no​će i po​te​ško​će! Ni​šta, uis​ti​nu baš ni​šta ne može se us​po​re​di​ti s to​bom! Malo je još za​pla​kao... Tada je oti​šao po​ma​za​ti ska​ra​be​ja. Pri​tom sam pri​mi​je​tio kako više ne rabi ona​ko sku​po​cje​no ulje kao ra​ni​je. Zem​lja se bli​ži​la, pa je bez sum​nje ci​je​nio, kada se je​dan​put vra​ti u Egi​pat, nje​go​va pri​rod​na lu​ka​vost će mu dos​ta​ja​ti... Pa je tako valj​da od​lu​čio, po​ne​što ušte​dje​ti na tro​ško​vi​ma za ska​ra​be​ja. Pris​ta​li smo u ve​li​koj luci do​nje dr​ža​ve. I tek tada sam spoz​nao ko​li​ko su mi do​di​‐ ja​la tu​đin​ska obi​ljež​ja i na​va​de, pri​mje​ri​ce po​put sjaj​nih i ša​re​nih, pre​tje​ra​no ši​ro​kih 234

ha​lji​na, a isto tako i ko​vr​ča​ve bra​de, tus​tih tje​le​sa i tomu slič​no. Uski bo​ko​vi no​sa​ča u ovoj egi​pat​skoj luci, nji​ho​ve be​dre​ne pre​ga​če, nji​ho​va obri​ja​na lica, nji​hov go​vor Do​‐ njeg Kra​ljev​s​tva, dah nji​ho​va zno​ja, ili dah koji je sti​zao od ri​ječ​no​ga mu​lja, tr​ske i luke... Sve je to bilo to​li​ko raz​li​či​to od Si​ri​je. Bilo mi je to to​li​ko bli​sko, a si​rij​ske ha​lje koje sam još uvi​jek no​sio, pos​ta​le su mi ti​jes​ne i gu​ši​le me. Za​vr​šiv​ši pos​lo​ve s luč​kim pi​sa​ri​ma i pot​pi​sav​ši svo​je ime na broj​ne lis​ti​ne, smjes​ta sam po​br​zao ku​pi​ti novu odje​ću. Na​kon to​li​ko vune, ta​nah​no plat​no bilo je pra​va nas​la​da za moju kožu. No Kap​tah je od​lu​čio i da​lje se iz​da​va​ti za Si​rij​ca. Raz​log tome bio je strah da bi nje​go​vo ime mo​glo još uvi​jek biti na po​pi​su od​bje​glih ro​bo​va. I to una​toč či​nje​ni​ci što je pris​‐ kr​bio gli​ne​nu plo​či​cu koju su iz​da​le vlas​ti u Smir​ni, a po​t​vr​đi​va​la je kako po​tje​če iz Si​ri​je, gdje je i ro​đen. Na plo​či​ca​ma je bilo za​pi​sa​no i da sam ga tamo pra​vo​va​lja​no ku​pio. Po​tom smo se s na​šim stva​ri​ma pre​ba​ci​li na ri​ječ​ni brod, kako bi​smo nas​ta​vi​li naše pu​to​va​nje Ni​lom. Dani su pro​tje​ca​li i mi smo se sve bo​lje po​nov​no pri​vi​ka​va​li na Egi​‐ pat. Na obje stra​ne ri​je​ke le​ža​la su po​lja koja su gu​bi​la vla​gu, is​u​šu​ju​ći se na jar​ko​me sun​cu. Mo​gli smo opa​zi​ti i li​je​ne vo​lo​ve kako vuku dr​ve​ne plu​go​ve, te po​ljo​djel​ce kako ih sli​je​de po braz​da​ma, pog​nu​te gla​ve i si​ju​ći žito. Las​ta​vi​ce su na​glo pre​li​je​ta​le, uz gor​lji​vo cvr​ku​ta​nje, po​vrh li​je​no​ga toka ri​je​ke i mu​lja, u ko​jeg će se usko​ro za​vu​ći tra​že​ći za​šti​tu od ljet​ne jare. Pal​me pog​nu​tih sta​ba​la obrub​lji​va​le su oba​le Nila, a u sje​ni vi​so​kih si​ko​mo​ra po​či​va​le su ko​li​bi​ce se​lja​ka u se​li​ma. Naša bro​di​ca pris​ta​ja​la je uz ga​to​ve kako ve​li​kih tako i ma​le​nih gra​do​va i mjes​ta, pa čak i sela. A Kap​tah je tada rev​no obi​la​zio luč​ke kr​č​me, ne pro​pus​tiv​ši ni jed​ne je​di​ne, sve u nas​to​ja​nju da te​me​‐ lji​to nav​la​ži grlo egi​pat​skim pi​vom. Us​put se, da​ka​ko, hva​lio i pri​čao čud​no​va​te i neo​bič​ne pri​po​vi​jes​ti o svo​jim pu​to​‐ va​nji​ma i mome umi​je​ću. Slu​ša​te​lji su mu bili luč​ki rad​ni​ci, koji su se smi​ja​li nje​go​‐ vim ka​zi​va​nji​ma, iz​ru​gi​va​li se i za​zi​va​li bo​go​ve. Tako je eto do​šao i dan kada se pred mo​jim oči​ma, na is​toč​no​me nebu, uka​za​še i vr​ho​vi tri sve​ta brda, tri vječ​na ču​va​ra Tebe. Po​la​ko smo se pri​mak​li i sa​mom gra​du... Od​mah sam za​pa​zio kako su gra​đe​vi​ne sada više zbi​je​ne, jer su iz​me​đu sta​rih iz​nik​le nove, a si​ro​maš​na su na​se​lja us​tu​pi​la mjes​to no​vim bo​ga​tim pred​gra​đi​ma. Grad​ske su pak zi​di​ne pos​ta​le po​put bre​go​va. Ugle​dao sam i krov ve​li​ko​ga hra​ma te nje​go​vo stu​pov​lje, sve okru​že​no bez​broj​nim gra​đe​vi​na​ma i sve​tim je​ze​rom. Na za​pa​du se Grad Mr​tvih pro​te​zao sve do bre​žu​lja​ka. Fa​ra​on​ski Hram smr​ti blje​štao je svo​jom bje​li​nom is​pred žu​tih pa​di​na, a niz ve​li​čaj​‐ nih stu​po​va hra​ma ve​li​ke kra​lji​ce još je okru​ži​va​lo more ras​c​vje​ta​log dr​ve​ća. Iza bre​‐ žu​lja​ka le​ža​la je Za​bra​nje​na Do​li​na, sa svo​jim zmi​ja​ma i škor​pi​ja​ma. A u pi​je​sku, toč​‐ no is​pred ula​za u grob ve​li​ko​ga fa​ra​ona, sa​su​še​na i time sa​ču​va​na za vječ​nost, po​či​va​‐ la su ti​je​la mo​jih ro​di​te​lja Sen​mu​ta i Kipe, uši​ve​na u vo​lov​sku kožu, na​šav​ši tamo svoj vječ​ni mir. Da​lje pre​ma jugu, uz oba​lu ri​je​ke, u iz​ma​gli​ci se di​za​la zlat​na, proz​‐ rač​na pa​la​ča fa​ra​ona, okru​že​na zi​do​vi​ma i vr​to​vi​ma. Za​pi​tao sam se, obi​ta​va li tamo 235

još uvi​jek moj pri​ja​telj Ho​rem​heb. Brod je pris​tao uz poz​nat mi ka​me​nit gat. Ni​šta se nije iz​mi​je​ni​lo, a sve​ga ne​ko​li​ko uli​ca da​lje bilo je mjes​to gdje sam pro​veo svo​je dje​tinj​stvo, ni ne sa​nja​ju​ći kako ću jed​no​ga dana do​ni​je​ti pro​past svo​jim ro​di​te​lji​ma. Pi​je​sak vre​me​na, koji se na​ta​lo​žio po​vrh svih tih gor​kih us​po​me​na, malo se usko​me​šao. Po​že​ljeh tog tre​na skri​ti se i za​‐ kri​ti lice, te me je mi​nu​la sva​ka ra​dost. I to prem​da sam u uhu iz​no​va čuo ža​mor ve​li​‐ ko​ga gra​da, prem​da sam u oči​ma lju​di, te kroz nji​ho​vu užur​ba​nost i ne​mir​no kre​ta​nje, a i svo​jim vlas​ti​tim osje​ti​li​ma oću​tio groz​ni​ča​vo bilo Tebe. O svom po​vrat​ku ni​sam ko​vao baš ni​kak​ve os​no​ve, od​lu​čiv​ši kako ću sve to po​ve​‐ za​ti s onim što pro​is​tek​ne iz mog su​sre​ta s Ho​rem​he​bom i s ob​zi​rom na nje​gov po​lo​‐ žaj na dvo​ru. Ali kada su moja sto​pa​la do​tak​la ka​men gata, u mo​joj se gla​vi hi​tro uobli​či​la os​no​va. Ona nije, do​du​še, obe​ća​va​la ni sla​ve niti bo​gat​stva, kao ni iz​daš​ne da​ro​ve do​bi​ve​ne za uz​vrat, s ob​zi​rom na moje zna​nje koje sam pri​ku​pio. Ta je os​no​va po​naj​pri​je bila po​put ne​kog sna, vo​de​ći me put jed​nos​tav​no​ga i pri​pros​tog ži​vo​ta među si​ro​maš​nim lju​di​ma. A moje mis​li iz​ne​nad​no je is​pu​ni​la neka uzvi​še​na ve​dri​na, čim mi se na tako uzvi​šen na​čin ot​kri​la spoz​na​ja o mo​joj bu​duć​nos​ti. Bi​ja​še to do​ka​zom više, kako čo​vjek sla​bo ili čak ni​ka​ko ne poz​na​je svo​ga srca, prem​da sam pri​mje​ri​ce i ja bio du​bo​ko uvje​ren da svo​je poz​na​jem do naj​dub​lje​ga dna. Ni​kad ra​ni​je ni​sam ni po​miš​ljao da je ne​što slič​no mo​gu​će. Ta od​lu​ka, taj skri​ven plod is​kus​tva, saz​ri​je​va​la je u meni neo​pa​zi​ce. Kada sam po​nov​no čuo ža​mor Tebe oko sebe, a moja su sto​pa​la oću​tje​la pr​že​nje ka​me​nih plo​ča na gatu, uči​ni​lo mi se kako sam po​nov​no ne​duž​no di​je​te, koje oz​bilj​nim i lju​bo​pit​lji​vim oči​ma pra​ti rad svo​‐ ga oca među si​ro​maš​ni​ma. Zato sam otje​rao no​sa​če koji su mi buč​no do​di​ja​va​li, sva​de​ći se već neko vri​je​me. Po​tom sam re​kao Kap​ta​hu: – Os​ta​vi našu prt​lja​gu u bro​du. No po​žu​ri mi ku​pi​ti kuću, nije bit​no kak​vu, ali kuću koja leži bli​zu luke, u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih. I neka bude bli​zu mjes​ta gdje je ne​koć sta​ja​la kuća moga oca, pri​je nego je sru​ši​še. Uči​ni to hi​tro, kako bih mo​gao use​li​ti još da​nas, a su​tra po​če​ti s li​je​če​njem. Kap​ta​ho​va je vi​li​ca na oči​gled kap​nu​la na niže, a kad ka​žem kap​nu​la onda je to baš tako i iz​gle​da​lo. Lice mu se pri​tom pre​tvo​ri​lo u bli​je​du obra​zi​nu. Oče​ki​vao je kako ćemo se smjes​ti​ti u naj​bo​ljem svra​ti​štu, te će nas pos​lu​ži​va​ti ro​bo​vi. Ipak, za div​no čudo, ovaj puta nije re​kao ni po​ka​zao baš ni​ka​kav, ni naj​ma​nji znak pro​s​vje​da. Ipak se za​gle​dao u moje lice, pa za​tim za​tvo​rio usta i oti​šao obo​re​ne gla​ve. Iste ve​če​ri use​lio sam u kuću koja se na​la​zi​la u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih, a ra​ni​je je bila vlas​niš​tvo ne​kog lje​va​ča ba​kra. Do​prem​lje​na je po​tom i moja prt​lja​ga s bro​da, te sam ra​ši​rio svo​ju pros​tir​ku po zem​lja​nom podu. Og​nji​šta su sja​la is​pred ku​ći​ca si​ro​maš​‐ nih, a mi​ris pr​že​ne ribe raz​lio se pre​ko ci​je​le te pr​lja​ve, bi​jed​ne i bo​le​ž​lji​ve če​t​vr​ti. Po​‐ tom su pla​nu​le i svje​tilj​ke ovje​še​ne po​vrh ulaz​nih vra​ta kuća nas​la​da, a si​rij​ska je glaz​ba sta​la bren​ča​ti iz kr​č​mi, mi​je​ša​ju​ći se s dre​kom pri​pi​tih mor​na​ra. A nebo po​vrh 236

Tebe ža​ri​lo se cr​ve​ni​lom od bez​broj​nih svje​ta​la u sre​di​štu gra​da. Pu​to​vao sam mno​‐ gim tu​đin​skim ces​ta​ma do nji​ho​va kra​ja, pri​kup​lja​ju​ći mu​drost i vje​či​to bje​že​ći od sama sebe, da bih se ipak vra​tio svom domu...

4 Slje​de​će​ga ju​tra re​koh Kap​ta​hu: – Nađi mi li​ječ​nič​ki znak i pos​ta​vi ga po​vrh vra​ta. Neka bude jed​nos​ta​van, bez ukra​sa i sli​ka​ri​ja. A upi​ta li itko za mene, ne go​vo​ri ni​šta o mo​joj sla​vi ili umi​je​ću. Reci tek da li​ječ​nik Si​nu​he pri​ma bo​les​ni​ke, si​ro​maš​ne isto kao i bo​ga​te, a za​do​vo​ljan je s da​ro​vi​ma kak​ve si pa​ci​jen​ti mogu do​pus​ti​ti. – I si​ro​maš​ne? – zgra​nuo se Kap​tah, uis​ti​nu pres​tra​šen. – Gos​po​da​ru, nisi se valj​da raz​bo​lio? Mo​žda si pio bar​ske vode ili te ugriz​la škor​pi​ja? – Pos​tu​pi kako sam re​kao, že​liš li os​ta​ti kod mene. Ako ti ova jed​nos​tav​na kuća nije po vo​lji, ili ti vonj si​ro​maš​tva vri​je​đa tvoj tan​ko​ću​tan si​rij​ski nos, slo​bo​dan si i mo​žeš doći ili oti​ći, kako ti je vo​lja. Mis​lim, već si me dos​tat​no po​krao, te si mo​žeš pri​ušti​ti ku​po​vi​nu vlas​ti​te kuće, a i uze​ti si ženu, ako to že​liš. Neću te u tome sp​rje​ča​‐ va​ti. – Ženu? – uzvik​nuo je Kap​tah još pres​tra​še​ni​je nego ra​ni​je. – Uis​ti​nu, gos​po​da​ru, ti si bo​les​tan i groz​ni​ca ti muti pa​met! Za​što bih si uzeo ženu? Ta bi me ki​nji​la, a pri po​vrat​ku iz gra​da nju​ši​la mi dah. I kad bih se ju​trom pro​bu​dio s gla​vo​bo​ljom, zar ne bi sta​ja​la nada mnom s pru​tom u ruci i us​ti​ma pre​pu​nim zlih ri​je​či? Za​što uze​ti ženu, kad i naj​o​bič​ni​ja ro​bi​nja može za​do​vo​lji​ti moje že​lje i po​tre​be? Ta o tome smo već sve ras​pra​vi​li! Sada više ne sum​njam, oči​to su te bo​go​vi kaz​ni​li lu​di​lom, čemu se ni naj​‐ ma​nje ne ču​dim, bu​du​ći da i pre​do​bro znam što mis​liš o bo​go​vi​ma. Ali ti si moj gos​‐ po​dar, pa je tvoj put i moj put, a tvo​ja kaz​na i moja. Do​du​še, raz​miš​ljao sam i na​dao se kako ću ko​nač​no oću​tje​ti mir i spo​koj, na​kon svih tih te​go​ba i ne​vo​lja koje si mi pris​kr​bio... A da i ne go​vo​rim o vož​nji mo​rem, koju ću naj​ra​di​je od​mah za​bo​ra​vi​ti! Ali, ako je tebi obič​na ro​go​ži​na dos​tat​na kao le​žaj, tada sam ro​go​ži​nom za​do​vo​ljan i ja. Bi​je​da koja se na​dvi​la oko nas ima i svo​ju do​bru stra​nu, jer je kr​č​mi i kuća nas​la​da ov​dje u iz​o​bi​lju. A i kr​č​ma “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”, o ko​joj sam ti go​vo​rio, nije jako uda​lje​na. Sve u sve​mu, smje​ram ona​mo baš ve​če​ras... I na​dam se tvom opros​tu uči​‐ nim li tako, pa se u toj rupi po​šte​no na​pi​jem. Mo​raš shva​ti​ti, ova naj​no​vi​ja zbi​va​nja i tvo​je čud​ne od​lu​ke, sve me je to po​pri​lič​no po​tres​lo. Zato se mo​ram opo​ra​vi​ti, a za mu​škar​ca je do​bra pi​jan​ka naj​bo​lji li​jek za tak​ve ne​vo​lje i dvoj​be. Isto tako, mo​ram priz​na​ti kako u meni bu​diš sve jači, tra​jan ne​mir. Jer, kad te god osmo​trim, nas​lu​ću​‐ jem neko novo zlo. Ni​kad u na​pri​jed ne znam što ćeš reći ili uči​ni​ti, jer je to uvi​jek pro​tiv​no ono​me što bi re​kao ili ra​dio ra​zu​man čo​vjek. Una​toč sve​mu i svim mo​jim te​‐ 237

gob​nim is​kus​tvi​ma s to​bom, ova​ko ne​što ni​sam oče​ki​vao. Ugu​ra​ti svoj dra​gulj u kup ba​le​ge! To čini samo lu​đak... Zato znaj, tak​vim pos​tup​kom po​ka​paš i svo​ju vje​šti​nu i zna​nje koje si uz to​li​ku po​gi​belj pri​kup​ljao di​ljem svi​je​ta! – Kap​tah – od​go​vo​rio sam na taj nje​gov go​vor, koji je bio du​lji od uobi​ča​je​nog, a to ne​što zna​či, jer je i ina​če bio bla​go​gla​go​ljiv, opi​su​ju​ći svo​je vr​li​ne i moje mane. – Sva​ki čo​vjek do​la​zi nag na ovaj svi​jet. A u bo​les​ti se si​ro​maš​ni ne raz​li​ku​ju od bo​ga​‐ tih, ni Egip​ća​ni od Si​ri​ja​ca! – To je mo​gu​će is​ti​na, ali is​to​dob​no se si​ro​maš​ni i te kako raz​li​ku​ju od bo​ga​tih, po da​ro​vi​ma koje do​no​se li​ječ​ni​ku – objas​nio je Kap​tah raz​lož​no. – Tvo​ja je na​mi​sao pre​div​na i ple​me​ni​ta, te ne bih imao ni​šta pro​tiv nje, ako bi je os​tva​rio neki dru​gi čo​‐ vjek a ne ti. Jer, na​kon svih na​ših te​go​ba i pat​nji, mo​gli bi​smo si pri​ušti​ti lju​lja​nje u zlat​no​me čunu! Tvo​ji na​zo​ri pris​po​do​bi​vi​ji su ne​ko​me tko se ro​dio u rop​s​tvu. Tak​vim sam se mis​li​ma ba​vio i ja, dok sam bio mla​đi, dok me prut još nije bio otri​jez​nio. – No, kako bi od​mah znao sve – nas​ta​vio sam upor​no – pri​op​ća​vam ti, ako ikad na​iđem na neko od​ba​če​no di​je​te, smje​ram ga po​svo​ji​ti i po​di​ći kao moje vlas​ti​to. – Čemu bi to bilo do​bro?! – upi​tao je Kap​tah za​te​če​no. – U hra​mu pos​to​ji dom za na​pu​šte​nu dje​cu. I neke od njih od​ga​ja​ju za sve​će​ni​ke naj​ni​žeg stup​nja... A os​ta​li, na​‐ kon što ih uči​ne eunu​si​ma, vode više nego sja​jan ži​vot u žen​skim ku​ća​ma fa​ra​ona ili dru​gih od​lič​ni​ka, mno​go bo​lji nego su nji​ho​ve maj​ke mo​gle i sa​nja​ti. Že​liš li sina, što je ra​zum​lji​vo, ni​šta nije lak​še os​tva​ri​ti. Za to do​is​ta nije po​treb​no po​či​ni​ti glu​post i raz​bi​ti vrč s ne​kom že​nom, s ko​jom bi​smo ima​li samo ne​pri​li​ka. A ako ti nije do ku​‐ po​vi​ne ro​bi​nje, mo​žeš uvi​jek na​ma​mi​ti i za​ves​ti neku si​ro​tu dje​voj​ku te je obre​me​ni​ti svo​jim sje​me​nom. I bit će sret​na i za​hval​na po​bri​neš li se za nje​no di​je​te i tako je sa​‐ ču​vaš od sra​mo​te. Mo​raš mis​li​ti i na to, ko​li​ko su dje​ca ne​ugod​na i na​pas​na. So​bom do​no​se muke i ne​vo​lje, a ka​zi​va​nja o ra​dos​ti koju ona do​no​se si​gur​no su pre​tje​ra​na. O tome, do​du​še, ja ne mogu mno​go go​vo​ri​ti, jer ni​ka​da ni​sam upoz​nao ni jed​no moje di​je​te, ko​jih je za​si​gur​no po​pri​li​čan broj te ras​tu ko​jeg​dje po svi​je​tu. Bilo bi ti naj​pa​‐ met​ni​je i naj​raz​lož​ni​je ku​pi​ti mla​du ro​bi​nji​cu još da​nas. Tak​va bi i meni mo​gla biti na po​moć u kući, bu​du​ći da su moji udo​vi pos​ta​li uko​če​ni, a ruke mi drh​te i tre​su se, kao po​s​lje​dak svih na​ših te​go​ba i stra​da​nja. To me muči oso​bi​to ju​tri​ma. Bri​ga za tvo​ju kuću i za pri​pre​ma​nje tvo​je hra​ne, pre​obim​na je za​da​ća za mene, jer mo​ram vo​di​ti ra​‐ ču​na i o tvo​jim ula​ga​nji​ma. – Na to ni​sam mis​lio, Kap​tah – priz​na​doh mu. – Ipak, neću ku​pi​ti roba. A ti mo​žeš unaj​mi​ti slu​gu, ako tako že​liš, jer si to zas​lu​žio i nije više od onog na što imaš pra​vo. Os​ta​neš li u mo​joj kući, slo​bod​no do​la​zi i od​la​zi, kako ti je dra​go. To zas​lu​žu​ješ zbog svo​je vjer​nos​ti i oda​nos​ti, a s ob​zi​rom na tvo​ju ne​uta​ži​vu žeđ i uz nje​nu po​moć mo​žeš za mene pri​kup​lja​ti mno​go vri​jed​nih oba​vi​jes​ti. Zato, uči​ni kako sam re​kao i ne pos​‐ tav​ljaj mi dalj​nja pi​ta​nja, jer sam od​lu​ku već do​nio na te​me​lju ne​čeg u sebi što je jače od mene i što se ne može po​ri​ca​ti i po​vu​ći. Ra​zjas​niv​ši sve Kap​ta​hu i po​no​viv​ši date mu na​lo​ge, za​pu​tih se po​tra​ži​ti svo​ga pri​‐ 238

ja​te​lja iz dje​tinj​stva. U kr​č​mi “ Pri si​rij​skom vrču” upi​tah za Tut​mo​zi​sa. Tu je sada bio nov vlas​nik, a taj mi nije znao ni​šta po​bli​že reći o ne​kom si​ro​maš​nom sli​ka​ru koji je pre​živ​lja​vao cr​ta​ju​ći mač​ke u sli​kov​ni​ca​ma za dje​cu bo​ga​tih. Upu​tio sam se po​tom do voj​nič​kih nas​tam​bi, ras​pi​ta​ti se o Ho​rem​he​bu. A tamo je sve bilo pus​to! U dvo​ri​šti​ma nije bilo rva​ča, niti su kop​lja​ni​ci na​sr​ta​li svo​jim oruž​jem na vre​će is​pu​nje​ne ro​go​zom. Ni u polj​skim ku​hi​nja​ma nisu se više pu​ši​li ve​li​ki ko​tlo​vi. Sve je bilo na​pu​šte​no. Neki mu​ča​ljiv šar​dan​ski čas​nik me je pro​ma​trao iz pri​kraj​ka, vr​ta​ju​ći nož​nim pal​‐ cem rupe u pi​je​sku. Lice mu je bilo koš​ča​to i ne​na​ulje​no. Nak​lo​nio se kad sam upi​tao za Ho​rem​he​ba, fa​ra​ono​vog voj​sko​vo​đu koji je pri​je ne​ko​li​ko go​di​na u Si​ri​ji, ne​da​le​ko pus​tinj​ske gra​ni​ce, vo​dio rat pro​tiv Ka​bi​ra​ca. Na​tu​ca​ju​ći egi​pat​ski, objas​nio mi je kako Ho​rem​heb još uvi​jek ob​na​ša čast kra​lje​vog za​po​vjed​ni​ka, ali već mje​se​ci​ma pu​‐ tu​je po zem​lji Kuš, gdje ras​pu​šta ta​moš​nje pos​troj​be i ot​pu​šta lju​de iz služ​be. Nit​ko ne zna kada će se vra​ti​ti. Dao sam mu sre​br​njak, jer mi je iz​gle​dao vrlo utu​če​nim. Po​gled na sre​bro u nje​go​voj ruci to​li​ko ga je raz​ga​lio, da je is​to​ga časa za​bo​ra​vio na po​nos i dos​to​jans​tvo Šar​da​na​ca. Na​smi​jao se, te u svo​joj raz​dra​ga​noj iz​ne​na​đe​nos​ti prok​leo ime ne​kog meni ne​poz​na​to​ga boga. A kad sam na​mje​rio poći, za​dr​žao me je pov​la​če​‐ njem za ru​kav, po​ka​zu​ju​ći mli​ta​vom ru​kom na dvo​ri​šte: – Ho​rem​heb je, bez ikak​ve dvoj​be, ve​lik voj​sko​vo​đa i čas​nik. On ra​zu​mi​je voj​ni​ke i ne poz​na​je stra​ha. Ho​rem​heb je lav, dok je fa​ra​on koza bez ro​go​va. Vo​jar​ne su praz​ne. Nema voj​ni​ka, nema pla​će, nema hra​ne. Moji dru​go​vi pro​sja​če po ci​je​loj zem​lji. Što se spre​ma i što će biti iz sve​ga toga, ne znam. Neka te Amon bla​gos​lo​vi zbog da​ro​va​na mi sre​bra, jer ti si do​bar čo​vjek. Ni​sam ni​šta po​pio već mje​se​ci​ma, a tr​buh mi je pre​‐ pun stra​ve. Na​pus​tio sam svo​ju zem​lju pri​vu​čen broj​nim obe​ća​nji​ma. Egi​pat​ski su vr​‐ bov​ni​ci no​va​či​li idu​ći od ša​to​ra do ša​to​ra, obe​ća​va​ju​ći mno​go sre​bra, mno​go žena, mno​go pića. A sada? Nema sre​bra, nema pića, nema žena! Plju​nuo je, u znak pun pri​je​zi​ra, te žu​lje​vi​tim ta​ba​nom ras​tr​ljao isp​lju​vak u pra​ši​‐ ni. Bio je vrlo ža​los​tan taj Šar​da​nac... Su​osje​ćao sam s njim. Iz ono​ga što mi je re​kao, spoz​nao sam is​ti​nu. Fa​ra​on je ras​pus​tio svo​je voj​ni​ke i ra​zvo​ja​čio čete, skup​lje​ne u vri​je​me nje​go​va oca u tu​đim zem​lja​ma, uz ve​li​ke na​po​re i tro​ško​ve, te pla​ća​ne iz fa​ra​‐ ono​ve riz​ni​ce. Na​pus​tio sam opus​tje​lo voj​nič​ko oko​li​šte, te se sje​tio sta​rog Pta​ho​ra. Že​le​ći saz​na​ti gdje bi mo​gao biti, pri​ku​pio sam odvaž​nost i po​šao u Kuću Ži​vo​ta, u hram boga Amo​‐ na. Tamo sam htio po​tra​ži​ti Pta​ho​ro​vo ime u za​pi​si​ma. No ču​var za​pi​sa mi je pri​op​ćio kako kra​ljev otva​rač lu​ba​nja po​či​va u Gra​du Mr​tvih već go​di​nu dana ili čak i više. I tako u Tebi ni​sam na​šao više ni jed​nog pri​ja​te​lja... U gra​du moga dje​tinj​stva bio sam pot​pu​no sam. Na​la​ze​ći se već u okruž​ju hra​ma, po​šao sam put ve​li​ke dvo​ra​ne sa stu​pov​ljem, u sve​ti su​mrak Amo​na. Mi​omi​ris ta​mja​na oba​vi​jao je os​li​ka​no ka​me​no stu​pov​lje s uk​le​‐ sa​nim sve​tim nat​pi​si​ma. A vi​so​ko gore, las​ta​vi​ce su st​rje​li​mi​ce pre​li​je​ta​le kroz ka​me​‐ ne čip​kas​te ure​se pro​zo​ra. Hram je bio go​to​vo pra​zan, a vanj​sko dvo​ri​šte isto tako. U 239

bez​broj​nim ra​di​oni​ca​ma i pro​da​va​oni​ca​ma nije bilo ži​vos​ti i žur​be kao ra​ni​je, te se nije čulo uobi​ča​je​no cjen​ka​nje. Sve​će​ni​ci obri​ja​nih i na​ulje​nih gla​va, odje​ve​ni u svo​je bi​je​le ha​lje, po​gle​da​va​li su me plaš​lji​vo. Ono malo lju​di, ko​li​ko ih je bilo u dvo​ri​štu, raz​go​va​ra​lo je uti​ša​nim gla​so​vi​ma, ba​‐ ca​ju​ći broj​ne po​gle​de pos​tran​ce. Os​tav​lja​li su do​jam kako se boje pris​lu​ški​va​nja i uho​‐ đe​nja. Ra​diš​ni ža​mor ovog pred​njeg dvo​ri​šta, koji mi je bio to​li​ko bli​zak i drag u mo​‐ jim da​ni​ma uče​nja, te na​li​ko​vao hu​ja​nju vje​tra kroz tr​sku, sada je utih​nuo do go​to​vo pot​pu​no​ga muka. Ni​sam ću​tio po​seb​ne lju​ba​vi pre​ma Amo​nu, ali me ipak obu​ze​la neka čud​na sje​ta. Tako se ne​iz​bjež​no slu​či čo​vje​ku kada mis​li o svo​joj mla​dos​ti, koja je za​uvi​jek proš​la, a bez ob​zi​ra je li ta mla​dost bila do​bra ili zla, li​je​pa ili ruž​na... Iz​a​šav​ši iz​me​đu stu​pov​lja i go​ros​tas​nih ki​po​va fa​ra​ona, opa​zio sam kako je tik do ve​li​kog hra​ma iz​ras​tao neki nov. Bio je ogrom​nih raz​mje​ra i vrlo čud​no​va​to gra​đen. Nije bio okru​žen zi​do​vi​ma, a stu​piv​ši unu​tra ut​vr​dio sam kako nje​go​vo stu​pov​lje okru​žu​je tek pra​zan pros​tor. Na žr​tve​ni​ku su kao pri​no​si bili po​lo​že​ni žito, cvi​je​će i voće. Ve​lik iz​rez​ba​ren du​bo​rez pri​ka​zi​vao je okru​glo​ga Ato​na kako oba​sip​lje fa​ra​ona zra​ka​ma, dok ovaj pri​no​si žr​tvu. Sva​ka je zra​ka za​vr​ša​va​la ru​kom koja bla​go​si​lje i drži križ ži​vo​ta. Gla​ve u cr​ve​no odje​ve​nih sve​će​ni​ka nisu bile obri​ja​ne, a mno​gi od tih lju​di bili su još mla​di​ći​ma. Lica su im se za​ne​se​no ža​ri​la, dok su pje​va​li sve​ča​nu pje​smu, či​jih sam se ri​je​či pri​sje​ćao jer sam je je​dan​put već čuo. Bilo je to do​du​še da​le​ko oda​tle, u Je​ru​‐ za​le​mu, na dan po​la​ska egi​pat​ske voj​ske u boj pro​tiv Ka​bi​ra​ca. I po​nov​no je oži​vje​la jeka te pje​sme u mo​jim uši​ma, os​na​že​na pje​va​njem sve​će​ni​ka, koje je odje​ki​va​lo sada i u Tebi: ...Samo ti si u mo​je​mu srcu nit​ko te ne poz​na​je, osim kra​lja, tvo​ga sina. Nje​mu po​vje​ra​vaš svo​je na​mje​re I kri​je​piš ga svo​jom sna​gom, Ti ga po​ma​zu​ješ sna​gom. Svi​jet ti po​či​va iz​me​đu ruku...

Ve​li​čaj​ni​je i od sve​će​ni​ka i od du​bo​re​za bilo je stu​pov​lje. Če​tr​de​set moć​nih gro​ma​da di​za​lo se put neba, a sa sva​ke je nov fa​ra​on, is​kle​san u ve​li​či​ni pri​mje​re​noj tom go​le​‐ mom stu​pu, zu​rio u po​sje​ti​te​lja. Ruke su mu bile ti​jes​no pre​kri​že​ne na gru​di​ma; u nji​‐ ma je dr​žao za​kriv​ljen štap i kra​ljev​ski bič. Ovi kle​sa​ni stu​po​vi pri​ka​zi​va​li su no​vog fa​ra​ona, što sam ne​dvoj​be​no mo​gao vi​‐ dje​ti. Pre​poz​nao sam, na​ime, nje​go​vo uz​ne​mi​re​no, stras​tve​no lice, ti​je​lo ši​ro​kih bo​ko​‐ va s vit​kim, tan​kim udo​vi​ma. Obu​ze​lo me zas​trav​lje​no div​lje​nje za umjet​ni​ka koji je po​sje​do​vao do​volj​no ve​li​ko umi​je​će i još bio do​volj​no odva​žan is​kle​sa​ti ove ki​po​ve. Jer, slo​bo​da u umjet​nos​ti, za ko​jom je moj pri​ja​telj Tut​mo​zis ne​kad čez​nuo, mo​gla se 240

osmo​tri​ti ov​dje, u sa​blas​noj od​vrat​nos​ti. Sva​ka mana na fa​ra​ono​vu ti​je​lu bila je ne​pri​‐ rod​no na​gla​še​na i is​tak​nu​ta. Po​čev​ši od ote​če​nih be​da​ra i tan​kih zglo​bo​va pa sve do mr​ša​vog i ne​pri​rod​nog vra​ta. To je ne​pri​rod​no is​ti​ca​nje os​tav​lja​lo do​jam kao da u nje​mu leži ne​ka​kav taj​no​vit, ne​dos​tu​pan, mis​ti​čan i bo​žan​ski smi​sao. No naj​straš​ni​je je dje​lo​va​lo fa​ra​ono​vo lice, koje je bilo to​li​ko čud​no iz​du​lje​no, s is​ko​še​nim obr​va​ma i upad​lji​vo iz​bo​če​nim ja​go​dič​nim kos​ti​ma, a na us​na​ma mu je kr​z​mao taj​no​vit, pod​‐ smješ​ljiv osmi​jeh sa​nja​ra i sla​dos​tras​ni​ka. U Amo​no​vom hra​mu su ka​me​ni fa​ra​oni sje​di​li s obje stra​ne stu​pov​lja, go​ros​ta​si ve​li​čaj​ni i na​lik bo​go​vi​ma. Ov​dje pak, u Ato​‐ no​vu hra​mu, ta na​te​če​na i živ​ča​na spo​do​ba u ljud​skom obli​čju bu​lji​la je s če​tr​de​set stu​po​va na žr​tve​nik Ato​na, kao da vidi da​lje i dub​lje od dru​gih lju​di. A ci​je​la ta sklad​‐ ba, uhva​će​na u ka​me​nu, bila je puna gor​lji​vos​ti i vjer​ske op​sjed​nu​tos​ti. Uz​drh​tao sam do du​bi​ne svo​ga bića, gle​da​ju​ći to stu​pov​lje. Jer, prvi sam puta smo​‐ trio če​t​vr​to​ga Amen​ho​te​pa, onak​vog kak​vim je vje​ro​jat​no on sma​trao sa​mo​ga sebe. Sreo sam ga dav​no, dok je još bio kr​hak, sla​ba​šan mo​mak, ras​pi​njan sve​tom bo​leš​ću. Gle​dao sam ga tada okom li​ječ​ni​ka, prem​da mo​žda ne​iskus​nog, te nje​go​ve ri​je​či pri​‐ hva​tio kao bun​ca​nje čo​vje​ka op​sjed​nu​to​ga bo​leš​ću. Sada sam ga mo​gao vi​dje​ti ona​ko kako ga je do​ži​vio ki​par, s po​mi​je​ša​nom lju​bav​lju i mrž​njom. Bio je to umjet​nik ko​‐ jem po odvaž​nos​ti nije u Egip​tu bilo prem​ca. Ba​rem ne do ne​dav​nih dana. Jer, da se neki od nje​go​vih pret​hod​ni​ka drz​nuo stvo​ri​ti ta​kav fa​ra​onov lik, ra​sko​ma​da​li bi ga i obje​si​li o zi​di​ne, gla​vom na do​lje, zbog uvre​de i iz​da​je ve​li​čans​tva. I u tom je hra​mu bilo sve​ga ne​ko​li​ko lju​di... Neki od njih, su​de​ći po kra​ljev​skoj odje​ći, te​škim ovrat​ni​ci​ma i na​ki​tu ko​jeg su no​si​li, bili su ugled​ni​ci i čla​no​vi kra​lje​vo​‐ ga dvo​ra. Obi​čan je puk slu​šao pjev sve​će​ni​ka s beš​ćut​nim, glu​pa​vim iz​ra​zom na licu. Jer, ri​je​či pje​sme bile su nove, pa je obič​no​me puku bilo pre​na​por​no shva​ti​ti nji​ho​vo zna​če​nje... Ri​je​či su se i bit​no raz​li​ko​va​le od drev​nih za​zi​va​nja koja su se pre​no​si​la s po​ko​lje​nja na po​ko​lje​nje već du​lje od dvi​je ti​su​će go​di​na, kroz raz​dob​lje pro​tek​lo od grad​nje pi​ra​mi​da do sada. A na te uvri​je​že​ne ri​je​či su se uši vjer​ni​ka na​vi​ka​va​le od naj​ra​ni​jeg dje​tinj​stva. Bile su te pras​ta​re ri​je​či is​to​dob​no i poz​na​te, lju​di su ih ra​zu​mi​‐ je​va​li sr​cem, prem​da čes​to i nisu mo​žda shva​ća​li nji​ho​vo zna​če​nje. Bilo, je pi​ta​nje, pos​to​ji li u tim sta​rim ri​je​či​ma još ono iz​vor​no ili čak i bilo kak​vo zna​če​nje i smi​sao? Jer, pre​ma mom miš​lje​nju, ti​suć​ljet​nim po​nav​lja​njem s ko​lje​na na ko​lje​no, te po​greš​‐ nim pre​no​še​njem i ne​toč​nim pre​pi​si​va​njem sve​će​ni​ka-pi​sa​ra, ri​je​či tih pras​ta​rih mo​li​‐ tvi i pje​sa​ma pot​pu​no su se iz​mi​je​ni​le, iz​o​bli​či​le i gu​bi​le smi​sao. Kraj pje​va​nja su, čini se, svi rado do​če​ka​li. Tada je sve​će​ni​ci​ma pris​tu​pio neki sta​‐ rac. Su​de​ći po odje​ći, bio je sa sela. Is​tu​pio je s po​što​va​njem, že​le​ći raz​go​va​ra​ti sa sve​‐ će​ni​ci​ma i za​mo​li​ti ih za neku amaj​li​ju, ča​rob​no oko ili neki pa​pir s ča​rob​nim za​pi​si​‐ ma, da​ka​ko ako je ci​je​na umje​re​na. Sve​će​ni​ci su mu, me​đu​tim, objas​ni​li kako se u nji​‐ ho​vom hra​mu ne pro​da​ju tak​ve stva​ri, jer Ato​nu ne tre​ba​ju ni ča​ro​li​je, niti da​ro​vi i žr​tve. Amo slo​bod​no do​la​zi sva​ki tko u nje​ga vje​ru​je. Sta​rac se, čuv​ši to, oz​bilj​no na​‐ lju​tio. Po​šao je svo​jim pu​tom, ku​nu​ći us​put tak​ve laži i lu​do​ri​je. Pri​mi​je​tio sam i kako 241

je us​mje​rio put sta​rih, do​bro poz​na​tih i bli​skih vra​ta Amo​no​va hra​ma. Sve​će​ni​ci​ma je po​tom pris​tu​pi​la sta​ri​ja žena ne​kog ri​ba​ra. Gle​da​ju​ći ih s do​bro​hot​‐ nim što​va​njem, upi​ta​la je: – Zar nit​ko ne pri​no​si Ato​nu ov​no​ve i vo​lo​ve, kako bi vi si​ro​ti i mr​ša​vi mom​ci po​‐ vre​me​no do​bi​li ba​rem malo mesa? A ako je taj vaš bog to​li​ko jak i mo​ćan, ko​li​ko se pri​ča, pa čak jači i od Amo​na, prem​da u to te​ško mogu po​vje​ro​va​ti, nje​go​vi bi sve​će​‐ ni​ci tre​ba​li biti de​be​li i sjaj​ni od do​bro​ga ži​vo​ta. Ja sam, do​du​še, tek pri​pros​ta žena, pa ne poz​na​jem bla​gos​ta​nja, ali od srca vam že​lim, do​bro se naj​e​di​te mesa i mas​ti... Sve​će​ni​ci su se na​smi​ja​li i ša​pu​ta​li među so​bom na​lik pr​poš​nim mom​ci​ma. Naj​sta​‐ ri​ji od njih tada se uoz​bi​ljio i re​kao ženi: – Aton ne želi pri​no​še​nje kr​va​vih žr​ta​va. Osim toga, ne pri​li​či u Ato​no​vu hra​mu go​vo​ri​ti o Amo​nu, jer je Amon la​žan bog, čija će kru​na usko​ro pas​ti, a hram će mu se ras​pas​ti u ru​še​vi​ne. Žena se trg​nu​la i hi​tro od​stu​pi​la, plju​nuv​ši na tlo. Ru​kom je hi​tro iz​ve​la sve​ti Amo​nov znak, te uzvik​nu​la: – To si ti re​kao, a ne ja! Neka kle​tva tebe stig​ne! A ne mene! – Od​br​za​la je, a s njom su otiš​li i os​ta​li, zbu​nje​no se os​vr​ću​ći pre​ko ra​me​na na sve​će​ni​ke. A ovi su se samo buč​no smi​ja​li i jed​no​glas​no do​vi​ki​va​li za od​la​ze​ćim lju​di​ma: – Idi​te sami, vi si​ro​maš​ni u vje​ri! No Amon je la​žan bog. Amon je tek idol, a nje​‐ go​vo će gos​pod​stvo i vlast pas​ti po​put tra​ve pred sr​pom. Na te je ri​je​či je​dan od onih što su od​la​zi​li po​di​gao ka​men sa zem​lje, ba​cio ga i po​‐ go​dio jed​nog od sve​će​ni​ka, pra​vo u lice, te je ovo​me po​tek​la krv. Po​go​đe​ni sve​će​nik je pre​krio lice ru​ka​ma, gor​ko ja​di​ku​ju​ći, a os​ta​li su po​zva​li stra​ža​re. No na​pa​dač je već dao pe​ta​ma vje​tra i iz​gu​bio se u svje​ti​ni okup​lje​noj pred stu​pov​ljem Amo​no​va hra​ma. Sve to na​tje​ra​lo me je na du​bo​ko raz​miš​lja​nje. Pri​šav​ši sve​će​ni​ci​ma, upi​tao sam ih: – Egip​ća​nin sam, ali sam dugo obi​ta​vao u Si​ri​ji. Zato ne poz​na​jem tog no​vog boga ko​jeg na​zi​va​te Ato​nom. Bis​te li me mi​los​ti​vo pro​svi​je​tli​li i po​uči​li u mom nez​na​nju, te mi objas​ni​li tko je Aton, što zah​ti​je​va i kako mu se slu​ži? Ok​li​je​va​li su i pro​uča​va​li mi lice, oče​ku​ju​ći iz​ru​gi​va​nje... Na​kon ne​kog su mi vre​‐ me​na ipak od​go​vo​ri​li: – Aton je je​di​ni bog. On je stvo​rio zem​lju i ri​je​ke, ljud​ski rod i sve zvi​je​ri, kao i uop​će sve što je na ovom svi​je​tu i što se kre​će. On je vje​čan i odu​vi​jek, a ra​ni​je je ve​‐ li​čan kao Ra, u svo​jem pri​jaš​njem obli​čju ko​jim se bio ot​krio. U ovo naše doba pri​ka​‐ zao se sinu fa​ra​ona u obli​čju Ato​na, koji živi u is​ti​ni. On je je​di​ni bog, a svi os​ta​li su tek ido​li. On ne od​ba​cu​je ni​ko​ga tko mu se obra​ti, a bo​ga​ti i si​ro​maš​ni jed​na​ki su u nje​go​vim oči​ma. Sva​ko​ga ju​tra poz​drav​lja​mo ga i ve​li​ča​mo u Sun​če​vu ko​tu​ru, kada bla​go​si​lje zem​lju svo​jim zra​ka​ma. On sja​ji jed​na​ko po do​bri​ma i zli​ma, te sva​ko​me na ovo​me svi​je​tu nudi križ ži​vo​ta. Pri​miš li ga, nje​gov si slu​ga. Nje​go​va je bit i su​šti​na lju​bav, on je be​s​mr​tan i vje​čan, te na​zo​čan uvi​jek i svu​da. I ni​šta se ne može zbi​ti bez nje​go​va zna​nja... 242

– Sve je to li​je​po i kras​no – od​go​vo​rio sam. – Ali, je li to bila nje​go​va vo​lja, što je ka​men po​go​dio ovog va​šeg dru​ga u usta, te mu je po​tek​la krv? Sve​će​ni​ci su se zbu​nje​no zgle​da​li, te ko​nač​no rek​li: – Hu​liš na Boga! – A mla​dić, ko​jeg je po​go​dio ka​men, po​vi​kao je: – On je to do​pus​tio, jer ga ni​sam dos​to​jan. Htio je nek iz toga iz​vu​čem po​uku, jer sam se pre​vi​še po​no​sio fa​ra​ono​vom mi​loš​ću. Otac mi je bio pas​tir, a maj​ka cr​pi​la vodu iz Nila. Mene je pak fa​ra​on uz​di​gao, kako bih svo​jom gla​vom slu​žio bogu. – Uis​ti​nu je taj bog vrlo mo​ćan – re​koh s hi​nje​nim stra​ho​po​či​ta​njem – kad može uz​di​ći čo​vje​ka iz pra​ši​ne do fa​ra​ono​ve Zlat​ne kuće! Od​go​vo​ri​li su mi u zbo​ru: – Pra​vo zbo​riš! Fa​ra​on ne gle​da ni na vanj​šti​nu niti na bo​gat​stvo, ni na čo​vje​ko​vo po​dri​je​tlo, već samo nje​go​vo srce. A kroz sna​gu i moć Ato​na, fa​ra​on može pro​dri​je​ti u srca svih lju​di i spoz​na​ti čak i nji​ho​ve najs​kri​ve​ni​je taj​ne. – Tada on si​gur​no nije čo​vjek – pro​s​vje​do​vao sam – jer ni je​dan čo​vjek ne može gle​da​ti u srce dru​go​ga. Samo Ozi​ris može mje​ri​ti ljud​ska srca. Na to su za​če​li ras​prav​lja​ti među so​bom, te od​go​vo​ri​še: – Ozi​ris je lik iz pri​če. I nije po​tre​ban ni jed​nom čo​vje​ku, koji vje​ru​je u Ato​na. Iako fa​ra​on is​kre​no ne želi biti ni​šta više do li čo​vje​kom, mi ipak ne sum​nja​mo kako je u biti on bo​žan​sko biće. Tome svje​do​če i pri​vi​đe​nja koja ima, ti​je​kom ko​jih može pro​ži​‐ vje​ti mno​ge ži​vo​te u krat​kom vre​me​nu. Ali, to mogu spoz​na​ti samo oni koje on lju​bi. Zato ga je umjet​nik uobli​čio na ovom stu​pov​lju is​to​dob​no kao mu​škar​ca i ženu, jer je Aton ži​vu​ća sna​ga koja budi ži​vot sje​me​nu u mu​škar​cu i čini te iz maj​či​ne utro​be iz​a​‐ đe di​je​te. Na to po​di​goh ruke u iz​ru​gu​ju​ćem oča​ju. Zgra​biv​ši svo​ju vlas​ti​tu gla​vu, uzvik​nuh: – Jed​nos​ta​van sam i pri​prost čo​vjek, po​put one žene od malo pri​je. Pa ne mogu pot​pu​no shva​ti​ti tu vašu mu​drost... Što više, iz​gle​da mi, mrač​na je i ne​jas​na čak i vama, jer se mo​ra​te po​sa​vje​to​va​ti pri​je nego mi mo​že​te od​go​vo​ri​ti. Nisu se sme​li, nego su mi rev​no uz​vra​ti​li: – Aton je sa​vr​šen kao što je sa​vr​šen i Sun​čev ko​tur. I sve ono što u nje​mu jest, što u nje​mu živi, što u nje​mu diše, sa​vr​še​no je... Ljud​ska mi​sao je ne​sa​vr​še​na i po​put ma​‐ gle. Zato te ne mo​že​mo pot​pu​no pro​svi​je​tli​ti, jer ni mi ne zna​mo sve. Zato mo​ra​mo uči​ti o nje​go​voj vo​lji sva​kod​nev​no. Nje​go​va se vo​lja pot​pu​no ra​zot​kri​la samo fa​ra​onu, nje​go​vom sinu, koji živi u is​ti​ni... Te su me ri​je​či po​tres​le i po​go​di​le. Uči​ni​lo mi se, ti su sve​će​ni​ci pos​to​ja​ni u svo​jim sr​ci​ma, prem​da su bili odje​ve​ni u bi​ra​no tka​nje, ma​za​li si kosu uljem, te ti​je​kom pje​‐ va​nja uži​va​li u div​lje​nju na​zoč​nih žena od​nos​no is​mi​ja​va​li pri​pros​te. Ono što je u meni doz​re​lo, neo​vis​no o mo​joj vo​lji ili uče​nju, od​go​va​ra​lo je tim ri​je​či​ma. Po prvi sam puta do​šao do za​ključ​ka kako su za​pra​vo ljud​ske mis​li ne​sa​vr​še​ne, te iz​van nji​ho​ve moći pos​to​ji mno​go toga što čo​vje​ko​vo oko ne može vi​dje​ti, čo​vje​ko​vo uho ne može čuti, a čo​vje​ko​va ruka ne može do​hva​ti​ti. Je li bilo mo​gu​će, te su fa​ra​on i 243

nje​go​vi sve​će​ni​ci naš​li ko​nač​nu i pot​pu​nu is​ti​nu, koja uklju​ču​je i sve ono što je iz​van čo​vje​ko​vih osje​ti​la, pa su sve to cje​lo​vi​to na​zva​li Aton?

5 Već se sta​lo mra​či​ti, kada sam pris​pio kući. Po​vrh mo​jih vra​ta sta​ja​la je jed​nos​tav​na plo​či​ca s oz​na​kom... A u dvo​ri​štu je ču​ča​lo ne​ko​li​ko pr​lja​vih spo​do​ba, če​ka​ju​ći na mene. Kap​tah, oda​ju​ći ne​za​do​volj​stvo, sje​dio je na tri​je​mu tje​ra​ju​ći ma​ha​njem pal​mi​‐ na lis​ta broj​ne muhe s lica i nogu. Muhe su doš​le s bo​les​ni​ci​ma, a do Kap​ta​ha se, oči​to utje​he radi, ko​čio ne​tom otvo​ren vrč piva. Re​kao sam mu neka prvo uve​de maj​ku koja je na ru​ka​ma dr​ža​la mr​ša​vo do​jen​če. Li​jek za nju bio je jed​nos​ta​van, tek ne​ko​li​ko ba​kre​nja​ka ko​ji​ma bi mo​gla ku​pi​ti ne​što do​bre hra​ne i do​ji​ti di​je​te. Po​tom sam se po​bri​nuo za roba koji je slo​mio ne​ko​li​ko pr​‐ sti​ju među mlin​skim ka​me​njem. Po​rav​nao sam mu kos​ti i zglo​bo​ve, te mu dao is​pi​ti umi​ru​ju​će sred​stvo smi​je​ša​no u malo vina, kako bi za​bo​ra​vio boli. Tada je do​šao sta​ri pi​sar, s iz​ras​li​nom na vra​tu ve​li​kom po​put gla​ve dje​te​ta. Od toga su mu oči bile iz​bu​‐ lje​ne, ci​je​la gla​va se na​kri​vi​la, pa je te​ško di​sao. Dao sam mu is​cr​pak mor​skih algi, za ko​jeg sam saz​nao u Si​ri​ji, prem​da sam sum​njao kako će mu to po​mo​ći. Iz​va​dio je iz čis​tog rup​ca dva ba​kre​nja​ka i po​nu​dio mi ih, mo​le​ći​vih oči​ju, sti​de​ći se svo​je bi​je​de. Ni​sam mu uzeo no​vac, re​kav​ši kako ću ga po​zva​ti čim mi bude po​treb​na us​lu​ga pi​sa​‐ ra. Oti​šao je ra​zve​se​ljen, jer je ušte​dio svoj no​vac. I dje​voj​ka iz obliž​nje kuće nas​la​da za​mo​li​la me za po​moć. Oči su joj bile to​li​ko pune kras​ti te su je ome​ta​le u nje​no​me pos​lu. Očis​tio sam joj oči i smi​je​šao joj pri​pra​‐ vak ko​jim ih je tre​ba​la is​pi​ra​ti i iz​li​je​či​ti od bolj​ke. Stid​lji​vo se ob​na​ži​la i po​nu​di​la mi je​di​ni dar ko​jim je ras​po​la​ga​la. Ni​sam je že​lio po​vri​je​di​ti od​bi​ja​njem, te sam joj objas​nio kako se zbog pred​sto​je​ćeg važ​nog li​je​če​nja mo​ram uz​dr​ža​va​ti od pris​tu​pa​nja že​na​ma. Po​vje​ro​va​la je u to, ne zna​ju​ći ni​šta o li​ječ​niš​tvu, te mi se di​vi​la zbog sa​mo​s​‐ vla​da​va​nja. Što više, kako nje​na volj​nost ne bi os​ta​la ne​na​gra​đe​na, uk​lo​nio sam joj ne​ko​li​ko na​kaz​nih bra​da​vi​ca s bo​ko​va i tr​bu​ha. Prvo sam ih na​tr​ljao maš​ću za ubla​ža​‐ va​nje bo​lo​va, te po​tom iz​veo za​hvat go​to​vo bez​bol​no. I ona je otiš​la ra​dos​no. Tako mi prvi dan rada, kao li​ječ​ni​ku si​ro​maš​nih, nije do​nio ni ono​li​ko ko​li​ko je po​‐ treb​no za ku​po​vi​nu soli za kruh. Zato se Kap​tah iz​ru​gi​vao, kada je iz​nio tus​tu gu​sku pri​prav​lje​nu na te​ban​ski na​čin, jelo kak​vo​me nema prem​ca u ci​je​lo​me svi​je​tu. Do​nio je taj slas​tan obrok iz ugled​ne to​či​oni​ca u gra​du i odr​ža​vao gu​sku to​plom u peć​ni​ci. U obo​jen stak​le​ni pe​har na​to​čio je naj​bo​lje​ga vina iz Amo​no​vih vi​no​gra​da. Ci​je​lo je vri​‐ je​me is​mi​ja​vao unos​nost moga rad​nog dana. No moje je srce bilo po​let​no, te sam bio sret​ni​ji zbog pos​la sada, bri​nu​ći se za si​ro​maš​ne, nego kada sam li​je​čio bo​ga​te tr​gov​ce pa su me na​gra​đi​va​li zlat​nim lan​ci​ma. A mo​ram na​po​me​nu​ti, s tim u sve​zi, da se ne​‐ 244

ko​li​ko dana kas​ni​je po​nov​no po​ja​vio rob iz mli​na, že​le​ći mi po​ka​za​ti svo​je pr​ste koji su do​bro za​ras​ta​li. Pri​tom mi je da​ro​vao pun lo​nac kru​pi​ce ko​jeg je ukrao za mene. Time moj prvi rad​ni dan ipak nije pro​šao bez ikak​ve na​gra​de. – Si​gu​ran sam – re​kao mi je na sve to Kap​tah – glas o tebi će se od da​nas pro​ši​ri​ti kroz ci​je​lu si​ro​tinj​sku če​t​vrt, a do ve​če​ri će tvo​je dvo​ri​šte biti puno bo​les​ni​ka. Čini mi se, već ču​jem pro​sja​ke kako brb​lja​ju jed​ni dru​gi​ma: “Po​hi​taj​te kući lje​va​ča ba​kra na uglu uli​ce. Tamo se do​se​lio li​ječ​nik koji li​je​či bo​les​ni​ke pot​pu​no bes​plat​no, a čini to bez​bol​no i s ve​li​kim umi​je​ćem. Daje i ba​kre​nja​ke maj​ci koja je bez pre​bi​te pare, te pro​vo​di za​hva​te uljep​ša​va​nja jad​nih dje​vo​ja​ka iz kuća nas​la​da, ne tra​že​ći ni za to ni​‐ kak​vo​ga dara. Po​hi​taj​te tamo! Tko prvi stig​ne, naj​bo​lje će pro​ći. Jer, taj će čo​vjek usko​ro mo​ra​ti pro​da​ti svo​ju kuću i oti​ći ne​ka​mo dru​ga​mo. Osim ako ga ne za​tvo​re u mrač​nu sobu i sta​ve mu pi​ja​vi​ce na noge i ko​lje​na!” – Tu je Kap​tah zas​tao pre​dah​nu​ti, te sam se uis​ti​nu za​bri​nuo za nje​ga. Ni​ka​da ra​ni​je nije se još zbi​lo te je na​kon tako krat​ko​ga zbo​re​nja os​tao bez daha. Oči​to je os​ta​rio! Ipak, ra​zu​vje​rio me, nas​ta​viv​ši pu​‐ nom br​zi​nom, ona​ko kako sam ga poz​na​vao: – U tome se ovi glu​pa​ni, sre​ćom, va​ra​ju. Za​hva​lju​ju​ći do​broj kobi, ti po​sje​du​ješ zla​ta, ko​jeg ću pro​miš​lje​no i vje​što ulo​ži​ti, kako bi ra​di​lo za tebe. Ni​kad više u ži​vo​tu ne​ćeš mo​ra​ti tr​pje​ti osku​di​cu. Moći ćeš jes​ti gu​sku sva​kod​nev​no, ako to po​že​liš... I piti naj​bo​lja vina.. Te ćeš, bez ob​zi​ra na sve, i da​lje pos​ta​ja​ti bo​ga​ti​ji, ako ćeš os​ta​ti za​do​‐ vo​ljan ovom skrom​nom ku​ćom. A bu​du​ći da se ni​kad ne vla​daš po​put os​ta​lih lju​di, neće me iz​ne​na​di​ti pro​bu​dim li se jed​no​ga ju​tra s pe​pe​lom u kosi, jer si svo​je zla​to ba​‐ cio u zde​nac, te pro​dao kuću za​jed​no sa mnom. Ne, ka​žem, neće me to za​pa​nji​ti jer znam, ta​kav je ne​mir u tebi, tak​vo je tvo​je nes​po​koj​no srce. Zato, gos​po​da​ru, bilo bi do​bro ako za​bi​lje​ži​mo na pa​pi​rus da mogu slo​bod​no do​la​zi​ti i od​la​zi​ti, po svo​joj vo​lji, te dos​ta​vi​mo tu lis​ti​nu u kra​lje​vu pi​smo​hra​nu. Iz​re​če​na ri​ječ lako se za​bo​rav​lja i iš​če​‐ za​va, a pa​pi​rus će tra​ja​ti za​uvi​jek, nosi li tvoj pe​čat iz​ra​đen u gli​ni i po​nu​diš li kra​lje​‐ vim pi​sa​ri​ma po​de​san dar. Mogu ti reći, imam po​se​ban raz​log za taj zah​tjev... Ali ne že​lim ti sada op​te​re​ći​va​ti gla​vu i mis​li, te ti odu​zi​ma​ti vri​je​me zbog toga. Bila je bla​ga pro​ljet​na ve​čer. Pred ko​li​bi​ca​ma od bla​ta go​rje​le su va​tre na​lo​že​ne ba​‐ le​gom... A iz luke je vje​tar do​no​sio mi​omi​ris ce​dro​vi​ne i si​rij​skih mi​ris​nih vo​di​ca. Dah aka​ci​ja slat​ko se mi​je​šao s vo​njem ribe pr​že​ne na uže​gloj mas​no​ći, stva​ra​ju​ći onaj to​li​ko mi poz​nat i drag ve​čer​nji ugo​đaj u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih. Ja sam bla​go​vao gu​‐ sku pri​prav​lje​nu na te​ban​ski na​čin i pio vina, te sam bio pre​pun za​do​volj​stva. Vino mi je os​lo​bo​di​lo srce od te​ških mis​li, čež​nje i jada, te ih odve​lo da​le​ko, kao iza ne​kog div​‐ nog vela. Kap​ta​ha sam pak po​zvao neka i sebi na​to​či vina, u zem​lja​nu kupu, te mu pri​op​ćio: – Slo​bo​dan si, Kap​tah! Slo​bo​dan si, kao što to već dugo znaš. Una​toč tvo​joj dr​skos​‐ ti, više si mi bio pri​ja​te​ljem nego li ro​bom, od ono​ga dana kad si mi po​su​dio sre​bra i ba​kra, prem​da si tada vje​ro​vao kako ga ni​kad ne​ćeš do​bi​ti na​trag. Budi slo​bo​dan, Kap​tah, te budi sre​tan! Su​tra će kra​lje​vi pi​sa​ri sas​ta​vi​ti prav​nu lis​ti​nu koju ću snab​‐ 245

dje​ti s oba svo​ja pe​ča​ta, egi​pat​skim i si​rij​skim. Ipak mi sada reci, u što si ulo​žio moje zla​to i sre​bro, kako bi ra​di​lo za mene dok ja ne pris​krb​lju​jem ni​šta. Zar ga nisi od​nio u hram​sku po​hra​nu, kako sam ti na​lo​žio? – Ne, gos​po​da​ru – od​go​vo​rio je, mo​tre​ći me rav​no u lice, svo​jim je​di​nim okom. – Ni​sam tako pos​tu​pio. Za​ne​ma​rio sam tvoj na​log jer je bio bu​da​last. A ja ni​kad ni​sam pos​lu​šao neku tvo​ju bu​da​las​tu za​po​vi​jed, nego sam pos​tu​pao u skla​du s mo​jim osje​‐ ća​jem. Sada, kad sam slo​bo​dan, a ti si po​pio umje​re​nu ko​li​či​nu vina, pa se ne​ćeš lju​ti​‐ ti, mogu ti to priz​na​ti bez po​gi​be​lji. Ipak, zna​ju​ći za tvo​ju br​zo​ple​tu i pri​je​ku ćud, koju go​di​ne oči​to nisu smek​ša​le, iz čis​to​ga opre​za skrio sam tvo​ju ba​ti​nu. Ka​žem ti to kako je ne bi po​ku​šao tra​ži​ti, na​kon što ti poč​nem iz​no​si​ti po​tan​kos​ti o ono​me što sam po​‐ du​zeo... Samo bu​da​le ša​lju svo​je zla​to na po​hra​nu u hram, jer im on ne pla​ća ni​šta za to nego čak zah​ti​je​va da​ro​ve za smje​šta​nje zla​ta u po​dru​me hra​ma i stra​ža​re​nje nad bla​gom. To je glu​po zbog još jed​nog raz​lo​ga. Po​rez​ni ured tada zna ko​li​ko po​sje​du​ješ zla​ta, a po​s​lje​dak je brzo otje​ca​nje tvo​ga zla​ta s mjes​ta gdje leži, dok ga pot​pu​no ne nes​ta​ne. Je​di​ni ra​zu​man cilj pri​kup​lja​nja zla​ta je nje​go​vo pu​šta​nje u op​tje​caj, neka ono radi za tebe, kako bi mo​gao sje​di​ti pre​kri​že​nih ruku... I žva​ka​ti lo​po​če​ve sje​men​ke pr​že​ne u soli, što po​bu​đu​je pri​jat​no že​đa​nje. I tako, dok si ti oti​šao na šet​nju u hram i pre​gle​da​vao grad, ja sam ci​je​log dana op​tr​ča​vao uoko​lo, na svo​jim uko​če​nim no​ga​ma, nas​to​je​ći doz​na​ti naj​bo​lji na​čin u Tebi za ula​ga​nje tvo​ga zla​ta. I pri​tom, za​hva​lju​ju​ći mo​joj žeđi, na​učio sam mno​go toga. – Za​do​volj​no je ot​pio vina, te nas​ta​vio, lu​ka​vo me gle​da​ju​ći: – Doz​nao sam, iz​me​đu os​ta​log, kako bo​ga​ta​ši više ne po​hra​nju​ju zla​to u po​dru​mi​‐ ma hra​ma, jer se go​vo​ri kako tamo više nije na si​gur​nom. A ako je tome tako, onda zla​to nig​dje više u Egip​tu nije si​gur​no. Čuo sam, isto tako, Amon pro​da​je svo​ja zem​‐ lji​šta... – E, to la​žeš! – pre​ki​nuo sam ga oš​trim uzvi​kom i us​tao, jer je i sama po​mi​sao na to bila be​smis​le​na. – Amon ni​ka​da ne pro​da​je. On samo ku​pu​je. Amon je uvi​jek ku​‐ po​vao i sada po​sje​du​je če​t​vr​ti​nu zem​lje u ci​je​loj dr​ža​vi. A ono što je​dan​put Amon stek​ne, on ni​ka​da više ne is​pu​šta iz ruku. – Da​ka​ko, da​ka​ko! – umi​ri​vao me Kap​tah, na​li​je​va​ju​ći još vina u moj stak​le​ni pe​‐ har, te kri​omi​ce i u svoj zem​lja​ni. – Sva​ki ra​zu​man čo​vjek zna, zem​lja je je​di​ni po​sjed koji tra​je i odr​ža​va svo​ju vri​jed​nost, uko​li​ko je čo​vjek u do​brim od​no​si​ma s mjer​ni​ci​‐ ma i nad​zor​ni​ci​ma, te je raz​bo​rit i da​ru​je ih na​kon sva​ke po​pla​ve. Una​toč tome, is​ti​ni​‐ to je. Amon na br​zi​nu i po​ta​ji​ce pro​da​je zem​lju svo​jim vjer​ni​ci​ma, koji ima​ju no​va​ca. I sam sam bio za​pre​pa​šten tom vi​ješ​ću, te sam od​lu​čio sve po​tan​ko is​pi​ta​ti. Uis​ti​nu Amon pro​da​je zem​lju, čak što više jef​ti​no, ali uz uvjet da je pos​li​je iz​vjes​nog vre​me​na može ot​ku​pi​ti na​trag, po is​toj ci​je​ni. Ku​po​vi​na je una​toč tome po​volj​na, jer uz zem​lji​‐ šte idu i zgra​de, po​ljo​djel​sko oru​đe, sto​ka i ro​bo​vi. S ob​zi​rom na to, ku​pac može, ako do​bro obra​đu​je zem​lju, iz​vu​ći iz nje li​je​pu do​bit sva​ke go​di​ne. Jer, poz​na​to ti je kako se u Amo​no​vu po​sje​du na​la​ze naj​plod​ni​ji di​je​lo​vi egi​pat​ske zem​lje. I kad bi sve bilo 246

uobi​ča​je​no, kao ra​ni​je, ne bi bilo za​mam​ni​je stva​ri od tak​ve ku​po​vi​ne, jer nudi za​ra​du si​gur​nu i brzu... Amon je u vrlo krat​kom roku ras​pro​dao mno​go svo​je zem​lje, a svo ras​po​lo​ži​vo zla​to Egip​ta na​go​mi​lao u svo​jim po​dru​mi​ma. Zato je zav​la​da​la nes​ta​ši​ca nov​ca, a ci​je​ne ne​kret​ni​na​ma su jako pale. Ali sve su to taj​ne, pa o nji​ma ina​če ne bih saz​nao ni​šta. No moje to​li​ko ko​ris​no že​đa​nje odve​lo me je pra​vim lju​di​ma, koji sve to zna​ju... – Ne​moj mi reći, Kap​tah...! Ku​pio si ne​kak​vu zem​lju? – us​klik​nuo sam užas​nu​to. On me od​mah ra​zu​vje​rio, re​kav​ši: – Ni​sam to​li​ko bu​da​last, gos​po​da​ru! A ti znaš, prem​da sam rob, ni​sam se ro​dio s ba​le​gom među nož​nim pr​sti​ma, nego u ka​me​nom po​plo​ča​noj uli​ci s vi​so​kim ku​ća​ma. Ja ti se, osim toga, ne ra​zu​mi​jem baš ni​ka​ko u zem​lju, a isto tako ni u po​ljo​djel​s​tvo. Da sam za tvoj ra​čun ku​pio zem​lju, zna​či​lo bi to kako me može op​ljač​ka​ti do gole kože sva​ki upra​vi​telj, sva​ki pas​tir, sva​ki rob i slu​žav​ka. Ali, meni u Tebi nit​ko ne može baš ni​šta ukras​ti, već Na​pro​tiv ja pot​kra​dam dru​ge. Amo​no​va je po​nu​da to​li​ko straš​‐ no za​mam​na, te je si​gur​no kako neg​dje iza nje viri ša​kal. To je oči​to i iz sum​nji​ča​vos​ti bo​ga​ta​ša gle​de si​gur​nos​ti po​hra​ne bla​ga u po​dru​mi​ma hra​ma. Ja mis​lim, sve je to u sve​zi s no​vim fa​ra​ono​vim bo​gom. Mno​go će se još čud​nih stva​ri do​go​di​ti, gos​po​da​ru, pri​je nego ih shva​ti​mo i spoz​na​mo is​hod! Zato sam, mis​le​ći stal​no na tvo​ju do​bro​bit i pro​bi​tak, ku​pio u tvo​je ime veći broj unos​nih zgra​da u Tebi. To su tr​go​vi​ne i kuće za sta​no​va​nje, koje od​ba​cu​ju stal​nu i si​gur​nu go​diš​nju naj​am​ni​nu. Te su ku​po​vi​ne sve već za​klju​če​ne i če​ka​ju samo još tvoj pot​pis i pe​čat, te će biti pra​vo​va​lja​ne. Vje​ruj mi, ku​pio sam te zgra​de po​volj​no i čak jef​ti​no. A ako me pos​li​je za​klju​če​nja pos​la pro​da​‐ va​te​lji budu da​ri​va​li, to se tebe ne tiče nego je stvar iz​me​đu mene i njih, a pro​is​tje​če iz nji​ho​ve vlas​ti​te glu​pos​ti. Pri tim ku​po​vi​na​ma od tebe ne kra​dem baš ni​šta. Ipak, neću se pro​ti​vi​ti po​nu​diš li mi do​bro​volj​no neki dar ili ne​što slič​no, bu​du​ći sam tako po​volj​no pri​pre​mio i uta​na​čio ci​je​li po​sao. Za​mis​lio sam se krat​ko, te mu od​go​vo​rio: – Ne, Kap​tah, ne​ćeš od mene do​bi​ti ni​kak​vo​ga dara! Ta oči​to smje​raš odvo​ji​ti za sebe dio od naj​am​ni​na, te sklo​pi​ti po​seb​na uta​na​če​nja s gra​di​te​lji​ma oko go​diš​njeg odr​ža​va​nja... – Toč​no na to sam i mis​lio – sprem​no mi je re​kao Kap​tah, bez ima​lo sti​da ili sme​‐ te​nos​ti. – Jer, bu​du​ći da je tvo​je bo​gat​stvo is​to​dob​no i moje bo​gat​stvo, tako i tvoj pro​‐ bi​tak mora biti i mo​jim. Zato mo​ram uvi​jek, htio ne htio, mis​li​ti na tvoj pro​bi​tak. Mogu ti priz​na​ti i ovo: saz​nav​ši za Amo​no​ve pos​lo​ve sa zem​lji​šti​ma, na​glo sam se po​‐ čeo za​ni​ma​ti za po​ljo​djel​s​tvo. Po​šao sam na žit​nu bur​zu i tamo lu​tao od kr​č​me do kr​‐ č​me, slu​ša​ju​ći i uče​ći. Tako sam, po​gla​vi​to iz raz​go​vo​ra tr​go​va​ca ži​tom, doz​nao mno​‐ go no​vos​ti. S tvo​jim zla​tom i do​pu​šte​njem, gos​po​da​ru, ku​pio bih od slje​de​će že​tve za​‐ li​he žita, te ih us​kla​di​štio. To je naj​u​nos​ni​ji na​čin, a ci​je​ne žitu su za sada još uvi​jek vrlo ra​zum​ne. Priz​na​jem, žito se čuva teže nego ka​men i gra​đe​vi​ne. Kra​du ga šta​ko​ri i ro​bo​vi. Ali, tako je to u ci​je​lom po​ljo​djel​s​tvu. A tko se ne usu​đu​je upus​ti​ti u po​sao, ne 247

može baš ni​šta ni po​lu​či​ti... Jer, po​ljo​djel​s​tvo i že​tva ovi​se o po​pla​va​ma, ska​kav​ci​ma, polj​skim mi​še​vi​ma, pro​ko​pi​ma i do​vo​di​ma za na​vod​nja​va​nje, te o mno​gim dru​gim stva​ri​ma. Neću sada sve to na​bra​ja​ti, jer mi i nije sve poz​na​to. Že​lim samo reći, se​ljak mora sno​si​ti veću od​go​vor​nost od mene, koji već pri ku​po​vi​ni znam kako ću na je​sen na​pu​ni​ti svo​ja skla​di​šta ži​tom, ko​jem je ci​je​na odre​đe​na. Smje​ram pri​bav​lje​ne za​li​he žita dr​ža​ti u skla​di​šti​ma i do​bro ih ču​va​ti, jer mi ne​što go​vo​ri kako će pro​to​kom vre​‐ me​na ci​je​na žitu po​če​ti ras​ti. Nas​lu​ću​jem to upra​vo s ob​zi​rom na Amo​no​vu pro​da​ju zem​lji​šta... Jer, ako pre​ko noći sva​ka bu​da​la pos​ta​ne po​ljo​djel​cem, že​tva ne može biti to​li​ko obil​na kao onda kad su zem​lju obra​đi​va​li upu​će​ni lju​di. Zato sam od​mah ku​pio i do​bro zi​da​na, suha skla​di​šta za žito. Kas​ni​je ih mo​že​mo, ako nam više neće biti po​‐ treb​na, pro​da​ti tr​gov​ci​ma ži​tom, kada za to dođe po​vo​ljan tre​nu​tak. Tako ćemo po​lu​‐ či​ti dvos​truk pro​bi​tak... Kap​tah se, po mom miš​lje​nju, ne​po​treb​no tru​dio i ki​njio, sa svim tim svo​jim na​ka​‐ na​ma i os​no​va​ma. No, sve to ga je ne​dvoj​be​no vrlo ve​se​li​lo i za​bav​lja​lo. A ja pak ni​‐ sam imao ni​šta pro​tiv ula​ga​nja, sve dok bri​ga o tome ne bi pala na moja leđa... Tako sam mis​lio, te sam mu to i pri​op​ćio. Oči​to je bio jako za​do​vo​ljan i po​la​skan... No svo​je je ve​li​ko za​do​volj​stvo nas​to​jao bri​ž​lji​vo pri​kri​ti. Zato je, uz na​vje​štaj iz​a​zo​va, samo re​kao: – Pos​to​ji još je​dan kraj​nje uno​san pot​hvat, u koji bih se že​lio upus​ti​ti u tvo​je ime. Pro​da​je se, na​ime, jed​na od naj​ve​ćih tr​ž​ni​ca ro​bo​va. Mis​lim kako smi​jem us​t​vr​di​ti da znam sve što se o ro​bo​vi​ma može i tre​ba zna​ti, bu​du​ći da bi​jah ro​bom ci​je​lo​ga ži​vo​ta. Upus​ti​mo li se u to, si​gur​no bih te uči​nio bo​ga​tim čo​vje​kom, u vrlo krat​kom roku... Znam pre​do​bro na koji se na​čin mogu skri​ti mane i manj​ka​vos​ti ro​bo​va, te znam i kako se može upo​ra​bi​ti prut da bi se pos​ti​glo naj​bo​lji učin. A to je ne​što što ti, gos​po​‐ da​ru, ne mo​žeš zna​ti i ni​ka​ko ne znaš. Da​ka​ko, na​dam se, do​pu​štaš mi iz​no​še​nje te či​‐ nje​ni​ce, po​go​to​vu na​kon što sam skrio tvo​ju ba​ti​nu... Sada me ti​šte zle slut​nje, u bo​‐ jaz​ni kako bi nam ta sjaj​na pri​li​ka mo​gla iz​ma​ći, od​nos​no jer se ti mo​žda ne​ćeš slo​ži​ti s tom na​mis​li. Je​sam li u pra​vu? – Pot​pu​no si u pra​vu, Kap​tah. Tr​go​vi​na rob​ljem je ne​što u što se ne​će​mo upu​šta​ti... Jer, to je pr​ljav i po​ni​ža​va​ju​ći po​sao, prem​da ne znam reći za​što. Na​ime, svi ku​pu​ju ro​bo​ve, ko​ris​te se ro​bo​vi​ma, tre​ba​ju ro​bo​ve. Tako je to odu​vi​jek bilo, tako jest i tako će uvi​jek biti. Ipak mi ne​što ka​zu​je kako ne bih mo​gao biti tr​gov​cem rob​ljem... Zato že​lim da se i ti oka​niš toga. – Ipak sam do​bro spoz​nao tvo​je srce, gos​po​da​ru! – uz​vra​tio mi je Kap​tah, po​pra​‐ tiv​ši to uz​da​hom olak​ša​nja. – Time smo iz​bje​gli ve​li​ko zlo i is​ku​še​nje. Jer, ako po​drob​‐ ni​je pro​mis​lim, pri​bo​ja​vam se da bih mo​žda po​sve​ći​vao pre​vi​še vre​me​na i po​zor​nos​ti ne​po​treb​nom pro​uča​va​nju od​li​ka i vri​jed​nos​ti ro​bi​nja, pa tako be​sko​ris​no tro​šio svo​je sna​ge. A to si više ne mogu pri​ušti​ti, ot​ka​ko sam os​ta​rio. Udo​vi su mi iz​gu​bi​li gip​kost, a ruke mi se tre​su vrlo jako, po​se​bi​ce ju​tri​ma na​kon bu​đe​nja i pri​je nego stig​nem srk​‐ nu​ti vrč piva... Bu​du​ći da sam ovi​me is​pi​tao i pro​vje​rio tvo​je srce, do​pus​ti mi po​br​za​ti 248

opa​skom kako su sve kuće koje sam ku​pio za tvoj ra​čun ugled​ne, te pris​krb​lju​ju umje​‐ ren ali si​gu​ran pri​hod. Ni​sam ku​pio ni jed​nu kuću nas​la​da, niti uli​ce u si​ro​ma​škim če​‐ t​vr​ti​ma, prem​da nji​ho​ve jad​ne i blat​ne ko​li​bi​ce od​ba​cu​ju veći pro​bi​tak od udob​nih kuća imuć​nih i ugled​nih. Pri​tom sam mo​rao vo​di​ti pre​te​šku bor​bu sa sa​mim so​bom... Pa mi je dra​go što te mogu iz​vi​jes​ti​ti o mo​joj čas​noj po​bje​di. Prem​da, za​što ne bi​smo i mi za​ra​đi​va​li ona​ko, kako za​ra​đu​ju dru​gi? Ipak, srce mi je go​vo​ri​lo da ti tak​vo ne​što, gos​po​da​ru, ne bi ni​ka​ko pri​hva​tio i odo​brio. To mi je dalo do​dat​nih sna​ga u bor​bi sa sa​mim so​bom i pos​li​je ve​li​kog sa​mo​s​vla​da​va​nja odre​kao sam se tih os​no​va, ma ko​li​ko su mi bile priv​lač​ne. Ipak, ne​što bih te za​mo​lio... Kap​tah je iz​ne​na​da pos​tao ma​lo​du​šan i pro​ma​trao me je is​pit​lji​vo svo​jim je​di​nim okom. Na​to​čio sam vina u nje​go​vu kupu i oso​ko​lio ga neka go​vo​ri. Jer, još ni​kad ni​‐ sam imao pri​go​de vi​dje​ti Kap​ta​ha ne​si​gur​nog...! To je snaž​no po​tak​lo moju lju​bo​pit​lji​‐ vost. – Moja je mol​ba dr​ska i pre​uzet​na – ko​nač​no se odva​žio za​po​če​ti. – Ipak, ot​kad sam, pre​ma tvo​joj vlas​ti​toj ob​z​na​ni, pos​tao slo​bod​nim čo​vje​kom, sku​pio sam odvaž​‐ nost iz​re​ći je. I to sve u nadi kako te moja mol​ba ipak neće raz​lju​ti​ti. Že​lim da me pra​‐ tiš u kr​č​mu koja se na​la​zi u luci, a zove se “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”. O njoj sam ti već čes​to go​vo​rio. Tamo mo​že​mo za​jed​no uži​va​ti u mje​ri​ci vina, a ti se mo​žeš os​vje​do​či​ti kako iz​gle​da mjes​to o kak​vom sam to​li​ko čes​to sna​trio u Si​ri​ji i Ba​bi​lo​nu, sr​ču​ći ta​‐ moš​nje za​mu​će​no pivo kroz tr​š​či​cu. Na tu nje​go​vu do​is​ta neo​bič​nu i ša​ša​vu mol​bu, jed​nos​tav​no sam pras​nuo u gro​ho​‐ tan smi​jeh. I ni​sam se uvri​je​dio, jer me je vino oras​po​lo​ži​lo. Pro​ljet​ni je su​mrak bio pun neke neo​dre​đe​ne sje​te, a ja sam se osje​ćao vrlo usam​lje​nim. Do​du​še, bilo je uis​ti​‐ nu ne​uobi​ča​je​no, ne​do​lič​no i čud​no, ako bi gos​po​dar po​šao u bi​jed​nu luč​ku kr​č​mu, za​jed​no sa svo​jim ro​bom, te tamo ku​šao s njim na​pi​tak ko​jeg su zbog nje​go​ve žes​ti​ne na​zi​va​li “Kro​ko​di​lov rep”. Ali, pri​sje​tih se kako je ne​koć Kap​tah sprem​no i dra​go​volj​‐ no po​šao mene pra​ti​ti kroz odre​đe​na tam​na vra​ta, iako je do​bro znao kako se od onih koji su ušli kroz njih, nit​ko nije živ vra​tio... Zato sam po​lo​žio svo​ju ruku na nje​go​vu i re​kao mu: – Srce mi ka​zu​je, “Kro​ko​di​lov rep” je pra​va stvar za okon​ča​va​nje dana. Zato, po​đi​‐ mo! Kap​tah je od ra​dos​ti i ve​se​lja po​čeo ska​ka​ti od sre​će, ona​ko kako to već ro​bo​vi obi​‐ ča​va​ju. Pri​tom je oči​to i pot​pu​no za​bo​ra​vio na svo​je uko​če​ne udo​ve. Po​br​zao je i do​‐ nio moju ba​ti​nu s mjes​ta na koje ju je skrio, te mi pre​ba​cio plašt pre​ko ra​me​na. Po​tom po​đo​smo pre​ma luci, u kr​č​mu “ Pri kro​ko​di​lo​vu repu”. Pu​tem smo osje​ća​li da​šak ce​‐ dro​vi​ne i oze​le​nje​le zem​lje, ko​jeg je do​no​sio vje​tar s ri​je​ke.

6 249

Kr​č​ma “Pri kro​ko​di​lo​vu repu” le​ža​la je po​sred luč​ke če​t​vr​ti, okru​že​na ve​li​kim skla​di​‐ šti​ma, u sje​no​vi​toj uli​či​ci. Nje​ni zi​do​vi iz​gra​đe​ni od gli​ne​nih ope​ka bili su ne​iz​mjer​no de​be​li, te je i lje​ti u njoj bilo svje​že, a zimi je do​bro ču​va​la to​pli​nu. Po​vrh vra​ta, uz vin​ski i piv​ski vrč, ko​čio se po​ve​ći osu​še​ni kro​ko​dil, sjaj​nih stak​le​nih oči​ju i ra​zjap​lje​‐ nih če​ljus​ti. Te su pak bile pune zubi, na​ni​za​nih u ne​ko​li​ko re​do​va... Kap​tah me žus​tro uveo, po​zvao vlas​ni​ka, te po​tra​žio meka sje​di​šta. Oči​to je bio ov​dje do​bro poz​nat i udo​ma​ćen. Os​ta​li gos​ti, na​kon što su me sum​nji​ča​vo i pos​tran​ce za​gle​da​li, nas​ta​vi​li su svo​je raz​go​vo​re. Na moje iz​ne​na​đe​nje, ut​vr​dio sam kako je pod kr​č​me iz​ve​den od dr​‐ ve​ta, a i zi​do​vi su bili oblo​že​ni dr​ve​nom opla​tom. Na zi​do​vi​ma su vi​sje​li raz​ni zna​ko​‐ vi i us​po​me​ne s broj​nih pu​to​va​nja: cr​nač​ka kop​lja, per​ja​ni​ce, školj​ke s mor​skih oto​ka, os​li​ka​ni kret​ski vr​če​vi i tome slič​ni pred​me​ti. Kap​tah je s po​no​som sli​je​dio moj po​gled, te re​kao: – Si​gur​no se ču​diš dr​ve​nim po​do​vi​ma, na​lik oni​ma u ku​ća​ma bo​ga​tih. Znaj pri​‐ tom, sve te da​ske po​tje​ču od sta​rih bro​do​va koji su raz​bi​je​ni. I prem​da ne​ra​do mis​lim na pu​to​va​nja mo​ri​ma, mo​ram spo​me​nu​ti kako je ova žuta da​ska, koju su iz​je​li mor​ski crvi, je​dri​la za zem​lju Punt. A ova sme​đa, ta je pak os​tru​ga​la ga​to​ve svih mor​skih oto​‐ ka. Ali, ako se sla​žeš, uži​vaj​mo sada u jed​nom “repu”, ko​jeg je vlas​nik osob​no smi​je​‐ šao za nas. Pre​kra​san pe​har, iz​ve​den u obli​ku školj​ke, stav​ljen mi je u ruku. Bio je to pe​har od one vr​ste koju se drži na dla​nu. Ali ga uop​će ni​sam gle​dao, jer su mi oči os​ta​le za​rob​‐ lje​ne na ženi koja je pe​har do​ni​je​la. Vje​ro​jat​no više nije bila mla​da, Kao što je bila ve​‐ ći​na dru​gih dje​vo​ja​ka koje su pos​lu​ži​va​le u kr​č​ma​ma. Nije ni bila na​po​la ob​na​že​na kako bi priv​la​či​la po​gle​de i mis​li gos​ti​ju. Bila je, Na​pro​tiv, pris​toj​no odje​ve​na. U jed​‐ nom je uhu no​si​la sre​brn ko​lut, a na uskim i vit​kim zglo​bo​vi​ma sre​br​ne na​ruk​vi​ce. Sre​la je moj po​gled bez bo​jaz​ni, te nije obo​ri​la oči, kako to ve​ći​na žena čini. Obr​ve su joj bile iš​ču​pa​ne tako da je os​ta​la tek uska crta, a u nje​nim su se oči​ma zr​ca​li​li i smi​‐ jeh i tuga. Bile su to to​ple oči, sme​đe boje, ži​vah​ne... Po​gled u njih bu​dio je to​pli​nu u srcu. Pe​har koji mi je po​nu​di​la pri​hva​tio sam na dlan ruke, a isto je uči​nio i Kap​tah. Gle​dao sam je još uvi​jek u oči. Za inat sa​mo​me sebi, re​koh joj: – Kako se zo​veš, lje​po​ti​ce? – Zo​vem se Me​rit – od​go​vo​ri​la je ti​him gla​som. – I nije uobi​ča​je​no na​zi​va​ti me lje​po​ti​com, kako to čine stid​lji​vi dje​ča​ci, kada žele po​mi​lo​va​ti bo​ko​ve dje​voj​ke koja ih pos​lu​žu​je. Na​dam se, na​da​lje, kako ćeš to za​pam​ti​ti, is​ka​žeš li po​nov​no čast na​šoj kući, li​ječ​ni​če Si​nu​he, Ti Koji Si Usam​ljen. – Ni naj​ma​nje ne čez​nem za opi​pa​va​njem tvo​jih be​da​ra, li​je​pa Me​rit – od​go​vo​rih joj raz​lju​će​no. – Ali, odak​le znaš moje ime? Na​smi​ja​la se, a smi​je​šak joj je bio pre​li​jep na nje​nom sme​đem licu, kada mi je vra​‐ go​ljas​to rek​la: – Tvo​ja je sla​va išla pred to​bom, Sine Div​lje​ga Osla. I gle​da​ju​ći te, vi​dim kako ta 250

sla​va nije la​ga​la. Na​pro​tiv, bila je is​ti​ni​ta u sva​koj po​je​di​nos​ti. U du​bi​ni nje​nih oči​ju le​žao je, po​put nes​tvar​ne sje​ne, neki uda​ljen jad. Dos​pio je do mog srca prem​da se smi​je​ši​la, te se više ni​sam mo​gao lju​ti​ti na nju. Zato sam joj re​kao opu​šte​no: – Ako pod tom sla​vom po​dra​zu​mi​je​vaš ovog Kap​ta​ha, mog biv​šeg roba ko​jeg sam da​nas uči​nio slo​bod​nim čo​vje​kom... Tada znaš vrlo do​bro, nje​go​vim ri​je​či​ma nije za vje​ro​va​ti. Od nje​go​va ro​đe​nja je​zik mu je nes​po​so​ban raz​li​ko​va​ti is​ti​nu od laži, te ih po​djed​na​ko lju​bi, a ne​ri​jet​ko čak više na​gi​nje ne​is​ti​ni. To ni​sam us​pio iz​li​je​či​ti ni svo​‐ jim li​ječ​nič​kim umi​je​ćem, niti ba​ti​na​ma! – Ne​is​ti​na i čak laž, po​ne​kad mogu biti sla​đi od is​ti​ne – od​vra​ti​la mi je Me​rit. – Po​go​to​vu ono​me tko je vrlo usam​ljen, a pro​lje​će nje​go​va ži​vo​ta je već mi​nu​lo. Rado vje​ru​jem tvo​jim ri​je​či​ma kada me na​zi​vaš “li​je​pa Me​rit”, a vje​ru​jem i sve​mu što mi tvo​je lice ka​zu​je. Ali, zar ne​ćeš ku​ša​ti “kro​ko​di​lov rep” ko​jeg sam ti do​ni​je​la? Lju​bo​‐ pit​lji​va sam saz​na​ti, je li us​po​re​div s bilo ko​jim od na​pi​ta​ka stra​nih ze​ma​lja koje si po​sje​tio...? Za​dr​žav​ši oči na njoj, po​di​gao sam pe​har i pio. No od​mah sam je i pres​tao gle​da​‐ ti!!! Krv mi je su​nu​la u gla​vu, po​čeo sam se gu​ši​ti, a grlo kao da mi je obu​ze​la straš​na va​tra. Kad sam ko​nač​no malo do​šao k sebi, pro​mu​cao sam: – Pov​la​čim ono što sam re​kao o Kap​ta​hu. Jer, što se “kro​ko​di​lo​va repa” tiče, ni naj​‐ ma​nje nije la​gao. Tvoj je na​pi​tak jači od bilo čega što sam ika​da ku​šao, žeš​ći čak i od ulja iz zem​lje, ko​jeg Ba​bi​lon​ci pale u svje​tilj​ka​ma. I ni​ma​lo ne sum​njam da oba​ra i ja​‐ ko​ga čo​vje​ka, po​put udar​ca kro​ko​di​lo​va repa... Uz te ri​je​či, us​po​re​do sam s ču​đe​njem pra​tio što se zbi​va u meni! Ti​je​lo mi je plam​‐ tje​lo, a u us​ti​ma mi se još uvi​jek za​dr​ža​vao okus za​či​na. Moje je srce do​bi​lo kri​la po​‐ put las​ta​vi​ce, te sam re​kao: – Tako mi Seta i svih vra​go​va, ne mogu ni za​mis​li​ti kako se pri​prav​lja ovaj pak​le​ni na​pi​tak.... A ne mogu pro​ci​je​ni​ti ni je li me za​ča​rao on ili tvo​je oči, Me​rit. Ča​ro​li​ja mi teče udo​vi​ma, a srce mi je po​nov​no mla​do... Zato se ne smi​ješ ču​di​ti sta​vim li ipak ruku na tvo​je bo​ko​ve, jer kri​vi​ca će biti do “kro​ko​di​lo​va repa”, a ne mene! Ok​li​je​va​ju​ći se po​vuk​la i vra​go​ljas​to po​di​gla ruke. Bila je vit​ka i du​gih udo​va. Na​‐ smi​ja​la se i rek​la: – Nije do​lič​no što ku​neš. Ovo je pris​toj​na kr​č​ma. A ni ja ni​sam to​li​ko sta​ra niti to​‐ li​ko da​le​ko od dje​vi​čans​tva, prem​da to mo​žda ne​ćeš po​vje​ro​va​ti. Gle​de na​pit​ka, pak, mogu ti reći samo kako je to je​di​ni mi​raz ko​jim me otac ops​kr​bio. Zbog nje​ga me taj tvoj rob to​li​ko rev​no pro​sio, na​da​ju​ći se saz​na​ti tu taj​nu od mene... Ali bilo mu je za​‐ lud. On je jed​no​ok, star i de​beo, te si mis​lim, kao zre​la žena ne bih s njim mno​go uži​‐ va​la. Pa je mo​rao zla​tom ku​pi​ti ovu kr​č​mu... Nada se i ku​po​vi​ni moga na​put​ka za pri​‐ prav​lja​nje “kro​ko​di​lo​va repa”, no do​is​ta će mo​ra​ti odvag​nu​ti mno​go zla​ta pri​je nego o tome pos​tig​ne​mo do​go​vor. Kap​tah je očaj​nič​ki kre​ve​ljio lice, nas​to​je​ći je upo​zo​ri​ti neka za​šu​ti. Ja sam pak po​‐ 251

nov​no ku​šao na​pi​tak, te kad je nje​gov plam pros​tru​jao mo​jim ti​je​lom, pri​mi​je​tio sam: – Uis​ti​nu vje​ru​jem kako bi Kap​tah rado raz​bio vrč s to​bom, radi ovo​ga na​pit​ka, iako zna​de kako bi mu usko​ro pos​li​je vjen​ča​nja po​če​la ba​ca​ti vru​ću vodu po no​ga​ma. Ali i bez toga mogu do​bro shva​ti​ti nje​go​ve osje​ća​je, samo ako te po​gle​dam u oči. Ipak, mo​raš pri​tom ima​ti na umu, iz mene sada zbo​ri “kro​ko​di​lov rep”... A su​tra ću mo​žda po​re​ći te svo​je ri​je​či. Is​ti​na je, dak​le, Kap​tah je vlas​nik ove kr​č​me? – Gubi se, bez​o​braz​na ženo! – drek​nuo je Kap​tah, do​da​ju​ći niz bož​jih ime​na koje je na​učio u Si​ri​ji. Okre​nuv​ši se po​tom pre​ma meni, nas​ta​vio je kao da se is​pri​ča​va: – Gos​po​da​ru, to je iz​bi​lo malo ne​na​da​no. Smje​rao sam pri​pra​vi​ti te na tu no​vost pos​‐ tup​no i za​mo​li​ti te za su​glas​nost, jer sam tvoj slu​ga. Ipak, is​ti​na je, ku​pio sam ovu kuću od do​sa​daš​njeg vlas​ni​ka, a od nje​go​ve kće​ri na​mje​ra​vam ne​ka​ko is​pi​pa​ti taj​nu na​pit​ka. Jer, po tom se na​pit​ku kr​č​ma pro​ču​la duž ci​je​le ri​je​ke, uzvod​no i ni​zvod​no, gdje se god skup​lja​ju ve​se​li i ras​po​lo​že​ni lju​di. A ja sam sva​ko​ga dana mis​lio na nje​‐ ga, svo vri​je​me dok sam bio da​le​ko. Kao što ti je poz​na​to, pot​kra​dao sam te i pljač​kao sve ove go​di​ne, ko​li​ko sam samo i što vje​šti​je mo​gao, te sam se po​tru​dio ulo​ži​ti svo​je sre​bro i zla​to. Jer, mo​ram mis​li​ti na svo​je sta​re dane, kad više neću moći tr​ča​ti i pro​‐ vo​di​ti tvo​je bez​broj​ne na​lo​ge, nego ću po​že​lje​ti gri​ja​ti noge uz ras​pa​lje​nu žaru... Ni​sam se više mo​gao svla​da​va​ti, te sam pras​nuo u gro​ho​tan smi​jeh. Kap​tah me po​‐ gle​dao uvri​je​đe​no, no ni​sam se mo​gao za​us​ta​vi​ti. Uza​lud sam po​ku​ša​vao za​mis​li​ti kako bi to iz​gle​da​lo kad bi Kap​tah, koji je uzi​mao no​silj​ku dok sam ja pje​ša​čio, htio po​tr​ča​ti! Za​miš​ljao sam i kako bi to​pli​na žare te​ško pro​dr​la kroz de​be​le nas​la​ge nje​go​‐ va sala da bi mu ogri​ja​la kos​ti. Te luc​kas​te mis​li su, po svoj pri​li​ci, do​la​zi​le od “kro​ko​‐ di​lo​va repa”. Na tu sam po​mi​sao ipak us​pio obuz​da​ti smi​jeh, te sam Kap​ta​ha naj​oz​‐ bilj​ni​je za​mo​lio za opro​šte​nje i za​tra​žio, neka nas​ta​vi svo​je iz​la​ga​nje. – Još u svo​joj mla​dos​ti za​miš​ljao sam po​sao gos​ti​oni​ča​ra kao naj​za​mam​ni​ji i naj​‐ priv​lač​ni​ji – nas​ta​vio je tako Kap​tah, bu​du​ći ga je “kro​ko​di​lov rep” ra​z​nje​žio. – Tih sam dana, uis​ti​nu, za​miš​ljao kako kr​č​mar može piti piva ko​li​ko mu srce želi, a za to ne mora pla​ti​ti baš ni​šta. Sada znam, u tom zva​nju tre​ba biti umje​ren gle​de pića, te se gos​ti​oni​čar ni​kad ne smi​je opi​ti, a to je za mene vrlo zdra​vo. Na​ime, pre​tje​ra​no uži​va​‐ nje piva po​ne​kad neo​bič​no dje​lu​je na mene, te me boli gla​va i vi​dim vo​den​ko​nje kao i dru​ge zas​tra​šu​ju​će stva​ri. Kr​č​mar, isto tako, ne​pres​tan​ce su​sre​će i upoz​na​je nove lju​‐ de, što mu može biti na pro​bi​tak, te čuje o sve​mu što se zbi​va. Upra​vo me to po​naj​vi​še priv​la​či, jer sam još od ro​đe​nja bio uvi​jek kraj​nje lju​bo​pit​ljiv. Moj će mi je​zik do​bro pos​lu​ži​ti, te vje​ru​jem kako ću svo​jim ka​zi​va​nji​ma to​li​ko za​bav​lja​ti gos​te, pa će ne​s​‐ vjes​no praz​ni​ti vrč za vr​čem, a za​ču​di​ti se tek kad dođe vri​je​me za pla​ća​nje ra​ču​na. Na​kon zre​la raz​miš​lja​nja, vje​ru​jem kako su me upra​vo bo​go​vi odre​di​li za kr​č​ma​ra, ali zbog neke po​gre​ške ili pro​pus​ta ro​dio sam se kao rob. Ali čak je i to sad po​god​nost, jer do​is​ta nema po​dva​le ni laži ko​jom bi gost po​ku​šao ute​ći ili iz​ma​ći ne pla​tiv​ši ra​ču​na, a da to meni nije poz​na​to ili to ni​sam sam is​ku​šao. Kap​tah je za​do​volj​no is​praz​nio svo​ju školj​ku u obli​ku pe​ha​ra, os​lo​nio gla​vu na 252

dla​no​ve i smje​škao se: – Ci​je​nim, isto tako, po​sao kr​č​ma​ra kao naj​si​gur​ni​ji i naj​po​uz​da​ni​ji. Jer, što se god zbi​lo na ovom jad​nom i če​mer​nom svi​je​tu, žeđ uvi​jek os​ta​je. Može se po​lju​lja​ti fa​ra​‐ ono​va vlast, mogu pas​ti i bo​go​vi sa svo​jih pri​jes​to​lja, ali kr​č​me i vi​no​to​čja ni​kad neće iz​gu​bi​ti nji​ho​vu za​šti​tu. Čo​vjek pije vino kako u svo​joj ra​dos​ti, tako i u tuzi. Pije kada sla​vi svo​je us​pje​he, a u vinu uta​pa i svo​je ne​us​pje​he. Mu​ška​rac pije vino kad je za​‐ ljub​ljen, ali i kad ga tuče žena. U vinu tra​ži spas kad je ne​sre​tan u pos​lo​vi​ma, vi​nom za​li​je​va svo​je po​bje​de. Bo​ga​ti ne​iz​mjer​no uži​va​ju u vinu, ali s dru​ge stra​ne ni si​ro​‐ maš​tvo ne pri​je​či čo​vje​ka u is​pi​ja​nju vina, jer si​ro​ma​šak radi mar​lji​vi​je i pre​da​ni​je samo kako bi ste​kao koji nov​čić više, ko​jim će ku​pi​ti vina i nji​me ra​zve​se​li​ti srce u svo​joj bi​je​di. Čak što više, i oni naj​si​ro​maš​ni​ji i naj​bjed​ni​ji, čes​to se odri​ču mno​go čega ili sve​ga, te i po​s​ljed​nji nov​čić daju za vino... Ni​sam više znao go​vo​ri li to Kap​tah ili “kro​ko​di​lov rep” iz nje​ga, jer je u svom iz​la​‐ ga​nju mi​je​šao ne​smi​lje​nu pos​lov​nu raz​lož​nost, da​ka​ko onu na nje​gov na​čin, s iz​lje​vi​‐ ma ra​z​nje​že​nos​ti. Tako je nas​ta​vio: – Zato sam svo​je zla​to i sre​bro, koje sam ti​je​kom go​di​na ste​kao na sve mo​gu​će na​‐ či​ne, ulo​žio u ovu kr​č​mu. Jer, kako re​koh, nema pri​mam​lji​vi​jeg i ko​ris​ni​jeg pos​la od ovog. Kr​č​ma je sada moja, ali tre​nu​tač​no je vodi njen ra​ni​ji vlas​nik uz po​moć ove vje​‐ šti​ce Me​rit. Do​bit di​je​li​mo dok se pod sta​re dane ne po​vu​čem ova​mo i smi​rim. O tome smo sklo​pi​li uta​na​če​nje, te na nje​ga pri​seg​nu​li svim bo​go​vi​ma Egip​ta. Pret​pos​‐ tav​ljam da me neće va​ra​ti više nego je to ra​zum​no, jer on je po​bo​žan čo​vjek i od​la​zi u hram za sve sve​ča​nos​ti, pok​lo​ni​ti se bo​go​vi​ma i pri​ni​je​ti žr​tvu. Prem​da mis​lim kako on to čini dje​li​mi​ce i zato jer ne​ko​li​ko sve​će​ni​ka za​la​zi ova​mo. Ipak, ne sum​njam u nje​go​vu po​bož​nost. Ona nije ni​šta više od onog što čo​vje​ku do​li​ku​je, a mu​dar čo​vjek će uvi​jek spa​ja​ti svo​je pos​lov​ne i du​hov​ne po​te​ze, osim, osim... Ah, za​bo​ra​vio sam što sam mis​lio i što htje​doh reći. Jer, ovo je dan ve​li​ke ra​dos​ti za mene! A po​naj​vi​še me ve​se​li što se ti nisi na sve ovo uvri​je​dio, te me još uvi​jek sma​traš svo​jim slu​gom, una​‐ toč tome što sam sada vlas​nik jed​ne kr​č​me. A to je zva​nje koje svi baš i ne sma​tra​ju ugled​nim... Pos​li​je tih ri​je​či Kap​tah se sav zbu​nio i briz​nuo u plač. Po​lo​žio je gla​vu u moje kri​‐ lo i u ve​li​kom ga​nu​ću za​gr​lio mi ko​lje​na. Uhva​tio sam ga za ra​me​na, utis​nuo ga na​‐ trag na nje​go​vo sje​di​šte, te mu re​kao: – Uis​ti​nu mis​lim, nisi mo​gao naći zva​nje koje bi ti bilo po​des​ni​je ili bi te bo​lje osi​‐ gu​ra​lo za sta​re dane. Jed​no ipak ne ra​zu​mi​jem... Ako do​sa​daš​nji vlas​nik zna ko​li​ko je ova kr​č​ma uno​san po​sao, a poz​na​je i taj​nu sprav​lja​nja na​pit​ka “kro​ko​di​lov rep”, za​što je pris​tao na pro​da​ju i nije kr​č​mu za​dr​žao? Kap​tah je ovo moje pi​ta​nje po​pra​tio pri​je​kor​nim po​gle​dom svog je​di​nog oka, te re​‐ kao: – Zar ni​sam ti​su​ću puta re​kao kako po​sje​du​ješ je​dins​tve​nu i ve​li​čaj​nu na​da​re​nost da mi svo​jim ra​zu​mom i mu​droš​ću, što je gor​ča od pe​li​na, za​tru​ješ i oga​diš svu ra​‐ 253

dost? Nije li dos​tat​no ako ka​žem, da smo od dje​tinj​stva bili pri​ja​te​lji i vo​lje​li se po​put bra​će, te že​li​mo sada po​di​je​li​ti svo​ju sre​ću i do​bru kob! – Tu je malo zas​tao, osmo​triv​‐ ši me is​pod oka. – Do​bro, do​bro! Vi​dim iz tvog po​gle​da, tak​vo te objaš​nje​nje ne za​do​vo​lja​va... Priz​‐ na​jem, i u ovom se pos​lu kri​je ša​kal. Šire se gla​si​ne kako će usko​ro doći do ve​li​kih ne​‐ mi​ra kada se Amon i novi fa​ra​onov bog za​ka​če zbog moći i vlas​ti. Kao što znaš, kr​č​‐ me u tak​vim okol​nos​ti​ma prve is​pa​šta​ju. Ne​lju​di pro​va​lju​ju u njih, raz​bi​ja​ju, kr​č​ma​ra iz​bi​ču​ju i bace u ri​je​ku, a vr​če​ve pre​vr​nu, na​mje​štaj sa​tru u ko​ma​de, te u naj​go​rem slu​ča​ju, na​kon što sve po​lo​ču, kr​č​mu i za​pa​le. To se do​go​di oso​bi​to u onom slu​ča​ju, ako je kr​č​mar pok​lo​nik po​greš​ne stra​ne. Ovaj je čo​vjek na stra​ni Amo​na i to svat​ko zna. Zato u sa​daš​njim pri​li​ka​ma te​ško može pro​mi​je​ni​ti stra​nu. A kad je do​čuo za pro​da​ju zem​lji​šta, po​sum​njao je u svog boga. Ja sam, da​ka​ko, ras​pi​ri​vao te sum​nje. Do​du​še, čo​vjek koji se boji ne​poz​na​te bu​duć​nos​ti zato jer ne zna što ona nosi, za​pra​vo nije ra​zu​man, jer se isto tako može pok​liz​nu​ti i na kori voća, može mu pas​ti ope​ka na gla​vu ili ga pre​ga​zi​ti vo​lov​ska za​pre​ga... A zar ima smis​la bo​ja​ti se tak​vih ne​poz​na​ni​‐ ca? Ni​sam za​bo​ra​vio, a ne​moj ni ti, gos​po​da​ru... Mi ima​mo ska​ra​be​ja! Uvje​ren sam kako nam može po​da​ri​ti malo za​šti​te i za kr​č​mu “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”, iako je ja​‐ mač​no za​uzet i ima do​volj​no pos​la ču​va​njem svih tvo​jih raz​nih do​ba​ra i pro​bi​ta​ka. Za​mis​lio sam se neko vri​je​me, te ko​nač​no od​go​vo​rih: – Bilo kako bilo, Kap​tah, mo​ram priz​na​ti... U jed​nom si danu mno​go toga pos​ti​gao i na​pra​vio ve​lik po​sao. Kap​tah je, me​đu​tim, ot​klo​nio moju po​hva​lu, te se stao bra​ni​ti i od​go​vo​rio mi: – Za​bo​rav​ljaš, gos​po​da​ru, brod smo na​pus​ti​li još ju​čer. No, uis​ti​nu, pod mo​jim no​‐ ga​ma nije os​ta​lo tra​ve. Ipak, mo​ram ti priz​na​ti, ma ko​li​ko ti to iz​gle​da​lo ne​vje​ro​jat​‐ nim, je​zik mi je umo​ran jer se za​pli​će od jed​nog je​di​nog “kro​ko​di​lo​va repa”... Po​tom smo us​ta​li, te se poz​dra​vi​li s kr​č​ma​rom. Me​rit je poš​la s nama do vra​ta, a sre​br​ni ko​lu​to​vi zvec​ka​li su na član​ci​ma nje​nih ruku i nogu. U tami sam joj sta​vio ruku na bo​ko​ve i oću​tio nje​nu bli​zi​nu. No od​luč​no je od​mak​‐ nu​la moju ruku i od​gur​nu​la je, te rek​la: – Tvoj bi mi do​dir mo​gao biti ugo​dan, ali ga ne do​pu​štam jer to “kro​ko​di​lov rep” zbo​ri kroz tvo​je ruke... Iz​ne​na​đe​no sam po​di​gao ruke i pro​mo​trio ih. Do​is​ta su mi jako na​li​ko​va​le na sto​‐ pa​la kro​ko​di​la... Poš​li smo za​tim naj​kra​ćim pu​tem kući, pros​tr​li svo​je le​žalj​ke, pa smo te noći spa​va​li vrlo du​bo​ko.

7 Tako je za​po​čeo moj ži​vot u kući koja je ra​ni​je bila vlas​niš​tvom ba​kro​lje​va​ča, u si​ro​‐ 254

tinj​skoj če​t​vr​ti Tebe. Toč​no kako je Kap​tah pre​dvi​dio, imao sam mnoš​tvo bo​les​ni​ka... Ali tro​šio sam više nego li je od pos​la pri​tje​ca​lo. Tre​ba​li su mi broj​ni sku​pi li​je​ko​vi, a nije bilo ni smis​la li​je​či​ti iz​glad​nje​le, ako si nisu mo​gli ku​pi​ti do​volj​no kru​pi​ce i mas​ti da vra​te sna​gu. Pok​lo​ni koje sam do​bi​vao, bili su od male vri​jed​nos​ti, ali su me ra​do​‐ va​li... Još me je više ra​do​va​lo kada sam saz​nao da su si​ro​maš​ni po​če​li bla​go​si​lja​ti moje ime. Sva​ke se ve​če​ri nebo po​vrh Tebe ža​ri​lo od svje​ta​la sre​di​šta gra​da. Bio sam umo​ran od dnev​no​ga pos​la, a i po noći moje su mis​li bile s pat​nja​ma mo​jih pa​ci​je​na​‐ ta. Mis​lio sam mno​go i o Ato​nu, fa​ra​ono​vom bogu. Kap​tah je na​šao neku sta​ru ženu, za vo​đe​nje na​šeg ku​ćans​tva. Nije me sme​ta​la, a lice joj je po​ka​zi​va​lo kako su joj do​sa​di​li i ži​vot i mu​škar​ci. Ku​ha​la je do​bro i bila je tiha. I ni​kad nije sta​ja​la na tri​je​mu, ru​ga​ju​ći se si​ro​maš​ni​ma zbog nji​ho​va za​da​ha niti bi ih tje​ra​la od mene otre​si​tim ri​je​či​ma. Brzo sam se pri​vi​kao na nju, a ni​kad mi se nije naš​la na putu. Bila je sje​na, a ja je ni​sam za​mje​ći​vao. Zva​la se Muti. Tako je mje​sec sli​je​dio za mje​se​com i vri​je​me je pro​tje​ca​lo. Ne​mir u Tebi je sve više ras​tao, a o Ho​rem​he​bo​vom se po​vrat​ku nije ni​šta mo​glo do​ču​ti. Sun​ce je spr​ži​lo vr​to​ve u žu​ti​lo, a naj​žar​ki​ji dio lje​ta bio je pred nama. Po​ne​kad sam, žu​de​ći za pro​‐ mje​nom, od​la​zio s Kap​ta​hom u kr​č​mu “ Pri kro​ko​di​lo​vu repu”. Tamo sam se ša​lio s Me​rit i gle​dao je u oči... Ali se ona dr​ža​la po​da​lje od mene i za​da​va​la mome srcu boli... Ni​kad više ni​sam oku​sio pak​le​no piće po ko​jem je kr​č​ma do​bi​la ime. U vru​će ljet​ne dane za​do​vo​lja​vao sam se hlad​nim pi​vom, koje nije opi​ja​lo već os​vje​ža​va​lo. Od nje​ga sam iz​me​đu pro​hlad​nih zi​do​va kr​č​me pos​ta​jao ve​seo. Pris​lu​ški​vao sam raz​go​vo​re os​‐ ta​lih gos​ti​ju i usko​ro za​mi​je​tio kako tu nema mjes​ta za sva​kog, niti se sva​kom na​‐ mjer​ni​ku iz​no​si pe​har s pi​ćem. Gos​ti su bili bi​ra​ni i oda​bi​ra​ni... Pa iako su neki od njih mo​žda ži​vje​li od pljač​ke gro​bo​va ili iz​nu​đi​va​nja, stu​piv​ši u kr​č​mu za​bo​ra​vi​li bi svoj po​sao i vla​da​li se pris​toj​no. Po​vje​ro​vao sam Kap​ta​ho​vu tu​ma​če​nju kako se u toj kući sas​ta​ju samo lju​di koji jed​ni od dru​gih ima​ju ne​ka​kav pro​bi​tak. Je​di​no od mene nit​ko nije imao baš ni​kak​vo​ga pro​bit​ka, a bio sam i tu​đi​nac... Ipak su me tr​pje​li i nisu me se bo​ja​li, jer sam bio Kap​ta​hov pri​ja​telj. Tamo sam do​is​ta čuo sve​ga i sva​šta. Čuo sam kako fa​ra​ona prok​li​nju, ali ga i ve​li​‐ ča​ju. A nje​gov novi bog bio je naj​češ​će pred​me​tom iz​ru​gi​va​nja. Jed​ne je ve​če​ri u kr​č​‐ mu svra​tio tr​go​vac mi​ri​si​ma, po​de​ra​ne odje​će i kose po​su​te pe​pe​lom. Do​šao je uto​pi​ti tugu u jed​nom “kro​ko​di​lo​vu repu”, vi​ču​ći: – Neka taj laž​ni fa​ra​on bude prok​let do vječ​nos​ti! Taj ko​pi​lan, taj na​sil​nik, taj laž​ni na​s​ljed​nik! Nit​ko ga više ne može obuz​da​ti niti ura​zu​mi​ti. Dje​lu​je ru​ko​vo​đen tek svo​‐ jim vlas​ti​tim hi​ro​vi​ma, na uš​trb mome sve​to​me pos​lu. Ra​ni​je sam naj​bo​lje za​ra​đi​vao na robi koju sam pri​bav​ljao iz zem​lje Punt. A pu​to​va​nje po Is​toč​no​me moru nije uop​‐ će bilo po​gi​belj​no. Sva​ko​ga su lje​ta opre​ma​ni i pri​prav​lja​ni bro​do​vi na tr​go​vač​ke po​‐ ho​de, pa bi se ti​je​kom slje​de​će go​di​ne od de​set bro​do​va vra​ti​la naj​ma​nje dva, ne kas​‐ ne​ći više od jed​ne mje​ri​ce vod​no​ga sata. Tako sam mo​gao uvi​jek toč​no iz​ra​ču​na​ti svoj 255

ulog i pri​ho​de. Ali sada! Je li itko ika​da čuo za veću lu​do​ri​ju? Upra​vo kad su se bro​do​‐ vi uobi​ča​je​no pri​prav​lja​li za od​la​zak, sam se fa​ra​on osob​no po​ja​vio u luci i za​tra​žio smo​tru! Seta mi, za​što mora nju​ška​ti po​svu​da po​put hi​je​ne? Zar nema u tu svr​hu pi​‐ sa​re i sa​vjet​ni​ke, koji mo​ra​ju pro​vje​ra​va​ti odvi​ja li se sve pre​ma za​ko​nu i do​brim obi​‐ ča​ji​ma, kao što je odu​vi​jek bilo? Ta zato su oni tu! Ova​ko je fa​ra​on mo​gao vi​dje​ti i čuti mor​na​re kako ja​di​ku​ju na bro​do​vi​ma i nji​ho​ve žene s dje​com kako pla​ču na oba​‐ li, gre​bu​ći si lica oš​trim ka​me​njem, ona​ko kako to tra​že do​bri obi​ča​ji i pris​toj​nost, kada net​ko bliž​nji kre​će na put. Is​ti​ni za vo​lju, mno​gi od​la​ze na more, a ma​lo​broj​ni se vra​ća​ju. Ali, to je svi​ma poz​na​to! Sve se to samo po sebi ra​zu​mi​je, kada bro​do​vi od​la​‐ ze za zem​lju Punt. Tako je bilo odu​vi​jek, još od dana ve​li​ke kra​lji​ce. A sada je, vje​ro​‐ va​li ili ne, taj bo​le​ž​ljiv i mu​ši​čav mla​dac, taj prok​le​ti fa​ra​on, za​bra​nio is​plov​lja​va​nje i za​po​vje​dio kako bro​do​vi više ne smi​ju po​la​zi​ti za Punt! Amo​ne, spa​si nas! Sva​ki po​‐ šten tr​go​vac zna što to zna​či. To do​no​si ne​vo​lje i pro​past mno​gi​ma, si​ro​maš​tvo i glad za žene i dje​cu mor​na​ra. Si​gur​no jest, nit​ko nije u Se​to​vo ime pos​lan na more, ako svo​jim dje​li​ma ili ne​čim dru​gim nije zas​lu​žio tak​vu kob. I samo suci, rav​na​ju​ći se pre​‐ ma za​ko​nu, mogu ne​ko​ga osu​di​ti na služ​bu na moru. Ne do​ga​đa se ni čes​to, da net​ko bude ne​pra​ved​no osu​đen i pos​lan na more. Tako ne​što zgo​di se samo u naj​rod​ni​jim go​di​na​ma, kad je ma​nje zlo​či​na. A pod vlaš​ću no​vog fa​ra​ona, lju​di se više ne boje bo​‐ go​va, pa žive kao da je sva​ki dan po​s​ljed​nji... Broj ne​dje​la i zlo​či​na se straš​no po​ve​‐ ćao. Po​mis​li​te samo, na da​lje, ko​li​ko je bo​gat​stvo ulo​že​no u bro​do​ve, tr​go​vač​ka skla​di​‐ šta, u stak​le​no bi​se​rje i gli​ne​no po​su​đe! Po​mis​li​te i na egi​pat​ske pred​stav​ni​ke, koji sada mo​ra​ju ska​pa​va​ti za​uvi​jek na​pu​šte​ni u slam​na​tim ko​li​ba​ma zem​lje Punt, na​pu​‐ šte​ni od bo​go​va! Pri po​mis​li na njih i nji​ho​vu dje​cu, od​mah mi pro​kr​va​ri srce, jer su mno​gi od njih tamo ute​me​lji​li nove obi​te​lji i iz​ro​di​li dje​cu, prem​da dru​ge rase i boje. Tr​go​vac mi​ri​si​ma se malo pri​mi​rio tek kad je na dlan do​bio tre​ći “kro​ko​di​lov rep”. Tada se i is​pri​čao, za​mo​liv​ši za oprost, ako je u svo​me jadu i ogor​če​nju iz​re​kao ne​što oma​lo​va​ža​va​ju​će ili čak po​grd​no o fa​ra​onu. – Ipak vje​ru​jem kako će kra​lji​ca Taja – do​dao je – koja je mu​dra i raz​bo​ri​ta žena, bo​lje rav​na​ti pos​tup​ci​ma svo​ga sina. Vje​ro​vao sam kako je i sve​će​nik Eie ra​zu​man čo​‐ vjek. Ali, oni svi ima​ju isti cilj, prev​la​da​ti i sru​ši​ti Amo​na, pa pu​šta​ju fa​ra​onu slo​bod​‐ ne uzde u nje​go​voj su​lu​dos​ti. Ja​dan Amon! Mu​ška​rac se obič​no pri​be​re i ura​zu​mi na​‐ kon što raz​bi​je vrč sa že​nom i ože​ni se, ali ta Ne​fer​ti​ti, nje​go​va kra​ljev​ska dru​ži​ca, mis​li samo na odje​ću i svo​ju ne​do​lič​nu noš​nju. Vje​ro​va​li ili ne, žene na dvo​ru si sada ma​la​hi​tom liče ze​le​ne kru​go​ve oko oči​ju, te kru​že oko​lo u ha​lja​ma koje su niže pup​ka ras​tvo​re​ne, a tak​ve se po​jav​lju​ju i u vi​do​kru​gu mu​ška​ra​ca. To ka​zi​va​nje je pro​bu​di​lo Kap​ta​ho​vu lju​bo​pit​lji​vost, pa se uklju​čio u raz​go​vor: – Tak​vu noš​nju ni​sam imao pri​li​ke vi​dje​ti nig​dje... Pa ni u stra​nim zem​lja​ma gdje sam za​pa​zio mno​go neo​bič​nos​ti, po​se​bi​ce gle​de žen​sko​ga odi​je​va​nja. Že​liš li reći, kako žene, uklju​ču​ju​ći kra​lji​cu, sada stu​pa​ju uoko​lo s ot​kri​ve​nim stid​nim mjes​ti​ma? Tr​go​vac mi​ri​si​ma se na​lju​tio i uz​vra​tio: 256

– Pris​to​jan sam i do​li​čan čo​vjek, a imam ženu i dje​cu. Zato ni​sam oči​ma smje​rio niže od pup​ka, a ni tebi na sa​vje​tu​jem po​či​ni​ti ne​što tako ne​do​lič​no. – Ne​do​lič​na i bes​tid​na su tvo​ja usta – umi​je​ša​la se, me​đu​tim, oči​to raz​lju​će​na Me​‐ rit. – A ne ta nova ljet​na noš​nja, koja je pre​div​no svje​ža i u pu​noj mje​ri čas​ti žen​sku lje​po​tu! Da​ka​ko, uz pret​pos​tav​ku da do​tič​na ima li​je​po obli​ko​van tr​buh i pu​pak, ko​jeg nije iz​o​bli​či​la ne​vič​na pri​ma​lja. A mo​gao si mir​ne duše svo​jim po​gle​dom us​mje​ri​ti i niže. Jer, is​pod ras​tvo​re​ne odje​će, uza​na je pre​ga​ča od naj​bo​lje​ga i naj​la​ga​ni​jeg plat​na, le​pr​ša​vog po​put lju​bav​no​ga daha, koja ne može poz​li​je​di​ti ni naj​čed​ni​je oko. Da​ka​ko, ako si je žena koja nosi tak​vu odje​ću, a sva​ka će pris​toj​na to ne​dvoj​be​no uči​ni​ti, pret​‐ hod​no iš​ču​pa​la dla​ke... Tr​go​vac mi​ri​si​ma bi joj rado od​go​vo​rio, ali tre​ći “kro​ko​di​lov rep” bi​ja​še ja​čim od nje​go​va je​zi​ka. Zato je tek po​lo​žio gla​vu među svo​je dla​no​ve i gor​ko za​pla​kao zbog no​vo​ga na​či​na odi​je​va​nja dvor​skih žena, a i zbog kobi Egip​ća​na na​pu​šte​nih u zem​lji Punt. Umjes​to nje​ga, u raz​go​vor se umi​je​šao sta​ri Amo​nov sve​će​nik, čije su se de​be​lo lice i obri​ja​na gla​va sja​li od ulja. Ras​pa​ljen “kro​ko​di​lo​vim re​pom”, tres​nuo je ša​kom po sto​lu i po​vi​kao: – To je ipak pre​vi​še! Ne mis​lim pri​tom na novu žen​sku odje​ću, jer Amon do​pu​šta sva​ku vr​stu i na​čin odi​je​va​nja, pret​pos​tav​lja​ju​ći kako lju​di u sve​te dane nose bje​li​nu. A što se tiče okru​glo​ga žen​skog tr​buš​či​ća i pup​ka, ta to svat​ko rado pro​ma​tra! No u sva​kom je slu​ča​ju pre​vi​še, ako fa​ra​on na tako bez​ob​zi​ran na​čin pri​je​či sva​ki do​voz mi​omi​ris​no​ga dr​ve​ta iz zem​lje Punt, pod iz​li​kom sa​ža​lje​nja nad sud​bi​nom mor​na​ra! Amon se pri​vi​kao slat​kim mi​omi​ri​si​ma, a u bu​du​će ćemo mo​ra​ti pa​li​ti uz svo​je žr​tve ba​le​gu? Ovo je sra​mot​na bru​ka i na​mjer​no iz​a​zi​va​nje! Ne bih se ni naj​ma​nje za​ču​dio, ako bi pos​li​je sve​ga po​šten čo​vjek plju​nuo u lice oni​ma koji na svo​jim ha​lja​ma nose iz​ve​zen znak kri​ža, znak ono​ga prok​le​to​ga boga, či​jim ime​nom neću pr​lja​ti svo​ja sve​‐ ta usta. Pla​tio bih do​is​ta mno​go “kro​ko​di​lo​vih re​po​va” ono​me koji bi no​ćas oti​šao u poz​nat vam hram i tamo se obi​la​to olak​šao, praz​ne​ći svo​ja cri​je​va. Pla​tio bih piće, prem​da se ne radi o oso​bi​to te​škom pot​hva​tu, bu​du​ći je taj nov hram otvo​ren i bez za​‐ štit​nih zi​di​na, pa vje​ru​jem, spre​tan i umje​šan čo​vjek bi bez po​te​ško​ća za​va​rao ču​va​re i os​ta​vio im svoj zna​men... Što više, uči​nio bih to i ja osob​no, kad se to ne bi is​to​dob​‐ no ko​si​lo s mo​jim dos​to​jans​tvom... A i Amo​nov bi ugled tr​pio zbog toga. Iz​a​zi​vač​ki se ogle​da​vao, dok mu nije pris​tu​pio neki čo​vjek, lica iz​je​de​no​ga od gube. Krat​ko su šap​ta​li, sve​će​nik je na​ru​čio dva “kro​ko​di​lo​va repa”, a gu​ba​vi čo​vjek po​di​gao je glas i re​kao: – Uis​ti​nu, ja ću to uči​ni​ti! Ne zbog zla​ta, koje mi obe​ća​vaš, nego zbog svo​je vlas​ti​te duše. Jer, prem​da sam u ži​vo​tu mno​go gri​je​šio, te se ne bih us​tru​ča​vao pre​re​za​ti čo​‐ vje​ku vrat od uha do uha, ipak još vje​ru​jem u ono čemu me je uči​la moja mati. Amon je moj bog, pa či​nim to u že​lji za stje​ca​njem nje​go​ve mi​los​ti još pri​je moje smr​ti. Na​‐ ime, kad god me za​bo​li že​lu​dac, pri​sje​ti me to na sva mrač​na dje​la koja sam po​či​nio. 257

– Do​is​ta! – ot​po​vr​nuo je sve​će​nik, pi​jan kao i nje​gov su​go​vor​nik. – Tvo​je će dje​lo biti hva​le vri​jed​no i zas​luž​no... Zbog nje​ga će ti mno​go toga biti opro​šte​no! Znaj, isto tako, bu​deš li zbog Amo​na iz​vrg​nut bilo kak​voj po​gi​be​lji, oti​ći ćeš iz​rav​no u Za​pad​nu Zem​lju. Pa čak i onda ako ti ti​je​lo is​tru​ne na zi​di​na​ma. Isto se do​ga​đa i s lju​di​ma, koji se u Amo​no​voj služ​bi uto​pe u moru, na plo​vid​bi u da​le​ke kra​je​ve iz ko​jih mu do​no​se sku​po​cje​no drvo i mi​ri​se. I oni, ta​ko​đer, iz​rav​no idu u Za​pad​nu Zem​lju, te ne mo​ra​ju pri​je toga ga​ca​ti po ba​ra​ma i mo​čva​ra​ma Car​stva Mr​tvih. A to što im fa​ra​on ne do​pu​‐ šta da se uto​pe zbog Amo​na, obi​čan je zlo​čin i sve​to​gr​đe. Po​nov​no je pu​nom sna​gom tres​nuo ša​kom o stol, te se iz​a​zov​no obra​tio svim gos​ti​‐ ma u kr​č​mi, vi​ču​ći iz pet​nih žila: – Kao sve​će​nik če​t​vr​to​ga stup​nja ka​žem vam i obe​ća​vam, sva​ko dje​lo po​či​nje​no zbog Amo​na i za nje​ga, bit će opro​šte​no! Čak i ako se radi o oti​ma​či​ni, zlos​tav​lja​nju, uboj​stvu ili si​lo​va​nju. Jer, Amon svo​jim po​gle​dom pro​di​re u naj​tam​ni​je du​bi​ne ljud​‐ sko​ga srca, on vidi sve, a lju​di​ma sudi nji​ho​va ci​je​la pre​ma na​mje​ra​ma srca. Idi​te! Uz​‐ mi​te oruž​je pod svo​je pla​što​ve i... Nje​go​vo je ur​la​nje bilo na​glo pre​ki​nu​to! Na​ime, kr​č​mar mu je mir​no pri​šao, te ga tako oši​nuo kož​na​tim bi​čem po gla​vi, da se od​mah sva​lio na tlo... A ri​ječ mu je za​pe​la u grlu. Svi u kr​č​mi su se na to trg​nu​li, a od gube iz​je​de​ni čo​vjek čak je trg​nuo nož iza po​ja​sa. No, kr​č​mar se nije ni naj​ma​nje uz​bu​đi​vao. Tek je mir​no re​kao: – Uči​nio sam to zbog Amo​na i zato mi je u na​pri​jed opro​šte​no. I sam sve​će​nik će, na​kon što se pro​bu​di, priz​na​ti kako sam u pra​vu. Jer, prem​da je u ime Amo​na zbo​rio is​ti​nu, iz nje​ga je na​iz​mjen​ce go​vo​rio i “kro​ko​di​lov rep”. Zato je vi​kao pre​glas​no, a u ovoj sam kući ja je​di​ni koji može i smi​je vi​ka​ti i div​lja​ti. Uvje​ren sam kako ćete svi vi, koji ste pri zdra​vom ra​zu​mu, shva​ti​ti i odo​bri​ti ono što time mis​lim... Na to su se svi slo​ži​li i priz​na​li kako kr​č​mar ima pra​vo. Gu​ba​vac se pak na sve na​‐ či​ne tru​dio pri​zva​ti sve​će​ni​ka svi​jes​ti. A neki su se gos​ti na br​zi​nu iz​gu​bi​li... Usko​ro smo poš​li i Kap​tah i ja. Na vra​ti​ma, opra​šta​ju​ći se, re​koh Me​rit: – Poz​na​to ti je kako sam usam​ljen... A tvo​je su mi oči rek​le, i ti si. Pom​no sam raz​‐ mis​lio o ono​me što si mi ne​kom pri​go​dom rek​la, te sad i sam vje​ru​jem kako pro​to​kom vre​me​na laž, osam​lje​noj oso​bi čije je pro​lje​će proš​lo, može pos​ta​ti sla​đa i dra​ža od is​‐ ti​ne. Zato že​lim da odje​neš onak​vu novu ljet​nu ha​lju, o ko​joj je bila ri​ječ, jer si uis​ti​‐ nu sklad​no gra​đe​na i noge su ti duge. Mis​lim ta​ko​đer, ne​ćeš se mo​ra​ti sti​dje​ti svo​ga tr​bu​ha še​ta​ju​ći sa mnom duž Ces​te ov​no​va. Ovaj put nije uk​lo​ni​la moju ruku sa svo​jih be​da​ra... Čak ju je njež​no stis​nu​la i rek​‐ la: – Mo​žda ću pos​tu​pi​ti, kako pred​la​žeš. Nje​no me obe​ća​nje, me​đu​tim, nije raz​dra​ga​lo... Kada sam is​tu​pio u ve​čer​nju vru​ći​‐ nu luke, pri​je bi se mo​glo reći, bio sam sje​tan... Neg​dje iz da​lji​ne, s ri​je​ke, do​pi​ra​li su zvu​ci dvo​red​ne svi​ra​le. Bilo je to u pre​dve​če​rje dana po​vrat​ka Ho​rem​he​ba u Tebu. Sti​gao je u prat​nji na​‐ 258

oru​ža​nih četa. Ali, kako bih is​pri​čao o sve​mu što se da​lje zbi​va​lo, mo​ram ipak za​po​če​‐ ti novu knji​gu. Sada že​lim na​ves​ti tek je​dan po​da​tak ve​zan za moj stru​čan rad. Na​‐ ime, dva​put mi se pru​ži​la pri​go​da za otva​ra​nje lu​ba​nje. Je​dan je bo​les​nik bio mo​ćan čo​vjek, a dru​gi neka si​ro​ta žena, koja si je umiš​lja​la kako je ve​li​ka kra​lji​ca Hat​šep​sut. Skrom​no is​ti​čem, obo​je se na​kon za​hva​ta opo​ra​vi​lo i bili su pot​pu​no iz​li​je​če​ni. To me je kao po​t​vr​da moje vje​šti​ne uis​ti​nu ra​do​va​lo, prem​da mi je ra​dost po​ma​lo za​gor​ča​va​‐ la po​mi​sao kako je sta​ra žena mo​žda ipak bila sret​ni​ja za​miš​lja​ju​ći sebe kra​lji​com, nego na​kon oz​drav​lje​nja, kad joj se ra​zum vra​tio...

259

KNJI​GA X

Ne​be​ski Grad 1

V

ra​tiv​ši se iz zem​lje Kuš, Ho​rem​heb je za​te​kao lje​to na nje​go​vu vr​hun​cu. Nas​tu​‐ pi​li su baš oni naj​to​pli​ji ljet​ni dani. Las​ta​vi​ce su već dav​no iš​čez​le, za​ko​pav​ši se u ri​ječ​ni mulj. Voda u je​ze​ri​ma i rib​nja​ci​ma uoko​lo gra​da osjet​no se spus​ti​la i us​mr​dje​la, a ska​kav​ci i dru​ga ga​mad na​pa​da​li su usje​ve. No u Tebi su ra​skoš​ni vr​to​vi bo​ga​tih još uvi​jek nu​di​li pro​hlad​nu i ze​le​nu svje​ži​nu, a na obje stra​ne Ces​te ov​no​va pros​ti​rao se cva​tu​ći po​kri​vač svih du​gi​nih boja... Samo je si​ro​maš​ni​ma u Tebi manj​ka​‐ lo vode. A i hra​na im je bila za​ga​đe​na pra​ši​nom koja je pa​da​la po​svu​da, po​put neke pa​uči​nas​te mre​že, pre​kri​va​ju​ći liš​će aka​ci​ja i si​ko​mo​ra u grad​skoj če​t​vr​ti si​ro​maš​nih. Juž​ni​je, na uda​lje​ni​joj oba​li, fa​ra​ono​va se Zlat​na Kuća uz​di​za​la i ža​ri​la jar​kim cr​ve​ni​‐ lom, kroz mut​nu spa​ri​nu, okru​že​na svo​jim zi​di​na​ma i vr​to​vi​ma, po​put mo​dro​ga ma​‐ gli​čas​tog sna. I prem​da je nas​tu​pi​lo naj​vre​li​je raz​dob​lje go​di​ne, fa​ra​on se nije po​vu​‐ kao u svo​je ljet​ne pa​la​če u Do​njem Kra​ljev​s​tvu, već je os​tao u Tebi. Iz toga su svi za​‐ klju​či​li kako će se zbi​ti ne​što zna​čaj​no. I kao što se nebo smr​ka​va uoči pješ​ča​ne olu​je, tako su i srca puka bila za​sje​nje​na stra​vom. Nit​ko se nije za​ču​dio smo​triv​ši rat​ni​ke kako u su​ton, stu​pa​ju​ći juž​nim pri​la​zi​ma gra​du, ula​ze u Tebu. Šti​to​vi su im bili praš​nja​vi, ba​kre​ni vr​š​ci ko​pa​lja sja​li su na za​la​‐ ze​ćem sun​cu, a u ru​ka​ma su im bili na​pe​ti lu​ko​vi. Bile su to čete sas​tav​lje​ne od cr​na​‐ ca. Stu​pa​ju​ći uli​ca​ma gra​da u čudu su zu​ri​li oko sebe. Pri​tom su im se bje​lo​oč​ni​ce svje​tlu​ca​le na oz​no​je​nim li​ci​ma. Sli​je​di​li su svo​je po​gan​sko zna​kov​lje i otiš​li u praz​ne vo​jar​ne, gdje su usko​ro pla​nu​le ku​hinj​ske va​tre, te su gri​ja​ni ka​me​no​vi koje se smje​‐ šta u ve​li​ke zem​lja​ne ko​tlo​ve. U me​đu​vre​me​nu su pris​ti​gli i rat​ni bro​do​vi, te su pris​ta​‐ ja​li duž ga​to​va. Usko​ro su iz njih is​kr​ca​na boj​na kola i per​ja​ni​ca​ma oki​će​ni ko​nji čas​‐ ni​ka. Ni među tim če​ta​ma nije bilo Egip​ća​na... Bile su sas​tav​lje​ne pre​te​ži​to od Nu​bi​ja​‐ ca s juga i Sar​da​na​ca iz sje​ve​ro​za​pad​nih pus​ti​nja. Za​po​sje​li su grad, stra​žar​ske va​tre za​pa​li​li na uglo​vi​ma uli​ca, a i ri​je​ka je za​tvo​re​na. Ti​je​kom dana je, pos​tup​no, za​mro sva​ki po​sao i rad u ra​di​oni​ca​ma i mli​no​vi​ma, u pos​lov​ni​ca​ma i tr​go​vi​na​ma. Tr​gov​ci su uni​je​li svo​ju robu s uli​ca u kuće i za​kra​ču​na​li kap​ke i re​bre​ni​ce. Vlas​ni​ci kr​č​mi i kuća nas​la​da po​hi​ta​še upos​li​ti krup​ne i krep​ke mom​ke s ba​ti​na​ma, radi ču​va​nja i za​‐ 260

šti​te kuća. Lju​di su se odje​nu​li u bi​je​lo i iz svih su se di​je​lo​va gra​da, kako onih si​ro​‐ maš​nih tako i bo​ga​tih, po​put ri​je​ke sta​li sli​je​va​ti pre​ma ve​li​kom Amo​no​vom hra​mu... Usko​ro su se dvo​ri​šta hra​ma pre​pu​ni​la pa su mno​gi os​ta​li iz​van zi​di​na. U me​đu​vre​me​nu su se pro​ši​ri​le nove gla​si​ne... Ato​nov je hram ti​je​kom noći opo​ga​‐ njen i osk​vr​njen. Na žr​tve​nik je ba​če​no ras​pa​da​ju​će pa​sje tru​plo, a ču​var je na​đen grla pre​re​za​nog od uha do uha... Do​čuv​ši to, lju​di su pos​tran​ce iz​mje​nji​va​li us​tra​še​ne po​gle​de. A mno​gi se nisu mo​gli suz​dr​ža​ti, te su po​ta​ji​ce i zlu​ra​do u sebi kli​ca​li. – Očis​ti svoj pri​bor, gos​po​da​ru – sa​vje​to​vao mi je Kap​tah oz​bilj​no. – Pret​pos​tav​‐ ljam, još pri​je pada su​mra​ka imat ćeš mno​go pos​la. Ako se ne va​ram, bit će pri​go​da i za otva​ra​nje lu​ba​nja... Ipak, pre​va​rio se... Do ve​če​ri se nije zbi​lo ni​šta vri​jed​no spo​me​na. Ne​ko​li​ci​na pi​ja​‐ nih Nu​bi​ja​ca pro​va​li​la je u tr​go​vi​ne i si​lo​va​li su ne​ko​li​ko žena. Op​hod​nje su ih uhi​ti​le, te su bili iz​bi​če​va​ni pred oči​ma lju​di. Ali, to nije do​ni​je​lo ni​ma​lo utje​he ni op​ljač​ka​‐ nim tr​gov​ci​ma niti si​lo​va​nim že​na​ma... Do​čuv​ši da se Ho​rem​heb na​la​zi na svom za​po​vjed​nič​kom bro​du, po​šao sam u luku. Ali sam bio una​pri​jed po​mi​ren s miš​lju, bit će vrlo te​ško pro​bi​ti se do nje​ga i po​‐ raz​go​va​ra​ti s njim. Stra​žar me je ne​za​in​te​re​si​ra​no i ne​haj​no sas​lu​šao, te oti​šao iz​vi​jes​‐ ti​ti o mom do​la​sku. Po​tom se vra​tio i, na moje ve​li​ko iz​ne​na​đe​nje, po​zvao me u ka​pe​‐ ta​no​ve oda​je. Tako sam prvi puta stu​pio na boj​ni brod, pa sam se ogle​da​vao uoko​lo s ve​li​kom lju​bo​pit​lji​voš​ću. Plo​vi​lo se, me​đu​tim, od obič​no​ga raz​li​ko​va​lo samo po tome što je bilo oprem​lje​no oruž​jem, a i po​sa​da je bila broj​ni​ja. Pra​mac bro​da bio je poz​la​‐ ćen, a je​dra ša​re​na, ali tak​vi si bili i tr​go​vač​ki bro​do​vi... Tako sam po​nov​no su​sreo Ho​rem​he​ba. Uči​nio mi se vi​šim i uzvi​še​ni​jim nego ra​ni​‐ je. Ra​me​na su mu bila ši​ro​ka, a mi​ši​ce ruku snaž​ne i moć​ne. No na licu su mu se usjek​le du​bo​ke bore, a oči mu bi​ja​hu pod​li​ve​ne krv​lju i umor​ne... Du​bo​ko sam se nak​‐ lo​nio pred njim i is​pru​žio ruke u vi​si​ni ko​lje​na. Ali se on gor​ko na​smi​jao i re​kao: – Po​gle​daj! Ta to je Si​nu​he, Sin Div​lje​ga Osla! Uis​ti​nu sti​žeš u sre​tan tren! Nije me za​gr​lio, ne hti​ju​ći iz​gu​bi​ti na ugle​du i dos​to​jans​tvu pred na​zoč​ni​ma. Okre​‐ nuo se de​be​lom, oma​le​nom čas​ni​ku iz​bu​lje​nih oči​ju, koji je sta​jao po​kraj nje​ga. Taj je dah​tao i ste​njao od vru​ći​ne. Ho​rem​heb mu je uru​čio svoj za​po​vjed​nič​ki zla​tan bič i re​kao: – Evo ti ga!... Pa pre​uz​mi duž​nost! – Ski​nuo je i svoj zla​tom iz​ve​zen ovrat​nik, te ga sta​vio usop​ta​lom de​belj​ku oko vra​ta i do​dao: – Pre​uz​mi za​po​vjed​niš​tvo! Pa neka krv na​ro​da po​te​če po tvo​jim pr​lja​vim ru​ka​ma! – Za​tim se na​glo okre​nuo k meni i re​kao: – Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj, sad sam slo​bo​dan poći s to​bom kamo god že​liš. A na​dam se pri​tom da imaš u svo​joj kući pre​ko​broj​nu pros​tir​ku, gdje bih mo​gao is​pru​ži​ti kos​ti. Jer, Seta mi i svih vra​go​va, smrt​no sam umo​ran od ras​prav​lja​nja s lu​đa​ci​ma i bu​da​la​‐ ma! Tada je po​lo​žio svo​je ruke na ra​me​na ma​le​no​ga čas​ni​ka, koji je bio za gla​vu niži 261

od nje​ga, te re​kao: – Do​bro ga po​gle​daj, pri​ja​te​lju Si​nu​he... A ono što vi​diš, do​bro utis​ni u svo​je pam​‐ će​nje. Jer, ovo je čo​vjek u či​jim ru​ka​ma ovih dana leži kob Tebe. A mo​žda i kob ci​je​lo​‐ ga Egip​ta. Fa​ra​on ga je pos​ta​vio na moje mjes​to, jer sam jav​no re​kao da je fa​ra​on lud. A na​kon što si ga osmo​trio, mo​žeš lako nas​lu​ti​ti, fa​ra​on će me usko​ro opet za​tre​ba​ti! – Na to se za​po​čeo smi​ja​ti na​du​go i na​ši​ro​ko, uda​ra​ju​ći se ru​ka​ma po ko​lje​ni​ma. Ali u nje​go​vu smi​je​hu nije bilo ra​dos​ti. Smi​jao se na na​čin koji mi je utje​ri​vao strah u kos​ti. Oma​len čas​nik gle​dao ga je krot​ko i po​niz​no. Oči su mu bile iz​bu​lje​ne od vru​ći​ne, a znoj mu je te​kao niz lice i vrat i po de​be​lim pr​si​ma. – Ne lju​ti se na mene, Ho​rem​heb – re​kao je tan​kim, vi​so​kim gla​som. – Ta ti znaš, ni​sam čez​nuo za tvo​jim za​po​vjed​nič​kim bi​čem. Više mi je sta​lo do mo​jih ma​ča​ka i mira mo​je​ga vrta nego do rat​ne buke... Ali tko sam ja, da bih se smio us​pro​ti​vi​ti fa​ra​‐ ono​voj za​po​vi​je​di? Osim toga, on je obja​vio kako neće biti rata, a laž​ni će bog pas​ti bez pro​li​je​va​nja krvi! – On objav​lju​je ono što je tek nje​go​va že​lja – od​vra​tio mu je Ho​rem​heb. – Srce mu je brže od ra​zu​ma, kao što pti​ca pres​ti​že puža. Zato nje​go​ve ri​je​či ne​ma​ju sna​ge ni te​‐ ži​ne... Ti mo​raš mis​li​ti svo​jom gla​vom i svo​jom pa​me​ću, a krv pro​li​je​va​ti samo umje​‐ re​no i pro​miš​lje​no. Ali, ako tre​ba, mo​raš pro​li​je​va​ti i krv Egip​ća​na... Tako mi so​ko​la, svo​jom ću te ru​kom iz​bi​če​va​ti, os​ta​viš li ra​zum u ka​ve​zi​ma sa svo​jim čis​to​krv​nim mač​ka​ma koje se diče ro​dos​lov​ljem. Jer, ko​li​ko sam čuo, u vri​je​me pret​hod​no​ga fa​ra​‐ ona bio si ugle​dan rat​nik. To je, ne​sum​nji​vo, bilo raz​lo​gom što ti je fa​ra​on po​vje​rio ovu ne​ugod​nu za​da​ću. Snaž​no je pljes​nuo no​vo​ga za​po​vjed​ni​ka po le​đi​ma, te se ma​liš za​grc​nuo i sko​ro za​du​šio. Tako mu je ono što je za​us​tio, jed​nos​tav​no za​pe​lo u grlu. Ho​rem​heb se u dva sko​ka vi​nuo na pa​lu​bu. Voj​ni​ci su se ukru​ti​li i poz​dra​vi​li ga uz​dig​nu​tim kop​lji​ma. Mah​nuo im je ru​kom, te uzvik​nuo: – Zbo​gom, vi pro​pa​li​ce! Po​ko​ra​vaj​te se od sada ovom ma​le​no​me ma​či​ću s ro​dos​‐ lov​ljem, koji sada nosi bič za​po​vjed​ni​ka! Po​ko​ra​vaj​te mu se kao dje​te​tu, te pri​pa​zi​te na nje​ga kako ne bi pao iz boj​nih kola ili se oz​li​je​dio svo​jim vlas​ti​tim no​žem... Voj​ni​ci su se smi​ja​li i sla​vi​li ga, ali se on raz​lju​tio i za​pri​je​tio im ša​kom, go​vo​re​ći: – Za​pra​vo vam ne do​vi​ku​jem “Zbo​gom!”. Po​nov​no ćemo se sres​ti, a bit će to usko​‐ ro... U oči​ma vam vi​dim što smje​ra​te. Zato vam ka​žem: pri​pa​zi​te kako se vla​da​te i upam​ti​te moje ri​je​či. Ina​če ću vam po po​vrat​ku ušta​vi​ti leđa u tra​ka​ma! Upi​tao me gdje sta​nu​jem i re​kao to čas​ni​ku op​hod​nje. Is​to​dob​no mu je za​bra​nio sla​nje prt​lja​ge mo​joj kući, jer je bio uvje​ren kako je na bro​du si​gur​ni​ja. Tada je, ko​‐ nač​no, kao u sta​rim da​ni​ma, pre​ba​cio ruku oko moga vra​ta i uz​dah​nuo: – Uis​ti​nu, Si​nu​he, ako pos​to​ji itko na ovo​me svi​je​tu, tko no​ćas zas​lu​žu​je po​šte​nu pi​jan​ku... Onda sam to ja! Sje​tio sam se kr​č​me “Pri kro​ko​di​lo​vu repu” i is​pri​po​vje​dio mu o njoj. To​li​ko se za​‐ ni​mao za Kap​ta​ho​vo ula​ga​nje, pa se odva​žih za​mo​li​ti neka pred nju pos​ta​vi po​seb​nu 262

stra​žu. Od​mah je iz​dao po​treb​ne za​po​vi​je​di čas​ni​ku op​hod​nje. Taj je pos​lu​šao kao da Ho​rem​he​bo​vu ruku još uvi​jek resi bič za​po​vjed​ni​ka. Čas​nik je obe​ćao u tu svr​hu iz​a​‐ bra​ti ne​ko​li​ko po​uz​da​nih sta​ri​jih lju​di iz svo​je pos​troj​be. Tako sam mo​gao Kap​ta​hu uči​ni​ti us​lu​gu, a da me to ni​šta ne sto​ji... Već sam tada znao kako u kr​č​mi “Pri kro​ko​di​lo​vo​me repu” pos​to​ji iz​vjes​tan broj ma​lih, taj​nih so​bi​ca. U nji​ma su pljač​ka​ši gro​bo​va i na​kup​ci ukra​de​ne robe, kao i dru​‐ gi čud​no​va​ti sva​ti, obi​ča​va​li sre​đi​va​ti svo​je ra​ču​ne. Po​ne​kad su se u tim so​bi​ca​ma i ugled​ne gos​po​đe sas​ta​ja​le s mi​ši​ća​vim, snaž​nim no​sa​či​ma iz luke. Po​veo sam Ho​rem​‐ he​ba u jed​nu tak​vu sobu. Me​rit mu je u školj​ci do​ni​je​la “kro​ko​di​lov rep”. Is​pio je na du​šak, za​kaš​ljao se malo i re​kao: “O-ho-ho!” Od​mah je za​tra​žio još je​dan... A kad je Me​rit otiš​la po novi na​pi​tak, reče kako je ona li​je​pa žena. Upi​tao me po​tom i ima li što među nama. Uvje​ra​vao sam ga kako nema ni​šta... Ipak, bilo mi je dra​go što si Me​‐ rit još nije pri​ba​vi​la nove, spri​je​da ras​tvo​re​ne ha​lje, te joj je skri​ven tr​buh. No Ho​rem​‐ heb nije po​du​zeo ni​šta više. Du​bo​ko joj se za​hva​lio, uzeo kupu s dla​na i oprez​no ku​‐ šao piće. – Si​nu​he, su​tra će krv teći uli​ca​ma Tebe – re​kao mi je, uz du​bok uz​dah. – A ja ne mogu uči​ni​ti ni​šta kako bih to spri​je​čio. Fa​ra​on mi je pri​ja​telj, vo​lim ga una​toč nje​go​‐ vom lu​di​lu. Ne​koć sam ga po​krio svo​jim pla​štom. Bilo je to onda kad je so​kol po​ve​zao naše kobi. Mo​žda ga vo​lim baš zbog nje​go​va lu​di​la, ali ne že​lim biti uvu​čen u ovaj su​‐ kob. Mo​ram mis​li​ti o vlas​ti​toj bu​duć​nos​ti, pa ne že​lim na​vu​ći mrž​nju na​ro​da. O, Si​nu​‐ he, pri​ja​te​lju moj! Mno​go je vode pro​tek​lo Ni​lom, mno​go je po​pla​va doš​lo i proš​lo, od dana na​šeg zad​njeg su​sre​ta u onoj smrd​lji​voj Si​ri​ji. Upra​vo sam sti​gao iz zem​lje Kuš... Tamo sam po na​lo​gu fa​ra​ona ras​pus​tio po​sa​de i do​veo cr​nač​ke čete na​trag u Tebu. Time je jug dr​ža​ve sada ne​bra​njen. Nas​ta​vi li se to tako, samo je pi​ta​nje vre​me​na kada će iz​bi​ti ne​mi​ri u Si​ri​ji. Mo​žda ga to do​ve​de pa​me​ti. A u me​đu​vre​me​nu, dr​ža​va je osi​ro​ma​ši​la. Od nje​go​ve kru​nid​be broj je rad​ni​ka u rud​ni​ci​ma spao na ne​ko​li​ci​nu, a rud​ni​ci ne od​ba​cu​ju ni​ka​kav pri​hod. Ste​gu se lje​njiv​ci​ma više ne smi​je utje​ri​va​ti ba​ti​‐ nom... Umjes​to toga sma​nju​ju im obro​ke. Moje srce uis​ti​nu drh​ti za fa​ra​ono​vu bu​duć​‐ nost i do​bro! A i za ci​je​li Egi​pat... Kao i za do​bro nje​go​va boga! Prem​da o bo​go​vi​ma, bu​du​ći da sam rat​nik, ne znam ni​šta. Ka​žem samo kako će mno​go njih, čak vrlo mno​‐ go, iz​gi​nu​ti zbog tog boga. To je lu​dost, jer bo​go​vi ja​mač​no pos​to​je kako bi odr​ža​va​li lju​de mir​ni​ma, a ne radi sva​đa i su​ko​ba. Zas​tao je na krat​ko, raz​miš​lja​ju​ći, te nas​ta​vio: – Su​tra će Amon biti svrg​nut, a ja za​si​gur​no neću biti je​di​ni koji će ža​li​ti za njim. Ta pos​tao je pre​vi​še mo​ćan da bi di​je​lio Egi​pat s fa​ra​onom. Zato je dr​žav​nič​ki mu​dro od fa​ra​ona što ga oba​ra, jer mu pos​li​je toga može odu​ze​ti nje​go​vo go​le​mo bo​gat​stvo, što nam može do​ni​je​ti spas. Bude li mu​dar, pri​vu​ći će na svo​ju stra​nu i sve dru​ge bo​‐ go​ve, jer su sve​će​ni​ci dru​gih bo​go​va do sada bili u sje​ni Amo​na i zbog toga su mu sil​‐ no za​vi​dje​li. Mo​gao bi zav​la​da​ti nji​ma i ako po​di​je​li Egi​pat mno​gim ma​lim bo​go​vi​ma. Ali, ni nje​go​vo​ga Ato​na sve​će​ni​ci os​ta​lih bo​go​va ne lju​be... A sve​će​ni​ci su ti koji vla​‐ 263

da​ju sr​ci​ma na​ro​da. Zbog toga nam pred​sto​ji pro​past... – Ali – re​koh ja – Amon je bog ko​jeg tre​ba mr​zi​ti, a nje​go​vi su sve​će​ni​ci pre​du​go dr​ža​li na​rod u tami, gu​še​ći sva​ku ži​vot​nu i novu na​mi​sao. Zato je i doš​lo do toga te se nit​ko ne usu​đu​je reći i jed​nu ri​ječ, bez Amo​no​va odo​bre​nja i bla​gos​lo​va. Su​prot​no tome, Aton nudi svje​tlo i ži​vot u slo​bo​di, ži​vot bez stra​ha i bo​jaz​ni. A to je ve​li​čaj​na stvar, pri​ja​te​lju Ho​rem​he​be! – Nije mi jas​no što po​dra​zu​mi​je​vaš pod stra​hom – re​kao je za​miš​lje​no. – Na​ro​dom se može uprav​lja​ti samo i je​di​no uz po​moć stra​ha. A ako se bo​go​vi za to po​bri​nu, kru​‐ na ne tre​ba oruž​ja da bi to po​dr​ža​va​la. U tom je po​gle​du Amon do​bro is​pu​nio za​da​ću. I da se za​do​vo​ljio ste​če​nim, te os​tao fa​ra​ono​vim slu​gom, u pot​pu​nos​ti bi i da​lje zas​lu​‐ ži​vao svoj po​lo​žaj. Jer, kako re​koh, ni jed​nom se dr​ža​vom, ni jed​nim na​ro​dom, ne može vla​da​ti bez upo​ra​be stra​ha. A to se neće moći ni u bu​duć​nos​ti! Ni​ka​da! Pazi, ka​‐ žem ni​ka​da! Eto, zato je Aton, sa svo​jom bla​goš​ću i svo​jim kri​žem lju​ba​vi, iz​u​zet​no opa​san bog! – On je veći bog, nego što ti vje​ru​ješ – re​koh tiho, ne shva​ća​ju​ći ni sam za​što sam to iz​us​tio. – Mo​žda je on u tebi, bez tvo​ga zna​nja. A mo​žda i u meni! Kad bi ga lju​di ra​zu​mje​li, mo​gao bi ih sve spa​si​ti od stra​ha i tame. Vje​ro​jat​ni​je je, ipak, mno​gi će mo​‐ ra​ti umri​je​ti zbog nje​ga, kao što ka​žeš. Jer, te stva​ri koje su vječ​ne, mogu se na​met​nu​ti glav​ni​ni pu​čans​tva je​di​no si​lom... Ho​rem​heb me osmo​trio nes​trp​lji​vo, ona​ko kao što se gle​da di​je​te koje gu​gu​če i brb​lja glu​pos​ti. Ali, na​kon što se okri​je​pio “kro​ko​di​lo​vim re​pom”, po​nov​no mu se vra​‐ ti​lo do​bro ras​po​lo​že​nje i re​kao je: – No, do​bro! Sla​že​mo sa ba​rem u jed​nom: do​šao je tren za ru​še​nje Amo​na. Pa ako se to već mo​ra​lo zbi​ti, tre​ba​lo je to iz​ves​ti iz​ne​nad​no, noću i po​ta​ji​ce, te u ci​je​loj zem​‐ lji is​to​dob​no. Sve​će​ni​ke naj​vi​še​ga stup​nja tre​ba​lo je smjes​ta po​gu​bi​ti, a os​ta​le pos​la​ti u rud​ni​ke i ka​me​no​lo​me. Ali fa​ra​on, su​prot​no tome, u svo​joj lu​dos​ti želi to sve pro​‐ ves​ti otvo​re​no i jav​no, sa zna​njem na​ro​da i u svje​tlos​ti svo​ga boga. Jer, Sun​čev ko​tur nje​gov je bog! A to i nije neko novo uče​nje, među nama budi re​če​no. Ta​kav nauk je mje​se​ča​re​nje i od​ni​jet će mno​go krvi. Ne bih ni​ka​ko pris​tao na ovak​vu pro​ved​bu toga na​uma, no nije mi u na​pri​jed naj​a​vio svo​je na​ka​ne... Tako mi Seta i svih vra​go​va, da sam o tome znao, pri​pre​mio bih sve do​bro i svrg​nuo Amo​na to​li​ko hi​tro da bi i sam te​ško shva​tio što se zbi​va. Sada sva​ki ulič​ni dje​čak zna o toj za​mis​li. Sve​će​ni​ci bune na​rod u dvo​ri​šti​ma hra​ma, mu​že​vi lome gra​ne u svo​jim vr​to​vi​ma i kane ih upo​ra​bi​ti kao kop​lja, a žene od​la​ze put hra​ma sa svo​jim pra​klja​ča​ma, skri​ve​ni​ma pod odje​ćom. Tako mi so​ko​la, za​pla​kao bih pri po​mis​li na svu fa​ra​ono​vu lu​dost... Obo​rio je gla​vu na ruke i pro​lio suze zbog is​ku​še​nja koja su se na​dvi​la nad Te​bom. Me​rit mu je pri​ni​je​la i tre​ći “kro​ko​di​lov rep”. Pri​tom je to​li​ko za​div​lje​no gle​da​la nje​‐ go​va ši​ro​ka leđa i na​pe​te mi​ši​ce, te sam joj oš​tro na​lo​žio neka ode i os​ta​vi nas na​sa​‐ mu. Po​ku​ša​vao sam iz​vi​jes​ti​ti Ho​rem​he​ba o ono​me što sam za​pa​zio u Ba​bi​lo​nu, u zem​lji Hat​ti i na Kre​ti. Ipak sam odus​tao, za​pa​ziv​ši kako ga je “kro​ko​dil” svo​jim re​‐ 264

pom već po​gra​bio za gla​vu, te je du​bo​ko us​nuo, s gla​vom za​ro​nje​nom u ruke. Te je noći po​či​vao u mom na​ru​čju, a ja sam bdio nad nje​go​vim snom. Is​to​dob​no sam ci​je​lu noć os​lu​ški​vao bu​če​nje stra​ža​ra u kr​č​mi. Na​ime, Kap​tah i kr​č​mar sma​tra​li su svo​jom obve​zom za​bav​lja​ti voj​ni​ke, kako bi pri​prav​ni​je bra​ni​li kuću kad iz​bi​ju ne​mi​ri. Ga​la​‐ ma i buka nisu zbog toga pres​ta​ja​li ci​je​lu noć. U kr​č​mu su do​vuk​li čak i sli​je​pe pje​va​‐ če, te ple​sa​či​ce, što je po sve​mu su​de​ći za​bav​lja​lo voj​ni​ke. Ali ja ni​sam bio ve​seo, mis​‐ le​ći na to kako se u sva​koj kući u Tebi bru​se no​že​vi i oš​tre sr​po​vi, a ku​hinj​ski tuč​ci oki​va​ju ba​krom. Mis​lio sam i na to, kako je samo ne​ko​li​ci​na te noći u gra​du spa​va​la. Fa​ra​on ja​mač​no nije bio među tima. Ipak, Ho​rem​heb je, kao ro​đe​ni rat​nik, spa​vao du​‐ bo​ko i čvr​sto.

2 Ci​je​le je noći mnoš​tvo bdje​lo is​pred Amo​no​va hra​ma. Si​ro​ma​si su po​li​je​ga​li na svje​že tra​ti​ne cvjet​nih vr​to​va, dok su sve​će​ni​ci ne​pres​tan​ce pri​no​si​li bo​ga​te žr​tve Amo​nu te di​je​li​li na​ro​du žr​tve​no meso, kruh i vino. Glas​no su za​zi​va​li Amo​na i obe​ća​va​li vje​čan ži​vot svi​ma koji u nje​ga vje​ru​ju i po​lo​že ži​vot za nje​ga. Sve​će​ni​ci su mo​gli spri​je​či​ti pro​li​je​va​nje krvi, da su tako htje​li. Tre​ba​li su se samo po​ko​ri​ti i fa​ra​on bi ih os​ta​vio na miru... Ne bi ih ni pro​go​nio, jer su pro​gon i mrž​nja bili stra​ni nje​go​vu bogu. Ali moć i bo​gat​stvo bili su uda​ri​li sve​će​ni​ci​ma u gla​vu, pa ih čak ni smrt nije pla​ši​la. Do​bro su zna​li kako se ni okup​lje​ni na​rod niti onih ne​ko​li​ko ču​va​ra Amo​no​va hra​ma ne mogu opri​je​ti na​oru​ža​nim voj​nim če​ta​ma, uvjež​ba​ni​ma i oč​vr​s​li​ma u ratu. Mo​ra​lo im je biti jas​no kako će tak​va voj​na sila po​mes​ti sve pred so​‐ bom, kao što ras​tu​ća voda ot​plav​lju​je hr​pi​ce sla​me za​os​ta​le na oba​la​ma ri​je​ke. Ali su sve​će​ni​ci čez​nu​li za kr​vo​pro​li​ćem iz​me​đu Amo​na i Ato​na, kako bi fa​ra​on time is​pao ubo​ji​ca i zlo​či​nac, koji će do​pus​ti​ti pr​lja​vim crn​ci​ma pro​li​je​va​nje čis​te egi​pat​ske krvi... Oni su že​lje​li pri​no​še​nje žr​ta​va Amo​nu, kako bi mo​gao vječ​no op​s​ta​ti za​pah​nut žr​tvo​‐ va​nom krv​lju, pa čak i ako nje​gov kip bude sru​šen i hram za​tvo​ren... Tako je pro​tje​ca​la ta duga, pre​du​ga noć. Ato​nov je ko​tur ko​nač​no iz​di​gao svo​je lice iza is​toč​nih brda. Pro​hlad​na je tama us​tu​pi​la mjes​to i pros​tor pr​že​ćoj vre​li​ni dana. Po svim su uli​ca​ma i jav​nim mjes​ti​ma za​tru​bi​li ro​go​vi, a naj​av​lji​va​či su glas​no iš​či​ta​va​li pro​glas ko​jim fa​ra​on po​t​vr​đu​je kako je Amon la​žan bog i sada je svrg​nut, te je prok​let za vi​je​ke vje​ko​va, pa će mu ime biti iz​bri​sa​no iz svih za​pi​sa i spo​me​ni​ka, kao i s gro​‐ bo​va. Svi Amo​no​vi hra​mo​vi, kako u Gor​njem tako i Do​njem Kra​ljev​s​tvu, sva nje​go​va zem​lja, sto​ka, ro​bo​vi, gra​đe​vi​ne, zla​to, sre​bro i ba​kar i svi os​ta​li po​sje​di, sva os​ta​la imo​vi​na, sve se to odu​zi​ma u ime fa​ra​ona, na pro​bi​tak nje​gov i nje​go​va boga. Fa​ra​on je is​to​dob​no obe​ćao kako će hra​mo​ve otvo​ri​ti jav​nos​ti, par​ko​ve pre​tvo​ri​ti u jav​ne vr​‐ to​ve, a sve​ta je​ze​ra u jav​na, u ko​ji​ma će se si​ro​ma​si moći ku​pa​ti i cr​pi​ti iz njih vode 265

slo​bod​no i ko​li​ko im bude po​tre​bi​to. Obe​ćao je i po​dje​lu Amo​no​vih zem​lji​šta oni​ma koji nisu po​sje​do​va​li zem​lje, kako bi je mo​gli obra​đi​va​ti u Ato​no​vo ime i u nje​go​vu sla​vu... Svje​ti​na je slu​ša​la fa​ra​onov pro​glas mir​no, kako su to obi​ča​ji zah​ti​je​va​li. No tada se sa svih stra​na, s uli​ca i tr​go​va, kao i is​pred hra​ma, po​di​gao huk na​lik grm​lja​vi​ni: “Amon!... Amon!”. Us​klik je bio to​li​ko mo​ćan te se či​ni​lo kako na​di​re i iz sa​mog ka​me​‐ nja i zi​di​na. Na to su crni voj​ni​ci us​tuk​nu​li. Lica su im po​si​vje​la, is​pod na​li​če​nih cr​ve​‐ nih i bi​je​lih oz​na​ka, a bje​lo​oč​ni​ce za​sja​le dok su ko​lu​ta​li oči​ma. Po​gle​dav​ši uoko​lo sebe, os​vje​do​či​li su se kako ih je, una​toč broj​nos​ti četa, ipak malo u ovom moć​nom gra​du, ko​jeg su ugle​da​li po prvi put u ži​vo​tu. Zbog ve​li​ke buke tek je malo lju​di čulo dio pro​gla​sa kako fa​ra​on, raz​dru​žu​ju​ći svo​je ime od Amo​na, toga dana mi​je​nja ime u Eh​na​ton, što zna​či “Ato​nov lju​bi​mac”. Vika je pro​bu​di​la Ho​rem​he​ba u taj​noj sobi kr​č​me “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”. Pro​teg​‐ nuo se, te pro​mrm​ljao za​tvo​re​nih oči​ju i na​smi​je​še​na lica: – Jesi li to ti, lju​bi​mi​ce Amo​na, moja kne​gi​njo? Jesi li me zva​la? Gur​nuo sam ga la​ga​no lak​tom, te je otvo​rio oči. Smi​je​šak mu je smjes​ta iš​če​zao s lica, kao što pada od​ba​če​na ili strg​nu​ta odje​ća: – Seta mi i svih vra​go​va! Tvoj je na​pi​tak bio uis​ti​nu mo​ćan, Si​nu​he... Čini mi se da sam sa​njao. – Svje​ti​na za​ziv​lje Amo​na – re​koh mu. Tada se sje​tio sve​ga, te po​hi​tao na​po​lje. Proš​li smo kroz kr​č​mu, gdje smo se spo​ti​‐ ca​li pre​ko ob​na​že​nih nogu dje​vo​ja​ka i voj​ni​ka. Ho​rem​heb je do​gra​bio ko​mad kru​ha s po​li​ce i is​praz​nio vrč piva. Tada smo obo​ji​ca po​hi​tje​li pre​ma hra​mu, kroz uli​ce koje su bile pus​te kao ni​ka​da ra​ni​je. Pu​tem se Ho​rem​heb umio na vo​do​sko​ku u Ces​ti ov​no​va, uro​niv​ši gla​vu u vodu. Po​pra​tio je sve to s mno​go dah​ta​nja i pu​ha​nja, bu​du​ći da je “kro​ko​di​lov rep” još uvi​jek bub​njao i div​ljao u nje​go​voj gla​vi. Tus​ti ma​le​ni ma​čić, po ime​nu Pe​pi​ta​mon, raz​mje​štao je svo​je čete i boj​na kola is​‐ pred hra​ma. Pri​miv​ši iz​vješ​će kako je sve pri​prav​no, te da je sva​ki čo​vjek ra​zu​mio do​‐ bi​ve​ne za​po​vi​je​di, us​tao je u svo​joj poz​la​će​noj no​silj​ci i uzvik​nuo vi​so​kim i pro​dor​‐ nim gla​som: – Voj​ni​ci Egip​ta! Ne​us​tra​ši​vi mu​že​vi iz zem​lje Kuš! Smi​oni Sar​dan​ci! Po​đi​te sada i sru​ši​te kip prok​le​to​ga Amo​na. Tako je za​po​vje​dio fa​ra​on... A vaša će na​gra​da biti iz​‐ daš​na! Pro​ci​je​niv​ši kako je tim ri​je​či​ma uči​nio sve što se od nje​ga zah​ti​je​va​lo, za​do​volj​no se po​nov​no za​va​lio na meke jas​tu​ke svo​je no​silj​ke. Od​mah je na​lo​žio ro​bo​vi​ma neka ga hla​de le​pe​za​ma, jer je već pos​ta​lo jako vru​će. Pred hra​mom se ro​ji​lo ne​iz​bro​ji​vo mnoš​tvo u bi​je​lo odje​ve​nih lju​di, mu​ška​ra​ca i žena, sta​ra​ca i dje​ce. Oni nisu us​tuk​nu​li pred na​di​ru​ćim če​ta​ma i boj​nim ko​li​ma. Crn​‐ ci su svo​jim oš​trim kop​lji​ma po​ti​ski​va​li lju​de u stra​nu, a pri​tom po​ne​ke uda​ra​li to​lja​‐ ga​ma. Ali lju​di je bilo mno​go, osje​ćaj mnoš​tva da​vao im je sna​ge, te us​pr​kos na​di​ra​‐ 266

nju voj​ni​ka... nisu uz​mi​ca​li. Iz​ne​na​da su pak grom​ko i ve​li​čaj​no uzvik​nu​li: “Amon!”, te se ba​ci​li na tlo is​pred na​ila​ze​ćih voj​ni​ka i boj​nih kola. Tako su ko​nji ga​zi​li po nji​ma, a ko​ta​či boj​nih kola pre​la​zi​li pre​ko ljud​skih ti​je​la. Čas​ni​ci su uvi​dje​li kako im je dalj​‐ nje na​pre​do​va​nje za​pri​je​če​no, ako ne žele pro​li​je​va​ti krv. Zato su opo​zva​li svo​je lju​de i po​vuk​li se, če​ka​ju​ći nove za​po​vi​je​di. Ta, fa​ra​on je iz​ri​je​kom za​bra​nio pro​li​je​va​nje krvi! Ipak, krv je već obo​ji​la ka​me​nje pros​tra​no​ga trga, gdje su ra​nje​ni​ci ste​nja​li i ja​‐ uka​li. A među svje​ti​nom je zav​la​da​lo ve​li​ko odu​šev​lje​nje, pri po​gle​du na voj​ni​ke u pov​la​če​nju. Zbog toga su si umis​li​li kako je po​bje​da nji​ho​va. Pe​pi​ta​mon se u me​đu​vre​me​nu pri​sje​tio fa​ra​ono​ve obja​ve ko​jom je, među os​ta​lim, ob​z​na​nio pro​mje​nu svo​ga ime​na u Eh​na​ton. Iz​ne​na​da je od​lu​čio i on pro​mi​je​ni​ti ime, že​le​ći time ste​ći nak​lo​nost fa​ra​ona. Kada su za​po​vjed​ni​ci, ku​pa​ju​ći se u zno​ju i zbu​‐ nje​ni, doš​li k nje​mu radi sa​vje​to​va​nja, hi​nio je kako ih ne čuje. Samo je ši​rom ras​tvo​‐ rio oči i re​kao: – Ne poz​na​jem ni​kak​vog Pe​pi​ta​mo​na. Moje je ime Pe​pi​ta​ton! Pepi, ko​jeg je bla​gos​‐ lo​vio Aton! Za​po​vjed​ni​ci su se zbog toga, a sva​ki je no​sio zla​tan bič i za​po​vi​je​dao pos​troj​bom od de​set sto​ti​na mo​ma​ka, stra​ho​vi​to ra​zja​ri​li. Za​po​vjed​nik pos​troj​be boj​nih kola tada je otvo​re​no re​kao: – Neka se Aton goni u naj​dub​lji po​nor! Kak​ve su to lu​do​ri​je? Što nam je či​ni​ti kako bi na​rod os​lo​bo​dio put do hra​ma? Iz​daj za​po​vi​je​di! Na to im se Pe​pi​ta​ton iz​ru​gi​vao, go​vo​re​ći: – Jes​te li rat​ni​ci ili žene? Ras​tje​raj​te svje​ti​nu! Ali ni​ka​ko ne​moj​te pro​li​je​va​ti krvi... Jer, tako je fa​ra​on iz​ri​je​kom za​po​vje​dio. Čuv​ši to, čas​ni​ci su se me​đu​sob​no zgle​da​li i plju​nu​li na tlo. Tada, bu​du​ći se više ni​‐ šta nije mo​glo pos​ti​ći, vra​ti​še se svo​jim lju​di​ma. Dok se odvi​ja​lo to sa​vje​to​va​nje na vi​so​koj ra​zi​ni, svje​ti​na je na​gr​nu​la za crn​ci​ma koji su uz​mi​ca​li. Po​je​di​ni se do​sje​ti​še, pa sta​do​še ču​pa​ti ka​me​nje iz no​gos​tu​pa i ba​ca​ti ga na voj​ni​ke. Os​ta​li su ur​la​li i vi​tla​li svo​jim tuč​ci​ma i od​lom​lje​nim gra​na​ma. Mnoš​‐ tvo je bilo go​le​mo, a lju​di su vi​kom po​ti​ca​li jed​ni dru​ge. Broj​ni crn​ci, po​go​đe​ni ka​me​‐ njem, le​ža​li su na tlu u vlas​ti​toj krvi. Ko​nji su po​div​lja​li zbog ur​la​nja lju​di, te su se pro​pi​nja​li i oti​ma​li. Zato su vo​za​či mo​ra​li ula​ga​ti mno​go tru​da i na​po​ra kako bi ih dr​‐ ža​li na uzdi. Za​po​vjed​nik pos​troj​be boj​nih kola, vra​tiv​ši se svo​jim če​ta​ma, imao je što vi​dje​ti! Ka​me​nje je i tu ima​lo po​gub​no​ga učin​ka, a među inim i nje​go​vom naj​bo​ljem i naj​v​rjed​ni​jem ko​nju bilo je ka​me​nom iz​bi​je​no oko i osa​ka​će​na jed​na noga. To ga je to​li​ko ra​zja​ri​lo da je po​čeo gnjev​no ur​li​ka​ti i ja​di​ko​va​ti: – Zlat​na moja stri​je​lo, sr​n​da​ću moj, sun​ča​na zra​ko moja! Iz​bi​li su ti oko so​ko​lo​vo i pre​bi​li ti nogu... A ti si uis​ti​nu dra​ži mome srcu od svog tog na​ro​da i svih bo​go​va za​‐ jed​no. I zato ću se osve​ti​ti! Ali, ne​moj​mo pro​li​je​va​ti krvi, jer je to fa​ra​on iz​ri​je​kom za​‐ bra​nio! Na čelu svo​jih boj​nih kola stu​štio se u mnoš​tvo, a sva​ki je vo​zač po​gra​bio u svo​ja 267

kola po jed​nog od naj​buč​ni​jih bun​tov​ni​ka. Pri​tom su ko​nji ga​zi​li star​ce i dje​cu, a vika se pre​tvo​ri​la u ste​nja​nje. A one koje su do​gra​bi​li, voj​ni​ci su za​da​vi​li uz​da​ma, te krv nije bila pro​li​ve​na. Jer, to je fa​ra​on iz​ri​je​kom za​bra​nio! Po​tom su okre​nu​li svo​ja kola i po​tje​ra​li na​trag, vu​ku​ći tru​pla za so​bom kako bi po​si​ja​li strah u srca lju​di. Nu​bij​ci su ot​pus​ti​li svo​je lu​ko​ve, na​sr​nu​li i da​vi​li svo​je žr​tve stru​na​ma. Da​vi​li su sve po redu, čak i dje​cu, a od ka​me​nja i uda​ra​ca bra​ni​li su se šti​to​vi​ma. No sva​kog rat​nim bo​ja​ma oli​če​nog crn​ca, koji se odvo​jio od svo​jih dru​go​va, svje​ti​na je iz​ga​zi​la no​ga​ma i ras​tr​‐ ga​la na ko​ma​de. Us​pje​li su s jed​nih boj​nih kola zba​ci​ti vo​za​ča, te mu tres​nu​li gla​vom o ka​me​nje no​‐ gos​tu​pa to​li​ko žes​to​ko te je puk​la, usred mah​ni​tih ur​li​ka i div​ljeg ushi​ta... Za​jed​no s Ho​rem​he​bom pro​ma​trao sam to stra​ho​vi​to div​lja​nje. Na​la​zi​li smo se u Ces​ti ov​no​va, odak​le smo ima​li samo dje​lo​mi​čan pre​gled zbi​va​nja. Me​tež, buka i str​ka pred hra​mom bili su to​li​ko stra​ho​vi​ti, pa za​pra​vo ni​smo mo​gli toč​no vi​dje​ti što se sve zbi​va. Sve nam je pos​ta​lo jas​ni​je tek nak​nad​no. U tom tre​nu, me​đu​tim, sve je iz​gle​da​‐ lo kraj​nje zbr​ka​no. – Ne​mam ov​las​ti, pa se ne smi​jem umi​je​ša​ti u ovaj po​kolj – objas​nio mi je Ho​rem​‐ heb. -Ali mis​lim, gle​da​ju​ći sve to, mogu po​pri​lič​no na​uči​ti! – Us​peo se na leđa lava s ov​nov​skom gla​vom, odak​le je imao bo​lji pre​gled. Us​put je gric​kao kruh po​ne​sen iz kr​‐ č​me “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”. Vr​hov​ni kra​ljev za​po​vjed​nik Pe​pi​ta​ton, u me​đu​vre​me​nu se ipak uz​ne​mi​rio. Jer, vri​‐ je​me je pro​la​zi​lo, a iz vod​no​ga sata uz nje​ga je is​klo​ko​ta​la sva voda, pa se spra​va za​‐ us​ta​vi​la. Bu​če​nje svje​ti​ne u nje​go​vom je uhu odje​ki​va​lo po​put hu​ča​nja bu​ji​ce. Po​nov​‐ no je sa​zvao za​po​vjed​ni​ke, uko​rio ih zbog odu​gov​la​če​nja, te re​kao: – Moja su​dan​ska mač​ka Mimo tre​ba se da​nas oma​ci​ti. Za​bri​nut sam zbog nje jer ni​sam tamo kako bih joj mo​gao po​mo​ći... U ime Ato​na, kre​ni​te ko​nač​no! Uđi​te i pre​‐ vr​ni​te prok​let Amo​nov kip, kako bi​smo svi mo​gli poći svom domu. Ina​če, Seta mi i svih vra​go​va, strg​nut ću lan​ce s va​ših vra​to​va i pre​lo​mi​ti vam bi​če​ve. Na to pri​se​žem! Čuv​ši to, za​po​vjed​ni​ci​ma je pos​ta​lo jas​no: pro​pa​li su, ka​kav god bio is​hod sve​ga toga. Zato su se među so​bom krat​ko po​sa​vje​to​va​li, po​zva​li u po​moć sve bo​go​ve pod​‐ zem​lja i od​lu​či​li spa​si​ti ba​rem svo​ju voj​nič​ku čast. Pres​tro​ji​li su svo​je čete i us​tre​mi​li se put svo​ga ci​lja, raz​ba​cu​ju​ći svje​ti​nu u stra​nu kao što pred po​pla​vom ot​pr​h​ne plje​‐ va. Kop​lja cr​na​ca se za​cr​ve​nje​še, krv je po​tek​la tr​gom. I sto​ti​nu puta sto​ti​nu mu​ška​ra​‐ ca, žena i dje​ce po​gi​nu​lo je toga ju​tra u ime Ato​na. Na​ime, kad su sve​će​ni​ci opa​zi​li kako voj​ni​ci kre​ću u oz​bi​ljan na​pad, za​tvo​ri​li su ve​li​ke pi​lon​ske dve​ri hra​ma, a na​rod se raz​bje​žao na sve stra​ne po​put po​div​lja​lih ova​ca. Crn​ci opi​je​ni krv​lju pro​go​ni​li su ih i ubi​ja​li stri​je​la​ma, a vo​za​či boj​nih kola stu​šti​li su se uli​ca​ma i pro​ba​da​li sva​kog dos​‐ tig​nu​tog bje​gun​ca kop​lji​ma. Bje​že​ći, na​rod je pro​dro u obliž​nji Ato​nov hram, pre​vr​‐ nuo žr​tve​ni​ke i po​bio sve sve​će​ni​ke koji su se tamo za​tek​li. Pro​go​ni​te​lji su u gr​me​ćim boj​nim ko​li​ma ju​ri​li za nji​ma. Tako je ka​me​no tlo Ato​no​va hra​ma usko​ro bilo na​top​‐ lje​no krv​lju i po​kri​ve​no umi​ru​ći​ma... 268

Zi​di​ne Amo​no​va hra​ma za​pri​je​či​le su, me​đu​tim, put Pe​pi​ta​to​no​vim cr​nač​kim če​ta​‐ ma. Oni nisu bili vič​ni na​pa​da​ti tak​ve ut​vr​de, a ni nji​ho​vi ov​no​vi za ru​še​nje zi​do​va nisu bili od neke vri​jed​nos​ti pred ba​kre​nim dve​ri​ma hra​ma. Tako voj​ni​ci nisu mo​gli uči​ni​ti ni​šta, nego tek op​ko​li​ti hram​ske zi​di​ne... A te su zi​di​ne okru​ži​va​le li​jep ko​mad zem​lji​šta, go​to​vo pra​vil​nu če​tvo​ri​nu ko​joj su stra​ni​ce bile duge oko ti​su​ću i sto​ti​nu puta de​vet sto​ti​na la​ka​ta! Sve​će​ni​ci su se us​pe​li na zi​di​ne i si​pa​li kle​tve na voj​ni​ke, a hram​ski su ču​va​ri oda​‐ pi​nja​li stri​je​le i ba​ca​li kop​lja na op​sad​ni​ke. Tako je po​gi​nu​lo još mno​go na​li​če​nih cr​‐ na​ca, a sve bez ikak​ve svr​he. S trga pred hram​skim vra​ti​ma uz​di​zao se te​žak za​dah krvi, a muhe iz ci​je​lo​ga gra​‐ da sle​gle su se amo u us​ta​la​sa​nim ro​je​vi​ma. Pe​pi​ta​ton je u svo​joj zlat​noj no​silj​ci pris​‐ ti​gao na trg. Od straš​no​ga mu je vo​nja po​si​vje​lo lice. Hi​tro je za​po​vje​dio ro​bo​vi​ma neka za​pa​le ta​mjan uoko​lo nje​ga. Smo​triv​ši to​li​ke po​gi​nu​le, za​pla​kao je, te ras​tr​gao odje​ću na sebi. No srce mu je za​pra​vo bilo ne​mir​no zbog nje​go​ve su​dan​ske mač​ke Mimo, te je re​kao svo​jim čas​ni​ci​ma: – Stre​pim, fa​ra​onov će gnjev biti kraj​nje stra​ho​vit. Nis​te sru​ši​li Amo​nov kip, a umjes​to toga bu​ji​ce krvi po​tek​le su žlje​bo​vi​ma! Ali ono što se slu​či​lo, ne može se više pro​mi​je​ni​ti. Mo​ram zato po​br​za​ti fa​ra​onu, iz​vi​jes​ti​ti ga o sve​mu što se zbi​lo. Pri​tom ću po​ku​ša​ti spo​me​nu​ti koju do​bru ri​ječ za vas. Is​to​dob​no mi je to pri​go​da pa mogu svra​ti​ti i svom domu. Mo​ram po​gle​da​ti kako je moja mač​ka! A us​put ću se i pre​svu​ći, jer ov​dje vla​da zas​tra​šu​ju​ći za​dah koji se ne uv​la​či samo u odje​ću nego čak i u samu kožu. U me​đu​vre​me​nu smi​ri​te crn​ce je​lom i pi​vom. A zi​di​ne hra​ma da​nas više ne mo​‐ že​mo na​pas​ti. Kao is​ku​san voj​sko​vo​đa znam to. Ni​smo oprem​lje​ni za na​pad na zi​di​ne. Ipak, kri​vi​ca nije do mene! Fa​ra​on nije ni jed​nom ri​je​čju spo​me​nuo mo​guć​nost op​sa​‐ de hra​ma. Zato neka osob​no od​lu​či što sad tre​ba po​du​ze​ti. Tog se dana nije zbi​lo više ni​šta bit​no. Za​po​vjed​ni​ci su po​vuk​li sve svo​je lju​de s po​lo​ža​ja is​pod zi​di​na i od go​mi​la mr​tvih. Po​tom su po​zva​li ops​kr​bu neka do​pre​mi hra​nu, kako bi Nu​bij​ci mo​gli jes​ti. U noći koja je us​li​je​di​la, po​ža​ri su bje​s​nje​li po gra​du. Kuće su pljač​ka​ne, oli​če​ni crn​ci pili su vino iz zlat​nih kupa, a Sar​dan​ci su le​ža​li na me​kim le​ža​je​vi​ma s nad​svo​‐ đem. Sve​će​ni​ci unu​tar zi​di​na hra​ma su ne​pres​tan​ce i ne​umor​no prok​li​nja​li laž​no​ga fa​ra​ona, kao i sve one koji su za​ta​ji​li ili iz​da​li Amo​na. Sav se ološ i kla​tež gra​da iz​vu​‐ kao iz svo​jih zak​lo​na: tati, pljač​ka​ši gro​bo​va, ces​tov​ni raz​boj​ni​ci i os​ta​li koji se nisu bo​ja​li bo​go​va, pa čak ni Amo​na. Po​bož​no su bla​go​si​lja​li ime Ato​na i od​la​zi​li u nje​gov hram, koji je na br​zi​nu bio očiš​ćen. Tamo su pri​ma​li križ ži​vo​ta iz ruku sve​će​ni​ka koji su pre​ži​vje​li pro​dor svje​ti​ne. Križ ži​vo​ta bi ovje​si​li oko vra​ta, kao za​štit​nu amaj​li​ju. Po​tom bi u tami noći lak​še kra​li, ubi​ja​li i pljač​ka​li, za​šti​će​ni kri​žom ži​vo​ta. I mo​ra​lo je pro​te​ći mno​go go​di​na da bi Teba opet pos​ta​la ono što je ne​koć bila, jer su tih ne​sret​nih dana moć i bo​gat​stvo gra​da otje​ca​li po​put krvi iz iz​bo​de​no​ga ti​je​la. 269

3 Ho​rem​heb je od​sjeo u mo​joj kući. Ali spa​vao nije. Bio je iz​mo​žden. Oči su mu iz dana u dan pos​ta​ja​le sve mrač​ni​je. Nije čak mo​gao ni jes​ti hra​nu, koju mu je Muti uvi​jek iz​no​va do​no​si​la. Muti je, po​put mno​gih žena, bila odu​šev​lje​na Ho​rem​he​bom i is​ka​zi​‐ va​la mu je više po​što​va​nja nego meni. Jer, bez ob​zi​ra na ste​če​no zna​nje, bio učen ili ne, u oči​ma žena bio sam tek čo​vjek mlo​ha​vih mi​ši​ća. – Meni je pot​pu​no sve​jed​no, Amon ili Aton – moz​gao je Ho​rem​heb – Bri​ga me za to! Ali, zbog tog će su​ko​ba moji lju​di po​div​lja​ti. Zato će mno​ga leđa mo​ra​ti oku​si​ti moga biča i mo​rat će pas​ti mno​ge gla​ve, pri​je nego ih pri​ve​de​ni raz​bo​ru. A to je ve​li​‐ ka šte​ta, jer mno​ge od njih osob​no poz​na​jem. Znam im i ime, znam nji​ho​ve zas​lu​ge i dje​la. Znam i kako su do​bri bor​ci, kad su pod ste​gom, kad ih dr​žiš na uzdi i po​šte​no gr​diš... Kap​tah se bo​ga​tio iz dana u dan, a lice mu je blis​ta​lo od mas​ti. Sada je noći pro​vo​‐ dio u kr​č​mi “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”. Tu su šar​dan​ski čas​ni​ci i na​red​ni​ci po​pi​je​no pla​ća​‐ li zla​tom! A u straž​njim so​ba​ma kr​č​me go​mi​la​la se sve veća mno​ži​na ukra​de​no​ga bla​‐ ga, dra​gu​lja, škri​nja i sa​go​va, koje su gos​ti da​va​li kao za​mje​nu za vino, ne pi​ta​ju​ći za ci​je​nu. Samu kuću nit​ko nije na​pa​dao, a tati su je obi​la​zi​li u ve​li​kom luku, jer su je ču​va​li Ho​rem​he​bo​vi lju​di. A Kap​tah je briž​no pa​zio da budu pi​ja​ni od ju​tra do mra​ka. Ipak su do​is​ta vjer​no i po​uz​da​no ču​va​li kr​č​mu, za​zi​va​ju​ći bla​gos​lov bo​go​va na nje​go​‐ vu gla​vu i ime. A jed​no​ga, ko​jeg su uhva​ti​li pri po​ku​ša​ju kra​đe, bez ima​lo ok​li​je​va​nja obje​si​li su o vra​ta, gla​vom na do​lje, kao opo​me​nu dru​gim pljač​ka​ši​ma i raz​boj​ni​ci​ma. Već tre​ćeg dana od po​čet​ka tih ne​mi​lih zbi​va​nja, moja za​li​ha li​je​ko​va bila je is​crp​‐ lje​na. Što je bilo još gore, nove se li​je​ko​ve nije mo​glo pri​ba​vi​ti. Čak ni za suho zla​to! Moje je umi​je​će zbog toga bilo ne​moć​no, su​očiv​ši se s bo​les​ti​ma koje su pli​je​ni​le kroz si​ro​tinj​sku če​t​vrt, ši​re​ći se zbog mr​tvih tru​pa​la i za​ga​đe​ne vode. Bio sam umo​ran, srce u gru​di​ma bilo mi je po​put rane, a oči su mi zbog po​manj​ka​nja sna bile pod​li​ve​ne krv​lju. Bio sam sit sve​ga! I si​ro​maš​nih, i oz​lje​da, i Ato​na... Zato sam oti​šao “Kro​ko​di​‐ lu” i tamo is​pi​jao mi​je​ša​no vino, sve dok me nije obo​ri​lo u te​žak san. Uju​tro me pro​bu​di​la Me​rit. Le​žao sam na nje​noj pros​tir​ci, a ona uz mene! Du​bo​ko po​sram​ljen, re​koh joj: – Ži​vot je po​put stu​de​ne noći, ali je uis​ti​nu slat​ko kada se dvo​je usam​lje​nih smrt​‐ ni​ka uza​jam​no gri​ju. Čak i onda ako im pri​tom dla​no​vi i oči lažu, za vo​lju nji​ho​va pri​ja​telj​stva. Zi​jev​nu​la je pos​pa​no i od​vra​ti​la mi: – Ot​kud znaš da moji dla​no​vi i moje oči lažu? Već mi je pri​sje​lo i doz​lo​gr​di​lo uda​‐ ra​ti voj​ni​ke po pr​sti​ma i ri​ta​ti ih u pot​ko​lje​ni​ce. Ov​dje, uz tebe, Si​nu​he, je​di​no je si​‐ gur​no i spo​koj​no mjes​to u ci​je​lo​me gra​du. To je po​či​va​li​šte gdje nit​ko neće po​seg​nu​ti 270

za mnom. Za​što je to tako, ne znam i ne mogu reći. Ali, malo sam i poz​li​je​đe​na, jer mi ka​zu​ju kako sam li​je​pa i kako na mom tr​bu​hu nema ikak​ve mane. A ti se nisi udos​to​‐ jao čak ni po​gle​da​ti ga! Po​pio sam pivo koje mi je po​nu​di​la. Htio sam hi​tro raz​bis​tri​ti mut​nu i bol​nu gla​vu. No to mi nije po​mo​glo u smiš​lja​nju ne​kak​vog pa​met​nog od​go​vo​ra. Po​gle​da​la me je u oči smi​je​še​ći se, prem​da je u du​bi​ni nje​nih sme​đih oči​ju po​či​va​la ne​kak​va tuga, po​put mrač​nih voda u du​bi​ni vre​la. – Si​nu​he – rek​la mi je bla​go. – Rado bih ti po​mo​gla, ako ika​ko mogu. Znam kako u ovom gra​du obi​ta​va žena koja se straš​no ogri​je​ši​la o tebe i ima pre​ma tebi ne​iz​mje​ran dug. U ove su dane ši​rom otvo​re​ni kro​vo​vi i po​do​vi... A i sva vra​ta. Na uli​ca​ma se zah​ti​je​va na​pla​tu broj​nih sta​rih du​go​va. Mo​gu​će bi i tebi do​bro či​ni​lo, ako bi po​šao po​rav​na​ti sta​re ra​ču​ne... Tako bi mo​žda iz​gu​bio svo​je vje​ro​va​nje kako je sva​ka žena po​put div​lji​ne u ko​joj ćeš sa​go​rje​ti. Od​vra​tio sam kako moje miš​lje​nje o njoj ni​kad nije bilo tak​vo. Po​tom sam oti​šao, ali nje​ne su ri​je​či os​ta​le u mo​jim mis​li​ma. Ta i ja sam tek čo​vjek! Srce mi je bilo na​‐ brek​lo od po​gle​da na krv, oz​lje​de i smrt. Je li baš to do​pri​ni​je​lo, te sam oću​tio lu​di​lo mrž​nje, to​li​ko straš​no te se upla​ših za sebe sa​mo​ga? Tako se pri​sje​tih hra​ma Bas​tut Mač​ko​gla​ve i kuće uz nje​ga, prem​da je vri​je​me po​put pi​je​ska pros​tru​ja​lo pre​ko tih sje​ća​nja. Ali, u tim da​ni​ma na​si​lja i stra​ha, mr​tvi su se di​za​li iz svo​jih gro​bo​va. I ja se pri​sje​tih svo​ga njež​no​ga oca Sen​mu​ta, kao i pre​do​bre maj​ke Kipe. Pri po​mis​li na njih i nji​ho​vu ne​volj​nu kob, usta mi je pre​pla​vio okus vru​će krvi. Tih dana u Tebi nije bilo ni​ko​ga tko je bio do​volj​no bo​gat ili ugle​dan, te bi bio iz​van po​gi​be​lji ako bi ho​dao uoko​lo. A za moju je na​ka​nu bilo do​volj​no po​ves​ti ne​ko​li​ko voj​ni​ka. U tom tre​nu, me​‐ đu​tim, ja još ni​sam znao što mi je na​ka​na. Zato sam oti​šao kući, uči​nio za svo​je bo​les​‐ ni​ke ono što se mo​glo, s ob​zi​rom na po​manj​ka​nje li​je​ko​va. Sta​nov​ni​ke si​ro​tinj​ske če​t​‐ vr​ti na​pu​tio sam neka is​ko​pa​ju vo​do​cr​pi​li​šta na oba​li ri​je​ke, kako bi oda​tle uzi​ma​li zdra​vi​ju vodu, koja se pro​čiš​ća​va pro​tje​ca​njem kroz mulj. Pe​to​ga je dana ne​kak​va uz​ne​mi​re​nost obu​hva​ti​la čak i čas​ni​ke, koji su bili pod Pe​‐ pi​ta​to​no​vim za​po​vjed​niš​tvom. Jer, voj​ni​ci više nisu slu​ša​li zna​ko​ve ro​go​va, vri​je​đa​ju​ći svo​je pre​dvod​ni​ke na uli​ca​ma, oti​ma​ju​ći im zlat​ne bi​če​ve i lo​me​ći ih pre​ko ko​lje​na. Zato su za​po​vjed​ni​ci otiš​li Pe​pi​ta​to​nu, ko​je​mu je već bilo pre​ko gla​ve ne​udob​no​ga voj​nič​kog ži​vo​ta. A čez​nuo je i za svo​jim če​tvo​ro​nož​nim ma​čjim mi​lje​ni​ca​ma... Uvje​‐ ri​li su ga i na​go​vo​ri​li neka za​tra​ži pri​jem kod fa​ra​ona, rek​ne mu is​ti​nu i odrek​ne se svo​ga služ​be​nog ovrat​ni​ka. I tako su pe​to​ga dana ve​li​čaj​ni glas​ni​ci pris​pje​li pred moj dom. Do​ni​je​li su po​ziv Ho​rem​he​bu, neka se po​ja​vi pred fa​ra​onom. Ho​rem​heb se di​‐ gao s le​žalj​ke po​put pra​vo​ga lava, hi​tro se umio i odje​nuo, te po​šao s mom​ča​di koja je pris​ti​gla po nje​ga. Jer, fa​ra​on je fa​ra​on... Nje​gov je po​ziv jed​nak za​po​vi​je​di ko​joj nema pro​tu​rje​čja. Ipak, od​la​ze​ći, Ho​rem​heb se nije suz​dr​žao od mrm​lja​nja sa​mo​me sebi u bra​du. Ko​li​ko sam ra​zu​mio, ra​di​lo se o sve​mu što je smje​rao iz​re​ći fa​ra​onu rav​no u lice. Jer, tih je dana i fa​ra​ono​va vlast bila po​lju​lja​na, te uis​ti​nu nit​ko nije znao što do​‐ 271

no​si su​traš​nji dan. Stu​piv​ši pred fa​ra​ona, Ho​rem​heb je re​kao: – Eh​na​to​ne, ne​ma​mo ni tre​na za gub​lje​nje. A ne​mam vre​me​na ni za po​nav​lja​nje sve​ga što sam ti sa​vje​to​vao. Že​liš li sve vra​ti​ti na sta​ro, da sve bude ona​ko kako je bilo, pre​daj mi svo​ju vlast na tri dana. Tre​ćeg dana ću ti je vra​ti​ti. I ne​ćeš mo​ra​ti ni​‐ kad saz​na​ti što se zbi​lo. – Ho​ćeš li sru​ši​ti Amo​na? – upi​tao je fa​ra​on zdvoj​no. – Ti si uis​ti​nu op​sjed​nut! – od​go​vo​rio mu je Ho​rem​heb. – Na​kon sve​ga što se zbi​lo, Amon mora pas​ti, ako ho​će​mo odr​ža​ti fa​ra​ono​vu vlast. Zato ću ga sru​ši​ti. Ali, ne pi​taj kako će se to zbi​ti! – Nje​go​ve sve​će​ni​ke ne smi​ješ poz​li​je​di​ti – re​kao je fa​ra​on. – Jer oni ne zna​ju što čine. – Tebi bi uis​ti​nu već sada tre​ba​lo otvo​ri​ti lu​ba​nju – otre​sao se Ho​rem​heb. – Oči​to nema dru​go​ga li​je​ka koji bi te mo​gao iz​li​je​či​ti! Us​pr​kos tome, pos​lu​šat ću tvo​je za​po​‐ vi​je​di, u ime onog doba kad sam po​krio tvo​ju sla​bost svo​jim pla​štom. Fa​ra​on je na to za​pla​kao i pre​dao mu svoj kra​ljev​ski bič i za​kriv​lje​ni kra​ljev​ski štap. Time je Ho​rem​heb pre​uzeo ob​na​ša​nje fa​ra​on​ske vlas​ti, ali i čas​ti, na tri dana. Što je toga časa on mis​lio, ako je išta i sti​gao mis​li​ti, te​ško mi je reći. On, si​ro​maš​no​ga po​‐ dri​je​tla i nez​na​no​ga ime​na, vi​nuo se do naj​ve​će čas​ti pris​po​do​bi​ve jed​nom smrt​ni​ku, čas​ti koja je čo​vje​ka uz​di​za​la bo​go​vi​ma. Ali, ko​li​ko je u tom tre​nu Ho​rem​heb, moj pri​ja​telj, bio još onaj sta​ri? Onaj ko​jeg sam upoz​nao dav​no​ga ju​tra u pus​ti​nji, dok sam u smrt​noj noći sta​rog fa​ra​ona pra​tio pres​to​lo​na​s​ljed​ni​ka i da​naš​njeg fa​ra​ona Eh​na​to​‐ na? Što je os​ta​lo od mla​di​ća koji je sli​je​dio so​ko​la i svog boga Ho​ru​sa, praš​nja​vih nogu i pod jed​nos​tav​nim ogr​ta​čem, na​oru​žan kop​ljem? Je li već ra​ni​je, ili mo​gu​će baš toga tre​na, stu​pio na sta​zu bo​go​va? Na stra​šan put ko​jim će poći i ko​jem ću ja biti svje​do​kom? Da​ka​ko, ni​sam bio na​zo​čan toj pri​vre​me​noj pri​mo​pre​da​ji vlas​ti. Tako ni​sam ni mo​‐ gao vi​dje​ti niti čuti što se uis​ti​nu zbi​lo na tom su​sre​tu. Doz​nao sam o tome od Ho​‐ rem​he​ba. A on je, pre​ma obi​ča​ju rat​ni​ka, svo​je ka​zi​va​nje ču​des​no is​ki​tio. Bilo kako mu dra​go, moj se pri​ja​telj Ho​rem​heb vra​tio u grad u fa​ra​ono​voj zlat​noj no​silj​ci i po​‐ te​gao uli​ca​ma za​zi​va​ju​ći voj​ni​ke po ime​nu. Oku​pio je oko sebe one naj​po​uz​da​ni​je i naj​po​vjer​lji​vi​je. Za​po​vje​dio je neka se ogla​se ro​go​vi, te svr​stao ljud​stvo pod nji​ho​vo zna​kov​lje, nji​ho​ve so​ko​le i lav​lje re​po​ve. Po​tra​ga se ote​gla svu noć. Kri​ci i ur​li​ci raz​li​‐ je​ga​li su se iz voj​nič​kih lo​go​ra, a u ru​ka​ma bi​če​va​te​lja obi​lje sno​po​va tr​sti​ke is​tro​ši​lo se i ras​pa​lo na tri​ješ​će. Ruke krv​ni​ka su se umo​ri​le, i ja​da​hu se kako ni​kad još nisu to​‐ li​ko cr​n​či​li. Ho​rem​heb je iz​dvo​jio svo​je naj​bo​lje lju​de i pos​lao ih u op​hod​nju uli​ca​ma. Za​po​vje​dio im je neka zgra​be sva​kog voj​ni​ka koji nije pos​lu​šao znak ro​go​va, te ga pri​ve​du na bi​če​va​nje. A mno​gi​ma, čije su ruke i odje​ća bili okr​vav​lje​ni, gla​va je smak​nu​ta pred oči​ma nji​ho​vih dru​go​va. Kada je ju​tro svi​ta​njem naj​a​vi​lo svoj do​la​‐ zak, te​ban​ski je ološ ute​kao u svo​je rupe po​put šta​ko​ra. Jer, svi za​te​če​ni u kra​đi i pri 272

pro​va​li u kuće, bili su na licu mjes​ta pro​bo​de​ni kop​ljem. Bje​že​ći u svo​ja taj​na skro​vi​‐ šta, te su pro​pa​li​ce ski​da​le s vra​ta i Ato​nov križ. Či​ni​li su to bo​je​ći se da bi po nje​mu mo​gli biti pre​poz​na​ti i uhva​će​ni. Ho​rem​heb je sa​zvao i sve gra​di​te​lje Tebe. Na​lo​žio im je neka sru​še sve kuće bo​ga​‐ tih i ras​ta​ve bro​do​ve. Tako je na​mje​rio brzo doći do po​treb​ne gra​đe. Po​tom je do​veo rad​ni​ke koji su gra​di​li ov​no​ve za ru​še​nje zi​do​va, ljes​tve, na​pra​ve za raz​bi​ja​nje vra​ta i op​sad​ne kule. Jeka če​ki​ća je odje​ki​va​la i is​pu​nja​la svu noć. Ali jače od sve​ga čuli su se kri​ci Nu​bi​ja​ca i Šar​da​na​ca koji su bili iz​lo​že​ni bi​če​va​nju. A to je bio zvuk koji je na​‐ ila​zio na odo​bra​va​nje gra​đa​na Tebe. Zbog toga su Ho​rem​he​bu u na​pri​jed opros​ti​li svo nje​go​vo na​si​lje, te mu pok​lo​ni​li svo​je srce. Naj​pa​met​ni​ji među sta​nov​ni​ci​ma Tebe bili su, na​ime, zbog svih tih ra​za​ra​nja i stra​da​nja već pre​ko gla​ve siti Amo​na. Zato su se na​da​li kako će ubr​zo biti sru​šen, a grad os​lo​bo​đen voj​ni​ka. Ho​rem​heb nije gu​bio vri​je​me na is​praz​ne pre​go​vo​re sa sve​će​ni​ci​ma Amo​na. Čim je ju​tar​nje si​vi​lo naj​a​vi​lo dan, iz​dao je za​po​vi​je​di svo​jim za​po​vjed​ni​ci​ma. Op​sad​ne kule ras​po​re​đe​ne su na pet mjes​ta uoko​lo zi​di​na hra​ma... A is​to​dob​no su pro​boj​ni ov​‐ no​vi za​po​če​li svo​ju grm​lja​vi​nu po ulaz​nim dve​ri​ma. Pri​tom nit​ko nije bio ra​njen, jer su voj​ni​ci svo​jim šti​to​vi​ma tvo​ri​li krov po​vrh sebe. Sve​će​ni​ci i hram​ski ču​va​ri, naj​vje​‐ ro​jat​ni​je opi​je​ni ra​ni​jim ne​us​pje​hom fa​ra​ono​vih sna​ga, pod​ci​je​ni​li su pro​tiv​ni​ka. Ra​‐ ču​na​li su, op​sa​da će biti ista kao i do tada. Zato nisu za​ku​ha​li vodu ni ras​to​pi​li smo​lu, koje bi sa zi​di​na mo​gli ba​ca​ti na na​pa​da​če. Sve u sve​mu, ni​ka​ko se nisu mo​gli opri​je​ti i odr​ža​ti pred tako od​luč​nim i do​bro us​kla​đe​nim na​pa​dom. Ras​pr​ši​li su se, te us​pla​hi​‐ re​no i čak bez​gla​vo jur​ca​li amo-tamo uoko​lo zi​di​na. Do​tle su iz dvo​ri​šta pod​no nji​ho​‐ vih nogu do​pi​ra​li uzvi​ci pres​tra​še​nog na​ro​da koji se tamo zak​lo​nio. Kada su naj​vi​ši sve​će​ni​ci opa​zi​li kako ulaz​ne dve​ri po​pu​šta​hu, a crn​ci se pe​nju na zi​di​ne, na​lo​ži​li su neka se za​tru​bi u ro​go​ve, kao znak za pres​ta​nak bor​be. Htje​li su sa​ču​va​ti pre​os​ta​le vjer​ni​ke, jer su oci​je​ni​li kako je za Amo​na već palo do​volj​no žr​ta​va. A tre​ba​lo je svo​je naj​vjer​ni​je sljed​be​ni​ke sa​ču​va​ti na ži​vo​tu, za služ​bu Amo​nu u bu​duć​nos​ti. Vra​ta su zato otvo​re​na, a voj​ni​ci su na Ho​rem​he​bo​vu za​po​vi​jed pus​ti​li svje​ti​nu, do tada sa​bi​je​‐ nu u dvo​ri​štu, neka se raz​bje​ži na sve stra​ne, kamo i . kuda je kome na vo​lju. Za​zi​va​‐ ju​ći Amo​na, lju​di su u stra​hu na​gr​nu​li iz dvo​ri​šta hra​ma, kroz na pola ra​zva​lje​ne i sada otvo​re​ne dve​ri, pa na trg pred hra​mom. Bje​že​ći, za​pla​še​no su se ogle​da​va​li, stra​‐ hu​ju​ći od voj​nič​ke ruke i osve​te. No Ho​rem​he​bo​vi voj​ni​ci, na iz​gled pot​pu​no rav​no​‐ duš​ni, pus​ti​li su ih neka ne​sme​ta​no utek​nu. Lju​di su, u biti, rado otiš​li svo​jim ku​ća​ma i zbog toga bili za​do​volj​ni. Za​dr​ža​va​nje i me​tež u pre​dvor​ji​ma hra​ma pos​ta​li su, na​‐ ime, kraj​nje ne​pod​noš​lji​vi. Po​go​to​vu ti​je​kom ljet​no​ga dana koji je pa​lio stra​ho​vi​tom ja​rom is​pod žar​ko​ga sun​ca. A bilo im je pre​ko gla​ve i Amo​na, bo​go​va i svih su​ko​ba. Time je Ho​rem​heb za​po​sjeo dvo​ri​šta, pre​dvo​rje, tr​go​vi​ne, sta​je i ra​di​oni​ce hra​ma. A sve to bez oz​bilj​ni​jih žr​ta​va i gu​bi​ta​ka. Kuća Ži​vo​ta i Kuća Smr​ti ta​ko​đer su doš​le pod nje​gov nad​zor. Li​ječ​ni​ke iz Kuće Ži​vo​ta pos​lao je u grad neka li​je​če bo​les​ne. U Kuću Smr​ti, me​đu​tim, nije dir​nuo. Jer, oni koji su obi​ta​va​li tamo, bili su iz​van ži​vo​ta i 273

za​šti​će​ni sve​ti​njom. I to uvi​jek i bez ob​zi​ra što se zbi​va​lo u vanj​sko​me svi​je​tu. Sve​će​‐ ni​ci i ču​va​ri us​pos​ta​vi​li su po​s​ljed​nju obra​nu u ve​li​kom hra​mu. Smje​ra​li su za​šti​ti​ti sve​ti​nju nad sve​ti​nja​ma. Sve​će​ni​ci su bili ba​ci​li čini na ču​va​re i dali im opoj​nih dro​ga, kako bi se mo​gli bo​ri​ti do smr​ti, ne osje​ća​ju​ći pri​tom bo​lo​va. Bit​ka u ve​li​kom hra​mu nas​tav​lje​na je do noći. Do tada je i po​s​ljed​nji od za​ča​ra​nih i op​sjed​nu​tih ču​va​ra ubi​jen, a s nji​ma i svi sve​će​ni​ci koji su pru​ža​li oru​ža​ni ot​por. Pre​os​ta​li su samo sve​će​ni​ci naj​vi​še​ga stup​nja. Oku​pi​li su se u sve​ti​štu, oko svo​ga boga. Tada je Ho​rem​heb za​po​vje​dio neka se ogla​se ro​go​vi u znak pres​tan​ka bor​bi. Od​mah je pos​lao lju​de skup​lja​ti mr​tve, s na​lo​gom neka sva tru​pla po​ba​ča​ju u ri​je​ku. Po​tom je osob​no is​tu​pio pred vi​so​ke sve​će​ni​ke Amo​na i re​kao: – Ne ra​tu​jem pro​tiv Amo​na. Rat​nik sam, a i sam slu​žim bogu Ho​ru​su, svom so​ko​‐ lu. Una​toč tome, mo​ram pos​lu​ša​ti fa​ra​ono​ve za​po​vi​je​di i svrg​nu​ti va​še​ga boga. Zar ne bi bilo pri​hvat​lji​vi​je i za vas i za mene, ako se u sve​ti​nji nad sve​ti​nja​ma ne bi za​tek​lo ni​kak​vo​ga obli​čja, koje bi voj​ni​ci osk​vr​nu​li i obeš​čas​ti​li? Jer ja ne že​lim po​či​ni​ti osk​‐ vr​nu​ća, prem​da zbog svo​je pri​se​ge mo​ram slu​ži​ti fa​ra​onu. Raz​mis​li​te o mo​jim ri​je​či​‐ ma. Za to vam os​tav​ljam jed​nu mje​ru vod​no​ga sata. Na​kon toga mo​že​te oti​ći u miru, a nit​ko neće dići ruku na vas, jer ne tra​žim vaše ži​vo​te. Ove se ri​je​či uči​ni​še sve​će​ni​ci​ma ra​zum​ni​ma i pri​hvat​lji​vi​ma. Ta bili su se već za​‐ gr​li​li, sprem​ni umri​je​ti za sla​vu Amo​na. Tako su os​ta​li u sve​ti​štu dok nije is​tek​la mje​‐ ra vode u vod​no​me satu. Tada je Ho​rem​heb svo​jom ru​kom strg​nuo za​vje​su sve​ti​šta i do​pus​tio sve​će​ni​ci​ma od​la​zak. Na​kon nji​ho​va od​la​ska, pros​to​ri​ja je os​ta​la praz​nom, te se ni​ka​kav kip ni obli​čje Amo​na nisu mo​gli vi​dje​ti. Sve​će​ni​ci su hi​tro uni​šti​li obli​čje svo​ga boga, a di​je​lo​ve skri​li pod svo​je ha​lje i pla​što​ve, te ih od​ni​je​li sa so​bom. Tako su mo​gli kas​ni​je obja​vi​ti da se zbi​lo čudo, te po​t​vr​di​ti kako Amon živi i da​lje. Ho​rem​heb je za​po​vje​dio stav​lja​nje fa​ra​ono​vog pe​ča​ta na sve tr​go​vi​ne. Svo​jom je ru​kom za​pe​ča​tio sve po​dru​me, u ko​ji​ma je bilo skri​ve​no zla​to i sre​bro. A još iste ve​če​‐ ri, uz svje​tlo broj​nih luči, kle​sa​ri su se ba​ci​li na po​sao bri​sa​nja Amo​no​va ime​na sa svih ki​po​va i iz svih nat​pi​sa. Ti​je​kom noći Ho​rem​heb je us​pio od​stra​ni​ti s trga sva tje​‐ le​sa po​gi​nu​lih i raz​ba​ca​ne di​je​lo​ve ti​je​la. Is​to​dob​no je pos​lao svo​je lju​de ga​si​ti po​ža​re koji su još uvi​jek ha​ra​li i pus​to​ši​li po ne​kim di​je​lo​vi​ma gra​da. Bo​ga​ta​ši i ugled​ni​ci Tebe, ne​tom su do​ču​li o svrg​nu​ću Amo​na te po​nov​nom us​pos​‐ tav​lja​nju mira i reda, po​ja​vi​li su se u svo​joj naj​pro​bra​ni​joj odje​ći. Za​pa​li​li su i svje​tilj​‐ ke pred svo​jim ku​ća​ma, te iz​aš​li na uli​ce sla​vi​ti Ato​no​vu po​bje​du. Čla​no​vi dvo​ra, koji su iz​bje​gli u fa​ra​ono​vu Zlat​nu Kuću, do​prem​lje​ni su sada bro​dom u grad. A nebo po​‐ vrh Tebe usko​ro se za​ža​ri​lo cr​ve​ni​lom od svje​tla broj​nih sve​ča​nih luči i svje​tilj​ki. Na​‐ rod je pak ra​si​pao cvi​je​će po uli​ca​ma. Lju​di su se me​đu​sob​no gr​li​li, uz uzvi​ke i smi​‐ jeh. Ho​rem​heb nije mo​gao za​pri​je​či​ti mje​šta​ne u nu​đe​nju Šar​da​na​ca vi​nom, a nije ome​tao ni ot​mje​ne žene u gr​lje​nju cr​na​ca koji su na vr​ho​vi​ma ko​pa​lja no​si​li na​dje​nu​‐ te gla​ve sve​će​ni​ka koje su po​bi​li. Teba se te noći ve​se​li​la u sla​vu Ato​na. U nje​go​vo je ime i sla​vu sve bilo do​pu​šte​no, te nije bilo raz​li​ke iz​me​đu Egip​ća​na i cr​na​ca. Kao do​‐ 274

kaz tome, ugled​ne žene s dvo​ra čak su pu​šta​le Nu​bij​ce u svo​je do​mo​ve. Iz​vuk​le su i svo​je nove ljet​ne ha​lje na​či​nje​ne pre​ma po​s​ljed​njim na​va​da​ma na dvo​ru, te uži​va​le u mu​žev​nos​ti cr​nih rat​ni​ka i ki​sel​kas​tom i opo​rom za​da​hu po krvi, koji se od njih ši​rio. A kad je je​dan ra​nje​ni ču​var hra​ma, koji se do tada skri​vao u sje​ni zi​di​na, ne​ka​ko is​‐ pu​zao na trg, za​zi​va​ju​ći Amo​na u svom za​no​su i op​sjed​nu​tos​ti, sa​tr​li su mu gla​vu o ka​me​nje uli​ce. A ot​mje​ne su žene sla​ve​ći ple​sa​le oko ti​je​la ne​sret​ni​ka... Sve sam to pro​ma​trao svo​jim ro​đe​nim oči​ma. A na​kon što se sve iz​re​da​lo pred mo​‐ jim po​gle​dom, uhva​tio sam gla​vu obje​ma ru​ka​ma. Pos​tao sam i rav​no​du​šan pre​ma sve​mu što se zbi​lo. Po​mis​lio sam kako nema tog boga koji bi iz​li​je​čio čo​vje​ka od nje​‐ go​va lu​di​la. To me je uči​ni​lo pot​pu​no beš​ćut​nim, te po​br​zah “Kro​ko​di​lu”. Me​ri​ti​ne su ri​je​či plam​tje​le u mom srcu, te po​zvah voj​ni​ke koji su tamo stra​ža​ri​li. Pos​lu​ša​li su me bez po​go​vo​ra, bu​du​ći su me čes​to vi​đa​li u druš​tvu Ho​rem​he​ba... Prem​da nisu zna​li ni kamo niti za​što ide​mo. Po​veo sam ih kroz noć ushi​ta i za​no​sa. Pro​la​zi​li smo po​red raz​dra​ga​nih ple​sa​ča koji su igrom is​ka​zi​va​li opću ra​dost na uli​ca​ma. I ja sam bio kao u ne​kom čud​nom za​no​su, is​to​dob​no i po​ne​sen i mr​tvač​ki le​den. Kroz svo to slav​lje vo​dio sam ih pre​ma hra​mu Mač​ko​gla​ve i kući Ne​fer​ne​fer​ne​fer. Kad smo pris​ti​gli do moga ci​lja, za​tek​li smo i ov​dje ve​se​lo ras​po​lo​že​nje. I tu su plam​tje​le luči i go​rje​le svje​‐ tilj​ke. Iz kuće, koja nije bila op​ljač​ka​na niti je pre​tr​pje​la ikak​ve šte​te, zvu​ko​vi i buka pi​jan​ke do​pi​ra​li su sve do uli​ce. Sti​gav​ši amo, ko​lje​na su mi za​drh​ta​la, a že​lu​dac mi je pro​pao u nez​na​ne du​bi​ne. Ipak, smo​gao sam sna​ge... Hi​ne​ći od​luč​nost, re​kao sam voj​‐ ni​ci​ma: – Ovo su za​po​vi​je​di Ho​rem​he​ba, moga pri​ja​te​lja i kra​lje​vo​ga vr​hov​nog za​po​vjed​‐ ni​ka. Uđi​te u kuću! Tamo ćete naći ženu oho​la dr​ža​nja, s oči​ma na​lik ze​le​nom ka​me​‐ nju. Do​ve​di​te mi je! Us​pro​ti​vi li se, uda​ri​te je dr​škom kop​lja po gla​vi. Ali joj ne​moj​te na​ni​je​ti ni​kak​vo dru​go zlo...! Voj​ni​ci ra​zve​se​lje​no stu​pi​še u kuću. Iz nje su usko​ro is​te​tu​ra​li pre​pla​še​ni gos​ti, a slu​ge su za​zva​le stra​žu. Moji lju​di ubr​zo se po​ja​vi​še s vo​ćem, med​nim ko​la​či​ći​ma i vr​‐ če​vi​ma vina u ru​ka​ma. So​bom su do​ni​je​li i Ne​fer​ne​fer​ne​fer. Opi​ra​la se i bo​ri​la, te su je po​čas​ti​li dr​škom kop​lja po gla​vi. Pri​tom joj je pala vla​su​lja, a glat​ko iz​bri​ja​na gla​va je kr​va​ri​la. Po​lo​žio sam svoj dlan na nje​ne gru​di. Koža joj je bila glat​ka po​put to​plo​ga stak​la. Ali se meni uči​ni​la po​put do​di​ra zmij​ske kože. Oću​tjeh nje​no srce kako bije, te sam spoz​nao, neo​z​li​je​đe​na je... Ipak sam je umo​tao u tam​nu pros​tir​ku, ona​ko kako se uma​‐ ta​ju tru​pla mr​tvih. Po​tom sam je smjes​tio u no​silj​ku. Pris​ti​gla op​hod​nja nije me ome​ta​la, uvje​riv​ši se kako me pra​te voj​ni​ci. Moji na​oru​‐ ža​ni pra​ti​te​lji su me sli​je​di​li pre​ma Kući Smr​ti, a ja sam sje​dio u no​silj​ci koja se nji​ha​‐ la. Be​s​vjes​no ti​je​lo Ne​fer​ne​fer​ne​fer dr​žao sam u svom na​ru​čju. Bila je još uvi​jek li​je​‐ pa, ali meni mr​ski​ja i od​vrat​ni​ja od zmi​je. Tako smo išli kroz buč​nu i ra​zuz​da​nu te​‐ ban​sku noć, te sti​go​smo do Kuće Smr​ti. Tamo sam voj​ni​ke da​ri​vao zla​tom i ot​pus​tio ih. Ot​pre​mio sam i no​silj​ku... 275

No​se​ći Ne​fer​ne​fer​ne​fer na ru​ka​ma, stu​pio sam u Kuću Smr​ti. Pe​ra​či​ma tje​le​sa, koji mi do​đo​še u su​sret, re​kao sam: – Do​no​sim ti​je​lo žene koje sam na​šao na ces​ti. Ne znam joj ime​na ni obi​te​lji... Pret​pos​tav​ljam kako će na​kit ko​jeg nosi biti dos​tat​na na​gra​da za vaš trud, po​bri​ne​te li se i oču​va​te nje​no ti​je​lo za vječ​nost. Uz​vra​ti​še mi bu​ji​com naj​cr​njih kle​tvi, koje sam već poz​na​vao, te iz​ja​vi​še: – Bu​da​lo! Zar mis​liš kako ne​ma​mo do​volj​no str​vi​na ovih dana, za koje se mo​ra​mo po​bri​nu​ti? I tko će nas na​gra​di​ti za naš trud? Ali, kad su raz​mo​ta​li crnu pros​tir​ku, na​glo su za​muk​nu​li. Ot​kri​li su ti​je​lo koje je bilo to​plo... Ski​nu​še joj po​tom odje​ću i na​kit, te se uvje​ri​še o nje​noj lje​po​ti. Bila je ljep​ša od bilo koje žene, ika​da do​ne​se​ne u Kuću Smr​ti. Nisu mi rek​li više ni ri​je​či, nego po​lo​ži​še dla​no​ve na nje​ne gru​di i pri​tom oću​tje​še i srce kako joj bije is​pod glat​ke kože. Brže-bo​lje su je po​nov​no pre​kri​li cr​nom pros​tir​kom, na​mi​gu​ju​ći je​dan dru​go​me i kri​ve​ći lica... Pri​tom su se oča​ra​no smje​ška​li, što je na nji​ho​vim straš​nim li​ci​ma dje​‐ lo​va​lo pot​pu​no nes​tvar​no i još užas​ni​je. – Pođi svo​jim pu​tem, stran​če – re​ko​še mi smjer​no. – I neka je bla​gos​lov​lje​no ovo tvo​je dje​lo. Uči​nit ćemo sve kako bi ovo ti​je​lo za​šti​ti​li za vječ​nost. Ko​li​ko je do nas sa​‐ mih, za​dr​žat ćemo je se​dam​de​set puta se​dam​de​set dana, kako bi nje​no ti​je​lo bilo do​is​‐ ta za​šti​će​no, te za sva vre​me​na os​ta​lo li​je​po i svje​že. Tako sam od Ne​fer​ne​fer​ne​fer na od​go​va​ra​ju​ći na​čin na​pla​tio ra​ni​ji dug... Tako je tre​ba​la is​pa​šta​ti za zlo​čin koji mi je uči​ni​la na ra​čun mo​jih ro​di​te​lja. Za​miš​ljao sam kako će se osje​ća​ti, na​kon što se pro​bu​di pod svo​do​vi​ma Kuće Mr​tvih, op​ljač​ka​na i li​‐ še​na svo​ga bo​gat​stva, u moći pe​ra​ča tje​le​sa i onih koji se bave bal​za​mi​ra​njem. A ako sam išta znao o mo​jim biv​šim po​lu​dru​go​vi​ma u Kući Smr​ti, oni je si​gur​no više ni​kad neće pus​ti​ti na svje​tlo dana. To je bila moja osve​ta. Jer, Ne​fer​ne​fer​ne​fer sam mo​gao za​hva​li​ti što sam upoz​nao Kuću Mr​tvih. No moja je osve​ta bila dje​ti​njas​ta, kako ću to nak​nad​no ot​kri​ti i po​ka​za​ti... Ali nije još doš​lo vri​je​me za po​tan​ko ka​zi​va​nje o tome. Sada mogu reći tek to​li​ko: osve​ta je mo​žda slat​ka i opoj​na, ali je od svih plo​do​va ljud​sko​ga bit​ka naj​pro​laz​ni​ja. I iza sva​ke osve​te reži mr​tvač​ka gla​va. Priz​na​jem, i meni je osve​ta toga tre​na bila slat​‐ ka. U tre​nu os​tva​re​nja is​pu​ni​la me je ci​je​log, od tje​me​na do vrha nož​nih pr​sti​ju. Ali je sva​ka opoj​nost iš​čez​la, čim sam iz​a​šao iz Kuće Smr​ti. Umjes​to ra​ni​je slat​ke opi​je​nos​ti, obu​ze​la me le​de​na hlad​no​ća po​pra​će​na osje​ća​jem be​smis​le​nos​ti. Ni​sam na​šao za​do​‐ vo​lje​nje ni u po​mis​li kako sam svo​jim dje​lom mo​žda spa​sio po​ne​kog ne​si​gur​nog mla​‐ di​ća od sra​mo​te i pre​ra​ne smr​ti. Pro​past, sra​mo​ta i smrt bili su, na​ime, stal​ni i vjer​ni pra​ti​te​lji uz Ne​fer​ne​fer​ne​fer. Ipak, ni ta me mi​sao nije za​do​vo​lji​la niti me je smi​ri​la. Jer sve ima neki smi​sao, bez ob​zi​ra je li nam on poz​nat ili nije. Is​ti​ni za vo​lju, naj​češ​će taj smi​sao ne vi​di​mo. Tek ga po​ne​kad, čak vrlo ri​jet​ko, na​zi​re​mo. A i tada je ne​ka​ko ne​ja​san, kao u ma​gli. Pi​tao sam se, nije li to još jed​na gro​zo​mor​na šala bo​go​va, koji su time lju​de sta​vi​li na ne​pres​ta​nu kuš​nju. I zato, što je čo​vjek pa​met​ni​ji, to je i ne​sret​ni​‐ 276

ji... On sve više na​zi​re neki smi​sao, pos​ta​je svjes​tan nje​go​va pos​to​ja​nja, ali ga ni​ka​ko ne može do​ku​či​ti. Zato su ne​uki i bu​da​le sret​ni​ji. Njih tak​ve mis​li ne more. Pre​ma tome, i pos​to​ja​nje Ne​fer​ne​fer​ne​fer ima​lo je neki smi​sao i svr​hu, pa time i oprav​da​nje. Na svi​je​tu mora biti i žena nje​ne vr​ste i pris​po​do​be, kako bi mu​ška srca bila stav​lje​na na kuš​nju. A ako je sve, ipak, be​smis​le​no? Tada je i ovaj moj čin bio is​pra​zan i bez​na​‐ ča​jan, kao u os​ta​lom i sva​ko dru​go ljud​sko dje​lo. I ko​nač​no, ako je baš sve bez ikak​vo​‐ ga smis​la, zar ne bi bilo bo​lje po krat​kom se pos​tup​ku uto​pi​ti u ri​je​ci, pa neka nam voda od​ne​se ti​je​lo bez tra​ga? Vra​tiv​ši se “Kro​ko​di​lu”, spa​zio sam Me​rit i re​kao joj: – Na​pla​tio sam dug. I to mo​žda na na​čin straš​ni​ji nego je to itko uči​nio ika​da ra​ni​‐ je... Ipak, osve​ta mi ne daje olak​ša​nja. Srce mi je još praz​ni​je nego ra​ni​je. I una​toč to​‐ pli​ni noći, moji su udo​vi le​de​ni. Pio sam vina, ali ono mi je u us​ti​ma ima​lo okus pra​ši​ne. Re​kao sam: – Neka mi ti​je​lo usah​ne i pro​pad​ne, po​lo​žim li ikad više dlan na neku ženu. Jer, što više raz​miš​ljam o že​na​ma, to ih se više bo​jim... Ti​je​lo im je pus​toš, a srce smr​to​nos​na stu​pi​ca. Po​mi​lo​va​la mi je ruke. Po​gle​da​la je svo​jim sme​đim oči​ma rav​no u moje, te rek​la: – Si​nu​he, ti nisi ni​kad upoz​nao ženu koja bi ti že​lje​la do​bro? – Neka me svi bo​go​vi Egip​ta – od​go​vo​rio sam joj – oču​va​ju od žene koja bi mi že​‐ lje​la do​bro! I fa​ra​on želi samo do​bro! Pa je ipak ri​je​ka puna pod​bu​hlih mr​tvih tru​pa​la, za​hva​lju​ju​ći toj nje​go​voj do​broj že​lji... Po​nov​no sam pio vina. Po​tom sam i za​pla​kao. Ko​nač​no sam se iz​no​va obra​tio Me​‐ rit: – Me​rit, tvo​ji su obra​zi glat​ki po​put stak​la, a dla​no​vi su ti to​pli. Do​pus​ti mi ove noći do​tak​nu​ti us​na​ma tvo​je obra​ze i sta​vi​ti moje hlad​ne ruke među tvo​je to​ple dla​‐ no​ve. Tada bih mo​gao spa​va​ti bez sno​va. Za to ću ti dati što god po​že​liš. Na​smi​ja​la se tuž​no i rek​la: – Si​nu​he, to kroz tvo​ja usta “kro​ko​di​lov rep” zbo​ri! Ali na​vik​nu​la sam se već na to! Zato ti neću za​mje​ri​ti i neću se uvri​je​di​ti. Ipak znaj, Si​nu​he, od tebe ne tra​žim baš ni​‐ šta i ni​kad u svom živ​lje​nju ni​sam tra​ži​la išta od ne​kog mu​škar​ca. I ni od koga ni​sam ni​kad uze​la dar, koji bi imao neku vri​jed​nost. A ono što da​jem, da​jem od srca. Tako i tebi da​jem ono što tra​žiš, od srca, ne tra​že​ći ni​šta za uz​vrat. I to zato, jer sam usam​lje​‐ na po​put tebe... Uze​la je vin​sku kupu iz moje drh​ta​ve ruke, te je pros​tr​la svo​ju ro​go​ži​nu za mene. Po​tom se smjes​ti​la uz mene, gri​ju​ći moje dla​no​ve svo​ji​ma. Do​ti​cao sam nje​ne glat​ke obra​ze svo​jim us​na​ma i udi​sao mi​omi​ris ce​dro​vi​ne koji je iz​vi​rao iz nje​ne puti. Tako smo se za​jed​no pre​da​li užit​ku. Bila mi je pri​tom po​put oca i po​put maj​ke. I kao raz​ga​‐ lje​na žara u stu​de​noj zim​skoj noći. I po​put obal​nog svje​tla koje vodi po​mor​ca nje​go​‐ vom domu, kroz noć i olu​ju. A kad sam us​nuo, bila mi je kao Mi​nea; Mi​nea koju sam za​uvi​jek iz​gu​bio. I po​či​vao sam uz nju, kao da sam po​red Mi​nee na nje​nom vječ​nom 277

pješ​ča​nom po​či​va​li​štu, u domu kret​skog boga, na dnu mora. I te me noći nisu po​ho​di​‐ li zli sno​vi, već sam spa​vao du​bo​ko i mir​no. A ona mi je šap​ta​la u uho onak​ve ri​je​či, kak​ve briž​na mati ša​pu​će u uho dje​te​ta koje se boji tame. Od te je noći Me​rit pos​ta​la mo​jom pri​ja​te​lji​com. U nje​nim sam ru​ka​ma mo​gao još je​dan​put po​vje​ro​va​ti kako pos​to​ji ne​što veće i ve​li​čaj​ni​je od mene, ne​što iz​van moje moći shva​ća​nja, ne​što što je vri​jed​no živ​lje​nja. Sli​je​de​će​ga ju​tra joj re​koh: – Me​rit, ja sam raz​bio vrč s jed​nom že​nom, koja je mr​tva. I još uvi​jek imam zlat​nu vrp​cu ko​jom sam ve​zi​vao nje​ne duge vla​si. Ali sada, u ime na​še​ga pri​ja​telj​stva, spre​‐ man sam s to​bom raz​bi​ti vrč, ako to že​liš. Zi​je​va​la je, te za​peš​ćem ruke pre​kri​la usta i rek​la: – Ni​kad više ne smi​ješ piti “kro​ko​di​lo​vih re​po​va”, Si​nu​he. Jer, na​kon toga, sli​je​de​‐ će​ga dana da​ješ ša​ša​ve iz​ja​ve. Pri​sje​ti se, odras​la sam u kr​č​mi... I ni​sam više ne​duž​na dje​voj​ka koja bi te mo​gla uhva​ti​ti za ri​ječ. Pa na​kon toga bila du​bo​ko ra​zo​ča​ra​na i ne​‐ sret​na! – Gle​da​ju​ći te u oči, Me​rit, mogu po​vje​ro​va​ti kako na svi​je​tu ima i do​bro​na​mjer​‐ nih žena... – Re​kav​ši to, do​ta​kao sam nje​ne glat​ke obra​ze us​na​ma. – Zato ti to nu​dim! A i kako bi zna​la ko​li​ko mi zna​čiš... Smi​je​ši​la se i po​tom rek​la: – Za​mi​je​tio si, za​bra​ni​la sam ti dalj​nje pi​je​nje “kro​ko​di​lo​va repa”. Jer, prvi znak že​‐ ni​ne nak​lo​nos​ti i njež​nos​ti pre​ma mu​škar​cu je za​bra​na ne​če​ga. Ona time želi oću​tje​ti i pro​vje​ri​ti svo​ju moć nad njim. Zato, ne go​vo​ri​mo o vr​če​vi​ma, Si​nu​he! Ti znaš, moja je pros​tir​ka i tvo​ja, kada si god tako usam​ljen i tu​žan... No neka te ne poz​li​je​di, ut​vr​diš li kako na svi​je​tu ima i dru​gih osim tebe, koji su usam​lje​ni i tuž​ni. Kao ljud​sko biće, i ja sam slo​bod​na bi​ra​ti si druš​tvo. A ni tebe ne že​lim ve​za​ti, ni na koji na​čin. I tako, una​‐ toč i za inat sve​mu, dat ću ti “kro​ko​di​lov rep” svo​jom ru​kom. To​li​ko je ču​dan i neo​bi​čan ljud​ski ra​zum... I to​li​ko malo poz​na​je svo​ga vlas​ti​tog srca. Zato je moje srce toga tre​na bilo slo​bod​no i la​ga​no po​put pti​ce, pa više ni​sam pri​zi​vao u sje​ća​nje svo zlo koje je mi​nu​lo tih dana. Bio sam za​do​vo​ljan i toga dana ni​‐ sam više oku​sio “kro​ko​di​lo​va repa”...

4 Sli​je​de​će​ga sam ju​tra oti​šao po Me​rit, kako bi​smo za​jed​no pro​ma​tra​li fa​ra​onov sve​ča​‐ ni mi​mo​hod. Una​toč tome što je bila odras​la u kr​č​mi, či​nja​še se vrlo dra​žes​nom u no​‐ voj ljet​noj ha​lji​ni, skro​je​noj po no​voj na​va​di. Zato se uop​će ni​sam tre​bao sti​dje​ti dok sam sta​jao uz nju, u ogra​đe​nom pros​to​ru pre​dvi​đe​nom za fa​ra​ono​ve mi​lje​ni​ke. Ljud​sko je srce to​li​ko ne​pre​dvid​lji​vo i nes​poz​nat​lji​vo! Fa​ra​ono​va me je is​ti​na bila 278

to​li​ko zas​li​je​pi​la, te ni​sam slu​tio ni​šta zla, prem​da je ljet​na vru​ći​na gu​ši​la, is​pu​nje​na vo​njem dima iz ru​še​vi​na, koje su se još pu​ši​le, te od​vrat​nim smra​dom ras​pa​da​ju​ćih tje​le​sa koji je do​pi​rao s ri​je​ke. Ve​li​čans​tve​na Ces​ta ov​no​va bila je oki​će​na zas​ta​vi​ca​‐ ma, a duž nje je s obje stra​ne sta​ja​lo ve​li​ko mnoš​tvo. Svi su doš​li vi​dje​ti fa​ra​ona. Dje​‐ ča​ci su se us​pe​li na dr​ve​će u vr​to​vi​ma koji su obrub​lji​va​li ces​tu. A na Pe​pi​ta​to​nov na​‐ log pos​tav​lje​ne su duž ci​je​lo​ga puta bez​broj​ne ko​ša​ri​ce s cvi​je​ćem, kako bi gle​da​te​lji mo​gli nji​me za​si​pa​ti fa​ra​ono​vu sta​zu. Jer, ta​kav je bio obi​čaj... I ja sam bio do​bro ras​‐ po​lo​žen. Srce mi je bilo puno nade i sun​če​ve to​pli​ne. Či​ni​lo mi se kako na​zi​rem slo​bo​‐ du i svje​tlo za Egi​pat. Iz fa​ra​ono​ve sam kuće bio, na​ime, pri​mio po​ve​lik zla​tan pe​har i pos​tav​lje​nje za Kra​lje​vog otva​ra​ča lu​ba​nja. Uz mene je sta​ja​la zre​la i li​je​pa žena, koja mi je bila pri​ja​te​lji​com. A oko nas, u tom pov​la​šte​nom pros​to​ru, mo​gao sam vi​dje​ti samo sret​ne, na​smi​je​še​ne lju​de. Lica onih koji su sta​ja​li po stra​ni, bila su iz​van moga vi​do​kru​ga. Ipak je u sve​mu bilo ne​što neo​bič​no... Vla​da​la je ne​kak​va ne​uobi​ča​je​na i čak za​go​net​na ti​ši​na. U njoj se jas​no čulo grak​ta​nje vra​na s kro​vo​va hra​ma. Tih su se dana vra​ne i str​vi​na​ri sle​gli u Tebu sa sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta. Bili su to​li​ko pre​žde​ra​ni da nisu mo​gli od​le​tje​ti i ot​pr​h​nu​ti na​trag u svo​ja brda. Mo​žda je po​gre​ška bila u tome što su na​li​če​ni crn​ci stu​pa​li iza fa​ra​ono​ve no​silj​ke. Već sam po​gled na njih pro​bu​dio je ja​rost među svje​ti​nom. Ta malo je bilo onih, koji nisu stra​da​li ili pre​tr​pje​li neku ne​prav​du tih dana. Mno​gi​ma je dom pro​gu​ta​la va​tra. Suze žena nisu se još osu​ši​le, a oz​lje​de mu​že​va još su pek​le is​pod svje​žih za​vo​ja. A nji​ho​va na​tu​če​na i raz​bi​je​na usta nisu se mo​gla smi​je​ši​ti. Fa​ra​on Eh​na​ton se po​ja​vio, nji​šu​ći se u svo​joj no​silj​ci, vi​so​ko iz​nad gla​va na​ro​da i dos​tu​pan sva​či​jem po​gle​du. Na gla​vi je no​sio kru​ne Dva Kra​ljev​s​tva, sat​ka​ne od obli​čja lo​po​ča i pa​pi​ru​sa. Ruke su mu bile pre​kri​že​ne na pr​si​ma, a u ša​ka​ma je čvr​sto sti​skao svoj za​kriv​lje​ni štap i kra​ljev​‐ ski bič. Sje​dio je ne​po​mič​no, po​put kipa, ona​ko kao što su u svim vre​me​ni​ma i svim pri​go​da​ma fa​ra​oni sje​di​li pred na​ro​dom. A kad se po​ja​vio, zav​la​da​la je pra​va prav​ca​ta grob​na ti​ši​na. Kao da su od po​gle​da na nje​ga za​ni​je​mje​la sva ljud​ska grla. Voj​ni​ci koji su ču​va​li put ko​jim se kre​ta​la fa​ra​ono​va po​vor​ka, po​di​gli su svo​ja kop​lja i klik​nu​li u znak poz​dra​va. A oni ugled​ni​ji i bo​ga​ti​ji među na​zoč​ni​ma, ta​ko​đer su se pri​dru​ži​li poz​dra​vu. Po​če​li su vi​ka​ti i ba​ca​ti cvi​je​će pred fa​ra​ono​vu no​silj​ku. U pri​je​te​ćem muku svje​ti​ne, me​đu​tim, ti su uzvi​ci zvu​ča​li sla​bač​ko, jad​no i sa​mi​los​no... Tek po​put zuja usam​lje​ne mu​ši​ce u glu​hoj zim​skoj noći. Zato su i ti po​je​din​ci usko​ro za​muk​nu​li i me​đu​sob​no se za​ču​đe​no zgle​da​li. Fa​ra​on se tada, pro​tiv​no svim obi​ča​ji​ma, ipak po​mak​nuo. Po​di​gao je za​kriv​lje​ni štap i bič, ushi​će​no poz​drav​lja​ju​ći svoj na​rod. No svje​ti​na je us​tuk​nu​la. Tada se, ne​na​‐ da​no i time još stra​hot​ni​je, iz zdru​že​nih grla pro​lo​mio krik. Bio je stra​vi​čan, po​put grm​lja​vi​ne mora koje tuče i ras​pr​ska​va se o sti​je​nje: – Amon!... Amon!... Vra​ti nam Amo​na, kra​lja svih bo​go​va! Svje​ti​na se nji​ha​la i zi​ba​la, a krik je pos​ta​jao sve glas​ni​ji i glas​ni​ji. Upla​šio je čak vra​ne i str​vi​na​re, pa su uz​le​tje​li s kro​va hra​ma i le​pe​ću​ći svo​jim cr​nim kri​li​ma sta​li 279

kru​ži​ti po​vrh zlat​ne fa​ra​ono​ve no​silj​ke. Na to je svje​ti​na za​gr​mi​la no​vim kri​kom: – Nosi se, laž​ni fa​ra​one!... Od​la​zi! Kri​ka je uz​bu​ni​la no​sa​če, te su no​silj​ku spus​ti​li na tlo. A kad su po​nov​no kre​nu​li, pod​ba​da​ni uz​ne​mi​re​nim čas​ni​ci​ma tje​les​ne stra​že, ljud​sko je mnoš​tvo po​tek​lo u ne​za​‐ dr​ži​voj bu​ji​ci duž ši​ro​ke Ces​te ov​no​va. Rs​pr​ši​li su voj​nič​ki la​nac kao što bu​ji​ca pred so​bom raz​no​si hr​pi​ce sla​me, te se u ne​re​du ba​ci​li na tlo pred no​silj​ku, kako bi za​us​ta​‐ vi​li nje​no na​pre​do​va​nje. Što se da​lje zbi​va​lo, zbog op​će​ga se me​te​ža, jed​nos​tav​no više nije mo​glo toč​no pra​‐ ti​ti. Voj​ni​ci su sta​li mla​ti​ti lju​de svo​jim kop​lji​ma i to​lja​ga​ma, ne bi li raš​čis​ti​li pro​laz. Ali su usko​ro mo​ra​li po​seg​nu​ti i za kop​lji​ma i bo​de​ži​ma, kako bi za​šti​ti​li sebe same. Šta​po​vi i ka​me​nje fi​ju​ka​li su zra​kom na sve stra​ne... I krv je po​tek​la duž ve​li​čaj​ne Ces​te ov​no​va. A svu tu buku nad​ja​ča​va​li su kri​ci i ja​uci umi​ru​ćih. Una​toč sve​mu, ni je​dan je​di​ni ka​men nije bio na​mi​je​njen fa​ra​onu. Ta nje​ga je ro​‐ di​lo Sun​ce, kao i sve fa​ra​one pri​je nje​ga. Fa​ra​ono​va je oso​ba zato bila sve​ta, pa se nit​‐ ko u go​mi​li ne bi ni u snu usu​dio po​di​ći ruku na nje​ga. Sum​njam da bi se čak i sve​će​‐ ni​ci odva​ži​li uči​ni​ti ne​što tak​vo. Fa​ra​on je zato, iz svo​je uzvi​še​ne no​silj​ke, neo​me​tan mo​gao gle​da​ti što se zbi​va. Tada je us​tao, za​bo​rav​lja​ju​ći svo​je dos​to​jans​tvo, te po​zvao voj​ni​ke, že​le​ći ih za​us​ta​vi​‐ ti. Ali se nje​gov glas jed​nos​tav​no iz​gu​bio u svoj toj buci... Svje​ti​na je ka​me​no​va​la voj​ni​ke, a stra​ža​ri su se bra​ni​li, ubiv​ši pri​tom mno​go lju​di. I da​lje se glas​no ori​lo: – Amon!... Amon!... Vra​ti nam Amo​na! – i još – Nosi se, laž​ni fa​ra​one!... Od​la​zi! Ka​me​nje je upu​će​no i put onih naj​u​gled​ni​jih i naj​od​lič​ni​jih, a na​rod se pri​je​te​ći uz​bi​bao i pre​ma ogra​đe​nom pros​to​ru za uzva​ni​ke, bu​če​ći i ma​šu​ći ru​ka​ma. Na​zoč​ne žene su se to​li​ko pres​tra​ši​le da su od​ba​ci​le svo​je cvi​je​će, is​pus​ti​le bo​či​ce s mi​omi​ri​si​‐ ma i utek​le. Ho​rem​heb je tada za​po​vje​dio neka za​tru​be ro​go​vi. Iz dvo​ri​šta i po​boč​nih uli​ca, do​‐ zva​na je​kom ro​go​va, pris​ti​gla su boj​na kola. Njih je Ho​rem​heb tamo pro​miš​lje​no i lu​‐ ka​vo raz​mjes​tio, iz​van vi​do​kru​ga na​ro​da. Nije htio da po​gled na boj​na kola raz​dra​ži svje​ti​nu, te su ova tre​ba​la tamo i os​ta​ti skri​ve​na. Na​mje​na im je bila pri​te​ći u po​moć samo ako na​rod bude iz​a​zi​vao. Iz​bi​ja​nje ne​mi​ra po​nu​ka​lo je Ho​rem​he​ba na uklju​či​va​‐ nje svo​je naj​moć​ni​je pos​troj​be. Boj​na kola su sti​gla uz štro​pot i fi​ju​ka​nje bi​če​va. I mno​gi su stra​da​li pod ko​pi​ti​ma ko​nja i pod ko​ta​či​ma. Ipak, Ho​rem​heb je pret​hod​no dao ski​nu​ti boj​ne kose, ina​če pos​tav​lje​ne na ko​ta​či​ma kola. Time je htio spri​je​či​ti ne​‐ po​treb​no pro​li​je​va​nje krvi. Mora se priz​na​ti, boj​na su se kola kre​ta​la spo​ro, vje​ro​jat​no zbog is​tog raz​lo​ga. Pos​ta​vi​la su se u obli​ku pri​je ut​vr​đe​no​ga ras​po​re​da, za​okru​živ​ši fa​ra​ono​vu no​silj​ku, šti​te​ći nje​go​vu kra​ljev​sku obi​telj i os​ta​le su​di​oni​ke sve​ča​ne po​vor​‐ ke. Uz tu prat​nju po​vor​ka je mo​gla oti​ći. Mnoš​tvo je i da​lje pra​vi​lo ne​red, ne ra​zi​la​ze​‐ ći se sve dok nisu ugle​da​li fa​ra​ono​vo bro​dov​lje kako od​la​zi ri​je​kom. Tada je iz​bi​lo ogrom​no slav​lje, a nji​ho​va je ra​dost bila još stra​ho​vi​ti​ja od ra​ni​je ljut​nje i bi​je​sa. 280

Lu​pe​ži i raz​boj​ni​ci, koji su se bili pri​dru​ži​li svje​ti​ni, sada su po​če​li na​va​lji​va​ti na kuće bo​ga​ta​ša. Sve je to po​tra​ja​lo, dok voj​ni​ci nisu po​nov​no us​pos​ta​vi​li red, a lju​di se ra​ziš​li svo​jim ku​ća​ma. Ve​čer se spus​ti​la nad grad, a vra​ne su kru​ži​le i spu​šta​le se na Ces​tu ov​no​va, gdje su ki​da​le tje​le​sa lju​di, koja su le​ža​la na tlu. Na taj se na​čin fa​ra​on Eh​na​ton po prvi puta su​očio s raz​bješ​nje​lim pu​kom i gle​dao krv kako teče zbog nje​go​va boga. I ni​ka​da on nije za​bo​ra​vio po​gled na sve to. Is​to​dob​‐ no se u nje​mu ne​što slo​mi​lo. Mrž​nja koju je upoz​nao, na​ka​pa​la je otro​va u nje​go​vu lju​bav. Ali nje​go​va je za​ne​se​nost ras​la i da​lje. Ko​nač​no je od​lu​čio pos​la​ti u rud​ni​ke sve one koji glas​no spo​me​nu Amo​no​vo ime ili kri​ju ki​po​ve i po​su​de na ko​ji​ma je ure​‐ za​no nje​go​vo prok​le​to ime. I kako to već biva među lju​di​ma, jed​no zlo ra​đa​lo je dru​‐ go. Pa tako u ne​do​gled. Jer, lju​di nisu htje​li op​tu​ži​va​ti jed​ni dru​ge, pa su se kao svje​‐ do​ci jav​lja​li lu​pe​ži i ro​bo​vi, vo​đe​ni svo​jim ra​ču​ni​ma i pro​bit​kom. Pri​jav​lji​va​nje je time uze​lo maha, te usko​ro nit​ko više nije bio si​gu​ran od kri​vog i laž​nog svje​do​če​nja. Zbog sve​ga toga, u rud​ni​ci​ma je za​vr​ši​lo mno​go po​šte​no​ga i spo​sob​nog svi​je​ta... A nji​ho​ve su kuće, ra​di​oni​ce i tr​go​vi​ne, te svo os​ta​lo vlas​niš​tvo, u Ato​no​vo ime, preš​le u ruke raz​nih pro​bi​svi​je​ta i po​gub​nih va​ra​li​ca. Spo​mi​njem ta zbi​va​nja sada, pri​je nego poč​nem ka​zi​va​ti o vre​me​nu u ko​jem su se ona odvi​ja​la, jer im že​lim ra​zjas​ni​ti uz​ro​ke. Iste sam ve​če​ri bio žur​no po​zvan u Zlat​nu Kuću, bu​du​ći da je fa​ra​ona po​gra​bio na​pad nje​go​ve bo​les​ti. Dvor​ski li​ječ​ni​ci su se pla​ši​li za nje​gov ži​vot, te su že​lje​li po​di​je​li​ti te​ret od​go​vor​nos​ti, jer me je sam fa​ra​on spo​me​nuo. Za​te​kao sam ga u nje​go​vim oda​ja​ma. Bio je u bez svi​jes​ti ti​je​kom ne​ko​li​ko vod​nih mje​ra. Le​žao je po​put mr​tva​ca, le​de​nih udo​va, a bilo mu se više nije mo​glo opi​pa​ti. Na​kon raz​dob​lja po​re​me​će​ne svi​jes​ti, u ko​jem je iz​gri​zao vlas​ti​ti je​zik i usne to​li​ko te je po​tek​la krv, ipak je do​šao k sebi. Tada je ot​pus​tio sve li​ječ​ni​ke, jer nije mo​‐ gao pod​ni​je​ti po​gled na njih. Za​dr​žao je samo mene... Tako sam po dru​gi puta os​tao na​sa​mo s njim. Ali, prvi puta je on bio kra​lje​vić i pres​to​lo​na​s​ljed​nik ime​nom Amen​‐ ho​tep, a sada fa​ra​on koji je sam sebe pro​zvao Eh​na​to​nom... – Po​zo​vi ves​la​če – re​kao mi je, na​kon što se opo​ra​vio i pri​brao. – I nek se po​dig​nu cr​ve​na je​dra moga bro​da. A moji pri​ja​te​lji neka me sli​je​de, jer ka​nim na pu​to​va​nje. Pre​pus​tit ću se mom pri​vi​đe​nju i mo​joj spoz​na​ji neka me vode, dok ne na​đem zem​lju koja ne pri​pa​da ni bo​go​vi​ma ni lju​di​ma. Tu ću zem​lju po​sve​ti​ti Ato​nu i tamo sa​gra​di​ti grad koji će biti nje​gov i no​si​ti nje​go​vo ime. I više se ni​kad neću vra​ti​ti u Tebu... Pre​dah​nuv​ši krat​ko, do​dao je: – Vla​da​nje Te​ba​na​ca mr​ski​je mi je od sve​ga što se do sada zbi​lo... Gnus​ni​je i ne​‐ dos​toj​ni​je od iče​ga što su moji pre​ci ika​da spoz​na​li, pa čak i od stra​nih lju​di i na​ro​da. Zato u svom du​bo​kom pre​zi​ru od​ba​cu​jem Tebu i na​pu​štam je, pre​pu​šta​ju​ći je nje​nom vlas​ti​tom mra​ku. Nje​go​vo je uz​bu​đe​nje bilo to​li​ko ve​li​ko. Zah​ti​je​vao je neka ga od​mah od​ne​su na brod, prem​da je još bio slab. U tome ga ni​smo mo​gli spri​je​či​ti ni ja ni os​ta​li li​ječ​ni​ci i sa​vjet​ni​ci. Ho​rem​heb je samo re​kao: 281

– Bo​lje je tako. Pu​ča​ni Tebe oda​bra​li su svoj put, a Eh​na​ton svoj. Jed​na i dru​ga stra​na bit će za​do​volj​ne, pa će u zem​lji po​nov​no zav​la​da​ti mir. Fa​ra​ono​vo zdrav​s​tve​no sta​nje bilo je te​ško. Svi​jest mu je po​tam​nje​la, a oči go​rje​le. Zato se više ni​sam pro​ti​vio nje​go​voj od​lu​ci o pro​mje​ni oko​li​ne. Sma​trao sam, kao li​‐ ječ​nik, kako je za nje​ga naj​bo​lje ako pri​mi​je​ni pod​neb​lje i oko​li​nu, vidi nove kra​je​ve i nove lju​de, koji ga ne mrze. Zato sam ga sli​je​dio na nje​go​vu pu​to​va​nju niz ri​je​ku. Bio je to​li​ko nes​trp​ljiv i že​ljan po​la​ska, pa nije htio pri​če​ka​ti čak ni svo​ju kra​ljev​sku obi​‐ telj, nego je odje​drio prvi. Ho​rem​heb je pos​lao rat​ne bro​do​ve kao prat​nju, kako nit​ko ne bi na​udio fa​ra​onu. Tako je pod ra​za​pe​tim cr​ve​nim je​dri​ma plo​vio fa​ra​onov brod niz ri​je​ku, a Teba je os​ta​la za nama. Zi​di​ne, kro​vo​vi hra​ma, zlat​ni vr​ho​vi obe​li​ska, sve je to po​la​ko to​nu​lo u ne​be​ski svod. Po​s​ljed​nji su nam u vid​nom po​lju os​ta​li vr​ho​vi tri brda, vječ​nih ču​va​‐ ra Tebe. A tada su i oni iš​čez​li... Ipak, sje​ća​nje na Tebu os​ta​lo je u nama ti​je​kom ne​ko​‐ li​ko dana, jer je ri​je​ka vr​vje​la de​be​lim kro​ko​di​li​ma što su re​po​vi​ma plje​ska​li po smrd​‐ lji​voj vodi koja je vo​nja​la po mr​tva​ci​ma... A sto​ti​nu puta sto​ti​nu na​puh​nu​tih tje​le​sa plu​ta​lo je no​še​no stru​jom. I nije bilo pli​či​ne ni oto​či​ća tr​ske na ko​ji​ma nije bilo na​‐ plav​lje​no​ga ti​je​la, koje je tamo za​pe​lo ha​lji​na​ma ili vla​si​ma. I sve je to bilo zbog fa​ra​‐ ono​vog, Eh​na​to​no​vog no​vog boga. No on o sve​mu tome nije znao ni​šta. Le​žao je u svo​jim brod​skim oda​ja​ma, na me​ka​nim pros​tir​ka​ma, dok su ga slu​ge ma​za​le mi​ris​nim ulji​ma i pa​li​le ta​mjan po​vrh nje​ga, kako ne bi mo​gao oću​tje​ti mi​ris svog boga... Na​kon de​set​d​nev​no​ga je​dre​nja, ri​je​ka je pos​ta​la opet čis​ta. Tada je fa​ra​on iz​a​šao na pra​mac bro​da, da bi se malo ogle​dao uoko​lo. Zem​lja je odi​sa​la zlat​no​žu​tom bo​jom lje​ta. Po​ljo​djel​ci su po nji​va​ma pri​kup​lja​li lje​ti​nu, a pre​dve​čer su sta​da go​nje​na na po​‐ ji​li​šta uz ri​ječ​nu oba​lu. I pas​ti​ri su pu​ha​li u svo​je dvo​red​ne svi​ra​le. Smo​triv​ši fa​ra​onov brod, lju​di na po​lji​ma odi​je​va​li su se u bi​je​lo i tr​ča​li duž oba​le, iz​vi​ku​ju​ći poz​dra​ve i ma​šu​ći pal​mi​nim gra​na​ma. Po​gled na ove za​do​volj​ne lju​de više je ko​ris​tio fa​ra​onu od bilo kak​vog li​je​ka. Po​vre​me​no bi za​po​vje​dio neka brod pris​ta​ne uz oba​lu. Iz​la​zio bi tada među lju​de, raz​go​va​rao s nji​ma, do​di​ri​vao ih, te ru​ka​ma bla​go​si​ljao žene i dje​cu. Čak su i plaš​lji​ve ovce pri​la​zi​le fa​ra​onu, nju​ška​le i gric​ka​le rub nje​go​ve odo​re, a on se smi​jao od ra​dos​ti i sre​će. Nije se bo​jao Sun​če​va ko​tu​ra, prem​da je on u ljet​noj vru​ći​ni bog koji pri​je​ti smr​ću. Na​pro​tiv, okre​tao se pre​ma Sun​cu, te mu je groz​ni​ča​vo lice usko​ro pre​pla​nu​lo. Od toga mu je po​nov​no po​ras​la uz​bu​đe​nost i vra​ti​la se groz​ni​ca, te je stao opet po​žu​ri​va​ti vož​nju. U tami noći za​te​kao sam ga na pram​cu, za​gle​da​nog u plam​te​će zvi​jez​de. Opa​ziv​ši me, re​kao je: – Po​di​je​lit ću svu zem​lju koja je bila vlas​niš​tvom laž​no​ga boga. Po​di​je​lit ću je oni​‐ ma koji su za​do​volj​ni s ma​lim. Jer, moje srce ra​zve​se​lja​va po​gled na pu​nač​ku dje​cu, kao i smi​jeh svih žena i mu​že​va, koji rade u ime Ato​na, ne boje se ni​če​ga i ne mrze 282

ni​ko​ga. – Zas​tao je malo, i da​lje blu​de​ći po​gle​dom kroz ne​be​ska pros​trans​tva noći. Usko​ro je nas​ta​vio: – Tam​no je i mrač​no ljud​sko srce. Ali ni​kad ne bih u to po​vje​ro​vao, da se ni​sam os​vje​do​čio svo​jim ro​đe​nim oči​ma. Jer moja je jas​no​ća to​li​ko blje​šta​va pa ne shva​ćam i ne ra​zu​mi​jem tamu. A kad svje​tlo na​ta​pa moje srce, za​bo​rav​ljam sva srca koja su laž​‐ na i za​sje​nje​na... Za​si​gur​no je mno​go onih koji ne pre​poz​na​ju i ne shva​ća​ju Ato​na, prem​da ga vide i ćute nje​go​vu lju​bav. To je zato jer su pro​ve​li ži​vot u mra​ku, pa nji​‐ ho​ve oči ne uoča​va​ju svje​tlo u koje gle​da​ju. Što više, na​zi​va​ju to svje​tlo zlom i kažu: poz​li​je​đu​je im oči! Zato ih os​tav​ljam same... Neću im sme​ta​ti i za​ma​ra​ti ih. Ali ne že​‐ lim više ži​vje​ti među nji​ma. Oku​pit ću oko sebe one koji su mi naj​dra​ži i os​ta​ti s nji​‐ ma, ne na​pu​šta​ju​ći ih ni​kad. Tako neću mo​ra​ti tr​pje​ti one straš​ne bo​lo​ve, koje u mo​joj gla​vi budi po​gled na stva​ri što muče moj duh i od​vrat​ne su Ato​nu. Za​žmi​rio je na tren, po​gle​da i da​lje upr​ta u zvi​jez​de, pa nas​ta​vio: – Gnu​šam se noći i od​vrat​na mi je! Ne vo​lim tamu... Nje se čak bo​jim. Ne vo​lim ni zvi​jez​de! Jer, kad one sja​je, ša​ka​li se šu​lja​ju iz svo​jih br​lo​ga, a la​vo​vi na​pu​šta​ju svo​ja sta​ni​šta, uz kr​vo​loč​nu riku. I Teba je za mene noć! Zato sam ih od​ba​cio i na​pus​tio, kao što uis​ti​nu od​ba​cu​jem i na​pu​štam sve što je sta​ro i pok​va​re​no. Zato vje​ru i nade po​la​‐ žem u mla​dost i dje​cu. Jer, oni ra​đa​ju svi​je​tu pro​lje​će. A oni koji od dje​tinj​stva pri​me Ato​no​vo pos​la​nje i pre​da​ju se nje​go​vom uče​nju, bit će očiš​će​ni od zla, pa će i ci​je​li svi​jet biti pro​čiš​ćen. Ško​le tre​ba pre​us​tro​ji​ti, sta​re uči​te​lje po​tje​ra​ti, te na​pi​sa​ti nove pos​la​ni​ce koje će dje​ca pre​pi​si​va​ti. Sto više, po​jed​nos​ta​vit ću pi​sa​nje i uči​ni​ti ga lak​‐ šim nego je sada, jer ne tre​ba​mo sli​či​ca za nje​go​vo ra​zu​mi​je​va​nje. Po​ta​ći ću iz​ra​du pi​‐ sma koje će biti pri​hva​će​no, pa će ga čak i oni najs​krom​ni​ji moći brzo i la​ga​no na​uči​‐ ti. Ne smi​je biti više ni​kak​ve raz​li​ke iz​me​đu pi​sa​ra i puka. Svi će lju​di na​uči​ti či​ta​ti i pi​sa​ti... I u sva​kom će selu, pa čak i onom naj​ma​njem, biti net​ko tko zna pro​či​ta​ti ono što ću im ja pi​sa​ti. Jer, smje​ram im pi​sa​ti vrlo čes​to, o mno​gim stva​ri​ma koje bi tre​ba​li zna​ti... Fa​ra​ono​ve su me ri​je​či po​tres​le. Poz​na​vao sam novo fa​ra​ono​vo pi​smo. Bilo ga je do​is​ta jed​nos​tav​no uči​ti i či​ta​ti. To nije bilo sve​to pi​sa​nje, a nije bilo ni iz​da​le​ka to​li​ko li​je​po ili tako bo​ga​to sa​dr​žaj​noš​ću, po​put onog sta​rog. A sva​ki pi​sar, koji je ima​lo po​‐ što​vao sebe i svoj po​ziv, du​bo​ko ga je pre​zi​rao, te je is​mi​ja​vao one koji su ga ra​bi​li. Zato sam od​go​vo​rio: – Na​rod​no pi​smo je ruž​no i div​ljač​ko, te nije po​sve​ćen na​čin pi​sa​nja. Što će biti od Egip​ta, ako svat​ko pos​ta​ne pi​smen? Toga još ni​kad nije bilo... Nit​ko tada više neće htje​ti ra​di​ti svo​jim ru​ka​ma niti će biti za​do​vo​ljan tak​vim pos​lom. Zem​lja će tada os​ta​‐ ja​ti neo​bra​đe​nom, a lju​di neće uži​va​ti u svo​joj spo​sob​nos​ti pi​sa​nja, jer će umi​ra​ti od gla​di. Ni​sam to smio reći, jer se straš​no uz​ru​jao i gnjev​no us​klik​nuo: – Dak​le, mrak i tama to​li​ko su mi bli​zu! Sto​je uz mene! U tebi, Si​nu​he! Ga​jiš sum​‐ nje i pos​tav​ljaš smet​nje na mom putu. Ali, is​ti​na buk​ti u meni po​put po​ža​ra. Moje oči 283

pro​di​ru kroz sve za​pre​ke, kao da su te za​pre​ke od čis​te vode. I vi​dim svi​jet koji do​la​zi pos​li​je mene! U tom svi​je​tu nema mrž​nje ni stra​ha. Lju​di di​je​le trud, na​po​re i muku među so​bom, te nema više ni bo​ga​tih niti si​ro​maš​nih! Svi su jed​na​ki. I mogu svi či​ta​ti što im pi​šem! Nit​ko ni​ko​me ne go​vo​ri “pr​lja​vi Si​rij​cu!” ili “bi​jed​ni cr​n​če!” Svi su lju​di bra​ća, a rat je iš​če​zao sa svi​je​ta. Sve to vi​dim pred svo​jim oči​ma. I na taj po​gled upra​‐ vo ću​tim kako ras​te sna​ga u meni. A moja je ra​dost to​li​ko ve​li​ka i ve​li​čaj​na, te samo što mi srce ne pr​s​ne... Već sam se je​dan​put bio os​vje​do​čio u nje​go​vu lu​dost. Po​veo sam ga do pros​tir​ke i dao mu sred​stvo za smi​re​nje. Ali nje​go​ve su ri​je​či bile te​gob​ne, a moje je srce osje​ća​lo nji​hov po​dra​žaj. Mu​či​le su me i pek​le jer ne​što kao da je saz​re​lo u meni za pri​jem nje​‐ go​vog pos​lans​tva. Pro​šao sam da​le​kim zem​lja​ma i moje su oči gle​da​le mno​ge na​ro​de, a svi su oni u biti bili me​đu​sob​no jed​na​ki. Vi​dio sam i mno​ge gra​do​ve, a i oni su u biti bili me​đu​sob​no jed​na​ki. Za pra​vog li​ječ​ni​ka nema raz​li​ke iz​me​đu bo​ga​tog i si​ro​maš​‐ nog bo​les​ni​ka, iz​me​đu Egip​ća​ni​na i Si​rij​ca. Li​ječ​ni​ko​va je duž​nost i obve​za po​mo​ći svi​ma i sva​ko​me. Zato sam u svo​me srcu go​vo​rio: “Nje​gov je ra​zum jako po​mu​ćen us​‐ li​jed nje​go​ve bo​les​ti. Una​toč tome, ta je po​mu​će​nost bla​go​tvor​na i za​raz​na. I mo​gao bih po​že​lje​ti os​tva​re​nje tom nje​go​vom pri​vi​đe​nju, iako mi ra​zum go​vo​ri kako ta​kav svi​jet ne bi mo​gao op​s​to​ja​ti nig​dje do li u Za​pad​noj Zem​lji... A ipak mi srce kli​če kako je nje​go​va is​ti​na uzvi​še​ni​ja od svih is​ti​na koje su ikad iz​‐ re​če​ne, te veće i ve​li​čaj​ni​je is​ti​ne neće biti ni​ka​da. Pa ma​kar pro​li​je​va​nje krvi i ru​še​vi​‐ ne os​ta​ju iza nje​go​vih sto​pa. I po​ži​vi li do​volj​no dugo, sru​šit će svo​je vlas​ti​to kra​ljev​s​‐ tvo!” Ni​ko​ga nije bilo u mo​joj bli​zi​ni. Usam​lje​nost je bila moja kob i moja sva​kod​ne​vi​ca, a sada sam bio i sam. U tami noći pri​ko​vao sam oči na zvi​jez​de i raz​miš​ljao. Ja, Si​nu​‐ he, tu​đi​nac sam na ovo​me svi​je​tu. Čak ne znam ni tko me je na nje​ga do​nio. Po svo​joj slo​bod​noj vo​lji opre​di​je​lio sam se za li​ječ​ni​ka si​ro​maš​nih u Tebi. Do zla​ta malo dr​žim. Dra​ža mi je utov​lje​na gu​ska od su​ho​ga kru​ha, dra​že mi je vino od vode. Ali ni​šta od toga nije mi to​li​ko važ​no, da se toga ne bih mo​gao odre​ći. Bu​du​ći da ne mogu iz​gu​bi​ti ni​šta osim ži​vo​ta, za​što ne bih bio pot​po​ra nje​go​voj sla​bos​ti? Za​što ne bih stao uz nje​ga i so​ko​lio ga, bez sum​nji​ča​vos​ti? Ta on je fa​ra​on! Moć je u nje​go​‐ vim ru​ka​ma, a bo​ga​ti​je i plod​ni​je zem​lje od Egip​ta nema na ci​je​lom svi​je​tu. I, tko zna, mo​žda Egi​pat ipak pre​ži​vi i odo​li ovoj kuš​nji? Ako je to mo​gu​će, svi​jet će se uis​ti​nu ob​no​vi​ti i pre​po​ro​di​ti. Lju​di bi tada bili bra​ća, te ne bi bilo ni bo​ga​tih niti si​ro​maš​nih! Ni​ka​da ra​ni​je, ot​kad je svi​je​ta i vi​je​ka, nije ne​kom čo​vje​ku bila po​nu​đe​na tak​va pri​go​‐ da za os​tva​re​nje nje​go​ve is​ti​ne. Jer, ovaj je čo​vjek ro​đen kao fa​ra​on, te se tak​va pri​go​‐ da naj​vje​ro​jat​ni​je neće ni​kad više slu​či​ti. Ovo je je​di​ni tren, u ci​je​lom tra​ja​nju svi​je​ta, kada se nje​go​va is​ti​na može pro​met​nu​ti u stvar​nost... Tako sam sna​trio, otvo​re​nih oči​ju, na pa​lu​bi bro​da koji se nji​hao, a noć​ni je vje​tar do​no​sio mo​jim nos​ni​ca​ma bo​gat mi​omi​ris zre​lo​ga žita i žit​nih gum​na. Noć​ni me je vje​tar i os​vje​žio, te se moje sna​tre​nje ras​pli​nu​lo po​put pri​vi​đe​nja u pus​ti​nji. To me 284

nag​na​lo da skru​še​no po​mis​lim: “Eh, kad bi samo Kap​tah bio tu i sve to čuo!” Jer, iako je li​ječ​nik pa​me​tan čo​vjek, pa može iz​li​je​či​ti mno​ge bo​les​ti, ipak su obo​lje​lost i bi​je​da svi​je​ta to​li​ko ve​li​ki da ih ni svi li​ječ​ni​ci svi​je​ta za​jed​no ne mogu oz​dra​vi​ti... Pa čak i kad bi za to bili spo​sob​ni! A ima bo​les​ti pred ko​ji​ma su i sami li​ječ​ni​ci ne​moć​ni. Zato je mo​žda upra​vo Eh​na​ton li​ječ​nik za ljud​ska srca, ali ne može sti​ći svu​da. Pos​to​je srca koja su to​li​ko ot​vrd​nu​la i za​cr​nje​na, pa im čak ni nje​go​va is​ti​na ne može po​mo​ći. Kap​tah bi re​kao: “Ako bi i nas​tu​pi​la vre​me​na u ko​ji​ma ne bi bilo ni bo​ga​tih niti si​ro​‐ maš​nih, uvi​jek bi bilo mu​drih i glu​pih, lu​ka​vih i pri​pros​tih... Jer tako je uvi​jek bilo, tako jest, te će tako biti i na vi​je​ke vje​ko​va!” Sna​žan čo​vjek stav​lja svo​ju sto​pu za vrat sla​bi​ću; spre​tan čo​vjek bje​ži s ke​som na​iv​či​ne i uva​lju​je glu​pa​nu neka radi za nje​ga. Čo​vjek je pok​va​ren tr​go​vac, a čak je i nje​go​va vr​li​na ne​sa​vr​še​na. Te je samo onaj pot​‐ pu​no do​bar koji li​je​že i više ni​kad ne us​ta​je. I upra​vo se mogu sa​gle​da​ti plo​do​vi do​bra i do​bro​hot​nos​ti, a oni koji ima​ju naj​vi​še raz​lo​ga za bla​go​si​lja​nje tog do​bra su kro​ko​di​‐ li u ri​je​ci, te pre​žde​ra​ne vra​ne na kro​vu hra​ma. Fa​ra​on Eh​na​ton je raz​go​va​rao sa mnom, a ja sam ras​prav​ljao vo​đen svo​jim sla​bim, ko​leb​lji​vim i neo​d​luč​nim sr​cem. Ali ne​kog is​ho​da i od​lu​ke ni​sam po​lu​čio. Pet​na​es​to​ga dana plo​vid​be niz Nil sti​go​smo do zem​lje koja nije pri​pa​da​la ni bogu ni ne​kom ugled​ni​ku. Pro​ma​tra​no s oba​le ri​je​ke, nje​ni su se brje​go​vi pre​li​je​va​li od zlat​‐ no​žu​tog do mo​drog. Tlo je sa​mo​va​lo neo​bra​đe​no. Tek je ne​ko​li​ko pas​ti​ra ču​va​lo uoko​lo svo​ja sta​da, a obi​ta​va​li su u ko​li​bi​ca​ma od ro​go​za, smje​šte​nim na oba​li ri​je​ke. Tu je fa​ra​on Eh​na​ton is​tu​pio na oba​lu i po​sve​tio ovaj kraj Ato​nu, s na​ka​nom da tu ute​me​lji nov grad. Bu​du​ćem gra​du od​mah je na​dje​nuo ime: Ahe​ta​ton, Ne​be​ski Grad. Bro​do​vi su sti​za​li je​dan za dru​gim. Fa​ra​on je oku​pio svo​je glav​ne mjer​ni​ke i gra​di​‐ te​lje, te im da​vao upu​te o stva​ra​nju na​cr​ta gra​da. Po​ka​zao je gdje tre​ba​ju biti glav​ne uli​ce, gdje iz​gra​di​ti Zlat​nu Pa​la​ču, a gdje Ato​nov hram. A kada su mu se pri​dru​ži​li nje​go​vi sljed​be​ni​ci, sva​ko​me je po​ka​zao bu​du​ći po​lo​žaj nji​ho​vih kuća. Gra​di​te​lji su otje​ra​li pas​ti​re i nji​ho​va sta​da, sru​ši​li nji​ho​ve ko​li​bi​ce od ro​go​za, te iz​gra​di​li ga​to​ve na oba​li ri​je​ke. Gra​di​te​lji oči​to još nisu zna​li kako tu po​či​nje grad​nja te​me​lja no​vom svi​‐ je​tu, u ko​jem će svi lju​di biti bra​ća i među so​bom jed​na​ki... Svi​je​ta u ko​jem neće biti ni bo​ga​tih niti si​ro​maš​nih. Sva sre​ća, to nisu zna​li ni si​ro​ti pas​ti​ri, os​tav​ši bez svo​je dje​do​vi​ne... Fa​ra​on Eh​na​ton je i gra​di​te​lji​ma do​di​je​lio zem​lji​šte, za nji​ho​vo po​seb​no na​se​lje iz​‐ van bu​du​će​ga gra​da. Tamo su si smje​li, pri​je po​čet​ka pos​la ko​jim će uprav​lja​ti, iz​gra​‐ di​ti ko​li​be od bla​ta za svo​ja obi​ta​va​li​šta. Pet je glav​nih uli​ca ov​dje za​cr​ta​no u smje​ru sje​ver-jug, a pet u smje​ru is​tok-za​pad. Kuće uz njih sve su tre​ba​le biti iste vi​si​ne i s is​‐ tim unu​tar​njim ras​po​re​dom pros​to​ri​ja, s dvi​je jed​na​ke sobe. I sve os​ta​lo tre​ba​lo je biti jed​na​ko i na is​tom mjes​tu, og​nji​šte u sva​koj kući, a i pros​tir​ke i vr​če​vi. Fa​ra​on je htio po​ka​za​ti svo​ju nak​lo​nost svim svo​jim rad​ni​ci​ma, pa je že​lio da svi di​je​le i iste po​god​‐ nos​ti, kako bi mo​gli sret​no ži​vje​ti u svom vlas​ti​tom ma​lom mjes​tu, iz​van fa​ra​ono​va gra​da, te bla​go​si​lja​ti ime Ato​na... 285

Jesu li, me​đu​tim, do​is​ta bla​go​si​lja​li Ato​no​vo ime? Ne, na​pro​tiv! Gor​ko i ogor​če​no su ga prok​li​nja​li, kao što su u svom ne​ra​zu​mi​je​va​nju prok​li​nja​li i fa​ra​ona. I to samo zato što ih je iz nji​ho​vih udob​nih kuća i gra​do​va pre​se​lio u pus​ti​nju, u ko​joj nije bilo ni uli​ca, ni piv​ni​ca, nego tek pi​je​sak i sme​đa, spa​lje​na tra​va. Ni jed​na žena nije bila za​do​volj​na s og​nji​štem u kući, te su una​toč za​bra​ni, pa​li​le va​tre za ku​ha​nje pred ko​li​‐ ba​ma, te ne​pres​tan​ce u svo​joj ne​ra​zum​nos​ti pre​no​si​le i pre​mje​šta​le po​su​đe i ro​go​ži​ne. A oni pak, koji su ima​li broj​nu dje​cu, za​vi​đa​li su zbog pros​to​ra oni​ma ko​ji​ma bla​gos​‐ lov ma​lih dre​ča​vih na​s​ljed​ni​ka nije bio po​da​ren pa nisu ima​li dje​ce, pa su u ku​ća​ma ima​li više mjes​ta za sebe same. Na​da​lje, oni koji su bili pri​uče​ni na zem​lja​ni pod, tu​ži​‐ li su se na praš​njav i nez​drav pod od ilo​va​če. A oni koji su pak bili pri​uče​ni na pod od ilo​va​če, tvr​di​li su za ilo​va​ču u Ahe​ta​to​nu kako nije ista po​put one na dru​gim mjes​ti​‐ ma, već je bez sum​nje uk​le​ta i prok​le​ta, jer se pri​go​dom pra​nja po​jav​lju​ju na njoj pu​‐ ko​ti​ne. Že​lje​li su pred svo​jim ko​li​ba​ma, kako su obi​ča​va​li svu​da i uvi​jek, uz​ga​ja​ti po​vr​će. Zato su pri​go​va​ra​li i ro​go​bo​ri​li što im je fa​ra​on u tu svr​hu do​di​je​lio zem​lji​šte iz​van gra​da... Tvr​di​li su kako tamo nema do​volj​no vode, a i gno​ji​vo se mora dov​la​či​ti iz da​‐ le​ka. Stva​ra​li su i dru​gi ne​red. Tako su po uli​ca​ma na​pe​li užad is​ple​te​nu od ro​go​za, te na tome su​ši​li rub​lje. U so​ba​ma su dr​ža​li koze, prem​da je i to fa​ra​on za​bra​nio, zbog zdrav​s​tve​nih raz​lo​ga i zbog dje​ce... Obi​šao sam broj​ne gra​do​ve u mno​gim zem​lja​ma, te mogu od​go​vor​no us​t​vr​di​ti kako ne​za​do​volj​ni​jeg i svad​lji​vi​jeg mjes​ta i na​se​lja od gra​da gra​di​te​lja Ahe​ta​to​na nije bilo. Ipak, mo​ram priz​na​ti i to, da su se s vre​me​nom pri​uči​li na sve ne​da​će i ne​ugod​nos​ti, te se po​mi​ri​li sa svo​jom kobi. Nisu više pri​go​va​‐ ra​li fa​ra​onu, tek su uz​di​sa​li za svo​jim ra​ni​jim ku​ća​ma, prem​da se više nisu htje​li vra​‐ ti​ti... A žene su i da​lje skri​va​le koze u svo​jim so​ba​ma i u tome ih nije mo​gao za​pri​je​či​‐ ti ni sam fa​ra​on. Eto, ta​kav je u biti čo​vjek. Sve pok​va​ri, pa opo​ga​ni i naj​ple​me​ni​ti​je mis​li i na​ka​ne. No is​to​dob​no se na sve pri​uči i na sve pris​ta​ne. Ipak, uvi​jek i na sve ro​‐ go​bo​ri i ne​za​do​vo​ljan je. Ali, za​što je to tako, ne bih znao reći... Tada je sti​gla zima i raz​dob​lje po​pla​va. Ali se fa​ra​on Eh​na​ton nije vra​tio u Tebu, pro​tiv​no us​ta​lje​nom obi​ča​ju... Os​tao je na pa​lu​bi svo​ga bro​da, koji je sada pos​tao sje​‐ di​štem vlas​ti. I sa sva​kim no​vim ka​me​nom po​lo​že​nim na ka​men, sa sva​kim stu​pom po​di​za​nim u pre​dvi​đen po​lo​žaj, on se neo​bič​no ve​se​lio. Čes​to bi se na​du​šio zlob​no smi​ja​ti, pri po​gle​du na li​je​pe, is​tan​ča​ne dr​ve​ne kuće koje su ras​le duž uli​ca. Jer, pri​sje​‐ ća​nje na kuće u Tebi na​gri​za​lo mu je ra​zum po​put naj​o​pa​ki​je​ga otro​va. Na iz​grad​nju Ahe​ta​to​na po​tro​šio je sav no​vac ko​jeg je oteo od Amo​na, a Amo​no​vu je zem​lju raz​di​‐ je​lio među si​ro​maš​ne. Za​po​vje​dio je neka se za​us​tav​lja​ju svi bro​do​vi koji plo​ve uzvod​no. Ot​ku​pio je sve nji​ho​ve te​re​te i is​kr​cao ih u Ahe​ta​to​nu. Osim gra​di​te​lja, u Ahe​ta​ton je doš​lo i mno​go dru​gih rad​ni​ka, naj​raz​li​či​ti​jih za​ni​ma​nja. Oni su obi​ta​va​li u ja​ma​ma od ilo​va​če i u ko​‐ li​ba​ma od ro​go​za na oba​li ri​je​ke. Glav​no za​ni​ma​nje bilo im je gnje​či​ti ilo​va​ču i pra​vi​ti ope​ke. Rav​na​li su i ces​te, ko​pa​li pro​pus​te za vodu na​mi​je​nje​ne na​vod​nja​va​nju, a u 286

sklo​pu bu​du​će​ga fa​ra​ono​va vrta, du​bi​li su jamu za Ato​no​vo je​ze​ro. Čam​ci​ma su po​če​‐ li do​vo​zi​ti grm​lje i čak dr​ve​će, te su ih od​mah pos​li​je po​pla​ve za​sa​di​li u Ne​be​skom Gra​du. Do​vuk​li su čak i po​ve​li​ka sta​bla, pa je fa​ra​on već za go​di​nu dana mo​gao svo​‐ jim nes​trp​lji​vim ru​ka​ma bra​ti da​tu​lje, smok​ve i mo​gra​nje. Pos​la sam ov​dje imao mno​go. I fa​ra​ono​vo se zdrav​lje po​bolj​ša​va​lo, kako ti​je​la tako i duha, dok je pro​ma​trao kako nje​gov nov grad cvje​ta i ras​te iz zem​lje, na ša​re​nim stu​po​vi​ma. Ali je zato među gra​di​te​lji​ma zav​la​da​la za​ra​za, pri​je nego je tlo is​u​še​no. Bilo je i po​pri​lič​no nez​go​da i ne​sre​ća pri gra​đe​nju, kao po​s​lje​di​ca hit​nje koju se na​me​‐ ta​lo lju​di​ma. Pri​je nego li su iz​gra​đe​ni mos​to​vi za is​kr​ca​va​nje, mo​ra​li su rad​ni​ci radi iz​no​še​nja te​re​ta, ga​ca​ti kroz vodu do bro​do​va. Pri​tom su ih na​pa​da​li kro​ko​di​li. Bilo je je​zi​vo slu​‐ ša​ti jad​ni​ke, dok su do​zi​va​li u po​moć. Mo​žda nema ni​šta straš​ni​jeg od po​gle​da na jad​‐ ni​ka, koji se ne​moć​no pra​ća​ka, oti​ma i urla u če​ljus​ti​ma kro​ko​di​la, dok ga ovaj nosi u svoj br​log, gdje će ga pro​žde​ra​ti... Fa​ra​on je, me​đu​tim, bio to​li​ko za​ne​sen svo​jom is​ti​‐ nom, te nije ni​šta od sve​ga toga opa​žao. U me​đu​vre​me​nu su mor​na​ri, pla​tiv​ši svo​jim vlas​ti​tim ba​kre​nja​ci​ma, unaj​mi​li lov​ce na kro​ko​di​le. Nji​hov se uči​nak ipak za​mje​ći​‐ vao, jer se broj kro​ko​di​la pos​tup​no ipak sma​njio. Mno​gi su tvr​di​li kako su kro​ko​di​li za​pra​vo na​gr​nu​li ova​mo, sli​je​de​ći fa​ra​onov brod... Ali o tome ne mogu po​s​vje​do​či​ti ni​šta odre​đe​no, prem​da znam kako je kro​ko​dil vrlo pa​met​na i lu​ka​va ži​vo​ti​nja. S pres​tan​kom po​pla​va, u Ahe​ta​ton je do​šao Ho​rem​heb, za​jed​no s dvor​skim od​lič​‐ ni​ci​ma. Nije do​šao s na​ka​nom du​ljeg ili stal​nog bo​rav​ka, nego u že​lji da od​go​vo​ri Eh​‐ na​to​na od od​lu​ke o ras​pu​šta​nju voj​ske. Fa​ra​on mu je, na​ime, za​po​vje​dio neka ras​pus​ti sve Nu​bij​ce i Sar​dan​ce iz služ​be i po​ša​lje ih na​trag u nji​ho​vu do​mo​vi​nu. Ho​rem​heb je, pak, od​la​gao pro​ved​bu te na​red​be, pri​bje​ga​va​ju​ći svim mo​guć​nim iz​li​ka​ma. Sa​‐ svim oprav​da​no se bo​jao iz​bi​ja​nja sko​rih ne​mi​ra u Si​ri​ji, te je htio ona​mo po​ves​ti čete. Fa​ra​on je, una​toč sve​mu, bio ne​po​ko​leb​ljiv u svo​joj od​lu​ci. Zato je Ho​rem​heb samo gu​bio vri​je​me u Ahe​ta​to​nu... Nji​ho​vi sva​kod​nev​ni raz​go​vo​ri bili su go​to​vo is​to​‐ vjet​ni. Ho​rem​heb ga je iz​vi​jes​tio: – U Si​ri​ji su iz​bi​li za​bri​nja​va​ju​ći ne​mi​ri, a ta​moš​nje su egi​pat​ske na​se​obi​ne i po​sa​‐ de sla​be. Kralj Azi​ru po​ti​če mrž​nju pre​ma Egip​tu i sve​mu što je egi​pat​sko. Uvje​ren sam kako će, čim vri​je​me za to saz​ri​je i do​če​ka po​go​dan tren, po​če​ti s otvo​re​nom po​‐ bu​nom... Fa​ra​on Eh​na​ton mu je, me​đu​tim, od​go​vo​rio obra​ća​ju​ći se svim na​zoč​ni​ma: – Jes​te li vi​dje​li po​do​ve u mo​joj pa​la​či? Na nji​ma umjet​ni​ci upra​vo sli​ka​ju mo​čva​‐ re s tr​skom i pat​ka​ma koje pli​va​ju. I sve to u duhu kret​ske umjet​nič​ke ško​le... Da, gle​‐ de po​bu​ne u Si​ri​ji, to mi zvu​či iz​ne​na​đu​ju​će i ne​vje​ro​jat​no, jer sam svim kne​zo​vi​ma pos​lao križ ži​vo​ta. A gle​de kra​lja Azi​rua, on je naš is​tin​ski pri​ja​telj, jer je pri​mio moj križ ži​vo​ta i u zem​lji Azi​ru po​di​gao hram u sla​vu Ato​na. No, reci mi, jesi li raz​gle​dao 287

ov​daš​nji Ato​nov hram sa stu​pov​ljem, sa​gra​đen uz moju pa​la​ču? Vri​jed​no je raz​gle​da, prem​da su ulaz​ni stu​po​vi na​prav​lje​ni od ope​ka, kako bi​smo ušte​dje​li vri​je​me. Da, kad smo kod toga, po​mi​sao na ro​bov​ski rad u ka​me​no​lo​mi​ma mi je od​vrat​na... Ipak, vra​ti​‐ mo se Azi​ruu. Ne​maš raz​lo​ga za sum​nju u nje​go​vu oda​nost. Pri​mio sam od nje​ga bez​‐ broj gli​ne​nih plo​či​ca u ko​ji​ma iz​ra​ža​va žud​nju za upoz​na​va​njem Ato​no​va uče​nja. Že​‐ liš li, moji će ti pi​sa​ri po​ka​za​ti te plo​či​ce, čim naša pi​smo​hra​na bude us​tro​je​na. Ho​rem​heb mu je otvo​re​no uz​vra​tio: – Plju​jem na nje​go​ve gli​ne​ne plo​či​ce! One su pok​va​re​ne i la​ž​lji​ve jed​na​ko kao i onaj koji ih ša​lje. A ako si čvr​sto od​lu​čio ras​pus​ti​ti voj​sku, do​pus​ti mi ba​rem oja​ča​ti po​gra​nič​ne pos​troj​be. Juž​na ple​me​na upra​vo utje​ru​ju svo​ja sta​da na paš​nja​ke unu​tar po​dru​čja oz​na​če​nog na​šim po​gra​nič​nim ka​me​njem, u zem​lji Kuš i Si​ri​ji. Spa​lju​ju sela na​ših cr​nač​kih sa​vez​ni​ka, prem​da to i nije neka ve​li​ka šte​ta, bu​du​ći da su ta sela sa​‐ gra​đe​na od sla​me... – Ne vje​ru​jem da ih po​ti​ču loše na​ka​ne – uz​vra​tio mu je Eh​na​ton – a na naše paš​‐ nja​ke tje​ra ih je​di​no si​ro​maš​tvo. Zato neka naši sa​vez​ni​ci po​di​je​le paš​nja​ke s juž​nim ple​me​ni​ma, pa ću i nji​ma pos​la​ti križ ži​vo​ta. Ne vje​ru​jem ni kako na​mje​ri​ce pale sela. Ta su sela, kako i sam ka​zu​ješ, na​prav​lje​na od sla​me, pa zato i jako za​pa​lji​va... Zato nema smis​la, zbog ne​ko​li​ko po​ža​ra, osu​đi​va​ti či​ta​va ple​me​na. Ipak, že​liš li to, oja​čaj čete u zem​lji Kuš i Si​ri​ji, jer je tvo​ja za​da​ća bri​nu​ti o si​gur​nos​ti zem​lje. Ali čete mo​žeš dr​ža​ti is​klju​či​vo zbog si​gur​nos​ti gra​ni​ce, a ni​ka​ko kao stal​nu voj​sku. Ho​rem​heb je, me​đu​tim, bio upo​ran: – Uis​ti​nu mi mo​raš do​pus​ti​ti, moj ludi pri​ja​te​lju Eh​na​to​ne, po​nov​no us​pos​tav​lja​nje stal​nih po​sa​da u ci​je​loj zem​lji. Ot​pu​šte​ni voj​ni​ci, u svom si​ro​maš​tvu, pljač​ka​ju kuće sta​nov​ni​ka, kra​du im po​rez​ne za​pi​se i pre​mla​ću​ju ih svo​jim ba​ti​na​ma. – Eto, sad i sam vi​diš po​s​lje​di​ce svo​jeg ne​pos​lu​ha! – po​uča​vao ga je fa​ra​on Eh​na​‐ ton. – Da si više bio s voj​ni​ci​ma i po​uča​vao ih i o Ato​nu, ne bi ra​di​li tak​ve ne​po​dop​‐ šti​ne. Nji​ho​va su srca sada za​mra​če​na, a ožilj​ci koji su im os​ta​li od uda​ra​ca tvo​ga biča, peku im leđa. Zato ti lju​di ne zna​ju što čine... No da... Jesi li imao pri​go​de vi​dje​ti moje kće​ri kako za​jed​no idu u šet​nju? Me​ri​ta​ton vodi ma​nju za ruku, dok im je drug u igri dra​žes​na mala ga​ze​la!... Do​bro, do​bro, nema ni​kak​ve za​pre​ke gle​de za​poš​lja​va​‐ nja ot​pu​šte​nih voj​ni​ka kao stra​ža​ra po ci​je​loj zem​lji, ali samo ako budu op​hod​nja a ne stal​na pos​troj​ba za voj​ne ci​lje​ve. Mis​lim, isto tako, tre​ba​lo bi uni​šti​ti sva boj​na kola. Jer, ne​po​vje​re​nje rađa ne​po​vje​re​njem, a mi mo​ra​mo naše su​sje​de uvje​ri​ti kako se Egi​‐ pat ni​kad više neće pos​lu​ži​ti rat​nim sred​stvi​ma, bez ob​zi​ra što se slu​či​lo. Ho​rem​he​bo​va mi​sao rat​ni​ka bila je uvi​jek bud​na, te je jet​ko i po​drug​lji​vo ot​po​vr​‐ nuo: – Ne bi li bilo jed​nos​tav​ni​je, pro​da​ti boj​na kola Azi​ruu ili He​ti​ti​ma? Do​bro pla​ća​ju za boj​na kola i ko​nje! Shva​ćam, ne is​pla​ti ti se re​dov​na voj​ska, jer za​ka​paš svo egi​pat​‐ sko bo​gat​stvo u mo​čva​ru i pre​ra​đu​ješ ga u ope​ku! Tako su ras​prav​lja​li i sva​đa​li se go​to​vo sva​ko​ga dana... Ali je Ho​rem​he​bo​va tvr​do​‐ 288

gla​vost ipak po​lu​či​la re​zul​tat. Pos​tao je vr​hov​nim za​po​vjed​ni​kom svih po​gra​nič​nih četa i svih stra​ža po gra​do​vi​ma. Ipak, fa​ra​on je od​lu​či​vao o nji​ho​vu na​oru​ža​nju, te je odre​dio neka to budu samo dr​ve​na kop​lja. Odre​đi​va​nje bro​ja mo​ma​ka u tim pos​troj​‐ ba​ma bilo je pre​pu​šte​no Ho​rem​he​bu. Na to je Ho​rem​heb tada po​zvao sve za​po​vjed​ni​‐ ke po​kra​ji​na u Mem​fis, bu​du​ći je taj grad le​žao u sre​di​štu dr​ža​ve i na gra​ni​ci Dva Kra​ljev​s​tva. A dok su oni vo​di​li tak​ve is​praz​ne raz​go​vo​re, stva​ri su se odvi​ja​le svo​jim ti​je​kom. Tako je na dan ukr​ca​va​nja i po​la​ska za Mem​fis, us​pi​nju​ći se na pa​lu​bu bro​da, Ho​rem​‐ heb na​le​tio na br​zog glas​ni​ka, koji je ne​tom pris​pio u čam​cu na ves​la. Taj je do​nio uz​‐ ne​mi​ru​ju​će gla​se, te broj​na pi​sma i gli​ne​ne plo​či​ce iz Si​ri​je, pune za​bri​nja​va​ju​ćih no​‐ vos​ti... Ho​rem​he​bo​ve su se nade opet ras​pa​li​le. Po​ru​ke su ne​dvoj​be​no po​t​vr​đi​va​le za​‐ bri​nja​va​ju​ća zbi​va​nja u Si​ri​ji. Kralj Azi​ru, do​čuv​ši o ne​mi​ri​ma u Tebi, pro​su​dio je kako je to po​vo​ljan tre​nu​tak za pri​po​je​nje ne​ko​li​ko po​gra​nič​nih mjes​ta. I u Me​gi​di, koja je bila ključ Si​ri​je, plam​tje​la je po​bu​na. Azi​ru​ove čete op​sje​da​le su ut​vr​du, u koju se po​vuk​la egi​pat​ska po​sa​da. Tra​ži​li su hit​nu po​moć od fa​ra​ona... No fa​ra​on Eh​na​ton je samo od​mah​nuo ru​kom i re​kao: – Kralj Azi​ru ne​dvoj​be​no ima oprav​da​nih raz​lo​ga za ono što radi. Ko​li​ko mi je poz​na​to, na​gle je ćudi, pa su ga mo​žda raz​lju​ti​li moji pos​la​ni​ci? Zato ga, dok mu ne pru​žim mo​guć​nost za oprav​da​va​nje, neću osu​đi​va​ti. Ali ne​što mogu od​mah uči​ni​ti. I zlo je što ni​sam ra​ni​je na to mis​lio. Sada, kad po​di​že​mo Ato​nov grad u Cr​noj Zem​lji, mo​ram sa​gra​di​ti sli​čan i u Cr​ve​noj Zem​lji, upra​vo u Si​ri​ji, gdje će biti sje​di​šte vlas​ti. A isto tako i u zem​lji Kuš. Me​gi​da je ras​križ​je ka​ra​van​skih pu​to​va i time naj​po​des​ni​je mjes​to za Ato​nov grad u Si​ri​ji. Prem​da, bo​jim se, tamo je tre​nu​tač​no pre​vi​še ne​mi​ra i me​te​ža, što bi ome​ta​lo iz​grad​nju. Sje​ćam se, me​đu​tim, go​vo​rio si mi o Je​ru​za​le​mu. Tamo si čak po​di​gao i hram u sla​vu Ato​na, za rata pro​tiv Ka​bi​ra​ca, a taj si su​kob neću ni​kad opros​ti​ti... Je​ru​za​lem, do​du​še, ne leži u sre​di​štu Si​ri​je, jer je mno​go juž​ni​je. Una​toč tomu, po​du​zet ću smjes​ta pri​pre​me za grad​nju Ato​no​va gra​da u Je​ru​za​le​mu, te će to u bu​duć​nos​ti biti sre​di​šte Si​ri​je, prem​da je sada Je​ru​za​lem tek ru​šev​no selo. Čuv​ši to, Ho​rem​heb je pre​bio svoj za​po​vjed​nič​ki bič, ba​cio ga pred fa​ra​ono​ve noge i oti​šao na svoj brod. I od​mah je odje​drio za Mem​fis, na sas​ta​nak sa svo​jim za​po​vjed​‐ ni​ci​ma. Hi​tao je pre​us​tro​ji​ti svo​je pos​troj​be u ci​je​loj zem​lji, u dr​žav​ne stra​žar​ske čete. Uz sve te dr​žav​nič​ke pos​lo​ve na naj​vi​šoj ra​zi​ni, na​šao je vre​me​na i za sas​ta​nak sa mnom. Tako sam mu mo​gao u miru i po​tan​ko is​pri​po​vje​di​ti što sam sve za​pa​zio u Ba​‐ bi​lo​nu, Mi​ta​ni​ji, zem​lji Hat​ti i na Kre​ti. Slu​šao je po​zor​no, šu​te​ći. Tek bi po​vre​me​no kim​nuo gla​vom, kao da mu ne ka​zu​jem ne​što po​seb​no novo. Po​se​bi​ce je opi​pa​vao nož ko​jeg mi je dao he​tit​ski luč​ki za​po​vjed​nik. Po​vre​me​no bi mi pos​ta​vio neko pi​ta​nje, pri​mje​ri​ce: “Za​po​či​nju li ba​bi​lo​nij​ski voj​ni​ci stu​pa​nje li​je​vom no​gom po​put Egip​ća​na, ili des​nom kao He​ti​ti?” ili “Trči li kod He​ti​ta re​zerv​ni konj za boj​na kola uz os​ta​le ko​‐ nje ili iza kola?” ili “Ko​li​ko pa​la​ca je pro​mjer ko​ta​ča na boj​nim ko​li​ma? Jesu li pri​č​vr​š​‐ će​ni op​ša​vom od ko​vi​ne?” I sve tak​ve i slič​ne be​smis​li​ce. Ipak, ni​sam mu za​mje​rio, jer 289

je tako pi​tao bu​du​ći bi​ja​še voj​ni​kom. Shva​ćao sam kako tak​ve bez​na​čaj​ne stva​ri za​ni​‐ ma​ju voj​ni​ke, jed​na​ko kao što di​je​te za​ni​ma broj nogu sto​no​ge. Sve što sam mu pri​po​‐ vi​je​dao o ces​ta​ma, mos​to​vi​ma, ri​je​ka​ma i os​ta​lom, dao je za​pi​sa​ti. A isto tako i sva ime​na koja sam na​veo. Pri kra​ju iz​vješ​ća, na​pu​tio sam ga neka o sve​mu po​pri​ča i s Kap​ta​hom, koji je u mis​li​ma bio jed​na​ko dje​ti​njast kao i on, pa je pam​tio sva​ko​vr​s​ne ne​po​treb​ne stva​ri. A kada sam mu pri​čao ono naj​za​nim​lji​vi​je, o tome kako se može pred​ska​zi​va​ti bu​duć​‐ nost iz je​ta​ra, te mu opi​si​vao ti​su​će vra​ta, hod​ni​ka i iz​vo​ra u je​tri​ma, kao i o iz​u​ča​va​‐ nji​ma gle​de mi​je​ša​nja ulja i vode u svr​hu pro​ri​ca​nja ono​ga što do​la​zi – tu nije po​ka​‐ zao ni naj​ma​nju lju​bo​pit​lji​vost... Isto tako, ta ka​zi​va​nja nije dao za​pi​sa​ti. Iz Ahe​ta​to​na je Ho​rem​heb oti​šao lju​tit. A fa​ra​on se ra​zve​se​lio nje​go​vom od​la​sku. Ras​pra​ve s Ho​rem​he​bom su ga jako za​ma​ra​le i mu​či​le, te bi ga za​bo​lje​la gla​va čim bi opa​zio svog za​po​vjed​ni​ka. A meni je re​kao za​miš​lje​no: – Mo​žda je Ato​no​va vo​lja da Egi​pat iz​gu​bi Si​ri​ju. A ako je tome tako, tko sam ja da se opi​rem tomu, ako je za do​bro Egip​ta? Ta si​rij​sko je bo​gat​stvo iz​je​lo srce Egip​ta. Svo pre​tje​ra​no bo​gat​stvo, sva me​ko​ća, po​ro​ci i zlo​ća do​la​ze od tamo. Iz​gu​bi li Si​ri​ju, Egi​pat bi se vra​tio jed​nos​tav​nos​ti i is​ti​ni. A to bi bilo i naj​bo​lje što se može slu​či​ti. Nov ži​vot mora za​po​če​ti ov​dje i ra​ši​ri​ti se među sve na​ro​de, po ci​je​lo​me svi​je​tu. Srce mi se po​bu​ni​lo pro​tiv nje​go​vih ri​je​či, te ot​po​vr​nuh: – Za​po​vjed​nik po​sa​de u Smir​ni ima sina ime​nom Ram​zes. To je ži​va​han dje​čak, ve​li​kih sme​đih oči​ju, koji se voli igra​ti s li​je​pim ka​men​či​ći​ma. Ne​koć sam ga li​je​čio od ko​zi​ca. A u Me​gi​di obi​ta​va i jed​na Egip​ćan​ka, koja je, do​čuv​ši o mo​je​mu umi​je​ću, po​‐ te​gla sve do Smir​ne kako bi me po​sje​ti​la. Tr​buh joj je bio na​puh​nut. Otvo​rio sam ga no​žem, a ona je pre​ži​vje​la. Koža joj je bila uis​ti​nu pre​div​no me​ka​na po​put vune, a ho​‐ da​la je pre​kras​no kako to Egip​ćan​ke obi​ča​va​ju, una​toč na​puh​nu​to​me tr​bu​hu i groz​ni​‐ ci koja ju je mo​ri​la... – Ne ra​zu​mi​jem za​što mi sve to ka​zu​ješ – re​kao mi je fa​ra​on Eh​na​ton, za​čev​ši cr​‐ ta​njem ski​ce hra​ma na pa​pi​rus, pre​ma svo​joj za​mis​li. Ne​pres​tan​ce je do​di​ja​vao mjer​‐ ni​ci​ma i gra​di​te​lji​ma, do​no​se​ći svo​je cr​te​že i na​cr​te, prem​da su da​ka​ko bili da​le​ko vje​‐ šti​ji gra​di​telj​stvu od nje​ga. – Že​lim ka​za​ti tek kako vi​dim ma​log Ram​ze​sa raz​re​za​nih i raz​bi​je​nih usta, te kose pune zgru​ša​ne krvi, gdje leži u hra​mu... Vi​dim i onu Egip​ćan​ku iz Me​gi​de kako leži naga i kr​va​ri u dvo​ri​štu ut​vr​de, na​kon što su je Amo​ri​ća​ni si​lo​va​li... Ipak, sada spoz​‐ na​jem i ko​li​ko su moje mis​li bez​na​čaj​ne u us​po​red​bi s tvo​ji​ma. Ta vla​dar se ne može pri​sje​ća​ti sva​kog Ram​ze​sa i sva​ke žene pre​div​no me​ka​ne kože, među to​li​kim svo​jim po​da​ni​ci​ma! Fa​ra​on je na to stis​nuo pes​ti, a po​gled mu je po​tam​nio dok je uzvik​nuo: – Si​nu​he, zar ne mo​žeš shva​ti​ti? Ja mo​ram ra​di​je iz​a​bra​ti smrt nego ži​vot, jer time bi​ram smrt sto​ti​ne Egip​ća​na ra​di​je nego smrt ti​su​ća Si​ri​ja​ca!... Ako bih se od​lu​čio za rat u Si​ri​ji, samo da bih os​lo​bo​dio sva​kog Egip​ća​ni​na koji se tamo na​la​zi, tada bi 290

mno​gi, kako Si​rij​ci tako i Egip​ća​ni, iz​gu​bi​li ži​vot u boju. A Si​ri​jac je jed​na​ko tako čo​‐ vjek kao i Egip​ća​nin! U nje​go​vim gru​di​ma kuca srce, ima ženu i dje​či​cu bis​trih oči​ju. Ako bih htio uz​vra​ća​ti zlom na zlo, pro​is​te​ći može samo novo i još veće zlo. A na​pla​‐ tim li zlo do​brim, zlo koje iz toga nas​ta​ne, može biti samo ma​nje. Ne že​lim i neću dati pred​nost smr​ti pred ži​vo​tom. Zbog toga za​tva​ram uši pred tvo​jim ri​je​či​ma!... I mo​lim te, više mi ne go​vo​ri o Si​ri​ji, ako ti je drag moj ži​vot i ako me lju​biš. Jer, pri po​mis​li na Si​ri​ju, srce mi osje​ća svu pat​nju koju mo​ra​ju pod​ni​je​ti oni što umi​ru zbog moga hti​je​‐ nja. A čo​vjek ne može dugo pod​no​si​ti pat​nje dru​gih, po​go​to​vu ako su broj​ne. Zato, u ime Ato​na i moje is​ti​ne, os​ta​vi me na miru!... Pog​nuo je gla​vu, a oči su mu bile na​te​če​ne i pod​li​ve​ne krv​lju, zbog tuge i jada. De​‐ be​le us​ni​ce su mu pri​tom drh​ta​le. Zato sam ga os​ta​vio na miru. Ali u mo​jim sam uši​‐ ma čuo tut​nja​vu ov​no​va za pro​bi​ja​nje zi​di​na, koji su se us​tre​mi​li na zi​di​ne Me​gi​de. Čuo sam i kri​ko​ve si​lo​va​nih žena, iz vu​ne​nih ša​to​ra Amo​ri​ća​na. Ipak sam steg​nuo srce pred tim zvu​ko​vi​ma, jer sam ga lju​bio, una​toč svoj toj nje​go​voj lu​dos​ti. I mo​že​‐ bit​no sam ga zbog te nje​go​ve lu​dos​ti vo​lio još i više, bu​du​ći da je ta nje​go​va lu​dost bila ljep​ša i veli-čaj​ni​ja od sve mu​dros​ti dru​gih lju​di.

5 Ugled​ni​ci s dvo​ra sli​je​di​li su svo​ga fa​ra​ona u bu​du​ći Ne​be​ski Grad. Doš​li su s fa​ra​‐ onom ili od​mah za njim. Ci​je​li svoj ži​vot pro​ži​vje​li su u Zlat​noj Pa​la​či i ži​vot im nije imao ni​kak​vog dru​gog smis​la do li obi​ta​va​nja u fa​ra​ono​voj bli​zi​ni, smi​je​še​nja kada se on smi​je​ši, mr​šte​nja čela kada ga on na​mr​šti. Tako je to bilo odu​vi​jek, tako su ra​di​li nji​ho​vi oče​vi, pri​je oče​va dje​do​vi, a pri​je njih pra​dje​do​vi. Svo​je dvor​ske nas​lo​ve, po​lo​‐ ža​je i služ​be ta​ko​đer su nas​li​je​di​li od svo​jih ota​ca. Bili su po​nos​ni na to, us​po​re​đu​ju​ći svoj ugled s dru​gi​ma na dvo​ru. Među nji​ma su, pri​mje​ri​ce, bili kra​ljev no​sač san​da​la koji ni​kad sam sebi nije na​vu​kao pos​to​le, kra​ljev pe​har​nik koji ni​kad nije bio u ber​bi gro​žđa, kra​ljev pe​kar koji ni​kad nije vi​dio kako se mi​je​si ti​jes​to, pa kra​ljev obre​zi​vač i broj​ni dru​gi dvor​ja​ni i služ​be​ni​ci... A tu sam bio i ja, Kra​ljev otva​rač lu​ba​nja, od ko​jeg nit​ko nije oče​ki​vao otva​ra​nje kra​lje​ve lu​ba​nje... Prem​da sam, za raz​li​ku od svih tih broj​nih dvor​ja​na i služ​be​ni​ka, za​hva​lju​ju​ći svom umi​je​ću, bio ka​dar is​pu​ni​ti svo​ju za​‐ da​ću. Svi ti ugled​ni​ci i dvor​ja​ni​ci ra​dos​no su poš​li u Ahe​ta​ton i pje​va​li him​ne u čast i sla​vu Ato​na. Sti​gli su na bro​do​vi​ma ukra​še​ni​ma cvi​je​ćem, te do​ve​li so​bom ugled​ne žene s dvo​ra i do​pre​mi​li broj​ne vr​če​ve vina. Smjes​ti​li su se pod ša​to​ri​ma i sun​co​bra​ni​‐ ma na oba​li ri​je​ke. Tamo su jeli, pili i uži​va​li u ži​vo​tu. Voda se, na​ime, već bila po​vuk​‐ la. Po​nov​no je nas​tu​pi​lo pro​lje​će, zrak na po​lji​ma bio je svjež po​put mla​do​ga vina, na sta​bli​ma su cvr​ku​ta​le pti​ce, a po​svu​da gu​ka​li go​lu​bo​vi. Za dvo​re​nje to​li​kog bro​ja lju​di 291

tre​ba​lo je mnoš​tvo slu​gu i ro​bo​va, te je nji​hov ta​bor pred​stav​ljao pra​vi prav​ca​ti grad za sebe. Sva ta dvor​ska svi​ta bila je bez slu​gu i ro​bo​va pot​pu​no ne​moć​na, po​put sa​‐ svim ma​le​ne dje​či​ce koju uče pr​vim ko​ra​ci​ma... Una​toč tome, svi su odvaž​no poš​li za svo​jim fa​ra​onom. On im je po​ka​zi​vao pros​to​‐ re za uli​ce i kuće. Da​ka​ko, pra​ti​li su ih ro​bo​vi, no​se​ći ve​li​ke sun​co​bra​ne, kako bi za​šti​‐ ti​li nji​ho​ve dra​go​cje​ne gla​ve od pre​obi​lja sun​če​vih zra​ka, tog Ato​no​va bla​gos​lo​va ko​‐ jeg su to​li​ko sla​vi​li. Iz​ne​na​da, po​put raz​ma​že​ne dje​či​ce, do​bi​li su vo​lju za su​dje​lo​va​‐ njem u iz​grad​nji svo​jih kuća, jer su vi​dje​li fa​ra​ona kako je jed​nom pri​go​dom di​gao ope​ku i po​lo​žio je na zid ko​jeg su zi​da​ri po​di​za​li. Te​ško di​šu​ći no​si​li su ope​ke za zi​do​‐ ve kuća, a dič​ne ugled​ni​ce kle​ča​le su na zem​lji i ru​ka​ma gnje​či​le ilo​va​ču. A one mla​de i li​je​pe pris​tu​pi​le su tom pos​lu pret​hod​no od​ba​civ​ši odje​ću, te su za​dr​ža​le samo uzak po​jas oko be​da​ra, ona​ko kako to čine žene iz na​ro​da pri me​lja​vi žita. Pri gnje​če​nju ilo​va​če, me​đu​tim, mo​ra​li su ro​bo​vi po​vrh njih dr​ža​ti sun​co​bra​ne, kako im sun​ce ne bi opr​lji​lo briž​no nje​go​va​na ti​je​la. Ali, isto ona​ko brzo kao što su ot​‐ kri​li svo​ju lju​bav za su​dje​lo​va​nje u iz​grad​nji, tako su je se brzo i za​si​ti​li. Jed​nos​tav​no su pres​ta​li ra​di​ti, di​gli se i otiš​li svo​jim pu​tem. Za nji​ma je os​tao stra​šan ne​red, pa su ih zi​da​ri ogor​če​no prok​li​nja​li i ski​da​li ope​ke koje su uzi​da​le ple​me​ni​te ruke. Mla​de i od​lič​ne ugled​ni​ce, da​ka​ko, nisu prok​li​nja​li. Njih bi po​ne​kad pljes​nu​li svo​jim ru​ka​ma za​pr​lja​nim od ilo​va​če, pa bi ove pres​tra​še​ne i uz​ru​ja​ne glas​no za​vik​nu​le. Sa​svim druk​či​je pro​ve​le bi se sta​re i ruž​ne dvor​ske ugled​ni​ce. Jer, i te su uva​že​ne ma​tro​ne pris​ti​za​le na gra​di​li​šte, že​le​ći gra​di​te​lje po​ti​ca​ti na rad. Pri​tom su za​div​lje​no opi​pa​va​le mi​ši​ce zi​da​ra i rad​ni​ka ili u Ato​no​vo ime gla​di​le nji​ho​va ilo​va​čom umr​lja​na lica, is​to​‐ dob​no la​ko​mo udi​šu​ći za​dah zno​ja koji se ši​rio od njih. Njih su zi​da​ri ta​ko​đer čas​ti​li kle​tva​ma, is​pu​šta​ju​ći im ope​ke na noge, že​le​ći ih time otje​ra​ti. Dvor​ja​ni​ci su, me​đu​tim, bili vrlo po​nos​ni na uči​njen po​sao i svoj do​pri​nos iz​grad​‐ nji Ne​be​sko​ga Gra​da. Hva​li​li su se je​dan dru​go​me, pri​ča​li ko​li​ko je tko nas​la​gao ope​‐ ka... A fa​ra​onu su smjer​no ali i po​nos​no po​ka​zi​va​li ogre​bo​ti​ne na ru​ka​ma, že​le​ći ste​ći nje​go​vu nak​lo​nost i mi​lost. Na​kon što su tako ra​di​li neko vri​je​me na gra​di​li​šti​ma, pa im je ta ra​zo​no​da do​sa​di​‐ la, ot​kri​li su vr​to​ve i vr​tlar​stvo. Po​če​li su se tada ba​vi​ti tom no​vom za​ba​vom, ko​pa​ju​ći i ru​ju​ći po zem​lji po​put dje​ce. Učin je bio stra​šan... Sta​bla i gr​mo​ve ne​pres​tan​ce su is​‐ ka​pa​li i pre​sa​đi​va​li s jed​nog mjes​ta na dru​go. Vr​tla​ri su u ne​moć​no​me gnje​vu di​za​li ruke i za​zi​va​li u po​moć bo​go​ve, te prok​li​nja​li dvor​ja​ni​ke i nji​ho​vu ra​bo​tu. Rad​ni​ci koji su ko​pa​li sus​tav za na​vod​nja​va​nje, na​zi​va​li su tu dvor​sku svi​tu Se​to​vim si​no​vi​‐ ma, jer su im sva​kog dana do​la​zi​li s no​vim zah​tje​vi​ma za smje​štaj i ko​pa​nje ukras​nih je​ze​ra i rib​nja​ka. Sve to dvor​ja​ni​ci nisu ra​di​li, ba​rem tako ja mis​lim, sa zlim na​mje​ra​ma. Oni na​‐ pros​to nisu shva​ća​li kako nji​ho​vo mi​je​ša​nje u pos​lo​ve stva​ra rad​ni​ci​ma ne​po​treb​ne bri​ge i trud. Što​vi​še, mis​li​li su pri​tom kako rad​ni​ci​ma pru​ža​ju dra​go​cje​nu po​moć. Zato su dan uvi​jek za​vr​ša​va​li is​pi​ja​njem vina, te se raz​me​ta​li svo​jim os​tva​re​nji​ma. 292

Ni​šta ih nije mo​glo traj​no za​oku​pi​ti, pa su ubr​zo na​pus​ti​li i vr​tlar​stvo. Po​s​lje​di​ce su se mo​gle usko​ro vi​dje​ti. Na po​dru​čji​ma bu​du​ćih vr​to​va bilo je mno​go ma​nje ro​vo​‐ va i hrpa zem​lje, a na​glo se sma​njio i broj sta​ba​la i gr​mo​va s po​žu​tje​lim liš​ćem i osu​‐ še​no​ga ko​ri​je​na. Dvor​ja​ni​ci su pak ot​kri​li i neke dru​ge čari ži​vo​ta u gra​du koji je tek ni​cao. Tu​ži​li su se na vru​ći​nu i ne​udob​nost, što je bilo oprav​da​no, uzmu li se u ob​zir uvje​ti ži​vo​ta u Zlat​noj Pa​la​či u Tebi, iz koje su sti​gli. Na​da​lje, ša​to​ri su im se na​pu​ni​li bu​ha​ma, pa su po ci​je​le noći ste​nja​li i ja​da​li se na svo​jim ro​go​ži​na​ma, iz​lo​že​ni na​pa​‐ di​ma tih ma​lih na​sil​ni​ka. Uju​tro su do​la​zi​li k meni i tra​ži​li mast pro​tiv ugri​za buha. Ko​nač​no im je sve to do​sa​di​lo... Prok​le​li su tada Ne​be​ski Grad i sve u nje​mu. Mno​‐ gi su ot​pu​to​va​li na svo​je po​sje​de, a mno​gi su se kri​omi​ce vra​ti​li u Tebu. Tamo ih je če​kao udob​ni​ji ži​vot, na ko​jeg su bili na​uče​ni, kao i ve​leb​ne za​ba​ve koje su im u Ahe​‐ ta​to​nu sil​no ne​dos​ta​ja​le. Tako su u fa​ra​ono​vom no​vom gra​du, od nje​go​vih sljed​be​ni​ka, os​ta​li samo oni naj​‐ vjer​ni​ji. Za​dr​ža​va​li su se u sje​ni svo​jih ša​to​ra, gdje su pili ra​s​hla​đe​no vino i koc​ka​li se me​đu​sob​no. Pri​tom su na​iz​mjen​ce do​bi​va​li i gu​bi​li ulo​že​no zla​to, odje​ću i na​kit. Ali su u igri na​la​zi​li za​ba​vu i utje​hu za svoj jed​no​li​čan ži​vot. Prvo zi​do​vi, a usko​ro i ci​je​la zda​nja, ubr​zo su po​če​li do​bi​va​ti svo​je obri​se, te je i grad po​čeo ocr​ta​va​ti svoj pra​vi iz​gled. Za ne​ko​li​ko mje​se​ci je, tu u pus​ti​nji, kao u ne​‐ koj pri​či, uis​ti​nu iz​ra​sao pra​vi grad sa svo​jim ve​li​čaj​nim i čud​no​va​tim vr​to​vi​ma. No taj je pot​hvat te​ško is​cr​pio dr​žav​nu riz​ni​cu, jer su tro​ško​vi iz​grad​nje bili ogrom​ni, a pri​ho​da nije bilo do​volj​no. Te iz​dat​ke nije mo​glo po​kri​ti ni Amo​no​vo zla​to. O tome se nije mno​go pri​ča​lo... Doz​nao sam tek, fa​ra​ono​vi su po​vje​re​ni​ci, raz​biv​ši pe​ča​te na vra​ti​ma po​dru​ma Amo​no​va hra​ma u Tebi, za​tek​li go​to​vo praz​na spre​mi​šta. Sve​će​ni​ci su, oče​ku​ju​ći olu​ju, oči​to mno​go zla​ta po​di​je​li​li naj​vjer​ni​ji​ma neka ga skri​ju... Iz​grad​nja no​vog gra​da raz​dvo​ji​la je i kra​lje​vu obi​telj. Prvo je Kra​lji​ca Maj​ka od​bi​la sli​je​di​ti sina u pus​ti​nju. Teba je bila njen grad, a fa​ra​ono​vu Zlat​nu Pa​la​ču, koja se sja​‐ la ma​gli​čas​to pla​vo i cr​ven​kas​to sme​đe unu​tar svo​jih zi​di​na i vr​to​va po​vrh ri​je​ke, sa​‐ gra​dio je Amen​ho​tep IV. za svo​ju vo​lje​nu. Taja, Kra​lji​ca Maj​ka, ro​di​la se kao si​ro​maš​‐ na kći pti​ča​ra u tr​sti​ci​ma mo​čva​ra Do​njeg Kra​ljev​s​tva. Zato nije htje​la na​pus​ti​ti Tebu... A kne​gi​nja Ba​ke​ta​mon, koja je po uzo​ru na bra​ta, pro​mi​je​ni​la ime u Ba​ke​ta​‐ ton, os​ta​la je uz nju. Sve​će​nik Eie, ob​na​ša​telj za​kriv​lje​no​ga kra​lje​vog šta​pa, koji je sta​‐ jao fa​ra​onu s des​ne stra​ne, vla​dao je sad u Tebi. Su​dio je tamo, sje​de​ći na fa​ra​ono​vu zlat​nom stol​cu, dr​že​ći pred so​bom kož​ne svit​ke na ko​ji​ma su bili za​pi​sa​ni za​ko​ni. Ži​vot se u Tebi pak nas​ta​vio jed​nak onom ra​ni​jem. Je​di​no nije bilo laž​no​ga fa​ra​‐ ona. Ali, za njim nit​ko nije ža​lio... Kra​lji​ca Ne​fer​ti​ti vra​ti​la se u Tebu radi po​ro​đa​ja svo​ga slje​de​ćeg dje​te​ta. Na​ime, nije se usu​đi​va​la ro​di​ti bez po​mo​ći li​ječ​ni​ka i cr​nih žre​ca svo​je sve​kr​ve. U Zlat​noj Kući je ro​di​la svo​ju tre​ću kćer, koju je na​zva​la An​he​se​na​ton, te joj je bilo na​mi​je​nje​no pos​ta​ti kra​lji​com. Kako bi olak​ša​li po​ro​đaj, žre​ci su gla​vu dje​te​ta pri iz​la​sku iz utro​be maj​ke su​zi​li i iz​du​ži​li, slič​no kao što su to iz​ve​li i os​ta​lim dvje​ma kra​ljev​na​ma. A kada 293

je dje​voj​ka na​ras​la, sve su ot​mje​ne ugled​ni​ce na dvo​ru, kao i sve one koje su htje​le pra​ti​ti dvor​ske na​va​de i opo​na​ša​ti ta​moš​nje obi​ča​je, stav​lja​le laž​ne pro​du​žet​ke na straž​nji dio gla​ve. Či​ni​le su to kako bi i nji​ho​ve gla​ve iz​gle​da​le iz​du​že​ni​ma. A male kra​ljev​ne su svo​je gla​ve glat​ko iz​bri​ja​va​le, kako bi po​ka​za​le pro​fi​njen iz​gled svo​jih lu​‐ ba​nja. Umjet​ni​ci su ta​ko​đer ve​li​ča​li taj oblik gla​ve, te su kra​ljev​ne čes​to cr​ta​li, sli​ka​li i uk​le​sa​va​li im lik u ka​men. Pri​tom nisu ni slu​ti​li kako se iza ovog ose​buj​nog iz​gle​da kri​je tek umi​je​će cr​nih žre​ca... Ro​div​ši di​je​te, kra​lji​ca Ne​fer​ti​ti se ipak vra​ti​la u Ahe​ta​ton. Tu se smjes​ti​la u svo​je oda​je unu​tar no​vo​iz​gra​đe​ne pa​la​če, bu​du​ći da je ta u me​đu​vre​me​nu pos​ta​la use​lji​‐ vom. Os​ta​le je fa​ra​ono​ve pri​lež​ni​ce os​ta​vi​la u Tebi, raz​lju​će​na što je ro​di​la i tre​ću kćer, te je htje​la spri​je​či​ti fa​ra​ona u ra​si​pa​nju nje​go​ve mu​ške sna​ge na le​ža​je​vi​ma dru​gih žena. Eh​na​ton je time bio čak za​do​vo​ljan, jer ga je is​pu​nja​va​nje obve​za u žen​‐ skoj kući za​ma​ra​lo... A nije že​lio ni jed​ne dru​ge do Ne​fer​ti​ti. Svi oni, koji su ima​li pri​‐ go​du vi​dje​ti kra​lji​či​nu lje​po​tu, mo​gli su to do​bro shva​ti​ti. Ni tre​ći po​ro​đaj nije uma​‐ njio nje​nu dra​žest. Či​ni​la se čak mla​đom i svje​ži​jom nego ikad. No je li se tu pro​mje​‐ nu mo​glo za​hva​li​ti gra​du Ahe​ta​to​nu ili pak cr​nim žre​ci​ma, ne bih znao reći... Tako je Ahe​ta​ton nik​nuo u div​lji​ni i pus​ti​nji u ci​glih go​di​nu dana. Pal​me su se po​‐ nos​no nji​ha​le duž sjaj​nih uli​ca, mo​gra​nji su doz​ri​je​va​li i cr​ve​ni​li se u vr​to​vi​ma, a u rib​nja​ci​ma su plu​ta​le ru​ži​čas​te ča​ške lo​po​ča. Ci​je​li grad bio je ras​c​vje​ta​ni vrt. Kuće su bile od dr​ve​ta, zrač​ne i la​ga​ne po​put ljet​ni​ko​va​ca, a nji​ho​vi stu​po​vi od pal​mi i tr​sti​ke bili su ša​re​no obo​je​ni. Vr​to​vi su ula​zi​li i u same kuće, jer su po unu​tar​njim sti​je​na​ma pros​to​ri​ja bile nas​li​ka​ne pal​me i si​ko​mo​re koje pri​gi​ba vje​trić vječ​no​ga pro​lje​ća. Na po​do​vi​ma su bili iz​ve​de​ni oto​či​ći tr​ske, a među nji​ma ribe raz​nih i ži​vih boja kako pli​‐ va​ju, te pat​ke blis​ta​vih kri​la pri uz​li​je​ta​nju iz tr​ske. U tom gra​du nije manj​ka​lo ni​če​ga što bi mo​glo ra​zve​se​li​ti čo​vje​ko​vo srce. Pri​pi​tom​lje​ne ga​ze​le še​ta​le su vr​to​vi​ma, a uli​‐ ca​ma su pro​la​zi​la laka kola koja su vuk​li va​tre​ni ko​nji ure​še​ni no​je​vim pe​rjem. Iz ku​‐ hi​nja se pak ši​rio mi​omi​ris pro​bra​nih za​či​na, do​prem​lje​nih iz svih kra​je​va svi​je​ta. Ne​be​ski Grad bio je, dak​le, do​vr​šen. Vra​ti​la se po​nov​no je​sen, a las​ta​vi​ce su se po​‐ ja​vi​le iz mu​lja te u bes​kraj​nim ja​ti​ma pre​li​je​ta​le po​vrh ras​tu​će vode. Fa​ra​on Eh​na​ton je tada po​sve​tio grad i zem​lju svom bogu Ato​nu. Po​sve​tio je i me​đaš​ne ka​me​no​ve na sje​ve​ru, jugu, is​to​ku i za​pa​du. Na sva​kom od njih bio je pri​ka​zan Aton, kako širi bla​‐ gos​lov svo​jih zra​ka na fa​ra​ona i nje​gov dom. Za​pis na ka​me​nu sa​dr​ža​vao je i fa​ra​ono​‐ vu pri​se​gu, kako ni​ka​da neće is​tu​pi​ti no​gom iz​van gra​ni​ca svo​ga no​vog gra​da. Za tu su sve​ča​nost rad​ni​ci iz​gra​di​li ka​me​njem oblo​že​ne ces​te pre​ma sve če​ti​ri stra​ne zem​lji​‐ šta, pa se fa​ra​on mo​gao odves​ti do grad​skih međa u svo​jim zlat​nim ko​či​ja​ma. Pra​ti​li su ga čla​no​vi nje​go​ve obi​te​lji, u svo​jim ko​či​ja​ma i no​silj​ka​ma, te ugled​ni​ci i os​ta​li pri​‐ pad​ni​ci dvo​ra. U pro​la​zu su ba​ca​li cvi​je​će, a svi​ra​le i stru​ne glaz​be​ni​ka sla​vi​le su ve​li​‐ či​nu i čast Ato​na. Fa​ra​on Eh​na​ton nije na​mje​ra​vao na​pus​ti​ti svoj grad ni na​kon smr​ti. Kada je gra​đe​‐ nje Ahe​ta​to​na bilo do​vr​še​no, fa​ra​on je pos​lao svo​je rad​ni​ke u is​toč​na brda, u po​sve​će​‐ 294

nu zem​lju, sa za​da​ćom neka u ka​me​nu iz​du​be vječ​na po​či​va​li​šta. Tamo su ima​li pos​la za ci​je​li ži​vot i nisu se mo​gli ni​ka​da vra​ti​ti u svo​ja rod​na mjes​ta. No oni za po​vrat​kom i nisu oso​bi​to čez​nu​li, jer su se pri​uči​li na bo​ra​vak u svom gra​du i u fa​ra​ono​voj sje​ni. Ov​dje im je žito da​va​no u iz​o​bi​lju, vr​če​vi za ulje im ni​kad nisu bili praz​ni, a žene su im ra​đa​le zdra​vu dje​či​cu... Fa​ra​on je od​lu​čio sa​gra​di​ti grob​ni​ce kako sebi tako i svo​jim ugled​ni​ci​ma, te sva​ko​‐ me od svo​jih od​lič​nih sljed​be​ni​ka koji os​ta​nu ži​vje​ti s njim u Ne​be​skom Gra​du i vje​‐ ru​ju u Ato​na, da​ro​va​ti je​dan grob. Zato je sa​gra​dio i Kuću Mr​tvih, smjes​tiv​ši je iz​van gra​da. Time je htio osi​gu​ra​ti da tru​pla umr​lih u Ahe​ta​to​nu ne bi pro​pa​la, na​kon što bi se u Kući Mr​tvih pri​pre​mi​la na od​go​va​ra​ju​ći na​čin, te bi bila sa​ču​va​na za vječ​nost. Za to su mu bili po​treb​ni maj​sto​ri tog neo​bič​nog za​na​ta, pa je po​zvao iz Tebe bal​za​me​re i pe​ra​če tru​pa​la, one koji su bili naj​vič​ni​ji u tim za​da​ća​ma. I nije ih pi​tao u ko​jeg boga vje​ru​ju, jer oni zbog svog zva​nja i ne mogu biti vjer​ni​ci, te je važ​no samo nji​ho​vo umi​je​će. Sti​gli su niz ri​je​ku cr​nim bro​dom, a nji​hov stra​šan za​dah im je pret​ho​dio, do​‐ ne​sen vje​trom. Sta​nov​ni​ci Ahe​ta​to​na su se zato hi​tro za​vuk​li u svo​je pre​kras​ne kuće, obo​re​nih gla​va, ka​zu​ju​ći mo​li​tve Ato​nu. A mno​gi su se mo​li​li i sta​rim bo​go​vi​ma, te uči​ni​li ru​kom sve​ti znak Amo​na. Jer, kada im je u nos​ni​ce dos​pio stra​šan za​dah pe​ra​‐ ča tje​le​sa, Aton im se uči​nio vrlo da​le​kim i mis​li su im se okre​nu​le sta​rim bo​žans​tvi​‐ ma. Bal​za​me​ri i pe​ra​či tru​pa​la stu​pi​li su s bro​da na kop​no, no​se​ći sav po​tre​ban pri​bor i pri​prav​ke. Žmir​ka​li su oči​ma koje su bile pri​uče​ne na mrak Kuće Smr​ti, te gor​ko prok​‐ li​nja​li svje​tlost koja im je na​no​si​la boli. Brzo su otiš​li u novu Kuću Smr​ti, no​se​ći so​‐ bom svoj za​dah, te je ta us​ta​no​va ubr​zo pos​ta​la nji​hov dom i u njoj su se udo​ma​ći​li. Po svom obi​ča​ju, svo​ga obi​ta​va​li​šta više nisu na​pu​šta​li. Među pris​ti​gli​ma bio je i sta​ri Ra​mo​se, struč​njak s kli​je​šti​ma, čija je za​da​ća bila iz​vla​če​nje moz​ga iz gla​va umr​lih. Sreo sam ga u Kući Smr​ti, jer su se sve​će​ni​ci Ato​na uža​sa​va​li te us​ta​no​ve, pa ju je fa​‐ ra​on sta​vio pod moj nad​zor. Neko me je vri​je​me po​zor​no mo​trio, pa me tada pre​poz​‐ nao i sil​no se za​ču​dio. Pri​tom sam i sam po​ti​cao nje​go​vo sje​ća​nje, že​le​ći ste​ći nje​go​vo po​vje​re​nje. Jer, odav​no me iz​je​da​la ne​iz​vjes​nost, ru​ju​ći u mom srcu po​put crva... Že​lio sam saz​na​ti kako se ra​zvi​ja​la i kak​vim je plo​do​vi​ma uro​di​la moja osve​ta koju sam pri​‐ pre​mio za Ne​fer​ne​fer​ne​fer, u te​ban​skoj Kući Smr​ti... Prvo smo po​raz​go​va​ra​li, sa​svim ra​zum​lji​vo, o nje​go​vu pos​lu i za​da​ća​ma. Tada sam ga za​pi​tao, na​oko bez po​seb​nog za​ni​ma​nja: – Pri​ja​te​lju Ra​mo​se, nije li ti slu​čaj​no doš​la pod ruke jed​na li​je​pa žena, do​ne​se​na u Kuću Smr​ti za tra​ja​nja onih dana uža​sa u Tebi... A ako se ne va​ram... ime joj je bilo Ne​fer​ne​fer​ne​fer? Gle​dao me je, pog​nu​te šije i žmir​ka​ju​ći po​put kor​nja​če. Tada je re​kao: – Uis​ti​nu, Si​nu​he, ti si prvi ugled​nik koji je jed​nog pe​ra​ča tru​pa​la na​zvao pri​ja​te​‐ ljem. Moje je srce is​kre​no i vrlo ga​nu​to, a oba​vi​jest koju tra​žiš ne​dvoj​be​no je vrlo zna​čaj​na, kad me tako os​lov​lja​vaš... Nisi li mo​žda baš ti onaj, koji ju je do​pre​mio jed​‐ 295

ne tam​ne noći, umo​ta​nu u crni mr​tvač​ki po​kri​vač? Jer, ako si ti taj, ni​ka​ko nisi pri​ja​‐ telj pe​ra​ča tru​pa​la. I ako do​ču​ju o tome, iz​bost će te za​tro​va​nim no​že​vi​ma i time ti pris​kr​bi​ti kraj​nje užas​nu smrt... Na nje​go​ve sam ri​je​či za​drh​tao, te ipak re​kao: – Tko god je do​nio, svo​ju je kob zas​lu​ži​la. Ali iz tvo​jih ri​je​či ra​za​bi​rem kako nije bila mr​tva, te je oži​vje​la pod ru​ka​ma pe​ra​ča tje​le​sa? – I te kako je ta zas​tra​šu​ju​ća žena oži​vje​la – od​go​vo​rio mi je Ra​mo​se. – No ot​kud je to tebi poz​na​to, ra​di​je ne bih po​ga​đao. Pro​bu​di​la se, jer tak​ve žene ni​kad ne umi​ru. A ako ko​jim slu​ča​jem i umru, tre​ba ih spa​li​ti, kako se ne bi ni​kad po​nov​no vra​ti​le. Kad smo je upoz​na​li, na​zva​li smo je Set​ne​fer, što kao što zna​deš zna​či “Vraž​ja lje​po​‐ ta”. Obu​ze​la me je straš​na sum​nja, te sam upi​tao: – Za​što o njoj go​vo​riš kao o ne​čem što je proš​lo? Zar ona više nije u Kući Smr​ti? Pe​ra​či tru​pa​la pri​seg​nu​li su kako će je za​dr​ža​ti tamo se​dam​de​set puta se​dam​de​set dana! Ra​mo​se je sr​di​to zvec​kao svo​jim no​že​vi​ma i kli​je​šti​ma. Bio sam si​gu​ran, na​sr​nuo bi na mene, da mu ni​sam bio do​nio vrč vina iz fa​ra​ono​vog po​dru​ma. Ova​ko je samo pal​cem opi​pao praš​njav pe​čat na vrču, pa za​tim re​kao: – Ni​smo ti že​lje​li zla, Si​nu​he. Bio si mi po​put sina, te sam bio pri​pra​van za​dr​ža​ti te u Kući Smr​ti za ci​je​li ži​vot i po​uči​ti te u mom umi​je​ću. A ti​je​la tvo​jih ro​di​te​lja bal​za​‐ mi​ra​li smo na na​čin pri​mje​ren samo ugled​ni​ci​ma, ne šte​de​ći na naj​pro​bra​ni​jim ulji​ma i po​mas​ti​ma. Za​što si nam onda svo to do​bro uz​vra​tio to​li​kim zlom i do​pre​mio tu užas​nu ženu živu? Znaj, pri​je nje​na do​la​ska vo​di​li smo jed​nos​ta​van, te​go​ban ra​diš​ni ži​vot, ra​zve​se​lja​va​ju​ći si srca pi​vom i sil​no se bo​ga​te​ći kra​đom na​ki​ta s mr​tva​ca, ne ma​re​ći za nji​hov spol ili po​lo​žaj. Za​ra​đi​va​li smo do​bro i pro​da​jom di​je​lo​va ti​je​la ča​‐ rob​nja​ci​ma i žre​ci​ma, ko​ji​ma je to tre​ba​lo za nji​ho​ve taj​ne ra​bo​te... A tada je doš​la ta stra​ho​vi​ta žena! Na​kon nje​no​ga do​la​ska Kuća Smr​ti pos​ta​la je po​put po​no​ra u pod​‐ zem​lju. Lju​di su na​sr​ta​li no​že​vi​ma jed​ni na dru​ge, te se tuk​li i griz​li me​đu​sob​no na​lik bi​jes​nim psi​ma. Op​ljač​ka​la nam je svo naše bo​gat​stvo, svo zla​to i sre​bro koje smo na​‐ go​mi​la​li pro​to​kom go​di​na, te ga skri​li u Kući Smr​ti. Da, nije pre​zi​ra​la ni ba​kre​nja​ke! Od​ni​je​la nam je čak i odje​ću. Op​ljač​kav​ši mla​đim lju​di​ma sve što su po​sje​do​va​li, po​‐ ti​ca​la ih je na kra​đu od nas sta​ri​jih, čiju se po​žu​du više ne može ras​pa​li​ti. Nije joj tre​‐ ba​lo više od tri​de​set puta tri​de​set dana, te smo svi bili ogo​lje​ni i op​ljač​ka​ni. A kad je uvi​dje​la kako više ne po​sje​du​je​mo ni​šta, te ne može više ni​šta od nas is​ci​je​di​ti, po​če​la nas je is​mje​hi​va​ti i iz​ru​gi​va​ti nam se. Tako su se dva pe​ra​ča lu​ba​nja, koji su bili za​‐ ljub​lje​ni u nju, zbog tog nje​no​ga ru​ga​nja, obje​si​li o svo​je po​ja​se​ve. Za​tim je otiš​la svo​jim pu​tem, od​no​se​ći so​bom i svo no​vos​te​če​no bo​gat​stvo. Ni​smo je u tome mo​gli za​pri​je​či​ti... Jer, čim bi joj net​ko stao na put, od​mah bi se na​šao dru​gi i su​prot​sta​vio se pr​vo​me. A sve to tek za njen smi​je​šak ili do​dir nje​nih pr​sti​ju... Tako nam je odu​ze​la i od​ni​je​la i naše bo​gat​stvo i naš spo​koj. Po​sje​do​va​la je tada ne ma​nje od tri sto​ti​ne de​‐ 296

be​na zla​ta, ne spo​mi​nju​ći sre​bro, ba​kar, plat​ne​ne za​vo​je, kao i po​mas​ti koje smo, pre​‐ ma us​ta​lje​nom obi​ča​ju, go​di​na​ma kra​li od mr​tva​ca. Od​la​ze​ći, tvr​do je pri​seg​nu​la, vra​‐ tit će se za go​di​nu dana, kako bi pro​vje​ri​la ko​li​ko ćemo do tada pris​kr​bi​ti do​ba​ra. Zato se sada u te​ban​skoj Kući Smr​ti kra​de više nego ika​da. Što​vi​še, pe​ra​či tru​pa​la više ne kra​du samo od mr​tvih, nego pot​kra​da​ju i jed​ni dru​ge. Tako su naš mir i spo​koj ta​ko​‐ đer nes​ta​li. Sada vje​ro​jat​no shva​ćaš, za​što smo joj dali ime Set​ne​fer. Jer, uis​ti​nu je vrlo li​je​pa, ali to je Se​to​va lje​po​ta! Tako sam saz​nao ko​li​ko je dje​ti​njas​ta bila moja osve​ta. Jer, Ne​fer​ne​fer​ne​fer se neo​‐ z​li​je​đe​na i bez šte​te, da​pa​če još bo​ga​ti​ja, vra​ti​la iz Kuće Smr​ti. Pret​pos​tav​ljam i kako nije ima​la ne​kih lo​ših po​s​lje​di​ca od tog bo​rav​ka, osim je​zi​vog smra​da Kuće Smr​ti koji se upio u nje​no ti​je​lo i ne​dvoj​be​no je neko vri​je​me za​pre​ča​vao u nje​nom pos​lu. Na​‐ kon iz​la​ska iz Kuće Smr​ti za​si​gur​no je, dak​le, neko vri​je​me mi​ro​va​la, pa se zbog nje ni​sam mo​rao bri​nu​ti. Ali zato me je moja osve​ta mu​či​la i iz​je​da​la mi srce, a njoj uop​‐ će nije na​udi​la... Spoz​nav​ši to, shva​tio sam i kako osve​ta ne do​no​si ni ra​dos​ti niti za​‐ do​volj​stva. Nje​na je slast krat​ko​traj​na, te se ubr​zo okre​će pro​tiv sa​mo​ga osvet​ni​ka, pro​ždi​ru​ći mu srce po​put po​ža​ra... U že​lji za olak​ša​njem srca i duše, spre​mam se iz​vi​jes​ti​ti o zbi​va​nji​ma u Egip​tu i Si​‐ ri​ji, o ži​vo​tu Eh​na​to​na u nje​go​vu Ne​be​skom Gra​du Ahe​ta​to​nu, za​tim o Ho​rem​he​bu, Kap​ta​hu i svom sta​rom pri​ja​te​lju Tut​mo​zi​su. A neću za​bo​ra​vi​ti ni Me​rit. Ipak, toga je uis​ti​nu pre​vi​še, pa mo​ram za​po​če​ti novu knji​gu...

297

DIO DRU​GI

298

KNJI​GA XI

Me​rit 1

S

vat​ko je gle​dao kako is​tje​če voda iz vod​nog sata. Tako otje​če i čo​vje​ko​vo vri​je​me, prem​da ga se ne mje​ri is​tje​ca​njem vode već zbi​va​nji​ma i do​živ​lja​ji​ma. Du​bo​ka je i uzvi​še​na ta is​ti​na, no čo​vjek je može do​ku​či​ti tek u sta​rim da​ni​ma, kada mu vri​je​me otje​če u ni​šta​vi​lo, u jed​no​lič​nost... To je doba u ko​jem čo​vjek više ni​šta ne do​‐ živ​lja​va, prem​da si još uvi​jek umiš​lja kako ipak pro​živ​lja​va ne​što ve​li​ko i ve​li​čaj​no. A tek kas​ni​je uvi​di svo​ju za​blu​du i nje​nu tr​p​kost. I je​dan je​di​ni dan iz raz​dob​lja koje obi​lu​je zbi​va​nji​ma i do​živ​lja​ji​ma, os​ta​je ure​zan u sje​ća​nju i srcu, mi​je​nja​ju​ći ih, te se može či​ni​ti du​ljim i zna​čaj​ni​jim od pune go​di​ne ili više vre​me​na iz raz​dob​lja jed​no​lič​‐ no​ga rada koji srce os​tav​lja ne​tak​nu​tim. Tu sam is​ti​nu spoz​nao u Ahe​ta​to​nu, gdje je moje vri​je​me pro​tje​ca​lo glat​ko i mir​no po​put ma​ti​ce Nila, a ži​vot mi je bio krat​ko​traj​‐ nim snom, po​put div​ne pje​sme koja se sti​ša​va. De​set go​di​na koje sam pro​bo​ra​vio u sje​ni fa​ra​ona Eh​na​to​na, u nje​go​voj Zlat​noj Pa​la​či Ne​be​skog Gra​da Ahe​ta​to​na, brže su mi pro​tek​le nego li bilo koja go​di​na moje mla​dos​ti... Mis​lim pri​tom na go​di​ne pu​to​va​‐ nja i pro​mje​na. U Ahe​ta​to​nu ni​sam ni​šta do​dao ni svo​joj mu​dros​ti niti svo​jem zna​nju. Više sam se okre​tao svom is​kus​tvu, pri​kup​lje​nom u to​li​kim zem​lja​ma, kao što pče​la pre​živ​lja​va zimu tro​še​ći med ko​jeg je pri​ku​pi​la u doba cvat​nje i po​hra​ni​la u saće svo​je koš​ni​ce. I kao što ka​pa​nje vode mi​je​nja iz​gled ka​me​na, tako je mo​že​bit​no i pro​tok vre​me​na iz​‐ mi​je​nio moje srce... Prem​da to tada ni​sam za​pa​žao. Bio sam u to doba ma​nje usam​‐ ljen nego ra​ni​je... Mo​žda sam pos​tao šut​lji​vi​ji, ma​nje umiš​ljen gle​de sa​mo​ga sebe i moje na​da​re​nos​ti. Ali, to nije bila moja zas​lu​ga, već se mo​glo pri​pi​sa​ti okol​nos​ti što Kap​tah više nije bio kod mene. Obi​ta​vao je da​le​ko od Ahe​ta​to​na, u Tebi. Tamo je uprav​ljao mo​jom imo​vi​nom i kr​č​mom “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”. Fa​ra​onov Ne​be​ski Grad se na neki neo​bi​čan na​čin za​tvo​rio sam u sebe, unu​tar sno​‐ va i pri​vi​đe​nja fa​ra​ona, bez ikak​vo​ga za​ni​ma​nja za vanj​ski svi​jet. Sve što se zbi​va​lo iz​van gra​ni​ca pos​tav​lje​nih Ato​no​vim me​đaš​nim ka​me​njem, bilo je uda​lje​no i nes​tvar​‐ no po​put mje​se​či​ne na vodi. Je​di​na stvar​nost bilo je ono što se odvi​ja​lo u sa​mo​me gra​du. Gle​da​ju​ći una​trag, pos​ta​je jas​nim kako je mo​žda is​ti​na bila sa​svim pro​tiv​na! 299

Ahe​ta​ton i sve što se u nje​mu zbi​va​lo nisu bili ni​šta dru​go do li sje​ne i op​sje​ne, li​je​pe vanj​šti​ne, dok su is​ti​na i stvar​nost bile u gla​di, pat​nja​ma i smr​ti iz​van nje​go​vih međa. A sve ono što nije bilo po vo​lji fa​ra​onu Eh​na​to​nu, vje​što su skri​va​li od nje​ga. I kad bi se uka​za​la po​tre​ba za do​no​še​njem neke od​lu​ke, koja je bila pris​po​do​bi​va samo fa​ra​‐ onu, pri​ka​za​li bi mu sve uljep​ša​no, za​vi​je​no u veo i zas​la​đe​no me​dom i za​či​ni​ma. Pri​‐ tom bi mu pa​ž​lji​vo i uljep​ša​no opi​si​va​li po​treb​nu od​lu​ku, sve zato da mu se ne vra​ti bo​lest u gla​vi. Kroz to je vri​je​me u Tebi vla​dao sve​će​nik Eie, kao no​si​telj za​kriv​lje​nog šta​pa i onaj koji sto​ji kra​lju s des​ne stra​ne. A i Teba je za​pra​vo još uvi​jek bila pra​va pri​jes​tol​ni​ca Egip​ta. Fa​ra​on je u Tebi os​ta​vio sve vla​dar​ske pos​lo​ve i uprav​ne obve​ze, kao što su ubi​ra​nje po​re​za, tr​go​vi​na, pra​vo​su​đe, jer mu je sve to bilo za​mor​no i one​ras​po​lo​ža​va​‐ lo ga. Nije htio više ni čuti za sve to. Imao je puno po​vje​re​nje u svo​ga tas​ta Eiea, oca kra​lji​ce Ne​fer​ti​ti. A Eie je bio čo​vjek že​ljan vlas​ti, pa je ga​jio i ve​li​ke na​ka​ne. U biti je tada Eie bio stva​ran vla​dar Dva​ju Kra​ljev​s​ta​va, jer je sve ono od utje​ca​ja na ži​vot obič​nih pu​ča​na, bilo u nje​go​vim ru​ka​ma. Na​kon što je sru​šen Amon, nije pre​os​ta​la ni​‐ kak​va moć koja bi se mo​gla na​tje​ca​ti za vlast s fa​ra​onom; a fa​ra​on je tada za​pra​vo bio Eie. On se pri​tom na​dao i sko​rom sti​ša​va​nju ne​mi​ra do ko​jih je doš​lo zbog oba​ra​nja Amo​na. I ni​šta mu nije mo​glo više biti po že​lji i ćudi, od gra​da Ahe​ta​to​na, koji je dr​‐ žao fa​ra​ona po​da​le​ko od Tebe. Uči​nio je sve što je bilo u nje​go​voj moći, kako bi pri​ku​‐ pio no​vac za iz​grad​nju Ne​be​sko​ga Gra​da i nje​go​vo uljep​ša​va​nje. Stal​no je slao iz​daš​‐ ne da​ro​ve, kako bi Ahe​ta​ton uči​nio fa​ra​onu još pri​hvat​lji​vi​jim i još ugod​ni​jim. Mir se mo​gao vra​ti​ti i sve je mo​glo pos​ta​ti kao i ra​ni​je, osim što se tiče Amo​na. Jer fa​ra​on je ipak bio ka​men smut​nje za Eiea, po​put kol​ca gur​nu​tog među žbi​ce ko​ta​ča. A taj je ka​‐ men pri​je​tio pre​vr​nu​ti Eieova kola. Eie je vlast di​je​lio s Ho​rem​he​bom. Taj je sto​lo​vao u Mem​fi​su, te bio od​go​vo​ran za si​gur​nost i red di​ljem ci​je​le zem​lje. A bio je i sna​ga koja je sta​ja​la iza ba​ti​na utje​ri​va​‐ ča po​re​za i iza ba​to​va kle​sa​ra koji su bri​sa​li Amo​no​vo ime sa svih ki​po​va i nat​pi​sa, te radi toga ula​zi​li čak i u sva​ki grob. Fa​ra​on Eh​na​ton je do​pus​tio otva​ra​nje čak i gro​ba svo​ga ro​đe​no​ga oca, kako bi se i tamo uk​lo​ni​lo Amo​no​vo ime s nat​pi​sa i is​pi​sa. Eie mu se nije su​prot​stav​ljao sve dok su Eh​na​to​na za​do​vo​lja​va​le tak​ve po dr​ža​vu i vlast ne​duž​ne raz​bi​bri​ge. Bilo mu je dra​že ako fa​ra​ona za​okup​lja​ju vjer​ska pi​ta​nja, te se ne mi​je​ša u sva​kod​nev​ni ži​vot pu​ča​na. Kroz neko raz​dob​lje na​kon svih onih dana uža​sa u Tebi, Egi​pat je po​či​vao u miru, tiho po​put ljet​no​ga je​ze​ra, nad ko​jim se ne po​jav​lju​ju olu​je. Eie je pri​kup​lja​nje po​re​za po​vje​rio svo​jim glav​nim na​mjes​ni​ci​ma, koji su mu ušte​dje​li mno​go tru​da i ne​vo​lja. Ti su na​mjes​ni​ci pak pre​ni​je​li to pra​vo pri​kup​lja​či​ma po​re​za u gra​do​vi​ma i se​li​ma, pa se tako sil​no obo​ga​ti​li. Pri​kup​lja​či po​re​za su, ko​nač​no, pre​uze​tu za​da​ću na​pr​ti​li svo​jim po​moć​ni​ci​ma i ni​žim služ​be​ni​ci​ma. Obo​ru​žav​ši se ba​ti​na​ma, ovi po​s​ljed​nji su poš​li ubi​ra​ti po​rez, po​seb​no vo​de​ći ra​ču​na kako bi u tom važ​nom dr​žav​nom pos​lu i sami doš​li na svoj ra​čun. Pa je tako, ba​rem kroz neko raz​dob​lje, sve po​nov​no bilo kao i ra​‐ 300

ni​je... Ba​rem na prvi po​gled! A ako bi se si​ro​maš​ni, pri po​sje​tu pri​kup​lja​ča po​re​za, ža​‐ li​li na svoj raz​rez i po​si​pa​li si gla​ve pe​pe​lom, nisu to či​ni​li više nego ra​ni​je. Ta tako su pos​tu​pa​li ot​kad je svi​je​ta i vi​je​ka... Ro​đe​nje če​t​vr​te kće​ri fa​ra​ono​ve do​živ​lje​no je u Ahe​ta​to​nu kao veća ne​sre​ća od pada Smir​ne. Kra​lji​ca Ne​fer​ti​ti se po​bo​ja​la kako rađa same dje​voj​či​ce jer je žr​tva neke ča​ro​li​je. Zato je poš​la u Tebu, po​tra​ži​ti po​moć od cr​nih žre​ca Kra​lji​ce Maj​ke. Jer, uis​ti​‐ nu je ri​jet​kost i pro​tiv​no za​ko​ni​ma pri​ro​de, kada žena rodi če​ti​ri dje​voj​či​ce za re​dom, a ni jed​nog dje​ča​ka!... Una​toč tome, nje​na je kob bila po​da​ri​ti fa​ra​onu Eh​na​to​nu šest kće​ri i ni jed​no​ga sina. A nje​na je sud​bi​na bila po​ve​za​na s nje​go​vom. Kako je vri​je​me pro​tje​ca​lo, vi​jes​ti iz Si​ri​je pos​ta​ja​le su sve oz​bilj​ni​je i gore. Kad bi god pris​tao neki brod s glas​ni​kom, od​la​zio sam u kra​lje​vu pi​smo​hra​nu i pro​uča​vao naj​no​vi​je plo​či​ce s po​nav​lja​nim po​zi​vi​ma u po​moć. Či​ta​ju​ći ih, pri​či​nja​lo mi se kako ču​jem pjev st​rje​li​ca koje pro​li​je​ću po​red moga uha i mi​ri​šem vonj go​ru​ćih kuća. Kroz iz​ri​ča​je pune što​va​nja mo​gao sam čuti kri​ke umi​ru​ćih mu​že​va i va​paj obo​ga​lje​ne dje​‐ ce. Azi​ru​ovi su voj​ni​ci bili su​ro​vi div​lja​ci, a obu​ča​va​li su ih he​tit​ski čas​ni​ci. Ni jed​na je​di​na, od svih egi​pat​skih po​sa​da u Si​ri​ji, nije bila ka​dra opri​je​ti im se. Či​tao sam po​‐ ru​ke kra​lja iz Bi​blo​sa i kne​za iz Je​ru​za​le​ma. U po​ru​ka​ma su spo​mi​nja​li svo​je go​di​ne i svo​ju oda​nost. Pri​zi​va​li si i us​po​me​nu na fa​ra​ono​vog oca Amen​ho​te​pa IV, te is​ti​ca​li svo​je pri​ja​telj​stvo s Eh​na​to​nom. Fa​ra​ona su te mol​be i po​zi​vi u po​moć to​li​ko za​ma​ra​‐ li, pa je plo​či​ce po​čeo sla​ti u pi​smo​hra​nu ni ne pro​či​tav​ši ih... Tamo smo ih či​ta​li samo pi​sa​ri i ja., Pi​sa​ri​ma su te plo​či​ce, me​đu​tim, bile za​nim​lji​ve tek u to​li​ko, što su ih oz​‐ na​ča​va​li red​nim bro​je​vi​ma pre​ma re​dos​li​je​du pris​ti​za​nja, te ih uvo​di​li u po​pis i od​la​‐ ga​li... Tako sam ja bio je​di​ni u Ahe​ta​to​nu koji je pra​tio po​vi​jest svi​je​ta. Pao je na​po​kon i Je​ru​za​lem, pa su se pres​ta​li opi​ra​ti i po​s​ljed​nji Egip​tu vjer​ni gra​‐ do​vi. Svi su se pre​da​li, uklju​ču​ju​ći i Jafu. Nije im pre​os​ta​lo dru​go već sklo​pi​ti sa​vez s kra​ljem Azi​ru​om. Tada se po​ja​vio Ho​rem​heb, pris​ti​gav​ši iz Mem​fi​sa i tra​že​ći pri​jem kod fa​ra​ona. Zah​ti​je​vao je voj​sku s ko​jom bi mo​gao us​tro​ji​ti ot​por u Si​ri​ji. Do tada je vo​dio samo taj​ni rat pi​smi​ma i zla​tom, tru​de​ći se spa​si​ti ba​rem jed​nu egi​pat​sku po​sa​du u Si​‐ ri​ji. Ne ok​li​je​va​ju​ći, sada je fa​ra​onu, na svoj voj​nič​ki na​čin, iz​rav​no re​kao: – Do​pus​ti mi unajm​lji​va​nje naj​ma​nje sto​ti​nu puta sto​ti​nu kop​lja​ni​ka i stri​je​la​ca, te sto​ti​nu boj​nih kola, pa ću ti vra​ti​ti či​ta​vu Si​ri​ju. Jer sada, na​kon što se i Jafa pre​da​la, Egi​pat je iz​gu​bio vlast u Si​ri​ji. Fa​ra​on Eh​na​ton bio je kraj​nje utu​čen na vi​jest o padu Je​ru​za​le​ma, jer je u me​đu​‐ vre​me​nu već po​du​zeo neke ko​ra​ke kako bi ga uči​nio Amo​no​vim gra​dom, s na​ka​nom da umi​ri Si​ri​ju. Zato je re​kao: – Taj sta​rac u Je​ru​za​le​mu, ko​jem se tre​nu​tač​no ne mogu sje​ti​ti ime​na, bio je pri​ja​‐ telj mome ocu. Pam​tim ga kao dje​čak, jer sam ga sre​tao u Zlat​noj Kući u Tebi. Imao je dugu bra​du. Zato ću mu na ime od​šte​te dati do​ži​vot​no uz​dr​ža​va​nje iz egi​pat​skih pri​‐ ču​va... Prem​da su se pri​ho​di od po​re​za jako sma​nji​li na​kon zas​to​ja tr​go​vi​ne sa Si​ri​‐ 301

jom. – Bo​jim se, baš i nije u sta​nju da bi ga mo​glo ra​zve​se​li​ti egi​pat​sko uz​dr​ža​va​nje – suho je uz​vra​tio Ho​rem​heb. – Od nje​go​ve je lu​ba​nje na​prav​lje​na kras​na zdje​li​ca, ure​‐ še​na zla​tom, po na​lo​gu kra​lja Azi​rua... Pa kao nje​gov dar pos​la​na kra​lju Šu​bi​lu​li​umi u Ha​tu​šaš. Da​ka​ko, osim ako moje uho​de ne ša​lju pot​pu​no ne​toč​ne oba​vi​jes​ti. Fa​ra​ono​vo je lice na to pos​ta​lo pe​pe​ljas​to​si​vim, a oči su mu se pod​li​le krv​lju. Ipak, obuz​da​va​ju​ći sla​bost, po​ku​šao je mir​no od​go​vo​ri​ti: – Te​ško mogu po​vje​ro​va​ti u tak​vo ne​što, gle​de kra​lja Azi​rua. Sma​trao sam ga pri​‐ ja​te​ljem, a i tako je ra​dos​no pri​hva​tio križ ži​vo​ta ko​jeg sam mu upu​tio... Mo​žda sam se ipak u nje​mu pre​va​rio, te mu je srce mrač​ni​je nego sam pret​pos​tav​ljao. Ipak, Ho​‐ rem​he​be, ti od mene tra​žiš ne​mo​gu​će, zah​ti​je​va​ju​ći kop​lja i boj​na kola. Na​ime, na​rod se već sada buni zbog vi​so​kih po​re​za, a i že​tva je bila ma​nje iz​daš​na nego li sam se na​dao. – Ato​nu za vo​lju, daj mi onda ba​rem vlast nad de​set boj​nih kola i de​set puta de​set kop​lja​ni​ka, kako bih mo​gao poći u Si​ri​ju i spa​si​ti što se još spa​si​ti može! – Ne mogu za​met​nu​ti rat u ime Ato​na ili za nje​go​vo do​bro – gla​sio je fa​ra​onov od​‐ go​vor. -Ra​di​je ću se odre​ći Si​ri​je. Pus​ti Si​ri​ju neka bude slo​bod​na i neka us​pos​ta​vi svo​ju vlas​ti​tu sa​vez​nu dr​ža​vu. Pa ćemo moći s nji​ma tr​go​va​ti kao i pri​je. Ta Si​ri​ja ni​‐ ka​ko ne može op​s​ta​ti bez egi​pat​sko​ga žita! – Zar ti uis​ti​nu umiš​ljaš, kako će se oni time za​do​vo​lji​ti? – zgrom​lje​no je upi​tao Ho​rem​heb. – Sva​ki ubi​je​ni Egip​ća​nin, sva​ki osvo​je​ni zid, sva​ki za​po​sjed​nut grad, po​‐ ve​ća​va​ju nji​ho​vu sa​mo​svi​jest, po​ve​ća​va​ju nji​ho​vu bo​les​nu po​hle​pu i po​ti​ču ih na za nas sve sra​mot​ni​je zah​tje​ve. Na​kon Si​ri​je na red će doći rud​ni​ci ba​kra na Si​na​ju! A bez njih više ne​će​mo moći ko​va​ti šilj​ke za naša kop​lja i za naše st​rje​li​ce. – Već sam ti objas​nio, kako su dr​ve​na kop​lja dos​tat​na za ču​va​re – od​vra​tio je fa​ra​‐ on raz​dra​že​no. – Za​što me za​ma​raš i mu​čiš ne​pre​kid​nim pri​ča​ma o kop​lji​ma i st​rje​li​‐ ca​ma, te mi te ri​je​či kru​že i kru​že po gla​vi upra​vo kad že​lim sas​ta​vi​ti sve​ča​nu pje​smu Ato​nu? – Pos​li​je Si​na​ja na redu je Do​nje Kra​ljev​s​tvo – nas​ta​vio je Ho​rem​heb gor​ko. – Ta sam si re​kao, Si​ri​ja ne može bez egi​pat​sko​ga žita! Prem​da ču​jem, sada ga pri​bav​lja​ju iz Ba​bi​lo​ni​je... Ali, ako se već ne bo​jiš Si​ri​je, tre​bao bi se bo​ja​ti He​ti​ta, jer nji​ho​va stra​ho​vi​ta žud​nja za vlaš​ću ne poz​na​je gra​ni​ca... Fa​ra​on Eh​na​ton se na te ri​je​či tek sa​ža​lji​vo na​smi​je​šio, kao što bi se na​smi​jao sva​ki ra​zu​man Egip​ća​nin na tak​ve iz​ja​ve, te je re​kao: – Ko​li​ko nam pam​će​nje seže, ni​kad još ni je​dan ne​pri​ja​telj nije stu​pio unu​tar gra​‐ ni​ca Crne Zem​lje. A nit​ko se i neće usu​di​ti, jer je Egi​pat naj​bo​ga​ti​je i naj​moć​ni​je kra​‐ ljev​s​tvo na svem svi​je​tu. I, za tvo​je umi​re​nje, He​ti​ti su tek je​dan div​ljač​ki na​rod, koji na​pa​sa go​ve​da i ovce po svo​jim pla​ni​na​ma. A sa​vez​ni​ci u Mi​ta​ni​ji su nam bra​na pro​‐ tiv He​ti​ta. Osim toga, i kra​lju Šu​bi​lu​li​umi sam pos​lao križ ži​vo​ta, a na nje​gov po​se​ban upit i zla​ta ko​jim bi na​pra​vio i pos​ta​vio u svom hra​mu moj kip, u pri​rod​noj ve​li​či​ni. 302

On neće uz​ne​mi​ra​va​ti i re​me​ti​ti mir u Egip​tu, sve dok od mene može do​bi​ti zla​ta kad god za​tra​ži... Žile na Ho​rem​he​bo​vo​me čelu su na​brek​le, kao da će pr​s​nu​ti. Ipak, bu​du​ći se pri​‐ učio sa​mo​s​vla​da​va​nju, nije više re​kao ni​šta. Po​šao je sa mnom, na​kon mog upo​zo​re​nja, da mu kao li​ječ​nik ne mogu do​pus​ti​ti dalj​nje za​ma​ra​nje i op​te​re​ći​va​nje fa​ra​ona. Suz​dr​ža​vao se sve do moje kuće... Ušav​ši, žes​to​ko je uda​rio zlat​nim bi​čem po svo​‐ joj bu​ti​ni i re​kao: – Seta mi i svih vra​go​va! Ko​lač od ba​le​ge ko​jeg je os​ta​vi​la kra​va na ces​ti ko​ris​ni​ji je od nje​go​va kri​ža ži​vo​ta! A pri​tom je od sve​ga ja​mač​no naj​ve​ća moja lu​dost! Jer, kad me po​gle​da u oči, po​lo​ži dlan na moje rame i na​zo​ve me pri​ja​te​ljem, ja vje​ru​jem u nje​go​vu is​ti​nu! I to prem​da sam više nego uvje​ren kako je on u kri​vu, a ja u pra​vu! Seta mi i svih vra​go​va, po​nov​no! Ona neo​bič​na sna​ga u nje​mu kao da stal​no i uvi​jek iz​no​va pro​ži​ma ovaj grad, koji je na​li​čen po​put blud​ni​ce, a i vo​nja po njoj! I uis​ti​nu, kada bi net​ko mo​gao sva​kog po​je​di​nog čo​vje​ka na svi​je​tu do​ves​ti pred nje​ga, kako bi sva​kom go​vo​rio i do​tak​nuo ga svo​jim pro​fi​nje​nim pr​sti​ma, pre​ta​ču​ći u sva​kog svo​ju unu​tar​nju sna​gu, uvje​ren sam, svi​jet bi se tada mo​gao pro​mi​je​ni​ti... Ali to je, na ža​‐ lost, ne​mo​gu​će. Fuj! Ako bih du​lje os​tao u ovom gra​du, po​če​le bi mi ras​ti gru​di kao dvor​ja​ni​ma, te bih za​vr​šio kao do​ji​lja!

2 Ho​rem​heb se vra​tio u Mem​fis, ali zvuk nje​go​vih os​tao je u mo​jim uši​ma. Mu​či​le su me i kri​vio sam sebe sa​mog kako sam mu loš pri​ja​telj i fa​ra​onu loš sa​vjet​nik. No moj je le​žaj bio me​kan i nad​svo​đen, moji ku​ha​ri pri​prav​lja​li su mi ma​le​ne pti​ce s me​dom, an​ti​lo​pi​na pe​če​nja nije manj​ka​lo, a voda je brzo is​tje​ca​la iz mog sata. A i dru​ga po redu fa​ra​ono​va kći Me​ke​ta​ton te​ško je obo​lje​la. Ma​le​ni obra​zi go​rje​li su joj u vru​ći​ci i po​če​la je kaš​lja​ti. Na nje​nom dje​ti​njem licu po​ja​vi​le su se cr​ve​ne pje​‐ ge, a omr​ša​vje​la je to​li​ko te su joj se ključ​ne kos​ti po​če​le na​zi​ra​ti kroz kožu... Po​ku​ša​‐ vao sam je oja​ča​ti raz​nim mi​je​ša​nim na​pit​ci​ma, da​ju​ći joj neka pije čak i zla​to ras​top​‐ lje​no u te​ku​ći​ni. Pri​tom sam opla​ki​vao svo​ju kob, jer ne​tom su pres​ta​li fa​ra​ona mu​či​ti na​pa​di nje​go​ve bo​les​ti, mo​ra​la se raz​bo​lje​ti nje​go​va kći, pa ni​sam imao mira ni da​nju niti noću. Fa​ra​on je ta​ko​đer bio za​bri​nut, jer je njež​no lju​bio svo​je kće​ri. Dvi​je sta​ri​je, Me​ri​ta​ton i Me​ke​ta​ton, pra​ti​le su ga u da​ni​ma pri​ma​nja na tri​jem Zlat​ne Kuće, te bi oda​tle ba​ca​le zlat​ne lan​ce i ko​laj​ne oni​ma koje je fa​ra​on že​lio na​gra​di​ti i uzvi​si​ti. I kako to već mu​škar​ci obi​ča​va​ju, fa​ra​onu je ova bo​les​na kći pos​ta​la mi​li​ja od os​ta​‐ le tri. Da​ro​vao joj je lop​ti​ce od slo​no​va​če i sre​bra, te ma​le​no pse​to koje ju je sli​je​di​lo po​svu​da i spa​va​lo uz njen le​žaj. Smr​ša​vio je i iz​gu​bio san zbog nje​ne bo​les​ti, us​ta​ju​ći 303

sva​ke noći po ne​ko​li​ko puta kako bi os​luh​nuo dje​te​to​vo di​sa​nje. Sva​ki njen ka​šalj i hri​pa​nje ras​pi​nja​li su nje​go​vo srce. Na sli​čan je na​čin ova dje​voj​či​ca bila pri​ras​la i mom srcu. Zna​či​la mi je više od imet​ka u Tebi, ili od Kap​ta​ha ili od glad​ne go​di​ne, ili od sveg puka koji je gla​do​vao ili umi​rao u Si​ri​ji, u sla​vu i u ime Ato​na. Tom sam dje​te​tu po​da​rio svo svo​je zna​nje, umi​je​će i bri​gu, za​ne​ma​ru​ju​ći svo​je os​ta​le ugled​ne bo​les​ni​ke, koji su pa​ti​li od pro​ž​dr​‐ lji​vos​ti i do​sa​de, a po​naj​vi​še od gla​vo​bo​lje, jer se na nju fa​ra​on tako čes​to ža​lio... Ba​ve​ći se nji​ho​vim gla​vo​bo​lja​ma ste​kao bih više zla​ta... No zla​ta sam bio sit, kao i ula​gi​va​nja. Zato sam po​čes​to bio grub pre​ma svo​jim bo​les​ni​ci​ma, te su go​vo​ri​li: “Si​‐ nu​heu je čast kra​lje​vog li​ječ​ni​ka uda​ri​la u gla​vu! Umiš​lja si kako nje​go​ve ri​je​či slu​ša fa​ra​on, pa se ne oba​zi​re na ono što dru​gi ima​ju za reći...” Pri po​mis​li na Tebu, na Kap​ta​ha i kr​č​mu “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”, is​pu​nja​va​la me sje​ta... A srce mi je is​pu​nja​va​la glad koju ni​sam mo​gao uto​li​ti. Za​mi​je​tio sam i kako gu​bim kosu is​pod vla​su​lje. Bilo je i dana kada bih se, za​bo​rav​lja​ju​ći svo​je obve​ze, pre​‐ pu​štao sna​tre​nju na javi. Tada bih u svo​joj ma​šti po​nov​no kro​čio ba​bi​lo​nij​skim ces​ta​‐ ma, nos​ni​ca iz​no​va is​pu​nje​nih mi​ri​som žita koje se suši na zem​lja​nim gum​ni​ma. Za​‐ mi​je​tio sam i kako sam do​bio na te​ži​ni, a san mi je bio te​žak. Za pre​va​lji​va​nje čak i naj​ma​njih uda​lje​nos​ti tre​bao sam no​silj​ku, bu​du​ći da me i naj​kra​će pje​ša​če​nje os​tav​‐ lja​lo bez daha. A ra​ni​je ni naj​du​lje stu​pa​nje nije to​li​ko po​gub​no dje​lo​va​lo na mene. Bila mi je nes​nos​na po​mi​sao kako će u mom pred​sto​je​ćem živ​lje​nju sva​ki dan biti jed​nak ju​če​raš​njem, te će mi ži​vot biti is​pu​njen tek sva​ki​daš​njim zbi​va​nji​ma i na​vi​ka​‐ ma. Jer, ljud​sko je srce to​li​ko ne​ra​zum​no, te ni​kad nije za​do​volj​no svo​jom kobi. Ne​‐ pres​tan​ce ono svim si​la​ma nas​to​ji po​mu​ti​ti čo​vje​kov ra​zum i mir, bu​de​ći uz​ne​mi​re​‐ nost. Zbog toga mi je sve do​sa​di​lo. Kad je po​nov​no sti​gla je​sen, pa se ri​je​ka po​di​gla, a las​ta​vi​ce se iz​vuk​le iz svo​jih sta​ni​šta u ri​je​ci, kako bi la​kih kri​la i bez pre​da​ha kru​ži​le zra​kom po​vrh gra​da, zdrav​lje ma​le​ne fa​ra​ono​ve kće​ri se po​bolj​ša​lo. Po​ja​vi​li su se zna​ci oz​drav​lje​nja, po​če​la se smi​‐ je​ši​ti, te nije više osje​ća​la boli u gru​di​ma. A moje je srce sli​je​di​lo las​ta​vi​ce u nji​ho​vu la​ko​kri​lu letu, te sam se s fa​ra​ono​vom su​glas​noš​ću ukr​cao na brod koji je kre​tao uzvod​no, za Tebu. Fa​ra​on mi je po​vje​rio za​da​ću, neka pre​ne​sem nje​go​ve poz​dra​ve na​‐ se​lje​ni​ci​ma duž oba​la ri​je​ke, ko​ji​ma je raz​di​je​lio zem​lju laž​no​ga boga. Pos​lao je poz​‐ dra​ve i ško​la​ma koje je ute​me​ljio, te se na​dao čuti od mene do​brih vi​jes​ti, kada se vra​‐ tim... Pu​tem smo pris​ta​ja​li u mno​gim se​li​ma. Tako sam zah​ti​je​vao, že​le​ći is​pu​ni​ti fa​ra​‐ onov na​log. Sa​zi​vao sam pri​tom čel​ni​ke sela na raz​go​vor. Pu​to​va​nje je bilo ugod​ni​je i udob​ni​je nego sam se na​dao. Fa​ra​onov je sti​jeg le​pr​šao na glav​nom jar​bo​lu bro​da, le​‐ žaj mi je bio me​kan, a na​kon što je proš​la po​pla​va ni ko​ma​ra​ca više nije bilo na ri​je​ci. Moj me ku​har sli​je​dio u po​seb​nom čam​cu-ku​hi​nji, a iz svih su mu sela do​no​si​li da​ro​‐ ve, pa mu nije manj​ka​lo ni svje​žih na​mir​ni​ca. Ali, kad su me na​se​lje​ni​ci po​sje​ti​li, opa​zio sam ko​li​ko su straš​no mr​ša​vi, čak suhi 304

po​put kos​tu​ra, a nji​ho​ve su se žene ogle​da​va​le uoko​lo zas​tra​še​nih oči​ju, pla​še​ći se sva​ko​ga zvu​ka. Dje​ca su im bila bo​le​ž​lji​va i is​kriv​lje​nih nogu. Po​ka​zi​va​li su mi svo​je škri​nje za žito, koje nisu bile is​pu​nje​ne ni do po​lo​vi​ce, a zr​nje u nji​ma bilo je puno ne​‐ kak​vih cr​ve​nih mr​lji​ca, kao da je bilo po​š​krop​lje​no krv​lju. – Prvo smo po​miš​lja​li kako su ti pod​ba​ča​ji po​s​lje​di​ca na​šeg nez​na​nja – objaš​nja​va​‐ li su mi – jer se ni​kad ra​ni​je ni​smo ba​vi​li obra​đi​va​njem zem​lje. Na​ga​đa​li smo o vlas​ti​‐ toj kri​vi​ci za sla​be že​tve i za ugi​ba​nje sto​ke. Ali sada zna​mo! Zem​lja koju nam je fa​ra​‐ on raz​di​je​lio prok​le​ta je, prok​le​ti su i oni koji je obra​đu​ju, pa smo tako prok​le​ti i mi svi. Tako nam noću ne​poz​na​te sto​pe iz​ga​ze žit​na po​lja, a ne​vid​lji​ve ruke lome voć​ke koje po​sa​di​smo. Naša sto​ka ugi​ba bez vid​lji​vo​ga raz​lo​ga, naši do​vo​di vode su za​pri​je​‐ če​ni, a u na​šim iz​vo​ri​ma na​la​zi​mo str​vi​ne... Tako nam manj​ka čak i vode za piće. Zato su mno​gi na​pus​ti​li do​di​je​lje​nu zem​lju i vra​ti​li se u gra​do​ve, još si​ro​maš​ni​ji nego li su bili pri do​la​sku, prok​li​nju​ći ime fa​ra​ona i nje​go​vo​ga boga... Mi smo ipak iz​dr​ža​li, vje​‐ ru​ju​ći u ča​ro​ban križ ži​vo​ta i u pos​la​ni​ce koje nam je fa​ra​on slao. Njih vje​ša​mo na kol​ce po po​lji​ma, kao za​šti​tu od ska​ka​va​ca. No Amo​no​ve su ča​ro​li​je mno​go moć​ni​je i učin​ko​vi​ti​je od fa​ra​ono​vih ča​ro​li​ja. Zato nam ni naj​ma​nje nije na pro​bi​tak što tako pos​to​ja​no do​zi​va​mo u po​moć fa​ra​ono​va boga, pa nam se i vje​ra po​ko​le​ba​la. Sve mis​‐ lim kako ni mi više ne​će​mo moći dugo iz​dr​ža​ti, te ćemo usko​ro na​pus​ti​ti ovu ogav​nu zem​lju. Pri​je nego svi ne po​mre​mo, kao što su ov​dje već po​mr​le žene i dje​ca mno​gih... Po​sje​tio sam i nji​ho​ve ško​le. Kad su uči​te​lji na mo​joj odje​ći uoči​li Ato​nov križ, skri​li su svo​je pru​to​ve i ru​kom iz​ve​li Ato​nov znak. Do​tle su dje​ca po​rav​na​to sje​di​la pre​kri​že​nih nogu na žit​nom gum​nu, mo​tre​ći me to​li​ko po​zor​no te se nisu usu​di​la čak ni obri​sa​ti si šmr​ka​ve no​so​ve. – Vrlo do​bro zna​mo – rek​li su mi uči​te​lji – kako nema veće lu​dos​ti od na​mis​li da se sva​ko di​je​te na​uči či​ta​ti i pi​sa​ti. Ipak, sve smo sprem​ni uči​ni​ti za na​šeg fa​ra​ona, ko​‐ jeg lju​bi​mo i koji je naš otac i maj​ka, te ko​jeg sla​vi​mo kao bož​je​ga sina! Ali mi smo i uče​ni lju​di, pa sje​de​nje po žit​nim gum​ni​ma vri​je​đa naš po​nos i dos​to​jans​tvo, isto kao i bri​sa​nje no​so​va mu​sa​voj dje​či​ci, od​nos​no cr​ta​nje od​vrat​nih zna​ko​va u pi​je​sku. Na​‐ ime, ne​ma​mo ni plo​či​ca niti tr​š​ča​nih pi​salj​ki. Po​vrh toga, ova nova slo​va ni​kad ne mogu vred​no​va​ti svu mu​drost i zna​nje koje smo stje​ca​li, uz ve​li​ke ne​vo​lje i tro​ško​ve. Naše pla​će pri​ma​mo ne​re​do​vi​to, a ro​di​te​lji dje​ce na​gra​đu​ju nas vrlo mr​ša​vo. Nji​ho​vo je pivo sla​bo i ki​se​lo, a ulje u na​šim vr​če​vi​ma je uže​glo... Ipak, mi us​tra​je​mo, že​le​ći po​ka​za​ti i do​ka​za​ti fa​ra​onu kako je ne​mo​gu​će na​uči​ti svu dje​cu či​ta​ti i pi​sa​ti, bu​du​ći da uči​ti mogu samo naj​bo​lji uče​ni​ci ko​ji​ma su gla​ve po​dat​ne i pri​jem​lji​ve. Ci​je​ni​mo kao lu​dost, isto tako, nas​to​ja​nje da i dje​voj​či​ce uče či​ta​ti i pi​sa​ti. Tak​vo ne​što još ni​‐ kad nit​ko nije po​ku​šao, pa nas​lu​ću​je​mo da se ipak radi o po​greš​ci fa​ra​ono​vih pi​sa​ra, koji su pri is​pi​si​va​nju nje​go​vih od​lu​ka po​gri​je​ši​li. A to je još je​dan do​kaz ne​pot​pu​nos​‐ ti i ne​sa​vr​še​nos​ti no​vo​ga pi​sma... Pro​vje​rio sam nji​ho​vo zna​nje i umi​je​će. Bilo je da​le​ko is​pod za​do​vo​lja​va​ju​ćeg. Još sam ma​nje bio za​do​vo​ljan nji​ho​vim iz​gle​dom. Ima​li su ote​če​na lica i ne​pos​to​jan po​‐ 305

gled. Ti su uči​te​lji za​pra​vo bili pro​pa​li pi​sa​ri, koje nit​ko nije htio upos​li​ti... Pri​hva​ti​li su Ato​nov križ tek za svoj osob​ni pro​bi​tak i pre​živ​lja​va​nja radi. A ako je među nji​ma i bila neka hva​le vri​jed​na iz​nim​ka, poz​na​to je kako jed​na usam​lje​na muha nije spo​‐ sob​na pre​tvo​ri​ti zimu u lje​to. Na​se​lje​ni​ci i nji​ho​vi čel​ni​ci ta​ko​đer su gor​ko prok​li​nja​li Ato​no​vo ime i rek​li mi: – Gos​po​da​ru Si​nu​he, reci fa​ra​onu koju do​bru ri​ječ za nas! Za​mo​li ga, nek nas ba​‐ rem os​lo​bo​di te​re​ta ovih ško​la, ina​če ne​će​mo moći pre​ži​vje​ti. Naši dje​ča​ci vra​ća​ju se kući crni i mo​dri od ba​ti​na​nja ko​jim ih po​da​ru​ju uči​te​lji, te raš​ču​pa​nih vla​si od nji​ho​‐ va ču​pa​nja. A ti straš​ni uči​te​lji još su i ne​za​sit​ni, po​put kro​ko​di​la. Iz​je​da​ju nam sve iz kuća... I pri​tom im ni​šta nije do​volj​no do​bro! Pre​zi​ru naš kruh i naše pivo, a ci​je​de nam i po​s​ljed​nji ba​kre​ni nov​čić kao i ži​vo​tinj​ske kože, kako bi sebi ku​pi​li vina. A dok ra​di​‐ mo na po​lji​ma, ula​ze u naše kuće i za​vo​de nam žene, go​vo​re​ći kako je to vo​lja Ato​no​‐ va, jer u nje​go​vim oči​ma se je​dan mu​ška​rac ne raz​li​ku​je od dru​go​ga, a ni žena od žene. Mi uis​ti​nu ni​smo že​lje​li ne​kih pro​mje​na u na​šem živ​lje​nju. I prem​da smo bili si​‐ ro​maš​ni u gra​du, bili smo tamo sret​ni. Tamo smo sva​kog dana bar vi​dje​li ne​što novo, a ov​dje ne vi​di​mo ni​šta do blat​nja​vih jama i kra​va koje muču. Sada spoz​na​je​mo, bili su u pra​vu oni koji su nas opo​mi​nja​li ri​je​či​ma: “Ču​vaj​te se bilo kak​vih pro​mje​na! Si​‐ ro​maš​ni​ma one do​no​se samo novo po​gor​ša​nje! Ma kak​ve pro​mje​ne nas​ta​le u svi​je​tu, bu​di​te si​gur​ni, to će za si​ro​maš​ne za​si​gur​no uro​di​ti sma​nje​njem mje​ri​ce žita i sni​ža​‐ va​njem ra​zi​ne ulja u nji​ho​vim vr​če​vi​ma”. Srce mi je go​vo​ri​lo kako su mo​žda u pra​vu, tako go​vo​re​ći. Ali se ni​sam že​lio upu​‐ šta​ti u ras​pra​ve... Zato sam nas​ta​vio pu​to​va​nje. Bio sam ža​los​tan zbog fa​ra​ona, is​to​‐ dob​no se ču​de​ći kako sve što on do​tak​ne do​živ​lja​va pro​past. Tako zbog nje​go​vih da​ro​‐ va i obja​va ra​diš​ni pos​ta​ju li​je​ni​ma, a samo se bez​vri​jed​ni okup​lja​ju oko Ato​na, po​put muha koje se roje oko str​vi​ne. Pri​sje​tio sam se i po​mis​li na koju sam na​do​šao za pu​to​‐ va​nja ni​zvod​no, dok smo tra​ži​li mjes​to za bu​du​ći Ato​nov grad: “Ni​šta ne mogu iz​gu​‐ bi​ti, po​đem li za Ato​nom!”. Je​sam li pre​ma tome u pra​vu, ako pred​ba​cu​jem ne​što lje​‐ njiv​ci​ma, škr​ti​ca​ma i bi​jed​ni​ci​ma, koji nisu ima​li što iz​gu​bi​ti po​la​ze​ći za Ato​nom, te su do​ni​je​li so​bom ono što su je​di​no i mo​gli, a to su li​je​nost, škr​tost i bi​je​da? A što sam ja uči​nio u pro​tek​lim go​di​na​ma, dok sam ži​vio po​put tov​lje​ne ži​vo​ti​nje i go​to​va​na u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući?! Zar ni​sam mo​žda, kao li​ječ​nik si​ro​maš​nih u Tebi, u samo jed​noj go​di​ni os​tva​rio i uči​nio za lju​de više, nego ti​je​kom svih tih zla​tom bre​me​ni​tih i pre​za​si​će​nih go​di​na u Ahe​ta​to​nu? Tada je moje srce obu​ze​la straš​na sum​nja! Što ako fa​ra​on i nje​go​vi ot​mje​ni bes​pos​‐ li​ča​ri na dvo​ru, uklju​ču​ju​ći u to i mene kroz ne​ko​li​ko pro​tek​lih go​di​na, nisu ni​šta dru​‐ go do na​met​ni​ci, glis​te, buhe u pa​sjem krz​nu? Buha može za​miš​lja​ti kako pas pos​to​ji je​di​no za do​bro​bit buha i za nji​ho​vu pre​hra​nu. Fa​ra​on i nje​gov bog mo​gli bi biti upra​‐ vo tak​vim bu​ha​ma, koje stva​ra​ju mno​go ne​pri​li​ka i ne​vo​lja, ne či​ne​ći baš ni​šta do​bra, a psi​ma bi bilo mno​go bo​lje ako se ri​je​še glis​ta i buha... 306

Tako se moje srce pro​bu​di​lo na​kon duga sna, te je prok​le​to Ne​be​ski Grad Ahe​ta​‐ ton. Po​gle​dao sam na sa​mo​ga sebe no​vim oči​ma... I ni​sam za​pa​zio ni​šta do​brog. No pri​tom su moje oči mo​žda bile za​mag​lje​ne ča​ro​li​jom Amo​na, koji je na ne​ka​kav skri​‐ ven na​čin uprav​ljao ci​je​lim Egip​tom. A Ne​be​ski Grad bi​ja​še je​di​no mjes​to u zem​lji bez nje​go​va nad​zo​ra... Gdje leži is​ti​na, to ja ne mogu reći, jer uvi​jek pos​to​je lju​di koji mis​le na isti na​čin i na po​ja​vu bilo čega no​vo​ga uv​la​če svo​je gla​ve u ra​me​na po​put kor​nja​ča. Ali moje su se mis​li uvi​jek mi​je​nja​le, kada bih za​pa​zio, čuo ili shva​tio ne​što novo. Upra​vo je zato mno​go stva​ri utje​ca​lo na moja raz​miš​lja​nja, čak i onda kada ih ni​sam baš naj​bo​lje shva​tio. Ko​nač​no je mo​jim žud​nim oči​ma pok​lo​njen pri​zor ma​gli​čas​tih obri​sa tri brda, koja su go​to​vo ne​za​mjet​no iz​ro​ni​la iz ruba ne​be​skog svo​da. Bili su to vječ​ni ču​va​ri Tebe... Pos​ta​ja​li su sve jas​ni​ji, dok se moj brod pri​mi​cao gra​du moga dje​tinj​stva. Is​to​dob​no su mi se pred oči​ma po​ja​vi​li prvo krov hra​ma pa za​tim i nje​go​vi zi​do​vi, a je​di​no vr​ho​‐ vi obe​li​ska nisu plam​tje​li na sun​cu, jer ih nit​ko nije iz​no​va poz​la​tio. Po​gled na sve to os​vje​žio mi je srce, te sam iz​lio vina u vode Nila, slič​no mor​na​ri​ma koji tako pos​tu​pa​‐ ju, vra​ća​ju​ći se kući s duga pu​to​va​nja... Do​du​še, oni pri​tom iz​li​je​va​ju pivo, ra​di​je ču​‐ va​ju​ći vino za sebe same, ako ga uop​će ima​ju. Ugle​dao sam po​nov​no i ve​li​ke ka​me​ne ga​to​ve te​ban​ske luke i u nos​ni​ca​ma uhva​tio njen mi​ris. Bio je to to​li​ko znan i mome srcu drag mi​ris pljes​ni​vo​ga žita, us​ta​ja​le i smrd​lji​ve vode, za​či​na, lje​ko​vi​to​ga bi​lja i smo​le... Po​šao sam rav​no u če​t​vrt si​ro​maš​nih, svo​me domu. Ali kuća koja je ne​koć pri​pa​‐ da​la lje​va​ču ba​kra, a sada bila moje vlas​niš​tvo, iz​gle​da​la mi je kraj​nje sku​če​nom i uskom, a uli​ca pred njom ne​čis​tom, pu​nom muha i smra​da. Nije me oras​po​lo​ži​la ni si​‐ ko​mo​ra u dvo​ri​štu, iako sam je osob​no svo​jom ru​kom za​sa​dio, te je vi​so​ko na​ras​la za mo​jeg iz​bi​va​nja. A tako sam se osje​ćao, jer su me to​li​ko raz​ma​zi​li i is​k​va​ri​li bo​gat​stvo i obi​lje Ahe​ta​to​na. Bio sam zato ža​los​tan i pos​ti​đen, jer se više ni​sam bio ka​dar ve​se​li​‐ ti ni svo​me domu... Kap​ta​ha ni​sam za​te​kao u kući. Tu je bila tek moja ku​ha​ri​ca Muti, koja je ogor​če​no us​klik​nu​la: – Bla​gos​lov​ljen neka je dan koji do​vo​di mog gos​po​da​ra domu svo​me! Ali znaj! Sobe nisu po​čiš​će​ne, a rub​lje i pos​te​lji​na su na pra​nju. Zato mi tvoj do​la​zak stva​ra mno​go ne​vo​lja i jada. I to prem​da od ži​vo​ta op​će​ni​to ne oče​ku​jem ni malo ra​dos​ti. Ipak, i ni​sam iz​ne​na​đe​na tvo​jim ne​na​da​nim do​la​skom... Jer, tak​va je na​va​da svih mu​‐ ška​ra​ca, od ko​jih nije za oče​ki​va​ti ni​šta do​brog. Umi​rio sam je re​kav​ši kako smje​ram ove noći pres​pa​va​ti na bro​du. Ali ona je fr​k​‐ ta​la po stu​bi​štu i dvo​ri​štu, oči​to vrlo raz​lju​će​na zbog moga po​vrat​ka, bu​du​ći da sam joj time u nje​noj sta​ros​ti za​dao mno​go pos​la. Upi​tav​ši za Kap​ta​ha, na​re​dio sam neka me od​ne​su u “Kro​ko​di​lov rep”. Me​rit me je do​če​ka​la na vra​ti​ma, ne pre​poz​nav​ši me, oči​to zbog moje ot​mje​ne odje​će i no​silj​ke u ko​joj sam sti​gao. – Jesi li na​ru​čio mjes​to za ve​če​ras? Jer, ako nisi, ne mogu ti do​pus​ti​ti ula​zak! 307

Pos​ta​la je u me​đu​vre​me​nu ne​što pu​ni​ja... A nje​ne ja​go​dič​ne kos​ti nisu bile više to​‐ li​ko iz​ra​že​ne. No oči su joj još uvi​jek bile iste kao ne​ka​da, ne ra​ču​na​ju​ći ne​ko​li​ko no​‐ vih bora oko njih. Srce mi se ra​zve​se​li​lo, te po​lo​živ​ši ruku na nje​ne bo​ko​ve, re​koh: – Pot​pu​no mi je jas​no što si me za​bo​ra​vi​la... Jer, za​si​gur​no je u me​đu​vre​me​nu bilo mno​go usam​lje​nih i tuž​nih mu​ška​ra​ca koje si utje​ši​la gri​ju​ći ih na svo​joj pros​tir​ci... Ipak, na​dam se do​bi​ti neko mjes​to u tvo​joj kući, kao i kupu ohla​đe​na vina. I to čak i ako se ne drz​nem po​miš​lja​ti na tvo​ju pros​tir​ku. – Si​nu​he! Zar si to ti? – us​klik​nu​la je iz​ne​na​đe​no. – Neka je bla​gos​lov​ljen dan koji do​no​si moga gos​po​da​ra domu! Po​lo​ži​la mi je na ra​me​na svo​je snaž​ne, li​je​pe ruke, te iz​bli​za pro​uča​va​ju​ći moje lice, reče: – Si​nu​he! Što si to uči​nio od sebe? Ako ti je sa​mo​ća ne​kad bila na​lik lav​ljoj, sada liči na onu pse​tan​ce​ta u kri​lu, i ti kao da si na uzi​ci! – Ski​nu​la mi je ot​mje​nu vla​su​lju, te bla​go po​mi​lo​vav​ši moju glat​ko iz​bri​ja​nu gla​vu, nas​ta​vi​la: – Sjed​ni, Si​nu​he! Do​ni​jet ću ti ra​s​hla​đe​na vina, jer se zno​jiš i dah​ćeš od za​mor​no​ga pu​to​va​nja. – Ne​moj mi ni u kom slu​ča​ju do​ni​je​ti “Kro​ko​di​la!” – klik​nuo sam tje​skob​no. – Jer, moj mu že​lu​dac više nije do​ras​tao, ne go​vo​re​ći ko​li​ko bi mi na​ško​dio gla​vi! – Zar sam to​li​ko sta​ra, de​be​la i ruž​na – lup​nuv​ši me u ko​lje​no, rek​la je ša​le​ći se – te na​kon što smo se prvi puta sre​li pos​li​je to​li​ko go​di​na, ti mis​liš samo na svoj že​lu​‐ dac? I nisi baš obi​ča​vao u mom druš​tvu bo​ja​ti se gla​vo​bo​lje. Što više, bio si to​li​ko že​‐ ljan “kro​ko​di​lo​va repa”, te sam ti ga mo​ra​la i bra​ni​ti! Nje​ne su me ri​je​či sme​le, jer je go​vo​ri​la is​ti​nu. A is​ti​na čes​to ima ta​kav učin. Zato joj re​koh: – Oh, Me​rit, pri​ja​te​lji​ce moja! Os​ta​rio sam... I ni​sam više ni za što... – Tako ti mis​liš – sprem​no mi je od​vra​ti​la – ali tvo​je su oči, dok me pro​ma​traš, da​‐ le​ko od toga da bi bile os​ta​rje​le... I dra​go mi je zbog toga. – Me​rit, za vo​lju na​šeg pri​ja​telj​stva – re​koh na to – po​hi​taj i do​ne​si mi je​dan “kro​‐ ko​di​lov rep”. Ina​če ću na svoj poz​nat na​čin pos​ta​ti na​si​lan pre​ma tebi. A to će na​udi​ti mom ugle​du i dos​to​jans​tvu kra​lje​vog otva​ra​ča lu​ba​nja. I oso​bi​to mom ugle​du u jed​‐ noj luč​koj kr​č​mi. Do​ni​je​la je piće u školj​ci i po​lo​ži​la je na moj dlan. Na​pi​tak mi je pa​lio grlo, u me​‐ đu​vre​me​nu pri​uče​no na bla​ža vina. Ali, ta mi je va​tra u grlu bila ugod​na, jer mi je dru​ga ruka po​či​va​la na nje​nom be​dru. – Me​rit! – re​koh joj. – Ne​koć si mi rek​la kako laž može biti sla​đa od is​ti​ne, ono​me koji je usam​ljen i čije je prvo pro​lje​će mi​nu​lo... Zato ti ka​žem, moje je srce još uvi​jek mla​do i cvje​ta, dok te gle​dam! Duge su bile go​di​ne naše raz​dvo​je​nos​ti, ali nije mi​nuo ni je​dan dan, a da ni​sam ša​pu​tao tvo​je ime nes​taš​no​me vje​tru. Slao sam ti poz​dra​ve po las​ta​vi​ca​ma koje su le​tje​le uzvod​no, a sva​kog sam se ju​tra bu​dio s tvo​jim ime​nom na us​na​ma... 308

Po​gle​da​la me, a u mo​jim je oči​ma još uvi​jek bila vit​ka, mla​da i li​je​pa. U po​no​ri​ma nje​nih oči​ju na​zi​rao se trep​taj smi​je​ška i tuge, kao u vodi du​bo​kog vre​la. Po​mi​lo​va​la mi je obraz dla​nom i rek​la: – Zbo​riš pre​div​no, Si​nu​he! I za​što ne bih i ja priz​na​la kako mi je srce čez​nu​lo za to​bom, a moje su ruke tra​ži​le tvo​je u no​ći​ma, kada sam bila sama na svo​joj pros​tir​ci? I kad god mi je neki mu​ška​rac, po​ti​can “kro​ko​di​lo​vim re​pom”, go​vo​rio be​smis​li​ce, pri​‐ sje​ća​la sam se tebe s tu​gom i ža​loš​ću. Ali, u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući je, bez sum​nje, bilo mno​go li​je​pih i priv​lač​nih žena. Kao li​ječ​nik, za​si​gur​no si sa​vjes​no ko​ris​tio vri​je​‐ me svo​ga od​mo​ra s nji​ma... Uis​ti​nu sam se upu​štao u nas​la​de s ne​kim od ugled​ni​ca s dvo​ra, koje su u svo​joj do​sa​di do​la​zi​le za​tra​ži​ti moj stru​čan sa​vjet. Nji​ho​va je koža bila glat​ka po​put voća i meka po​put pa​per​ja. A i zimi je po​se​bi​ce bilo to​pli​je spa​va​ti u dvo​je nego sam. No to su bile bez​na​čaj​nos​ti, te nisu os​ta​vi​le ni​kak​vo​ga tra​ga u meni... Tako se ni​sam za​ma​‐ rao ni bi​lje​že​njem tak​vih sit​ni​ca u svo​ju knji​gu. Zato joj od​go​vo​rih: – Me​rit, ako i ni​sam baš uvi​jek spa​vao sam, ti si uis​ti​nu je​di​na žena koja mi je pri​‐ ja​te​lji​com! – “Kro​ko​di​lov rep” je već po​čeo dje​lo​va​ti u meni. Moje je ti​je​lo pos​ta​ja​lo mla​dim po​put moga srca, a ne​kak​va slat​ka va​tra pros​tru​ja​la je mo​jim ži​la​ma, pa sam joj re​kao: – Si​gur​no je u me​đu​vre​me​nu mno​go mu​ška​ra​ca di​je​li​lo tvo​ju pros​tir​ku, ali pos​tu​pi​la bi do​bro upo​zo​riv​ši ih na mene, za vri​je​me moga bo​rav​ka u Tebi! Jer, kad se ra​zja​rim, pos​ta​jem na​si​lan! Kada sam ra​to​vao pro​tiv Ka​bi​ra​ca, Ho​rem​he​bo​vi voj​ni​ci na​zva​še me Si​nom Div​lje​ga Osla! Po​di​gla je ruke, hi​ne​ći strah, te rek​la: – To je ono čega sam se to​li​ko pla​ši​la! Na​ime, Kap​tah mi je pri​po​vi​je​dao o broj​nim čar​ka​ma i tuč​nja​va​ma u koje te je uvuk​la tvo​ja ras​pa​lji​va na​rav, te si se iz njih iz​vla​‐ čio is​klju​či​vo za​hva​lju​ju​ći nje​go​voj oda​nos​ti i od​luč​nos​ti. Ipak, za moje i tvo​je do​bro, mo​lim te vodi ra​ču​na kako moj otac pod svo​jom klu​pom drži u pri​prav​nos​ti ko​mad po​de​be​log uže​ta i mo​ćan kož​nat bič, već što mu za​tre​ba, jer ni​ko​me ne do​pu​šta re​me​‐ će​nje reda i mira u ovoj kući! Čuv​ši Kap​ta​ho​vo ime, te na​ga​đa​ju​ći o svim be​sram​nim la​ži​ma koje je za​si​gur​no ka​zi​vao o meni i mom ži​vo​tu u tu​đin​skim zem​lja​ma, srce mi se ra​z​nje​ži​lo. Suze su mi po​tek​le niz obra​ze, te us​klik​nuh: – Gdje je Kap​tah, moj ne​ka​daš​nji rob i slu​ga? Že​lim ga za​gr​li​ti! Jer mo​jem je srcu to​li​ko ne​dos​ta​jao, prem​da je u ne​s​kla​du s mo​jim ugle​dom i dos​to​jans​tvom tako go​vo​‐ ri​ti o obič​nom robu... – Uis​ti​nu vi​dim kako nisi vi​čan “kro​ko​di​lo​vu repu” – po​ku​ša​va​la me umi​ri​ti Me​rit – te moj otac sr​di​to po​gle​da​va pre​ma nama, zbog tvog bu​če​nja. A Kap​ta​ha ne​ćeš vi​‐ dje​ti pri​je ve​če​ri. No bit ćeš iz​ne​na​đen su​sre​tom, jer iz​gle​dom ni naj​ma​nje ne pod​sje​‐ ća kako je ne​koć bio rob, koji je no​sio tvo​je san​da​le na ra​me​nu, ovje​še​ne o prut. Iz​vest ću te sada, kako bi udah​nuo svje​žeg zra​ka, pri​je nego Kap​tah dođe. Ne​dvoj​be​no že​liš osmo​tri​ti ko​li​ko se Teba iz​mi​je​ni​la od vre​me​na kada si po​s​ljed​nji put bio ov​dje. A 309

tako ćemo moći biti i sami... Poš​la se pre​odje​nu​ti i utr​lja​ti lice pro​bra​nim po​ma​da​ma, te se ure​si​la zla​tom i sre​‐ brom. Tako se samo po ru​ka​ma i sto​pa​li​ma raz​li​ko​va​la od ot​mje​nih žena... No mo​žda je tek ne​ko​li​ko ugled​ni​ca ima​lo to​li​ko ja​san i pos​to​jan po​gled po​put nje, kao i to​li​ko po​nos​na usta. Na​lo​žio sam slu​ga​ma neka nas po​ne​su do Ces​te ov​no​va. Pu​tem sam se uvje​rio kako Teba više nije bila ista kao ra​ni​je... Gre​di​ce cvi​je​ća bile su iz​ga​že​ne i uta​‐ ba​ne, sta​bla su str​ša​la u zrak slom​lje​nih gra​na, a na mno​go su mjes​ta još uvi​jek gra​di​‐ li kuće umjes​to onih koje su pro​gu​ta​li po​ža​ri. Pu​tem smo u no​silj​ci sje​di​li ti​jes​no jed​‐ no uz dru​go, te sam udi​sao mi​omi​ris nje​nih po​ma​da. Bio je to i mi​omi​ris Tebe, re​ski​ji i opoj​ni​ji od mi​ri​sa svih ri​jet​kih mas​ti u Ahe​ta​to​‐ nu! Dr​žao sam nje​nu ruku u svo​joj, a moje je srce bilo slo​bod​no od bilo koje zlo​ćud​ne na​mis​li. Na​kon duga iz​bi​va​nja i pu​to​va​nja, vra​tio sam se svom domu! Pri​bli​ži​li smo se hra​mu. Tu su kru​ži​le crne pti​ču​ri​ne i grak​ta​le po​vrh praz​ni​ne i pus​to​ši. Nisu se ni​kad vra​ti​le u svo​ja brda, na​se​liv​ši se u oko​li​ci. Bilo je to uk​le​to mjes​to, na​ro​du od​vrat​no, te su ga iz​bje​ga​va​li i za​obi​la​zi​li u ve​li​kom luku. Is​tu​pi​li smo iz no​silj​ke i lu​ta​li kroz praz​na pre​dvor​ja. Je​di​ni lju​di koje smo smo​tri​li ov​dje bili su oni uz Kuće Ži​vo​ta i Kuće Smr​ti... Te us​ta​no​ve nisu bile pre​se​lje​ne, bu​du​ći da bi to zah​ti​je​va​lo pre​ve​li​ke tro​ško​ve i na​ško​di​lo bi pos​lu. Me​rit mi je rek​la kako na​rod iz​bje​‐ ga​va i Kuću Ži​vo​ta, pa se zato ve​ći​na li​ječ​ni​ka pre​se​li​la u sam grad, kako bi se tamo nas​ta​vi​li ba​vi​ti svo​jim po​zi​vom. Poš​li smo u vr​to​ve hra​ma, ali tu je tra​va pre​ras​la sta​‐ ze, a dr​ve​će je bilo po​sje​če​no ili po​kra​de​no. Je​ze​ra i rib​nja​ci bili su ta​ko​đer opus​to​še​‐ ni, a ono malo pres​ta​rje​lih riba bilo je iz​lov​lje​no os​ti​ma. Je​di​na ljud​ska bića koja smo za​pa​zi​li u tim vr​to​vi​ma, koje je fa​ra​on svo​jom od​lu​kom pre​tvo​rio u jav​ne par​ko​ve i dje​čja igra​li​šta, bi​ja​hu jed​na ili dvi​je pr​lja​ve, ku​kav​ne lu​ta​li​ce, koje su nas pos​tran​ce za​gle​da​va​le. – Za​trav​lju​ješ mi srce – čud​nim gla​som mi reče Me​rit – do​vo​de​ći me na ovo uk​le​‐ to mjes​to. Valj​da će nas za​šti​ti​ti Ato​nov križ... Ipak, ra​di​je bih ako ga uk​lo​niš sa svog ovrat​ni​ka. Zbog nje​ga bi mo​gao biti ka​me​no​van ili na usam​lje​nom mjes​tu do​bi​ti nož u leđa. Jer, mrž​nja još vla​da u Tebi! Bila je u pra​vu. Vra​tiv​ši se na otvo​ren trg pred hra​mom, lju​di koji su se tu za​tek​li, smo​triv​ši moj križ, plju​va​li su na tlo. Vrlo me za​ču​di​lo kad sam u mnoš​tvu za​pa​zio i jed​nog od Amo​no​vih sve​će​ni​ka. Dr​sko je stu​pao u mnoš​tvu, obri​ja​ne gla​ve una​toč fa​‐ ra​ono​voj na​red​bi, odje​ven u bi​je​lo. Lice mu se sja​lo, odje​ća mu je bila od naj​pro​bra​ni​‐ jeg tka​nja, te se či​ni​lo kako ne osku​di​je​va ni u čemu. Lju​di su mu se uk​la​nja​li s puta uz iz​ra​ze što​va​nja. Oprez​nost me nag​na​la pa sam ruku pri​mak​nuo gru​di​ma i pre​krio Ato​nov križ, ne že​le​ći biti uz​ro​kom ne​po​treb​nog ko​me​ša​nja. Ni​sam že​lio ni vri​je​đa​ti osje​ća​je dru​gih, jer sam za raz​li​ku od fa​ra​ona, sma​trao kako sva​kom tre​ba os​ta​vi​ti nje​go​vu vje​ru... A ni​sam se že​lio iz​vr​ga​va​ti ne​ugod​nos​ti​ma ni zbog Me​rit. Zas​ta​li smo kod zi​di​na, pri​vu​če​ni ka​zi​va​njem pri​po​vje​da​ča pri​ča. Taj je sje​dio na svo​joj pros​tir​ci, s praz​nom pli​ti​com pred so​bom. Slu​ša​te​lji su sta​ja​li uokrug, a naj​si​ro​‐ 310

maš​ni​ji među nji​ma sje​li su na tlo, jer se nisu mo​ra​li oba​zi​ra​ti na svo​ju odje​ću i bo​ja​ti se kako će je upr​lja​ti. Pri​ču koju je pri​po​vje​dač ka​zi​vao, uis​ti​nu ni​sam ni​kad ra​ni​je čuo. Go​vo​rio je o laž​‐ nom fa​ra​onu koji je ži​vio u dav​na vre​me​na, pri​je mno​go, mno​go go​di​na. Maj​ka mu je bila zla crna vje​šti​ca, koja je vo​ljom Seta po​lu​či​la lju​bav do​brog fa​ra​ona. Taj ju je uzeo za ženu, te mu je ro​di​la laž​nog fa​ra​ona. Laž​ni je fa​ra​on, na Se​to​vu že​lju, htio upro​pas​ti​ti egi​pat​ski na​rod i sa​pe​ti ga u rop​s​tvo Nu​bi​ja​ca i div​lja​ka. Sru​šio je ki​po​ve boga Ra, te je ovaj prok​leo zem​lju, koja je zato pos​ta​la ja​lo​va i ne​plod​na. Zbog toga su se lju​di uta​pa​li u moć​nim po​pla​va​ma, ska​kav​ci su pro​ž​dr​li že​tvu na po​lji​ma, žabe su ska​ka​le lju​di​ma u pos​te​lje i u po​su​de za mi​je​ša​nje ti​jes​ta, a je​ze​ra i rib​nja​ci su se pro​‐ met​nu​li u smrd​lji​vu krv. Dani laž​nog fa​ra​ona bili su od​bro​ja​ni. Jer, sna​ga boga Ra veća je od sna​ge Seta, koji je po​ta​ji​ce tje​rao laž​nog fa​ra​ona na nje​go​va po​gub​na dje​la. Na kon​cu je laž​ni fa​ra​on umro bi​jed​nom smr​ću, a isto tako i nje​go​va maj​ka vje​šti​ca. Ra je po​tom smr​vio sve one koji su ga za​ni​je​ka​li, te je nji​ho​ve kuće, do​bra i zem​lju raz​di​je​lio oni​ma koji su os​ta​li pos​to​ja​ni​ma i nje​mu vjer​ni ti​je​kom svih is​ku​še​nja, vje​‐ ru​ju​ći u nje​gov po​vra​tak... Pri​po​vi​jest je bila duga i uz​bud​lji​va, te su na​zoč​ni top​ta​li no​ga​ma po tlu, nes​trp​lji​‐ vo di​žu​ći ruke, u oče​ki​va​nju ka​kav bi mo​gao biti kraj ka​zi​va​nja. Čak su se i meni ra​‐ zja​pi​la usta pri slu​ša​nju. Pri​ča je okon​ča​na time što je laž​ni fa​ra​on do​bio svo​ju zas​lu​‐ že​nu kaz​nu... Bio je ba​čen u po​nor bez dna, nje​go​vo je ime bilo prok​le​to, a Ra je na​‐ gra​dio sve one koji su mu os​ta​li vjer​ni. Na ta​kav kraj ka​zi​va​nja slu​ša​te​lji su po​sko​či​li, odu​šev​lje​no uzvi​ku​ju​ći, te su ba​ca​li ba​kre​nja​ke u pri​po​vje​da​če​vu pli​ti​cu. A neki su mu uba​ci​li čak i sre​brn nov​čić. Bio sam vrlo zbu​njen. Zato re​koh Me​rit: – To je neka nova pri​ča, koju ni​kad ra​ni​je ni​sam imao pri​li​ke čuti. A bio sam uvje​‐ ren kako znam sve pri​če, još iz dje​tinj​stva, jer ih je moja maj​ka Kipa tako stras​tve​no vo​lje​la, te je oso​bi​to ci​je​ni​la pri​po​vje​da​če. Ta je nje​na sklo​nost pri​po​vje​da​či​ma bila to​‐ li​ka, te im je moj otac Sen​mut znao pri​pri​je​ti​ti pru​tom dok ih je maj​ka hra​ni​la u ku​hi​‐ nji. Da, to je uis​ti​nu nova pri​ča! Kad to ne bi bilo ne​mo​gu​će, re​kao bih čak kako se od​‐ no​si na fa​ra​ona Eh​na​to​na i laž​no​ga boga, čije se ime ne usu​đu​je​mo iz​re​ći glas​no. Ovu bi pri​po​vi​jest tre​ba​lo za​bra​ni​ti! – Tko bi mo​gao za​bra​ni​ti pri​ču? – sa smi​je​škom mi je od​go​vo​ri​la Me​rit. – Ovu pri​‐ ča​ju u oba kra​ljev​s​tva. I to na svim grad​skim vra​ti​ma i pod​no svih zi​di​na, kao i na gum​ni​ma u naj​ma​njim se​li​ma. Na​rod je jako voli i rado slu​ša. A kad stra​ža​ri za​pri​je​te pri​po​vje​da​či​ma, ovi tvr​de kako je pri​ča iz dav​nih vre​me​na. A to mogu i do​ka​za​ti, jer su je sve​će​ni​ci pro​naš​li u za​pi​si​ma koji su sta​ri više sto​lje​ća. Zato je stra​ža​ri ne mogu spri​je​či​ti, prem​da sam do​ču​la kako je Ho​rem​heb, koji je krut čo​vjek i ne mari mno​go za do​ka​ze i za​pi​se, ne​ko​li​ci​nu pri​po​vje​da​ča obje​sio na zi​di​ne te ba​cio nji​ho​va ti​je​la kro​ko​di​li​ma. Me​rit me dr​ža​la za ruku i smi​je​ši​la se, te je nas​ta​vi​la: 311

– Mno​ga se pret​ka​za​nja pre​pri​ča​va​ju u Tebi. I čim se dvo​ji​ca sas​ta​nu, go​vo​re je​dan dru​gom o pret​ka​za​nji​ma koja su do​ču​li, kao i o zlim pred​z​na​ci​ma. A kao što znaš, za​‐ li​he žita ne​pres​tan​ce se sma​nju​ju, dok mu is​to​dob​no ci​je​na stal​no ras​te. Pri​tom si​ro​‐ maš​ni gla​du​ju, a na​me​ti su te​žak te​ret kako za bo​ga​te tako i za si​ro​maš​ne. Pret​ka​zu​je se još gore pri​li​ke, te od​mah za​drh​tim pri po​mis​li na sva zla ko​ji​ma nas pro​ro​ci pla​še. Po​vu​kao sam ruku iz nje​nih, a i svo​je srce. Pos​ta​la mi je ne​ka​ko tuđa. “Kro​ko​di​lov rep” je već odav​no is​pa​rio iz moje gla​ve, koja me je sada bo​lje​la. Klo​nuo sam du​hom, a nje​na na​iv​nost i tupa tvr​do​gla​vost nisu ni malo do​pri​ni​je​li mom ras​po​lo​že​nju. Zato se mr​zo​volj​ni vra​ti​smo u kr​č​mu. A ja sam spoz​nao kako je fa​ra​on Eh​na​ton go​vo​rio is​‐ ti​nu, re​kav​ši: “Aton će odvo​ji​ti di​je​te od nje​go​ve maj​ke i mu​škar​ca od ses​tre nje​go​va srca, pri​je nego nje​go​vo kra​ljev​s​tvo zav​la​da na zem​lji.” Ali ja se, una​toč toj ve​li​čaj​noj mis​li, ni​sam htio ras​ta​ti od Me​rit... Zato sam bio i da​lje kraj​nje loše vo​lje, sve do ve​če​‐ ri kad sam se sas​tao s Kap​ta​hom.

3 Nit​ko nije mo​gao os​ta​ti ne​ras​po​lo​žen pri po​gle​du na Kap​ta​ha, koji se uko​tr​ljao kroz vra​ta kr​č​me, go​lem i te​žak po​put kr​ma​če koja će se usko​ro opra​si​ti. Bio je to​li​ko ne​‐ vje​ro​jat​no de​beo, da se je​dva mo​gao pos​tran​ce pro​vu​ći kroz otvor vra​ta. Lice mu je bilo okru​glo po​put Mje​se​ca, sjaj​no od zno​ja i sku​po​cje​nih ulja. No​sio je pro​fi​nje​nu pla​vu vla​su​lju, a svo​ju praz​nu očnu dup​lju pre​krio je zlat​nom plo​či​com. Nije više no​‐ sio si​rij​sku odje​ću, već je bio odje​ven po egi​pat​skoj na​va​di, u naj​bo​lju odje​ću koju su kro​ja​či u Tebi mo​gli iz​ra​di​ti. Oko vra​ta su mu bili na​ni​za​ni zlat​ni lan​ci, a oko za​peš​ća i na otek​lim nož​nim lis​to​vi​ma zvec​ka​li su broj​ni te​ški zlat​ni ko​lu​to​vi. Ugle​dav​ši me, klik​nuo je i iz​ne​na​đe​no po​di​gao ruke. Po​tom se du​bo​ko prig​nuo pre​da mnom i is​pru​žio ruke, prem​da je to bio po​lo​žaj ko​jeg je te​ško po​lu​čio, zbog svo​‐ je po​za​maš​ne tr​bu​ši​ne. Za​dah​ta​no je re​kao: – Neka je bla​gos​lov​ljen dan koji do​no​si moga gos​po​da​ra domu! Osje​ća​ji su ga svla​da​li, te je briz​nuo u plač. Ba​cio se na ko​lje​na i obuj​mio mi noge. Pri​tom je to​li​ko bu​čio da sam od​mah pre​poz​nao svo​ga sta​rog Kap​ta​ha, una​toč kra​‐ ljev​skom tka​nju i zlat​nim ko​lu​ti​ma, sku​po​cje​nom ulju i pla​voj vla​su​lji. Zato sam ga do​hva​tio za ruke, te ga pri​vu​kao i za​gr​lio, po​lo​živ​ši nos na nje​go​vo rame i lice. Pri​tom mi se uči​ni​lo, kao da sam za​gr​lio tus​to​ga vola koji je vo​njao po svje​žem kru​hu. Na​‐ ime, to​li​ko je već bio upio mi​ris žit​ne tr​ž​ni​ce, pa je ovaj moć​no iz​bi​jao iz nje​ga. I on je uč​ti​vo i uljud​no omi​ri​sao moja ra​me​na, osu​šio suze i na​smi​jao se: – Ovo je za mene to​li​ko ra​dos​tan dan! Zato sva​ko​me tko sje​di u ovoj mo​joj kr​č​mi da​ru​jem po je​dan “kro​ko​di​lov rep”! Ali, nek se od​mah zna: po​že​li li net​ko još je​dan, mora ga sam pla​ti​ti! 312

To re​kav​ši, po​veo me je u unu​tar​nje oda​je. Tamo mi je pros​tro me​ka​ne sa​go​ve, kako bih na nji​ma ot​po​či​nuo. Do​pus​tio je Me​rit neka sjed​ne uz mene, a slu​ge i ro​bo​vi do​ni​je​li su mi naj​bo​lje što je do​ma​ćin mo​gao po​nu​di​ti. Nje​go​va su se vina mo​gla us​‐ po​re​đi​va​ti s fa​ra​ono​vi​ma, a nje​go​va pe​če​na gu​ska bila je na te​ban​ski na​čin, ko​joj nema rav​ne u ci​je​lom Egip​tu. Jer, u Tebi klju​ka​ju gu​ske tru​lim ri​ba​ma, od čega guš​čje meso po​pri​ma naj​fi​ni​ji, naj​o​se​buj​ni​ji tek i mi​ris. Na​kon što smo jeli i pili, pri​op​ćio mi je: – Si​nu​he, moj gos​po​da​ru i pri​ja​te​lju, vje​ru​jem kako si pa​ž​lji​vo pro​učio sva iz​vješ​ća i obra​ču​ne koje su ti pre​ma mom na​lo​gu pri​pre​mi​li pi​sa​ri, te sam ti ih ti​je​kom pro​tek​‐ lih go​di​na oda​ši​ljao u tvo​ju kuću u Ahe​ta​ton. Mo​žda ćeš mi do​pus​ti​ti da tro​šak ovog obje​da s gu​skom i vi​nom pre​ba​cim na ra​čun na​ših pos​lov​nih iz​da​ta​ka, a isto tako i “kro​ko​di​lo​ve re​po​ve” ko​ji​ma sam u svo​joj ne​iz​mjer​noj ra​dos​ti da​ri​vao naše vjer​ne gos​te? To ti ni malo neće šte​ti​ti, već će ti čak biti i na pro​bi​tak, jer naj​vi​še ne​vo​lja imam pri va​ra​nju fa​ra​ono​vog po​rez​nog ure​da, pri pro​cje​ni tvo​jeg imet​ka, gdje nas​to​‐ jim iz​vu​ći za tebe što po​volj​ni​je obra​ču​ne. Da​ka​ko, pri​tom ne za​bo​rav​ljam ni na sebe... – Tvoj mi go​vor zvu​či u uši​ma po​put cr​nač​ko​ga bub​nja​nja! – odre​zah mu. – Od sve​ga što go​vo​riš, za​pra​vo, ne ra​zu​mi​jem ni ri​je​či. Čini ono što ci​je​niš naj​bo​ljim. Jer, ti znaš... Pok​lo​nio sam ti punu vje​ru. Pro​či​tao sam tvo​je za​pi​se i obra​ču​ne, ali mo​ram priz​na​ti, od sve​ga ni​sam shva​tio ni ra​zu​mio go​to​vo ni​šta. Ta u nji​ma je to​li​ko pre​ko​‐ mjer​no stav​ki i broj​ki te me je gla​va za​bo​lje​la mno​go pri​je nego li sam se pri​ma​kao kra​ju obra​ču​na... Kap​tah se odu​šev​lje​no na​smi​jao, a smi​jeh je pri​tom bren​čao i štro​po​tao iz nje​go​va tr​bu​ha, kao da sti​že is​pod me​ka​nih per​na​tih po​kri​va​ča. Na​smi​ja​la se i Me​rit, jer je pila vina sa mnom, a sada se nag​nu​la una​trag, ruku za​ba​če​nih iza gla​ve, kako bih mo​‐ gao smo​tri​ti ko​li​ko su joj još uvi​jek li​je​pe obli​ne gru​di, is​pod nje​ne ha​lji​ne. – O Si​nu​he, moj gos​po​da​ru – kroz smi​jeh mi je re​kao Kap​tah. – Ve​se​li me što si još uvi​jek us​pio sa​ču​va​ti ne​dir​nu​tom svo​ju dje​ti​nju dušu, te od sva​kod​nev​nih stva​ri ne ra​zu​mi​ješ više nego li svi​nja o bi​ser​ju... Da​ka​ko, pri​tom mi je da​le​ka i sama po​mi​sao tebe us​po​re​di​ti sa svi​njom! Is​ka​zu​jem hva​lu i sla​vim sve bo​go​ve Egip​ta u tvo​je ime, jer su ti za slu​gu mo​gli na​mi​je​ni​ti ne​kog tata i lu​pe​ža ili neku be​sko​ris​nu ni​šta​ri​ju koji bi te otje​ra​li na pro​sjač​ki štap... Za raz​li​ku od mene, koji sam te uči​nio bo​ga​tim! Upo​zo​rio sam ga kako za to ne tre​ba za​hva​lji​va​ti bo​go​vi​ma, nego više mo​joj do​‐ broj pro​cje​ni kada sam ga ku​pio na tr​ž​ni​ci ro​bo​va. I to jef​ti​no, jer je bio iz​gu​bio oko pri​go​dom tuč​nja​ve u ne​koj kr​č​mi. Pri​sje​ća​nje na sve to me je ga​nu​lo, pa sam re​kao: – Uis​ti​nu neću ni​kad za​bo​ra​vi​ti pri​zor, kad sam te prvi puta ugle​dao... Čla​nak ti je ži​com bio ve​zan za ro​bov​ski stup, te si iz​vi​ki​vao be​sram​ne ri​je​či za že​na​ma koje su pro​la​zi​le, a od mu​ška​ra​ca si pro​sio nov​čić za pivo. Ipak sam bio do​volj​no mu​dar, pa sam te ku​pio, prem​da sam tada dvo​jio je li to pa​met​no. No mo​ram priz​na​ti, tada ni​‐ sam imao više sre​bra, jer sam bio tek mlad li​ječ​nik. A tvo​je iz​bi​je​no oko, ako se sje​ćaš, 313

upra​vo je od​go​va​ra​lo pri​ro​di tvo​ga za​pos​le​nja kod mene... Kap​ta​hu se lice smr​k​lo i is​kri​vi​lo u mno​go bora, kad je od​go​vo​rio: – Nije mi dra​go, ako me net​ko pod​sje​ća na tak​ve pras​ta​re i za​mor​ne po​je​di​nos​ti, koje su kraj​nje ne​pri​mje​re​ne mom ugle​du i dos​to​jans​tvu. – Za​tim je, na​kon kra​ćeg pre​da​ha, stao uz​no​si​tim ri​je​či​ma ve​li​ča​ti na​šeg ska​ra​be​ja: – Bilo je mu​dro od tebe što si mi os​ta​vio ska​ra​be​ja, kako bi pa​zio na tvoj pro​bi​tak i do​bro​bit. Jer, on te je uči​nio bo​ga​tim, čak bo​ga​ti​jim nego si ikad mo​gao i sni​va​ti! I to za inat pri​kup​lja​či​ma po​re​za, koji se roje nada mnom po​put do​sad​nih muha. Za​pos​lio sam kao knji​go​vo​đe dva Si​rij​‐ ca, koji ti vode po​seb​ne knji​ge za po​rez​ni ured... Jer nit​ko, uis​ti​nu nit​ko, pa čak ni Set za​jed​no sa svim nje​go​vim vra​go​vi​ma, ne može naći ni gla​ve ni repa u tome si​rij​skom knji​go​vod​stvu. A kad već spo​mi​njem Seta, pri​sje​ćam se na​šeg sta​rog pri​ja​te​lja Ho​‐ rem​he​ba, ko​jem sam u tvo​je ime, kao što ti je poz​na​to, po​su​dio no​va​ca. Ali ni​sam za​‐ pra​vo htio go​vo​ri​ti o nje​mu... Vje​ro​jat​no me za​ni​je​lo uz​bu​đe​nje zbog tvog po​vrat​ka. Zato mi mis​li lete po​put os​lo​bo​đe​nih pti​ca, koje ra​dos​no kru​že zra​kom. I to sve zato jer opet mogu gle​da​ti tvo​je ne​duž​no lice, a mo​žda i od ra​dos​ti zbog vina koje ću na​ru​‐ či​ti na ra​čun pos​lov​nih iz​da​ta​ka. I zato pij, moj gos​po​da​ru! Pij ko​li​ko ti može pod​ni​je​ti že​lu​dac. Do tak​vog ćeš vina te​ško doći čak i u fa​ra​ono​vom po​dru​mu! Uis​ti​nu, htio sam go​vo​ri​ti samo o tvom bo​gat​stvu, prem​da mo​žeš malo shva​ti​ti od toga. Ipak, mogu ti sa​svim jed​nos​tav​no reći kako si mo​jim za​la​ga​njem i mo​jom zas​lu​gom pos​tao bo​ga​ti​ji od mno​gih egi​pat​skih ugled​ni​ka. Bo​gat​stvo ti je rav​no onom naj​vi​ših dos​to​‐ jans​tve​ni​ka. A uis​ti​nu bo​gat nije onaj koji ima zla​ta i dra​go​cje​nos​ti, već onaj koji po​‐ sje​du​je kuće i skla​di​šta, bro​do​ve i ga​to​ve, sto​ku i zem​lju, voć​nja​ke i ro​bo​ve. Sve to ti po​sje​du​ješ, prem​da toga mo​žda i nisi svjes​tan, jer sam bio pri​si​ljen mno​go toga upi​sa​‐ ti na ime​na na​ših slu​gu, ro​bo​va i pi​sa​ra, kako bih iz​i​grao po​rez​ni​ke i iz​bje​gao opo​re​zi​‐ va​nje. Jer, fa​ra​ono​vi po​re​zi te​ško op​te​re​ću​ju upra​vo imuć​ne, koji mo​ra​ju pla​ća​ti više od si​ro​maš​nih. Na​ime, si​ro​maš​ni mo​ra​ju pre​da​ti fa​ra​onu pe​ti​nu svo​ga žita, dok bo​ga​ti mo​ra​ju prok​le​tim pri​kup​lja​či​ma po​re​za iz​ru​či​ti jed​nu tre​ći​nu pa čak i jed​nu po​lo​vi​cu svo​jih pri​ho​da! To je ve​li​ka ne​prav​da i čak naj​bez​bož​ni​ja opa​či​na od sve​ga što je fa​ra​‐ on skri​vio. Tak​vo ne​što nije ni​kad ra​ni​je pos​to​ja​lo. To opo​re​zi​va​nje i gu​bi​tak Si​ri​je osi​ro​ma​ši​li su zem​lju i ba​ci​li je na pro​sjač​ki štap. A pri​tom je naj​čud​ni​je i naj​ne​obič​‐ ni​je, kako se us​pr​kos sve​mu, bo​gat​stvo dr​ža​ve sma​nju​je. Pri​tom si​ro​maš​ni pos​ta​ju još bi​jed​ni​ji​ma, a bo​ga​ti se ne​iz​mjer​no više obo​ga​ću​ju. To je bez sum​nje dje​lo bo​go​va... A tu ni sam fa​ra​on ne može ni​šta iz​mi​je​ni​ti. No, ti se mo​žeš i mo​raš ve​se​li​ti, Si​nu​he! Uis​ti​nu si bo​gat. I, još ću ti oda​ti taj​nu: iz​vor tvo​ga bo​gat​stva po​naj​pri​je leži u tr​go​vi​‐ ni ži​tom... Kap​tah je po​tom, sav raz​dra​gan so​bom i svo​jim dje​li​ma, uda​rio us​traj​no i obil​no is​pi​ja​ti vina. Usko​ro mu je vino tek​lo po uglo​vi​ma usta i niz bra​du, te je na nje​go​voj bo​ga​toj odje​ći os​tav​lja​lo mr​lje u obli​ku oto​či​ća, po​tom oto​ka i ko​nač​no ci​je​lih ze​ma​‐ lja. Ne ma​re​ći mno​go za taj ze​mo​lj​vid, iz​ja​vio je kako će i tu odje​ću na​mi​ri​ti na ra​čun tro​ško​va pos​lo​va​nja. Ili, još bo​lje, da​ro​vat će je po​sred​ni​ku u tr​go​vi​ni ži​tom! Tako će 314

za​ra​di​ti još više, kroz za​hval​nost po​sred​ni​ka i us​lu​ge ko​ji​ma će mu taj uz​vra​ti​ti. A to do​is​ta vri​je​di mno​go više od odje​će, ma ko​li​ko ona sku​po​cje​na bila. Po​go​to​vu zato jer je već no​še​na, a i po​li​ve​na vi​nom... Za​tim se po​nov​no vra​tio ve​li​ča​nju svo​jih pos​lov​‐ nih po​te​za i zas​lu​ga u tr​go​va​nju ži​tom: – Naš je ska​ra​bej, gos​po​da​ru, neo​bi​čan i iz​van​re​dan. Jer, pr​vog dana na​kon što smo se svo​je​dob​no vra​ti​li s na​ših pu​to​va​nja, odveo me u to​či​oni​cu vina u koju za​la​ze tr​gov​ci ži​tom, pa se na​kon ve​li​kih pos​lo​va opi​ja​ju. Po​čeo sam na ve​li​ko ku​po​va​ti žito za tvoj ra​čun, te sam već u pr​voj go​di​ni os​tva​rio ve​li​ku do​bit, jer je Am... Ovaj, htio sam reći... kao što si​gur​no i sam znaš, ve​li​ke po​vr​ši​ne zem​lje os​ta​le su neo​bra​đe​ne i ne​za​si​ja​ne. Žito je ose​buj​na roba po tome što se može ku​pi​ti i pro​da​ti još i pri​je nego je Nil po​čeo ras​ti, pri​je nego je po​si​ja​no. Osim toga, i po tome što mu ci​je​na ne​pres​‐ tan​ce ras​te iz go​di​ne u go​di​nu, kao da je za​ča​ra​na. Zato ku​pac, što god uči​nio, ne može iz​bje​ći do​bi​tak. Zbog toga ni u bu​du​će ne na​mje​ra​vam pro​da​va​ti, već ću nas​ta​‐ vi​ti ku​po​va​ti žito. Kup​lje​no žito ću po​hra​ni​ti u moje si​lo​se, sve dok ne bude pla​ća​no zla​tom. A kako stva​ri sada sto​je i kako se ra​zvi​ja​ju, to je ne​mi​nov​no. Čak ni sta​ri tr​‐ gov​ci ži​tom ne vje​ru​ju svo​jim oči​ma, ki​da​ju odje​ću sa sebe i tule od bi​je​sa, pri po​mis​li na za​li​he žita koje su u svo​joj glu​pos​ti pro​da​li. A mo​gli su na nji​ma, da su ih za​dr​ža​li, mno​gos​tru​ko za​ra​di​ti! Kap​tah mi je is​pi​ti​vač​ki za​gle​dao u lice, na​to​čio još vina za nas tro​je, te nas​ta​vio oz​bilj​no​ga lica: – Ipak, ni je​dan ra​zu​man čo​vjek neće sve što po​sje​du​je, sta​vi​ti na jed​no ba​ca​nje koc​ke. Zato sam tvo​je ulo​ge ras​pr​šio na mno​go pos​lo​va, kao da igraš s više ko​ca​ka, dra​gi moj gos​po​da​ru. Eto, zbog toga si sada vrlo bo​gat. I ni​sam te pot​kra​dao više nego ra​ni​je! Ni​sam uzi​mao čak ni po​lo​vi​cu od ono​ga što sam ti pris​kr​bio svo​jim oš​tro​um​‐ ljem i umješ​noš​ću. Odva​jao sam je​dva jed​nu tre​ći​nu za svoj pro​bi​tak. Zato se po​čes​to sam sebi ru​gam, zbog svog me​kog srca i po​šte​nja. I hva​la bo​go​vi​ma, ne​mam žene ni dje​ce, te me nema tko gr​di​ti i pred​ba​ci​va​ti mi moju ve​li​ko​duš​nost. To tim pri​je, jer uis​ti​nu ne znam čo​vje​ka ko​jeg bi bilo lak​še i is​pla​ti​vi​je pot​kra​da​ti do li tebe, moj dra​gi i bla​gos​lov​lje​ni gos​po​da​ru Si​nu​he! Me​rit se za​va​li​la na svo​joj pros​tir​ci, smi​je​še​ći se... Po​tom se i glas​no na​smi​ja​la na moj zbu​njen iz​gled, dok sam po​ku​ša​vao shva​ti​ti sve o čemu je Kap​tah zbo​rio... Moj se biv​ši rob, me​đu​tim, nije zbu​nio. Nas​ta​vio je objaš​nja​va​ti: – Mo​raš shva​ti​ti, gos​po​da​ru, kada go​vo​rim o pri​ho​di​ma, mis​lim samo na čist pri​‐ hod. Dak​le onaj koji je pre​os​tao na​kon opo​re​zi​va​nja. Pri​tom sam mo​rao od​bi​ti i iz​dat​‐ ke za iz​vjes​ne da​ro​ve po​rez​ni​ci​ma, zbog mo​jih si​rij​skih knji​go​vo​đa, kao i tro​šak za ve​‐ li​ke ko​li​či​ne vina ko​jim sam ih mo​rao ops​krb​lji​va​ti kako bih bio si​gu​ran da će za​žmi​‐ ri​ti pri pro​vje​ra​va​ju mo​jih stav​ki. To, samo za sebe, i nije bila tako ma​len iz​da​tak, jer su ovi po​rez​ni​ci lu​ka​vi i pre​pre​de​ni, te neo​bič​no us​traj​ni i iz​dr​ž​lji​vi. Zato se to​li​ko goje uz svoj po​sao. Za po​rez​ni​ke je ovo naše vri​je​me ču​des​no i oso​bi​to po​volj​no. Ni​‐ kad oni tak​vo ne​što nisu do​ži​vje​li! I kad ne bih bio Kap​tah, ve​le​što​va​ni tr​go​vac ži​tom 315

i pri​ja​telj si​ro​maš​nih, ne bih se ni naj​ma​nje pro​ti​vio da bu​dem upra​vo po​rez​nik... Na​‐ la​gao sam po​ne​kad, neka se po​di​je​li žita si​ro​maš​ni​ma, kako bi bla​go​si​lja​li moje ime. Jer, oprez​nost je vr​li​na, pa je u ne​mir​na i ne​sre​đe​na vre​me​na, ra​zum​no i uput​no biti u do​brim od​no​si​ma sa si​ro​maš​ni​ma. Do​du​še, mo​ram ti od​mah reći, i to raz​di​je​lje​no žito sam od​bio od tvog ukup​nog do​bit​ka, kao neku vr​stu osi​gu​ra​nja tvo​je imo​vi​ne za bu​‐ duć​nost. Jer, is​kus​tvo i pre​do​bro po​ka​zu​je, kako u ne​mir​nim vre​me​ni​ma vrlo lako za​‐ plam​ti u ku​ća​ma i skla​di​šti​ma žita onih bo​ga​ta​ša i od​lič​ni​ka koji su tvr​da srca... Tak​va po​dje​la žita od​li​čan je po​sao, na​kon što je fa​ra​on u svo​joj lu​dos​ti do​pus​tio da se svo tako po​di​je​lje​no žito od​bi​je od do​bit​ka. Dam li, na​ime, mje​ri​cu žita si​ro​ma​hu, po​ti​čem ga neka mi svo​jim oti​skom pal​ca po​t​vr​di pri​mi​tak pet mje​ri​ca... Jer, si​ro​maš​ni ne zna​‐ ju či​ta​ti. A da i zna​ju, iz za​hval​nos​ti i za tu jed​nu do​bi​ve​nu mje​ri​cu bla​go​si​lja​li bi mi ime i utis​nu​li svoj pa​lac na kra​ju sva​kog za​pi​sa ko​jeg bih im po​tu​rio... Okon​čav​ši svoj iz​vje​štaj, Kap​tah je iz​a​zov​no pre​kri​žio ruke, is​tu​rio gla​vu i oče​ki​‐ vao moju po​hva​lu. No nje​go​ve su me ri​je​či na​tje​ra​le u mis​li, te sam sve do​bro raz​mo​‐ trio. Tada sam ga upi​tao: – To zna​či, ima​mo na skla​di​štu ve​li​ke ko​li​či​ne žita? Kap​tah je krep​ko kim​nuo, još uvi​jek oče​ku​ju​ći moje po​hva​le. Ali, ja sam nas​ta​vio: – U tom slu​ša​ju mo​raš po​hi​ta​ti na​se​lje​ni​ci​ma koji obra​đu​ju prok​le​tu zem​lju i po​di​‐ je​li​ti im žito za sje​tvu, jer ga sada ne​ma​ju. Žito koje ima​ju je za​mr​lja​no kao da je po njem pa​da​la kr​va​va kiša. Voda je već opa​la, te je nas​tu​pi​lo raz​dob​lje ora​nja i si​ja​nja. Zato mo​raš po​hi​ta​ti! Na te moje ri​je​či su​ćut​no me po​gle​dao, ki​ma​ju​ći gla​vom... – Dra​gi moj gos​po​da​ru! – reče mi tada. – Ne bi tre​bao za​ma​ra​ti svo​ju vri​jed​nu gla​‐ vu stva​ri​ma koje ne ra​zu​mi​ješ. Pus​ti mene neka ja mis​lim za tebe! Evo kako stva​ri sto​‐ je: mi, tr​gov​ci ži​tom, prvo smo za​ra​di​li na na​se​lje​ni​ci​ma, us​tu​piv​ši im žito. Jer, u svo​‐ joj su bi​je​di bili pri​si​lje​ni uze​ti ga, uz obve​zu vra​ća​nja dvi​je mje​ri​ce za jed​nu po​su​đe​‐ nu. A ako nisu mo​gli pla​ti​ti, pri​si​li​li bi​smo ih neka za​ko​lju svo​ju sto​ku i daju kože pod dug. Sko​kom ci​je​na žitu, tak​va je na​pla​ta pos​ta​ja​la ne​pro​bi​tač​na. Sada nam je naj​ko​‐ ris​ni​je ako što više zem​lje os​ta​ne ne​po​si​ja​no sve do pro​lje​ća, jer će time ci​je​ne žitu i da​lje ras​ti. Zato ne​moj​mo pos​tu​pa​ti kao lu​đa​ci, po​su​đu​ju​ći na​se​lje​ni​ci​ma žito za sje​‐ tvu! To bi šte​ti​lo na​šim vlas​ti​tim pro​bit​ci​ma, a is​to​dob​no bih na​ko​pao na vrat ne​pri​ja​‐ telj​stvo svih tr​go​va​ca ži​tom... No bio sam od​lu​čan. Zato re​koh oš​tro: – Pos​tu​pi kako sam na​lo​žio, Kap​tah! Žito je moje, a ja sada ne mis​lim na do​bi​tak i pro​bi​tak, već mis​lim o lju​di​ma čija se re​bra vide kroz kožu po​put re​ba​ra onih koji rade u rud​ni​ci​ma. Mis​lim i na žene ko​ji​ma doj​ke vise po​put is​u​še​nih praz​nih vre​ći​ca. Mis​lim jed​na​ko tako i na dje​či​cu koja is​kriv​lje​nih no​ži​ca ba​za​ju oba​lom ri​je​ke, a oči su im pune muha... To je moja vo​lja i od​lu​ka! Po​di​je​li im žito za sje​tvu i po​mog​ni im na sve na​či​ne kako bi ga i po​si​ja​li. Že​lim da to uči​niš za do​bro Ato​na i do​bro fa​ra​ona Eh​na​to​na, ko​jeg lju​bim. Ipak, ne​moj im ga dati bez na​pla​te, jer sam se već mno​go 316

puta os​vje​do​čio kako da​ro​vi ra​đa​ju bez​volj​noš​ću i zlo​ćom, li​je​noš​ću i po​hle​pom. Zar im zem​lja i sto​ka nisu bili pok​lo​nje​ni? I una​toč tome nisu us​pje​li. A ako za​tre​ba, Kap​‐ tah, pos​lu​ži se pri na​pla​ti du​go​va​nja i ba​ti​nom. Po​bri​ni se neka žito bude po​si​ja​no i pož​nje​ve​no. A kad bu​deš zah​ti​je​vao po​vrat duga, ne do​pu​štam ti za​gra​bi​ti u to i uze​ti išta sebi. Uzet ćeš od njih samo jed​nu mje​ri​cu za sva​ku koja im je data u za​jam... Za​čuv​ši to, Kap​tah je raz​de​rao svo​ju odje​ću, što i nije mno​go zna​či​lo jer je već bila sva za​mr​lja​na vi​nom, te uda​rio ja​di​ko​va​ti: – Mje​ru za mje​ru, gos​po​da​ru?! Ta to je pra​va lu​do​ri​ja! Od čega mogu pot​kra​da​ti, ako ne od tvo​je za​ra​de? Ta neću valj​da kras​ti tvo​je žito? I u sva​kom dru​gom po​gle​du, to što zbo​riš je ludo i bez​bož​no. Na​ime, osim tr​go​va​ca ži​tom, pro​tiv mene će se dići i Amo​no​vi sve​će​ni​ci! A sada mogu bez opas​nos​ti glas​no iz​go​vo​ri​ti nje​go​vo ime, dok sje​di​mo ov​dje u za​tvo​re​noj pros​to​ri​ji, gdje nema ni​kog tko bi me čuo i pot​ka​zao. Za​‐ ziv​ljem nje​go​vo ime glas​no, gos​po​da​ru, jer on još uvi​jek živi, a nje​go​va je moć još stra​ho​vi​ti​ja nego ra​ni​je. Prok​let će naše kuće i naše bro​do​ve, naša skla​di​šta i naše tr​‐ go​vi​ne. Prok​let će i ovu kr​č​mu, te bi bilo uput​no pre​ni​je​ti je na Me​ri​ti​no ime, ako je ona s tim su​glas​na... A ja sam, is​to​dob​no, sre​tan što je to​li​ki dio tvo​jeg po​sje​da upi​san na tuđa ime​na, pa sve​će​ni​ci ne mogu doz​na​ti za njih i na njih ba​ci​ti kle​tvu. U to se mo​žeš po​uz​da​ti, jer te laž​ne pri​je​no​se vlas​niš​tva nisu na​nju​ši​li ni fa​ra​ono​vi po​rez​ni​ci, prem​da us​pi​ju op​ljač​ka​ti čak i zem​lju koja je već po​put će​la​ve lu​ba​nje. Time te, da​ka​‐ ko, ne mis​lim uvri​je​di​ti, dič​ni moj gos​po​da​ru. Jer, tek sad kad si ski​nuo vla​su​lju, mogu vi​dje​ti ko​li​ko si će​lav. Ako že​liš, mogu ti pri​ba​vi​ti mast pri​prav​lje​nu uz po​seb​ne ča​ro​‐ li​je. Od nje kosa po​nov​no na​ras​te i čak se ko​vr​ča. Pok​lo​nit ću ti je, bez na​pla​te, te je neću na​mi​ri​ti ni iz na​ših pri​ho​da. Na​ime, do​bi​vam je iz naše tr​go​vi​ne, a imam i ve​lik broj po​t​vr​da o nje​nom ču​des​nom učin​ku... Kap​tah je tako brb​ljao, ne pres​ta​ju​ći. Že​lio je, po svo​joj sta​roj na​va​di, time do​bi​ti na vre​me​nu i od​vra​ti​ti me od moje od​lu​ke. A kad je spoz​nao moju us​traj​nost i čvr​stu od​lu​ku da ne pro​mi​je​nim miš​lje​nje, gor​ko je za​čeo prok​li​nja​ti i za​zi​va​ti u po​moć sve one bo​go​ve čija je ime​na na​učio za na​ših du​gih pu​to​va​nja. A meni je re​kao: – Je li te ugri​zao bi​je​san pas, gos​po​da​ru? Ili te ubo​la škor​pi​ja? U po​čet​ku sam mis​‐ lio kako je to tek ne​kak​va tvo​ja loša šala! Tvo​ja će nas na​mi​sao osi​ro​ma​ši​ti ako nam, una​toč sve​mu, ska​ra​bej ipak ne bude od po​mo​ći. Po​vrh toga, že​lim li biti po​šten, mo​‐ ram ti reći kako i ja ne​ra​do gle​dam te is​crp​lje​ne i mr​ša​ve lju​de, te ra​di​je skre​ćem po​‐ gled s njih. Vo​lio bih kad bi i ti tako pos​tu​pio, gos​po​da​ru! Jer, ono što čo​vjek ne vidi, ne mora ni zna​ti. A svo​ju sam sa​vjest umi​rio di​je​le​ći žito si​ro​maš​ni​ma, bu​du​ći je to is​to​dob​no, zbog fa​ra​ono​va glu​pog na​či​na obra​ču​na​va​nja po​re​za i olak​ši​ca, bilo i vrlo unos​no. Ali ono naj​od​boj​ni​je u tvo​joj na​ka​ni je što od mene zah​ti​je​vaš neka sta​vim ži​vot na koc​ku od​la​ze​ći na ne​udob​na i na​por​na pu​to​va​nja i ga​ca​njem uoko​lo kroz bla​to! Gdje ću se, bez ikak​ve sum​nje, ok​liz​nu​ti i pas​ti u neki pro​kop za na​vod​nja​va​nje. Tada ćeš ima​ti moj ži​vot na sa​vjes​ti, gos​po​da​ru! Ta ja sam uis​ti​nu star i umo​ran čo​‐ vjek, a udo​vi su mi uko​če​ni. Ne​dos​ta​jat će mi moja me​ka​na le​žalj​ka, kao i juhe i 317

odres​ci koje pri​pre​ma Muti. Osim toga, od ho​da​nja gu​bim dah... No ja ni​sam imao mi​lo​sr​đa, te mu odre​zah: – La​žeš više nego ika​da, Kap​tah! Za ovih se go​di​na nisi ni malo pos​ta​rao, već si se na​pro​tiv po​mla​dio. Ruke ti se više ne tre​su kao ne​ka​da, a ni oči ti nisu bile za​cr​ve​nje​‐ ne kada si do​šao... Za​cr​ve​nje​le su ti se tek pos​li​je, od pre​vi​še vina ko​jeg si u me​đu​vre​‐ me​nu po​pio. Na​da​lje, kao li​ječ​nik ti pro​pi​su​jem od​la​zak na tak​vo ne​udob​no i na​por​no pu​to​va​nje, zbog lju​ba​vi koju ga​jim pre​ma tebi. Do​is​ta si pre​de​beo, što je na​por​no za tvo​je srce i ote​ža​va ti di​sa​nje. Na​dam se kako ćeš ti​je​kom tak​vog pu​to​va​nja smr​ša​vje​‐ ti, te time po​nov​no pos​ta​ti što​va​nja vri​jed​no ljud​sko biće. Tada se više neću mo​ra​ti sti​dje​ti zbog pre​ti​los​ti svo​ga slu​ge. Zar se ne sje​ćaš, Kap​tah, ko​li​ko nas je ra​do​va​lo stu​pa​nje po ba​bi​lo​nij​skim ces​ta​ma, s ko​li​ko odu​šev​lje​nja si ja​hao svog ma​gar​ca kroz pla​ni​ne Li​ba​no​na? Ili, ko​li​ko se tvo​je odu​šev​lje​nje još po​ve​ća​lo kad si u Ka​de​šu mo​‐ gao sja​ha​ti s te mr​ci​ne?... I uis​ti​nu, kad bi bili mla​đi, te kad ne bih mo​rao os​tva​ri​ti broj​ne pre​važ​ne za​da​će koje mi je po​vje​rio fa​ra​on, po​šao bih i osob​no s to​bom. Jer, mno​gi će ti​je​kom tog pu​to​va​nja bla​go​si​lja​ti tvo​je ime. Ni​smo više ras​prav​lja​li. Kap​tah se po​mi​rio s mo​jom na​ka​nom i od​lu​kom. Tu smo noć pili do kas​na. I Me​rit je pila, te je ob​na​ži​la svo​ja sme​đa ko​lje​na. Tako sam ih mo​‐ gao do​ta​ći svo​jim us​na​ma. Kap​tah nam je pri​po​vi​je​dao o svo​jim sje​ća​nji​ma na ces​te i žit​na gum​na Ba​bi​lo​ni​je. Ve​li​čao je pri​tom svo​ja dje​la i osob​no ju​naš​tvo, pa ako je sve to svo​je​dob​no uis​ti​nu po​či​nio, kako je sada tvr​dio, si​gur​no me kroz svo ono doba lju​‐ bav pre​ma Mi​nei oči​to uči​ni​la sli​je​pim i glu​him... Jer, ni​čeg se od tih nje​go​vih ve​leb​‐ nih dje​la ni​sam mo​gao pri​sje​ti​ti. Mo​ram reći, na​ime, kako ni​sam za​bo​ra​vio Mi​neu, prem​da sam tu noć le​gao na Me​‐ ri​ti​nu pros​tir​ku i uži​vao s njom. Tako mi se za​gri​ja​lo srce, a moja se usam​lje​nost oto​‐ pi​la. Ipak, ni​sam je na​zvao “ses​tro moja”... Le​gao s njom jer mi je bila pri​ja​te​lji​com, a za mene je uči​ni​la ono naj​pri​ja​telj​ski​je što žena može pru​ži​ti mu​škar​cu. Zato sam bio pri​pra​van i vrč raz​bi​ti s njom, ali ona na to nije pris​ta​la, re​kav​ši: “Tek sam če​lja​de, ro​‐ đe​no u kr​č​mi... A ti si pre​bo​gat i pre​ugle​dan čo​vjek za mene!” Ipak mis​lim, tako je pos​tu​pi​la, že​le​ći za​dr​ža​ti po​naj​pri​je svo​ju slo​bo​du, a po​tom i moje traj​no pri​ja​telj​stvo.

4 Sli​je​de​ćeg sam dana mo​rao po​sje​ti​ti Zlat​nu Kuću, gdje me je po​že​lje​la pri​mi​ti Kra​lji​ca Maj​ka, koju je ci​je​la Teba ru​ži​la na​zi​va​ju​ći je vra​ča​rom i cr​nom vje​šti​com. Či​ni​li su to to​li​ko otvo​re​no i ne​dvoj​be​no, te je svat​ko od​mah znao na koga se mis​li. I sma​tram da je, bez ob​zi​ra na svo​ju spo​sob​nost i mu​drost, sav ra​zum i dru​ge spo​sob​nos​ti, zas​lu​ži​la taj na​ziv. Bila je, za​pra​vo, ne​mi​lo​srd​na i okrut​na sta​ra urot​ni​ca i splet​ka​ri​ca. Ve​li​ka moć ko​jom je ras​po​la​ga​la za​tr​la je u njoj sva​ku vr​li​nu i od​li​ku... 318

Radi toga sam se uju​tro vra​tio na brod, pre​odje​nuo u kra​ljev​sko plat​no, te sta​vio na sebe oz​na​ke svo​ga dos​to​jans​tva i svo​je čas​ti. Ali, tada je pris​pje​la moja ku​ha​ri​ca Muti, rav​no iz kuće koja je ne​koć pri​pa​da​la lje​va​ču ba​kra. Bila je vrlo lju​ti​ta i rek​la mi: – Neka je bla​gos​lov​ljen dan koji te vra​tio domu, gos​po​da​ru! No kak​vo je to tvo​je vla​da​nje? Može li se na bilo koji na​čin oprav​da​ti što ci​je​le noći ban​čiš po ku​ća​ma nas​‐ la​de, te ne na​vra​ćaš svom domu ni na za​ju​trak? I to prem​da sam tr​pje​la vrlo ve​li​ke boli pri​prav​lja​ju​ći jelo za tebe! Što više, prob​dje​la sam ci​je​lu noć, pe​ku​ći i pr​že​ći, te pru​tom na​tje​ra​va​la li​je​ne ro​bo​ve kako bi po​br​za​li s čiš​će​njem kuće... Od sil​no​ga me umo​ra za​bo​lje​la des​na ruka. Ja sam sada sta​ra žena i iz​gu​bi​la sam vje​ru u mu​škar​ce, a ni ti nisi svo​jim vla​da​njem si​noć, no​ćas i ju​tros baš ni​šta uči​nio kako bi po​pra​vio moje miš​lje​nje o nji​ma. Do​la​zi sada kući, te po​je​di za​ju​trak ko​jeg sam ti spra​vi​la! Do​‐ ve​di i svo​ju blud​ni​cu, ako već ne mo​žeš biti ni dana odvo​jen od nje... Tako je Muti zbo​ri​la, prem​da je vrlo ci​je​ni​la Me​rit i di​vi​la joj se. Ali ta​kav joj je bio na​čin go​vo​ra, na ko​jeg sam se mo​rao pri​uči​ti. Nje​na za​jed​lji​vost mi je bila puna neke glaz​be, po​t​vr​đu​ju​ći mi osje​ćaj kako sam opet kod kuće. Pos​lav​ši po​ru​ku Me​rit u “Kro​ko​di​lov rep”, po​šao sam bo​dro za Muti. Stu​pa​la je uz moju no​silj​ku, vu​ku​ći noge, te nas​ta​vi​la ne​pres​tan​ce mrm​lja​ti i pri​go​va​ra​ti: – Vje​ro​va​la sam, smi​rio si se i na​učio dos​toj​no vla​da​ti, ti​je​kom duga bo​rav​ka kod kra​lja. Ali oči​gled​no nisi ste​kao ni​kak​ve od​lič​nos​ti, te si neo​buz​dan kao i ra​ni​je. Ju​čer mi se pri​či​ni​lo kako na tvom licu či​tam smi​re​nost i sta​lo​že​nost. Ra​zve​se​li​lo me i što mi se uči​ni​lo kako su ti obra​zi malo pu​ni​ji. Jer, kad se mu​ška​rac udeb​lja, pos​ta​je i mir​‐ ni​ji. A ako os​la​biš i smr​ša​viš ov​dje u Tebi, to uis​ti​nu neće biti moja kri​vi​ca, nego po​s​‐ lje​dak tvo​ga opa​kog na​či​na ži​vo​ta. Svi su mu​škar​ci jed​na​ki i svo zlo svi​je​ta iz​vi​re iz one male alat​ke koju kri​ju is​pod svo​je be​dre​ne pre​ga​če, jer se je sra​me. A uis​ti​nu se i ima​ju čega sra​mi​ti! Tako je ne​pres​tan​ce ro​go​bo​ri​la... Pod​sje​ti​la me time na moju maj​ku Kipu. I si​gur​no bih bio dir​nut do suza, da se ni​sam hi​tro obrec​nuo na nju: – Za​če​pi usta, ženo, jer mi tvo​je kle​pe​ta​nje ome​ta mis​li i u mo​jim je uši​ma na​lik zvr​n​da​nju muha! Ne​na​da​no je za​muk​nu​la, odu​šev​lje​na što me je us​pje​la boc​nu​ti i po​ta​ći da se iz​de​‐ rem na nju. Tako je oću​tje​la da joj se gos​po​dar do​is​ta vra​tio svom domu. Kuću je za moj do​ček pri​pre​mi​la i ure​di​la do​is​ta vrlo ukus​no i li​je​po. Struč​ci cvi​je​‐ ća bili su pri​ve​za​ni za ulaz​ne stu​po​ve, vrt i ces​ta pred ku​ćom bili su po​me​te​ni, a crk​‐ nu​ta mač​ka koja je dan ra​ni​je le​ža​la pred mo​jim vra​ti​ma sada je le​ža​la pred su​sje​do​‐ vim. Sku​pi​la je i pod​mi​ti​la sit​nim da​ro​vi​ma dje​cu, neka sto​je na uli​ci i viču: “Bla​gos​‐ lov​ljen neka je dan koji je vra​tio na​šeg gos​po​da​ra domu!” Tako je pos​tu​pi​la jer je bila ogor​če​na što ne​mam vlas​ti​te dje​ce. Na​ime, njoj bi bilo dra​go kad bih imao ne​ko​li​ko de​riš​ča​di, ali uz uvjet da ih pri​ba​vim bez žene. Kako je to za​pra​vo za​miš​lja​la, nije mi bilo jas​no. Okup​lje​noj dje​ci sam dao ba​kre​nja​ka, a Muti im je po​di​je​li​la med​nih ko​la​‐ 319

ča. Zato su otiš​la uis​ti​nu ra​zve​se​lje​na. Doš​la je i Me​rit, pre​kras​no odje​ve​na, s cvi​je​ćem u kosi. Kosa joj je sja​la od mi​ris​‐ no​ga ulja, te je Muti nju​ši​la zrak i bri​sa​la si nos dok nam je li​je​va​la vode po ru​ka​ma. Jelo koje nam je pri​pre​mi​la bilo je slat​ko mome nep​cu, jer je bilo pri​prav​lje​no na te​‐ ban​ski na​čin. Na​ime, u Ahe​ta​to​nu sam pro​to​kom vre​me​na već bio za​bo​ra​vio, kako se nig​dje na svi​je​tu ne jede tako do​bro i ukus​no kao u Tebi. Za​hva​lio sam Muti i po​hva​lio nje​no umi​je​će, što ju je raz​dra​ga​lo, prem​da se po​ku​‐ ša​la mr​go​di​ti i fr​k​ta​ti. Me​rit joj je ta​ko​đer po​la​ska​la. Ne znam je li taj obrok u kući, koja je ne​koć pri​pa​da​la lje​va​ču ba​kra, bio na iko​ji na​čin to​li​ko oso​bit ili vri​je​dan paž​‐ nje, te za​što sam ga ov​dje spo​me​nuo. Uči​nio sam to naj​vje​ro​jat​ni​je za sa​mo​ga sebe, jer sam se tog tre​nut​ka osje​ćao sret​nim. Zato sam re​kao: – Za​us​ta​vi svoj hod, vod​ni satu! Jer, ovaj je tre​nu​tak do​bar. Neka ni​kad ne mine! Dok smo jeli, u dvo​ri​štu su se okup​lja​li lju​di. Bili su to ži​te​lji iz če​t​vr​ti si​ro​maš​nih, koji su odje​nu​li naj​bo​lje što su ima​li i utr​lja​li lica uljem, kao da je ka​kav blag​dan. Tako do​tje​ra​ni doš​li su me poz​dra​vi​ti i po​ža​li​ti se na svo​je te​go​be i boli. Mno​go je u me​đu​vre​me​nu bilo is​tek​lo vode iz vod​nog sata, proš​le su go​di​ne, ali oni me nisu za​bo​‐ ra​vi​li... – Vrlo si nam ne​dos​ta​jao, Si​nu​he – re​ko​še mi. – Dok si bo​ra​vio među nama ni​smo te do​volj​no ci​je​ni​li i ni​smo spoz​na​li tvo​ju pra​vu vri​jed​nost... Tek kad si oti​šao, spoz​‐ na​li smo ko​li​ko si nam do​bra pru​žio i uči​nio! I ko​li​ko smo iz​gu​bi​li tvo​jim od​la​skom... Do​ni​je​li su i da​ro​ve, mada nez​nat​ne i vrlo skrom​ne. Jer, ti su lju​di sada bili si​ro​‐ maš​ni​ji nego ika​da, za​hva​lju​ju​ći Eh​na​to​no​vu bogu. Je​dan mi je do​nio mje​ri​cu kru​pi​‐ ce, dru​gi pti​cu, tre​ći su​še​nih da​tu​lja, a če​t​vr​ti nije imao ni​šta pa mi je ubrao cvi​jet. To me po​tak​lo pa sam po​gle​dao svo ono cvi​je​će ko​jim je moj vrt za ovu zgo​du bio uljep​‐ šan. I bilo mi je jas​no za​što su cvjet​ne gre​di​ce u Ces​ti ov​no​va bile tako gole i opus​to​‐ še​ne... Među po​sje​ti​te​lji​ma sam pre​poz​nao i sta​rog pi​sa​ra koji je, zbog otek​li​ne na vra​‐ tu, gla​vu dr​žao is​ko​še​no. Za​ču​dio sam se što je još uvi​jek živ. Tu je bio i rob ko​jem sam iz​li​je​čio pr​ste, pa mi je po​nos​no po​ka​zao kako ih opet može po​mi​ca​ti. Kru​pi​ca je, da​ka​ko, bila nje​gov dar. Još je uvi​jek ra​dio u mli​nu, gdje ju je lako mo​gao ukras​ti. A jed​na maj​ka mi je po​ka​za​la sina koji je iz​ras​tao u zgod​nog i krep​kog mom​ka, imao pla​vo oko i ožilj​ke na no​ga​ma. Hva​li​la se kako joj sin s la​ko​ćom is​tu​če sva​kog dje​ča​ka is​tog uz​ras​ta, u ci​je​lom su​sjed​stvu. Po​ja​vi​la se i dje​voj​ka iz kuće nas​la​da, ko​joj sam iz​li​je​čio oči i uk​lo​nio joj ne​prik​‐ lad​ne ma​de​že. Mo​joj je sla​vi, do​du​še, tada pri​do​ni​je​la tako što mi je pos​la​la sve svo​je dru​ge iz us​ta​no​ve u ko​joj je za​ra​đi​va​la za ži​vot. Po​že​lje​le su neka i nji​ma uk​lo​nim ma​de​že s ti​je​la, jer su sma​tra​le kako im ti zna​ko​vi s ko​ji​ma su se ro​di​le nisu pro​bi​tač​‐ ni u nji​ho​vu zva​nju. Moja je pa​ci​jen​ti​ca u me​đu​vre​me​nu uz​na​pre​do​va​la, za​šte​djev​ši do​volj​no da bi mo​gla ku​pi​ti jav​no ku​pa​ti​lo u bli​zi​ni tr​ž​ni​ce. Tamo je pro​da​va​la i mi​ri​‐ se, te tr​gov​ci​ma do​jav​lji​va​la gdje mogu naći mla​de dje​voj​ke ši​ro​ka srca... Svi su do​ni​je​li da​ro​ve, go​vo​re​ći: 320

– Ne prez​ri na​ših da​ro​va, Si​nu​he! Ne prez​ri ih, prem​da si kra​ljev li​ječ​nik i obi​ta​vaš u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući. Naša srca je ra​zve​se​li​lo što smo te mo​gli po​nov​no vi​dje​ti... Sve dok nam ne go​vo​riš o Ato​nu. I ni​sam im go​vo​rio o no​vom fa​ra​ono​vom bogu... Sa sva​kim sam po​raz​go​vo​rio po​‐ seb​no, u skla​du s nje​go​vom bolj​kom. Sas​lu​šao sam nji​ho​ve te​go​be, te im pro​pi​sao li​je​‐ če​nje i li​je​ko​ve. A ve​se​li​lo me i što sam za vri​je​me rada mo​gao pro​ma​tra​ti Me​rit, koja mi je bila pri​ja​te​lji​com. Ona je, na​ime, ski​nu​la svo​ju pre​kras​nu ha​lji​nu, kako bi mi po​‐ mo​gla. Is​pi​ra​la im je rane, pro​čiš​ća​va​la moj nož u va​tri, te mi​je​ša​la omam​lju​ju​će na​‐ pit​ke za one ko​ji​ma je pred​sto​ja​lo va​đe​nje zuba. Kad bih je god po​gle​dao, srce mi je is​pu​nja​la neka to​pla mi​li​na i njež​nost... A po​gle​da​vao sam je čes​to. Ta bila je to​li​ko li​‐ je​pa i vje​šta. Dr​ža​nje joj je bilo dra​žes​no i mi​lo​vid​no, a nije se sti​dje​la ni ti​je​kom rada od​lo​ži​ti svo​ju ha​lji​nu, kako to čine si​ro​maš​ne žene, os​ta​ju​ći odje​ve​na tek u be​dre​nu pre​ga​ču. Moji se si​ro​maš​ni pa​ci​jen​ti pri​tom nisu tome ču​di​li... Bili su pre​vi​še za​okup​‐ lje​ni vlas​ti​tim ne​vo​lja​ma. Tako je dan ne​umit​no pro​tje​cao, u pri​ma​nju bo​les​ni​ka i raz​go​vo​ru s nji​ma. Bilo je go​to​vo jed​na​ko kao u ona dav​na vre​me​na, kada me je to​li​ko ve​se​li​lo moje zna​nje i umi​je​će, a po​go​to​vu us​pjeh u li​je​če​nju. Mis​lio sam kako su ta vre​me​na proš​la i za​bo​‐ rav​lje​na... Ali su sada us​kr​s​nu​la u svom svo​jem uz​bu​đe​nju i is​kri​ča​vos​ti. Tak​va su mi sje​ća​nja vra​ća​la sna​gu i po​let mla​dos​ti, prem​da mi je u du​bi​ni srca crv ra​zu​ma ipak go​vo​rio kako je to tek pro​la​zan tre​nu​tak sre​će... Ali zato nije bilo neo​bič​no što sam po​čes​to uz​di​sao i pu​nio plu​ća zra​kom do kraj​njih gra​ni​ca, to​li​ko te su sko​ro pr​s​nu​la. I ne​ko​li​ko puta sam po​no​vio: – Za​us​ta​vi svoj hod, vod​ni satu!... Vodo, pres​ta​ni teći!... Jer, za​si​gur​no će biti malo tre​nu​ta​ka u mom pre​os​ta​lom živ​lje​nju, koji će biti to​li​ko li​je​pi i dra​gi! Tako sam pot​pu​no smet​nuo s uma kako mo​ram po​sje​ti​ti Kra​lji​cu Maj​ku, koju su oba​vi​jes​ti​li o mom pris​pi​je​ću u Tebu. Ali, sve ne​ka​ko mis​lim, na​mje​ri​ce sam za​bo​rav​‐ ljao na taj po​sjet, jer ga se jed​nos​tav​no ni​sam htio sje​ti​ti. I to zato jer bi​jah sre​tan. Vod​ni je sat, ne ma​re​ći za moje uz​di​sa​je, ne​mi​li​ce mje​rio vri​je​me... A zlat​ni je sun​‐ čev čun spo​koj​no je​drio ne​bom pre​ma za​pa​du. Tako su se sje​ne iz​du​ži​le, a tada su i po​s​ljed​nji od mo​jih pa​ci​je​na​ta otiš​li. Me​rit mi je po​li​la vode po ru​ka​ma, te mi je po​‐ mo​gla očis​ti​ti se i ure​di​ti na​kon na​por​na pos​la. Bilo mi je vrlo dra​go us​lu​ži​ti i nju na isti na​čin. Na kon​cu smo se po​nov​no odje​nu​li u ot​mje​ne ha​lje. Ali kad sam joj na​mje​rio po​mi​lo​va​ti obraz i do​ta​ći nje​ne usne mo​ji​ma, od​gur​nu​la me je i rek​la: – Po​hi​taj u po​sjet svo​joj vje​šti​ci, Si​nu​he! I ne gubi vre​me​na, kako bi se mo​gao vra​‐ ti​ti pri​je noći. Moja te ro​go​ži​na nes​trp​lji​vo oče​ku​je. Da, upra​vo ću​tim kako te pros​tir​‐ ka u mo​joj sobi žud​no do​zi​va... Ali za​što je tome tako, ne bih zna​la objas​ni​ti. Tvo​ji su udo​vi meki, Si​nu​he, tvo​je meso mli​ta​vo, a ni tvo​je mi​lo​va​nje nije baš ni u ko​jem po​‐ gle​du oso​bi​to. Una​toč sve​mu, ti si mi druk​či​ji od os​ta​lih mu​ška​ra​ca, te mogu do​bro shva​ti​ti osje​ća​je moje ro​go​ži​ne... 321

Ovje​si​la mi je oko vra​ta zna​ke moga ugle​da i dos​to​jans​tva, te smjes​ti​la li​ječ​nič​ku vla​su​lju na gla​vu, us​put mi mi​lu​ju​ći obra​ze. Zato ni​sam že​lio os​ta​vi​ti Me​rit i poći fa​‐ ra​ono​voj Zlat​noj Kući, una​toč svem stra​hu ko​jeg je u meni po​bu​đi​va​la Kra​lji​ca Maj​‐ ka. Ipak sam ba​ti​nom i sre​brom go​nio moje no​sa​če i ves​la​če, sve dok ni​smo pris​pje​li pod zi​do​ve pa​la​če. Moj je ča​mac do​ta​kao pris​tup​ni most Zlat​ne Pa​la​če upra​vo u tre​nu kada je sun​ce za​la​zi​lo iza brda na za​pa​du, a prve su zvi​jez​de stid​lji​vo za​svi​je​tli​le na nebu. Tako sam ipak sti​gao na vri​je​me, pa se ni​sam osra​mo​tio. Pri​je nego iz​vi​jes​tim o raz​go​vo​ru s Kra​lji​com Maj​kom, mo​ram na​po​me​nu​ti kako je ti​je​kom svih tih go​di​na samo dva​put po​sje​ti​la sina u Ahe​ta​to​nu. I oba ga je puta ko​ri​‐ la i pred​ba​ci​va​la mu zbog nje​go​ve lu​dos​ti, što ga je te​ško po​ga​đa​lo. Jer, on je vo​lio svo​ju maj​ku i bio sli​jep za nje​ne mane. Bila je to ona slje​po​ća, to​li​ko čes​to pris​po​do​bi​‐ va si​no​vi​ma, sve dok se ne ože​ne pa im su​pru​ge otvo​re oči. A Ne​fer​ti​ti nije ni po​ku​ša​‐ la otvo​ri​ti oči fa​ra​onu Eh​na​to​nu, za vo​lju i do​bro svog oca, ve​li​kog sve​će​ni​ka Eiea. Kra​lji​ca Taja i Eie u to su vri​je​me otvo​re​no ži​vje​li za​jed​no, ni ne po​ku​ša​va​ju​ći više pri​kri​va​ti svo​ju strast i po​žu​du. Po​svu​da su se i po​jav​lji​va​li za​jed​no, te na sva​kom ko​‐ ra​ku pra​ti​li jed​no dru​gog, kao da se žele me​đu​sob​no nad​zi​ra​ti. I ne znam je li fa​ra​‐ ono​va kra​ljev​ska kuća ika​da svje​do​či​la tak​voj otvo​re​noj, ne​pri​kri​ve​noj sra​mo​ti. To, ipak, nije is​klju​če​no... Ta tak​ve se stva​ri ne bi​lje​že u dvor​ske za​pi​se, te zato pos​li​je smr​ti svje​do​ka, brzo pad​nu u za​bo​rav. Ipak ni​sam sum​njao o po​dri​je​tlu fa​ra​ona Eh​na​‐ to​na, jer sam vje​ro​vao kako je bo​žan​ske loze... Na​ime, ako u ži​la​ma ne bi imao krvi po​koj​no​ga ve​li​kog fa​ra​ona Amen​ho​te​pa IV, ne bi u opće imao kra​ljev​ske krvi. Tada bi uis​ti​nu bio laž​nim fa​ra​onom, kako su to sve​će​ni​ci uvje​ra​va​li, te bi svi pro​tek​li do​ga​đa​‐ ji bili još opa​ki​ji, be​smis​le​ni​ji i luđi. Zato ni​sam htio vje​ro​va​ti sve​će​ni​ci​ma, nego sam se ra​di​je pre​pus​tio onom što su mi na​me​ta​li srce i ra​zum. Kra​lji​ca Maj​ka Taja me je pri​mi​la u po​seb​noj pros​to​ri​ji, u sklo​pu svo​jih osob​nih oda​ja. Ta je pros​to​ri​ja bila puna ma​le​nih pti​ca pot​kre​sa​nih kri​la, koje su ska​ku​ta​le i cvr​ku​ta​le u svo​jim kr​let​ka​ma. Na​ime, ona ni​kad nije za​bo​ra​vi​la svo​je za​ni​ma​nje iz mla​dos​ti, te je još uvi​jek uži​va​la hva​ta​ju​ći pti​ce u dvor​skim vr​to​vi​ma... U tu je svr​hu ma​za​la lje​pi​lo po sta​bli​ma i ra​za​pi​nja​la po​seb​ne mre​že za pti​ce. Za​te​kao sam je kako ple​te pros​tir​ku od obo​je​ne ro​go​ži​ne. Obra​ti​la mi se oš​trim gla​som i pre​ko​ri​la me zbog kaš​nje​nja. Na​kon kra​će stan​ke, upi​ta​la me: – Je li se moj sin opo​ra​vio od svo​je lu​dos​ti? Ili je zreo za otva​ra​nje lu​ba​nje? On uis​ti​nu pra​vi pre​vi​še buke oko tog svog Ato​na, te time uz​ne​mi​ru​je na​rod. A to je sada iz​liš​no, ot​kad je laž​ni bog sru​šen, pa nema više ni​kog tko bi se s fa​ra​onom nad​me​tao za vlast... Is​pri​po​vje​dio sam joj o fa​ra​ono​vom sta​nju, o ma​lim kne​gi​nja​ma i nji​ho​voj igri, nji​ho​vim ga​ze​la​ma i psi​ma, te kako ves​la​ju po sve​tom je​ze​ru u Ne​be​skom Gra​du. Na to se umi​ri​la, po​zva​la me nek sjed​nem uz nje​ne noge i po​nu​di​la pi​vom. Nije me po​nu​‐ di​la tim na​pit​kom zbog škr​tos​ti, već zato što je kao i ve​ći​na puka pret​pos​tav​lja​la pivo 322

vinu. Nje​no je pivo bilo jako i slat​ko, a sva​kog bi dana is​pi​la više pe​ha​ra. Od toga bi joj se na​puh​nu​lo ti​je​lo, a i lice isto tako, te joj je bilo na​lik cr​nač​kom, prem​da nije bilo sa​svim tam​no... Tko bi je po​gle​dao, ne bi ni​kad po​vje​ro​vao kako je ova de​be​la i sta​ra žena svo​jom lje​po​tom ne​koć osvo​ji​la lju​bav ve​li​ko​ga fa​ra​ona. Zato je na​rod i tvr​dio, kako je to pos​ti​gla cr​nim ča​ra​njem. Jer, uis​ti​nu je ve​li​ka ri​jet​kost pa fa​ra​on ože​ni obič​‐ nu pti​čar​ku i uz​dig​ne je do po​lo​ža​ja i ugle​da kra​ljev​ske su​pru​ge. Pi​ju​ći pivo, po​če​la mi je go​vo​ri​ti otvo​re​no i u pu​nom po​vje​re​nju. To nije bilo ni​šta neo​bič​no, jer sam bio li​ječ​ni​kom. Žene na​ime po​vje​ra​va​ju svo​jim li​ječ​ni​ci​ma mno​go toga što nit​ko ne bi ni po​mis​lio, da će ka​za​ti iko​me na svi​je​tu. U tom po​gle​du Kra​lji​ca Taja nije se ni malo raz​li​ko​va​la od dru​gih žena. Pivo joj je ra​zve​za​lo je​zik, pa mi je rek​la: – Si​nu​he, moj ti je sin zbog neke svo​je lude do​sjet​ke na​dje​nuo ime Onaj Koji Je Usam​ljen... Prem​da se meni baš ne čini kao to i jesi. I sprem​na sam ok​la​di​ti se kako u Ahe​ta​to​nu sva​ke noći spa​vaš s dru​gom že​nom, jer pre​do​bro poz​na​jem žene na dvo​ru. Ali, uvje​re​na sam kako si u biti sta​lo​žen i mi​ran čo​vjek, te ne​dvoj​be​no u srcu do​bro​‐ na​mje​ran. Tvo​ja me spo​koj​nost pak to​li​ko dra​ži, te bih te naj​ra​di​je iz​bo​la ba​kre​nom iglom... Samo zato da vi​dim kako ska​češ i za​po​ma​žeš. Ne mogu ni​ka​ko shva​ti​ti ot​kud ti taj mir. Vje​ro​jat​no si baš u sa​mom srcu do​bar čo​vjek. Do​du​še, ne znam ka​kav je pro​bi​tak čo​vje​ku od toga što je do​bar. Pri​mi​je​ti​la sam kako su do​bri samo oni lju​di koji su glu​pi, jer nisu spo​sob​ni ni za što dru​go. Una​toč sve​mu, tvo​ja me na​zoč​nost jako smi​ru​je... Htje​la bih ti reći kako me taj Aton, ko​jem sam u svo​joj lu​dos​ti i ne​pro​‐ miš​lje​nos​ti do​pus​ti​la da se do​ko​pa vlas​ti, sada vrlo uz​ne​mi​ru​je. Ni​kad ni​sam ni na kra​ju pa​me​ti po​miš​lja​la da će to oti​ći tako da​le​ko. Smis​li​la sam tog Ato​na radi svr​ga​‐ va​nja Amo​na, kako bi se po​ve​ća​la moja vlast i vlast moga sina. Za​pra​vo je sve to na​‐ mis​lio Eie, koji je kao što znaš moj su​prug. Osim ako nisi pre​vi​še pros​to​du​šan, pa ti to nije poz​na​to. Ali on je ipak moj su​prug, prem​da ni​smo mo​gli raz​bi​ti vrč, jer to ne bi bilo do​lič​no. Taj bi​jed​ni Eie, u ko​jem nema mu​škos​ti više nego li u krav​ljem vi​me​nu, tada je do​vu​kao tog Ato​na iz He​li​opo​li​sa i na​pu​nio nji​me dje​ča​ko​vu gla​vu... Ot​pi​la je dug gut​ljaj piva, uz​dah​nu​la, pa nas​ta​vi​la: – Uis​ti​nu ne​mam čak ni poj​ma, što moj sin vidi u tom Ato​nu... Još kao di​je​te se pre​pu​štao sna​tre​nju, te mogu je​di​no pret​pos​ta​vi​ti kako je do​is​ta lud, pa mu tre​ba otvo​ri​ti lu​ba​nju. I što je to s njim pa mu žena, pre​li​je​pa Eieova kći Ne​fer​ti​ti, rađa dje​‐ voj​či​cu za dje​voj​či​com, prem​da su svi moji dra​gi žre​ci dali sve od sebe kako bi joj po​‐ mo​gli? A kad smo već kod toga, ne ra​zu​mi​jem ni za​što na​rod mrzi moje žre​ce? Oni su pra​vo bla​go, una​toč tome što su crni i u nosu ima​ju šta​pi​će od slo​no​ve kos​ti, a i ra​z​‐ vla​če si usne i iz​du​žu​ju lu​ba​nje svo​joj no​vo​ro​đen​ča​di. I ja znam za​što, lju​di​ma su odur​ni, pa ih mo​ram dr​ža​ti skri​ve​ne, u pod​zem​lju Zlat​ne Kuće, jer bi ih ina​če po​bi​li. Ali ja ne mogu bez njih. Jer, nit​ko mi po​put njih ne zna ška​klja​ti ta​ba​ne, niti mi pri​‐ pre​ma​ti po​ma​de koje mi omo​gu​ća​va​ju da još uvi​jek ži​vim ži​vo​tom žene, uži​va​ju​ći u ži​vo​tu i pre​pu​šta​ju​ći se nas​la​da​ma. A ako mis​liš da još uvi​jek uži​vam u Eieu, u ve​li​koj 323

si za​blu​di. Ne ra​zu​mi​jem pra​vo ni za​što sam mu još uvi​jek to​li​ko pri​vr​že​na i sklo​na, kad bi bilo bo​lje pus​ti​ti ga nek pad​ne. Da​ka​ko, bo​lje za mene. Moji dra​gi crn​ci sada su mi je​di​ni uži​tak i za​do​volj​stvo... Ve​li​ka kra​ljev​ska mati sta​la se tiho ki​ko​ta​ti sa​moj sebi, kao što se nad svo​jim pi​‐ vom ki​ko​ću sta​re pra​lje u luci. Ipak je nas​ta​vi​la: – Ti moji crn​ci su li​ječ​ni​ci ve​li​ko​ga umi​je​ća, Si​nu​he, iako ih lju​di zbog svo​je ne​‐ upu​će​nos​ti na​zi​va​ju žre​ci​ma i ča​rob​nja​ci​ma. Čak bi i ti mo​gao po​ne​što na​uči​ti od njih, samo kad bi mo​gao pri​je​ći pre​ko svo​jih pre​dra​su​da gle​de nji​ho​ve boje puti i nji​‐ ho​va za​da​ha. Mo​žda bi i oni pris​ta​li, po​sve​ti​ti te u svo​ju umjet​nost? Ipak, to ne vje​ru​‐ jem, jer svo​je taj​ne kri​ju i ču​va​ju vrlo lju​bo​mor​no... Ta boja nji​ho​ve puti je to​li​ko to​‐ pla i tam​na! A nji​hov za​dah nije ni malo od​vra​tan, nego upra​vo ugo​dan i na​dra​žu​ju​ći. Zato ne mo​žeš više ži​vje​ti bez nje​ga, na​kon što se na nje​ga pri​učiš. Li​ječ​nik si, Si​nu​he, te me ne​ćeš oda​ti, pa ti mogu po​vje​ri​ti kako po​ne​kad uži​vam s nji​ma. Na​ime, to su mi pro​pi​sa​li zdrav​lja radi, bu​du​ći da sta​ra žena po​put mene mora ima​ti neku ra​zo​no​du i ve​se​lje. Ne pre​pu​štam se tome iz lju​bo​pit​lji​vos​ti i že​lje za spoz​na​va​njem ne​čeg no​vog, kako to čine žene na dvo​ru. One u svo​joj iz​o​pa​če​nos​ti uži​va​ju u crn​ci​ma po​put pro​ž​‐ dr​lji​va​ca, koji su već sve ku​ša​li pa su za​si​će​ni, te tvr​de kako je nag​nji​lo meso naj​teč​ni​‐ je. Ja ne lju​bim moje crn​ce zbog toga! Moja je krv još uvi​jek mla​da i cr​ve​na, te joj ne tre​ba​ju umjet​ni po​dra​ža​ji i po​ti​ca​ji. Oni za mene pred​stav​lja​ju taj​nu koja me pri​bli​ža​‐ va to​plim iz​vo​ri​šti​ma cje​lo​kup​no​ga ži​vo​ta, bli​že Sun​cu, bli​že zem​lji, bli​že ži​vo​ti​nja​ma. Ipak, mo​lim te, ne​moj ovo moje priz​na​nje oda​ti dru​gi​ma. Do​du​še, ako to i uči​niš, neće mi oso​bi​to na​udi​ti! Reći ću jed​nos​tav​no kako si to iz​mis​lio, kako la​žeš. A što se tiče pu​ča​na, oni i ona​ko vje​ru​ju sve što se go​vo​ri o meni, pa čak i više od toga. Zbog toga neće nas​ta​ti veća šte​ta ni u pu​čans​tvu, ako o mo​jim ri​je​či​ma is​pri​čaš ne​ko​me, pa to dos​pi​je u na​rod. Ipak, uvje​re​na sam, ti ćeš šu​tje​ti. I to zato jer si do​bar čo​vjek. A ja ni​‐ sam... Vla​da​nje joj je pos​ta​lo ne​ka​ko mrač​ni​je. Nije više pila piva nego se vra​ti​la tka​nju sjaj​ne ro​go​ži​ne. Za​gle​dao sam se u nje​ne crne pr​ste, koji su ple​tu​ći pre​bi​ra​li po ro​go​‐ ži​ni, jer se ni​sam usu​dio sres​ti njen po​gled. Šu​tio sam, te ni​sam ni​šta obe​ćao na nje​no po​lu​pi​ta​nje-po​lu​t​vrd​nju o mo​joj po​vjer​lji​vos​ti gle​de nje​nih taj​ni, koje mi je ne​tom ot​‐ kri​la. Ne do​biv​ši ni​kak​vog od​go​vo​ra od mene, nas​ta​vi​la je: – Do​bro​tom se ni​šta ne pos​ti​že. Je​di​no zna​čaj​no na svi​je​tu je moć, dak​le vlast... Oni koji su ro​đe​ni s njom ne zna​ju je ci​je​ni​ti. Stvar​no vred​no​va​ti moć i vlast mogu samo oni koji su se, po​put mene, ro​di​li s ba​le​gom među nož​nim pr​sti​ma. Do​is​ta, Si​nu​‐ he, ja mogu odre​di​ti vri​jed​nost moći i vlas​ti! I sve što sam po​či​ni​la, bilo je to zbog vlas​ti i nje​nog oču​va​nja za moga sina i sina moga sina, kako bi se moja krv odr​ža​la u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući i na zlat​nom fa​ra​ono​vom pri​jes​to​lju. I ni​čeg se ni​sam li​bi​la u strem​lje​nju tom ci​lju! U oči​ma bo​go​va moja se dje​la mo​žda pri​či​nja​ju zlim, no otvo​re​‐ no ti ka​žem: gle​de toga se ne osje​ćam ne​čas​no, sve dok je fa​ra​on iz​nad njih. A na​kon što je sve re​če​no i uči​nje​no, ne pos​to​je više ni do​bra niti zla dje​la... Do​bro je ono što 324

po​bje​đu​je, a zlo ono što ne us​pi​je​va ili biva ra​zot​kri​ve​no. Una​toč tome, srce mi po​vre​‐ me​no za​drh​ti, a utro​ba mi pos​ta​je po​put vode, pri po​mis​li na moja dje​la. Jer ja sam ipak samo žena, a sve su žene praz​no​vjer​ne... Na​dam se pa će mi i gle​de toga moći po​‐ mo​ći moji crn​ci. Srce mi se raz​di​re i što Ne​fer​ti​ti rađa jed​nu kći za dru​gom. Već je ro​‐ di​la če​ti​ri kće​ri, a sva​ki put kad stig​ne nova dje​voj​či​ca uči​ni mi se kao da sam ba​ci​la nov ka​men iza sebe, samo zato da bih ga opet naš​la kako leži pre​da mnom na putu, po​put neke pri​je​te​će kle​tve. Ne mogu to objas​ni​ti, već se bo​jim kako sam svo​jim dje​li​‐ ma iz​a​zva​la neko prok​let​stvo, koje se na neki neo​bjaš​njiv na​čin šu​lja za mnom. Kroz de​be​le je usne mrm​lja​la ne​kak​va za​zi​va​nja, a is​to​dob​no je i noge ši​ro​kih sto​‐ pa​la ne​mir​no po​mi​ca​la po podu. Ipak, svo su vri​je​me nje​ni žus​tri pr​sti ple​li sjaj​nu ro​‐ go​ži​nu i pre​tva​ra​li je u pros​tir​ku. Pra​te​ći nje​no tka​nje, iz​ne​na​da mi se srce sko​ro za​us​‐ ta​vi​lo u leđ​nom grču! Jer, uz​lo​vi koje je ve​zi​va​la... bili su pti​čar​ski, meni do​bro poz​na​‐ ti. Da, poz​na​vao sam ih do​bro! Bili su ose​buj​ni, uobi​ča​je​ni u Do​njem Kra​ljev​s​tvu. A upoz​nao sam ih još kao di​je​te. Is​tim je uz​lo​vi​ma bio is​ple​ten po​ča​đa​vje​li čun od ro​go​‐ za, koji me je do​nio mo​jim ro​di​te​lji​ma, te ga je moja maj​ka Kipa obje​si​la po​vrh mog le​ža​ja. Kada mi je ta spoz​na​ja bljes​nu​la pred oči​ma, je​zik mi se smrz​nuo, a udo​vi se uko​či​li. U noći mog ro​đe​nja blag je za​pad​njak pu​hao na ri​je​ci, no​se​ći čun od ro​go​za niz na​bu​ja​lu vodu i do​pre​mio ga do ci​lja na oba​li ne​da​le​ko kuće moga oca. Mi​sao koja mi je doš​la na pa​met, dok sam pra​tio pr​ste Kra​lji​ce Maj​ke kako vič​no ple​tu ro​‐ goz, bila je to​li​ko straš​na i mah​ni​ta, te sam se smjes​ta po​čeo bo​ri​ti pro​tiv nje kako bih je od​ba​cio. Ni​sam je htio ni do​mis​li​ti do kra​ja, go​vo​re​ći sam sebi kako za​pra​vo svat​ko može ra​bi​ti pti​čar​ske uz​lo​ve pri iz​ra​di čuna od ro​go​za. Do​du​še, pti​ča​ri su se ba​vi​li tim pos​lom u Do​njem Kra​ljev​s​tvu, a sam ni​sam ni​kad imao pri​li​ke iko​ga vi​dje​ti u Tebi kako ve​zu​je tak​ve uz​lo​ve. A kao dje​čak sam čes​to za​gle​dao ča​đa​vi čun, slom​lje​nih stru​ko​va, ovje​šen pod kro​vom naše kuće u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih. Pri​tom sam se di​vio tim uz​lo​vi​ma koji su ga po​ve​zi​va​li... Prem​da tada još ni​sam ni nas​lu​ći​vao nje​go​vu po​ve​za​‐ nost s mo​jom vlas​ti​tom proš​loš​ću. Kra​lji​ca Maj​ka nije za​mi​je​ti​la moju iz​ne​nad​nu uko​če​nost. Nije ni oče​ki​va​la od​go​‐ vo​ra, već je i da​lje blu​dje​la u vlas​ti​tim mis​li​ma i sje​ća​nji​ma. Nas​ta​vi​la je: – Mo​žda ti se či​nim opa​kom i od​boj​nom že​nom, Si​nu​he, na​kon što sam ti sve to otvo​re​no rek​la. Ipak, ne sudi mi pre​kru​to za moja dje​la, već po​ku​šaj shva​ti​ti i ra​zu​‐ mje​ti... Ubo​goj mla​doj pti​ča​re​voj kće​ri nije lako pri ula​sku u fa​ra​ono​vu Zlat​nu Kuću i nje​go​ve žen​ske oda​je, gdje je svi mrze zbog nje​ne tam​ne puti i ši​ro​kih sto​pa​la. I gdje je bodu ti​su​ća​ma iga​la, te nema dru​gog uto​či​šta do li fa​ra​ono​va hira, te lje​po​te i mla​‐ dos​ti svo​ga ti​je​la. I zar se ču​diš što se ni​sam pre​vi​še slu​ži​la uobi​ča​je​nim pu​to​vi​ma i na​či​ni​ma, po​ku​ša​va​ju​ći ve​za​ti fa​ra​ono​vo srce uz mene? Ne, noći i noći upoz​na​va​la sam ga s neo​bič​nim pos​tup​ci​ma i na​va​da​ma cr​na​ca, sve dok više nije mo​gao ži​vje​ti bez mog mi​lo​va​nja, te dok ni​sam pu​tem nje​ga vla​da​la Egip​tom! Na taj sam na​čin nad​ja​ča​la sve one splet​ke u Zlat​noj Kući, iz​bje​gla sve stu​pi​ce i smak​nu​la sve mre​že koje su mi pos​tav​lja​li na moj put. A ni​sam za​zi​ra​la ni od osve​te, kada sam za nju ima​‐ 325

la po​vo​da i raz​lo​ga. Tako sam stra​hom umi​ri​la sve je​zi​ke i vla​da​la Zlat​nom Ku​ćom po svo​joj vo​lji. A moja je vo​lja bila i da mu ni jed​na dru​ga nje​go​va žena ne rodi sina, dok mu ga ja ne ro​dim. Zato mu ni jed​na žena i nije ro​di​la sina, a kće​ri koje su se ro​‐ di​le po​uda​va​la sam već pri ro​đe​nju, za raz​ne ugled​ni​ke. To​li​ko je jaka bila moja vo​lja i moja moć. A ja se u po​čet​ku ni​sam mo​gla odva​ži​ti na ra​đa​nje dje​ce fa​ra​onu, jer ni​‐ sam že​lje​la po​ruž​nje​ti u nje​go​vim oči​ma. Na​ime, u po​čet​ku sam svo​ju moć nad njim odr​ža​va​la samo svo​jim ti​je​lom, jer tada još ni​sam bila za​ple​la nje​go​vo srce u ti​su​će dra​gih mre​ža. Osim toga je i sta​rio, pa su ga za​gr​lja​ji ko​ji​ma sam njim vla​da​la is​crp​‐ lji​va​li. Tada, pro​su​div​ši kako je saz​re​lo doba za ra​đa​nje, upus​ti​la sam se u ma​te​rins​‐ tvo. Ali, na svoj užas, po​da​ri​la sam mu dje​voj​či​cu. To je bila Ba​ke​ta​ton. I ni​sam je uda​va​la, pa je ona još jed​na st​rje​li​ca u mom to​bol​cu. Jer, mu​dri ču​va​ju mno​go st​rje​li​‐ ca u svom to​bol​cu i ni​kad se ne uz​da​ju samo u jed​nu. Vri​je​me je pro​la​zi​lo, te sam u mis​li​ma bila vrlo zdvoj​na, sve dok mu ni​sam ro​di​la sina. Ali sam u nje​mu naš​la ma​‐ nje za​do​volj​stva nego li sam to oče​ki​va​la, jer je lud. Zato sam sve svo​je nade po​la​ga​la u sina moga sina, prem​da se taj još nije ro​dio. Da, tako je ve​li​ka moja moć, pa ve​li​‐ kom fa​ra​onu ni jed​na žena u nje​go​vu domu nije ro​di​la sina ti​je​kom svih tih go​di​na, nego su do​la​zi​le na svi​jet same dje​voj​či​ce... Kao li​ječ​nik, Si​nu​he, mo​raš priz​na​ti kako je to moje ču​des​no umi​je​će do​is​ta ne​što oso​bi​to? – Tvo​je ču​des​no umi​je​će – od​vra​tio sam, ne mo​gav​ši se suz​dr​ža​ti od drh​ta​nja – je vrlo jed​nos​tav​ne i od​vrat​ne na​ra​vi, ve​li​ka kra​ljev​ska maj​ko! Tvo​ji ga pr​sti upli​ću u sjaj​nu ro​go​ži​nu, kao što svi mogu vi​dje​ti. Is​pus​ti​la je ro​go​ži​nu, kao da ju je opr​ži​la, te užas​nu​to za​ko​lu​ta​la oči​ma za​cr​ve​nje​‐ nim od piva i us​klik​nu​la: – Zar si i ti ča​rob​njak, Si​nu​he, kad go​vo​riš tak​ve ri​je​či? Ili je to ta​ko​đer poz​na​to ci​‐ je​lom na​ro​du? – Traj​no se pred na​ro​dom ne može ni​šta vječ​no skri​va​ti. Sve on doz​na, pri​je ili kas​ni​je. Pa čak i onda kad mu nit​ko ni ri​ječ ne kaže. I prem​da nit​ko nije svje​do​čio tvo​‐ jim dje​li​ma, ipak te je vi​dje​la noć, vi​dje​le su te zvi​jez​de, a noć​ni je vje​tar o tome ša​pu​‐ tao mno​gim uši​ma. Pa iako mo​žeš uti​ša​ti je​zi​ke lju​di, ipak ne mo​žeš pri​gu​ši​ti nje​gov noć​ni ćuh. Una​toč sve​mu, ča​rob​na pros​tir​ka koja nas​ta​je pod tvo​jim pr​sti​ma je iz​u​zet​‐ no li​je​pa, pa bih ti bio za​hva​lan ako mi je da​ru​ješ. Bila bi to za mene ve​li​ka vri​jed​‐ nost, te bih je ci​je​nio si​gur​no da​le​ko više od bilo koga dru​gog kome bi je mo​gla da​ro​‐ va​ti. Smi​ri​la se dok sam go​vo​rio. Po​nov​no je uze​la pros​tir​ku u ruke i drh​ta​vim pr​sti​ma nas​ta​vi​la ra​di​ti na njoj. Us​put je ot​pi​la još piva. Kada sam za​šu​tio, lu​ka​vo me po​gle​‐ da​la... – Mo​žda ću ti dati ovu pros​tir​ku, Si​nu​he – reče tada – ako je ikad do​vr​šim. To je pre​div​na i dra​go​cje​na kra​ljev​ska pros​tir​ka, jer je iz​ra​đu​jem svo​jim vlas​ti​tim ru​ka​ma. Ipak, je​dan dar zah​ti​je​va dru​gi... Što mi mo​žeš po​nu​di​ti za uz​vrat, Si​nu​he? Na​smi​jao sam se i od​go​vo​rio ne​haj​no: 326

– Kao dar za uz​vrat, Kra​ljev​ska Maj​ko, evo ti mog je​zi​ka. Prem​da, vo​lio bih ga za​‐ dr​ža​ti na mjes​tu gdje se sad na​la​zi. A mom je​zi​ku neće biti na pro​bi​tak, go​vo​ri li pro​‐ tiv tebe... Pa ti ga zato da​ru​jem! Ne​što je mrm​lja​la sa​moj sebi u bra​du, pos​tran​ce me pro​ma​tra​ju​ći du​gim po​gle​‐ dom. Tada je rek​la: – Za​što bih pri​hva​ti​la kao dar ne​što što je već u mo​joj moći? Nit​ko me ne bi za​us​‐ ta​vio i spri​je​čio u po​ku​ša​ju da ti oduz​mem je​zik. Mo​gla bih ti odu​ze​ti i ruke, kako ne bi mo​gao pi​sa​ti, kad si već spri​je​čen u brb​lja​nju. Na da​lje, mo​gla bih te ot​pre​mi​ti u moje po​dru​me kako bi poz​dra​vio moje dra​ge crn​ce... A od tamo se mo​žda i ne bi vra​‐ tio, jer vrlo rado pri​no​se lju​de kao žr​tve! – Oči​to si po​pi​la pre​vi​še piva, Kra​lji​ce Maj​ko – mir​no sam joj od​vra​tio. – I ne pij više no​ćas, kako ne bi na​le​tje​la na vo​den​ko​nje u svo​jim sno​vi​ma. Moj je je​zik tvoj i na​dam se tvo​joj pros​tir​ci od ro​go​ži​ne, kad bude do​vr​še​na. Po​di​gao sam se, na​ka​niv​ši poći. Nije me za​dr​ža​va​la, već se samo ki​ko​ta​la kako to čine sta​re žene kada su pri​pi​te. Ipak mi je na ras​tan​ku još rek​la: – Div​no me za​bav​ljaš, Si​nu​he! Div​no me za​bav​ljaš! Os​ta​vio sam je i bez smet​nji se vra​tio u grad. Te je noći Me​rit di​je​li​la pros​tir​ku sa mnom. Ali sre​ća mi više nije bila ne​po​mu​će​na. Moje su mis​li bje​ža​le čunu od ro​go​za, po​cr​nje​lom od čađe, koji je to​li​ke go​di​ne po​či​vao nad mo​jim le​ža​jem. Pra​ti​le su i tam​‐ ne pr​ste koji su obli​ko​va​li pros​tir​ku, ve​žu​ći je pti​čar​skim uz​lo​vi​ma. Pra​ti​le su noć​ne po​vje​tar​ce koji su krh​ke ču​no​ve no​si​li niz ri​ječ​nu ma​ti​cu, oti​sku​ju​ći ih od zi​di​na Zlat​‐ ne Pa​la​če i us​mje​ru​ju​ći ih pre​ma te​ban​skim oba​la​ma... Uis​ti​nu više ni​sam bio pot​pu​‐ no sre​tan, jer ono što do​pri​no​si zna​nju pri​me​će i po​ve​ća​nju bri​ga. A zna​nje i spoz​na​ja to​li​ko su po​gi​belj​na roba. Čo​vjek ne​pres​tan​ce teži za nji​ma i stre​mi nji​ho​vu ši​re​nju i po​ve​ća​nju. Is​to​dob​no, što ih više stje​če, to je ne​sret​ni​ji... A ova moja naj​no​vi​ja spoz​‐ na​ja, po​tak​nu​ta pros​tir​kom od ro​go​ži​ne koja je nas​ta​ja​la pod ru​ka​ma Kra​lji​ce Maj​ke, bila je te​go​ba koje sam mo​gao biti po​šte​đen, jer više ni​sam bio mlad.

5 Služ​be​ni raz​log moga pu​to​va​nja bio je po​sjet Kući Ži​vo​ta u Tebi. Proš​le su go​di​ne od mog po​s​ljed​njeg ula​ska u nju, no moj je po​lo​žaj Kra​lje​vog otva​ra​ča lu​ba​nja uklju​či​‐ vao tu obve​zu. A bo​jao sam se i na​za​do​va​nja moga umi​je​ća i vje​šti​ne, jer za svog bo​‐ rav​ka u Ahe​ta​to​nu ni​sam otvo​rio ni jed​ne je​di​ne lu​ba​nje... Tako sam se ot​pu​tio u Kuću Ži​vo​ta, gdje sam odr​žao ne​ko​li​ko pre​da​va​nja i po​učio one po​laz​ni​ke koji su iz​a​‐ bra​li usa​vr​ša​va​nje u tom po​dru​čju. Ali ut​vr​dio sam kako Kuća Ži​vo​ta nije više ono što je ne​koć bila. Njen je ugled osjet​no opao, te u nju nisu htje​li više za​la​zi​ti čak ni obič​ni lju​di i si​ro​ma​si. A naj​bo​lji su je li​ječ​ni​ci na​pus​ti​li i pre​se​li​li se u grad, gdje su 327

se sa​mos​tal​no ba​vi​li li​ječ​niš​tvom. Više se od pi​to​ma​ca nije zah​ti​je​va​lo, pri​je ula​ska u Kuću Ži​vo​ta, pro​mak​nu​će u sve​će​ni​ke naj​ni​žeg stup​nja. To me po​tak​lo na pret​pos​tav​ku kako se zna​nje os​lo​bo​di​lo oko​va us​ta​lje​nih pra​vi​la, te je i uz​na​pre​do​va​lo, jer uče​ni​ci​ma više nije bilo za​bra​nje​no pos​tav​lja​ti pi​ta​nje “Za​što?” Gle​de toga, me​đu​tim, do​ži​vio sam ve​li​ko ra​zo​ča​re​nje. Ti su mom​ci bili nez​re​li i bez i naj​ma​njeg po​ri​va, koji bi ih tje​rao na pos​tav​lja​nje pi​ta​nja “Za​što?” Je​di​na im je že​lja bila, u naj​bo​ljem slu​ča​ju, pre​uze​ti zna​nje svo​jih uči​te​lja, u obli​ku po​des​nom za pri​‐ mje​nu, te upi​si​va​nje vlas​ti​tih ime​na u Knji​gu Ži​vo​ta, kako bi mo​gli po​če​ti ra​di​ti kao li​ječ​ni​ci i što pri​je za​ra​đi​va​ti zla​to i sre​bro. Bo​les​ni​ka je u Kući Ži​vo​ta bilo vrlo malo. Zato sam mo​rao če​ka​ti tjed​ni​ma pri​je nego li se uka​za​la pri​go​da za otva​ra​nje tri lu​ba​nje, na ko​ji​ma sam htio is​ku​ša​ti svo​ju vje​šti​nu. Ovi su mi za​hva​ti pris​kr​bi​li ve​li​ko što​va​nje i sla​vu. I li​ječ​ni​ci i pi​tom​ci la​ska​‐ li su mi, hva​le​ći mir​no​ću, pos​to​ja​nost i okret​nost mo​jih ruku. Pos​li​je tih za​hva​ta me ipak spo​pao mu​čan osje​ćaj i po​ti​šte​nost, jer mi se či​ni​lo kako su te ruke ma​nje umješ​‐ ne nego su to bile ra​ni​je. I po​gled mi se za​mu​tio, te ni​sam us​pi​je​vao pre​poz​na​ti bo​lest s ne​ka​daš​njom pro​nic​lji​voš​ću i si​gur​noš​ću. Zato sam bo​les​ni​ci​ma mo​rao pos​tav​lja​ti broj​na pi​ta​nja i po​du​zi​ma​ti duge pre​gle​de, pri​je nego sam mo​gao doći do od​lu​ke. To je bilo raz​lo​gom, što sam i kod kuće pri​mao bo​les​ni​ke i li​je​čio ih bez na​pla​te, a je​di​ni mi je cilj pri​tom bio vra​ća​nje moje ra​ni​je vje​šti​ne i umi​je​ća. Od tri lu​ba​nje koje sam otvo​rio u Kući Ži​vo​ta, jed​nom sam se po​za​ba​vio iz su​ću​ti i sa​mi​los​ti. Bo​les​nik je, na​ime, bio ne​iz​lje​čiv i tr​pio ne​pod​noš​lji​ve bo​lo​ve. Pre​os​ta​la dva slu​ča​ja bila su za​nim​lji​va i zah​ti​je​va​la svo moje umi​je​će i spret​nost. Je​dan od njih bio je čo​vjek, koji se pri​je ne​kih go​di​nu dana lje​ti za​bav​ljao s tu​đom že​nom. Bje​že​ći pred nje​nim mu​žem, pao je s kro​va kuće na ces​tu. Uda​rio je pri​tom gla​vom i pao u ne​s​vjes​ti​cu, ali ne za​do​biv​ši ne​kih vid​lji​vi​jih oz​lje​da. Kas​ni​je je do​šao k svi​jes​ti, bez ne​kih ve​ćih po​s​lje​di​ca. Ali, na​kon ne​kog vre​me​na ga je spo​pa​la sve​ta bo​lest, te je tr​pio od uzas​top​nih na​pa​da koji su re​do​vi​to sli​je​di​li kad bi pio vina. Nije imao pri​vi​đe​nja, već je samo žes​to​ko vi​kao, ri​tao se i gri​zao svoj vlas​ti​ti je​zik, te nije mo​gao za​dr​ža​va​ti mo​kra​ću. To​li​ko se straš​no bo​jao dalj​njih na​pa​da, pa je bez ok​li​je​‐ va​nja pris​tao na za​hvat i čak me mo​lio neka ga iz​ve​dem. Zato sam pris​tao da mu otvo​rim lu​ba​nju. Na po​ti​caj li​ječ​ni​ka iz Kuće Ži​vo​ta pri​tom sam po​zvao i Za​us​tav​lja​‐ ča Krvi, prem​da ni​sam bio na​učen na tak​vu po​moć, ra​di​je se os​la​nja​ju​ći na svo​ju vlas​ti​tu spo​sob​nost i umi​je​će. Ovaj za​us​tav​ljač krvi bio je još tup​lji i pos​pa​ni​ji od onog koji je svo​je​dob​no pus​tio dušu pod hi​nje​nim smak​nu​ćem u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući, o čemu sam već iz​vi​jes​tio. Ti​je​kom ci​je​log za​hva​ta tre​ba​lo ga je gur​ka​ti i tres​ti, kako ne bi za​dri​je​mao i za​bo​ra​vio na svo​ju ulo​gu i za​da​ću. Una​toč nje​go​vu su​dje​lo​va​‐ nju pri za​hva​tu, krv je ipak ne​pres​tan​ce tek​la iz rane... Otvo​riv​ši lu​ba​nju, opa​zio sam kako je bo​les​ni​kov mo​zak na više mjes​ta crn od usi​re​ne krvi. Zbog toga je čiš​će​nje moz​ga po​tra​ja​lo du​lje vre​me​na, te ga ni​sam mo​gao pro​ves​ti u ci​je​los​ti, zbog opas​nos​ti 328

od oz​lje​da. No čo​vjek ipak više ni​kad nije pa​tio od onih straš​nih na​pa​da, bu​du​ći je iz​‐ dah​nuo tre​ćeg dana na​kon za​hva​ta, kako je to uobi​ča​je​no. Una​toč tome, za​hvat je pro​gla​šen vrlo us​pješ​nim, te je moje umi​je​će hva​lje​no na ve​li​ka usta. A uče​ni​ci su pa​‐ ž​lji​vo za​pam​ti​li i pri​bi​lje​ži​li sve što sam uči​nio i tu​ma​čio. Dru​gi je slu​čaj bio jed​nos​ta​van. Bo​les​nik je bio dje​čak ko​jeg su stra​ža​ri pro​naš​li kako bez svi​jes​ti leži na uli​ci. Bio je op​ljač​kan, raz​bi​je​ne gla​ve, na iz​di​sa​ju. Slu​čaj​no sam se za​te​kao u Kući Ži​vo​ta, baš kada su ga stra​ža​ri do​ni​je​li. Već sam na prvi po​gled smo​trio kako otva​ra​njem nje​go​ve lu​ba​nje ne​mam što iz​gu​bi​ti, po​go​to​vu jer ga os​ta​li li​ječ​ni​ci nisu htje​li pre​uze​ti. Bili su os​vje​do​če​ni u ne​umit​nost nje​go​ve smr​ti... Lu​ba​nju sam mu otvo​rio naj​br​že što sam mo​gao. Uk​lo​nio sam kr​ho​ti​ne kos​ti iz moz​ga, a otvor na lu​ba​nji za​tvo​rio sre​br​nom plo​či​com, koju sam pri​je smje​šta​nja na otvor lu​ba​nje pro​čis​tio na va​tri. Dje​čak se opo​ra​vio, te je bio na ži​vo​tu i puna dva tjed​na na​kon za​‐ hva​ta, kada sam na​pu​štao Tebu. Ipak, te​ško je po​kre​tao ruke, a dla​no​vi i ta​ba​ni su mu bili bez osje​ta, kada bi ih dra​ži​li pe​rom. Vje​ro​vao sam kako će se s vre​me​nom pot​pu​‐ no opo​ra​vi​ti. Slu​čaj je, me​đu​tim, bio neo​bi​čan po ne​čem dru​gom. Vr​sta rane i br​zi​na ko​jom sam bio pri​si​ljen pris​tu​pi​ti za​hva​tu, nisu os​ta​vi​li vre​me​na za pret​hod​no bri​ja​‐ nje gla​ve. Zato, kada sam na​kon za​hva​ta za​šio kožu na gla​vi, po​vrh sre​br​ne plo​či​ce, kosa je sta​ja​la kao i ra​ni​je, te se pod njom nije mo​glo vi​dje​ti ranu od za​hva​ta. Prem​da su se u Kući Ži​vo​ta pre​ma meni svi od​no​si​li s po​što​va​njem, s ob​zi​rom na moj po​lo​žaj, sta​ri su me li​ječ​ni​ci iz​bje​ga​va​li i us​kra​ći​va​li mi po​vje​re​nje. Jer, do​la​zio sam iz Ahe​ta​to​na, a nji​ma je još uvi​jek vla​dao strah od laž​nog boga. Ni​sam ni​kad s nji​ma go​vo​rio o Ato​nu. Ras​prav​lja​li smo samo o struč​nim pi​ta​nji​ma. Dan za da​nom po​ku​ša​va​li su ot​kri​ti moje mis​li, te nju​ška​li oko mene po​put pasa koji sli​je​de neki trag. Ja sam se pak ču​dio nji​ho​vu vla​da​nju. Ko​nač​no, na​kon tre​ćeg otva​ra​nja lu​ba​nje, koje je ne​dvoj​be​no ne samo po​t​vr​di​lo nego i po​ve​ća​lo moj ugled, pris​tu​pio mi je iz​vjes​ni li​ječ​nik, do​bro znan kao iz​nim​no mu​dar i spo​so​ban ra​nar​nik u Kući Ži​vo​ta. Ne​ka​ko kr​z​ma​ju​ći, ali ipak po​vjer​lji​vo, re​‐ kao mi je: – Za​si​gur​no si za​mi​je​tio, kra​ljev​ski Si​nu​he, Kuća Ži​vo​ta pus​ti​ja je nego ra​ni​je. A naše se zna​nje ov​dje tra​ži mno​go ma​nje nego ne​ka​da. I to prem​da je bo​les​nih u Tebi isto ono​li​ko kao i pri​je, pa čak i više... Pro​pu​to​vao si mno​ge zem​lje, Si​nu​he, te mo​gao vi​dje​ti mno​ge na​či​ne oz​drav​lje​nja. Ipak, uvje​ren sam, nisi imao pri​li​ke svje​do​či​ti na​či​‐ nu li​je​če​nja ka​kav se ovih dana taj​no pro​vo​di u Tebi. To li​je​če​nje ne zah​ti​je​va ni noža niti va​tre, kao ni li​je​ko​va niti za​vo​ja. Rek​li su mi neka te upoz​nam s tim i po​zo​vem, že​liš li doći i biti na​zo​čan tak​vom pos​tup​ku. Ali mo​raš mi tvr​do obe​ća​ti da ne​ćeš ni​‐ ko​me go​vo​ri​ti o ono​mu što ćeš vi​dje​ti, te pris​ta​ti na ve​zi​va​nje oči​ju po​vo​jem dok te budu vo​di​li na sve​to mjes​to is​cje​lje​nja, kako ne bi doz​nao gdje se ono na​la​zi. Nje​go​ve su mi ri​je​či bile od​boj​ne, jer sam se pla​šio kas​ni​jih ne​vo​lja s fa​ra​onom. Ipak, moja je lju​bo​pit​lji​vost bila pro​bu​đe​na, pa sam mu od​go​vo​rio: – I ja sam, da​pa​če, do​čuo o neo​bič​nim i čak čud​nim zbi​va​nji​ma u Tebi. Mu​škar​ci 329

pri​po​vi​je​da​ju pri​če, a že​na​ma se jav​lja​ju pri​ka​ze. Ali o ne​kim taj​nim li​je​če​nji​ma nije do mene dos​pio ni​ka​kav glas. Mo​ram od​mah reći kako sam, kao li​ječ​nik, kraj​nje ne​‐ po​vjer​ljiv i sum​nji​čav gle​de li​je​če​nja koje ne rabi ni nož niti va​tru, kao ni li​je​ko​ve niti za​vo​je. Zato mi je dra​že ako ne bu​dem uple​ten u neku ob​ma​nu, kako moje ime ne bi bilo is​ko​ri​šte​no za svje​do​če​nje o stva​ri​ma koje ne pos​to​je i koje se ne mogu zbi​ti... Na moje je ri​je​či gor​lji​vo pro​s​vje​do​vao, re​kav​ši: – Sma​tra​li smo te čo​vje​kom bez pre​dra​su​da, kra​ljev​ski Si​nu​he, jer si pu​to​vao na sve stra​ne svi​je​ta i pri​ku​pio saz​na​nja o mno​go​če​mu ne​poz​na​tom nama u Egip​tu. Kr​‐ va​re​nje se može za​us​ta​vi​ti bez upo​ra​be kli​je​šta i usi​ja​nog me​ta​la, kao što je poz​na​to. Pa za​što se onda ne bi mo​glo li​je​či​ti bez no​že​va i va​tre? A tvo​je ime neće biti po​ve​za​‐ no s tim zbi​va​nji​ma, to ti mo​že​mo jam​či​ti. Ima​mo i svo​je oso​bi​te raz​lo​ge za​što že​li​mo da baš ti vi​diš sve to i uvje​riš se kako u tome nema ni​kak​ve po​dva​le. Ti si, Si​nu​he, ne​‐ pris​tran svje​dok. Zato si nam po​tre​ban. To je ono što mi že​li​mo! Nje​go​ve su me ri​je​či iz​ne​na​di​le i po​dra​ži​le moju lju​bo​pit​lji​vost. Kao li​ječ​nik uvi​jek sam žu​dio za no​vim saz​na​nji​ma, pa sam pris​tao na nje​gov pri​jed​log. Obe​ćao sam doći i pri​bi​va​ti tak​vom taj​nom is​cje​lje​nju. Či​ni​lo se kako mu je bilo vrlo sta​lo do mog pris​‐ tan​ka, jer se na​kon mog obe​ća​nja od​mah opros​tio i oti​šao, na​po​me​nuv​ši tek neka ga če​kam iste ve​če​ri. Sun​čev je čun odje​drio svom sva​ko​ve​čer​njem smi​ra​ju. A kad je pala tama, pred moj je dom sti​gla no​silj​ka s mo​jim do​ma​ći​nom, ra​nar​ni​kom iz Kuće Ži​vo​ta. Ušao sam u nju, a on mi je ve​zao ru​bac pre​ko oči​ju. Tako ni​sam mo​gao vi​dje​ti kuda ide​mo, a usko​ro sam iz​gu​bio i osje​ćaj o smje​ru ko​jim se kre​će​mo. Sti​gav​ši na odre​di​šte, po​veo me kroz ne​kak​ve hod​ni​ke, uz i niz broj​ne stu​be. Sve me to za​mo​ri​lo, te mu re​koh kako mi je sva ta lu​do​ri​ja uis​ti​nu pri​sje​la. No on me umi​ri​vao i uk​lo​nio mi po​vez oči​ju, te me po​veo u ve​li​ku dvo​ra​nu ka​me​nih sti​je​na, u ko​joj je plam​tje​lo mnoš​tvo svje​tilj​ki. Na no​silj​ka​ma, smje​šte​nim jed​nos​tav​no na podu, le​ža​lo je tro​je bo​les​ni​ka. Pred mene je is​tu​pio sve​će​nik obri​ja​ne gla​ve i lica koje se sja​lo od sve​to​ga ulja. Os​lo​vio me ime​nom i po​zvao neka sa​vjes​no pre​gle​dam bo​les​ni​ke... Neka se uvje​rim kako tu nije po​sri​je​di ni​kak​va po​dva​la. Glas mu je bio pos​to​jan i ugo​dan, a lice mu​dro. Oda​zvao sam se nje​go​vu po​zi​vu i pre​gle​dao bo​les​ni​ke, uz po​moć ra​nar​ni​ka iz Kuće Ži​vo​ta. Os​vje​do​čio sam se u stvar​nu bo​lest oso​ba koje su le​ža​le na no​silj​ka​ma. Bile su čak to​li​ko sla​be, te se svo​jim vlas​ti​tim sna​ga​ma nisu mo​gle po​di​ći sa svo​jih po​či​va​li​šta. Prva je bila mla​da žena, is​crp​lje​nih i sk​vr​če​nih udo​va. Le​ža​la je be​ži​vot​no, te su joj se samo tam​ne, upla​še​ne oči mi​ca​le na iz​mr​ša​vje​lu licu. Dru​gi je bio dje​čak, ci​je​log ti​je​la pre​kri​ve​nog zas​tra​šu​ju​ćim osi​pom i broj​nim kr​va​vim kras​ta​ma. Tre​ći je bio neki sta​‐ rac, odu​ze​tih nogu te nije mo​gao ho​di​ti. U is​ti​ni​tost nje​go​ve te​go​be sam se uvje​rio. Ubo sam ga iglom u nogu, ali nije oću​tio ni​kak​ve boli. Moj je pre​gled po​tra​jao neko vri​je​me. Pri​vev​ši ga kon​cu, obra​tio sam se sve​će​ni​ku, koji je spo​koj​no sta​jao po stra​ni i pro​ma​trao što či​nim: – Pre​gle​dao sam ove bo​les​ni​ke s naj​ve​ćom pom​njom. Kad bih bio nji​hov li​ječ​nik, 330

ne bih mo​gao uči​ni​ti ni​šta dru​go do li pos​la​ti ih u Kuću Ži​vo​ta. No te​ško da bi žena i sta​rac oz​dra​vi​li i tamo, a dje​ča​ko​ve pat​nje mo​glo bi se ubla​ži​ti sva​kod​nev​nim sum​‐ por​nim kup​ka​ma. Sve​će​nik se samo na​smi​je​šio i na​lo​žio meni i mom pra​ti​te​lju ra​nar​ni​ku, neka se samo smjes​ti​mo na sje​da​li​ce u dnu pros​to​ri​je, gdje je vla​da​la po​lu​ta​ma, te strp​lji​vo če​ka​mo. Tada je po​zvao ro​bo​ve neka po​dig​nu no​silj​ke s bo​les​ni​ci​ma i smjes​te ih na žr​tve​nik, pa je za​pa​lio ne​ka​kav opo​jan ta​mjan. Iz po​boč​nog se hod​ni​ka za​ču​la pje​sma, te je usko​ro u dvo​ra​nu pris​pje​la sku​pi​na sve​će​ni​ka, pje​va​ju​ći sve​ča​ne Amo​no​ve pje​‐ sme. Za​uze​li su po​lo​žaj oko bo​les​ni​ka i tada za​po​če​li mo​li​ti, po​ska​ki​va​ti i uzvi​ki​va​ti. Tako su ska​ka​li i uzvi​ki​va​li sve dok im znoj nije po​te​kao niz lica. Od​ba​ci​li su svo​je pla​što​ve, za​zvo​ni​li zvo​ni​ma koja su no​si​li u ru​ka​ma i de​ra​li si gru​di oš​trim ka​me​njem. Slič​ne sam obre​de već imao pri​li​ke vi​dje​ti u Si​ri​ji. Zato sam nji​hov za​nos pro​ma​‐ trao hlad​nim okom li​ječ​ni​ka. Uzvi​ci su im pos​ta​ja​li sve glas​ni​ji​ma, te su za​po​če​li uda​‐ ra​ti ša​ka​ma o ka​me​ne zi​do​ve. Zid se tada ras​tvo​rio. Iza nje​ga se sve​ti lik Amo​na mo​‐ gao sa​blas​no naz​ri​je​ti u od​sja​ju svje​ti​lja​ka. Tog su tre​na sve​će​ni​ci za​muk​nu​li, te je iz​‐ ne​nad​na ti​ši​na, na​kon sve te sil​ne buke, dje​lo​va​la si​lo​vi​to i zas​tra​šu​ju​će... Amo​no​vo je plam​te​će lice i obli​čje svje​tlu​ca​lo iz tame pre​ma nama ne​be​skim svje​tlom. Tada je ne​na​da​no pred bo​les​ni​ke is​tu​pio glav​ni među sve​će​ni​ci​ma, koji je pre​dvo​‐ dio sku​pi​nu... Za​zi​va​ju​ći sva​kog od bo​les​ni​ka po ime​nu, klik​nuo je: – Us​ta​ni​te i stu​paj​te. Bla​gos​lo​vio vas je ve​li​ki Amon, bu​du​ći da vje​ru​je​te u nje​ga! Tada sam se svo​jim oči​ma os​vje​do​čio kako tri bo​les​ni​ka ne​si​gur​no us​ta​ju s no​silj​ki, za​gle​da​ni u bož​ji lik. Tre​pe​re​ći ci​je​lim ti​je​lom po​dig​nu​li su se na ko​lje​na, us​ta​li i opi​‐ pa​va​li svo​je udo​ve u ne​vje​ri​ci. Po​tom su briz​nu​li u plač, te su mo​li​li i bla​go​si​lja​li Amo​no​vo ime. Ka​me​ni zi​do​vi po​nov​no su se sto​pi​li. Sve​će​ni​ci su otiš​li, a ro​bo​vi od​ni​‐ je​li ta​mjan i upa​li​li mno​ge jake svje​tilj​ke, kako bi​smo po​nov​no mo​gli pre​gle​da​ti bo​les​‐ ni​ke. Sada se mla​da žena mo​gla kre​ta​ti i uči​ni​la je ne​ko​li​ko ko​ra​ka uz našu po​moć. Sta​rac je pak mo​gao ho​da​ti bez iči​je po​mo​ći. A što se tiče dje​ča​ka, onaj stra​šan osip je nes​tao s nje​go​ve kože, koja je sada pos​ta​la čis​tom i glat​kom. Sve se to zbi​lo u ne​ko​li​ko vod​nih mje​ra. I ni​kad ne bih po​vje​ro​vao kako je tak​vo ne​što mo​gu​će, da se ko​jim slu​ča​jem u sve to ni​sam os​vje​do​čio svo​jim vlas​ti​tim oči​ma... Sve​će​nik koji nas je poz​dra​vio pri do​la​sku, pris​tu​pio mi je s po​bjed​nič​kim smi​je​‐ škom na us​na​ma i re​kao: – Što ka​žeš sada, kra​ljev​ski Si​nu​he? Odvaž​no i bez stra​ha sam ga po​gle​dao u oči i od​go​vo​rio: – Čini mi se kako su žena i sta​rac bili pod ne​kim ča​ro​li​ja​ma koje su spu​ta​va​li nji​‐ ho​vu vo​lju. A ča​ro​li​ja i vradž​bi​na li​je​če se ča​ro​li​jom i vradž​bi​nom, ako je vo​lja ča​rob​‐ nja​ka i žre​ca veća od vo​lje onog koji ih je ure​kao. Ali osip je osip, te se ne može iz​li​je​‐ či​ti ča​ra​njem nego samo vi​še​mje​seč​nom nje​gom i pri​mje​nom lje​ko​vi​tih kup​ki. Zato otvo​re​no mo​ram priz​na​ti, ni​sam još ni​ka​da imao pri​li​ke vi​dje​ti išta us​po​re​di​vo s 331

ovim! Gle​dao me sjaj​nih oči​ju i upi​tao: – Priz​na​ješ li, dak​le, Si​nu​he, kako je Amon još uvi​jek kralj svih bo​go​va? – Ne že​lim da glas​no iz​go​va​raš ime laž​nog boga – od​vra​tio sam mu. – Jer to je fa​‐ ra​on za​bra​nio, a ja sam fa​ra​onov služ​be​nik! Opa​zio sam kako su ga moje ri​je​či ra​zja​ri​le, jer je bio sve​će​nik naj​vi​šeg stup​nja. Ipak, nje​go​va je vo​lja nad​v​la​da​la nje​go​vo srce. Obuz​da​va​ju​ći svo​je osje​ća​je, re​kao mi je, uz smi​je​šak: – Zo​vem se He​ri​hor. Tek to​li​ko da znaš, kako bi me mo​gao oda​ti stra​ža​ri​ma. Ali ja se ne bo​jim stra​ža​ra u služ​bi laž​nog fa​ra​ona. Kao što se ne bo​jim ni nje​go​vih bi​če​va i nje​go​vih rud​ni​ka. Oz​dra​vit ću sve koji mi dođu u ime Amo​na. Ali ne​moj​mo sada ras​‐ prav​lja​ti o sve​mu tome. Ra​di​je po​pri​čaj​mo kao ulju​đe​na i obra​zo​va​na bića... Do​pus​ti mi po​zva​ti te u moju će​li​ju na gut​ljaj vina. Ta si​gur​no si umo​ran na​kon du​go​traj​na sje​de​nja, kroz više vod​nih mje​ra, na tvr​doj pod​lo​zi! Po​veo me kroz ka​me​ne hod​ni​ke u svo​ju će​li​ju. Su​de​ći pre​ma za​guš​lji​vom i us​ta​ja​‐ lom zra​ku, na​la​zi​li smo se pod zem​ljom. Pret​pos​ta​vio sam da se smo pod svo​do​vi​ma pod​zem​nih oda​ja Amo​na, o ko​ji​ma su se ka​zi​va​le broj​ne pri​če, ali ni jed​nom ne​po​sve​‐ će​nom pris​tup u njih nije bio do​pu​šten. He​ri​hor je ot​pus​tio li​ječ​ni​ka iz Kuće Ži​vo​ta, koji me je do​veo. Tako smo on i ja bez iči​je prat​nje stu​pi​li u nje​go​vu će​li​ju. Bilo je to ljud​sko obi​ta​va​li​šte ko​jem nije manj​ka​lo one udob​nos​ti, koja ra​zve​se​lja​va ljud​sko srce. Nad le​ža​jem je bio ve​li​ča​jan nat​krov, or​ma​ri i san​du​ci bili su od slo​no​va​če i cr​‐ nog dr​ve​ta, a pros​tir​ke meke i pre​kras​ne. Ci​je​la je pros​to​ri​ja bila pro​že​ta mi​omi​ri​si​ma ri​jet​kih tva​ri i ulja. Uč​ti​vo i pa​ž​lji​vo mi je po​lio za​mi​ri​sa​ne vode po ru​ka​ma, po​nu​dio mi gdje ću sjes​ti, te iz​nio pred mene med​ne ko​la​če, voće i bi​ra​no jako vino iz Amo​no​‐ vih vi​no​gra​da, za​či​nje​no mir​hom. Pili smo to je​dins​tve​no vino. Na​kon ne​kog vre​me​na mi se obra​tio: – Si​nu​he, mi te zna​mo. Pra​ti​li smo tvo​je ko​ra​ke. Svjes​ni smo kako ga​jiš ve​li​ku lju​‐ bav pre​ma laž​nom fa​ra​onu, pa je i nje​gov laž​ni bog tebi ma​nje stran i od​bo​jan nego bi​smo to mi že​lje​li. Uvje​ra​vam te, me​đu​tim, nje​gov bog ne do​no​si baš ni​šta što već nije obu​hva​će​no u Amo​nu. Fa​ra​ono​va su mrž​nja i pro​go​ni pri​tom samo pro​čis​ti​li Amo​na, uči​niv​ši ga ja​čim nego li je bio ra​ni​je. Ipak, neću sada spo​mi​nja​ti bo​žan​ska pi​ta​nja... Obra​ćam ti se kao čo​vje​ku koji je li​je​čio bo​les​ni​ke ne tra​že​ći od njih da​ro​va, te koji kao Egip​ća​nin više lju​bi Crnu Zem​lju od Cr​ve​ne. Zbog toga ti ka​žem: Fa​ra​on Eh​na​ton je prok​let​stvo za si​ro​maš​ne i pro​past za ci​je​li Egi​pat. Zato mora biti sru​šen pri​je nego zlo koje stva​ra pos​ta​ne to​li​ko ve​li​ko da se neće moći is​ku​pi​ti čak ni uz pro​‐ li​je​va​nje krvi. Ot​pio sam nje​go​va vina i re​kao: – Dos​ta mi je bo​go​va i već sam ih sit i pre​sit. Meni ne zna​če više ni​šta. Ali se bog fa​ra​ona Eh​na​to​na raz​li​ku​je od svih do​sa​daš​njih bo​go​va. On nije pris​po​do​biv i zato nije is​ka​zan ni sli​ka​ma niti ki​po​vi​ma, a svi su lju​di pred njim jed​na​ki. Svi, i si​ro​maš​ni 332

i ro​bo​vi, a i tu​đin​ci, vri​jed​ni su u nje​go​vim oči​ma. Uvje​ren sam kako se jed​no raz​dob​‐ lje pri​mak​lo svom kra​ju, te po​či​nje neko novo. A u tak​va se vre​me​na mogu zbi​ti i naj​‐ ne​vje​ro​jat​ni​je stva​ri, pro​tiv​ne svim raz​lo​zi​ma i objaš​nje​nji​ma. Još se ni​kad, ni u koje vri​je​me, nije po​ja​vi​la tak​va pri​go​da za ob​nav​lja​nje svi​je​ta i pre​tva​ra​nje svih lju​di me​‐ đu​sob​no u bra​ću. He​ri​hor je na moje ri​je​či po​di​gao ruke u znak pro​tiv​lje​nja. Tada se na​smi​je​šio i uz​‐ vra​tio: – Vi​dim, ti sa​njaš sno​ve na javi, Si​nu​he. Uz svo svi​je​tlo i mrak svi​je​ta, sa​njaš otvo​‐ re​nih oči​ju. Ipak, sma​trao sam te raz​bo​ri​tim i raz​lo​ži​tim čo​vje​kom. Moja su strem​lje​‐ nja ma​nje ve​li​čaj​na. Že​lim tek, neka sve bude kao što je ne​koć bilo. Neka si​ro​maš​ni do​bi​ju punu mje​ri​cu, te neka se po​štu​ju za​ko​ni. Že​lim tek, neka sva​kom čo​vje​ku bude do​pu​šte​no ba​vi​ti se u miru vlas​ti​tim pos​lom, te da može oda​bra​ti vje​ru po vlas​ti​toj vo​lji. Že​lim i pos​to​ja​nje raz​li​ke iz​me​đu roba i nje​go​va vlas​ni​ka, slu​ge i gos​po​da​ra. Že​‐ lim i traj​nu nad​moć i sla​vu Egip​ta, kao zem​lje u ko​joj se dje​ca ra​đa​ju sva​ko u svo​jem okruž​ju i sva​ko sa svo​jom ži​vot​nom za​da​ćom. Te po​tom u tom svi​je​tu mir​no obi​ta​va​‐ ju i is​pu​nja​va​ju svo​ju za​da​ću do kra​ja ži​vo​ta. I pri​tom im is​pra​zan ne​mir ne iz​je​da srca. Sve to že​lim, Si​nu​he, pa zato fa​ra​on Eh​na​ton mora biti svrg​nut... Do​ta​kao mi je ruku zak​li​nju​ći i, prig​nuv​ši se na​pri​jed, nas​ta​vio: – Ti si, Si​nu​he, čo​vjek umje​ren i mi​ro​tvo​ran. I ne že​liš zla ni​ko​me. Ali, ži​vi​mo u vre​me​ni​ma kada svat​ko od nas mora iz​a​bra​ti i od​lu​či​ti se... I ni​ka​ko ne može iz​bje​ći tom iz​bo​ru. Znaj i to: onaj tko nije s nama, pro​tiv nas je! Zato će i tak​vi neo​d​luč​ni jed​nog dana mo​ra​ti zbog svo​je neo​d​luč​nos​ti is​pa​šta​ti. Vje​ru​jem kako nisi to​li​ko luc​‐ kast i na​ivan, pa vje​ru​ješ kako će nje​go​va vlast po​tra​ja​ti još dugo? Pot​pu​no mi je pri​‐ tom sve​jed​no da li i ko​jem bogu slu​žiš. Amon može pre​ži​vje​ti i bez tvo​je vje​re. Ipak, u tvo​joj je moći, Si​nu​he, os​lo​bo​di​ti Egi​pat od kle​tve. U tvo​joj je moći da iz​g​naš iz Crne Zem​lje glad, bi​je​du i ne​mir. U tvo​joj je vlas​ti, ko​nač​no, i vra​ća​nje Egip​tu nje​go​ve ne​‐ ka​daš​nje moći i ugle​da, nje​go​ve kra​ljev​ske ve​li​čaj​nos​ti... Nje​go​ve su me ri​je​či uz​ne​mi​ri​le. Pio sam još vina, a usta i nos​ni​ce is​pu​njao mi je bo​gat mi​omi​ris mir​he. Usi​lje​no se na​smi​je​šiv​ši, re​koh: – Si​gur​no te je ugri​zao bi​je​san pas ili te štip​nu​la škor​pi​ja, kad iz​go​va​raš tak​ve tvrd​nje. Ja do​is​ta ne​mam tak​vih moći i sna​ge. A čak ni bo​les​ne ne mogu li​je​či​ti ona​ko do​bro kako to ti či​niš. – Po​ka​zat ću ti ne​što – pre​sje​kao je raz​go​vor, us​ta​ju​ći. Po​ni​jev​ši svje​tilj​ku, po​veo me u ne​ka​kav hod​nik, gdje je otvo​rio vra​ta za​brav​lje​na mno​gim za​vo​ri​ma i bra​va​ma. Po​di​gao je svje​tilj​ku kako bi ra​svi​je​tlio će​li​ju. Pred mo​jim je oči​ma sa​blas​no za​blis​ta​lo sil​no zla​to, sre​bro i dra​go ka​me​nje, zlat​ne i dru​ge vri​jed​ne po​su​de. Sve je to is​pu​nja​lo će​li​ju do vi​si​ne čo​vje​ka! Pri​če​kav​ši tre​nu​tak, pre​pu​šta​ju​ći me na krat​ko mo​jim doj​mo​‐ vi​ma, re​kao mi je: – Ne boj se! Neću te do​vo​di​ti u is​ku​še​nje zla​tom. Ni​sam to​li​ko lud. Ali ti neće na​‐ udi​ti spoz​na​ja kako je Amon još uvi​jek bo​ga​ti​ji od fa​ra​ona. No, kako re​koh, neću te 333

ku​ša​ti pot​ku​pi​ti zla​tom... Ali ću ti zato po​ka​za​ti i ne​što dru​go. Otvo​rio je dru​ga te​ška ba​kre​na vra​ta, te osvi​je​tlio ma​le​nu će​li​ju iza nje... Na ka​me​nom le​ža​ju ugle​dao sam vo​šta​ni kip okru​njen dvoj​nom kru​nom, gru​di​ju i slje​po​oči​ca pro​bo​de​nih oš​trim ko​šta​nim igla​ma. Ne​ho​ti​ce sam po​di​gao ruke i iz​re​kao mo​li​tve koje šti​te od ča​ra​nja, one koje sam na​učio pri​je mog po​sve​će​nja za sve​će​ni​ka pr​vog stup​nja. He​ri​hor me pro​ma​trao sa smi​je​škom na us​na​ma, a svje​tilj​ka u nje​go​‐ vim ru​ka​ma nije po​drh​ta​va​la. – Vje​ru​ješ li sada da su fa​ra​ono​vi dani sko​ro od​bro​ja​ni? – Upi​tao me. – Urek​li smo i za​ča​ra​li ovaj lik, u Amo​no​vo ime, te mu pro​bo​li gla​vu i srce sve​tim igla​ma. Ali ča​ro​‐ li​je, kao što je poz​na​to, dje​lu​ju spo​ro. Zato će se još mno​go zla slu​či​ti pri​je nego laž​ni fa​ra​on bude sru​šen. Osim toga, nje​gov ga bog može do​nek​le šti​ti​ti od na​ših uro​ka. Sada, kad si sve to mo​gao vi​dje​ti, nas​ta​vit ću ti svo​je iz​la​ga​nje. Pom​no je osi​gu​rao i za​bra​vio vra​ta, pa me po​veo na​trag u svo​ju pros​to​ri​ju za bo​ra​‐ vak. Tamo mi je iz​no​va na​pu​nio kupu vi​nom. Pri​mak​nuo sam je us​ti​ma, ali mi se vino raz​li​je​va​lo po bra​di, a zubi su mi zvec​ka​li o rub kupe... Jer, znao sam: svo​jim sam oči​‐ ma vi​dio ča​ra​nje koje je moć​ni​je od svih dru​gih i ko​jem se nit​ko više neće moći opri​‐ je​ti. Ča​ra​nje vo​šta​nim ki​po​vi​ma je to​li​ko stra​ho​vi​to, pa se ni sve​će​ni​ci u Amo​no​vim hra​mo​vi​ma nisu usu​đi​va​li o tome glas​no go​vo​ri​ti, a mo​glo se na​uči​ti samo iz pra​dav​‐ nih za​pi​sa. Una​toč tome, bilo je lju​di koji nisu vje​ro​va​li u nje​go​vu moć i dje​lo​va​nje. Na​ime, od grad​nje pi​ra​mi​da pro​tek​lo je više od dvi​je ti​su​će go​di​na, pa svi​jet više nije bio to​li​ko mlad ni to​li​ko pun ča​ro​li​ja kao u ona dav​na vre​me​na... – Iz ovo​ga vi​diš – reče He​ri​hor – Amo​no​va se moć pro​te​že i do Ahe​ta​to​na. Ali ne pi​taj kako smo doš​li do kose s nje​go​ve gla​ve i do ko​ma​da nje​go​vih po​dre​za​nih nok​ti​‐ ju, kako bi​smo ih utis​nu​li u vo​sak... Mogu ti tek reći ovo: ni​smo ih mo​ra​li ku​pi​ti zla​‐ tom, već su nam da​ro​va​ni u ime Amo​na. Pro​ma​trao me je iz​bli​za i, pa​ž​lji​vo od​mje​ra​va​ju​ći ri​je​či, nas​ta​vio: – Amo​no​va se moć po​ve​ća​va iz dana u dan, kao što si se ne​tom mo​gao i sam os​‐ vje​do​či​ti, kada sam iz​li​je​čio bo​les​ni​ke, u nje​go​vo ime... Nje​go​va kle​tva i urok, ba​če​ni na Egi​pat, sva​kim su da​nom sve užas​ni​ji. I ko​li​ko god du​lje fa​ra​on živi, to će na​rod mo​ra​ti du​lje i više tr​pje​ti zbog nje​ga. Jer, kako re​koh, ča​ra​nje dje​lu​je spo​ro. A što bi ti re​kao, Si​nu​he, ako bih ti dao li​jek za fa​ra​ono​ve gla​vo​bo​lje, te on više ni​kad ne bi mo​‐ rao tr​pje​ti boli? – Čo​vjek je odu​vi​jek osu​đen na boli – uz​vra​tio sam. – Samo mr​tvi ne osje​ća​ju bo​‐ lo​ve. Gle​dao me svo​jim us​plam​tje​lim oči​ma, a nje​go​va me vo​lja pri​ko​va​la za moju sje​‐ da​li​cu. Zato ni​sam mo​gao čak ni po​di​ći ruke, kad mi je re​kao: – To je mo​žda is​ti​na... No ovaj li​jek ne os​tav​lja ni​kak​vih tra​go​va. Nit​ko te neće moći okri​vi​ti, pa čak ni naj​vr​s​ni​ji bal​za​me​ri neće za​mi​je​ti​ti ni​šta neo​bič​no na nje​go​‐ voj utro​bi i cri​je​vi​ma. O tome ne tre​baš čak ni​šta ni zna​ti. Je​di​no daj fa​ra​onu na​pi​tak 334

pro​tiv nje​go​vih gla​vo​bo​lja... Kad ga uzme, zas​pat će, te više ni​kad neće pa​ti​ti od bo​lo​‐ va i tuge. Po​di​gao je ruku kako bi pre​sreo sva​ki moj od​go​vor, pa nas​ta​vio: – Ne pot​kup​lju​jem te zla​tom. Ali, uči​niš li to, tvo​je će ime biti bla​gos​lov​lje​no za sva vre​me​na. I tvo​je ti​je​lo neće biti ni​kad uni​šte​no, već će se odr​ža​ti u vječ​nost. Ne​‐ vid​lji​ve će ruke bdje​ti nad to​bom i ču​va​ti te svih dana tvo​ga živ​lje​nja. I ni jed​na je​‐ din​ca​ta ljud​ska že​lja, koju is​ka​žeš, neće ti os​ta​ti ne​is​pu​nje​na ili neo​s​tva​re​na. To ti pri​‐ se​žem, jer imam moći i sred​sta​va to i os​tva​ri​ti! Po​di​gao je ruke, plam​te​će​ga po​gle​da i da​lje pri​ko​va​nog za moje lice. A ja ni​sam mo​gao iz​bje​ći nje​go​ve oči. No bio sam i pot​pu​no uzet! Ni​sam se mo​gao ni po​ma​ći ili po​di​ći, čak ni uz​di​ći ruke. Re​kao mi je: – Ka​žem li ti “Us​ta​ni”, pos​lu​šat ćeš me. Ka​žem li ti “ Po​dig​ni ruke”, pos​tu​pit ćeš tako... Ali te ne mogu pri​si​li​ti na kla​nja​nje pred Amo​nom, pro​tiv​no tvo​joj vo​lji, niti te mogu po​ta​ći na dje​la koja se pro​ti​ve tvo​me srcu. To ogra​ni​ča​va moju moć i moju vlast nad to​bom. No zak​li​njem te, Si​nu​he, za do​bro Egip​ta: daj mu taj li​jek, te iz​li​je​či nje​go​vu gla​vo​bo​lju za​uvi​jek! Ruke su mu, na​kon tih ri​je​či, dos​lov​ce pale u kri​lo. Po​nov​no sam se mo​gao mi​ca​ti, te sam pri​ku​čio kupu s vi​nom svo​jim us​ti​ma. Ni​sam više ni drh​tao. Udah​nuo sam opo​jan mi​ris mir​he i re​kao mu: – He​ri​ho​ru, ne obe​ća​vam ti ni​šta. Ipak, daj mi to svo​je sred​stvo. Daj mi taj mi​lo​sr​‐ dan li​jek... Mo​žda je bo​lji od ma​ko​va soka. A mo​žda se stek​ne vri​je​me te fa​ra​on i sam po​že​li zas​pa​ti snom iz ko​jeg više nema bu​đe​nja. Pre​dao mi je bo​či​cu od ša​re​na stak​la, u ko​joj se na​la​zi​la te​ku​ći​na. Pri​tom me po​‐ zor​no gle​dao... I re​kao: – Bu​duć​nost Egip​ta leži u tvo​jim ru​ka​ma, Si​nu​he. Pam​ti to! Do​du​še, nije do​lič​no iči​joj ruci dići se na fa​ra​ona, jer se to pro​ti​vi obi​ča​ji​ma i na​va​da​ma. Ali, to​li​ko je gor​‐ ka bi​je​da na​ro​da, te je mo​žda sve bli​ži dan kada će se net​ko pri​sje​ti​ti kako i fa​ra​on nije be​s​mr​tan, nego je i on tek smrt​no biće, pa na uda​rac noža ili kop​lja i nje​mu is​tje​‐ če krv. No to se ne bi smje​lo zbi​ti, jer bi pot​ko​pa​lo fa​ra​onov ugled, dos​to​jans​tvo i vlast. Zato ti po​nav​ljam, Si​nu​he: bu​duć​nost Egip​ta u tvo​jim je ru​ka​ma! Smjes​tio sam li​jek na si​gur​no mjes​to za pa​som. Za​tim sam ga po​gle​dao i po​drug​lji​‐ vo od​go​vo​rio: – Još od dana mog ro​đe​nja, sud​bi​na Egip​ta le​ža​la je u iz​vjes​nim cr​nim pr​sti​ma koji su ple​li uz​lo​ve od ro​go​za. Ima stva​ri koje ni ti ne znaš, He​ri​ho​ru... Prem​da si umiš​ljaš kako si svez​na​ju​ći! I imaj na umu: na​pi​tak si mi dao, ali ja ti ni​sam obe​ćao ni​šta... Na​smi​je​šio se, po​di​gao ruke u znak opro​šta​ja, te me po​veo iz će​li​je s iz​ri​ča​jem koji je bio u skla​du s obi​ča​ji​ma: –Tvo​ja će na​gra​da biti ve​li​ka! Po​tom me pro​veo kroz hod​ni​ke, ne skri​va​ju​ći više ni​šta. Nje​go​ve su oči, na​ime, mo​gle pro​dri​je​ti u srca lju​di. Ni moje se srce nije mo​glo opri​je​ti nje​go​voj pro​nic​lji​vos​‐ 335

ti. Zato je znao, neću ga iz​da​ti... Tako mogu pri​op​ći​ti kako pod​zem​ne oda​je Amo​na, u ko​ji​ma sam bo​ra​vio, leže is​‐ pod nje​go​va ve​li​ko​ga hra​ma. Ali kako se u njih ula​zi neću oda​ti. Jer, ta taj​na nije moja...

6 Ne​ko​li​ko dana kas​ni​je pre​mi​nu​la je u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Pa​la​či Taja, ve​li​ka Kra​lji​ca Maj​ka. Ugriz​la ju je mala pus​tinj​ska zmi​ja, dok je u vrtu pa​la​če pre​gle​da​va​la mre​že za hva​ta​nje pti​ca. Njen osob​ni li​ječ​nik nije bio tog tre​na u bli​zi​ni. A to je čest slu​čaj s li​‐ ječ​ni​ci​ma! Nema ih baš kad su naj​po​treb​ni​ji. Pa su mene hit​no po​zva​li iz Tebe. Pris​‐ pjev​ši u Zlat​nu Kuću, ni​sam mo​gao uči​ni​ti više ni​šta do po​t​vr​di​ti nje​nu smrt. Ipak, njen osob​ni li​ječ​nik u sve​mu nije bio ni naj​ma​nje kriv, jer je ugriz te otrov​ni​ce uvi​jek smr​to​no​san, ako se ranu ne stig​ne za​re​za​ti i očis​ti​ti pri​je nego li bilo ot​ku​ca sto​ti​nu puta, te uz uvjet da su žile po​vrh mjes​ta ugri​za bile od​mah steg​nu​te. Zato se za do​ga​‐ đaj nije mo​glo okriv​lja​va​ti nje​nog li​ječ​ni​ka. Obi​ča​ji i na​va​de na​la​ga​li su moj os​ta​nak u Zlat​noj Kući sve do do​la​ska no​sa​ča iz Kuće Smr​ti, ko​ji​ma sam tre​bao iz​ru​či​ti ti​je​lo kako bi ga ot​pre​mi​li sa so​bom. Tako sam se, če​ka​ju​ći, na​mje​rio na mrač​nog sve​će​ni​ka Eiea, koji je sta​jao uz mr​tvač​ki le​žaj. Do​‐ tak​nuo je ote​če​ne obra​ze Kra​lji​ce Maj​ke i re​kao: – Doš​lo je bilo vri​je​me za nje​nu smrt. Jer, pos​ta​la je ne​pri​jat​nom i od​boj​nom sta​‐ rom že​nom, koja je splet​ka​ri​la pro​tiv mene. Nje​na vlas​ti​ta dje​la su je osu​di​la, te se na​‐ dam kako će sada, kad je mr​tva, ne​mi​ri među pu​kom pres​ta​ti. Ne vje​ru​jem kako je nje​na smrt bila Eieovo dje​lo. Te​ško bi se on odva​žio na tako ne​što. Za​jed​nič​ki zlo​či​ni i di​je​lje​nje mrač​nih taj​ni stva​ra​ju veze koje su moć​ni​je od onih koje pro​is​tje​ču iz lju​ba​vi... I znam, Eie je, una​toč svo​jim beš​ćut​nim ri​je​či​ma, ipak ža​lio za njom, te mu je i ne​dos​ta​ja​la. Duge su go​di​ne pro​ve​li za​jed​no, di​je​li​li mno​go toga, te se i pri​uči​li jed​no na dru​go. Vi​jest o smr​ti pro​ši​ri​la se u me​đu​vre​me​nu Te​bom. Lju​di su odje​nu​li naj​bo​lju odje​‐ ću koju su još ima​li, te se raz​dra​ga​no okup​lja​li po uli​ca​ma i tr​go​vi​ma. Od usta do usta kre​nu​la su nova pro​ro​čans​tva i pret​ka​za​nja. Mno​go se sve​tih žena po​ja​vi​lo u svje​ti​ni, naj​av​lju​ju​ći nove straš​ne do​ga​đa​je. Mnoš​tvo se oku​pi​lo i pod zi​di​na​ma Zlat​ne Pa​la​če. Zato je Eie, že​le​ći umi​ri​ti na​rod i ste​ći nje​go​vu nak​lo​nost, dao crne žre​ce Kra​lji​ce Maj​ke bi​če​vi​ma is​tje​ra​ti iz po​dru​ma Zlat​ne Kuće. Bilo ih je če​ti​ri, te jed​na ča​rob​ni​ca, de​be​la i ruž​na po​put vo​den​ko​nja. Stra​ža​ri su ih iz​g​na​li kroz Pa​pi​rus​na vra​ta. Svje​ti​na se od​mah us​tre​mi​la na njih i ras​tr​ga​la ih na ko​ma​de. Čak ih ni sva nji​ho​va moć ča​ra​‐ nja nije mo​gla spa​si​ti tak​ve kobi. Eie je sav nji​hov pri​bor i po​trep​šti​ne dao spa​li​ti, tamo gdje su za​te​če​ni, a ta​ko​đer i sva nji​ho​va opoj​na sred​stva i sve​te pa​nje​ve dr​ve​ća. 336

To mi je bilo žao, jer bih sa za​do​volj​stvom pre​gle​dao nji​ho​ve ta​jans​tve​ne po​trep​šti​ne. Ni u pa​la​či nit​ko nije opla​ki​vao smrt kra​lji​ce, kao ni sud​bi​nu nje​nih žre​ca. Je​di​no se kra​ljev​na Ba​ke​ta​ton pri​ku​či​la maj​či​nom ti​je​lu... Po​lo​živ​ši svo​je pre​li​je​pe ruke po​‐ vrh tam​nih udo​va svo​je maj​ke, rek​la je: – Tvoj je su​prug zlo pos​tu​pio, maj​ko, do​pus​tiv​ši mnoš​tvu da ras​trg​ne tvo​je crne žre​ce... – Obra​ti​la se po​tom i meni: – Ti žre​ci nisu ni u ko​jem po​gle​du bili zli. I nisu ov​dje bo​ra​vi​li svo​je​volj​no. Čez​nu​‐ li su za po​vrat​kom u svo​je pra​šu​me i slam​na​te ko​li​be. Zato nisu tre​ba​li biti kaž​nje​ni za dje​la moje maj​ke. Ta​kav je bio moj su​sret s kra​ljev​nom Ba​ke​ta​ton. Raz​go​va​ra​la je sa mnom, a nje​no uz​no​si​to dr​ža​nje i nje​na pre​li​je​pa gla​va os​ta​vi​li su du​bok do​jam na mene. Upi​ta​la me tada za Ho​rem​he​ba, go​vo​re​ći o nje​mu s po​ru​gom: – Ho​rem​heb je ni​skog po​dri​je​tla, a go​vor mu je grub i su​rov. Ali, ako se ože​ni, mo​‐ gao bi iz​ro​di​ti ve​li​čaj​ne po​tom​ke. Mo​žeš li mi reći, Si​nu​he, za​što nije tako pos​tu​pio? – Ti nisi prva koja me to pi​taš, kra​ljev​ska Ba​ke​ta​ton – od​vra​tio sam joj smjer​no. – I samo zbog tvo​je lje​po​te ka​zat ću ti ono što se ne bih ni​ka​da usu​dio iz​re​ći bilo kome. Do​šav​ši kao mla​dić u Zlat​nu Pa​la​ču, Ho​rem​he​bu se pri​či​ni​lo kako je ugle​dao Mje​sec. Od tada on više ne može ni jed​nu ženu pro​ma​tra​ti kao onu s ko​jom bi mo​gao raz​bi​ti vrč. A kako je s to​bom, Ba​ke​ta​ton? Ni jed​no sta​blo ne može vje​či​to cvje​ta​ti i lis​ta​ti, već mora i ra​đa​ti! Kao li​ječ​ni​ka, ra​zve​se​lio bi me po​gled na tvoj tr​buh za​okru​žen od plod​nos​ti. Za​ba​ci​la je gla​vu po​nos​no i rek​la: – Pre​do​bro ti je poz​na​to, Si​nu​he, kako je moja krv pre​vi​še sve​ta za mi​je​ša​nje, čak i s naj​ple​me​ni​ti​jom i naj​čiš​ćom krv​lju u Egip​tu. Bilo bi naj​bo​lje ako bi me moj brat, u skla​du s li​je​pim i sta​rim obi​ča​jem, uzeo za ženu. Da je tako pos​tu​pio, ne​dvoj​be​no bih mu već odav​no po​da​ri​la sina. A što se Ho​rem​he​ba tiče, kad bi to bilo u mo​joj moći, dala bih mu is​ko​pa​ti oči! To​li​ko je po​ni​ža​va​ju​ća i sama na​mi​sao što se usu​dio po​di​ći oči pre​ma Mje​se​cu. Is​‐ kre​no re​če​no, Si​nu​he, i sama po​mi​sao na mu​škar​ce mi je odur​na te me is​pu​nja​va uža​‐ som. Nji​hov je do​dir su​rov, a nji​ho​vi gru​bi udo​vi mogu poz​li​je​di​ti krh​ku i njež​nu ženu. Osim toga, mis​lim i kako su uži​ci koje nam pru​ža​ju, u ve​li​koj mje​ri pre​ci​je​nje​ni. No, dok je go​vo​ri​la, nje​ne su oči za​sja​le od uz​bu​đe​nja, te je po​če​la ote​ža​no di​sa​ti. Opa​zio sam i kako joj ta​kav raz​go​vor po​bu​đu​je ve​lik uži​tak. Zato joj re​koh: – Svo​jim sam se oči​ma os​vje​do​čio kako je mom pri​ja​te​lju Ho​rem​he​bu pr​s​nuo čvrst ba​kre​ni ko​lut, ko​jeg je no​sio na ruci, i to samo zato jer je na​peo mi​ši​ce. Udo​vi su mu dugi i mi​lo​vid​ni, a gru​di mu odje​ku​ju po​put moć​nih bub​nje​va, kada po nji​ma lju​ti​to i bi​jes​no uda​ri ša​kom. Ugled​ni​ce s dvo​ra sli​je​de ga i pro​go​ne po​put ma​ča​ka, te sa sva​‐ kom od njih može po​či​ni​ti što god za​že​li... Kra​ljev​na Ba​ke​ta​ton me po​gle​da​la. Nje​na na​li​če​na usta su za​drh​ta​la, a ba​de​mas​te oči su joj plam​tje​le kad je gnjev​no us​klik​nu​la: 337

– Si​nu​he, tvo​je su mi ri​je​či kraj​nje odur​ne. I uop​će ne znam za​što mi do​di​ja​vaš s tim Ho​rem​he​bom! On se ro​dio s bla​tom među nož​nim pr​sti​ma, te mi i samo spo​mi​‐ nja​nje nje​go​vog ime​na budi gnu​ša​nje. Kako mo​žeš tako zbo​ri​ti u na​zoč​nos​ti smr​ti?! Ni​sam dr​žao važ​nim pod​sje​ti​ti je, tko je prvi skre​nuo raz​go​vor na Ho​rem​he​ba. Hi​‐ ne​ći skru​še​nost i ža​lje​nje, od​go​vo​rio sam joj: – Oh, Ba​ke​ta​ton! Os​ta​ni ras​c​vje​ta​no sta​blo. Jer, tvo​je ti​je​lo ne sta​ri i cvje​tat će još mno​go lje​ta koja su pred to​bom. No, reci mi, zar tvo​ja maj​ka nije ima​la po​vjer​lji​vih žena na dvo​ru, koje bi mo​gle ža​lo​va​ti nad nje​nim ti​je​lom? Ba​rem u me​đu​vre​me​nu, dok iz Kuće Mr​tvih ne po​ša​lju po nju, pa će tada po​če​ti na​ri​ca​ti i ču​pa​ti kose pla​će​ne na​ri​ka​če? Ja bih i sam za​pla​kao... Ali ja sam li​ječ​nik i meni su suze pre​sah​nu​le još dav​no, bu​du​ći da sam se ne​pres​tan​ce su​oča​vao sa smr​ću. Ži​vot je tek vruć dan, a smrt mo​že​bit​no hlad​na noć. Ži​vot je tek pli​tak za​ton, Ba​ke​ta​ton, a smrt je bis​tra, du​bo​ka voda, po​put mo​drih mor​skih du​bi​na. – Ne go​vo​ri mi o smr​ti, Si​nu​he! – ot​po​vr​nu​la je. – Jer, okus ži​vot još je uvi​jek sla​‐ dak na mom nep​cu. Ali, uis​ti​nu je sra​mot​no što nit​ko ne na​ri​če nad ti​je​lom moje maj​‐ ke... Ja, da​ka​ko, ne mogu pla​ka​ti, jer je to nes​po​ji​vo s mo​jim ugle​dom i dos​to​jans​‐ tvom. Osim toga, suze bi mi oto​pi​le boju s tre​pa​vi​ca i pok​va​ri​le na​lič na licu. Ali pos​‐ lat ću ti neku ženu s dvo​ra, neka pla​če s to​bom, Si​nu​he... Po​ku​šao sam se na​ša​li​ti s njom: – Uzvi​še​na Ba​ke​ta​ton, tvo​ja me lje​po​ta sme​la i uz​bu​ni​la, a tvo​je su ri​je​či pot​hra​ni​‐ le moju uz​bu​đe​nost kao do​li​ve​no ulje. Zato mi po​ša​lji neku sta​ru vje​šti​cu, kako ne bih do​šao u is​ku​še​nje za​ves​ti je, te time osra​mo​ti​ti kuću u ža​los​ti. – Si​nu​he, Si​nu​he! – po​tres​la je gla​vom pred​ba​cu​ju​ći. – Zar te ni malo nije stid? Čak i ako se ne bo​jiš bo​go​va, jer tako su me o tebi iz​vi​jes​ti​li, tre​bao bi osje​ća​ti po​što​‐ va​nje pred smr​ću... Ipak, bu​du​ći da je bila žena, moje je ri​je​či nisu uvri​je​di​le. Otiš​la je po​tra​ži​ti neku ženu s dvo​ra, koja bi na​ri​ca​la nad ti​je​lom nje​ne maj​ke, dok ne stig​nu no​sa​či iz Kuće Smr​ti. Svo​jim bez​bož​nim ri​je​či​ma ja sam pak imao odre​đe​ne na​mis​li, te sam sada nes​trp​‐ lji​vo oče​ki​vao do​la​zak na​ri​ka​če. Usko​ro je doš​la, a bila je uis​ti​nu sta​ri​ja i ruž​ni​ja nego sam se usu​dio oče​ki​va​ti i u naj​go​rem slu​ča​ju! Udo​vi​ce po​koj​nog Ta​ji​nog su​pru​ga su, na​ime, još uvi​jek obi​ta​va​le u žen​skoj kući, za​jed​no sa že​na​ma fa​ra​ona Eh​na​to​na, do​ji​‐ lja​ma i dvor​skim ugled​ni​ca​ma. Prem​da je bila kraj​nje ruž​na, pris​ti​gla se na​ri​ka​ča zva​la Me​hu​ne​fer. Li​je​pa Mehu?!? Po licu joj se opa​ža​lo kako je lju​bi​te​lji​ca mu​ška​ra​ca i vina. Ugle​dav​ši ti​je​lo mr​tve kra​‐ lji​ce, po​če​la je pla​ka​ti, na​ri​ca​ti i ču​pa​ti si vla​si, kako su to već obi​ča​ji na​la​ga​li. Oti​šao sam i do​nio vina, te na​kon što je na​ri​ca​la neko vri​je​me, na moj je po​ti​caj pri​vo​li​la ku​ša​ti ga. Pri​zi​va​ju​ći se na svo​je li​ječ​niš​tvo, uvje​ra​vao sam je kako joj do​bar gut​ljaj neće na​ško​di​ti, već je okri​je​pi​ti u nje​noj ve​li​koj tuzi. Pa kad je već do​bi​la tak​vu pot​po​ru i po​dr​šku, nije se više suz​dr​ža​va​la i ne​ko​li​ko je puta do​bra​no po​teg​nu​la iz po​‐ 338

nu​đe​ne kupe. Uočiv​ši po​če​tak dje​lo​va​nja vina, stao sam je sa​li​je​ta​ti i hva​li​ti nje​nu ra​‐ ni​ju lje​po​tu. Na​veo sam ri​ječ i na dje​cu, te na male kće​ri fa​ra​ona Eh​na​to​na. Na​kon tog oko​li​ša​nja, hi​ne​ći pros​to​duš​nost, upi​tao sam je: – Je li to is​ti​na, da je od svih žena be​s​mrt​nog fa​ra​ona, Kra​lji​ca Maj​ka bila je​di​na koja mu je ro​di​la sina? Me​hu​ne​fer je ba​ci​la užas​nut po​gled na mr​tvu ženu i po​tres​la gla​vom u znak, neka ne go​vo​rim da​lje. No ja sam nas​ta​vio, oba​si​pa​ju​ći je i da​lje li​je​pim i la​ska​vim ri​je​či​‐ ma. Go​vo​rio sam o nje​noj kosi, o odje​ći i na​ki​tu, te o nje​nim us​na​ma i oči​ma. Tako je pos​tup​no sa​svim za​bo​ra​vi​la na na​ri​ca​nje, pa me ushi​će​no slu​ša​la i pro​ma​tra​la... Tak​vim ri​je​či​ma žena uvi​jek po​vje​ru​je i pri​hva​ća tak​ve iz​ja​ve. Čak i onda kad zna ko​li​ko su laž​ne i ne​is​ti​ni​te! I što je žena sta​ri​ja i ruž​ni​ja, to je sprem​ni​ja pri​hva​ti​ti ta​‐ kav go​vor. Na​pros​to zato jer sama želi vje​ro​va​ti u njih... Tako smo ubr​zo pos​ta​li do​‐ brim pri​ja​te​lji​ma. I po​tom, kad su pris​ti​gli no​sa​či iz Kuće Smr​ti, pa od​ni​je​li ti​je​lo, pre​‐ tje​ra​no smjer​no me po​zva​la u svo​ju sobu u fa​ra​ono​voj žen​skoj kući. Iz​ni​je​la je pred nas vina, te smo nas​ta​vi​li piti i raz​go​va​ra​ti. Pos​tup​no su joj sve bra​ne po​pus​ti​le, a je​‐ zik joj se sa​svim os​lo​bo​dio. Sta​la mi je mi​lo​va​ti obra​ze, na​zi​va​la me svo​jim dra​gim i li​je​pim mla​di​ćem, te mi se sve više pri​ku​či​va​la. Us​put mi je is​tres​la svu silu naj​o​dur​‐ ni​jih i naj​be​sram​ni​jih ogo​va​ra​nja iz pa​la​če, sve u že​lji da me us​pa​li. Tako mi je dala nas​lu​ti​ti i o češ​ćem i otvo​re​nom za​bav​lja​nju Kra​lji​ce Maj​ke s nje​nim cr​nim žre​ci​ma. Po​tom je, neo​buz​da​no se ki​ko​ću​ći, do​da​la: – Kra​ljev​ska je mati bila užas​na i zas​tra​šu​ju​ća žena. Priz​na​jem, lak​še di​šem pos​li​je nje​ne smr​ti. I ni​sam ni​ka​ko mo​gla shva​ti​ti njen ukus, što je uz to​li​ke broj​ne egi​pat​ske mla​di​će, li​je​pe i ulju​đe​ne, čis​te i na​mi​ri​sa​ne, sa sme​đom ko​žom i njež​nim me​som, ipak da​va​la pred​nost mrač​nim i pr​lja​vim cr​nim žre​ci​ma... Sa​svim mi se pri​mak​la, nju​ška​ju​ći mi ra​me​na i uši. Ja sam je za​dr​ža​vao i upi​tao: – Ve​li​ka kra​lji​ca Taja bila je vrlo spret​na u ple​te​nju ro​go​za, zar ne? Zar nije pra​vi​la male ču​no​ve od ro​go​za i noću ih pu​šta​la niz ri​je​ku? Te moje ri​je​či su je žes​to​ko pre​pla​ši​le. Ču​di​la se i htje​la je zna​ti odak​le znam za to. Ali vino joj je po​mu​ti​lo spo​sob​nost pro​sud​be i svu oprez​nost... A po​ti​ca​la ju je i že​lja za po​ka​zi​va​njem svo​je oba​vi​je​šte​nos​ti i zna​nja, te je na​po​kon rek​la: – Znam ja više od tebe! Iz​me​đu os​ta​log, poz​na​to mi je kako su naj​ma​nje tri no​vo​‐ ro​đe​na dje​ča​či​ća ot​plav​lje​na niz ri​je​ku u ma​le​nim ču​no​vi​ma od ro​go​za, kao što to čine si​ro​maš​ni sa svo​jom dje​com. Pri​je nego se po​ja​vio Eie, sta​ra se vje​šti​ca ipak bo​ja​‐ la bo​go​va i nije bila sklo​na za​mr​lja​ti si ruke krv​lju. Upra​vo ju je Eie po​učio kako će sprav​lja​ti otrov. Na​kon toga, smrt je za​pah​nu​la fa​ra​ono​vu žen​sku kuću. Tako je umr​la i kra​ljev​na Ta​du​hi​pa iz Mi​ta​ni​je, jer je ipak pla​ka​la i za​zi​va​la svog sina, te je bila sprem​na po​bje​ći iz pa​la​če kako bi ga tra​ži​la... – O, li​je​pa Me​hu​ne​fer! – us​klik​nuo sam i po​mi​lo​vao joj ote​ža​le, de​be​lo na​li​če​ne obra​ze. – Zlo​ra​biš moju mla​dost i moje ne​iskus​tvo, te me klju​kaš tak​vim pri​či​ca​ma u ko​ji​ma nema ni trun​ke is​ti​ne. Ta, kra​ljev​na iz Mi​ta​ni​je nije ro​di​la sina! A da jest, kad 339

li se to mo​glo zbi​ti? – Nisi ti ni mlad niti ne​isku​san, Si​nu​he! – od​go​vo​ri​la je, uz glas​no ki​ko​ta​nje. – Što​‐ vi​še, da​le​ko si od toga! Tvo​je su ruke pre​pre​de​ne i la​ž​lji​ve, no naj​pre​vrt​lji​vi​ji i naj​la​ž​‐ lji​vi​ji ti je je​zik. On iz​ba​cu​je dr​ske laži iz​rav​no u moje lice... Ali tak​ve su laži slat​ka glaz​ba u uši​ma sta​re žene! Zato ne mogu bi​ra​ti i mo​ram ti ka​za​ti o mi​tan​skoj kra​ljev​‐ ni, koja je mo​gla pos​ta​ti kra​lje​vom dru​ži​com. Znaj zato, Si​nu​he, kra​ljev​na Ta​du​hi​pa bila je još ma​lom dje​voj​či​com, kada je pris​ti​gla u žen​sku kuću fa​ra​ona Amen​ho​te​pa... Da, igra​la se s lut​ka​ma i ras​la u žen​skoj kući. Uos​ta​lom, po​put one dru​ge male mi​tan​‐ ske kra​ljev​ne, koja je bila uda​ta za fa​ra​ona Eh​na​to​na, te je ta​ko​đer umr​la. Fa​ra​on Amen​ho​tep, me​đu​tim, nije di​rao kra​ljev​nu Ta​du​hi​pu. Vo​lio ju je kao di​je​te, pa se s njom igrao i pok​la​njao joj igrač​ke od zla​ta. Ipak, vri​je​me je či​ni​lo svo​je! Ta​du​hi​pa je odras​ta​la i saz​ri​je​va​la u ženu. Kada je ima​la če​tr​na​est go​di​na, pos​ta​la je već pra​vom prav​ca​tom lje​po​ti​com. Udo​vi su joj bili njež​ni i vit​ki, a put pre​li​je​pe svi​je​tlo​si​ve boje, kak​va već jest u mi​tan​skih žena... A u tam​nim joj je oči​ma bio neki da​lek i ta​jans​tven po​gled. Tada je fa​ra​on is​pu​nio svo​ju brač​nu du​žost pre​ma njoj, kao što je s ve​li​kom ra​doš​ću to či​nio i mno​go​boj​nim dru​gim že​na​ma, una​toč Ta​ji​nim splet​ka​ma. Jer, u tak​‐ vim je stva​ri​ma mu​škar​ca te​ško obuz​da​va​ti, sve dok mu se ne sa​su​ši ko​ri​je​nje nje​go​va sta​bla. Tako je sje​me po​če​lo kli​ja​ti u Ta​du​hi​pi​nu kri​lu, a usko​ro na​kon toga i u kri​lu Taje... Kra​lji​ca Taja je pri​tom bila oso​bi​to buč​na. Klik​ta​la je od ra​dos​ti, jer je do tada bila ro​di​la fa​ra​onu samo jed​nu kćer, dr​sku i oho​lu Ba​ke​ta​mon... ah, da, mis​li​la sam reći Ba​ke​ta​ton. Na ža​lost, sta​ra sam žena, pa mi po​ne​kad je​zik brza is​pred mis​li... Brzo si je os​na​ži​la je​zik vi​nom, te od​mah nas​ta​vi​la gor​lji​vo brb​lja​ti: – Do​bro je poz​na​to kako Ta​jin na​sad vuče po​dri​je​tlo iz He​li​opo​li​sa! Bilo bi ipak do​bro, ako o tome više ne bi​smo go​vo​ri​li. Taja je tr​pje​la od ve​li​ke tje​sko​be i čak stra​ha ti​je​kom Ta​du​hi​pi​ne trud​no​će. Na sve se na​či​ne tru​di​la i nas​to​ja​la po​ta​ći Ta​du​hi​pin po​ba​čaj, kao što joj je to us​pje​lo s broj​nim fa​ra​ono​vim že​na​ma. Pri​tom se, da​ka​ko, slu​ži​la zna​njem i umi​je​ćem svo​jih cr​nih žre​ca. Do tada je već, ti​je​kom ne​ko​li​ko mi​nu​‐ lih go​di​na, pos​la​la dva no​vo​ro​đe​na dje​ča​či​ća niz ri​je​ku, u ma​lim ču​no​vi​ma od ro​go​za. Ali ti su bili ma​nje zna​čaj​ni, jer su bili si​no​vi ma​nje ugled​nih žena. Te su se žene straš​no bo​ja​le Taje, koja ih je iz​daš​no da​ri​va​la, pa su se po​mi​ri​le na​šav​ši uz sebe dje​‐ voj​či​ce, umjes​to si​no​va koje su ro​di​le. No kra​ljev​na iz Mi​ta​ni​je bila je mno​go opas​ni​ja su​par​ni​ca, jer joj je u ži​la​ma tek​la kra​ljev​ska krv, a ima​la je i moć​ne pri​ja​te​lje. Na​da​la se pos​ta​ti kra​lje​vom dru​ži​com i time is​tis​nu​ti Taju. Uvjet je bio, da​ka​ko, ro​di​ti fa​ra​‐ onu sina. Ali Ta​jin je utje​caj bio to​li​ko ve​lik, a nje​ne sklo​nos​ti to​li​ko žes​to​ke i na​sil​ne, kako je sje​me u njoj saz​ri​je​va​lo, te joj se nit​ko nije usu​đi​vao opi​ra​ti... Osim toga je i Eie, ko​jeg je so​bom do​ve​la iz He​li​opo​li​sa, sta​jao uz nju i po​dr​ža​vao je. Po​nov​no je moja oča​ra​va​ju​ća Me​hu​ne​fer zas​ta​la, kako bi os​na​ži​la ti​je​lo i dušu vi​‐ nom iz kupe. Ali, taj je pre​dah bio krat​ko​tra​jan, po​put da​ška tame iz​me​đu dvi​je mu​‐ nje... Ubr​zo je nas​ta​vi​la: – A kada je, na​kon ne​us​pje​lih po​ku​ša​ja iz​a​zi​va​nja po​ba​ča​ja, vri​je​me kra​ljev​ne Ta​‐ 340

du​hi​pe doš​lo, nje​ni su pri​ja​te​lji ot​prem​lje​ni. Okru​ži​li su je crni žre​ci, kako bi joj “olak​‐ ša​li boli”. Tako je ba​rem bilo re​če​no. Pos​li​je po​ro​da prek​li​nja​la je neka joj po​ka​žu sina, no do​ni​je​li su joj mr​tvu dje​voj​či​cu. Ali Ta​du​hi​pa nije po​vje​ro​va​la Ta​ji​nim ri​je​či​‐ ma. A ja, Me​hu​ne​fer, ja znam što se zbi​lo. Kra​ljev​na Ta​du​hi​pa ro​di​la je sina, a di​je​te je bilo živo... Još te iste noći taj je dje​ča​čić smje​šten u ma​len čun od ro​go​za i pre​pu​‐ šten ri​je​ci neka ga po​ne​se niz stru​ju. Glas​no sam se na​smi​jao i re​kao: – Ma kako je to mo​gu​će, te baš ti, od sveg svi​je​ta, znaš sve to, li​je​pa Me​hu​ne​fer? Pla​nu​la je na moje ri​je​či, za​drh​ta​la joj je ruka, te joj se vino raz​li​lo po bra​di: – Tako mi svih bo​go​va! Kad ne​što ka​žem, onda to i znam! Ta svo​jom sam ru​kom mo​ra​la bra​ti ro​goz, jer Taja zbog svo​je trud​no​će nije htje​la za​ga​zi​ti u vodu! Užas​nut nje​nim ri​je​či​ma, sko​čio sam i is​praz​nio svo​ju kupu na tlo, te sto​pa​lom utr​‐ lja​vao vino u pros​tir​ku, po​ka​zu​ju​ći na taj na​čin svo​ju stra​vu. Me​hu​ne​fer me je do​gra​bi​la za ruku, pri​vuk​la me po​nov​no do​lje k sebi, te rek​la: – Uis​ti​nu ti ni​sam smje​ra​la ka​zi​va​ti sve to, a time sam i sebi na​udi​la. Ali, u tebi je ne​što, Si​nu​he, što ni sama ne mogu pre​poz​na​ti. To ne​poz​na​to u tebi to​li​ko neo​do​lji​vo sla​ma sva​ki moj i naj​ma​nji po​ku​šaj ot​po​ra i pro​tiv​lje​nja. Zato moje srce nema taj​ni pred to​bom... Priz​na​jem ti: ja sam sjek​la ro​goz, a Taja je svo​jim ru​ka​ma od nje​ga ple​la čun. Nije se htje​la po​vje​ri​ti i po​uz​da​ti u slu​ge, a mene je ve​za​la i pot​či​ni​la svo​jim ča​‐ ra​njem i zna​njem o mo​jim vlas​ti​tim dje​li​ma... Na​ime, u svo​joj sam mla​de​nač​koj lu​‐ dos​ti po​či​ni​la tak​vih stva​ri zbog ko​jih bi me, kad bi se saz​na​lo za njih, bi​če​va​li i is​tje​‐ ra​li iz Zlat​ne Kuće... Ali, da bu​de​mo po​šte​ni, tko iz Zlat​ne Kuće nije pos​tu​pao slič​no? Ipak, ne​smis​le​no je sada još i o tome go​vo​ri​ti. Tek, toč​no je kako sam u ci​je​los​ti ovi​si​la o Taji. Zato sam na njen zah​tjev za​ga​zi​la u vodu i sjek​la ro​goz, do​ba​ci​va​la na​re​za​no njoj na oba​lu, gdje ga je ona ve​zi​va​la u tami. Pri​tom se smi​ja​la sa​moj sebi i mrm​lja​la bez​bož​ne ri​je​či, raz​dra​ga​na jer je time nad​v​la​da​la mi​tan​sku kra​ljev​nu... Pre​da​na pri​po​vi​je​da​nju, na tren je iz​gu​bi​la dah. Zas​ta​la je, ot​pi​la po​nov​no vina, pa nas​ta​vi​la: – Umi​ri​va​la sam svo​je srce pret​pos​tav​kom kako će net​ko za​si​gur​no naći di​je​te... Ali bila sam is​to​dob​no svjes​na kako je to ne​mo​gu​će. Jer, no​vo​ro​đen​čad koju po​ne​se ri​je​ka, ili umi​ru od sun​če​ve žege ili ih pro​žde​ru kro​ko​di​li od​nos​no pti​ce grab​lji​vi​ce. Mi​tan​ska je kra​ljev​na, me​đu​tim, pos​ta​ja​la ve​li​kom bri​gom kra​lji​ce Taje. Ta​du​hi​pa se ni​ka​ko nije htje​la pri​mi​ri​ti. Nije se za​do​vo​lji​la s mr​tvom dje​voj​či​com, koju su crni žre​ci po​lo​ži​li uz nju, jer su se boja puti i oblik gla​ve mr​tvog no​vo​ro​đen​če​ta raz​li​ko​va​li od nje​nih. Zato nije vje​ro​va​la kako je to di​je​te upra​vo ono koje je do​ni​je​la na svi​jet. Put mi​tan​skih žena je, na​ime, glat​ka kao kora voća, boja joj je na​lik dimu ili svi​je​tlom pe​pe​lu, a gla​ve su im male i li​je​pe. Zato je Ta​du​hi​pa ne​pres​tan​ce na​ri​ca​la i pla​ka​la, ču​pa​la si vla​si i op​tu​ži​va​la Taju i nje​ne žre​ce. Ko​nač​no je Taja na​lo​ži​la žre​ci​ma neka Ta​du​hi​pi smi​je​ša​ju ne​kak​va opoj​na sred​stva, jer je iz​gu​bi​la ra​zum zbog mr​tvo​ro​đe​nja nje​nog dje​te​ta... A fa​ra​on je, kako je to već mu​škar​ci​ma pris​po​do​bi​vo, ra​di​je po​vje​ro​‐ 341

vao Taji nego Ta​du​hi​pi. Na​kon toga je mi​tan​ska kra​ljev​na po​če​la ve​nu​ti, te je na kon​‐ cu iz​dah​nu​la. Pri​je nego je umr​la, po​ku​ša​la je ne​ko​li​ko puta po​bje​ći iz Zlat​ne Kuće. Že​lje​la je tra​ži​ti svo​ga sina. Zato su svi bili pot​pu​no os​vje​do​če​ni kako joj se uis​ti​nu po​mra​čio ra​zum... Po​gle​dao sam svo​je ruke i pr​ste. Us​po​re​đe​ne s Me​hu​ne​fe​ri​nim maj​mun​skim ča​por​‐ ci​ma, bile su moje ruke mno​go svi​je​tli​je, boje dima... Moja po​tre​se​nost bila je to​li​ka, te sam je tek pri​gu​še​nim gla​som us​pio upi​ta​ti: – Li​je​pa Me​hu​ne​fer, mo​žeš li mi reći... Kada se sve to zbi​va​lo? Po​gla​di​la me svo​jim tam​nim pr​sti​ma po za​tilj​ku, pa rek​la la​ska​vim gla​som: – O, li​je​pi i dra​gi dje​ča​če, za​što gu​biš dra​go​cje​ne tre​nut​ke na te dav​no mi​nu​le stva​‐ ri?... I to sada, kad mo​žeš bo​lje upo​ra​bi​ti vri​je​me? No bu​du​ći da ti ne mogu ot​klo​ni​ti ni​šta, ipak ću ti od​go​vo​ri​ti na pos​tav​lje​no pi​ta​nje. Zbi​lo se to u dva​de​set​tre​ćoj go​di​ni vla​da​vi​ne ve​li​kog fa​ra​ona Amen​ho​te​pa, u je​sen, kada su po​plav​ne vode Nila bile na svom vr​hun​cu. I ne tre​baš se ču​di​ti mo​joj toč​nos​ti, jer to pam​tim po tome što se iste go​di​ne ro​dio fa​ra​on Eh​na​ton, prem​da tek na pro​lje​će, u vri​je​me sje​tve, kad se po​ka​zao Si​ri​us... Zato se tako toč​no sje​ćam vre​me​na kad se to zbi​va​lo. Na nje​ne me je ri​je​či obu​ze​la le​de​na smr​za​vi​ca gro​ze. Ni​sam bio ka​dar po​či​ni​ti više ni je​dan obram​be​ni po​kret. Ni​sam čak osje​ćao ni nje​nih vi​nom ov​la​že​nih usa​na, koje su na mom obra​zu os​tav​lja​le cr​ve​ne mr​lje. Za​gr​li​la me ru​ka​ma i pri​vuk​la k sebi, na​zi​va​ju​ći me svo​jim ma​lim bi​či​ćem i go​lu​bi​ćem. Bra​nio sam se od nje​nih na​sr​ta​ja, dok su mi mis​li bile zbr​ka​ne po​put vi​so​kih va​lo​va na moru, a ci​je​lo se biće opi​ra​lo ovoj straš​noj spoz​na​ji. Ako su nje​ne ri​je​či bile is​ti​ni​te, krv ve​li​kog fa​ra​ona tek​la je mo​jim ži​la​ma!... Bio sam po​lu​brat fa​ra​ona Eh​na​to​na i mo​gao sam pos​ta​ti fa​ra​onom pri​je nje​ga, samo da se nije is​pri​je​či​la ona Ta​ji​na lu​kav​šti​na i pri​je​va​ra, ko​jom je iz​i​‐ gra​la moju ne​sret​nu mr​tvu maj​ku i nje​nu lju​bav. Bu​ljio sam zgrom​ljen pred sebe, jer sam ne​na​da​no shva​tio moju usam​lje​nost. Jer, kra​ljev​ska je krv uvi​jek usam​lje​na među svje​ti​nom. Osvi​jes​ti​la me Me​hu​ne​fe​ri​na na​srt​lji​vost. Mo​rao sam se kraj​nje upe​ti kako bih iz​‐ bje​gao nje​na mi​lo​va​nja, koja su mi bila od​vrat​na. Ali, sada mi je i sve dru​go u Zlat​noj Kući bilo od​boj​no. Ipak, prem​da su mi nje​ne ruke i go​vor bili odur​ni, ra​zum mi je go​‐ vo​rio kako mo​ram pod​no​si​ti nje​nu bli​zi​nu. Po​ti​cao sam zato Me​hu​ne​fer neka pije još vina, kako bi joj se u vin​skim pa​ra​ma uto​pi​lo sje​ća​nje na sve što mi je rek​la. S po​ras​‐ tom ko​li​či​ne is​pi​je​na vina, me​đu​tim, pos​ta​ja​la je sve na​srt​lj​vi​ja, te sam joj mo​rao smi​‐ je​ša​ti u kupu ma​ko​va soka. Tako sam je pos​lao u car​stvo sno​va i os​lo​bo​dio se nje​nog na​pas​to​va​nja. Po​šao sam iz žen​skih oda​ja Zlat​ne Kuće, te za​mi​je​tio kako je u me​đu​vre​me​nu već pala noć. Stra​ža​ri i slu​ge u Zlat​noj Pa​la​či su me is​pra​ti​li po​ka​zu​ju​ći je​dan dru​go​me pr​stom na mene, po​pra​tiv​ši to smi​juc​ka​njem. Pret​pos​tav​ljam kako je uz​rok tome bilo moje te​tu​ra​nje, moje tupe oči, te moja ne​ured​na i iz​gu​žva​na odje​ća. Kod Kuće me je do​če​ka​la Me​rit, bud​na i uz​ne​mi​re​na zbog mo​jeg du​gog iz​bi​va​nja. 342

A že​lje​la je i po​tan​ko čuti o smr​ti Kra​lji​ce Maj​ke... Ugle​dav​ši me, samo je po​di​gla ruke i po​kri​la nji​ma svo​ja usta. Muti je pos​tu​pi​la na vlas isto tako! Pri​tom su iz​mje​nji​va​le zna​čaj​ne po​gle​de. Ko​nač​no je Muti rek​la Me​rit, gor​kim gla​som: – Zar ti ni​sam ti​su​ću puka rek​la?! Svi su mu​škar​ci slič​ni i nije im za vje​ro​va​ti! Bio sam umo​ran. Is​to​dob​no sam že​lio os​ta​ti sam sa svo​jim mis​li​ma. Zato sam im lju​ti​to re​kao: – Dan mi je bio vrlo na​po​ran, pa ne mogu tr​pje​ti va​šeg pod​ba​da​nja... Na to su Me​ri​ti​ne oči pos​ta​le tvr​de, a lice joj je po​tam​nje​lo od srdž​be. Pot​ku​či​la mi je sre​br​no zr​ca​lo pred lice, pa rek​la: – Po​gle​daj se, Si​nu​he! Ni​kad ti ni​sam bra​ni​la nas​la​đi​va​nje s dru​gim že​na​ma, no pret​pos​tav​lja​la sam kako ćeš to či​ni​ti po​ta​ji​ce. I iz​bje​ga​va​ti pri​tom ra​nja​va​nje mog srca. Ne mo​žeš se pre​tva​ra​ti i bra​ni​ti go​vo​re​ći kako si bio usam​ljen i tu​žan, kada si ju​‐ tros na​pu​štao ovu kuću... Po​gle​dao sam odraz svog lica u zr​ca​lu... I du​bo​ko se pres​tra​vio! Lice mi je ci​je​lo bilo upr​lja​no Me​hu​ne​fe​ri​ri​im na​li​čom. Nje​na su usta os​ta​vi​la groz​ne cr​ve​ne mr​lje na mo​jim obra​zi​ma, na slje​po​oči​ca​ma i na vra​tu. Zbog svo​je se ruž​no​će i bora, na​ime, slu​ži​la to​li​ko de​be​lim slo​jem na​li​ča, te je taj bio po​put pra​ve zi​dar​ske žbu​ke. A nje​na je ta​šti​na bila to​li​ka, te je na​kon sva​kog po​ljup​ca i sva​kog gut​lja​ja vina, iz​no​va li​či​la svo​ja usta cr​ve​ni​lom! Zato mi je lice bilo na​lik obra​zi​ni gu​bav​ca. Iz​gle​dao sam kao žr​‐ tva po​šas​ti... Pos​ti​dio sam se du​bo​ko, te po​hi​tao oti​ra​ti lice. Svo vri​je​me mi je Me​rit, bez zna​ka sa​mi​los​ti, dr​ža​la zr​ca​lo pred no​som. Na​kon što sam oprao lice uljem, re​kao sam po​kaj​nič​ki: – Sve si kri​vo shva​ti​la, moja naj​dra​ža Me​rit! Do​pus​ti, že​lim ti sve objas​ni​ti. – Nema po​tre​be za ikak​vim objaš​nje​nji​ma, Si​nu​he – uz​vra​ti​la mi je, uz le​den po​‐ gled. – Ne že​lim da zbog mene pr​ljaš usne la​ži​ma. Po​gled na tvo​ju za​ma​za​nu nju​šku nije os​tav​ljao mjes​ta ni​kak​vom kri​vom shva​ća​nju i nes​po​ra​zu​mu. Pret​pos​tav​ljao si, vje​ro​jat​no, kako više ni​sam bud​na? Zato se nisi ni po​tru​dio uk​lo​ni​ti s lica tra​go​ve svo​jih pus​to​lo​vi​na. Ili si se čak htio pre​da mnom po​hva​li​ti svo​jim us​pješ​nim osva​ja​‐ nji​ma, že​le​ći do​ka​za​ti kako su žene u Zlat​noj Kući sla​be i po​pust​lji​ve pre​ma tebi, po​‐ put tr​ske na vje​tru? Ili si, jed​nos​tav​no, pi​jan po​put svi​nje, pa ni ne shva​ćaš ko​li​ko je tvo​je vla​da​nje ne​pri​lič​no i ne​pris​toj​no? Mo​rao sam ulo​ži​ti mno​go tru​da, ku​ša​ju​ći je smi​ri​ti. A Muti je na​du​ši​la pla​ka​ti, sve iz sa​mi​los​ti pre​ma Me​rit. Po​kri​la je lice ru​ka​ma, te se ubr​zo po​vuk​la u ku​hi​nju, si​pa​‐ ju​ći pre​zir pre​ma mu​škar​ci​ma u cje​li​ni. Bilo mi je po​treb​no mno​go više na​po​ra za umi​ri​va​nje Me​rit, nego li sam mo​rao ulo​ži​ti u os​lo​ba​đa​nje od Me​hu​ne​fe​ri​nog za​gr​lja​‐ ja. Ko​nač​no sam se i ja raz​lju​tio, prok​leo sve žene i re​kao: – Me​rit, poz​na​ješ me bo​lje od iko​ga i zato bi mo​ra​la ima​ti po​vje​re​nja u mene. Vje​‐ ruj mi, pre​ma tome, da bih ti mo​gao objas​ni​ti. Kad bi sve saz​na​la, bila bi pot​pu​no za​‐ do​volj​na... Ali, taj​na se ne tiče samo mene, nego i Zlat​ne Kuće. Zato, za tvo​je vlas​ti​to 343

do​bro, mo​žda je bo​lje ako je ne saz​naš. Njen je je​zik bio oš​tri​ji od osi​nog žal​ca, kad mi je po​drug​lji​vo od​go​vo​ri​la: – Mis​li​la sam kako te poz​na​jem, Si​nu​he! Ali ti, čini se, kri​ješ po​no​re u svom srcu, kak​ve ni​sam ni​kad ni nas​lu​ći​va​la. Či​niš do​bro, šti​te​ći žen​sku čast, te ni naj​ma​nje ne ka​nim is​tra​ži​va​ti tvo​ju taj​nu. Mo​žeš od​la​zi​ti i do​la​zi​ti po slo​bod​noj vo​lji! A ja za​hva​‐ lju​jem svim bo​go​vi​ma što sam ima​la do​volj​no ra​zu​ma i sa​ču​va​la svo​ju slo​bo​du, kada sam od​bi​la raz​bi​ti s to​bom vrč. Jas​no, ako si pri​tom uop​će i mis​lio oz​bilj​no ono što si iz​re​kao. Ah, Si​nu​he, ko​li​ko sam bila ša​ša​va, vje​ru​ju​ći tvo​jim la​ži​ma! Ta iste si ri​je​či za​si​gur​no šap​tao u li​je​pe uške ci​je​le ove ve​če​ri. Zato bih naj​ra​di​je umr​la! Htio sam je po​mi​lo​va​ti, umi​re​nja radi. No ona se po​vuk​la i rek​la: – Ruke k sebi, Si​nu​he! Ta za​si​gur​no si umo​ran na​kon va​lja​nja po me​kih pros​tir​ka​‐ ma Zlat​ne Pa​la​če... Ne sum​njam kako su one mek​še od moje ro​go​ži​ne, a tamo si za​si​‐ gur​no na​šao mla​đe i ljep​še dru​ži​ce od mene! Nas​ta​vi​la je tak​vim go​vo​rom ra​nja​va​ti moje srce, ma​lim ugri​zi​ma, sve dok ni​sam po​mis​lio kako ću po​bjes​ni​ti od lu​di​la. Tek me je tada os​ta​vi​la na miru i uz​dig​nu​te gla​‐ ve otiš​la u kr​č​mu “Pri kro​ko​di​lo​vu repu”, za​bra​niv​ši mi sli​je​di​ti je... Pa​tio bih još žeš​će na​kon nje​na od​la​ska, da mi mis​li nisu hu​ča​le u gla​vi po​put oluj​no​ga mora. A is​to​dob​‐ no mi je bilo i lak​še, jer sam že​lio biti na​sa​mu sa svo​jim bri​ga​ma. Tako sam je pus​tio oti​ći. Pret​pos​tav​ljam da ju je iz​ne​na​di​lo što se ni​sam pro​ti​vio nje​nom od​la​sku... Le​žao sam po​tom bu​dan ci​je​le noći. Pro​to​kom sati moje su se mis​li raz​bis​tri​le i pos​ta​ja​le ne​pris​tra​ne, onom br​zi​nom ko​jom su nes​ta​ja​le vin​ske pare iz moje gla​ve. A kos​ti mi je tres​la stu​den, jer ni​sam imao ni​kog uz sebe tko bi ih gri​jao. Ne​pre​kid​no i tiho ka​pa​nje vode u vod​nom satu bilo mi je te noći je​di​nim dru​gom. Os​lu​ški​vao sam ga... Voda nije pres​ta​ja​la is​tje​ca​ti, a vri​je​me se bes​kraj​no vuk​lo. Osje​ćao sam se da​le​ko od svih i od sve​ga na ovom svi​je​tu, pa čak i od sebe sa​mog. Zato sam re​kao svom srcu: “Ja, Si​nu​he, ono sam što su od mene uči​ni​la moja vlas​‐ ti​ta dje​la. Sve os​ta​lo nema ni​kak​vo​ga zna​ča​ja... Ja, Si​nu​he, na​tje​rao sam u pre​ra​nu smrt ro​di​te​lje koji su me ot​hra​ni​li, a sve samo zbog jed​ne ne​mi​lo​srd​ne i su​ro​ve žene... Ja, Si​nu​he, još ču​vam zlat​nu vrp​cu za kosu, je​di​no što mi je os​ta​lo od moje ses​tre Mi​‐ nee... Ja, Si​nu​he, svo​jim sam oči​ma pro​ma​trao mr​tvu mor​sku ne​man, kako plu​ta na vodi... Ja, Si​nu​he, gle​dao sam gla​vu moje ljub​lje​ne, kako se miče pod kli​je​šti​ma ra​ko​‐ va koji su joj tr​ga​li ko​ma​de mesa s lica... Pa od kak​vog je onda zna​ča​ja moja krv? Sve je bilo za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma još dav​no pri​je moga ro​đe​nja, te mi je bilo su​đe​no obi​‐ ta​va​ti na ovom svi​je​tu po​put tu​đin​ca. Mir i spo​koj Ahe​ta​to​na bili su zlat​na laža, a ta mi je naj​stra​hot​ni​ja na​mi​sao bila ko​ris​na. Po​di​gla mi je srce i pro​bu​di​la ga iz uč​ma​‐ los​ti, te me uvje​ri​la kako ću za​uvi​jek mo​ra​ti os​ta​ti i biti usam​ljen.” Tako sam do​če​kao i svi​ta​nje. Sun​ce se uz​di​glo iz​ra​nja​ju​ći iza is​toč​nih brda, a tam​‐ ne sje​ne noći su nes​ta​le. Ah, kako je čo​vje​ko​vo srce neo​bič​no i puno obra​ta! S ju​trom sam se gor​ko na​smi​jao utva​ra​ma moga vlas​ti​to​ga moz​ga, koje su me mu​či​le svu noć. Jer, ako i je​sam one noći plu​tao niz ri​je​ku u ma​le​nom čunu od ro​go​za, pa i prem​da je 344

nje​go​va ro​go​ži​na bila po​ve​za​na pti​čar​skim uz​lo​vi​ma, to nije mo​ra​lo zna​či​ti baš ni​šta! Ta sva​ke je noći ri​je​ka no​si​la na​pu​šte​nu dje​či​cu u ma​le​nim ču​no​vi​ma od ro​go​za... Pa za​što ne bi bili i svi ti ču​no​vi sple​te​ni i po​ve​za​ni pti​čar​skim uz​lo​vi​ma? Zar iz Do​njeg Kra​ljev​s​tva nije u Tebu za​la​zi​lo mno​go po​mo​ra​ca, koji su za​ve​de​ne žene mo​gli po​uči​ti ve​zi​va​nju baš tak​vih uz​lo​va? Čak ni svje​tli​ja boja moje kože nije baš ni​ka​kav do​kaz! Li​ječ​nik ne živi na otvo​re​nom, čes​to je pod kro​vom i u tami svo​je sobe od​nos​no pros​‐ to​ri​je u ko​joj sprav​lja svo​je li​je​ko​ve. A kad iz​a​đe na da​nje svje​tlo, naj​češ​će je pod plat​ne​nim kro​vom ili sun​co​bra​nom. Zato nije neo​bič​no ako mu put os​ta​ne bli​je​dom. Ne, na svje​tlu dana ni​sam mo​gao naći ni jed​no je​di​no uvjer​lji​vo po​s​vje​do​če​nje o tak​‐ vom mom po​dri​je​tlu... Umio sam se i obu​kao. Muti mi je iz​ni​je​la pivo i uso​lje​nu ribu. Oči su joj bile cr​ve​‐ ne od pla​ča. Du​bo​ko me je pre​zi​ra​la, jer sam bio mu​ška​rac. Tada sam na​ru​čio no​silj​ku i na​lo​žio no​sa​či​ma neka me od​ne​su u Kuću Ži​vo​ta. Tamo sam ra​dio i pre​gle​da​vao bo​‐ les​ni​ke. No nije bilo ni jed​nog slu​ča​ja za otva​ra​nje lu​ba​nje. Na​kon toga sam lu​tao pus​tim hra​mom i oko ve​li​čaj​nih ulaz​nih stu​po​va. Pra​ti​lo me je grak​ta​nje tus​tih vra​na, koje su se smjes​ti​le na ka​me​noj ogra​di gor​njih pro​zo​ra, pod sa​mim kro​vom. Oda​tle su ne​sme​ta​no če​ka​le na novu goz​bu. Tada je las​ta​vi​ca st​rje​lo​vi​to pro​le​tje​la po​red mene, us​mje​riv​ši pre​ma Ato​no​vu hra​‐ mu. Oda​tle se čula pje​sma sve​će​ni​ka, koji su sve​ča​nom pje​smom sla​vi​li Ato​na, te mu pri​no​si​li ta​mjan, žito i voće. Po​šao sam za las​ta​vi​com. Ato​nov hram sada nije bio pra​‐ zan. Tu se oku​pi​lo mnoš​tvo lju​di, koji su slu​ša​li sve​ča​ni pjev. Po​di​za​li su ruke sla​ve​ći Ato​na, a sve​će​ni​ci su po​uča​va​li na​rod fa​ra​ono​voj is​ti​ni. Ipak, sve to, samo po sebi, nije zna​či​lo baš ni​šta. Teba je bila ve​lik grad, pa je i puka lju​bo​pit​lji​vost mo​gla oku​pi​ti mnoš​tvo lju​di na bilo ko​jem mjes​tu u gra​du. Las​ta​vi​cu sam i da​lje mo​gao vi​dje​ti pre​‐ da mnom, te sam je i da​lje sli​je​dio. Us​put sam mo​gao po​nov​no pro​ma​tra​ti li​ko​ve is​‐ kle​sa​ne na zi​do​vi​ma hra​ma. Lice fa​ra​ona Eh​na​to​na, to​li​ko uz​bu​nju​ju​će i straš​no u svo​joj stras​ti, zu​ri​lo je do​lje na mene s če​tr​de​set stu​po​va. Na​išao sam i na lik fa​ra​ona Amen​ho​te​pa, ta​ko​đer is​kle​san pre​ma pos​tav​ka​ma nove umjet​nos​ti. Bio je pri​ka​zan kako sje​di na svom pri​jes​to​lju, star i os​la​bio, gla​ve pog​nu​te pod te​re​tom dvos​tru​ke kru​ne. Kra​lji​ca Taja sje​di​la je do nje​ga. Tako sam išao da​lje, pa su se pred mo​jim oči​‐ ma re​da​li li​ko​vi ci​je​le kra​lje​ve obi​te​lji i pri​zo​ri iz nji​ho​va ži​vo​ta. Tada sam zas​tao pred pri​zo​rom koji je pri​ka​zi​vao mi​tan​sku kra​ljev​nu Ta​du​hi​pu, kako pri​no​si žr​tvu egi​pat​‐ skim bo​go​vi​ma. Mo​glo se jas​no za​mi​je​ti​ti gdje je iz​vor​ni nat​pis bio iz​bi​jen dli​je​ti​ma, a novi je tu​ma​čio kako Ta​du​hi​pa pri​no​si žr​tvu Ato​nu... I to prem​da u nje​no vri​je​me Aton još uop​će nije bio slav​ljen, pa čak ni poz​nat u Tebi! Pri​kaz je bio is​kle​san pre​ma pra​vi​li​ma sta​re umjet​nos​ti. Pred​stav​ljao je Ta​du​hi​pu kao mla​du, li​je​pu ženu, više na​lik dje​voj​či​ci... Nje​na ma​le​na gla​va pod kra​ljev​skim je ukra​som za kosu bila pre​kras​na. Udo​vi su joj bili njež​ni i vit​ki, a lice dra​žes​no. Dugo sam se za​gle​dao u njen lik, a las​ta​vi​ca koja me je po​tak​la na do​la​zak ova​mo, pri​tom je le​tje​la po​vrh moje gla​ve i ra​dos​no cvr​ku​ta​la. Ko​nač​no, pre​mo​re​nog od bdi​je​nja i te​‐ 345

gob​nog raz​miš​lja​nja, svla​da​lo me je ga​nu​će. Za​pla​kao sam zbog zle i ne​mi​lo​srd​ne kobi ove usam​lje​ne dje​voj​ke iz stra​ne zem​lje. Zbog nje sam mo​gao po​že​lje​ti da bu​dem isto tako li​jep kao i ona... Ali moji su udo​vi bili te​ški i omek​ša​li, dok je gla​va pod li​ječ​‐ nič​kom vla​su​ljom bila bez vla​si. Raz​miš​lja​nje je ure​za​lo du​bo​ke braz​de na mom čelu, a lice mi je bilo pod​bu​hlo od ra​skoš​nog ži​vo​ta u Ahe​ta​to​nu. Ipak sam se us​po​re​đi​vao s njom, ali se ni​ka​ko ni​sam mo​gao za​mis​li​ti nje​nim si​nom. Una​toč tome, bio sam du​‐ bo​ko dir​nut i pla​kao sam zbog nje​ne usam​lje​nos​ti, ko​joj je bila iz​lo​že​na u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući. A las​ta​vi​ca je i da​lje ve​se​lo iz​vo​di​la svoj hi​tar ples po zra​ku oko moje gla​ve. Pri​sje​tio sam se li​je​pih i is​tan​ča​nih kuća zem​lje Mi​ta​ni, te nje​nih sjet​nih pu​ča​‐ na... To mi je mis​li po​ni​je​lo još da​lje, te sam do​zvao u sje​ća​nje praš​nja​ve ba​bi​lo​nij​ske ces​te i žit​na gum​na. Tada sam spoz​nao kako je moja mla​dost mi​nu​la za​uvi​jek, a moja mu​žev​nost po​to​nu​la u mr​tvi​lu i pro​pa​da​nju Ahe​ta​to​na, kao u us​ta​ja​loj vodi i bla​tu. Tako mi je pro​šao dan... Kad je pris​ti​gla ve​čer, ot​pu​tio sam se “Kro​ko​di​lo​vu repu”. Smje​rao sam ne​što po​jes​ti i po​mi​ri​ti se s Me​rit. Ali me pri​mi​la vrlo hlad​no i od​no​si​la se pre​ma meni kao pre​ma tu​đin​cu, dok me je pos​lu​ži​va​la. Sta​ja​la je pre​da mnom, nije htje​la sjes​ti, već me samo le​de​no gle​da​la. Kada sam po​jeo, upi​ta​la me: – Jesi li na​šao svo​ju ljub​lje​nu? Raz​dra​že​no sam joj od​go​vo​rio kako ni​sam išao za že​na​ma, već sam ra​dio svoj po​‐ sao u Kući Ži​vo​ta, te po​tom po​sje​tio Ato​nov hram. Že​le​ći joj po​ka​za​ti, ko​li​ko sam bio po​vri​je​đen, opi​sao sam joj po​tan​ko sva​ki ko​rak ko​jeg sam uči​nio tog dana. Ona me je za svo vri​je​me mog ka​zi​va​nja pro​ma​tra​la s po​drug​lji​vim smi​je​škom. Kad sam za​vr​šio opi​si​va​nje, reče: – Ni​sam ni tre​nut​ka po​miš​lja​la kako si oti​šao u po​sjet ne​koj ženi. Ta već si se proš​‐ le noći is​cr​pio... A uz svo​ju će​la​vost i pre​ti​lost, za​si​gur​no nisi ni bio ka​dar za neki nov pot​hvat! Že​lje​la sam samo reći... Tvo​ja je ljub​lje​na bila ov​dje i pi​ta​la za tebe, a ja sam je na​pu​ti​la u Kuću Ži​vo​ta. Sko​čio sam to​li​ko na​glo, te sam pre​vr​nuo sje​da​li​cu! – Što time mis​liš, glu​pa ženo?! – krik​nuo sam. Me​rit je mimo ru​kom po​pra​vi​la kosu, iz​no​va se po​drug​lji​vo na​smi​je​ši​la, te objas​ni​‐ la: – Do​is​ta! Doš​la je amo, tra​že​ći te. Bila je odje​ve​na po​put mla​den​ke. Ure​si​la se blis​‐ ta​vim dra​gu​lji​ma i na​li​či​la lice po​put maj​mu​na. Mi​ris nje​nih po​ma​da se​zao je sve do ri​je​ke. Dala te je poz​dra​vi​ti i os​ta​vi​la ti pi​smo... Za slu​čaj ako te ne nađe. I mo​lim te, iz du​bi​ne mog srca, reci joj nek se drži po​da​lje od naše kr​č​me. Mi smo ugled​na i što​‐ va​nja vri​jed​na kuća, a ona je os​tav​lja​la uti​sak po​put ču​va​ri​ce u jav​noj kući... Pre​da​la mi je ne​za​pe​ča​će​no pi​smo... Otvo​rih ga uz​drh​ta​lih ruku. Pri či​ta​nju mi je krv jur​nu​la u gla​vu, a srce mi je sta​lo bub​nja​ti u gru​di​ma. Evo što mi je Me​hu​ne​fer na​pi​sa​la: Li​ječ​ni​ka Si​nu​hea poz​drav​lja ses​tra po srcu Me​hu​ne​fer, ču​va​ri​ca Ku​ti​je s igla​ma u fa​ra​ono​voj Zlat​noj Kući. 346

Moj mali bi​či​ću, slat​ki moj go​lu​bi​ću, Si​nu​he! Pro​bu​di​la sam se sama na svo​joj pros​tir​ci, s te​škom gla​vo​bo​‐ ljom, ali još ve​ćom bolj​kom u srcu. Jer, moja je pros​tir​ka pos​ta​la pus​ti​njom, na​kon što si oti​šao. Tek je bla​gi dah tvo​je po​mas​ti pre​te​kao na mo​jim ru​ka​ma... Oh, kad bih samo mo​gla biti pre​ga​čom oko tvo​jih bo​ko​va ili po​ma​da u tvo​joj kosi ili vino u tvo​jim us​ti​ma, Si​nu​he! Pu​tu​jem od kuće do kuće, tra​že​ći te... I neću pres​ta​ti dok te ne pro​na​đem. Jer moje je ti​je​lo puno mra​va​ca, već pri sa​moj po​mis​li na tebe, a tvo​je su mi oči ushi​će​‐ nje. Znam, plah si. No ne tre​baš se bo​ja​ti! Slo​bod​no dođi k meni, jer u Zlat​noj Kući svi već zna​ju za moju taj​‐ nu. A slu​ge će za​tvo​ri​ti oči kad bu​deš ula​zio i pro​gle​da​ti kroz pr​ste zbog naše stras​ti. Po​hi​taj k meni, čim pri​‐ miš ovo! Po​hi​taj na kri​li​ma pti​ce, jer moje srce čez​ne za to​bom. A ne do​đeš li, po​le​tjet ću ja k tebi, st​rje​lo​vi​ti​je od pti​ce... Me​hu​ne​fer, ses​tra tvog srca, poz​drav​lja te.

Pro​či​tao sam taj stra​šan iz​ljev ne​ko​li​ko puta za re​dom, opet i opet. A Me​rit se ni​sam usu​đi​vao ni po​gle​da​ti. Na​po​kon mi je po​gra​bi​la pi​smo iz ruke, pre​bi​la kol​čić na ko​jem je bilo na​mo​ta​no, raz​de​ra​la pa​pir i iz​ga​zi​la ga, te ra​zja​re​no rek​la: – Mo​gla bih te još ra​zu​mje​ti, Si​nu​he, da je mla​da i li​je​pa. Ali ona je sta​ra, sva na​‐ bo​ra​na i ruž​na po​put sta​re vre​će, a na lice je na​ba​ca​la na​li​ča kao žbu​ke na zid. Ne mogu čak ni za​mis​li​ti što je po​sri​je​di, Si​nu​he! Mo​žda ti je sjaj zla​ta u fa​ra​ono​voj kući to​li​ko zab​ljes​nuo oči, te sve vi​diš na​opa​ko? Tvo​je vla​da​nje te uči​ni​lo pred​me​tom is​mi​‐ ja​va​nja u ci​je​loj Tebi. A zbog toga sam i ja is​pa​la smi​ješ​nom. Ras​tr​gao sam odje​ću, iz​gre​bao si gru​di i krik​nuo: – Me​rit, po​či​nio sam straš​nu po​gre​šku. Ipak, mo​ram reći, za to sam imao svo​je raz​‐ lo​ge. Ali ni​sam ni sa​njao kako mi sli​je​di ovo​li​ko straš​na od​maz​da! Po​tra​ži ves​la​če i na​lo​ži im neka smjes​ta po​dig​nu je​dra na mom bro​du! Mo​ram bje​ža​ti, ina​če će ona ogav​na vje​šti​ca doći i na silu leći po​red mene, a ja ne​mam sna​ge dr​ža​ti je po​da​lje. Piše kako će po​le​tje​ti k meni st​rje​lo​vi​ti​je od pti​ce, što i vje​ru​jem! Me​rit je za​pa​zi​la moj is​tin​ski strah i tje​sko​bu... Či​ni​lo se, na​po​kon je shva​ti​la kako iz​me​đu mene i Me​hu​ne​fer nije bilo ni​če​ga. Na​du​ši​la se, na​ime, smi​ja​ti! Smi​ja​la se to​‐ li​ko otvo​re​no i bez suz​dr​ža​va​nja, svi​ja​ju​ći li​je​po ti​je​lo sve do ko​lje​na. Ko​nač​no je us​‐ pje​la vra​ti​ti dah, te rek​la gla​som koji je još uvi​jek tre​pe​rio od ve​se​lja: – Ovo neka te po​uči! Mo​raš biti pa​ž​lji​vi​ji i ob​zir​ni​ji u od​no​su pre​ma že​na​ma, Si​nu​‐ he... Mi žene krh​ke smo po​su​de, a sama sam se os​vje​do​či​la ko​li​ki si ča​rob​njak, Si​nu​he moj ljub​lje​ni! Nje​no iz​ru​gi​va​nje bilo je ne​mi​lo​srd​no. S hi​nje​nom po​niz​noš​ću, do​da​la je: – Ta ti je ot​mje​na gos​po​đa ne​dvoj​be​no priv​lač​ni​ja i po​želj​ni​ja za pros​tir​ku od mene... U sva​kom slu​ča​ju, ba​rem je dva​put sta​ri​ja od mene, pa se u lju​bav​nom umi​je​‐ ću mo​gla usa​vr​ša​va​ti ba​rem dva puta du​lje od mene. Zato ne mogu ni za​mis​li​ti kako bih se mo​gla nad​me​ta​ti s njom. Pa se bo​jim, zbog nje ćeš me su​ro​vo i ne​mi​lo​srd​no od​ba​ci​ti. To​li​ko je žes​to​ka bila moja pat​nja, te sam odveo Me​rit svom domu i is​pri​po​vje​dio joj sve. Pri​op​ćio sam joj taj​nu svog ro​đe​nja i sve što sam is​ci​je​dio od Me​hu​ne​fer. Re​‐ kao sam i za​što ne že​lim vje​ro​va​ti kako moje ro​đe​nje ima išta sa Zlat​nom Ku​ćom i 347

mi​tan​skom kra​ljev​nom. Slu​ša​ju​ći, za​muk​nu​la je. Nije se više smi​ja​la, nego je samo gle​da​la ne​ka​ko kroz mene, u da​lji​nu. Tuga u nje​nim oči​ma bila je sve iz​ra​že​ni​ja, te je ko​nač​no po​lo​ži​la ruku na moje rame: – Sada ra​zu​mi​jem mno​go više od onog što mi je bilo za​go​net​no. Sada shva​ćam i za​što je tvo​ja usam​lje​nost to​li​ko va​pi​la pre​ma meni, bez gla​sa, te za​što mi se srce to​pi​‐ lo čim bi me po​gle​dao. Ali i ja no​sim u srcu taj​nu, a od ne​dav​na sam bila u ve​li​kom is​ku​še​nju, da te u sve upu​tim. Sada pak za​hva​lju​jem bo​go​vi​ma što to ni​sam uči​ni​la! Taj​ne su te​go​ban te​ret... I opa​san. Zato ih je bo​lje sa​ču​va​ti za sebe, nego li po​di​je​li​ti s dru​gi​ma. Una​toč sve​mu, dra​go mi je što sada sve znam... A gle​de ci​je​le te tvo​je taj​ne, kako i sam ka​žeš, bit će mu​dro ako ne bu​deš mu​čio i ki​njio sa​mog sebe is​praz​nim te​‐ škim mis​li​ma o onom što se mo​žda ni​kad nije ni zbi​lo. Zato za​bo​ra​vi sve, kao da je to bio tek san, a za​bo​ra​vit ću i ja... Pos​tao sam lju​bo​pit​ljiv gle​de nje​ne taj​ne... Ali, ona ne htje​de o tome go​vo​ri​ti. Tek je do​tak​la moj obraz us​na​ma, sta​vi​la mi ruku oko vra​ta, te malo pla​ka​la. Naj​zad je rek​la: – Os​ta​neš li u Tebi, imat ćeš ne​pri​li​ka s Me​hu​ne​fer... Pro​go​nit će te svo​jom straš​ću iz dana u dan. I ži​vot će ti pos​ta​ti ne​pod​noš​ljiv. Ima​la sam pri​li​ke već, upoz​na​ti tak​vih žena, pa znam ko​li​ko mogu biti straš​ne. Ali kri​vi​ca je di​je​lom i do tebe, jer si je po​ti​‐ cao na vje​ro​va​nje u sva​ko​vr​s​ne be​smis​li​ce, a to si či​nio svjes​no. Čini se naj​mu​dri​jim, ako smjes​ta kre​neš na​trag u Ahe​ta​ton. No prvo joj piši i uvje​ri neka te os​ta​vi na miru, ina​če će te i da​lje pro​go​ni​ti, te ko​nač​no na​tje​ra​ti da u svo​joj bes​po​moć​nos​ti raz​bi​ješ vrč s njom. A to je zla kob koju ti do​is​ta ne že​lim. Njen je sa​vjet bio do​bar. Zato sam na​pu​tio Muti neka brzo pri​ku​pi moje stva​ri i umo​ta ih u pros​tir​ke. Tada sam pos​lao slu​ge u po​tra​gu za mo​jim ves​la​či​ma, po kr​č​ma​‐ ma i ku​ća​ma nas​la​da u gra​du. U me​đu​vre​me​nu sam sas​ta​vio pi​smo za Me​hu​ne​fer. Ni​‐ sam je že​lio poz​li​je​di​ti, te sam pi​sao vrlo uč​ti​vo: Si​nu​he, Kra​ljev otva​rač lu​ba​nja, poz​drav​lja Me​hu​ne​fer, ču​va​ri​cu Ku​ti​je s igla​ma Zlat​ne Kuće u Tebi. Pri​ja​te​‐ lji​ce moja, vrlo ža​lim zbog moje uz​bu​đe​nos​ti, ako te je do​ve​la u za​blu​du gle​de moga srca. Ni​kad te više ne smi​jem sres​ti, jer bi me tak​va pri​go​da mo​gla na​ves​ti na gri​jeh, bu​du​ći da je moje srce već ve​za​no. Zbog toga od​la​zim, te me ne​ćeš više ni​kad vi​dje​ti. Na​dam se da ćeš me za​pam​ti​ti samo kao pri​ja​te​lja. Za​jed​no s ovim pi​smom ša​ljem ti i vrč pića koje zovu “kro​ko​di​lov rep”. Ono će ti, ba​rem se tako na​dam, ubla​ži​ti sva​ku tugu i ža​lost koji bi te mo​gli obu​ze​ti. Uvje​ra​vam te i kako za mnom ne tre​baš ža​li​ti, jer sam tek umo​ran i star čo​‐ vjek u ko​jem žena po​put tebe ne može naći za​do​volj​stva ni ra​dos​ti. Ra​du​je me što smo se obo​je oču​va​li od gri​je​ha. Zato te više ni​kad neću vi​dje​ti. Tome se od srca nada Tvoj pri​ja​telj Si​nu​he, kra​ljev li​ječ​nik.

Me​rit je pro​či​ta​la pi​smo, te tres​la gla​vom, sma​tra​ju​ći ga pre​bla​gim... Bila je miš​lje​nja kako sam se tre​bao oči​to​va​ti mno​go otre​si​ti​je i reći Me​hu​ne​fer ko​li​ko je od​vrat​na sta​‐ ra vje​šti​ca, te se zato od nje​nog pro​go​na spa​ša​vam bi​je​gom. Ali tak​vo ne​što na​pros​to 348

ni​sam mo​gao na​pi​sa​ti ni jed​noj ženi. Na​kon kra​ćeg ras​prav​lja​nja, Me​rit mi je do​pus​ti​‐ la za​vr​nu​ti pi​smo i za​pe​ča​ti​ti ga. Ipak je nas​ta​vi​la tres​ti gla​vom u znak zlih slut​nji. Pos​lao sam roba u Zlat​nu Kuću, s pi​smom i vr​čem na​pit​ka. Ra​ču​nao sam na moć​no​ga “Kro​ko​di​la” i nje​gov uči​nak, kako bih se osi​gu​rao da me Me​hu​ne​fer neće pro​go​ni​ti ba​rem te ve​če​ri... Vje​ru​ju​ći kako sam je se time ri​je​šio, do​pus​tio sam si uz​dah olak​ša​‐ nja. Upra​vo to je pri​go​da za po​nov​nu opa​sku o ljud​skoj na​ra​vi i srcu... Prem​da po​učen mno​gim i čak po​nov​lje​nim is​kus​tvi​ma, čo​vjek ipak tvr​do​gla​vo vje​ru​je u ono što mu je po vo​lji i u ono što želi. Tako pre​vr​će po gla​vi svo​je mis​li, gra​di i do​gra​đu​je, zas​li​jep​‐ ljen i smi​je​šan u svo​joj lu​dos​ti. A u ži​vo​tu je druk​či​je. Mis​li​ti nije isto što i zna​ti... Tako sam i ja odah​nuo pre​ra​no, smet​nuv​ši s uma kako ži​vot uvi​jek iz nova zbi​ja s nama opa​ke šale. Ne​kad se slu​či pa i ne saz​na​mo za zbi​lju, a po​ne​kad do tog tre​nut​ka pro​tek​ne mno​go vre​me​na koje mo​že​bit​no otu​pi oš​tri​cu is​ti​ne. Ipak, bu​đe​nje i otrež​‐ nje​nje po​čes​to sti​žu vrlo brzo, te je tada uda​rac kobi go​to​vo uvi​jek oso​bi​to bo​lan... Ni ja ni​sam bio do​volj​no mu​dar, mis​le​ći kako sam se ri​je​šio Me​hu​ne​fer! Moja lju​ta kob tu mi je spre​ma​la sko​ro iz​ne​na​đe​nje... Bio sam u to​li​kom stra​hu i bri​ga​ma, pa sam pot​pu​no smet​nuo s uma Me​rit i moje osje​ća​je za nju. Po​gle​dao sam je tek na​kon što je pi​smo bilo na putu, a Muti je već bila umo​ta​la moje škri​nje i ku​ti​je u pros​tir​ke. Taj me po​gled is​pu​nio tak​vom neo​pi​si​‐ vom tu​gom, zbog po​mis​li kako je gu​bim zbog vlas​ti​te glu​pos​ti. A mo​gao sam mir​ne duše još neko vri​je​me os​ta​ti u Tebi! Či​ni​lo se, i Me​rit je uto​nu​la u neke mis​li... Ne​na​da​no me upi​ta​la: – Vo​liš li dje​cu, Si​nu​he? Nje​no me pi​ta​nje zbu​ni​lo. Gle​da​ju​ći me u oči, la​ga​no se na​smi​je​ši​la i do​da​la: – Ne boj se! Ne na​mje​ra​vam ti ro​di​ti di​je​te; Ali, jed​na moja pri​ja​te​lji​ca ima če​tvo​‐ ro​go​diš​nje​ga sina... Čes​to mi je go​vo​ri​la kako bi li​je​po bilo ako dje​čak do​bi​je pri​li​ku je​dri​ti niz ri​je​ku! I time uz​mog​ne vi​dje​ti ze​le​ne li​va​de, va​lo​vi​te ora​ni​ce, vo​de​ne pti​ce i sta​da... Umjes​to ma​ča​ka i pasa na praš​nja​vim grad​skim uli​ca​ma Tebe. Nje​ne su me ri​je​či uz​ru​ja​le i sme​le. – Ta valj​da ne mis​liš da ću uze​ti na brod neko ne​mir​no di​je​te, koje bi mi ome​ta​lo mir i spo​koj, te mi ne​pres​tan​ce tje​ra​lo srce u grlo zbog stra​ha neće li pas​ti pre​ko ogra​‐ de ili po​tu​ri​ti svo​ju ruku u ra​lje kro​ko​di​la? Pa ma​kar je to i sto​ti​nu puta sin tvo​je pri​‐ ja​te​lji​ce! Me​rit se na​smi​je​ši​la, a tuga joj je za​mra​či​la oči kad mi je od​go​vo​ri​la: – Ne že​lim ti pro​uz​ro​či​ti ni​kak​vih bri​ga! Ali, pu​to​va​nje bi dje​ča​ku za​si​gur​no bilo vrlo ko​ris​no... Mo​ram ti reći, tog sam dje​ča​ka na svo​jim ru​ka​ma od​ni​je​la na obre​zi​va​‐ nje! Zbog toga imam pre​ma nje​mu i ne​kih obve​za, od​nos​no duž​nos​ti, što na​dam se ra​zu​mi​ješ. Smje​ra​la sam, da​ka​ko, i ja poći s dje​ča​kom, te pri​pa​zi​ti kako ti ne bi ome​‐ tao mir i spo​koj, pao u vodu ili po​tu​rio ruku u ra​lje kro​ko​di​la... Tako bih ima​la do​bar i dos​ta​tan raz​log, kao i objaš​nje​nje što te pra​tim na pu​to​va​nju, pa ne bih ugro​zi​la svoj 349

do​bar glas i ugled. Me​đu​tim, ne že​lim ni​šta po​či​ni​ti pro​tiv​no tvo​joj vo​lji. Zato za​bo​ra​‐ vi​mo na taj moj pri​jed​log... Na to sam us​klik​nuo od ra​dos​ti i zap​lje​skao ru​ka​ma po​vrh gla​ve: – Ako je tome tako, mo​žeš po​ves​ti i ci​je​lu malu ško​lu iz hra​ma! Ovo je za mene uis​ti​nu ra​dos​tan dan! U svo​joj za​tup​lje​nos​ti ni​ka​ko ni​sam mo​gao ni po​mis​li​ti kako bi ti mo​gla poći sa mnom u Ahe​ta​ton. I uis​ti​nu ne​ćeš iz​lo​ži​ti svoj ugled opas​nos​ti, po​ve​‐ deš li so​bom dje​ča​ka, kao iz​li​ku za svo​je pu​to​va​nje. – Upra​vo tako, Si​nu​he! – rek​la je, uz onaj raz​dra​žu​ju​ći smi​je​šak koji obu​zi​ma žen​‐ ska lica pri ras​prav​lja​nju s nama mu​škar​ci​ma o stva​ri​ma koje mi ne ra​zu​mi​je​mo. – Moj ugled neće biti u opas​nos​ti, po​ve​dem li di​je​te... O, kak​ve su mu​škar​ci bu​da​le! Ipak... Opra​štam ti. Naš je od​la​zak bio ne​na​dan, sve zbog mog stra​ha pred Me​hu​ne​fer. Zato smo ra​za​‐ pe​li je​dra u samo svi​ta​nje. Me​rit je do​ni​je​la di​je​te na brod umo​ta​no u po​kri​va​če, dok je još spa​va​lo. Nje​go​va mati nije doš​la, prem​da bih rado upoz​nao ženu koja se usu​di​la na​zva​ti svo​je di​je​te Tot, bu​du​ći da se ro​di​te​lji ri​jet​ko od​lu​ču​ju na​zva​ti di​je​te ime​nom bo​go​va. Osim toga, Tot je bog pi​sa​nja i svih zna​nos​ti, ljud​skih i bo​žan​skih, te je ne​‐ pro​miš​lje​nost te žene bila u to​li​ko veća. Dje​čak je mir​no spa​vao na Me​ri​ti​nim ru​ka​‐ ma, neo​p​te​re​ćen zna​če​njem svo​ga ime​na. I nije se bu​dio kroz svo vri​je​me dok vječ​ni ču​va​ri Tebe nisu uto​nu​li iza ne​be​skog svo​da, a Sun​ce nije to​pli​nom i zla​tom ob​da​ri​lo ri​je​ku. Tot je bio smeđ, zgo​dan i pu​na​čak dje​ča​čić. Kosa mu je bila crna i meka po​put svi​‐ le. Nije po​ka​zi​vao stra​ha pre​da mnom, već mi se po​peo u na​ru​čje. Rado sam ga dr​žao, jer je bio mi​ran. I ina​če nije ju​rio uoko​lo ni bu​čio, nije se ba​ca​kao ni iz​vo​dio dru​ge ne​po​dop​šti​ne. Gle​dao me svo​jim tam​nim, za​miš​lje​nim oči​ma, kao da nje​go​va mala gla​va već dugo raz​miš​lja o za​go​net​ka​ma cje​lo​kup​no​ga živ​lje​nja i bit​ka. Pos​tao mi je vrlo drag, zato što je bio sta​lo​žen. Iz​ra​đi​vao sam mu ma​le​ne ču​no​ve od ro​go​za. Do​‐ pus​tio sam mu i igra​nje s mo​jim li​ječ​nič​kim pri​bo​rom i mi​ri​sa​nje mo​jih li​je​ko​va. Nji​‐ hov mi​ris mu se oči​to svi​dio, te je svoj no​sić tu​rao u sva​ki vr​čić i po​su​du. Nje​go​va na​zoč​nost na bro​du nije nam za​da​va​la ni​kak​ve bri​ge ni ne​pri​li​ke. Nije pao u vodu niti je gur​nuo ruku u ra​lje kro​ko​di​la. A nije lo​mio ni moja pera od tr​ske. Ci​je​‐ lo naše pu​to​va​nje bilo je puno sun​če​va sja​ja i sret​no, jer je Me​rit bila sa mnom. Sva​ke je noći le​ža​la uz mene na pros​tir​ci, a mali je dje​čak spo​koj​no i mir​no po​či​vao u na​šoj bli​zi​ni. Bilo je to uis​ti​nu sret​no pu​to​va​nje. Zato ću do svo​je smr​ti pam​ti​ti hu​ja​nje ro​go​za pod vje​trom, kao i ve​če​ri kada je sto​ka tje​ra​na na po​ji​la uz ri​ječ​ne oba​le. Bilo je sati kad mi je srce bu​ja​lo od sre​će, kao što zre​lo voće puca od pre​obi​lja soka... – Me​rit, ljub​lje​na moja – re​kao sam joj. – Raz​bij​mo vrč, kako bi​smo za​uvi​jek os​ta​li za​jed​no. I mo​žda mi jed​nog dana da​ru​ješ sina, po​put ovog ma​log Tota. Ako mi itko može da​ro​va​ti tak​vo mir​no, sme​đe malo biće, to si je​di​no ti... Priz​na​jem ti is​kre​no, ni​‐ kad ra​ni​je ni​sam po​že​lio dje​te​ta. Ali sad je moja mla​dost već mi​nu​la, a krv mi je os​lo​‐ 350

bo​đe​na sli​je​pe stras​ti. Gle​da​ju​ći ma​log Tota, po​že​lim od tebe di​je​te, Me​rit. Nes​taš​no mi je ru​kom pre​kri​la usta i, okre​nuv​ši gla​vu u stra​nu, tiho rek​la: – Si​nu​he, ne go​vo​ri tako ludo. Ta znaš, odras​la sam u kr​č​mi! Mo​žda više i ne mogu ro​di​ti dje​te​ta... Po​vrh toga, ti no​siš svo​ju kob u svo​me srcu, pa je mo​žda i bo​lje ako os​ta​neš sam. Tako ćeš jed​no​ga dana moći sre​di​ti svoj ži​vot i dje​lo​va​nje neo​me​tan že​‐ nom ili dje​te​tom. To sam pro​či​ta​la u tvo​jim oči​ma, još pri na​šem pr​vom su​sre​tu. Zato, Si​nu​he, ne​moj mi tako go​vo​ri​ti. Od tvo​jih ri​je​či pos​ta​jem sla​ba, te ne bih za​dr​ža​va​la suze ra​dos​ni​ce ako bi me tak​va sre​ća snaš​la. Dru​gi sami gra​de svo​ju sre​ću i vežu se ti​‐ su​ća​ma veza, ali ti no​siš svo​ju kob u svom srcu. A kob ti je i veća i zna​čaj​ni​ja od moje. Vo​lim ovog ma​le​nog dje​ča​ka, a pred nama je i mno​go to​plih, svi​je​tlih dana na ri​je​ci. Pre​tva​raj​mo se zato kao da smo raz​bi​li vrč za​jed​no, te smo muž i žena, a Tot naš sin. Po​učit će ga nek ti go​vo​ri “Oče”, a meni “Maj​ko”. A on je ma​len i ubr​zo će za​‐ bo​ra​vi​ti, te mu to neće na​udi​ti... Tako ćemo ukras​ti bo​go​vi​ma iver ži​vo​ta, ko​jim ćemo ras​po​la​ga​ti kroz ovih ne​ko​li​ko dana. Zato neka ni tuga niti strah od su​traš​nji​ce i bu​‐ duć​nos​ti ne za​tam​nju​ju i ne po​mu​ću​ju našu sre​ću. Tako sam se os​lo​bo​dio svih zlih mis​li. Za​tva​rao sam oči pred bi​je​dom Egip​ta i pred iz​glad​nje​lim lju​di​ma u se​li​ma duž ri​ječ​nih oba​la. Ži​vio sam samo za onaj dan koji je do​la​zio. Ma​le​ni Tot bi ru​ka​ma ob​gr​lio moj vrat, stis​nuo svoj obraz uz moj i go​vo​rio mi “Oče”. Nje​go​vo njež​no ti​je​lo bilo je ra​dost mo​jim ru​ka​ma. Sva​ke sam noći osje​ćao Me​ri​ti​nu kosu na svom vra​tu. Dr​ža​la bi moje ruke u svo​ji​ma, a njen bi mi dah mi​lo​‐ vao lice. Bila mi je pri​ja​te​lji​com, te me nisu više mu​či​li ni​kak​vi zli sno​vi. Tako su dani pre​tje​ca​li... Hi​tro po​put daha mi​nu​li bi i nes​ta​ja​li za​uvi​jek. Ali neću više ka​zi​va​ti o tom pu​to​va​nju, jer me sje​ća​nje na nje​ga i na te dane bode u grlu po​put oš​tre plje​ve, a rosa iz mo​jih oči​ju kapa na ru​ko​pis i raz​ma​če slo​va... Čo​vjek ne bi ni​kad smio biti pre​vi​še sre​tan, jer ni​šta na ovom svi​je​tu nije pro​laz​ni​je, ne​uhvat​lji​vi​je i ne​s​hvat​lji​vi​je od ljud​ske sre​će.

7 Tako sam se vra​tio u Ahe​ta​ton. Ali sam se u me​đu​vre​me​nu pro​mi​je​nio i gle​dao na Ne​be​ski Grad dru​gim oči​ma. Sa svo​jim krh​kim i ša​re​nim ku​ća​ma, oba​sja​nim blje​šta​‐ vim sun​cem, is​pod du​bo​ke mo​dri​ne neba, grad mi je bio na​lik ne​kak​vom mje​hu​ru ili pro​laz​noj pri​ka​zi. Is​ti​na nije obi​ta​va​la ov​dje, već neg​dje iz​van Ahe​ta​to​na. Is​ti​na, to je bilo gla​do​va​nje, pat​nja, bi​je​da i zlo​čin. Me​rit i Tot su se vra​ti​li u Tebu, od​no​se​ći so​bom i moje srce. Tako sam još je​dan​put otvo​re​no po​gle​dao na sve, oči​ma koje nisu bile zas​tr​te ve​lom. Po​gle​dao sam pot​pu​no hlad​no​krv​no. I sve što sam mo​gao vi​dje​ti, bilo je hrpa zala. Od mog po​vrat​ka nije mi​nu​lo mno​go dana, a is​ti​na je ne​smi​lje​no sti​gla u Ahe​ta​‐ 351

ton. Fa​ra​on Eh​na​ton mo​rao se s njom su​oči​ti, li​cem u lice, na te​ra​si Zlat​ne Kuće. Iz Mem​fi​sa je Ho​rem​heb pos​lao sku​pi​nu iz​bje​gli​ca iz Si​ri​je, u svoj nji​ho​voj bi​je​di, neka po​raz​go​va​ra​ju s fa​ra​onom. Pla​tio im je i pu​to​va​nje, a mis​lim kako ih je pri​tom na​pu​‐ tio neka pre​tje​ru​ju u iz​no​še​nju svo​jih ne​vo​lja. Bio je to stra​šan pri​zor u Ne​be​skom Gra​du, kada su se po​ja​vi​li. Ugle​dav​ši ih, od​lič​ni​ci s dvo​ra su se od​mah raz​bo​lje​li i za​‐ tvo​ri​li u svo​je kuće. Stra​ža je pak od​mah za​tvo​ri​la vra​ta Zlat​ne Kuće. Glas​no su vi​ka​‐ li, uda​ra​li u vra​ta i ba​ca​li ka​me​nje na zi​di​ne, sve dok ih fa​ra​on nije čuo, pa ih je pri​‐ mio u unu​tar​njem dvo​ri​štu. – Pos​lu​šaj s na​ših raz​bi​je​nih i ras​kr​va​re​nih us​ni​ca krik svo​ga na​ro​da! – vi​ka​li su. – U zem​lji Ke​met moć i vlast su tek sje​na, koja leb​di na rubu gro​ba! A uz grm​lja​vi​nu pro​boj​nih ov​no​va i ši​šta​nje pla​me​nih je​zi​ka, teče krv onih koji su vje​ro​va​li u tebe i koji su po​la​ga​li svo​je nade u spas iz tvo​jih ruku! Po​di​gli su svo​je osa​ka​će​ne ruke pre​ma fa​ra​ono​vom zlat​nom iz​bo​ju, gdje je no sje​‐ dio u pri​jes​to​lju, te su ma​šu​ći pa​tr​lj​ci​ma do​vi​ki​va​li: – Po​gle​daj naše ruke, fa​ra​onu Eh​na​ton!... Po​gle​daj!... Gdje su naše ruke? Gur​nu​li su na​pri​jed lju​de ko​ji​ma su bile is​ko​pa​ne oči, te su kro​či​li tap​ka​ju​ći. Gur​‐ nu​li su na​pri​jed i star​ce, ko​ji​ma su bili iš​ču​pa​ni je​zi​ci, pa su im ra​zjap​lje​na usta bila praz​na i mo​gli su tek grg​lja​ti i is​pu​šta​ti ne​uobli​če​ne kri​ko​ve. – Ne pi​taj za naše žene i kće​ri! – vi​ka​li su dru​gi. – Jer nji​ho​va je kob, pod ru​kom Azi​ru​ovih rat​ni​ka i He​ti​ta, gro​zo​mor​ni​ja i od smr​ti. Is​ko​pa​li su nam oči i odre​za​li ruke, a dru​gi​ma iš​ču​pa​li je​zi​ke!... Samo zato, jer smo ti vje​ro​va​li, fa​ra​one Eh​na​to​nu! Fa​ra​on je skrio lice ru​ka​ma, drh​te​ći od sla​bos​ti. Za​tim im je go​vo​rio o Ato​nu... Na to su mu uz​vra​ti​li straš​nim smi​je​hom i po​ru​ga​ma, vi​ču​ći: – Vrlo do​bro zna​mo, kako si svoj križ ži​vo​ta pos​lao i na​šim ne​pri​ja​te​lji​ma. Oni ga vje​ša​ju o vrat svo​jim ko​nji​ma! A u Je​ru​za​le​mu su od​sjek​li sto​pa​la tvo​jim sve​će​ni​ci​ma, te od njih tra​ži​li neka po​ska​ku​ju od ra​dos​ti, u čast i sla​vu tvog boga! Na te je ri​je​či fa​ra​on Eh​na​ton straš​no krik​nuo. Nje​go​va sve​ta bo​lest ga je iz​no​va na​pa​la. Stao se gr​či​ti, te je iz​gu​biv​ši svi​jest pao sa svog pri​jes​to​lja na tlo. Kad su stra​‐ ža​ri to vi​dje​li, upla​ši​li su se i htje​do​še po​tje​ra​ti si​rij​ske be​skuć​ni​ke. Ovi su se, pak, u svom oča​ju opi​ra​li. Ali voj​ni​ci su voj​ni​ci, bez ob​zi​ra koga slu​že. I sila je nji​hov je​di​ni na​čin go​vo​ra. Tako su na​sr​nu​li na ne​volj​ni​ke, pa je krv po​tek​la i obi​la​to na​to​pi​la to ka​me​njem po​plo​ča​no unu​tar​nje dvo​ri​šte Zlat​ne Kuće... A sva tru​pla po​bi​je​nih stra​ža​ri su, po krat​kom pos​tup​ku, od​ni​je​li i ba​ci​li u ri​je​ku. Kro​ko​di​li, sli​je​de​ći fa​ra​ona, po​nov​‐ no su doš​li na svo​je... Kra​lji​ca Ne​fer​ti​ti, te nje​ne kće​ri Me​ri​ta​ton, bo​les​na Me​ke​ta​ton i ma​le​na An​he​se​na​‐ ton, taj su pri​zor pro​ma​tra​le s gor​njeg di​je​la Zlat​ne Kuće. S tog su mjes​ta mo​gle sve toč​no vi​dje​ti. Tako su se one, po prvi puta u svom ži​vo​tu, su​oči​le sa stra​hom i smr​ću, tim straš​nim i ne​smi​lje​nim plo​do​vi​ma i pra​ti​te​lji​ma rata. Na​re​dio sam neka fa​ra​ona umo​ta​ju u vlaž​no plat​no. Kad se osvi​jes​tio, dao sam mu umi​ru​ju​ći na​pi​tak. Na​pad ko​jeg je pre​tr​pio bio je to​li​ko te​žak, pa sam stra​ho​vao čak i 352

za sam nje​gov ži​vot. Zas​pao je, ali mu san nije do​nio opo​rav​ka. Kad se pro​bu​dio, lice mu je bilo pe​pe​ljas​to​si​vo, a oči pod​li​ve​ne krv​lju od straš​ne gla​vo​bo​lje. – Si​nu​he, moj pri​ja​te​lju! – re​kao mi je. – Ovo​me mo​ra​mo sta​ti na kraj! Ho​rem​heb mi je re​kao kako poz​na​ješ Azi​rua. Pođi zato k nje​mu i kupi mir. Kupi mir Egip​tu, pa ma​kar to od​ne​se svo zla​to koje po​sje​du​jem i osi​ro​ma​ši ci​je​lu zem​lju... – Fa​ra​one Eh​na​ton – od​vra​tio sam, žes​to​ko se pro​ti​ve​ći nje​go​voj na​mis​li. – Po​ša​lji svo​je zla​to Ho​rem​he​bu i on će ubr​zo ku​pi​ti mir kop​lji​ma i boj​nim ko​li​ma... A Egi​pat neće pre​tr​pje​ti sra​mo​tu i iz​gu​bi​ti čast! – U ime Ato​na, Si​nu​he! – us​klik​nuo je, dr​že​ći gla​vu ru​ka​ma. – Zar ne mo​žeš uvi​‐ dje​ti? Mrž​nja po​bu​đu​je novu mrž​nju, ne​pri​ja​telj​stvo nova ne​pri​ja​telj​stva, od​maz​da nove od​maz​de, a pro​li​je​va​nje krvi rađa nova pro​li​je​va​nja krvi, dok se svi ne uto​pi​mo u krvi! Ka​kav je pro​bi​tak i po​moć žr​tva​ma, ako se nji​ho​ve pat​nje osve​ti za​da​va​njem pat​nji dru​gi​ma? Ovo pri​ča​nje o sra​mo​ti i čas​ti nije ni​šta dru​go do pre​dra​su​da. Za​po​‐ vi​je​dam ti: pođi Azi​ruu i kupi mi mir! – Fa​ra​one Eh​na​ton – re​koh pres​trav​ljen. – Is​ko​pat će mi oči i iš​ču​pa​ti je​zik mno​go pri​je nego li se uop​će us​pi​jem pri​bli​ži​ti Azi​ruu! Tako neću ni ima​ti pri​li​ku za pre​no​še​‐ nje po​ru​ke i raz​go​vor s njim. A nje​go​vo pri​ja​telj​stvo mi pri​tom neće biti ni od kak​vo​‐ ga pro​bit​ka, jer ga je za​si​gur​no do sada već za​bo​ra​vio. Ni​sam ni svik​nut na na​po​re rata, ko​jeg se čak jako bo​jim... Moji su udo​vi ot​vrd​nu​li, a moje su kret​nje spo​ri​je nego ra​ni​je. Osim toga, ne mogu ni re​da​ti iz​ri​ča​je ono​li​ko vje​što i ne​is​kre​no, po​put dru​gih koji su se uči​li la​ži​ma još od dje​tinj​stva, te ti slu​že bra​ne​ći tvoj pro​bi​tak na dvo​ro​vi​ma dru​gih kra​lje​va... Po​ša​lji zato ne​kog dru​gog po​sred​ni​ka, že​liš li pos​ti​ći mir, a ne mene! – Pođi kako sam ti za​po​vje​dio! – bio je on ne​po​pust​lji​vo tvr​do​glav. – Fa​ra​on je go​‐ vo​rio!!! A meni su još uvi​jek pred oči​ma bile iz​bje​gli​ce, okup​lje​ne u dvo​ri​štu pa​la​če. Nji​ho​‐ va raz​bi​je​ne, na​tu​če​ne i ras​kr​va​re​ne us​ni​ce, praz​ne očne dup​lje, pa​tr​lj​ci nji​ho​vih ruku... Zato sam bio kraj​nje ne​s​klon na pu​to​va​nje u Si​ri​ju. Po​šao sam svom domu, smje​ra​ju​ći leći u kre​vet i hi​ni​ti bo​lest sve dok fa​ra​on ne za​bo​ra​vi svo​ju na​mi​sao. Na putu kući me je, me​đu​tim, pre​sreo moj slu​ga. S ne​kim iz​ne​na​đe​njem u gla​su pri​op​ćio mi je: – Baš do​bro te si na​išao, moj gos​po​da​ru Si​nu​he! Iz Tebe je upra​vo pris​pio brod i so​bom do​nio neku ženu po ime​nu Me​hu​ne​fer. Kaže, pri​ja​te​lji​ca ti je?! Čeka te u tvo​joj kući, ure​še​na po​put mla​den​ke. A kuća ti je sva za​pah​nu​ta mi​ri​som nje​nih po​ma​da! Okre​nuo sam se na mjes​tu, kao da me je osa ubo​la ili škor​pi​ja štip​nu​la! I pu​nom sam br​zi​nom ute​kao na​trag u Zlat​nu Kuću... Tko zna što je moj ubo​gi slu​ga po​mis​lio o mome vla​da​nju. Prem​da, to me nije oso​bi​to za​bri​nu​lo, jer slu​ge i ona​ko ne​ma​ju do​‐ bro miš​lje​nje o vla​da​nju svo​jih gos​po​da​ra, a po​čes​to se ni​če​mu više i ne čude. Ule​tjev​ši pred fa​ra​ona, za​di​ha​no sam mu re​kao: – Neka bude, kako si re​kao! Poći ću u Si​ri​ju. A ako mi se ne​kak​vo zlo do​go​di i stra​‐ dam, neka moja krv pad​ne na tvo​ju gla​vu! I ako već mo​ram poći, neka to bude od​‐ 353

mah. Zato neka tvo​ji pi​sa​ri pri​pra​ve po​treb​ne plo​či​ce s vje​ro​daj​ni​ca​ma, koje po​t​vr​đu​‐ ju moj po​lo​žaj i ov​las​ti... Jer, Azi​ru oso​bi​to štu​je gli​ne​ne plo​či​ce... Dok su se kra​lje​vi pi​sa​ri za​bav​lja​li iz​ra​dom vje​ro​daj​ni​ca, ja sam po​hi​tao u ra​di​oni​‐ cu mog pri​ja​te​lja Tut​mo​zi​sa. Na​ime, svo​je​dob​no sam ga na​šao kao ki​pa​ra u Ahe​ta​to​‐ nu. On mi je bio pri​ja​te​ljem i nije me na​pus​tio kad sam bio u ne​vo​lji. Vi​đa​li smo se u Ne​be​skom Gra​du, po​s​ljed​nji put kad je u Ahe​ta​ton do​šao Ho​rem​heb, že​le​ći is​ho​di​ti od fa​ra​ona Eh​na​to​na odo​bre​nje za obra​nu onih di​je​lo​va Si​ri​je koji su još bili u egi​pat​‐ skim ru​ka​ma. Pos​li​je bez​us​pješ​nog raz​go​vo​ra s fa​ra​onom, po​tra​ži​li smo za​jed​no Tut​‐ mo​zi​sa radi za​jed​nič​ke utje​he u nje​go​vom do​brom vin​skom po​dru​mu. A htje​li smo ga pod​sje​ti​ti i na sta​ro obe​ća​nje, kako će iz​ra​di​ti Ho​rem​he​bov kip za nje​go​vo rod​no mjes​to Het​net​sut. Ali, od po​vrat​ka iz Tebe, ni​sam su​sreo Tut​mo​zi​sa... Sada sam ga za​‐ te​kao kako upra​vo do​vr​ša​va kip Ho​rem​he​ba, is​kle​san iz sme​đeg pješ​ča​ni​ka, a po pra​‐ vi​li​ma nove umjet​nos​ti. Dje​lo​vao je vrlo vjer​no i ži​vot​no, ali po mom je miš​lje​nju Tut​mo​zis pre​tje​rao gle​de obuj​ma mi​ši​ca na ru​ka​ma i ši​ri​ne prsa. Zato je Ho​rem​he​bov kip više pod​sje​ćao na ne​kak​vog rva​ča nego na glav​nog za​po​vjed​ni​ka fa​ra​ono​vih sna​‐ ga i dvor​skog dos​to​jans​tve​ni​ka. No u sa​mom biću nove umjet​nos​ti bilo je baš to pre​‐ tje​ri​va​nje u sve​mu, pa čak i do ruž​no​će, jer je to bio njen na​čin iz​no​še​nja is​ti​ne. Sta​ra je umjet​nost pri​kri​va​la sve ono što je bilo ruž​no na čo​vje​ku, te ga po​ka​zi​va​la s nje​go​‐ ve naj​bo​lje stra​ne... A nova je umjet​nost na​gla​ša​va​la baš ono što je na čo​vje​ku bilo naj​ruž​ni​je, samo da se ne bi za​ne​ma​ri​lo i za​obiš​lo is​ti​nu. Ne znam i ne mogu reći, pred​stav​lja li pre​tje​ra​no is​ka​zi​va​nje čo​vje​ko​ve ruž​no​će baš neku oso​bi​tu lju​bav za is​‐ ti​nom... Ali Tut​mo​zis je mis​lio kako on to zna, a ja mu ni​sam htio pri​go​va​ra​ti i ras​‐ prav​lja​ti se s njim, jer mi je bio pri​ja​te​ljem. Obri​sao je kip mo​krom kr​pom, že​le​ći po​ka​za​ti i is​ta​ći ko​li​ko se li​je​po i ve​li​čaj​no sja​ji pješ​ča​nik na Ho​rem​he​bo​vim mi​ši​ca​ma, te ko​li​ko se boja ka​me​na do​bro sla​že s bo​jom Ho​rem​he​bo​ve puti. Osmo​triv​ši za​do​volj​no svo​je dje​lo, re​kao mi je: – Na​mje​ra​vam pu​to​va​ti s to​bom do Het​ne​su​ta, te uze​ti kip sa so​bom, jer se že​lim os​vje​do​či​ti o tome gdje će sta​ja​ti... To sva​ka​ko mora biti u mjes​nom hra​mu, na mjes​tu koje od​go​va​ra vi​so​kom Ho​rem​he​bo​vom po​lo​ža​ju i ugle​du, a isto tako i mo​jem ki​par​‐ skom stup​nju. Da, poći ću s to​bom, Si​nu​he, da bi mi pu​tem vje​tar s ri​je​ke is​pu​hao vin​ske pare iz gla​ve, na​kup​lje​ne u Ahe​ta​to​nu. Jer, ruke mi se tre​su pod te​ži​nom bata i dli​je​ta, a srce mi na​gri​za vru​ći​ca... Pi​sa​ri su mi do​ni​je​li gli​ne​ne plo​či​ce i po​tre​ban no​vac, sve. to po​pra​će​no s fa​ra​ono​‐ vim bla​gos​lo​vom. I čim je Ho​rem​he​bov kip pre​ne​sen na brod, po​dig​nu​ta su je​dra i mi smo se ot​pu​ti​li niz ri​je​ku. Svom sam slu​zi iz​dao na​log neka po​tra​ži Me​hu​ne​fer i pri​‐ op​ći joj kako sam oti​šao u Si​ri​ju, u rat, te tamo po​gi​nuo. Osje​ćao sam pri​tom, u tome baš i nema mno​go ne​toč​nos​ti, jer sam se uis​ti​nu bo​jao mo​gu​će sko​re smr​ti na tom pu​‐ to​va​nju; i to smr​ti na stra​šan na​čin. Slu​zi sam za​po​vje​dio i nek ot​pra​ti Me​hu​ne​fer, sa svim uobi​ča​je​nim zna​ci​ma što​va​nja, i smjes​ti je na prvi brod koji po​la​zi za Tebu. Ne us​pi​je li mu to mi​lom, odo​brio sam i upo​ra​bu sile. Sve sam po​ja​čao još i pri​jet​njom, 354

re​kav​ši: "Vra​tim li se ko​jim slu​ča​jem kući, u što baš i ne vje​ru​jem, te u njoj za​tek​nem Me​hu​ne​fer, za​po​vje​dit ću neka se iz​bi​ču​ju svi ro​bo​vi i slu​ge. I svo​jom ću im ru​kom odre​za​ti uše​sa i no​so​ve, te ih pos​la​ti u rud​ni​ke, gdje će os​ta​ti do kon​ca ži​vo​ta!” Slu​ga je do​nek​le sum​nji​ča​vo sas​lu​šao tu moju iz​ja​vu. Ali, po​gle​dav​ši mi u oči, spoz​nao je moju le​de​nu od​luč​nost... I shva​tio kako to mis​lim kraj​nje oz​bilj​no. Zato se jako upla​šio i rev​no obe​ćao da će moja na​red​ba biti pro​ve​de​na. Tako sam, olak​šav​ši si mis​li i srce, odje​drio niz ri​je​ku, u druš​tvu s Tut​mo​zi​som. Bio sam ipak uvje​ren u iz​vjes​nost si​gur​ne smr​ti, koja me če​ka​la od ruke Azi​ru​ovih lju​di ili He​ti​ta. Zato ni​smo šte​dje​li vina. Tut​mo​zis mi je objas​nio kako nije uobi​ča​je​no šte​dje​ti vino pri od​la​sku u rat. A on je gle​de toga do​is​ta mo​gao go​vo​ri​ti s pu​nim pra​vom, jer se ro​dio u vo​jar​ni.

355

KNJI​GA XII

Vod​ni sat mje​ri vri​je​me 1

K

ao fa​ra​ono​vog pos​la​ni​ka, u Mem​fi​su me Ho​rem​heb do​če​kao sa svim po​čas​ti​ma, du​bo​ko mi se pok​lo​niv​ši. U gra​du je, na​ime, bilo mno​go dr​žav​nih služ​be​ni​ka koji su po​bje​gli iz Si​ri​je, za​tim ugled​nih Egip​ća​na, pos​la​ni​ka i zas​tup​ni​ka stra​‐ nih dr​ža​va, koje su bile uple​te​ne u rat. Zbog svih njih nije mo​gao iz​bje​ći oda​va​nje po​‐ čas​ti fa​ra​onu, u ovom slu​ča​ju u mo​joj oso​bi. Ali, čim smo os​ta​li sami, po​čeo se uda​ra​‐ ti zlat​nim bi​čem po nozi, te nes​trp​lji​vo upi​tao: – Ka​kav te to loš vje​tar tje​ra pa hi​taš kao fa​ra​onov pos​la​nik? I kak​vu je to li​čin​ku opet sni​je​la nje​go​va luc​kas​ta gla​va? Pri​op​ćio sam mu o svo​joj za​da​ći i pu​to​va​nju u Si​ri​ju, gdje po sva​ku ci​je​nu tre​bam ku​pi​ti mir od Azi​rua. Do​čuv​ši o tome, Ho​rem​heb je ogor​če​no prek​leo, spo​mi​nju​ći sve bo​go​ve. Čak je i svog so​ko​la po​čas​tio iz​ra​zi​ma koje ne bih že​lio po​no​vi​ti... ako ne mo​‐ ram. Po​tom mi je re​kao: – Ni​sam li nas​lu​ći​vao da će pot​ko​pa​ti sve moje na​mis​li i os​no​ve, koje sam pri​pre​‐ mao uz to​li​ko na​po​ra, bri​ge i tro​ško​va? Znaj, Egi​pat mi du​gu​je za​hval​nost što je Gaza još uvi​jek u na​šim ru​ka​ma, te time ima​mo mos​to​bran za voj​ne pot​hva​te pro​tiv Si​ri​je. Na da​lje, što da​ro​vi​ma, što pri​jet​nja​ma, pri​vo​lio sam Kre​ća​ne neka svo​jim boj​nim bro​do​vi​ma šti​te naše po​mor​ske pu​to​ve i veze s Ga​zom. Jer, tu su nam ci​lje​vi dje​li​mi​ce za​jed​nič​ki, bu​du​ći da bi jaka i neo​vis​na si​rij​ska udru​ga bila pri​jet​nja kret​skoj prev​las​ti na moru. Tre​baš zna​ti još ne​što. Kralj Azi​ru ima mno​go pos​la oko nad​zo​ra nad svo​jim sa​vez​ni​ci​ma. Isto tako, mno​gi si​rij​ski gra​do​vi sada me​đu​sob​no ra​tu​ju, na​kon što su Egip​ća​ni otje​ra​ni... A oni Si​rij​ci koji su iz​gu​bi​li do​mo​ve, svoj ime​tak, žene i dje​cu, udru​ži​li su se sada u dra​go​vo​ljač​ke čete, koje nad​zi​ru pus​ti​nju od Gaze do Ta​ni​sa! Što je naj​hit​ni​je, u su​ko​bu su s Azi​ru​ovim pos​troj​ba​ma. Na​oru​žao sam ih egi​pat​skim oruž​jem, a pri​dru​ži​li su im se mno​gi odvaž​ni lju​di iz Egip​ta, ra​ni​ji voj​ni​ci, raz​boj​ni​ci, bje​gun​ci iz rud​ni​ka... Svi su oni poš​li bra​ni​ti Egi​pat, stav​lja​ju​ći u pus​ti​nji svoj ži​vot na koc​ku. Ra​zum​lji​vo je pri​tom što ti lju​di ra​tu​ju pro​tiv cje​lo​kup​nog sta​nov​niš​tva na tom po​dru​čju, snab​di​je​va​ju se na licu mjes​ta, u zem​lji u ko​joj bjes​ni rat, te uni​šta​va​ju sve živo. Ali, to je i do​bro, jer stva​ra​ju više ne​pri​li​ka Si​ri​ji nego nama. Zato ih i ops​krb​lju​‐ 356

je​mo oruž​jem i ži​tom. Naj​važ​ni​ja vi​jest je, ipak, to što su He​ti​ti ko​nač​no svo​jom pu​‐ nom sna​gom na​sr​nu​li na kra​lje​vi​nu Mi​ta​ni. Pot​pu​no su ih po​ra​zi​li, mi​tan​ski na​rod iz​‐ bri​sa​li s lica zem​lje, a kra​lje​vi​na Mi​ta​ni više ne pos​to​ji. Ipak, he​tit​ske su čete tamo za​‐ okup​lje​ne svo​jom po​bje​dom. S dru​ge stra​ne, uz​ne​mi​ri​la se Ba​bi​lo​ni​ja, pa na​oru​ža​va svo​je čete radi ču​va​nja vlas​ti​tih gra​ni​ca. Zato He​ti​ti ne mogu pru​ži​ti ve​li​ku po​moć zem​lji Amur​ru ni nje​nom kra​lju Azi​ruu. Kad bi bio mu​dar, Azi​ru bi se bo​jao He​ti​ta, na​kon što su po​ko​ri​li Mi​ta​ni​ju, koja je Si​ri​ji bila šti​tom pre​ma He​ti​ti​ma. Zato je ovaj mir, ko​jeg nudi fa​ra​on, Azi​ruu do​bro do​šao... Mir bi mu po​da​rio vri​je​me za uč​vr​š​ći​va​‐ nje svo​jih po​lo​ža​ja i ko​va​nje no​vih os​no​va. Daj mi pola go​di​ne, a mo​žda i ma​nje, pa ću Egip​tu pri​ba​vi​ti čas​tan mir. S pje​va​ju​ćim stri​je​la​ma i tut​nja​vom boj​nih kola pri​si​lit ću Azi​rua na strah pred egi​pat​skim bo​go​vi​ma! – Ali, ne mo​žeš ra​to​va​ti, Ho​rem​heb – pri​mi​je​tio sam. – Fa​ra​on ti je to iz​ri​je​kom za​bra​nio. Zato ti neće dati ni zla​ta, po​treb​nog za vo​đe​nje rata. – Plju​jem ja na nje​go​vo zla​to – odre​zao je on. – Uzeo sam zaj​mo​ve na sve stra​ne. To​li​ko sam se za​du​žio da sam po​put pro​sja​ka. A sve to kako bih opre​mio voj​sku u Ta​‐ ni​su. Te su čete, do​du​še, si​ro​tinj​ske... Nji​ho​va boj​na kola su jad​na, a ko​nji hro​mi. I nes​pret​ni su u uprav​lja​nju boj​nim ko​li​ma. Ipak, za​jed​no s dra​go​vo​ljač​kim če​ta​ma, a pod mo​jim za​po​vjed​niš​tvom, mo​gle bi pos​ta​ti vr​šak kop​lja koji bi pro​dro u samo srce Si​ri​je, pa čak i do Je​ru​za​le​ma, a mo​žda i do Me​gi​de. Zla​to sam uzaj​mio od svih imuć​‐ nih Egip​ća​na, koji su sve bo​ga​ti​ji, te se na​pu​ha​va​ju po​put kras​ta​vih žaba, dok na​rod trpi i ste​nje pod bre​me​nom po​re​za i pri​re​za, gla​du​ju​ći i na rubu smr​ti. Od tih bo​ga​ta​‐ ša sam uzeo zla​to, pro​pi​sav​ši sva​kom ko​li​ko ga mora dati. I dali su ga rado, jer sam im obe​ćao pe​ti​nu iz​no​sa kao go​diš​nje ka​ma​te. Me​đu​tim, baš me za​ni​ma iz​gled nji​ho​vih lica, po​ja​ve li se jed​no​ga dana i za​tra​že svo​je ka​ma​te i glav​ni​cu, te čuju što ću im od​‐ go​vo​ri​ti! Sve sam to či​nio samo zato jer sam smje​rao spa​si​ti Si​ri​ju za Egi​pat. Pa ipak, prem​da im ne mis​lim vra​ća​ti uzajm​lje​no zla​to, naj​ve​ći će pro​bi​tak iz​vu​ći upra​vo bo​‐ ga​ta​ši. I to zato jer oni uvi​jek iz​vu​ku naj​vi​še iz sva​kog rata i pli​je​na. Naj​čud​ni​je je u sve​mu, što bi oni za​ra​di​li i u slu​ča​ju ako bi Egi​pat iz​gu​bio rat... Zato mi nije ni naj​ma​‐ nje žao što su os​ta​li bez svo​ga zla​ta. Te su ga po​je​di​nos​ti oras​po​lo​ži​le, pa se sr​dač​no na​smi​jao. Po​nov​no mi je po​lo​žio ruku na rame i na​zvao me svo​jim pri​ja​te​ljem. Ipak, usko​ro se iz​no​va uoz​bi​ljio i re​kao, s mrač​nim iz​ra​zom na licu: – Tako mi so​ko​la, Si​nu​he! Valj​da ne mis​liš uni​šti​ti sav moj trud i pos​tig​nu​ća, moje os​no​ve i ci​lje​ve... Od​la​ze​ći u Si​ri​ju kao mi​ro​tvo​rac? – Pu​tu​jem po na​lo​gu i za​po​vi​je​di fa​ra​ona, oprem​ljen svim plo​či​ca​ma po​treb​nim za skla​pa​nje mira. No, do​bro mi je doš​la oba​vi​jest kako i Azi​ru ovo​ga tre​na želi mir. U tom će slu​ča​ju biti pri​pra​van sklo​pi​ti ga uz uvje​te koji su za nas po​volj​ni​ji. Na tu moju iz​ja​vu Ho​rem​heb je dos​lov​ce po​bjes​nio. Udar​cem noge pre​vr​nuo je sje​‐ da​li​cu i za​vi​kao: – Ku​piš li od Azi​rua ta​kav mir, na sra​mo​tu Egip​ta, uis​ti​nu ću ti po po​vrat​ku dati 357

ode​ra​ti kožu i ba​ci​ti te kro​ko​di​li​ma! Pri​se​žem ti na to, ma ko​li​ko mi bio pri​ja​te​ljem! Pođi, dak​le, raz​go​va​raj s Azi​ru​om o Ato​nu. Hini pros​to​duš​nost, reci kako je fa​ra​on u svo​joj bes​kraj​noj do​bro​ti spre​man biti mi​los​tiv pre​ma nje​mu! Azi​ru ti, da​ka​ko, neće po​vje​ro​va​ti, jer je pre​pre​den. Ali zato će sam sebe uvu​ći u is​ku​še​nje, pri​je nego te pus​ti oti​ći. Po​ga​đat će se, cjen​ka​ti, ona​ko kako to samo Si​rij​ci zna​ju. Is​to​dob​no će ti pu​ni​ti i oči i uši svim mo​gu​ćim i ne​mo​gu​ćim la​ži​ma. Ali stal​no imaj na umu jed​no: ni u ko​jem slu​ča​ju ne smi​ješ mu us​tu​pi​ti Gazu! Reci mu i kako fa​ra​on nije od​go​vo​ran za dra​go​vo​ljač​ke čete i nji​ho​vo pljač​ka​nje. Jer, te sna​ge ni pod ko​jim uvje​ti​ma neće po​lo​‐ ži​ti svo​je oruž​je. Oni ne daju ni pre​bi​tog nov​či​ća za fa​ra​ono​ve plo​či​ce... Za njih ću se ja po​bri​nu​ti, kada dođe pra​vi tre​nu​tak. Da​ka​ko, to ne tre​baš reći Azi​ruu. Reci mu kako su to do​bri, krot​ki i strp​lji​vi lju​di koje je zas​li​je​pi​la ža​lost, te će si​gur​no dra​go​‐ volj​no za​mi​je​ni​ti svo​ja kop​lja pas​tir​skim šta​po​vi​ma, čim se ugla​vi i pot​pi​še mir. No ne uv​la​či u obe​ća​nja Gazu! Uči​niš li to, ode​rat ću ti kožu vlas​ti​tim ru​ka​ma. Jer, to​li​ko sam pat​nji pre​tr​pio, to​li​ko zla​ta ras​pr​šio po pi​je​sku, to​li​ko sam svo​jih naj​bo​ljih uho​da žr​tvo​vao! A sve samo zato kako bih na​veo Gazu neka otvo​ri svo​ja vra​ta Egip​tu. U Mem​fi​su sam os​tao ne​ko​li​ko dana, ras​prav​lja​ju​ći s Ho​rem​he​bom o uvje​ti​ma za skla​pa​nje mira i us​put se sva​đa​ju​ći s njim. Su​sreo sam se i s pos​la​ni​ci​ma s Kre​te i iz Ba​bi​lo​ni​je, te s mi​tan​skim ugled​ni​ci​ma koji su po​bje​gli iz svo​je zem​lje. Iz tih sam raz​‐ go​vo​ra slo​žio spoz​na​ju o sve​mu što se zbi​lo, te sam bio pun strem​lje​nja, čas​to​hlep​lja i lju​bo​pit​lji​vos​ti, os​vje​do​čen kako sam po prvi puta va​žan či​ni​telj u ve​li​koj igri, u ko​joj su ulo​zi kobi lju​di i gra​do​va. Ho​rem​heb je bio u pra​vu... U tre​nu​tač​nim okol​nos​ti​ma, mir je bio mno​go vrjed​ni​ji dar Azi​ruu nego Egip​tu. Ali, vo​de​ći ra​ču​na o sve​mu što se zbi​va​lo u svi​je​tu, ta​kav bi mir bio samo kra​će ili ne​što du​lje pri​mi​rje. Ta, čim bi sre​dio pri​li​ke i od​no​se u Si​ri​ji, Azi​ru bi za​si​gur​no po​nov​no kre​nuo pro​tiv Egip​ta. Si​ri​ja je, na​ime, bila klju​čem svi​je​‐ ta. Egi​pat, zbog svo​je vlas​ti​te si​gur​nos​ti, a na​kon što su He​ti​ti uni​šti​li kra​lje​vi​nu Mi​ta​‐ ni, nije mo​gao do​pus​ti​ti pad Si​ri​je pod vlast ne​kog ne​po​uz​da​nog, ne​pri​ja​telj​ski nas​tro​‐ je​nog i još k tome zla​tom pot​kup​lji​vog sa​ve​za. Bu​duć​nost je sada ovi​si​la o tome hoće li He​ti​ti, na​kon što su uč​vr​sti​li svo​ju vlast u Mi​ta​ni​ji, kre​nu​ti na Ba​bi​lo​ni​ju ili na Egi​‐ pat kroz Si​ri​ju. Ra​zum je upu​ći​vao na smjer nji​ho​va na​di​ra​nja, dak​le smje​rom gdje je ot​por ma​nji. A Ba​bi​lo​ni​ja se na​oru​ža​va​la, dok je Egi​pat za​ne​ma​rio svo​ju voj​sku i bio sla​bo na​oru​žan... He​ti​ti su, ne​dvoj​be​no, bili ne​ugo​dan sa​vez​nik za sva​kog, ali ipak su po​ma​ga​li Azi​rua. Kao he​tit​ski sa​vez​nik, imao je Azi​ru iza sebe silu. A od sa​ve​za s Egip​tom, pro​tiv He​ti​ta, oprav​da​no je za​zi​rao, dok je god u Egip​tu na vlas​ti bio fa​ra​on Eh​na​ton, jer bi time iza sebe, umjes​to pot​po​re, do​bio samo pus​tinj​ski pi​je​sak. Sve sam to spoz​nao i pred tim tri​jez​nim saz​na​njem ras​pli​nu​le su se sve stra​ho​te rata. Ni​sam više mis​lio na po​ža​re i dim za​pa​lje​nih gra​do​va, na ljud​ske lu​ba​nje kako tru​nu po bo​ji​šti​ma, a ni na bje​gun​ce koji su ja​ti​mi​ce pro​sja​či​li po uli​ca​ma Mem​fi​sa. Ni​sam se više oba​zi​rao ni na mi​tan​ske od​lič​ni​ke, koji su pro​da​va​li svoj na​kit i svo​je dra​gu​lje, kako bi mo​gli ku​pi​ti vino, a svo​jim su du​gim i vit​kim pr​sti​ma do​ti​ca​li crnu 358

zem​lju iz Na​ha​re, koju su do​ni​je​li u svo​jim rup​ci​ma... Ho​rem​heb me je na​pu​tio o naj​po​des​ni​jem mjes​tu za sas​ta​nak s Azi​ru​om. Oci​je​nio je naj​bo​ljim pre​djel iz​me​đu Ta​ni​sa i Gaze, gdje su Azi​ru​ova boj​na kola pro​go​ni​la dra​‐ go​vo​ljač​ke čete. Za​tim mi je opi​sao i pri​li​ke u Smir​ni, na​bra​ja​ju​ći kuće koje su bile spa​lje​ne ti​je​kom op​sa​de, te je na​veo ime​na ugled​ni​ka koji su bili po​bi​je​ni. Is​kre​no sam se za​ču​dio kako on sve to zna... Tada me je iz​vi​jes​tio o svo​jim uho​da​ma koje su po​sje​‐ ti​le si​rij​ske gra​do​ve i sli​je​di​le Azi​ru​ove čete pod krin​kom gu​ta​ča ma​če​va, glu​ma​ca, pret​ka​zi​va​ča sre​će, pro​da​va​ča piva ili tr​go​va​ca ro​bo​vi​ma. Priz​nao mi je kako su i Azi​‐ ru​ove uho​de do​la​zi​le čak do Mem​fi​sa, te su iz​da​ju​ći se za žre​ce, pro​da​va​če piva ili na​‐ kup​ce rat​nog pli​je​na, sli​je​di​le dra​go​vo​ljač​ke čete i po​gra​nič​ne op​hod​nje. Azi​ru je radi uho​đe​nja unaj​mio čak i sve​će​ni​ce bo​ži​ce Ištar, a te su mo​gle bile naj​o​pas​ni​je jer su, za​bav​lja​ju​ći se s egi​pat​skim čas​ni​ci​ma i za​po​vjed​ni​ci​ma, mo​gle doz​na​ti mno​ge za njih važ​ne stva​ri. Sre​ćom, sla​bo su se ra​zu​mje​le u voj​na pi​ta​nja, pa nisu mno​go na​udi​le. Bilo je čak i dvoj​nih uho​da, koje su slu​ži​le i Ho​rem​he​bu i Azi​ruu. Ho​rem​heb je čak priz​nao kako su ti bili naj​pa​met​ni​ji, jer im nije pri​je​ti​la opas​nost ni s jed​ne stra​ne... Tako su os​ta​ja​li dugo živi i go​mi​la​li zla​to. Od Ho​rem​he​bo​vih sam čas​ni​ka, a i od bje​gu​na​ca, do​čuo zas​tra​šu​ju​će pri​po​vi​jes​ti o Azi​ru​ovim voj​ni​ci​ma. A i o dra​go​vo​ljač​kim če​ta​ma! Od toga mi je srce zas​ta​ja​lo, a ko​‐ lje​na se pre​tva​ra​la u vodu, kako se tre​nu​tak mog od​la​ska bli​žio. – Sam od​lu​či, ho​ćeš li poći kop​ne​nim ili mor​skim pu​tem – objas​nio mi je Ho​rem​‐ heb. – Iz​a​be​reš li mor​ski put, mo​gli bi te do Gaze pra​ti​ti kret​ski boj​ni bro​do​vi. Pri​tom je mo​gu​će, ta bi za​šti​ta bila samo pri​vid​na, pa bi Kre​ća​ni utek​li čim bi opa​zi​li si​don​‐ ske i tir​ske boj​ne bro​do​ve, koji ču​va​ju more oko Gaze i pris​tup gra​du s mora. U tom bi slu​ča​ju imao vrlo skro​man iz​bor. Ako bi se hra​bro bo​rio, brod bi ti po​to​pi​li, a tebe ubi​li. Ako se pak ne bi hra​bro bo​rio, brod bi bio za​rob​ljen, a ti bi pos​tao ves​lač na si​‐ rij​skom boj​nom bro​du. A tamo bi iz​dah​nuo već za ne​ko​li​ko dana, pod udar​ci​ma biča ili od sun​če​ve vru​ći​ne. Ipak, bu​du​ći da si Egip​ća​nin i još k tome od​lič​nik, vje​ro​jat​ni​je je da bi ti ži​vom ode​ra​li kožu, obje​si​li je o svo​je šti​to​ve, a kad se osu​ši od nje na​pra​vi​li tor​be za tr​ž​ni​cu. Me​đu​tim, ne že​lim te uz​ne​mi​ra​va​ti, jer se ipak može do​go​di​ti, pa živ dos​pi​ješ u Gazu. To je ne​dav​no us​pje​lo jed​nom čam​cu s oruž​jem, ali je zato brod koji je pre​vo​zio žito, bio po​top​ljen. A kako ćeš iz op​sjed​nu​te Gaze sti​ći do Azi​rua? E, to mi je uis​ti​nu ve​li​ka za​go​net​ka... – Mo​žda je bo​lje, ako pu​tu​jem kop​ne​nim pu​tom – ne​ka​ko sam us​pio ne​volj​no pro​‐ tis​nu​ti kroz us​ni​ce, sav za​trav​ljen Ho​rem​he​bo​vim na​ga​đa​nji​ma i opi​si​ma. Ok​li​je​va​ju​‐ ći sam ga gle​dao. Ho​rem​heb je po​t​vrd​no kim​nuo gla​vom i objas​nio: – Do Ta​ni​sa ćeš sti​ći bez po​te​ško​ća. Za​po​vje​dit ću neka te na dalj​njem putu pra​ti četa ba​ca​ča ko​pa​lja i sku​pi​na boj​nih kola. Ali, kad do​đeš u do​dir s Azi​ru​ovim če​ta​ma, oni će brzo po​bje​ći i os​ta​vi​ti te sa​mog u pus​ti​nji. Tada ćeš os​ta​ti pre​pu​šten sam sebi, a to se ne može iz​mi​je​ni​ti... U tom slu​ča​ju vi​dim više mo​guć​nos​ti. Jed​na je da te Azi​ru​‐ ovi voj​ni​ci, kad shva​te kako si Egip​ća​nin i od​lič​nik, na he​tit​ski na​čin na​tak​nu na ko​lac 359

i oba​ve nu​ždu po tvo​jim gli​ne​nim plo​či​ca​ma. A mo​gu​će, una​toč svo​joj prat​nji, pad​neš u ruke pri​pad​ni​ka dra​go​vo​ljač​kih četa. Oni će te op​ljač​ka​ti i svu​ći do gole kože, a po​‐ tom upreg​nu​ti u mlin​sko ka​me​nje sve dok te ne us​pi​jem ot​ku​pi​ti zla​tom. Ali za​pra​vo ne vje​ru​jem da bi iz​dr​žao to​li​ko dugo, jer je tvo​ja koža svi​je​tla, pa bi te​ško pod​no​si​la sun​če​ve zra​ke... A i bi​če​vi su im od kože vo​den​ko​nja. Do​du​še, na​kon što te oro​be, mo​‐ žda ti od​mah ras​po​re tr​buh kop​lji​ma i os​ta​ve te ga​vra​ni​ma i str​vi​na​ri​ma za hra​nu. I vje​ruj, u ovo vri​je​me to ni​ka​ko nije naj​go​ri na​čin na koji net​ko može skon​ča​ti. Jer, u tom slu​ča​ju, smrt će ti biti brza i laka. A to je pov​las​ti​ca koju bi mno​gi po​že​lje​li i pla​‐ ti​li zla​tom, kad bi je mo​gli osi​gu​ra​ti za ne​iz​bje​žan i od​lu​čan tre​nu​tak. Srce mi je sada tre​pe​ri​lo više nego ikad ra​ni​je. I una​toč ljet​noj vru​ći​ni, hlad​no​ća mi je pros​tru​ja​la udo​vi​ma. Udah​nuv​ši, re​kao sam: – Gor​ko ža​lim što sam os​ta​vio svog ska​ra​be​ja Kap​ta​hu, kako bi se bri​nuo za moju imo​vi​nu. Jer, mo​žda bi mi mo​gao po​mo​ći više nego fa​ra​onov Aton, čija se vlast, su​de​‐ ći po tvo​jim ri​je​či​ma, ne pro​te​že do ovih bez​bož​nih kra​je​va. Po sve​mu su​de​ći, pri​je ću se sas​ta​ti sa smr​ću ili Azi​ru​om, pu​tu​jem li u prat​nji tvo​jih boj​nih kola kop​ne​nim pu​‐ tem. Zato oda​bi​rem taj put... Ali, za vo​lju na​šeg pri​ja​telj​stva, Ho​rem​he​be, do​ču​ješ li da kao za​rob​lje​nik neg​dje okre​ćem mlin​sko ka​me​nje, smjes​ta me ot​ku​pi, ne šte​de​ći zla​ta. Jer, ja sam bo​gat čo​vjek, čak bo​ga​ti​ji nego što mis​liš, prem​da ti ne mogu pod​ni​‐ je​ti pot​pu​no iz​vješ​će o mo​jem imet​ku, bu​du​ći da je i moje saz​na​nje o nje​mu ne​cje​lo​‐ vi​to... – Poz​na​to mi je tvo​je bo​gat​stvo – od​go​vo​rio mi je Ho​rem​heb. – Zato sam od​go​va​‐ ra​ju​ći iz​nos uzeo od tebe kao za​jam, pre​ko Kap​ta​ha. Pos​tu​pio sam jed​na​ko kao i s dru​gim bo​ga​ta​ši​ma, jer sam čo​vjek po​šte​nih na​mis​li, pra​ve​dan i ne​pris​tran. A ni​sam te že​lio ni is​klju​či​ti iz su​dje​lo​va​nja u toj pov​las​ti​ci i zas​lu​zi. Na​dam se ipak kako, za vo​lju na​šeg pri​ja​telj​stva, ne​ćeš tra​ži​ti vra​ća​nje tog zla​ta... To bi, na​ime, mo​glo na​udi​ti na​šem pri​ja​telj​stvu ili ga čak i uni​šti​ti. Pu​tuj dak​le, Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj! Pođi u Ta​‐ nis i tamo uzmi prat​nju za svo​je pu​to​va​nje u pus​ti​nju. Neka te čuva moj so​kol! Jer ja te ne mogu ču​va​ti, bu​du​ći da moja vlast ne seže tako da​le​ko. Bu​deš li za​rob​ljen, ot​ku​‐ pit ću tvo​ju slo​bo​du. Po​gi​neš li, osve​tit ću te. Na to pri​se​žem, a ti znaš: pri​se​ga rat​ni​ka nije za pot​cje​nji​va​nje!... Neka ti to saz​na​nje bude utje​hom u tre​nut​ku kada će ti ne​či​je kop​lje pa​ra​ti tr​buh. – Do​ču​ješ li o mo​joj smr​ti – od​bru​sio sam mu gor​ko – ne ra​si​paj svo​ju od​maz​du zbog mene. Mo​joj lu​ba​nji koju is​klju​ju vra​ne ne​ćeš do​ni​je​ti olak​ša​nja ako je oku​paš u krvi svo​jih žr​ta​va. Ali poz​dra​vi u moje ime kra​ljev​nu Ba​ke​ta​ton, jer ona je li​je​pa i po​‐ želj​na žena, prem​da oho​la, a uz po​s​mrt​ni le​žaj svo​je maj​ke pi​ta​la je za tebe! Ovom otrov​nom st​rje​li​com, iz​ba​če​nom na od​la​sku i pre​ko ra​me​na, malo sam se utje​šio. Jer, ba​rem sam se malo na​pla​tio od Ho​rem​he​ba, za nje​go​vo so​ko​lje​nje gle​de mog pos​la​nja, od​la​ska u ne​iz​vjes​nost i mo​že​bit​ne kobi. Pri​je po​la​ska na pu​to​va​nje još sam oti​šao pi​sa​ri​ma, te tamo dao sas​ta​vi​ti opo​ru​ku, koju sam ops​kr​bio svim po​treb​nim pe​ča​ti​ma. Tom sam lis​ti​nom sve svo​je po​sje​de i 360

imo​vi​nu opo​ruč​no na​mi​je​nio Kap​ta​hu, Me​rit i Ho​rem​he​bu, te je dao od​ni​je​ti u pi​smo​‐ hra​nu gra​da Mem​fi​sa. Tada sam se us​peo na brod za Ta​nis i ne​sme​ta​no sti​gao u taj grad. Tamo sam, u jed​noj sun​cem pr​že​noj ut​vr​di na rubu pus​ti​nje, na​šao Ho​rem​he​bo​‐ vu po​gra​nič​nu stra​žu. Ti su lju​di pili pivo, prok​li​nja​li dan svo​ga ro​đe​nja, lo​vi​li an​ti​lo​pe u pus​ti​nji, te pili još piva... Nji​ho​ve su ko​li​be od bla​ta bile pr​lja​ve i za​uda​ra​le su po mo​kra​ći. A žene koje su ži​vje​le s nji​ma bile su naj​bjed​ni​je od naj​bjed​ni​jih, koje ne bi bile do​bre ni mor​na​ri​ma u lu​ka​ma Do​njeg Kra​ljev​s​tva. Ukrat​ko re​če​no, ti su lju​di ži​vje​li uobi​ča​je​‐ nim ži​vo​tom po​gra​nič​nih četa i žu​dje​li su za da​nom kada će ih Ho​rem​heb po​ves​ti u voj​nu na Si​ri​ju. To bi im, ko​nač​no, pro​mi​je​ni​lo do​sad​nu sva​kod​ne​vi​cu, uz ve​li​ku vje​‐ ro​jat​nost pri​bav​lja​nja bo​ljeg piva i mla​đih žena. Sva​ka dru​ga kob, pa i smrt, či​ni​la im se bo​ljom i priv​lač​ni​jom od ne​pod​noš​lji​vog i jed​no​lič​nog ži​vo​ta u ovoj za​bi​ti na​lik pe​‐ ći​ci, u ko​li​bi​ca​ma od bla​ta, usi​ja​nim od sun​ca i pu​nim pus​tinj​skih buha. Bili su puni žara i rev​nos​ti, te su čez​nu​li za bo​jem. Pri​ča​li su o pri​prav​nos​ti za us​tro​ja​va​nje vr​ška kop​lja dra​go​vo​ljač​kih četa, koji će pro​dri​je​ti do Je​ru​za​le​ma i čak Me​gi​de, ras​tje​ru​ju​ći pred so​bom pr​lja​ve Si​rij​ce kao što ras​tu​će vode Nila ot​plav​lju​ju suhu tr​sti​ku. A ono što su obe​ća​va​li uči​ni​ti s kra​ljem Azi​ru​om, nje​go​vim Amo​ri​ća​ni​ma iz zem​lje Amur​ru i he​tit​skim vo​đa​ma, neću po​no​vi​ti... Neću to uči​ni​ti jer je ta​kav go​vor straš​no i bez​‐ bož​no hva​li​sa​nje. Go​rje​li su od odu​šev​lje​nja za čast i spas Egip​ta, te prok​li​nja​li fa​ra​ona... U mir​nim su vre​me​ni​ma, na​ime, ima​li pri​go​da za za​ba​vu. Ubi​ra​li su po​re​ze od ka​ra​va​na, koje su pro​la​zi​le. Za​bav​lja​li su se i s pas​tir​skim že​na​ma, te na​la​zi​li raz​na dru​ga sit​na za​do​‐ volj​stva, koja su im ži​vot či​ni​la pod​noš​lji​vi​jim. Sve se iz​mi​je​ni​lo na​kon pro​mje​na koje je uveo fa​ra​on Eh​na​ton, za​jed​no sa svo​jim no​vim bo​gom. Zav​la​da​lo je sta​nje koje se nije mo​glo na​zva​ti ni ra​tom niti mi​rom. Već ne​ko​li​ko go​di​na nije pre​ko Ta​ni​sa ušla u Egi​pat ni jed​na je​di​na ka​ra​va​na. Pas​ti​ri su pak po​bje​gli u Do​nje Kra​ljev​s​tvo. A ako je neka ka​ra​va​na, tje​ra​na ne​či​jom lu​doš​ću, i po​ku​ša​la ovim pu​tem iz Si​ri​je doći u Egi​‐ pat, op​ljač​ka​le bi je dra​go​vo​ljač​ke čete još pri​je nego bi se i pri​mak​la fa​ra​ono​vim gra​‐ ni​ča​ri​ma. Zato su gra​ni​ča​ri i pri​pad​ni​ke tih dra​go​vo​ljač​kih četa mr​zi​li i pre​zi​ra​li iz du​bi​ne srca, te ih na​zi​va​li naj​po​grd​ni​jim ime​ni​ma. Moja se prat​nja brzo pri​pra​vi​la za po​la​zak. Na​pu​ni​li su mje​ši​ne vo​dom, te po​hva​‐ ta​li i do​ve​li ko​nje s paš​nja​ka. Is​to​dob​no su ko​va​či os​na​ži​li ko​ta​če boj​nih kola. Ogle​‐ dav​ši se uoko​lo, spoz​nao sam taj​nu cje​lo​kup​nog voj​nič​kog od​go​ja, ko​jim lju​di pos​ta​ju hra​bri​ji od la​vo​va. Vr​stan za​po​vjed​nik drži svo​je lju​de u stra​hu, uma​ra ih vjež​ba​ma, te im sva​kod​nev​no i u sva​kom po​gle​du za​gor​ča​va ži​vot naj​vi​še što može. Na​kon toga im je sva​ka pro​mje​na, pa čak i rat i smrt, dra​ža od ži​vo​ta u vo​jar​ni. Naj​čud​ni​je je pri​‐ tom što ti iz​mu​če​ni voj​ni​ci uop​će ne mrze svo​ga za​po​vjed​ni​ka, nego mu se čak dive i sla​ve ga. Još se i po​no​se svim svla​da​nim na​po​ri​ma, kao i zna​ko​vi​ma koji su im po le​‐ đi​ma svje​do​či​li o su​ro​vim udar​ci​ma biča. To​li​ko je neo​bič​na i ne​vje​ro​jat​na ljud​ska na​‐ rav... Raz​miš​lja​ju​ći o tome, grad Ahe​ta​ton uči​nio mi se još više kao ne​ka​kav san, još 361

uda​lje​ni​ji i još više po​put var​lji​ve sli​ke... Pre​ma Ho​rem​he​bo​voj za​po​vi​je​di, do​di​je​lje​no mi je de​set boj​nih kola. U sva​ka od njih bila su upreg​nu​ta po dva ko​nja, a pra​tio ih je još po je​dan kao pri​ču​va. Na sva​‐ kim se ko​li​ma, uz vo​za​ča, na​la​zio po je​dan pje​šak i je​dan ba​cač kop​lja. Kad je sve bilo pri​prav​no, pris​tu​pio mi je na pri​ja​vak za​po​vjed​nik moje prat​nje. Du​bo​ko se nak​lo​nio pre​da mnom i u znak što​va​nja is​pru​žio ruke u vi​si​ni ko​lje​na. Za​gle​dao sam ga pa​ž​lji​‐ vo iz bli​zi​ne, jer sam svoj ži​vot po​la​gao u nje​go​ve ruke. Nje​go​va pre​ga​ča oko bo​ko​va bila je jed​na​ko po​de​ra​na i pr​lja​va kao i one nje​go​vih voj​ni​ka, a pus​tinj​sko sun​ce mu je is​pr​ži​lo ti​je​lo i lice. Tek se po sre​brom is​pre​ple​te​nom biču raz​li​ko​vao od os​ta​lih voj​‐ ni​ka... No upra​vo zato sam imao u nje​ga po​vje​re​nje, više nego bih ga imao da je no​sio bi​ra​nu odje​ću i vo​dio so​bom pra​ti​te​lja sa štit​ni​kom pro​tiv sun​ca. Kad sam po​čeo go​vo​ri​ti o no​silj​ci, za​bo​ra​vio je pak na voj​nič​ko po​što​va​nje i stao se gro​ho​tom smi​ja​ti. Po​vje​ro​vao sam, kad mi je objas​nio, kako je naša je​di​na za​šti​ta br​‐ zi​na, te ću se zato mo​ra​ti vo​zi​ti s njim u nje​go​vim boj​nim ko​li​ma. A no​silj​ke i os​ta​le udob​nos​ti doma, mo​ram os​ta​vi​ti i za​bo​ra​vi​ti na njih! Ma ko​li​ko bio na njih na​vik​nut. Obe​ćao mi je kako ću smje​ti sje​di​ti na vre​ći krme, ako že​lim. Uvje​ra​vao me pri​tom, me​đu​tim, kako je u boj​nim ko​li​ma naj​bo​lje sta​ja​ti i pri​la​go​di​ti se nji​ho​vom nji​ha​nju. Ina​če će mi pus​ti​nja is​tres​ti dah iz ti​je​la, te mi kos​ti raz​bi​ti o stjen​ke kola. Pri​brao sam se i re​kao mu kako mi to ni u ko​jem slu​ča​ju neće biti prva vož​nja u boj​nim ko​li​ma. Je​dan​put sam se vo​zio iz Smir​ne u zem​lju Amur​ru, u naj​kra​ćem mo​‐ gu​ćem vre​me​nu, te su se čak i Azi​ru​ovi lju​di za​pa​nji​li nad br​zi​nom moga pu​to​va​nja. Do​du​še, tada sam bio mla​đi nego sada. A sada mi ni moje dos​to​jans​tvo ne do​pu​šta iz​‐ vr​ga​va​nje tje​les​nim na​po​ri​ma. Čas​nik, ime mu je bilo Juju, me je uljud​no sas​lu​šao. Na​kon toga je pre​po​ru​čio moj ži​vot svim bo​go​vi​ma Egip​ta, a ja sam se us​peo u prva kola, do nje​ga. Tada je is​tak​nuo svoj rat​ni sti​jeg, uzvi​kom po​tak​nuo ko​nje, te po​te​ko​‐ smo ka​ra​van​skim pu​tem u pus​ti​nju. Moje je ti​je​lo bilo ba​ca​no uoko​lo, po vre​ća​ma s kr​mom, prem​da sam se svom sna​gom obim ru​ka​ma odr​žao za stra​ni​ce kola. Uda​rio sam nos, te opla​ki​vao svo​je sta​nje. Ali moje su se ja​di​kov​ke iz​gu​bi​le u buci ko​ta​ča, a vo​za​či iza nas lu​đač​ki su ur​la​li od za​do​volj​stva. Ta ko​nač​no su mo​gli na​pus​ti​ti usi​ja​ni pa​kao svo​jih ko​li​ba od bla​ta i iz​ves​ti se u pus​ti​nju! Tako smo pu​to​va​li ci​je​li dan. Noć sam pro​veo na vre​ća​ma s kr​mom, više mr​tav nego živ, ogor​če​no prok​li​nju​ći dan svog ro​đe​nja. Sli​je​de​ćeg sam ju​tra po​ku​ša​vao sta​‐ ja​ti u ko​li​ma, pri​dr​ža​va​ju​ći se za Ju​ju​ov po​jas. Ali, na​kon ne​kog vre​me​na je​dan je ko​‐ tač uda​rio u ka​men, te sam iz​le​tio iz kola u ve​li​kom luku i pri​zem​ljio gla​vač​ke na pi​je​‐ sak, gdje mi je još i tr​nje iz​gre​blo lice. No više ni​sam ma​rio ni za što. U smi​raj dana, kad smo se pri​pre​ma​li za no​će​nje, Juju se za​bri​nuo za moje sta​nje. I prem​da je svo​jim lju​di​ma da​vao vodu samo u stro​go odre​đe​nim, ma​le​nim ko​li​či​na​ma, dio vode je pri​‐ šte​dio kako bi mi mo​gao po​li​ti gla​vu. Dr​žao mi je ruke i tje​šio me, go​vo​re​ći kako je pu​to​va​nje do sada proš​lo us​pješ​no i sret​no. Do​dao je još, ako nas dra​go​volj​ci ne iz​ne​‐ na​de ni su​tra​dan, mo​gli bi​smo če​t​vr​tog dana dos​pje​ti do ne​kih od Azi​ru​ovih iz​vid​ni​‐ 362

ka. Sli​je​de​ćeg me ju​tra iz sna pre​nuo Juju, gru​bo me is​ko​tr​ljav​ši iz kola na pi​je​sak. Za mnom je iz​ba​cio još i moje plo​či​ce, kao i škri​nju. Tada je okre​nuo ko​nje i, pre​po​ru​čiv​‐ ši me za​šti​ti bo​go​va, do​dao i ne​ko​li​ko ohra​bru​ju​ćih ri​je​či. Po​tom je odju​rio pu​nom br​‐ zi​nom, a os​ta​tak moje prat​nje sli​je​dio ga je u sto​pu, te su sve is​kre fr​ca​le pod ko​ta​či​‐ ma, kada bi kres​nu​li o ka​men. Kada sam is​tr​ljao pi​je​sak iz oči​ju, opa​zio sam sku​pi​nu si​rij​skih boj​nih kola. Pri​bli​‐ ža​va​la su se s brda i pres​tro​ja​va​la u obli​ku le​pe​ze, za​uzi​ma​ju​ći boj​ni pos​tav. Pri​sje​tiv​ši se svo​je ulo​ge i svog dos​to​jans​tva, us​tao sam i po​čeo u znak mira ma​ha​ti po​vrh gla​ve ze​le​nom pal​mi​nom gra​nom, prem​da su se za pu​to​va​nja kroz vre​li​nu pus​ti​nje nje​ni lis​‐ to​vi osu​ši​li i po​žu​tje​li. Taj moj ve​li​ča​jan nas​tup nije os​ta​vio ni​kak​vog doj​ma na po​sa​‐ de boj​nih kola. Pro​ju​ri​li su po​red mene, uop​će se ne oba​zi​ru​ći, osim što je jed​na stri​je​‐ la za​pje​va​la po​red mo​jeg uha i pala u pi​je​sak iza mene. Si​rij​ska su rat​na kola pro​go​ni​‐ la Ju​jua i nje​go​ve lju​de, te sam mo​gao vi​dje​ti kako ovi iz svo​jih kola iz​ba​cu​ju vre​će s kr​mom, a za​tim i mje​ši​ne s vo​dom, že​le​ći olak​ša​ti kola. Za​pa​zio sam kako su sko​ro svi us​pje​li ute​ći. Za​os​ta​la su samo jed​na kola, jer je konj na​le​tio na go​mi​lu ka​me​nja. Na​‐ pa​da​či su se u pu​noj br​zi​ni, ne za​us​tav​lja​ju​ći se i čak bez us​po​ra​va​nja, brzo obra​ču​na​‐ li s ne​sret​nim Egip​ća​ni​ma. Dos​ti​gav​ši ne​volj​ni​ke, pre​vr​nu​li su nji​ho​va kola, sa​sjek​li ko​nje i po​bi​li lju​de, te nas​ta​vi​li ju​ri​ti za Ju​ju​om i nje​go​vim lju​di​ma. Azi​ru​ovi su se rat​ni​ci pak usko​ro uvje​ri​li u uza​lud​nost dalj​njeg pro​go​na. Vra​ti​li su se do mene, a pre​dvod​ni​ci su is​tu​pi​li iz boj​nih kola. Obja​vio sam im svoj po​lo​žaj i dos​to​jans​tvo, te im po​ka​zao fa​ra​ono​ve gli​ne​ne plo​či​ce. No oni se na sve to nisu ni naj​‐ ma​nje oba​zi​ra​li. Op​ljač​ka​li su me, otvo​ri​li moju put​nu škri​nju i uze​li moje zla​to. Tada su mi svuk​li odje​ću i sa​pe​li za​peš​ća ko​no​pom, a nje​gov dru​gi kraj ve​za​li za jed​na kola. Kada su kre​nu​li, mo​rao sam tr​ča​ti za nji​ma. Tr​čao sam dok se uma​lo ni​sam ugu​šio, a pi​je​sak mi je pri​tom iz​gre​bao kožu s ko​lje​na. Us​put sam vi​kao na njih, ali ni na to se nisu oba​zi​ra​li, mada sam se gro​zio Azi​ru​ovim bi​je​som... Eto, sve sam to mo​rao otr​pje​‐ ti zbog fa​ra​ona Eh​na​to​na i nje​go​vo​ga boga. Za​si​gur​no bih usko​ro is​pus​tio dušu na tom putu, no sre​ćom je Azi​ru​ov okol le​žao od​mah iza br​d​skog pri​je​la​za. Po​lus​li​je​pim oči​ma ugle​dao sam ve​li​ku sku​pi​nu ša​to​ra, iz​me​đu ko​jih su pas​li ko​nji. Uokrug je bio zid od boj​nih kola i vo​lov​skih za​pre​ga. Na​‐ kon toga se više ni​čeg ni​sam sje​ćao, sve dok se ni​sam pro​bu​dio i uočio ro​bo​ve kako me po​li​je​va​ju vo​dom i utr​lja​va​ju ulje u moje udo​ve. Neki čas​nik, koji je znao či​ta​ti, raz​gle​dao je gli​ne​ne plo​či​ce. Na​kon toga su pre​ma meni pos​tu​pa​li sa svim po​što​va​‐ njem, vra​tiv​ši mi moju odje​ću. Čim sam se to​li​ko opo​ra​vio pa sam mo​gao opet sta​ti na noge, po​ve​li su me u Azi​‐ urov ša​tor. U njem me za​pah​nuo mi​ris loja, vune i ta​mja​na. Azi​ru mi je is​tu​pio u su​‐ sret, gla​sa​ju​ći se po​put lava. Zlat​ni su lan​ci zvec​ka​li oko nje​go​va vra​ta, a ko​vr​ča​va mu je bra​da bila sa​pe​ta u sre​br​nu mre​ži​cu. Pri​šao mi je, za​gr​lio me i re​kao: – Vrlo mi je žao, što su moji lju​di tako loše pos​tu​pi​li pre​ma tebi. Ali tre​bao si im 363

reći svo​je ime i objas​ni​ti kako si fa​ra​onov pos​la​nik i moj pri​ja​telj. Tre​bao si i ma​ha​ti pal​mi​nom gra​nom po​vrh gla​ve, u znak mira, kako to na​la​žu do​bri obi​ča​ji. Moji su mi lju​di rek​li kako si na​sr​nuo na njih vi​tla​ju​ći iz​vu​če​nim no​žem, te su u sa​mo​obra​ni bili pri​si​lje​ni ukro​ti​ti te i tako spa​si​ti svo​je gla​ve... Ko​lje​na su me pek​la po​put žive va​tre, a za​peš​ća su me straš​no bo​lje​la. Srce mi je bilo puno gor​či​ne, pa mu re​koh: – Po​gle​daj me, pa sam reci, je​sam li mo​gao biti opa​san tvo​jim lju​di​ma! Pre​bi​li su moju pal​mi​nu gra​nu, oro​bi​li me i odu​ze​li svu odje​ću. Pri​tom su se iz​ru​gi​va​li i iz​ga​zi​li fa​ra​ono​ve plo​či​ce. Tre​bao bi ih dati iz​bi​če​va​ti, kao po​uku o tome kako tre​ba​ju po​šti​‐ va​ti fa​ra​ono​vog pos​la​ni​ka. Azi​ru je samo po​drug​lji​vo ra​ši​rio svo​je ha​lje i po​di​gao ruke: – Ti si si​gur​no imao neke zle sno​ve, Si​nu​he! Zar ti mogu po​mo​ći, ako si oz​li​je​dio ko​lje​na na ka​me​nju, ti​je​kom svo​ga na​por​nog pu​to​va​nja? Ne mogu ni u snu dati iz​bi​‐ če​va​ti svo​je naj​bo​lje lju​de, zbog jed​nog bi​jed​nog Egip​ća​ni​na! A ri​je​či fa​ra​ono​va pos​‐ la​ni​ka su po​put zvr​n​da​nja muha u mo​jem uhu. – Azi​ru, kra​lju mno​gih kra​lje​va, za​po​vi​je​di neka iz​bi​ču​ju ba​rem onog čo​vje​ka koji me, dok sam tr​čao za ko​li​ma, be​sram​no boc​kao kop​ljem u zad​nji​cu te me na mno​go mjes​ta iz​ra​nio do krvi. Neka ga iz​bi​ču​ju i bit ću za​do​vo​ljan... Znaj, do​la​zim k tebi kao fa​ra​onov pos​la​nik i do​no​sim mir, kao dar i tebi i Si​ri​ji. Azi​ru se glas​no na​smi​jao, uda​rio se po pr​si​ma, te re​kao: – Što meni zna​či ako taj ja​dan fa​ra​on puzi pre​da mnom u pra​ši​ni, mo​le​ći mir? Ali tvo​je su ri​je​či raz​lo​ži​te... I jer si moj pri​ja​telj, pri​ja​telj moje su​pru​ge i moga sina, dat ću bi​če​va​ti čo​vje​ka koji te boc​kao kop​ljem u zad​nji​cu, po​žu​ru​ju​ći te. Jer, ta​kav pos​tu​‐ pak od​stu​pa od do​brih obi​ča​ja. A kao što znaš, ja se bo​rim čis​tim oruž​jem i za uzvi​še​‐ ne ci​lje​ve. Tako sam imao za​do​volj​stvo gle​da​ti kako bi​ču​ju ba​rem mog naj​lju​ćeg mu​či​te​lja. To se odvi​ja​lo na oči​gled cje​lo​kup​nim če​ta​ma, koje je Azi​ru sa​zvao is​pred svo​ga ša​to​‐ ra. Ne​volj​ni​ko​vi dru​go​vi pri​tom nisu po​ka​zi​va​li ni naj​ma​nje su​ću​ti, nego su mu se iz​‐ ru​gi​va​li i ur​la​li od smi​je​ha na nje​go​vo vri​šta​nje, po​ka​zu​ju​ći pr​stom na nje​ga. Jer, bili su rat​ni​ci, i oras​po​lo​ži​la bi ih sva​ka pro​mje​na u nji​ho​vom do​sad​nom ži​vo​tu. Ne​sum​‐ nji​vo bi im Azi​ru do​pus​tio bi​če​va​nje tog čo​vje​ka do smr​ti. No, kad sam opa​zio krv kako teče i meso kako se odva​ja od re​ba​ra, po​di​gao sam ruke i pok​lo​nio tom ne​volj​ni​‐ ku ži​vot. Sma​trao sam, na​ime, kako ga sada bole leđa upra​vo ona​ko kao mene moja ko​lje​na i zad​nji​ca, te sam mu se smi​lo​vao. Smo​triv​ši po​tom u kak​vom se bi​jed​nom sta​nju na​la​zi, na​lo​žio sam neka ga od​ne​su u moj ša​tor, ko​jeg mi je do​di​je​lio Azi​ru, na ve​li​ko ogor​če​nje čas​ni​ka koji su se tamo bili smjes​ti​li. Pri​tom su dru​go​vi bi​če​va​nog voj​ni​ka sta​li po​let​no odo​bra​va​ti, uvje​re​ni kako smje​ram nas​ta​vi​ti bi​če​va​nje i mu​če​nje raz​nim do​sjet​lji​vim na​či​ni​ma. Ali ja sam mu na​ma​zao leđa mas​ti​ma ko​ji​ma sam utr​‐ ljao i vlas​ti​ta ko​lje​na i gu​zo​ve. Po​tom sam mu po​ve​zao rane i do​pus​tio mu neka po​pi​‐ je mje​ru piva. Čo​vjek je zato po​mis​lio da sam lud, te sam iz​gu​bio sva​ko po​što​va​nje u 364

nje​go​vim oči​ma. Na​ve​čer me Azi​ru po​zvao na objed. Pos​lu​že​na je pe​če​na ov​če​ti​na i kaša sku​ha​na u mas​ti. Bla​go​vao sam s njim i nje​go​vim čas​ni​ci​ma, a na​zoč​ni su bili i he​tit​ski čas​ni​ci, koji su se za​tek​li u oko​lu. Nji​ho​vi su pla​šte​vi i grud​ni ok​lo​pi bili ure​še​ni zna​ko​vi​ma dvos​tru​ke sje​ki​re i kri​la​tog sun​ca. Za​jed​no smo pili vina, te su se svi pre​ma meni od​‐ no​si​li lju​baz​no i do​bro​hot​no, kao pre​ma na​iv​či​ni koja je doš​la po​nu​di​ti mir upra​vo u tre​nut​ku kada im je bio naj​po​tre​bi​ti​ji. Glas​no su ras​prav​lja​li o si​rij​skoj slo​bo​di, o bu​‐ du​ćoj moći i o jar​mu tla​či​te​lja, ko​jeg su upra​vo zba​ci​li sa svo​jih ra​me​na. A kad su do​‐ volj​no po​pi​li, po​če​li su se me​đu​sob​no sva​đa​ti. Na​kon ne​kog vre​me​na je neki čo​vjek iz Jafe po​te​gao nož i us​mje​rio ga u vrat jed​nom Amo​ri​ća​ni​nu. Na​pa​dač je me​đu​tim bio pri​pit, pa nije bio spo​so​ban toč​no us​mje​ri​ti nož. Tako nije doš​lo do veće ne​vo​lje, jer oz​lje​da nije bila opas​na, bu​du​ći da nož nije pre​re​zao žile ku​ca​vi​ce. Zato sam mo​gao us​pješ​no obra​di​ti ranu, te mi se taj ne​na​da​ni pa​ci​jent odu​žio mno​gim bi​ra​nim da​ro​vi​‐ ma. Ali, zbog tog mog dje​la, svi su me sma​tra​li sla​bo​um​nim. Is​ti​ni za vo​lju, mo​gao sam ga os​ta​vi​ti neka umre. Jer, dok sam još bio u oko​lu, taj je isti Amo​ri​ća​nin dao zak​la​ti čo​vje​ka iz Jafe koji ga je ra​nio. Nas​to​je​ći odr​ža​ti red u svo​jim če​ta​ma, Azi​ru ga je zbog toga dao obje​si​ti gla​vom na do​lje, još i pri​je nego mu je za​ras​la rana na grlu. Azi​ru je, na​ime, sa svo​jim lju​di​ma pos​tu​pao stro​že i okrut​ni​je nego s os​ta​lim Si​rij​ci​ma. Jer, upra​vo su mu zem​lja​ci, više od svih dru​gih, za​vi​đa​li na vlas​ti i ko​va​li splet​ke oko nje​ga. Zbog toga se osje​ćao kao da sto​ji na mra​vi​nja​ku.

2 Po okon​ča​nju goz​be, Azi​ru je ot​pus​tio svo​je čas​ni​ke i He​ti​te, kako bi svo​je ras​pre i sva​đe mo​gli nas​ta​vi​ti u vlas​ti​tim ša​to​ri​ma. Po​ka​zao mi je tada svo​ga sina, koji ga je pra​tio na voj​nom po​ho​du, prem​da je imao tek se​dam go​di​na. Dje​čak je iz​ras​tao u li​je​‐ pog mom​či​ća, obra​za po​put pa​hu​ljas​te bre​sk​ve i sjaj​nih cr​nih oči​ju. Kosa mu je bila crna i ko​vr​ča​va, na​lik oče​voj bra​di, a od maj​ke je nas​li​je​dio li​je​pu put. Azi​ru ga je po​‐ mi​lo​vao po kosi i re​kao: – Jesi li ikad imao pri​li​ke vi​dje​ti ljep​šeg dje​ča​ka? Pris​kr​bio sam mno​go kru​na za nje​ga, te će za​si​gur​no biti ve​li​kim vla​da​rom. Nje​go​va će vlast se​za​ti to​li​ko da​le​ko, pa se te​ško usu​đu​jem i po​mis​li​ti gdje će joj biti gra​ni​ce. Bit će pra​vi kralj! Svo​jim vlas​ti​‐ tim ma​le​nim ma​čem već je ras​pa​rao tr​buh robu koji ga je uvri​je​dio! A zna već i či​ta​ti i pi​sa​ti, te se ne boji bit​ke. Na​ime, vo​dio sam ga već u boj, ali samo kada smo gu​ši​li bune po se​li​ma, pa nje​gov mlad ži​vot nije bio iz​lo​žen po​gi​be​lji. Kef​tiu je os​ta​la u zem​lji Amur​ru, dok je Azi​ru ra​to​vao. Priz​nao mi je kako ne​pres​‐ tan​ce i du​bo​ko žudi za njom, te je uza​lud ku​šao uta​ži​ti svo​ju čež​nju sa že​na​ma koje su za​ro​bi​li ili hram​skim dje​vi​ca​ma koje su sli​je​di​le voj​sku. Tko je je​dan​put ku​šao Kef​ti​ji​‐ 365

nu lju​bav, ne može je ni​kad za​bo​ra​vi​ti. S go​di​na​ma je ona pos​ta​la još buj​ni​ja, iz​vi​jes​‐ tio me, te kad bih je sada imao pri​li​ke vi​dje​ti, ne bih po​vje​ro​vao svo​jim oči​ma. Dje​ča​‐ ka je ipak po​veo sa so​bom, jer se nije usu​đi​vao os​ta​vi​ti ga kod kuće. Tom je sinu na​‐ mi​je​nio no​še​nje kru​ne udru​že​ne Si​ri​je. Ti​je​kom na​šeg raz​go​vo​ra do uši​ju su nam do​pr​li pro​dor​ni žen​ski kri​ko​vi. Azi​ru mi je na to re​kao, kraj​nje raz​lju​ćen: – He​tit​ski čas​ni​ci opet muče žene. Ali ne mogu ni​šta po​du​ze​ti kako bih to za​pri​je​‐ čio, jer ovi​sim o nji​ho​voj odvaž​nos​ti na boj​nom po​lju. Ve​se​li ih mu​če​njem na​ves​ti žene na ja​uka​nje, što ni​ka​ko ne ra​zu​mi​jem. Ta si​gur​no je mno​go ugod​ni​je do​ves​ti ženu do ste​nja​nja od nas​la​de. Do​du​še, sva​ki na​rod ima svo​je obi​ča​je, a ja ne​mam pra​‐ vo pri​go​va​ra​ti im, zato što se nji​ho​ve na​va​de raz​li​ku​ju od si​rij​skih. Ipak, nije mi ta nji​ho​va sklo​nost dra​ga, jer ne že​lim da moji lju​di na​uče te zlo​ćud​ne obi​ča​je. Do​du​še, mo​ram priz​na​ti, lju​di su od pam​ti​vi​je​ka pos​ta​ja​li u ratu vu​ko​vi i kr​vo​loč​ni la​vo​vi. Tako je odu​vi​jek bilo i uvi​jek će biti. Nje​go​ve su me ri​je​či du​bo​ko po​tres​le i čak užas​nu​le, iako sam do​bro poz​na​vao He​‐ ti​te i znao što se sve od njih može oče​ki​va​ti. Zato sam is​ko​ris​tio pri​go​du i re​kao mu: – Azi​ru, kra​lju kra​lje​va, ra​ski​ni s tim He​ti​ti​ma dok je još vri​je​me, pri​je nego li ti raz​bi​ju kru​nu o gla​vu, a uz nju i samu gla​vu! Nji​ma nije za vje​ro​va​ti. Sklo​pi mir s fa​‐ ra​onom, dok su He​ti​ti za​uze​ti po​ho​dom na Mi​ta​ni​ju. Ba​bi​lo​ni​ja se na​oru​ža​va pro​tiv njih, što ti je si​gur​no poz​na​to, te više neće sla​ti žita os​ta​neš li u sa​ve​zu s He​ti​ti​ma. Kad pris​tig​ne zima, glad će se ušu​lja​ti u Si​ri​ju po​put bi​jes​no​ga vuka, ako ne sklo​piš mir s fa​ra​onom. A on bi ti pos​lao žita u tvo​je gra​do​ve, kao i ra​ni​je. – Go​vo​riš glu​pos​ti – us​pro​ti​viv​ši se, od​go​vo​rio mi je Azi​ru. – Jer, He​ti​ti su do​bri pre​ma svo​jim pri​ja​te​lji​ma, a straš​ni pre​ma ne​pri​ja​te​lji​ma i pro​tiv​ni​ci​ma. No mene s nji​ma ne ve​zu​je ni​ka​kav sa​vez, prem​da mi ša​lju pre​kras​ne da​ro​ve i sjaj​ne grud​ne ok​‐ lo​pe. Zato sam slo​bo​dan gle​de odvo​je​nog skla​pa​nja mira. He​ti​ti su, do​du​še, bez spo​ra​‐ zu​ma i naše su​glas​nos​ti za​uze​li grad Ka​deš, a rabe i luku u Bi​blo​su kao da je nji​ho​va... S dru​ge stra​ne, pos​la​li su mi brod pun oruž​ja is​ko​va​nog od nove ko​vi​ne, te moje lju​de više nit​ko ne može svla​da​ti. Meni osob​no je, ipak, dra​ži mir. Ra​tu​jem tek zato jer že​‐ lim pos​ti​ći čas​tan mir. Rado ću se po​mi​ri​ti s fa​ra​onom, ako vra​ti Gazu, koju mi je oteo na pri​je​va​ru i iz​da​jom, te ako ra​zo​ru​ža raz​boj​nič​ke sku​pi​ne u pus​ti​nji. I još me obe​šte​‐ ti ži​tom, uljem i zla​tom za sva pus​to​še​nja koja su si​rij​ski gra​do​vi pre​tr​pje​li ti​je​kom su​ko​ba. Jer, kao što znaš, za ovaj je rat kriv is​klju​či​vo Egi​pat... Za​gle​da​vao me je dr​sko i bes​tid​no, lu​ka​vo se ce​re​ći iza ruke koju je po​di​gao pred lice. Ali sam mu oš​tro uz​vra​tio: – Azi​ru, ti si raz​boj​nik i krad​lji​vac sto​ke, krv​nik ne​duž​nih! Zar ne znaš što se spre​‐ ma? Ta u sva​koj ko​vač​ni​ci di​ljem ci​je​log Do​njeg Kra​ljev​s​tva plam​te va​tre i na​di​ma​ju se mje​ho​vi, kuju se i bru​se vr​ho​vi ko​pa​lja, a Ho​rem​heb već sada ima boj​nih kola više nego ti imaš buha u svo​joj lož​ni​ci! I te će te buhe ne​mi​li​ce gris​ti, kad dođe vri​je​me že​‐ tve. Taj Ho​rem​heb, čija ti je sla​va ne​dvoj​be​no poz​na​ta, plju​nuo mi je pred noge kad 366

sam mu go​vo​rio o skla​pa​nju mira s to​bom. Čak me je htio bi​če​va​ti zbog mo​jeg pos​‐ lans​tva! Ali fa​ra​on, za vo​lju svom bogu, ra​di​je želi mir nego pro​li​je​va​nje krvi. Zato ti da​jem po​s​ljed​nju pri​li​ku, Azi​ru! Egi​pat će za​dr​ža​ti Gazu, a pus​tinj​ske čete mo​raš ras​‐ tje​ra​ti sam, jer Egi​pat ni u ko​jem po​gle​du nije od​go​vo​ran za nji​ho​va dje​la. Upra​vo je tvo​ja okrut​nost pri​si​li​la te Si​rij​ce na bi​jeg u pus​ti​nju, gdje su po​di​gli oruž​je na tebe. Zato su to unu​tar​nje stva​ri Si​ri​je... Na da​lje, mo​raš os​lo​bo​di​ti i sve za​rob​lje​ne Egip​ća​‐ ne i pla​ti​ti na​mi​ru egi​pat​skim tr​gov​ci​ma za šte​te koje su pre​tr​pje​li u si​rij​skim gra​do​vi​‐ ma te im vra​ti​ti nji​ho​vu imo​vi​nu. Azi​ru si je ras​tr​gao odje​ću, ču​pao bra​du i stao ogor​če​no vi​ka​ti: – Zar te je ugri​zao bi​je​san pas, Si​nu​he? Pa zato bjes​niš na ta​kav na​čin? Gaza mora biti pre​pu​šte​na Si​ri​ji! Egi​pat​ski pak tr​gov​ci neka sami sno​se šte​te koje su ima​li. A za​‐ rob​lje​ni će Egip​ća​ni, u skla​du s obi​ča​ji​ma, biti pro​da​ni u rob​lje. I ni​šta ne pri​je​či fa​ra​‐ ona da ih ot​ku​pi, želi li nji​ho​vu slo​bo​du! Da​ka​ko, uz pret​pos​tav​ku kako po​sje​du​je do​‐ volj​no zla​ta za tu na​mje​nu. – Sklo​piš li mir – od​vra​tio sam mu – mo​žeš iz​gra​di​ti moć​ne i vi​so​ke kule za svo​je gra​do​ve, te se više ne​ćeš mo​ra​ti bo​ja​ti He​ti​ta. A Egi​pat će ti dati pot​po​ru. Tr​gov​ci tih gra​do​va će se obo​ga​ti​ti, uz​mog​nu li pos​lo​va​ti s Egip​tom bez pla​ća​nja po​re​za i pri​re​za. A He​ti​ti, bu​du​ći ne​ma​ju boj​nih bro​do​va, ne mogu ome​ta​ti tvo​ju tr​go​vi​nu. Sve po​god​‐ nos​ti bit će na tvo​joj stra​ni, Azi​ru! Ali samo ako sklo​piš mir... Fa​ra​ono​vi uvje​ti su umje​re​ni, a ja pri​tom ne mogu da​va​ti dru​gih us​tu​pa​ka... Tako smo ras​prav​lja​li i nad​mu​dri​va​li se dan za da​nom. Azi​ru je mno​go puta tr​gao svo​ju odje​ću, po​si​pa​vao si kosu pe​pe​lom, te me na​zi​vao be​sram​nim raz​boj​ni​kom. Pla​‐ kao je i nad bu​duć​noš​ću svo​ga sina, go​vo​re​ći kako će za​si​gur​no iz​dah​nu​ti u ne​koj rupi kraj pute, jer ga je Egi​pat uči​nio pro​sja​kom. Jed​nom sam pri​go​dom čak na​pus​tio nje​gov ša​tor, te za​tra​žio no​silj​ku i prat​nju za od​la​zak u Gazu. Htio sam već stu​pi​ti u no​silj​ku, ali me je Azi​ru po​zvao na​trag. Mis​lim kako ga je to sil​no pre​go​va​ra​nje i po​ga​đa​nje odu​šev​lja​va​lo, bu​du​ći je bio Si​rij​cem, pa si je naj​vje​ro​jat​ni​je umiš​ljao kako iz​vla​či sve više od mene, jer sam po​pu​‐ štao u ne​kim po​je​di​nos​ti​ma. Oči​to nije mo​gao ni nas​lu​ti​ti ka​kav sam na​pu​tak do​bio od fa​ra​ona, koji je htio ku​pi​ti mir pod sva​ku ci​je​nu, pa ma​kar Egi​pat zbog toga i osi​‐ ro​ma​šio. Zato sam sa​ču​vao sa​mo​po​uz​da​nje i pre​go​va​ra​njem is​ho​dio uvje​te koji su bili vrlo po​volj​ni za fa​ra​ona. Vri​je​me je ta​ko​đer ra​di​lo za mene, jer su nes​lo​ga i su​ko​bi u Azi​ru​ovom oko​lu ras​li. Sva​kog je dana sve više pri​pad​ni​ka nje​go​vih četa od​la​zi​lo u svo​je vlas​ti​te gra​do​ve, a on im to ni​čim nije mo​gao za​pri​je​či​ti, jer mu vlast još nije bila do​volj​no uč​vr​š​će​na... Pre​go​vo​ri su ipak, u tom pre​vrt​lji​vom tonu, po​la​ko od​mi​ca​li. Azi​ru je na​po​kon do​‐ šao do os​no​ve po ko​joj bi se ut​vr​de i obram​be​ni zi​do​vi Gaze tre​ba​li sru​ši​ti, kra​lja u Gazi bi on pos​tav​ljao, a sa​vjet​ni​ka tom kra​lju da​vao bi fa​ra​on. U Gazi bi smje​li pris​ta​‐ ja​ti i egi​pat​ski i si​rij​ski bro​do​vi, tr​go​vi​na bi u gra​du biti slo​bod​na, te se ne bi pla​ća​li po​re​zi ni pri​re​zi. Tu po​nu​du, da​ka​ko, ni​sam smio pri​hva​ti​ti! Gaza bez ikak​ve obra​ne, 367

bila bi pot​pu​no bez​vri​jed​na za Egi​pat, iz​lo​že​na na mi​lost i ne​mi​lost Azi​ruu. Prak​tič​ki, time bi Gaza bila pod nje​go​vom pu​nom vlaš​ću. Krat​ko i jez​gro​vi​to sam mu od​go​vo​rio, kako na to ne pris​ta​jem, te od nje​ga za​tra​‐ žio prat​nju za od​la​zak do Gaze. Straš​no se raz​lju​tio, is​tje​rao me iz svog ša​to​ra, te za mnom po​ba​cao sve gli​ne​ne plo​či​ce. Una​toč tomu, nije mi do​pus​tio oti​ći, pa sam kra​tio do​ko​li​cu li​je​če​ći bo​les​ni​ke i ot​kup​lju​ju​ći za​rob​lje​ne Egip​ća​ne, koji su bili iz​lo​že​ni stra​‐ ho​vi​tim pat​nja​ma jer su ih upoš​lja​va​li kao no​sa​če i za vuču te​ret​nih kola. Ot​ku​pio sam i ne​ko​li​ko žena, a dru​gi​ma sam dao li​je​ko​ve koji su im po​mo​gli da za​uvi​jek zas​‐ pu. Pos​li​je he​tit​skih mu​če​nja, smrt im je bila po​želj​ni​ja od dalj​njeg ži​vo​ta... Tako je pro​la​zi​lo vri​je​me, ra​de​ći ipak za mene. Pri​tom ni​sam imao što iz​gu​bi​ti, dok je Azi​ru stal​no imao svoj ulog na koc​ki. Tr​pio je iz dana u dan sve veću šte​tu, te je od nes​trp​lji​vos​ti tr​gao sre​br​nu mre​žu sa svo​je bra​de, ču​pao si ci​je​le ču​per​ke svo​je crne kose, a mene zbog ne​po​pust​lji​vos​ti čas​tio naj​po​grd​ni​jim ime​ni​ma. Azi​ru me je dao i stal​no nad​zi​ra​ti... Uho​de je na​pu​tio neka pra​te sva​ki moj ko​rak. Oči​to je su​dio po sebi, bo​je​ći se kako bih mo​gao ko​va​ti splet​ke s nje​go​vim za​po​vjed​ni​‐ ci​ma i ra​di​ti mu o gla​vi. U ta​moš​njim bi okol​nos​ti​ma to bilo čak i lako, ali jed​nos​tav​‐ no se tak​vom ne​čem ni​sam do​mis​lio. Jer, uis​ti​nu imam srce i dušu ne​duž​nog ja​nje​ta. Osim toga, Azi​ru mi je bio i pri​ja​te​ljem. Jed​ne su noći u nje​gov ša​tor pro​dr​la dva čo​vje​ka, oči​to ubo​ji​ce... Na​sr​nu​li su na nje​ga no​že​vi​ma. Ra​ni​li su ga, ali os​tao je živ. Jed​nog je na​pa​da​ča čak sam ubio, a za dru​gog se po​bri​nuo nje​gov sin​čić. Pro​bu​di​la ga je buka, pa je svoj ma​len mač za​bio u leđa dru​gom ubo​ji​ci te je i taj iz​dah​nuo. Sli​je​de​ćeg me dana Azi​ru po​zvao u svoj ša​tor. Op​tu​žio me straš​nim ri​je​či​ma, pa sam se uis​ti​nu upla​šio. Ipak, po​tom je pris​tao na ko​na​čan do​go​vor. U fa​ra​ono​vo sam ime za​klju​čio mir s njim i sa svim si​rij​skim gra​do​vi​ma. Egi​pat je za​dr​žao Gazu, ras​tje​‐ ri​va​nje dra​go​vo​ljač​kih četa os​tav​lje​no je na bri​gu Azi​ruu, a fa​ra​on je pri​dr​žao pra​vo ot​ku​pa slo​bo​de za​rob​lje​nih Egip​ća​na. Pod tim smo uvje​ti​ma uta​na​či​li sa​vez vječ​nog pri​ja​telj​stva iz​me​đu Egip​ta i Si​ri​je. To je za​pi​sa​no na gli​ne​ne plo​či​ce i po​t​vr​đe​no u ime ti​su​ća si​rij​skih i ti​su​ća egi​pat​skih bo​go​va, a da​ka​ko i u Ato​no​vo ime. Azi​ru je stra​ho​vi​to kleo, uti​sku​ju​ći svoj valj​kas​ti pe​čat u gli​nu. Ja sam pak raz​de​rao svo​je ha​‐ lji​ne i gor​ko pla​kao uti​sku​ju​ći u gli​nu moj egi​pat​ski pe​čat. Tako su obi​ča​ji na​la​ga​li, jer smo time, una​toč obos​tra​nom po​pu​šta​nju, obo​ji​ca sa​ču​va​li čast. A u sr​ci​ma smo obo​‐ ji​ca bili za​do​volj​ni. Azi​ru mi je uru​čio bo​ga​te da​ro​ve, a ja sam mu obe​ćao pos​la​ti isto tako bo​ga​te da​ro​ve za nje​ga, te nje​go​vu ženu i sina. I to pr​vim bro​dom koji stig​ne iz Egip​ta, pod uvje​ti​ma za​klju​če​nog mira... Ras​ta​li smo se u slo​zi. Azi​ru me čak za​gr​lio i na​zvao pri​ja​te​ljem. Ja sam pak na ras​tan​ku po​di​gao nje​go​vog li​je​pog dje​ča​ka, po​hva​lio nje​go​vu smi​onost i odvaž​nost, te do​ta​kao nje​go​ve ru​ži​čas​te obra​ze svo​jim us​ni​ca​ma. Una​toč tomu smo obo​ji​ca, i Azi​ru i ja, bili svjes​ni kako sa​vez koji smo sklo​pi​li za sa​daš​njost i vječ​nost, nije vri​je​dan ni ko​li​ko gli​na na koju je za​pi​san. Sklo​pio je mir jer su ga okol​nos​ti na to si​li​le, a Egi​pat 368

pak zato jer je to bila fa​ra​ono​va že​lja. Naš je mir zato os​tao vi​sje​ti u zra​ku, kao pli​jen sva​kom vje​tru. Na​ime, sve je ovi​si​lo o He​ti​ti​ma i ko​jim će pu​tem na​dri​je​ti iz Mi​ta​ni​je, za​tim o od​luč​nos​ti i odvaž​nos​ti Ba​bi​lo​ni​je, te o kret​skim boj​nim bro​do​vi​ma koji su šti​ti​li po​mor​sku tr​go​vi​nu... Azi​ru je pak po​čeo po sva​ku ci​je​nu ras​pu​šta​ti svo​je sna​ge, a meni je osi​gu​rao prat​‐ nju do Gaze... Is​to​dob​no je upu​tio za​po​vi​jed ta​moš​njim če​ta​ma neka uk​lo​ne be​sko​ris​‐ nu op​sa​du toga gra​da. A ja osob​no dos​pio sam bli​že smr​ti nego ika​da na ovom straš​‐ nom pu​to​va​nju. Na​ime, kad smo se pri​ku​či​li grad​skim vra​ti​ma, a moji pra​ti​te​lji po​če​li ma​ha​ti pal​mi​nim gra​na​ma i do​vi​ki​va​ti kako je mir sklop​ljen, egi​pat​ski hra​ni​te​lji Gaze za​su​li su nas sa zi​di​na st​rje​li​ca​ma i kop​lji​ma. Već sam po​mis​lio kako mi je do​šao smrt​ni tren. Ne​na​oru​ža​ni voj​nik koji me je zak​la​njao šti​tom, do​bio je stri​je​lu u grlo i pao obli​ven krv​lju, a nje​go​vi su dru​go​vi hi​tro utek​li. Stra​va mi je odu​ze​la noge, ta sam pla​zio pod svo​jim šti​tom po​put kor​nja​če, pla​ču​ći i ja​di​ku​ju​ći kraj​nje sa​mi​los​no. Pod zak​lo​nom šti​ta me Egip​ća​ni nisu mo​gli po​go​di​ti svo​jim stri​je​la​ma, pa su iz ve​li​‐ kih vr​če​va iz​li​li na mene ki​pu​ću smo​lu. Ta je ki​pe​ći i ši​šte​ći tek​la po tlu pre​ma meni. Sre​ćom je tu bilo ne​ko​li​ko ve​ćih ka​me​no​va, pa sam za​do​bio tek ne​ko​li​ko ma​njih opek​li​na po ru​ka​ma i ko​lje​ni​ma. Ci​je​li taj ne​vo​ljan pri​zor po​ta​kao je Azi​ru​ove rat​ni​ke na gro​ho​tan smi​jeh. Čak su od sil​nog ce​re​ka​nja po​pa​da​li na tlo i le​že​ći se va​lja​li od gro​hot​no​ga smi​je​ha. Mo​žda je, gle​da​no sa stra​ne, sve to i bilo kraj​nje smi​ješ​no. No meni je sva​ki smi​jeh pri​sjeo! Ko​nač​no je nji​hov za​po​vjed​nik na​lo​žio neka za​tru​be ro​go​vi, a mo​žda je i moje ja​‐ uka​nje smek​ša​lo Egip​ća​ne na zi​di​na​ma. Tako su pri​vo​lje​li pus​ti​ti me u grad. Ali nisu htje​li otvo​ri​ti grad​ska vra​ta, nego su ve​za​nu za kraj brod​skog ko​no​pa spus​ti​li ko​ša​ru od ro​go​ži​ne, u koju sam se mo​rao us​pe​ti, no​se​ći sve svo​je mi​rov​ne gli​ne​ne plo​či​ce i pal​mi​nu gra​nu. Tada su me po​teg​nu​li uz zi​di​ne u grad. A ja sam se od sil​no​ga stra​ha to​li​ko tre​sao da se prok​le​ta ko​ša​ra po​če​la jako zi​ba​ti. Zi​di​ne su bile vi​so​ke, a u tom su mi se tre​nu či​ni​le do​is​ta i pre​vi​so​ke. Pra​te​ći moje nes​pret​no pu​to​va​nje zra​kom, Azi​ru​‐ ovi su se voj​ni​ci na​du​ši​li još jače smi​ja​ti, te je nji​hov smi​jeh tre​štao na​lik huci mora koje mla​ti olu​ja i tre​ska nji​me o stje​no​vi​tu oba​lu. Zbog tak​vog sam do​če​ka oš​tro uko​rio za​po​vjed​ni​ka ta​moš​nje po​sa​de... No taj je bio ne​ka​kav grub i tvr​do​glav čo​vjek. Re​kao mi je: – Is​ku​siv​ši to​li​ko po​dva​la i laži od Si​ri​ja​ca, ne ka​nim otvo​ri​ti grad​ska vra​ta ni​ko​‐ me, bez iz​ri​či​te na​red​be Ho​rem​he​ba! Nije htio po​vje​ro​va​ti ni u skla​pa​nje mira, prem​da sam mu po​ka​zao sve svo​je gli​ne​‐ ne plo​či​ce i go​vo​rio mu u ime fa​ra​ona. Bio je pri​prost i ne​po​pust​ljiv mo​mak. Ali, bez te nje​go​ve pri​pros​tos​ti i ne​po​pust​lji​vos​ti, Egi​pat bi za​si​gur​no već dav​no pri​je bio iz​gu​‐ bio Gazu. Zato ni​sam imao pra​va pri​go​va​ra​ti mu pre​žes​to​ko. A kad sam na zi​di​na​ma ugle​dao kako se suše kože za​rob​lje​nih Si​ri​ja​ca, za​klju​čio sam: ipak je naj​bo​lje ako tak​‐ vog čo​vje​ka, za sva​ki slu​čaj, ne raz​dra​žu​jem. Zato sam ga pres​tao gr​di​ti, prem​da su mi ugled i dos​to​jans​tvo bili i te kako po​vri​je​đe​ni onim pov​la​če​njem uz zi​di​ne, obič​‐ 369

nim brod​skim ko​no​pom... Iz Gaze sam odje​drio na​trag u Egi​pat. Za​po​vje​dio sam neka se na glav​ni jar​bol iz​‐ vje​si fa​ra​onov sti​jeg, kao i svo dru​go zna​kov​lje mira, za slu​čaj su​sre​ta s ne​pri​ja​telj​‐ skim bro​do​vi​ma. Zbog toga su me mor​na​ri du​bo​ko pre​zi​ra​li, te go​vo​ri​li kako naše plo​vi​lo, ure​še​no i is​ki​će​no na taj na​čin, više na​li​ku​je dje​voj​ču​ri nego bro​du. Kada smo pris​pje​li do ri​je​‐ ke, lju​di su se okup​lja​li duž oba​la, ma​šu​ći pal​mi​nim gra​na​ma i sla​ve​ći me kao fa​ra​‐ ono​va iz​as​la​ni​ka i vjes​ni​ka mira. Tada su me čak i mor​na​ri na bro​du ko​nač​no po​če​li po​šti​va​ti, te su za​bo​ra​vi​li kako sam bio po​di​zan uz zi​di​ne Gaze, u obič​noj ko​ša​ri od ro​go​ži​ne... Pris​pjev​ši u Mem​fis, pos​lao sam im obi​lje vina i piva, kako bi što pri​je u njem pot​pu​no uto​pi​li sje​ća​nje na taj do​ga​đaj, koji ni​ka​ko nije od​go​va​rao mom ugle​du i dos​to​jans​tvu. Tako sam se opet na​šao u Mem​fi​su... Prem​da to, s ob​zi​rom na moje pu​to​va​nje i za​‐ da​ću, nije bilo za oče​ki​va​ti.... Ho​rem​heb je pom​no pro​či​tao i pro​učio moje gli​ne​ne plo​či​ce, te iz sveg gla​sa po​‐ hva​lio moje pre​go​va​rač​ko umi​je​će. To me je jako za​ču​di​lo, jer on ni​ka​ko nije obi​ča​vao odo​bra​va​ti moja dje​la. Što više, naj​češ​će je bio ne​za​do​vo​ljan sa mnom. Ni​sam to mo​‐ gao ni​ka​ko ra​zu​mje​ti, sve dok ni​sam doz​nao kako su kret​ski boj​ni bro​do​vi do​bi​li za​‐ po​vi​jed neka se vra​te na Kre​tu. Zbog toga bi Gaza ubr​zo pala u Azi​ru​ove ruke, ako bi se rat nas​ta​vio. Bez po​dr​ške s mora, taj bi grad bio iz​gub​ljen. A Ho​rem​he​bu ne bi bio na pro​bi​tak ni po​ku​šaj sti​za​nja do Gaze kop​ne​nim pu​tom. Nje​go​ve bi čete, stu​pa​ju​ći kroz pus​ti​nju u je​sen, na​pros​to lip​sa​le od žeđi. Zato me je Ho​rem​heb to​li​ko ve​li​čao... I po​br​zao pos​la​ti broj​no bro​dov​lje u Gazu, na​kr​ca​no če​ta​ma, oruž​jem i sva​ko​vr​s​nim za​li​ha​ma! Za vri​je​me mog bo​rav​ka kod Azi​rua, ba​bi​lo​nij​ski kralj Bur​na​bu​ri​aš pos​lao je u Mem​fis svog pos​la​ni​ka. S njim je do​pu​to​va​la bo​ga​ta prat​nja, a no​si​la je bo​ga​te da​ro​‐ ve. Ba​bi​lo​nij​skog sam pos​la​ni​ka pri​mio na fa​ra​onov brod, koji me je če​kao u Mem​fi​‐ su. Tako smo za​jed​no nas​ta​vi​li uz ri​je​ku... Pu​to​va​nje je bilo ugod​no, jer je pos​la​nik bio dos​to​jans​tven sta​rac, svi​len​kas​te bra​de koja mu se spu​šta​la do pr​si​ju. Bio je vrlo učen, pa smo ras​prav​lja​li o zvi​jez​da​ma i ov​čjim je​tri​ma. Pri​tom nam nije manj​ka​lo po​ti​ca​ja za raz​go​vor, jer se o zvi​jez​da​ma i ov​čjim je​tri​ma može ras​prav​lja​ti u ne​do​‐ gled, a da tema ne bude is​crp​lje​na... Ras​prav​lja​li smo i o dr​žav​nim pi​ta​nji​ma, te sam za​mi​je​tio nje​go​vu du​bo​ku uz​ne​‐ mi​re​nost gle​de ras​tu​će sna​ge He​ti​ta. Sve​će​ni​ci Mar​du​ka su do​du​še pre​dvi​dje​li, kako mi je objas​nio, da će he​tit​ska moć biti ogra​ni​če​na i tra​jat će ma​nje od sto​ti​nu go​di​na. Tada će je za​tr​ti div​ljač​ki bi​je​li na​rod koji će doći sa za​pa​da, te uni​šti​ti nji​ho​vu dr​ža​vu kao da ni​kad nije ni pos​to​ja​la... Meni je to bilo sla​bom utje​hom, jer sam oči​to bio ro​‐ đen da ži​vim za vri​je​me nji​ho​ve moći. A ču​dio sam se i kako može bilo koji na​rod doći sa za​pa​da, jer tamo nije bilo baš ni​kak​ve zem​lje, osim mor​skih oto​ka. Ipak, bu​du​‐ ći da su tako ka​zi​va​le zvi​jez​de, bio sam uvje​ren kako je to is​ti​ni​to, na​kon što sam u 370

Ba​bi​lo​nu upoz​nao to​li​ko mno​go ču​de​sa. Zato sam ra​di​je vje​ro​vao zvi​jez​da​ma nego mom vlas​ti​tom zna​nju. Ba​bi​lo​nij​ski pos​la​nik se za put ops​kr​bio i li​je​pim za​li​ha​ma naj​bi​ra​ni​jeg vina s obrež​ja, pa smo si tom bla​gos​lov​lje​nom kap​lji​com uve​se​lja​va​li srca i duše. Pri​tom mi je pri​op​ćio o sve broj​ni​jim zna​ko​vi​ma i pro​ro​čans​tvi​ma, koji su naj​av​lji​va​li kraj jed​‐ nog raz​dob​lja. To su po​t​vr​đi​va​la i pret​ka​za​nja zna​la​ca iz Mar​du​ko​va hra​ma. I on i ja bili smo uvje​re​ni kako ži​vi​mo o za​la​zu svi​je​ta, te nam pred​sto​ji noć za cje​lo​kup​nu uljud​bu. Pred​sto​ja​li su nam broj​ni pre​okre​ti i pro​mje​ne, a mno​gim na​ro​di​ma bio je su​đen nes​ta​nak s lica zem​lje, kao što su pri​mje​ri​ce Mi​tan​ci već bili iz​bri​sa​ni s kar​te svi​je​ta. I sta​ri će bo​go​vi umri​je​ti pri​je nego li se rode novi i za​poč​ne novo raz​dob​lje svi​je​ta. Vrlo lju​bo​pit​lji​vo me is​pi​ti​vao o Ato​nu, te je od​ma​hi​vao gla​vom i gla​dio si bra​du na moja ka​zi​va​nja o no​vom bogu. Ču​dio se što Aton nije pris​po​dob​ljen kroz ki​‐ po​ve i sli​ke, ne hra​ni se žr​tva​ma i da​ro​vi​ma nego me​đu​sob​nom lju​bav​lju lju​di i na​ro​‐ da. I još objav​lju​je kako su svi lju​di, bez ob​zi​ra na boju kože i je​zik, pred njim bra​ća. Neo​bič​no mu je bilo još i to što Aton objav​lju​je kako za nje​ga nema raz​li​ke iz​me​đu bo​ga​tih i si​ro​maš​nih, iz​me​đu ple​mi​ća i ro​bo​va, te u cje​li​ni pro​gla​ša​va brat​stvo svih lju​di. Ba​bi​lo​nij​ski pos​la​nik je priz​nao kako se ni​kad do sada ni je​dan ta​kav bog nije uka​‐ zao svi​je​tu, te je oci​je​nio kako po​ja​va tak​vo​ga boga može biti zna​me​njem po​čet​ka kra​ja svi​je​ta. Jer, to​li​ko opas​no uče​nje kao ovo Ato​no​vo, nije ni​kad ra​ni​je bilo pre​do​‐ če​no. Objas​nio je kako po Ato​no​vom na​uku pod pos​ta​je stro​pom, vra​ta se otva​ra​ju pre​ma van, a čo​vjek sto​ji na gla​vi, te hoda una​trag umjes​to una​pri​jed... Pred nje​go​vim sam zna​njem i mu​droš​ću os​tao bez ri​je​či, jer je do​la​zio iz Ba​bi​lo​na, ko​li​jev​ke sve​ko​li​‐ ke ze​malj​ske i ne​be​ske mu​dros​ti. Zato sam tog star​ca iz​nim​no po​šti​vao. Is​to​dob​no se ni​sam že​lio iz​lo​ži​ti nje​go​vom pre​zi​ru, zbog moje glu​pos​ti. Pa mu ni​sam po​vje​rio svo​je mis​li kako su Aton i vje​ra fa​ra​ona Eh​na​to​na pri​li​ka za sve na​ro​de. I to pri​li​ka koja se neće ni​kad po​no​vi​ti... Do​du​še, do​nek​le sam i sam po​sum​njao u te pret​pos​tav​ke, jer sam se vra​ćao iz rata s opa​lje​nim ru​ka​ma i no​ga​ma, sa svje​žim us​po​me​na​ma na una​‐ ka​že​ne le​ši​ne. Sve što sam ne​tom pro​ži​vio i is​ku​sio, go​vo​ri​lo mi je kako čo​vjek čo​vje​‐ ku ni​ka​ko nije bra​tom, nego div​ljim la​vom koji riče i raz​di​re sve oko sebe. Naše se ugod​no pu​to​va​nje ipak pri​mak​lo kra​ju, jer smo sret​no i bez smet​nji sti​gli u Ahe​ta​ton. Vra​tiv​ši se u Ne​be​ski Grad, či​nja​še mi se kako sam mno​go sam mu​dri​ji nego pri od​la​sku iz nje​ga. Da​ka​ko, to je bila još jed​na ljud​ska ob​ma​na, ko​joj lju​di ne​‐ po​prav​lji​vo na​gi​nju, kao što će sko​ra zbi​va​nja po​ka​za​ti...

3 Za moga iz​bi​va​nja fa​ra​onu su se vra​ti​le nje​go​ve gla​vo​bo​lje. Tje​sko​ba i ne​mir iz​gri​za​li 371

su mu srce, jer se os​vje​do​čio kako sve što tak​ne do​živ​lja​va ne​us​pjeh... Ti​je​lo mu se ža​‐ ri​lo i plam​tje​lo va​trom od nje​go​vih pri​ka​za, pa je od_ tog straš​nog unu​tar​njeg ne​mi​ra sve više bli​je​dio i kop​nio. Že​le​ći ga obo​dri​ti i ra​zve​se​li​ti, sve​će​nik Eie je od​lu​čio upri​‐ li​či​ti mu na je​sen spo​men-svet​ko​vi​nu tri​de​se​te ob​ljet​ni​ce. To je pre​dvi​dio za raz​dob​lje na​kon že​tve, kada vode Nila poč​nu ras​ti. I nije pri​tom ni​ma​lo sme​ta​lo što je fa​ra​onu Eh​na​to​nu još mno​go manj​ka​lo do tri​de​se​te ob​ljet​ni​ce vla​da​nja! Na​ime, slav​lje​nje sva​‐ ko​vr​s​nih ob​ljet​ni​ca, pre​ma vlas​ti​toj že​lji, bilo je dav​naš​njom na​va​dom fa​ra​ona... Ta je sve​ča​nost pri​vuk​la mnoš​tvo lju​di u Ahe​ta​ton. Jed​no​ga ju​tra, za uobi​ča​je​ne ju​tar​nje šet​nje uz sve​to je​ze​ro, Eh​na​to​na su no​že​vi​ma na​pa​la dvo​ji​ca ubo​ji​ca. Slu​či​lo se te je u taj rani ju​tar​nji sat na oba​li je​ze​ra sje​dio neki mla​đah​ni uče​nik Tut​mo​zi​sa, cr​ta​ju​ći pat​ke. Na​ime, moj je pri​ja​telj Tut​mo​zis po​ti​cao svo​je uče​ni​ke na cr​ta​nje pri​zo​‐ ra iz ži​vo​ta, a ne pre​ma uzor​ci​ma. To, da​ka​ko, nije bilo lako, jer su mo​ra​li pri​ka​za​ti i ono što su za​pa​ža​li, a ne samo ono što su zna​li. Taj je dje​čak pri​sko​čio u po​moć fa​ra​‐ onu, bra​ne​ći ga od raz​boj​ni​ka tek svo​jom cr​talj​kom, dok nisu pri​tr​ča​li stra​ža​ri i svla​‐ da​li na​pa​da​če. Eh​na​ton nije bio oz​bilj​ni​je oz​li​je​đen, za​do​biv​ši tek ubod no​žem u rame. Ali, zato je dje​čak bio smrt​no ra​njen i iz​dah​nuo je pred fa​ra​onom, a nje​go​va je krv tek​la po vla​da​ro​vim ru​ka​ma. Tako se smrt ot​kri​la fa​ra​onu Eh​na​to​nu, koji je ra​ni​je nije poz​na​vao. U svom sja​ju i je​sen​skoj lje​po​ti svo​ga vrta, dok je krv tek​la po nje​go​‐ vim sve​tim ru​ka​ma, za​vi​rio je u same oči smr​ti... Gle​dao je kako smrt, zbog nje​ga, za​‐ mag​lju​je dje​ča​ko​ve oči, opu​šta​ju​ći če​ljust tom ne​sret​nom Tut​mo​zi​so​vom uče​ni​ku, koji se bez raz​miš​lja​nja i odvaž​no iz​lo​žio po​gi​be​lji... Hit​no su me po​zva​li neka po​ve​žem Eh​na​to​no​vu oz​lje​du. Bila je nez​nat​na, te je ubr​zo za​ci​je​li​la. Tom sam pri​go​dom mo​gao osmo​tri​ti ubo​ji​ce. Je​dan je bio obri​ja​ne gla​ve, a lice mu se sja​lo, na​ma​za​no sve​tim uljem. Dru​gi je pak bio bez uši​ju, koje su mu odre​za​li oči​to zbog ne​kog sram​nog zlo​či​na, te ni​ko​me više nije mo​gao otvo​re​no po​gle​da​ti u oči. Stra​ža​ri su ih sa​pe​li u uze od ro​go​za. No oni su se i da​lje bi​jes​no oti​‐ ma​li. Nisu pres​ta​li ni na​kon što su ih ču​va​ri to​li​ko iz​u​da​ra​li dr​š​ci​ma svo​jih ko​pa​lja po us​ni​ca​ma, te im je krv po​tek​la. Nije bilo dvoj​be kako su to obič​ni zlo​čin​ci. Ali sve​će​‐ ni​ci su ih oči​to za​ča​ra​li, pa nisu osje​ća​li ni​kak​vih boli. Bio je to uz​bu​nju​ju​ći iz​gred, jer se još ni​kad do tada nit​ko nije drz​nuo otvo​re​no i jav​no po​di​ći ruku na jed​nog fa​ra​ona. Mo​gu​će su fa​ra​oni već umi​ra​li ne​pri​rod​nom smr​ću, ali to se ni​kad nije zbi​lo jav​no. Ono što se gle​de toga po​du​zi​ma​lo, iz​vo​di​lo se uvi​jek taj​no, pri​mje​ri​ce otro​vom ili tan​kom uzi​com, za​gu​ši​va​njem pod sa​gom ili ne​‐ kim slič​nim pos​tup​kom koji nije os​tav​ljao tra​ga... Pa o tome na​rod nije ni​šta doz​na​‐ vao. Do​volj​no sam dugo obi​ta​vao u Zlat​noj Kući, te sam doz​nao o tak​vim pos​tup​ci​‐ ma. Isto tako, po​ne​kom su fa​ra​onu pro​tiv nje​go​ve vo​lje otvo​ri​li lu​ba​nju... Ali je ovo sad bio prvi otvo​ren na​sr​taj na fa​ra​ona, po bi​je​lom danu i pred svje​do​ci​ma. Zato se do​ga​đaj nije mo​gao ni za​ta​ji​ti, jer je bilo na​zoč​no pre​vi​še svje​do​ka. A fa​ra​on ih nije htio dati po​bi​ti ili pos​la​ti u rud​ni​ke, kako bi im za​uvi​jek ve​zao je​zi​ke i za​če​pio usta... Tako je po​nov​no pos​tu​pio ne​ra​zum​no i pro​tiv​no us​ta​lje​nim obi​ča​ji​ma. 372

Go​vo​re​ći o tom do​ga​đa​ju, Amo​no​vi su sve​će​ni​ci objaš​nja​va​li na​ro​du kako je po​di​‐ za​nje ruke na fa​ra​ona bo​go​ugod​no dje​lo, te će si onaj koji ga us​mr​ti pris​kr​bi​ti vje​čan ži​vot, čak i u slu​ča​ju ako nje​go​vo ti​je​lo ne bude bal​za​mi​ra​no. Po​ta​ji​ce su, na​ime, po​‐ uča​va​li kako je Eh​na​ton laž​ni fa​ra​on, te svat​ko smi​je po​di​ći ruku na nje​ga... Na​ime, to nit​ko ne bi htio uči​ni​ti, kad bi se ra​di​lo o pra​vom fa​ra​onu. Na​rod je vje​ro​vao kako vi​‐ nov​ni​ka tak​vog ne​čas​nog na​pa​da na fa​ra​ona če​ka​ju sve mo​gu​će straš​ne muke pod​‐ zem​lja i vječ​no prok​let​stvo duše. Oba uhi​će​ni​ka is​pi​ti​va​na su u na​zoč​nos​ti fa​ra​ona. Od​bi​li su išta reći... Saz​na​lo se ipak, sti​gli su iz Tebe, te su se pro​tek​lu noć skri​va​li u vr​to​vi​ma. Već i samo spo​mi​nja​‐ nje Tebe uka​zi​va​lo je na to, tko ih je pos​lao. Ali oni sami nisu ni​šta priz​na​li. A kad su otvo​ri​li usta, bilo je to je​di​no radi za​zi​va​nja Amo​na i prok​li​nja​nja fa​ra​ona. Pres​ta​li su tek na​kon što su ih stra​ža​ri ople​li dr​š​ci​ma ko​pa​lja po us​ni​ca​ma. Na spo​mi​nja​nje ime​‐ na prok​le​tog boga, fa​ra​on Eh​na​ton se i sam ra​zja​rio. Zato je do​pus​tio stra​ža​ri​ma neka da​lje tuku uhi​će​ni​ke, te su im lica usko​ro bila straš​no iz​u​bi​ja​na i okr​vav​lje​na, a zubi su im le​tje​li iz usta. No ipak su i da​lje tvr​do​kor​no od​bi​ja​li go​vo​ri​ti, te su nas​tav​lja​li za​zi​va​ti Amo​na u po​moć. Ko​nač​no je fa​ra​on za​bra​nio dalj​nje na​si​lje i mu​če​nje. Ali su uz​ni​ci tada za​vi​ka​li pr​kos​no: – Pus​ti neka nas muče, laž​ni fa​ra​one! Neka nam slo​me udo​ve, ras​trg​nu meso, spa​le kožu! No boli mi ni​kak​ve ne osje​ća​mo! Bili su to​li​ko oko​rje​li te se fa​ra​on okre​nuo od njih, bo​re​ći se sam sa so​bom. Pri​‐ brav​ši se, bio je gor​ko pos​ti​đen što je do​pus​tio stra​ža​ri​ma uda​ra​ti lju​de u lice... Zato je re​kao: – Os​lo​bo​di​te ih! Oni ne zna​ju što čine... Stra​ža​ri su, u ne​vje​ri​ci, ra​zve​za​li ko​no​pe od ro​go​za. Ali to je za​to​če​ni​ke po​tak​lo na još žeš​će kle​tve. Pje​na im je iz​bi​la na usta, te su vi​ka​li: – Smak​ni nas, prok​le​ti fa​ra​one! U ime Amo​na po​da​ri nam smrt, laž​ni fa​ra​one! Kako bi​smo po​lu​či​li vje​čan ži​vot! Spoz​nav​ši da ih fa​ra​on smje​ra pus​ti​ti, bez dalj​njeg kaž​nja​va​nja, ote​li su se iz ruku stra​ža​ra i svom si​li​nom za​le​tje​li gla​vom u zid. Od toga su im lu​ba​nje pr​s​nu​le i usko​ro su iz​dah​nu​li... Tako je ve​li​ka i sil​na bila Amo​no​va taj​na moć nad ljud​skim sr​ci​ma. Na​kon tog do​ga​đa​ja svi su u Zlat​noj Kući bili os​vje​do​če​ni kako je fa​ra​onov ži​vot ugro​žen. Nje​go​vi su po​uz​da​ni​ci udvo​ji​li stra​že i nisu mu do​pu​šta​li du​lje na​pu​šta​nje vi​do​kru​ga, prem​da je u svo​joj tuzi stal​no že​lio sam lu​ta​ti po svo​jim vr​to​vi​ma i duž oba​le. Za​si​gur​no je čes​to mis​lio kako je do​is​ta sam, ali su ne​vid​lji​ve oči ču​va​ra i stra​‐ ža​ra pra​ti​le i pa​zi​le na sva​ki nje​gov ko​rak. Oni koji su vje​ro​va​li u Ato​na, pre​pus​ti​li su se još gor​lji​vi​jim mo​li​tva​ma. A oni koji su pri​hva​ti​li novu vje​ru radi stje​ca​nja bo​gat​‐ stva i vi​so​kih po​lo​ža​ja, po​če​li su se bo​ja​ti za sebe i pos​ta​li rev​ni​ji u slu​že​nju fa​ra​onu. Tako se vjer​ska gor​lji​vost po​ve​ća​la u oba kra​ljev​s​tva, a na​rod se us​pa​lji​vao kako za Ato​na tako i za Amo​na. Pa nije bila ri​jet​kost te se zbog Ato​na muž odi​je​lio od žene, otac od sina, a ses​tra od bra​ta... 373

Sve​ča​nos​ti i pri​god​ne op​hod​nje upri​li​če​ne su i u Tebi, kao dio obi​lje​ža​va​nja pros​la​‐ ve tri​de​se​te ob​ljet​ni​ce. U grad su do​ne​se​ne broj​ne ko​ša​re sa zlat​nim pi​je​skom i no​je​‐ vim pe​rjem. Do​vu​če​ni su i ka​ve​zi s pan​te​ra​ma, a ri​je​kom su do​prem​lje​ne ži​ra​fe, ma​le​ni maj​mu​‐ ni i pa​pi​ge sjaj​nog per​ja. Sve je to uči​nje​no kako bi na​rod mo​gao spoz​na​ti fa​ra​ono​vo bo​gat​stvo i moć, te sla​vi​ti i ve​li​ča​ti nje​go​vo ime. No te​ban​ski su ži​te​lji pro​ma​tra​li sve​‐ ča​ne op​hod​nje šut​ke i ne​ve​se​lo. Doš​lo je i do tuč​nja​va na uli​ca​ma, a Ato​nov je križ tr​‐ gan s odje​će onih koji su ga no​si​li. Dva su Ato​no​va sve​će​ni​ka, koji su se odva​ži​li zaći u mnoš​tvo bez na​oru​ža​nih pra​ti​te​lja, na smrt pre​tu​če​na to​lja​ga​ma. Naj​go​re od sve​ga je bilo što su se o sve​mu tome os​vje​do​či​li i stra​ni pos​la​ni​ci... Doz​na​li su i o na​pa​du ubo​ji​ca na fa​ra​ona, jer se to zbog nje​go​ve tvr​do​gla​vos​ti nije mo​glo za​ta​ji​ti. Zato je Azi​ru​ov ve​le​pos​la​nik, vra​tiv​ši se u Si​ri​ju, za​si​gur​no imao mno​‐ go ugod​nih vi​jes​ti za svog gos​po​da​ra... Po​nio je so​bom i broj​ne fa​ra​ono​ve da​ro​ve za Azi​rua, a i ja sam po tom ve​le​pos​la​ni​‐ ku pos​lao da​ro​ve Azi​ruu i nje​go​voj obi​te​lji. Nje​go​vom sam sinu pos​lao ci​je​lu malu voj​sku iz​rez​ba​re​nu od drva, s li​je​po obo​je​nim kop​lja​ni​ci​ma i stri​jel​ci​ma, ko​nji​ma i boj​nim ko​li​ma. Na​lo​žio sam neka po​lo​vi​cu od njih iz​ra​de na​lik na He​ti​te, a dru​gu po​‐ lo​vi​cu po​put Si​ri​ja​ca. Na​dao sam se kako će ih u igri su​kob​lja​va​ti... Te je male li​ko​ve iz​ra​dio kraj​nje umje​šan dr​vo​rez​bar iz Amo​no​va hra​ma, koji je os​tao bez pos​la na​kon što su hra​mo​vi i hram​ske ra​di​oni​ce bili za​tvo​re​ni. Svi dr​vo​rez​ba​ri, kao i os​ta​li maj​sto​‐ ri iz hram​skih ra​di​oni​ca, tada su os​ta​li bez pos​la. Zato su se nji​ho​ve us​lu​ge i iz​rat​ci mo​gli do​bi​ti po vrlo ni​skoj ci​je​ni. No ki​pi​ći koje sam na​ru​čio bili su od ple​me​ni​tih ma​te​ri​ja​la i vrlo vje​što iz​ra​đe​ni. Oči su voj​ni​ka bile od cr​nog ba​zal​ta, a oči čas​ni​ka od dra​gog ka​me​nja. Za​po​vjed​nič​ka boj​na kola bila su poz​la​će​na, a nji​ho​vi mali bi​če​vi od zla​ta i sre​bra. Još i sad sam uvje​ren kako je to bio uis​ti​nu kra​ljev​ski dar. Ali sam zato za te male voj​ni​ke pla​tio više nego za sve os​ta​le da​ro​ve na​mi​je​nje​ne Azi​ruu... Fa​ra​on Eh​na​ton je, me​đu​tim, u to vri​je​me još jako pa​tio, bo​re​ći se sa svo​jim dvoj​‐ ba​ma. Vje​ra mu je bila to​li​ko po​lju​lja​na i uz​dr​ma​na te bi po​ne​kad u tam​nim no​ći​ma gor​ko pla​kao i tu​žio se kako su mu pri​vi​đe​nja usah​nu​la, a Aton ga na​pus​tio. Na kon​cu je ipak us​pio po​lu​či​ti pro​bi​tak od na​pa​da na nje​ga i po​ku​ša​ja uboj​stva. Cr​pio je iz toga novu sna​gu i uvje​re​nje kako je nje​go​vo pos​lans​tvo sada još uzvi​še​ni​je nego do tada, a dje​la su mu još pre​sud​ni​ja i zna​čaj​ni​ja, jer je još uvi​jek to​li​ko tame i stra​ha u Egip​tu. Ku​šao je gor​ki kruh mrž​nje i sla​nu vodu opa​či​ne! Taj mu kruh nije mo​gao uto​li​ti gla​di kao što ni sla​na voda nije uga​si​la nje​go​ve žeđi. Una​toč tome, bio je os​vje​‐ do​čen kako dje​lu​je do​bro​tom i lju​bav​lju, kada je po​ja​čao pro​gon Amo​no​vih sve​će​ni​‐ ka. Kaž​nja​vao je i pos​lao u rud​ni​ke one koji su se odva​ži​li glas​no iz​re​ći Amo​no​vo ime. U sve​mu tome naj​vi​še su pa​ti​li, da​ka​ko, oni naj​pros​to​duš​ni​ji i si​ro​maš​ni. Jer, taj​‐ na je moć Amo​no​vih sve​će​ni​ka bila još uvi​jek ogrom​na, te se fa​ra​ono​vi lju​di nisu usu​đi​va​li upu​šta​ti s nji​ma u su​ko​be... Čak što više, umjes​to ure​do​va​nja, pred nji​ma su se pra​vi​li ne​vje​šti i za​tva​ra​li oči. Tako je mrž​nja ra​đa​la novu mrž​nju, a ne​prav​de su se 374

i da​lje mno​ži​le. Pri​tom se ne​mir u Egip​tu, umjes​to smi​ri​va​nja, i da​lje po​ve​ća​vao... Ne​ma​ju​ći sina, fa​ra​on Eh​na​ton je tada po​ku​šao osi​gu​ra​ti pri​jes​to​lje uda​jom svo​je dvi​je sta​ri​je kće​ri, Me​ri​ta​ton i An​he​se​na​ton, za si​no​ve vjer​nih sljed​be​ni​ka na svom dvo​ru. Me​ri​ta​ton je raz​bi​la vrč s dje​ča​kom po ime​nu Se​ke​nen​re, koji je bio kra​ljev pe​har​‐ nik i či​tav je ži​vot pro​ži​vio u Zlat​noj Pa​la​či. A bio je i vjer​nim sljed​be​ni​kom Ato​na. Bio je to ži​va​han i uz​bu​đen pet​na​es​to​go​diš​njak, uve​li​ke pre​dan sna​tre​nju na javi, te je fa​ra​onu Eh​na​to​nu bio vrlo drag. Fa​ra​on mu je čak do​pus​tio da na svo​ju gla​vu sta​vi kru​nu, te ga odre​dio za na​s​ljed​ni​ka, bu​du​ći da se više nije na​dao ro​đe​nju vlas​ti​to​ga sina... An​he​se​na​ton je pak raz​bi​la vrč s de​set​go​diš​njim dje​ča​kom ime​nom Tut. Mom​či​ću je po​di​je​ljen nas​lov kra​lje​va ko​nju​ša​ra, te nad​zor​ni​ka kra​lje​vih grad​nji, rud​ni​ka i ka​‐ me​no​lo​ma. Tut je bio mr​šav, bo​le​ž​ljiv dje​čak koji se igrao lut​ka​ma i vo​lio slat​ki​še. U sva​kom je po​gle​du bio pos​lu​šan i po​vod​ljiv. O nje​mu se ne može reći ni​šta zlo, ali isto tako ni ni​šta do​bro... Vje​ro​vao je baš sve​mu što mu je bilo pri​op​će​no, te je po​nav​ljao ri​je​či onog koji je po​s​ljed​nji zbo​rio. Oba su dje​ča​ka vuk​la po​dri​je​tlo od naj​ot​mje​ni​je i naj​od​lič​ni​je egi​‐ pat​ske krvi. Uda​ju​ći svo​je kće​ri za njih, fa​ra​on je na​mis​lio osi​gu​ra​ti sebi i Ato​nu sa​vez s nji​ho​ve dvi​je ple​me​ni​te i moć​ne obi​te​lji. Dje​ča​ci su mu bili po vo​lji jer nisu ima​li vlas​ti​te vo​lje. Na​ime, u svo​joj vjer​skoj za​ne​se​nos​ti, fa​ra​on nije pod​no​sio raz​li​či​tos​ti miš​lje​nja niti je slu​šao svo​je sa​vjet​ni​ke. Na​oko je sve tek​lo kao i pri​je, te se či​ni​lo kako je sve opet u redu. Ali je na​pad na fa​ra​onov ži​vot bio zlo zna​me​nje. Ipak, još je gore bilo što je svo​je uši za​tvo​rio za glas na​ro​da, kao i pred svim ze​malj​skim zvu​ci​ma... Os​lu​ški​vao je još samo svo​ja na​dah​nu​‐ ća i pri​vi​đe​nja. Ži​vot u Ahe​ta​to​nu pos​tao je te​go​tan. Uli​ce i zvu​ci na nji​ma bili su sve mir​ni​ji i tiši. Lju​di su se smi​ja​li ma​nje nego pri​je, a go​vo​ri​li su pri​gu​še​no. Zato se či​ni​lo kako neki ta​jans​tven strah op​ho​di Ne​be​skim Gra​dom. Tako bih se i ja sve češ​će pre​nuo iz mis​li, usred svo​ga rada, jer sam uz tiho klo​ko​ta​nje vode u vod​nom satu pos​ta​jao svjes​tan neke sa​blas​ne, mr​tvač​ke ti​ši​ne koja je le​ža​la po​vrh Ahe​ta​to​na, na​lik gus​toj i ljep​lji​voj ma​gli. I baš ni​ka​kav dru​gi zvuk ne bi do​pi​rao do mene, osim kuc​ka​nja vod​nog sata, koji je mje​rio ne​mjer​lji​vo vri​je​me po​vi​jes​ti... Nije se mo​glo čuti ni naj​ma​njeg, ni naj​‐ ti​šeg ljud​skog gla​sa, ni buke kola, ni vike slu​gu, a iz​os​ta​jao je čak i pti​čji cvr​kut... Kao da su i pti​ce, ti ne​duž​ni stvo​ro​vi, osje​ti​le stra​vu koja se ši​ri​la Ne​be​skim Gra​dom... Te utek​le put sret​ni​jih do​li​na... U tak​vim mi se tre​nu​ci​ma tihi šum vod​nog sata či​nio kob​nim i zlos​lut​nim, kao da naj​av​lju​je pro​past i bli​že​nje svo​me kra​ju, u na​pri​jed odre​đe​nog vre​me​na i raz​dob​lja. Tada bih pre​ko​ra​vao svo​je srce i ra​zum, op​tu​žu​ju​ći ih zbog lu​dos​ti. Is​to​dob​no sam uvje​ra​vao sam sebe kako je vri​je​me ne​mjer​lji​vo i bes​kraj​no, ako voda u vod​nom satu ne pre​sah​ne. Tada bi neka usam​lje​na kola proš​la uli​com is​pred moje kuće, te bih opa​‐ 375

zio raz​no​boj​ne per​ja​ni​ce kako se vi​jo​re po​vrh konj​skih gla​va. A s ve​se​lim štro​po​tom ko​ta​ča mi​je​ša​li bi se i gla​so​vi slu​gu koji su če​ru​pa​li pe​rad u ku​hinj​skom dvo​ri​štu. To bi me oso​ko​li​lo i po​mis​lio bih kako me je tek po​ho​di​la noć​na mora... Una​toč sve​mu, za​hva​ća​la bi me i ras​po​lo​že​nja kada sam pro​su​đi​vao hlad​no i tri​‐ jez​no, pos​ta​ju​ći svjes​tan kako je Ahe​ta​ton tek li​je​pa lju​ska voća, koje su iz​nu​tra iz​je​li crvi. Li​čin​ke i sa​blas​ti vre​me​na is​i​sa​li su svu srž dra​žes​nog ži​vo​ta u Ne​be​skom Gra​du, te je ra​dost u nje​mu umi​nu​la, a sva​ki smi​jeh za​mro... Ja sam pak po​čeo čez​nu​ti za Te​bom. Srce me je vuk​lo gra​du moje mla​dos​ti. Ni​sam čak ni mo​rao dugo tra​ži​ti iz​go​vor ili oprav​da​nje za od​la​zak. Srce mi je bilo ubr​zo za​‐ do​vo​lje​no. Na​ime, usko​ro sam bio obi​la​to ob​da​ren do​ka​zi​ma o po​tre​bi mog neo​d​lož​‐ nog od​la​ska u Tebu. Bili su to raz​lo​zi ko​ji​ma fa​ra​on nije mo​gao uma​nji​ti va​lja​nost. U to su vri​je​me mno​gi, koji su se pri​ka​zi​va​li oda​ni​ma fa​ra​onu, na​pu​šta​li Ahe​ta​ton. Jed​ni su kao raz​log na​vo​di​li nuž​nost obi​la​ska svo​jih po​sje​da i ima​nja, dru​gi vjen​ča​nje svo​‐ jih po​to​ma​ka ili ro​đa​ka, tre​ći neke dru​ge po​vo​de... Od​la​zi​li su u Tebu, Mem​fis i dru​ge gra​do​ve. Mno​gi bi se i vra​ti​li u Ahe​ta​ton.. Ali neki više nisu po​ka​za​li lica u Ne​be​sko​‐ me Gra​du... Više nisu ma​ri​li za fa​ra​ono​vu nak​lo​nost, po​la​žu​ći više na taj​nu sna​gu i moć Amo​na. Ja sam pak neo​d​lož​no mo​rao u Tebu, zbog svo​jih pos​lo​va i sre​đi​va​nja pre​sud​nih imo​vin​skih pi​ta​nja. Priz​na​jem, ipak, Kap​ta​ha sam pra​vo​dob​no na​pu​tio neka mi po​ša​lje broj​ne is​pra​ve koje svje​do​če o nuž​nos​ti mog do​la​ska u Tebu, kako fa​‐ ra​on ne bi mo​gao za​pri​je​či​ti moj od​la​zak. Su​očen s tom hr​pom meni odur​nih pa​pi​ra i obra​ču​na, fa​ra​on me bez po​go​vo​ra pus​tio. Tak​ve spi​se do tada ni​sam ni​ka​ko vo​lio, te sam na sve na​či​ne uvi​jek iz​bje​ga​vao či​ta​ti ih i pro​uča​va​ti. Ipak, sada sam im priz​nao zna​čaj i moć, ma ko​li​ko su mi bili mr​ski...

4 Na​kon što sam stu​pio na brod i kre​nuo put Tebe, pri​či​ni​lo mi se kao da je s moje duše spa​la neka te​ška kle​tva i urok. Pro​lje​će nas je iz​no​va po​ho​di​lo, ri​ječ​ne su vode opa​le, a las​ta​vi​ce su žus​tro pro​li​je​ta​le po​vrh brze žuć​kas​to-sme​đe vode. Plo​dan se mulj ras​‐ pros​tro po po​lji​ma, a voć​ke su se osi​pa​le cva​tom. Hi​tao sam i po​žu​ri​vao plo​vid​bu, is​‐ pu​njen slat​kim pro​ljet​nim ne​mi​rom, kao što mla​do​že​nja hita svo​joj vo​lje​noj. Eto, to​li​‐ ko čo​vjek ro​bu​je svom srcu, pa će za​tva​ra​ti oči pred onim što mu nije dra​go... I pri​tom vje​ru​je u sve ono čemu se nada. Os​lo​bo​đe​no uro​ka i vre​ba​ju​ćeg stra​ha Ahe​ta​to​na, moje je srce li​ko​va​lo po​put pti​ce, ne​tom os​lo​bo​đe​ne iz ka​ve​za. Te​gob​no je čo​vje​ku biti oko​van tu​đom vo​ljom, a svat​ko je u Ahe​ta​to​nu bio sa​pet groz​ni​ča​vom, hi​ro​vi​tom i ug​nje​ta​vač​kom vo​ljom fa​ra​ona Eh​na​to​na. No meni je, kao li​ječ​ni​ku, bio on tek čo​vje​‐ kom. Ali zato mi je to rop​s​tvo bilo gore i te​gob​ni​je, nego oni​ma za koje je on bio bog, te su lak​še pod​no​si​li ro​bo​va​nje svog srca. 376

Ra​zve​se​lio sam se što sam opet mo​gao gle​da​ti svo​jim vlas​ti​tim oči​ma, slu​ša​ti svo​‐ jim vlas​ti​tim uši​ma, go​vo​ri​ti svo​jim vlas​ti​tim je​zi​kom... Te ži​vje​ti po svo​joj vo​lji i svo​‐ joj čudi. Tak​va slo​bo​da ni na koji na​čin nije škod​lji​va. Na mene je po​naj​pri​je dje​lo​va​‐ la tako što me či​ni​la krot​kim, uz to ota​pa​ju​ći gor​či​nu iz mog srca. Zato sam fa​ra​ona po​čeo sve više gle​da​ti u dru​gom, po sve​mu su​de​ći ne​pris​tra​ni​jem i is​ti​ni​ti​jem svje​tlu. I kako se po​ve​ća​va​la uda​lje​nost od nje​ga, tako sam ga spoz​na​vao sve jas​ni​je, lju​bio ga sve više i že​lio mu sva​ko do​bro. A što sam se više bli​žio Tebi, to su mi ne​po​sred​ni​je i živ​lje pos​ta​ja​le us​po​me​ne u srcu, te mi se sve ve​ćim či​nio fa​ra​on Eh​na​ton i nje​gov bog. Zato sam vje​ro​vao u sve ono čemu sam se na​dao. Ve​se​lio sam se u srcu i svo​jim mis​li​ma, osje​ća​ju​ći kako sam do​bar čo​vjek i bo​lji od mno​gih dru​gih. Že​lim li biti po​‐ šten pre​ma sebi i ži​vje​ti u is​ti​ni, mo​ram ov​dje priz​na​ti: u svom sam srcu sebe sma​trao bo​ljim čo​vje​kom čak i od fa​ra​ona Eh​na​to​na... Jer, ja ni​ko​me ni​sam na​mjer​no na​udio, ni​sam ni​ko​ga op​te​re​ći​vao svo​jom vje​rom, te sam se u svo​joj mla​dos​ti bri​nuo za si​ro​‐ maš​ne i li​je​čio ih, ne tra​že​ći da​ro​va za uz​vrat. Što smo više od​mi​ca​li uz ri​je​ku, a isto tako ve​če​ri​ma kada bi pris​ta​ja​li uz oba​lu i no​ći​li na bro​du, sve sam više za​pa​žao tra​go​ve no​vog boga fa​ra​ona Eh​na​to​na. Prem​da je u pu​nom jeku bilo sje​tve​no raz​dob​lje, po​lo​vi​ca svih po​lja u Egip​tu le​ža​la je neo​bra​‐ đe​na i ne​za​si​ja​na, ja​lo​vo pre​pu​šte​na ko​ro​vu i čič​ci​ma. A mre​žu pro​ko​pa za na​vod​nja​‐ va​nje po​plav​ne vode ri​je​ke su is​pu​ni​le mu​ljem ko​jeg nit​ko nije uk​la​njao... Amon je ras​pros​ti​rao svo​ju moć nad sr​ci​ma lju​di. Otje​rao je na​se​lje​ni​ke sa zem​lje koja je ne​koć bila nje​go​va, is​to​dob​no ba​ca​ju​ći uro​ke na fa​ra​ono​va po​lja. Zato su ora​či i rad​ni​ci bje​ža​li s njih i kri​li se u gra​do​vi​ma... Tek su ma​lo​broj​ni na​se​lje​ni​ci os​ta​li u svo​jim ko​li​ba​ma, upla​še​ni i ogor​če​ni. Go​vo​rio sam s nji​ma i re​kao im: – Lu​đa​ci, za​što ne ore​te i ne si​je​te? Ska​pat ćete od gla​di kad pris​pi​je zima! Gle​da​li su me ne​pri​ja​telj​ski, bu​du​ći da mi je odje​ća bila od naj​pro​bra​ni​jeg tka​nja, te od​go​vo​ri​li: – Za​što bi​smo si​ja​li, kad je kruh koji ras​te na na​šim po​lji​ma prok​let, te će ubi​ti one koji će ga jes​ti? Jed​na​ko kao što je pje​ga​vo žito već po​bi​lo našu dje​cu!? To​li​ko je grad Ahe​ta​ton bio uda​ljen od ži​vo​ta i stvar​nos​ti, te sam tek sada doz​nao kako je pje​ga​vo žito pro​uz​ro​či​lo smrt dje​ce. Ni​kad ra​ni​je ni​sam ni čuo za tak​vu bo​lest. Bila je pri​ljep​či​va i ši​ri​la se s dje​te​ta na di​je​te. Tr​buš​či​ći bi im se na​puh​nu​li, te su umi​‐ ra​li uz ste​nja​nje koje je tje​ra​lo na sa​mi​lost. I nisu ih mo​gli spa​si​ti li​ječ​ni​ci, kao ni žre​ci koje su na​se​lje​ni​ci na kra​ju po​zi​va​li, u skla​du sa sta​rim obi​ča​ji​ma. Meni se pak či​ni​lo kako ta bo​lest ne vuče uz​rok iz žita, nego je pri​je po​s​lje​di​ca po​plav​nih voda s ko​ji​ma su pris​ti​gle zim​ske za​raz​ne bo​les​ti. Do​du​še, ta je taj​no​vi​ta bo​lest uis​ti​nu ubi​ja​la samo dje​cu. Ali, kad sam pre​gle​dao odras​le koji se nisu usu​đi​va​li za​si​ja​ti svo​jih po​lja, pre​‐ pu​šta​ju​ći se ra​di​je smr​ti od gla​di, ut​vr​dio sam da je ta bo​lest u naj​ma​nju ruku ubi​la nji​ho​va srca. Za sve što sam za​pa​zio, ipak ni​sam kri​vio fa​ra​ona Eh​na​to​na, već Amo​na koji je stra​hom to​li​ko za​tro​vao lju​de te su ra​di​je bi​ra​li smrt nego ži​vot. 377

Je​dre​ći uzvod​no ri​je​kom pre​ma Tebi, sve sam pro​ma​trao otvo​re​nim oči​ma. Na plod​nim po​dru​čji​ma, gdje je zem​lja bila uzo​ra​na i po​si​ja​na, te sje​me ba​če​no u bla​to, vi​dio sam slu​ge i ro​bo​ve, čela obli​ve​nih zno​jem i leđa iša​ra​nih od uda​ra​ca bi​če​va. Mrm​lja​li su i ro​go​bo​ri​li pro​tiv svo​jih gos​po​da​ra, te prok​li​nja​li nji​ho​ve po​sje​de. Tu ne​‐ prav​du moje srce nije sma​tra​lo bo​ljom od neo​bra​đe​nih Ato​no​vih nji​va i či​ča​ka po plod​nim po​lji​ma. Nes​trp​lji​vost i že​lja za što sko​ri​jim do​la​skom u Tebu tje​ra​li su me groz​ni​ča​vo na​‐ pri​jed. Niz lica mo​jih ves​la​ča te​kao je znoj. Pri​je​kor​no su mi po​ka​zi​va​li svo​je ruke, ote​če​ne i pre​kri​ve​ne žu​lje​vi​ma od na​por​na ves​la​nja, jer sam ih tje​rao na hit​nju. Obe​‐ ćao sam im rane iz​li​je​či​ti sre​brom, a žeđ sam im ga​sio pi​vom, u svom strem​lje​nju za do​bro​čins​tvom. Po​te​žu​ći ves​la, ku​ko​vi bi im se is​kre​ta​li, te sam čuo kako pri​go​va​ra​ju među so​bom: – Za​što bi​smo ves​la​li za tu de​be​lu svi​nju, kad su u oči​ma nje​go​va boga svi lju​di jed​na​ki? Neka sam malo po​ku​ša i osje​ti kako je to... Tada neka si li​je​či ruke sre​brom, ako može. Ba​ti​na uz mene upra​vo me je do​zi​va​la da je upo​ra​bim! Ali srce mi je bilo is​pu​nje​‐ no do​bro​hot​noš​ću, jer sam pu​to​vao na​trag u Tebu... Raz​mis​liv​ši o nji​ho​vim ri​je​či​ma, spoz​nao sam nji​ho​vu is​prav​nost. Zato sam po​šao među one koji su ra​ni​je go​vo​ri​li, te re​kao: – Ves​la​či, daj​te i meni ves​lo! Stao sam među njih i ves​lao za​jed​no s nji​ma, sve dok tvr​do drvo ve​sa​la nije na​žu​‐ lja​lo dla​no​ve mo​jih ruku, a žu​lje​vi se pre​tvo​ri​li u rane. Leđa su mi se pog​nu​la, te sam mis​lio, kra​lješ​ni​ca će mi pući! Sva​ki me je mi​šić bo​lio i pe​kao kao va​tra, a prsa su me pro​ba​da​la kod sva​kog udi​sa​ja i iz​di​sa​ja. Ali sam svom srcu pri​tom go​vo​rio: “Zar ćeš na​pus​ti​ti rad ko​jeg si dra​go​volj​no pre​uzeo, pa će ti se tvo​ji slu​ge i ro​bo​vi još više iz​ru​‐ gi​va​ti i pre​zi​ra​ti te? Sve to i još mno​go više oni pod​no​se sva​kod​nev​no. Oku​si pre​ma tome nji​hov te​go​tan po​sao, nji​hov znoj, nji​ho​ve ote​če​ne ruke. Tako ćeš spoz​na​ti stvar​‐ nost ves​la​ča i nji​hov ži​vot. Ta ti si, Si​nu​he, ne​koć zah​ti​je​vao neka ti kupa bude is​pu​‐ nje​na!” Tako sam ves​lao i da​lje, sve dok usko​ro ni​sam pao u ne​svi​jest, pa su me slu​ge mo​ra​le od​ni​je​ti do le​ža​ja... Slje​de​ćeg sam se dana ipak po​nov​no pri​hva​tio ve​sa​la, iako mi je s ruku bila ode​ra​‐ na koža. Ves​la​či mi se više nisu smi​ja​li, već su me po​če​li usrd​no mo​li​ti neka pres​ta​‐ nem... – Ti si naš gos​po​dar – go​vo​ri​li su mi – a mi tvo​ji ro​bo​vi. Ne ves​laj više, jer će nam se pod pre​tvo​ri​ti u krov, te će nam se či​ni​ti kako ho​da​mo una​trag, sa sto​pa​li​ma u zra​‐ ku. Ne ves​laj više, jer ćeš iz​dah​nu​ti! Ne ves​laj, jer na​po​s​ljet​ku, reda mora biti u sve​‐ mu. Sva​ki čo​vjek ima svo​je odre​đe​nje, koje su mu na​mi​je​ni​li bo​go​vi, a tvo​je nije po​te​‐ za​ti ves​la. Ali ja sam ves​lao upor​no i da​lje, za​jed​no s nji​ma, ti​je​kom sveg pre​os​ta​log puta do Tebe. Jeo sam isti kruh i istu kašu kao i oni, te pio gor​ko pivo na​mi​je​nje​no ro​bo​vi​ma. 378

No sva​kog sam dana mo​gao ves​la​ti sve du​lje i du​lje, a moji su udo​vi iz dana u dan pos​ta​ja​li sve ži​la​vi​ji. Pri​tom mi je za​do​volj​stvo ži​vo​tom stal​no ras​lo, te sam za​pa​zio kako sam una​toč na​po​ri​ma pres​tao gu​bi​ti dah... Moje slu​ge su se, me​đu​tim, za​bri​nu​le za mene. Me​đu​sob​no su go​vo​ri​li: – Si​gur​no je škor​pi​ja ugriz​la na​šeg gos​po​da​ra! Ili je na​pros​to po​ša​ša​vio i sve mu se iz​mi​je​ša​lo u gla​vi, na​lik svim os​ta​li​ma u Ahe​ta​to​nu. Jer, lu​di​lo je pri​ljep​či​va po​jav​‐ nost, ne no​siš li oko vra​ta amaj​li​ju koja te čuva... Ali mi se toga ne bo​ji​mo, jer pod odje​ćom no​si​mo skri​ven Amo​nov rog. Da​ka​ko, ja ni​sam bio lud. I ni​sam na​mje​ra​vao nas​ta​vi​ti ves​la​ti, na​kon što stig​ne​mo u Tebu, niti os​ta​ti ci​je​log ži​vo​ta ves​la​čem. To mi je zva​nje ipak bilo pre​na​por​no. Tako smo se pri​bli​ži​li Tebi, a ose​bu​jan mi​ris toga gra​da pre​sreo nas je još da​le​ko vani na ri​je​ci. Taj je mi​ris, ono​me tko je ro​đen u tom gra​du, div​ni​ji i sla​đi od svih dru​gih mi​ri​sa svi​je​ta. Sla​đi čak i od mi​omi​ri​sa mir​he! Na​lo​žio sam slu​ga​ma neka utr​‐ lja​ju lje​ko​vi​te mas​ti u moje ruke, ope​ru me i odje​nu u moje naj​bo​lje ha​lje. Tada se po​‐ ka​za​lo, be​dre​na mi je pre​ga​ča pos​ta​la pre​ši​ro​kom, jer se ve​lik dio mog tr​bu​ha is​to​pio ti​je​kom ves​la​nja... Zato su mi pre​ga​ču mo​ra​li do​dat​no pri​teg​nu​ti i osi​gu​ra​ti pri​ba​da​‐ ča​ma, što im je vrlo te​ško palo. Ja​di​ko​va​li su i go​vo​ri​li: – Naš je gos​po​dar ne​sum​nji​vo bo​les​tan! Iz​gu​bio je ci​je​lu tr​bu​ši​nu, taj to​li​ko zna​ča​‐ jan zna​men ugle​da. Mo​rat ćemo se sti​dje​ti pred slu​ga​ma i ro​bo​vi​ma dru​gih od​lič​ni​ka, kada opa​ze kako slu​ži​mo gos​po​da​ra koji nema tr​bu​ši​ne! Ali ja sam se na sve to samo smi​jao, te ih ot​pu​tio svo​joj kući kako bi upo​zo​ri​li Muti na moj do​la​zak... Na​ime, više se ni​sam usu​đi​vao tamo po​ja​vi​ti ne​na​jav​ljen! Ves​la​či​ma sam pak raz​di​je​lio sre​bra, pa čak i zla​ta, te im re​kao: – Ato​na mi! Idi​te se naj​es​ti i na​pu​ni​te svo​je tr​bu​he. Ra​zve​se​li​te si srca do​brim pi​‐ vom i uži​vaj​te s li​je​pim te​ban​skim dje​voj​ka​ma, jer Aton da​ru​je ra​dost i lju​bi jed​nos​‐ tav​ne užit​ke. Zato su mu si​ro​maš​ni mi​li​ji od bo​ga​tih, jer su i nji​ho​vi uži​ci ma​nje iz​‐ vje​šta​če​ni i jed​nos​tav​ni​ji su od ra​dos​ti bo​ga​ta​ša! Na te moje ri​je​či lica ves​la​ča su se nat​mu​ri​la. Pre​me​ta​li su sre​bro i zla​to iz​me​đu pr​sti​ju, te na​po​kon rek​li: – Ne že​li​mo te uvri​je​di​ti... Ali, reci nam, nije li to tvo​je sre​bro prok​le​to sre​bro i tvo​je zla​to prok​le​to zla​to, bu​du​ći da zbo​riš o Ato​nu? Jer tak​vog prok​le​tog sre​bra i zla​‐ ta ne mo​že​mo pri​mi​ti. Pali nam pr​ste i pre​tva​ra se u prah, kako je to svi​ma do​bro poz​‐ na​to! Tak​vo ne​što ne bi mi ni​kad rek​li, da ni​sam ves​lao za​jed​no s nji​ma i time po​lu​čio nji​ho​vo po​vje​re​nje. Umi​rio sam ih od​go​vo​riv​ši: – Bo​ji​te li se toga, po​hi​taj​te i za​mi​je​ni​te od​mah svo sre​bro i zla​to za pivo. Ali ne​‐ maj​te stra​ha! Ni moje zla​to niti moje sre​bro nisu prok​le​ti. Pre​ma žigu na nji​ma mo​že​‐ te se uvje​ri​ti kako su od čis​te, sta​re ko​vi​ne, bez pri​mje​se ahe​ta​ton​sko​ga ba​kra. Ali mo​‐ ram vam pri​tom reći, bu​du​ći da se bo​ji​te Ato​na, kako ste bu​da​las​ti lju​di, koji ne us​pi​‐ je​va​ju pro​su​di​ti što je za njih do​bro. Nema baš ni​kak​vo​ga raz​lo​ga za strah i pri​bo​ja​va​‐ 379

nje od Ato​na. – Ma, ne bo​ji​mo se mi Ato​na! – ot​po​vr​nu​še mi sprem​no. – Ta tko bi se bo​jao jed​‐ nog ne​moć​nog boga? Ti pre​do​bro znaš, koga se mi bo​ji​mo, gos​po​da​ru! Samo što ne smi​je​mo glas​no iz​go​vo​ri​ti nje​go​vo ime, jer je fa​ra​on to za​bra​nio! Go​rio sam od uz​bu​đe​nja, pa ni​sam htio nas​ta​vi​ti ras​prav​lja​nje s nji​ma. Ot​pus​tio sam ih te su otiš​li, po​ska​ku​ju​ći, smi​ju​ći se i pje​va​ju​ći svo​je pje​sme ves​la​ča. I meni je doš​la že​lja za po​ska​ki​va​njem, smi​ja​njem i pje​va​njem. Ali po​ska​ki​va​nje bi bilo nes​po​‐ ji​vo s mo​jim ugle​dom i dos​to​jans​tvom, a pje​sma bi hra​pa​vo zvu​ča​la u mom grlu. Po​‐ šao sam bez od​la​ga​nja iz​rav​no “Kro​ko​di​lu”, čak ne če​ka​ju​ći ni na no​silj​ku. Tako sam opet su​sreo Me​rit, na​kon du​lje raz​dvo​je​nos​ti... Po​gled na nju nije ra​zo​ča​rao moju čež​‐ nju, jer mi se vi​dje​la još dra​žes​ni​jom nego ra​ni​je. Pri​tom mo​ram priz​na​ti kako lju​bav, po​put svih stras​ti, do​da​je boje u ono što čo​vjek vidi ili mu oči za​si​pa pi​je​skom. Jer Me​rit više nije bila pre​vi​še mla​da, već mi je u pu​nom cva​tu svog ži​vot​nog lje​ta bila pri​ja​te​lji​com i na svoj na​čin bli​ža nego li mi je to ikad itko bio... Ugle​dav​ši me, du​bo​ko se nak​lo​ni​la i po​di​gla ruke. Za​tim mi je pris​tu​pi​la i do​tak​la ra​me​na i obra​ze, smi​je​še​ći se, te rek​la: – Si​nu​he, Si​nu​he! Što se to zbi​lo s to​bom te su ti oči to​li​ko sjaj​ne? I što se to zbi​lo s tvo​jim tr​bu​hom? – Me​rit, naj​dra​ža moja! – od​vra​tih joj. – Oči su mi sjaj​ne od čež​nje i od lju​bav​ne groz​ni​ce! A tr​buh mi se is​to​pio od sje​te dok sam hi​tao tebi, ses​tro moja! Na te moje ri​je​či oči su joj se ov​la​ži​le... No ubr​zo ih je obri​sa​la i rek​la: – O, Si​nu​he! Ko​li​ko samo laž slat​ko​ćom nat​kri​lju​je is​ti​nu, kad je net​ko usam​ljen, a pro​lje​će mu je ocva​lo u is​praz​nos​ti! No sad, kad si do​šao, i pro​lje​će me je po​nov​no po​‐ ho​di​lo. Ra​zve​se​lit će mi srce, pa po​nov​no vje​ru​jem u sve sta​re pri​če. Neću više du​lji​ti o tom su​sre​tu, jer mo​ram ka​zi​va​ti o Kap​ta​hu. Nje​go​va tr​bu​ši​na, da​ka​ko, nije splas​nu​la. Bio je krup​ni​ji i okru​gli​ji nego ikad ra​ni​je. Oko vra​ta, za​peš​ća i glež​nje​va zvec​ka​lo mu je još više zlat​nih ko​lu​to​va. A zlat​na pak plo​či​ca ko​jom je skri​‐ vao praz​nu očnu dup​lju sada je bila op​to​če​na bi​ra​nim dra​gim ka​me​njem. Kad me je smo​trio, obli​le su ga suze i krik​nuo je od ra​dos​ti, re​kav​ši od​mah: – Neka je bla​gos​lov​ljen dan koji vra​ća mog gos​po​da​ra nje​go​vu domu! Smjes​ta me po​veo u po​seb​nu sobu i po​nu​dio mi po​či​nak na me​ka​noj pros​tir​ci. Is​to​‐ dob​no nam je Me​rit do​ni​je​la sve naj​bo​lje što je kr​č​ma “Pri kro​ko​di​lo​vu repu” mo​gla po​nu​di​ti, te smo se ve​se​li​li svi za​jed​no. Kap​tah me je iz​vi​jes​tio o mom imet​ku i do​dao: – Moj gos​po​da​ru Si​nu​he, ti si naj​mu​dri​ji od svih lju​di! Ti si još lu​ka​vi​ji od tr​go​va​‐ ca ži​tom... A kad ja to ka​žem, onda to ne​što i zna​či! Jer, tr​gov​ce ži​tom nit​ko ne može pre​va​ri​ti i malo je onih koji se time mogu po​di​či​ti. Ipak, ti si ih svo​jom lu​ka​voš​ću i pro​nic​lji​voš​ću uis​ti​nu sve nat​kri​lio i nad​mu​drio proš​log pro​lje​ća; čak i u slu​ča​ju ako ti je ska​ra​bej po​mo​gao i ima svo​je pr​ste u tome!.. Pri​sje​ćaš se, tada si mi na​lo​žio neka na​se​lje​ni​ci​ma raz​di​je​lim žito za sje​tvu, zah​ti​je​va​ju​ći od njih pri vra​ća​nju tek jed​nu 380

mje​ri​cu za do​bi​ve​nu mje​ri​cu, zbog čega sam te na​zvao lu​đa​kom... Jer, su​de​ći pre​ma zdra​vom ra​zu​mu, tak​va bu​da​la​šti​na mo​gla je pas​ti na pa​met samo ne​ko​me tko je pot​‐ pu​no po​ša​ša​vio. Ali znaj, za​hva​lju​ju​ći mo​joj do​vit​lji​vos​ti i do​miš​lja​tos​ti, sada si dvos​‐ tru​ko bo​ga​ti​ji nego ra​ni​je. Ve​li​či​nu i iz​no​se tvog bo​gat​stva više ne mogu dr​ža​ti u gla​‐ vi, ali mi kraj​nje ve​li​ke ne​pri​li​ke i ne​ugod​nos​ti čine fa​ra​ono​vi po​rez​ni​ci, čija je be​‐ sram​nost, dr​skost i po​hle​pa sada bes​kraj​na... Zas​tao je na tren, lu​ka​vo me za​gle​da​ju​ći, te nas​ta​vio: – A evo što se zbi​lo! Čim su tr​gov​ci ži​tom do​ču​li kako će na​se​lje​ni​ci do​bi​ti žito za sje​tvu, ci​je​ne žitu smjes​ta su pale i po​go​to​vu nas​ta​vi​le pa​da​ti na vi​jes​ti o skla​pa​nju mira. Zato su svi po​hi​ta​li na​vrat-na​nos se ri​je​ši​ti svo​jih za​li​ha i obve​za, na čemu su tr​gov​ci ži​tom pre​tr​pje​li ve​li​ke gu​bit​ke. Mno​gi od njih čak su i osi​ro​ma​ši​li. U tom sam tre​nut​ku ja ku​pio ve​li​ke ko​li​či​ne žita, po vrlo ni​skoj ci​je​ni, prem​da još nije bilo ni pož​‐ nje​ve​no. S do​la​skom je​se​ni pri​ku​pio sam dug od na​se​lje​ni​ka, toč​no mje​ri​cu za ra​ni​je danu mje​ri​cu, kako si ti to za​po​vje​dio... Na taj sam na​čin u pot​pu​nos​ti ob​no​vio svo​je ra​ni​je za​li​he. U pu​nom ti po​vje​re​nju pri​op​ću​jem, moj gos​po​da​ru: mas​no lažu svi oni koji tvr​de kako je na​se​lje​nič​ko žito pje​ga​vo! Žito koje su uz​go​ji​li i pož​nje​li ti na​se​lje​‐ ni​ci do​bro je i čis​to kao i sva​ko dru​go, te ne ško​di ni​ko​me. Ja pak sum​njam, sve​će​ni​ci su za​jed​no sa svo​jim vjer​ni​ci​ma i sljed​be​ni​ci​ma po​ta​ji​ce krv​lju po​š​kro​pi​li već sprem​‐ lje​no žito, te je od toga pos​ta​lo pje​ga​vo i po​pri​mi​lo oga​van za​dah. Ali o tome je uis​ti​‐ nu opas​no go​vo​ri​ti, pa te zato mo​lim, ne​moj to ni​ko​me spo​mi​nja​ti. Do​du​še, sum​njam kako bi ti itko i po​vje​ro​vao u tak​ve pri​če, jer su svi naj​dub​lje uvje​re​ni kako je žito na​‐ se​lje​ni​ka prok​le​to, a i nji​hov kruh da je prok​let. No, ta je praz​no​vje​ri​ca bila za tvoj pro​bi​tak, gos​po​da​ru! Na​ime, s do​la​skom zime su ci​je​ne žitu po​nov​no po​če​le ras​ti, na​‐ kon što je Eie po fa​ra​ono​vom na​lo​gu pos​lao odre​đe​ne ko​li​či​ne u Si​ri​ju, pos​li​je skla​pa​‐ nja mira. Na​ka​na toga bila je is​tis​nu​ti ba​bi​lo​nij​sko žito sa si​rij​skog tr​ži​šta. Po​s​lje​dak sve​ga bio je skok ci​je​na na ra​zi​nu kak​va se ne pam​ti. Zato su naši do​bi​ci ne​iz​mjer​ni, te će se i da​lje po​ve​ća​va​ti, što du​lje bu​de​mo za​dr​ža​va​li za​li​he u skla​di​šti​ma. Slje​de​će je​se​ni će glad zav​la​da​ti Egip​tom, jer su po​lja na​se​lje​ni​ka ne​uzo​ra​na i ne​po​si​ja​na. A ro​bo​vi bje​že s fa​ra​ono​vih po​lja, dok po​ljo​djel​ci kri​ju svo​je žito kako im ne bi bilo odu​‐ ze​to i pos​la​no u Si​ri​ju. Zbog sve​ga toga ne mogu ni​šta dru​go do li pje​va​ti sla​vo​poj​ke u tvo​je ime, gos​po​da​ru, te do ne​be​sa hva​li​ti tvo​ju pre​pre​de​nost. I to zato jer si mno​go, mno​go lu​ka​vi​ji od mene, koji sam te sma​trao lu​dim... Kap​tah je po​nov​no krat​ko zas​tao, jer je mo​rao pre​dah​nu​ti. Usko​ro je pak nas​ta​vio, još uz​bu​đe​ni​ji: – Oda​jem sva​ku hva​lu i sla​vu ovim vre​me​ni​ma u ko​ji​ma ži​vi​mo. Ona čine bo​ga​te još bo​ga​ti​ji​ma, bez ob​zi​ra žele li to ovi ili ne. I tr​gov​ci ži​tom se opet ve​se​le, te se gos​te od ju​tra do mra​ka, kako bi nas​ta​vi​li od mra​ka do ju​tra. Vino po​to​ci​ma teče, jer tko god ku​pu​je za​li​he žita obo​ga​ću​je se pre​ko noći. A to su i vrlo neo​bič​na, čak čud​na vre​me​na! U moje škri​nje i san​du​ke zla​to pri​tje​če ni iz čega! Eto, pri​mje​ri​ce, pro​da​jom praz​nih vr​če​va za​ra​dio sam isto ko​li​ko i na žitu. To ni​ka​ko nije brb​lja​nje u vje​tar, već 381

čis​ta is​ti​na, prem​da nit​ko u nju ne vje​ru​je. Po ci​je​lom Egip​tu kru​že lju​di koji ot​kup​lju​‐ ju praz​ne i rab​lje​ne vr​če​ve svih vr​sta i obli​ka. Zbog toga pi​va​ri i vi​no​gra​da​ri već ja​di​‐ ku​ju i ču​pa​ju kose, jer ne​ma​ju više u što spre​mi​ti svo​je na​pit​ke. Sada ra​zu​mi​ješ za​što ovo naše vri​je​me na​zi​vam čud​nim; to je zato jer se sada čo​vjek može obo​ga​ti​ti a pri​‐ tom i sam ne zna kako se to zbi​lo. Do​čuv​ši to s vr​če​vi​ma, us​pio sam po​ku​pi​ti sve ras​‐ po​lo​ži​ve vr​če​ve u ci​je​loj Tebi. Unaj​mio sam sto​ti​ne ro​bo​va i pos​lao ih nek ku​pu​ju vr​‐ če​ve. Lju​di su im da​va​li rab​lje​ne vr​če​ve čak i bez pla​ća​nja, sret​ni što su mo​gli iz svo​‐ jih dvo​ri​šta od​stra​ni​ti te po​su​de koje su tamo za​uzi​ma​le pros​tor i još ne​ugod​no vo​lja​‐ le. Pa ako ka​žem kako sam ove zime pro​dao ti​su​ću puta ti​su​ću praz​nih vr​če​va, mo​žda malo pre​tje​ru​jem... Ali za​si​gur​no ne mno​go. Pri​tom i ne​mam ni po​tre​be niti ra​ču​na la​ga​ti, jer is​ti​na o vr​če​vi​ma pre​ma​šu​je sve moje laži! – Koja to bu​da​la ku​pu​je praz​ne vr​če​ve? – upi​tao sam, za​ču​đen nje​go​vim ka​zi​va​‐ njem. – Kup​ci tvr​de kako je u Do​njem Kra​ljev​s​tvu ot​kri​ven nov na​čin spre​ma​nja ribe u soli i vodi – od​go​vo​rio mi je Kap​tah, po​pra​tiv​ši to lu​ka​vim na​mi​gi​va​njem onog svo​ga je​di​nog oka. – Ja sam pak sve po​drob​no is​pi​tao i ot​krio kako te vr​če​ve ša​lju u Si​ri​ju... Puni bro​do​vi vr​če​va is​kr​ca​ni su u Ta​ni​su, a i u Gazi. Oda​tle su ka​ra​va​na​ma ot​prem​‐ lje​ni u Si​ri​ju. No što Si​rij​ci rade s to​li​kim vr​če​vi​ma, to je os​ta​lo taj​nom. Nit​ko ne može spoz​na​ti i objas​ni​ti koja je na​mi​sao i pro​bi​tak Si​rij​ci​ma od to​li​kih vr​če​va, pa ku​‐ pu​ju rab​lje​ne po is​toj ci​je​ni koja se pla​ća za nove... Kap​ta​ho​va pri​ča o vr​če​vi​ma bila je uis​ti​nu neo​bič​na i za​nim​lji​va. Ali ni​sam oko toga htio raz​bi​ja​ti gla​vu. Pos​lo​vi ve​za​ni za žito bili su mi mno​go važ​ni​ji. Zato sam, sas​lu​šav​ši Kap​ta​ho​va iz​vješ​ća do kra​ja, re​kao: – Pro​daj sve, ako je to po​treb​no. Ali ku​puj žita! Ot​ku​pi sve za​li​he koje mo​žeš, bez ob​zi​ra na ci​je​nu. Ipak, ne​moj ku​po​va​ti ono​ga koje još nije pož​nje​ve​no, a po​go​to​vu ne ono​ga koje još nije ni nik​lo iz zem​lje. Ku​puj samo ono žito koje mo​žeš vi​dje​ti svo​jim oči​ma i opi​pa​ti svo​jim pr​sti​ma. Pro​ci​je​ni ta​ko​đer i mo​žeš li ot​ku​pi​ti na​trag žito koje je već ot​prem​lje​no u Si​ri​ju. Na​ime, prem​da fa​ra​on mora sla​ti Si​ri​ji žita, u skla​du s uvje​‐ ti​ma mi​rov​nog sa​ve​za, Si​ri​ja ga ne tre​ba to​li​ko jer dio još uvi​jek pri​bav​lja iz Ba​bi​lo​ni​‐ je. Po​vrh sve​ga, iz Ba​bi​lo​ni​je ga mogu uvo​zi​ti i više. Is​ti​na je i ono o gla​di u Egip​tu, jer će ona do​is​ta ove je​se​ni zav​la​da​ti u zem​lji Ke​met. Zato neka bude prok​let čo​vjek koji žito od fa​ra​ono​vih za​li​ha pro​da​je u Si​ri​ju, zbog pu​kog na​tje​ca​nja s do​bav​lja​či​ma iz Ba​bi​lo​ni​je. Te moje upu​te Kap​tah je po​pra​tio no​vim po​hva​la​ma mo​joj mu​dros​ti: – Pra​vo zbo​riš, gos​po​da​ru! Kad se ova zbi​va​nja pri​ve​du sret​nom za​vr​šet​ku, ti ćeš biti naj​bo​ga​ti​jim čo​vje​kom u ci​je​lom Egip​tu. Ci​je​nim kako ću još uvi​jek moći ku​po​va​‐ ti žita, prem​da će to biti po li​hvar​skim ci​je​na​ma. No čo​vjek ko​jeg prok​li​nješ zbog is​‐ po​ru​ka žita Si​ri​ji, je na​iv​ni sve​će​nik Eie. On je taj koji je pro​dao žita Si​ri​ji, od​mah na​‐ kon skla​pa​nja mira, kada su ci​je​ne još bile ni​ske. U svo​joj je lu​dos​ti pro​dao ko​li​či​ne koje su Si​ri​ji dos​tat​ne za više go​di​na, a sve to samo zato jer je Si​ri​ja pla​ća​la od​mah i 382

zla​tom... Na​ime, nje​mu su tre​ba​le ve​li​ke ko​li​či​ne zla​ta za pod​mi​ri​va​nje tro​ško​va svet​‐ ko​vi​ne fa​ra​ono​ve tri​de​se​te ob​ljet​ni​ce. Si​rij​ci nam ga neće htje​ti pro​da​ti na​trag. Naši su ih tr​gov​ci već i pi​ta​li gle​de toga. Ali Si​rij​ci su svo kup​lje​no žito još za vri​je​me zime ot​pre​mi​li pri​je​ko i ne žele vra​ti​ti ni zrna. Ta Si​rij​ci su vrlo pre​pre​de​ni tr​gov​ci... Pret​‐ pos​tav​ljam kako će če​ka​ti dok se žito u Egip​tu ne bude mje​ri​lo is​tom te​ži​nom u zla​tu. Tek će nam ga tada htje​ti pro​da​ti na​trag, te tako po​ku​ša​ti is​i​sa​ti svo zla​to Egip​ta u svo​je škri​nje!... Mis​lim pri​tom, da​ka​ko, na zla​to koje ne us​pi​je​mo pri​je toga osi​gu​ra​ti i za​šti​ti​ti, gos​po​da​ru... Usko​ro sam pot​pu​no smet​nuo s uma svo žito i tr​go​va​nje njim, a isto tako i pri​jet​‐ nju sko​re gla​di koja smje​ra po​ho​di​ti Egi​pat. Ni​sam više mis​lio ni na bu​duć​nost koja je le​ža​la skri​ve​nom u tami, ot​kad je sun​ce na za​la​zu po​kri​lo Ahe​ta​ton svo​jim kr​va​vo​cr​‐ ve​nim ža​rom. Sve mi je to nes​ta​lo iz gla​ve jer sam gle​dao Me​rit u oči. Pri​tom se moje srce is​pu​ni​‐ lo nje​nom lje​po​tom, a ona je bila vino na mom nep​cu i mi​ris u mo​joj kosi. Ras​ta​li smo se od Kap​ta​ha, te mi je raz​mo​ta​la svo​ju pros​tir​ku. Ni​sam se ovaj puta us​tru​ča​vao na​‐ zva​ti je svo​jom ses​trom, iako sam ne​koć pret​pos​tav​ljao kako više ni​kad neću moći tim ri​je​či​ma os​lo​vi​ti ni jed​nu ženu. Pos​li​je sve la​ko​um​nos​ti i ra​zo​ča​ra​nja moje mla​dos​ti, Me​ri​ti​no pri​ja​telj​stvo bilo mi je po​put kru​ha i vina, koji hra​ne glad​nog i uta​žu​ju žed​‐ nog. A nje​na su me usta opi​ja​la više i dub​lje od svih vina iz svjet​skih luka i svjet​skih brda. Žud​no sam u nje​nom za​gr​lja​ju uto​lio svo​ju glad i uta​žio žeđ. Na​kon toga je u tami noći dr​ža​la moje ruke svo​ji​ma, a njen dah mi​lo​vao mi je vrat. Raz​go​va​ra​li smo o mno​go čemu, a ja sam osje​ćao kako moje srce nema taj​ni pred njom, te sam joj go​vo​‐ rio bez laži ili ob​ma​na. No ona je is​to​dob​no u svom srcu pom​no kri​la taj​nu, ne ot​kri​va​ju​ći mi je... A ja ni​‐ sam ni​ka​ko mo​gao nas​lu​ti​ti što bi to mo​glo biti. No i to je za​si​gur​no bilo u na​pri​jed za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma... Zato se sada ne že​lim sje​ća​ti Me​rit s gor​či​nom u srcu. Eto, tako me je opi​ja​la moja lju​bav, te sam se u svo​jim zre​lim mu​škim go​di​na​ma ću​tio ja​čim i moć​ni​jim nego u svo​joj mla​dos​ti. Jer, mla​dost luta! Zato je nje​na lju​bav, zbog nez​na​nja, puna pat​nje... Ona nije svjes​na svo​je sna​ge, nego je ci​je​ni pri​rod​nom i ra​zum​lji​vom sa​mom po sebi... Tako i ne po​miš​lja na ne​za​obi​laz​nu is​ti​nu: s pro​to​kom go​di​na i bli​že​njem sta​ros​ti, udo​vi mu​škar​ca sla​be. Ipak, sada, u svo​joj sta​ros​ti, ci​je​nim kako je mla​dost ipak sret​ni​ja od zre​lih mu​ških go​di​na... I to zato jer je glad mo​žda sret​ni​ja od si​tos​ti, jer mo​žda upra​vo že​lja jače ras​pi​ru​je čo​vje​ko​ve mis​li nego srce za​‐ si​će​no vi​nom. Una​toč tome, kako već re​koh, tih sam tre​nu​ta​ka u Tebi uobra​ža​vao kako sam u svo​jim zre​lim go​di​na​ma snaž​ni​ji nego li sam bio u svo​joj mla​dos​ti... Ali to je naj​vje​ro​‐ jat​ni​je bila tek još jed​na puka tlap​nja, jed​na od onih ko​ji​ma živ​lje​nje ne​umo​lje​no ob​‐ da​ru​je čo​vje​ka, za​s​ljep​lju​ju​ći ga... I još ga uv​la​či u nes​lu​će​ne lu​dos​ti. Zbog tog mog sa​mo​za​va​ra​va​nja i tlap​nje, me​đu​tim, tada mi je sve iz​gle​da​lo li​je​po u mo​jim oči​ma. Tako ni​kom ni​sam že​lio zla, već samo do​bro. Le​že​ći tada uz Me​rit, ni​‐ 383

sam se više osje​ćao ni tu​đin​cem na ovom svi​je​tu... Njen mi je na​ru​čaj bilo po​put doma, a nje​na su usta po​ljup​ci​ma odag​na​la moju usam​lje​nost. Ali i to je bila samo pro​laz​na var​ka i tlap​nja, kroz koju sam mo​rao pro​ći, kako bi se moja mje​ra is​pu​ni​la do sa​mo​ga vrha... U “Kro​ko​di​lo​vom repu” sam po​nov​no imao pri​li​ke vi​dje​ti i ma​lo​ga Tota. Po​gled na nje​ga za​gri​jao mi je srce. Za​gr​lio me je ru​ka​ma oko vra​ta i re​kao mi “Oče”, te se ni​‐ sam mo​gao suz​dr​ža​ti od ga​nu​ća zbog nje​go​va do​brog pam​će​nja. Me​rit mi je pri​op​ći​la kako je dje​te​to​va maj​ka umr​la pa je mom​či​ća uze​la k sebi i ži​vje​la s njim. Jer, na​po​‐ me​nu​la je, ona ga je na svo​jim ru​ka​ma no​si​la na obre​zi​va​nje. Time je pre​uze​la obve​‐ zu, kako su to na​la​ga​li li​je​pi i do​bri obi​ča​ji, po​di​ći ga i ot​hra​ni​ti, ne budu li to mo​gli nje​go​vi ro​di​te​lji. Tot se oči​to u kr​č​mi osje​ćao kao u vlas​ti​to​me domu. Gos​ti​ma je po sve​mu su​de​ći bio drag, pa su mu do​no​si​li da​ro​ve i igrač​ke, že​le​ći ugo​di​ti Me​rit. I mene je du​bo​ko oča​rao, pa sam ga za bo​rav​ka u Tebi uzi​mao sa so​bom u kuću koja je ne​koć bila vlas​niš​tvom lje​va​ča ba​kra. Muti je zbog toga bila odu​šev​lje​na. Gle​da​ju​ći Tota kako se igra pod si​ko​mo​rom, te slu​ša​ju​ći nje​go​vo bu​če​nje i ras​prav​‐ lja​nje s os​ta​lom dje​com na uli​ci, pri​sje​tio bih se svog vlas​ti​tog dje​tinj​stva... I tada bih mu za​vi​dio. To​li​ko mu se svi​dje​lo u mom domu, te je os​ta​jao i pre​ko noći sa mnom. Zbog svog osob​nog za​do​volj​stva po​čeo sam ga po​uča​va​ti, iako još nije bio u dobi za po​la​zak u ško​lu. Či​nio mi se bis​trim i na​da​re​nim. Brzo je učio pi​smov​ne zna​ko​ve i slo​va. Zato sam od​lu​čio pla​ti​ti mu ško​lo​va​nje u naj​bo​ljoj te​ban​skoj ško​li, koju su po​‐ la​zi​la dje​ca naj​vi​ših ugled​ni​ka. Me​rit se jako ra​do​va​la toj mo​joj od​lu​ci... Muti je ne​umor​no pek​la med​ne ko​la​či​će za Tota, te mu ka​zi​va​la pri​če. Bila je za​do​‐ volj​na jer je sada sve bilo po nje​noj mje​ri. Ta u mo​joj je kući bio sin, ali ne i žena koja bi joj za​da​va​la bri​ge ili joj iz​li​je​va​la vru​će vode po sto​pa​li​ma, kako su to obi​ča​va​le či​‐ ni​ti žene na​kon što bi se po​sva​di​le sa svo​jim mu​že​vi​ma. I tako bi sve dos​ta​ja​lo mo​joj sre​ći, ali u to su vri​je​me iz​bi​li ne​mi​ri i iz​gre​di u Tebi, pred ko​ji​ma ni​sam mo​gao za​tva​ra​ti oči. Ne bi ni je​dan je​di​ni dan mi​nuo bez tuč​nja​va na uli​ca​ma, a bes​kraj​ne ras​pre i pre​pir​ke o Amo​nu i Ato​nu vo​di​le su pro​li​je​va​nju krvi i raz​bi​je​nim gla​va​ma. Fa​ra​ono​vim stra​ža​ma i su​di​šti​ma to je za​da​va​lo mno​go pos​la... Pa su sva​kod​nev​no mu​že​vi, star​ci, žene i dje​ca bili ve​zi​va​ni ko​no​pi​ma od ro​go​za i odvo​đe​ni na do​ko​ve. Oda​tle su ot​pre​ma​ni na pri​si​lan rad po fa​ra​ono​vim po​lji​ma, pa čak i u rud​ni​ke. A sve to s obraz​lo​že​njem da po​dr​ža​va​ju Amo​na. Ali nisu od​la​zi​li po​‐ put zlo​či​na​ca, koje su ne​ka​da ži​te​lji gra​da vri​je​đa​li i po​ni​ža​va​li pri ukr​ca​ju. Ove je pak lju​de pra​ti​lo na od​la​sku mnoš​tvo do​bro​na​mjer​nog na​ro​da. Ga​to​vi su se upra​vo bi​je​li​li od lju​di koji bi se oku​pi​li, že​le​ći do​vik​nu​ti poz​drav ili samo do​mah​nu​ti oni​ma koji su od​la​zi​li. Ne oba​zi​ru​ći se ni naj​ma​nje na fa​ra​ono​ve stra​ža​re, svje​ti​na je uz​ni​ke za​si​pa​la cvi​je​ćem. A oni bi di​za​li ruke sa​pe​te ko​no​pi​ma od ro​go​ži​ne i uzvi​ki​va​li: “Usko​ro se vra​ća​mo!” ili “Uis​ti​nu se usko​ro vra​ća​mo, kako bi​smo oku​si​li Ato​no​vu krv!” Zbog na​zoč​no​ga mnoš​tva, fa​ra​ono​vi uz​ni​ča​ri nisu se usu​đi​va​li uti​ša​ti ve​za​ne. Zato bi ih iz​ba​ti​na​li tek kad bi se bro​do​vi odi​je​li​li od oba​le i upu​ti​li uz ri​je​ku. 384

Tako su pu​ča​ni Tebe bili po​di​je​lje​ni među so​bom. Zbog Ato​na se sin odi​je​lio od oca, žena od su​pru​ga. I kao što su Ato​no​vi sljed​be​ni​ci no​si​li križ ži​vo​ta oko vra​ta ili is​tak​nut na odje​ći, tako je rog bio znak vjer​nos​ti Amo​nu, a nje​go​vi pris​ta​še ta​ko​đer su ga jav​no is​ti​ca​li. U tome ih nit​ko nije mo​gao za​pri​je​či​ti jer je ta​kav rog od dav​ni​na bio pri​hva​ćen kao ukras na odje​ći ili na​ki​tu. A za​što im je baš rog bio zna​kom, ni​sam us​pio doz​na​ti. Mo​žda je to bio Amo​nov rog ovna? Do​du​še, i jed​no od nje​go​vih mno​‐ go​broj​nih bož​jih ime​na pi​sa​lo se kao ri​ječ rog, pa su sve​će​ni​ci iz​vuk​li tu ri​ječ iz za​bo​‐ ra​va i po​tu​ri​li je na​ro​du kao sve​ti znak... Bilo zna​če​nje i smi​sao tog zna​ka kak​vo mu dra​go, tek no​si​te​lji zna​ka roga su pro​‐ da​va​či​ma ribe pre​vr​ta​li nji​ho​ve ko​ša​re, raz​bi​ja​li pro​zo​re na ku​ća​ma, te oz​lje​đi​va​li sve one na koje bi u svo​joj ra​zu​la​re​nos​ti na​ila​zi​li, vi​ču​ći: “Ro​gom ćemo uda​ri​ti na Ato​na, ro​gom ćemo mu ras​po​ri​ti utro​bu!” Ato​no​vi su pak što​va​te​lji no​si​li no​že​ve, skri​ve​ne pod odje​ćom, is​ko​va​ne u obli​ku kri​ža ži​vo​ta, te vi​ka​li: “Uis​ti​nu je naš križ oš​tri​ji od noža, te ćemo vam kri​žem ži​vo​ta uci​je​pi​ti vječ​nost!” Sljed​be​ni​ke Ato​na stra​že nisu pro​go​ni​le... Čak su ih i šti​ti​li. Ali zato su vrlo čes​to na​sr​ta​li na one koji su no​si​li znak roga, po​go​to​vu ako bi tak​ve po​je​din​ce za​tek​li same... Ubi​ja​li bi ih, op​ljač​ka​li, a nji​ho​‐ va naga tru​pla os​tav​lja​li na uli​ci. Na moje ču​đe​nje, moć i sna​ga Ato​na osjet​no su po​ras​li u Tebi. U po​čet​ku ni​sam ni​‐ ka​ko mo​gao spoz​na​ti uz​rok tome. Mno​gi na​se​lje​ni​ci po​bje​gli su s do​di​je​lje​ne im zem​‐ lje i vra​ti​li se u grad. Iz​gu​biv​ši sve što su po​sje​do​va​li, do​ni​je​li su u svo​joj ogor​če​nos​ti Ato​na sa so​bom, te su op​tu​ži​va​li sve​će​ni​ke za tro​va​nje žita i bo​ga​te zem​ljo​po​sjed​ni​ke kako su im pre​gra​di​li do​vo​de za na​vod​nja​va​nje i pus​ti​li sto​ku neka im iz​ga​zi nji​ho​va po​lja. Mno​gi od onih koji su na​uči​li novo pi​smo i po​la​zi​li Ato​no​ve ško​le, bili su gor​lji​vo odu​šev​lje​ni no​vim bo​gom... Kao što se već mla​dost, ot​kad je svi​je​ta i vi​je​ka, odu​šev​‐ lja​va svim no​vim i pro​tu​rje​či sta​ri​ji​ma. No​sa​či i ro​bo​vi iz luke su pak go​vo​ri​li: “Naše su se mje​ri​ce sma​nji​le na po​lo​vi​cu ra​ni​jih, pa niše ne​ma​mo ni​šta što bi​smo još mo​gli iz​gu​bi​ti. U oči​ma Ato​na nema ni gos​po​di​na ni roba, nema gos​po​da​ra ni slu​ge, do​čim Amon od nas za sve tra​ži pla​ća​nje pune ci​je​ne... Naj​gor​lji​vi​ji po​bor​ni​ci Ato​na bili su ta​to​vi, pljač​ka​ši gro​bo​va i va​ra​li​ce. Jer, ne​iz​‐ mjer​no su se obo​ga​ti​li, pot​ka​zi​va​njem na​vod​nih Amo​no​vih sljed​be​ni​ka... Pa su se sada bo​ja​li od​maz​de. A svi oni koji su na bilo koji na​čin pris​krb​lji​va​li svoj kruh za​‐ hva​lju​ju​ći fa​ra​onu, že​lje​li su os​ta​ti u nje​go​voj mi​los​ti, pa su ta​ko​đer čvr​sto i od​luč​no po​dr​ža​va​li Ato​na. To je u ve​li​koj mje​ri po​di​je​li​lo na​rod i uni​je​lo ra​skol, a po​šte​nim i mi​ro​lju​bi​vim gra​đa​ni​ma sve je kraj​nje doz​lo​gr​di​lo. Iz​gu​biv​ši vje​ru u sve bo​go​ve, ogor​če​no su ja​di​ko​va​li i tu​ži​li se: “Amon ili Aton, to nam je već sa​svim sve​jed​no! Že​‐ li​mo tek ži​vje​ti u miru i ne​sme​ta​no ra​di​ti svoj po​sao, te smo za​do​volj​ni ako za nje​ga do​bi​je​mo punu pro​tu​vri​jed​nost i punu mje​ru! Ova​ko nas vuku sad na jed​nu, sad na dru​gu stra​nu, te više ne zna​mo sto​ji​mo li na gla​vi ili na vlas​ti​tim pe​ta​ma!” 385

Naj​vi​še su is​pa​šta​li oni koji su nas​to​ja​li os​ta​ti neo​pre​di​je​lje​ni​ma, otvo​re​nih mis​li i do​pu​šta​li sva​kom neka bira vje​ru po slo​bod​noj vo​lji. Na njih su se slož​no us​trem​lji​va​‐ li po​bor​ni​ci oba boga te ih gr​di​li i po​ni​ža​va​li, op​tu​žu​ju​ći ih za mla​kost i rav​no​duš​nost, go​vo​re​ći im da su glu​pi i tvr​do​kor​ni, tvr​do​gla​vi i oko​rje​li. Pot​pu​no iz​mu​če​ni i iz​lu​đe​‐ ni tak​vim od​no​som, ti bi ne​volj​ni​ci ko​nač​no ipak pri​hva​ti​li križ ili rog, već pre​ma tome od ko​jeg su oče​ki​va​li ma​nje ne​ugod​nos​ti i ne​vo​lja... Na broj​nim je ku​ća​ma ta​ko​đer bio is​tak​nut je​dan od ta dva vjer​ska zna​ka. To​či​oni​‐ ce vina, piv​ni​ce, kuće nas​la​da, svi su is​ti​ca​li svo​je obi​ljež​je. Tako su ro​go​vi pili na jed​‐ nim, a kri​že​vi na dru​gim mjes​ti​ma. Čak su i dje​voj​ke, koje su se svo​jim obr​tom ba​vi​le pod​no zi​di​na, vje​ša​le o vrat križ ili rog... Sve samo zato da bi što više udo​vo​lji​le svo​‐ jim po​sje​ti​te​lji​ma. Sva​ke su pak ve​če​ri kri​že​vi i ro​go​vi u sku​pi​na​ma i po​na​pi​ti sr​lja​li uli​ca​ma, raz​bi​ja​ju​ći svje​tilj​ke, pa​le​ći luči i tre​ska​ju​ći ne​mi​li​ce o re​bre​ni​ce i kap​ke na ku​ća​ma i tr​go​vi​na​ma. Re​do​vi​to su iz​me​đu tih sku​pi​na iz​bi​ja​le i kr​va​ve tuč​nja​ve. Gle​‐ da​ju​ći sve to, na​pros​to ni​sam mo​gao sa si​gur​noš​ću oci​je​ni​ti koji su od njih bili gori, kri​že​vi ili ro​go​vi, jer su mi i jed​ni i dru​gi utje​ri​va​li strah u kos​ti. I “Kro​ko​di​lov rep” je bio pri​si​ljen is​ta​ći svoj znak, prem​da to Kap​tah nije ni​ka​ko že​lio. Ra​di​je bi pris​tao uz sva​ko​ga od koga je mo​gao mus​ti sre​bra. Ali od​lu​ka nije bila pre​pu​šte​na nje​mu... Sva​ke bi noći net​ko na​dr​ljao kri​že​ve ži​vo​ta na zi​do​ve kr​č​me, po​‐ pra​tiv​ši ih ne​pris​toj​nim i be​sram​nim cr​te​ži​ma. To je bilo pri​rod​no, jer su tr​gov​ci ži​‐ tom ga​ji​li ogor​če​nu mrž​nju pre​ma Kap​ta​hu, bu​du​ći da ih je otje​rao na pro​sjač​ki štap po​dje​lom žita na​se​lje​ni​ci​ma. Nije po​mo​glo ni kad je u po​rez​nim lis​ti​na​ma na​veo kako kr​č​ma pri​pa​da Me​rit. Tvr​di​lo se, na da​lje, kako su neki Amo​no​vi sve​će​ni​ci u kr​č​mi bili iz​lo​že​ni na​si​lju. Kap​ta​ho​vi re​do​vi​ti gos​ti pri​pa​da​li su sum​nji​vim luč​kim bo​ga​ta​ši​‐ ma, koji se nisu ža​ca​li sred​sta​va ako se ra​di​lo o za​ra​di i bo​ga​će​nju. I pljač​ka​ši gro​bo​va su tu rado pi​juc​ka​li “Kro​ko​di​la”, a u so​bi​ca​ma iza to​či​oni​ce i da​lje su po​ta​ji​ce pro​da​‐ va​li pli​jen do​ne​sen iz gro​bo​va. Svi su ti lju​di lis​tom bili za Ato​na, jer su upra​vo za​‐ hva​lju​ju​ći nje​mu us​pje​li i do​mo​gli se bla​gos​ta​nja. Za​hva​lju​ju​ći Ato​nu mo​gli su uk​lo​‐ ni​ti i uni​šti​ti svo​je su​par​ni​ke, te ih po krat​kom pos​tup​ku, te​me​ljem laž​nog svje​do​če​‐ nja, pos​la​ti u rud​ni​ke. Pljač​ka​ši gro​bo​va su, po​vrh sve​ga, na​la​zi​li oprav​da​nje za svo​je zlo​či​ne, tvr​de​ći kako ih je na pro​va​lji​va​nje u gro​bo​ve po​tak​la vjer​ska rev​nost! Či​ni​mo to, go​vo​ri​li su, samo radi ski​da​nja omra​že​nih i prok​le​tih Amo​no​vih zna​ko​va sa zi​do​va u grob​ni​ca​ma... Mene se ipak nit​ko nije usu​đi​vao pro​ga​nja​ti. Ta sam bio kra​ljev li​ječ​nik! A i ži​te​lji si​ro​maš​nih če​t​vr​ti uz luku poz​na​va​li su i mene i moja dje​la... Zbog toga na zi​do​ve moje kuće nit​ko nije dr​ljao kri​že​ve ži​vo​ta ni bes​tid​ne sli​ke, niti je itko u moje dvo​ri​šte ba​cao str​vi​ne ži​vo​ti​nja. Čak su i pi​ja​ni noć​ni bu​ka​či, koji su pod za​šti​tom tame iz​vi​ki​‐ va​li Amo​no​vo ime, kako bi iz​a​zi​va​li i lju​ti​li fa​ra​ono​ve stra​ža​re, za​obi​la​zi​li moju kuću. Oči​to je po​što​va​nje na​ro​da, pre​ma sva​ko​me tko je no​sio fa​ra​ono​ve zna​ko​ve, bilo to​li​‐ ko du​bo​ko. Čak i una​toč na​po​ri​ma sve​će​ni​ka koji su či​ni​li sve, že​le​ći uvje​ri​ti na​rod kako je fa​ra​on Eh​na​ton la​žan fa​ra​on... 386

Jed​nog vru​ćeg dana mali se Tot s igra​nja vra​tio kući pre​tu​čen i pun mo​dri​ca. Krv mu je tek​la iz nosa, a i je​dan mu je zub ne​dos​ta​jao u če​ljus​ti. A upra​vo se tada nije mo​gao odre​ći ni jed​nog je​di​nog zuba, jer je baš gu​bio mli​ječ​ne, pa su mu kre​zu​ba usta iona​ko iz​gle​da​la vrlo smi​ješ​no... Uda​rio je je​ca​ti, prem​da se tr​sio po​ka​za​ti odvaž​nost. Muti se sil​no pres​tra​vi​la, pa je i ona za​pla​ka​la, dok mu je pra​la lice. Njoj su ubr​zo na​‐ vr​le i suze od bi​je​sa... Na​kon što je umi​la Tota, nije se više mo​gla svla​da​va​ti. Svo​jom je mr​ša​vom ru​kom do​gra​bi​la pra​klja​ču za pra​nje rub​lja, te drek​nu​la: – Amon ili Aton, sve mi je isto!!! Ali ta ro​go​ža​re​va de​riš​čad će pla​ti​ti za ovo! Odju​ri​la je pri​je nego je sti​goh za​pri​je​či​ti... Usko​ro su s uli​ce odjek​nu​li kri​ci dje​ča​‐ ka, koji su za​zi​va​li u po​moć, kao i kle​tve odras​lih. Tot i ja smo pre​pla​še​no vir​ka​li kroz vra​ta na uli​cu, te vi​dje​li Muti kako u ime Ato​na mla​ti svih pet ro​go​ža​re​vih dje​ča​ka, nje​go​vu ženu pa i nje​ga sa​mo​ga! Iz nosa mu je po​tek​la krv, te je uza​lud ku​šao za​šti​ti​ti ru​ka​ma gla​vu... Tada se Muti ipak vra​ti​la, još uvi​jek ja​ros​no daš​ću​ći... Po​ku​šao sam je bez od​la​ga​‐ nja iz​gr​di​ti, objaš​nja​va​ju​ći joj kako mrž​nja rađa novu mrž​nju, a osve​ta novu osve​tu. Na to mi se pri​je​te​ći pri​bli​ži​la te je malo manj​ka​lo da i mene po​čas​ti svo​jom pra​klja​‐ čom. Spa​sio sam se u zad​nji tren, mu​dro iz​ma​kav​ši tom oli​če​nju mrž​nje i osve​te. Ali pro​to​kom dana, sa​vjest ju je sta​la mu​či​ti, te je na​pu​ni​la ko​ša​ru med​nim ko​la​či​ma i do​da​la vrč piva, po​ni​jev​ši i nov ru​bac za ro​go​ža​ra... Sve je to od​ni​je​la ro​go​ža​re​voj kući i sklo​pi​la mir s njim, nje​go​vom že​nom i si​no​vi​ma. Pri​tom je ple​ta​ču ro​go​ži​ne rek​la: – Drži svo​je si​no​ve u stra​hu kao što ja dr​žim svo​je​ga, hoću reći gos​po​da​ro​va. Ne pri​li​či do​brim su​sje​di​ma, a po​naj​ma​nje nji​ho​voj dje​ci, sva​đa oko ro​go​va i kri​že​va! Na​kon tog je do​ga​đa​ja ple​tač ro​go​ži​ne is​ka​zi​vao Muti naj​dub​lje što​va​nje... A da​ro​‐ van ru​bac po​nos​no je no​sio oko vra​ta, ali samo o naj​ve​ćim blag​da​ni​ma. Nje​go​vi si​no​‐ vi su se spri​ja​te​lji​li s To​tom, te su vje​či​to na sit​no pot​kra​da​li med​ne ko​la​če iz naše ku​‐ hi​nje. Sada su se udru​že​ni s To​tom tuk​li pro​tiv dru​gih ne​poz​na​tih dje​ča​ka koji bi zaš​li u našu uli​cu smje​ra​ju​ći či​ni​ti ne​red. I pri​tom se nisu ni malo oba​zi​ra​li jesu li ti ulje​zi sljed​be​ni​ci ro​go​va ili kri​že​va. Tot je rev​no su​dje​lo​vao u tim okr​ša​ji​ma, ali ni sam Set nije mo​gao ra​za​bra​ti, a ka​mo​li ja, na​gi​nje li više rogu ili kri​žu... Tek, meni bi uvi​jek za​drh​ta​lo srce kad bi od​la​zio igra​ti se na uli​ci. Ipak, ni​sam mu to htio za​bra​ni​ti. Mo​‐ rao je na​uči​ti kako se tre​ba bra​ni​ti i po​lu​či​ti svo​ju punu mje​ru. Ipak, sva​kog sam mu dana go​vo​rio: – Ri​ječ je jača od šake, Tot! A zna​nje uvi​jek nat​kri​lju​je nez​na​nje... Vje​ruj mi!

5 Go​to​vo mi više ni​šta nije pre​os​ta​lo za iz​vješ​će o tom mo​jem krat​kom bo​rav​ku u 387

Tebi... Do​šao je dan kad je fa​ra​on Eh​na​ton za​po​vje​dio neka me po​zo​vu, jer su mu se gla​vo​bo​lje po​gor​ša​le. Zato više ni​sam mo​gao od​la​ga​ti svoj od​la​zak. Poz​dra​vio sam se s Me​rit i ma​lim To​tom, jer ih na svo​ju ža​lost ni​sam mo​gao po​‐ ves​ti sa so​bom na ovo pu​to​va​nje ri​je​kom. Na​ime, fa​ra​on je u svo​joj za​po​vi​je​di zah​ti​‐ je​vao moj do​la​zak naj​ve​ćom mo​gu​ćom br​zi​nom... – Dođi za mnom – ipak sam re​kao Me​rit – a po​ve​di i ma​log Tota. Ži​vjet ćete sa mnom u mo​joj kući u Ahe​ta​to​nu, Ne​be​sko​me Gra​du, te ćemo za​jed​no biti sret​ni... – Uz​meš li pus​tinj​ski cvi​jet s nje​go​va škr​tog sta​ni​šta – od​go​vo​ri​la mi je Me​rit – mo​žeš ga po​sa​di​ti u mas​nu zem​lju i obil​no za​li​je​va​ti sva​kog dana... Ali će on ipak ve​‐ nu​ti, usah​nu​ti i umri​je​ti. To bi se meni si uči​lo u Ahe​ta​to​nu, a tvo​je pri​ja​telj​stvo koje ću​tiš pre​ma meni ve​nu​lo bi, usah​nu​lo i umr​lo na isti na​čin, kada bi me us​po​re​dio sa že​na​ma na dvo​ru. One bi upi​ra​le svo​jim nje​go​va​nim pr​sti​ma u mene, te bi se tr​si​le na​gla​si​ti i is​ta​ći sva​ku po​je​di​nost i čak naj​ma​nju sit​ni​cu po ko​ji​ma se raz​li​ku​jem od njih... Jer, ja poz​na​jem žene, a i mu​škar​ce; ba​rem tako mis​lim. Po​vrh toga, jako bi ti na​ško​di​lo ugle​du i dos​to​jans​tvu, ako bi u svo​joj kući dr​žao ženu koja je ro​dom iz obič​ne kr​č​me, te su je go​di​na​ma opi​pa​va​le pi​ja​ni​ce... – Me​rit, vo​lje​na moja! – od​vra​tio sam. – Vra​tit ću se k tebi čim to uz​mog​nem, jer pa​tim od gla​di i žeđi sva​kog tre​na kad ni​sam s to​bom. Mno​gi su na​pus​ti​li Ahe​ta​ton da se ni​kad ne vra​te... Mo​žda i ja pos​tu​pim tako. Doći ću po​nov​no k tebi i ni​kad se više neću vra​ti​ti u Ne​be​ski Grad! – Si​nu​he! – rek​la je na to Me​rit. – Go​vo​riš i obe​ća​vaš više od onog što ti je srce ka​‐ dro pod​ni​je​ti. Ta ja te poz​na​jem! Znam kako se tvo​joj pri​ro​di i biću pro​ti​vi os​ta​vi​ti na cje​di​lu fa​ra​ona, kada ga dru​gi budu na​pus​ti​li. Za do​brih dana mo​žda bi i pos​tu​pio kako ka​zu​ješ, os​tav​lja​ju​ći Ne​be​ski Grad. Ali sada to više ni​ka​ko ne mo​žeš. Tak​vo ti je srce, Si​nu​he! I mo​žda je upra​vo to raz​lo​gom što sam ti pri​ja​te​lji​ca... Nje​ne su mi ri​je​či uz​bur​ka​le i uz​bu​ni​le srce. Ne​na​da​no me obu​ze​la po​mi​sao kako bih je mo​gao iz​gu​bi​ti! Od toga me je po​če​lo pec​ka​ti u grlu, kao da je puno plje​ve. Zato sam joj re​kao, vrlo oz​bilj​no: – Me​rit, Egi​pat nije je​di​na zem​lja na svi​je​tu. Pos​to​ji mno​go dru​gih ze​ma​lja pod ka​pom ne​be​skom. A ja sam već uis​ti​nu umo​ran od sva​đa i bor​be među bo​go​vi​ma, kao i od fa​ra​ono​ve lu​dos​ti... Po​bjeg​ni​mo za​jed​no, ne​ka​mo da​le​ko i po​ži​vi​mo tamo za​jed​‐ no, ti i ja, i ma​le​ni Tot, ne stra​hu​ju​ći pri​tom od su​traš​nji​ce!... Me​rit se samo smi​je​ši​la... A tuga u nje​nim oči​ma je ras​la i pos​ta​ja​la sve dub​ljom kad je rek​la: – Tvo​je su ri​je​či is​praz​ne, a to i ti sam pre​do​bro znaš. No tvo​je su mi laži ipak dra​‐ ge, jer po​ka​zu​ju ko​li​ko me lju​biš. Ipak, ne vje​ru​jem da bi ti mo​gao ži​vje​ti i biti sre​tan ig​dje osim u Egip​tu. Ta i iz naj​ve​ćih si se da​lji​na vra​ćao svo​me domu na oba​li Nila. Tako je i sa mnom!... Mis​lim, ni ja ne bih ni​ka​ko mo​gla biti sret​na ig​dje osim u Tebi. Ta pre​do​bro znaš, tko se samo je​dan​put na​pio vode iz Nila, ne može uta​ži​ti žeđi nig​‐ dje drug​dje! Ne, Si​nu​he, nit​ko ne može ute​ći svom srcu... I svat​ko mora is​pu​ni​ti svo​ju 388

mje​ru do sa​mo​ga kra​ja. Za​mis​li! Vre​me​nom bih os​ta​rje​la, udeb​lja​la se i po​ruž​nje​la. Tada bi me se za​si​tio, te me za​mr​zio zbog sve​ga što gu​biš zbog mene. Zato bih te se ra​di​je odrek​la sada, pri​je nego se tak​vo što do​go​di. – Ti si moj dom i moja pos​toj​bi​na, Me​rit! Ti si kruh u mo​joj ruci i vino u mo​jim us​ti​ma, a to i pre​do​bro znaš. Ti si je​di​no biće na svi​je​tu u či​jem druš​tvu ne osje​ćam osam​lje​nos​ti... Zato te to​li​ko lju​bim! – Da, uis​ti​nu... – oras​po​lo​ži​la se Me​rit, prem​da s malo gor​či​ne. – Ja sam, po sve​mu su​de​ći, tek po​kri​vač tvo​joj usam​lje​nos​ti. A mo​žda i samo tvo​ja is​tro​še​na pros​tir​ka. No tako oči​to mora biti, pa ne oče​ku​jem ni ne tra​žim ni​šta više... Ali ti zato neću oda​ti taj​ne koja iz​gri​za moje srce... Taj​ne koju bi mo​žda tre​bao zna​ti. Za​dr​žat ću je za sebe, prem​da sam ti, u svo​joj sla​bos​ti, smje​ra​la sve ot​kri​ti. Za​ta​jit ću ti je, za tvo​je do​bro, Si​nu​he! Samo za tvo​je do​bro... Ni​ka​ko mi nije htje​la po​vje​ri​ti svo​ju taj​nu. Mo​žda zato jer je bila po​nos​ni​ja nego li sam ja bio usam​ljen. Ali tada to ni​sam spoz​nao, mis​le​ći samo na sebe. Tvr​do sam uvje​ren: tako pos​tu​pa​‐ ju svi mu​škar​ci kada su uis​ti​nu za​ljub​lje​ni. Ipak, to nije ni​kak​va is​pri​ka za moje pos​‐ tup​ke. Na​ime, kad za​ljub​ljen mu​ška​rac mis​li kako vje​ru​je u ne​što dru​go, a ne u sa​mo​‐ ga sebe, tada se ne radi ni o čemu do li o pus​toj nje​go​voj umiš​lje​nos​ti i tlap​nji... No isto je, u biti, i s mno​gim dru​gim stva​ri​ma na ovo​me svi​je​tu... Eto, tako se sve to slu​či​lo, pa sam još je​dan​put na​pus​tio Tebu. Po​šao sam u Ahe​ta​‐ ton, Ne​be​ski Grad... A o onom što je us​li​je​di​lo ne mogu ni​šta dru​go iz​vi​jes​ti​ti, osim zla, zla i iz​no​va samo zla...

389

KNJI​GA XIII

Ato​no​vo kra​ljev​s​tvo na zem​lji 1

V

ra​tiv​ši se u Ahe​ta​ton, os​vje​do​čio sam se kako je fa​ra​on Eh​na​ton vrlo bo​les​tan te mu nuž​no tre​ba moja po​moć. Lice mu se ne​ka​ko sa​svim su​zi​lo i upa​lo, ja​go​dič​‐ ne kos​ti se iz​bo​či​le, a vrat mu je dje​lo​vao još du​ljim nego ra​ni​je. Čak više nije bio ka​dar ni pod​no​si​ti te​ži​nu dvoj​ne kru​ne. Ali nije mo​gao ni iz​bje​ći pri​go​de kada se mo​rao po​jav​lji​va​ti s njom, kao što su sve​ča​nos​ti, pri​je​mi i slič​ne dr​žav​nič​ke zgo​de. Tada bi mu, pod tim te​re​tom, gla​va pa​da​la na​uz​nak te bi os​tav​ljao kraj​nje sa​ža​ljiv do​‐ jam. Steg​na su mu na​tek​la, ali noge is​pod ko​lje​na bile su tan​ke po​put kol​či​ća. Oči su mu pak, od stal​nih gla​vo​bo​lja, bile na​te​če​ne i pod​bu​hle, uok​vi​re​ne ote​ža​lim ke​si​ca​ma i pur​pur​nim sje​na​ma. Te oči nisu više ni​kog iz​rav​no gle​da​le.... Po​gled mu je blu​dio po ne​kim dru​gim svje​to​vi​ma, te je uz svog boga, čes​to i sve češ​će znao pot​pu​no za​bo​ra​‐ vi​ti svo​je su​go​vor​ni​ke. Gla​vo​bo​lje mu je do​dat​no po​ja​ča​va​la i po​gor​ša​va​la nje​go​va ne​smo​tre​na na​vi​ka pod​nev​nog še​ta​nja ne​po​kri​ve​ne gla​ve, po naj​ja​čem sun​cu. Upor​no je htio na taj na​čin, kroz sun​če​ve zra​ke, upi​ja​ti bla​gos​lov na svo​ju gla​vu. No Ato​no​ve zra​ke nisu ga oba​si​pa​le bla​gos​lo​vom, već su ga tro​va​le... Zato je bun​cao i imao zlo​‐ ćud​na pri​vi​đe​nja. Mo​žda je u tom svom strem​lje​nju fa​ra​on bio uis​ti​nu sli​čan svom bogu; bogu koji je bio pre​ve​li​ko​du​šan i pre​da​re​ž​ljiv u svo​joj pre​div​noj lju​ba​vi, pre​žes​‐ tok i pre​na​si​lan u svom bla​gos​lo​vu... Te je time do​no​sio samo pro​past sve​mu što bi do​tak​nuo! U svi​je​tlim tre​nu​ci​ma, kada sam mu hlad​nim oblo​zi​ma bis​trio gla​vu i raz​nim li​je​‐ ko​vi​ma ku​šao olak​ša​ti i suz​bi​ti boli, nje​gov bi za​tam​njen, na​pa​ćen po​gled, po​či​vao na meni. Pri​tom bi mu oči zra​či​le ne​kim ne​iz​re​ci​vim ra​zo​ča​re​njem. Od toga bi se moje srce ra​z​nje​ži​lo pre​ma nje​mu i nje​go​voj sla​bos​ti. Tada bih iz​no​va spoz​nao svo​ju ve​li​ku lju​bav pre​ma nje​mu, te sam bio pri​pra​van žr​tvo​va​ti mno​go, samo kad bih ga mo​gao ras​te​re​ti​ti i os​lo​bo​di​ti te nje​go​ve po​ti​šte​nos​ti i tje​sko​be. – Si​nu​he, je li mo​gu​će, da su moja pri​vi​đe​nja tek obič​ne laži? – pi​tao me je. – Je li mo​gu​će, pa su to tek plo​do​vi bo​les​no​ga moz​ga? Ako je tome tako, ži​vot je ne​pojm​lji​‐ vo od​vra​tan... Još i groz​ni​ji nego to uop​će mogu za​mis​li​ti! U tom slu​ča​ju, to je iz​vjes​‐ no, svi​je​tom ne vla​da do​bro​ta već ne​iz​mjer​na zlo​ća. No to ne može biti is​ti​na! Moja 390

pri​vi​đe​nja mo​ra​ju biti is​ti​ni​ta. Ču​ješ li me, ti tvr​do​gla​vi Si​nu​he?! Moja pri​vi​đe​nja jed​‐ nos​tav​no mo​ra​ju biti is​ti​ni​ta, prem​da Ato​no​vo sun​ce više ne os​vjet​lja​va moje srce, a moji pri​ja​te​lji plju​ju na moj le​žaj. Ta ni​sam sli​jep! Vi​dim u srca lju​di! Pro​di​rem svo​jim po​gle​dom i u tvo​je srce, Si​nu​he! U to tvo​je meko i ko​leb​lji​vo srce... I tako znam što mis​liš... Mis​liš, lud sam. Ali ipak ti pra​štam, zbog svje​tla koje je ne​koć sja​lo u tom tvom srcu! A kad bi ga spo​pa​li bo​lo​vi, ste​njao bi i uzvi​ki​vao: – Lju​di su​osje​ća​ju s bo​les​nom ži​vo​ti​njom, Si​nu​he, pa je umla​te ba​ti​nom. A ra​nje​‐ no​me lavu kop​lje do​no​si os​lo​bo​đe​nje. No pre​ma čo​vje​ku, nit​ko ne is​ka​zu​je mi​los​ti! Moje je ra​zo​ča​re​nje gor​če od smr​ti jer Nje​go​vo svje​tlo stru​ji u mom srcu. Pa ako moje ti​je​lo i umre, moj će duh ži​vje​ti vje​či​to i u Ato​no​vom svje​tlu sja​ti nad svi​je​tom. Sun​ce me je ro​di​lo, Si​nu​he... Nje​mu ću se i vra​ti​ti... A za tim po​vrat​kom čez​nem, jer je moje ra​zo​ča​re​nje to​li​ko gor​ko i du​bo​ko. Tako mi je go​vo​rio, u svo​joj bo​les​ti. Ali ne znam, je li bio svjes​tan svo​jih ri​je​či i nji​ho​va zna​če​nja. Pris​pi​je​ćem je​se​ni po​čeo se ipak opo​rav​lja​ti, za​hva​lju​ju​ći mo​joj nje​zi. Prem​da bih mo​gu​će bo​lje uči​nio, ne tru​de​ći se oko nje​ga, pre​pu​šta​ju​ći ga nje​go​voj kobi... Ali li​ječ​‐ nik ne smi​je do​pus​ti​ti smrt bo​les​ni​ka, po​sje​du​je li dos​tat​no umi​je​će pa ga može iz​li​je​‐ či​ti. To je upra​vo ono što čes​to po​t​vr​đu​je prok​let​stvo li​ječ​nič​ko​ga zva​nja, pro​tiv ko​jeg li​ječ​nik ne može ni​šta po​du​ze​ti. On mora s jed​na​kim ma​rom li​je​či​ti i zle i do​bre, i bo​‐ ga​te i si​ro​maš​ne, i po​bož​ne i ne​vjer​ni​ke, i zlo​čin​ce i ne​vi​ne... Po​bolj​ša​va​nje nje​go​vog zdrav​lja, s do​la​skom je​se​ni, do​ni​je​lo je i jed​nu pro​mje​nu. Kako mu se zdrav​lje po​prav​lja​lo, tako je ras​la i nje​go​va suz​dr​ža​nost. Sve se više za​‐ tva​rao u sa​mo​ga sebe... Nije više htio raz​go​va​ra​ti ni sa mnom, a ni s ikim dru​gim. Oči su mu ne​ka​ko ot​vrd​nu​le, a usam​lje​nost se pro​du​bi​la. Go​vo​rio je čis​tu is​ti​nu, na​po​me​nuv​ši kako mu pri​ja​te​lji plju​ju na le​žaj. Na​ime, kra​‐ lji​ci Ne​fer​ti​ti je jed​nos​tav​no sve do​sa​di​lo i pri​sje​lo, na​kon što mu je ro​di​la i petu kćer... Po​če​la ga je čak mr​zi​ti i vri​je​đa​ti, te se tru​di​la na sve mo​gu​će na​či​ne na​ni​je​ti mu boli. I kad je po šes​ti put sta​lo bu​ja​ti sje​me u nje​no​me kri​lu, di​je​te u nje​noj utro​bi bilo je fa​ra​ono​ve krvi samo po ime​nu. Jer, bila je do​pus​ti​la da se u nje​no kri​lo pros​pe tuđe sje​me. A kad je već preš​la tu gra​ni​cu, nije više zas​ta​ja​la. Pot​pu​no je po​pus​ti​la uzde, ne pre​za​ju​ći ni pred kak​vim ob​zi​ri​ma ili smet​nja​ma. Po​da​va​la se sva​ko​me, tko bi joj se svi​dio. Tako se neko vri​je​me za​bav​lja​la i s mo​jim pri​ja​te​ljem Tut​mo​zi​som. I nije joj bilo te​ško naći pri​lež​ni​ka! Jest, nje​no je pro​lje​će tada već bilo ocva​lo i mi​nu​lo, ali lje​po​ta joj je još uvi​jek os​ta​la kra​ljev​skom. A u oči​ma i po​drug​lji​vom smi​je​šku bilo je ne​čeg čemu se mu​škar​ci nisu mo​gli opri​je​ti... Na​mje​ri​ce je u svo​je mre​že hva​ta​la one koji su fa​ra​onu bili vjer​ni, smje​ra​ju​ći otu​đi​ti ih i oda​le​či​ti od nje​ga. Že​lje​la je time raz​bi​ti krug lju​ba​vi koji je fa​ra​ona okru​ži​vao. I do​is​ta, taj je krug pos​tup​no sla​bio i ota​pao se. Ne​fer​ti​ti je po​sje​do​va​la snaž​nu vo​lju, a um joj je bio uz​ne​mi​ru​ju​će pro​nic​ljiv. A 391

žena koja udru​žu​je zlo​ću s pa​me​ću i lje​po​tom, vrlo je opas​na... Ali još je opas​ni​ja može li tome do​da​ti i moć, koju po​sje​du​je kra​lje​va su​pru​ga. Ne​fer​ti​ti se, na​ime, dugo obuz​da​va​la. Pre​dug se niz go​di​na za​do​vo​lja​va​la vla​da​njem tek svo​jom lje​po​tom, odu​‐ šev​lja​va​ju​ći se dra​gu​lji​ma, vi​nom, sti​ho​vi​ma i ula​gi​va​nji​ma. Na​kon što je i po peti put ro​di​la kćer, kao da se ne​što pre​lo​mi​lo u njoj. Tada je po​vje​ro​va​la kako ni​kad neće ro​‐ di​ti sina i za to je okri​vi​la Eh​na​to​na. Tre​ba priz​na​ti kako je to s nje​nim po​tom​s​tvom uis​ti​nu bilo neo​bič​no i ne​pri​rod​no, te time kao stvo​re​no za smu​ći​va​nje žen​ske pa​me​ti. No ne smi​je se za​bo​ra​vi​ti, u nje​nim je ži​la​ma tek​la crna krv sve​će​ni​ka Eiea. A bila je to krv puna ne​prav​de, pri​je​va​re i strem​lje​nja. Zato je i Ne​fer​ti​ti žu​dje​la za vlaš​ću... U nje​nu obra​nu tre​ba ipak is​ta​ći kako je sve do tada bila ne​po​roč​na i nije se mo​gao naći ni naj​ma​nji pri​go​vor nje​nu vla​da​nju. Bila je vjer​na i oda​na su​pru​ga, te okru​ži​va​‐ la fa​ra​ona Eh​na​to​na njež​noš​ću za​ljub​lje​ne žene, bra​ne​ći nje​go​ve lu​dos​ti i vje​ru​ju​ći u nje​go​va pri​vi​đe​nja. Zbog toga su se mno​gi du​bo​ko iz​ne​na​di​li na tu na​glu pro​mje​nu, te u tome gle​da​li znak prok​let​stva koje je bu​ja​lo po​vrh Ahe​ta​to​na na​lik gu​še​ćem obla​‐ ku i po​put more vi​sje​lo na njim. To​li​ko je ve​lik bio njen pad te se, pre​ma pri​ča​nji​ma, upu​šta​la sa slu​ga​ma, Sar​dan​ci​ma i ko​pa​či​ma gro​bo​va, prem​da ja u to ne vje​ru​jem. Na​ime, kad lju​di poč​nu o ne​čem go​vo​ri​ti, vole pre​tje​ri​va​ti i uve​li​ča​va​ti stva​ri, pa poč​‐ nu ka​zi​va​ti i pri​če koje se ne te​me​lje na či​nje​ni​ca​ma. A Ne​fer​ti​ti je pos​ta​la to​li​ko po​‐ roč​nom, te i nije tre​ba​lo mno​go iz​miš​lja​ti... Bilo kako mu dra​go, tek fa​ra​on Eh​na​ton se po​vu​kao u sa​mo​ću. Hra​nio se, po​put si​‐ ro​ma​ha, kru​hom i zo​be​nom ka​šom... A pi​ćem mu je bila voda Nila. Jer, na​ka​na mu je bila pro​čiš​će​njem svo​ga ti​je​la vra​ti​ti jas​no​ću po​gle​da i bis​tri​nu ra​zu​ma. Bio je uvje​‐ ren, na​ime, kako mu meso i vino za​mra​ču​ju po​gled... Iz vanj​sko​ga svi​je​ta nisu u Ahe​ta​ton do​la​zi​le više ni​kak​ve ra​dos​ne vi​jes​ti. Azi​ru je iz Si​ri​je slao mnoš​tvo plo​či​ca, pu​nih pri​go​vo​ra i pri​tuž​bi. Nje​go​vi su lju​di žu​dje​li za po​vrat​kom svo​me domu, pi​sao je, kako bi se bri​nu​li za svo​je ovce i sto​ku. Žele se bri​‐ nu​ti za svo​ja po​lja i uži​va​ti sa svo​jim že​na​ma, bu​du​ći da su po​bor​ni​ci mira. No raz​‐ boj​nič​ke sku​pi​ne, oprem​lje​ne egi​pat​skim oruž​jem i vo​đe​ne egi​pat​skim čas​ni​ci​ma, ne​‐ pres​tan​ce iz Si​naj​ske pus​ti​nje pro​va​lju​ju u Si​ri​ju. Te su sku​pi​ne pred​stav​lja​le stal​nu opas​nost, pa Azi​ru nije mo​gao do​pus​ti​ti svo​jim lju​di​ma po​vra​tak nji​ho​vim do​mo​vi​‐ ma. Za​po​vjed​nik Gaze se pak, pre​ma nje​go​vim na​vo​di​ma, ta​ko​đer po​na​šao ne​do​lič​no. Kr​šio je i duh i slo​vo mi​rov​nog do​go​vo​ra. Za​tvo​rio je vra​ta gra​da mi​ro​lju​bi​vim tr​gov​‐ ci​ma i ka​ra​va​na​ma, te pro​pu​štao samo one koji su mu bili po ćudi. Azi​ru je na​vo​dio i dru​ge op​tuž​be, na​gla​ša​va​ju​ći kako bi svi dru​gi već odav​no iz​gu​bi​li strp​lje​nje, za raz​li​‐ ku od nje​ga, koji tako dugo pati i is​tra​ja​va samo zato jer je pok​lo​nik mira... Ali tim ne​pri​li​ka​ma i ne​pra​vil​nos​ti​ma mora se sta​ti na kraj, ina​če ne od​go​va​ra i ne jam​či za po​s​lje​di​ce. Tako je pi​sao... Ba​bi​lo​ni​ja je ta​ko​đer bila du​bo​ko uvri​je​đe​na zbog egi​pat​skog na​tje​ca​nja za si​rij​sko tr​ži​šte žita, ko​jim ju je Egi​pat po​ku​ša​vao is​tis​nu​ti iz tih pos​lo​va. Kralj Bur​na​bu​ri​aš bio je vrlo ne​za​do​vo​ljan da​ro​vi​ma koje je pri​mio od fa​ra​ona, sma​tra​ju​ći kako nisu dos​tat​‐ 392

ni. Zato je i on upu​ći​vao broj​ne zah​tje​ve. Pri​tom je na​bro​jio i što sve tra​ži od fa​ra​ona, želi li vla​dar Egip​ta sa​ču​va​ti Bur​na​bu​ri​ašo​vo pri​ja​telj​stvo i nak​lo​nost. Ba​bi​lo​nij​ski pos​la​nik u Ahe​ta​to​nu je na sve to sli​je​gao ra​me​ni​ma, po​te​zao si bra​du i ši​re​ći ruke, re​kao: – Moj je gos​po​dar na​lik lavu, koji se ne​mir​no diže u svo​joj špi​lji, te nju​ši vje​tar, po​ku​ša​va​ju​ći od​go​net​nu​ti što vje​tar do​no​si. Svo​je nade je po​lo​žio u Egi​pat, ali ako je ova zem​lja pre​si​ro​maš​na te mu ne može pos​la​ti dos​tat​no zla​ta kako bi iz div​ljač​kih ze​ma​lja unaj​mio snaž​ne i krep​ke mom​ke za nove voj​ni​ke te za iz​ra​du boj​nih kola, ja na​pros​to više ne znam, što će se do​go​di​ti. Moj bi gos​po​dar za​si​gur​no uvi​jek i ra​di​je imao za pri​ja​te​lja mo​ćan i bo​gat Egi​pat. Ta​kav bi sa​vez osi​gu​rao mir ci​je​lo​me svi​je​tu, jer su Egi​pat i Ba​bi​lo​ni​ja do​volj​no bo​ga​ti pa im nije do rata, već zbog svog bo​gat​stva ra​di​je teže neka sve os​ta​ne po sta​rom. Ali pri​ja​telj​stvo si​ro​maš​nog i ne​moć​nog Egip​ta nema za moga vla​da​ra vri​jed​nos​ti, već je više na te​ret. Mogu samo reći i na​gla​si​ti kako je mog gos​po​da​ra oz​bilj​no po​tres​lo i iz​ne​na​di​lo što se Egi​pat u svo​joj ne​mo​ći odre​kao Si​ri​je. Svat​ko je sebi sa​mom naj​bli​ži, pa tako i Ba​bi​lo​ni​ja mora po​naj​pri​je mis​li​ti na​sa​mu sebe... Meni osob​no je Egi​pat vrlo drag i že​lim mu sve naj​bo​lje. Ipak, pro​bi​tak moje zem​lje mi mora biti važ​ni​ji od pro​bit​ka Egip​ta. Vje​ru​jem, to i sam do​‐ bro shva​ćaš, pri​ja​te​lju Si​nu​he! Zato se neću za​ču​di​ti, ako me usko​ro opo​zo​vu. Prem​da bi mi to uis​ti​nu bilo jako žao... Tako mi je go​vo​rio... A nje​go​vim ri​je​či​ma ni je​dan ra​zu​man i pa​me​tan čo​vjek nije imao što pri​go​vo​ri​ti. Tada je u Ahe​ta​ton pris​pje​lo i he​tit​sko pos​lans​tvo, u ko​jem su bili mno​gi nji​ho​vi ugled​ni​ci i vi​so​ki za​po​vjed​ni​ci. Obja​vi​li su kako do​la​ze po​t​vr​di​ti i uč​vr​sti​ti sta​ro pri​ja​‐ telj​stvo iz​me​đu Egip​ta i zem​lje Hat​ti. – Is​to​dob​no že​li​mo – do​da​li su – upoz​na​ti obi​ča​je i na​va​de u Egip​tu, o ko​ji​ma smo čuli mno​go do​brog... A isto tako že​li​mo upoz​na​ti i egi​pat​sku voj​sku. Uvje​re​ni smo kako bi nam ona, svo​jim oruž​jem i ste​gom, mo​gla pos​lu​ži​ti kao uzor, te bi iz toga mo​‐ gli mno​go na​uči​ti! Vla​da​li su se sr​dač​no i pris​toj​no, a od​lič​ni​ci​ma na dvo​ru do​ni​je​li su i obi​lje bo​ga​tih da​ro​va. Fa​ra​ono​vu zetu, mla​dom Tutu, da​ro​va​li su nož od mo​dri​kas​te ko​vi​ne, oš​tri​ji i tvr​đi od svih os​ta​lih no​že​va. Dje​čak se to​li​ko odu​še​vio, pa nije znao kako bi im se za​‐ hva​lio. Ja sam do tada bio je​di​ni u Ahe​ta​to​nu koji je po​sje​do​vao ta​kav nož. Bio je to onaj ko​jeg mi je da​ro​vao he​tit​ski luč​ki za​po​vjed​nik, kako sam to već spo​me​nuo. Sa​‐ vje​to​vao sam Tutu neka i svoj nož ugla​vi u dr​šku od zla​ta i sre​bra, kako to Si​rij​ci čine, a i ja sam se ugle​dao na njih, ure​siv​ši svoj nož u Smir​ni. Pok​lo​nje​ni nož se tom do​ra​‐ dom pre​tvo​rio u kras​no, blis​ta​vo oruž​je. A Tut je bio to​li​ko raz​dra​gan njim, te je iz​ja​‐ vio kako želi da taj nož bude po​lo​žen s njim u nje​gov grob. Bio je on nje​žan i bo​le​ž​ljiv dje​čak, koji je o smr​ti raz​miš​ljao mno​go više i češ​će od dru​ge dje​ce nje​go​ve dobi. Ovi he​tit​ski ugled​ni​ci bili su uis​ti​nu ugod​ni i ulju​đe​ni, obra​zo​va​ni lju​di. Na pr​s​nim 393

šti​to​vi​ma i pla​što​vi​ma sja​le su im se dvos​tru​ke sje​ki​re i kri​la​to sun​ce. Nji​ho​vi po​za​‐ maš​ni no​so​vi, od​lu​čan rez če​ljus​ti, te oči kao u div​ljih bića, odu​še​vi​li su žene na dvo​‐ ru. Ta bile su one po​put svih dru​gih žena; priv​la​či​lo ih je sve neo​bič​no i novo... Zbog toga su ovi tu​đin​ci sklo​pi​li u Ahe​ta​to​nu mno​go pri​ja​telj​sta​va, te su ih naj​vi​ši ugled​ni​‐ ci fa​ra​ono​va dvo​ra, od ju​tra do ve​če​ri kao i od ve​če​ri do ju​tra, gos​ti​li i za​bav​lja​li u svo​jim pa​la​ča​ma. No sve ih je to is​crp​lji​va​lo, pa su se tu​ži​li na gla​vo​bo​lju. Ali su ipak, uz smi​je​šak, rek​li: – Poz​na​to nam je, o na​šoj se zem​lji pri​ča​ju je​zi​ve stva​ri. Ali to su tek iz​miš​ljo​ti​ne za​vid​nih i jal​nih su​sje​da... Zato smo puni odu​šev​lje​nja što smo mo​gli osob​no doći k vama, te se mo​že​te uvje​ri​ti kako smo ulju​đen na​rod, a mno​gi od nas vrlo su umješ​ni u či​ta​nju i pi​sa​nju... Isto tako, mi ne je​de​mo si​ro​vo meso i ne pi​je​mo dje​čju krv, kako to naši ne​pri​ja​te​lji tvr​de, nego uži​va​mo u do​brim je​li​ma pri​prav​lje​nim bilo na egi​pat​ski bilo na si​rij​ski na​čin. Mi smo i mi​ro​lju​bi​vi, te ne že​li​mo sva​đe i rat... Zato smo vam do​ni​je​li naj​raz​li​či​ti​je da​ro​ve i ne oče​ku​je​mo ni​šta za uz​vrat. Že​li​mo i tra​ži​mo tek nova saz​na​nja, ona koja bi nam mo​gla biti na pro​bi​tak u nas​to​ja​nji​ma za obra​zo​va​nje i po​uča​va​nje na​šeg na​ro​da... Oso​bi​to nas za​ni​ma na koji se na​čin vaši voj​ni​ci slu​že oruž​jem. Po​se​bi​ce se di​vi​mo va​šim boj​nim ko​li​ma, koja su poz​la​će​na i to​li​ko dra​žes​‐ na, te se s nji​ma naša te​ška i nes​pret​na vo​zi​la iste na​mje​ne ni​ka​ko ne mogu us​po​re​di​‐ ti, jer su li​še​na sva​ke umjet​nos​ti. Ne vje​ruj​te ni u be​smis​li​ce koje o nama go​vo​re mi​‐ tan​ski iz​bje​gli​ce... Oni su ogor​če​ni jer su zbog stra​ha i ko​leb​lji​vos​ti na​pus​ti​li svo​ju zem​lju i os​ta​vi​li tamo sve što su po​sje​do​va​li. Ali uvje​ra​va​mo vas: ni​kak​vo im se zlo ne bi do​go​di​lo da su os​ta​li. Još i sada im sa​vje​tu​je​mo neka se vra​te svo​jim do​mo​vi​ma i žive s nama u slo​zi. I ni​šta im ne za​mje​ra​mo zbog svih tih glu​pos​ti koje pri​ča​ju i šire o nama, jer smo ra​zum​ni i su​sret​lji​vi lju​di, te ra​zu​mi​je​mo nji​ho​vo ogor​če​nje... No mo​‐ ra​te ra​zu​mje​ti i nas! Zem​lja Hat​ti je sku​če​na, a ima​mo mno​go dje​ce, jer naš kralj Šu​‐ bi​lu​li​uma jako lju​bi dje​cu. Zato tre​ba​mo više pros​to​ra za naše po​tom​ke i nove paš​nja​‐ ke za naša sta​da. Sve smo to naš​li u Mi​ta​ni​ji, jer su žene tamo ra​đa​le po jed​no ili naj​‐ vi​še dva dje​te​ta. Osim toga, ni​smo više mo​gli mir​no tr​pje​ti ug​nje​ta​va​nje i ne​prav​de koji su zav​la​da​li u mi​tan​skoj dr​ža​vi. Is​ti​ni za vo​lju, mo​ra​mo na​ves​ti i kako su nas sami Mi​tan​ci po​zva​li u po​moć, te smo u nji​ho​vu zem​lju ušli stu​pa​ju​ći kao os​lo​bo​di​te​‐ lji, a ni​ka​ko ne kao osva​ja​či. U Mi​ta​ni​ji smo naš​li do​volj​no ži​vot​nog pros​to​ra za sebe, svo​ju dje​cu i našu sto​ku. Zato ni ne po​miš​lja​mo na neka dalj​nja osva​ja​nja, jer smo mi​ran na​rod koji iz​nad sve​ga lju​bi mir. Tre​ba​li smo samo pros​to​ra, ko​jeg sada ima​mo dos​tat​no, pa smo pot​pu​no za​do​volj​ni... Po​di​gli su svo​je pe​ha​re is​pru​že​nim ru​ka​ma, na he​ti​ti​ski na​čin, te ve​li​čaj​no go​vo​ri​li u sla​vu Egip​ta. A žene su pri​tom čez​nut​lji​vo zu​ri​le u nji​ho​ve snaž​ne mi​ši​ća​ve vra​to​ve i div​lje oči... – Egi​pat je uis​ti​nu sjaj​na i slav​na zem​lja – do​da​li su – te ga vo​li​mo. Osim toga, i u na​šoj zem​lji ima mno​go za​nim​lji​vo​ga za vi​dje​ti, a za​si​gur​no i po​ne​čeg što bi Egip​ća​ni mo​gli od nas na​uči​ti. Vje​ru​je​mo kako bi naš kralj rado pla​tio pu​to​va​nje i bo​ra​vak u 394

na​šoj zem​lji onim egi​pat​skim od​lič​ni​ci​ma koji su nam sklo​ni i koji žele upoz​na​ti naše obi​ča​je. Mo​žda bi ih i da​ri​vao, jer jako voli Egip​ća​ne, a oso​bi​to dje​cu. Ni li​je​pe egi​pat​‐ ske žene nas se ne tre​ba​ju bo​ja​ti, jer ćemo se s nji​ma za​bav​lja​ti kao ulju​đe​ni i obra​zo​‐ va​ni mu​škar​ci. Tako ih ne​će​mo ni oplo​di​ti, nego s nji​ma op​ći​ti na egi​pat​ski na​čin, kao što ov​dje i je​de​mo egi​pat​ski... Nas​ta​vi​li su egi​pat​skim od​lič​ni​ci​ma si​pa​ti go​mi​le la​ska​vih ri​je​či, pa su svi pre​ma nji​ma bili otvo​re​ni i nit​ko pred nji​ma nije ni​šta skri​vao. A meni se pri sa​mom po​gle​du na njih bu​dio u nosu smrad str​vi​na, koji je s nji​ma do​pla​zio u Ahe​ta​ton. U sje​ća​nju su mi se pro​bu​di​le sli​ke nji​ho​ve vje​tro​vi​te i otuž​ne zem​lje, onih vra​če​va na​bi​je​nih na kol​ce i is​tak​nu​tih uz ces​te. Zato ni​sam ža​lio za nji​ma, kad su ko​nač​no na​pus​ti​li Ahe​‐ ta​ton. Grad se u me​đu​vre​me​nu još iz​mi​je​nio. Nje​go​ve je ži​te​lje za​ra​zi​lo neko čud​no​va​to lu​di​lo i op​sjed​nu​tost. Oči​to​va​lo se to po​naj​pri​je kao neka kraj​nje ra​zuz​da​na že​lja za živ​lje​njem. Ni​kad ra​ni​je nije se ov​dje to​li​ko jelo i pilo, groz​ni​ča​vo igra​lo i za​bav​lja​lo, kao tih dana. Od ve​če​ri pa do sa​mo​ga ju​tra su pred ku​ća​ma od​lič​ni​ka plam​tje​le svje​‐ tilj​ke, a od ju​tra do ve​če​ri iz tih su se kuća raz​li​je​ga​li glaz​ba i smi​jeh. Ista je groz​ni​ca obu​ze​la i slu​ge, a i ro​bo​ve. Tako su i oni, u pol bi​je​lo​ga dana po​na​pi​ti lu​nja​li uli​ca​ma, ne is​ka​zu​ju​ći svo​jim gos​po​da​ri​ma ni naj​ma​nje po​što​va​nja... A od toga ih ni ba​ti​na nije mo​gla iz​li​je​či​ti. No svo je to ve​se​lje bilo nez​dra​vo i čak bo​les​no, te za​pra​vo nije za​do​vo​lja​va​lo lju​de, već ih je mu​či​lo po​put neke te​ške bo​les​ti. Pre​da​va​li su mu se je​di​‐ no zato, jer nisu že​lje​li mis​li​ti na bu​duć​nost. I po​čes​to bi na Ne​be​ski Grad pala ne​na​‐ da​na smrt​na ti​ši​na, te bi se smi​jeh za​mr​za​vao u ljud​skim gr​li​ma. Svi bi se tada us​tra​‐ še​no zgle​da​va​ti među so​bom, za​bo​rav​lja​ju​ći čak i što su ne​tom htje​li reći... Po Ahe​ta​to​nu se pro​ši​rio i ne​ka​kav ču​dan, od​vra​tan i ga​dan za​dah. Prvo je bio sla​‐ bi​je za​mje​tan, ali pos​tup​no je oja​čao... I ni​ka​ko ga se nije mo​glo uk​lo​ni​ti. Naj​ja​če bi za​pah​nuo grad ju​tri​ma i oko za​la​za Sun​ca. Nije do​la​zio ni iz ri​je​ke, ni iz rib​nja​ka, ni iz Ato​no​va je​ze​ra. Zbog nje​ga su otvo​ri​li i očis​ti​li odvo​de, no za​dah nije nes​tao. Ni​ka​‐ ko mu nisu mo​gli ot​kri​ti uz​ro​ka. Mno​gi su kri​šom tvr​di​li kako to is​pa​ra​va Amon i nje​go​vo prok​let​stvo... I umjet​ni​ke je za​hva​ti​la ona je​dins​tve​na groz​ni​ča​vost. Pro​bu​dio im se i po​ja​čao nov, ču​dan na​gon za užur​ba​nim stva​ra​njem. Tako su cr​ta​li, sli​ka​li i obli​ko​va​li pre​da​‐ ni​je i mar​lji​vi​je nego ikad ra​ni​je. Kao da su osje​ća​li kako im vri​je​me iz​mi​če kroz pr​ste, pa su nas​to​ja​li do kra​ja is​cr​pi​ti svo​ju na​da​re​nost i stva​ra​lač​ku moć. U svo​jim su dje​li​‐ ma pre​tje​ri​va​li s na​gla​ša​va​njem is​ti​ne do ču​des​nih raz​mje​ra, te su se pod nji​ho​vim dli​je​ti​ma i cr​talj​ka​ma po​jav​lji​va​le pra​ve na​ka​ze... Upra​vo su se na​tje​ca​li me​đu​sob​no u tome tko će stvo​ri​ti što neo​bič​ni​ji i pre​tje​ra​ni​ji nov oblik za svo​ju is​ti​nu! Ko​nač​no su se sta​li kle​ti kako mogu neku zna​čaj​ku ili po​kret pred​sta​vi​ti sa samo ne​ko​li​ko cr​ti​ca i mr​lji​ca. Tako su se po​če​li za​do​vo​lja​va​ti i sa samo jed​nom obič​nom kri​vu​ljom, tvr​de​ći kako je to umjet​nič​ki pri​kaz sa​njar​skog iz​ra​za ljud​skog oka... A fa​‐ ra​ona Eh​na​to​na sli​ka​li su na to​li​ko ne​pri​li​čan na​čin te sam bio si​gu​ran kako to mogu 395

či​ni​ti samo oni koji ga od srca mrze. Na svo​je sli​ke i dru​ga os​tva​re​nja bili su pri​tom vrlo po​nos​ni, te bi go​vo​ri​li: “Uis​ti​nu nit​ko pri​je nas nije ova​ko cr​tao i obli​ko​vao! To je čis​ta is​ti​na!" Ba​rem su s tom po​s​ljed​njom tvrd​njom bili u pra​vu... Pri​ja​te​lju Tut​mo​zi​su sam pak re​kao: – Fa​ra​on Eh​na​ton te je po​di​gao iz pra​ši​ne i uči​nio te svo​jim pri​ja​te​ljem. Za​što onda kle​šeš nje​gov lik kao da ga ogor​če​no mr​ziš? Za​što si plju​nuo na nje​gov le​žaj i osk​vr​nuo nje​go​vo pri​ja​telj​stvo? – Ne mi​je​šaj se u stva​ri koje ne ra​zu​mi​ješ, Si​nu​he – od​go​vo​rio mi je. – Mo​žda ga uis​ti​nu mr​zim... Ali sebe mr​zim još više! Stva​ra​lač​ki žar plam​ti u meni, a ruke mi još ni​kad nisu bile to​li​ko spret​ne i umješ​ne kao sada. Mo​žda umjet​nik, baš kada je ne​za​‐ do​vo​ljan i mrzi sam sebe, naj​bo​lje stva​ra. I to mno​go bo​lje nego kad je za​do​vo​ljan i pun lju​ba​vi! Ja stva​ram sve iz sa​mo​ga sebe i iz du​bi​ne svo​je duše, a u sva​kom po​je​di​‐ nom kipu kle​šem sebe u ka​me​nu, kako bih op​s​tao u vječ​nost. I nit​ko nije po​put mene! Nad​ma​šu​jem sve os​ta​le i za mene nema pra​vi​la i za​ko​na koje ne bih smio i mo​gao pre​kr​ši​ti. Moja me umjet​nost uz​di​že iz​nad svih pra​vi​la i za​ko​na, te sam više od čo​vje​‐ ka, pos​ta​jem po​put boga. Kada stva​ram oblik i boju, na​tje​čem se s Ato​nom i nat​kri​lju​‐ jem ga! Jer, sve što Aton stva​ra, smrt​no je i pro​laz​no! A moja su dje​la be​s​mrt​na i bit će sa​ču​va​na za vječ​nost! To mi je go​vo​rio na​kon što je pio još od ju​tra. Zato sam mu opros​tio iz​go​vo​re​ne ri​‐ je​či i ni​sam mu za​mje​rio, jer sam se os​vje​do​čio kako mu lice gori od muke- i pat​nje, a iz nje​go​vih sam oči​ju spoz​nao ko​li​ko je du​bo​ko ne​sre​tan. Sve se ovo zbi​va​lo u vri​je​me kada je že​tva pri​kup​lja​na po po​lji​ma. Ri​ječ​ne su se vode po​di​gle i po​nov​no opa​le, pa nas je po​ho​di​la zima... A sa zi​mom je i glad doš​la u zem​lju Egi​pat, pa više nit​ko nije mo​gao reći ili pre​dvi​dje​ti koju i kak​vu ne​vo​lju, ne​‐ sre​ću ili pro​past do​no​si nov dan. Pred zimu je pris​ti​gla i nova vi​jest iz Si​ri​je. Kao i sko​ro sve koje su oda​tle do​la​zi​le u po​s​ljed​nje vri​je​me, nije bila do​bra... Azi​ru je otvo​‐ rio mno​ge si​rij​ske gra​do​ve He​ti​ti​ma, a he​tit​ska su laka boj​na kola doš​la kroz Si​naj​sku pus​ti​nju, na​pa​la Ta​nis i opus​to​ši​la kra​je​ve u nje​go​voj oko​li​ci.

2 Vi​jes​ti o pro​va​li He​ti​ta do​ve​le su Eiea iz Tebe i Ho​rem​he​ba iz Mem​fi​sa. Htje​li su se po​sa​vje​to​va​ti s fa​ra​onom Eh​na​to​nom i spa​si​ti što se još spa​si​ti može... Bio sam na​zo​‐ čan tom sas​tan​ku, kao li​ječ​nik, jer sam se bo​jao kako bi ga sve te ne​vo​lje, koje će mo​‐ ra​ti čuti i pro​gu​ta​ti, mo​gle pre​tje​ra​no uz​bu​di​ti. A to je mo​glo do​ves​ti do po​nov​nog iz​‐ bi​ja​nja nje​go​ve bo​les​ti i no​vog na​pa​da. Ali se fa​ra​on ti​je​kom ci​je​log sas​tan​ka dr​žao suz​dr​ža​no i hlad​no, te je za​dr​žao nad​zor i vlast nad so​bom. 396

– Fa​ra​ono​va su skla​di​šta praz​na – za​po​čeo je sve​će​nik Eie. – A zem​lja Kuš ove go​‐ di​ne nije pla​ti​la po​rez, sru​šiv​ši tako moje nade gle​de tog pri​ho​da dr​žav​nog pro​ra​ču​‐ na... Zem​ljom vla​da ve​li​ka glad. Lju​di is​ka​pa​ju vo​de​ne bilj​ke iz mu​lja i jedu im ko​ri​je​‐ nje. Jedu i ska​kav​ce, kuk​ce i žabe. Mno​gi su po​mr​li, a mno​ge još čeka ista kob. Ni uz naj​stro​žu šted​nju pri ras​po​dje​li fa​ra​ono​va žita nema ga do​volj​no, a žito koje pro​da​ju tr​gov​ci pre​sku​po je te ga na​rod uis​ti​nu ne može ku​po​va​ti. Svi su op​sjed​nu​ti ve​li​kom stra​vom. Se​lja​ci bje​že u gra​do​ve, a ži​te​lji gra​do​va bje​že na selo. Svi me​đu​tim go​vo​re: “Sve je to zbog Amo​no​ve kle​tve! Tr​pi​mo i pa​ti​mo zbog fa​ra​ono​vo​ga no​vog boga, koji nam je do​nio sve te ne​vo​lje!” Zato, fa​ra​one Eh​na​ton, po​mi​ri se sa sve​će​ni​ci​ma te ob​‐ no​vi Amo​no​vu moć i vlast. Tako će ga na​rod moći po​nov​no što​va​ti i pri​no​si​ti mu žr​‐ tve, pa će se umi​ri​ti. Vra​ti Amo​nu i nje​go​vu zem​lju. Ne​ka_ je za​si​je, bu​du​ći da se na​‐ rod ne usu​đu​je obra​đi​va​ti je... Čak je i tvo​ja zem​lja os​ta​la ne​po​si​ja​nom, jer na​rod vje​‐ ru​je kako je i ona prok​le​ta. Po​mi​ri se s Amo​nom i nas​toj se na​go​di​ti, fa​ra​one Eh​na​ton, sada dok je još vri​je​me i zad​nji tren. Ina​če pe​rem ruke i ne jam​čim za po​s​lje​di​ce. – Bur​na​bu​ri​aš je ku​pio mir od He​ti​ta... – za​po​čeo je Ho​rem​heb. – Kralj Azi​ru je pak po​pus​tio pred nji​ho​vim pri​ti​skom i sklo​pio sa​vez, otvo​riv​ši im si​rij​ske gra​do​ve. Broj​nost nji​ho​vih četa u Si​ri​ji je po​put pi​je​ska u pus​ti​nji, a nji​ho​vih boj​nih kola je ko​‐ li​ko i zvi​jez​da na nebu. Oni su vjes​ni​ci pro​pas​ti Egip​ta... Bu​du​ći da ne​ma​ju bro​dov​lja, u svo​joj su se lu​ka​vos​ti i do​vit​lji​vos​ti do​sje​ti​li rje​še​nju, pa su pus​ti​nju na​pu​ni​li vr​če​vi​‐ ma s vo​dom. U tim su vr​če​vi​ma do​ni​je​li u pus​ti​nju ne​iz​mjer​ne ko​li​či​ne vode, pa će na pro​lje​će kroz pus​ti​nju moći pro​ći i ve​li​ka voj​ska, ne iz​la​žu​ći se po​gi​be​lji od žeđi. Pri​‐ tom se He​ti​ti iz​ru​gu​ju glu​pos​ti Egip​ća​na, jer su ve​lik dio tih vr​če​va ku​pi​li upra​vo u Egip​tu! Tr​gov​ci koji su im te vr​če​ve u svo​joj la​ko​um​nos​ti pro​da​li, is​ko​pa​li su time sami svoj grob! Azi​ru i He​ti​ti su, u svom nes​trp​lje​nju, boj​nim ko​li​ma pro​va​li​li u iz​vi​‐ đač​kom po​ho​du do Ta​ni​sa i preš​li na egi​pat​sko po​dru​čje. Time su pre​kr​ši​li mir! Do​du​‐ še, bile su to nez​nat​ne po​vre​de gra​ni​ce i s nez​nat​nom šte​tom. Ali ja sam u na​ro​du pro​ši​rio vi​jes​ti o straš​nim uni​šte​nji​ma i he​tit​skoj okrut​nos​ti, smje​ra​ju​ći ga time pri​‐ pre​mi​ti za rat. Do​šao je tren, fa​ra​one Eh​na​ton! Na​re​di neka za​je​če ro​go​vi, zas​ta​vi​ce neka za​le​pr​ša​ju! Na​vi​jes​ti rat! Po​zo​vi na vjež​ba​li​šta sve one koji su spo​sob​ni no​si​ti oruž​ja, za​po​vi​je​di neka se pri​ku​pi sav ba​kar u zem​lji za kop​lja i vr​ške st​rje​li​ca, pa će tvo​ja vlast biti spa​še​na! Ja osob​no ću ti je spa​si​ti, ra​tom kak​vog do sada nije bilo i koji se ni sa čim ne može us​po​re​di​ti. Po​ra​zit će He​ti​te i po​nov​no osvo​ji​ti Si​ri​ju za tebe. Sve to mogu pos​ti​ći ako egi​pat​ske pri​ču​ve, sva sred​stva i sve za​li​he žita, budu stav​lje​ne na ras​po​la​ga​nje voj​s​ci. Jer glad stva​ra rat​ni​ke čak i od ku​ka​vi​ca. Amon ili Aton, to je meni sve​jed​no. Lju​di će smet​nu​ti s uma Amo​na kada iz​bi​je rat. Nji​hov će ne​mir i ne​‐ za​do​volj​stvo naći odu​ška u mrž​nji pre​ma ne​pri​ja​te​lju, a po​bjed​nič​ki će po​hod uč​vr​sti​‐ ti tvo​ju vlast i moć, te će biti još moć​ni​ji nego pri​je. Obe​ća​vam ti po​bje​do​no​san po​‐ hod, fa​ra​one Eh​na​ton! Jer ja sam Ho​rem​heb, sin so​ko​la! Ro​đen sam za ve​li​ka dje​la. A ovo je tren na koji sam če​kao ci​je​lo​ga svog ži​vo​ta! – Ne vje​ruj Ho​rem​he​bu, fa​ra​one Eh​na​to​nu, moj ljub​lje​ni sine! – po​br​zao se umi​je​‐ 397

ša​ti Eie, čuv​ši ri​je​či glav​nog za​po​vjed​ni​ka. – Laž teče s nje​go​va je​zi​ka, a on čez​ne za tvo​jom vlaš​ću. Po​mi​ri se i do​go​vo​ri s Amo​no​vim sve​će​ni​ci​ma, pa tek tada obja​vi rat. Ali ne​moj za​po​vjed​niš​tvo pre​pus​ti​ti Ho​rem​he​bu! Po​vje​ri ga ne​kom od is​kus​nih sta​rih za​po​vjed​ni​ka, koji su se umi​je​ću vo​đe​nja rata obu​ča​va​li iz sta​rih spi​sa, kako je to bilo uobi​ča​je​no u vre​me​ni​ma ve​li​kog fa​ra​ona... Neka to bude čo​vjek ko​jem mo​žeš po​da​ri​ti puno po​vje​re​nje. – Sve​će​ni​če Eie – re​kao je na to Ho​rem​heb. – Kad ne bi​smo sada sta​ja​li pred fa​ra​‐ onom, raz​bio bih ti tvo​ju pr​lja​vu nju​šku vlas​ti​tom ša​kom. Ti me mje​riš svo​jim vlas​ti​‐ tim mje​ri​lom, a iz​da​ja go​vo​ri iz tvo​jih usta! Jer, već si po​ta​ji​ce pre​go​va​rao s Amo​no​‐ vim sve​će​ni​ci​ma i pos​ti​gao do​go​vor, iza fa​ra​ono​vih leđa. Ali ja neću iz​da​ti dje​ča​ka čiju sam sla​bost ne​koć za​šti​to mo​jim pla​štom, pod​no te​ban​skih bre​žu​lja​ka! Moja je na​ka​na i cilj, ve​li​čaj​nost Egip​ta. A ja sam je​di​ni koji to može spa​si​ti! – Jes​te li go​vo​ri​li? – upi​tao je fa​ra​on Eh​na​ton, za​ču​do mir​no. – Go​vo​ri​li smo! – od​vra​ti​li su jed​no​glas​no. – Mo​ram bdje​ti i mo​li​ti, pri​je nego od​lu​čim – pri​op​ćio im je tada fa​ra​on. – Sa​zo​vi​‐ te za su​tra sav puk, sve koji me lju​be; i ugled​ni​ke i prost puk, gos​po​da​re i slu​ge. Po​zo​‐ vi​te i gro​ba​re i zi​da​re, iz nji​ho​vih na​se​lja. Že​lim pu​tem njih go​vo​ri​ti cje​lo​kup​nom svom na​ro​du i iz​ni​je​ti mu svo​je na​ka​ne. Pos​tu​pi​li su kako je za​po​vje​dio i na​lo​ži​li cje​lo​kup​nom pu​čans​tvu neka se su​tra​dan oku​pi pred Zlat​nom Ku​ćom. Eie je to uči​nio vje​ru​ju​ći u pris​ta​nak fa​ra​ona na po​mi​re​‐ nje s Amo​nom. A Ho​rem​heb se na​dao po​dr​š​ci nje​mu i objav​lji​va​nju rata Azi​ruu i He​‐ ti​ti​ma... Ci​je​le te noći fa​ra​on je bdio i mo​lio, te ne​pres​tan​ce stu​pao po svo​jim oda​ja​‐ ma. Nije pri​tom do​ta​kao ni​kak​ve hra​ne niti je go​vo​rio s ikim. Zato sam se, kao nje​gov li​ječ​nik, za​bri​nuo za nje​ga. Sli​je​de​će​ga dana od​ni​je​li su ga pred okup​ljen na​rod. Sje​dio je na svom zlat​nom pri​jes​to​lju, a kad je po​di​gao ruke i obra​tio se puku, lice mu je bilo jas​no i zra​če​će po​put Sun​ca: – Zbog moje sla​bos​ti vla​da Egip​tom glad! Zbog moje sla​bos​ti ne​pri​ja​te​lji ugro​ža​‐ va​ju naše dr​žav​ne međe! He​ti​ti se pri​prav​lja​ju za na​sr​taj na Egi​pat, kroz Si​ri​ju, pa će nji​ho​ve sto​pe usko​ro stu​pi​ti na tlo Crne Zem​lje. Sve je to po​s​lje​dak moje sla​bos​ti! Po​s​‐ lje​dak toga što ni​sam do​volj​no jas​no čuo glas svo​ga boga ili ni​sam pro​vo​dio i os​tva​rio nje​go​vu vo​lju. Sada mi se moj bog ko​nač​no ot​krio. Aton mi se pri​ka​zao, a nje​go​va is​‐ ti​na plam​ti u mom srcu, te više ne ću​tim ni sla​bos​ti niti dvoj​be. Sru​šio sam laž​no​ga boga, ali u ne​si​gur​nos​ti i sla​bos​ti svo​ga opre​dje​lje​nja do​pus​tio sam dru​gim bo​go​vi​ma neka vla​da​ju uz Ato​na. Tako je nji​ho​va sje​na pala na ci​je​li Egi​pat. Zato da​nas mo​ra​ju pas​ti svi sta​ri bo​go​vi, kako bi svje​tlo Ato​na ko​nač​no nad​v​la​da​lo kao je​di​no svje​tlo di​‐ ljem ci​je​le zem​lje Ke​met. Od da​nas mo​ra​ju iš​čez​nu​ti svi sta​ri bo​go​vi, a Ato​no​vo kra​‐ ljev​s​tvo na zem​lji po​či​nje! Čuv​ši to, mnoš​tvo je jek​nu​lo u ne​pri​kri​ve​nom uža​su. Mno​gi od na​zoč​nih po​di​gli su ruke, a po​dos​ta ih se ba​ci​lo na tlo pred fa​ra​onom. A fa​ra​on je u svom za​no​su po​di​‐ gao glas i vi​ču​ći nas​ta​vio: 398

– Vi koji me uis​ti​nu lju​bi​te, po​đi​te i sru​ši​te sta​re bo​go​ve u zem​lji Ke​met. Smr​vi​te nji​ho​ve žr​tve​ni​ke! Raz​bij​te nji​ho​ve ki​po​ve i dru​ga obli​čja! Raz​lij​te nji​ho​ve sve​te vode! Ra​zva​li​te nji​ho​ve hra​mo​ve! Iz​bij​te nji​ho​va ime​na sa svih nat​pi​sa! Uđi​te čak i u gro​bo​‐ ve, kako bis​te pro​ve​li tu sve​tu za​da​ću! Tako Egi​pat može biti spa​šen. Ugled​ni​ci i čas​ni​‐ ci, po​gra​bi​te kla​di​va i to​lja​ge u ruke! Vi ki​pa​ri, za​mi​je​ni​te svo​ja dli​je​ta sje​ki​ra​ma! Rad​ni​ci, po​gra​bi​te svo​je ba​to​ve i po​đi​te u sve po​kra​ji​ne, sva​ki grad i sva​ko selo! Sru​ši​‐ te tamo sve te sta​re bo​go​ve i iz​bri​ši​te nji​ho​va ime​na! To će os​lo​bo​di​ti Egi​pat od ro​bo​‐ va​nja zlu! Mno​gi su zgro​že​ni utek​li još dok je go​vo​rio... Fa​ra​on je tek du​bo​ko udah​nuo zrak, a lice mu je sja​lo od za​no​sa dok je nas​tav​ljao vi​ka​ti: – Neka Ato​no​vo kra​ljev​s​tvo dođe na zem​lju! Od da​naš​nje​ga dana neka više ne bude ni roba ni gos​po​di​na, ni slu​ge ni gos​po​da​ra. Neka svi budu jed​na​ki i slo​bod​ni pred Ato​nom! Nit​ko više neće biti pri​si​lja​van obra​đi​va​ti tuđe zem​lje, niti okre​ta​ti tu​‐ đe​ga mli​na! Sva​ki čo​vjek će slo​bod​no moći bi​ra​ti po​sao ko​jeg će ra​di​ti, te će ne​sme​ta​‐ no moći do​la​zi​ti i od​la​zi​ti, po svo​joj slo​bod​noj vo​lji... Fa​ra​on je go​vo​rio! U mnoš​tvu je tada za​mro sva​ki po​kret i nas​tao pot​pun muk. Svi su se ni​je​mo i ne​‐ po​kret​no, u ne​vje​ri​ci za​gle​da​li u fa​ra​ona. Mr​tvač​ka se ti​ši​na raz​li​la ci​je​lim Ahe​ta​to​‐ nom... A u mo​jim se nos​ni​ca​ma na​glo pro​bu​dio zas​tra​šu​ju​ći smrad le​ši​na. Ali u oči​ma mnoš​tva, dok je op​či​nje​no pi​lji​lo u fa​ra​ona, on je po​čeo ras​ti. Zra​če​ći za​nos ci​je​le nje​‐ go​ve po​ja​ve tako je zas​li​je​pio i po​nio na​zoč​ne, pa su se pla​men s nje​go​va lica i nje​go​‐ va sna​ga pre​to​či​li u njih. Tada su pro​tis​nu​li krik po​tak​nut vjer​skim ža​rom, te po​če​li je​dan dru​go​me go​vo​ri​ti: “Tak​vo ne​što ni​kad još nije vi​đe​no! No nje​gov bog uis​ti​nu zbo​ri kroz nje​ga i mi ga mo​ra​mo pos​lu​ša​ti!” Puk se uz​bu​đe​no ras​pr​šio, bur​no ras​prav​lja​ju​ći među so​bom. Doš​lo je i do tuč​nja​‐ va po uli​ca​ma, a fa​ra​ono​vi su sljed​be​ni​ci na ras​križ​ji​ma uli​ca po​bi​li sta​ri​je lju​de koji su go​vo​ri​li pro​tiv fa​ra​ona... Kad se na​rod ra​zi​šao, sve​će​nik Eie obra​tio se fa​ra​onu: – Eh​na​to​ne! Od​ba​ci svo​ju kru​nu i slo​mi svoj za​kriv​lje​ni štap! Ri​je​či koje si iz​go​vo​‐ rio, upra​vo sru​ši​še tvo​je pri​jes​to​lje!... – Ri​je​či koje sam iz​go​vo​rio – od​vra​tio je fa​ra​on Eh​na​ton – pris​kr​bi​le su i osi​gu​ra​le be​s​mrt​nost mome ime​nu! Time ću za​dr​ža​ti utje​caj i vlast u sr​ci​ma lju​di za sva vre​me​‐ na, na vi​je​ke vje​ko​va! Na to je Eie pro​tr​ljao dla​no​ve, plju​nuo na tlo pred fa​ra​ona, te sto​pa​lom ras​tr​ljao isp​lju​vak u pra​ši​nu. Re​kao je: – Ako je tome tako, pe​rem ruke od sve​ga. Pos​tu​pat ću na​da​lje ona​ko kako bu​dem mis​lio da je naj​bo​lje... Lu​đa​ku ni​sam od​go​vo​ran za svo​je dje​lo​va​nje! Na​mje​rio je oti​ći, no Ho​rem​heb ga je do​gra​bio za ruku i vrat, te ga s la​ko​ćom za​dr​‐ žao, prem​da je Eie bio vi​sok i sna​žan čo​vjek. Ho​rem​heb mu je re​kao: – On je tvoj fa​ra​on! I ti ćeš is​pu​ni​ti svo​ju obve​zu, Eie, a ne iz​da​ti ga. A iz​daš li ga ipak, pro​bost ću ti tu tvo​ju gad​nu tr​bu​ši​nu, pa ma​kar mo​rao radi toga oku​pi​ti naj​ve​ću 399

pos​troj​bu. To ti ka​žem i pri​se​žem, a kao što ti je si​gur​no poz​na​to, mene zna​ju kao čo​‐ vje​ka koji ne laže i koji drži do svo​je ri​je​či! Nje​go​va je lu​dost, uis​ti​nu, du​bo​ka i po​gi​‐ belj​na. Ali ja ga ipak lju​bim i u tom nje​go​vom lu​di​lu, te čvr​sto i vjer​no sto​jim uz nje​‐ ga. Jer ja sam mu pri​seg​nuo na vjer​nost, ne​koć po​kriv​ši svo​jim pla​štom nje​go​vu sla​‐ bost! A u nje​go​vom bun​ca​nju je i is​kra ra​zu​ma. Kad bi nje​gov je​di​ni po​tez bio ru​še​nje sta​rih bo​go​va, us​li​je​dio bi bra​to​ubi​lač​ki rat. Os​lo​ba​đa​ju​ći is​to​dob​no ro​bo​ve iz mli​no​‐ va i s po​lja, pok​va​rio je sve​će​ni​ci​ma igru i pri​do​bio na​rod uz sebe... Pa čak i ako iz toga pro​is​tek​ne još veća zbr​ka! No meni je to sa​svim sve​jed​no! Ipak, fa​ra​one Eh​na​ton – obra​tio se tada iz​rav​no fa​ra​onu – što ćemo na​pra​vi​ti s He​ti​ti​ma? Fa​ra​on Eh​na​ton nije od​go​vo​rio ni​šta. Ruka mu je be​ži​vot​no po​či​va​la na vlas​ti​to​me ko​lje​nu. Ho​rem​heb je zato nas​ta​vio: – Daj mi zla​ta i žita, oruž​ja i boj​nih kola, daj mi ko​nje i ov​las​ti za no​va​če​nje rat​ni​‐ ka i pla​ća​nje voj​ni​ka. Odo​bri i po​zi​va​nje stra​ža​ra iz svih gra​do​va u Do​nje Kra​ljev​s​tvo. Mis​lim, u tom bih se slu​ča​ju mo​gao opri​je​ti na​sr​ta​ju He​ti​ta... Fa​ra​on je tada po​di​gao svo​je krv​lju pod​li​ve​ne oči pre​ma Ho​rem​he​bu, a žar je ugas​‐ nuo na nje​go​vu licu kad je tiho re​kao: – Za​bra​nju​jem ti na​vi​je​šta​nje rata, Ho​rem​he​be. Želi li na​rod bra​ni​ti Crnu Zem​lju, ja to ne mogu spri​je​či​ti. Žita i zla​ta, ne go​vo​re​ći pri​tom još i o oruž​ju, ne mogu ti dati! Na​pros​to zato, jer ga ne​mam... A i kad bih ga po​sje​do​vao, ne bi ga do​bio, bu​du​ći da ne že​lim od​go​va​ra​ti zlom na zlo. Ti mo​žeš po svo​joj vo​lji pri​pre​mi​ti obra​nu Ta​ni​sa... Ali, ne pro​li​je​vaj krvi! I je​di​no se bra​ni, ako bu​deš na​pad​nut... – Neka bude kako si re​kao – od​vra​tio je Ho​rem​heb. – Nek prev​la​da lu​di​lo! Sve je to, na kra​ju, ista glu​post! A ja ću po​gi​nu​ti u Ta​ni​su po tvo​joj za​po​vi​je​di, jer bez žita i zla​ta i naj​sr​ča​ni​ja voj​ska ne može dugo pre​ži​vje​ti i op​s​ta​ti. No bez dvoj​bi i po​lu​praz​‐ nih mje​ri​ca, fa​ra​one Eh​na​ton! Bra​nit ću se kako naj​bo​lje bu​dem znao i umio. Zbo​‐ gom! Ho​rem​heb je tako oti​šao, a fa​ra​ona je na​pus​tio i Eie. Tako sam os​tao s fa​ra​onom na​sa​mu... Gle​dao me je oči​ma is​pu​nje​nim bes​kraj​nim i ne​iz​re​ci​vim za​mo​rom, te mi se obra​tio: – Sna​ge su is​tek​le iz mene za​jed​no s mo​jim ri​je​či​ma, Si​nu​he. Ali čak i u svo​joj sla​‐ bos​ti sam sre​tan... Što smje​raš uči​ni​ti? Nje​go​ve me ri​je​či iz​ne​na​di​še, te sam ga gle​dao sme​te​no i zbu​nje​no. Sla​baš​no se na​‐ smi​je​šiv​ši, tada me upi​tao: – Lju​biš li me, Si​nu​he? Priz​nao sam kako ga lju​bim, čak i u tom nje​go​vom lu​di​lu. Na to mi je re​kao: – Ako me lju​biš, tada znaš što ti je či​ni​ti! Ra​zum mi se po​bu​nio i pro​ti​vio toj nje​go​voj vo​lji, prem​da sam u sebi pre​do​bro znao što tra​ži od mene... Ko​nač​no sam lju​ti​to re​kao: – Mis​lio sam kako me tre​baš kao li​ječ​ni​ka. Ako tome nije tako, oti​ći ću. Uis​ti​nu ni​‐ sam oso​bi​to do​bar u ru​še​nju obli​čja bo​go​va ili ra​zva​lji​va​nju hra​mo​va. Ta moje su 400

ruke pres​la​be za ru​ko​va​nje kla​di​vi​ma i ba​to​vi​ma. No tvo​ja će vo​lja biti pro​ve​de​na... Lju​di će mi, do​du​še, ži​vom ode​ra​ti kožu i ka​me​ni​ca​ma raz​bi​ti gla​vu, te me obje​si​ti o zi​di​ne gla​vom na do​lje, ali što se to tebe tiče? Idem, pre​ma tome, u Tebu, gdje je mno​‐ go hra​mo​va i gdje me lju​di poz​na​ju... Nije me po​čas​tio ni​kak​vim od​go​vo​rom, te sam ga lju​ti​to na​pus​tio. To mi je sve više li​či​lo na pot​pu​no lu​di​lo. Sli​je​de​će​ga se dana Ho​rem​heb ukr​cao na svoj brod za Mem​fis, odak​le je tre​bao nas​ta​vi​ti za Ta​nis. Pri​je nje​go​va od​la​ska obe​ćao sam mu dati u za​jam svo zla​to koje us​pi​jem pri​ku​pi​ti u Tebi, te mu pos​la​ti po​lo​vi​cu od sveg žita koje po​sje​du​jem. Dru​gu sam po​lo​vi​cu smje​rao upo​ra​bi​ti za vlas​ti​te na​ka​ne. I mo​žda je upra​vo ta moja po​gre​‐ ška od​lu​či​la i odre​di​la moj cje​lo​ku​pan dalj​nji ži​vot i kob. Na​ime, po​lo​vi​cu žita na​mi​‐ je​nio sam Eh​na​to​nu, a dru​gu Ho​rem​he​bu. Ni jed​nom od njih ni​sam us​tu​pio sve. Ne znam i ne mogu objas​ni​ti taj svoj pos​tu​pak... Mo​žda me je na nje​ga po​tak​la moja sla​‐ bost.

3 U Tebu sam ot​pu​to​vao u druš​tvu Tut​mo​zi​sa. Bili smo još da​le​ko od gra​da, kad su nas pre​sre​la prva tru​pla koja je ri​je​ka no​si​la niz ma​ti​cu. Pod​bu​hli i nji​šu​ći se na va​lo​vi​ma, mr​tva​ci su bro​di​li na svom po​s​ljed​njem pu​to​va​nju... Bili su to lju​di svih slo​je​va. Među nji​ma smo za​pa​zi​li sve​će​ni​ke obri​ja​nih gla​va, od​lič​ni​ke i obič​ne lju​de, stra​ža​re i ro​bo​‐ ve. Po nji​ho​voj smo kosi, odje​ći i koži mo​gli pre​poz​na​ti što su bili za ži​vo​ta i odak​le su do​la​zi​li, dok im le​ši​ne nisu po​cr​nje​le i ras​pa​le se, ili su ih po​žde​ra​li kro​ko​di​li. A kro​ko​di​li se nisu mo​ra​li tru​di​ti i pli​va​ti uzvod​no do Tebe, kako bi doš​li do ljud​skog mesa. Jer, u svim gra​do​vi​ma i se​li​ma duž ri​je​ke odvi​ja​lo se isto. Mno​gi su pri​tom lju​di iz​gu​bi​li svo​je ži​vo​te i bili ba​če​ni u Nil. Tako su čak i kro​ko​di​li pos​ta​li iz​bir​lji​vi. Na​ime, to su pre​pre​de​ne i lu​ka​ve ži​vo​ti​nje, pa su ra​di​je tra​ži​li meko i soč​no meso žena i dje​ce, kao i mas​na tru​pla od​lič​ni​ka, ne obra​ća​ju​ći po​zor​nost na tvr​do i ži​la​vo meso ro​bo​va i no​sa​ča... A ako te ži​vo​ti​nje ima​ju i malo pa​me​ti, a to je više nego si​gur​no, ne​dvoj​be​no su i one u te dane na ve​li​ko hva​li​le i sla​vi​le Ato​na... Sva je ri​je​ka ogav​no smr​dje​la na cr​ko​ti​ne i tru​lež. A kad smo se pri​mak​nu​li Tebi, vje​tar nam je u nos​ni​ce do​nio oštar za​dah dima... – Uis​ti​nu se čini – re​kao je po​drug​lji​vo Tut​mo​zis – po​če​lo je Ato​no​vo kra​ljev​s​tvo na zem​lji! Ja sam pak svla​dao svo​je meko srce i re​kao mu: – Tak​vo se ne​što još ni​kad nije slu​či​lo, Tut​mo​zis! I svi​je​tu se više ni​kad neće pru​ži​‐ ti ovak​va pri​li​ka. Ne može se peći kruh, ako se pri​je toga ne sme​lje žito. Is​pe​ci​mo zato kruh, radi fa​ra​ona Eh​na​to​na, pa će se svi​jet uis​ti​nu pro​mi​je​ni​ti. I svi će lju​di naj​zad i 401

ko​nač​no biti bra​ća pred Ato​nom... Tut​mo​zis je pak obi​la​to pio vina, tje​ra​ju​ći nji​me iz nos​ni​ca smrad le​ši​na. Na moju po​uku je od​go​vo​rio: – Opros​ti mi što svo​ju ne​moć kri​je​pim i os​na​žu​jem vi​nom! Mo​ram ti otvo​re​no priz​na​ti, jako se bo​jim. Ko​lje​na mi pos​ta​ju po​put vode, čim po​mis​lim na sve što nas čeka. Zato ci​je​nim naj​bo​ljim, u tak​vim se tre​nu​ci​ma na​pi​ti. Ta pi​ja​na čo​vje​ka ne muče ko​je​kak​ve ne​po​treb​ne mis​li...! Nje​mu nije ni do ži​vo​ta ni do smr​ti, kao ni do lju​‐ di ni do bo​go​va! Bli​že​ći se Tebi, po prvi puta ni​sam mo​gao vi​dje​ti tri nje​go​va brda, za​štit​ni​ke gra​‐ da... U tome nas je ome​tao dim koji je sma​nji​vao vid​lji​vost. Pri​ku​čiv​ši se do​volj​no bli​‐ zu Tebi, os​vje​do​či​li smo se kako mno​gim di​je​lo​vi​ma gra​da ha​ra​ju po​ža​ri. Pla​me​ni su se je​zi​ci di​za​li čak i iz Kuće Mr​tvih, jer je na​rod sti​gao i tamo, pljač​ka​ju​ći gro​bo​ve i spa​lju​ju​ći bal​za​mi​ra​na ti​je​la sve​će​ni​ka. Sa zi​di​na su naš brod za​su​li st​rje​li​ca​ma, ni ne pi​ta​ju​ći tko smo i za​što do​la​zi​mo. Kad smo pris​pje​li u luku, po​mah​ni​ta​li su kri​že​vi upra​vo ba​ca​li u vodu ro​go​ve i mla​ti​li ih ba​ti​na​ma i šta​po​vi​ma sve dok nisu po​to​nu​li i uto​pi​li se. Iz toga smo za​klju​či​li kako su sta​ri bo​go​vi ov​dje već sru​še​ni, te je Aton po​‐ bi​je​dio... Poš​li smo iz​rav​no u “Kro​ko​di​lov rep”, gdje smo za​tek​li Kap​ta​ha. Svu​kao je svo​ju bi​ra​nu i dra​go​cje​nu odje​ću, kosu na​tr​ljao bla​tom umjes​to po​ma​dom, te na​vu​kao sive ha​lje si​ro​maš​nih. Uk​lo​nio je i zlat​nu plo​či​cu ko​jom je skri​vao svo​ju praz​nu očnu dup​‐ lju, te je na tom mjes​tu, na​kon du​gog vre​me​na, opet no​sio prost crn po​vez. Rev​no je us​lu​ži​vao pi​ćem odr​pa​ne ro​bo​ve i obo​ru​ža​ne no​sa​če iz luke... – Ve​se​li​te se i ra​duj​te, bra​ćo moja – go​vo​rio je pri​tom – jer ovo je dan ve​li​ke sre​će. Nema više ni gos​po​de niti ro​bo​va, ni gos​po​da​ra niti slu​gu, ni ugled​ni​ka niti bi​jed​nih. Svi su sada slo​bod​ni i mogu doći i oti​ći po svo​joj vo​lji. Zato pij​te da​nas vina na moj ra​čun i tro​šak! Na​dam se pri​tom, sje​tit ćete se moje kr​č​me, ob​da​ri li vas usud do​brom sre​ćom te us​pi​je​te pris​kr​bi​ti sre​bra i zla​ta u hra​mo​vi​ma laž​nih bo​go​va i u ku​ća​ma bez​duš​nih i lo​ših gos​po​da​ra. Jer i ja sam rob po​put vas, a kao rob sam i ro​đen. Kao do​kaz tome, po​gle​daj​te moje oko, koje mi je iz​bio okru​tan gos​po​dar svo​jom pi​salj​‐ kom. I to samo zato jer se raz​lju​tio, na​kon što sam is​pio vrč nje​go​vo​ga piva, te po​tom vrč na​pu​nio svo​jom vlas​ti​tom vo​dom. Nit​ko nam tak​va zlo​dje​la neće više ni​kad či​ni​ti. I ni​kad više nit​ko neće ra​di​ti svo​jim ru​ka​ma ili oku​si​ti ba​ti​ne samo zato jer je rob. Ži​‐ vot će biti samo ra​dost i slav​lje, ne​pre​kid​no ple​sa​nje i uži​va​nje... Lu​pe​ta​ju​ći tako nije ni za​pa​zio Tut​mo​zi​sa i mene. Uočiv​ši nas, oči​to se malo pos​ti​‐ dio svo​jih ri​je​či, jer nas je sa zbu​nje​nim iz​ra​zom lica odveo put odvo​je​ne sobe u straž​‐ njem di​je​lu kr​č​me. – Pos​tu​pi​li bis​te ra​zum​no – re​kao nam je od​mah – pre​odje​ne​te li se u jef​ti​ni​ju odje​ću i pri​tom za​mr​lja​te lica i ruke bla​tom. Na​ime, slu​ge i no​sa​či po​tu​ca​ju se uli​ca​‐ ma, sla​ve​ći Ato​na. U Ato​no​vo ime pre​bi​ja​ju sva​ko​ga koji im se čini pre​de​beo i nema žu​lje​va na dla​no​vi​ma, kao znak da nije ni​kad ra​dio svo​jim ru​ka​ma. Meni su pro​gle​da​‐ 402

li kroz pr​ste gle​de moje tr​bu​ši​ne, zato jer sam i ja ne​koć bio rob... A i zato jer sam im raz​di​je​lio žita i dao im piti, ne na​pla​ću​ju​ći im ni​šta. Ali re​ci​te mi, koja vas to zla sre​ća do​no​si u Tebu upra​vo sada? Jer, ovih je dana Teba naj​nez​dra​vi​je mjes​to za sve od​lič​‐ ni​ke vi​so​ko​ga stup​nja... Po​ka​za​li smo mu svo​je sje​ki​re i kla​di​va i rek​li: – Svr​ha na​šeg do​la​ska je ru​še​nje ki​po​va i obli​čja laž​nih bo​go​va, te iz​bi​ja​nje nji​ho​‐ vih ime​na iz svih nat​pi​sa. Kap​tah je kim​nuo mu​dro i s ra​zu​mi​je​va​njem, te nas upo​zo​rio: – Vaša je na​ka​na mu​dra i si​gur​no po vo​lji na​ro​du. Ali samo dok ne saz​na​ju tko ste. Mno​ge su pro​mje​ne u ti​je​ku i dru​ge još do​la​ze, a ro​go​vi će biti osve​će​ni za sve ono što su im po​či​ni​li, vra​te li ikad svo​ju moć. Ne vje​ru​jem da će se ovi ne​mi​ri i gu​žva jako odu​lji​ti, jer gdje će ro​bo​vi naći žito za pre​hra​nu? Po​red toga, u svo​jem neo​buz​da​va​‐ nom na​si​lju po​či​ni​li su dje​la koja su i gor​lji​ve sljed​be​ni​ke Ato​na do​ve​la u dvoj​bu... Pa sada raz​miš​lja​ju o vra​ća​nju ro​go​vi​ma, kako bi se opet us​pos​ta​vio mir! A neki su to već i uči​ni​li. Fa​ra​ono​va na​red​ba o os​lo​ba​đa​nju ro​bo​va je, me​đu​tim, bila vrlo mu​dra, do​miš​lja​ta i da​le​ko​vid​na. To mi je omo​gu​ći​lo ot​pu​šta​nje svih nes​po​sob​nih i sta​rih ro​‐ bo​va, koji tro​še moje sku​po žito i ulje, a pri​tom nisu ni od kak​vog pro​bit​ka. Ot​pa​li su mi od​mah i ve​li​ki tro​ško​vi za smje​štaj i pre​hra​nu ro​bo​va, jer ću ih sada na​gra​đi​va​ti i ot​pu​šta​ti po svo​joj vo​lji. Ni​sam više ni ve​zan na svo​je ro​bo​ve, te ću sam bi​ra​ti rad​ni​ke i pla​ća​ti ih ona​ko i ono​li​ko ko​li​ko ću ja htje​ti. Žito je sada skup​lje nego ika​da ra​ni​je. Kad se ti bu​ka​či pro​bu​de iz svo​ga lu​di​la i pi​jans​tva, po​čet će se bo​ri​ti za po​sao i odu​‐ zi​mat će je​dan dru​go​me kruh. To će sma​nji​ti moje iz​dat​ke za rad​nu sna​gu, jer će usko​ro ro​bo​vi ra​di​ti u bes​cje​nje, sret​ni što do​la​ze do ko​ri​ce kru​ha! Ra​ni​je, ako je rob pot​kra​dao gos​po​da​ra, a to je spa​da​lo u do​bre obi​ča​je, gos​po​dar ga je u naj​go​rem slu​‐ ča​ju mo​gao iz​bi​če​va​ti. Sada, ako kra​de net​ko koga sam za​pos​lio, mora on ukra​de​no na​mi​ri​ti svo​jim ra​dom. Zbog toga sla​vim fa​ra​ona Eh​na​to​na zbog nje​go​ve mu​dros​ti! Mis​lim kako će i os​ta​li pos​tu​pi​ti tako, kad sve pro​mis​le i spoz​na​ju svoj pro​bi​tak. – Spo​me​nuo si žito, Kap​tah – re​koh mu. – Zato znaj, po​lo​vi​cu sve​ko​li​kog žita ko​‐ jeg po​sje​du​jem obe​ćao sam Ho​rem​he​bu, kako bi mo​gao za​ra​ti​ti s He​ti​ti​ma... Taj dio za​li​ha mo​raš od​mah bro​do​vi​ma pos​la​ti u Ta​nis. Dru​gu po​lo​vi​cu sme​lji te od braš​na is​pe​ci kru​ha. Taj kruh di​je​lit ćemo iz​glad​nje​lom na​ro​du u svim gra​do​vi​ma i se​li​ma gdje je naše žito us​kla​di​šte​no. A kada tvo​ji slu​ge budu di​je​li​li kruh, neće ga na​pla​ći​va​‐ ti nego će go​vo​ri​ti: “Ovo je Ato​nov kruh. Uz​mi​te ga i je​di​te ga u nje​go​vo ime, te ve​li​‐ čaj​te i bla​go​si​ljaj​te fa​ra​ona Eh​na​to​na i nje​go​vo​ga boga!” Čuv​ši to, Kap​tah je raz​de​rao svo​ju odje​ću, da​ka​ko zato jer je bila ro​bov​ska i time malo vri​jed​na. Po​čeo je ču​pa​ti i kosu, te se iz nje za​če​lo pra​ši​ti, a uz to je i gor​ko za​‐ pla​kao i za​ja​dao: – Gos​po​da​ru, to će te otje​ra​ti na pro​sjač​ki štap! I gdje ću ja tada os​tva​ri​va​ti svo​ju za​ra​du? Tebe je obu​ze​lo fa​ra​ono​vo lu​di​lo! Sto​jiš na vlas​ti​toj gla​vi i ho​daš na​tra​ške. Ja​‐ dan li sam, ja si​ro​ti bi​jed​nik, do​ži​vjev​ši ovaj dan! Tu nam ni ska​ra​bej neće po​mo​ći... I 403

nit​ko te neće ni bla​go​si​lja​ti zbog tog di​je​lje​nja kru​ha. Što​vi​še, taj mi prok​le​ti Ho​rem​‐ heb ša​lje dr​ske i be​sram​ne od​go​vo​re na moje upi​te i zah​tje​ve, te po​ru​ču​je neka sam do​đem po zla​to koje sam mu uzaj​mio u tvo​je ime. Gori je od sva​kog raz​boj​ni​ka, taj tvoj pri​ja​telj. Jer, raz​boj​nik uzme ono što uzme, dok Ho​rem​heb obe​ća​va ka​ma​te na ono što je uzeo na za​jam, mu​če​ći tako i ras​pi​nju​ći vje​rov​ni​ke is​praz​nim na​da​ma, dok im od ogor​če​nja i jada ne puk​ne je​tra! Ipak, iz tvo​jih oči​ju vi​dim, gos​po​da​ru, sve to oz​bilj​no mis​liš... Moje ja​di​kov​ke su oči​to uza​lud​ne! Zato se mo​ram po​ko​ri​ti i udo​vo​lji​‐ ti tvo​joj vo​lji, prem​da ćeš zbog toga osi​ro​ma​ši​ti... Na​pus​ti​li smo Kap​ta​ha, koji se u kr​č​mi tru​dio stje​ca​ti i odr​ža​va​ti nak​lo​nost ro​bo​‐ va... A u straž​njim pros​to​ri​ja​ma kr​č​me tr​go​vao je sve​tim po​su​da​ma i dru​gim dra​go​‐ cje​nos​ti​ma, s no​sa​či​ma koji su ta do​bra po​kra​li i op​ljač​ka​li po hra​mo​vi​ma. Svi po​šte​ni lju​di tih su se dana za​tva​ra​li u svo​je kuće i za​bra​vi​li bi vra​ta, te su uli​ce bile pus​te i za​pu​šte​ne. Neki hra​mo​vi, u ko​ji​ma su se sve​će​ni​ci ut​vr​di​li i pru​ža​li ot​por, bili su za​pa​‐ lje​ni i još su uvi​jek go​rje​li. Ula​zi​li smo u op​ljač​ka​ne hra​mo​ve kako bi​smo uk​lo​ni​li ime​na bo​go​va. Tamo smo su​sre​li i dru​ge fa​ra​ono​ve od​lič​ni​ke, koji su doš​li radi iste za​da​će... Vi​tla​li smo i uda​ra​li svo​jim sje​ki​ra​ma, kla​di​vi​ma i ba​to​vi​ma, to​li​ko krep​ko i snaž​no te su is​kre fr​ca​le na sve stra​ne. Pre​da​no smo cr​n​či​li, uobra​ža​va​ju​ći kako uis​ti​nu ra​di​mo vrlo va​žan po​sao, uti​ru​ći svo​jim udar​ci​ma i kla​di​vi​ma put no​vom raz​dob​lju u Egip​tu. Mla​ti​li bi​smo sve dok nam se zglo​bo​vi ne bi uko​či​li i ruke nas za​bo​lje​le. Da​no​mi​ce smo ra​bo​ta​li na isti na​čin. Ni​sam sti​zao ni jes​ti niti spa​va​ti, jer su ši​ri​na i obu​jam naše za​da​će bili ne​iz​‐ mjer​ni... Po​ne​kad bi u hra​mo​ve ušle sku​pi​ne po​bož​nih lju​di, koje su vo​di​li sve​će​ni​ci, s na​ka​nom za​pre​ča​va​nja na​šeg pos​la. Ba​ca​li su ka​me​nje na nas i pri​je​ti​li nam ba​ti​na​‐ ma... Bi​jes​ni je Tut​mo​zis zato jed​no​ga dana kla​di​vom raz​bio gla​vu ne​kom sta​rom sve​‐ će​ni​ku, samo zbog toga jer je taj ne​volj​nik htio za​šti​ti​ti svog boga... Naša je rev​nost i gor​lji​vost ras​la iz dana u dan, ali tako smo ra​di​li da bi​smo od​vra​ti​li svo​je oči od sve​ga što se zbi​va​lo oko nas... Na​rod je pa​tio od gla​di i ne​ima​šti​ne. A na​kon što su ro​bo​vi i no​sa​či neko vri​je​me uži​va​li, ra​du​ju​ći se svo​joj slo​bo​di, pos​ta​vi​li su u luci mo​dre i cr​ve​ne mot​ke kao svo​je zna​kov​lje za mjes​ta okup​lja​nja. Sas​ta​vi​li su po​seb​ne sku​pi​ne koje su pro​va​lji​va​le u kuće pris​ta​li​ca Amo​na i u kuće bo​ga​tih, te su za​te​če​no žito, ulje i bo​gat​stvo di​je​li​le si​‐ ro​maš​ni​ma. Fa​ra​ono​vi stra​ža​ri i op​hod​nje ih u tome jed​nos​tav​no nisu mo​gli za​pri​je​či​‐ ti. Kap​tah je za​pos​lio lju​de sa za​da​ćom neka me​lju žito i peku kruh. Ali na​rod je krao i oti​mao kruh od nje​go​vih slu​gu, go​vo​re​ći: “Taj je kruh is​ci​je​đen ne​volj​ni​ci​ma i si​ro​‐ ma​si​ma, te je po​šte​no i po​di​je​li​ti ga nji​ma!” I nit​ko me nije bla​go​si​ljao zbog po​di​je​lje​‐ no​ga žita i kru​ha, prem​da sam osi​ro​ma​šio u ci​glih mje​sec dana... Mi​nu​lo je tako če​tr​de​set dana i če​tr​de​set noći. Ne​mi​ri i ne​re​di u Tebi pos​ta​ja​li su sve gori. Lju​di koji su ne​koć mje​ri​li zla​to, sada su pro​si​li po ras​križ​ji​ma uli​ca... A nji​‐ ho​ve su žene pro​da​va​le svo​je dra​gu​lje i na​kit ro​bo​vi​ma kako bi ima​le čime ku​pi​ti kru​‐ ha svo​joj dje​ci. Pot​kraj tog raz​dob​lja Kap​tah je jed​ne noći kri​omi​ce do​šao mo​joj kući i 404

re​kao: – Moj gos​po​da​ru, mo​raš bje​ža​ti! Po​s​ljed​nji je tren! Ato​no​vo kra​ljev​s​tvo usko​ro će pas​ti. I uvje​ren sam, ni je​dan čas​tan i po​šten čo​vjek neće ža​li​ti za njim... Za​kon i red bit će po​nov​no us​pos​tav​lje​ni, a zav​la​dat će i sta​ri bo​go​vi. Ali pri​je toga kro​ko​di​le tre​‐ ba na​hra​ni​ti, a ovaj puta će to biti iz​daš​ni​je i obil​ni​je nego ikad pri​je. Jer, sve​će​ni​ci smje​ra​ju os​lo​bo​di​ti Egi​pat od zle krvi... – Odak​le sve to znaš? – upi​tao sam ga. – Ta zar ni​sam odu​vi​jek bio odan rogu? – od​go​vo​rio mi je na​oko ne​duž​no. – I zar ni​sam uvi​jek i stal​no, prem​da po​ta​ji​ce, što​vao Amo​na? A i Amo​no​vim sam sve​će​ni​ci​‐ ma ve​li​ko​duš​no i do​bro​volj​no po​su​đi​vao zla​ta, jer pla​ća​ju do​bre ka​ma​te! Pe​ti​nu pa čak i če​t​vr​ti​nu daju na prim​lje​ni iz​nos, a kao za​log za za​jam u zla​tu us​tu​pa​ju zem​lju. Eie je sklo​pio do​go​vor sa sve​će​ni​ci​ma, nas​to​je​ći time spa​si​ti svoj vlas​ti​ti ži​vot, pa su stra​že na nji​ho​voj stra​ni. Svi bo​ga​ti i ugled​ni po​nov​no su se po​ve​za​li s Amo​nom i sta​‐ vi​li pod nje​go​vu za​šti​tu. A sve​će​ni​ci su po​zva​li crn​ce iz zem​lje Kuš i oku​pi​li Sar​dan​ce, koji su se do sada ski​ta​li i pljač​ka​li po po​kra​ji​na​ma. Sada ih pla​ća​ju i oni će pos​lu​ša​ti na​lo​ge sve​će​ni​ka. Uis​ti​nu, Si​nu​he, mli​no​vi će se usko​ro po​nov​no po​kre​nu​ti... Ali kruh koji će se peći od tog braš​na bit će Amo​nov kruh, a ne Ato​nov. Bo​go​vi se vra​ća​ju, sta​‐ ri se po​re​dak vra​ća, te će sve biti kao i ne​ka​da. Neka je hva​ljen i bla​gos​lov​ljen Amon! Jer i meni je već pre​ko gla​ve sve te zbr​ke... Čak i una​toč bo​gat​stvu, koje mi je ovo čud​no vri​je​me do​ni​je​lo. – Fa​ra​on Eh​na​ton neće ni​kad pris​ta​ti na to – po​vi​kao sam, du​bo​ko po​tre​sen i uz​ru​‐ jan nje​go​vim ri​je​či​ma. Kap​tah se na moj od​go​vor lu​ka​vo na​smi​je​šio, pro​tr​ljao svo​je sli​je​po oko ka​ži​pr​stom i re​kao: – Nit​ko fa​ra​ona neće ni​šta pi​ta​ti, niti tra​ži​ti do​pu​šte​nje od nje​ga. Grad Ahe​ta​ton je već osu​đen i svi koji tamo os​ta​nu umri​jet će. Čim po​bu​nje​ni​ci pre​uz​mu vlast, za​tvo​rit će sve pu​to​ve pre​ma Ahe​ta​to​nu, čak i ri​je​ku. Zato će svi u Ahe​ta​to​nu iz​glad​nje​ti. Po​‐ bu​nje​ni​ci zah​ti​je​va​ju, na​ime, neka fa​ra​on dođe u Tebu i baci se ni​či​ce na tlo pred Amo​nom... Tada su mi se mis​li raz​bis​tri​le. Pre​da mnom se uka​za​lo fa​ra​ono​vo lice, kao i nje​go​‐ ve oči u ko​ji​ma se zr​ca​li​lo ra​zo​ča​re​nje, gor​če od smr​ti. Re​kao sam: – Kap​tah, ta se opa​či​na jed​nos​tav​no ne smi​je slu​či​ti! Pre​ho​da​li smo mno​ge ces​te za​jed​no, ti i ja. Po​đi​mo zato i ovim pu​tem za​jed​no, do kra​ja! Po​di​je​liv​ši svo svo​je žito pos​tao sam si​ro​ma​šan... No ti si još uvi​jek bo​gat. Kupi ruke! Kupi kop​lja i st​rje​li​ce! Kupi sve to​lja​ge do ko​jih mo​žeš doći! Svo​jim zla​tom pot​ku​pi stra​ža​re i sta​vi ih u svo​ju služ​bu. Na​go​vo​ri ih neka bra​ne sebe i fa​ra​ona! Raz​di​je​li oruž​je ro​bo​vi​ma i no​sa​či​ma iz luke. Ne znam ka​kav će tome biti is​hod, Kap​tah... Ali svi​jet uis​ti​nu do sada još ni​‐ kad nije imao tak​vu pri​li​ku za pre​obra​žaj, ob​no​vu i nov po​če​tak! Sve bi mo​glo biti ure​đe​no druk​či​je nego li je ra​ni​je bilo! I na​kon što zem​lja bo​ga​ta​ških po​sje​da bude po​‐ di​je​lje​na si​ro​maš​ni​ma, na​kon što se u kuće bo​ga​tih use​le si​ro​ma​si, a bo​gat​stvo bo​ga​‐ tih i moć​nih bude raz​di​je​lje​no ci​je​lo​me na​ro​du, te sa​daš​nji vr​to​vi bo​ga​tih budu pre​‐ 405

tvo​re​ni u dje​čja igra​li​šta dos​tup​na i dje​ci ro​bo​va, tada će se na​rod za​si​gur​no umi​ri​ti... Svat​ko će tada biti do​is​ta na svo​jem, sva​ko​me će nje​gov rad naj​bo​lje go​di​ti. Tada će svat​ko os​ta​ti na svom po​sje​du i dra​go​volj​no ra​di​ti! I sve će biti bo​lje nego ra​ni​je! Na moje na​dah​nu​te ri​je​či, Kap​tah je tek za​drh​tao... – Gos​po​da​ru! – re​kao mi je. – U svo​joj od​mak​loj dobi ne bih htio ra​di​ti svo​jim ru​‐ ka​ma. Već sada su odve​li ugled​ne lju​de u mli​no​ve te ih ba​ti​na​ma tje​ra​ju neka okre​ću mlin​sko ka​me​nje... A nji​ho​ve žene i kće​ri odvuk​li su u kuće nas​la​da, kako bi us​lu​ži​va​‐ le ro​bo​ve i no​sa​če. U tome nema ni​čeg do​brog, nego samo zlo. Moj gos​po​da​ru Si​nu​he! Ne tra​ži od mene stu​pa​nje na tak​vu sta​zu! Već pri sa​moj po​mis​li na to, pri​sje​tim se tam​ne kuće u koju sam ne​koć ušao, pra​te​ći te. Pri​seg​nuo sam kako o tome neću go​vo​‐ ri​ti ni​kad više, no sada go​vo​rim jer mo​ram. Gos​po​da​ru, ti si po​nov​no na​mje​rio ući u tam​nu kuću, ne oba​zi​ru​ći se na ono što te tamo može oče​ki​va​ti. A mo​žda te tamo opet čeka ne​man koja se ras​pa​da u gnji​le​ži i uz nju smrd​lji​va i ogav​na smrt! Su​di​mo li po ono​me što smo ima​li pri​go​de vi​dje​ti, mo​že​mo pret​pos​ta​vi​ti kako je bog fa​ra​ona Eh​na​‐ to​na jed​na​ko stra​šan i uža​san po​put ono​ga na Kre​ti... Jer, taj novi Eh​na​to​nov bog sili naj​bo​lje i naj​na​da​re​ni​je lju​de Egip​ta na ples pred bi​ko​vi​ma i ne​mi​lo​srd​no ih vodi u tam​nu kuću odak​le nema po​vrat​ka! Una​toč tome, oni ula​ze u nju, po​uz​da​va​ju​ći se u svo​je umi​je​će i vje​šti​nu, kli​ču​ći i pje​va​ju​ći... I vje​ru​ju​ći kako ih tamo u dvo​ra​na​ma nji​ho​vo​ga boga čeka bla​žens​tvo, koje mogu oče​ki​va​ti je​di​no od Za​pad​ne Zem​lje... Ne, gos​po​da​ru! Po dru​gi te put neću sli​je​di​ti u Mi​no​ta​uro​so​vo obi​ta​va​li​šte! Kap​tah ovo​ga puta nije ni pla​kao niti pro​s​vje​do​vao, kako je to ina​če uvi​jek obi​ča​‐ vao či​ni​ti. Na​pro​tiv, go​vo​rio mi je oz​bilj​no i sve​ča​no, usrd​no me mo​le​ći i zak​li​nju​ći neka odus​ta​nem od svo​jih na​ka​na. Ko​nač​no je re​kao: – Ne že​liš li raz​mis​li​ti i pro​mi​je​ni​ti svo​je os​no​ve ni zbog sebe niti zbog mene, po​‐ mis​li ba​rem na Me​rit i ma​lo​ga Tota, koji te lju​be. Po​ve​di ih oda​tle i skrij na si​gur​no mjes​to! Jer, budi uvje​ren: kad se po​kre​nu Amo​no​vi mli​no​vi i sta​nu mlje​ti... Ni​či​ji ži​vot ov​dje više neće biti si​gu​ran! Moja me gor​lji​vost zas​li​je​pi​la, pa su mi nje​go​va upo​zo​re​nja zvu​ča​la po​put obič​nih lu​do​ri​ja. Zato sam mu od​go​vo​rio, ne​po​pust​lji​vo i kru​to: – Ta tko bi pro​ga​njao jed​nu ženu i ma​le​no​ga dje​ča​ka? U mo​joj su kući si​gur​ni. Aton po​bje​đu​je i mora po​bi​je​di​ti. Ne zbu​de li se tako, ži​vot više nema ni smis​la niti svr​he. Na​rod je do​volj​no pa​me​tan te zna kako mu fa​ra​on želi do​bro. Kako bi pre​ma tome bilo mo​gu​će, te bi se na​rod dra​go​volj​no i pre​ma vlas​ti​toj že​lji vra​tio na​si​lju, tami i stra​hu? Tam​na kuća o ko​joj si ne​tom go​vo​rio, nije Ato​no​va nego Amo​no​va! Pa će za ru​še​nje Ato​na i fa​ra​ona, kada je ci​je​li na​rod uz njih, tre​ba​ti više od ne​ko​li​ko pot​kup​lje​nih stra​ža​ra i pre​pla​še​nih, ko​leb​lji​vih od​lič​ni​ka... – Re​kao sam ti ono što sam smje​rao – od​vra​tio je Kap​tah. – I neću to po​nav​lja​ti. No go​rim od nes​trp​lje​nja, jer bih ti htio oda​ti jed​nu malu taj​nu. Ipak, bu​du​ći da ta taj​‐ na nije moja, ne usu​đu​jem se ra​zot​kri​ti je. A mo​žda i ne bi ni malo utje​ca​la ne tebe, ko​li​ko si sada op​sjed​nut svo​jim os​no​va​ma... I zato ne kri​vi nak​nad​no mene, gos​po​da​‐ 406

ru, ako ćeš jed​nog dana de​ra​ti du​bo​ke rane u svom vlas​ti​tom licu i ko​lje​ni​ma, us​pi​‐ nju​ći se uz na​zup​ča​ne sti​je​ne oča​ja i bez​na​đa. Ne kri​vi pos​li​je mene, ako te ču​do​vi​šte pro​žde​re. Sa mnom je druk​či​je. Meni je sve sve​jed​no, jer sam tek ne​ka​daš​nji rob, koji nema dje​ce koja bi tu​go​va​la zbog moje smr​ti i opla​ki​va​la me. Zato ću te, gos​po​da​ru, sli​je​di​ti na tom kraj​njem i mo​žda po​s​ljed​njem putu, prem​da znam kako je sve uza​‐ lud... Uđi​mo dak​le u tam​nu kuću za​jed​no, gos​po​da​ru, kao ne​kad! A ako do​pu​štaš, po​‐ ni​jet ću i ovaj puta vrč vina... Od tog je dana Kap​tah za​čeo piti, otva​ra​ju​ći vin​ske vr​če​ve od ju​tra do ve​če​ri. No i u tom svom pi​jans​tvu, po​ko​ra​vao se mo​jim na​lo​zi​ma. Di​je​lio je oruž​je svo​jim znan​ci​‐ ma okup​lje​ni​ma oko cr​ve​nih i mo​drih mot​ki po luci. Po​ta​ji​ce je po​zi​vao čas​ni​ke i za​‐ po​vjed​ni​ke stra​ža u “Kro​ko​di​lov rep” i pot​pla​ći​vao ih neka po​dr​že si​ro​maš​ne a pro​tiv bo​ga​tih. Po svom se pi​jan​če​va​nju Kap​tah nije raz​li​ko​vao od mno​gih dru​gih. U to su se vri​je​me sko​ro svi ne​pres​tan​ce opi​ja​li. Pio je i moj pri​ja​telj Tut​mo​zis. Ro​bo​vi su za​‐ pi​ja​li pli​jen ko​jeg su ote​li bo​ga​ta​ši​ma. Bo​ga​ta​ši su se pak odri​ca​li po​s​ljed​nje​ga na​ki​ta, samo kako bi doš​li do vina. Svi su go​vo​ri​li: “Je​di​mo i pij​mo, jer nit​ko ne zna što do​no​‐ si su​traš​nji dan!” Nas​tu​pom Ato​no​va kra​ljev​s​tva na zem​lji, Te​bom su zav​la​da​li glad i po​bu​ne. Lju​de je pak obu​ze​lo ne​kak​vo bu​ni​lo, pre​pla​viv​ši im mo​zak, te su bili pi​ja​ni i bez vina. Više se nije mo​glo uoči​ti ni​kak​ve raz​li​ke iz​me​đu onih koji su no​si​li križ i onih koji nisu. Je​‐ di​no što se bro​ja​lo bilo je oruž​je, tvr​da šaka i jak glas. Slu​ša​lo se samo ono​ga koji je naj​gr​la​ti​je ur​lao. Ako bi pak net​ko ugle​dao hljeb u ruci ne​kog dru​gog, jed​nos​tav​no bi mu ga oteo, go​vo​re​ći: “Daj mi taj hljeb! Ta zar ni​smo svi bra​ća pred Ato​nom? Zato nije pra​vo ako ja gla​du​jem, a moj si brat pre​tr​pa​va tr​bu​ši​nu!” I bez ob​zi​ra ko​li​ko je taj hljeb bio ve​lik, ne bi ga u tak​voj pri​go​di raz​di​je​li​li na ma​nje ko​ma​de kru​ha! Nego bi oti​mač od​nio ci​‐ je​li hljeb, ne ma​re​ći što sad nje​gov brat pred Ato​nom os​ta​je gla​dan! Slič​no je bilo i s odje​ćom. Kad bi sre​li ne​kog odje​ve​nog u bo​lju odje​ću, rek​li bi mu: “Daj mi svo​je ha​lje! Ta mi smo bra​ća pred Ato​nom! Jer, nit​ko ne tre​ba biti odje​ven bo​‐ lje od svo​ga bra​ta!” I otev​ši odje​ću, os​tav​lja​li bi ne​volj​ni​ka ob​na​že​nog, ne ma​re​ći što im je brat os​tao na uli​ci ot​kri​ve​ne zad​nji​ce. A kad bi pak ne​ko​me ot​kri​li rog skri​ven na lan​či​ću oko vra​ta ili neg​dje na odje​ći, od​mah bi ga odve​li neka okre​će mlin​sko ka​me​nje, kopa ko​ri​je​nje ili ruši spa​lje​ne kuće. Pri​tom je ta​kav ne​volj​nik još i imao sre​će, jer su po​ne​kad za no​še​nje Amo​no​vo​‐ ga roga, uhva​će​no​ga na mjes​tu za​tuk​li i ba​ci​li kro​ko​di​li​ma... Ovi su sprem​no če​ka​li, okup​lje​ni pred luč​kim do​ko​vi​ma. Oči​to su već do​bro na​uči​li gdje i kako mogu doći do obi​la​te goz​be, te su upra​vo op​sje​li te​ban​ske oba​le. Če​ka​ju​ći na obro​ke, klo​pa​ra​li su i škljo​ca​li če​ljus​ti​ma, te tre​ska​li re​po​vi​ma po vodi i mu​lju. Ti su se zvu​ko​vi mi​je​ša​li s bu​če​njem lju​di, koji su se okup​lja​li oko mo​drih i cr​ve​nih mot​ki te su tu ras​prav​lja​li i sva​đa​li se u ne​do​gled. Reda nije bilo baš ni​kak​vog. U okup​lje​nim sku​pi​na​ma naj​gr​la​ti​ji su vi​ka​li: 407

– U Ato​no​vo ime mo​ra​mo odr​ža​va​ti red i pos​luš​nost! Sku​pi​mo zato svo žito i po​di​‐ je​li​mo ga među so​bom! Nit​ko više ne smi​je pli​je​ni​ti za svoj ra​čun, nego se mo​ra​mo udru​ži​ti svi mi koji smo naj​ja​či, te pli​jen po​di​je​li​ti dru​gi​ma. – Tako su se do​is​ta udru​‐ ži​va​li oni koji su bili naj​ja​či i naj​o​dvaž​ni​ji, te su ba​ti​na​ma pre​mla​ći​va​li sve koji su po​‐ ku​ša​va​li kras​ti samo za sebe. Is​to​dob​no su sami pljač​ka​li opa​ki​je i više nego ikad ra​ni​‐ je, ubi​ja​ju​ći od​mah sve one koji bi im se us​pro​ti​vi​li. Bili su siti, odi​je​va​li se u kra​ljev​‐ ske ha​lje, te su oko vra​ta, za​peš​ća i gle​ža​nja no​si​li zla​to i sre​bro. Bilo je među nji​ma čak i onih ko​ji​ma su zbog sra​mot​nih zlo​či​na bili odre​za​ni no​so​vi i uše​sa. Na zglo​bo​vi​‐ ma su ima​li ši​ro​ke ožilj​ke od ko​no​pa​ca ko​ji​ma su ne​kad bili ve​za​ni te su ih ovi bili oz​‐ li​je​di​li ne samo do krvi nego i do kos​ti​ju. Leđa su im bila pre​kri​ve​na mo​dri​ca​ma, što su bile po​s​lje​di​ce uda​ra​ca ba​ti​nom. No ti su se straš​ni lju​di čak po​no​si​li tak​vim “ukra​‐ si​ma”, ne skri​va​ju​ći nego čak ot​kri​va​ju​ći svo​ju sra​mo​tu pred lju​di​ma. Pri​tom bi go​vo​‐ ri​li: “Sve smo ovo pre​tr​pje​li zbog Amo​na! Zar ni​smo, pre​ma tome, zas​lu​ži​li od​šte​tu?” Nije ih se mo​glo raz​li​ko​va​ti od onih koji su kao ro​go​vi bili pos​la​ni u rud​ni​ke i ka​me​‐ no​lo​me, pa su se sad vra​ti​li i iz​mi​je​ša​li s na​ro​dom. Bez​vlaš​će se ši​ri​lo sve više, te su se zlo​či​ni i na​si​lje mno​ži​li sva​kod​nev​no. U svoj toj gu​žvi i ne​iz​vjes​nos​ti, ipak se nit​ko nije odva​žio dir​nu​ti Zlat​nu Kuću... Jer, to je bila fa​ra​ono​va kuća! A u njoj je još uvi​jek sto​lo​vao Eie, ob​na​ša​ju​ći zla​tan bič i za​kriv​ljen fa​ra​onov štap. On je tako još uvi​jek pro​vo​dio vr​hov​nu vlast... Ali i šti​tio Amo​no​ve sve​će​ni​ke. Tako je proš​lo dva puta po tri​de​set dana. Ato​no​vo kra​ljev​s​tvo na zem​lji nije du​lje iz​dr​ža​lo. Tada se sru​ši​lo i ras​pa​lo. Cr​nač​ke čete koje su sti​gle bro​do​vi​ma iz zem​lje Kuš, te Sar​dan​ci koje je unaj​mio Eie, za​jed​nič​ki su okru​ži​li grad. Svi su pu​to​vi bili za​‐ tvo​re​ni, pa čak i ri​je​ka. Zato više nit​ko nije mo​gao po​bje​ći. Pris​ta​li​ce i sljed​be​ni​ci roga okup​lja​li su se u svim če​t​vr​ti​ma, a sve​će​ni​ci su ih ops​‐ krb​lji​va​li i opre​ma​li oruž​jem koje je iz​vu​če​no iz taj​nih Amo​no​vih po​dru​ma. Oni pak koji nisu ima​li oruž​ja, uze​li su mot​ke i vr​ho​ve im oč​vr​s​nu​li u va​tri, a ku​hinj​ske tuč​ke pre​svuk​li ba​krom. A i svo​je su st​rje​li​ce opre​mi​li šilj​ci​ma, iz​ra​đe​ni​ma od pre​ko​va​no​ga na​ki​ta svo​jih žena... Uz ro​go​ve su pris​ta​li i svi oni koji su že​lje​li Egip​tu do​bro. Us​ta​li su čak i oni tihi, strp​lji​vi lju​di, go​vo​re​ći: “Že​li​mo po​vrat sta​ro​ga reda, jer smo više nego siti ovog no​‐ vog. A Aton nas je već do​volj​no op​ljač​kao!”

4 Ja, Si​nu​he, go​vo​rio sam na​ro​du druk​či​je: – Mo​gu​će se ovih dana zbi​lo mno​go ne​prav​di, a i ne​prav​da je zna​la po​ga​zi​ti prav​‐ du, pa su mno​gi ne​duž​ni lju​di is​pa​šta​li umjes​to pra​vih kri​va​ca. Una​toč tome, Amon je 408

još uvi​jek bog tame i na​si​lja. On vla​da lju​di​ma samo zbog nji​ho​ve glu​pos​ti. Aton je je​di​ni bog, jer on obi​ta​va i u nama i oko nas, te nema dru​gih bo​go​va osim nje​ga. Bo​ri​‐ te se za Ato​na, svi vi lju​di i ro​bo​vi, vi no​sa​či i slu​ge! Jer vi ne​ma​te više što iz​gu​bi​ti! Po​bi​je​di li Amon, uis​ti​nu ćete is​ku​si​ti rop​s​tvo i smrt. Bo​ri​te se za fa​ra​ona Eh​na​to​na, jer nje​mu sli​čan još nije vi​đen na zem​lji i u ci​je​lo​me svi​je​tu, a bog go​vo​ri kroz nje​go​‐ va usta. Ni​ka​da se još nije uka​za​la tak​va pri​li​ka za ob​nav​lja​nje svi​je​ta. I ni​kad više vam neće biti po​nu​đe​na. Ro​bo​vi i no​sa​či iz luke glas​no su se smi​ja​li mo​jim ri​je​či​ma i rek​li: – Ne brb​ljaj nam o Ato​nu, Si​nu​he. Ta svi su bo​go​vi me​đu​sob​no slič​ni! A i svi su fa​ra​oni me​đu​sob​no slič​ni! No ti si do​bar čo​vjek, Si​nu​he, prem​da vrlo pros​to​du​šan i na​ivan. Po​ve​zi​vao si nam slom​lje​ne ruke i li​je​čio raz​bi​je​na ko​lje​na, ne tra​že​ći za to na​gra​de. Zato od​lo​ži to​lja​gu! Ta i ona​ko ne​maš sna​ge za​vi​tla​ti njo​me. Nisi rat​nik i ni​‐ kad to ne​ćeš pos​ta​ti. Ali ako ro​go​vi smo​tre oruž​je u tvo​jim ru​ka​ma, ubit će te bez ok​‐ li​je​va​nja. Za nas više nije važ​no ako umre​mo, jer smo ruke upr​lja​li krv​lju. Pro​ži​vje​li smo ipak li​je​pe dane, spa​va​li na le​ža​je​vi​ma sa sjaj​nim nat​krov​lji​ma, pili iz zlat​nih kupa! Prem​da više ni​smo uvje​re​ni kako se sve to is​pla​ti​lo... Naša je svet​ko​vi​na sada pak doš​la svo​me kra​ju, te ka​ni​mo umri​je​ti s oruž​jem u svo​jim ru​ka​ma. Na​kon što smo oku​si​li slo​bo​du i la​go​dan ži​vot, rop​s​tvo nam se više ne mili. Ali ti se ču​vaj, jer je tvo​je li​ječ​nič​ko umi​je​će mno​go važ​ni​je. Li​je​či naše rane i ubla​ži nam bo​lo​ve, ako tako ho​ćeš. No ne​moj se šu​lja​ti iz​me​đu nas s oruž​jem u ruci! Po​gled na to to​li​ko je smi​je​šan, pa se mo​ra​mo pre​vi​ja​ti od smi​je​ha. Pri​tom nam i kop​‐ lja pa​da​ju iz ruku, te bi tako ones​po​sob​lje​ni mo​gli stra​da​ti od cr​na​ca, Sar​da​na​ca i Amo​no​vih ro​go​va! Nji​hov me go​vor pos​ti​dio. Od​ba​cio sam svo​ju to​lja​gu i po​šao kući, do​ni​je​ti oda​nle svo​ju li​ječ​nič​ku škri​nji​cu. Ops​kr​biv​ši se tako svo​jim naj​ja​čim oru​đem, po​šao sam “Kro​ko​di​lo​vu repu” i tamo vi​đao rane. Jer, već su tri dana i tri noći tra​ja​le bor​be u Tebi... Kroz to su raz​dob​lje mno​gi za​mi​je​ni​li križ ro​gom. A mno​gi su i od​lo​ži​li oruž​je, te se skri​li u ku​ća​ma i vin​skim po​dru​mi​ma, u žit​nim os​ta​va​ma i praz​nim ko​ša​ra​ma u luci. No ro​bo​vi i no​sa​či iz luke us​tra​ja​li su u ot​po​ru. Uz njih su se is​ti​ca​li i oni ko​ji​ma su bili odre​za​ni no​so​vi i uše​sa, jer nisu ima​li dru​go​ga iz​la​za. Zna​li su, njih će od​mah pre​poz​na​ti. Tri dana i tri noći bor​be nisu pres​ta​ja​le. Kri​že​vi su pa​li​li kuće i po noći se da​lje bo​ri​li u svje​tlu pla​me​na. Crn​ci i Sar​dan​ci su ta​ko​đer pot​pa​lji​va​li zgra​de, te pljač​‐ ka​li i ubi​ja​li sva​kog na koga bi na​iš​li. Pri​tom nisu pi​ta​li nosi li križ ili rog... Za​po​vjed​‐ nik u bor​ba​ma za grad bio im je onaj isti Pe​pi​ta​ton, koji je do​pus​tio onaj po​kolj na Ces​ti ov​no​va. Samo što se sad po​nov​no zvao Pe​pi​ta​mon. Eie ga je iz​a​brao za za​po​‐ vjed​ni​ka, jer je bio vi​so​kog po​dri​je​tla i naj​u​če​ni​ji među fa​ra​ono​vim čas​ni​ci​ma... Ja sam pak sto​lo​vao u “Kro​ko​di​lo​vu repu”, po​vi​ja​ju​ći oz​lje​de ro​bo​vi​ma i bri​nu​ći se za nji​ho​ve raz​bi​je​ne gla​ve. Me​rit je uz nas pa​ra​la moju i Kap​ta​ho​vu odje​ću, a isto tako i svo​ju, kako bi mi pri​pra​vi​la za​vo​je... A mali je Tot no​sio vina oni​ma čiji su bo​‐ lo​vi bili naj​te​ži. Tko je god to mo​gao, vra​tio se u bor​bu. 409

Po​s​ljed​nje​ga dana su se bor​be ogra​ni​či​le još samo na luku i če​t​vrt si​ro​maš​nih. Tamo su ratu vič​ni crn​ci i Sar​dan​ci ko​si​li lju​de po​put sno​po​va žita, te je krv tek​la duž uskih uli​ca i pre​ko ga​to​va u ri​je​ku. Smrt još ni​kad nije ima​la to​li​ko obil​nu že​tvu u zem​lji Ke​met, kao toga dana. Čim bi koji čo​vjek pao na tlo, te os​tao le​ža​ti jer se nije mo​gao po​di​ći, na​bo​li bi ga crn​ci i ov​no​vi na svo​ja kop​lja. Isto su ra​di​li ro​bo​vi i luč​ki no​sa​či s ra​nje​nim ro​go​vi​ma, ako bi im do​pa​li ruku. Ja sam malo od toga mo​gao vi​dje​‐ ti, jer sam stal​no de​žu​rao u “Kro​ko​di​lo​vu repu”, po​vi​ja​ju​ći rane, te ni​sam imao ni tren vre​me​na za ne​što dru​go. Pret​pos​tav​ljam, sve sam to ra​dio za fa​ra​ona Eh​na​to​na. Ali, kada do​bro proz​mis​lim, ni​sam u to više si​gu​ran... Ta čo​vjek tako sla​bo poz​na​je svo​je srce! Vođe ro​bo​va doš​li su u “Kro​ko​di​lov rep”, dok je bor​ba još tra​ja​la, smje​ra​ju​ći os​vje​‐ ži​ti se vi​nom. Već su bili pi​ja​ni... Ni​sam mo​gao ras​poz​na​ti je li to bila po​s​lje​di​ca po​pi​‐ je​no​ga vina ili opi​je​nos​ti od krvi i žara bit​ke. Uda​ra​ju​ći me svo​jim gru​bim ša​ka​ma po ra​me​ni​ma, rek​li su mi: – Pri​pre​mi​li smo ti udob​nu ko​ša​ru u luci, gdje se mo​žeš skri​ti, Si​nu​he. Ta si​gur​no ne že​liš vi​sje​ti gla​vom na do​lje, obje​šen o zi​di​ne, i to još ve​če​ras? Zar ne mis​liš da je doš​lo vri​je​me, pa bi se tre​bao skri​ti, Si​nu​he? Be​smis​le​no je po​ve​zi​va​ti rane koje se smjes​ta opet otva​ra​ju. – Ja sam kra​ljev li​ječ​nik – od​go​vo​rio sam im. – I nit​ko se ne usu​đu​je po​di​ći ruku na mene. Na taj moj od​go​vor oni su se tek na​smi​ja​li, obil​no po​pi​li vina i vra​ti​li se u boj. Tada mi je pri​šao Kap​tah i re​kao: – Kuća ti gori, Si​nu​he! A ro​go​vi su zak​la​li Muti nje​nim vlas​ti​tim no​žem, jer ih je na​pa​la pra​klja​čom za pra​nje rub​lja, kad su pa​li​li kuću. Kraj​nji je tren, že​liš li se spa​si​‐ ti! Po​hi​taj i obu​ci naj​bi​ra​ni​ju odje​ću, te is​tak​ni svo zna​kov​lje svo​je čas​ti i dos​to​jans​‐ tva. Os​ta​vi ove ra​nje​ne ro​bo​ve i raz​boj​ni​ke, te me sli​je​di u unu​tar​nje oda​je. Tamo se mo​že​mo pri​pra​vi​ti za do​ček Eieovih sve​će​ni​ka i za​po​vjed​ni​ka, ona​ko kako to pri​li​či na​šem dos​to​jans​tvu. Skrio sam i ne​ko​li​ko vr​če​va vina pred tim raz​boj​nič​kim kla​te​‐ žom, smje​ra​ju​ći nji​me umi​ri​ti sve​će​ni​ke i za​po​vjed​ni​ke, a i da mi pos​lu​ži za nas​tav​lja​‐ nje pos​la... I Me​rit mi je ovi​la ruke oko vra​ta, usrd​no me mo​le​ći i prek​li​nju​ći: – Spa​si se, Si​nu​he! Ako ne zbog sebe, a ono meni i ma​lo​me Totu za lju​bav! Ali tuga, po​manj​ka​nje sna i smrt, kao i odjek boja, to​li​ko su me sme​li, pa više ni​‐ sam poz​na​vao ni vlas​ti​to​ga srca... Kao u ne​koj ma​gli, od​go​vo​rio sam: – Što me bri​ga za moju kuću? I što me bri​ga za mene ili za tebe i Tota! Krv koja ov​dje teče je krv moje bra​će po Ato​nu. A ako Ato​no​vo kra​ljev​s​tvo pad​ne, ni ja više ne že​lim ži​vje​ti! Za​što sam go​vo​rio to​li​ko div​lje i ludo, jed​nos​tav​no ne znam. Kao da je go​vo​rio net​ko dru​gi, a ne moje neo​d​luč​no i ko​leb​lji​vo srce... Ne mogu reći ni je​sam li još uop​će imao vre​me​na za bi​jeg!? Jer, za krat​ko vri​je​me 410

su na vra​ta “Kro​ko​di​lo​va repa” na​sr​nu​li Sar​dan​ci i crn​ci, raz​bi​li ih i pro​kr​či​li si put unu​tra. Vo​dio ih je sve​će​nik obri​ja​ne gla​ve i lica sjaj​nog od sve​to​ga ulja. Od​mah su sta​li ubi​ja​ti ra​nje​ni​ke. Sve​će​nik im je sve​tim ro​gom va​dio oči, a pru​gas​to na​li​če​ni crn​‐ ci ska​ka​li su po nji​ma sas​tav​lje​nih sto​pa​la, te je krv mla​zom šik​ta​la iz nji​ho​vih žila. – To je Ato​nov br​log – uzvik​nuo je sve​će​nik, za​vr​šiv​ši svo​ju ra​bo​tu s oči​ma ra​nje​‐ ni​ka. Još je do​dao: – Pro​čis​ti​mo ga va​trom! Pred mo​jim vlas​ti​tim oči​ma raz​bi​li su gla​vu ma​lom Totu i pro​bo​li Me​rit kop​ljem kad je po​ku​ša​la za​šti​ti​ti dje​ča​ka. A ja ih ni​sam mo​gao za​pri​je​či​ti, jer me je sve​će​nik uda​rio svo​jim ro​gom po gla​vi, pa mi je krik za​mro u grlu i iz​gu​bio sam svi​jest. Tako više ni​sam znao što se da​lje zbi​va​lo... Kad sam po​nov​no do​šao svi​jes​ti, le​žao sam u dr​vo​re​du is​pred “Kro​ko​di​lo​va repa”. U po​čet​ku ni​sam znao gdje se na​la​zim, mis​le​ći kako sam za​si​gur​no ruž​no sa​njao ili sam sada mr​tav. Sve​će​nik je oti​šao, a voj​ni​ci su od​lo​ži​li svo​ja kop​lja te su is​pi​ja​li vina koje im je do​nio Kap​tah. Is​to​dob​no su ih nji​ho​vi za​po​vjed​ni​ci sre​brom prot​ka​nim bi​‐ če​vi​ma pod​ba​da​li i po​žu​ri​va​li u dalj​nji boj. Pred mo​jim oči​ma “Kro​ko​di​lov rep” je bio sav u pla​me​nu. Opla​ta mu je bila na​‐ prav​lje​na od drva, pa je go​rio po​put suhe tr​ske na oba​li... Tada sam se pri​sje​tio sve​ga i po​ku​šao us​ta​ti. Ali sna​ga me je iz​da​la, pa sam po​čeo pu​za​ti, os​lo​njen na ruke i ko​lje​na, pre​ma go​‐ ru​ćim vra​ti​ma i u va​tru. Smje​rao sam naći Me​rit i Tota. Pri​mak​nuo sam se pla​me​nu, koji mi je spa​lio ono malo kose koja mi je još bila pre​os​ta​la na gla​vi. A i odje​ća mi je ta​ko​đer pla​nu​la. Ope​kao sam i ruke i ko​lje​na, no tada je Kap​tah glas​no krik​nuo. Pri​tr​‐ čao je i iz​vu​kao me iz va​tre, a za​tim me va​ljao po pra​ši​ni sve dok nije uga​sio moje za​‐ pa​lje​ne ha​lje. Na taj pri​zor voj​ni​ci uda​ri​še u smi​jeh, ali Kap​tah im reče: – Si​gur​no je malo lud, na​kon što ga je sve​će​nik uda​rio svo​jim ro​gom po gla​vi... A taj će ne​sum​nji​vo biti kaž​njen za to zlo​dje​lo! Ovo je fa​ra​onov li​ječ​nik, te ni​kom nije pre​po​ruč​lji​vo po​di​ći ruku na nje​ga. On je i sve​će​nik pr​vo​ga stup​nja, iako je bio pri​si​‐ ljen sta​vi​ti na sebe ovu otr​ca​nu odje​ću i skri​ti zna​kov​lje svo​ga dos​to​jans​tva. To je uči​‐ nio kako bi se spa​sio od ra​zja​re​ne svje​ti​ne... Sje​dio sam u pra​ši​ni na ces​ti, dr​že​ći gla​vu ope​če​nim ru​ka​ma. Suze su tek​le iz mo​‐ jih opr​že​nih oči​ju. – Me​rit, Me​rit! Moja Me​rit! – ja​di​ko​vao sam i je​cao. Kap​tah me lju​ti​to mu​nuo pod re​bra i šap​nuo: – Tiho, bu​da​lo jed​na! Zar svo​jom ma​lo​um​noš​ću nisi do sada na​vu​kao do​volj​no ne​‐ sre​će?! Ali se ni​sam mo​gao smi​ri​ti, pa mi je pri​bli​žio lice i ogor​če​no re​kao: – Neka te ovo sve pri​zo​ve pa​me​ti, gos​po​da​ru! Jer, sad si uis​ti​nu do​bio punu mje​ru! I to pu​ni​ju nego što i sam znaš! Zato ću ti oda​ti, prem​da je već pre​kas​no... Ma​le​ni Tot je bio tvoj ro​đe​ni sin, za​čet iz tvo​ga sje​me​na, kad si prvi put spa​vao s Me​rit... Ka​žem 411

ti to kako bi se pri​brao i sre​dio ono što ti je u gla​vi! A Me​rit ti to nije htje​la reći jer je bila po​nos​na i usam​lje​na, a i zato jer si je za​pus​tio zbog fa​ra​ona i Ahe​ta​to​na. Bio je tvo​je krvi, taj ma​le​ni Tot! Ali ti si bio pot​pu​no po​bjes​nio, ina​če bi u nje​go​vim oči​ma pre​poz​nao svo​je oči i u cr​ta​ma nje​go​vih usta uočio crte vlas​ti​tih. Bio bih dao svoj vlas​ti​ti ži​vot, samo da sam ga mo​gao spa​si​ti! No to je bilo ne​mo​gu​će, upra​vo zbog tvo​ga lu​di​la i bjes​ni​la, a Me​rit te nije htje​la na​pus​ti​ti. Umr​li su samo zbog tvo​ga lu​di​‐ la! Na​dam se, sada ćeš se ko​nač​no sa​bra​ti, gos​po​da​ru... Nje​go​ve su ri​je​či pre​sjek​le sve moje ja​di​kov​ke i je​ca​je. Zu​rio sam u nje​ga uko​če​‐ nim oči​ma, kao gro​mom oši​nut. Je​dva sam us​pio pro​mu​ca​ti: – Je li to is​ti​na?! Ali ni​sam tre​bao od​go​vo​ra. Kad sam sve pro​mis​lio, is​ti​na se u svoj svo​joj straš​noj ši​ri​ni ras​puk​nu​la pred mo​jim oči​ma. Kap​tah mi je re​kao is​ti​nu... Is​ti​nu, koja mi je to​li​‐ ko dugo le​ža​la po​nu​đe​na na dla​nu! Is​ti​nu, koja bi do​ni​je​la to​li​ku ne​iz​mjer​nu sre​ću mom na​pa​će​no​me i usam​lje​nom srcu... Zato sam i da​lje ne​po​mič​no sje​dio u ulič​noj pra​ši​ni, pre​sa​hlih oči​ju, ne osje​ća​ju​ći ni​kak​vih bo​lo​va od za​do​bi​ve​nih oz​lje​da. Sve se u meni sle​di​lo i steg​nu​lo, moje se srce za​tvo​ri​lo po​put školj​ke, te sam bio pot​pu​no rav​no​du​šan pre​ma sve​mu što se zbi​va​lo oko mene... “Kro​ko​di​lov rep” je bio sav za​vi​jen pla​me​nim je​zi​ci​ma. Dim i čađa su​klja​li su na sve stra​ne. Za​jed​no s kr​č​mom iz​go​rje​lo je i ma​le​no To​to​vo ti​je​lo, a i Me​rit sa svom svo​jom dra​žes​ti. Ti​je​la su im iz​go​rje​la za​jed​no s tru​pli​ma ra​sko​ma​da​nih ro​bo​va i luč​‐ kih no​sa​ča, te ih ni​sam mo​gao sa​ču​va​ti za vječ​ni ži​vot. Tot je bio moj sin, pa ako je ono što sam pret​pos​tav​ljao bila is​ti​na, u nje​go​vim je ži​la​ma tek​la sve​ta krv fa​ra​ona, kao što je tek​la i u mo​ji​ma. Da sam to samo znao, sve bi bilo druk​či​je. Jer, čo​vjek smi​‐ je za svo​ga sina uči​ni​ti ono što za sebe ne bi ni​ka​da ura​dio. Sad je sve uis​ti​nu i ko​nač​‐ no bilo pre​kas​no. Sve​ta To​to​va krv iz​go​rje​la je za​jed​no s krv​lju ro​bo​va i no​sa​ča... Nije više bio na ži​vo​tu, a ja sam spoz​nao kako mi je Kap​tah mo​gao reći tek dio is​ti​ne. Za je​dan dio on nije znao! Nije znao za taj​nu moga ro​đe​nja. I shva​tio sam kako mi Me​rit is​ti​nu nije ot​kri​la iz dva raz​lo​ga. Na​ime, za​ta​ji​la mi je is​ti​nu o To​to​vom ro​đe​nju, ne samo zato što je bila po​nos​na i usam​lje​na! Za​ta​ji​la ju je i zbog moje straš​ne taj​ne ro​‐ đe​nja. Zbog toga sam sje​dio i da​lje u ulič​noj pra​ši​ni, okru​žen di​mom i is​kra​ma. A pla​‐ men koji je pro​gu​tao nji​ho​va ti​je​la, pa​lio mi je lice. Spa​lio je is​to​dob​no i moje srce, pre​tvo​riv​ši ga u pe​peo. I to. ovaj puta, za​uvi​jek... Obu​ze​lo me je ne​kak​vo bu​ni​lo. Pre​pus​tio sam Kap​ta​hu neka radi što hoće i neka me vodi kamo želi. Ja sam ga pos​luš​no sli​je​dio. Odveo me do Eiea i Pe​pi​ta​mo​na, bu​‐ du​ći da su bor​be utih​nu​le. Če​t​vrt si​ro​maš​nih još je uvi​jek go​rje​la, no njih dvo​ji​ca su na ka​me​nim ga​to​vi​ma luke sje​di​li u zlat​nim pri​jes​to​lji​ma i su​di​li. Voj​ni​ci i ro​go​vi su pred njih dov​la​či​li za​rob​lje​ni​ke, te su pa​da​le pre​su​de po krat​kom pos​tup​ku. Sva​ko​ga koji je bio za​te​čen s oruž​jem u ruci obje​si​li su na zi​di​ne s gla​vom na do​lje, a oni kod ko​jih su na​đe​ne ukra​de​ne stva​ri ba​če​ni su u ri​je​ku za hra​nu kro​ko​di​li​ma. Oni pak, kod ko​jih je na​đen Ato​nov križ, bi​če​va​ni su i pos​la​ni na pri​si​lan rad. Žene su pre​da​‐ 412

va​ne voj​ni​ci​ma kako bi na nji​ma mo​gli za​do​vo​lji​ti svo​ju po​žu​du, a dje​ca su pos​la​na na od​goj u Amo​nov hram. Tako je smrt ha​ra​la uz ri​ječ​nu oba​lu u Tebi. Eie nije znao za mi​lost, jer je že​lio po​lu​či​ti nak​lo​nost sve​će​ni​ka. Iz​ja​vio je: – Že​lim očis​ti​ti zem​lju Egi​pat od zle krvi! Pe​pi​ta​mon je ta​ko​đer bio kraj​nje bi​je​san, jer su ro​bo​vi op​ljač​ka​li nje​go​vu kuću i otvo​ri​li vra​ta nje​go​vih ma​čjih ka​ve​za. Po​je​li su ži​vo​ti​nja​ma hra​nu, a mli​je​ko i vrh​nje na​mi​je​nje​no nje​go​vim lju​bi​mi​ca​ma od​ni​je​li kući, svo​joj dje​ci. Tako su mač​ke gla​do​‐ va​le i po​div​lja​le od toga. Zato je i on bio ne​mi​lo​sr​dan... I za dva su dana zi​di​ne bile upra​vo na​čič​ka​ne gus​to po​re​da​nim tje​le​si​ma lju​di, obje​še​nih za pete. Uz po​bjed​nič​ko kli​ca​nje i slav​lje, sve​će​ni​ci su iz​no​va pos​ta​vi​li Amo​nov kip u hram i pri​ni​je​li mu obil​ne žr​tve. Eie je ime​no​vao Pe​pi​ta​mo​na na​mjes​ni​kom Tebe i po​hi​tao u Ahe​ta​ton. Ka​nio je na​‐ tje​ra​ti fa​ra​ona Eh​na​to​na neka se odrek​ne pri​jes​to​lja. Smje​rao je pos​ta​vi​ti pres​to​lo​na​s​‐ ljed​ni​ka, te time uč​vr​sti​ti svo​ju vlast. Meni je re​kao: – Pođi sa mnom, Si​nu​he! Mo​gao bih za​tre​ba​ti po​moć li​ječ​ni​ka, kako bih fa​ra​ona pod​vrg​nuo mo​joj vo​lji... – Da​ka​ko – od​go​vo​rio sam. – Idem s to​bom, Eie, jer že​lim da moje za​do​volj​stvo bude pot​pu​no. Ali on nije spoz​nao, što sam time mis​lio...

5 I tako sam je​drio na​trag u Ahe​ta​ton, za​jed​no s Eieom, u po​sjet prok​le​to​me fa​ra​onu. U da​le​kom Ta​ni​su i Ho​rem​heb je do​čuo o tim zbi​va​nji​ma u Tebi i duž ri​je​ke. Zato je brzo ukr​cao lju​de na boj​ne bro​do​ve i po​hi​tao uzvod​no u Ahe​ta​ton. Pu​tem je za​ti​cao mir i u gra​do​vi​ma i u se​li​ma. Hra​mo​vi su po​nov​no bili otvo​re​ni, a ki​po​vi i obli​čja bo​‐ go​va vra​će​ni na nji​ho​va ra​ni​ja mjes​ta. Žu​rio se sti​ći u Ahe​ta​ton is​to​dob​no s Eieom, kako bi se mo​gao upus​ti​ti s njim u bor​bu za vlast. Zato je po​da​rio oprost svim ro​bo​vi​‐ ma koji su po​lo​ži​li oruž​je i nije kaz​nio ni​ko​ga od onih koji su dra​go​volj​no od​ba​ci​li Ato​nov križ za​mi​je​niv​ši ga Amo​no​vim ro​gom. Na​rod ga je sla​vio zbog nje​go​ve mi​lo​‐ srd​nos​ti, prem​da on to nije či​nio na po​ti​caj srca nego više zbog že​lje za oču​va​njem mu​ška​ra​ca kao bu​du​ćih voj​ni​ka... Ahe​ta​ton je bio uk​le​to po​dru​čje.... Sve​će​ni​ci i ro​go​vi za​po​sje​li su sve pu​to​ve koji su vo​di​li u Ne​be​ski Grad. Ne​mi​li​ce su ubi​ja​li sva​kog bje​gun​ca, ako nije htio za​mi​je​ni​ti križ ro​gom i pri​ni​je​ti žr​tvu Amo​nu. Za​pri​je​či​li su ri​je​ku, ra​za​pev​ši ba​kre​ne lan​ce, pa ni tim pu​tem nit​ko nije mo​gao ute​ći. Bje​gun​ci su ipak u ve​li​kom bro​ju sti​za​li iz gra​da. I rado su pri​no​si​li žr​tve Amo​nu, prok​li​nju​ći Ato​na, jer je ahe​ta​ton​skim ži​te​lji​ma no​‐ vo​ga fa​ra​ono​vog boga bilo više nego dos​ta. Ugle​dav​ši grad s bro​da, ni​sam ga pre​poz​‐ 413

nao. Smrt​na je ti​ši​na vla​da​la na uli​ca​ma. Cvi​je​će po vr​to​vi​ma je uve​nu​lo i osu​ši​lo se, a ne​kad ze​le​ni trav​nja​ci su po​žu​tje​li, sad kad više nije bilo ni​ko​ga tko bi ih za​li​je​vao. Ni jed​na pti​ca nije pje​va​la u kroš​nja​ma spa​ru​še​nim od sun​ca, a ci​je​li je grad bio pre​‐ plav​ljen od​vrat​nim, straš​nim za​da​hom smr​ti, za ko​jeg nit​ko nije znao odak​le do​la​zi. Od​lič​ni​ci su na​pus​ti​li svo​je do​mo​ve, a pri​je njih po​bje​gle su nji​ho​ve slu​ge. Zi​da​ri i os​‐ ta​li rad​ni​ci ta​ko​đer su na​pus​ti​li svo​je na​se​lje. Pri​tom su svi os​ta​vi​li cje​lo​kup​nu imo​vi​‐ nu i stva​ri u Ahe​ta​to​nu, jer se nit​ko nije usu​đi​vao baš ni​šta po​ni​je​ti iz prok​le​tog gra​‐ da. Psi više nisu la​ja​li jer su ugi​nu​li u svo​jim ku​ći​ca​ma. Ko​nji su ugi​nu​li od gla​di u svo​jim šta​la​ma jer su im ti​ma​ri​te​lji pri​je bi​je​ga pre​re​za​li te​ti​ve na no​ga​ma. Pre​kras​ni Ahe​ta​ton je već bio mr​tav grad. Kad sam sti​gao, odi​sao je po tru​le​ži. Ali fa​ra​on Eh​na​ton i nje​go​va kra​ljev​ska obi​telj još su uvi​jek bo​ra​vi​li u Zlat​noj Kući. Naj​o​da​ni​ji od slu​gu os​ta​li su s njim, kao i sta​ri​ji dvor​ja​ni​ci koji nisu mo​gli za​‐ mis​li​ti ži​vot neg​dje drug​dje, osim uz fa​ra​ona. Nit​ko od njih nije znao ni​šta o zbi​va​nji​‐ ma u vanj​sko​me svi​je​tu, pa tako ni o ono​me što se odvi​ja​lo u Tebi. Jer, ni je​dan glas​‐ nik već mje​se​ci​ma nije sti​gao u Ahe​ta​ton. Za​li​he u Zlat​noj Kući su doš​le svo​me kra​ju, pa su se po na​lo​gu fa​ra​ona svi hra​ni​li tek su​him kru​hom i ka​šom si​ro​ma​ha. Oni po​‐ du​zet​ni​ji kop​lji​ma su hva​ta​li ribu u ri​je​ci ili ubi​ja​li pti​ce, ga​đa​ju​ći ih za​ši​lje​nim pru​to​‐ vi​ma. Lo​vi​nu bi po​tom jeli po​ta​ji​ce... Sve​će​nik Eie je prvo mene pos​lao fa​ra​onu. Tre​bao sam mu ka​zi​va​ti o sve​mu što se zbi​lo. Za​du​žio je time mene, jer sam bio fa​ra​onu pri​ja​telj, ko​jem je vje​ro​vao. Tako sam po​šao, ali sve je u meni bilo kao od leda. Ni​sam osje​ćao ni ra​dos​ti ni tuge, a čak i za Eh​na​to​na je moje srce bilo za​tvo​re​no. Tako i u tak​vom ras​po​lo​že​nju stu​pio sam opet pred fa​ra​ona. Po​di​gao je svo​je sivo is​pa​će​no lice, dok mu je ruka umor​no po​či​va​‐ la na ko​lje​nu. Gle​da​ju​ći me mut​nim, be​ži​vot​nim oči​ma, re​kao je: – Si​nu​he, zar si ti je​di​ni koji mi se vra​ćaš?! Gdje su svi oni koji su mi bili vjer​ni? Gdje su oni koji su me lju​bi​li i koje sam ja lju​bio? – U Egip​tu po​nov​no vla​da​ju sta​ri bo​go​vi! – od​go​vo​rio sam mu. – A u Tebi sve​će​ni​‐ ci pri​no​se žr​tve Amo​nu, okru​že​ni ra​dos​nim na​ro​dom. Prok​le​li su te, fa​ra​one Eh​na​ton! Prok​le​li su tebe i tvoj grad! Prok​le​li su tvo​je ime za​uvi​jek i već ga uk​la​nja​ju sa svih nat​pi​sa... Nes​trp​lji​vo je od​mah​nuo ru​kom, te je una​toč pat​nji bio oza​re​na lica, us​tra​ju​ći: – Ne pi​tam te što se zbi​lo u Tebi! Gdje su oni koji su mi bili vjer​ni? I svi oni koje sam ja lju​bio? – Tvo​ja li​je​pa su​pru​ga Ne​fer​ti​ti još je uz tebe. I tvo​ja dje​ca su uz tebe. Mla​di Se​ke​‐ nen​re kop​ljem lovi ribu na ri​je​ci, a Tut se kao i ra​ni​je igra po​gre​ba sa svo​jim lut​ka​‐ ma... Za​što se bri​neš za dru​ge?! – Gdje je moj pri​ja​telj Tut​mo​zis? – pi​tao je upor​no. – On, koji je bio i tvoj pri​ja​telj, a ko​jeg sam lju​bio? Gdje je on, umjet​nik, čija je ruka u obi​čan ka​men udah​nji​va​la vje​‐ čan ži​vot i čija su umjet​nič​ka dje​la ra​zve​se​lja​va​la srce? – Umro je. Za tebe, fa​ra​one Eh​na​ton! – od​go​vo​rio sam. – Crn​ci su ga pro​bo​li i ras​‐ 414

po​ri​li mu ti​je​lo kop​lji​ma, te ga ba​ci​li u ri​je​ku neka ga kro​ko​di​li pro​žde​ru. Zato što ti je bio to​li​ko vje​ran, fa​ra​one Eh​na​ton! Prem​da je plju​nuo na tvoj le​žaj, ne mis​li sada na to! Sada, kad u nje​go​voj praz​noj ra​di​oni​ci za​vi​ja ša​kal; sada, kad su se nje​go​vi uče​ni​ci raz​bje​ža​li; sada, kad su nje​gov alat i ra​do​ve koje je htio os​tva​ri​ti za vječ​nost, raz​ni​je​li svi vje​tro​vi! Fa​ra​on Eh​na​ton po​di​gao je ruku, kao da je htio otr​ti pa​uko​vu mre​žu s lica. Tada je za​čeo re​da​ti ime​na onih koje je lju​bio. Za neke sam re​kao: – Umro je zbog tebe, fa​ra​one Eh​na​ton. Za ve​ći​nu njih mo​rao sam pak iz​vi​jes​ti​ti: – Taj pri​no​si sada žr​tve Amo​nu, odje​ven u svo​ju naj​bo​lju odje​ću! I prok​li​nje tvo​je ime, fa​ra​one Eh​na​ton! Kada je za​vr​šio re​da​njem ime​na, do​dao sam: – Ato​no​va moć je sru​še​na, fa​ra​one Eh​na​ton. Ato​no​vo kra​ljev​s​tvo na zem​lji ne pos​‐ to​ji više... Amon po​nov​no vla​da Egip​tom! Mut​nim se oči​ma za​gle​dao ne​kud pred sebe. Po​tom je nes​trp​lji​vo od​mah​nuo svo​‐ jom bes​krv​nom ru​kom i re​kao: – Da, da! Znam... Moja pri​vi​đe​nja to su mi naj​a​vi​la. Vječ​no kra​ljev​s​tvo ne može se smjes​ti​ti u ze​malj​ske gra​ni​ce. Sve će po​nov​no biti kao i pri​je. Strah, mrž​nja i ne​prav​de vla​dat će svi​je​tom. Bilo bi bo​lje da sam umro, a još bo​lje da se ni​kad ni​sam ni ro​dio i gle​dao svo to zlo koje se čini na zem​lji. Nje​go​va me zas​li​jep​lje​nost to​li​ko ra​zja​ri​la te sam mu uz​bu​đe​no od​go​vo​rio: – Nisi ti vi​dio ni mr​vi​cu od ono​ga zla koje se slu​či​lo zbog tebe, fa​ra​one Eh​na​ton! Nisi ti gle​dao krv, krv svo​ga sina, kako ti teče po ru​ka​ma! I nije se tvo​je srce sle​di​lo zbog smrt​no​ga kri​ka tvo​je vo​lje​ne! Zato je tvoj go​vor is​pra​zan, fa​ra​one Eh​na​ton! – Tada idi od mene, Si​nu​he! – od​go​vo​rio je umor​no. – Idi od mene, os​ta​vi me, kad sam to​li​ko zao. Od​la​zi i ne is​pa​štaj više zbog mene. Od​la​zi, jer sam sit tvo​ga lica. Sit sam lica svih lju​di, jer iza svih njih vi​dim nju​ške ži​vo​ti​nja i zvi​je​ri. Ja sam tek sjeo na pod pred njim i re​kao: – Ne tako, fa​ra​one Eh​na​ton! Neću oti​ći od tebe! Neću oti​ći jer že​lim da se moja mje​ra is​pu​ni do sa​mog vrha! Nema više ni​kak​ve sum​nje: ro​đen sam za to i sve je još pri​je moga ro​đe​nja dav​no bilo za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma. Znaj! Sti​že sve​će​nik Eie, a na sje​ver​noj međi tvo​ga gra​da Ho​rem​heb je za​po​vje​dio neka za​je​če ro​go​vi i neka se ra​‐ ski​nu lan​ci koji sa​pi​nju ri​je​ku, kako bi mo​gao do​je​dri​ti k tebi. Sla​baš​no se na​smi​je​šio, is​pru​žio ruke i od​go​vo​rio: – Eie i Ho​rem​heb, zlo​čin i na​si​lje! To su, zna​či, još je​di​ni sljed​be​ni​ci koji su mi pre​‐ os​ta​li i hi​ta​ju k meni! Pos​li​je toga više ni​šta ni​smo go​vo​ri​li, nego smo tek slu​ša​li tiho is​tje​ca​nje vode iz vod​no​ga sata... To je po​tra​ja​lo sve dok Eie i Ho​rem​heb nisu stu​pi​li pred fa​ra​ona. Bili su za​di​ha​ni, lica cr​ve​nih od ljut​nje, jer su se do​la​ze​ći straš​no sva​đa​li. Ne gu​be​ći vri​je​‐ me i ne is​ka​zu​ju​ći ni naj​ma​nje što​va​nje fa​ra​onu, sta​li su ubr​za​no go​vo​ri​ti, upa​da​ju​ći 415

je​dan dru​go​me u ri​ječ... – Odrek​ni se pri​jes​to​lja, fa​ra​one Eh​na​ton! – go​vo​rio je Eie. – Odrek​ni ga se, že​liš li sa​ču​va​ti svoj ži​vot. Do​pus​ti neka umjes​to tebe vla​da Se​ke​nen​re. Nek se vra​ti u Tebu i pri​ne​se žr​tvu Amo​nu... Tada će ga sve​će​ni​ci po​ma​za​ti za fa​ra​ona i sta​vi​ti mu na gla​vu bi​je​lo-cr​ve​nu kru​nu. – Moja kop​lja će ti sa​ču​va​ti kru​nu! – upao je Ho​rem​heb. – Sa​ču​vat će kru​nu tebi sa​mo​me, fa​ra​one Eh​na​ton, ako se vra​tiš u Tebu i pri​ne​seš žr​tvu Amo​nu... Sve​će​ni​ci će pri​tom mo​žda malo mrm​lja​ti i ro​go​bo​ri​ti, no umi​rit ću ih svo​jim bi​čem... Pa će za​bo​‐ ra​vi​ti na pri​go​vo​re, ako obja​viš sve​ti rat za vra​ća​nje Si​ri​je Egip​tu. A kad po​nov​no osvo​jim Si​ri​ju, pot​pu​no će za​bo​ra​vi​ti na ne​za​do​volj​stvo. Fa​ra​on Eh​na​ton pro​ma​trao ih je obo​ji​cu s be​ži​vot​nim smi​je​škom na licu. Tada je re​kao: – Ži​vjet ću kao fa​ra​on i umri​je​ti kao fa​ra​on. Neću se ni​kad po​ko​ri​ti laž​no​me bogu i neću ni​kad obja​vi​ti rat. I neću ču​va​ti svo​ju vlast i moć uz ci​je​nu pro​li​je​va​nja krvi. Fa​‐ ra​on je go​vo​rio! Iz​re​kav​ši to, po​krio je lice sku​tom svo​je odje​će i la​ga​nim ko​ra​kom oti​šao u svo​je oda​je. Tako smo nas tro​ji​ca os​ta​li sami u ve​li​koj dvo​ra​ni, sa za​da​hom smr​ti u nos​ni​ca​‐ ma. Eie je bes​po​moć​no ra​ši​rio ruke i po​gle​dao Ho​rem​he​ba. Ho​rem​heb je uči​nio to isto i po​gle​dao Eiea. Ja sam pak sje​dio na tlu, jer u ko​lje​ni​ma više ni​sam imao sna​ge. I gle​‐ dao sam obo​ji​cu... Ne​na​da​no se Eie lu​ka​vo na​smi​je​šio i re​kao: – Ho​rem​heb, ti dr​žiš kop​lje i pri​jes​to​lje je tvo​je! Sta​vi na svo​ju gla​vu dvos​tru​ku kru​nu, za ko​jom čez​neš! Ho​rem​heb se po​drug​lji​vo na​smi​jao i od​go​vo​rio mu: – Tak​va bu​da​la ni​sam! Za​dr​ži svo​je pr​lja​ve kru​ne za sebe, ako ih že​liš. Kop​lji​ma bi mi smjes​ta ras​pa​ra​li zad​nji​cu, ako bih po​ku​šao sta​ti na čelo Egip​ta, a ni​sam kra​ljev​ske krvi. Osim toga, vrlo do​bro znaš, pos​li​je sve​ga ovog što se zbi​lo, ne mo​že​mo se po​nov​‐ no vra​ti​ti na sta​ro, jer Egip​tu pri​je​te rat i glad. Ako bih sada uzeo kru​nu, na​rod bi me kri​vio za svo zlo koje bi us​li​je​di​lo, a ti bi na​šao neki jed​nos​ta​van po​vod za moje svr​‐ ga​va​nje, čim bi okol​nos​ti za to saz​re​le! – Dak​le, Se​ke​nen​re! – re​kao je Eie. – Pris​ta​ne li vra​ti​ti se u Tebu! A ako ne, neka to bude Tut. On će si​gur​no biti su​gla​san. Nji​ho​ve su​pru​ge su kra​ljev​ske krvi. Pa neka oni po​ne​su mrž​nju na​ro​da, dok ne dođu bo​lja vre​me​na! – A do​tle ćeš ti vla​da​ti u nji​ho​voj sje​ni! – odre​zao je Ho​rem​herb. – Ti za​bo​rav​ljaš: imaš voj​sku i tre​baš se su​oči​ti s He​ti​ti​ma. Po​bi​je​diš li, nit​ko u zem​lji Ke​met neće biti moć​ni​ji od tebe... Nas​ta​vi​li su se ras​prav​lja​ti i sva​đa​ti na sli​čan na​čin. To je po​tra​ja​lo sve dok nisu spoz​na​li kako su ve​za​ni je​dan na dru​go​ga i me​đu​sob​no ovis​ni. I ne mogu po​lu​či​ti ni​‐ kak​vog rje​še​nja, ako se ne udru​že... Zato je Eie ko​nač​no iz​ja​vio: – Otvo​re​no priz​na​jem: či​nio sam i po​du​zi​mao sve, nas​to​je​ći te sru​ši​ti, Ho​rem​heb. 416

Ali ti si se uz​di​gao pre​vi​so​ko i sada me pre​ras​tao, Sine So​ko​la! Više te se ne mogu ri​je​‐ ši​ti i ne mogu bez tebe... Na​pad​nu li He​ti​ti zem​lju, neću ima​ti ni​kak​vo​ga za​do​volj​stva od vlas​ti. A sum​njam i da bi Pe​pi​ta​mon mo​gao po​ves​ti rat pro​tiv njih, ma ko​li​ko je mo​žda po​de​san za pro​li​je​va​nje krvi i kaž​nja​va​nja. Zato, neka ovaj dan bude dan skla​‐ pa​nja na​še​ga sa​ve​za, Ho​rem​heb! Udru​že​ni mo​že​mo vla​da​ti zem​ljom, dok bi​smo raz​‐ dvo​je​ni za​si​gur​no obo​ji​ca pali. Bez mene je tvo​ja voj​ska ne​moć​na, a bez tvo​je voj​ske Egi​pat je iz​gub​ljen. Pri​seg​ni​mo zato na sve egi​pat​ske bo​go​ve, kako ćemo od da​nas na da​lje dr​ža​ti za​jed​no. Ja sam već os​ta​rio, Ho​rem​heb, te že​lim ku​ša​ti slast vlas​ti. A ti si mlad i imaš još ci​je​li ži​vot pred so​bom... Pa mo​žeš pri​če​ka​ti! – Ni​ma​lo mi nije sta​lo do kru​na – uz​vra​tio je Ho​rem​heb – nego do do​bro​ga rata za moje voj​ni​ke! Ali zato mo​ram od tebe do​bi​ti jam​s​tvo, Eie. Ina​če ćeš me pre​va​ri​ti ili iz​‐ da​ti pr​vom pri​go​dom. Zato mi ne​moj pro​tu​rje​či​ti. Ta poz​na​jem te! – Ka​kav bi za​log htio, Ho​rem​heb? Zar voj​ska nije je​di​ni va​ljan za​log? Lice Ho​rem​he​ba je po​tam​ni​lo. Po​gled mu je neo​d​luč​no i ok​li​je​va​ju​ći lu​tao po zi​do​‐ vi​ma dvo​ra​ne, a san​da​la​ma je stru​gao po ka​me​no​me podu kao da želi nož​nim pr​sti​ma vr​ta​ti i ko​pa​ti po pi​je​sku, pre​ma sta​roj voj​nič​koj na​va​di. Na​po​kon je iz​ja​vio: – Že​lim kra​ljev​nu Ba​ke​ta​ton za ženu! Uis​ti​nu, že​lim raz​bi​ti vrč s njom, pa ma​kar se otvo​ri​li i nebo i zem​lja... A ti me ne mo​žeš spri​je​či​ti! – A, tako! – uzvik​nuo je Eie. – Sada vi​dim što smje​raš. Pre​pre​de​ni​ji si nego sam mis​lio i nas​lu​ći​vao. Za to ti oda​jem po​što​va​nje. No ona je opet pro​mi​je​ni​la ime u Ba​‐ ke​ta​mon, a sve​će​ni​ci ne​ma​ju ni​šta pro​tiv nje. U nje​nim ži​la​ma teče sve​ta krv ve​li​ko​ga fa​ra​ona. Ože​niš li je, ste​ći ćeš za​kon​sko pra​vo na kru​nu. I to veće pra​vo od mu​že​va Eh​na​to​no​vih kće​ri, jer iza njih sto​ji tek krv laž​no​ga fa​ra​ona. To si vrlo spret​no smis​‐ lio, Ho​rem​heb. Sva​ka ti čast! Sva​ka ti čast! Ali na to ne mogu ni​ka​ko pris​ta​ti, ba​rem ne za​sad. Jer, tada bih bio pot​pu​no u tvo​jim ru​ka​ma i bez ikak​ve vlas​ti nad to​bom. – Za​dr​ži svo​je pr​lja​ve kru​ne, Eie! – drek​nuo je Ho​rem​heb. – Nju že​lim više od kru​‐ na. Že​lim je od tre​na kad sam prvi puta smo​trio nje​nu lje​po​tu u Zlat​noj Kući. Že​lim po​mi​je​ša​ti svo​ju krv s krv​lju sta​rog fa​ra​ona, kako bi bu​du​ći kra​lje​vi Egip​ta nik​li iz moga sje​me​na i bili plod mo​jih bo​ko​va. Ti pak že​liš samo kru​ne, Eie... Zato ih uzmi kada bu​deš oci​je​nio da je tre​nu​tak saz​rio. A moja će kop​lja po​dr​ža​ti tvo​je pri​jes​to​lje. Daj mi kra​ljev​nu, a ja neću vla​da​ti dok si god ti živ. Pa ma​kar ti i dugo po​ži​vio. Jer, ci​‐ je​li je ži​vot još pre​da mnom, kako si i sam re​kao, pa mogu če​ka​ti. Eie si je tr​ljao usta ru​kom, raz​miš​lja​ju​ći. Moz​ga​ju​ći tako, lice mu je pos​ta​ja​lo sve ve​dri​je i ras​po​lo​že​ni​je. Spoz​nao je kako ima meku ko​jom može na​ves​ti Ho​rem​he​ba na dje​lo​va​nje koje će nje​mu, Eieu, od​go​va​ra​ti. Sje​de​ći na podu i slu​ša​ju​ći taj uman raz​‐ go​vor, ču​dio sam se ljud​sko​me srcu, koje je do​pu​šta​lo ovoj dvo​ji​ci ras​po​la​ga​nje kru​‐ na​ma, uz ži​vog fa​ra​ona Eh​na​to​na koji je di​sao u su​sjed​noj pros​to​ri​ji. – Dugo si če​kao na svo​ju kra​ljev​nu – ko​nač​no je proz​bo​rio Eie. – Zato mo​žeš pri​‐ če​ka​ti još malo. Jer, pri​je toga mo​raš po​ves​ti očaj​nič​ki rat. A rat i pri​pre​me za vjen​ča​‐ nje ne idu za​jed​no. Tre​bat će vre​me​na i za pri​do​bi​va​nje kra​ljev​ni​ne su​glas​nos​ti, koja 417

te pre​zi​re jer si ro​đen s ba​le​gom među nož​nim pr​sti​ma. No ja i samo ja imam sred​stva ko​ji​ma mogu pro​bu​di​ti u njoj sklo​nost pre​ma tebi. Pri​se​žem ti zato, Ho​rem​heb, svim bo​go​vi​ma Egip​ta: ono​ga dana kada na svo​ju gla​vu sta​vim bi​je​lo-cr​ve​nu kru​nu, svo​‐ jom ću ru​kom raz​bi​ti vrč iz​me​đu tebe i kra​ljev​ne! Više ne mogu uči​ni​ti za tebe, jer se već i time pre​da​jem u tvo​je ruke... – Neka bude tako! – re​kao je Ho​rem​heb, iz​gu​biv​ši strp​lje​nje za dalj​nje po​ga​đa​nje. Pri​ve​di​mo dak​le ovu pr​lja​vu igru sret​no​me kra​ju. I pret​pos​tav​ljam, ne​ćeš pre​vi​še iz​vr​‐ da​va​ti oko do​go​vo​ra, bu​du​ći da to​li​ko pre​da​no žu​diš za tim kru​na​ma... Prem​da one nisu ni​šta dru​go do igrač​ke! U žaru ras​pra​ve pot​pu​no su za​bo​ra​vi​li na moju na​zoč​nost. Pa kad se Ho​rem​heb os​‐ vr​nuo i opa​zio me, sav se smeo i re​kao: – Si​nu​he, zar si ti još tu? To je loš dan! Čuo si stva​ri koje nisu po​des​ne za ne​dos​toj​‐ ne uši. Zato se bo​jim, mo​rat ću te ubi​ti. Iako ne​ra​do, jer si mi pri​ja​telj! Nje​go​ve su mi ri​je​či bile smi​ješ​ne i na neki na​čin čak za​bav​ne, na po​mi​sao ko​li​ko su ne​dos​toj​ni baš njih dvo​ji​ca, po​ga​đa​ju​ći se za kru​ne među so​bom... I to dok sam ja, sje​de​ći na podu, vje​ro​jat​no naj​dos​toj​ni​ji čo​vjek od svih! Naj​dos​toj​ni​ji jer sam bio je​di​‐ ni mu​ški po​to​mak ve​li​ko​ga fa​ra​ona, čija je sve​ta krv tek​la u mo​jim ži​la​ma. Zato jed​‐ nos​tav​no ni​sam mo​gao za​dr​ža​ti smi​jeh, te sam sta​vio ruku pre​ko usta i ki​ko​tao se po​‐ put neke sta​re ba​be​ti​ne... Eiea je moje ki​ko​ta​nje jako raz​dra​ži​lo, te mi je nes​trp​lji​vo re​kao: – Ne pri​li​či ti, Si​nu​he, smi​ja​ti se i kre​ve​lji​ti u ovak​voj pri​go​di. To su oz​bilj​na pi​ta​‐ nja! Ipak, ne​će​mo te ubi​ti, prem​da to zas​lu​žu​ješ. I do​bro je što si čuo sve ovo. Naš si svje​dok. A o tome što si ov​dje čuo ne​ćeš moći ni​ko​me ka​zi​va​ti, jer te tre​ba​mo i ve​zat ćemo te uz sebe na na​čin jači od svih pri​se​ga. I tebi je sada jas​no: do​šao je tre​nu​tak kada fa​ra​on mora umri​je​ti. Kao nje​gov li​ječ​nik otvo​rit ćeš mu lu​ba​nju još da​nas. Pri​tom pri​pa​zi neka tvoj nož za​dre do​volj​no du​bo​ko, kako bi fa​ra​on mo​gao oti​ći na pris​to​jan i do​brim obi​ča​ji​ma pri​la​go​đen na​čin. – U to ne že​lim biti umi​je​šan – otre​sao se Ho​rem​heb. – Jer moje su ruke već do​‐ volj​no upr​lja​ne od do​di​ra Eieovih ruku. Ali to što on kaže, is​ti​na je. Fa​ra​on Eh​na​ton mora umri​je​ti ako že​li​mo spa​si​ti Egi​pat. Dru​gog iz​la​za uis​ti​nu nema... Opet sam se po​čeo smi​ju​lji​ti, dr​že​ći ruku pred us​ti​ma... Ali sam se usko​ro pri​brao i re​kao im: – Kao li​ječ​nik, ne smi​jem mu otvo​ri​ti lu​ba​nju. Ne smi​jem to uči​ni​ti, sve dok se za to ne stek​ne do​volj​no raz​lo​ga... Na to me ve​zu​ju pro​pi​si i pos​la​nje moga zva​nja. No bu​di​te spo​koj​ni! Kao nje​gov pri​ja​telj, smi​je​šat ću mu do​bar li​jek. Na​kon što ga is​pi​je, zas​pat će kako se ne bi ni​kad pro​bu​dio. I time ću pos​ta​ti to​li​ko po​ve​zan s vama, pa se ne tre​ba​te bo​ja​ti kako bih ikad mo​gao ne​što o tome oda​ti... Iz​va​dio sam li​je​pu bo​či​cu od ša​re​no​ga stak​la, koju mi je ne​koć dao He​ri​hor. Njen sam sa​dr​žaj iz​lio u zlat​nu kupu s vi​nom i sve pro​mi​je​šao. Pro​vje​riv​ši po​tom, ut​vr​dio 418

sam kako nema ne​ko​ga ne​pri​jat​nog mi​ri​sa. Uzeo sam kupu u ruku i sva smo tro​ji​ca ušli u sobu fa​ra​ona Eh​na​to​na. Kru​ne je bio uk​lo​nio s gla​ve, a svoj bič i za​kriv​lje​ni štap os​ta​vio je po​kraj le​ža​ja, na ko​jem je po​tra​žio od​mor. Lice mu je bilo sivo, a oči pod​li​ve​ne krv​lju. Eie je pris​tu​pio bli​že, uzeo kru​ne i bič, te im od​mje​ra​vao te​ži​nu u ruci. Re​kao je: – Fa​ra​one Eh​na​to​ne, tvoj pri​ja​telj Si​nu​he smi​je​šao ti je do​bar na​pi​tak. Po​pij ga, kako bi oja​čao... Pa ćemo su​tra po​nov​no raz​go​va​ra​ti o tuž​nim stva​ri​ma. Fa​ra​on je sjeo na svom le​ža​ju i uzeo kupu u svo​je ruke. Po​gle​dao nas je sve re​dom, te je za​us​ta​vio svoj po​gled na meni. Bio je to​li​ko pro​do​ran, te mi je drh​ta​vi​ca proš​la kra​lješ​ni​com. Re​kao je: – Lju​di su mi​los​ti​vi pre​ma bo​les​noj ži​vo​ti​nji te je do​kraj​če udar​cem to​lja​ge... Jesi li se ti meni smi​lo​vao, Si​nu​he?... Ako je tako, za​hva​lju​jem ti! Jer moje je ra​zo​ča​re​nje gor​če od smr​ti, a smrt mi je da​nas sla​đa od mir​he. – Pij, fa​ra​one Eh​na​to​ne! – re​kao sam. – Pij za svo​ga Ato​na! – Pij, pri​ja​te​lju Eh​na​to​ne! – do​dao je i Ho​rem​heb. – Pij kako bi Egi​pat bio spa​šen. Svo​jim ću ogr​ta​čem po​nov​no za​šti​ti​ti tvo​ju sla​bost... Kao što sam to ne​koć već uči​nio, u pus​ti​nji pred Te​bom. Fa​ra​on Eh​na​ton pio je iz čaše, a ruka mu se to​li​ko tres​la te se vino raz​li​je​va​lo po nje​go​voj bra​di. Tada je po​gra​bio kupu obim ru​ka​ma i is​praz​nio je. Po​tom se spus​tio na leđa i po​lo​žio gla​vu na dr​ve​ni os​lo​nac. Nije nam upu​tio više ni ri​je​či. Samo je svo​‐ jim za​mag​lje​nim, krv​lju pod​li​ve​nim oči​ma, uko​če​no gle​dao u svi​jet svo​jih pri​vi​đe​‐ nja... Na​kon ne​kog vre​me​na po​čeo se tres​ti, kao da mu je hlad​no. Ho​rem​heb je smak​‐ nuo svoj ogr​tač s ra​me​na i ra​ši​rio ga po​vrh fa​ra​ono​va ti​je​la. Za to je vri​je​me Eie uzeo kru​ne obim ru​ka​ma i, po​ku​sa radi, smjes​tio ih na svo​ju gla​vu... Tako je iz​dah​nuo fa​ra​on Eh​na​ton. Ja sam mu dao smrt, nek je is​pi​je. I on ju je is​pio iz moje ruke... Ali za​što sam to po​či​nio, ne znam. Ne znam zato, jer čo​vjek ne poz​na​je svo​ga srca. Mis​lim ipak, to sam uči​nio ma​nje zbog do​bra Egip​ta, a više zbog Me​rit i moga sina Tota. Uči​nio sam to ma​nje iz lju​ba​vi pre​ma Eh​na​to​nu, a više zbog ogor​če​nos​ti, mrž​nje i svih zala koja je po​či​nio. Ali po​naj​pri​je i ne​dvoj​be​no, uči​nio sam to zato jer je tako bilo za​pi​sa​no u zvi​jez​da​‐ ma, samo da bi moja mje​ra bila is​pu​nje​na... Sada, kad je uis​ti​nu bio mr​tav, po​gled na nje​go​vo be​ži​vot​no ti​je​lo po​tak​nuo me na po​mi​sao kako je moja mje​ra, sada i ko​nač​no, is​pu​nje​na do sa​mo​ga ruba. Ali, čo​vjek ne poz​na​je svo​ga srca! A ono je ne​za​sit​ni​je od naj​go​re​ga kro​ko​di​la u ri​je​ci... Ut​vr​div​ši smrt fa​ra​ona Eh​na​to​na, na​pus​ti​li smo Zlat​nu Kuću. Od​la​ze​ći, za​bra​ni​li smo slu​ga​ma da ga sme​ta​ju jer je zas​pao. Tako sve do dru​go​ga ju​tra nisu naš​li ti​je​lo, pa su tek tada za​po​če​li ja​di​ko​va​ti. Zlat​nu Kuću is​pu​ni​li su na​ri​ca​nje i plač, prem​da vje​ru​jem kako je nje​go​va smrt mno​gi​ma bila olak​ša​nje. Kra​lji​ca Ne​fer​ti​ti sta​ja​la je uz po​s​mrt​ni le​žaj svo​ga su​pru​ga bez suza. Iz​raz nje​no​ga lica nit​ko nije mo​gao od​go​net​‐ 419

nu​ti. Kada sam pris​pio, svo​jim je pre​li​je​pim ru​ka​ma do​di​ri​va​la mr​ša​ve pr​ste fa​ra​ona Eh​na​to​na i mi​lo​va​la mu obra​ze. Duž​nost mi je na​la​ga​la ot​pre​mi​ti i ot​pra​ti​ti nje​go​vo ti​je​lo u Kuću Smr​ti. Bila je to je​di​na zgra​da u Ahe​ta​to​nu u ko​joj je, osim Zlat​ne Kuće, bilo još ne​kog ži​vo​ta. Pris​pjev​ši tamo, po​vje​rio sam fa​ra​ono​vo ti​je​lo pe​ra​či​ma tru​pa​la i bal​za​me​ri​ma, kako bi ga mo​gli pri​pre​mi​ti za vječ​nost... U skla​du sa za​ko​nom i li​je​pim drev​nim obi​ča​ji​ma, fa​ra​onom je sada tre​bao pos​ta​ti mla​di Se​ke​en​n​re. Ali je on bio sav iz​van sebe zbog ža​los​ti. Samo je zvje​rao oko sebe, te nije bio ka​dar is​tis​nu​ti ni jed​nu ra​zum​nu ri​ječ. Jer, bio se pri​učio sve za​mis​li pre​uzi​‐ ma​ti od fa​ra​ona Eh​na​to​na. Eie i Ho​rem​heb su go​vo​ri​li s njim i objas​ni​li mu kako mora po​hi​ta​ti u Tebu i pri​ni​je​ti žr​tvu Amo​nu, želi li za​dr​ža​ti kru​nu na svo​joj gla​vi. Ali on im jed​nos​tav​no nije vje​ro​vao, jer je bio tek dje​ti​njast mom​čić, pre​pu​šten sa​nja​‐ re​nju na javi. Od​go​vo​rio je: – Ob​z​na​nit ću Ato​no​vu svje​tlost sve​ko​li​ko​me na​ro​du! A svom ocu Eh​na​to​nu sa​‐ gra​dit ću hram i u njem ga sla​vi​ti po​put boga, jer nije bio po​put dru​gih lju​di! O dje​ti​njas​tom po​na​ša​nju Se​ke​nen​rea pri​ča​la se i neo​bič​na zgo​da s voj​ni​ci​ma. Na​‐ vod​no je tr​čao za če​ta​ma koje su u uzor​nom ras​po​re​du na​pu​šta​le prok​le​ti grad, te ih je pla​ču​ći mo​lio nek se vra​te i go​vo​rio: “Ta ne mo​že​te tek tako os​ta​vi​ti kuće, žene i dje​cu!” Sar​dan​ci i crn​ci su u prvi mah bili za​ču​đe​ni. A tada su mu se po​če​li ru​ga​ti i is​‐ mi​ja​va​ti ga. Neki je pod​čas​nik iz​va​dio svo​je spo​lo​vi​lo, po​ka​zao mu ga i re​kao: “Tamo gdje je ovo oru​đe, tamo je i naš dom, naša žena, naša dje​ca!” Tim je pos​tup​kom dje​ti​‐ njas​ti Se​ke​nen​re osra​mo​tio svo​je kra​ljev​sko dos​to​jans​tvo, bu​du​ći je mo​lja​kao pla​će​‐ nič​ke čete nek se vra​te. Eie i Ho​rem​heb su ga od​mah na​pus​ti​li, os​vje​do​čiv​ši se ko​li​ko je ogra​ni​čen. Sli​je​de​‐ će​ga dana, kad je po​šao kop​ljem lo​vi​ti ribu u ri​je​ci, ne​ka​ko se zgo​di​lo te se pre​vr​nuo nje​gov čun od ro​go​za, pa je bio pre​pu​šten kro​ko​di​li​ma. Tako se ba​rem pri​ča​lo... Kako se to toč​no zbi​lo, ja ne znam. Mis​lim ipak, to nije bilo Ho​rem​he​bo​vo dje​lo. Pri​je bih to pri​pi​sao Eieu, ko​jem se žu​ri​lo na​trag u Tebu, kako bi za​dr​žao vlast nad zem​ljom. Na​kon toga Eie i Ho​rem​heb su poš​li mla​do​me Tutu. Za​tek​li su ga kako se igra na podu svo​je sobe. Igrao se po​gre​ba, kako je to obi​ča​vao, a nje​go​va brač​na dru​ži​ca An​‐ he​se​na​ton pra​vi​la mu je druš​tvo u igri... – Dođi, Tut! – obra​tio mu se Ho​rem​heb. – Vri​je​me je da us​ta​neš s tog pr​lja​vog poda, jer ti si sad fa​ra​on! Tut je pos​luš​no us​tao, sjeo na zlat​no pri​jes​to​lje i re​kao: – Ja sam fa​ra​on? To me ne iz​ne​na​đu​je! Uvi​jek sam se osje​ćao iz​nad dru​gih lju​di. Zato i jest je​di​no is​prav​no, što sam ja pos​tao fa​ra​onom. Svo​jim ću bi​čem kaz​ni​ti sve one koji čine zlo, a sa svo​jim ću za​kriv​lje​nim šta​pom po​put pas​ti​ra bdje​ti nad svi​ma koji su bo​go​bo​jaz​ni i do​bri! – Os​ta​vi​mo se be​smis​li​ca, Tut! – usko​čio je Eie. – Uči​nit ćeš toč​no sve ono što ti ka​žem, bez ras​prav​lja​nja. Prvo ćemo pri​pre​mi​ti ra​dos​nu svet​ko​vi​nu ula​ska u Tebu. Za​tim ćeš se u Tebi pok​lo​ni​ti Amo​nu u nje​go​vo​me ve​li​kom hra​mu i pri​ni​je​ti mu žr​‐ 420

tvu. Po​tom će te sve​će​ni​ci po​ma​za​ti i sta​vi​ti bi​je​lo-cr​ve​nu kru​nu na tvo​ju gla​vu. Jesi li ra​zu​mio? Tut je neko vri​je​me raz​miš​ljao, pa upi​tao: – Po​đem li u Tebu, hoće li i meni sa​gra​di​ti ve​lik grob, na​lik po​či​va​li​šti​ma ve​li​kih fa​ra​ona? I hoće li ga sve​će​ni​ci is​pu​ni​ti igrač​ka​ma, zlat​nim stol​ci​ma i me​ka​nim le​ža​je​‐ vi​ma? Jer gro​bo​vi u Ahe​ta​to​nu su uski, sku​če​ni i mrač​ni. Ni​sam za​do​vo​ljan ni ako u svom gro​bu imam tek sli​ke na zi​do​vi​ma, nego že​lim po​ni​je​ti pra​ve igrač​ke, a i onaj li​‐ jep mo​dri nož ko​jeg sam do​bio od He​ti​ta. – Sa​svim si​gur​no, sve​će​ni​ci će ti iz​gra​di​ti pre​kra​san grob – obe​ćao mu je Eie. – Ti si mu​dar mo​mak, Tut, što od​mah mis​liš o svo​me gro​bu, već kod sa​mog stu​pa​nja na pri​jes​to​lje. Čak mu​dri​ji nego što i sam mis​liš... Ali prvo ti mo​ra​mo pro​mi​je​ni​ti ime. Tu​tan​ka​ton ne bi bilo po vo​lji Amo​no​vim sve​će​ni​ci​ma... Neka ti zato, od da​nas na da​‐ lje, ime bude Tu​tan​ka​mon. Tut nije pri​go​va​rao niti stav​ljao ikak​ve pri​mjed​be. Je​di​no je po​že​lio na​uči​ti kako se piše nje​go​vo novo ime, bu​du​ći da nije poz​na​vao slo​va ko​ji​ma se pri​ka​zi​va​lo Amo​no​vo ime. Tako su po prvi puta u Ahe​ta​to​nu is​pi​sa​li Amo​no​vo ime... Kad je Ne​fer​ti​ti doz​na​la za iz​bor, pre​ma ko​jem bi Tu​tan​ka​mon pos​tao fa​ra​onom, a nju bi sa​svim za​obiš​li, po​ku​ša​la se ipak uklju​či​ti u ta zbi​va​nja. Una​toč ža​los​ti, odje​nu​‐ la je svo​je naj​ljep​še ha​lji​ne, te na​mi​ri​sa​la ti​je​lo i kosu ri​jet​kim mi​omi​ri​si​ma. Tak​va je poš​la Ho​rem​he​bu na nje​gov brod... – Pro​tiv​no je sva​kom ra​zu​mu – rek​la je Ho​rem​he​bu – pos​ta​vi​ti ne​do​ras​lo​ga dje​ča​‐ ka za fa​ra​ona, te nje​gov od​goj pre​pus​ti​ti mom prok​le​tom i zlo​či​nač​kom ocu Eieu! On mi ga uzi​ma iz ruku i sam će vla​da​ti u dje​ča​ko​vo ime ci​je​lim Egip​tom, prem​da sam ja ve​li​ka kra​lje​va su​pru​ga i kra​lji​ca mati! Osim toga, mu​škar​ci su me uvi​jek gle​da​li s čež​njom, go​vo​re​ći kako sam lje​po​ti​ca. Tvr​di​lo se i da sam naj​ljep​ša žena u ci​je​lo​me Egip​tu; no to sma​tram pre​tje​ri​va​njem. Po​gle​daj me, dak​le, Ho​rem​heb! Una​toč ža​los​ti koja je po​tam​ni​la moje oči i pog​nu​la mi gla​vu... Po​gle​daj me! Vri​je​me je dra​go​cje​no, a kop​lja su na tvo​joj stra​ni! Mo​žda bi ti i ja za​jed​no mo​gli mno​go toga uči​ni na pro​bi​tak Egip​tu... Go​vo​rim tako otvo​re​no s to​bom jer mis​lim je​di​no na do​bro Egip​ta, i jer znam ko​li​ko je moj otac, taj prok​le​ti Eie, po​hle​pan i šup​ljo​glav čo​vjek koji će ci​je​loj zem​lji na​ni​je​ti mno​go šte​te... Ho​rem​heb ju je pro​ma​trao, a Ne​fer​ti​ti je otvo​re​no iz​vo​di​la svo​ju igru, raz​me​ću​ći se pred njim. U svo​jim se ha​lji​na​ma iz​a​zov​no kre​ta​la, pa je pred njim čak raz​gr​nu​la i odje​ću, tvr​de​ći kako je u brod​skim oda​ja​ma vrlo vru​će... Tru​di​la se na sve mo​gu​će na​‐ či​ne biti što za​vod​lji​vi​jom. Nije ni​šta zna​la o taj​nom Ho​rem​he​bo​vom do​go​vo​ru s Eieom. A čak ako je i nas​lu​ti​la ne​što, kao žena, o Ho​rem​he​bo​voj čež​nji za Ba​ke​ta​mon, sma​tra​la je kako može lako iz nje​go​vih mis​li is​tis​nu​ti tu ne​iskus​nu i oho​lu kra​ljev​nu. U Zlat​noj Kući je bila na​uči​la na laka osva​ja​nja i po​bje​de nad oni​ma koje je oda​bra​la ili pri​hva​ti​la, u vri​je​me dok je do​pu​šta​la mno​gi​ma plju​va​nje na fa​ra​onov le​žaj. No nje​na je lje​po​ta za​ka​za​la pri po​ku​ša​ju os​tav​lja​nja doj​ma na Ho​rem​he​ba. Gle​‐ 421

dao ju je hlad​no i re​kao: – Već sam do​volj​no bio po​te​zan po bla​tu i mu​lju, u ovo​me prok​le​tom gra​du... Zato ne​mam ni naj​ma​nju na​ka​nu upr​lja​ti se još i s to​bom, li​je​pa Ne​fer​ti​ti. Osim toga, mo​‐ ram svo​jim pi​sa​ri​ma ka​zi​va​ti u pero neke važ​ne po​ru​ke... Zato ne​mam vre​me​na za po​igra​va​nje s to​bom. Sve to mi je Ho​rem​heb is​pri​čao kas​ni​je. Pret​pos​tav​ljam kako je u svom ka​zi​va​nju, sa​svim ra​zum​lji​vo, sve is​ki​tio i pri​tom malo pre​tje​rao. Ali u svo​joj je os​no​vi pri​ča bila is​ti​ni​ta. Od toga je dana Ne​fer​ti​ti mr​zi​la Ho​rem​he​ba kraj​nje du​bo​kom straš​ću, te je po​du​‐ zi​ma​la sve kako bi ga poz​li​je​di​la i ocr​ni​la nje​gov ugled. U Tebi je pos​ta​la pri​ja​te​lji​com s Ba​ke​ta​mon, zbog čega će Ho​rem​heb te​ško pa​ti​ti, kako će se kas​ni​je po​ka​za​ti. Raz​bo​‐ ri​ti​je i pro​miš​lje​ni​je bi pos​tu​pio da je nije uvri​je​dio, te da je za​dr​žao nje​no pri​ja​telj​‐ stvo i bio pri​ja​zan pre​ma njoj u ža​los​ti... No Ho​rem​heb nije htio plju​nu​ti na le​žaj mr​tvo​ga fa​ra​ona. Jer, ma ko​li​ko se to či​ni​‐ lo neo​bič​nim, Ho​rem​heb je još uvi​jek lju​bio Eh​na​to​na. I to prem​da je za​po​vje​dio neka se nje​go​vo ime i lik uk​lo​ne iz svih nat​pi​sa, a Ato​nov hram u Tebi sru​ši. Kao do​kaz o toj lju​ba​vi pre​ma fa​ra​onu Eh​na​to​nu, mogu na​ves​ti kako je Ho​rem​heb svo​jim po​vjer​lji​vim lju​di​ma dao na​log neka ti​je​lo mr​tvo​ga fa​ra​ona po​ta​ji​ce pre​ne​su iz gro​ba u Ahe​ta​to​nu u onaj nje​go​ve maj​ke u Tebi. Uči​nio je to zato jer se htio osi​gu​ra​ti kako ti​je​lo mr​tvo​ga fa​ra​ona Eh​na​to​na ne bi palo u ruke sve​će​ni​ci​ma... Sve​će​ni​ci su, na​ime, že​lje​li spa​li​ti tru​plo Eh​na​to​na i pe​peo ra​su​ti u ri​je​ku. Ali sve se to do​go​di​lo mno​go kas​ni​je.

6 Čim je Eie pris​kr​bio Tu​tan​ka​mo​no​vu pri​vo​lu, po​hi​tao je pri​ku​pi​ti broj​ne bro​do​ve. U njih se ukr​ca​la ci​je​li fa​ra​ono​va obi​telj, sva pre​os​ta​la dvor​ska prat​nja ugled​ni​ka i dos​‐ to​jans​tve​ni​ka, pre​os​ta​li slu​ge i ro​bo​vi... Ahe​ta​ton je sada os​tao pot​pu​no na​pu​šten, osim bal​za​me​ra u Kući Mr​tvih. Oni su je​di​ni os​ta​li, pri​pre​ma​ju​ći ti​je​lo fa​ra​ona Eh​na​‐ to​na za vje​čan ži​vot. Po​s​ljed​nji sta​nov​ni​ci Ne​be​sko​ga Gra​da žur​no su utek​li, ni ne os​‐ vr​ću​ći se za so​bom. U Zlat​noj Kući je pri​bor za jelo i piće os​tao po sto​lo​vi​ma, a Tu​to​‐ ve igrač​ke le​ža​le su na​pu​šte​ne na podu, u vječ​noj igri po​gre​ba... Pus​tinj​ski su vje​tro​vi otvo​ri​li i iš​ču​pa​li re​bre​ni​ce i kap​ke na pa​la​ča​ma i ku​ća​ma Ne​be​sko​ga Gra​da... Kroz otvo​re​ne pro​zo​re i vra​ta na​di​rao je pi​je​sak i pa​dao po po​do​‐ vi​ma gdje su umjet​nič​ki pri​ka​za​ne sjaj​ne pat​ke još uvi​jek le​tje​le kroz vječ​no ze​len ro​‐ goz, a ša​re​ne ribe pli​va​le kroz vodu. Pus​ti​nja se vra​ti​la i po​nov​no za​po​sje​la ahe​ta​ton​‐ ske vr​to​ve. Rib​nja​ci su pre​sah​nu​li, pro​ko​pi za na​vod​nja​va​nje bili su za​tr​pa​ni, a voć​ke su se osu​ši​le. Bla​to od ko​jeg su bili na​prav​lje​ni zi​do​vi ko​li​ba se raz​mr​vi​lo, kro​vo​vi su 422

se uru​ši​li... Ci​je​li grad ras​pa​dao se u ru​še​vi​ne. Ša​ka​li su za​vi​ja​li kroz praz​ne dvo​ra​ne, ug​ni​jez​div​ši se na me​kim nat​kri​ve​nim leža-je​vi​ma... Tako je umi​rao Ne​be​ski Grad Ahe​ta​ton, jed​na​ko brzo kao što ga je fa​ra​on Eh​na​ton stvo​rio svo​jom vo​ljom, po​di​gav​‐ ši ga iz ni​če​ga. Ni​šta​vi​lu se sada vra​ćao... Te​ban​ci su se jako ve​se​li​li po​vrat​ku Amo​na i nas​tu​pu no​vo​ga fa​ra​ona. To​li​ko je ludo ljud​sko srce te uvi​jek iz nova po​la​že nade u bu​duć​nost. I ni​šta ne na​uči iz ra​ni​jih po​gre​ša​ka u proš​los​ti, vje​ru​ju​ći kako su​traš​nji​ca mora biti bo​lja od da​naš​nji​ce... Tako su se lju​di po​nov​no na​tis​nu​li duž Ces​te ov​no​va, že​le​ći poz​dra​vi​ti svo​ga no​vog fa​ra​‐ ona. Poz​dra​vi​ti ga us​kli​ci​ma ra​dos​ti i ba​ca​ju​ći cvi​je​će na nje​gov put. Svje​ti​na je is​pu​‐ ni​la i sve vr​to​ve s obje stra​ne Ces​te ov​no​va, gu​ra​la se na trgu pred hra​mom i u svim pre​dvor​ji​ma. A ako je net​ko, tih i mra​čan, sta​jao po stra​ni, Ho​rem​he​bo​vi i Eieovi voj​‐ ni​ci bi ga vr​š​ci​ma svo​jih ko​pa​lja brzo ura​zu​mi​li... U luci i če​t​vr​ti si​ro​maš​nih ru​še​vi​ne su se još uvi​jek pu​ši​le i di​mi​le. Tr​pak se dim di​zao iz njih, a ri​je​ka je vo​nja​la po krvi i mno​go​broj​nim le​ši​na​ma. Duž iz​bo​ja na kro​‐ vo​vi​ma hra​ma, vra​ne i str​vi​na​ri su is​te​za​li svo​je kr​va​ve vra​to​ve. No to​li​ko su se pre​‐ žde​ra​va​li, te nisu mo​gli od​le​tje​ti. Pre​žde​ra​li su se i kro​ko​di​li u ri​je​ci, te više nisu uda​‐ ra​li re​po​vi​ma već su ši​ro​ko ra​zjap​lje​nih gu​bi​ca le​ža​li po oba​la​ma, do​pu​šta​ju​ći ma​le​‐ nim pti​ca​ma neka iz​me​đu nji​ho​vih zubi klju​ca​ju i po​bi​ru os​tat​ke nji​ho​ve straš​ne goz​‐ be... Po​neg​dje se iz​me​đu ru​še​vi​na i pre​os​ta​lih zi​do​va kuća mo​glo vi​dje​ti us​tra​še​ne žene i dje​cu kako ruju i če​pr​ka​ju tra​že​ći os​tat​ke svog ku​ćans​tva, na mjes​ti​ma gdje su im ne​kad sta​ja​la obi​ta​va​li​šta. Si​ro​čad os​ta​la iza po​bi​je​nih ro​bo​va i no​sa​ča pra​ti​la je fa​ra​‐ ono​va boj​na kola i iz konj​sko​ga iz​me​ta če​pr​ka​la ne​pro​bav​lje​na zrna žita. Jer, ve​li​ka je glad tih dana vla​da​la u Tebi! Ja, Si​nu​he, ho​dao sam ga​to​vi​ma... Još su uvi​jek smr​dje​li po usi​re​noj krvi. Gle​dao sam praz​ne ko​še​ve i ne​is​to​va​re​ne bro​do​ve, os​vr​tao se put ru​še​vi​na “Kro​ko​di​lo​va repa”, te mis​lio na Me​rit i ma​le​no​ga Tota, koji su umr​li zbog Ato​na i moga lu​di​la.. Ko​ra​ci su me odve​li do ru​še​vi​na “Kro​ko​di​lo​va repa”, te sam se sje​tio Me​ri​ti​nih ri​je​‐ či: “Ja sam, po sve​mu su​de​ći, tek po​kri​vač tvo​joj usam​lje​nos​ti. A mo​žda i samo tvo​ja is​tro​še​na pros​tir​ka...” Pred moje je oči is​kr​s​nu​la i sli​ka ma​le​no​ga Tota, koji je bio moj sin, a ja to ni​sam tada znao... Vi​dio sam ga s nje​go​vim okru​glim obraš​či​ći​ma i vit​kim udo​vi​ma, koji su bili tako dje​ti​nje glat​ki, kad bi me za​gr​lio oko vra​ta i po​lo​žio svoj obraz uz moj. S opo​rim vo​njem dima u nos​ni​ca​ma kro​čio sam kroz pra​ši​nu luke, gle​‐ da​ju​ći pred so​bom kop​ljem pro​bo​de​no Me​ri​ti​no ti​je​lo, kao i To​tov okr​vav​lje​ni no​sić te nje​go​vu ko​vr​ča​vu kosu sli​jep​lje​nu krv​lju. Sve se to le​lu​ja​lo u pri​vi​đe​nju pred mo​jim oči​ma, te sam raz​miš​ljao kako je fa​ra​on Eh​na​ton imao laku i brzu smrt. Raz​miš​ljao sam i kako na svi​je​tu ni​šta nije straš​ni​je od sa​nja fa​ra​ona, jer je sje​me koje oni siju tek krv i smrt. A tim se sno​vi​ma na kon​cu ra​du​ju samo vra​ne, str​vi​na​ri i kro​ko​di​li... Tako sam raz​miš​ljao, ho​da​ju​ći po opus​to​še​noj i za​pu​šte​noj luč​koj če​t​vr​ti. Do mo​jih su uši​ju tada iz da​lji​ne do​pr​li ra​dos​ni pok​li​či svje​ti​ne. To su poz​drav​lja​li fa​ra​ona Tu​‐ 423

tan​ka​mo​na, u svo​joj za​blu​di kako će taj sme​te​ni dje​čak, ko​jem se mis​li vrte samo oko li​je​po​ga gro​ba, is​ko​ri​je​ni​ti ne​prav​du te vra​ti​ti mir i bla​gos​ta​nje zem​lji Ke​met. Lu​tao sam tako, kamo bi me god noge po​ni​je​le, bez ne​ko​ga ci​lja. Bio sam svjes​tan kako sam po​nov​no sam, a moja krv pre​li​ve​na u Tota usah​nu​la je bez plo​da, te se ni​‐ kad više neće vra​ti​ti... Ni​sam ga​jio više ni​kak​ve nade u vje​čan ži​vot i be​s​mrt​nost. Smrt mi je više na​li​ko​va​la od​mo​ru i snu, te to​pli​ni žare u zim​skoj noći. Eh​na​to​nov bog op​ljač​kao mi je sve moje nade i svu moju ra​dost. Tako sam znao, svi bo​go​vi obi​‐ ta​va​ju u tam​nim ku​ća​ma, iz ko​jih nema po​vrat​ka... Fa​ra​on Eh​na​ton je is​pio smrt iz mo​jih ruku, ali to mi nije pru​ža​lo utje​he, jer je za​jed​no sa smr​ću is​pio i za​bo​rav pun mi​lo​sr​đa i sa​mi​los​ti. A ja sam još ži​vio i ni​sam mo​gao za​bo​ra​vi​ti! Srce mi je spa​li​la gor​či​na, te sam bio ogor​čen na sve lju​de. A po​se​bi​ce na svje​ti​nu koja je upra​vo tada ur​la​la pred hra​mom na​lik na sto​ku. Nje​na je is​kus​tva nisu baš ni​čem po​uči​la, te je bila jed​na​ko luda i na​iv​na kao i ra​ni​je... Uti​sak ko​jeg su os​tav​lja​le ru​še​vi​ne u luci bio je kraj​nje ža​los​tan i pun smrt​no​ga daha. Iz go​mi​le praz​nih ko​še​va pre​da mnom iz​dvo​ji​la se tada ne​kak​va ljud​ska pri​li​ka, te na ru​ka​ma i ko​lje​ni​ma do​pu​za​la pred mene. Bio je to ne​ka​kav oma​len i mr​šav mu​‐ ška​rac... Udo​vi su mu bili is​kriv​lje​ni, što je oči​to bila po​s​lje​di​ca po​manj​ka​nja hra​ne još u dje​tinj​stvu. Po​cr​nje​lim je je​zi​kom ov​la​žio usta, div​lje me osmo​trio i re​kao: – Nisi li ti Si​nu​he, koji je na​ro​du di​je​lio kruh, te pri​tom go​vo​rio: “To je Ato​nov kruh. Uz​mi​te i je​di​te u nje​go​vo ime!” Ako je tome tako, daj mi sada, u ime svih bo​go​‐ va pod​zem​lja, ko​ma​dić kru​ha! Već se ci​je​lu vječ​nost, ni sam ne znam više ko​li​ko dana, skri​vam pred oči​ma stra​ža​ra i op​hod​nji, ne usu​đu​ju​ći se ni do ri​je​ke, kako bih se na​‐ pio vode... Tako ti svih bo​go​va pod​zem​lja, daj mi sada ko​ma​dić kru​ha! Sli​na mi se pot​pu​no osu​ši​la, a tr​buh mi je ze​len po​put tra​ve. Ali ja mu ni​sam mo​gao dati kru​ha, jer ga ni​sam imao. No on ga nije ni oče​ki​vao... Htio mi se u svom ogor​če​nju tek mrač​no na​ru​ga​ti. – Imao sam kuću – do​dao je. – i prem​da je bila bi​jed​na i smr​dje​la po gnji​lim ri​ba​‐ ma, bila je moja. Imao sam i ženu, te prem​da je bila ruž​na i is​crp​lje​na od te​ško​ga rada i ne​ima​šti​ne, bila je moja. Imao sam i dje​ce, te prem​da su pa​ti​la pred mo​jim oči​ma, bila su moja... Gdje su sada moja kuća, moja žena, moja dje​ca? Tvoj bog mi ih je odu​‐ zeo, Si​nu​he! Aton, koji ra​za​ra i uni​šta​va sve, uzeo mi ih je! A meni je os​ta​lo tek bla​to u ru​ka​ma. I umri​jet ću usko​ro... Ali ne ža​lim. Sjeo je do mo​jih nogu, stis​nuo pes​ti po​vrh na​puh​nu​to​ga tr​bu​ha i groz​ni​ča​vo ša​pu​‐ tao: – Mo​žda je ta naša igra bila vri​jed​na svo​je ci​je​ne, Si​nu​he! Prem​da su moji dru​go​vi pali i prem​da ću i ja usko​ro umri​je​ti. Mo​žda će us​po​me​na na nas pre​ži​vje​ti, u us​ti​ma lju​di. Mo​žda us​po​me​na na nas os​ta​ne i u sr​ci​ma onih koji mo​ra​ju ra​di​ti svo​jim ru​ka​‐ ma i oku​si​ti ba​ti​nu. Mo​žda će nas se sje​ća​ti i onda kad Ato​no​vo ime bude dav​no za​‐ bo​rav​lje​no, a prok​le​to ime tvog fa​ra​ona bude uk​lo​nje​no sa svih nat​pi​sa. Mo​žda će neka tam​na us​po​me​na na nas os​ta​ti u srcu puka, te će dje​ca već s gor​kim ma​te​ri​njim 424

mli​je​kom usi​sa​ti sve što nji​ho​vi ro​di​te​lji zna​ju o nama... Pa će tako uči​ti na na​šim po​‐ gre​ška​ma. Tako će zna​ti: iz​me​đu čo​vje​ka i čo​vje​ka nema raz​li​ke, koža bo​ga​ta​ša i od​‐ lič​ni​ka jed​na​ko se lako otva​ra kad je za​pa​raš no​žem, a krv je uvi​jek ista krv, bez ob​zi​‐ ra teče li iz glad​no​ga ili iz za​do​volj​nog srca. Znat će, rob i si​ro​mah ne mogu se po​uz​‐ da​ti i os​lo​ni​ti na fa​ra​ona, ni na kra​lje​ve li​ječ​ni​ke, ni na za​ko​ne i obe​ća​nja od​lič​ni​ka. Mogu se os​lo​ni​ti samo i je​di​no na svo​ju sna​gu i na moć svo​jih šaka, te će sami stva​ra​‐ ti svo​je za​ko​ne. Tko nije s nji​ma, pro​tiv njih je! Tu nema mi​lo​sr​đa, a ni raz​li​ke među lju​di​ma. Ni ti, Si​nu​he, nisi u svo​me srcu bio s nama! Zato si bio pro​tiv nas, prem​da si nam da​vao kru​ha i zbu​nju​ju​ći go​vo​rio o fa​ra​ono​vo​me Ato​nu. Svi su bo​go​vi jed​na​ki, a isto tako i svi fa​ra​oni i svi od​lič​ni​ci, prem​da to ne žele priz​na​ti. To ka​žem ja, Meti, čis​‐ tač riba! I ne ka​jem se zbog svo​jih ri​je​či, jer ću usko​ro umri​je​ti, pa će mi tru​plo ba​ci​ti u ri​je​ku. Ne​što će ipak os​ta​ti iza mene na zem​lji! Ži​vjet ću u ne​mir​nim sr​ci​ma ro​bo​va, u taj​nom žaru nji​ho​vih oči​ju i u gor​kom ma​te​ri​njem mli​je​ku, kak​vo sišu sva dje​ca si​‐ ro​ma​ha! Ja, čis​tač riba Meti, bit ću kva​sac kad se bude pek​lo po​s​ljed​nje ve​li​ko ti​jes​to! Nje​go​ve groz​ni​ča​ve oči bu​lji​le su u mene, a svo​jim ru​ka​ma pu​nim oži​lja​ka obu​‐ hva​tio mi je ko​lje​na. Pao sam u pra​ši​nu, no le​že​ći sam po​di​gao ruke i re​kao: – Čis​ta​ču riba, Meti! Vi​dim, pod svo​jim kr​pa​ma skri​vaš nož. Ubij me, ako mis​liš da sam kriv! Ubij me, Meti, jer sam sit svo​jih sa​nja i ni​kak​ve ra​dos​ti više nema za mene na ovo​me svi​je​tu! Ubij me, ako ti to može umi​ri​ti srce! Dru​ge us​lu​ge više ti ne mogu pru​ži​ti... Iz​vu​kao je ri​bar​ski nož iza po​ja​sa, is​pi​tao mu vrh i oš​tri​cu na svo​joj žu​lje​vi​toj ruci... A za​tim me je po​gle​dao. Oči su mu se za​mu​ti​le, od​ba​cio je nož i re​kao: – Sad shva​ćam... Sva​ko je ubi​ja​nje be​sko​ris​no i uza​lud​no. Time baš ni​šta ne pos​ti​‐ že​mo, jer nož jed​na​ko do​hva​ti i ne​duž​ne i kri​ve. Ne, Si​nu​he! Za​bo​ra​vi na moje ri​je​či i opros​ti mi moju pa​kost! Jer, tko ubo​de no​žem dru​gog čo​vje​ka, ubo je svo​ga bra​ta. Mo​‐ žda smo to mi si​ro​ma​si i ro​bo​vi zna​li u svo​me srcu i zato ni​smo mo​gli ubi​ja​ti... Mo​žda smo baš zato mi pra​vi po​bjed​ni​ci, a po​bi​je​đe​ni su oni koji su nam odu​ze​li ži​vo​te i sve što smo ima​li. I to zato jer su sami pri​tom naj​vi​še iz​gu​bi​li. Mo​žda će, Si​nu​he, bra​te moj, sva​nu​ti je​dan​put dan kada će čo​vjek vi​dje​ti bra​ta u dru​go​me čo​vje​ku, te se lju​di više neće me​đu​sob​no ubi​ja​ti. Neka do tada moje suze budu na​s​ljed​stvo, koje os​tav​‐ ljam svo​joj bra​ći! Neka Me​ti​je​ve suze pos​li​je nje​go​ve smr​ti pro​ka​pa​ju u sa​nje si​ro​ma​‐ ha i ro​bo​va! Neka maj​ke, uz moje suze, us​pav​lju​ju svo​ju dje​cu! Neka moj plač vječ​no odje​ku​je iz buke mlin​sko​ga ka​me​nja. Tako će svi, koji za​ču​ju moj plač kako im odje​‐ ku​je u srcu, pro​na​la​zi​ti oko sebe svo​ju bra​ću! Po​mi​lo​vao me žu​lje​vi​tim ru​ka​ma po obra​zu. Iz oči​ju su mu tek​le vru​će suze, koje su pa​da​le na moje ruke, a oštar vonj čis​ta​ča riba is​pu​nja​vao mi je nos​ni​ce. Re​kao je: – Pođi, bra​te Si​nu​he! Pođi, kako te ne bi za​tek​li stra​ža​ri. Mo​gao bi zbog mene ima​ti ne​pri​li​ka. Pođi! I neka te na sva​kom ko​ra​ku pra​te moje suze, sve dok ti ne otvo​re oči, te poč​neš na sve gle​da​ti na isti na​čin kao i ja. I tada će ti moje suze biti dra​go​cje​ni​je od bi​ser​ja i dra​go​ga ka​me​nja! A ovo​ga tre​nut​ka ja ne pla​čem sam. Sa mnom pla​ču po​‐ 425

ni​že​ni i uvri​je​đe​ni svih vre​me​na. Moje su suze is​to​dob​no suze ogrom​no​ga mnoš​tva lju​di. Zem​lja od tih suza sta​ri i do​bi​va bore. Voda koja teče u ri​je​ci po​ti​če od onih koji su ži​vje​li pri​je nas, a voda koja kiši u tu​đim zem​lja​ma su suze onih koji će biti ro​đe​ni pos​li​je nas... Sad, Si​nu​he, sad kad sve znaš, više ne​ćeš biti osam​ljen. Pao je pre​da mnom na zem​lju... Nje​go​vi is​kriv​lje​ni i zgr​če​ni pr​sti gre​bli su po pra​‐ ši​ni oba​le, a suze su pos​ta​ja​le na​lik si​vim bi​se​ri​ma na​kon što bi pale na tlo i odje​nu​le se si​vim pra​hom. Ali ja ga ni​sam shva​ćao, prem​da sam bio pri​pra​van umri​je​ti od nje​go​ve ruke, ne bra​ne​ći se. Zato sam po​bje​gao, te pla​štom obri​sao ruke još mo​kre od nje​go​vih suza. Ali u nos​ni​ca​ma sam još dugo osje​ćao nje​gov vonj. Ipak sam za​bo​ra​vio na nje​ga, jer mi je srce bilo pro​že​to gor​či​nom. Mis​lio sam, moja su sa​mo​ća i ža​lost veći od sa​mo​će i ža​los​ti dru​gih lju​di. Ne​s​vjes​no sam se upu​tio pre​ma kući koja je ne​koć pri​pa​da​la lje​va​ču ba​kra... Sre​tao sam pre​pla​še​nu dje​cu, koja bi se skri​va​la kad bih na​išao. Na​ila​zio sam i na žene, koje su ko​pa​le po hr​pa​ma kr​ho​ti​na tra​že​ći svo​je lon​ce i vr​če​ve... Skri​va​le su lice kad bi me ugle​da​le. Va​tra je uni​šti​la moj dom. Zi​do​vi su još sta​ja​li, po​cr​nje​li od čađe. Je​zer​ce u vrtu je pre​sah​nu​lo, a de​be​le gra​ne si​ko​mo​re bile su sa​svim crne i bez liš​ća... Ali je među ru​še​‐ vi​na​ma sta​jao zak​lon od ne​ko​li​ko da​sa​ka, a pod njim i vrč za vodu! Pred mene je iz​aš​‐ la Muti! Še​pa​la je zbog broj​nih oz​lje​da, a si​je​da joj je kosa bila puna zem​lje i pra​ši​ne... Po​mis​liv​ši u pra​vi mah kao to vi​dim njen Ka, upla​še​no sam us​tuk​nuo. No ona se nak​‐ lo​ni​la pre​da mnom, na svo​jim uz​drh​ta​lim ko​lje​ni​ma i rek​la, u gor​koj po​ru​zi: – Bla​gos​lov​ljen neka je dan, koji do​no​si moga gos​po​da​ra domu! Više nije mo​gla is​tis​nu​ti. Glas joj je za​gu​ši​la gor​či​na. Spus​tiv​ši se u ču​čanj, skri​la je lice u svo​je dla​no​ve... Nje​no mr​ša​vo ti​je​lo ima​lo je broj​ne oz​lje​de od uda​ra​ca Amo​no​‐ vih ro​go​va... Ali su rane već za​ras​ta​le. Zato im nije bila po​treb​na ni nje​ga niti moja po​moć. Ipak sam je pre​gle​dao, una​toč nje​nom pri​go​va​ra​nju. – Gdje je Kap​tah? – upi​tao sam. – Kap​tah je mr​tav – od​go​vo​ri​la je. – Kako sam do​ču​la, ubi​li su ga ro​bo​vi, doz​nav​ši da ih je iz​dao i od​nio vina Pe​pi​ta​mo​no​vim lju​di​ma. Ni​sam joj vje​ro​vao, jer sam znao: Kap​tah ne može umri​je​ti! Ma što se zbi​lo, Kap​‐ tah će pre​ži​vje​ti i ono naj​go​re! Zato sam se čak i na​smi​jao. – Si​gur​no ti je lako i ugod​no, smi​ja​ti se sada, Si​nu​he! – po​vi​ka​la je Muti, raz​lju​će​‐ na što sum​njam u nje​ne ri​je​či. – Sada, na​kon što si mo​gao vi​dje​ti po​bje​du svo​ga Ato​‐ na! Vi ste mu​škar​ci uis​ti​nu svi isti. Svo zlo na svi​je​tu do​la​zi od mu​ška​ra​ca, jer oni ni​‐ kad ne odras​tu. Oni os​ta​ju dje​ča​ci​ma! Ba​ca​ju ka​me​nje jed​ni na dru​ge, uda​ra​ju je​dan dru​go​ga ba​ti​na​ma, te je​dan dru​go​me raz​bi​ja​ju no​se​ve!... A naj​vi​še ih ushi​ću​je na​no​še​‐ nje boli i tuge oni​ma koji ih vole i koji im žele do​bro. Zar ti ni​sam odu​vi​jek že​lje​la naj​bo​lje, Si​nu​he? I kako sam na​gra​đe​na za to? Še​pa​va noga, rane po ci​je​lo​me ti​je​lu, te ša​či​ca pljes​ni​vo​ga ječ​ma za kašu! Ali te ne kri​vim zbog mo​jih ne​vo​lja, nego te kri​vim 426

zbog Me​rit! Ona je bila da​le​ko pre​do​bra za tebe, jer si mu​ška​rac. A ti si je svjes​no i s odre​đe​nom na​ka​nom pos​lao u smrt, tako ne​po​gre​ši​vo kao da si joj sam za​bio nož u srce. Is​pla​ka​la sam oči i zbog ma​lo​ga Tota, koji mi je bio po​put vlas​ti​to​ga sina i ko​jem sam pek​la med​ne ko​la​či​će, že​le​ći bla​goš​ću ukro​ti​ti nje​go​vu div​lju mu​šku pri​ro​du. No što je tebe bri​ga za sve to! Do​la​ziš amo pri​je​tvor​no, iz​gre​ba​na lica i na​kon što si ra​suo svo bo​gat​stvo i ime​tak. Do​la​ziš ot​po​či​nu​ti pod kro​vom koji sam ja po​di​gla s to​li​ko muke i po​te​ško​ća, do​la​ziš da bih te na​hra​ni​la! Sprem​na sam se ok​la​di​ti u ve​lik no​vac, kako ćeš još pri​je ju​tra cvi​lje​ti za pi​vom, a uju​tro me tući ba​ti​nom jer ti ne slu​žim do​‐ volj​no rev​no... Tje​rat ćeš me neka ra​dim za tebe, dok ćeš ti le​ža​ti bes​pos​le​no na svo​joj li​je​noj koži. Jer tak​va je na​rav mu​ška​ra​ca! Ali se tome ni malo ne ču​dim. Na sve sam se već pri​uči​‐ la, pa me baš ni​šta što bu​deš uči​nio, više ne može ine​na​di​ti... Tako me je oba​si​pa​la jet​kim po​gr​da​ma, ne raz​miš​lja​ju​ći mno​go. Ali sam bio ga​nut, jer je sve to zvu​ča​lo i dje​lo​va​lo to​li​ko do​ma​će... To me pod​sje​ti​lo na Kipu i Me​rit.... A i na Muti i Me​rit, na nji​hov meni neo​bjaš​njiv od​nos za koji ni​kad ni​sam znao gdje se na​la​zi u ras​po​nu iz​me​đu lju​ba​vi i mrž​nje. Na to pri​sje​ća​nje moje je srce po​to​pi​la to​li​‐ ko ne​iz​mjer​na tuga, te su mi suze sta​le liti iz oči​ju. Vi​djev​ši to, Muti se sva sme​la i rek​la: – Pre​do​bro znaš, Si​nu​he, ti usi​ja​na gla​vo, kako svo​jim ri​je​či​ma ne mis​lim ni​šta zlo. Go​vo​rim tako samo zato jer te že​lim po​uči​ti. Sa​ču​va​la sam još jed​nu pre​gršt žita, te ću ga sm​lje​ti i pri​re​di​ti do​bru kašu. Pri​pre​mit ću ti i le​žaj od suhe ro​go​ži​ne. Mo​žda ćeš usko​ro moći po​če​ti ra​di​ti kao li​ječ​nik, pa ćemo ima​ti od čega ži​vje​ti... Ali ne bri​ni zbog toga, jer sam naš​la pos​la u ku​ća​ma bo​ga​tih. Za njih pe​rem rub​lje. Tamo je mno​‐ go za​kr​vav​lje​ne odje​će, pa uvi​jek ne​što za​ra​dim. Što više, mis​lim kako mogu po​su​di​ti i vrč piva u kući nas​la​de, gdje su smjes​ti​li voj​ni​ke. Tako ćeš ima​ti čime ra​zve​se​li​ti srce. Zbog nje​nih ri​je​či sam se pos​ti​dio suza. Pri​brao sam se i re​kao joj: – Ni​sam do​šao amo, kako bih ti bio na te​ret, Muti. Usko​ro od​la​zim i mo​žda se dugo i čak ni​kad više neću vra​ti​ti. Tek zato sam, pred od​la​zak, htio još je​dan​put vi​dje​‐ ti kuću u ko​joj sam bio sre​tan, još je​dan​put po​mi​lo​va​ti hra​pa​vu koru si​ko​mo​re, još je​‐ dan​put do​ta​ći prag ko​jeg su is​tro​ši​le sto​pe Me​rit i ma​lo​ga Tota. Ne bri​ni se zbog mene, Muti! I ne mogu jes​ti tvo​je žito, jer znam ko​li​ko je ve​li​ka osku​di​ca u Tebi. Pos​‐ lat ću ti malo sre​bra, bu​dem li što pris​kr​bio, kako bi se mo​gla sna​ći za vri​je​me moga iz​bi​va​nja. A za tvo​je te ri​je​či bla​go​si​ljam, kao da mi ih je upu​ti​la vlas​ti​ta maj​ka... Jer ti si vrlo do​bra i ple​me​ni​ta žena, prem​da ti je​zik po​ne​kad uba​da po​put osi​nje​ga žal​ca! Muti je na to za​je​ca​la i otr​la si nos nad​la​ni​com svo​je gru​be ruke. I nije mi do​pus​ti​‐ la oti​ći, nego je pot​pa​li​la va​tru i pri​pre​mi​la mi objed iz svo​jih mr​ša​vih za​li​ha. Mo​rao sam jes​ti kako je ne bih poz​li​je​dio, prem​da mi je sva​ki za​lo​gaj za​pi​njao u grlu. Muti me je pri​tom pro​ma​tra​la, te je ki​ma​ju​ći gla​vom pro​mr​si​la: – Jedi, Si​nu​he! Jedi, ti tvr​do​gla​vi čo​vje​če, prem​da je žito pljes​ni​vo i jelo od​vrat​no, 427

te ga se go​to​vo ne može pro​gu​ta​ti. Ali ne znam, što mi je da​nas! Je​dva sam za​pa​li​la va​tru, a kruh mi je pun pe​pe​la. Jedi, Si​nu​he! Do​bar objed li​je​či sva​ku ža​lost, kri​je​pi ti​‐ je​lo i ra​zve​se​lju​je srce. Na​kon što je čo​vjek is​pla​kao mno​go suza i osje​ća se osam​lje​‐ nim, nema ni​šta bo​lje​ga od do​bra jela. Znam, opet ćeš ot​pu​to​va​ti. Pret​pos​tav​ljam te ćeš pri​tom po​sr​lja​ti svo​jom lu​dom gla​vom u sve mre​že i zam​ke koje će ti se naći na putu. No gle​de toga ne mogu uči​ni​ti ni​šta niti ti pri​tom po​mo​ći. A ne mogu te ni spri​‐ je​či​ti u tvo​jim na​ka​na​ma. Jedi zato, Si​nu​he, okri​je​pi se! I vra​ti se... Ja ću te vjer​no če​‐ ka​ti, gos​po​da​ru. Bla​gos​lo​vit ću dan tvo​ga do​la​ska, kada se vra​tiš. I ne bri​ni zbog mene, bez ob​zi​ra što oči​to više ne​maš sre​bra, na​kon što si svo svo​je bo​gat​stvo spi​skao na kruh za si​ro​ma​he i ro​bo​ve, koji te zbog toga nisu sla​vi​li nego se čak iz​ru​gi​va​li tvo​‐ joj lu​dos​ti. Ne bri​ni za mene! Je​sam sta​ra, i še​pam, ali vrlo sam ži​la​va... Pris​kr​bit ću si kru​ha pra​njem i pe​če​njem, dok je god ba​rem ne​što žita u Tebi. No vra​ti se, gos​po​da​ru, to je naj​važ​ni​je... Sje​dio sam na ru​še​vi​na​ma svo​je kuće, sve dok nije pao mrak. Mu​ti​na je va​tra ba​ca​‐ la usam​ljen sjaj u ča​đa​vu tamu. Ali to mi je bio je​di​ni dom ko​jeg sam još imao. Zato sam gla​dio hra​pa​vo sta​blo si​ko​mo​re i iz​li​za​ni ka​men pra​ga... Raz​miš​ljao sam kako se si​gur​no više ni​kad neću vra​ti​ti. Mi​lu​ju​ći koš​ča​tu i ma​te​rin​sku ruku Muti, re​kao sam sebi sa​mo​me: “Uis​ti​nu je naj​bo​lje, ako se ni​kad ne vra​tim. Ta oni​ma koji su me lju​bi​li do​no​sio sam je​di​no tugu i zlu sre​ću. Bilo bi zbog toga naj​bo​lje da sam ži​vio i umro sam. Sam i usam​ljen, kao što sam bio i one noći moga ro​đe​nja, kad me je ri​je​ka do​ni​‐ je​la niz ma​ti​cu, u čunu od ro​go​za, is​ple​te​no​me pti​čar​skim uz​lo​vi​ma i oma​za​nom smo​‐ lom.” Tada su se i zvi​jez​de upa​li​le. Stra​ža​ri su po​če​li uda​ra​ti dr​š​ci​ma ko​pa​lja o svo​je šti​‐ to​ve, smje​ra​ju​ći time za​pla​ši​ti lju​de po raz​ru​še​nim uli​ca​ma luč​ke če​t​vr​ti. Tada sam se opros​tio od Muti i na​pus​tio neg​daš​nju kuću lje​va​ča ba​kra, te još je​dan​put po​šao u fa​‐ ra​ono​vu Zlat​nu Kuću. Ko​ra​ča​ju​ći uli​ca​ma, pre​ma oba​li ri​je​ke, opa​zio sam kako se nebo po​vrh Tebe po​nov​no žari cr​ve​ni​lom, a svje​tilj​ke iz ve​li​kih uli​ca ra​skoš​no su sja​‐ le. Iz sre​di​šta gra​da do​pi​ra​li su stras​tve​ni zvu​ci glaz​ba​la. Jer to je bila noć Tu​tan​ka​mo​‐ no​va stu​pa​nja na pri​jes​to​lje, pa je Teba ra​skoš​no sla​vi​la nje​go​vo us​to​li​če​nje.

7 Te su iste noći sve​će​ni​ci vrlo mar​lji​vo i gor​lji​vo ra​di​li u hra​mu bo​ži​ce rata Sah​met. Čis​ti​li su tra​vu iz​ras​lu iz​me​đu ka​me​nih plo​ča i pos​ta​vi​li na sta​ro mjes​to kip La​vo​gla​‐ ve. Odi​je​va​li su je u cr​ve​ne ha​lje i ure​si​li je zna​kov​ljem rata, ra​za​ra​nja i pus​to​še​nja. Jer, kad je Eie okru​nio Tu​tan​ka​mo​na kru​na​ma oba kra​ljev​s​tva, bi​je​lom kru​nom i cr​ve​‐ nom kru​nom, lo​po​čo​vom i pa​pi​ru​so​vom, re​kao je Ho​rem​he​bu: – Nas​tu​pio je tvoj tren, Sine So​ko​la! Za​po​vi​je​di, nek za​je​če ro​go​vi i obja​ve rat! I 428

neka krv po​te​če zem​ljom Ke​met, po​put oluj​no​ga obla​ka i vala koji pro​čiš​ća​va, kako bi sve pos​ta​lo kao pri​je i na​rod za​bo​ra​vio na laž​no​ga fa​ra​ona! Slje​de​će​ga dana, Ho​rem​heb je iz​dao na​log: neka se ro​go​vi ogla​se na ras​križ​ji​ma uli​ca. U to isto vri​je​me, fa​ra​on Tu​tan​ka​mon se u Zlat​noj Kući igrao sa svo​jim lut​ka​ma po​gre​ba, u druš​tvu svo​je kra​ljev​ske su​pru​ge An​he​se​na​ton. A is​to​dob​no su i sve​će​ni​ci Amo​na, opi​je​ni vlaš​ću, pa​li​li ta​mjan u ve​li​ko​me hra​mu i prok​li​nja​li ime fa​ra​ona Eh​‐ na​to​na u samu vječ​nost. Na ve​li​ča​jan zvuk ro​go​va ra​zja​pi​le su se dve​ri Sah​me​ti​na hra​ma, u su​sret Ho​rem​‐ he​bu koji je stu​pao na čelu pro​bra​nih četa, vo​de​ći ih sla​vo​do​bit​no duž Ces​te ov​no​va. Do​la​zi​li su pri​ni​je​ti žr​tvu Sah​met, la​vo​gla​voj bo​ži​ci rata, ko​joj su pri​seg​nu​li pre​da​nost i vjer​nost na vi​je​ke vje​ko​va, ne ma​re​ći za na​po​re i te​go​be. Sve​će​ni​ci su ta​ko​đer bili za​do​volj​ni, jer su dli​je​ta ka​me​no​re​za​ca za sva vre​me​na iz​‐ bri​sa​la prok​le​to ime fa​ra​ona Eh​na​to​na sa svih nat​pi​sa u hra​mo​vi​ma, pa​la​ča​ma i gro​‐ bo​vi​ma, kako bi lju​di za​bo​ra​vi​li na nje​go​vu us​po​me​nu. No​vom fa​ra​onu Tu​tan​ka​mo​nu že​lja je ta​ko​đer bila is​pu​nje​na. Kra​lje​vi su se gra​di​‐ te​lji već sa​vje​to​va​li o mjes​tu gdje će mu sa​gra​di​ti ve​li​ča​jan grob. Eie je, isto tako, os​‐ tva​rio svo​je že​lje. Sje​dio je fa​ra​onu s des​na, te vla​dao i uprav​ljao Egip​tom. Od​lu​či​vao je o po​re​zi​ma, pra​vo​su​đu i da​ro​vi​ma, o od​li​ko​va​nji​ma i fa​ra​ono​vim po​lji​ma. Pre​os​ta​la je još za​do​volj​šti​na Ho​rem​he​bu, te su i nje​go​vi zah​tje​vi ta​ko​đer tre​ba​li biti is​pu​nje​ni. Sli​je​dio sam ga u hram bo​ži​ce Sah​met, jer je po​že​lio pri​ka​za​ti mi se u svoj ve​li​či​ni svo​je moći. Na​ime, uis​ti​nu je do​če​kao svoj dan. Mo​gao je po​ves​ti rat za ko​jeg je ra​dio i splet​ka​rio ci​je​lo​ga svog ži​vo​ta! Nje​mu u pri​log tre​ba ipak reći, u tom je tre​nu svo​jeg slav​lja prez​reo sav vanj​ski sjaj. Smje​rao je os​ta​vi​ti uti​sak na na​rod jed​nos​tav​noš​ću svo​ga dr​ža​nja i po​ja​ve. Zato se put hra​ma vo​zio na te​škim, obič​nim boj​nim ko​li​ma. Gla​ve ko​nja koji su vuk​li nje​‐ go​va kola nisu re​si​le per​ja​ni​ce, a na upo​na​ma ko​ta​ča nije se sja​lo ni​kak​vo zla​to. Umjes​to toga, brit​ke su ba​kre​ne kose sjek​le zrak s obje stra​ne kola. Sli​je​di​li su ga ba​‐ ca​či kop​lja svr​sta​ni u po​rav​na​te re​do​ve, a za nji​ma laki stri​jel​ci. Jed​no​li​čan tu​tanj nji​‐ ho​vih bo​sih ta​ba​na o ka​me​ne plo​če Ces​te ov​no​va bio je du​bok i pos​to​jan po​put hu​ča​‐ nja ve​li​čaj​no​ga mora. Sve je to pra​ti​lo bub​nja​nje Cr​na​ca, koji su uda​ra​li u bub​nje​ve iz​ra​đe​ne od ljud​ske kože... Na​rod je u muku i pres​trav​lje​no pro​ma​trao sta​men i mo​ćan lik koji se uz​di​zao na boj​nim ko​li​ma, te na​dvi​si​vao sve gla​ve. Na isti su na​čin zu​ri​li u nje​go​ve čete, koje su odi​sa​le zdrav​ljem i krep​koš​ću, prem​da je ci​je​la zem​lja is​to​dob​no pa​ti​la od te​ške ne​‐ ima​šti​ne... Bez i naj​ma​nje​ga gla​sa i ri​je​či pro​ma​tra​li su taj nas​tup, kao da se pos​li​je noć​nih sve​ča​nos​ti i opi​je​nos​ti ipak u nji​ma budi sum​nja kako nji​ho​ve pra​ve pat​nje sada tek po​či​nju. Zato su sli​je​di​li po​vor​ku mu​kom, bez i jed​ne ri​je​či... Ho​rem​heb se za​us​ta​vio pred hra​mom bo​ži​ce Sah​met. Is​tu​pio je iz svo​jih boj​nih kola i ušao, u prat​nji svo​jih za​po​vjed​ni​ka i čas​ni​ka. Sve​će​ni​ci su mu doš​li u su​sret, ruku i odo​ra po​pr​ska​nih svje​žom krv​lju i po​ve​li ga do kipa La​vo​gla​ve. Bo​ži​ca je bila 429

odje​ve​na u cr​ve​no ruho, nav​la​že​no svje​žom krv​lju pri​kup​lje​nom od žr​tvi, te se tka​nje ti​jes​no pri​pi​lo uz nje​no ti​je​lo. A is​pod nje​ne ha​lje po​nos​no su se is​ti​ca​le ka​me​ne doj​‐ ke, s ko​jih je još ka​pa​la krv. U su​mra​čju hra​ma pri​vid​no se nje​na div​lja lav​lja gla​va po​mi​ca​la, a nje​ne oči od dra​gu​lja kao da su zu​ri​le do​lje po​put ži​vih, iz​rav​no u Ho​rem​‐ he​ba koji je u svo​jim ru​ka​ma dro​bio još to​pla srca sa žr​tve​ni​ka i pri​tom mo​lio bo​ži​cu za po​bje​du. Sve​će​ni​ci su po​ska​ki​va​li oko nje​ga, u ve​se​lju, bo​du​ći se me​đu​sob​no svo​jim no​že​vi​‐ ma... U zbo​ru su iz​vi​ki​va​li: – Vra​ti se kao po​bjed​nik, Ho​rem​heb, Sine So​ko​la! Vra​ti se kao po​bjed​nik, pa će bo​‐ ži​ca živa sići k tebi i za​gr​li​ti te svo​jom na​goš​ću! Ho​rem​heb nije do​pus​tio da to po​ska​ki​va​nje i vika sve​će​ni​ka po​mu​te nje​go​vu pri​‐ bra​nost. Iz​veo je pro​pi​sa​ne obre​de s hlad​nom uz​no​si​toš​ću i na​pus​tio hram. Dok je pri​‐ no​sio žr​tvu u hra​mu, zvu​ko​vi ro​go​va pri​vuk​li su u hram i na trg pred njim ne​pre​gled​‐ no mnoš​tvo lju​di. Iz​a​šav​ši iz hra​ma, Ho​rem​heb je po​di​gao svo​je okr​vav​lje​ne ruke i obra​tio se svje​ti​ni koja je če​ka​la: – Čuj​te me svi vi, sav na​rod u zem​lji Ke​met! Čuj​te me, jer ja sam Ho​rem​heb, Sin So​ko​la! U svo​jim ru​ka​ma no​sim po​bje​du i be​s​mrt​nu sla​vu svi​ma koji će me sli​je​di​ti u sve​ti rat. Upra​vo ovo​ga tre​na, boj​na kola He​ti​ta grme kroz Si​naj​sku pus​ti​nju, a nji​ho​‐ ve pret​hod​ni​ce pus​to​še Do​njim Kra​ljev​s​tvom... Zem​lja Ke​met još ni​kad nije bila iz​lo​‐ že​na tako ve​li​koj po​gi​be​lji, jer su u us​po​red​bi s nji​ma Hik​si bili krot​ki i mi​lo​srd​ni lju​‐ di. He​ti​ti do​la​ze, a ima ih ne​iz​bro​ji​vo mno​go. Nji​ho​va su​ro​vost i okrut​nost su straš​ni, od​vrat​ni svim lju​di​ma. Oni će po​ha​ra​ti vaše do​mo​ve, is​ko​pa​ti vam oči, si​lo​va​ti vam žene... A vašu će dje​cu odves​ti u rop​s​tvo kako bi okre​ta​la mlin​sko ka​me​nje. Gdje pro​‐ đu nji​ho​va boj​na kola, žito više ne us​pi​je​va, a pod ko​pi​ti​ma nji​ho​vih ko​nja zem​lja se pre​tva​ra u pus​ti​nju... Zato je rat koji im na​vješ​ću​jem, svet rat! To je rat za vaše ži​vo​te i za bo​go​ve zem​lje Ke​met, za vašu dje​cu i vaše do​mo​ve! Pođe li sve po do​bru, na​kon što po​bi​je​di​mo He​ti​te, vra​tit ćemo i Si​ri​ju. Tada će nam se po​nov​no vra​ti​ti bla​gos​ta​nje i bo​gat​stvo, te će sva​ki čo​vjek u zem​lji Ke​met po​nov​no doći na svoj ra​čun i biti za​do​‐ vo​ljan. Tu​đin​ci su osk​vr​nji​va​li našu zem​lju do​volj​no dugo! I iz​ru​gi​va​li su se na​šoj sla​‐ bos​ti do​volj​no dugo! Smi​ja​li su se i ne​mo​ći naše voj​ske! Sada je do​šao sve​ti tren, kada ću ob​no​vi​ti voj​nu sla​vu zem​lje Ke​met! Ali po​bje​du mo​že​mo pos​ti​ći je​di​no pri​kup​lja​‐ njem uis​ti​nu svih svo​jih sna​ga. Sva​ko​me tko dra​go​volj​no pođe za mnom, obe​ća​vam punu mje​ru žita i pun udjel u pli​je​nu...! A pli​jen će biti to​lik te će svi oni, koji se na dan po​bje​de budu vra​ća​li sa mnom, biti bo​ga​ti​ji nego su ika​da mo​gli ne samo po​mis​‐ li​ti nego i sa​nja​ti! Me​đu​tim, tko ne pođe dra​go​volj​no, bit će na to pri​si​ljen. Pri​tom će još tr​pje​ti po​ru​gu i sra​mo​tu, te će os​ta​ti bez pli​je​na. Mis​lim zato, te se i na​dam, kako će za mnom od​mah poći sva​ki mu​ška​rac u Egip​tu, koji ima srce mu​škar​ca i čija ruka može po​di​ći kop​lje... Da​nas smo bez sve​ga, a za pe​ta​ma su nam glad i ne​ima​šti​na. No pos​li​je po​bje​de osva​nut će dan obi​lja! Nit​ko od onih koji po​gi​nu u bor​bi za zem​lju Ke​‐ met ne tre​ba biti za​bri​nut za bal​za​mi​ra​nje svo​ga ti​je​la, jer će iz​rav​no oti​ći u kra​ljev​s​‐ 430

tvo bla​že​nih, gdje će se za nje​ga za​uze​ti svi bo​go​vi Egip​ta. I zato po​nav​ljam: sve to pos​ti​ći ćemo samo ako oku​pi​mo i ulo​ži​mo sve svo​je sna​ge! Vi žene Egip​ta, odre​ži​te svo​je li​je​pe vla​si i sple​ti​te od njih stru​ne za lu​ko​ve, te po​ša​lji​te ra​dos​no svo​je mu​že​ve i si​no​ve u sve​ti rat! Vi egi​pat​ski mu​že​vi, pre​kuj​te svo​je ukra​se u vr​ške za stri​je​le i sli​‐ je​di​te me, pa ću vam po​da​ri​ti rat kak​vog svi​jet još ni​kad nije imao pri​li​ke vi​dje​ti!... Du​ho​vi ve​li​kih fa​ra​ona, kao i svi bo​go​vi Egip​ta, a među nji​ma po​naj​pri​je uzvi​še​ni Amon, bore se na na​šoj stra​ni. Čuj​te me, svi vi! Ho​rem​heb, Sin So​ko​la, je go​vo​rio! Za​šu​tio je, pu​šta​ju​ći okr​vav​lje​ne ruke neka mu na iz​gled be​ži​vot​no pad​nu uz ti​je​‐ lo... Sil​na su mu prsa pri​tom sop​ta​la i šu​mi​la od sil​no​ga na​po​ra, jer je svo vri​je​me vi​‐ kao pu​nim gla​som. Tada su se iz​no​va ogla​si​li ve​li​čaj​ni ro​go​vi, a voj​ni​ci su uda​ra​li dr​š​ci​ma svo​jih ko​‐ pa​lja o šti​to​ve i top​ta​li sto​pa​li​ma. Tu i tamo uzvik se po​di​gao iz mnoš​tva. Sli​je​di​li su ih novi i sve češ​ći klik​ta​ji, te su uzvi​ci na​bu​ja​li u olu​ju gla​so​va i sav se svi​jet pri​klju​‐ čio po​bjed​nič​ko​me kli​ca​nju. Usko​ro su se svi de​ra​li, vi​ka​li i di​za​li ruke u vis. Krv je lju​di​ma uda​ri​la u gla​vu, te su sve više pa​da​li u za​nos, prem​da mis​lim kako mno​gi za​‐ pra​vo i nisu zna​li za​što se deru. Ho​rem​heb je, smi​je​še​ći se, stu​pio u svo​ja boj​na kola. Rat​ni​ci su mu os​lo​bo​di​li pro​laz, kroz uz​bi​ba​nu i bu​če​ću svje​ti​nu. Na od​la​sku ga je svo mnoš​tvo okup​lje​no uz Ces​tu ov​no​va bur​no poz​drav​lja​lo... Shva​tio sam tada, kako lju​di neo​bič​no i na​da​sve vole ur​la​ti i de​ra​ti se u zbo​ru... A uz​rok i po​vod im pri​tom nisu ni naj​ma​nje važ​ni. Svat​ko se u tak​vo​me tre​nu osje​ća snaž​nim, te je uvje​ren kako je stvar zbog koje se dere je​di​na pra​ved​na. Ho​rem​heb je bio pre​sre​tan, pa je s vi​si​ne svo​jih boj​nih kola di​zao ruku na poz​drav... Odve​zao se iz​rav​no u luku i ukr​cao na svoj boj​ni brod vr​hov​no​ga za​po​vjed​ni​ka. Bez od​la​ga​nja je kre​tao za Mem​fis. Pre​du​go se za​dr​žao u Tebi jer su, su​de​ći pre​ma naj​no​vi​jim iz​vješ​ći​ma, he​tit​ski ko​nji već pas​li u Ta​ni​su... Po​šao sam s njim na brod. Nit​ko me nije po​ku​šao spri​je​či​ti kad sam stu​pio pred nje​ga i re​kao: – Ho​rem​heb, fa​ra​on Eh​na​ton je mr​tav. Tako sam os​lo​bo​đen svo​jih duž​nos​ti kao Kra​ljev otva​rač lu​ba​nja. Slo​bo​dan sam oti​ći i doći po svo​joj vo​lji. Zato ka​nim s to​bom poći u boj, jer mi je sve pos​ta​lo sve​jed​no i nig​dje ni​sam sre​tan. Že​lim vi​dje​ti kak​vu će vr​stu bla​gos​lo​va do​ni​je​ti ovaj rat, o čemu si go​vo​rio ti​je​kom ci​je​lo​ga svog živ​lje​nja. Že​lim doz​na​ti i hoće li tvo​ja vla​da​vi​na biti bo​lja od one Eh​na​to​na... Ili svi​je​tom vla​da​‐ ju du​ho​vi pod​zem​lja. – Neka to bude do​bar znak! – us​klik​nuo je Ho​rem​heb, više nego ra​dos​tan. – Prem​‐ da ni​kad ne bih pret​pos​tav​ljao kako ćeš baš ti, Si​nu​he, biti prvi dra​go​vo​ljac u ovo​me ratu! Ne, to ni​ka​ko ne bih po​vje​ro​vao, zna​ju​ći kako pred​nost da​ješ udob​nos​ti i me​kom le​ža​ju, pred te​got​nim na​po​ri​ma na bo​ji​štu... Mis​lio sam čak, sa svo​jim ćeš poz​nans​tvi​‐ ma i ve​za​ma, pa​zi​ti na moje pro​bit​ke u Zlat​noj Kući... No, mo​žda je ova​ko ipak bo​lje za tebe, ako me sli​je​diš. Jer, ti nisi od one vr​ste pros​to​duš​nih lju​di, koje bilo tko može vući za nos. Ova​ko ba​rem do​bi​vam pa​met​no​ga i umješ​no​ga li​ječ​ni​ka sa so​bom... A ta​‐ kav mi uis​ti​nu može i te kako do​bro doći! Do​is​ta, Si​nu​he, moji su te lju​di s pra​vom 431

pro​zva​li Si​nom Div​lje​ga Osla, dok smo se za​jed​no bo​ri​li pro​tiv Ku​bi​ra​ca... Jer ti za​si​‐ gur​no imaš srce te div​lje ži​vo​ti​nje, kad se ne bo​jiš He​ti​ta! Još dok je go​vo​rio, ves​la​či su slož​no iz​ba​ci​li svo​ja ves​la, te se brod otis​nuo u ma​ti​‐ cu. Pla​men​ci is​tak​nu​ti na jar​bo​lu le​pr​ša​li su na vje​tru, a ga​to​vi su se bi​je​lje​li od mnoš​‐ tva. Nji​ho​va vika bila je u na​šim uši​ma na​lik oluj​no​me vje​tru... Ho​rem​heb je du​bo​ko udah​nuo i re​kao, smi​je​še​ći se: – Moj je go​vor po​lu​čio du​bok do​jam na na​rod, kao što i sam vi​diš. Po​đi​mo u moje oda​je, že​lim spra​ti krv sa svo​jih ruku! Po​šao sam za njim. Iz svo​jih je oda​ja po​tje​rao pi​sa​re, te oprao ruke, omi​ri​sao ih i hlad​no​krv​no re​kao: – Seta mi i svih vra​go​va! Ni​sam mis​lio kako sve​će​ni​ci bo​ži​ce Sah​met još pri​no​se ljud​ske žr​tve. Ali sta​ri su mom​ci ne​dvoj​be​no bili ushi​će​ni, bu​du​ći dve​ri Sah​me​ti​na hra​ma nisu otva​ra​ne naj​ma​nje če​tr​de​set go​di​na. A na​kon du​go​ga če​ka​nja sada su to ipak do​ži​vje​li. Ču​dio sam se i za​što su tra​ži​li za​rob​lje​ne He​ti​te i Si​rij​ce za tu sve​ča​‐ nost... Ali ipak sam im iz​a​šao u su​sret. I pre​pus​tio sam neka sve teče kako su oni to že​lje​li... Na te nje​go​ve ri​je​či obu​zeo me to​li​ki užas, da su mi ko​lje​na za​drh​ta​la i po​pus​ti​la... I sko​ro sam se slo​žio na tlo. Ho​rem​heb je nas​ta​vio rav​no​duš​no: – Da sam to znao, te​ško da bih to do​pus​tio. Vje​ruj mi, Si​nu​he, uis​ti​nu sam se jako pre​pao do​biv​ši pred žr​tve​ni​kom u ruku to​plo ljud​sko srce, iz ko​jeg je još tek​la krv. No ako smo s ovom žr​tvom za​do​bi​li Sah​me​ti​nu nak​lo​nost, is​pla​ti​lo se. Po​treb​na mi je sva​ka po​moć, do koje mogu doći. Do​du​še, iz​vjes​na ko​li​či​na tvr​do ko​va​nih vr​ško​va ko​‐ pa​lja i stri​je​la bi mi mo​žda ipak bila vri​jed​ni​je od Sah​me​ti​na bla​gos​lo​va... Ali pre​pus​‐ ti​mo sve​će​ni​ci​ma ono što je nji​ho​vo, pa nam neće za​da​va​ti bri​ga niti pra​vi​ti ne​pri​li​ka. Po​tom se za​čeo iz​no​va hva​li​ti go​vo​rom ko​jeg je odr​žao na​ro​du. Si​gur​no se pri​tom na​dao, i ja ću po​hva​li​ti nje​go​vu go​vor​nič​ku vje​šti​nu. No ja sam mu re​kao, kako mi se više svi​đao onaj go​vor, ko​jeg je svo​je​dob​no odr​žao voj​ni​ci​ma u Je​ru​za​le​mu, pred po​‐ la​zak u boj s Ka​bir​ci​ma. Na to se jako uvri​je​dio i odre​zao mi: – Jed​no je go​vo​ri​ti na​ro​du, a dru​go voj​ni​ci​ma! Imat ćeš još pri​go​de čuti, s kak​vom ću otvo​re​noš​ću go​vo​ri​ti voj​ni​ci​ma. Go​vor ko​jeg sam odr​žao pred hra​mom bo​ži​ce Sah​‐ met bio je na​mi​je​njen i bu​du​ćim na​ra​šta​ji​ma. Uvje​ren sam, na​ime, bit će ure​zan u ka​‐ men i sa​ču​van za sva vre​me​na... I to, sma​tram, sa​svim oprav​da​no! Zato sam se mo​rao druk​či​je iz​ra​ža​va​ti, nego kad go​vo​rim voj​ni​ci​ma, te ovom pri​go​dom ure​si​ti go​vor vi​‐ so​ko​par​nim i zvuč​nim ri​je​či​ma, kako bih time na​ro​du zas​li​je​pio oči i na​tje​rao ga da mu crno iz​gle​da bi​je​lim. – Ho​rem​heb – upi​tah sav zdvo​jan. – Je li tebi išta sve​to? – Ve​lik voj​sko​vo​đa i vla​dar – od​vra​tio mi je, na​kon kra​ćeg raz​miš​lja​nja – mora vla​da​ti svim poj​mo​vi​ma i ri​je​či​ma, te zna​ti ra​bi​ti ih kao oruž​je u svo​joj ruci. On mora uvi​jek pro​na​ći pra​vu ri​ječ. Ali, po​vrh toga, mora je još i iz​go​vo​ri​ti na pra​vi na​čin, pa​‐ ze​ći na sva​ki drh​taj gla​sa, sva​ku kret​nju i čak po​mi​ca​nje ti​je​la. I ne smi​je si ni​ka​ko 432

do​pus​ti​ti gub​lje​nje nad​zo​ra nad so​bom, nad svo​jim gla​som, nad svo​jim kret​nja​ma, nad sva​kim mi​gom svo​ga oka... A po​go​to​vu ne smi​je do​pus​ti​ti oni​ma koji ga slu​ša​ju, da ga iz​ba​ce iz rav​no​vje​sja! Ni​ka​ko ne smi​je po​ka​za​ti ako ga uz​ne​mi​re ili uz​ru​ja​ju! Tako ne​što može se do​go​di​ti samo lju​di​ma koje je ti​jek po​vi​jes​ti iz tko zna ko​je​ga raz​‐ lo​ga iz​ba​cio na po​vr​ši​nu ili su se na tko zna ka​kav na​čin do​mo​gli vlas​ti. No, u biti, nisu je dos​toj​ni, te su ne​sre​ća i zla kob oni​ma koje vode i ko​ji​ma vla​da​ju. Priz​na​jem, Si​nu​he, nije to laka, nego kraj​nje te​ška i od​go​vor​na za​da​ća. Zbog nje je ži​vot uis​ti​nu te​žak i ne​ve​seo. No mo​žda svu tu te​go​bu i te​ret na​dok​na​đu​je osje​ćaj vla​da​nja, ona ve​‐ li​čaj​na spoz​na​ja kako svo​jom vo​ljom mo​žeš uprav​lja​ti dru​gim lju​di​ma, te ih po​ti​češ na ve​li​ka dje​la. U mla​dos​ti sam se os​la​njao na svo​je kop​lje i na svo​ga so​ko​la. Sada, na​kon što sam to​li​ko is​ku​sio i to​li​ko na​učio, os​la​njam se na svo​ju vo​lju... Jer znam, u njoj po​či​va moja kob. Ali vo​lja me iz​di​re i tro​ši, te sam po​put brus​no​ga ka​me​na na ko​jem tvr​da ko​vi​na do​bi​va oš​tri​nu, ali se pri​tom ka​men po​la​ko topi. Zbog toga ne​‐ mam mira ni da​nju ni noću, ni bu​dan niti u snu. Zato, že​lim li odah​nu​ti, je​di​ni mi je iz​laz u vinu... Kad se na​pi​jem, za​bo​rav​ljam. Zas​tao je malo, gle​da​ju​ći me za​miš​lje​no... Tada je nas​ta​vio, prvo za​miš​lje​no, a za​‐ tim za​ne​se​no i sve za​ne​se​ni​je: – Dok bi​jah mla​đi, vje​ro​vao sam i u pri​ja​telj​stvo. Vje​ro​vao sam i kako lju​bim jed​‐ nu odre​đe​nu ženu, ali njen su me pri​je​zir i po​ru​ga tje​ra​li u lu​di​lo. I sada znam: nit​ko sam po sebi nije cilj. Sva​ki čo​vjek, pa i sva​ka žena, nisu cilj, nego tek sred​stvo za pos​‐ ti​za​nje ci​lja. Ja, Ho​rem​heb, sre​di​šte sam svih stva​ri! Iz mene sve iz​la​zi i u mene se sve vra​ća! Ja sam Egi​pat! Ja sam na​rod! Či​ne​ći Egi​pat po​nov​no ve​li​kim i moć​nim, či​nim i sebe ve​li​kim i moć​nim. Ali i sve zas​lu​ge za to bit će moje i je​di​no moje, te ću ima​ti sva pra​va i neo​‐ gra​ni​če​nu vlast. I to je uis​ti​nu pra​vo i pra​ved​no, Si​nu​he! Na​dam se kako to shva​ćaš i ra​zu​mi​ješ... Nje​go​ve su ri​je​či vrlo malo dje​lo​va​le na mene. Mo​žda bi one i dje​lo​va​le na ne​ko​ga tko ga nije poz​na​vao. No ja sam ga znao kao hva​li​sa​va dje​ča​ka. A imao sam i pri​go​du u Het​net​su​tu vi​dje​ti nje​go​ve ro​di​te​lje, koji su vo​nja​li po siru i sto​ci, prem​da ih je uz​‐ dig​nuo u dos​to​jans​tvo i uvr​stio u ugled​ni​ke. Zato ga ni​sam mo​gao shva​ti​ti jako oz​bilj​‐ no, prem​da je bilo oči​to kako stre​mi pri​ka​za​ti se bo​žan​skim u mo​jim oči​ma. Za​ta​jio sam te svo​je mis​li i po​čeo mu pri​po​vi​je​da​ti o kra​ljev​ni Ba​ke​ta​mon, koja je bila smrt​no uvri​je​đe​na jer je sma​tra​la kako joj u Tu​tan​ka​mo​no​voj sve​ča​noj po​vor​ci nije bilo do​di​je​lje​no od​go​va​ra​ju​će mjes​to, onak​vo koje pri​li​či nje​nom ugle​du i dos​to​‐ jans​tvu. Ho​rem​heb je to moje ka​zi​va​nje žud​no slu​šao i po​nu​dio mi vina, kako bih mu još više pri​po​vi​je​dao o Ba​ke​ta​mon... Tako smo pili vina, za​bav​lje​ni raz​go​vo​rom. A i brže nam je pro​la​zi​lo vri​je​me, dok smo je​dri​li niz ri​je​ku put Mem​fi​sa. Is​to​dob​‐ no, he​tit​ska su boj​na kola pus​to​ši​la Do​njim Kra​ljev​s​tvom...

433

KNJI​GA XIV

Sve​ti rat l

P

ri​kup​lja​ju​ći u Mem​fi​su čete i opre​mu, Ho​rem​heb je po​zvao k sebi bo​ga​te Egip​ća​‐ ne. Obra​tio im se ovim ri​je​či​ma: – Vi ste svi ugled​ni i bo​ga​ti lju​di... A ja sam tek pas​ti​rov sin, ro​đen s ba​le​gom iz​me​đu nož​nih pr​sti​ju. Una​toč tome, Amon me je bla​gos​lo​vio, a fa​ra​on me po​čas​tio po​vje​riv​ši mi vo​đe​nje ove voj​ne. Ne​pri​ja​telj koji pri​je​ti na​šoj zem​lji, kao što zna​te, stra​ho​vit je i okru​tan... Ve​li​ko su mi za​do​volj​stvo pru​ži​le vaše od​luč​ne i hra​bre iz​ja​ve, ko​ji​ma ste pri​hva​ti​li i po​t​vr​di​li kako svi mo​ra​ju do​pri​ni​je​ti žr​tvu ratu. To je vje​ro​jat​no bilo raz​lo​gom što ste već sma​nji​li mje​ru žita svo​jim ro​bo​vi​ma i rad​ni​ci​ma, a po​ve​ća​li ci​je​ne svoj robi u ci​je​lo​me Egip​tu... Iz va​ših sam ri​je​či i dje​la shva​tio kako ste i sami pri​prav​ni pod​ni​je​ti ve​li​ke žr​tve, koje od​go​va​ra​ju va​šem po​lo​ža​ju i bo​gat​stvu... Zas​tao je na tren, pa​ž​lji​vo ih osmo​trio i nas​ta​vio: – To me oso​bi​to ve​se​li, jer sam od​lu​čio uze​ti od vas za​jam, po​tre​ban za po​kri​će tro​‐ ško​va rata, za pla​ća​nje četa, grad​nju boj​nih kola, te mno​go dru​gih stva​ri ko​ji​ma vas ne bih za​ma​rao jer ih i ne ra​zu​mi​je​te. S tim sam ci​ljem pro​učio po​rez​ne kar​ti​ce, ali to nije bilo do​volj​no... Zato sam se za​ni​mao i za ime​tak ko​jeg ste u vri​je​me laž​no​ga fa​ra​‐ ona za​ta​ji​li po​rez​ni​ci​ma. Sada Egip​tom vla​da pra​vi fa​ra​on, u Amo​no​vo ime. Zato ne tre​ba​te više skri​va​ti svo​ju imo​vi​nu, nego je jav​no i s pu​nim po​no​som mo​že​te da​ro​va​ti za vo​đe​nje rata. U tu svr​hu, sva​ki od vas mora mi od​mah, bez od​la​ga​nja, dati na za​‐ jam po​lo​vi​cu svo​je cje​lo​kup​ne imo​vi​ne. Ni​sam sit​ni​čav, pa mi je pri​tom sve​jed​no hoće li to biti u zla​tu ili sre​bru, žitu ili sto​ci, ko​nji​ma ili ko​li​ma... Kako re​koh, nije bit​‐ no u ko​jem je obli​ku taj za​jam. Bit​no je da ga do​bi​jem od​mah! Na te su nje​go​ve ri​je​či bo​ga​ta​ši Egip​ta uda​ri​li buč​no pro​s​vje​do​va​ti, raz​de​ra​li su svo​je ha​lje i rek​li: – Već nas je laž​ni fa​ra​on na​tje​rao na pro​sjač​ki štap, pa smo bez pre​bi​ta nov​či​ća! A po​da​ci koje si o nama pri​ku​pio nisu toč​ni! I kak​vo nam jam​s​tvo nu​diš za tu po​lo​vi​cu naše imo​vi​ne? I ko​li​ke si ka​ma​te pri​pra​van pla​ti​ti? Ho​rem​heb ih je pri​ja​telj​ski pro​ma​trao, pa re​kao: – Moje jam​s​tvo, dra​gi moji pri​ja​te​lji, je po​bje​da koju smje​ram iz​vo​je​va​ti, uz vašu 434

po​moć i što je brže mo​gu​će. Jer, ako ne bih po​bi​je​dio, doš​li bi He​ti​ti i op​ljač​ka​li vam sve što ima​te. Zato mis​lim, to je jam​s​tvo sa​svim dos​tat​no. A gle​de ka​ma​ta, na​mje​ra​‐ vam sa sva​kim od vas po​na​osob sklo​pi​ti po​seb​no uta​na​če​nje... Vje​ru​jem, moji će se uvje​ti po​ka​za​ti pri​hvat​lji​vi​ma za sve vas. Ali po​če​li ste pro​s​vje​do​va​ti pre​ra​no, jer još ni​sam za​vr​šio iz​no​še​nje svo​je os​no​ve. Zah​ti​je​vam po​lo​vi​cu va​še​ga imet​ka kao za​jam, od​mah i neo​d​lož​no. I to kao za​jam, moja pre​dra​ga gos​po​do! A po is​te​ku če​ti​ri mje​se​‐ ca, ra​ču​na​ju​ći od da​nas, dat ćete mi nov za​jam i to u vi​si​ni po​lo​vi​ce sve​ga ono​ga što tada bu​de​te ima​li, a na​kon go​di​ne dana po​lo​vi​cu od ono​ga što vam pre​os​ta​ne... Vi ste sami naj​s​po​sob​ni​ji iz​ra​ču​na​ti vri​jed​nost i ime​tak koji će vam na kon​cu os​ta​ti. Uvje​ren sam, po​ka​zat će se kako je to više nego dos​tat​no za na​mi​ri​va​nje va​ših lo​na​ca za ku​ha​‐ nje, do kon​ca va​ših ži​vo​ta... Pa se ni​ka​ko ne može reći da vas pljač​kam! Sas​lu​šav​ši sve to, bo​ga​ta​ši Egip​ta mu se ba​ci​še pred noge, pla​ču​ći i je​ca​ju​ći ogor​če​‐ no. Lu​pa​li su i svo​jim če​li​ma o pod dok im nije po​tek​la krv. Go​vo​ri​li su još, ra​di​je će se pre​da​ti He​ti​ti​ma... Hi​ne​ći iz​ne​na​đe​nje, Ho​rem​heb je od​go​vo​rio: – Ako je tako, is​pu​nit ću vam že​lju! Mis​lim, ipak, kako će moji voj​ni​ci, koji u boju stav​lja​ju svoj vlas​ti​ti ži​vot na koc​ku, a ne tek svo​je kese, biti stra​ho​vi​to bi​jes​ni kad do​‐ ču​ju kako od​bi​ja​te do​pri​ni​je​ti žr​tvu koju se od vas tra​ži. Bo​jim se, is​kre​no go​vo​re​ći, već vas če​ka​ju pred vra​ti​ma, s uza​ma u ru​ka​ma. Smje​ra​ju vas ve​za​ti, odvu​ći na bro​‐ do​ve i, pre​ma va​šoj že​lji koju ste ne​tom iz​rek​li, iz​ru​či​ti vas He​ti​ti​ma... A to mi je od srca žao, jer ni​ka​ko ne ra​zu​mi​jem koji vam je pro​bi​tak i za​do​volj​stvo od va​še​ga imet​‐ ka ko​jeg ću tada za​pli​je​ni​ti, a vi ćete is​ko​pa​nih oči​ju okre​ta​ti he​tit​ske mli​no​ve... Ali, bu​du​ći da sami tako že​li​te, oba​vi​jes​tit ću voj​ni​ke! Tek su se na te ri​je​či bo​ga​ta​ši uis​ti​nu pre​pla​ši​li. Po​če​li su vi​ka​ti od stra​ha, obuj​mi​li mu ko​lje​na i pris​ta​li na sve što je od njih tra​žio. Ipak, is​to​dob​no su ga ogor​če​no prok​‐ li​nja​li... No on ih je tje​šio: – Po​zvao sam vas jer znam kako lju​bi​te Egi​pat i pri​prav​ni ste dra​go​volj​no pri​ni​je​ti žr​tve za nje​ga... Vi ste, isto tako, naj​bo​ga​ti​ji Egip​ća​ni. A sva​ki se od vas obo​ga​tio vlas​‐ ti​tim za​la​ga​njem i zas​lu​gom. Uvje​ren sam zato kako ćete usko​ro po​nov​no ob​no​vi​ti svo​je bo​gat​stvo. Jer, bo​ga​ti uvi​jek pos​ta​ju još bo​ga​ti​ji​ma, čak i ako se su​vi​šan sok po​‐ vre​me​no is​tis​ne iz njih... Vi ste, moja naj​u​zvi​še​ni​ja gos​po​do, meni po​put dra​go​cje​no​ga voć​nja​ka. I prem​da vas ci​je​dim kao što bih ci​je​dio plod mo​gra​nja, pa sje​men​ke is​ka​ču iz​me​đu mo​jih pr​sti​ju, kao do​bar vo​ćar ipak neću ošte​ti​ti samo sta​blo niti mu na​udi​ti. Zato ga obe​rem tek s vre​me​na na vri​je​me. Ne za​bo​ra​vi​te pri​tom: da​ru​jem vam i ve​li​‐ ča​jan rat, veći nego ste se usu​di​li i sa​nja​ti! A u vri​je​me rata, imuć​ni lju​di se bo​ga​te. I što rat du​lje tra​je, to je veće nji​ho​vo bo​ga​će​nje. I nema te sile i vlas​ti koja bi to mo​gla spri​je​či​ti. To ne može čak ni fa​ra​onov po​rez​ni ured. Tre​ba​li bis​te mi za​pra​vo biti za​‐ hval​ni. Sada vas ša​ljem do​mo​vi​ma pra​će​ne mo​jim bla​gos​lo​vom... Po​đi​te u miru, pa se iz​no​va do​bro ugo​ji​te, po​put skot​nih kr​ma​ča, što vam nit​ko ne može za​bra​ni​ti. Da, još ne​što: neću ni​ka​ko pri​go​va​ra​ti, ako mi po​vrh onog što tra​žim, od zgo​de do zgo​de po​‐ 435

ša​lje​te i do​dat​ne da​ro​ve. Mis​li​te stal​no, kako smje​ram iz​no​va osvo​ji​ti Si​ri​ju! Vi i pre​‐ do​bro zna​te što i ko​li​ko to zna​či za Egi​pat! A i za vas same, kad vam na​kon ve​li​čaj​ne po​bje​de is​ka​žem svo​ju nak​lo​nost! Zato mir​no ja​di​kuj​te i da​lje, ako vam to do​no​si olak​ša​nje. Jer, to ja​di​ko​va​nje odje​ku​je u mo​jim uši​ma kao zvec​ka​nje zla​ta! S tim ih je ri​je​či​ma ot​pus​tio. Otiš​li su je​ca​ju​ći i ja​di​ku​ju​ći, te tr​ga​li svo​ju odje​ću. Ali, čim su pro​mak​li kroz iz​laz​na vra​ta, pres​ta​li su bu​či​ti. Po​če​li su od​mah pos​lov​no ra​ču​na​ti ko​li​ki im je to gu​bi​tak, te su sla​ga​li os​no​ve kako bi ga mo​gli na​dok​na​di​ti. – Ovaj je rat za njih pok​lon! – re​kao mi je Ho​rem​heb. – Od sada će, pri pljač​ka​nju na​ro​da, za sve ne​vo​lje kri​vi​ti He​ti​te. A isto tako će i fa​ra​on okri​vi​ti He​ti​te za glad i bi​‐ je​du koje u zem​lju Ke​met do​no​si rat. Na kon​cu, na​rod je taj koji pla​ća... A bo​ga​ta​ši će ih oro​bi​ti za iz​nos koji je vi​šes​tru​ko veći od onog ko​jeg mi daju na za​jam. Pa ću ih moći is​ci​je​di​ti po​nov​no! Ta​kav mi na​čin bo​lje od​go​va​ra od uvo​đe​nja rat​no​ga po​re​za. Da sam, ko​jim slu​ča​jem, uda​rio tak​vim po​re​zom na na​rod, prok​li​nja​li bi moje ime. Oti​ma​ju​ći od bo​ga​tih, kako bih mo​gao pod​mi​ri​va​ti tro​ško​ve ovo​ga rata, pris​krb​lju​jem si bla​gos​lov na​ro​da i nji​ho​vu nak​lo​nost, jer me sma​tra​ju pra​vič​nim čo​vje​kom... Zbog moga bu​du​ćeg vi​so​kog po​lo​ža​ja, mo​ram već sada pa​zi​ti na svoj do​bar glas. U to je vri​je​me zem​lja u po​dru​čju del​te Nila bila već sva u pla​me​nu. Lu​ta​ju​će he​‐ tit​ske sku​pi​ne pa​li​le su sela i na​pa​sa​le ko​nje prok​li​ja​lim ži​tom. Iz​bje​gli​ce su u go​mi​la​‐ ma sti​za​le u Mem​fis. Pri​po​vi​je​da​li su tak​ve zas​tra​šu​ju​će stva​ri o he​tit​skoj bje​so​muč​‐ noj žud​nji za ra​za​ra​njem, te mi se srce zgr​či​lo i udo​vi mi za​drh​ta​li. Zato sam prek​li​‐ njao Ho​rem​he​ba neka po​hi​ta. No on se tek bez​briž​no i ne​haj​no smi​je​šio, pa mi re​kao: – Egip​ća​ni mo​ra​ju prvo upoz​na​ti He​ti​te i nji​ho​vu ćud. Time će se uvje​ri​ti kako ih ne može do​pas​ti straš​ni​ja kob, od pada u ne​pri​ja​telj​sko rop​s​tvo. A ja bih bio obi​čan lu​đak, ako bih po​šao u su​sret He​ti​ti​ma s ne​uvjež​ba​nim če​ta​ma i bez boj​nih kola. Ali, ne budi za​bri​nut, Si​nu​he! Gaza je još uvi​jek naša! Gaza je ka​men te​me​ljac na ko​jem se gra​di ovaj rat. Sve dok taj grad nije u nji​ho​vim ru​ka​ma, He​ti​ti se neće usu​di​ti pos​la​ti glav​ni​nu svo​jih sna​ga u pus​ti​nju. Na​ime, oni ne​ma​ju neo​s​por​ni nad​zor na moru. Pos​‐ lao sam i op​hod​nje u pus​ti​nju, sa za​da​ćom neka po​ti​ču raz​boj​ni​ke i dra​go​vo​ljač​ke čete. I ni​sam to​li​ko li​jen i us​pa​van, kao što se to tebi u tvo​joj nes​trp​lji​vos​ti čini... Egi​‐ pat nije iz​lo​žen ne​koj po​seb​noj opas​nos​ti, sve dok He​ti​ti ne budu mo​gli pre​ba​ci​ti svo​‐ je pje​ša​ke pre​ko pus​ti​nje i dok te pos​troj​be ne stig​nu u Crnu Zem​lju. Sada je sva nji​‐ ho​va moć u boj​nim ko​li​ma, a nji​ho​va je slo​bo​da kre​ta​nja ogra​ni​če​na u Cr​noj Zem​lji, jer su im na putu pro​ko​pi za na​vod​nja​va​nje. Zbog toga se kre​ću spo​ro i s ve​li​kim gu​‐ bit​kom vre​me​na, te u bi​je​su pale bez​na​čaj​na sela i uni​šta​va​ju žito... A što je ma​nje žita u Egip​tu, više je Egip​ća​na koji hi​ta​ju pod moje lav​lje re​po​ve i dru​go rat​no zna​‐ kov​lje. Jer, kod mene sva​ki do​bi​va svoj obrok žita i piva! To je bila is​ti​na! U Mem​fis su sa svih stra​na Egip​ta pris​ti​za​li lju​di. Bilo je među nji​‐ ma jed​nos​tav​no re​če​no iz​glad​nje​lih lju​di, za​tim onih ko​ji​ma ži​vot više nije pred​stav​‐ ljao neku vri​jed​nost jer su zbog Ato​na iz​gu​bi​li do​mo​ve i obi​te​lji, a na kon​cu i onih koji su na​pros​to te​ži​li za pus​to​lo​vi​na​ma i rat​nim pli​je​nom. Ho​rem​heb je, kri​ju​ći to od 436

sve​će​ni​ka, po​ta​ji​ce po​di​je​lio oprost svi​ma koji su su​dje​lo​va​li u stva​ra​nju Ato​no​va kra​‐ ljev​s​tva na zem​lji. Os​lo​bo​dio je i uz​ni​ke iz ka​me​no​lo​ma, kako bi ih po​ta​kao na stu​pa​‐ nje u voj​ne čete. Mem​fis je usko​ro pos​tao ogrom​nim oko​lom. Ži​vot je ov​dje pos​tao vrlo bu​ran i čak ne​si​gu​ran. Tuč​nja​ve su u kr​č​ma​ma i ku​ća​ma nas​la​da iz​bi​ja​le sva​ke noći, za​vr​ša​va​ju​ći oz​lje​da​ma i ra​nja​va​nji​ma. A mi​ro​lju​bi​vi su se lju​di za​brav​lji​va​li u svo​jim do​mo​vi​ma, ne iz​la​ze​ći, za​pla​še​ni i za​bri​nu​ti. Iz ko​vač​ni​ca i ra​di​oni​ca ne​pres​‐ tan​ce je odje​ki​va​la buka če​ki​ća i huka mi​je​ho​va. Tamo su ko​va​či iz​ra​đi​va​li vr​ške za st​rje​li​ce, kop​lja i dru​go oruž​je... Strah od He​ti​ta bio je već to​li​ko ve​lik, pa su čak i naj​‐ si​ro​maš​ni​je žene do​no​si​le svoj ba​kre​ni na​kit i da​va​le ga neka bude pre​ko​van u vr​ške stri​je​la... Bro​do​vi su ne​pres​tan​ce pris​ti​za​li u egi​pat​ske luke. Do​la​zi​li su s mor​skih oto​ka i s Kre​te. Ho​rem​heb ih je sve za​pli​je​nio, pa uzeo ka​pe​ta​ne i mom​ča​di u svo​ju služ​bu. Za​‐ pli​je​nio je čak i kret​ske boj​ne bro​do​ve, te pri​si​lio nji​ho​ve po​sa​de na slu​že​nje Egip​tu. Ti su se bro​do​vi sada ras​pr​ši​li po moru, plo​ve​ći iz luke u luku bez ci​lja, jer se nisu že​‐ lje​li vra​ti​ti na Kre​tu. Na​ime, nije se ni​šta po​uz​da​no zna​lo o ta​moš​njim zbi​va​nji​ma. Do​ču​lo se kako je iz​bi​la po​bu​na ro​bo​va, pa je grad ugled​ni​ka na brdu pla​nuo i tjed​ni​‐ ma svi​je​tlio na​lik go​le​moj buk​ti​nji. A od​sjaj po​ža​ra se mo​gao opa​zi​ti čak vrlo da​le​ko na moru. No nit​ko nije imao po​uz​da​no iz​vješ​će o sve​mu tome. Kret​ski su pak po​mor​ci po obi​ča​ju to​li​ko la​ga​li, pa im nit​ko nije vje​ro​vao. Čule su se i tvrd​nje o he​tit​skoj naj​‐ ez​di na otok... Ali, kako bi se to mo​glo slu​či​ti, bilo je te​ško objaš​nji​vo, bu​du​ći da He​ti​‐ ti nisu bili po​mor​ska zem​lja i nisu ima​li bro​dov​lja. Neki su pak go​vo​ri​li o čud​nom, svje​tlo​ko​som i bje​lo​pu​tom na​ro​du koji je do​je​drio s is​to​ka, opus​to​šio Kre​tu i op​ljač​‐ kao je. Pri​tom je, na​vod​no, bilo po​ra​že​no i kret​sko bro​dov​lje, bu​du​ći da je ve​ći​na nji​‐ ho​vih po​mor​skih pos​troj​bi bila na pu​či​ni, šti​te​ći po​mor​ske pu​to​ve za Si​ri​ju. A svi su Kre​ća​ni jed​no​glas​no tvr​di​li kako je do tih nji​ho​vih stra​da​nja doš​lo jer je nji​hov bog mr​tav. Zato su bili za​do​volj​ni stu​pa​njem u egi​pat​sku služ​bu. No neki su nji​ho​vi su​na​‐ rod​nja​ci odje​dri​li za Si​ri​ju, pa se po​ve​za​li i udru​ži​li s Azi​ru​om i He​ti​ti​ma... Sve je to bilo Ho​rem​he​bu na ve​lik pro​bi​tak, jer je na moru zav​la​da​la ne​iz​mjer​na zbr​ka, te su se svi bo​ri​li pro​tiv svih. I to sve zato jer su se oti​ma​li za bro​do​ve... Po​bu​na pro​tiv Azi​rua je iz​bi​la u Tiru, ali je bila ugu​še​na, pa su pre​ži​vje​li po​bu​nje​ni​ci mo​rem po​bje​gli u Egi​pat i stu​pi​li u Ho​rem​he​bo​vu služ​bu. Tako je Ho​rem​heb mo​gao pri​ku​pi​ti bro​dov​lje i opre​mi​ti ga za boj, uz po​moć uvjež​ba​nih po​sa​da i mom​ča​di. A ja ni​sam ni po​ku​ša​vao iz​ra​ču​na​ti ci​je​nu sve​ga toga, jer je opće poz​na​to kako iz​grad​nja i opre​ma​‐ nje boj​nog bro​dov​lja zah​ti​je​va ne​iz​mjer​no više zla​ta nego bilo ka​kav kop​ne​ni rat... Dok se sve to zbi​va​lo, Gaza se još uvi​jek dr​ža​la. Kad je že​tva pri​kup​lje​na, a vode Nila su po​če​le ras​ti, Ho​rem​heb je na​pus​tio Mem​fis u prat​nji svo​jih četa... Pos​lao je na​‐ pri​jed glas​ni​ke mo​rem i kop​nom. Za​da​ća im je bila pro​vu​ći se kroz crte op​sje​da​te​lja i pre​ni​je​ti po​ru​ke oni​ma koji su se još odr​ža​li. A brod koji je pod okri​ljem i za​šti​tom noći do​je​drio u Gazu, na​kr​can vre​ća​ma žita, do​nio je i po​ru​ku: “Dr​ži​te Gazu! Dr​ži​te Gazu pod sva​ku ci​je​nu! Gaza ne smi​je pas​ti!” I dok su pro​boj​ni ov​no​vi tut​nja​li o grad​‐ 437

ska vra​ta, a kro​vo​vi plam​tje​li jer nit​ko nije imao vre​me​na ga​si​ti po​ža​re, po​vre​me​no bi pje​va​ju​ći do​le​tje​la st​rje​li​ca s po​ru​kom: “Ho​rem​heb vam na​re​đu​je! Dr​ži​te Gazu!” A kad su He​ti​ti pre​ko zi​di​na ba​ca​li u grad vr​če​ve u ko​ji​ma su bile za​tvo​re​ne zmi​je otrov​ni​ce, po​ne​ki od njih bi bio pun žita, u ko​jem se na​la​zi​la Ho​rem​he​bo​va po​ru​ka: “Dr​ži​te Gazu!” Na koji je to na​čin Gaza odo​li​je​va​la udru​že​nim na​sr​ta​ji​ma Azi​ru​ovih lju​di i He​ti​ta, više je nego za​go​net​no. A onaj tvr​do​glav i na​pra​sit za​po​vjed​nik koji me je osra​mo​tio po​te​za​njem uz zi​di​ne u ko​ša​ri od ro​go​ži​ne, uis​ti​nu je zas​lu​žio sla​vu i ugled koje je ste​‐ kao sa​ču​vav​ši Gazu Egip​tu. Ho​rem​heb je sa svo​jim če​ta​ma ubr​za​no stu​pao pre​ma Ta​ni​su. Tamo mu je us​pje​lo okru​ži​ti i odre​za​ti neku je​di​ni​cu he​tit​skih boj​nih kola, koja je zas​ta​la na zem​lji​štu unu​tar ri​ječ​ne oku​ke. He​ti​ti su mis​li​li kako su na tom mjes​tu si​gur​ni i za​šti​će​ni, okru​‐ že​ni s tri stra​ne ri​je​kom, pa su pus​ti​li svo​je ko​nje neka slo​bod​no pasu. Pod za​šti​tom noći Ho​rem​heb je pos​lao svo​je lju​de neka pro​du​be is​u​še​ne pro​ko​pe za na​vod​nja​va​nje, pa ih je na​do​la​ze​ća ri​je​ka is​pu​ni​la vo​dom. Uju​tro su He​ti​ti ot​kri​li kako se na​la​ze na oto​ku, koji je sa svih stra​na okru​žen vo​dom. Bili su u zam​ci, gdje im nji​ho​va boj​na kola nisu bila ni od kak​ve ko​ris​ti. Zato su po​če​li ubi​ja​ti svo​je ko​nje i uni​šta​va​ti boj​na kola. Opa​ziv​ši to, Ho​rem​heb je po​bjes​nio. Na​ka​na mu je bila upra​vo za​ro​bi​ti ko​nje i neo​šte​će​na boj​na kola! Zato je na​re​dio neka ro​go​vi naj​a​ve na​pad. Ne​uvjež​ba​ne egi​‐ pat​ske čete po​tom su s la​ko​ćom po​bi​je​di​le i sa​sjek​le ne​pri​ja​telj​ske voj​ni​ke, koji su mo​‐ ra​li sići s kola i bo​ri​ti se kao pje​ša​ci, u bla​tu. A tome ti div​lji ju​riš​ni​ci iz boj​nih kola nisu bili ni naj​ma​nje vič​ni! Tako je Ho​rem​heb za​ro​bio sto​ti​njak he​tit​skih boj​nih kola i oko dvi​je sto​ti​ne ko​nja. Ali, po​bje​da je bila mno​go zna​čaj​ni​ja od toga pli​je​na! Jer, na​‐ kon nje, Egip​ća​ni više nisu vje​ro​va​li u pri​če kako su He​ti​ti ne​po​bje​di​vi... Pri​ku​piv​ši boj​na kola i ko​nje, Ho​rem​heb je na čelu svo​jih četa po​hr​lio u Ta​nis. Čete pje​ša​ka i ops​kr​b​na kola, koji su mo​gli tek po​la​ga​ni​je na​pre​do​va​ti, na​pu​tio je neka ga sli​je​de ko​li​ko god brzo mogu... Lice mu je plam​tje​lo ne​kim div​ljim ža​rom kad mi je re​kao: – Smje​raš li uda​ri​ti, uči​ni to prvi! I pri​tom uda​ri žes​to​ko! Zato je ju​rio put Ta​ni​sa, gr​me​ći svo​jim boj​nim ko​li​ma, kao da je po​bjes​nio. Us​put nije obra​ćao paž​nju na he​tit​ske sku​pi​ne koje su lu​ta​le Do​njim Kra​ljev​s​tvom i pus​to​ši​‐ le zem​lju. Ni u Ta​ni​su se nije za​us​ta​vio. Odve​zao se rav​no u pus​ti​nju, te svla​dao he​tit​‐ ske čete koje su bile pos​tav​lje​ne radi ču​va​nja za​li​ha vode. Tako je osvo​jio i skla​di​šta vode, jed​no za dru​gim. He​ti​ti su, na​ime, na​kr​ca​li u pus​ti​nji sto​ti​ne ti​su​ća vr​če​va s vo​‐ dom... Pos​ta​vi​li su ih na odre​đe​nim raz​ma​ci​ma, duž ci​je​le pus​ti​nje. Te su za​li​he bile na​mi​je​nje​ne nji​ho​vim pje​ša​ci​ma. Jer, kako nisu bili po​mor​ci, nisu se usu​đi​va​li po​ku​‐ ša​ti na​pas​ti Egi​pat s mora. Ne šte​de​ći ko​nje, Ho​rem​heb i nje​go​vo ljud​stvo ju​ri​li su bez pre​da​ha da​lje. Mno​gi su ko​nji pri​tom pali is​crp​lje​ni od na​po​ra, ti​je​kom te lu​đač​ke vož​nje. No Ho​rem​heb je že​lio na​pre​do​va​ti što brže, kako bi po​lu​čio plo​do​ve iz​ne​na​đe​nja. A oče​vid​ci su tvr​di​li 438

kako je nje​go​vih sto​ti​njak boj​nih kola po​di​glo zas​tra​šu​ju​ći stup pra​ši​ne, koji se di​zao do sa​mog neba. Nji​ho​vo je pak na​pre​do​va​nje dje​lo​va​lo kao pri​bli​ža​va​nje oluj​ne pi​ja​‐ vi​ce. Sva​ke su noći pa​li​li kri​je​so​ve uokrug po si​naj​skim br​di​ma, do​zi​va​ju​ći dra​go​vo​‐ ljač​ke čete iz nji​ho​vih skro​vi​šta neka uni​šte he​tit​ske stra​že i za​li​he di​ljem ci​je​le pus​ti​‐ nje. Iz sve​ga toga nas​ta​lo je ka​zi​va​nje kako Ho​rem​heb tut​nji kroz div​lji​nu Si​naj​ske pus​ti​nje, da​nju po​put oluj​ne pi​ja​vi​ce, a noću na​lik og​nje​no​me stu​pu. Na​kon tog po​ho​‐ da nje​go​va je sla​va to​li​ko po​ras​la, pa su se o nje​mu ka​zi​va​le pri​če na​lik oni​ma koje se pri​po​vi​je​da​ju samo o bo​go​vi​ma... A tako nisu go​vo​ri​li samo Egip​ća​ni, nego i Si​rij​ci, koji su uis​ti​nu ima​li raz​lo​ga za to. Pri​ča​lo se o nje​mu na isti na​čin kao o ju​na​ci​ma iz drev​nih mi​to​va. Ho​rem​heb je pot​pu​no iz​ne​na​dio ne​pri​ja​te​lja, za​te​kav​ši ga u sva​ko​me po​gle​du nes​‐ prem​nog. He​ti​ti nisu slu​ti​li ni​šta zla, os​vje​do​če​ni u egi​pat​sku sla​bost i ne​moć. Ni​ka​ko nisu mo​gli za​mis​li​ti kako bi se Ho​rem​heb usu​dio na​pas​ti ih kroz pus​ti​nju, dok nji​ho​ve is​tu​re​ne čete pus​to​še Do​nje Kra​ljev​s​tvo. Glav​ni​na he​tit​skih sna​ga bila je ras​pr​še​na po gra​do​vi​ma i se​li​ma Si​ri​je, oče​ku​ju​ći pre​da​ju Gaze. Na​ime, po​dru​čje oko Gaze i rub pus​ti​nje nisu mo​gli ops​krb​lji​va​ti i pre​hra​nji​va​ti ogrom​nu he​tit​sku voj​sku, koju su bili pri​ku​pi​li u Si​ri​ji radi osva​ja​nja Egip​ta. U svom su vo​je​va​nju He​ti​ti, na​ime, bili kraj​nje pro​miš​lje​ni i oprez​ni, pa nisu ni​kad na​pa​da​li, sve dok se nisu os​vje​do​či​li u svo​ju pre​‐ moć. Nji​ho​vi su za​po​vjed​ni​ci na gli​ne​nim plo​či​ca​ma ima​li pri​bi​lje​ške o sva​kom paš​‐ nja​ku, sva​kom na​pa​ja​li​štu, pa i sva​ko​me selu na po​dru​čju koje su smje​ra​li na​pas​ti. Radi tih su pri​pra​va od​go​di​li svo​ju glav​nu na​va​lu, pa su bili za​pre​pa​šte​ni i kao gro​‐ mom oši​nu​ti neo​če​ki​va​nim Ho​rem​he​bo​vim pot​hva​tom. Di​je​lom je to bilo zato jer još ni​kad nisu do​ži​vje​li da bi se neki pro​tiv​nik usu​dio prvi na​pas​ti njih... A di​je​lom jer su vje​ro​va​li kako Egi​pat nema do​volj​no boj​nih kola za tako zna​ča​jan po​tez. Zato su i bili to​li​ko za​pre​pa​šte​ni, kad su se na rubu pus​ti​nje po​ja​vi​la Ho​rem​he​bo​va boj​na kola... Iz​‐ gu​bi​li su mno​go vre​me​na pri​je nego su se pri​bra​li, te ba​rem do​nek​le ut​vr​di​li broj na​‐ pa​da​ča, broj nji​ho​vih boj​nih kola i cilj na​pa​da. Osim Ho​rem​he​ba nit​ko nije znao za tu os​no​vu, za taj na​pad i ci​je​li pot​hvat. Me​đu​‐ tim, kako se sve da​lje odvi​ja​lo, ni nje​mu više nije bilo sa​svim jas​no u što se upus​tio i kak​va mu je ko​nač​na os​no​va. Do​du​še, kako mi je pos​li​je re​kao, kre​nuo je s odre​đe​nim ci​ljem. Po​naj​pri​je je smje​rao uni​šti​ti he​tit​ska skla​di​šta vode u pus​ti​nji, kako bi za​pri​je​‐ čio nji​hov na​sr​taj i od​go​dio ga za naj​ma​nje go​di​nu dana. Na taj bi si na​čin pris​kr​bio vre​me​na za pri​mjer​nu obu​ku i opre​ma​nje svo​jih četa. Ali lak i iz​ne​na​đu​ju​ći us​pjeh po​ho​da ga je opio, a jed​nos​tav​ne i lake po​bje​de zas​li​je​pi​le su vo​za​če nje​go​vih boj​nih kola. Sto​ga je po​put vi​ho​ra us​mje​rio put Gaze. Na​sr​nuo je s leđa na He​ti​te koji su op​‐ sje​da​li grad, pa ih ras​pr​šio, ra​zo​rio nji​ho​ve rat​ne stro​je​ve i za​pa​lio im oko​li​šte. Ali u Gazu nije mo​gao ući!... Jer, He​ti​ti su ubr​zo spoz​na​li kako je egi​pat​skih boj​nih kola malo, pa su se pri​bra​li i kre​nu​li u pro​tu​na​pad. A onaj tvr​do​glav i na​pra​sit za​po​vjed​nik ut​vr​de, u onoj za​bu​ni koja je nas​ta​la, nije Ho​rem​he​bu htio otvo​ri​ti grad​ska vra​ta! Tako je, uz sve svo​je zas​lu​ge, ipak pre​kr​šio ri​ječ. Svo​je​dob​no mi je iz​ja​vio kako vra​ta 439

gra​da neće otvo​ri​ti osim na iz​ri​či​tu Ho​rem​he​bo​vu za​po​vi​jed... Sad ju je do​bio od nje​‐ ga osob​no, ali vra​ta nije otvo​rio... Ho​rem​heb bi bio iz​gub​ljen, da mu sre​ća nije pri​tek​la u po​moć. Na​ime, He​ti​ti koji su dr​ža​li Gazu pod op​sa​dom, nisu ima​li boj​nih kola. Azi​ru​ova i he​tit​ska boj​na kola bila su ras​pr​še​na di​ljem Si​ri​je i pus​ti​nje, na raz​nim za​da​ća​ma ili na od​mo​ri​šti​ma, jer je ko​nji​ma pred ve​lik po​hod bio nu​žan od​mor i do​bra is​pa​ša. A za op​sa​du gra​da boj​na kola nisu bila po​treb​na! Zbog toga se Ho​rem​heb us​pio iz​vu​ći i pred broj​ča​no pre​moć​‐ nim ne​pri​ja​te​ljem hi​tro uma​ći na​trag u pus​ti​nju. Pov​la​če​ći se, uni​štio je skla​di​šta vode na rubu pus​ti​nje, pri​je nego li su ra​zja​re​ni He​ti​ti us​pje​li pri​ku​pi​ti do​volj​no boj​‐ nih kola za pro​gon. Oprez​ni, kak​vi su bili, nisu na​ime htje​li svo​je dra​go​cje​ne bor​ce iz​‐ vr​ga​va​ti po​gi​be​lji u ma​njim če​ta​ma. Že​lje​li su pri​ku​pi​ti do​volj​no sna​ga, prem​da bi mo​žda i sto​ti​njak nji​ho​vih boj​nih kola bilo do​volj​no za pot​pu​no uni​šte​nje Ho​rem​he​‐ bo​vih pos​troj​bi, koje su bile is​crp​lje​ne od bor​bi i du​go​ga na​di​ra​nja. Taj he​tit​ski oprez ovaj je puta bio na pro​bi​tak Ho​rem​he​bu. Vri​je​me po​treb​no He​ti​ti​ma za us​tro​ja​va​nje do​volj​no jake po​tje​re, is​ko​ris​tio je za bi​jeg... Te naj​ve​ćom mo​gu​ćom br​zi​nom odju​rio i nes​tao u pus​ti​nji... Ho​rem​heb je iz sve​ga toga pot​pu​no pra​vil​no nas​lu​tio kako je nje​gov so​kol uz nje​‐ ga. Pri​sje​ća​ju​ći se go​ru​ćeg dr​v​ce​ta ko​jeg je ne​koć opa​zio u si​naj​skim br​di​ma, pos​lao je po​ru​ku svo​jim ba​ca​či​ma kop​lja i stri​jel​ci​ma. Za​po​vje​dio im je neka ubr​za​nim stu​pa​‐ njem po​te​ku kroz pus​ti​nju, duž jed​ne od ces​ta koje su He​ti​ti iz​gra​di​li i uz njih us​kla​‐ di​šti​li sto​ti​ne ti​su​ća zem​lja​nih vr​če​va s vo​dom. Bile su to za​li​he dos​tat​ne za či​ta​vu voj​sku pje​ša​ka. Ho​rem​heb je sada, na​ime, smje​rao pre​ba​ci​ti rat u pus​ti​nju, prem​da je tak​vo tlo bo​lje po​go​do​va​lo za rat boj​nim ko​li​ma. To je, na iz​gled, od​go​va​ra​lo He​ti​ti​ma i nji​ho​vim boj​nim ko​li​ma, jer je naj​ve​ća sna​ga He​ti​ta bila upra​vo u tim pos​troj​ba​ma. Ja pak mis​lim, u tom času Ho​rem​heb i nije mo​gao mno​go bi​ra​ti. Jer, na​kon što je sret​‐ no us​pio iz​ma​ći ra​zja​re​nim He​ti​ti​ma kod Gaze, su​očio se s no​vom ne​vo​ljom. Nje​go​vi su lju​di i ko​nji bili to​li​ko iz​mo​re​ni, pa bi vrlo te​ško us​pje​li vra​ti​ti se do Ta​ni​sa i Do​‐ nje​ga Kra​ljev​s​tva... A on, kao pra​vi voj​sko​vo​đa i rat​nik, nije ni​ka​ko htio do​pus​ti​ti da nje​go​vi hra​bri voj​ni​ci sami iz​gi​nu u pus​ti​nji... Pa je zato od​lu​čio os​ta​ti uz njih. Zato je po​zvao i os​ta​tak svo​jih sna​ga, neka mu se pri​klju​če u pus​ti​nji. Tak​vo ne​što nije se zbi​‐ lo ni​kad ra​ni​je. Kad su ve​li​ki fa​ra​oni vo​je​va​li u na​har​skoj zem​lji, sla​li su na je​sen svo​‐ je čete bro​do​vi​ma u si​rij​ske luke i oda​tle za​po​či​nja​li po​hod kop​ne​nim pu​tom. No u ta je vre​me​na Si​ri​ja bila u egi​pat​skim ru​ka​ma, dok je Ho​rem​heb sada imao tek Gazu i opću po​mut​nju na moru... Sve što sam ne​tom is​pri​čao o Ho​rem​he​bo​vom pr​vom na​pa​du na He​ti​te, saz​nao sam di​je​lom od nje​ga, a os​ta​lo od nje​go​vih lju​di ili iz pri​ča koje su kas​ni​je o tome kazi​va​ne. Ja ni​sam bio uz nje​ga. A da sam ko​jim slu​ča​jem bio, si​gur​no da​nas ne bih više bio živ i ne bih mo​gao iz​vješ​ći​va​ti o tim zbi​va​nji​ma. Taj su po​hod iz​dr​ža​li samo naj​s​‐ naž​ni​ji i naj​ži​la​vi​ji lju​di. Je​di​no sam mo​gao, iz svo​je no​silj​ke, raz​gle​da​va​ti tra​go​ve ne​‐ tom mi​nu​lih su​ko​ba, dok sam sli​je​dio pje​šač​ke čete na nji​ho​vom ubr​za​nom stu​pa​nju 440

kroz spr​že​nu zem​lju. Na​pre​do​va​li smo u obla​ci​ma gu​še​će pra​ši​ne, pod bli​je​šta​njem ne​smi​lje​no​ga sun​ca. Tako sam mo​gao opa​zi​ti po​ne​ko tru​plo voj​ni​ka koji je u onoj su​‐ ma​nu​toj vož​nji pao s boj​nih kola i slo​mio vrat. Pak​le​na pus​ti​nja brzo je ras​ta​ka​la ta tje​le​sa, pa su po​cr​nje​la i na​puh​nu​la se. Oko njih su se na​te​za​le pus​tinj​ske pti​ce grab​‐ lji​vi​ce. Po​neg​dje su le​ža​la i tru​pla mr​tvih ko​nja. Na​ila​zi​li smo i na raz​bi​je​ne, vr​če​ve za vodu, iz ko​jih je dra​go​cje​na te​ku​ći​na ne​po​vrat​no usah​nu​la u pus​tinj​sko​me pi​je​sku. Uz te kr​ho​ti​ne le​ža​la su tru​pla po​bi​je​nih he​tit​skih stra​ža​ra. Njih su raz​boj​ni​ci i pri​pad​ni​ci pus​tinj​skih dra​go​vo​ljač​kih četa, čim je Ho​rem​heb odju​rio, op​ljač​ka​li do gole kože i osa​ka​ti​li. A za​tim su ih na​bi​li na kol​ce i pos​tro​ji​li oko skla​di​šta vode. Zato mis​lim, ra​‐ zum​lji​vo je što ma​nje pri​čam o be​s​mrt​noj sla​vi i opoj​nos​ti po​bje​de, a više o ljud​skim pat​nja​ma i smr​ti... Dva smo se tjed​na tako pa​ti​li, stu​pa​ju​ći kroz div​lji​nu i pus​ti​nju. Una​toč iz​daš​nim za​li​ha​ma vode, za koje smo mo​gli za​hva​li​ti He​ti​ti​ma, na​pre​do​va​nje je bilo muč​no i is​‐ crp​lju​ju​će. Tada smo jed​ne noći smo​tri​li og​nje​ni stup kako se diže s brda iza pus​ti​nje. Zna​li smo, Ho​rem​heb nas tamo čeka sa svo​jim boj​nim ko​li​ma. Ta mi se noć ure​za​la u sje​ća​nje, jer ni​sam mo​gao zas​pa​ti. San mi ni​ka​ko nije do​la​zio na oči. U tami sam ne​‐ pres​tan​ce gle​dao u og​nje​ne stu​po​ve na uda​lje​nom brdu, kako si​pa​ju dim i is​kre, te svo​jim sja​jem izb​lje​đu​ju blis​ta​nje zvi​jez​da. S ta​mom je u pus​ti​nju pris​ti​za​la stu​den, kao pot​pu​na su​prot​nost pak​le​nim dnev​nim vru​ći​na​ma, zbog čega su voj​ni​ci te​ško pa​‐ ti​li. Ljud​stvo je da​ni​ma i tjed​ni​ma bo​so​no​go stu​pa​lo kroz usi​ja​ni pi​je​sak i pre​ko tr​nja, pa su sada po noć​noj stu​de​ni u snu ste​nja​li i je​ča​li kao da su ih op​sje​li zli du​ho​vi. Oda​tle ne​sum​nji​vo po​tje​če i vje​ro​va​nje kako je pus​ti​nja puna tak​vih zlo​kob​nih bića, du​ho​va i vra​go​va... U samu zoru za​je​ča​li su voj​ni ro​go​vi, pa se stu​pa​nje nas​ta​vi​lo, una​toč sve ve​ćoj ma​lak​sa​los​ti voj​ni​ka pro​uz​ro​če​noj na​po​ri​ma na​pre​do​va​nja i no​še​nja te​ških te​re​ta opre​me. Sve češ​će bi se po​ne​ki od njih sru​šio, ne​ma​ju​ći više sna​ga za us​‐ ta​ja​nje. No Ho​rem​he​bo​va nas je luč vo​di​lja po​zi​va​la i po​žu​ri​va​la. Iz svih pre​dje​la pus​‐ ti​nje is​to​dob​no su pris​ti​za​le ma​nje sku​pi​ne odr​pa​nih i sun​cem opa​lje​nih raz​boj​ni​ka i dra​go​vo​lja​ca. I njih je vo​dio va​tre​ni znak. Pro​la​ze​ći, po​hlep​no su pro​ma​tra​li našu opre​mu, kop​lja, vo​lov​ske za​pre​ge i za​li​he. Ali nam se nisu pri​klju​či​li. Išli su pre​ma Ho​rem​he​bo​vom zna​ku. Bio sam uvje​ren, kako su nas samo naša broj​nost i oruž​je oču​‐ va​li od nji​ho​va na​pa​da. Kako su nas za​gle​da​va​li, za​si​gur​no bi nas jed​na​ko tako rado na​pa​li i op​ljač​ka​li kao i He​ti​te... Da​ka​ko, da su samo mo​gli! Pri​ku​čiv​ši se Ho​rem​he​bo​vom oko​lu, uoči​li smo i prve zna​ko​ve rata. Za​mi​je​ti​li smo kako se nad ci​je​lim ob​zo​rjem dižu gus​ti obla​ci pra​ši​ne. Na​ime, He​ti​ti su pri​ku​pi​li sna​‐ ge i kre​nu​li za Ho​rem​he​bom. Smje​ra​li su po​nov​no osvo​ji​ti skla​di​šta vode. Nji​ho​ve su iz​vid​ni​ce na boj​nim ko​li​ma ju​ri​le pus​ti​njom, te na​pa​da​le Ho​rem​he​bo​ve pred​stra​že, nas​to​je​ći po​si​ja​ti strah među ljud​stvom. Jer, egi​pat​ske čete nisu ima​le ni​kak​vih is​kus​‐ ta​va u bor​bi pro​tiv boj​nih kola. A, is​ti​ni za vo​lju, nisu još ni​ka​da ni oku​si​le pra​vo​ga boja, niti su ikad ra​ni​je ubi​ja​le kop​lji​ma i stri​je​la​ma. Na​pad He​ti​ta na egi​pat​sko pje​‐ šaš​tvo do​veo je do ve​li​ke gu​žve i str​ke, pa se mno​go mo​ma​ka raz​bje​ža​lo po pus​ti​nji. A 441

He​ti​ti su ju​ri​li za nji​ma i pro​ba​da​li ih kop​lji​ma. Ali Ho​rem​heb je bio is​ku​san i pro​miš​‐ ljen voj​sko​vo​đa... Brzo je uočio opas​nost koju he​tit​ska boj​na kola pred​stav​lja​ju egi​pat​‐ skim pje​ša​ci​ma. Još i pri​je nego su He​ti​ti na svo​jim boj​nim ko​li​ma sti​gli do glav​ni​ne na​ših sna​ga, čuli smo ro​go​ve iz Ho​rem​he​bo​va oko​la. Po​zi​vao je egi​pat​ska boj​na kola pod svoj sti​jeg, pa su se obru​ši​li na He​ti​te na​lik pus​tinj​skoj olu​ji koja sve mete pred so​bom. I prem​da nam je Ho​rem​heb pos​lao u su​sret samo ma​nji broj boj​nih kola, a to su bila ona koja su još bila upo​rab​lji​va u boju, os​vje​do​či​li smo se kako su nje​gov glas i sla​va već du​bo​ko za​le​gli u ne​pri​ja​telj​sko ljud​stvo. Po​što​va​nje He​ti​ta pre​ma Ho​rem​he​‐ bo​vim boj​nim ko​li​ma i rat​ni​ci​ma u nji​ma sada je već bilo to​li​ko, pa su se na nji​ho​vu po​ja​vu od​mah po​vuk​li i os​ta​vi​li naše pje​šač​ke čete na miru. A mo​žda se i nisu po​vuk​li iz po​što​va​nja, nego im je bilo na​re​đe​no neka samo ome​ta​ju naše čete i pro​ma​tra​ju što se zbi​va, a pri​tom iz​bje​ga​va​ju otvo​ren su​kob... Nji​ho​vo pov​la​če​nje po​lu​či​lo je među egi​pat​skim če​ta​ma ve​li​ko odu​šev​lje​nje. Ba​ca​‐ či ko​pa​lja su ma​ha​li svo​jim oruž​jem i pri​je​ti​li, a laki stri​jel​ci su, sa​svim iz​liš​no, pos​la​li oblak stri​je​la za he​tit​skim boj​nim ko​li​ma koja su se pov​la​či​la. No uz svo to slav​lje, svi su kri​omi​ce po​gle​da​va​li pre​ma zidu od pra​ši​ne koji se di​zao iza he​tit​skih boj​nih kola, te su go​vo​ri​li među so​bom: “Ne pri​je​ti nam ni​kak​va opas​nost, jer nas čuva moć​na Ho​‐ rem​he​bo​va ruka! Zato se ne mo​ra​mo bri​nu​ti. Ho​rem​heb će po​put so​ko​la na​hru​pi​ti na He​ti​te, is​ko​pa​ti im oči i os​li​je​pi​ti ih!” Pris​ti​gle su čete bile u ve​li​koj za​blu​di, ako su po pris​pi​je​ću u Ho​rem​he​bov okol oče​ki​va​le od​mor... Ra​zo​ča​re​nje je bilo du​bo​ko. Tim više, jer su oče​ki​va​li po​hva​le za ubr​za​no stu​pa​nje i brz do​la​zak, zbog čega su do krvi ode​ra​li kožu s ta​ba​na, na pus​tinj​‐ skom pi​je​sku i tr​nju. No do​če​kao nas je s li​cem is​kriv​lje​nim od bi​je​sa, za​kr​vav​lje​nih oči​ju od umo​ra... Ma​šu​ći svo​jim zlat​nim bi​čem, za​mr​lja​nim krv​lju i pra​ši​nom, iz​de​rao se na nas: – Gdje ste do sada, vi gno​ji​šta​ri jed​ni?! Gdje ste se skri​va​li, vi vraž​ji oko​te? Uis​ti​nu će me ra​zve​se​li​ti su​traš​nji dan, po​gle​dom na vaše lu​ba​nje gdje se bi​je​le u pi​je​sku! To​‐ li​ko sam pre​pun sti​da zbog vas! Do​pu​za​li ste po​put kor​nja​ča, a za​uda​ra​te po zno​ju i pr​ljav​šti​ni te si mo​ram za​če​pi​ti nos! A za to vri​je​me moji naj​bo​lji lju​di kr​va​re iz bez​‐ broj​nih oz​lje​da, dok moji ple​me​ni​ti ko​nji pu​šta​ju zad​nji dah. Zato ko​paj​te sada, vi Egip​ća​ni, ko​paj​te za svo​je ži​vo​te! Taj vam po​sao si​gur​no naj​bo​lje od​go​va​ra, jer ste ci​‐ je​li ži​vot če​pr​ka​li po bla​tu! Ako svo​jim pr​lja​vim pr​sti​ma nis​te če​pr​ka​li po nosu ili zad​‐ nji​ci! Ne​iskus​ni se egi​pat​ski rat​ni​ci nisu ni naj​ma​nje uvri​je​di​li na te nje​go​ve ri​je​či. Na​‐ pro​tiv, nje​go​ve su ih ri​je​či raz​dra​ga​le, pa su smi​ju​ći se po​nav​lja​li među so​bom ono što je re​kao. Osje​ća​li su se za​kri​lje​ni​ma od zas​tra​šu​ju​će pus​ti​nje, već sa​mom Ho​rem​he​bo​‐ vom na​zoč​noš​ću. Tako su za​bo​ra​vi​li svo​je ode​ra​ne ta​ba​ne i is​u​še​ne je​zi​ke, pa su po nje​go​vim upu​ta​ma za​po​če​li ko​pa​ti du​bo​ke ro​vo​ve u tlu i za​bi​ja​ti kol​ce iz​me​đu ka​me​‐ nja. Po​tom su iz​me​đu ko​la​ca ra​za​pi​nja​li ko​no​pe od ro​go​za, dok su dru​gi ko​tr​lja​li i vuk​li ve​li​ke gro​ma​de ka​me​nja niz obron​ke brda, te ih go​mi​la​li u hrpe. 442

Ho​rem​he​bo​vi umor​ni bor​ci iz boj​nih kola iz​vuk​li su se i do​pu​za​li iz pu​ko​ti​na u sti​‐ je​nju i iz svo​jih ša​to​ra. Do​še​pa​li su do doš​lja​ka kako bi im mo​gli po​ka​za​ti svo​je oz​lje​‐ de i po​hva​li​ti se svo​jim ju​naš​tvom. Us​pra​vi​li su se čak i oni koji su bili na sa​mr​ti, hva​‐ li​li se una​toč bo​lo​vi​ma i ne​mo​ći, uli​je​va​ju​ći tako hra​brost oni​ma koji su ko​pa​li, ba​ca​‐ či​ma ko​pa​lja i la​kim stri​jel​ci​ma, po​bu​đu​ju​ći među nji​ma za​vist. Jer, tog is​tog ju​tra su Ho​rem​he​bo​vi bor​ci s boj​nih kola, ugle​dav​ši He​ti​te kako se pri​bli​ža​va​ju u ogrom​nom obla​ka pra​ši​ne, bili uvje​re​ni: do​šao im je smrt​ni tren! Zbog toga ih je do​la​zak pje​ša​ka oso​ko​lio, jer je i umri​je​ti lak​še i ugod​ni​je u go​mi​li, nego sam. Is​ti​ni za vo​lju, bio je i kraj​nji tren za pris​ti​za​nje po​mo​ći. Od ne​kih dvi​je ti​su​će i pet sto​ti​na bo​ra​ca, ko​li​ko je s Ho​rem​he​bom kre​nu​lo na boj​nim ko​li​ma u opi​sa​ni po​hod, pre​os​ta​lo je ma​nje od pet sto​ti​na mo​ma​ka spo​sob​nih za boj... A nji​ho​vi su se ko​nji spo​ti​ca​li od umo​ra i spu​šta​li gla​ve do pi​je​ska. Naj​ve​ći se dio Ho​rem​he​bo​vih sna​ga slio u oko​li​šte ti​je​kom dana, na​lik ne​iz​bro​ji​voj ma​ti​ci. Od​mah po pris​pi​je​ću, svi su sla​ni na ko​pa​nje ro​vo​va i po​di​za​nje za​pre​ka, koje su tre​ba​le He​ti​ti​ma za​pri​je​či​ti pro​dor u pus​ti​nju. Is​crp​lje​nim če​ta​ma, koje još nisu pris​ti​gle, Ho​rem​heb je pos​lao na​red​bu kako mo​ra​ju još iste noći do​hva​ti​ti ut​vr​đe​ne po​lo​ža​je nje​go​vog oko​la. Na​ime, sve koje bi zora za​tek​la u pus​ti​nji, če​ka​la je straš​na smrt od ne​pri​ja​telj​ske ruke, ako bi se nji​ho​va boj​na kola pro​bi​la kroz br​d​ski pri​je​voj u pus​ti​nju. Ali nit​ko nije bro​jao pris​pje​le. Ho​rem​heb to nije do​pus​tio, jer ta​kav po​da​tak ne bi ni​ko​me ko​ris​tio, te bi samo po​ka​zao ko​li​ko ih je malo u od​no​su na he​tit​sku voj​‐ nu silu... Hra​brost Egip​ća​na uoč​lji​vo se po​ve​ća​la, pri po​gle​du na broj​nost vlas​ti​tih četa. Jer, u div​lji​ni pus​ti​nje se či​ni​lo kako ih je uis​ti​nu mno​go. Osim toga, sli​je​po su vje​ro​va​li i uz​da​li se u Ho​rem​he​ba, uvje​re​ni kako će baš on po​tu​ći He​ti​te i spa​si​ti svo​je čete od he​tit​skih ruku. Dok su užur​ba​no po​di​za​li za​pre​ke, na​pi​nja​li ko​nop​ce i ko​tr​lja​li ka​me​‐ nje na hrpe, opa​zi​li su ne​pri​ja​te​lja kako se pri​bli​ža​va, za​vi​jen u ve​lik oblak pra​ši​ne, te su čuli nji​ho​ve rat​ne pok​li​če. Pro​bli​je​dje​lih lica i us​trep​ta​lih po​gle​da, puni uža​sa, zir​‐ ka​li su pre​ma He​ti​ti​ma, zas​trav​lje​ni na​do​la​ze​ćim boj​nim ko​li​ma i nji​ho​vim zas​tra​šu​‐ ju​ćim ko​sa​ma, koje su se lje​ska​le pri vrt​nji ko​ta​ča. Spus​ti​la se noć. He​ti​ti nisu htje​li na​pas​ti, dok ne raz​gle​da​ju zem​lji​šte i oci​je​ne sna​‐ gu pro​tiv​ni​ka. Zato su uda​ri​li okol u pus​ti​nji, pa za​tim pus​ti​li ko​nje na pašu među tr​‐ no​vi​to pus​tinj​sko grm​lje, te za​pa​li​li va​tre. U tami noći ru​bo​vi pus​ti​nje bili su na​čič​ka​‐ ni okol​skim va​tra​ma, dok​le je oko se​za​lo. Ci​je​le su noći nji​ho​vi iz​vid​ni​ci i pret​hod​ni​ce na la​kim boj​nim ko​li​ma pri​la​zi​li do sa​mih ut​vr​da Egip​ća​na, nas​to​je​ći po​bi​ti stra​ža​re i is​to​dob​no uz​ne​mi​ru​ju​ći bra​ni​te​lje duž ci​je​le obram​be​ne crte. Ali na oba boka, gdje nije bilo mo​gu​će po​di​ći za​pre​ke, raz​boj​ni​ci i dra​go​vo​ljač​ke čete pre​sre​ta​le su He​ti​te i za​rob​lja​va​le nji​ho​va boj​na kola i ko​nje. Po​hva​ta​li su ve​lik dio tih pret​hod​ni​ca i iz​vi​đa​‐ ča, te ih se u he​tit​ski okol malo vra​ti​lo od onih koji su skre​nu​li s pu​te​va ili se odvo​ji​li od svo​jih sna​ga... Noć je zbog sve​ga toga bila buč​na, is​pu​nje​na tut​nja​vom ko​ta​ča boj​nih kola, smrt​‐ 443

nim kri​ci​ma umi​ru​ćih, fi​ju​kom stri​je​la i zve​ke​tom oruž​ja... Voj​ni​ci ne​pri​uče​ni ratu zbog toga nisu mo​gli zas​pa​ti, op​sjed​nu​ti stra​hom. No Ho​rem​heb ih je smi​ri​vao i tje​‐ šio: – Spa​vaj​te samo, mo​čvar​ni šta​ko​ri! Spa​vaj​te! Od​mo​ri​te se i utr​ljaj​te svo​je ode​ra​ne ta​ba​ne uljem. I bu​di​te spo​koj​ni, jer ja bdi​jem nad va​šim po​čin​kom i ču​vam vas! Ni ja ni​sam mo​gao us​nu​ti. Ho​dao sam po oko​lu ci​je​lu noć, bri​nu​ći se za rane Ho​‐ rem​he​bo​vih bo​ra​ca iz boj​nih kola. A on me je so​ko​lio, go​vo​re​ći: – Iz​li​je​či ih, Si​nu​he! Upo​ra​bi svo svo​je zna​nje i umi​je​će. Hra​bri​jih rat​ni​ka svi​jet još nije smo​trio! Sva​ki od njih vri​je​di za sto​ti​nu ili čak i ti​su​ću ovih koji ruju po bla​tu. Iz​‐ li​je​či ih, jer sr​dač​no lju​bim taj moj ološ i pro​pa​li​ce, koji zna​ju ukro​ti​ti ko​nja i dr​ža​ti uzde. Iz​li​je​či ih, jer ne​mam pri​čuv​no​ga ljud​stva ko​jim bih mo​gao na​do​mjes​ti​ti ove pred to​bom. Zato će, od sada pa na da​lje, svat​ko mo​ra​ti u žaru boja uči​ti kako se uprav​lja ko​njem i boj​nim ko​li​ma. Dat ću ti, zato, po de​ben zla​ta za sva​ko​ga čo​vje​ka ko​jeg mi os​po​so​biš za boj! No meni nije bilo ni naj​ma​nje do šale, jer sam bio ne​ras​po​lo​žen od duga i za​mor​na pu​to​va​nja kroz pus​ti​nju. I to prem​da sam ci​je​li put pre​šao u no​silj​ci. Je​zik mi je bio pot​pu​no is​u​šen od tr​p​ke pus​tinj​ske pra​ši​ne, a bio sam i lju​tit na po​mi​sao kako ću zbog su​lu​de Ho​rem​he​bo​ve tvr​do​gla​vos​ti mo​ra​ti umri​je​ti u toj bi​jed​noj pus​ti​nji, od he​tit​ske ruke... Prem​da, to mo​ram na​gla​si​ti, smr​ti same po sebi ni​sam se pri​bo​ja​vao. Zato sam mu raz​dra​že​no od​go​vo​rio: – Sa​ču​vaj svo​je zla​to za sebe! Ili ga raz​di​je​li voj​ni​ci​ma, neka bar pred smrt osje​te kako su bo​ga​ti! Su​tra ćemo, ne​dvoj​be​no, svi iz​gi​nu​ti, jer si nas u ovoj straš​noj pus​ti​nji uvu​kao u klop​ku. A taj tvoj ološ i pro​pa​li​ce ku​šam iz​li​je​či​ti zbog sa​mog sebe, jer mi se čini kako su oni je​di​ni lju​di u ovoj voj​s​ci, spo​sob​ni za boj. Ovi pak s ko​ji​ma sam do​‐ šao, po​bje​ći će čim se He​ti​ti to​li​ko pri​bli​že te će im moći sa​gle​da​ti bje​lo​oč​ni​ce. Os​vje​‐ do​čio sam se u nji​ho​vu hra​brost obi​la​ze​ći okol! U Jami su se upla​ši​li otrg​nu​te gra​ne. A kad bi iza ka​me​na sko​čio zec i pre​tr​čao im pre​ko puta, za​zi​va​li su u po​moć sve egi​pat​‐ ske bo​go​ve! Nema dvoj​be, bili su do​volj​no hra​bri raz​bi​ja​ti jed​ni dru​gi​ma gla​vur​de po te​ban​skim uli​ca​ma ili usam​lje​no​me put​ni​ku pre​re​za​ti grlo i op​ljač​ka​ti tor​bu. U pus​ti​‐ nji su pak na​lik janj​ci​ma, koje vo​diš na kla​nje, pa te po​niz​no sli​je​de, pri​prav​ni već sli​‐ je​de​će​ga tre​na raz​le​tje​ti se na sve stra​ne. Pre​ma tome, li​je​čim tvo​je rat​ni​ke zbog sa​‐ mo​ga sebe, kako bi nam nji​ho​va hra​brost i sna​ga spa​si​li ži​vo​te. Ipak mis​lim, bilo bi naj​bo​lje, ako bi oda​brao naj​hi​tri​je ko​nje i po​br​zao, uzev​ši me sa so​bom, put Do​nje​ga Kra​ljev​s​tva... Tamo bi mo​gao pri​ku​pi​ti novu i bo​lju voj​sku! Ho​rem​heb si je pro​tr​ljao nos i re​kao: – Tvoj sa​vjet slu​ži na čast tvo​joj mu​dros​ti, Si​nu​he! I ne​sum​nji​vo bih ga pri​hva​tio, kad bih imao ba​rem još tra​čak mu​dros​ti. Ali, moj ološ i moje pro​pa​li​ce su mi pri​ras​li srcu. Zato ih ne že​lim pre​pus​ti​ti smr​ti da​le​ko u pus​ti​nji, bez mene. Is​ti​na, mo​gao bih po​bje​ći bez po​te​ško​ća, pu​tem uni​šti​ti za​li​he vode i na taj na​čin od​go​di​ti rat za sli​je​de​‐ 444

ću go​di​nu. Uis​ti​nu, ne znam za​što još ni​sam ute​kao. To bi na mo​jem mjes​tu uči​nio sva​ki pa​me​tan i raz​bo​rit čo​vjek, te bi kas​ni​je mo​gao svo​jim voj​ni​ci​ma po​di​ći ve​li​ča​jan spo​me​nik, uk​le​sa​ti u njeg nji​ho​va ime​na i tako ovje​ko​vje​či​ti us​po​me​nu na njih. Ipak, kako vi​diš, odus​tao sam od toga. Zato ne​ma​mo iz​bo​ra. Je​di​ni nam je iz​laz po​bi​je​di​ti He​ti​te. I to po​bi​je​di​ti ih ov​dje, u pus​ti​nji. Mo​ra​mo ih po​bi​je​di​ti, jer dru​go​ga iz​la​za ne​‐ ma​mo... A mo​žda sam pak pos​tu​pio i vrlo raz​bo​ri​to, po​zi​va​ju​ći svo​je voj​ni​ke u pus​ti​‐ nju. Ta ova​ko ne​ma​ju kamo po​bje​ći, pa se mo​ra​ju, htje​li ne htje​li, bo​ri​ti za svoj ži​‐ vot!.. Eh, sad idem i ja ot​po​či​nu​ti. Leći ću u svo​ja kola i piti vina. Na​kon opi​ja​nja uvi​‐ jek sam ma​mu​ran i kraj​nje loše vo​lje, te ću se va​lja​no bo​ri​ti, mno​go bo​lje nego tri​je​‐ zan! Na​pus​tio me i za​pu​tio se pre​ma svo​jim boj​nim ko​li​ma. Iz tog sam smje​ra usko​ro, u noć​noj ti​ši​ni, za​čuo klo​ko​ta​nje vina koje je tek​lo iz vrča, sve dok se iz da​lji​ne nije po​‐ nov​no za​čuo štro​pot boj​nih kola i uzvi​ci upla​še​nih Egip​ća​na, koji su s ut​vr​da bje​ža​li u mrak. Ho​rem​he​ba su nje​go​vi lju​di želj​no za​gle​da​li, pa je zato sva​ko​me od njih koji bi na​išao pru​žao pe​har, nu​de​ći nek se iz nje​ga na​pi​je vina. A dok su pili, za​si​pao ih je grd​nja​ma i kle​tva​ma, go​vo​re​ći: – Vaše su tr​bu​ši​ne po​put vre​ća bez dna! A svo​jim pr​lja​vim gu​bi​ca​ma ćete mi za​svi​‐ nji​ti pe​har i po​lo​ka​ti svo vino, pa se više neću moći po​šte​no na​pi​ti! Pri​tom je sva​kog voj​ni​ka svo​jom te​škom ru​kom tap​kao po ra​me​nu, os​lov​lja​va​ju​ći ga ime​nom, te hva​lio nji​ho​vu odvaž​nost u boju pred Ga​zom, gdje su se u žaru boja to​li​ko za​ple​li u uzde te su ih nji​ho​vi vlas​ti​ti ko​nji mo​gli uda​ra​ti ko​pi​ti​ma. Tako je proš​la ta ne​iz​vjes​na noć. Na​po​kon je sva​nu​la zora, na​lik ne​kak​voj pla​vi​čas​‐ toj sa​blas​ti koja se do​vuk​la iz pus​ti​nje. Pred ut​vr​da​ma su le​ža​li mr​tvi ko​nji i pre​vr​nu​‐ ta boj​na kola, a grab​lji​vi​ce su klju​va​le oči He​ti​ti​ma koji su tamo iz​gi​nu​li. Na Ho​rem​‐ he​bo​vu za​po​vi​jed za​je​ča​li su voj​ni ro​go​vi, pa je pos​tro​jio svo​je lju​de u pod​nož​ju brda i odr​žao im go​vor.

2 Dok su He​ti​ti u pus​ti​nji du​ši​li svo​je va​tre pi​je​skom, upre​za​li ko​nje i bru​si​li oš​tri​ce, Ho​rem​heb se obra​tio svo​jim če​ta​ma. Nas​lo​nio se na hra​pa​vu sti​je​nu, gri​zao od ko​ma​‐ da su​hog kru​ha i gla​vi​ce luka, te ova​ko ka​zi​vao svo​jim če​ta​ma: – Po​gle​daj​te pred sebe! Vi​djet ćete ve​li​ko čudo. Amon je u naše ruke iz​ru​čio He​ti​te, te ćemo da​nas po​či​ni​ti ve​li​čaj​na dje​la. Ne​pri​ja​telj​ski pje​ša​ci još nisu sti​gli! Oni če​ka​ju na vanj​sko​me rubu pus​ti​nje, bu​du​ći da im manj​ka vode. Nji​ho​va boj​na kola mo​ra​ju prvo pro​bi​ti naše crte i do​mo​ći se za​li​ha vode u na​šoj po​za​di​ni, smje​ra li nji​ho​va voj​‐ ska nas​ta​vi​ti po​hod na Egi​pat. Nji​ho​vi su ko​nji već sada žed​ni i bez krme, jer sam im spa​lio sve pri​ču​ve i raz​bio vr​če​ve s vo​dom ci​je​lim pu​tem od Si​ri​je do ovo​ga mjes​ta. 445

Zato se mo​ra​ju pro​bi​ti kroz naše po​lo​ža​je ili se po​vu​ći, osim ako ne bi uda​ri​li traj​ni​ji okol i če​ka​li na svje​že za​li​he. U tom se pak slu​ča​ju ne bi mo​gli upus​ti​ti u boj s nama. Kad bi bili mu​dri, zbog tih bi okol​nos​ti odus​ta​li i vra​ti​li se u Si​ri​ju. Ali He​ti​ti su po​‐ hlep​ni lju​di, la​ko​mi! Svo svo​je zla​to i sre​bro ulo​ži​li su tu u Si​ri​ji, u ove vr​če​ve s vo​‐ dom, koji na​ni​za​ni leže iza nas, na​pu​nje​ni, na ci​je​lom putu do Egip​ta. Oni ih se ne žele odre​ći bez bor​be. Zato tvr​dim: Amon ih je uis​ti​nu pre​dao u naše ruke! Pri na​pa​du će im se ko​nji za​ples​ti u naše za​pre​ke. I neće moći na​va​li​ti na nas svo​jom pu​nom sna​‐ gom, jer će ro​vo​vi koje ste tako rev​no i mar​lji​vo is​ko​pa​li, hrpe sti​je​nja i ko​no​pi slo​mi​ti oš​tri​cu nji​ho​va na​pa​da. Ho​rem​heb je ne​mar​no isp​lju​nuo lu​pin​ku luka, te snaž​nim zu​bi​ma od​gri​zao nov ko​mad kru​ha i žva​kao ga. Za to su vri​je​me čete po​če​le top​ta​ti no​ga​ma i vi​ka​ti, po​put dje​ce želj​ne nove pri​če. Tada se Ho​rem​heb na​mr​go​dio i re​kao: – Seta mi i svih nje​go​vih vra​go​va! Zar su pe​ka​ri is​pek​li šta​ko​rov iz​met u kruh?! Ili mi to usta smr​de po bla​tu od ma​mur​lu​ka? Znaj​te, moj dra​gi olo​šu i pro​pa​li​ce, no​ćas sam se po​šte​no na​pio. I to od ra​dos​ti što su nam He​ti​ti u svo​joj na​iv​nos​ti doš​li na do​‐ hvat kop​lja... I je​di​no čega se bo​jim, to je vaša mli​ta​vost, te bi zbog nje mo​gli do​pus​ti​‐ ti He​ti​ti​ma pro​boj, pa bi tako is​kliz​nu​li kroz naše pr​ste. Zbog toga vam že​lim objas​ni​‐ ti: dr​ške u va​šim ru​ka​ma su dr​ške ko​pa​lja, a nji​ho​vi vr​ho​vi na​prav​lje​ni su za pa​ra​nje he​tit​skih tr​bu​ha. A oni​ma s lu​kom u ru​ka​ma ka​žem: vje​ro​jat​no sebe sma​tra​te ve​li​kim rat​ni​ci​ma i ju​na​ci​ma kad za​pje​va​ju stru​ne va​ših lu​ko​va, a stri​je​le vam po​le​te vi​so​ko u zrak, pa kao dje​ca vi​če​te: “Gle​daj​te ko​li​ko sam vi​so​ko do​ba​cio st​rje​li​cu!” Me​đu​tim, vi mo​ra​te ga​đa​ti He​ti​te! Kad bi bili pra​vi rat​ni​ci i stri​jel​ci, čije sti​je​li​ce po​ga​đa​ju cilj, smje​ri​li bi svo​je stri​je​le He​ti​ti​ma toč​no u oči. No neću tro​ši​ti svo​je sa​vje​te na vas! Zato ka​žem sa​svim krat​ko i jed​nos​tav​no: us​mje​ri​te svo​je stri​je​le na he​tit​ske ko​nje, jer su ko​nji veće mete, a lju​de na ko​li​ma i ona​ko ni​kad ne bis​te mo​gli po​go​di​ti. I što vam bli​že pri​đu, to ćete ih u svo​joj ne​vič​nos​ti lak​še po​go​di​ti. Zato vam sa​vje​tu​jem: pus​ti​te ih neka pri​đu vrlo bli​zu. I svo​jom ću ru​kom iz​bi​če​va​ti sva​kog čo​vje​ka koji uza​lud is​‐ pus​ti stri​je​lu, te će po​ža​li​ti što se ro​dio! Jer, ne​ma​mo stri​je​la za ba​ca​nje... Pri oda​pi​nja​‐ nju stri​je​la pri​sje​ti​te se, ako vas to ve​se​li, šilj​ci stri​je​la iz​ra​đe​ni su od na​ki​ta egi​pat​skih žena i od nož​nih pr​ste​no​va blud​ni​ca! Sve su one dra​go​volj​no pri​lo​ži​le svoj ba​kar za iz​ra​du oruž​ja i po​bje​du Egip​ta. Mis​li​te na to! Za​tim vi, ba​ca​či ko​pa​lja! Kad ko​nji na​sr​‐ nu, upri​te dr​ške svo​jih ko​pa​lja o tlo i dr​ži​te ih čvr​sto, obim ru​ka​ma. A ši​ljak us​mje​ri​te u tr​buh ži​vo​ti​nja! Na taj se na​čin ne​će​te iz​vrg​nu​ti ni​kak​voj opas​nos​ti, te mo​že​te od​‐ sko​či​ti u stra​nu, pri​je nego bi konj mo​gao pas​ti na vas. Bu​de​te li pak obo​re​ni na zem​‐ lju, pre​re​ži​te konj​sku ormu, jer je to je​di​ni na​čin ko​jim mo​že​te iz​bje​ći ko​ta​či​ma boj​‐ nih kola, koja će vas ina​če pre​ga​zi​ti i smr​vi​ti. Eto, to je vaša za​da​ća, vi vo​de​ni šta​ko​ri s Nila! S ga​đe​njem je omi​ri​sao kruh u svo​joj ruci i ba​cio ga. Po​tom je po​di​gao vrč s vo​‐ dom i po​te​gao dug gut​ljaj, že​le​ći raz​bis​tri​ti gla​vu. Po​tom je nas​ta​vio: – Za​pra​vo je šte​ta daha, kad vam go​vo​rim i sa​vje​tu​jem vas! Čim ćete za​ču​ti rat​ni 446

pok​lič He​ti​ta i tut​nja​vu nji​ho​vih boj​nih kola, za​cvi​lit ćete i skri​ti gla​ve u pi​je​sak, bu​‐ du​ći ne​ma​te ov​dje svo​je maj​ke pod čije bi se sku​te za​vuk​li! Ipak, s tim u sve​zi, mo​ram vam još na ne​što skre​nu​ti po​zor​nost... Pro​bi​ju li se He​ti​ti kroz naše re​do​ve i dođu do za​li​ha vode u na​šoj po​za​di​ni, sva​ki od vas je iz​gub​ljen te će pri​je noći biti mr​tav ili za​rob​ljen. A svi zna​te kak​va je kob na​mi​je​nje​na oni​ma koji pad​nu u he​tit​sko za​rob​lje​‐ niš​tvo!... U naj​bo​ljem slu​ča​ju, ako vas za​de​si brza smrt, za ne​ko​li​ko mje​se​ci će vaše kože biti pre​ra​đe​ne u tor​be za tr​ž​ni​cu, te će se lju​lja​ti u ru​ka​ma si​don​skih i ba​bi​lon​‐ skih ba​be​ti​na. Vama, koji ne bu​de​te tak​ve sre​će, pre​bit će i smr​ska​ti udo​ve, te vas obje​si​ti gla​vom na do​lje niz zi​di​ne, a za​tim os​ta​vi​ti neka tako de​re​te kožu i bi​jed​no ska​pa​te. Ili će vas os​li​je​pi​ti te ćete po​put sto​ke okre​ta​ti mlin​sko ka​me​nje u nji​ho​vim br​di​ma! Zato vam otvo​re​no ka​žem: to će se zbi​ti sa svi​ma nama, us​pi​je li He​ti​ti​ma pro​boj kroz naše pos​troj​be. Bit ćemo op​ko​lje​ni i iz​gub​lje​ni, bez ikak​ve od​stup​ni​ce. Mo​ram na​gla​si​ti i kako im sada više ni na koji na​čin ne mo​že​mo uma​ći. Na​ime, na​‐ pus​ti​mo li ut​vr​de koje smo iz​gra​di​li, he​tit​ska će nas kola dos​ti​ći bez na​po​ra, te nas sa​‐ sje​ći i ras​pr​ši​ti po​put plje​ve koja se nađe na putu na​plav​nim vo​da​ma. Spo​mi​njem to samo us​put, za slu​čaj ako ne​koj bu​da​li pad​ne na pa​met kako bi mo​gao gla​vom bez ob​‐ zi​ra po​bje​ći u pus​ti​nju!.. A kako se ne bi za​bu​ni​li gle​de smje​ra iz ko​jeg do​la​zi ne​pri​ja​‐ telj, pos​ta​vit ću iza va​ših leđa, na od​go​va​ra​ju​ćoj uda​lje​nos​ti, pet sto​ti​na svo​jih naj​hra​‐ bri​jih voj​ni​ka, mo​jih pre​dra​gih pro​pa​li​ca i lo​pu​ža! Tako će se moći, za na​gra​du svo​joj odvaž​nos​ti koju su do sada is​ka​za​li, do sita na​smi​ja​ti gle​da​ju​ći vas kako se bo​ri​te... Ti su lju​di tako ne​što i zas​lu​ži​li, jer je tek sva​ki peti pre​ži​vio naš po​hod do Gaze i na​trag! Pri​se​žem na da​lje, sva​kog tko se za​bu​ni gle​de prav​ca odak​le sti​že ne​pri​ja​telj, zak​lat ću svo​jim vlas​ti​tim no​žem ili pod​vr​ći onom ma​lom i jed​nos​tav​nom za​hva​tu koji div​ljeg bika pre​tva​ra u pos​luš​no​ga vola! Iz toga vam je sada valj​da jas​no: smrt ne vre​ba na vas samo spri​je​da, nego je još iz​vjes​ni​ja ako po​ku​ša​te bje​ža​ti pred ne​pri​ja​te​ljem! A is​‐ pred vas, to imaj​te na umu, ve​li​ka je po​bje​da i čast. I ni naj​ma​nje ne sum​njam, ako se svat​ko od vas va​lja​no za​lo​ži, po​bi​je​dit ćemo He​ti​te. Zato vam nema dru​ge, već se mo​‐ ra​te ba​ci​ti na njih i uni​šti​ti ih svim oruž​jem koje ste do​bi​li u ruke... Svi sje​di​mo u is​‐ tom čunu i je​di​ni nam je iz​laz po​ra​zi​ti ne​pri​ja​te​lja. Zato ću poći s vama i s bi​čem u ruci bo​ri​ti se uz vas. I bude li moj bič ši​bao više po vama nego po He​ti​ti​ma, to neće biti moja kriv​nja nego samo vaša... Tako je to, moji odvaž​ni i hra​bri vo​de​ni šta​ko​ri! Lju​di su ga slu​ša​li kao za​ča​ra​ni. Čak su za​bo​ra​vi​li pre​mje​šta​ti se s noge na nogu i kop​ka​ti nož​nim pr​sti​ma po pra​ši​ni, što je sta​ri voj​nič​ki obi​čaj. Slu​ša​ju​ći ga, lju​di su za​bo​ra​vi​li i na He​ti​te! Priz​na​jem, ja sam se uz​ne​mi​rio, jer su se he​tit​ska boj​na kola već po​če​la va​lja​ti pre​ma na​šim po​lo​ža​ji​ma, što su po​t​vr​đi​va​li uda​lje​ni obla​ci pra​ši​ne. Vje​ru​jem Ho​rem​heb je na​mje​ri​ce ote​zao svoj go​vor, kako bi ljud​stvu pre​nio svo​ju pri​‐ bra​nost i mir, te ih time po​šte​dio muč​no​ga iš​če​ki​va​nja na​pa​da... To su po​t​vr​đi​va​le nje​go​ve oči, ko​ji​ma bi po​vre​me​no, ali kra​do​mi​ce, us​mje​rio pre​ma uda​lje​nom he​tit​‐ skom oko​lu. Na​po​kon je i otvo​re​no po​gle​dao pre​ma pus​ti​nji, s uzvi​ši​ce na ko​joj je sta​‐ jao, po​di​gao ruke i za​klju​čio svo​je ka​zi​va​nje uoči boja: 447

– Naši pri​ja​te​lji He​ti​ti su kre​nu​li. Za to od srca za​hva​lju​jem svim bo​go​vi​ma Egip​ta! Uis​ti​nu ih je Amon to​li​ko zas​li​je​pio, pa se pre​vi​še os​la​nja​ju na svo​ju sna​gu. Ali Amon je uz nas i bori se na na​šoj stra​ni! Zato po​đi​te, vi bi​jed​ni nil​ski vo​de​ni šta​ko​ri. Sva​ki čo​vjek neka za​uz​me mjes​to koje mu je odre​đe​no! I neka ga ne na​pu​šta bez po​seb​ne za​po​vi​je​di! A vi, moje pre​dra​ge i pre​ka​lje​ne pro​pa​li​ce i lo​pu​že, po​đi​te za tom ru​ljom ze​če​va i pu​že​va. Bri​ni​te se za njih i op​ko​li​te ih. A bude li po​treb​no, uško​pi​te ih, ako na​ka​ne bje​ža​ti. Mo​gao bih vam još reći: “Bo​ri​te se za egi​pat​ske bo​go​ve, bo​ri​te se za Crnu Zem​lju, bo​ri​te se za svo​je žene i dje​cu!” Ali, to su tek is​praz​ne ri​je​či, jer kad bi bi​je​gom mo​gli spa​si​ti svo​je ži​vo​te, bez raz​miš​lja​nja bi po​mo​kri​li lica svo​jih žena... I zato vam ka​žem: “Bo​ri​te se za sebe, vi egi​pat​ski vo​de​ni šta​ko​ri! Bo​ri​te se za sebe i ne​‐ moj​te po​bje​ći, jer su vam bor​ba i po​bje​da je​di​ni iz​laz i spas!” A sad po​tr​či​te, mom​ci, po​tr​či​te hi​tro ko​li​ko vas noge nose! Ina​če će he​tit​ska boj​na kola sti​ći do za​pre​ka pri​je vas, pa će boj biti okon​čan i pri​je nego za​poč​ne! Po​tje​rao ih je, te su čete uz glas​nu viku po​tek​le pre​ma po​lo​ža​ji​ma. No ne znam jesu li vi​ka​li od žara i rev​nos​ti ili na​pros​to od stra​ha... Ho​rem​heb ih je po​la​ko sli​je​dio. A ja sam os​tao sje​di​ti na pod​nož​ju brda, na​mje​ra​va​ju​ći pro​ma​tra​ti bit​ku sa si​gur​ne uda​lje​nos​ti. Ta ja sam ipak bio li​ječ​nik, te je moj ži​vot bio dra​go​cjen... He​ti​ti su sti​gli pre​ko rav​ni​ce do pod​nož​ja brda, gdje su se pres​tro​ji​li u boj​ni po​re​‐ dak. Nji​ho​ve ša​re​ne zas​ta​vi​ce, blje​šta​nje kri​la​tih sun​ca na boj​nim ko​li​ma, per​ja​ni​ce ko​nja te ži​vo​pis​ni vu​ne​ni ok​lo​pi koji su šti​ti​li nji​ho​ve ko​nje od stri​je​la, pred​stav​lja​li su ve​li​čaj​nu i kraj​nje zas​tra​šu​ju​ću sli​ku. Bilo je ne​dvoj​be​no kako svim sna​ga​ma smje​ra​ju uda​ri​ti na otvo​ren pros​tor, pre​ko ko​jeg je put vo​dio do za​li​ha vode, a Ho​rem​heb ga je na br​zi​nu za​pri​je​čio la​kim pre​gra​da​ma. Dru​gim ri​je​či​ma, nisu že​lje​li na​pas​ti s obje stra​ne pri​je​la​za kroz brda, gdje su kri​la egi​pat​skoj voj​s​ci bra​ni​li pus​tinj​ski raz​boj​ni​ci i dra​go​vo​ljač​ke čete. To bi im, is​ti​na, pru​ži​lo više pros​to​ra za na​let boj​nih kola i raz​no​‐ vr​s​ne pot​hva​te, ali bi nji​ho​vim ko​nji​ma put do vode bio pre​dug. Zato nisu mo​gli mno​go bi​ra​ti i dugo če​ka​ti. A os​la​nja​ju​ći se na svo​ju sna​gu i voj​nu vje​šti​nu, ko​joj se još nit​ko do tada nije us​pio opri​je​ti i odr​va​ti, bili su uvje​re​ni kako je naj​pre​či put i naj​bo​lji za njih. Ras​po​la​ga​li su raz​no​vr​s​nim boj​nim ko​li​ma, od onih naj​lak​ših do te​‐ ških. Kola su dje​lo​va​la u sku​pi​na​ma od po šest, a de​set tak​vih sku​pi​na tvo​ri​lo je veću pos​troj​bu. Pre​ma mo​joj pro​cje​ni, He​ti​ti su ov​dje kre​nu​li s oko šez​de​set tak​vih pos​troj​‐ bi. Pre​ma tome, ras​po​la​ga​li su s oko 3000 do 3600 boj​nih kola! A bilo je poz​na​to kako su lju​bi​te​lji par​nih i okru​glih bro​je​va, te su to pri​mi​je​ni​li i na us​troj svo​jih pos​troj​bi. S tom su sna​gom us​mje​ri​li na Ho​rem​he​bo​ve ne​uvjež​ba​ne i is​crp​lje​ne čete... Bilo je za​nim​lji​vo pro​ma​tra​ti po​re​dak ko​jeg su ra​zvi​li. U sre​di​štu nji​ho​vo​ga boj​nog us​tro​ja bila su ona te​ška boj​na kola, koja su vuk​la po tri ko​nja, a po​sa​da je bro​ji​la tri čo​vje​ka. Gle​da​ju​ći ta te​ška boj​na kola, koja su već svo​jom ve​li​či​nom i te​ži​nom bu​di​la stra​ho​po​što​va​nje, jed​nos​tav​no ni​sam mo​gao ni za​mis​li​ti kako bi se Ho​rem​he​bo​ve pos​troj​be mo​gle opri​je​ti nji​ho​vu na​pa​du i za​us​ta​vi​ti ih... Kre​ta​la su se po​la​ko i te​ško, na​lik pra​vim pus​tinj​skih bro​do​vi​ma, te su pri​je​ti​la uni​šti​ti sve što bi im se is​pri​je​či​lo 448

na putu... Tada su za​je​ča​li he​tit​ski ro​go​vi, a nji​ho​vi su za​po​vjed​ni​ci po​di​gli svo​je zas​ta​vi​ce. Boj​na kola su se po​kre​nu​la i po​če​la po​ve​ća​va​ti br​zi​nu. Kad su se pri​mak​la egi​pat​skim za​pre​ka​ma, na svo​je sam ču​đe​nje za​mi​je​tio kako iz​me​đu njih jure slo​bod​ni ko​nji. Ali, na le​đi​ma sva​kog ko​nja na​la​zio se ja​hač, dr​že​ći se za gri​vu ko​nja i uda​ra​ju​ći ga pe​ta​‐ ma u sla​bi​ne, kako bi po​te​kao još brže. Ni​ka​ko ni​sam mo​gao ra​zu​mje​ti, za​što su svo​je pri​čuv​ne ko​nje pos​la​li u pret​hod​ni​cu, a još k tome i bez za​šti​te. Ali usko​ro sam shva​‐ tio za​što! Za​mi​je​tio sam kako se ti vje​šti ja​ha​či, pri pu​nom trku svo​jih ko​nja, sa​gi​ba​ju do sa​mo​ga tla te sje​ki​ra​ma i no​že​vi​ma režu ko​nop​ce o koje su se tre​ba​li spo​ti​ca​ti ko​nji koji vuku boj​na kola. Tada su pris​pje​li i dalj​nji ja​ha​či, po​leg​nu​ti po le​đi​ma ko​nja i obo​ru​ža​ni kop​lji​ma, na či​jem su se vrhu na​la​zi​le ša​re​ne zas​ta​vi​ce. U pu​nom ga​lo​pu za​li​je​ta​li su u pro​do​re koje su u za​pre​ka​ma pro​re​za​li pret​hod​ni ja​hač, ne oba​zi​ru​ći se na egi​pat​ske stri​je​le i kop​lja. Pri​tom su ba​ca​li svo​ja kop​lja, ali ne na Egip​ća​ne, nego su ih po​ba​da​li u zem​lju, u us​prav​nom po​lo​ža​ju, sa zas​ta​vi​com koja je vi​jo​ri​la na vrhu... Sve se to zbi​lo mu​nje​vi​to, brže nego mogu o tome i pri​po​vi​je​da​ti. Ali na​ka​ne im ni​sam mo​gao po​go​di​ti. Jer, na​kon što su pre​re​za​li ko​nop​ce i po​bo​li svo​ja kop​lja, ja​ha​či su okre​nu​li svo​je ko​nje i odju​ri​li na​trag pu​nom br​zi​nom svo​jih ko​nja. Za​mak​li su iza pos​troj​bi boj​nih kola, te se za​us​ta​vi​li iza njih. Ali neki su i skliz​nu​li sa svo​ga sed​la, pro​bo​de​ni egi​pat​skim stri​je​la​ma. I mno​gi su ko​nji pali, te su div​lje uda​ra​li ko​pi​ti​ma oko sebe i straš​no nji​šta​li. Sada su he​tit​ska laka boj​na kola kre​nu​la u pra​vi na​pad. No tada se zbi​lo ne​što kraj​‐ nje neo​bič​no! Ho​rem​heb, koji je sli​je​dio prve re​do​ve svo​jih obram​be​nih četa, upra​vo je pro​va​lio iza za​pre​ka i pot​pu​no sam kre​nuo pre​ma na​ila​ze​ćim ne​pri​ja​telj​skim boj​‐ nim ko​li​ma! Sve sam to mo​gao do​bro pro​ma​tra​ti sa svo​je uzvi​si​ne, a Ho​rem​he​ba sam pre​poz​nao po nje​go​voj je​dins​tve​noj po​ja​vi i jer je bio za gla​vu viši od lju​di iz nil​ske do​li​ne, koji su bili ni​že​ga ras​ta. Ugle​dav​ši to, pres​tra​vio sam se, sum​nja​ju​ći kako mu nje​gov so​kol može po​mo​ći u tom usam​lje​nom ju​ri​šu na he​tit​ska boj​na kola. Vi​kao sam i gr​čio šake. Ali on se za​pu​tio tek do za​bi​je​nih he​tit​skih ko​pa​lja sa ša​re​nim zas​ta​‐ vi​ca​ma na vrhu. Iš​ču​pao je po​bo​de​no he​tit​sko kop​lje i za​vi​tlao ga što da​lje, te se ono po​nov​no za​bi​lo u pi​je​sak i os​ta​lo na uda​lje​nom mjes​tu, zi​ba​ju​ći se u pi​je​sku. Nje​gov je rat​nič​ki mo​zak i osje​ćaj oči​to dje​lo​vao mno​go brže nego kod dru​gih lju​di. Je​di​ni je on od​mah spoz​nao o čemu se radi! Kop​lja i zas​ta​vi​ce bili su po​bo​de​ni kao oz​na​ke na​‐ ila​ze​ćim boj​nim ko​li​ma, po​ka​zu​ju​ći im gdje su naj​sla​bi​je toč​ke obra​ne, gdje se naj​lak​‐ še može po​lu​či​ti pro​boj... Tak​vi pos​tup​ci, prem​da na iz​gled sit​ni, po​t​vr​đi​va​li su ko​li​ko je Ho​rem​heb uis​ti​nu mo​ćan i spo​so​ban voj​sko​vo​đa i rat​nik, ko​li​ko je ute​me​lje​na i oprav​da​na sla​va koja ga je pra​ti​la. Jer, ni je​dan je​di​ni od svih os​ta​lih Egip​ća​na nije se do​sje​tio toj he​tit​skoj lu​‐ kav​šti​ni. Samo je on bio to​li​ko pri​bran, te je iš​ču​pao tak​vo kop​lje-oz​na​ku i ba​cio ga na dru​go mjes​to, kako bi zbu​nio He​ti​te. Ali, tre​ba i to reći, ne​ko​li​ko je odvaž​nih mo​ma​ka hi​tro sli​je​di​lo nje​gov pri​mjer. Po​tek​li su iza za​pre​ka, te i oni is​tr​ča​li na otvo​ren pros​‐ 449

tor. Ču​pa​li su he​tit​ska kop​lja iz zem​lje, no nisu ih od​ba​ci​va​li već su se vra​ti​li i do​ni​je​li ih kao rat​ni pli​jen. Sada, raz​miš​lja​ju​ći smi​re​no o tome, ci​je​nim kako je Ho​rem​he​bo​va brza pa​met i do​miš​lja​tost za​pra​vo spa​si​la nje​go​vu voj​sku, a is​to​dob​no i ci​je​li Egi​pat. Jer, da su He​ti​ti mo​gli us​mje​ri​ti svu udru​že​nu, stra​ho​vi​tu sna​gu prve na​va​le, na toč​ke koje su oz​na​či​li nji​ho​vi ja​ha​či, Egip​ća​ni im se go​to​vo si​gur​no ne bi us​pje​li opri​je​ti i od​bi​ti ih. Ali tada još ni​sam shva​ćao zna​čaj Ho​rem​he​bo​va pos​tup​ka, sma​tra​ju​ći nje​gov is​tup pre​ma na​di​ru​ćim boj​nim ko​li​ma tek be​smis​le​nom mla​de​nač​kom obi​ješ​ću. Zato sam ga u sebi i osu​đi​vao, mis​le​ći kako je tim pri​mje​rom htio tek oso​ko​li​ti i pod​ja​ri​ti svo​je lju​de. Ipak, tre​ba priz​na​ti, mo​žda i nema hra​bri​je​ga dje​la od stu​pa​nja na otvo​ren pros​‐ tor, u su​sret na​di​ru​ćim boj​nim ko​li​ma. Na tako ne​što može se odva​ži​ti tek is​ku​san voj​nik, koji do​bro poz​na​je svo​ju sna​gu i spret​nost, kao i br​zi​nu boj​nih kola, te zna kada se i kako tre​ba po​vu​ći, pri​je nego ga boj​na kola pre​ga​ze i smr​ve... S ob​zi​rom na svo​je spo​sob​nos​ti i ve​li​ko is​kus​tvo, Ho​rem​heb pri​tom mo​žda i nije bio u ne​koj ve​li​koj po​gi​be​lji, ali nje​gov je is​tup imao ve​li​ke po​s​lje​di​ce. Egi​pat​sko je ljud​stvo to do​ži​vje​lo kao ve​li​ko ju​naš​tvo, te su svi glas​no kli​ca​li, sla​vi​li ga i za​bo​ra​vi​li na nas​tu​pa​ju​ću po​gi​‐ belj... Ho​rem​heb se u zad​nji tren do​ko​pao zak​lo​na, jer su na​di​ru​ća he​tit​ska laka boj​na kola već dos​pje​la do za​pre​ka. He​ti​ti su pred obram​be​nom li​ni​jom egi​pat​skih četa ubr​‐ za​li kre​ta​nje i, sli​je​de​ći pre​os​ta​la po​bo​de​na kop​lja sa zas​ta​vi​ca​ma kao pu​to​ka​ze, za​le​‐ tje​li se u za​pre​ke, us​tro​je​ni u obli​ku kli​no​va. Ovaj prvi na​sr​taj po​pra​ti​la je si​lo​vi​ta buka. Di​gli su se i to​li​ko gus​ti obla​ci pra​ši​ne, pa s obron​ka brda ni​sam više mo​gao pra​ti​ti ti​jek zbi​va​nja. Mo​gao sam za​pa​zi​ti je​di​no mr​tve He​ti​te i ne​ko​li​ci​nu nji​ho​vih ko​nja koji su le​ža​li is​pred za​pre​ka, obo​re​ni egi​pat​skim stri​je​la​ma. No na​do​la​ze​ći vo​za​‐ či su okret​no i vje​što iz​bje​ga​va​li pre​vr​nu​ta boj​na kola i ju​ri​li da​lje. Usko​ro se mo​glo vi​dje​ti kako su he​tit​ska laka boj​na kola, una​toč ve​li​kim gu​bi​ci​ma, us​pje​la pro​bi​ti obram​be​ne crte na ne​ko​li​ko mjes​ta. No He​ti​ti nisu nas​ta​vi​li pro​dor, već su os​ta​li okup​lje​ni i za​us​ta​vi​li svo​ja boj​na kola. Iz tih su kola hi​tro is​ko​či​li pri​čuv​ni voj​ni​ci, te po​če​li ko​tr​lja​ti na​va​lja​no sti​je​nje u stra​nu, os​lo​ba​đa​ju​ći tako put onim te​žim sna​ga​‐ ma. A te su sta​ja​le iz​van do​hva​ta stri​je​la i če​ka​le svoj tre​nu​tak za na​pad. Is​ku​san voj​nik bi, os​vje​do​čiv​ši se o tim us​pje​si​ma ne​pri​ja​te​lja, bio uvje​ren kako je bit​ka iz​gub​lje​na. Ali Ho​rem​he​bo​vi ne​uvjež​ba​ni vo​de​ni šta​ko​ri ima​li su pred oči​ma je​‐ di​no ko​nje koji su le​ža​li pred za​pre​ka​ma i u ro​vo​vi​ma, te se ri​ta​li ko​pi​ti​ma u smrt​no​‐ me hrop​cu. Mo​gli su vi​dje​ti i kako je ne​pri​ja​telj imao oz​bilj​nih gu​bi​ta​ka, te su mis​li​li, nji​ho​va je vlas​ti​ta smi​onost i hra​brost za​dr​ža​la na​pa​daj. Ur​la​ju​ći od ushi​ta i uža​sa, ba​ci​li su se svim svo​jim sna​ga​ma na za​us​tav​lje​na boj​na kola, na​sr​ću​ći kop​lji​ma na vo​‐ za​če kola i oba​ra​ju​ći ih na tlo. Os​ta​li su pak pu​za​li uoko​lo i no​že​vi​ma re​za​li konj​ske orme, kako bi os​lo​bo​di​li ko​nje. A stri​jel​ci su oda​pi​nja​li stri​je​le na He​ti​te koji su uk​la​‐ nja​li ka​me​nje. Ho​rem​heb je svo​jim lju​di​ma do​pus​tio neka div​lja​ju po mi​loj vo​lji, a bu​du​ći da su bili broj​ni, us​pje​li su za​ro​bi​ti mno​go he​tit​skih boj​nih kola. Od​mah su ih 450

pre​da​li, ludi od odu​šev​lje​nja i po​nos​ni, Ho​rem​he​bo​vim is​kus​nim pro​pa​li​ca​ma i lo​pu​‐ ža​ma... Na​ime, sami ih nisu mo​gli ni​ka​ko upo​ra​bi​ti, jer nisu zna​li nji​ma uprav​lja​ti, već su pre​pla​še​no vi​sje​li na uz​da​ma ko​nja koji su se pro​pi​nja​li. Svi su se straš​no bo​ja​li kako bi mo​gli is​pas​ti iz boj​nih kola, ako bi se us​pe​li u njih, te za​vr​ši​ti pod ko​ta​či​ma... Ho​rem​heb im nije htio kva​ri​ti opću ra​dost i ushit, niti ih obes​hra​bri​ti. Zato im nije re​kao kako će bit​ka biti iz​gub​lje​na i sve​mu doći kraj, kada kre​nu he​tit​ska te​ška boj​na kola. Ho​rem​heb se, na​ime, bu​du​ći mu ni​šta dru​go nije pre​os​ta​ja​lo, uz​dao u svo​ju sre​‐ ću i svo​ga so​ko​la... Ali i u ve​lik rov ko​jeg je dao is​ko​pa​ti sre​di​nom do​li​ne u za​le​đu svo​jih četa, te ga pri​krio na​ba​ca​nim grm​ljem i gu​šti​kom. He​tit​ska laka boj​na kola nisu dos​pje​la do toga rova, jer su nji​ho​vi vo​za​či bili uvje​re​ni kako su pro​bo​jem egi​pat​skih za​pre​ka svla​da​li sve što im se mo​glo naći na putu. Ras​kr​čiv​ši do​volj​no ši​rok pro​laz za te​ška kola, pre​ži​vje​li He​ti​ti su se hi​tro us​pe​li u svo​ja boj​na kola i st​rje​lo​vi​to uz​mak​nu​li pre​ma svo​joj glav​ni​ni. Taj je bi​jeg po​bu​dio ve​li​ko slav​lje među Ho​rem​he​bo​vim mom​ci​ma, koji su po​mis​li​li kako je po​bje​da već nji​ho​va! Zato su po​le​tje​li svo​jim kop​lji​ma pro​bos​ti pre​os​ta​le žive ko​nje, koji su slom​‐ lje​nih nogu le​ža​li u ro​vo​vi​ma. Pri​tom su ubi​ja​li i He​ti​te koji su bili pali s boj​nih kola i sada pu​za​li iz​me​đu go​mi​la ka​me​nja, tra​že​ći zak​lon. Ali Ho​rem​heb se nije za​va​ra​vao... Hit​no je na​re​dio neka se ogla​se ro​go​vi, kako bi lju​di što je brže mo​gu​će po​nov​no na​‐ va​lja​li sti​je​nje i ka​me​nje na pro​kr​čen pro​laz, te usa​di​li kop​lja vr​š​ci​ma uko​še​nim pre​‐ ma na​pa​da​či​ma. Že​le​ći iz​bje​ći ne​po​tre​ban gu​bi​tak ljud​stva, Ho​rem​heb je bio pri​si​ljen pos​ta​vi​ti svo​je voj​ni​ke na obje stra​ne pro​do​ra pro​bi​je​nih kroz za​pre​ke. Jer, da nije tako pos​tu​pio, ve​li​ke kose te​ških boj​nih kola, okre​ću​ći se na ko​ta​či​ma, po​ko​si​le bi nje​‐ go​ve pje​ša​ke po​put zre​lo​ga žita. To je uči​nio u po​s​ljed​njem tre​nut​ku. Jer, vod​ni se sat nije po​ma​kao ni za jed​nu punu oz​na​ku, a iz pra​ši​ne koja se još nije bila sle​gla iza uz​mi​ču​ćih la​kih he​tit​skih boj​‐ nih kola, za​ču​la se buka i štro​pot nji​ho​vih te​ških boj​nih kola. Do​šao je nji​hov tre​nu​‐ tak, toga cvi​je​ta i po​no​sa he​tit​skih pos​troj​bi. Po​kre​nu​la su se u svoj svo​joj si​li​ni i ko​‐ ta​či​ma dro​be​ći sve za​pre​ke koje su im bile na putu. Kola su vuk​li si​lo​vi​ti ko​nji, za ci​je​‐ la prsa veći od egi​pat​skih. Gla​ve su im šti​ti​le obra​zi​ne od ko​vi​ne, a bo​ko​ve de​be​li vu​‐ ne​ni ok​lo​pi. Ko​ta​či tih kola bili su to​li​ko moć​ni da su zdro​bi​li ili od​gur​nu​li u stra​nu čak i ka​me​ne gro​ma​de koje su im se naš​le na putu... A iza njih su se di​za​li obla​ci pra​‐ ši​ne. Si​lo​vi​ti su ko​nji svo​jim snaž​nim pr​si​ma raz​gr​nu​li i slo​mi​li kop​lja usa​đe​na u zem​‐ lju, a dr​ške ko​pa​lja pri​tom su pu​ca​le kao da su od suhe ro​go​ži​ne. Ur​li​ci i kri​ka od koje se le​di​la krv u ži​la​ma pra​ti​li su to he​tit​sko na​di​ra​nje, jer su hra​ni​te​lji bili drob​lje​ni ko​‐ ta​či​ma ili bi ih pre​po​lo​vi​le smr​to​nos​ne kose. Na svom mjes​tu, na obron​ku brda, us​tao sam i ogle​dao se uoko​lo. Mo​guć​nos​ti i puta za uz​mak uis​ti​nu nije bilo... Usko​ro su ve​li​ka, te​ška he​tit​ska vo​zi​la iz​bi​la iz obla​ka pra​ši​ne. A nji​ho​vi ko​nji, na​‐ di​ru​ći u svo​jim raz​no​boj​nim ok​lo​pi​ma od vune i s du​gim bron​ča​nim šilj​ci​ma koji su str​ša​li na nji​ho​vim obra​zi​na​ma od ko​vi​ne, li​či​li su na ne​poz​na​ta, sa​blas​na ču​do​vi​šta i ne​ma​ni. Go​mi​le He​ti​ta sada su na​pre​do​va​le u ve​li​čaj​no​me po​ret​ku, po​put bu​ji​ce... 451

Uči​ni​lo mi se tada, nema više te sile na svi​je​tu koja ih može za​us​ta​vi​ti. A nije više bilo ni Egip​ća​na koji bi ih pri​je​či​li u pro​do​ru do vr​če​va s vo​dom u pus​ti​nji. Jer, Ho​rem​heb je za​po​vje​dio svo​jim lju​di​ma neka se iz do​li​ne po​vu​ku u zak​lo​ne na obron​ci​ma brda. He​ti​ti su tada is​tis​nu​li ve​li​ča​jan boj​ni pok​lič i si​lo​vi​to su za​tut​nja​li da​lje put pus​ti​nje, te se pra​ši​na di​za​la za nji​ma u go​le​mim vr​tlo​zi​ma i skri​la ih od na​ših po​gle​da. Ja sam se pak ba​cio na tlo li​cem pre​ma zem​lji, te sam po​čeo gor​ko pla​ka​ti i opla​ki​va​ti kob Egip​ta, kob ne​za​šti​će​no​ga Do​njeg Kra​ljev​s​tva, te svih onih koji će usko​ro mo​ra​ti umri​je​ti zbog Ho​rem​he​bo​vih su​lu​dih hi​ro​va i tvr​do​gla​vos​ti. He​ti​te nije zas​li​je​pi​la nji​ho​va po​bje​da. Po​nov​no su zas​ta​li, za​ko​či​li svo​ja te​ška boj​‐ na kola i pos​la​li ona laka u is​pi​ti​va​nje te​re​na. Bili su oprez​ni i is​kus​ni voj​ni​ci, te su se ču​va​li sva​ko​ga iz​ne​na​đe​nja. Do​du​še, nisu oso​bi​to ci​je​ni​li Egip​ća​ne, a nisu poz​na​va​li ni nji​ho​vu lu​ka​vost i pre​pre​de​nost. Zato su usko​ro nas​ta​vi​li svoj po​hod pu​nom br​zi​‐ nom. Tre​ba ov​dje na​po​me​nu​ti, kako je vo​za​či​ma ne​pri​lič​no za​us​tav​lja​ti te​ška boj​na kola kada su u pu​no​me na​le​tu, u po​kre​tu. Ori​ja​ške ko​nje je u trku ne​mo​gu​će na​glo obuz​da​ti, po​go​to​vu kada za so​bom vuku svo​ju ogrom​nu masu te​ških boj​nih kola. Oni se kre​ću ne​za​dr​ži​vo na​pri​jed, pa po​ku​šaj na​glog mi​je​nja​nja prav​ca kre​ta​nja ili za​us​‐ tav​lja​nja ne​iz​bjež​no vodi u pro​past. Uzde i opre​ma pu​ca​ju, ko​nji se oti​ma​ju i kola se pre​vr​ću. Zato vo​za​či tak​vih kola ima​ju po​seb​na kop​lja sa ši​ro​kim sje​či​vom, kako bi u slu​ča​ju po​tre​be mo​gli pre​re​za​ti konj​sku ormu... Ta​kav pos​tu​pak He​ti​ti sada oči​to nisu ci​je​ni​li nuž​nim, jer pred so​bom više nisu vi​‐ dje​li ni​kak​vo​ga ne​pri​ja​te​lja. Pus​ti​li su zato ko​nje neka u ra​zvi​je​nom us​tro​ju žus​tro ka​‐ sa​ju na​pri​jed. Ne​na​da​no je He​ti​ti​ma uto​nu​lo tlo pod no​ga​ma! Ko​nji, kola, ljud​stvo, sve se to str​‐ mo​gla​vi​lo u ne​za​mis​li​voj zbr​ci u du​bok rov, ko​jeg su is​ko​pa​le mo​čvar​ne kr​ti​ce s Nila! I vje​što ga za​kri​le, pre​va​riv​ši He​ti​te... Taj se rov pro​te​zao pre​ko ci​je​le ši​ri​ne do​li​ne, od obron​ka brda na jed​noj do onih na dru​goj stra​ni. Tako je red za re​dom he​tit​skih te​‐ ških boj​nih kola pa​dao u rov, ne mo​gav​ši se za​us​ta​vi​ti u svo​me na​le​tu. I mno​go ih je tako stra​da​lo, jer su vo​za​či bili iz​ne​na​đe​ni, a oni koji su do​la​zi​li nisu bili svjes​ni što ih čeka. Pos​tup​no su vo​za​či ipak sti​za​li i us​pi​je​va​li uoči​ti što se zbi​va, pa su ne​ka​ko obuz​da​va​li ko​nje i us​pi​je​va​li skre​nu​ti kola u des​no i li​je​vo duž rova. To je nji​ho​vu bu​‐ ji​cu ras​ci​je​pi​lo na dva kra​ka, kao što voda obi​la​zi za​pre​ku. Iz​ne​na​đe​nje na koje su na​‐ iš​li po​pra​ti​li su stra​ho​vi​tom kri​kom i dre​kom, sa​svim raz​li​či​tom od ra​ni​je​ga po​bje​do​‐ nos​nog boj​nog pok​li​ča. Čuv​ši tu pro​mje​nu, po​di​gao sam ipak gla​vu sa zem​lje... Pri​zor pred mo​jim oči​ma bio je stra​ho​vit! Ali usko​ro se više ni​šta nije mo​glo vi​dje​ti, jer je sve za​kri​lio oblak pra​ši​ne... Ovim ne​na​da​nim uda​rom he​tit​ske su sna​ge pre​tr​pje​le ogrom​ne gu​bit​ke. Ali bit​ka time za njih još uvi​jek ne bi bila iz​gub​lje​na. Da su bili oprez​ni​ji i sa​gle​da​li mo​guć​nost obra​ta u bit​ci, mo​gli su bez na​po​ra spa​si​ti po​lo​vi​cu svo​jih boj​nih kola i s nji​ma još uvi​jek na​ni​je​ti Egip​ća​ni​ma te​žak po​raz. Mo​gli su i okre​nu​ti ko​nje koji su ju​ri​li uz ru​‐ bo​ve, te se vra​ti​ti kroz pro​bi​je​ne za​pre​ke i do​ko​pa​ti se rav​ni​ce. U svo​joj sa​mo​uvje​re​‐ 452

nos​ti, me​đu​tim, jed​nos​tav​no nisu mo​gli shva​ti​ti kako su ovaj puta oni za​do​bi​li uda​‐ rac, jer na tako ne​što nisu bili na​vik​li. Isto tako, nisu ni​ka​ko po​miš​lja​li ni na mo​guć​‐ nost svo​ga po​ra​za. Zato nisu po​bje​gli pred egi​pat​skim pje​ša​ci​ma, nego su pri​tje​ra​li svo​je ko​nje do obro​na​ka brda i tu se za​us​ta​vi​li. Tada su se okre​nu​li i sa svo​jih kola pro​uča​va​li do​li​nu iza sebe. Že​lje​li su uoči​ti kako bi naj​lak​še mo​gli pri​je​ći pre​ko rova ili spa​si​ti svo​je dru​go​ve koji su pali u nje​ga. Če​ka​li su i sli​je​ga​nje pra​ši​ne, koja je pri​‐ je​či​la vi​dik, kako bi mo​gli ut​vr​di​ti os​no​vu za svoj slje​de​ći udar na Egip​ća​ne. Ali Ho​rem​heb im nije htio do​pus​ti​ti ni tre​nut​ka pre​da​ha. Že​lio je spri​je​či​ti nji​hov opo​ra​vak i pri​bi​ra​nje sna​ga. A još je više htio is​ko​ris​ti​ti neo​če​ki​van obrat, ne da​ju​ći vre​me​na iz​ne​na​đe​nim He​ti​ti​ma za stva​ra​nje no​vih os​no​va gle​de vo​đe​nja bit​ke. Za​po​‐ vje​dio je neka se ogla​se ro​go​vi i ob​z​na​ne sve​ko​li​kom egi​pat​skom ljud​stvu, kako je nje​go​va ča​ro​li​ja za​us​ta​vi​la ne​pri​ja​telj​ska boj​na kola, sa​tr​la im moć i sna​gu te su sada bili pot​pu​no ne​moć​ni. Is​to​dob​no je pos​lao svo​je lake stri​jel​ce na obron​ke, odak​le su tre​ba​li ome​ta​ti i uz​ne​mi​ra​va​ti He​ti​te. Os​ta​tak ljud​stva za​du​žio je neka metu tlo odva​‐ lje​nim grm​ljem i gra​na​ma, kako bi se po​di​glo što više pra​ši​ne. To je ima​lo dvo​ja​ku svr​hu... Htio je i da​lje uno​si​ti za​bu​nu među ne​pri​ja​te​lja, a mo​žda još i više, pri​kri​ti svo​jim vlas​ti​tim voj​ni​ci​ma ko​li​ko je još mno​go he​tit​skih boj​nih kola os​ta​lo neo​šte​će​‐ nih i spo​sob​nih za bit​ku. Za​po​vje​dio je i neka se još ka​me​nja na​va​lja na pro​bi​je​ne pro​la​ze u za​pre​ka​ma, kako bi se za​tvo​ri​li svi ti iz​la​zi. Tako je smje​rao za​dr​ža​ti he​tit​ska boj​na kola u svo​joj moći, te osi​gu​ra​ti i upot​pu​ni​ti po​bje​du. Na da​lje, time je is​to​dob​no ra​ču​nao doći i do ve​li​kog bro​ja neo​šte​će​nih boj​nih kola. U me​đu​vre​me​nu su se he​tit​ska laka boj​na kola za​us​ta​vi​la uz obron​ke. Smje​ra​li su na​po​ji​ti i od​mo​ri​ti ko​nje, sre​di​ti konj​sku opre​mu, te po​pra​vi​ti slom​lje​ne upo​re na ko​‐ ta​či​ma. Vi​dje​li su vr​tlo​že​nje pra​ši​ne među bre​žulj​ci​ma, a do njih su do​pi​ra​li vika i zve​ket oruž​ja. Zato su mis​li​li kako nji​ho​va te​ška boj​na kola pro​go​ne Egip​ća​ne i ubi​ja​‐ ju ih po​put bi​jed​nih šta​ko​ra... Ho​rem​heb je, pod za​šti​tom obla​ka pra​ši​ne, pos​lao svo​je naj​smi​oni​je ba​ca​če ko​pa​lja do rova koji je za​us​ta​vio He​ti​te. Za​da​ća im je bila spri​je​či​ti He​ti​te u spa​ša​va​nju nji​ho​‐ vih dru​go​va iz rova i one​mo​gu​ći​ti nji​hov mo​že​bi​tan po​ku​šaj za​tr​pa​va​nja pro​ko​pa... Os​ta​tak četa pos​lao je pro​tiv boj​nih kola. Na​pu​tio ih je neka na​va​lja​ju ve​li​ke sti​je​ne i gro​ma​de ka​me​nja, do​vo​ze ih na vo​lov​skim za​pre​ka​ma i tako za​p​rje​ču​ju pro​laz boj​nim ko​li​ma. Os​no​va je bila stje​ra​ti boj​na kola u uzak pros​tor, okru​ži​ti ih sa svih stra​na i one​mo​gu​ći​ti u kre​ta​nju. Pri​tom ih je sa​vje​to​vao i neka nas​to​je raz​bi​ti pos​troj​be boj​na kola u ma​nje sku​pi​ne i po​tom odvo​ji​ti jed​na od dru​gih. Duž svih obro​na​ka usko​ro je po​kre​nu​ta ve​li​ka mno​ži​na ka​me​nja. Dio je iz​rav​no stro​va​lji​van na boj​na kola koja bi na​iš​la, a os​ta​tak je ko​tr​ljan i od​v​la​čen duž do​li​ne, za stva​ra​nje no​vih za​pre​ka. Taj je po​sao Egip​ća​ni​ma oso​bi​to do​bro išao od ruke, jer su od dav​ni​na bili vič​ni radu s ka​‐ me​nom i ba​ra​ta​njem s njim. A u Ho​rem​he​bo​voj je voj​s​ci bilo mno​go lju​di koji su tu vje​šti​nu i te kako do​bro na​uči​li u ka​me​no​lo​mi​ma... Upra​vo to umi​je​će bilo im je na pro​bi​tak pri za​da​va​nju od​lu​ču​ju​ćeg udar​ca ne​pri​ja​te​lju, udar​ca koji je za​pe​ča​tio nje​‐ 453

go​vu sud​bi​nu. Oblak pra​ši​ne koji se ni​ka​ko nije ra​zi​la​zio osjet​no je sme​tao He​ti​ti​ma i iz​a​zi​vao za​‐ bu​nu među nji​ma. Zbog pra​ši​ne ni​ka​ko nisu mo​gli smo​tri​ti što se to zbi​va pred nji​ma. Zato su sta​ja​li i neo​d​luč​no če​ka​li... No čim bi se nag​nu​li iz kola, mno​ge od njih po​go​‐ di​le su egi​pat​ske stri​je​le, te su pali s kola u pra​ši​nu. Nji​ho​vi su za​po​vjed​ni​ci pri​tom ras​prav​lja​li i čak se sva​đa​li, jer još ni​kad nisu do​ži​vje​li ta​kav na​pad. Jed​nos​tav​no nisu zna​li što za​po​če​ti ili uči​ni​ti. Ni pri svo​joj obu​ci nisu uči​li što tre​ba po​du​ze​ti u tak​vim okol​nos​ti​ma. A pri voj​nim vjež​ba​ma is​ku​ša​va​li su samo na​pa​dač​ke os​no​ve. Dok su tako gu​bi​li vri​je​me u ras​pra​va​ma i sva​đa​ma, ipak su pos​la​li ne​ko​li​ko boj​nih kola u oblak pra​ši​ne, sa za​da​ćom iz​vi​đa​nja egi​pat​skih po​lo​ža​ja i na​ka​na. Ali ni jed​na od tih iz​vid​ni​ca nije se vra​ti​la. Ko​nji su se u obla​ku pra​ši​ne za​li​je​ta​li i spo​ti​ca​li o ka​me​nje, a Ho​rem​he​bo​vi su ba​ca​či ko​pa​lja ski​da​li vo​za​če s kola i ubi​ja​li ih. Ko​nač​no su he​tit​ski za​po​vjed​ni​ci na​re​di​li neka se ogla​se ro​go​vi i po​zo​vu boj​na kola neka us​mje​re pre​ma rav​ni​ci, gdje bi pres​tro​ji​li svo​je pos​troj​be. A kada su na​mje​ri​li pu​tem ko​jim su doš​li, nisu ga više mo​gli pre​poz​na​ti. Nji​ho​vi su ko​nji po​sr​ta​li pre​ko na​pe​tih ko​no​pa​ca i pa​‐ da​li u zam​ke, a nji​ho​va te​ška kola pre​vr​ta​la bi se na​kon uda​ra​nja o ka​me​ne gro​ma​de. Na kra​ju su He​ti​ti mo​ra​li sići sa svo​jih boj​nih kola i bo​ri​ti se pje​ši​ce. Bili su to hra​bri i is​kus​ni voj​ni​ci, pa su po​bi​li mno​go Egip​ća​na. Ali su bez svo​jih boj​nih kola, una​toč svo​joj hra​bros​ti i is​kus​tvu bili u po​dre​đe​nom po​lo​ža​ju, jer su bili na​vik​li sta​ja​ti u svo​‐ jim ko​li​ma po​vrh svo​jih pro​tiv​ni​ka i biti im nad​moć​ni. Bor​ba pje​ši​ce ih je zato brže is​crp​lji​va​la. Bit​ka je ipak po​tra​ja​la ci​je​lo​ga dana, sve do noći... Tada su Ho​rem​he​bo​ve čete na​po​kon prev​la​da​le. Nas​tu​pom ve​če​ri za​pu​hao je vje​tar iz pus​ti​nje i ras​tje​rao sil​nu pra​ši​nu, koju su cje​‐ lod​nev​ne bor​be u ne​iz​mjer​nim ko​li​či​na​ma po​di​gle u zrak. Tako se ra​zot​kri​lo bo​ji​šte i po​ka​za​lo svu stra​ho​tu he​tit​sko​ga po​ra​za. Iz​gu​bi​li su veći dio svo​jih te​ških boj​nih kola, a mno​ga od njih pala su za​jed​no s ko​nji​ma i opre​mom neo​šte​će​na u Ho​rem​he​bo​ve ruke. Nje​go​vi lju​di, umor​ni i groz​ni​ča​vi od žara bit​ke, iz​ra​nja​va​ni i na​top​lje​ni vo​njem krvi, pres​tra​vi​li su se pri po​gle​du koji im se ot​krio pred oči​ma i os​vje​do​čiv​ši se o vlas​‐ ti​tim gu​bi​ci​ma. Jer, mr​tvih je Egip​ća​na le​ža​lo po do​li​ni mno​go više nego mr​tvih He​ti​‐ ta. Zbog toga su pre​ži​vje​li Egip​ća​ni, obu​ze​ti stra​vom, uz​ru​ja​no go​vo​ri​li među so​bom: “To je bio dan stra​ve i uža​sa! I baš je do​bro što ti​je​kom bit​ke ni​smo mo​gli ni​šta vi​dje​‐ ti... Da smo mo​gli opa​zi​ti broj​ča​nu nad​moć He​ti​ta i ko​li​ko je na​ših palo, srca bi nam si​gur​no za​pe​la u grlu. I ne bi​smo se bo​ri​li ova​ko kako je​smo, po​put la​vo​va.” Po​s​ljed​nji su se He​ti​ti skri​va​li iza svo​jih kola i pa​lih ko​nja. Bo​ri​li su se upor​no, ali kad se pra​ši​na ra​ziš​la mo​gli su spoz​na​ti svu ve​li​či​nu svo​ga po​ra​za. Tada su iz​gu​bi​li sva​ku dalj​nju že​lju za ot​po​rom. Obli​le su ih suze, pa su rek​li: “Naša te​ška boj​na kola, cvi​jet i po​nos naše voj​ske, iz​gub​lje​na su! Pus​ti​nja više ne pri​pa​da maj​ci zem​lji, nego svim vra​go​vi​ma! Zato je be​smis​le​no bo​ri​ti se i da​lje. Pre​da​je​mo oruž​je!” Po​tom su za​‐ bo​li svo​ja kop​lja u tlo, is​pus​ti​li oruž​je i po​di​gli ruke. Ho​rem​heb je za​po​vje​dio neka ih vežu ko​no​pi​ma, kao rat​ne za​rob​lje​ni​ke. A svi mo​čvar​ni šta​ko​ri s Nila tada su se oku​‐ 454

pi​li i di​vi​li uhi​će​ni​ci​ma. Pri​tom su opi​pa​va​li He​ti​ti​ma rane i oz​lje​de, te im s ka​ci​ga i odje​će ski​da​li zna​kov​lje dvos​tru​ke sje​ki​re i kri​la​to​ga sun​ca. Ho​rem​heb je kru​žio po​sred ci​je​le te zbr​ke. Išao je od čete do čete, te bu​čio i ga​la​‐ mio. Pri​tom je la​ga​nim udar​cem biča čas​tio svo​je lju​de i ime​nom os​lov​lja​vao one koji su se is​tak​li u boju. Na​zi​vao ih je svo​jom dra​gom dje​com i pre​dra​gim vo​de​nim šta​ko​‐ ri​ma. Na​re​dio je neka se voj​ni​ci​ma raz​di​je​li vina i piva, te im je do​pus​tio pljač​ka​nje po​gi​nu​lih. I to ne samo He​ti​ta nego i Egip​ća​na! Tako su svi pre​ži​vje​li do​bi​li svoj udjel u obil​noj že​tvi po​bje​de. A nje​gov naj​ve​ći i naj​dra​go​cje​ni​ji pli​jen bila su te​ška boj​na kola i ko​nji koji su os​ta​li neo​z​li​je​đe​ni. Ti su ve​li​čaj​ni ko​nji bili straš​no div​lji, griz​li su oko sebe i uda​ra​li ko​pi​ti​ma. Smi​ri​li su se tek kad su ih na​po​ji​li i na​hra​ni​li oni Ho​rem​‐ he​bo​vi lju​di koji su zna​li pos​tu​pa​ti s ko​nji​ma. Bla​go su im go​vo​ri​li i na samo nji​ma zna​no​me je​zi​ku spo​ra​zu​mi​je​va​nja s ko​nji​ma na​go​va​ra​li ih neka pri​je​đu u služ​bu Egip​ća​na... Pos​li​je su mi objas​ni​li da su tako pos​tu​pa​li zato, jer je konj pa​met​na i ra​‐ zum​na, mada i straš​na ži​vo​ti​nja, ali ra​zu​mi​je ljud​ski go​vor. Smi​riv​ši se, ko​nji su po​ka​‐ za​li pri​vo​lu za stu​pa​nje u egi​pat​sku služ​bu, jer su ih pri​je toga na​po​ji​li i na​hra​ni​li. Ipak, kako se to slu​či​lo, te su ra​zu​mje​li na​go​va​ra​nje ko​nju​ša​ra koji su im go​vo​ri​li egi​‐ pat​skim je​zi​kom, dok su ra​ni​je is​klju​či​vo mo​gli čuti samo he​tit​ski, ne mogu shva​ti​ti... No Ho​rem​he​bo​vi su mi lju​di tvr​di​li kako su he​tit​ski ko​nji ra​zu​mje​li sve što su im egi​‐ pat​ski ko​nju​ša​ri rek​li. To sam ipak i ja mo​rao po​vje​ro​va​ti, os​vje​do​čiv​ši se kako su se te snaž​ne i div​lje ži​vo​ti​nje pot​pu​no pre​da​le Egip​ća​ni​ma i do​pus​ti​le da im odve​žu i ski​‐ nu te​ške i to​ple ok​lo​pe od vune... Još te iste noći Ho​rem​heb je pos​lao glas dra​go​vo​ljač​kim če​ta​ma i pus​tinj​skim raz​‐ boj​ni​ci​ma koji su mu šti​ti​li oba boka, iz​vješ​ću​ju​ći ih o ve​li​čaj​noj po​bje​di. Is​to​dob​no je i sve odvaž​ne i hra​bre lju​de među nji​ma po​zvao neka pris​tu​pe u nje​go​vu iz​rav​nu služ​bu, u pos​troj​be boj​nih kola, te se pri​dru​že nje​go​vim dra​gim i vo​lje​nim pro​pa​li​ca​‐ ma i lo​pu​ža​ma. Na​ime, sta​nov​ni​ci pus​ti​nje bili su mno​go vič​ni​ji ru​ko​va​nju s ko​nji​ma i ko​li​ma, nego li Egip​ća​ni, koji su se čak bo​ja​li ko​nja. Svi su se lju​bi​te​lji ko​nja vrlo rado oda​zva​li nje​go​vom po​zi​vu. Usko​ro su se oku​pi​li na po​dru​čju ne​tom mi​nu​le bit​ke, te se ra​do​va​li krup​nim boj​nim ko​li​ma i pre​li​je​pim ko​nji​ma. No još su se više ve​se​li​li pus​tinj​ski vu​ko​vi, ša​ka​li i str​vi​na​ri, koji su se po​ja​vi​li u vrlo ve​li​ko​me bro​ju, sa svih stra​na. Oči​to su i ži​vo​ti​nje ima​le među so​bom neke svo​je na​či​ne do​ja​ve, jer je bilo upra​vo ne​vje​ro​jat​no ko​li​ko ih se mno​go i u ko​li​ko krat​ko​me roku sle​glo sa svih stra​‐ na. U go​mi​la​ma su se ba​ci​li na tru​pla po​gi​nu​lih, ne pra​ve​ći raz​li​ke iz​me​đu Egip​ća​na i He​ti​ta... Ja ni​sam imao ni malo vre​me​na za obi​la​zak, raz​gle​da​va​nje bo​ji​šta i raz​miš​lja​nje o sve​mu što se zbi​lo. Ruke su mi bile pre​pu​ne pos​la, te ni​sam sti​zao ni pre​dah​nu​ti. Li​je​‐ čio sam rane, ši​vao po​sje​ko​ti​ne, na​mje​štao udo​ve, a otva​rao sam i lu​ba​nje koje su raz​‐ bi​le he​tit​ske boj​ne to​lja​ge... I prem​da sam imao mno​go po​moć​ni​ka za re​za​nje udo​va i ši​va​nje rana, tre​ba​lo nam je puna tri dana i tri noći na​por​no​ga rada kako bi​smo se po​‐ bri​nu​li za sve ra​nje​ni​ke i ne​volj​ni​ke. U me​đu​vre​me​nu je po​mr​lo mno​go od onih koji 455

su bili te​ško oz​li​je​đe​ni. A svoj po​sao, na ža​lost, ni​sam mo​gao ra​di​ti neo​me​ta​no. Ne​‐ pres​tan​ce me je uz​ne​mi​ra​va​la i uz​bu​nji​va​la rat​na huka i buka. Jer, He​ti​ti još uvi​jek nisu mo​gli po​vje​ro​va​ti u svoj po​raz... Ili se nisu mo​gli po​mi​ri​ti s njim? Tako su sli​je​de​će​ga dana iz​ve​li nov na​pad svo​jim la​kim boj​nim ko​li​ma, smje​ra​ju​ći vra​ti​ti ona koja su iz​gu​bi​li. Tre​ćeg su dana još uvi​jek ku​ša​li pro​bi​ti za​pre​ke. Ta nisu se usu​đi​va​li vra​ti​ti vr​hov​nom za​po​vjed​ni​ku svo​jih pos​troj​bi u Si​ri​ji, gdje bi mo​ra​li otvo​‐ re​no priz​na​ti svoj po​raz... Tre​ćeg je dana Ho​rem​heb iz​gu​bio strp​lje​nje. Nije više bio za​do​vo​ljan obra​nom. Za​‐ po​vje​dio je neka se otvo​ri pro​laz kroz obram​be​ne za​pre​ke. Po​tom je pos​lao na​pri​jed svoj ološ, pro​pa​li​ce i lo​pu​že, u za​rob​lje​nim boj​nim ko​li​ma. Za​da​ća im je bila pro​go​ni​ti he​tit​ska laka boj​na kola i ras​pr​ši​ti ih. Us​pje​lo im je pro​tje​ra​ti He​ti​te i raz​bi​ti nji​ho​ve čete, ali uz ve​li​ke gu​bit​ke. Jer, He​ti​ti su ipak bili mno​go vič​ni​ji i is​kus​ni​ji u uprav​lja​‐ nju boj​nim ko​li​ma i tak​vom na​či​nu ra​to​va​nja. Tako sam po​nov​no imao pune ruke pos​la... No Ho​rem​heb je imao svo​ju ra​ču​ni​cu. Iz​ja​vio je kako se tak​vi gu​bi​ci u ratu ne mogu iz​bje​ći, a sve to ima i do​bru stra​nu. Jer, samo u lju​to​me boju mogu nje​go​vi ne​‐ iskus​ni voj​ni​ci na​uči​ti kako uprav​lja​ti ko​nji​ma i boj​nim ko​li​ma. I bo​lje je vjež​ba​ti i uči​ti dok je ne​pri​ja​telj slab i obes​hra​bren, nego kad na​sr​ne pot​pu​no od​mo​ren i opo​‐ rav​ljen, te još i do​bro oprem​ljen... – Ni​kad ne​će​mo osvo​ji​ti Si​ri​ju – tu​ma​čio mi je – ne bu​de​mo li se mo​gli svo​jim boj​nim ko​li​ma dje​lo​tvor​no su​prot​sta​vi​ti ne​pri​ja​telj​ski​ma. Ovo skri​va​nje iza za​pre​ka i ta​kav na​čin bor​be, to je sve dje​ti​njas​to i be​sko​ris​no. Time ne​će​mo baš ni​šta pos​ti​ći, čak i ako one​mo​gu​ći​mo he​tit​ski pro​dor pre​ma Egip​tu... Sil​no je čez​nuo da He​ti​ti po​ša​lju u pus​ti​nju i svo​je pje​šaš​tvo. Tu bi oni, bez dos​tat​‐ no vode, bili za nje​ga la​ga​nim pli​je​nom. No He​ti​ti su bili raz​bo​ri​te i mu​dre gla​ve i sklo​ni uče​nju iz is​kus​ta​va. Zato su za​dr​ža​li svo​je pje​šač​ke čete u Si​ri​ji. I oni su ima​li svo​je nade. Mo​žda Ho​rem​heb, opi​jen i zas​li​jep​ljen svo​jom po​bje​dom, po​ša​lje svo​je čete u Si​ri​ju? Tamo bi ih oni brzo uni​šti​li svo​jim od​mor​nim i is​kus​nim pos​troj​ba​ma, sas​tav​lje​ni​ma od mnoš​tva boj​nih kola i ratu vič​nih he​tit​skih četa. Tako su raz​miš​lja​li. U Si​ri​ji je pak zav​la​da​lo ve​li​ko za​pre​pa​šte​nje i uz​bu​na, na​kon što su do​ču​li za bit​ku kod Brda Po​bje​de, kako su pre​ži​vje​li Egip​ća​ni na​zva​li taj u pus​ti​nji iz​gub​ljen i od boga za​bo​rav​ljen ko​ma​dić zem​lje, gdje su us​pje​li za​us​ta​vi​ti He​ti​te. Po​se​bi​ce je toj uz​‐ ne​mi​re​nos​ti do​pri​no​si​la i okol​nost što su He​ti​ti do​ži​vje​li baš ta​kav po​raz, u ko​jem su uni​šte​ne nji​ho​ve pro​bra​ne čete, koje su do tada sma​tra​ne ne​po​bje​di​vi​ma. Usko​ro su se mno​gi gra​do​vi po​bu​ni​li pro​tiv Azi​rua i za​tvo​ri​li mu svo​ja vra​ta. Pri​sje​le su im nje​go​‐ ve ve​li​ke osva​jač​ke os​no​ve i žud​nja za vlaš​ću, kao i he​tit​ska la​ko​most i po​hle​pa. U tim su gra​do​vi​ma vje​ro​va​li kako će po​bu​nom pris​kr​bje​ti nak​lo​nost Egip​ta i udjel u br​zoj po​bje​di. Si​rij​ski su se gra​do​vi od pam​ti​vi​je​ka me​đu​sob​no sva​đa​li, a Ho​rem​he​bo​ve uho​de i su​rad​ni​ci ras​pi​ri​va​li su ne​za​do​volj​stvo nji​ho​vih pu​ča​na, te ši​ri​li pre​tje​ra​ne i uz​ne​mi​ru​ju​će vi​jes​ti o ve​li​kom po​ra​zu He​ti​ta u pus​ti​nji. Ho​rem​heb je, kao ve​lik i is​ku​san rat​nik, bio svjes​tan svo​jih sla​bos​ti. Zato je i on 456

za​dr​žao svo​je čete na mjes​tu koje mu je bilo naj​po​des​ni​je, iz​me​đu pus​tinj​skih brda koja su mu omo​gu​ći​la po​bje​du. I nije po​šao na Si​ri​ju... Ali se kroz svo vri​je​me ne​pres​‐ tan​ce sa​vje​to​vao sa svo​jim uho​da​ma i ko​vao nove os​no​ve. A po​ru​ka “Dr​ži​te Gazu!” uvi​jek iz​no​va je oda​ši​lja​na put op​sjed​nu​to​ga gra​da. “Dr​ži​te Gazu! Dr​ži​te Gazu pod sva​ku ci​je​nu!” To su bile ri​je​či koje su na neki na​čin pos​ta​le klju​čem ovo​ga rata. Ipak, Ho​rem​he​bu je i te kako bilo jas​no: Gaza više neće moći dugo iz​dr​ža​ti, opi​ru​ći se broj​‐ nim op​sad​nim če​ta​ma. A ako hoće po​nov​no za​do​bi​ti Si​ri​ju, upo​ri​šte na oba​li bilo mu je više nego nuž​no. U me​đu​vre​me​nu je među svo​jim voj​ni​ci​ma ši​rio pri​če o bo​gat​stvu Si​ri​je, te o sve​će​ni​ca​ma bo​ži​ce Ištar i nji​ho​vom oso​bi​tom umi​je​ću pri pru​ža​nju uži​ta​‐ ka hra​brim i odvaž​nim voj​ni​ci​ma. Ni​ka​ko ni​sam mo​gao shva​ti​ti što Ho​rem​heb čeka? No jed​ne se noći kroz za​pre​ke pro​vu​kao po​lu​mr​tav, iz​glad​nio, žeđu is​crp​ljen čo​vjek. Pre​dao se kao za​rob​lje​nik i mo​lio neka ga odve​du Ho​rem​he​bu. Voj​ni​ci su mu se iz​ru​‐ gi​va​li zbog nje​go​ve dr​skos​ti... Ali je Ho​rem​heb ipak pri​mio toga čo​vje​ka. Doš​ljak mu se du​bo​ko nak​lo​nio, pru​ža​ju​ći is​pred sebe ruke u vi​si​ni ko​lje​na, una​toč tome što je no​‐ sio si​rij​sku odje​ću. Tada se us​pra​vio i des​nom ru​kom pre​krio jed​no oko, kao da ga ono boli. – Što je? – za​pi​tao ga je Ho​rem​heb. – Nije te valj​da gov​no​valj ubo u oko? Slu​čaj​no sam se bio za​te​kao u Ho​rem​he​bo​vu ša​to​ru. Tako sam mo​gao čuti taj neo​‐ bi​čan raz​go​vor. Sma​trao sam ga is​praz​nim brb​lja​njem, jer je gov​no​valj ne​duž​na buba, koja baš ni​ko​me ne čini ni​kak​vo zlo. Ali, na moje ve​li​ko iz​ne​na​đe​nje, pri​doš​li​ca je od​‐ go​vo​rio: – Uis​ti​nu me je gov​no​valj ubo u oko! Jer, u Si​ri​ji je de​set puta de​set gov​no​va​lja, a svi su kraj​nje otrov​ni! – Poz​drav​ljam te, odvaž​ni čo​vje​če! – re​kao mu je na to Ho​rem​heb. – Go​vo​ri bez us​te​za​nja, jer ovaj ov​dje u mome ša​to​ru je tek li​ječ​nik, pros​to​du​šan čo​vjek, koji tako i tako ni​šta ne shva​ća. Ta​jans​tve​ni čo​vjek se tada po​nov​no nak​lo​nio, te krat​ko re​kao: – Gos​po​da​ru Ho​rem​heb, si​je​no je sti​glo! – Nije re​kao ni​šta dru​go, no iz tih sam ri​‐ je​či za​klju​čio: upra​vo gle​dam jed​no​ga od Ho​rem​he​bo​vih uho​da. Ho​rem​heb nije gu​bio ni tre​na na dalj​nji raz​go​vor s njim. Sko​čio je kao pod​bo​den ma​ga​re​ćim os​ta​nom u zad​nji​cu i iz​le​tio iz svo​ga ša​to​ra, te grom​kim gla​som po​zvao svo​je čas​ni​ke. Prva za​po​‐ vi​jed koju je iz​dao, bila je: – Neka pla​me​ni stup po​le​ti! – To je re​kao ne​što glas​ni​je, pa sam nje​go​ve ri​je​či mo​‐ gao ra​za​bra​ti. Tada je ti​šim gla​som nas​ta​vio iz​da​va​ti za​po​vi​je​di svo​jim do​glav​ni​ci​ma i sto​žer​nim čas​ni​ci​ma. Za sve​ga ne​ko​li​ko ča​sa​ka og​nje​ni se stup vi​nuo s vrha brda, put ta​jans​tve​no​ga i za​go​net​nog pus​tinj​sko​ga neba, osu​tog zvi​jez​da​ma. Ubr​zo su mu od​go​‐ vo​ri​li slič​ni va​tre​ni stu​po​vi duž brda. Sla​ga​li su se u la​nac koji se pro​te​gao od Brda Po​bje​de, kroz ci​je​lu pus​ti​nju, sve do Do​nje​ga Kra​ljev​s​tva. To je Ho​rem​heb, na svoj na​čin, slao po​ru​ku i za​po​vi​jed egi​pat​skom bro​dov​lju u Ta​nis: – Is​plo​vi​te bez od​la​ga​nja! Naj​kra​ćim pu​tem za Gazu! Bude li po​treb​no, za​ra​ti​te sa 457

si​rij​skim bro​do​vi​ma koji op​sje​da​ju Gazu! Ko​ta​či rata po​če​li su se po​nov​no ko​tr​lja​ti i za​huk​ta​va​ti. Slje​de​će​ga ju​tra za​je​ča​li su ro​go​vi. Čete su se svr​sta​le pod svo​je zna​kov​lje i bez od​‐ la​ga​nja poš​le u pus​ti​nju, pre​ma Si​ri​ji. Boj​na su kola išla is​pred pje​šaš​tva, kao is​tu​re​na iz​vid​ni​ca i stra​ža. Is​to​dob​no su čis​ti​li put od ne​pri​ja​te​lja i tra​ži​li po​god​na mjes​ta za oko​li​šte. Kako i za​što se Ho​rem​heb ipak odva​žio i od​lu​čio upus​ti​ti u bit​ku s He​ti​ti​ma na otvo​re​no​me pros​to​ru, ni​sam mo​gao smo​tri​ti ni ra​zu​mje​ti. Ljud​stvo je rado poš​lo za njim, jer im je bilo pre​ko gla​ve čam​lje​nja u pus​ti​nji. A mo​žda još više, zbog toga, jer su im gla​ve bile pune sno​va o si​rij​sko​me bo​gat​stvu, koje im je iz​gle​da​lo na do​hva​tu. Meni se pak či​ni​lo, kako na svim li​ci​ma vi​dim po​naj​pri​je sje​nu smr​ti. Ipak sam stu​pio u svo​ju no​silj​ku i sli​je​dio pos​troj​be. Za so​bom smo os​ta​vi​li Brdo Po​bje​de, gdje su kos​ti pa​lih He​ti​ta i Egip​ća​na mir​no i spo​koj​no os​ta​le zdru​že​no le​ža​ti u pi​je​sku. Sada su mo​‐ gle mir​no i ne​sme​ta​no bi​je​li​ti u pi​je​sku, te se ras​pa​da​ti u do​li​ni za​pri​je​če​noj za​pre​ka​‐ ma.

3 Sada ću go​vo​ri​ti o ratu u Si​ri​ji, prem​da o tome mogu malo ka​zi​va​ti, bu​du​ći da sam ne​vi​čan gle​de voj​nih pi​ta​nja i sla​bo se sna​la​zim u nji​ma. U mo​jim su oči​ma, na​ime, svi ra​to​vi je​dan na​lik dru​go​me. Bez ob​zi​ra gdje i kako se vode. Slič​ni su mi svi za​pa​‐ lje​ni gra​do​vi, sve op​ljač​ka​ne kuće, sve žene koje ja​di​ku​ju, sva osa​ka​će​na tru​pla, ma gdje ih ugle​dao. Zbog toga bi moje iz​vješ​će bilo uis​ti​nu jed​no​lič​no i do​sad​no, ako bih htio po​bro​ja​ti sve što je mi​nu​lo is​pred mo​jih oči​ju. Rat u Si​ri​ji po​tra​jao je pune tri go​‐ di​ne, a bio je okru​tan i ne​mi​lo​sr​dan. Bez​broj je lju​di u nje​mu iz​gi​nu​lo i bilo po​bi​je​no. Mno​ga su sela op​ljač​ka​na, vr​to​vi opus​to​še​ni i voć​ke po​sje​če​ne, a gra​do​vi po​ha​ra​ni. Po​naj​pri​je mo​ram ipak iz​vi​jes​ti​ti o Ho​rem​he​bo​voj lu​kav​šti​ni. Ne​us​tra​ši​vo je po​veo svo​je čete u Si​ri​ju, uk​lo​nio po​gra​nič​no ka​me​nje koje je po​di​gao Azi​ru, te do​pus​tio svo​jim lju​di​ma pljač​ka​nje sela i za​bav​lja​nje sa si​rij​skim že​na​ma. Sve je to uči​nio kako bi voj​ni​ci oku​si​li slas​ti bu​du​će po​bje​de. Stu​pao je rav​no za Gazu. Čim su He​ti​ti smo​‐ tri​li nje​go​ve na​ka​ne, pri​ku​pi​li su svo​je pos​troj​be na rav​ni​ci u bli​zi​ni gra​da. Na​mje​ra​‐ va​li su pre​pri​je​či​ti mu put i od​sje​ći ga od bra​ni​te​lja, te uni​šti​ti egi​pat​ske čete. Vje​što su oda​bra​li po​dru​čje koje je bilo po​god​no za ra​to​va​nje boj​nim ko​li​ma. Zato su bili uvje​re​ni u svoj us​pjeh. Sve se to zbi​va​lo u vri​je​me kada je zima već uz​na​pre​do​va​la. Zato su He​ti​ti mo​ra​li ure​di​ti svo​jim ko​nji​ma to​pla obi​ta​va​li​šta, is​pu​nje​na su​hom sla​mom, te ih hra​ni​ti kr​‐ mom i si​je​nom koje su pri​ba​vi​li od si​rij​skih tr​go​va​ca. No pri​je nego je sama bit​ka i za​‐ po​če​la, svi he​tit​ski ko​nji su se na​glo raz​bo​lje​li. Os​la​bi​li su i po​sr​ta​li u svo​jim sta​ja​ma, iz​me​ti​ne su im bile stak​las​to ze​len​kas​te i vo​de​nas​te. Mno​go je ži​vo​ti​nja i ugi​nu​lo... 458

Tako je Ho​rem​heb mo​gao ne​pri​ja​te​lju su​prot​sta​vi​ti pri​bliž​no jed​na​ke pje​šač​ke sna​‐ ge. A ono naj​ja​če he​tit​sko oruž​je, nji​ho​va boj​na kola, bilo je go​to​vo sa​svim is​klju​če​no. Zato je Ho​rem​heb mo​gao ući u otvo​ren su​kob i s boj​nim ko​li​ma. Nje​go​vi su ko​nji bili umor​ni, ali zdra​vi i ot​por​ni, pa su egi​pat​ska boj​na kola već na sa​mo​me po​čet​ku bit​ke na​tje​ra​la u bi​jeg de​set​ko​va​ne he​tit​ske pos​troj​be boj​nih kola. Po​tom su se Egip​ća​ni kao olu​ja obru​ši​li na obes​hra​bre​no, iz​be​zum​lje​no i užas​nu​to he​tit​sko pje​šaš​tvo. Ras​pr​ši​li su ih s la​ko​ćom. Ba​ca​či ko​pa​lja i stri​jel​ci hi​tro su do​vr​ši​li po​sao, koji su to​li​ko us​pješ​‐ no za​po​če​la egi​pat​ska boj​na kola. He​ti​ti su ov​dje pre​tr​pje​li po​raz straš​ni​ji i teži nego ika​da ra​ni​je. Ali je na bo​ji​štu os​ta​lo isto to​li​ko egi​pat​skih voj​ni​ka ko​li​ko i he​tit​skih i si​rij​skih. Zato je to mjes​to na​zva​no Po​lja​nom Kos​ti​ju... Prva stvar koju je Ho​rem​heb uči​nio, stu​piv​ši u he​tit​ski okol, bilo je spa​lji​va​nje nji​‐ ho​vih za​li​ha krme i si​je​na. Ta je hra​na za ko​nje bila iz​mi​je​ša​na s odre​đe​nim otrov​nim bilj​ka​ma. Od toga su se raz​bo​lje​li he​tit​ski ko​nji! No ni​ka​ko ni​sam mo​gao spoz​na​ti kako se tome Ho​rem​heb do​sje​tio i kako je to iz​veo... Ho​rem​heb se ko​nač​no do​hva​tio Gaze. A He​ti​ti i Si​rij​ci su se u ci​je​loj juž​noj Si​ri​ji po​vuk​li i za​tvo​ri​li u ut​vr​đe​ne gra​do​ve i voj​ne ut​vr​de. Egi​pat​ske su čete raz​bi​le i ras​pr​‐ ši​le opa​san obruč, koji je to​li​ko dugo sa​pi​njao Gazu... U me​đu​vre​me​nu je do Gaze pris​pje​lo i egi​pat​sko bro​dov​lje, ali te​ško ošte​će​no i di​je​lom uni​šte​no. Mno​gi od pris​‐ pje​lih bro​do​va još su plam​tje​li, na​kon dvod​nev​ne bit​ke koja nije dala pre​va​ge ni jed​‐ noj stra​ni. Egi​pat​ski su se bro​do​vi na​kon is​crp​lju​ju​ćih su​ko​ba na moru po​vuk​li u Gazu. Ali tu je stra​da​lo još mno​go bro​do​va, na za​pre​ka​ma koje su pri​je​či​le pris​tup u luku. Ne​po​vjer​lji​vi i tvr​do​gla​vi za​po​vjed​nik Gaze dugo nije htio uk​lo​ni​ti te za​pre​ke, pa je bro​dov​lje zbog toga pre​tr​pje​lo do​dat​ne gu​bit​ke. Ko​nač​no ih je pus​tio u luku, što je u Gazi po​bu​di​lo ogrom​no slav​lje. Na​pa​će​ni hra​ni​te​lji sada su ko​nač​no mo​gli odah​‐ nu​ti. Na​kon raz​bi​ja​nja op​sa​de na kop​nu, i po​mor​ski su pu​to​vi bili ba​rem od​škri​nu​ti. Bro​do​vi su do​ni​je​li ops​kr​bu i po​ja​ča​nja za Gazu, te ot​pre​mi​li u Egi​pat ra​nje​ne i ones​‐ po​sob​lje​ne voj​ni​ke. Na​kon su​ko​ba s Egip​ća​ni​ma, si​rij​sko se bro​dov​lje ta​ko​đer po​vuk​‐ lo. Odje​dri​li su za Tir i Si​don, kako bi po​pra​vi​li nas​ta​la ošte​će​nja na svo​jim plo​vi​li​ma. Zato je ne​tom mi​nu​la po​mor​ska bit​ka uis​ti​nu os​ta​la bez od​lu​ke. Ni jed​na stra​na nije bila po​ra​že​na, pa nit​ko nije po​lu​čio ni prev​last na moru. Ipak, Egip​ća​ni​ma su sad ba​‐ rem do​nek​le bili otvo​re​ni po​mor​ski pu​to​vi za Si​ri​ju. Dan kada su otvo​re​na grad​ska vra​ta pos​to​ja​ne i neo​svo​ji​ve Gaze, kako bi pro​pus​ti​‐ la Ho​rem​he​bo​ve čete, još se uvi​jek ve​li​ča u Egip​tu kao Dan svet​ko​vi​ne. Taj je zim​ski dan po​sve​ćen bo​ži​ci rata Sah​met... To je dan kada se ma​le​ni dje​ča​ci igra​ju “op​sa​de Gaze”, ra​tu​ju​ći dr​ve​nim to​lja​ga​ma i kop​lji​ma od tr​ske. U do​ta​daš​njoj po​vi​jes​ti ni je​‐ dan grad nije bio hra​bri​je i smje​li​je bra​njen, a nje​gov je za​po​vjed​nik do​is​ta zas​lu​žio sve one po​hva​le, kli​ca​nje i slav​lje, koje mu je is​ka​za​no. Zato ću na​ves​ti nje​go​vo ime, prem​da me je svo​je​dob​no iz​vr​gao ru​glu i na​ru​šio moje dos​to​jans​tvo, kada sam po nje​‐ go​vom na​lo​gu po​vu​čen uz zi​di​ne Gaze u bi​jed​noj ko​ša​ri od ro​go​ži​ne. Ime toga za​po​vjed​ni​ka bilo je Roju. Nje​go​vi vlas​ti​ti lju​di na​dje​nu​li su mu na​di​mak 459

“Bi​kov​ska Šija”. Taj je na​di​mak sa​vr​še​no opi​si​vao nje​go​vu po​ja​vu i nje​go​vu na​rav. Tvr​do​gla​vi​jeg i ne​po​vjer​lji​vi​jeg čo​vje​ka u ži​vo​tu ni​sam sreo. Na​kon po​bje​de na boj​‐ nom po​lju, Ho​rem​heb je ci​je​lo​ga dana za​lud tru​bio u svo​je ro​go​ve. Roju ni​ka​ko nije htio po​vje​ro​va​ti kako je opas​nost mi​nu​la. Vra​ta Gaze os​ta​ja​la su zato i da​lje za​tvo​re​‐ ni​ma... Ko​nač​no je Roju po​pus​tio, ali i tada je zah​ti​je​vao neka prvo dođe Ho​rem​heb osob​no i sam. Htio se uvje​ri​ti kako je čo​vjek koji do​la​zi uis​ti​nu Ho​rem​heb, egi​pat​ski voj​sko​vo​đa, a ne ne​ka​kav pre​ru​še​ni Si​ri​jac... Po​gle​dav​ši u oči Ho​rem​he​bu, os​vje​do​čio se kako za Gazu više nema po​gi​be​lji i slom op​sa​de je zbi​lja. Tome se, me​đu​tim, nije ni malo po​ve​se​lio, nego je os​tao jed​na​ko mr​zo​vo​ljan i za​gri​ž​ljiv kao i ra​ni​je. Nije mu bilo po vo​lji ni što je do​šao net​ko po činu viši od nje​ga. Ta, za du​go​go​diš​nje je op​sa​de na​učio sam od​lu​či​va​ti o sve​mu, ne slu​ša​ju​ći ni​ko​ga. Taj Roju, zvan Bi​kov​ska Šija, bio je i ve​lik ču​dak. Mis​lio je na po​se​ban na​čin, a svo​jom je straš​nom tvr​do​gla​voš​ću iz​a​zvao mno​ge i ve​li​ke za​bu​ne u Gazi. Ne znam je li ta​kav bio odu​vi​jek, ali du​go​go​diš​nja ga je op​sa​da pri​si​li​la na sa​mos​tal​nost i svo​je​‐ volj​no do​no​še​nje od​lu​ka. Tako je sa​mo​vo​lja pos​ta​la glav​nom odred​ni​com nje​go​vih pos​tu​pa​ka. Čini mi se kako je zbog toga s vre​me​nom pos​tao i po​ma​lo ša​šav, kao da mu u gla​vi nije baš sve bilo na bro​ju. Ipak, upra​vo se nje​mu i tak​vo​me nje​go​vom vla​‐ da​nju mo​glo za​hva​li​ti što se Gaza odr​ža​la. Da je bio druk​či​ji, Gaza bi naj​vje​ro​jat​ni​je još odav​no pala u ruke He​ti​ta i Azi​ru​ovih četa. Sve ne​ka​ko mis​lim, taj Roju vje​ro​jat​no ni na ko​jem dru​gom po​lo​ža​ju i za​da​ći ne bi imao us​pje​ha. Bo​go​vi ili sre​tan slu​čaj, tko to može zna​ti, pos​ta​vi​li su ga na mjes​to u Gazi, koje je baš tra​ži​lo tak​vog čo​vje​ka i upra​vo od​go​va​ra​lo nje​go​vim spo​sob​nos​ti​ma. Ova​mo je bio čak i pre​mje​šten, za​pra​vo po kaz​ni, zbog svo​je tvr​do​gla​vos​ti, vje​či​te ne​po​vjer​lji​vos​ti i bun​tov​nos​ti. U vri​je​me nje​go​va pre​mje​šta​ja, Gaza je u us​po​red​bi s dru​gim gra​do​vi​ma i sje​di​šti​ma voj​nih po​‐ sa​da, bila tek za​ba​če​no i ne​važ​no mjes​to, ja​dan gra​dić i mjes​to za iz​g​nans​tvo. Svoj je zna​čaj do​bi​la tek sli​je​dom kas​ni​jih zbi​va​nja. No tom je zna​ča​ju ne​sum​nji​vo pri​do​nio baš Roju, jer nije pre​dao grad Azi​ruu u vri​je​me nje​go​va na​le​ta, kada su svi os​ta​li si​rij​‐ ski gra​do​vi bez ot​po​ra otvo​ri​li vra​ta amor​ti​sko​me kra​lju. Po​seb​no mo​ram iz​vi​jes​ti​ti o na​šem ula​sku u Gazu i zas​tra​šu​ju​ćoj sli​ci koja nas je do​če​ka​la... Već sam spo​mi​njao zi​di​ne Gaze, koje su to​li​ko vi​so​ke te je moja bo​ja​zan da ću slo​mi​ti vrat pri svo​je​dob​nom po​te​za​nju uz njih, bila uis​ti​nu oprav​da​na. Ti su zi​do​‐ vi omo​gu​ći​li spa​ša​va​nje Gaze. Bili su sa​gra​đe​ni od sil​nih ka​me​nih blo​ko​va, a te​me​lji pos​tav​lje​ni u pra​dav​nim vre​me​ni​ma, te nit​ko nije znao tko je bio ute​me​lji​te​ljem gra​‐ da. U na​ro​du je kru​ži​la pre​da​ja kako su te zi​di​ne iz​gra​di​li di​vo​vi. Pred tak​vim zi​di​na​‐ ma i He​ti​ti su bili ne​moć​ni. Bili su oni spo​sob​ni i is​kus​ni, no us​pje​li su tek na​če​ti zi​di​‐ ne i dio sru​ši​ti svo​jim stro​je​vi​ma za ba​ca​nje ka​me​nja. Ipak, uni​šti​li su i jed​nu stra​žar​‐ sku kulu, ali to su po​lu​či​li pot​ko​pa​va​njem. Zak​lo​nje​ni šti​to​vi​ma to​li​ko su ro​va​li pod tom ku​lom, dok se nije uru​ši​la. Sta​ri dio gra​da, unu​tar zi​di​na, bio je ve​ćim di​je​lom spa​ljen. Ni je​dan krov tu nije bio či​tav. Novi dio gra​da, onaj koji se na​la​zio iz​van zi​di​na, Roju je dao za​pa​li​ti i uni​‐ 460

šti​ti, čim je do​čuo za Azi​ru​ovu po​bu​nu. Pos​tu​pio je tako ve​li​kim di​je​lom i iz ina​ta, jer su mu nje​go​vi sa​vjet​ni​ci pri​go​va​ra​li, a ži​te​lji Gaze te​ško pri​je​ti​li zbog na​mje​ra​va​no​ga uni​šta​va​nja tog di​je​la gra​da. Tak​vim je pos​tup​kom Roju po​ta​kao sve si​rij​ske ži​te​lje gra​da na pre​ura​nje​nu i ne​pri​prem​lje​nu po​bu​nu. Na​ime, Azi​ru​ova je os​no​va pre​dvi​đa​‐ la po​bu​nu u gra​do​vi​ma s egi​pat​skom po​sa​dom tek onda, kad nje​go​ve čete i boj​na kola stig​nu pred grad​ska vra​ta. Tak​ve je na​put​ke pos​lao u sve si​rij​ske gra​do​ve, ali tvr​do​‐ gla​vi ga je Roju, svjes​no ili ne, nad​mu​drio. Pre​ura​nje​nu po​bu​nu Si​ri​ja​ca u Gazi us​pio je ugu​ši​ti si​lom svo​jih voj​ni​ka, pa nije mo​rao tra​ži​ti po​moć od Eh​na​to​na. A taj mu i ona​ko ne bi pos​lao ni​kak​vu po​moć. Roju je po​bu​nu ugu​šio po krat​kom pos​tup​ku, kraj​nje kr​va​vo i straš​no. Pos​li​je toga ni jed​nom sta​nov​ni​ku Gaze nije više ni slu​čaj​no palo na pa​met pro​s​vje​do​va​ti pro​tiv nje​go​vih pos​tu​pa​ka, a ka​mo​li po​bu​ni​ti se... Po​bu​nje​ni​ke u Gazi hva​ta​li su Ro​ju​ovi voj​ni​ci po​put ze​če​va. Ako bi se net​ko, za​te​‐ čen s oruž​jem u ruci, pre​dao i mo​lio mi​lost, Roju bi re​kao: “Za​tu​ci​te ga to​lja​gom, jer je to​li​ko tvr​do​glav i tra​ži mi​lost!” A ako bi se net​ko pre​dao ne tra​že​ći mi​los​ti, Roju bi se raz​lju​tio i drek​nuo: “Raz​bij​te lu​ba​nju tom tvr​do​glav​cu, koji to​li​ko vi​so​ko diže svoj nos!” Žene i dje​cu, koji su do​la​zi​li mo​li​ti mi​lost i oprost za svo​je mu​že​ve i oče​ve, ne​‐ mi​lo​srd​no je dao smak​nu​ti, re​kav​ši: “ Po​bij​te svu tu si​rij​sku ga​mad! Jer, oni ne shva​‐ ća​ju kako su moja vo​lja i moć iz​nad nji​ho​ve, po​put neba nad zem​ljom!” Nit​ko ga ni na koji na​čin nije mo​gao za​do​vo​lji​ti. Svu​da je vi​dio samo uvre​du i pri​go​vor. Neki su ga upo​zo​ra​va​li na fa​ra​ona i nje​go​vu na​red​bu pre​ma ko​joj se nije smje​lo pro​li​je​va​ti krvi. Tak​vi​ma bi odre​zao: “U Gazi sam ja fa​ra​on!” Eto, to​li​ka je bila nje​go​va tvr​do​gla​‐ vost i sa​mo​uvje​re​nost... Ipak, mo​ram priz​na​ti, tako se po​čeo vla​da​ti i go​vo​ri​ti tek na​‐ kon što su Azi​ru​ove čete pris​pje​le pod Gazu i op​sje​le je. Azi​ru​ova op​sa​da Gaze bila je tek dje​čja igra, u us​po​red​bi s ne​mi​lo​srd​nom, okrut​‐ nom i us​traj​nom he​tit​skom na​va​lom. Dan za da​nom za​si​pa​li su grad i ut​vr​de go​ru​ćim i za​pa​lji​vim pred​me​ti​ma, gli​ne​nim lon​ci​ma i vr​če​vi​ma u ko​ji​ma su bile lju​te otrov​ni​‐ ce, tru​pli​ma mr​tvih voj​ni​ka i ži​vim egi​pat​skim za​rob​lje​ni​ci​ma koji bi uba​če​ni na taj na​čin u grad bi​jed​no po​gi​ba​li. Kad je Ho​rem​heb raz​bio op​sa​du, u gra​du smo za​tek​li tek ma​len broj pre​ži​vje​lih ži​te​lja gra​da. Tek je ne​ko​li​ko žena i sta​ra​ca is​pu​za​lo pred nas, iz po​dru​ma i zak​lo​na is​pod kuća ko​ji​ma su sta​ja​li još samo zi​do​vi ili su se još pu​‐ ši​le i di​mi​le na​kon po​ža​ra. Ti su ne​volj​ni​ci bili na​lik sje​na​ma, to​li​ko su bili smr​ša​vje​li. Na nji​ho​vim kos​ti​ma više uop​će nije bilo mesa, te su bili na​lik kos​tu​ri​ma na koje je na​vu​če​na koža. Sva dje​ca u gra​du su iz​gi​nu​la, a mu​že​vi su se na​pa​ti​li i lip​sa​li do smr​‐ ti, pod Ro​ju​ovim bi​čem, po​prav​lja​ju​ći ošte​će​nja i pro​bo​je u zi​di​na​ma. Pre​ži​vje​li ži​te​lji gra​da nisu po​ka​za​li ni tra​čak ra​dos​ti, ugle​dav​ši egi​pat​ske čete kako stu​pa​ju kroz grad​‐ ska vra​ta, ošte​će​na od na​sr​ta​ja pro​boj​nih ov​no​va. Žene su nam pri​je​ti​le ko​štu​nja​vim ša​ka​ma, a star​ci si​pa​li na nas kle​tve. Ho​rem​heb im je raz​di​je​lio žita i piva, ali mno​gi su zbog toga umr​li iste noći, u straš​nim mu​ka​ma. Jer, nji​ho​vi su že​lu​ci bili ta​ko​đer pot​pu​no is​u​še​ni. Već mje​se​ci​ma nisu jeli go​to​vo ni​šta, jer su je​dva do​la​zi​li do naj​bijed​ni​jih mr​vi​ca hra​ne. Sada su se, na​kon pre​du​go​ga vre​me​na, mo​gli do sita naj​es​ti. Pa 461

su, sa​svim ra​zum​lji​vo, pre​tje​ra​li i jeli ko​li​ko su god mo​gli utr​pa​ti u sebe. A to nji​ho​vi iz​glad​nje​li že​lu​ci jed​nos​tav​no nisu mo​gli pod​ni​je​ti. Osim toga, zbog pre​trp​lje​no​ga stra​ha i na​po​ra ti​je​kom te du​go​traj​ne op​sa​de, bili su to​li​ko is​crp​lje​ni i puni ne​moć​ne mrž​nje, te ih više ni​šta na svi​je​tu nije mo​glo oras​po​lo​ži​ti i ra​zve​se​li​ti... Kad bih bio tome vi​čan, nas​li​kao bih Gazu onak​vom, kak​vu sam je ugle​dao na taj dan po​bje​de, na​kon ula​ska kroz grad​ska vra​ta. Opi​sao bih osu​še​ne ljud​ske kože kako vise sa zi​di​na i po​cr​nje​le ljud​ske lu​ba​nje is​klju​ca​ne klju​no​vi​ma pti​ca grab​lji​vi​ca. Ka​zi​‐ vao bih o spr​že​nim zi​di​na​ma i ča​đa​vim kos​ti​ma ži​vo​ti​nja koje su le​ža​le po uli​ca​ma za​pri​je​če​nim hr​pa​ma ope​ke i gra​đe, a i među os​ta​ci​ma zgra​da. Nas​to​jao bih do​ča​ra​ti i zas​tra​šu​ju​ći smrad op​sjed​nu​to​ga gra​da, smrad koji je odi​sao po kugi, po​šas​ti i smr​ti. Pred tim su užas​nim smra​dom i naj​pre​ka​lje​ni​ji Ho​rem​he​bo​vi bor​ci za​če​pi​li nos. Sve bih to rado opi​sao i nas​li​kao, kako bih ba​rem do​nek​le do​ča​rao zna​čaj i ve​li​či​nu toga tre​nut​ka po​bje​de... Te po​jas​nio za​što se tada ni​sam mo​gao ra​do​va​ti tom danu, koji je to​li​ko dugo sa​njan i želj​no oče​ki​van... Ta i ja sam tek smrt​no ljud​sko biće, ne​vič​no svim tim obli​ci​ma i du​bi​ni iz​ra​ža​va​nja koji su po​treb​ni za opi​si​va​nje i os​li​ka​va​nje to​‐ li​ko slo​že​nih pri​zo​ra i do​živ​lja​ja. Tih spo​sob​nos​ti ni​sam imao. Zato su moji opi​si krat​‐ ki, a sli​ke sa​že​te. Jed​na​ko sam tako že​lio do​ča​ra​ti i sli​ku pre​ži​vje​lih voj​ni​ka, nji​ho​vih bi​jed​nih i is​‐ crp​lje​nih ti​je​la, otek​lih ko​lje​na i leđa raz​me​sa​re​nih udar​ci​ma biča. Nas​li​kao bih pri​je sve​ga nji​ho​ve oči... Te straš​ne oči koji više nisu bile na​lik ljud​ski​ma, već su se u sje​ni zi​di​na is​kri​le po​put oči​ju div​ljih zvi​je​ri. Po​s​ljed​njim su sna​ga​ma di​za​li pre​ma nama svo​je iz​ne​mo​gle ruke, koje su još groz​ni​ča​vo ste​za​le kop​lja i lu​ko​ve. Ugas​lim gla​som, više na​lik šap​tu, poz​drav​lja​li su svo​ga vr​hov​nog za​po​vjed​ni​ka, koji ih nije iz​dao kao ni oni nje​ga. Iz nji​ho​vih je usta do​pi​rao kraj​nje neo​bi​čan poz​drav: “Dr​ži​te Gazu! Dr​ži​‐ te Gazu! Gaza ne smi​je pas​ti!” Ne znam jesu li to iz​vi​ki​va​li ru​ga​ju​ći se sami sebi, ru​‐ ga​ju​ći se Ho​rem​he​bu za što do​is​ta nisu ima​li raz​lo​ga, ili tek zato jer u nji​ho​vim bi​jed​‐ nim i spr​že​nim moz​go​vi​ma više nije mjes​ta ni za kak​vu dru​gu mi​sao. Una​toč nji​ho​voj bi​je​di, ipak se mo​glo vi​dje​ti kako nisu u to​li​ko lo​šem sta​nju kao obič​ni ži​te​lji gra​da, a mo​gli su i jes​ti i piti. Ho​rem​heb je za​po​vje​dio neka se za​ko​lju go​ve​da, kako bi bra​ni​te​‐ lje gra​da na​hra​nio svje​žim me​som. Raz​di​je​lio im je piva i vina. Na​ime, na​kon što su nje​go​ve čete za​po​sje​le ve​lik he​tit​ski okol i za​pli​je​ni​le za​li​he koje su tamo za​tek​li, imao je na​mir​ni​ca i pića u iz​o​bi​lju. Iz​glad​nje​li i žed​ni voj​ni​ci nisu iz​dr​ža​li če​ka​nje dok se meso sku​ha i is​pe​če. Na​sr​nu​li su i tr​ga​li si​ro​vo meso ru​ka​ma, te tak​vo tr​pa​li u usta i jeli. Pivo i vino su im usko​ro uda​ri​li u gla​vu, pa su po​če​li pje​va​ti ne​do​lič​ne pje​sme i hva​li​ti se svo​jim ju​naš​tvom. A po​vo​da za sa​mo​hva​lu svi su uis​ti​nu ima​li na pre​tek. U te prve dane na​kon pro​‐ bo​ja op​sa​de Gaze, ni je​dan je​di​ni Ho​rem​he​bov voj​nik nije se ni ku​šao mje​ri​ti i us​po​‐ re​đi​va​ti s nji​ma. Svi su zna​li, voj​ni​ci u Gazi os​tva​ri​li su nad​ljud​sko dje​lo, sa​ču​vav​ši Gazu za Egi​pat. Sla​vi​li su bra​ni​te​lji i Ho​rem​he​ba, jer im je dao vina, a ti​je​kom du​go​‐ traj​ne op​sa​de slao ohra​bru​ju​će po​ru​ke i si​rij​sko žito. Tada se doz​na​lo kako su se ti​je​‐ 462

kom op​sa​de hra​bri lju​di ne​pres​tan​ce, ma​lim kri​jum​čar​skim čam​ci​ma prov​la​či​li do Gaze, iz​bje​ga​va​ju​ći ne​pri​ja​telj​ske bro​do​ve koji su op​sje​da​ju​ći grad s mor​ske stra​ne još i ra​za​pe​li te​ške lan​ce radi za​pri​je​ča​va​nja plo​vid​be. Do​la​zi​li su po Ho​rem​he​bo​vom na​‐ lo​gu, šu​lja​li se iz​me​đu bro​do​va i is​pod la​na​ca, do​vo​ze​ći žito i os​ta​lu ops​kr​bu. No bio je to i čin osob​ne hra​bros​ti i sa​mo​pri​je​go​ra. Stav​lja​li su. svoj ži​vot na koc​ku, prem​da im je pri​je​ti​la groz​na i stra​vič​na smrt, ako bi bili uhva​će​ni... A mno​gi su uis​ti​nu tako i skon​ča​li, prem​da je bilo i onih koji su se mno​go puta us​pje​li pro​vu​ći kroz gus​te ne​pri​‐ ja​telj​ske stra​že, te os​ta​ti na ži​vo​tu. Voj​ni​ci su sla​vi​li i Ho​rem​he​bo​vu lu​ka​vost i do​miš​‐ lja​tost. Jer, na​kon što su una​toč svoj šted​lji​vos​ti i gla​do​va​nju, ipak po​tro​ši​li i naj​da​le​‐ ko​vid​ni​je sa​ču​va​ne za​li​he žita, novo im je po​če​lo sti​za​ti na naj​ne​obič​ni​ji na​čin. Do​ba​‐ ci​va​li su ga pre​ko zi​di​na, u gli​ne​nim lon​ci​ma i vr​če​vi​ma, sami He​ti​ti. A u sva​kom je vrču bila Ho​rem​he​bo​va po​ru​ka: “Dr​ži​te Gazu!” Taj je nad​na​rav​ni do​ga​đaj to​li​ko ohra​‐ brio op​sjed​nu​te u nji​ho​voj bi​je​di, te su u Ho​rem​he​bu po​če​li gle​da​ti boga. Dio zas​lu​ga pri​pa​dao je, me​đu​tim, i umješ​nim Ho​rem​he​bo​vim uho​da​ma, koji su ne​pres​tan​ce dje​‐ lo​va​li u ci​je​loj Si​ri​ji. Tako se i u gli​ne​nim lon​ci​ma, koje su He​ti​ti ba​ca​li u grad, uvje​re​‐ ni kako time pune Gazu lju​tim zmi​ja​ma... naš​lo žito. No tko je to sve i kako iz​vo​dio, os​ta​lo mi je tada taj​nom. Ipak, bilo mi je su​đe​no sko​ro os​vje​do​če​nje o toj po​za​di​ni rata u Si​ri​ji. Sva​kom pre​ži​vje​lom voj​ni​ku po​sa​de u Gazi, Ho​rem​heb je osob​no da​ro​vao zla​tan la​nac i svo​jom ga ru​kom ovje​sio oko nje​go​va vra​ta. Nije ga to mno​go sta​ja​lo, jer je pre​ži​vje​lo tek ne​što ma​nje od dvi​je sto​ti​ne mo​ma​ka. Pre​dao im je i si​rij​ske žene, koje je za​ro​bio u he​tit​sko​me lo​go​ru, kako bi se s nji​ma za​ba​vi​li i za​bo​ra​vi​li ono što su pre​‐ pa​ti​li. No ko​li​ko je god bilo is​tin​sko čudo što su iz​dr​ža​li sve te​go​be du​go​traj​ne op​sa​de i sve pat​nje, sada više nisu ima​li sna​ge za uži​va​nje sa že​na​ma. To je naj​bo​lji do​kaz ko​‐ li​ko su bili iz​glad​nje​li i is​crp​lje​ni. Ali zato su boli te žene no​že​vi​ma i kop​lji​ma u živo meso, uži​va​ju​ći na he​tit​ski na​čin u nji​ho​vim bo​lo​vi​ma i ja​uci​ma. Na​ime, ti​je​kom du​‐ go​traj​ne op​sa​de su oni na​uči​li mno​go no​vih obi​ča​ja od He​ti​ta. Među nji​ma i onaj kako ži​vom za​rob​lje​ni​ku ode​ra​ti kožu, pa se kas​ni​je i za​rob​lje​ni​ka i nje​go​vu kožu obje​si na zi​di​ne neka se suše... Bo​du​ći te ne​sret​ne žene, go​vo​ri​li su kako to rade zato što su Si​rij​ke, te bi do​da​li: – Po​ka​ži​te nam Si​rij​ca! Sko​čit ćemo mu za vrat i za​da​vi​ti ga go​lim ru​ka​ma! Za​po​vjed​nik Roju, zvan Bi​kov​ska Šija, do​bio je kra​ljev​ski dar. Ho​rem​heb mu je svo​jom ru​kom sta​vio oko vra​ta la​nac od zla​ta i cak​li​ne s umet​nu​tim sku​po​cje​nim ze​‐ le​nim dra​gim ka​me​njem, te mu uru​čio zla​tan za​po​vjed​nič​ki bič. Svo​jim je lju​di​ma pak za​po​vje​dio neka kli​ču u čast za​po​vjed​ni​ka Gaze. Zi​do​vi su se tres​li od po​vi​ka i us​‐ kli​ka, pu​ni​ma du​bo​kog i is​kre​nog div​lje​nja za čo​vje​ka, koji je odr​žao Gazu. Kli​ca​nju su se pri​dru​ži​li svi na​zoč​ni, te su grom​ki po​vi​ci sil​no odje​ki​va​li na ši​ro​ko i da​le​ko. A zi​di​ne Gaze, na​kon što su pre​tr​pje​le i opr​le se du​go​traj​noj op​sa​di i svim si​rij​skim i he​‐ tit​skim na​sr​ta​ji​ma, iz​dr​ža​le su i to is​ku​še​nje. Tek se ne​što sit​ni​je​ga ka​me​nja i ve​zi​va sko​tr​lja​lo, po​kre​nu​to si​li​nom te buke. 463

Kad se du​go​traj​no i grom​ko kli​ca​nje ipak sti​ša​lo, Roju je, po​doz​ri​vo opi​pa​va​ju​ći svoj novi la​nac, re​kao Ho​rem​he​bu: – Zar me sma​traš ko​njem, Ho​rem​he​bu, kad si me za​ki​tio zlat​nom or​mom? A ovaj bič, je li prot​kan pra​vim zla​tom ili onim si​rij​skim s pri​mje​sa​ma? – Malo je po​šu​tio, pa do​dao: – Odve​di svo​je ljud​stvo iz gra​da! Nji​ho​va broj​nost me iz​lu​đu​je! A zbog buke koju stva​ra​ju, ne mogu više zas​pa​ti u svo​joj kuli, prem​da sam i te kako do​bro spa​vao, uz svu buku pro​boj​nih ov​no​va koji su tuk​li o grad​ska vra​ta, dok su va​tre puc​ke​ta​le na sve stra​ne. Vodi ih iz Gaze, jer u Gazi sam ja fa​ra​on! I ako se raz​lju​tim, za​po​vje​dit ću svo​jim lju​di​ma neka na​pad​nu tvo​je i po​bi​ju ih. To ću uis​ti​nu i uči​ni​ti, ako ne pres​ta​nu bu​či​ti i time ome​ta​ti moj san! Do​is​ta se po​ka​za​lo, Roju Bi​kov​ska Šija nije više mo​gao zas​pa​ti, ot​kad je op​sa​da proš​la. Ne​sa​ni​ce se nije mo​gao ri​je​ši​ti ni is​pi​ja​njem us​pav​lju​ju​ćih i čak opoj​nih pri​‐ pra​va​ka, a ka​mo​li vi​nom. Što više, ako bi po​pio vina, mu​čio bi se još više nego ina​če. Le​žao bi na svom le​ža​ju po​put kvoč​ke na ja​ji​ma, mu​če​ći mis​li po​pi​si​ma za​li​ha u gra​‐ du i ut​vr​di, koje je sve znao na​pa​met. Nas​to​jao se pri​tom pri​sje​ti​ti kak​vo je naj​no​vi​je sta​nje, što je po​tro​še​no, kamo je i za​što ba​če​no sva​ko kop​lje i stri​je​la. Još su mu se bez​broj​ne slič​ne glu​pos​ti i be​smis​li​ce mo​ta​le po gla​vi. Nas​to​jao se sve​ga pri​sje​ti​ti, pa ga je san sa​svim na​pus​tio. I nije bilo na​či​na ni sred​stva koje bi mu po​da​ri​lo bla​gos​lov sna. Ko​nač​no je do​šao Ho​rem​he​bu, sav po​ku​njen i snu​žden, pa mu re​kao: – Moj si gos​po​dar i za​po​vjed​nik. Kaz​ni me, jer fa​ra​onu du​gu​jem obra​čun za sve što mi je po​vje​rio. A taj mu obra​čun ne mogu dati. Ne mogu zato jer je pla​men pro​‐ gu​tao mno​go​broj​ne svit​ke pa​pi​ru​sa, kad su mi He​ti​ti u sobe i skla​di​šta uba​ci​li va​tre​ne vr​če​ve. A moje je sje​ća​nje po​pus​ti​lo zbog po​manj​ka​nja sna! I što mi je sad či​ni​ti? Sve​‐ ga dru​gog mogu se pri​sje​ti​ti, ali u skla​di​šti​ma bi tre​ba​lo biti i če​ti​ri sto​ti​ne ko​ma​da kož​nog po​drep​nog re​me​nja za ma​gar​ce... A ja ih nig​dje ne mogu pro​na​ći! Ni moji pi​‐ sa​ri u skla​di​šti​ma ih ne mogu nig​dje ot​kri​ti, prem​da ih mla​tim bi​čem sva​kod​nev​no. Od toga oni više ne mogu ni sje​di​ti niti ho​da​ti, te još je​dva ba​ulja​ju po tlu na ru​ka​ma i ko​lje​ni​ma. Ho​rem​heb, kamo je nes​ta​lo tih prok​le​tih če​ti​ri sto​ti​ne ko​ma​da ma​ga​re​ćih po​drep​nja​ka, koji nisu ni​če​mu slu​ži​li i nisu ni​ko​me tre​ba​li, jer smo sve ma​gar​ce još dav​no po​je​li? Seta mi i svih nje​go​vih vra​go​va, Ho​rem​heb, za​po​vi​je​di neka me zbog toga uk​le​tog re​me​nja iz​bi​ču​ju pred svim lju​di​ma! Jer, po​mi​sao na fa​ra​ono​vu srdž​bu, is​pu​nja​va me stra​vom! Bo​jim se stu​pi​ti pred nje​ga na na​čin do​li​čan mome po​lo​ža​ju, ako pri​je toga ne na​đem te po​drep​nja​ke! – Roju, bit će mi dra​go, bu​dem li ti mo​gao dati če​ti​ri sto​ti​ne ko​ma​da tak​vih po​‐ drep​nja​ka – od​go​vo​rio mu je Ho​rem​heb, ku​ša​ju​ći ga umi​ri​ti. – Tako će sta​nje za​li​ha u tvo​jim skla​di​šti​ma od​go​va​ra​ti za​pi​si​ma na pa​pi​ru​su... – Ti me oči​to že​liš na​ma​mi​ti u klop​ku! – od​go​vo​rio mu je groz​ni​ča​vo Roju. – Jer, ako bih pri​hva​tio taj tvoj pri​jed​log, sta​nje u skla​di​šti​ma bilo bi us​kla​đe​no, ali bi to bila po​dva​la! Ma​ga​re​ći po​drep​nja​ci koje bih uzeo od tebe ne bi bili oni isti koji su mi bili 464

po​vje​re​ni, kad mi je fa​ra​on pre​dao za​po​vjed​niš​tvo nad Ga​zom!... To si mi po​nu​dio za​‐ si​gur​no samo zbog toga jer me smje​raš po​ni​zi​ti i op​tu​ži​ti pred fa​ra​onom, bu​du​ći da mi za​vi​diš na mo​joj ve​li​koj sla​vi i hle​piš za po​lo​ža​jem za​po​vjed​ni​ka po​sa​de u Gazi! Mo​žda si čak za​po​vje​dio svo​jim neo​buz​da​nim voj​ni​ci​ma neka mi ukra​du to re​me​nje iz mo​jih skla​di​šta, kako bi me mo​gao op​tu​ži​ti fa​ra​onu i tako po​lu​či​ti za​po​vjed​niš​tvo nad Ga​zom? Zato ne pris​ta​jem na tvoj pod​muk​li pri​jed​log! Ne že​lim pri​mi​ti ni po​nu​‐ đe​no re​me​nje! Ja i moji lju​di dr​žat ćemo Gazu, sve dok još bude u nama ma​kar i is​kri​‐ ce ži​vo​ta. A tih ću če​ti​ri sto​ti​ne po​drep​nja​ka naći, pa ma​kar mo​rao ra​zva​li​ti Gazu ka​‐ men po ka​men! Na te se ri​je​či Ho​rem​heb uis​ti​nu vrlo za​bri​nuo za nje​gov ra​zum. Sa​vje​to​vao mu je neka ot​pu​tu​je u Egi​pat, te se uz ženu i dje​cu od​mo​ri od na​po​ra op​sa​de. A baš to ni​ka​‐ ko nije smio pred​lo​ži​ti! Od tog je tre​nut​ka Roju bio još uvje​re​ni​ji kako je Ho​rem​he​bu do nje​go​va po​lo​ža​ja, te mu želi odu​ze​ti Gazu. Iz​ja​vio je: – Gaza je moj Egi​pat! Zi​di​ne Gaze su moja žena, a kule Gaze moja dje​ca! Ali, ako ne pro​na​đem to prok​le​to re​me​nje, koje je nes​ta​lo, ras​pa​rat ću ženi tr​buh, a dje​ci odre​‐ za​ti gla​ve! Bez zna​nja Ho​rem​he​ba za​po​vje​dio je smak​nu​će skla​diš​nog pi​sa​ra, čo​vje​ka koji je uz nje​ga iz​dr​žao sve te​go​be i ne​vo​lje op​sa​de, vjer​no mu slu​že​ći. A svo​je je lju​de Roju pos​lao neka tr​no​ko​pi​ma i svim os​ta​lim ras​po​lo​ži​vim oru​đem ra​zva​le pod u nje​go​voj kuli, u po​tra​zi za ma​ga​re​ćom or​mom. Ugle​dav​ši to, Ho​rem​heb je od​mah za​po​vje​dio neka ga za​tvo​re u nje​go​vu spa​va​oni​cu i drže pod stra​žom. Tada je do​šao k meni, kako bi se po​sa​vje​to​vao. Po​sje​tio sam Ro​jua, te pri​ja​telj​ski po​raz​go​va​rao s njim, prem​da se pre​ma meni nije od​no​sio kao pre​ma pri​ja​te​lju. Mis​lio je kako i ja ka​nim, na pri​je​va​ru, pos​ta​ti za​po​vjed​ni​kom Gaze... Pos​li​je tog raz​go​vo​ra oti​šao sam Ho​rem​he​bu i iz​vi​jes​tio ga: – Čo​vjek će se smi​ri​ti tek kad sa svo​jim če​ta​ma na​pus​tiš Gazu. Tada će moći opet za​tvo​ri​ti vra​ta i vla​da​ti gra​dom po​put fa​ra​ona. – Kako to mogu uči​ni​ti, Seta mu i svih nje​go​vih vra​go​va? – klik​nuo je Ho​rem​heb. – Ta mo​ram če​ka​ti na bro​do​ve iz Egip​ta, koji do​pre​ma​ju svje​že čete, hra​nu i oruž​je. Tek tada mogu po​če​ti po​hod na Jafu! Dok ne pris​pi​ju ta po​ja​ča​nja, ove su mi zi​di​ne je​di​no osi​gu​ra​nje... Ako ih sada na​pus​tim, pri​je​ti mi po​gi​belj da iz​gu​bim sve što sam do sada po​lu​čio! – Mo​žda bi za nje​ga bilo naj​bo​lje – re​kao sam, ok​li​je​va​ju​ći – ako mu otvo​rim lu​‐ ba​nju i tako ga po​ku​šam iz​li​je​či​ti. Čo​vjek oči​to straš​no trpi dok si ti ov​dje, te ga mo​‐ ra​mo ve​za​ti za le​žaj. Ina​če bi uis​ti​nu mo​gao sebi ili tebi uči​ni​ti ne​što ne​pro​miš​lje​no! Ho​rem​heb mi nije do​pus​tio otva​ra​nje lu​ba​nje naj​slav​ni​jem ju​na​ku ovo​ga rata. Pri​‐ bo​ja​vao se, oči​to, da bi Ro​ju​ova smrt mo​gla na​udi​ti sla​vi vr​hov​no​ga za​po​vjed​ni​ka... A ja ni​ka​ko ni​sam mo​gao za​jam​či​ti pre​živ​lja​va​nje bo​les​ni​ka na​kon otva​ra​nja lu​ba​nje, jer je ta​kav za​hvat smi​on, ali i ne​si​gu​ran... Tako me je Ho​rem​heb po​nov​no pos​lao k za​po​vjed​ni​ku Gaze. Uz po​moć više snaž​nih mo​ma​ka us​pje​lo nam je ve​za​ti ga za nje​‐ 465

gov le​žaj. Pri​pre​mio sam mu tada umi​ru​ju​ći na​pi​tak, u ko​jeg sam do​dao i omam​lju​ju​‐ će tva​ri. Ali, ni to ga nije smi​ri​lo. Le​žao je ve​zan, a oči su mu u tami ze​le​no is​kri​le i zvje​ra​le uoko​lo, po​put oči​ju div​lje ži​vo​ti​nje. Pre​vi​jao se na svo​me le​ža​ju, a pje​na mu je uda​ra​la na usta od bi​je​sa kad mi se obra​tio... – Zar ja ni​sam za​po​vjed​nik Gaze, ti Ho​rem​he​bov ša​ka​lu?! – iz​de​rao se na mene. Pri​sje​ćam se sada, u pod​zem​noj je tam​ni​ci bio Si​ri​jac ko​jeg sam uhva​tio pri uho​da​re​‐ nju, još pri​je nego je tvoj gos​po​dar do​šao. Zbog svo​jih mno​go​broj​nih obve​za i za​da​ća, za​bo​ra​vio sam ga obje​si​ti na zi​di​ne. Taj je uho​da kraj​nje lu​kav i spre​tan mo​mak, jer sam sada shva​tio: on je taj koji je smo​tao onih če​ti​ri sto​ti​ne ma​ga​re​ćih pod​guž​nja​ka! Do​ve​di ga pred mene, kako bih to re​me​nje mo​gao is​ci​je​di​ti iz nje​ga! Tada ću na​po​kon moći po​nov​no mir​no spa​va​ti... Tako je bjes​nio i bu​čao o si​rij​skom uho​di, pa mi je to do​sa​di​lo. Za​po​vje​dio sam neka do​ne​su upa​lje​ne luči i spus​tih se do pod​zem​nih tam​ni​ca... Tamo sam za​te​kao ne​‐ ko​li​ko tje​le​sa koje su oglo​da​li šta​ko​ri, a bila su lan​ci​ma ve​za​na za zid. Ču​var je bio ne​ka​kav sta​rac, koji je od du​go​ljet​no​ga bo​rav​ka u tam​nim rup​ča​ga​ma pod​zem​nih tam​ni​ca i sam os​li​je​pio. Ipak se vrlo vje​što i si​gur​no kre​tao pod​zem​ljem, jer mu svje​‐ tlo nije bilo po​treb​no. Poz​na​vao je, na​ime, sva​ku sto​pu svo​ga pod​zem​nog pak​la. Upi​‐ tao sam ga za ne​kak​vo​ga si​rij​skog uho​du, koji je bio na​vod​no za​to​čen pri​je pro​bo​ja op​sa​de. Kleo mi se i objaš​nja​vao kako su svi za​to​če​ni​ci dav​no po​mr​li, na​kon što su bili ras​pe​ti na muke zbog is​pi​ti​va​nja, a po​tom po na​red​bi za​po​vjed​ni​ka Gaze bili os​‐ tav​lje​ni bez kru​ha i vode. Poz​na​va​ju​ći ljud​sku na​rav, vla​da​nje star​ca bilo mi je sum​‐ nji​vo i po​bu​di​lo je moje ne​po​vje​re​nje. Na​va​lio sam ga is​pi​ti​va​ti i sa​li​je​ta​ti, dok se na​po​kon nije ba​cio na tlo pre​da mnom i za​va​pio: – Po​šte​di mi ži​vot, gos​po​da​ru! Oda​no sam slu​žio Egip​tu ci​je​lo​ga ži​vo​ta, te u ime Egip​ta mu​čio za​to​če​ni​ke i krao nji​ho​vu hra​nu. Ali ovaj uho​da nije obi​čan čo​vjek. Nje​‐ gov je je​zik to​li​ko neo​bi​čan te se gla​sa po​put sla​vu​ja. Obe​ćao mi je ve​li​ko bo​gat​stvo ako ga bu​dem hra​nio i odr​žao na ži​vo​tu sve do do​la​ska Ho​rem​he​ba. Obe​ćao mi je vra​ti​ti čak i oči​nji vid, ako mu spa​sim ži​vot... Jer, i sam je bio sli​jep, sve dok mu je​dan vr​stan li​ječ​nik nije iz​li​je​čio jed​no oko. Obe​ćao je i mene odves​ti tom vr​s​nom li​ječ​ni​‐ ku, kako bi i meni vra​tio vid. Tada bih mo​gao ži​vje​ti u gra​du, među lju​di​ma, te uži​va​‐ ti u svom bo​gat​stvu. Sada mi već du​gu​je više od dvi​je sto​ti​ne puta sto​ti​nu puta sto​ti​‐ nu de​be​na zla​ta, sve za kruh i vodu koje sam mu pris​kr​bio po ci​je​nu svo​ga ži​vo​ta i gla​do​va​nja. Zato mis​lim, taj iz​nos nije pre​tje​ran! Ni​sam mu još re​kao ni o pres​tan​ku op​sa​de, niti o Ho​rem​he​bo​vu do​la​sku u Gazu, kako bi mu dug sva​kim da​nom i da​lje ras​tao. Želi da ga od​mah po Ho​rem​he​bo​vu do​la​sku odve​dem kri​omi​ce pra​vo k nje​mu. Kune se i pri​se​že, Ho​rem​heb će ga ot​ku​pi​ti, a mene ob​da​ri​ti zlat​nim lan​ci​ma. A ja mu mo​ram vje​ro​va​ti, jer je cvr​ku​ta​nje nje​go​vo​ga je​zi​ka neo​do​lji​vo i nit​ko mu se ne može opri​je​ti! No ne na​mje​ra​vam ga odves​ti Ho​rem​he​bu, sve dok nje​gov dug ne dos​tig​ne bar još za po​lo​vi​cu više od iz​no​sa ko​jeg mi sada du​gu​je. To bi bila okru​gla svo​ta, te 466

bih je lako dr​žao u gla​vi... Ko​lje​na su mi po​če​la tre​pe​ri​ti na te ri​je​či, a srce se to​pi​ti u gru​di​ma. Pri​či​ni​lo mi se kako nas​lu​ću​jem o kome on to go​vo​ri. Zar du​ho​vi us​ta​ju iz gro​bo​va? Zar se mr​tvi vra​ća​ju na ovaj svi​jet? Ipak, us​pio sam ne​ka​ko za​dr​ža​ti vlast nad so​bom i re​kao: – Star​če, to​li​ko zla​ta nema u ci​je​lo​me Egip​tu i Si​ri​ji za​jed​no. Iz tvo​jih ri​je​či spoz​‐ na​jem, taj je čo​vjek ve​li​ka va​ra​li​ca te za​v​rje​đu​je kaž​nja​va​nje. Smjes​ta me vodi k nje​‐ mu, te se moli svim bo​go​vi​ma da mu se nije slu​či​lo kak​vo zlo! Ina​če ćeš od​go​va​ra​ti za to, svo​jom sta​rom sli​je​pom gla​vom! Gor​ko ri​da​ju​ći i za​zi​va​ju​ći Amo​na u po​moć, sta​ri me čo​vjek po​veo do male će​li​je, smje​šte​ne iza os​ta​lih. Otvor nje​nih vra​ta bio je za​kri​ven ka​me​njem. Tako se sta​rac osi​gu​rao, kako je Ro​ju​ovi lju​di ne bi mo​gli ot​kri​ti. Na​kon što je sta​rac po​la​ko uk​lo​nio za​pre​ku, svo​jim sla​bač​kim ru​ka​ma, us​mje​rio sam svje​tlost svo​je luči u tu rupu... Smo​‐ trio sam ljud​sku spo​do​bu ve​za​nu lan​ci​ma za zid, kako čuči na podu. Si​rij​ska odje​ća na čo​vje​ku bila je sva u ri​ta​ma, leđa sva ra​nja​va, a smr​ša​vje​la mu je tr​bu​ši​na vi​sje​la u na​bo​ri​ma. Jed​no​ga oka nije imao, a dru​gim je trep​tao u svje​tlu luči i za​kri​lio ga ru​‐ kom, šti​te​ći ga od ne​na​da​no​ga svje​tla, koje mu je na​kon du​go​ga mra​ka za​da​va​lo bol. – Jesi li to ti, moj gos​po​da​ru Si​nu​he? – proz​bo​rio je taj pod​zem​ni svat. – Neka je bla​gos​lov​ljen dan koji te do​no​si k meni. Ali po​zo​vi ko​va​če neka po​hi​ta​ju i os​lo​bo​de me ovih ne​gvi. Do​ne​si mi i vrč vina, kako bih za​bo​ra​vio svo​je pat​nje. Po​zo​vi i ro​bo​ve, neka me umi​ju i na​ma​žu naj​bo​ljim mas​ti​ma, jer sam na​vi​kao na udob​nos​ti i ži​vot​no obi​lje. A ovo prok​le​to oš​tro ka​me​nje os​tru​ga​lo mi je svu kožu s leđa. Ne​mam ni​šta pro​tiv, ta​ko​đer, ni ako mi osi​gu​raš me​kan le​žaj, a i druš​tvo ne​ko​li​kih dje​vi​ca bo​ži​ce Ištar bilo bi mi po vo​lji. Jer, vi​dim kako mi moj tr​buh više ne pri​je​či upraž​nja​va​nje lju​bav​nih za​do​volj​sta​va. I to prem​da sam, vje​ro​vao ti to ili ne, u sve​ga ne​ko​li​ko dana iz​jeo kru​ha u vri​jed​nos​ti ve​ćoj od dvi​je sto​ti​ne puta sto​ti​nu puta sto​ti​nu de​be​na... – Kap​tah, Kap​tah! – upra​vo sam krik​nuo. Pao sam na ko​lje​na i za​gr​lio ga oko ra​‐ me​na, koja su iz​griz​li šta​ko​ri. – Bio si i os​tao ne​po​prav​ljiv! Ta re​ko​še mi u Tebi, da si mr​tav! Ali ja to ni​sam mo​gao po​vje​ro​va​ti, mis​le​ći kako ti jed​nos​tav​no ne mo​žeš umri​‐ je​ti. Naj​bo​lji do​kaz o tvo​joj be​s​mrt​nos​ti je što te na​la​zim ov​dje, u pod​zem​noj rup​ča​gi smr​ti! I živ si, čak i do​bro​ga zdrav​lja, tu među le​ši​na​ma. Čak una​toč či​nje​ni​ci što su tu u lan​ci​ma ska​pa​li svi oko tebe, prem​da su bili mno​go uva​že​ni​ji lju​di i svo​jim bo​go​vi​‐ ma mno​go mi​li​ji nego ti... No ipak me ra​du​je što sam te na​šao na ži​vo​tu! – Još si uvi​jek isti is​pra​zan brb​lja​vac kao i ra​ni​je, moj gos​po​da​ru Si​nu​he! – od​vra​‐ tio mi je po​kro​vi​telj​ski Kap​tah. – Ne​moj mi ni​ka​ko go​vo​ri​ti o bo​go​vi​ma, jer sam u svo​joj ne​vo​lji i bi​je​di za​zi​vao sve bo​go​ve koje sam znao i poz​na​vao... I pri​tom ni​sam za​bo​ra​vio ni sve ba​bi​lon​ske i he​tit​ske bo​go​ve... Ali ni je​dan je​di​ni od njih nije se oda​‐ zvao i nije mi po​mo​gao. Iz​jeo sam sebe do pro​sja​ka, sve zbog ovog po​hlep​no​ga i gra​‐ be​ž​lji​vog stra​ža​ra. I samo mi je naš ska​ra​bej po​mo​gao, do​vev​ši te k meni, jer je za​po​‐ vjed​nik ove ut​vr​de lu​đak te ne slu​ša i ne vje​ru​je ni u jed​nu ra​zum​nu ri​ječ. Do​pus​tio je svo​jim lju​di​ma da me op​ljač​ka​ju i po​tom muče na vrlo ga​dan i stra​ho​vit na​čin, te sam 467

tu​lio i ri​kao na nji​ho​vu ko​ta​ču po​put bika. No ska​ra​be​ja sam us​pio sa​ču​va​ti, na moju ve​li​ku sre​ću. To mi je us​pje​lo jer sam ga, spoz​nav​ši što mi se spre​ma, skrio u dio svo​‐ ga ti​je​la... To je sta​ni​šte, priz​na​jem, ne​dos​toj​no i uvred​lji​vo za bo​ra​vak jed​no​ga boga. A mo​žda je ska​ra​be​ju ipak bilo ugod​no, jer te je do​veo k meni. Uvje​ren sam, ova​ko oso​bit su​sret je čudo i može se pri​pi​sa​ti samo ska​ra​be​ju u zas​lu​gu! Na to mi je po​ka​zao ska​ra​be​ja, još uvi​jek pr​lja​vog zbog bo​rav​ka na tako ne​dos​toj​‐ no​me i nez​god​nom mjes​tu... Po​zvao sam ko​va​če neka ga os​lo​bo​de oko​va, te ga po​tom odveo u svo​ju sobu unu​‐ tar ut​vr​de. Bio je još slab i ne​mo​ćan, a nje​go​vo je oko bilo ne​na​vik​lo na svje​tlost. Po​‐ zvao sam ro​bo​ve i na​lo​žio im neka ga umi​ju i na​tr​lja​ju pro​bra​nim ulji​ma, te odje​nu u naj​bi​ra​ni​ju odje​ću. Us​tu​pio sam mu pri​vre​me​no i svoj zla​tan la​nac, na​ruk​vi​ce i dru​gi na​kit, kako bi mo​gao nas​tu​pi​ti u jav​nos​ti i os​ta​vi​ti do​jam koji do​li​ku​je nje​go​vu dos​to​‐ jans​tvu. Ro​bo​vi su ga i obri​ja​li, te mu na​ko​vr​ča​li kosu. Dok su ga ro​bo​vi nje​go​va​li i do​tje​ri​va​li, jeo je mesa i pio vina, te je po​drig​nuo od za​do​volj​stva. Kroz svo to vri​je​me tam​ni​čar je je​cao i ja​di​ko​vao iza vra​ta, uda​ra​ju​ći o njih ru​ka​ma i no​ga​ma, te vi​ču​ći kako mu Kap​tah du​gu​je dvi​je sto​ti​ne puta sto​ti​nu puta sto​ti​nu i još k tome tri sto​ti​ne i šez​de​set​pet de​be​na zla​ta, za sa​ču​van ži​vot i hra​nu u pod​zem​noj tam​ni​ci. I nije bio pri​‐ pra​van od​bi​ti ni je​dan je​di​ni de​ben od toga iz​no​sa, is​ti​ču​ći kako je sta​vio na koc​ku svoj vlas​ti​ti ži​vot da bi sa​ču​vao Kap​ta​hov i kra​du​ći hra​nu za nje​ga... Spoz​nao sam kako je u Gazi, osim za​po​vjed​ni​ka, bilo još lu​đa​ka. No to mo​žda i nije bilo neo​bič​no, na​kon sve​ga što su pro​ži​vje​li u op​sjed​nu​to​me gra​du... Za​mo​ri​la me ta der​nja​va i bu​če​nje mu​ši​ča​vo​ga star​ca, pa re​koh Kap​ta​hu: – Ho​rem​heb je u Gazi već du​lje od tje​dan dana. Sta​rac te je va​rao. Zato mu ne du​‐ gu​ješ ni​šta. Za​po​vje​dit ću stra​ža​ri​ma neka ga iz​bi​ču​ju. A ako tre​ba, mogu mu odru​bi​ti i gla​vu, jer je pod​mu​kao čo​vjek i na duši ima ži​vo​te mno​gih za​tvo​re​ni​ka. Kap​ta​ha su moje ri​je​či sa​blaz​ni​le, pa je zgro​žen od​go​vo​rio: – Nije mi ni na kraj pa​me​ti, po​ga​zi​ti svo​ju ri​ječ! Jer ja sam čas​tan i po​šten čo​vjek! Tr​go​vac mora dr​ža​ti do svo​jih obve​za i obe​ća​nja, želi li sa​ču​va​ti svoj do​bar glas. Ne že​lim ni​ko​ga pre​va​ri​ti, prem​da ni​sam si​gu​ran kako i u ci​je​lom Egip​tu ima dos​tat​no zla​ta za pod​mi​ri​va​nje mog duga pre​ma star​cu. Bio sam si​gu​ran u svo​ju smrt, zbog ve​‐ li​ke lu​dos​ti i glu​pos​ti za​po​vjed​ni​ka Gaze. Zato sam se ša​lio sa star​cem i obe​ća​vao mu sve što je zah​ti​je​vao. Bio sam, kako re​koh, uvje​ren kako neću os​ta​ti na ži​vo​tu, pa mu neću mo​ra​ti ni vra​ća​ti taj dug. Da sam samo nas​lu​ći​vao kako ću pre​ži​vje​ti i biti spa​šen, bio bih se s njim, sa​svim ra​zum​lji​vo, po​ga​đao i cjen​kao, te mu sru​šio ci​je​nu... Ali kad bih osje​tio mi​ris kru​ha ko​jeg je do​no​sio u ruci, obe​ća​vao sam mu sve bi je za​tra​žio! – Zar je to ne​ka​daš​nji Kap​tah? – uzvik​nuo sam, obri​sav​ši čelo i oči, te zu​rio u nje​‐ ga za​pre​pa​šte​no. – Ne, to ja ne mogu po​vje​ro​va​ti... Ne​kak​va kle​tva oči​to vre​ba u zi​di​‐ na​ma i sti​je​nju ove ut​vr​de, te svi koji du​lje os​ta​nu u njoj po​lu​de. I ti si po​lu​dio! Ti više nisi isti Kap​tah! Zar ćeš mu pla​ti​ti ci​je​li dug? I čime ćeš mu pla​ti​ti?! Na​kon pada Ato​‐ 468

no​vog kra​ljev​s​tva, ko​li​ko znam, iz​gu​bio si svo svo​je bo​gat​stvo, te si si​ro​ma​šan isto tako kao i ja. – Ja sam po​bo​žan čo​vjek! – od​vra​tio mi je Kap​tah, is​piv​ši još vina. – Štu​jem bo​go​‐ ve i dr​žim svo​ju ri​ječ... Smje​ram zato is​pla​ti​ti moj dug star​cu, do po​s​ljed​nje​ga de​be​na! Da​ka​ko, čo​vjek mi mora dati vre​me​na i pri​mje​ren rok! U svo​joj pros​to​duš​nos​ti za​si​‐ gur​no ni ne zna ko​li​ko mu to zla​ta tre​bam pla​ti​ti na ime duga, pa će biti za​do​vo​ljan i ako mu od​mah od​mje​rim ne​ko​li​ko de​be​na, jer još ni​kad u ži​vo​tu nije sti​skao pra​vo​ga zla​ta među pr​sti​ma. Mis​lim kako bi i s jed​nim je​di​nim de​be​nom bio van sebe od sre​će, te ne bi znao što či​ni​ti od sil​ne ra​dos​ti. Ali to me, jas​no, ni u ko​jem slu​ča​ju ne os​lo​ba​‐ đa mo​je​ga duga i obve​ze pre​ma nje​mu. Priz​na​jem, ne znam gdje bih i mo​gao naći to​‐ li​ko zla​ta, jer sam vrlo mno​go iz​gu​bio u te​ban​skim ne​mi​ri​ma i us​tan​ku. Mo​rao sam sra​mot​no po​bje​ći i os​ta​vi​ti ci​je​li ime​tak. Ro​bo​vi i no​sa​či su mis​li​li kako sam ih iz​dao Amo​nu, pa su me pro​go​ni​li i htje​li ubi​ti. Na​kon toga sam uči​nio ve​li​ke us​lu​ge Ho​rem​‐ he​bu u Mem​fi​su. Ali mrž​nja i pro​gon ro​bo​va su me i tamo dos​ti​gli, pa sam mo​rao po​‐ bje​ći i iz Mem​fi​sa. Po​tom sam Ho​rem​he​bu uči​nio još veće us​lu​ge u Si​ri​ji, gdje sam bo​ra​vio iz​da​ju​ći se za tr​gov​ca, te pro​da​vao žito i krmu He​ti​ti​ma. Sra​ču​nao sam kako mi za sve to Ho​rem​heb ovog tre​na du​gu​je oko pet sto​ti​na puta sto​ti​nu de​be​na zla​ta, a čak mo​žda i više. Jer, mo​rao sam u kraj​njoj hit​nji sve os​ta​vi​ti i ute​ći ma​le​nim čam​cem za Gazu, iz​la​žu​ći tako ži​vot po​gi​be​lji na moru. He​ti​ti su, to na​dam se shva​ćaš, bili stra​ho​vi​to bi​jes​ni kada su im se raz​bo​lje​li ko​nji i to od krme koju sam im ja is​po​ru​‐ čio... A u Gazi sam ule​tio u još veću po​gi​belj! Su​lu​di za​po​vjed​nik me uhi​tio i za​suž​‐ njio, kao si​rij​sko​ga uho​du, pa su me mu​či​li na ko​ta​ču. Moja bi koža sada, bez i naj​ma​‐ nje sum​nje, re​si​la zi​di​ne Gaze, da se nije na​šao onaj ludi sta​rac koji me skrio i svi​ma se kleo kako sam ska​pao u tam​ni​ci. Time je zas​lu​žio, na sva​ki na​čin, iz​mi​re​nje toga mog duga pre​ma nje​mu... Zato ga jed​nos​tav​no mo​ram is​pla​ti​ti. Nje​go​vo ka​zi​va​nje otvo​ri​lo mi je oči! Shva​tio sam kako je upra​vo Kap​tah bio naj​‐ bo​lji Ho​rem​he​bov po​vje​re​nik u Si​ri​ji i nje​gov glav​ni uho​da. Ta zar nije onaj iz​glad​‐ nje​li i že​dan bi​jed​nik, koji je u pus​ti​nji kod Brda Po​bje​de noću po​sje​tio Ho​rem​he​bov ša​tor, po​krio jed​no oko kao znak tko ga ša​lje? A slao ga je jed​no​oki! Shva​tiv​ši to, pos​‐ ta​lo mi je jas​no i kako nit​ko dru​gi u Si​ri​ji ne bi us​pio iz​ves​ti čuda koja je iz​veo Kap​‐ tah. Jer, u lu​ka​vos​ti mu nije bilo prem​ca. Ipak sam mu re​kao: – Što ti vri​je​di, ako ti Ho​rem​heb du​gu​je mno​go zla​ta?! Ti pre​do​bro znaš, on ni​kad ne pla​ća svo​je du​go​ve. I pri​je ćeš is​tis​nu​ti zla​to iz ka​me​na, nego i de​ben od Ho​rem​he​‐ ba! – To je uis​ti​nu tako. – mir​no je od​go​vo​rio Kap​tah. – On je čo​vjek tvr​da srca i ne​za​‐ hva​lan. Još je ne​za​hval​ni​ji od ovog tu lu​dog za​po​vjed​ni​ka, ko​jem sam is​po​ru​či​vao žito u za​pe​ča​će​nim vr​če​vi​ma, le​te​ćom dos​ta​vom iz he​tit​skih boj​nih na​pra​va. He​ti​ti su ra​‐ ču​na​li kako su u zem​lja​nim vr​če​vi​ma lju​te zmi​je otrov​ni​ce, koje sam uz ve​lik trud, po​te​ško​će i za​la​ga​nje po​hva​tao u pus​ti​nji. Kao do​kaz tome u pri​log, raz​bio sam je​dan vrč i zmi​je su ugriz​le tri he​tit​ska voj​ni​ka, te su u ti​je​ku jed​ne vod​ne mje​re umr​li u 469

straš​nim mu​ka​ma... Na​kon toga He​ti​ti nisu više po​ka​zi​va​li ni naj​ma​nje že​lje za otva​‐ ra​njem os​ta​lih vr​če​va i pro​vje​ra​va​njem nji​ho​va sa​dr​ža​ja, već su mi za​tvo​re​ne vr​če​ve iz​daš​no pla​ća​li... A u vr​če​vi​ma je bilo do​bro žito! Pre​ma tome, sva​ko zrno toga žita vri​jed​no je svo​je te​ži​ne u zla​tu... A bes​ti​dan pos​tu​pak ko​jem me je iz​vrg​nuo ludi za​‐ po​vjed​nik Gaze, samo po​ve​ća​va tu ci​je​nu. No ja si ne umiš​ljam, kako će mi Ho​rem​‐ heb na​mi​ri​ti svoj dug u zla​tu. Umjes​to toga, ime​no​vat će me po​vje​re​ni​kom za luč​ka pra​va i pri​ma​nje luč​kih pris​toj​bi u svim si​rij​skim lu​ka​ma, te slič​nih na​me​ta u svim si​‐ rij​skim gra​do​vi​ma koje bude osvo​jio. I svu tr​go​vi​nu so​lju u Si​ri​ji po​vje​rit će meni, a i još mno​ge dru​ge pos​lo​ve, kako bi me na​mi​rio gle​de mo​jih po​tra​ži​va​nja. Go​vo​rio je raz​bo​ri​to i pro​miš​lje​no... Ali ja sam se ipak ču​dio: – Dak​le, uis​ti​nu smje​raš pa​ti​ti se kroz ci​je​li pre​os​ta​li ži​vot, kako bi is​pla​tio ovu sta​‐ ru bu​da​lu, koja to​li​ko ga​la​mi pred mo​jim vra​ti​ma? Kap​tah je s užit​kom is​pio još vina. Po​tom je cmok​nuo us​na​ma i mljac​nuo je​zi​kom od za​do​volj​stva, te po​čeo objaš​nja​va​ti: – Uis​ti​nu vri​je​di ča​mi​ti i ve​nu​ti tje​dan ili dva u mrač​noj rup​ča​gi, s tvr​dim ka​me​‐ nom pod so​bom i us​ta​ja​lom vo​dom za piće. Tek na​kon toga čo​vjek u pu​noj mje​ri može uži​va​ti u me​ka​nom le​ža​ju, da​njem svje​tlu i oku​su vina. Ne, Si​nu​he, ni​sam to​li​ko lud kao što pret​pos​tav​ljaš. Ipak, moja ri​ječ je obve​za i jam​s​tvo. Zato mo​raš iz​li​je​či​ti star​ca i vra​ti​ti mu vid, kako sam mu i obe​ćao. Tada ću ga po​uči​ti koc​ka​nju sa mnom. Bio je stras​tven koc​kar pri​je nego je os​li​je​pio od ne​pres​ta​no​ga bo​rav​ka u tami. Na​mje​‐ ra​vam se za​tim s njim koc​ka​ti. Pa ako pri​tom iz​gu​bi, što ja tu mogu?... Sad ti je valj​da jas​no? Smje​ram igra​ti za vrlo vi​so​ke ulo​ge! Uvi​dio sam kako je to do​is​ta je​di​ni čas​tan iz​laz Kap​ta​hu za iz​mi​re​nje toga ogrom​‐ nog duga. Jer, Kap​tah je bio vješt koc​ki i umje​šan igrač, da​ka​ko u koc​ka​nju pre​ma nje​go​vom iz​bo​ru i s koc​ka​ma koje sam iz​a​be​re. Obe​ćao sam ulo​ži​ti svo svo​je umi​je​će u po​ku​šaj vra​ća​nja vida star​cu ili ba​rem za po​bolj​ša​nje koje bi mu omo​gu​ći​lo ras​poz​‐ na​va​nje bro​je​va na koc​ka​ma. Za uz​vrat, Kap​tah je pre​uzeo na sebe pos​la​ti mo​joj Muti do​volj​no sre​bra za po​nov​no po​di​za​nje moje kuće u Tebi, koja je ne​koć pri​pa​da​la lje​‐ va​ču ba​kra, kao i za njen udo​ban i dos​to​jan ži​vot ti​je​kom moga iz​bi​va​nja... Na​kon što smo sve tako li​je​po do​go​vo​ri​li, po​zvao sam star​ca k nama. Kap​tah ga je uvje​ra​vao kako će mu pla​ti​ti cje​lo​ku​pan dug, ako mu za to odo​bri malo vre​me​na. Pre​‐ gle​dao sam po​tom star​cu oči i ut​vr​dio kako mu slje​po​ća nije po​s​lje​dak obi​ta​va​nja u tami, nego du​go​traj​ne i za​ne​ma​re​ne očne bo​les​ti. Sli​je​de​će​ga dana iz​li​je​čio sam ga upo​ra​bom igle, u skla​du s pos​tup​kom ko​jeg sam na​učio u Mi​ta​ni​ji... No ko​li​ko će mu dugo vid po​tra​ja​ti, ni​sam mo​gao reći, jer oči iz​li​je​če​ne na taj na​čin sklo​ne su za​ras​ta​‐ nju u krat​ko​me roku. Na​kon toga se vid ne može više ni sa​ču​va​ti niti li​je​či​ti. Za​tim sam odveo Kap​ta​ha Ho​rem​he​bu. Taj se ra​zve​se​lio su​sre​tu. Za​gr​lio je Kap​ta​‐ ha i na​zvao ga hra​brim čo​vje​kom. Uvje​ra​vao ga je u za​hval​nost cje​lo​kup​no​ga Egip​ta, za sva ve​li​ka dje​la i us​lu​ge koje je po​či​nio, ne tra​že​ći pri​tom na​gra​de. Dok je Ho​rem​‐ heb tako go​vo​rio, Kap​ta​ho​vo se lice snu​ždi​lo... Pa je za​po​čeo pla​ka​ti i je​ca​ti, te za​tim 470

re​kao: – Po​gle​daj moj tr​buh! Zgr​čio se po​put praz​ne kož​na​te vre​će od sil​nih na​po​ra slu​že​‐ nja tebi i Egip​tu. Po​gle​daj moja iz​ra​nje​na leđa i zad​nji​cu, te moje uši, koje su iz​griz​li i raz​de​ra​li tam​nič​ki šta​ko​ri Gaze! Go​vo​riš mi samo o za​hval​nos​ti Egip​ta. No ta za​hval​‐ nost ne do​no​si ni zrno žita u moja usta, a nije dos​tat​na ni da mi tek nav​la​ži grlo. Nig​‐ dje ne vi​dim vre​će zla​ta koje si mi obe​ća​vao! Vje​ro​vao sam, za mene si osi​gu​rao dio pli​je​na do ko​jeg si do​šao. Ne, Ho​rem​heb, ja ne tra​žim hva​le i za​hva​le... Mo​lim i tra​žim is​pla​tu onog što mi du​gu​ješ! Tra​žim to od tebe, kao čas​no​ga i po​šte​nog čo​vje​ka. Jer, i ja imam du​go​va i obve​za koje mo​ram iz​mi​ri​ti, a u njih sam upao zbog tebe... Da​pa​če, vrlo sam za​du​žen! Čak i više nego bi mo​gao sa​nja​ti. Na spo​mi​nja​nje zla​ta Ho​rem​heb se na​mr​štio. Nes​trp​lji​vo je uda​rio bi​čem po svo​joj bu​ti​ni, te mrko re​kao: – Go​vo​riš po​put bu​da​le, Kap​tah! Tvo​je su ri​je​či u mo​jim uši​ma po​put do​sad​no​ga zvr​n​da​nja muha. Usta su ti pr​lja​va i go​vo​riš glu​pos​ti! Ti pre​do​bro znaš kako ne​mam ni​kak​vo​ga pli​je​na za di​je​lje​nje s to​bom. A svo zla​to koje mi dođe u ruke, ko​ris​tim za rat pro​tiv He​ti​ta. Osob​no sam čak si​ro​ma​šan čo​vjek, te je je​di​no sla​va moja na​gra​da. Na​dam se, zato, ubu​du​će ćeš bi​ra​ti po​god​ni​je pri​go​de za raz​go​vo​re o zla​tu! Ali ne​što ti mogu uči​ni​ti... Mogu za​suž​nji​ti tvo​je vje​rov​ni​ke, op​tu​ži​ti ih za broj​ne zlo​či​ne i obje​‐ si​ti na zi​di​ne. Tako ćeš se os​lo​bo​di​ti svo​jih du​go​va! Kap​tah se na ta​kav na​čin nije htio ri​je​ši​ti du​go​va, pa nije pri​hva​tio Ho​rem​he​bo​vu po​nu​du. A ovaj mu se opo​ro smi​jao, po​nov​no uda​ra​ju​ći zlat​nim bi​čem po svo​joj bu​ti​‐ ni, te re​kao: – Sva​ki je bo​ga​taš zlo​či​nac. Čo​vjek može pri​ku​pi​ti mno​go zla​ta samo ako nema sa​‐ vjes​ti, te ci​je​di i pljač​ka si​ro​ma​he. Zato se tamo, gdje je mno​go zla​ta, uvi​jek i lako može naći oprav​dan raz​log za op​tuž​bu... I nit​ko me u tak​vom slu​ča​ju ne može okri​vi​ti kako sam ne​pra​vi​čan tu​ži​telj, jer i sam op​tu​že​ni zna ko​li​ko je kriv. No reci mi, Kap​tah, kako se to slu​či​lo pa te je za​po​vjed​nik Gaze ra​za​peo na ko​tač kao si​rij​sko​ga uho​du i po​tom str​pao u pod​zem​nu tam​ni​cu? Roju jest lud, ali on je vr​stan rat​nik, pa je za​si​‐ gur​no imao neki raz​log za svoj pos​tu​pak... Na to je Kap​tah raz​de​rao svo​ju ra​skoš​nu odje​ću, što za nje​ga nije pred​stav​lja​lo ni​‐ kak​vu šte​tu, jer su ha​lji​ne bile moje... Uči​nio je to u znak svo​je ne​duž​nos​ti, uda​rao se u prsa i za​va​pio: – Ho​rem​heb, Ho​rem​heb! Zar mi nisi baš ti ne​tom go​vo​rio o za​hval​nos​ti? A sada me vri​je​đaš laž​nim op​tuž​ba​ma! Zar ni​sam otro​vao He​ti​ti​ma ko​nje i u za​tvo​re​nim lon​‐ ci​ma is​po​ru​či​vao žito u Gazu? A dok si ta​vo​rio u svo​me pus​tinj​skom oko​lu, bogu iza leđa, zar ni​sam no​va​čio hra​bre lju​de kako bi ti do​no​si​li iz​vješ​ća s po​je​di​nos​ti​ma o na​‐ pri​ja​telj​skom raz​mje​šta​ju, nje​go​vim na​ka​na​ma i oprem​lje​nos​ti? Zar ni​sam unaj​mio ro​bo​ve neka raz​re​žu mje​ši​ne s vo​dom u boj​nim ko​li​ma ko​ji​ma su He​ti​ti kre​nu​li na tebe? Sve sam to uči​nio za tebe i za Egi​pat, ne mis​le​ći pri​tom na do​bit... Zato je bilo pris​toj​no, pra​vo i po​šte​no ako sam mo​gao pru​ži​ti po​ne​ku bez​az​le​nu us​lu​gu He​ti​ti​ma i 471

Azi​ruu... Sli​je​dom toga sam od Azi​rua do​bio gli​ne​nu plo​či​cu, koja mi je jam​či​la nje​‐ go​vu za​šti​tu i slo​bo​dan pro​laz. Ali He​ti​ti su se straš​no raz​bješ​nje​li i op​tu​ži​li me za bo​‐ lest svo​jih ko​nja i po​raz na Po​lja​ni Kos​ti​ju. Tako sam mo​rao hit​no bje​ža​ti, spa​ša​va​ju​ći vlas​ti​ti ži​vot pred po​bješ​nje​lim He​ti​ti​ma. Bje​že​ći put Gaze, po​nio sam so​bom onu gli​‐ ne​nu plo​či​cu koju sam do​bio od Azi​rua... Jer, pa​me​tan se čo​vjek bri​ne za svo​ju za​šti​tu i si​gur​nost, te se ni​kad ne za​do​vo​lja​va jed​nom st​rje​li​com, nego nas​to​ji ima​ti što pu​ni​ji to​bo​lac. Ni ti niti Egi​pat ne bi ima​li ni naj​ma​nje​ga pro​bit​ka, ako bi moje tru​plo i moja koža sada re​si​li zi​di​ne Gaze i su​ši​li se na nji​ma. A tada bi He​ti​ti još pri​je tvo​ga do​la​‐ ska osvo​ji​li Gazu. Na​da​lje, Azi​ru​ovu sam plo​či​cu mo​rao po​ni​je​ti i za slu​čaj ako ti bu​‐ deš ok​li​je​vao ili za​kas​nio, pa bi Gaza mo​gla pas​ti. Jer, priz​na​ješ, sti​gao si u po​s​ljed​nji tren... Da si za​kas​nio mo​žda samo dan ili dva, Gaza bi naj​vje​ro​jat​ni​je pala. Zbog sve​‐ ga toga mo​rao sam se osi​gu​ra​ti! Azi​ru​ovu sam plo​či​cu ipak briž​no skrio pod odje​ću. No taj je Roju uis​ti​nu vrlo ne​po​vjer​ljiv i sum​nji​čav čo​vjek. I stra​šan tvr​do​gla​vac! Kad su mi nje​go​vi lju​di raz​de​ra​li odje​ću, naš​li su i plo​či​cu. Za​lud sam po​kri​vao ru​kom svo​je sli​je​po oko i pri​tom go​vo​rio o otrov​nim si​rij​skim gov​no​va​lji​ma, kako smo to uta​na​či​li. Ugle​dav​ši plo​či​cu, nije više vje​ro​vao ni u kak​ve lo​zin​ke. Pos​lao me mu​či​te​‐ lji​ma na ko​tač, koji su me ras​pi​nja​li to​li​ko te sam tu​lio i ri​kao po​put bika. Nije mi tada bilo dru​ge, ako sam se htio spa​si​ti dalj​njih muka, pa sam sve priz​nao. Među inim i da sam Azi​ru​ov uho​da, te sve os​ta​lo što su tra​ži​li. Ina​če bi mi ras​tr​ga​li udo​ve. A bez udo​va ti ne bih bio ni od kak​ve ko​ris​ti, zar ne, Ho​rem​he​be? Zar ne go​vo​rim čis​tu is​ti​‐ nu? Ho​rem​he​ba je ovo ka​zi​va​nje odo​bro​vo​lji​lo i ras​po​lo​ži​lo. Na​smi​jao se i re​kao: – Neka ti sve to što si pod​nio i pre​tr​pio, a još više ono što si iz​bje​gao, bude tvo​ja na​gra​da, moj dra​gi Kap​tah. Poz​na​jem te, a i ti poz​na​ješ mene... Ne do​di​ja​vaj mi više i ne muči me tim pri​ča​njem o zla​tu. Tak​vi me raz​go​vo​ri raz​dra​žu​ju i tje​ra​ju na ljut​nju. Ali Kap​tah je bio upo​ran sve dok od Ho​rem​he​ba nije is​kam​čio is​klju​či​vo pra​vo ot​‐ ku​pa i pro​da​je rat​no​ga pli​je​na u Si​ri​ji. Tako je on je​di​ni do​bio pu​no​moć za ot​kup pli​‐ je​na od voj​ni​ka, koc​ka​nje u ko​jem se kao ulog stav​lja​lo pli​jen, te za za​mje​nji​va​nje op​‐ ljač​ka​no​ga za pivo, vino i žene. Time je bilo obu​hva​će​no tr​go​va​nje cje​lo​kup​nim pli​je​‐ nom koji je voj​ni​ci​ma pri​pao od ono​ga što je op​ljač​ka​no u he​tit​sko​me oko​lu na Po​lja​‐ ni Kos​ti​ju i u ro​vo​vi​ma op​sad​ni​ka Gaze. Do​bio je pu​no​moć i za pro​da​ju fa​ra​ono​vo​ga di​je​la pli​je​na, a isto tako i Ho​rem​he​bo​vo​ga. Pri​tom ga je mo​gao pro​da​va​ti ili u za​mje​‐ nu is​po​ru​či​va​ti po​trep​šti​ne za voj​sku. Već i samo to pra​vo bilo mu je do​volj​no za bo​‐ ga​će​nje u krat​kom roku. Na​ime, u Gazu su na​gr​nu​li tr​gov​ci iz Egip​ta, pa čak i oni iz si​rij​skih gra​do​va. Ne oba​zi​ru​ći se na Azi​rua i He​ti​te, ku​po​va​li su rat​ni pli​jen i rat​ne za​rob​lje​ni​ke za tr​ži​šte ro​bo​va. Ali nit​ko nije više mo​gao ku​po​va​ti u Gazi, ako nije Kap​ta​hu pla​tio nje​gov udjel. On se time nije za​do​vo​ljio, već je zah​ti​je​vao jed​na​ka pra​‐ va i uvje​te za sav pli​jen u Si​ri​ji do ko​jeg će Ho​rem​he​bo​va voj​ska doći u bu​duć​nos​ti. Ho​rem​heb se neko vri​je​me pro​ti​vio, ali je ko​nač​no ipak pris​tao... Jer, to ga obe​ća​nje nije sta​ja​lo baš ni​šta, a nije bio ni tr​go​vac. Za uz​vrat mu je Kap​tah obe​ćao ve​li​ko​duš​‐ 472

ne da​ro​ve...

4 Ho​rem​heb je po​pra​vio sva boj​na kola ko​ji​ma je ras​po​la​gao. U me​đu​vre​me​nu su pris​ti​‐ gle po​moć​ne čete iz Egip​ta, a pri​ku​pio je u Gazi i sve ko​nje iz ci​je​lo​ga Do​njeg Kra​ljev​‐ s​tva. Uvjež​ba​vao je čete u oko​li​ci Gaze i pred gra​dom. Tada je još iz​dao pro​glas ko​jim ob​z​na​nju​je kako u Si​ri​ju do​la​zi kao os​lo​bo​di​telj a ne osva​jač... Pod do​bro​hot​nom za​šti​tom Egip​ta, tako je re​kao, svi su si​rij​ski gra​do​vi uži​va​li slo​‐ bo​du i pra​vo nes​pu​ta​ne tr​go​vi​ne... A i sva​ki je mo​gao ima​ti svo​ga vlas​ti​tog kra​lja. Pod​lom pri​je​va​rom i iz​da​jom Azi​rua ti su gra​do​vi pod​vrg​nu​ti nje​go​voj na​sil​noj vlas​ti. Azi​ru je pri​tom li​šio si​rij​ske kra​lje​ve vla​da​nja i odu​zeo im na​s​ljed​ne kru​ne, te op​te​re​‐ tio nji​ho​ve gra​do​ve te​got​nim na​me​ti​ma. U svo​joj je po​hle​pi pro​dao Si​ri​ju He​ti​ti​ma, o či​joj su se su​ro​vos​ti i zlo​ćud​nos​ti mo​gli Si​rij​ci os​vje​do​či​ti sva​kod​nev​no. Tako Si​ri​ju ne čeka ni​šta dru​go do li pot​pun gu​bi​tak svih pra​va i ro​bo​va​nje He​ti​ti​ma, koji još nisu po​ka​za​li svo​ju pra​vu na​rav, bu​du​ći da prvo žele osvo​ji​ti Egi​pat. Zato je u Si​ri​ju do​šao on, Ho​rem​heb Ne​po​bje​di​vi, Sin So​ko​la, os​lo​bo​di​ti Si​ri​ju od jar​ma i rop​s​tva. Po​ta​ći će tr​go​vi​nu, po​nov​no us​to​li​či​ti ra​ni​je kra​lje​ve te će pod za​šti​tom Egip​ta ova zem​lja po​‐ nov​no moći pro​c​vje​ta​ti i na​pre​do​va​ti, kao i ne​ka​da, te dos​ti​ći ra​ni​je bla​gos​ta​nje i bo​‐ gat​stvo. Obe​ćao je po​moć svim gra​do​vi​ma koji is​tje​ra​ju He​ti​te i za​tvo​re svo​ja vra​ta Azi​ruu, jam​če​ći im slo​bo​du i sa​mos​tal​nost. A gra​do​vi koji se nas​ta​ve opi​ra​ti Sinu So​‐ ko​la, bit će spa​lje​ni, op​ljač​ka​ni i uni​šte​ni, nji​ho​ve će zi​di​ne biti srav​nje​ne sa zem​ljom za​uvi​jek i pu​ča​ni ot​prem​lje​ni u rob​lje... Na​kon što je upu​tio taj pro​glas, Ho​rem​heb je na​pus​tio Gazu i po​veo svo​je čete pra​‐ će​ne boj​nim ko​li​ma pre​ma Jafi. Is​to​dob​no je upu​tio i svo​je bro​dov​lje duž oba​le, sa za​‐ da​ćom okru​ži​va​nja i za​tva​ra​nja pris​tu​pa luci u Jafi. Uz po​moć svo​jih uho​da pro​glas je pos​lao i raz​gla​sio u svim gra​do​vi​ma. To je po​lu​či​lo ve​li​ku ne​si​gur​nost i ko​leb​lji​vost u si​rij​skim gra​do​vi​ma, te ras​pra​ve, sva​đe i raz​dor među ne​pri​ja​te​lji​ma. A baš to je Ho​‐ rem​heb i htio pos​ti​ći. Kap​tah je, kao opre​zan i pro​miš​ljen čo​vjek, os​tao zak​lo​njen unu​tar zi​di​na Gaze. Pos​tu​pio je tako, za slu​čaj ako Ho​rem​heb pre​tr​pi po​raz. Jer, Azi​ru i He​ti​ti su za​jed​nič​ki pri​kup​lja​li ve​li​ke sna​ge u unu​traš​njos​ti zem​lje. Kap​tah se lu​ka​vo iz​go​va​rao zbog svo​ga os​tan​ka u po​za​di​ni... Na​veo je kako nije u sta​nju pod​ni​je​ti te​ške na​po​re rat​no​ga po​ho​da, na​kon sve​ga što je pre​pa​tio u tam​ni​ci Gaze. Zato je za​dr​žao i mene, tvr​de​ći kako ga mo​ram li​je​či​ti. Roju Bi​kov​ska Šija se pak po​mi​rio s Kap​ta​hom, jer ga je ovaj iz​li​je​čio od nje​go​ve za​blu​de gle​de ma​ga​re​ćih po​drep​nja​ka. Objas​nio mu je kako su voj​ni​ci, iz​gu​biv​ši ra​‐ zum ti​je​kom op​sa​de, ukra​li če​ti​ri sto​ti​ne po​drep​nja​ka iz skla​di​šta ormi i po​je​li ih. To su uči​ni​li jer su ti ko​ma​di opre​me bili iz​ra​đe​ni od me​ka​ne kože, pa ih se mo​glo žva​ka​‐ 473

ti i time za​va​ra​ti glad... Kad je Roju to čuo, nje​go​va op​sjed​nu​tost i lu​di​lo su se sti​ša​li, pa smo ga mo​gli os​lo​bo​di​ti uza. Svo​je rat​ne dru​go​ve je do​du​še žes​to​ko iz​gr​dio. Ali im je po​tom opros​tio tu kra​đu, zbog ve​li​ke hra​bros​ti koju su is​ka​za​li u obra​ni Gaze. Pri​‐ tom je ova​ko go​vo​rio svo​jim voj​ni​ci​ma: – Is​ti​na, fa​ra​onu mo​ram po​lo​ži​ti ra​čun za če​ti​ri sto​ti​ne ma​ga​re​ćeg po​drep​nog re​‐ me​nja! Ali, sad ću to moći uči​ni​ti mir​ne sa​vjes​ti, jer znam što se s nji​me do​go​di​lo. I neću vas kaz​ni​ti, prem​da ste to zas​lu​ži​li. Čuo sam, na​ime, na moju ve​li​ku ra​dost i za​‐ do​volj​stvo, kako ste po uli​ca​ma pre​tuk​li mno​go Ho​rem​he​bo​vih vo​de​nih šta​ko​ra, tako da su os​ta​li svi kr​va​vi i raz​bi​je​nih gu​bi​ca. Time su do​bi​li po​uku kako se tre​ba​ju vla​da​‐ ti u Gazi. Zato vas os​lo​ba​đam sva​ke kaz​ne gle​de toga prok​le​tog re​me​nja... A nas​ta​lu ću šte​tu na​mi​ri​ti fa​ra​onu iz svo​jih sred​sta​va. No to samo uz uvjet ako i u bu​du​će pre​‐ tu​če​te sva​kog Ho​rem​he​bo​vog vo​de​nog šta​ko​ra, na ko​jeg na​iđe​te. Pre​mla​ćuj​te ih mot​‐ ka​ma, bo​di​te za​ši​lje​nim ba​ti​na​ma! Oti​maj​te im dje​voj​ke, a u pivo pod​met​ni​te ov​čju ba​le​gu. Time ćete me uis​ti​nu ra​zve​se​li​ti, pa ću moći po​nov​no mir​no spa​va​ti! Tako je Roju pot​pu​no oz​dra​vio... I po​nov​no na​šao svoj mir. Nje​go​vi su voj​ni​ci pro​‐ ga​nja​li i na​pa​da​li Ho​rem​he​bo​ve. Ali zbog tih pri​jes​tu​pa Ho​rem​heb nije htio kaž​nja​va​‐ ti ju​na​ke Gaze... A kad je Ho​rem​heb odveo svo​je čete put Jafe, Roju je za​po​vje​dio neka se za​tvo​re grad​ska vra​ta. Pri​tom je pri​seg​nuo kako više ni​kad neće pus​ti​ti ni​kak​‐ ve i ni​či​je čete u grad. Pio je s Kap​ta​hom vino i pra​tio nje​go​vo koc​ka​nje sa sta​rim tam​ni​ča​rom, ko​jem se to​li​ko vra​tio vid te je mo​gao raz​li​ko​va​ti broj​ke na koc​ka​ma. U vri​je​me Ho​rem​he​bo​va od​la​ska, Kap​tah je us​pio vra​ti​ti od star​ca tek pet sto​ti​na puta sto​ti​nu de​be​na zla​ta... Na​li​je​va​li su se obo​ji​ca vi​nom i ba​ca​li koc​ki​ce od ju​tra do mra​‐ ka. Uz to su se ras​prav​lja​li i sva​đa​li. Po​ne​kad bi ba​ci​li koc​ki​ce je​dan dru​go​me u lice i gla​vu. No usko​ro bi se opet do​hva​ti​li ča​rob​nih koc​ki​ca, hi​ne​ći kako ni​šta nije bilo. Pi​‐ juc​ka​ju​ći u šake, po​nov​no bi ih iz kupe za​ko​tr​lja​li po podu. Sta​rac je bio ve​li​ka škr​ti​ca i bi​jed​nik, te je htio igra​ti samo za ma​le​ne ulo​ge. Us​put je ja​di​ko​vao i kleo zbog gu​bi​‐ ta​ka, kao da je pro​igra​no zla​to do​is​ta nje​go​vo, a ne puka tlap​nja... U vri​je​me kada je Ho​rem​heb op​sjeo Jafu, Kap​tah je us​pio po​nu​ka​ti tam​ni​ča​ra na veće ulo​ge. A kad je ko​nač​no pris​pio glas​nik s vi​ješ​ću o pro​bo​ju zi​di​na Jafe, Kap​tah je već bio pot​pu​no ope​lje​šio svo​ga pro​tiv​ni​ka u igri. Uči​nio je to to​li​ko te​me​lji​to, da se nje​gov dug pro​‐ met​nuo u po​tra​ži​va​nje od ne​ko​li​ko sto​ti​na puta sto​ti​nu de​be​na zla​ta. Ali Kap​tah nije bio sit​ni​čav. U svo​joj je ve​li​ko​duš​nos​ti opros​tio sta​rom tam​ni​ča​ru taj dug, jer mu je ovaj ipak spa​sio ži​vot u tam​ni​ca​ma Gaze i hra​nio ga kru​hom ko​jeg je krao za nje​ga, te ga tako oču​vao lip​sa​va​nja od gla​di. Kap​tah je čak star​ca još i odje​nuo u nove ha​lje i dao mu ne​ko​li​ko pre​gr​šti sre​bra. Na to je sta​ri tam​ni​čar za​pla​kao od ga​nu​ća, bla​gos​lo​‐ vio Kap​ta​ha i na​zvao ga svo​jim do​bro​tvo​rom. Ne znam i ne mogu reći je li Kap​tah pri tome koc​ka​nju va​rao i igrao pre​ra​đe​nim koc​ki​ca​ma. Znam samo kako je igrao vrlo vje​što i s ne​vje​ro​jat​no ve​li​kom sre​ćom. A glas o tom koc​ka​nju, koje je po​tra​ja​lo tjed​ni​ma, u ko​jem su ulog bile sto​ti​ne puta sto​‐ ti​nu puta sto​ti​nu de​be​na, ra​ši​rio se po ci​je​loj Si​ri​ji. Sta​rac, koji je usko​ro po​nov​no iz​‐ 474

gu​bio vid, obi​ta​vao je do kra​ja ži​vo​ta u ko​li​bi​ci uz zi​di​ne Gaze. Put​ni​ci, pro​laz​ni​ci i na​mjer​ni​ci su do​la​zi​li k nje​mu, neki čak i iz dru​gih pa i uda​lje​nih gra​do​va, že​le​ći čuti nje​go​vo ka​zi​va​nje o tom ve​li​čaj​nom koc​ka​nju. I još na​kon pro​to​ka mno​go go​di​na, mo​gao je sta​rac toč​no po​no​vi​ti is​hod sva​ko​ga ba​ca​nja koc​ki​ca. Jer, poz​na​to je, sli​je​pi lju​di ima​ju iz​vr​s​no pam​će​nje. Naj​po​nos​ni​ji bi bio pri opi​si​va​nju po​s​ljed​nje​ga ba​ca​nja koc​ki​ca, ko​jim je iz​gu​bio sto​ti​nu​pe​de​set puta sto​ti​nu de​be​na zla​ta. Jer, od kada je svi​‐ je​ta i vi​je​ka, nit​ko nije koc​kao za to​li​ko ve​lik iz​nos. A sta​rac je bio uvje​ren kako ni u bu​du​će nit​ko neće koc​ka​ti u tako vi​sok ulog. Po​sje​ti​te​lji su mu do​no​si​li da​ro​ve, že​le​ći ga po​ta​ći i na​go​vo​ri​ti na pri​ča​nje. Tako mu ni​šta nije manj​ka​lo, već je ži​vio sret​no i za​do​volj​no... Čak mo​žda i bo​lje nego bi mu bilo kad bi se Kap​tah bri​nuo za nje​go​ve po​s​ljed​nje dane. Eto, to​li​ka je moć čo​vje​ko​ve ma​šte i tlap​nje. Kad je Ho​rem​heb osvo​jio Jafu i grad pao u nje​go​ve ruke, Kap​tah se me​đu​tim na​glo opo​ra​vio i po​br​zao ona​mo. Po​šao sam i ja s njim, te smo po prvi puta mo​gli vi​dje​ti kako iz​gle​da bo​gat grad, na​kon što pad​ne u ruke osva​ja​ča. I to prem​da su naj​hra​bri​ji ži​te​lji Jafe, že​le​ći sa​ču​va​ti grad od pljač​ke i uni​šte​nja, po​di​gli us​ta​nak pro​tiv Azi​rua i He​ti​ta, ali tek kad su na​pa​da​či pro​dr​li kroz zi​di​ne. No to Ho​rem​he​bu nije bio raz​log da ih po​šte​di... Na​ime, od nji​ho​ve po​bu​ne nije imao ni​kak​vo​ga pro​bit​ka, pa je svo​jim voj​ni​ci​ma do​pus​tio pljač​ka​nje gra​da ti​je​kom puna dva tjed​na. Kap​tah je pri​tom na​go​‐ mi​lao ne​iz​mjer​no bo​gat​stvo, jer su voj​ni​ci u bes​cje​nje za​mje​nji​va​li sa​go​ve, na​mje​štaj, umjet​ni​ne i slič​ne stva​ri koje nisu mo​gli po​ni​je​ti sa so​bom. Bili su za​do​vo​lji kada bi za stva​ri čak i ne​pro​cje​nji​ve vri​jed​nos​ti do​bi​li malo sre​bra ili dva-tri vrča vina. A li​je​‐ pa i dra​žes​na Si​rij​ka mo​gla se do​bi​ti u Jafi za dva ba​kre​na ko​lu​ta... Tu sam spoz​nao i kak​va je zvi​jer čo​vjek, ko​li​ka je nje​go​va su​ro​vost i div​ljaš​tvo pre​‐ ma dru​gu s ko​jim je do ju​čer di​je​lio do​bro i zlo. Nije bilo zvjer​stva i zlo​či​na koji se nisu zbi​li ti​je​kom tog raz​dob​lja pi​jans​tva, pljač​ke i pa​le​ži. Voj​ni​ci su pa​li​li kuće iz pu​‐ ko​ga za​do​volj​stva i za​ba​ve, te nisu ni po​ku​ša​va​li ga​si​ti va​tru, jer su uz svje​tlo po​ža​ra noću mo​gli bo​lje pljač​ka​ti, si​lo​va​ti žene i mu​či​ti tr​gov​ce ne bi li im ot​kri​li gdje su skri​li svo​je bla​go... Bilo je pak i onih koji su se za​bav​lja​li za​uzi​ma​njem po​lo​ža​ja na ras​križ​ji​ma, te bi boj​nim to​lja​ga​ma, kop​lji​ma i dru​gim oruž​jem za​tuk​li sva​ko​ga Si​rij​ca ko​jeg bi noge tim pu​tem na​ni​je​le. Pri​tom nisu ma​ri​li jesu li to mu​že​vi, žene, dje​ca ili star​ci. Gle​da​ju​ći u Jafi svu tu ljud​sku zlo​čes​to​ću i opa​či​nu, srce mi se steg​nu​lo i smrz​‐ nu​to. Sve ono što se u Tebi svo​je​dob​no zbi​va​lo zbog Ato​na bilo je nez​nat​no pre​ma ovo​me što je Ho​rem​heb do​pus​tio u Jafi... Svo​jim je voj​ni​ci​ma dao slo​bod​ne ruke, že​le​‐ ći ih tješ​nje ve​za​ti uz sebe. Onaj tko je su​dje​lo​vao u pus​to​še​nju Jafe, nije to ni​ka​da mo​gao za​bo​ra​vi​ti. Po​hle​pa za pli​je​nom tada je ušla Ho​rem​he​bo​vim voj​ni​ci​ma u krv to​li​ko du​bo​ko, te ih više ni​šta nije mo​glo za​us​ta​vi​ti u boju. Nisu se bo​ja​li ni smr​ti, na​‐ da​ju​ći se kako ih na​kon po​bje​de oče​ku​je isto slav​lje i pro​vod kao u Jafi... Do​pu​šta​ju​ći im tak​vo su​ro​vo pljač​ka​nje Jafe, Ho​rem​heb ih je uz sebe ve​zao na još je​dan na​čin. Jer, pos​li​je tak​vog pus​to​še​nja, nisu mo​gli oče​ki​va​ti ni​kak​ve mi​los​ti od Si​ri​ja​ca. Azi​ru​ovi voj​ni​ci su, pri​mje​ri​ce, sva​ko​ga tko je su​dje​lo​vao u ha​ra​nju Ja​fom, bez iz​nim​ke ži​vo​ga 475

ode​ra​li kad bi uhva​ti​li. A tak​vim je po​te​zom Ho​rem​heb po​lu​čio i mno​ge dru​ge pro​bit​‐ ke. Do​čuv​ši za sve što se zbi​lo u Jafi, te že​le​ći iz​bje​ći istu kob, mno​gi su obal​ni gra​do​vi is​tje​ra​li He​ti​te iz svo​je sre​di​ne. Po​tom su, u stra​hu i nadi kako će biti po​šte​đe​ni, otva​‐ ra​li svo​ja vra​ta Ho​rem​he​bu bez bor​be i ot​po​ra... Ne že​lim više go​vo​ri​ti o tim stra​hot​nim da​ni​ma, o ono​me što se da​no​noć​no zbi​va​lo za pljač​ka​nja Jafe. Na spo​men toga srce u gru​di​ma mi se pre​tva​ra u ka​men, a ruke mi obli​va le​den znoj. Mogu tek na​po​me​nu​ti kako je u Jafi, u vri​je​me Ho​rem​he​bo​va na​pa​‐ da, osim Azi​ru​ove po​sa​de i he​tit​skih voj​ni​ka, bilo oko dva​de​set ti​su​ća gra​đa​na. A pos​‐ li​je od​la​ska egi​pat​skih četa, u gra​du je pre​os​ta​lo ma​nje od tri sto​ti​ne ži​vih... Tako je Ho​rem​heb vo​dio rat u Si​ri​ji. A ja sam išao za nje​go​vim če​ta​ma, bri​nu​ći se za rane voj​ni​ka i svje​do​če​ći svom onom zlu koje čo​vjek može po​či​ni​ti svo​me bliž​‐ njem... Rat je po​tra​jao tri go​di​ne. Kroz to raz​dob​lje Ho​rem​heb je po​tu​kao He​ti​te i Azi​ru​‐ ove čete u mno​go na​vra​ta. No dva su puta i nje​ga iz​ne​na​di​le he​tit​ske pos​troj​be boj​nih kola, koje su mu na​ni​je​le ve​li​ke šte​te. Na​pa​li su neo​če​ki​va​no, po​bi​li mnoš​tvo nje​go​vih lju​di i pri​si​li​le ga na uz​mak. Mo​rao je čak po​tra​ži​ti uto​či​šte iza zi​di​na gra​do​va koje je bio osvo​jio. Is​to​dob​no je us​pio oču​va​ti po​mor​sku vezu s Egip​tom, a si​rij​sko bro​dov​lje ni​ka​ko nije us​pi​je​va​lo svla​da​ti nje​go​vo. Na​ime, mom​ča​di nje​go​vo​ga bro​dov​lja su već bile stek​le is​kus​tva u pro​tek​lim su​ko​bi​ma. Tako je na​kon sva​ko​ga ne​us​pje​ha uvi​jek mo​gao po​zva​ti po​ja​ča​nja iz Egip​ta, pri​kup​lja​ju​ći sna​ge za nove na​pa​de. Si​rij​ski su gra​do​vi bili u ru​še​vi​na​ma, a lju​di su se skri​va​li po​put div​ljih zvi​je​ri, u br​d​skim špi​lja​‐ ma. Ci​je​le su po​kra​ji​ne bile opus​to​še​ne, a po​div​lja​le hor​de ga​zi​le su usje​ve i ru​ši​le voć​ke, kako ne​pri​ja​telj ne bi mo​gao ži​vje​ti od plo​do​va zem​lje koju bi za​po​sjeo. Time je u Si​ri​ji kop​ni​lo i egi​pat​sko bo​gat​stvo, kao i nje​go​va mu​ška sna​ga. Tako je Egi​pat bio na​lik maj​ci koja trga svo​ju odje​ću i po​si​pa si kosu pe​pe​lom, gle​da​ju​ći kako joj po​gi​ba​‐ ju i umi​ru dje​ca. Duž ci​je​le ri​je​ke, od po​čet​ka Do​nje​ga Kra​ljev​s​tva do kra​ja Gor​nje​ga Kra​ljev​s​tva, nije bilo gra​da ni sela, pa čak ni naj​bjed​ni​je ko​li​bi​ce, koji nisu u Si​ri​ji, za ve​li​či​nu Egip​ta, dali mu​že​va i si​no​va. Ti​je​kom te tri go​di​ne rata u Si​ri​ji, os​ta​rio sam više nego za ci​je​lo​ga ži​vo​ta. Kosa mi je is​pa​la, leđa su mi se zgr​bi​la, a lice mi se na​bo​ra​lo na​lik osu​še​no​me voću. Ke​si​ce is​‐ pod oči​ju pro​du​bi​le su se i na​tek​le od sve​ga što sam pro​ma​trao i sve​ga što sam do​ži​‐ vio. Pos​tao sam zlo​vo​ljan, ne​po​vjer​ljiv i raz​dra​ž​ljiv. Sva​đao sam se s lju​di​ma, bre​cao se i osor​no obra​ćao bo​les​ni​ci​ma, kako to već čine mno​gi li​ječ​ni​ci kada os​ta​re, prem​da ima​ju do​bre na​mje​re. U tom se po​gle​du ni​sam raz​li​ko​vao od dru​gih li​ječ​ni​ka, iako sam imao pri​li​ke vi​dje​ti mno​go više od ve​ći​ne njih. Tre​će go​di​ne rata nova je po​šast na​pa​la Si​ri​ju. Po​ja​vi​la se kuga, ta straš​na bo​lest koja uvi​jek sli​je​di tra​go​ve rata i po​jav​lju​je se na mjes​ti​ma gdje ve​lik broj tje​le​sa tru​ne ili su na​go​mi​la​na u hrpe. A te tre​će go​di​ne rata, ci​je​la je Si​ri​ja uis​ti​nu na​li​ko​va​la ogrom​no​me, otvo​re​nom gro​bu. Ci​je​la su ple​me​na i na​ro​di nes​ta​ja​li u tom straš​nom ratu, a nji​ho​vi je​zi​ci i na​va​de to​nu​li su u vje​čan za​bo​rav. Kuga je pak ko​si​la one koje 476

je po​šte​dio rat. Po​mo​ri​la je i mno​ge voj​ni​ke, na obje stra​ne, kako egi​pat​skoj tako i he​‐ tit​skoj. Broj žr​ta​va je u obje voj​ske bio to​li​ki, da su zbog toga i bor​be za​mr​le. Čete obih stra​na utek​le su u brda ili pus​ti​nju, kamo ih po​ko​ra kuge nije mo​gla sli​je​di​ti... A kuga nije bi​ra​la. Nije raz​li​ko​va​la ni ugled​ne od ne​ugled​nih, ni bo​ga​te od si​ro​maš​nih. Svi su jed​na​ko pa​da​li kao nje​ne žr​tve... Pro​tiv te bo​les​ti nije bilo li​je​ka. Oni koji bi se raz​bo​lje​li le​gli bi na le​žaj ili tlo, gdje se već tko za​te​kao. Na​vuk​li bi plašt pre​ko gla​ve i za tri dana bili su mr​tvi. Ako bi ko​jim ču​dom neki pre​ži​vje​li, os​ta​li bi im za ci​je​li ži​vot straš​ni ožilj​ci pod pa​zu​hom i iz​me​đu nogu, gdje su ti​je​kom opo​rav​ka iz​bi​ja​li pli​ko​vi kuge. Kuga je bila hi​ro​vi​ta i ćud​lji​va i po tome koga je šte​dje​la a koga ubi​ja​la. Tako se do​ga​đa​lo pa ne bi pre​ži​vje​li oni naj​ja​či i naj​z​dra​vi​ji, nego upra​vo oni is​crp​lje​ni i iz​‐ glad​nje​li. Mo​glo se zbog toga po​mis​li​ti, kako kuga u tim bi​jed​nim ti​je​li​ma nije naš​la do​volj​no hra​ne za svo​ju ne​za​sit​nost. Nje​gu​ju​ći bo​les​ne od kuge, ko​nač​no sam do​šao na po​mi​sao kako je naj​bo​lje is​pus​ti​ti im iz žila što je mo​gu​će više krvi, te im us​kra​ti​ti sva​ku hra​nu dok god bo​lest tra​je. Na taj sam na​čin iz​li​je​čio mno​ge, ali mno​gi su ipak iz​dah​nu​li pod mo​jim ru​ka​ma. Zato ne mogu tvr​di​ti da li je i ko​li​ko ta​kav pos​tu​pak is​‐ pra​van... No mo​rao sam ne​što či​ni​ti za bo​les​ni​ke, kako bi i da​lje svo​ju kob po​vje​ra​va​li mo​joj vje​šti​ni. Jer, bo​les​nik koji iz​gu​bi vje​ru u svo​je iz​lje​če​nje i li​ječ​ni​ko​vo umi​je​će, umi​re mno​go pri​je i češ​će od ono​ga koji sa​ču​va tak​vu vje​ru. Moj je na​čin li​je​če​nja, osim toga, bio bo​lji od dru​gih, jer je u sva​ko​me po​gle​du bio jef​ti​ni​ji za bo​les​ni​ke. Bro​do​vi su pre​ni​je​li kugu i u Egi​pat. Ali je tamo žr​ta​va bilo malo. Kao da je pu​tu​‐ ju​ći iz​gu​bi​la svo​ju žes​ti​nu. Broj pre​ži​vje​lih je u Egip​tu bio veći od onih koji su umr​li od kuge. Nes​ta​la je iz ci​je​le zem​lje na za​go​ne​tan na​čin, još te iste go​di​ne, na​kon što su po​ras​le vode Nila. Iste zime pres​ta​la je i u Si​ri​ji... To je omo​gu​ći​lo Ho​rem​he​bu po​nov​‐ no okup​lja​nje četa i nas​tav​lja​nje rata. Već na pro​lje​će je pre​šao brda i iz​bio na rav​ni​cu Me​gi​de, gdje je po​ra​zio He​ti​te u ve​li​čaj​noj bit​ci. Ne​ka​da si​lo​vi​ti i okrut​ni He​ti​ti tada su za​tra​ži​li mir. Di​je​lom se to do​go​di​lo i zato, jer je ba​bi​lo​nij​ski kralj Bur​na​bu​ri​aš, koji se za vri​je​me tro​go​diš​nje​ga rata dr​žao po stra​ni, uočio vri​jed​nost i zna​čaj ve​li​kih Ho​rem​he​bo​vih po​bje​da. Pri​ku​pio je novu hra​brost i pri​sje​tio se svo​ga sa​ve​za s Egip​‐ tom. Po​čeo se osor​no od​no​si​ti pre​ma He​ti​ti​ma, te je pos​lao svo​je čete u pre​dje​le koji su ne​kad bili kra​lje​vi​na Mi​ta​ni​ja. Pris​pje​le ba​bi​lo​nij​ske čete su pro​tje​ra​le He​ti​te s paš​‐ nja​ka u oko​li​ci Na​ha​re. He​ti​ti​ma je tada pos​ta​lo jas​no kako više ne​ma​ju moći nad opus​to​še​nom i time za njih be​sko​ris​nom Si​ri​jom. Po​nu​di​li su Ho​rem​he​bu mir, po​naj​‐ pri​je zato jer su bili pa​met​ni voj​ni​ci i šted​lji​vi lju​di, pa zbog praz​ne sla​ve koju nisu pra​ti​li i opip​lji​vi pro​bit​ci, nisu htje​li više žr​tvo​va​ti svo​ja boj​na kola... Ta su im bila po​‐ treb​na za smi​ri​va​nje Ba​bi​lo​ni​je. Ho​rem​heb je ra​dos​no do​če​kao ovu mi​rov​nu po​nu​du. Čete su mu se sma​nji​le, a rat je osi​ro​ma​šio Egi​pat. Že​lio je ob​no​vi​ti Si​ri​ju i nje​nu tr​go​vi​nu, te tako os​tva​ri​ti do​bit od te zem​lje. Pris​tao je na mi​rov​nu po​nu​du, ali uz uvjet da He​ti​ti us​tu​pe Me​gi​du, koju je Azi​ru pro​gla​sio svo​jim glav​nim gra​dom i ut​vr​dio je neo​svo​ji​vim zi​di​na​ma i ku​la​‐ 477

ma. Zato su He​ti​ti uhva​ti​li i za​suž​nji​li Azi​rua, za​jed​no s nje​go​vom obi​te​lji, te pri​svo​ji​‐ li ne​iz​mjer​no bo​gat​stvo i imo​vi​nu koje je tamo do​vu​kao iz ci​je​le Si​ri​je. Po​tom su ga za​jed​no s dva sina i že​nom Kef​tiu, sve u oko​vi​ma, pre​da​li Ho​rem​he​bu. Pos​la​li su oko​‐ va​nog Azi​rua i nje​go​vu obi​telj rav​no u Ho​rem​he​bov okol, kao jam​s​tvo mira i svo​jih do​brih na​mje​ra. S pre​da​jom Me​gi​de su me​đu​tim ok​li​je​va​li, sve dok je nisu pot​pu​no op​ljač​ka​li. Po​tje​ra​li su i amo​rit​ska sta​da ova​ca i go​ve​da pre​ma sje​ve​ru, iz​van po​dru​čja koja su pre​ma mi​rov​no​me ugo​vo​ru tre​ba​la doći pod egi​pat​ski nad​zor... Ho​rem​heb se zbog toga nije htio spo​ri​ti. Pri​vev​ši rat kra​ju, za​po​vje​dio je neka se ogla​si mir. Za he​tit​ske je pak kne​zo​ve i za​po​vjed​ni​ke pri​pra​vio goz​bu, te je ci​je​lu noć pio s nji​ma i pri​tom se hva​lio svo​jim ju​naš​tvom. Sli​je​de​će​ga je dana smje​rao smak​nu​‐ ti Azi​rua i ci​je​lu nje​go​vu obi​telj, pred okup​lje​nim če​ta​ma, u znak vječ​no​ga pri​ja​telj​‐ stva koje je sada tre​ba​lo zav​la​da​ti iz​me​đu Egip​ta i zem​lje Hat​ti... Ni​sam htio su​dje​lo​va​ti na toj goz​bi. Ali sam se za​pu​tio u tamu, pre​ma ša​to​ru u ko​‐ jem je Azi​ru le​žao u lan​ci​ma. Stra​ža​ri se nisu usu​di​li za​pri​je​či​ti mi pro​laz, jer sam bio Ho​rem​he​bov li​ječ​nik. A zna​li su me i kao mr​zo​volj​nog pa čak i pa​kos​no​ga čo​vje​ka, koji se gru​bim ri​je​či​ma usu​đu​je us​pro​ti​vi​ti čak i sa​mo​me Ho​rem​he​bu. Po​šao sam Azi​ruu zato, jer sada u ci​je​loj Si​ri​ji više nije imao ni jed​no​ga pri​ja​te​lja. Na​ime, čo​vjek koji je iz​gu​bio sve što je po​sje​do​vao i bio osu​đen na sra​mot​nu smrt, nema više ni​ko​ga na ovo​me svi​je​tu. Svi ga tada os​tav​lja​ju... Oti​šao sam k nje​mu i zato jer sam znao ko​li​ko stras​tve​no voli ži​vot, pa sam mu htio objas​ni​ti, na​kon sve​ga što sam osob​no vi​dio i is​ku​sio, kako uop​će nije vri​jed​no ži​vje​ti. Že​lio sam ga i uvje​ri​ti, kao li​ječ​nik, kako je smrt laka i jed​nos​tav​na, lak​ša od ži​vot​nih muka, tuge i pat​nji. Ži​‐ vot je tek pla​men koji pali i sa​ži​že, a smrt tam​na i mrač​na voda za​bo​ra​va i mi​lo​sr​đa. Sve sam mu to htio reći, jer je tre​bao umri​je​ti sli​je​de​će​ga ju​tra. A nije mo​gao spa​va​ti, jer je to​li​ko stras​tve​no lju​bio ži​vot. Ako me ne bi htio slu​ša​ti, na​mje​rio sam šut​ke sjes​‐ ti uz nje​ga, kako u toj svo​joj po​s​ljed​njoj noći ba​rem ne bi bio sam. Jer, čo​vjek mo​žda i može ži​vje​ti i op​s​ta​ti bez pri​ja​te​lja, ali umri​je​ti usam​ljen i bez pri​ja​te​lja uis​ti​nu je te​‐ ško. No naj​te​že je od sve​ga umri​je​ti osam​ljen, ako si ci​je​lo​ga ži​vo​ta kra​lje​vao, po​sje​‐ do​vao vlast i moć, te za​po​vi​je​dao dru​gi​ma... Tiho sam stu​pio u ša​tor gdje je le​žao oko​van... Da​nju mu se ni​sam htio po​ka​za​ti. Zato sam po​krio lice pla​štom i uk​lo​nio se kada je na po​ni​ža​va​ju​ći na​čin do​prem​ljen u Ho​rem​he​bov okol. Nje​ga i obi​telj do​vuk​li su oko​va​ne u lan​ce, a voj​ni​ci su mu se ru​ga​‐ li i ba​ca​li na nje​ga bla​to i konj​ske iz​me​ti​ne. Bio je kraj​nje po​no​sit čo​vjek, te bi mu za​‐ si​gur​no bilo te​ško vi​dje​ti me kako svje​do​čim nje​go​vo​me po​ni​že​nju, na​kon što sam ga ne​koć imao pri​li​ke gle​da​ti u da​ni​ma nje​go​va vla​da​nja i moći. Zato sam se po danu po​vu​kao, te po​šao k nje​mu u tam​noj noći... Stra​ža​ri pred ša​to​rom u ko​jem je Azi​ru le​‐ žao nisu me za​us​ta​vi​li. Tek su po​di​gli kop​lja i rek​li: “Pus​ti​mo ga ući! To je li​ječ​nik Si​‐ nu​he. On za​si​gur​no do​la​zi po na​lo​gu. Za​bra​ni​mo li mu pak pris​tup, iz​gr​dit će nas ili nas svo​jim ča​ra​njem čak li​ši​ti naše mu​škos​ti. Ta zna​mo ko​li​ko je zlo​ban i pa​kos​tan čo​‐ vjek, a nje​gov je​zik uba​da žeš​će od škor​pi​je!” 478

U ša​to​ru je vla​da​la mr​k​la tama. Pri​če​kao sam ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka... Ni​ka​kav se zvuk nije čuo. – Azi​ru, kra​lju Amo​ri​ta! – re​koh tada ti​him gla​som. – Ho​ćeš li pri​mi​ti pri​ja​te​lja, u noći pred svo​ju smrt? Iz mra​ka sam za​čuo nje​gov du​bok uz​dah. Oko​vi su tiho zvec​nu​li... Tada je pro​go​‐ vo​rio: – Ni​sam više kralj! I ne​mam više ni​kak​vih pri​ja​te​lja... No jesi li to uis​ti​nu ti, Si​nu​‐ he? Tvoj glas, čini mi se, pre​poz​na​jem i u tami! – Ja sam! – Mar​du​ka mi i svih nje​go​vih vra​go​va pod​zem​lja! Ako si to ti, Si​nu​he, do​ne​si neko svje​tlo! Dos​ta mi je već le​ža​nja u tami!... I ona​ko ću je usko​ro ima​ti i pre​vi​še, jer od​la​‐ zim u vječ​ni mrak. Do​du​še, mo​ram ti reći, prok​le​ti He​ti​ti su mi strg​nu​li odje​ću i slo​‐ mi​li udo​ve mu​če​ći me, pa po​gled na mene baš i nije oso​bi​to ugo​dan. Ali ti si li​ječ​nik, pa si za​si​gur​no gle​dao i gore pri​zo​re. A i ne sti​dim se, jer pred li​cem smr​ti nije vri​jed​‐ no cr​ve​nje​ti se zbog vlas​ti​te bi​je​de. Do​ne​si svje​tlo kako bih ti mo​gao gle​da​ti lica i sta​‐ vi​ti ruku u tvo​ju. Boli me je​tra, a voda mi teče iz oči​ju zbog moje žene i mo​jih dje​ča​‐ ka. Mo​žeš li us​put pris​kr​bi​ti i malo ja​ko​ga piva, ko​jim bih si nav​la​žio grlo, spo​me​nut ću sva tvo​ja do​bra dje​la su​tra, u Kra​ljev​s​tvu Smr​ti. Ali ne mogu ti pla​ti​ti ni naj​bjed​ni​‐ ji gut​ljaj, jer su me He​ti​ti op​ljač​ka​li do po​s​ljed​nje​ga ko​ma​di​ća ba​kra... Po​šao sam stra​ža​ri​ma i za​mo​lio neka do​ne​su lo​ja​ni​cu, jer bi me od jet​ko​ga dima obič​ne luči pek​le oči, te bi mi po​če​lo cu​ri​ti iz nosa. Do​ni​je​li su tra​že​nu svje​tilj​ku i za​‐ pa​li​li je, a ja sam im odu​zeo vrč si​rij​sko​ga piva iz ko​jeg su sr​ka​li kroz cjev​či​ce. To im je za vri​je​me služ​be i tako bilo za​bra​nje​no... No mis​li​li su kako će za​po​vjed​ni​ci za​žmi​‐ ri​ti u vri​je​me dok Ho​rem​heb ima goz​bu. Azi​ru se ste​nju​ći us​pra​vio u sje​de​ći po​lo​žaj. Po​mo​gao sam mu utak​nu​ti cjev​či​cu u usta, kako bi mo​gao piti si​rij​sko pivo, mut​no od ječ​ma i sla​da. Dok je žud​no sr​kao, osmo​trio sam ga, pri drh​ta​vo​me svje​tlu lo​ja​ni​ce. Kosa mu je bila ču​pa​va i pro​si​je​da, a nje​go​vu ve​li​čans​tve​nu bra​du su He​ti​ti iš​ču​pa​li ti​je​kom mu​če​nja. S bra​dom su otiš​li i ko​ma​di kože, te su mu bra​da i pod​bra​dak bili pot​pu​no is​kr​za​ni i za​pra​vo jed​na rana. Pr​sti su mu bili zdrob​lje​ni, nok​ti po​mo​d​rje​li od krvi, a re​bra slom​lje​na te je pri di​sa​nju stal​no ste​njao. Na​kon što je is​pio pivo, čak je isp​lju​nuo krv... Tako je na​iz​mjen​ce pio pivo i plju​vao krv, pro​ma​tra​ju​ći drh​tav pla​men lo​ja​ni​ce. Tada je pro​go​vo​rio: – Ko​li​ko je samo jas​no i ugod​no ovo svje​tlo mo​jim umor​nim oči​ma, na​kon što sam to​li​ko dugo le​žao u tami... Pla​men puc​ke​ta, tre​pe​ri i uga​sit će se. I isto tako puc​ke​ta i tre​pe​ri čo​vje​kov ži​vot, te se gasi... Hva​la ti, Si​nu​he, za svje​tilj​ku. I za pivo. Rado bih ti uz​vra​tio da​rom. No ti pre​do​bro znaš, ne​mam više ni​šta što bih mo​gao da​ro​va​ti. Moji pri​ja​te​lji He​ti​ti su mi u svo​joj po​hle​pi i gra​be​ž​lji​vos​ti slo​mi​li čak i zube koje si ti pre​‐ vu​kao zla​tom... Lako je biti mu​dar i raz​bo​rit na​kon ne​kog do​ga​đa​ja, kad je već pre​kas​no... Zato ga ni​sam htio pod​sje​ća​ti na moja upo​zo​re​nja i opo​me​ne neka se čuva He​ti​ta. Tek sam 479

uzeo nje​go​vu zdrob​lje​nu ruku u moju i tako je dr​žao. A on je pog​nuo svo​ju po​nos​nu gla​vu na moje rame i pla​kao, te su suze iz nje​go​vih na​tu​če​nih i mo​dro obrub​lje​nih oči​ju pa​da​le na moje ruke. Pus​tio sam ga neka is​pla​če svo​ju tugu, ko​li​ko je to bilo mo​‐ gu​će u tak​vo​me tre​nu... Na​kon ne​ko​ga vre​me​na suze su mu pre​sa​hle... Tada mi reče: – Ra​do​vao sam se i smi​jao pred to​bom bez us​te​za​nja, u da​ni​ma moje sla​ve. Za​što bih se onda u svo​joj tuzi pred to​bom sti​dio svo​jih suza? Ali znaj, Si​nu​he, ne pla​čem ja zbog sebe, a ni zbog iz​gub​lje​no​ga bo​gat​stva niti zbog pro​pa​lih kru​na... I to prem​da sam po​hlep​no te​žio za vlaš​ću i za ze​malj​skim do​bri​ma! Ja pla​čem zbog svo​je žene Kef​tiu, pla​čem zbog svo​ga ve​li​kog i pre​div​no​ga sina, pla​čem i zbog ono​ga ma​le​nog, ma​le​no​ga sina. Pla​čem zato jer i svi oni mo​ra​ju su​tra umri​je​ti... – Azi​ru, kra​lju Amo​ri​ća​na – od​vra​tio sam mu. – Pri​sje​ti se, zbog tvo​je je čež​nje za vlaš​ću i kru​na​ma, sada ci​je​la Si​ri​ja tek je​dan ve​lik, smrd​ljiv grob, pre​pun mr​tva​ca. Ne može se iz​bro​ja​ti ko​li​ko je lju​di umr​lo zbog tebe, Azi​ru. A mno​gi​ma od njih smrt nije bila ni brza ni laka! Zato je je​di​no pra​ved​no i do​lič​no ako i ti su​tra umreš, jer si po​bi​‐ je​đen. A mo​žda je pra​vič​no i ako te tvo​ja obi​telj sli​je​di u smrt. Znaj, ipak, prek​li​njao sam Ho​rem​he​ba neka po​šte​di ži​vot tvo​je žene i tvo​je dje​ce... Nu​dio sam mu i bo​ga​te da​ro​ve za njih. Nije pris​tao... Želi u Si​ri​ji iz​bri​sa​ti tvo​je sje​me i tvo​je ime, pa čak i samo sje​ća​nje na tebe. Zato ti neće pri​ušti​ti čak ni gro​ba, Azi​ru, a tvo​je će os​tat​ke ba​‐ ci​ti div​ljim zvi​je​ri​ma, neka ih ras​tr​ga​ju. Time želi spri​je​či​ti Si​rij​ce, kako se u bu​duć​‐ nos​ti ne bi okup​lja​li na tvo​me gro​bu i tamo po​la​ga​li opa​ke pri​se​ge u tvo​je ime... Do​čuv​ši to, Azi​ru se pres​tra​vio i re​kao: – Zak​li​njem te mo​jim bo​gom Ba​alom, Si​nu​he, pri​ne​si pos​li​je moje smr​ti kao žr​tvu mesa i vina za mene! Pri​ne​si je amo​rit​skom Ba​alu, kako ne bih bio osu​đen lu​ta​ti vječ​‐ no gla​dan i že​dan kroz tam​na pros​trans​tva Kra​ljev​s​tva Smr​ti. Uči​ni to i za Kef​tiu, koju si ne​koć lju​bio, prem​da si mi je iz pri​ja​telj​stva pre​pus​tio. Uči​ni to i za moje si​no​‐ ve! Uči​ni to kako ne bih bio za​bri​nut u tre​nut​ku smr​ti, te da mogu mir​no umri​je​ti. Ne za​mje​ram Ho​rem​he​bu zbog nje​go​ve od​lu​ke... Ne​dvoj​be​no bih po svoj pri​li​ci i ja tako pos​tu​pio s njim i nje​go​vom obi​te​lji, da su mi pali šaka. Is​ti​nu go​vo​re​ći, Si​nu​he, prem​‐ da pla​čem zbog njih, ipak mi je dra​go što me moja obi​telj pra​ti u smrt, te će se naša krv su​tra po​mi​je​ša​ti, kada po​te​če. U pro​tiv​nom bih u Kra​ljev​s​tvu Mr​tvih vječ​no pa​tio pri po​mis​li kako je Kef​tiu u na​ru​čju ne​ko​ga dru​gog mu​škar​ca, koji do​di​ru​je nje​no pre​‐ li​je​po ti​je​lo... Ona ima mno​go obo​ža​va​te​lja, a mno​gi joj se dive. Pjes​ni​ci su sro​či​li broj​ne sti​ho​ve o nje​noj lje​po​ti, a pje​va​či uda​ra​li u svo​je stru​ne sla​ve​ći nje​nu buj​nu i ra​skoš​nu lje​po​tu! Do​bro je i ako moji si​no​vi umru. Ro​đe​ni su kao kra​lje​vi​ći i da bi jed​no​ga dana bili kra​lje​vi. Već su i oku​si​li kru​nu, no​se​ći je, pa ma​kar je to bilo u ko​li​‐ jev​ci... Zato ne bih že​lio da budu odve​de​ni u Egi​pat kao ro​bo​vi. Po​nov​no je sr​kao piva. U svoj svo​joj ne​vo​lji i bi​je​di nije više bio ni sa​svim tri​je​zan. Jako si​rij​sko pivo oči​to je brže dje​lo​va​lo na nje​go​vo iz​mu​če​no ti​je​lo. Kop​kao je i svo​‐ jim slom​lje​nim pr​sti​ma po os​ta​ci​ma bla​ta i iz​me​ti​na koje su na nje​ga ba​ca​li voj​ni​ci, te 480

re​kao: – Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj, po​greš​no me op​tu​žu​ješ, go​vo​re​ći kako je zbog mene Si​ri​ja otvo​ren grob pun smrd​lji​vih mr​tva​ca. Moja je je​di​na kri​vi​ca što sam iz​gu​bio rat i do​‐ pus​tio He​ti​ti​ma da me ob​ma​nu i pre​va​re... Da sam po​bi​je​dio, svo zlo koje se zbi​lo na svi​je​tu bilo bi na​to​va​re​no Egip​tu! A moje bi ime bilo slav​lje​no i hva​lje​no. I samo zato jer sam iz​gu​bio, samo zato će svo zlo na​pr​ti​ti meni i di​ljem Si​ri​je će prok​li​nja​ti moje ime. Jako mu je pivo sada već bilo po​pri​lič​no uda​ri​lo u gla​vu. Oko​va​nim je ru​ka​ma po​‐ čeo ču​pa​ti svo​ju pro​si​je​du kosu i glas​no za​va​pio: – O, Si​ri​jo, Si​ri​jo! Pat​njo moja, nado moja, lju​ba​vi moja! Sve što sam uči​nio bilo je za tvo​ju ve​li​či​nu i sla​vu! Za tvo​ju slo​bo​du di​gao sam po​bu​nu. A sada, na dan moje smr​ti, ti me se odri​češ i prok​li​nješ moje ime! O ti pre​kras​ni Bi​blo​se, o ti cvjet​na Smir​‐ no, o ti lu​ka​vi Si​do​ne, o ti moć​na Jafo! O svi vi gra​do​vi koji ste blje​šta​li po​put dra​gu​‐ lja u kru​ni, za​što ste me os​ta​vi​li i od​ba​ci​li? Ali ja vas pre​vi​še lju​bim! Zato vas ne mogu mr​zi​ti zbog va​še​ga ne​vjer​niš​tva. Lju​bim Si​ri​ju zbog nje same, zato jer je tak​va kak​va jest: la​ž​lji​va i pod​muk​la, okrut​na i su​ro​va, ne​po​uz​da​na i hi​ro​vi​ta, te uvi​jek sprem​na na iz​da​ju. Ple​me​na će nes​ta​ti, na​ro​di se di​za​ti samo kako bi pali! Kra​ljev​s​tva će pro​pas​ti, dr​ža​ve se mi​je​nja​ti! Čast i sla​va nes​ta​ju po​put sje​ne! Una​toč sve​mu i za inat svi​ma, is​traj​te i op​s​ta​ni​te, vi moji pre​div​ni i po​nos​ni gra​do​vi! Neka bli​je​šte vaši bi​je​li zi​do​vi na pod​nož​ji​ma cr​ve​nih gora uz mor​sku oba​lu, neka vaš sjaj vječ​no op​s​ta​‐ ne kroz vi​je​ko​ve vje​ko​va! A moj prah, no​šen pus​tinj​skim vje​trom, le​tjet će zra​kom i mi​lo​va​ti vas! Boli su mu svla​da​le srce, dok je tako go​vo​rio u svo​me za​no​su. Ali tje​les​nih boli oči​to više nije osje​ćao. Spoz​nao sam kako je još uvi​jek obu​zet sa​nja​ma, no zbog njih ga ni​sam htio ko​ri​ti... Ta bile su mu utje​hom u zad​njoj noći nje​go​va ži​vo​ta! To me je me​đu​tim is​pu​ni​lo tu​gom, pa sam ga uhva​tio za osa​ka​će​ne ruke. Tiho ste​nju​ći, sti​skao je moje pr​ste i nas​ta​vio ka​zi​va​ti: – Ne opla​ku​jem ni svoj po​raz, niti svo​ju smrt, Si​nu​he! Samo odvaž​ni, oni koji se mno​go usu​đu​ju, mogu mno​go i do​bi​ti... A po​bje​di i ve​li​či​ni Si​ri​je bio sam to​li​ko, to​li​‐ ko bli​zu. Ci​je​lo​ga sam ži​vo​ta bio si​lo​vit, i u lju​ba​vi i u mrž​nji, jer druk​či​je ni​sam ni znao niti mo​gao. Druk​či​ji ži​vot ne mogu za​mis​li​ti. I kad bih to mo​gao, ne bih iz​mi​je​‐ nio ti​jek svo​ga ži​vo​ta. Ne ka​jem se ni za jed​no svo​je dje​lo, prem​da su me ova​ko bi​jed​‐ no iz​mu​či​li i ve​za​li, te me vode u sra​mot​nu smrt, a ša​ka​li će po​žde​ra​ti moje ti​je​lo. Uvi​jek sam bio lju​bo​pit​ljiv... A kao svim Si​rij​ci​ma, i u mo​jim ži​la​ma teče krv tr​gov​ca. Su​tra ću umri​je​ti, a smrt po​bu​đu​je u meni sil​nu zna​ti​že​lju. Htio bih zna​ti, mogu li je pot​ku​pi​ti, a bo​go​ve pre​va​ri​ti? Muči me mi​sao o tome, ka​kav je onaj svi​jet... Kao i to, hoću li vječ​no lu​ta​ti u tami kao sje​na? Ti si, Si​nu​he, pri​ku​pio u svo​me srcu zna​nje i mu​drost svih ze​ma​lja! Kaži mi: kako bih mo​gao pot​ku​pi​ti smrt? Od​mah​nuo sam gla​vom i od​go​vo​rio mu: – Ne, Azi​ru! Sve dru​go čo​vjek može lako pot​ku​pi​ti i pre​va​ri​ti. Lju​bav i vlast, do​‐ 481

bro​tu i zlo​ću, ra​zum i svo​je srce... Ali ro​đe​nje i smrt ne​ma​ju ci​je​nu. Njih ne mo​žeš ni​‐ ka​da i ni​ka​ko pot​ku​pi​ti... Ipak, ka​žem ti ove noći, pri tre​pe​re​nju svje​tilj​ke: Smrt nije ni malo straš​na, Azi​ru! Smrt je ple​me​ni​ta i bla​go​tvor​na. Po​mis​liš li na svo zlo koje se zbi​va na svi​je​tu, spoz​na​ješ kako je smrt čo​vje​ko​va naj​bo​lja pri​ja​te​lji​ca. Kao li​ječ​nik više ne vje​ru​jem ni u Kra​ljev​s​tvo Mr​tvih, a kao Egip​ća​nin ni u Za​pad​nu Zem​lju i oču​‐ va​nje ti​je​la za vječ​nost. Smrt je na​lik du​go​me spa​va​nju i hlad​noj noći, pos​li​je to​plo​ga dana. Uis​ti​nu, Azi​ru! Ži​vot je to​pao pi​je​sak, a smrt hlad​na voda. U smr​ti se tvo​je oči za​tva​ra​ju i više ni​šta ne mo​žeš vi​dje​ti. U smr​ti se tvo​ja duša uti​ša i ne osje​ća više ni​‐ kak​vih pat​nji ni boli. U smr​ti ti se us​pa​va​ju ruke i ne teže više ni za kak​vim ra​dom. U smr​ti ti se umo​re noge i ne žele više ho​da​ti po pra​ši​ni be​sko​nač​nih pu​te​va i ces​ta. Eto, to je smrt, pri​ja​te​lju Azi​ru! Ipak, zbog na​še​ga pri​ja​telj​stva, rado ću pri​ni​je​ti žr​tvu Ba​‐ alu. Pri​ni​jet ću mu bi​ra​no​ga mesa i vina za tebe i tvo​ju obi​telj. Uči​nit ću to i zbog tvo​‐ ga kra​ljev​skog dos​to​jans​tva, kao i za dos​to​jans​tvo tvo​je kra​ljev​ske obi​te​lji. Uči​nit ću to, iako ne dr​žim mno​go do pri​no​še​nja žr​tvi. Ipak, oprez je vr​li​na! Zato ću pri​ni​je​ti žr​‐ tve za tebe, kako ne bi mo​rao pa​ti​ti, gla​do​va​ti i že​đa​ti u Kra​ljev​s​tvu Mr​tvih; ako tak​vo uop​će i ig​dje pos​to​ji!... Moje su ga ri​je​či oso​ko​li​le i dale mu novu sna​gu. – Kad bu​deš pri​no​sio žr​tvu za mene – re​kao je – uzmi naj​deb​lje ovce. One čije se meso go​to​vo samo topi na je​zi​ku! I ne za​bo​ra​vi na ov​čje iz​nu​tri​ce! One su mi naj​ve​ća pos​las​ti​ca. A što se vina tiče, ako je ika​ko mo​gu​će, ku​šaj pri​ba​vi​ti ono si​don​sko, za​či​‐ nje​no mir​hom. Moja je krv uvi​jek vo​lje​la jaku i mas​nu hra​nu, te te​ška vina. Že​lio bih da kao žr​tvu pri​ne​seš i udo​ban le​žaj, koji pod​no​si ve​lik te​ret. Ta ne bi pri​li​či​lo mome kra​ljev​skom dos​to​jans​tvu i ugle​du, ako bih spa​vao na tra​vi po​put kak​vo​ga bi​jed​nog pas​ti​ra! Prem​da, zem​lja ni​kad ne škri​pi, a pod te​ži​nom Kef​tiu ječi i naj​č​vr​š​ći le​žaj... Nas​ta​vio je na​bra​ja​ti još mno​go stva​ri koje bih tre​bao za nje​ga pri​ni​je​ti kao žr​tvu. Za​nio se i za​gri​jao po​put dje​te​ta, te se jako ve​se​lio svim onim stva​ri​ma koje će do​bi​ti u Kra​ljev​s​tvu Mr​tvih. Tada se po​nov​no ras​tu​žio, du​bo​ko uz​dah​nuo, nas​lo​nio iz​mu​če​‐ nu gla​vu na moje rame i do​dao: – Mis​liš li sve to uči​ni​ti za mene, Si​nu​he, tada si mi uis​ti​nu pra​vi pri​ja​telj! Ipak, ne ra​zu​mi​jem za​što si pri​pra​van na to, na​kon što sam i tebi i svim Egip​ća​ni​ma na​nio to​‐ li​ko zla. Li​je​po si go​vo​rio i o smr​ti, a mo​žda je sve upra​vo tako kako si opi​sao, te je smrt tek dugo spa​va​nje i hlad​na voda. Ipak me boli srce, pri po​mis​li na cva​tu​ću gra​nu ja​smi​na, pa ču​jem ble​ja​nje ova​ca i vi​dim janj​ce kako ska​ku​ću po pla​nin​skim obron​ci​‐ ma. Oso​bi​to mi je pak te​ško pri po​mis​li na pro​lje​će u mo​joj zem​lji, na lji​lja​ne kako cvje​ta​ju i nji​hov mi​ris po smo​li i bal​za​mu. Lji​ljan je kra​ljev​ski cvi​jet, koji mi do​bro pris​ta​je. Pri po​mis​li na sve to, te​ško me za​bo​li srce, jer više ni​kad neću vi​dje​ti amo​rit​‐ ske zem​lje. Neću je vi​dje​ti ni u pro​lje​će niti u je​sen, ni za ljet​nih vru​ći​na niti za zim​‐ skih hlad​no​ća... Pa ipak, i ta mi je tuga u srcu slat​ka, zato jer mis​lim na svo​ju zem​lju. Tako smo raz​go​va​ra​li svu noć, pri​zi​va​ju​ći u sje​ća​nje naše ra​ni​je su​sre​te iz onih dav​nih vre​me​na, kada sam obi​ta​vao u Smir​ni, a obo​ji​ca smo bili u cva​tu mla​dos​ti i 482

sna​ge. Azi​ru mi je ka​zi​vao o mno​go​če​mu iz svo​ga dje​tinj​stva i svo​je mla​dos​ti. Ali ne​‐ mam ni srca niti sna​ge sve to ov​dje po​nav​lja​ti. Jer, dje​tinj​stvo i mla​dost svim su lju​di​‐ ma jed​na​ki... A sje​ća​nja na njih ima​ju smis​la samo ako su vlas​ti​ta, ako se svat​ko pri​‐ sje​ća svo​jih osob​nih mi​nu​lih dana... U zoru su nam moji ro​bo​vi do​ni​je​li hra​ne, koju su pri​pre​mi​li. Stra​ža​ri se nisu pro​‐ ti​vi​li tom po​s​ljed​njem Azi​ru​ovom obro​ku, jer su i sami do​bi​li svoj dio. Ro​bo​vi su do​‐ ni​je​li vru​ću mas​nu ov​če​ti​nu i rižu ku​ha​nu u mas​ti, a u naše su kupe na​to​či​li ja​ko​ga vina iz Si​do​na, za​či​nje​no​ga mir​hom. Svo​jim sam slu​ga​ma na​lo​žio i neka očis​te i ope​ru Azi​rua od svog ono​ga bla​ta i iz​me​ti​na koji su bili ba​če​ni na nje​ga. Za​tra​žio sam i neka mu po​češ​lja​ju i ure​de kosu, a bra​du skri​ju u mre​ži​cu od zlat​nih niti. Nje​go​ve is​‐ kr​za​ne ha​lje i te​ške oko​ve pre​krio sam pak kra​ljev​skim ogr​ta​čem i tako ih zak​lo​nio po​gle​di​ma. Jer, oko​ve mu se nije mo​glo ski​nu​ti, bu​du​ći da su bili od ba​kra i za​ko​va​ni, pa ga ni​sam mo​gao pre​svu​ći u čis​tu odje​ću. Moji su ro​bo​vi otiš​li na isti na​čin us​lu​ži​ti Kef​tiu i nje​na dva sina, jer je Ho​rem​heb za​bra​nio Azi​ruu da vidi ženu i dje​cu pri​je su​‐ sre​ta na stra​ti​štu. Vri​je​me smak​nu​ća se pri​mak​lo. Ho​rem​heb je, glas​no se smi​ju​ći, is​tu​pio iz svo​ga ša​to​ra, os​la​nja​ju​ći se na pi​ja​ne he​tit​ske kne​zo​ve. Pris​tu​pio sam mu i re​kao: – Ho​rem​heb! Uis​ti​nu sam ti uči​nio mno​go us​lu​ga. Mo​žda sam ti čak i ži​vot spa​sio u Tiru, kada sam ti iz bu​ti​ne iz​vu​kao otro​va​nu st​rje​li​cu i sre​dio ti ranu. Uči​ni ti sada meni us​lu​gu. Do​pus​ti, neka Azi​ru umre dos​to​jans​tve​no, a ne sra​mot​nom smr​ću. On je ipak kralj Si​ri​je, a bo​rio se hra​bro. A i tvoj vlas​tit ugled i sla​va bit će veći, udi​je​liš li mu smrt koja ga neće osra​mo​ti​ti. Tvo​ji he​tit​ski pri​ja​te​lji su ga već do​volj​no mu​či​li. Slo​mi​li su mu sve udo​ve, si​le​ći ga nek im ot​kri​je gdje je skri​ve​no nje​go​vo bo​gat​stvo... Ho​rem​he​bo​vo se lice smr​k​lo na moje ri​je​či. Bio je smis​lio broj​ne is​tan​ča​ne na​či​ne kako bi pro​du​ljio Azi​ru​ovo umi​ra​nje i muke. Sve je bilo pri​prav​lje​no, a i čete su se već u samu zoru oku​pi​le uz pod​nož​je bre​žulj​ka, gdje je smak​nu​će bilo pre​dvi​đe​no. Ljud​‐ stvo se me​đu​sob​no gu​ra​lo i bo​ri​lo za bo​lja mjes​ta. Htje​li su što bo​lje sve vi​dje​ti i time više uži​va​ti u za​ba​vi. Ho​rem​heb je to sve pri​pre​mio ne zato jer je osob​no uži​vao u mu​če​nju i pro​du​lje​nju Azi​ru​ovih smrt​nih muka i pat​nji. Že​lio je za​ba​vi​ti svo​je lju​de, a is​to​dob​no i pres​tra​vi​ti ci​je​lu Si​ri​ju... Sma​trao je da se, na​kon stra​ho​vi​te smr​ti kra​lja koji je po​di​gao po​bu​nu, nit​ko više neće odva​ži​ti ni po​mis​li​ti, pa čak ni sa​nja​ti o ne​čem slič​nom... Mo​ram to ov​dje na​po​me​nu​ti, zbog Ho​rem​he​bo​va ugle​da i čas​ti. Jer on nije bio po pri​ro​di okru​tan ni su​rov, kako se to sma​tra​lo. Bio je on rat​nik, a smrt za nje​ga nije pred​stav​lja​la ni​šta više do oruž​ja u nje​go​voj ruci. Ipak je do​pus​tio ši​re​nje pri​ča koje su pre​tje​ri​va​le o nje​go​voj su​ro​vos​ti. Htio je time po​bu​di​ti stra​vu u sr​ci​ma ne​pri​‐ ja​te​lja i po​lu​či​ti što​va​nje i div​lje​nje lju​di. Bio je uvje​ren kako lju​di više po​štu​ju okrut​‐ no​ga vla​da​ra nego li onog koji je blag, a na bla​gost gle​da​ju kao na obi​čan znak sla​bos​‐ ti... Eto, zato se na​mr​go​dio na moje ri​je​či. Ski​nuo je ruku s vra​ta kne​za Šu​ba​tua, te po​‐ šao pre​ma meni, la​ga​no se nji​šu​ći u hodu. Is​to​dob​no se, po svom sta​rom obi​ča​ju, uda​‐ 483

rao svo​jim zlat​nim bi​čem po bu​ti​ni. Uni​jev​ši mi se u oči, re​kao je mrač​nim gla​som: – Ti si mi, Si​nu​he, po​put vječ​no​ga trna u boku! Po​peo si mi se time na sam vrh gla​ve! Za raz​li​ku od svih ra​zum​nih lju​di, ti si kraj​nje tvr​do​glav. S jed​ne stra​ne, otrov​‐ nim ri​je​či​ma gr​diš i ocr​nju​ješ sve koji ima​ju us​pje​ha, te na​pre​du​ju i uz​di​žu se u čas​ti​‐ ma i bo​gat​stvu. S dru​ge stra​ne pak, tan​ko​ću​tan si i pri​pra​van na utje​hu pre​ma oni​ma koji su pali i po​bi​je​đe​ni. I kad net​ko iz​gu​bi bit​ku, ti si prvi koji do​la​zi ža​li​ti ga i tje​ši​ti! Pre​do​bro znaš s ko​li​ko sam za​la​ga​nja i tro​ško​va do​veo sa svih stra​na naj​u​mješ​ni​je krv​ni​ke za Azi​rua. Go​mi​lu sre​bra pak dao sam i za iz​ra​du i pos​tav​lja​nje raz​nih spra​va za mu​če​nje, raž​nje​va i ko​tlo​va. Ni​ka​ko ne mogu u po​s​ljed​nji tre​nu​tak us​kra​ti​ti svo​jim mo​čvar​nim šta​ko​ri​ma za​do​volj​stvo i naj​av​lje​ni uži​tak... Ta zbog Azi​rua su pre​tr​pje​li mno​go ne​vo​lja i kr​va​ri​li iz broj​nih rana! He​tit​ski knez Šu​ba​tu pljes​nuo ga je po ra​me​nu, te se na​smi​jao i po​vi​kao: – U pra​vu si, Ho​rem​heb! Ne​ćeš nam valj​da sad us​kra​ti​ti za​do​volj​stvo! Da bi ga oču​va​li za tvo​je ve​se​lje, ni​smo Azi​ruu tr​ga​li meso s kos​ti​ju... Je​di​no smo mu pa​ž​lji​vo čup​ka​li meso kli​je​šti​ma i dr​ve​nim ste​ga​ma. Ove su ri​je​či po​vri​je​di​le Ho​rem​he​bo​vu ta​šti​nu, a nije mu bilo dra​go ni što ga je he​‐ tit​ski knez plje​skao po ra​me​nu. Na​brao je obr​ve, na​mr​štio se i re​kao: – Ti si pi​jan, Šu​ba​tu!... Gle​de Azi​rua ne​mam dru​gih na​ka​na, osim po​ka​za​ti ci​je​lo​‐ me svi​je​tu kak​va kob čeka one koji vje​ru​ju He​ti​ti​ma i po​uz​da​va​ju se u njih! Ali, bu​‐ du​ći da smo ti​je​kom ove noći pos​ta​li pri​ja​te​lji i po​pi​li mno​go kupa vina u znak bra​‐ tim​lje​nja, po​šte​djet ću tog tvo​ga sa​vez​ni​ka... I za vo​lju no​vo​s​klop​lje​no​ga pri​ja​telj​stva da​ru​jem mu laku i brzu smrt! Šu​ba​tu​ovo lice se iz​o​bli​či​lo od gnje​va. Jer, He​ti​ti su vrlo osjet​lji​vi na svo​ju čast! Prem​da je svi​ma poz​na​to kako, bez ob​zi​ra na tu to​li​ko slav​lje​nu i ve​li​ča​nu he​tit​sku čast, iz​da​ju i pro​da​ju svo​je sa​vez​ni​ke bez i naj​ma​nje​ga raz​miš​lja​nja. Čine to čim od njih više ne​ma​ju ne​kih ko​ris​ti, a iz​da​ja im do​no​si veći pro​bi​tak. Is​ti​ni za vo​lju, i svi dru​gi na​ro​di tako pos​tu​pa​ju, a i sva​ki pa​me​tan vla​dar. Je​di​no što su He​ti​ti u tome dr​‐ ski​ji i bes​tid​ni​ji od dru​gih na​ro​da, pa se čak ni ne tru​de naći iz​li​ke i iz​go​vo​re, ko​ji​ma bi svoj pos​tu​pak pri​ka​za​li ugla​đe​ni​jim i pra​ved​ni​jim. A Šu​ba​tu je uis​ti​nu bio lju​tit! No nje​go​vi su mu dru​go​vi ru​ka​ma po​kri​li i tako za​‐ če​pi​li usta, te ga odvuk​li od Ho​rem​he​ba. Po​tom su ga čvr​sto dr​ža​li sve dok zbog ne​‐ moć​no​ga gnje​va nije iz​ri​gao svo vino koje je po​pio, pa se na​kon toga smi​rio. Ho​rem​heb je u me​đu​vre​me​nu za​po​vje​dio neka do​ve​du Azi​rua iz ša​to​ra u ko​jem se na​la​zio. Sil​no se za​ču​dio ugle​dav​ši ga kako je is​tu​pio po​nos​no uz​dig​nu​te gla​ve, kra​‐ ljev​sko​ga dr​ža​nja i s kra​ljev​skim ogr​ta​čem na ra​me​ni​ma. Azi​ru, na​kon što se naj​eo mas​no​ga mesa i na​pio ja​ko​ga vina, po​nov​no je za​do​bio i svo​je sa​mo​po​uz​da​nje. Za​ba​‐ cio je gla​vu i glas​no se smi​jao dok je kro​čio pre​ma stra​ti​štu. Pri​tom je si​pao uvre​de čas​ni​ci​ma i stra​ža​ri​ma. Kosa mu je bila po​češ​lja​na i ko​vr​ča​va, a lice mu se sja​lo od ulja. Pre​ko gla​va voj​ni​ka do​vik​nuo je Ho​rem​he​bu: – Ho​rem​heb, ti pr​lja​vi Egip​ća​ni​nu! Ne tre​baš me se više bo​ja​ti! Po​bi​je​đen sam i sa​‐ 484

pet u oko​ve! Zato se ne tre​baš više kri​ti iza ko​pa​lja svo​jih četa. Pri​đi, kako bih mo​gao tvo​jim pla​štom obri​sa​ti bla​to s mo​jih nogu!... Jer, pr​lja​vi​je​ga mjes​ta od tvo​ga oko​la, uis​ti​nu ni​sam vi​dio ot​kad sam živ! A že​lim stu​pi​ti pred Ba​ala čis​tih sto​pa​la. Ho​rem​he​ba su te ri​je​či odu​še​vi​le. Glas​no se na​smi​jao i do​vik​nuo Azi​ruu: – Ne mogu ti pri​ći, jer mi se od tvo​ga ogav​nog si​rij​sko​ga za​da​ha okre​će že​lu​dac, una​toč tom ogr​ta​ču ko​jeg si za​si​gur​no neg​dje ukrao kako bi pri​krio svo​ju pr​lja​vu tru​‐ pi​nu. No ti si ne​sum​nji​vo hra​bar muž, Azi​ru, kad se smi​ješ od​la​ze​ći u smrt. Da​ru​jem ti zato laku i brzu smrt, radi moje vlas​ti​te sla​ve i ugle​da... Pos​lao je svo​ju tje​les​nu pos​troj​bu neka pra​ti Azi​rua i spri​je​či voj​ni​ke ako bi po​ku​‐ ša​li na nje​ga ba​ca​ti bla​to. Ho​rem​he​bo​ve “lo​pu​že” su okru​ži​le Azi​rua i dr​škom ko​pa​lja uda​ra​li su po us​ti​ma sva​ko​ga tko bi ga po​ku​šao vri​je​đa​ti. Nisu više mr​zi​li Azi​rua, una​toč svim onim ve​li​kim ne​vo​lja​ma i pat​nja​ma koje im je bio pro​uz​ro​čio. Sada su se di​vi​li nje​go​voj odvaž​nos​ti i ne​us​tra​ši​vos​ti. Do​ve​li su za​tim na stra​ti​šte i kra​lji​cu Kef​‐ tiu, te oba Azi​ru​ova sina. Kef​tiu se, kao pra​va žena, do​tje​ra​la i ure​si​la, te na​li​či​la obra​‐ ze cr​ve​nom i bi​je​lom bo​jom. Dje​ča​ci su pak stu​pa​li pred njom, u su​sret svo​joj kobi, po​no​si​to kako to do​li​ku​je kra​lje​vi​ći​ma. Pri​tom je sta​ri​ji vo​dio mla​đeg za ruku... Ugle​dav​ši svo​ju obi​telj, Azi​ru je ipak malo za​drh​tao... – Kef​tiu, Kef​tiu! – us​klik​nuo je – Moja bi​je​la ko​bi​lo, lju​ba​vi moja, ja​bu​či​co i zje​ni​‐ co oka moga! Uis​ti​nu sam ža​los​tan što me mo​raš sli​je​di​ti čak i u smrt, prem​da bi ti ži​‐ vot još mo​gao biti pun slas​ti! – Ne ža​los​ti se zbog mene, kra​lju moj! – od​go​vo​ri​la mu je Kef​tiu. – Sli​je​dim te dra​‐ go​volj​no. Ti si moj su​prug i jak po​put bika. Zato ne vje​ru​jem kako pos​to​ji neki dru​gi čo​vjek, koji bi me na​kon što ti odeš, mo​gao za​do​vo​lji​ti ona​ko kako si ti to či​nio. Ti​je​‐ kom na​še​ga za​jed​nič​kog ži​vo​ta odi​je​li​la sam te od dru​gih žena i ve​za​la te uz sebe. Zato ne do​pu​štam da sam odeš u Kra​ljev​s​tvo Mr​tvih. Si​gur​na sam kako tamo na tebe če​ka​ju sve one broj​ne li​je​pe žene koje su umr​le pri​je mene. I ni​ka​ko te ne že​lim pre​‐ pus​ti​ti nji​ho​vo​me na​ru​čju i za​gr​lja​ju! Uis​ti​nu, vla​da​ru moj, ra​di​je bih te svo​jom vlas​‐ ti​tom ko​som za​da​vi​la. Zato bih sve​jed​no poš​la za to​bom, sve ako bi moj ži​vot bio i po​šte​đen. Ta bila sam samo ro​bi​nja, a ti si me uz​di​gao do kra​lji​ce i do​pus​tio mi ro​di​ti dva kra​ljev​ska sina... Azi​rua su nje​ne ri​je​či to​li​ko obo​dri​le i ushi​ti​le te je klik​nuo. Po​tom je upu​tio po​s​‐ ljed​nje ri​je​či svo​jim si​no​vi​ma: – Li​je​pi moji dje​ča​ci! Ro​đe​ni ste kao si​no​vi kra​lja... Umri​te zato po​put kra​lje​vi​ća, kako vas se ne bih mo​rao sti​dje​ti. Vje​ruj​te mi, smrt nije bol​ni​ja od va​đe​nja zuba. Po​‐ ka​ži​te zato, ko​li​ko ste hra​bri, slat​ki moji mom​ci! S tim je ri​je​či​ma klek​nuo na tlo pred krv​ni​ka. Okre​ću​ći se pre​ma Kef​tiu, do​dao je: – Dos​ta mi je gle​da​nja svih ovih smrd​lji​vih Egip​ća​na uoko​lo, kao i nji​ho​vih okr​‐ vav​lje​nih ko​pa​lja! Ob​na​ži zato svo​je pres​lat​ke gru​di, Kef​tiu, kako bih mo​gao gle​da​ti tvo​ju lje​po​tu do po​s​ljed​nje​ga tre​na. Tako ću umri​je​ti jed​na​ko sre​tan, kao što sam bio i ži​ve​ći uz tebe! 485

Kef​tiu je raz​dr​lji​la svo​je buj​ne gru​di, a krv​nik po​di​gao svoj ogro​man mač... I spus​‐ tio ga uz zlo​ko​ban fi​juk. Jed​nim je udar​cem odi​je​lio Azi​ru​ovu gla​vu od ti​je​la. Pala je toč​no pred noge Kef​tiu, a nje​go​va snaž​na krv moć​no je šik​nu​la iz sil​no​ga ti​je​la, s po​s​‐ ljed​njim ku​ca​ji​ma bila. Mla​zo​vi krvi obli​li su i dje​ča​ke, te su se pre​pla​ši​li, a mla​đi je i za​drh​tao. No Kef​tiu je po​di​gla Azi​ru​ovu gla​vu s tla, po​lju​bi​la ote​če​ne us​ni​ce i po​mi​lo​‐ va​la iz​ra​nje​no lice. Po​tom je pri​tis​nu​la nje​go​vu gla​vu na svo​je gru​di i rek​la si​no​vi​ma: – Po​hi​taj​te, hra​bri moji dje​ča​ci! Po​đi​te svo​me ocu bez stra​ha, ma​le​ni moji! Vaša mati pre​tvo​ri​la se sva u nes​trp​lje​nje, že​le​ći ga sli​je​di​ti! Oba su dje​ča​ka po​kor​no klek​nu​la, a veći je još uvi​jek dr​žao ma​nje​ga za ruku. Krv​‐ nik je s la​ko​ćom odru​bio nji​ho​ve ma​le​ne gla​ve s njež​nih vra​to​va... Tada je, od​gur​nuv​‐ ši nji​ho​va ti​je​la no​gom u stra​nu, snaž​nim udar​cem pre​sje​kao de​beo, me​kan vrat Kef​‐ tiu. Tako su svi umr​li brzo i bez muka. Ipak, po Ho​rem​he​bo​voj na​red​bi, ti​je​la su im ba​če​na u jamu, te pre​pu​šte​na div​ljim zvi​je​ri​ma neka ih pro​žde​ru.

5 Iako je skon​čao moj pri​ja​telj Azi​ru, ne ku​ša​ju​ći pod​mi​ti​ti smrt. A Ho​rem​heb je uta​na​‐ čio mir s He​ti​ti​ma. No bio je pri​tom svjes​tan, kao u os​ta​lom i He​ti​ti, kako je taj mir tek pre​dah. Na​ime, broj​ni si​rij​ski gra​do​vi, po​put Si​do​na, Smir​ne, Bi​blo​sa i Ka​de​ša, os​‐ ta​li su i da​lje pod he​tit​skom vlaš​ću. Ka​deš su He​ti​ti, pri​mje​ri​ce, pre​tvo​ri​li u snaž​no ut​‐ vr​đe​no sre​di​šte, kao upo​ri​šte svo​je moći u sje​ver​noj Si​ri​ji i radi nad​zo​ra ta​moš​njih to​‐ li​ko zna​čaj​nih tr​go​vač​kih pu​to​va. Ali tre​nu​tač​no su i He​ti​ti i Ho​rem​heb bili siti rata i umor​ni od nje​go​vih na​po​ra. Ho​rem​heb je po​seb​no bio za​do​vo​ljan zbog skla​pa​nja mira, jer se htio u Tebi po​za​ba​vi​ti svo​jim os​no​va​ma, koje su zah​ti​je​va​le nje​go​vu na​‐ zoč​nost i nad​zor. Mo​rao je i uves​ti red u zem​lji Kuš i Nu​bi​ji, gdje su pu​ča​ni u svo​joj slo​bo​di po​div​lja​li i od​bi​ja​li pla​ća​ti po​re​ze i pri​re​ze Egip​tu... U to je vri​je​me u . Egip​tu vla​dao fa​ra​on Tu​tan​ka​mon... Bio je još dje​ča​kom, a nije ga za​ni​ma​lo ni​šta dru​go do​čim grad​nje nje​go​va vlas​ti​tog gro​ba. Na​rod ga je op​tu​ži​‐ vao za sve pat​nje, ne​da​će i gu​bit​ke, koje je pro​uz​ro​čio rat. Puk ga je i du​bo​ko mr​zio, te se u na​ro​du go​vo​ri​lo: “Ta što već mo​že​mo i oče​ki​va​ti od toga vla​da​ra, čija je žena iz roda prok​le​to​ga fa​ra​ona?!” Eie nije uči​nio ni​šta kako bi suz​bio tak​va go​vor​ka​nja. Čak je i sam ši​rio pri​či​ce o Tu​tan​ka​mo​no​voj ne​pro​miš​lje​nos​ti i po​hle​pi. A po​seb​no o tome kako po​ku​ša​va svo bla​go Egip​ta str​pa​ti u svoj grob. Fa​ra​on je uis​ti​nu bio pre​tje​rao. Uveo je nov po​rez na gro​bo​ve, a pri​kup​lje​nim je zla​tom pla​ćao iz​grad​nju svo​je vlas​ti​te grob​ni​ce... Taj se po​‐ rez mo​rao u Egip​tu pla​ća​ti za sva​ko​ga umr​log, čije se ti​je​lo htje​lo sa​ču​va​ti za vječ​‐ nost. Ali to je za​pra​vo za​mis​lio Eie, te na​go​vo​rio mla​do​ga fa​ra​ona na pro​ved​bu, jer je bio uvje​ren kako će ta​kav po​rez raz​lju​ti​ti na​rod. 486

Kroz ci​je​lo to raz​dob​lje ni​sam uop​će od​la​zio u Tebu... Pu​to​vao sam s voj​skom, koja je tra​ži​la moje umi​je​će, te di​je​lio s če​ta​ma sve te​go​be i osku​di​ce. Ipak, od na​mjer​ni​ka i voj​ni​ka, koji su do​la​zi​li iz Tebe, do​bi​vao sam po​vre​me​no ba​rem ne​kak​ve vi​jes​ti. Tako sam saz​nao, fa​ra​on Tu​tan​ka​mon je sla​ba​šan i bo​le​ž​ljiv. Ne​kak​va ta​jans​tve​na bo​lest iz​‐ je​da nje​go​vo ti​je​lo. Rat u Si​ri​ji je, tako se ba​rem go​vo​ri​lo, is​crp​lji​vao nje​go​ve sna​ge... Na​ime, kad bi god pris​pje​la vi​jest o ne​koj Ho​rem​he​bo​voj po​bje​di, fa​ra​on bi se raz​bo​‐ lio. A kad bi se doz​na​lo za Ho​rem​he​bov po​raz, fa​ra​on bi na​glo živ​nuo, opo​ra​vio se i us​tao. To je po sve​mu sli​či​lo na ne​kak​vu ča​ro​li​ju. Tako se ba​rem mis​li​lo i tvr​di​lo... A tko je god dr​žao oči otvo​re​ni​ma, mo​gao je za​pa​zi​ti kako je fa​ra​ono​vo zdrav​lje uis​ti​nu ti​jes​no po​ve​za​no s ra​tom u Si​ri​ji. S pro​to​kom vre​me​na je Eie pos​ta​jao sve nes​trp​lji​vi​ji. Po​vre​me​no i sve češ​će slao je Ho​rem​he​bu po​ru​ke u Si​ri​ju: – Zar ne mo​žeš pre​ki​nu​ti taj rat i po​da​ri​ti mir Egip​tu? Star sam već čo​vjek i umo​‐ ran od če​ka​nja. Po​bi​je​di ko​nač​no, Ho​rem​heb, te nam do​ne​si že​lje​ni mir, kako bih do​‐ bio na​gra​du o ko​joj smo se su​gla​si​li. A ja ću se po​tru​di​ti kako bi i ti do​bio svo​ju! Zato se ni​sam ni naj​ma​nje za​ču​dio ni iz​ne​na​dio vi​jes​ti, koju smo pri​mi​li na po​‐ vrat​ku u Tebu. Rat je bio okon​čan, a mi smo upra​vo je​dri​li uz ri​je​ku, na boj​nim bro​‐ do​vi​ma, oki​će​nim pla​men​ci​ma. Glas​nik koji nas je pre​sreo do​nio je tu vi​jest... Fa​ra​on Tu​tan​ka​mon je stu​pio u zla​tan čun svo​ga oca Amo​na i odje​drio u Za​pad​nu Zem​lju. Zato smo mo​ra​li ski​nu​ti po​bjed​nič​ke pla​men​ce s jar​bo​la, a lica na​ma​za​ti ča​đom. Pri​‐ ča​lo se kako je Tu​tan​ka​mon do​bio te​žak na​pad i oz​bilj​no obo​lio upra​vo ono​ga dana kada su u Tebu pris​pje​le vi​jes​ti o padu Me​gi​de u egi​pat​ske ruke, kao i one o skla​pa​nju mira. Li​ječ​ni​ci u Kući Ži​vo​ta još su se dugo pre​pi​ra​li o uz​ro​ku nje​go​ve smr​ti i toj za​‐ go​net​noj bo​les​ti. Go​vo​ri​lo se i kako mu je sva utro​ba bila crna od otro​va. Ali nit​ko nije znao ni​šta po​bli​že o nje​go​voj smr​ti. A na​rod, kao na​rod! Sma​tra​li su kako je iz​‐ dah​nuo od na​pa​da​ja vlas​ti​te zlo​be, na​kon što je rat za​vr​šio, bu​du​ći da je bio naj​za​do​‐ volj​ni​ji kad bi Egi​pat pa​tio... Ja sam pak bio uvje​ren kako je Ho​rem​heb, uti​sku​ju​ći svoj pe​čat na gli​ne​nu plo​či​cu koja je sa​dr​ža​va​la mi​rov​ni ugo​vor, ubio fa​ra​ona jed​na​ko iz​vjes​no kao i kad bi mu za​‐ rio nož u srce... Kraj rata i mir, na​ime, bilo je sve što je Eie če​kao, kako bi Tu​tan​ka​mo​‐ na uk​lo​nio sa svo​ga puta. I okru​nio se kao “Kralj Mira”. Zato smo mo​ra​li za​pr​lja​ti lica i s bro​do​va ski​nu​ti blis​ta​ve pla​men​ce, zna​ko​ve naše po​bje​de. Ho​rem​heb je, u svo​joj ogor​če​nos​ti, os​lo​bo​dio i ba​cio u ri​je​ku tru​pla si​rij​skih i he​tit​skih za​po​vjed​ni​ka i voj​sko​vo​đa. Njih je, na​ime, bio obje​sio na pram​ce bro​do​va, gla​vom na do​lje, kako je to bio obi​čaj još iz vre​me​na ve​li​kih fa​ra​ona. Svo​je je mo​čvar​‐ ne šta​ko​re os​ta​vio u Si​ri​ji, da bi do​ni​je​li mir zem​lji i uto​vi​li se na njen ra​čun, na​kon što su pre​tr​pje​li to​li​ke te​go​be i pat​nje rata. Svo​je je raz​boj​ni​ke, ljub​lje​ne lo​pu​že, po​veo kući sa so​bom, kako bi za​jed​nič​ki u Tebi pros​la​vi​li mir... Ovi su ta​ko​đer bili vrlo ogor​‐ če​ni, te su prok​li​nja​li Tu​tan​ka​mo​na, od ko​jeg nisu za ži​vo​ta do​ži​vje​li ni​kak​vo​ga do​‐ bra, a sad im je čak i svo​jom smr​ću pok​va​rio ve​se​lje i za​ba​vu. 487

Tako sam se na​kon to​li​kih go​di​na vra​tio u Tebu... Čvr​sto sam od​lu​čio, više je neću na​pu​šta​ti. Moje su oči vi​dje​le do​volj​no obli​ka ljud​ske zlo​be, a pod drev​nim sun​cem nije bilo ni​če​ga no​vog. Na​mje​ra​vao sam os​ta​ti u Tebi za​uvi​jek i pro​ži​vje​ti svo​je pre​os​‐ ta​le dane u si​ro​maš​tvu, u kući lje​va​ča ba​kra. Svo bo​gat​stvo koje sam ste​kao u Si​ri​ji po​tro​šio sam na pri​no​še​nje žr​tvi za Azi​rua. Ali bilo je to, tako i tako, bo​gat​stvo koje ni​sam že​lio za​dr​ža​ti. Meni je ono vo​nja​lo po krvi, pa ne bih imao ni​kak​va za​do​volj​‐ stva od nje​ga. Zato sam da​ro​vao sve za Azi​rua, uis​ti​nu sve što sam ste​kao u nje​go​voj zem​lji.... Pa sam se u Tebu vra​tio pot​pu​no si​ro​ma​šan. Ali moja se mje​ra još nije bila is​pu​ni​la... Bila mi je na​mi​je​nje​na za​da​ća, koju ni​ka​‐ ko ni​sam že​lio i ni​ka​ko mi nije bila po vo​lji. A is​pu​nja​va​la me je i stra​vom! Una​toč sve​mu, ni​sam je ni na koji na​čin us​pio iz​bje​ći... Zato sam, na​kon sve​ga ne​ko​li​ko dana, po​nov​no na​pus​tio Tebu. Eie i Ho​rem​heb su bili uvje​re​ni kako su vje​što sko​va​li one svo​je os​no​ve i splet​ke, ra​za​pe​li mre​že i zam​ke, te je sva vlast pot​pu​no u nji​ho​vim ru​‐ ka​ma. No ta im je vlast po​če​la kli​zi​ti kroz pr​ste i pri​je nego su to spoz​na​li! A cje​lo​kup​‐ na kob Egip​ta ovi​si​la je o mu​ši​ča​vos​ti i hiru jed​ne žene... Zato ću mo​ra​ti po​bli​že ka​zi​va​ti o kra​lji​ci Ne​fer​ti​ti i kra​ljev​ni Ba​ke​ta​mon, pri​je nego za​vr​šim svo​je iz​vješ​će i ko​nač​no na​đem spo​koj i mir... Ali to je i nova pri​ča, pa joj mo​ram po​sve​ti​ti i novu knji​gu... No neka ta bude i po​‐ s​ljed​nja koju ću na​pi​sa​ti. I pi​šem je samo zato jer ku​šam objas​ni​ti, kako se to slu​či​lo te sam ja, Si​nu​he, ja koji sam bio ro​đen za li​ječ​ni​ka, pos​tao ubo​ji​com...

488

KNJI​GA XV

Ho​rem​heb 1

E

ie je nes​trp​lji​vo če​kao na svo​je us​to​li​če​nje za fa​ra​ona, u skla​du s do​go​vo​rom ko​‐ jeg je sklo​pio s Ho​rem​he​bom u Ahe​ta​to​nu, uoči smr​ti fa​ra​ona Eh​na​to​na. Kru​‐ nid​ba je tre​ba​la us​li​je​di​ti od​mah na​kon sve​ča​no​ga uko​pa Tu​tan​ka​mo​na. Zato je Eie pos​pje​šio i samo bal​za​mi​ra​nje Tu​tan​ka​mo​no​vo​ga ti​je​la, te obus​ta​vio dalj​nje ra​do​‐ ve na nje​go​vu gro​bu. Tako je taj grob os​tao ma​len i ne​ugle​dan, bez​na​ča​jan u od​no​su pre​ma po​či​va​li​šti​ma ve​li​kih fa​ra​ona. Eie je pri​tom za​dr​žao i ve​lik dio bla​ga, od sve​ga onog što je Tu​tan​ka​mon pri​ku​pio i smje​rao po​ni​je​ti sa so​bom u grob. Pre​ma is​tom do​go​vo​ru s Ho​rem​he​bom, Eie je tre​bao nag​na​ti kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon na uda​ju za Ho​rem​he​ba... Time bi Ho​rem​heb, prem​da je bio ro​đen s ba​le​gom među nož​nim pr​sti​ma, ste​kao za​ko​ni​to pra​vo na egi​pat​sko pri​jes​to​lje. Ipak, pre​ma is​to​me do​go​vo​ru, on to pra​vo ne bi po​tra​ži​vao pri​je Eieove smr​ti. Dio do​go​vo​ra koji se od​no​sio na kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon, Eie je smje​rao os​tva​ri​ti uz po​moć sve​će​ni​ka. Do​go​vo​rio je s nji​ma da, na​kon raz​dob​lja ža​lo​va​nja za ne​tom umr​‐ lim fa​ra​onom, bude upri​li​če​na pros​la​va po​bje​de. U sklo​pu te sve​ča​nos​ti, Ba​ke​ta​mon je u Sah​me​ti​nu hra​mu tre​ba​la stu​pi​ti pred Ho​rem​he​ba, u liku same bo​ži​ce, te mu se pre​‐ da​ti. Tako bi nji​ho​vu vezu i za​jed​niš​tvo bla​gos​lo​vi​li bo​go​vi, a Ho​rem​heb bi bio uz​dig​‐ nut na bo​žan​sko pri​jes​to​lje. Tak​va je bila Eieova os​no​va. Ali je kra​ljev​na ima​la dru​ge na​ka​ne. Nji​ho​vu je pro​‐ ved​bu pri​pre​ma​la s mno​go pom​nje i pro​miš​lja​nja, a ja znam, u tome ju je po​ti​ca​la kra​lji​ca Ne​fer​ti​ti. Ona je, kako sam to objas​nio, mr​zi​la Ho​rem​he​ba... I že​lje​la mu se osve​ti​ti. Osim toga, na​da​la se i pos​ta​ti dru​gom naj​moć​ni​jom že​nom Egip​ta, od​mah pos​li​je Ba​ke​ta​mon. Os​no​va je bila to​li​ko bez​bož​na i opa​ka, kak​vu može smis​li​ti samo lu​ka​vost ogor​če​‐ ne i pod​muk​le žene. A sve je is​to​dob​no bilo i to​li​ko ne​vje​ro​jat​no i neo​bič​no, te je baš zato malo uz​manj​ka​lo do os​tva​re​nja. Na​ime, nit​ko nije mo​gao ni za​mis​li​ti kako bi tak​vo što bilo mo​gu​će. I tek kad se saz​na​lo za tu os​no​vu, pos​ta​lo je jas​no za​što su He​‐ ti​ti to​li​ko ve​li​ko​duš​no pri​hva​ti​li mir i pos​tav​lje​ne uvje​te, na​pu​šta​nje Me​gi​de i zem​lje Amur​ru, kao i os​ta​le us​tup​ke. He​ti​ti su bili lu​ka​vi i pro​miš​lje​ni lju​di, jer su ima​li u to​‐ 489

bol​cu taj​nu st​rje​li​cu... A o njoj Ho​rem​heb i Eie nisu ima​li ni naj​ma​nje​ga poj​ma. Zato su He​ti​ti bili uvje​re​ni kako svo​jim po​pu​šta​njem ne gube ni​šta... Ho​rem​heb pak, kao lu​kav i is​ku​san rat​nik, nije im smio svo​je​dob​no ni​ka​ko po​vje​ro​va​ti, upra​vo zbog te nji​ho​ve po​pust​lji​vos​ti. Ali zas​li​je​pi​li su ga nje​go​vi rat​ni us​pje​si, a bilo mu je i do mira... Že​lio je, na​ime, ut​vr​di​ti svo​ju vlast u Egip​tu. I na​po​kon, do​bi​ti Ba​ke​ta​mon za ženu! Pre​du​go je već če​kao na nju, a nje​go​va strast za kra​ljev​skom krv​lju pos​ta​la je ne​pod​noš​lji​va. Tako je po​vje​ro​vao He​ti​ti​ma, za​bo​rav​lja​ju​ći na nji​ho​vu lu​ka​vost... Na​kon smr​ti su​pru​ga Eh​na​to​na, Ne​fer​ti​ti se ta​ko​đer mo​ra​la pok​lo​ni​ti Amo​nu. No kra​lji​ca ni​ka​ko nije mo​gla pod​ni​je​ti či​nje​ni​cu što je bila is​tis​nu​ta s pri​jes​to​lja, pa više nije mo​gla vla​da​ti ni utje​ca​ti na vlast u Egip​tu. Bila je sve​de​na na zna​čaj i ulo​gu bilo koje dru​ge žene na dvo​ru... Os​ta​la je još uvi​jek lje​po​ti​com, prem​da je odr​ža​va​nje nje​‐ ne lje​po​te sada zah​ti​je​va​lo vrlo pre​da​nu nje​gu i raz​no​vr​s​na sred​stva. Jer, i njoj su go​‐ di​ne či​ni​le svo​je, a bu​ran ži​vot ko​jeg je vo​di​la ta​ko​đer je uzeo svoj udjel. Ali i tak​va kak​va je bila, us​pje​la je pri​do​bi​ti broj​ne egi​pat​ske ugled​ni​ke, koji su se po​put tru​to​va mo​ta​li po dvo​ru i oko svo​ga ne​važ​nog fa​ra​ona. Svo​jom pa​me​ću i lu​kav​šti​nom oprez​‐ no si je pris​kr​bi​la i pri​ja​telj​stvo kra​ljev​ne Ba​ke​ta​mon. Nje​nu pri​ro​đe​nu uz​no​si​tost ras​‐ pi​ri​la je u pla​men sve​uni​šta​va​ju​ćeg po​ža​ra, te je ova preš​la gra​ni​ce i naj​ve​će​ga po​no​‐ sa i pre​ras​la u pra​vu op​sjed​nu​tost i lu​di​lo... Kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon pos​ta​la je usko​ro to​‐ li​ko pre​pu​na sebe i po​no​sa na svo​ju kra​ljev​sku krv, pa nije pod​no​si​la ni naj​ma​nji do​‐ dir dru​gih smrt​ni​ka. Za​bra​nji​va​la je čak i pre​la​že​nje pre​ko svo​je sje​ne!.. Zbog tog je svog po​no​sa os​ta​la i ne​tak​nu​ta, uvje​re​na kako u ci​je​lo​me Egip​tu nema čo​vje​ka koji je nje vri​je​dan, bu​du​ći da u nje​nim ži​la​ma teče krv fa​ra​ona... Tako je proš​la i uobi​ča​je​ne go​di​ne za uda​ju. Nje​na ne​tak​nu​tost i dje​vi​čans​tvo oči​to su joj do​dat​no uda​ri​li u gla​‐ vu, pa se raz​bo​lje​la u sa​mo​me srcu. A li​jek za to bio bi do​bar brak i brač​ni le​žaj! Una​‐ toč sve​mu tome, bila je još uvi​jek li​je​pom že​nom. A i bila je uvje​re​na i kako vri​je​me ne može na​udi​ti nje​noj lje​po​ti! Nje​go​va​la se s naj​ve​ćom pom​njom, ali nije do​pu​šta​la do​di​ri​va​nje svo​ga ti​je​la ni jed​noj je​di​noj ro​bi​nji niti bilo kome dru​go​me. Ne​fer​ti​ti je svim si​la​ma pod​ja​ri​va​la Ba​ke​ta​mon i nje​nu umiš​lje​nost. Go​vo​ri​la je kra​ljev​ni kako je ro​đe​na za os​tva​ri​va​nje ve​li​kih dje​la... I za os​lo​ba​đa​nje Egip​ta iz ruku lju​di ni​sko​ga roda, koji žele pri​svo​ji​ti vlast. Ka​zi​va​la joj je i o ve​li​koj kra​lji​ci Hat​šep​‐ sut, koja je sta​vi​la kra​ljev​sku bra​du na svoj obraz, opa​sa​la se lav​ljim re​pom i vla​da​la Egip​tom s fa​ra​on​sko​ga pri​jes​to​lja. Njih su dvi​je za​jed​no še​ta​le iz​me​đu blje​šta​vo​ga bi​‐ je​log stu​pov​lja hra​ma kra​lji​ce Hat​šep​sut, is​kle​sa​no​ga u sti​je​na​ma, te po vrtu obras​lom mir​tom. Pri​tom su za​gle​da​le ki​po​ve ve​li​ke kra​lji​ce, a Ne​fer​ti​ti je uvje​ra​va​la Ba​ke​ta​‐ mon kako je svo​jom lje​po​tom na​lik na Hat​šep​sut. Ne​fer​ti​ti je na​pri​ča​la i mno​go zla o Ho​rem​he​bu, pa ga se kra​ljev​na u svom dje​vo​‐ jač​kom po​no​su i uz​no​si​tos​ti usko​ro po​če​la uža​sa​va​ti kao čo​vje​ka ni​sko​ga po​dri​je​tla, koji je osim toga bio za gla​vu viši od svih egi​pat​skih ugled​ni​ka... Bila je upra​vo pres​‐ trav​lje​na na po​mi​sao kako bi je jed​no​ga dana mo​gao po​sje​do​va​ti, sa svo​jom rat​nič​‐ kom gru​boš​ću i čak su​ro​voš​ću, te osk​vr​nu​ti nje​nu kra​ljev​sku krv... Ljud​sko je srce, 490

me​đu​tim, to​li​ko mu​ši​ča​vo i puno su​prot​nos​ti, te mis​lim kako je iz​vor nje​ne mrž​nje pre​ma Ho​rem​he​bu bio za​pra​vo i po​naj​pri​je u tome, što ju je po​taj​no ali neo​do​lji​vo priv​la​či​la nje​go​va ne​ukro​ti​va sna​ga... Ne​ka​ko sve sum​njam, Ba​ke​ta​mon je pre​vi​še za​‐ gle​da​la mla​do​ga Ho​rem​he​ba, u doba kad je tek bio pris​pjeo u Zlat​nu Kuću, te pri​tom nije os​ta​la rav​no​duš​na na nje​go​ve žar​ke po​gle​de... Ipak, to ni​ka​ko i ni​ka​da nije htje​la priz​na​ti, pa čak ni sa​moj sebi... S vre​me​nom su Eieove i Ho​rem​he​bo​ve os​no​ve pos​ta​ja​le sve jas​ni​je... A fa​ra​on Tu​‐ tan​ka​mon je, us​po​re​do s bli​že​njem kra​ju rata u Si​ri​ji, sve više sla​bio. Zato je Ne​fer​ti​ti sve više paž​nje po​sve​ći​va​la pod​ja​ri​va​nju Ba​ke​ta​mon, što joj je bilo sve lak​še, jer je na nju ima​la sve veći utje​caj. Pret​pos​tav​ljam kako i Eie nije pred Ne​fer​ti​ti za​ta​jio svo​je na​ka​ne. Ta, bila mu je kći! Zato je bez na​po​ra doz​na​la što smje​ra​ju njen otac i Ho​rem​‐ heb, te na kako vi​so​ke ulo​ge igra​ju. Ne​fer​ti​ti je du​bo​ko mr​zi​la svo​ga oca, jer ju je bio od​ba​cio na​kon što mu je pos​lu​ži​la za nje​go​ve os​no​ve. Kada mu više nije bila od ni​‐ kak​vo​ga pro​bit​ka, za​tvo​rio ju je u Zlat​nu Kuću i za​bra​nio joj na​zoč​nost na dvor​skim zbi​va​nji​ma i sve​ča​nos​ti​ma, jer je bila udo​vi​ca prok​le​to​ga fa​ra​ona... Do​čuo sam mno​go toga, te sam uvje​ren kako je bilo i dru​gih raz​lo​ga za tu nje​nu mrž​nju. Ali ih neću na​‐ vo​di​ti, jer ni​sam os​vje​do​čen u nji​ho​vu is​ti​ni​tost. A i zato jer ne vje​ru​jem sva​koj brb​‐ lja​ri​ji koja kru​ži Zlat​nom Ku​ćom. Prem​da, si​gu​ran sam i kako je to vrlo tam​na kuća, među či​jim se zi​di​na​ma i zi​do​vi​ma zbi​va​ju straš​ne stva​ri... Tvr​dim tek kako su lje​po​ta i ra​zum, pa još udru​že​ni u ženi ot​vrd​la srca, vrlo opas​‐ ne i po​gi​belj​ne zna​čaj​ke. Opas​ni​je i po​gi​belj​ni​je čak i od is​u​ka​no​ga noža i ba​kre​nih kosa na ko​ta​či​ma boj​nih kola. I na ci​je​lo​me svi​je​tu nema veće po​gi​be​lji, ba​rem tako ja mis​lim, od vrlo li​je​pe i pa​met​ne žene, koja nema srca. A o tome uis​ti​nu mogu po​s​vje​‐ do​či​ti iz osob​no​ga is​kus​tva, na​kon onog što mi je u mla​dos​ti uči​ni​la Ne​fer​ne​fer​ne​fer. Naj​bo​lji do​kaz za tu moju tvrd​nju je pak​le​na os​no​va koju je oči​to iz​nje​dri​la Ne​fer​‐ ti​ti i po​tom na​go​vo​ri​la kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon na su​dje​lo​va​nje i pro​ved​bu. Za​vje​ra je iz​bi​la na svje​tlo dana od​mah na​kon Ho​rem​he​bo​vo​ga po​vrat​ka u Tebu. Bio je nes​trp​ljiv, pa je po​čeo obi​la​zi​ti oko oda​ja kra​ljev​ne Ba​ke​ta​mon. Že​lio ju je vi​‐ dje​ti i go​vo​ri​ti s njom, prem​da ga je ona upor​no od​bi​ja​la pri​mi​ti. Tako je opa​zio, sa​‐ svim slu​čaj​no, he​tit​sko​ga pos​la​ni​ka koji se upu​tio kra​ljev​ni. Vr​hov​ni za​po​vjed​nik se za​ču​dio za​što kra​ljev​na pri​ma tak​vo​ga sva​ta... A mo​žda još više, zbog čega je taj to​li​‐ ko dugo os​tao kod nje?! Zato je na svo​ju ruku, ne sa​vje​tu​ju​ći se ni s kim, dao uhi​ti​ti toga He​ti​ta. Ali je taj bio vrlo uz​no​sit i obra​tio mu se iz​ra​zi​ma koje rabi samo onaj tko je os​vje​do​čen u svoj ugled i svo​ju moć... Ho​rem​heb je o tome neo​bič​nom do​ga​đa​ju od​mah iz​vi​jes​tio Eiea... Što se tada sve mo​ta​lo po nji​ho​vim gla​va​ma, ja ne znam. Ali do​go​vo​ri​li su se brzo. I jed​na​ko brzo dje​lo​va​li! Iste su noći obo​ji​ca si​lom upa​li u oda​je Ba​ke​ta​mon. Po​bi​li su nje​ne slu​ge koji su je ču​va​li, te pre​tra​ži​li pros​to​ri​je. Tako su, skri​ve​nu u pe​pe​lu žare, naš​li za​nim​‐ lji​vu pre​pi​sku... Bile su to gli​ne​ne plo​či​ce, koje su od​mah i pro​či​ta​li. Na to ih je obu​ze​‐ la kraj​nje du​bo​ka pre​past, pa su od​mah za​suž​nji​li kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon u nje​nim oda​‐ 491

ja​ma, te pos​ta​vi​li stra​žu pred nje​na vra​ta. Stra​žu je do​bi​la i Ne​fer​ti​ti. Iste su noći Ho​rem​heb i Eie ba​nu​li na moja vra​ta, po​tra​živ​ši me u ne​ka​daš​njoj kući lje​va​ča ba​kra. Muti je kuću bila iz​no​va po​di​gla, sre​brom koje je pos​lao Kap​tah. Doš​li su kao pra​vi za​vje​re​ni​ci, u naj​o​bič​ni​joj no​silj​ci, kri​ju​ći lica pla​štom. Pri​mi​la ih je Muti. U tami i ona​ko za​bra​đe​ne, nije ih pre​poz​na​la. Zato je vrlo lju​ti​to pri​go​va​ra​la kad su joj na​re​di​li neka me pro​bu​di. No ni​sam još bio zas​pao. Ot​ka​ko sam svje​do​čio svim onim pat​nja​ma i uža​si​ma u Si​ri​ji, spa​vao sam vrlo, vrlo loše. Us​tao sam s le​ža​ja, ne zna​ju​ći tada još tko me to tra​ži, dok je Muti još uvi​jek ro​go​bo​ri​la. Za​pa​lio sam svje​tilj​ke i pri​mio te taj​no​vi​te po​sje​ti​te​lje, vje​ru​ju​ći kako do​la​ze, prem​da u to​li​ko ne​‐ pri​li​čan sat, tek za​tra​ži​ti od mene li​ječ​nič​ku po​moć... U svje​tlu svje​tilj​ki sam ih pre​poz​nao i vrlo se za​ču​dio tom po​sje​tu i nje​go​voj taj​no​‐ vi​tos​ti. Na​re​dio sam od​mah Muti neka do​ne​se vina... A kad je to uči​ni​la, pos​lao sam je na spa​va​nje. Ho​rem​heb je bio to​li​ko iz​van sebe, te je htio od​mah ubi​ti Muti, jer im je vi​dje​la lica, a mo​gla bi i čuti o čemu go​vo​re. Još ni​kad ni​sam vi​dio Ho​rem​he​ba to​li​‐ ko upla​še​nog... To mi je bila naj​ve​ća mo​gu​ća za​do​volj​šti​na. Zato sam re​kao: – Ni u ko​jem slu​ča​ju ne do​pu​štam da išta uči​niš Muti! Si​gur​no si po​mah​ni​tao, kad go​vo​riš tako div​lje. Muti je tek glu​ha sta​ri​ca i hrče po​put vo​den​ko​nja. Os​luš​neš li, usko​ro ćeš se u to i osob​no uvje​ri​ti. Zato pij vina, te budi uvje​ren: ne tre​baš se bri​nu​ti zbog jed​ne sta​ri​ce! – Ni​sam do​šao amo nak​la​pa​ti o hr​ka​nju, Si​nu​he! – nes​trp​lji​vo je huk​nuo Ho​rem​‐ heb. – A po​naj​ma​nje o hr​ka​nju tvo​je Muti! I što je je​dan ži​vot ma​nje ili više, ako je ci​‐ je​li Egi​pat u smrt​noj po​gi​be​lji?!... Ta o Egip​tu se radi! A ti ga mo​raš spa​si​ti. – Egip​tu uis​ti​nu pri​je​ti smrt​na po​gi​belj, Si​nu​he – is​tis​nuo je ne​ka​ko i Eie. – A isto tako pri​je​ti i meni! Ni​ka​da ra​ni​je nije tako ve​li​ka ne​vo​lja pri​je​ti​la ovoj zem​lji, kao u ovaj zao čas! U svo​joj te​škoj ne​vo​lji i tje​sko​bi obra​ća​mo se tebi. Gor​ko i po​drug​lji​vo sam se na​smi​jao, te po​di​gao praz​ne ruke. Tada je Ho​rem​heb iz​vu​kao ne​kak​ve gli​ne​ne plo​či​ce i dao mi ih, re​kav​ši: – Či​taj, Si​nu​he! Već prvi po​gled na te plo​či​ce pre​sje​kao je i naj​gor​či smi​jeh na mo​jim us​na​ma. Stao sam se tres​ti od le​de​ne gro​ze, te mi se na tren za​ma​gli​lo pred oči​ma... Dr​žao sam u ruci gli​ne​nu plo​či​cu koju je pos​lao je​dan mo​ćan kralj! A taj je kralj bio Šu​bi​lu​li​uma, vla​dar He​ti​ta! Čim sam se pri​brao, te mo​gao po​nov​no jas​ni​je gle​da​ti, raz​mo​trio sam sve plo​či​ce. Po nas​lo​vi​ma i nad​nev​ci​ma ut​vr​dio sam o čemu se radi. Bile su to plo​či​ce koje je kralj Šu​bi​lu​li​uma slao kra​ljev​ni Ba​ke​ta​mon, te pri​je​pi​si plo​či​ca koje je ona oda​ši​lja​la nje​mu u Ha​tu​šaš. I to u vri​je​me, kada rat još nije bio za​vr​šen! Na​kon pr​vo​‐ ga raz​gle​da, po​čeh pom​no či​ta​ti. Ra​ni​ja gro​za, koja me je obu​ze​la pri pr​vo​me po​gle​du na plo​či​ce, bila je tek pro​ljet​ni la​hor pre​ma uža​su i stra​vi ko​ji​ma su se po​če​li pu​ni​ti moja duša i moje srce, sa sva​kim no​vim pro​či​ta​nim ret​kom! A vino na mo​jim us​na​ma nije više ima​lo ni​kak​vu slast, već me je pek​lo po​put naj​žeš​će​ga otro​va. Kra​ljev​na Ba​‐ ke​ta​mon pi​sa​la je Šu​bi​lu​li​umi ova​ko: 492

Ja sam fa​ra​ono​va kći, a u mo​jim ži​la​ma teče sve​ta krv. U ci​je​lo​me Egip​tu nema muža koji me je vri​je​dan i dos​to​jan. Čula sam kako imaš mno​go si​no​va. Po​ša​lji mi jed​no​ga sina, kako bih s njim mo​gla raz​bi​ti vrč, te će uz mene vla​da​ti zem​ljom Ke​met!

Sa​dr​žaj toga pi​sma bio je kraj​nje ne​vje​ro​ja​tan i ne​ču​ven! Zato he​tit​ski kralj Šu​bi​lu​li​‐ uma, pro​miš​ljen i opre​zan ka​kav je već bio, nije po​vje​ro​vao u va​lja​nost te po​ru​ke. Pa je uz​vra​tio Ba​ke​ta​mon vrlo sum​nji​ča​vim pi​smom, koje je po​ta​ji​ce do​nio nje​gov iz​as​‐ la​nik. U pi​smu se Šu​bi​lu​li​uma vrlo ne​po​vjer​lji​vo pro​pit​ki​vao, kak​ve uvje​te kra​ljev​na pos​tav​lja. Us​li​je​di​lo je novo pi​smo Ba​ke​ta​mon. U nje​mu je po​no​vi​la svo​ju po​nu​du, uvje​ra​va​ju​ći ga kako su i egi​pat​ski ugled​ni​ci i Amo​no​vi sve​će​ni​ci na nje​noj stra​ni. To je Šu​bi​lu​li​umu uvje​ri​lo u nje​nu is​kre​nost, pa je s njom sklo​pio do​go​vor i po​br​zao sklo​pi​ti mir s Ho​rem​he​bom. Is​to​dob​no je Šu​bi​lu​li​uma pri​prav​ljao svo​ga sina Šu​ba​tua na po​la​zak iz Ka​de​ša za Egi​pat. Jer, upra​vo je Šu​ba​tu bio taj oda​bra​nik na​mi​je​njen za egi​pat​sku kra​ljev​nu! Iz Ka​de​ša je tre​bao poći, tako je pi​sa​lo na plo​či​ci, pr​vo​ga po​volj​‐ nog dana, s mnoš​tvom da​ro​va za Ba​ke​ta​mon. Su​de​ći pre​ma po​s​ljed​njoj gli​ne​noj plo​či​‐ ci, koju je oči​to iz​ru​čio he​tit​ski iz​as​la​nik ko​jeg je uočio Ho​rem​heb, Šu​ba​tu je već bio na putu za Egi​pat, za​jed​no sa svo​jom prat​njom! – Tako mi svih bo​go​va Egip​ta! – us​klik​nuo sam za​pre​pa​šte​no. – Kako vam ja u tome mogu po​mo​ći? Ja sam tek li​ječ​nik... I ni​ka​ko ne mogu pri​do​bi​ti srce jed​ne po​lu​‐ dje​le žene za Ho​rem​he​ba! – Po​mo​gao si nam već je​dan​put! – mrko je re​kao Ho​rem​heb. – A onaj koji je​dan​‐ put uzme ves​lo u ruku, mora ves​la​ti bez ob​zi​ra je li mu to po vo​lji ili nije! Mo​raš od​‐ mah ot​pu​to​va​ti i pre​sres​ti kne​za Šu​ba​tua, te se po​bri​nu​ti da ni​kad ne stig​ne u Egi​pat. Ne znam kako ćeš to iz​ves​ti, a i ne že​lim zna​ti... Mogu tek reći, ne mo​že​mo ga jav​no ubi​ti ti​je​kom pu​to​va​nja, jer bi to do​ve​lo do no​vo​ga rata s He​ti​ti​ma. A za to bih ra​di​je sam oda​brao pra​vi tre​nu​tak. Nje​go​ve su me ri​je​či uz​bu​di​le i pres​tra​vi​le, te su mi ko​lje​na po​če​la drh​ta​ti. Srce mi se pre​tvo​ri​lo u vodu, a je​zik se za​pli​tao kad sam od​go​vo​rio: – Uis​ti​nu, je​dan​put sam vam po​mo​gao. Ali to sam uči​nio is​to​dob​no i zbog sebe i zbog Egip​ta. No taj mi he​tit​ski knez ni​kad nije po​či​nio ne​ko​ga zla. Ta vi​dio sam ga samo je​dan​put! Bilo je to pred tvo​jim ša​to​rom, na dan Azi​ru​ove smr​ti. Ne, Ho​rem​heb, ne​ćeš od mene na​pra​vi​ti pod​muk​lo​ga ubo​ji​cu! Ra​di​je ću umri​je​ti, jer nema sra​mot​ni​‐ jeg zlo​či​na od toga na ko​jeg me snu​biš. Da​ju​ći otrov fa​ra​onu Eh​na​to​nu, ra​dio sam za nje​go​vo vlas​ti​to do​bro. Ta bio je te​ško bo​les​tan, a ja sam mu bio pri​ja​te​ljem! Ho​rem​heb se još više na​mr​go​dio i opleo si bu​ti​nu svo​jim bi​čem. Ipak, nije od​go​vo​‐ rio ni​šta.... Zato se pak ogla​sio Eie: – Si​nu​he, ti si mu​dar čo​vjek. Zato uvi​đaš kako ne smi​je​mo iz​gu​bi​ti ci​je​lo naše kra​‐ ljev​s​tvo pod le​ža​jem mu​ši​ča​ve i hi​ro​vi​te žene. Vje​ruj meni, za rje​ša​va​nje ovo​ga, nema dru​go​ga puta ni na​či​na... Taj knez Šu​ba​tu mora umri​je​ti ti​je​kom svo​ga pu​to​va​nja u 493

Egi​pat. A hoće li mu se do​go​di​ti ne​kak​va ne​sre​ća ili će to biti od neke bo​les​ti, pot​pu​no mi je sve​jed​no... Mo​raš ot​pu​to​va​ti i pre​sres​ti ga još u Si​naj​skoj pus​ti​nji. Pu​to​vat ćeš po na​lo​gu kra​ljev​ne Ba​ke​ta​mon, kao li​ječ​nik. Za​da​ća će ti biti is​pi​ta​ti ga i pre​gle​da​ti, kako bi ut​vr​dio je li spo​so​ban is​pu​ni​ti brač​ne duž​nos​ti su​pru​ga. On će sprem​no u to po​vje​ro​va​ti, te će te sr​dač​no pri​mi​ti. Za​si​gur​no će pos​tav​lja​ti i mno​go pi​ta​nja o Ba​ke​‐ ta​mon... Jer, čak su i kne​zo​vi tek samo lju​di! A za​miš​ljam i kako je vrlo lju​bo​pit​ljiv, jer želi saz​na​ti kak​vom ga to ča​rob​ni​com Egi​pat smje​ra ve​za​ti. Si​nu​he, zato će ova tvo​ja za​da​ća biti la​ga​na... I za​si​gur​no ne​ćeš prez​re​ti da​ro​ve koje će ti nje​no is​pu​nje​nje do​ni​‐ je​ti... Oni će te uči​ni​ti bo​ga​tim čo​vje​kom. – Od​lu​či se brzo, Si​nu​he! – opo​me​nuo me Ho​rem​heb. – Pri​tom bi​raš iz​me​đu ži​vo​ta i smr​ti! Od​bi​ješ li, ne mo​že​mo te os​ta​vi​ti na ži​vo​tu, jer si upra​vo saz​nao pre​vi​še. I mo​‐ ra​mo te smak​nu​ti, pa ma​kar mi i sto​ti​nu puta bio pri​ja​te​ljem... Vje​ru​jem kako to i sam shva​ćaš?! Ta radi se o fa​ra​on​skoj taj​ni, koju osim mene i Eiea nit​ko ne smi​je do​ku​či​ti. A ime koje ti je po​da​ri​la mati, Si​nu​he, bilo je ko​ban pred​z​nak! Doz​nao si već pre​vi​še taj​ni o fa​ra​oni​ma. Rek​neš li ne, is​to​ga ću ti tre​na pre​re​za​ti vrat od jed​no​ga uha do dru​gog! Uči​nit ću to, do​du​še, ne​ra​do i sa ža​lje​njem, jer si naš naj​bo​lji po​vje​re​nik i tak​‐ vu za​da​ću ne mo​že​mo pre​pus​ti​ti ni​ko​me osim tebi. Tvo​ja je kob ve​za​na uz naše, kroz za​jed​nič​ki zlo​čin... A i ovaj ćemo zlo​čin mi po​di​je​li​ti s to​bom. Ka​žem pri​tom zlo​čin, jer si ti to tako na​zvao! No može li se zlo​či​nom sma​tra​ti pos​tu​pak koji os​lo​ba​đa Egi​pat od he​ti​ti​ske vlas​ti i od po​lu​dje​le žene?! Tako sam se na​šao uhva​ćen u mre​ži. Bila je to i mre​ža i zam​ka, is​ple​te​na od mo​jih ra​ni​jih dje​la. A bila je to​li​ko jaka, da ni​sam mo​gao ra​ski​nu​ti ni jed​no je​di​no nje​no oko. Svo​ju sam kob ve​zao uz kobi Eiea i Ho​rem​he​ba za​uvi​jek. Svo​jom sam ru​kom is​‐ pleo ko​nop, koji je se​zao da​le​ko. Se​zao je sve do one noći, u ko​joj je iz​dah​nuo ve​li​ki fa​ra​on. Se​zao je još da​lje, čak do Pta​ho​ro​va po​sje​ta kući moga oca. Ali nje​gov je pra​vi kraj, ili po​če​tak, bio u onoj noći moga ro​đe​nja... Bila je to ista noć, u ko​joj me je čun od ro​go​za od​nio niz ma​ti​cu Nila, pre​ma pris​ta​nu u tr​s​ci, pred no​ga​ma moje maj​ke Kipe... A svo​ju sam kob ne​ra​ski​di​vo ve​zao za Ho​rem​he​ba i Eiea ono​ga tre​na kad sam fa​ra​onu Eh​na​to​nu pri​pre​mio i uru​čio na​pi​tak koji mu je po​da​rio vje​čan san. Ve​zao sam je i za​pe​ča​tio po​s​ljed​njim fa​ra​ono​vim da​hom... I to za​uvi​jek, prem​da to u ono​me tre​nut​ku svo​je ža​los​ti i ogor​če​nja ni​sam spoz​nao ni ra​zu​mio. – Pre​do​bro znaš, Ho​rem​heb, ja se ne bo​jim smr​ti! – Od​go​vo​rio sam mu, za​lud ku​‐ ša​ju​ći oso​ko​li​ti sa​mo​ga sebe. Mno​go sam i čes​to go​vo​rio o smr​ti, pa je čak i ne​ri​jet​ko do​zi​vao. Nije doš​la... Ipak, bila je ona stra​šan i hla​dan gost u noć​noj tami. Zato, gle​da​‐ ju​ći joj u oči sada, kada je ne​po​zva​na za​pri​je​ti​la, ni​ma​lo mi nije bilo do nje​no​ga za​gr​‐ lja​ja. Ni​sam se htio na​sil​no os​lo​bo​di​ti ovo​ga svi​je​ta, a po​go​to​vu me nije priv​la​či​la tak​va smrt kak​vu mi je na​tuk​nuo Ho​rem​heb, pri​je​te​ći kako će mi tu​pim no​žem pre​re​za​ti gr​‐ kljan... Sve ovo pi​šem, kako sam to već više puta na​po​me​nuo, za sa​mo​ga sebe. Zato se ne 494

šte​dim i ne po​ku​ša​vam pri​ka​za​ti bo​ljim nego uis​ti​nu je​sam. Na svo​ju sra​mo​tu mo​ram otvo​re​no priz​na​ti, po​mi​sao na smrt te me je noći is​pu​ni​la uža​som. Bilo je to zato jer je smrt stu​pi​la pred mene to​li​ko hi​tro i ne​na​da​no, pa ni​sam imao vre​me​na kako bih se na nju pri​pra​vio. Mo​žda bih se ma​nje upla​šio, da se sve to nije zbi​lo to​li​ko ne​na​da​‐ no?... Ne znam za​što, no u svom tom stra​hu, mis​li su mi na​glo od​lu​ta​le. Tako sam po​‐ mis​lio na st​rje​lo​vit let las​ta​vi​ca po​vrh ri​je​ke, na vino iz luke, na gu​sku koju mi je Muti pek​la na onaj je​dins​tven i ne​po​nov​ljiv te​ban​ski na​čin... Zbog sve​ga toga mi se pak ži​‐ vot ne​na​da​no pri​či​nio vrlo dra​gim i li​je​pim! Mis​lio sam i o Egip​tu, te se sje​tio kako je fa​ra​on Eh​na​ton mo​rao umri​je​ti radi spa​sa i op​s​tan​ka Egip​ta, kako bi Ho​rem​heb oru​‐ ža​nom si​lom mo​gao od​bi​ti he​tit​ski na​let. Ko​nač​no, fa​ra​on Eh​na​ton bio mi je pri​ja​te​‐ ljem, ko​jeg sam is​kre​no lju​bio. A knez tu​đin​ske zem​lje mi je bio go​to​vo ne​poz​nat i nije mi zna​čio baš ni​šta!... Osim toga, on je ti​je​kom rata ne​sum​nji​vo po​či​nio bez​broj ne​dje​la i zlo​či​na, te je time ti​su​ću puta zas​lu​žio smrt. Za​što bih se onda us​tru​ča​vao po​či​ni​ti uboj​stvo i smak​nu​ti ga, ako time po​nov​no spa​ša​vam Egi​pat, na​kon što sam zbog is​to​ga raz​lo​ga li​šio ži​vo​ta fa​ra​ona Eh​na​to​na?! Te su mi mis​li br​zi​nom las​ta​vi​ce mi​nu​le gla​vom. A tada me je na​glo obu​ze​la ne​‐ kak​va pos​pa​nost. Zato sam zi​jev​nuo i re​kao: – Od​lo​ži nož, Ho​rem​heb! Po​gled na tup nož me uz​ru​ja​va. Neka bude kako ti ka​žeš. Spa​sit ću Egi​pat od he​tit​ske vlas​ti, iako još ne znam kako bih to mo​gao iz​ves​ti. Naj​vje​ro​jat​ni​je ću pri​tom i sam iz​gu​bi​ti ži​vot, jer će me He​ti​ti ne​dvoj​be​no ubi​ti, umre li nji​hov knez... No nije mi baš mno​go sta​lo do ži​vo​ta, a i ne že​lim da He​ti​ti zav​‐ la​da​ju Egip​tom. Ali to neću uči​ni​ti radi va​ših da​ro​va i va​ših obe​ća​nja! Uči​nit ću to zato jer je tak​vo dje​lo bilo za​pi​sa​no u zvi​jez​da​ma, još pri​je moga ro​đe​nja, pa mu se zato ne može iz​ma​ći. Pri​mi​te zato kru​ne iz moje ruke, Ho​rem​heb i Eie! Pri​mi​te svo​je kru​ne i bla​go​si​ljaj​te moje ime! Bla​go​si​ljaj​te me zato jer vas ja, prem​da nez​na​ča​jan li​‐ ječ​nik, či​nim fa​ra​oni​ma! Obu​ze​la me ne​kak​va ve​li​ka že​lja za smi​je​hom, na​kon što sam to iz​re​kao. Po​mis​lio sam, na​ime, kako sve​ta krv fa​ra​ona naj​vje​ro​jat​ni​je teče mo​jim vlas​ti​tim ži​la​ma, te sam zato bio je​di​ni za​ko​nit na​s​ljed​nik fa​ra​on​sko​ga pri​jes​to​lja. A Eie je po po​dri​je​tlu bio tek si​tan i nez​na​tan sve​će​nik boga Sun​ca, dok su Ho​rem​he​bo​vi ro​di​te​lji vo​nja​li po sto​ci i siru. Po​krio sam zato dla​nom usta i hi​ho​tao kao neka sta​ra baba. Na to me nag​‐ na​la po​mi​sao: što bih sve mo​gao po​lu​či​ti, ako bih ko​jim slu​ča​jem po​sje​do​vao Ho​rem​‐ he​bo​vu ne​ukrot​lji​vu sna​gu i hlad​no​krv​nu pro​miš​lje​nost Eiea? U tom bih slu​ča​ju za​si​‐ gur​no po​ku​šao do​ka​za​ti svo​je po​dri​je​tlo i za​sjes​ti na fa​ra​on​sko pri​jes​to​lje! Jer, sve je bilo mo​gu​će u vri​je​me ve​li​kih pre​okre​ta i pre​vra​ta... Ali ta​kav, ka​kav sam bio, ni​sam bio spo​so​ban za os​tva​re​nje tak​ve os​no​ve. Toga sam bio pot​pu​no svjes​tan. Bo​jao sam se vlas​ti i uža​sa​vao pred krv​lju omaš​će​nim fa​ra​on​skim kru​na​ma. Sun​če​va krv fa​ra​ona u meni bila je po​mi​je​ša​na s ple​me​ni​tom mi​tan​skom krv​lju, a to je bila krv Sun​če​va za​la​za. Zato u meni nije bilo po​treb​ne sna​ge i lu​ka​vos​ti za vi​sok let. Eto, zato se ni​sam mo​gao obra​ni​ti od smi​je​ha koji me spo​pao... Dr​žao sam ruku pred us​ti​ma i hi​ho​tao. 495

Ipak, mo​ram reći, tako se smi​jem kad se na​lju​tim. A kad me za​hva​ti strah, od​mah mi se spa​va. Sve si ne​ka​ko mis​lim, i po tome se raz​li​ku​jem od dru​gih lju​di... Ho​rem​he​ba je moj smi​jeh jako raz​lju​tio. Po​nov​no je na​brao obr​ve i po​čeo zlat​nim bi​čem uda​ra​ti po svo​joj bu​ti​ni. Eiea, me​đu​tim, ni​šta nije mo​glo uz​ne​mi​ri​ti. Bio je već tada star i umo​ran čo​vjek. Zato ga ni smi​jeh niti plač lju​di nisu di​ra​li i nisu mu pred​‐ stav​lja​li ni​šta. Sti​gav​ši do poz​ne je​se​ni svo​ga ži​vo​ta, bilo mu je sta​lo još samo do sebe sa​mo​ga. Tog sam ih časa obo​ji​cu sa​gle​dao toč​no onak​vi​ma kak​vi su uis​ti​nu bili, bez ša​re​no​ga per​ja ma​šte! Vi​dio sam pred so​bom dva raz​boj​ni​ka koji su ne​smi​lje​no pljač​‐ ka​li umi​ru​će ti​je​lo Egip​ta. Ali is​to​dob​no su u mo​jim oči​ma bili i po​put dje​ce koja se igra​ju kru​na​ma i zna​kov​ljem vlas​ti. Spoz​nao sam ko​li​ko su spu​ta​ni i čak za​suž​nje​ni svo​jim že​lja​ma i čež​nja​ma, te zbog toga ni​kad nisu mo​gli oću​tje​ti sre​ću. Oči su mi se tada okre​nu​le bu​duć​nos​ti, te je smi​jeh za​mro na mo​jim us​na​ma. Re​kao sam Ho​rem​‐ he​bu: – Ho​rem​heb, pri​ja​te​lju moj! Kru​na je te​žak te​ret. Spoz​nat ćeš to u smi​raj vru​će​ga ljet​nog dana, kada sto​ka dođe na oba​lu ri​je​ke na​pi​ti se vode, a gla​so​vi oko tebe za​‐ mru... Ho​rem​heb, oči​to, nije shva​tio smi​sao mo​jih ri​je​či... Tek je nes​trp​lji​vo re​kao: – Po​hi​taj sada i kre​ni! Brod te čeka. Mo​raš pre​sres​ti Šu​ba​tua u Si​naj​skoj pus​ti​nji, pri​je nego sa svo​jom prat​njom stig​ne u Ta​nis. I tako sam po​nov​no na​pus​tio Tebu, prem​da sam se ne​tom pri​je za​vje​to​vao kako to neću uči​ni​ti... Ot​pu​to​vao sam iz​ne​nad​no, usred noći. Ho​rem​heb mi je sta​vio na ras​po​‐ la​ga​nje svoj naj​br​ži brod. A ja sam prat​nji koja mi je do​di​je​lje​na iz​dao na​log neka na brod do​ne​su moju li​ječ​nič​ku škri​nji​cu, kao i os​tat​ke gu​ske pri​prem​lje​ne na te​ban​ski na​čin... Bili su to os​ta​ci obje​da ko​jeg mi je Muti briž​no pri​pre​mi​la o pod​ne​vu is​to​ga dana. Za​tra​žio sam neka do​ne​su i vina, jer se ni​sam htio do​sa​đi​va​ti ti​je​kom plo​vid​be... No is​to​dob​no mi nije bilo ni naj​ma​nje sta​lo, što će se sa mnom zbi​ti...

2 Na bro​du sam imao do​volj​no vre​me​na za raz​miš​lja​nje. A na​kon zre​lo​ga pro​miš​lja​nja, pro​mi​je​ni​lo se ne​što u mome srcu i u mo​jim mis​li​ma. Zato sam po​čeo po​žu​ri​va​ti po​‐ sa​du, te is​to​dob​no ba​ti​na​ma i obe​ća​va​njem bo​ga​tih da​ro​va po​ti​ca​ti ves​la​če. Na​ime, što sam više moz​gao, pos​ta​ja​la mi je jas​ni​ja stra​ho​vi​ta po​gi​belj koja se na​dvi​la nad Egi​pat. Bila mi je na​lik tam​no​me obla​ku pi​je​ska, koji se po​di​gao u pus​ti​nji i pri​je​ti zem​lji Ke​met... Mo​gao sam lako uljep​ša​ti dje​lo na koje sam se spre​mao, pri​mje​ri​ce tvr​de​ći kako sve to či​nim zbog Egip​ta. Ali ljud​ska dje​la nije lako objas​ni​ti. Ona nisu ni​kad jas​na i čis​ta. Više su na​lik mi​je​ša​no​me vinu. Sve ovo pi​šem samo za sebe, to iz​no​va is​ti​čem. Zato priz​na​jem, mo​žda ni​kad ne 496

bih pre​uzeo tu novu za​da​ću, da se one noći u mo​joj kući ni​sam ona​ko pre​pla​šio smr​ti, koja je tako ne​na​da​no i hi​tro stu​pi​la pred mene. Zbog toga sam stra​ha pri​hva​tio pro​‐ ves​ti Ho​rem​he​bo​vu i Eieovu os​no​vu. I na​kon pri​hva​ća​nja te straš​ne za​da​će, nas​to​jao sam je što više uljep​ša​ti. Odi​je​vao sam je u ša​re​nu i ra​skoš​nu odje​ću ma​šte, sve dok i sam ni​sam pos​tao uvje​ren kako stu​pam po ve​li​čaj​noj sta​zi, bli​skoj bo​go​vi​ma, jer idem spa​si​ti Egi​pat. Ali sada, kad sam os​ta​rio, više ne vje​ru​jem u to svo​je pos​lans​tvo. A to je i ra​zum​lji​vo... No tada, dok sam bro​dom pu​to​vao niz ri​je​ku, ne​što me je tje​ra​lo na kraj​nju hit​nju. Bio sam to​li​ko nes​trp​ljiv, pa su mi od uz​bu​đe​nja otek​le oči i nas​ta​le ke​si​ce pod nji​‐ ma... A ni​sam mo​gao ni spa​va​ti. Po​nov​no sam bio sam, usam​lje​ni​ji od dru​gih lju​di. I nije bilo ni​ko​ga na ci​je​lo​me svi​je​tu kome sam mo​gao po​vje​ri​ti svo​je skri​ve​ne mis​li i za​mo​li​ti ga za po​moć pri pro​‐ ved​bi po​vje​re​ne mi za​da​će. Pri​tom sam mo​rao ču​va​ti i fa​ra​on​sku taj​nu koja bi, dođe li na svje​tlo dana, pro​uz​ro​či​la smrt ti​su​ća lju​di... Zbog toga sam mo​rao biti lu​ka​vi​ji od pus​tinj​ske zmi​je, ako sam že​lio os​ta​ti neo​t​kri​ven. A spoz​na​ja da ću biti iz​vrg​nut straš​‐ noj smr​ti, uhva​te li me He​ti​ti, do​dat​no me je po​ti​ca​la na kraj​nju lu​ka​vost... Bio sam u is​tin​skom is​ku​še​nju na​pus​ti​ti sve, odus​ta​ti i po​tra​ži​ti uto​či​šte u ne​ko​me uda​lje​nom kra​ju. Slič​no kao što je pos​tu​pio moj ime​njak iz pri​če, Si​nu​he, slu​čaj​no saz​nav​ši za fa​ra​ono​vu taj​nu. Sve me je po​ti​ca​lo na bi​jeg i pu​šta​nje ko​ta​ča usu​da neka se za​ko​tr​lja​ju na Egi​pat bez moga upli​ta​nja. Da sam tako pos​tu​pio, mo​žda bi ti​jek zbi​‐ va​nja bio druk​či​ji? A svi​jet bi da​nas ta​ko​đer mo​žda bio druk​či​ji... No bi li ta​kav druk​‐ či​ji svi​jet bio bo​lji ili gori, to ne znam reći. Ali sada, kad sam os​ta​rio, spoz​nao sam kako su svi vla​da​ri u biti na​lik je​dan dru​go​me, te za​pra​vo nema neke ve​li​ke raz​li​ke u tome tko vla​da i koji na​rod po​rob​lja​va dru​ge na​ro​de. Jer uvi​jek trpi samo si​ro​ti​nja. Upra​vo zato bi mo​žda sve os​ta​lo isto i u slu​ča​ju da ni​sam os​tva​rio svo​ju za​da​ću. Ipak, u tom bi mi slu​ča​ju dušu raz​di​rao osje​ćaj od​go​vor​nos​ti što ni​sam uči​nio ono što se od mene tra​ži​lo za do​bro i spas svo​je zem​lje. Tada po​go​to​vu ne bih imao više ni jed​no​ga sret​nog i ra​dos​no​ga tre​nut​ka. Ipak, time ne mis​lim tvr​di​ti, kako sam sada sret​ni​ji. Dani i tre​nu​ci moje sre​će ugas​nu​li su, za​pra​vo, još u mo​joj mla​dos​ti... I ni​sam po​bje​gao, una​toč svoj sla​bos​ti koja me je zna​la obu​ze​ti. Jer, kad je smr​tan čo​vjek slab, pre​pu​šta se vo​lji dru​go​ga i čak do​pu​šta da bude uvu​čen u zas​tra​šu​ju​ći zlo​čin. Umjes​to da bira svoj vlas​ti​ti put i sam od​lu​ču​je... Slab će čo​vjek uis​ti​nu do​pus​‐ ti​ti čak da ga odve​du i u smrt, ni ne ku​ša​ju​ći pre​re​za​ti ko​nop na ko​jem ga vode! Ipak si mis​lim, ni​sam ja je​di​ni ta​kav sla​bić na ovo​me svi​je​tu. Njih je mno​go, prem​no​go... Zato je knez Šu​ba​tu mo​rao umri​je​ti. Sje​de​ći pod zlat​nim nat​krov​ljem, s vr​čem vina uz sebe, na bro​du sam raz​bi​jao gla​vu i mu​čio mis​li o tome, kako ubi​ti he​ti​ti​sko​ga kne​‐ za? Kako to uči​ni​ti, a da os​ta​nem neo​t​kri​ven, te od​go​vor​nost za nje​go​vu smrt neće moći biti sva​lje​na ni na mene niti na Egi​pat? Za​da​ća ni​ka​ko nije bila jed​nos​tav​na, jer je knez Šu​ba​tu za​si​gur​no pu​to​vao na na​čin i s prat​njom koji su od​go​va​ra​li nje​go​vu 497

po​lo​ža​ju i nje​go​vo​me dos​to​jans​tvu. He​ti​ti pak, poz​na​ti po svo​joj uro​đe​noj sum​nji​ča​‐ vos​ti, ne​dvoj​be​no su bud​no pa​zi​li na nje​go​vu si​gur​nost. Pa ako bih ga i pot​pu​no sa​‐ mo​ga sreo u pus​ti​nji, ako bi se to ko​jim ču​dom zbi​lo, ne bih ga mo​gao ubi​ti kop​ljem ili stri​je​lom. Jer, tak​vo oruž​je os​tav​lja tra​ga, pa bi zlo​čin bio očit i ne​dvoj​ben. Na tren sam po​mis​lio kako bih mo​gao po​ku​ša​ti do​va​bi​ti ga u pus​ti​nju, pri​jed​lo​gom da po​tra​‐ ži​mo pus​tinj​sko​ga gu​šte​ra ko​jem su oči od ze​le​no​ga ka​me​nja. Pri​tom bih ga gur​nuo u pro​va​li​ju, te mo​gao iz​vi​jes​ti​ti kako mu se pok​liz​nu​la noga pa je slo​mio vrat. To je bila, da​ka​ko, vrlo dje​ti​njas​ta na​mi​sao. Jer, bio sam si​gu​ran, nje​go​va me prat​nja ni​kad neće os​ta​vi​ti s njim na​sa​mu. Ta lju​di iz prat​nje su za Šu​ba​‐ tu​ov ži​vot jam​či​li iz​rav​no kne​že​vo​me ocu, ve​li​ko​me kra​lju Šu​bi​lu​li​mi​ju! Zato nije bilo ni naj​ma​nje nade da ću sa Šu​ba​tu​om moći os​ta​ti na​sa​mu i go​vo​ri​ti u če​ti​ri oka. A što se otro​va tiče, He​ti​te su uvi​jek pra​ti​li ku​ša​či jela i pića. Oni bi svo​jim nep​ci​ma i že​lu​‐ ci​ma pret​hod​no pro​vje​ra​va​li sve što je bilo na​mi​je​nje​no gos​po​da​ro​vu sto​lu... Zato je i tro​va​nje bilo ne​izve​di​vo. Tada sam se pri​sje​tio go​vor​ka​nja o taj​no​vi​tim otro​vi​ma sve​će​ni​ka i Zlat​ne Kuće. Do​čuo sam i kako pos​to​je na​či​ni za uno​še​nje otro​va u voće dok se još nez​re​lo ze​le​ni na sta​blu. A kad bi tak​vo voće doz​re​lo, svi koji bi ga bra​li i oku​si​li, od​mah bi upoz​na​li taj​nu smr​ti. Bilo je i odre​đe​nih svi​ta​ka pa​pi​ru​sa, koji do​no​se po​la​ga​nu smrt ono​me tko ih je raz​mo​tao. Bilo je na​vod​no i cvi​je​ća, ko​je​ga je mi​omi​ris do​no​sio smrt, na​kon što bi ga sve​će​ni​ci ta​jans​tve​no bla​gos​lo​vi​li svo​jim ru​ka​ma. No to sve bile su tek sve​će​‐ nič​ke taj​ne, koje ni​sam poz​na​vao. Osim toga, mis​lim i da su mno​ge od tih pri​ča bile uis​ti​nu samo pri​če. No kad bi i bile is​ti​ni​te, te i ja u njih upu​ćen, gdje bih mo​gao u pus​ti​nji naći voć​ke? I još k tome one s nez​re​lim plo​do​vi​ma, koje bih za​či​nio otro​vom, te če​kao na saz​ri​je​va​nje smr​to​nos​nih plo​do​va? Isto tako, bilo mi je jas​no, kako ni je​‐ dan he​tit​ski knez ne bi svo​jom ru​kom otvo​rio svi​tak pa​pi​ru​sa. To za njih rade nji​ho​vi pi​sa​ri. Ko​nač​no, mi​ri​sa​nje cvi​je​ća nije baš bila na​va​da He​ti​ta! Pri​je je bilo za oče​ki​va​ti kako će svo​jim bi​čem sa​sje​ći cvjet​ne stab​lji​ke i ne​mi​li​ce iz​ga​zi​ti cvjet​ne ča​ške pod svo​jim sto​pa​li​ma. Što sam više raz​miš​ljao o svo​joj za​da​ći, to mi se ona či​ni​la sve te​žom i ne​izved​lji​vi​‐ jom. Po​že​lio sam da je Kap​tah sa mnom, kako bi mi po​mo​gao svo​jom lu​ka​voš​ću. Ipak, ni​sam ga mo​gao uv​la​či​ti u ci​je​lu do​go​dov​šti​nu. Osim toga, bio je još uvi​jek u Si​ri​ji, vo​de​ći ra​ču​na o svo​jim po​tra​ži​va​nji​ma. Zbog toga mu se ni​ma​lo nije žu​ri​lo u Egi​pat... A nije mu se žu​ri​lo i iz dru​go​ga raz​lo​ga! Svo​je​dob​no je bio uple​ten u zbi​va​nja oko Ato​no​vo​ga kra​ljev​s​tva na zem​lji, pa je bio i te kako uvje​ren da mu je si​rij​sko pod​neb​‐ lje mno​go pod​noš​lji​vi​je i zdra​vi​je od egi​pat​sko​ga. Mo​gao sam ra​ču​na​ti, o tome oči​to nije mo​glo bilo ni​kak​ve dvoj​be, samo na svo​je vlas​ti​te sna​ge i spo​sob​nos​ti. Zato sam po​zvao u po​moć svu svo​ju ma​štu i do​sjet​lji​vost, kao i cje​lo​kup​no svo​je li​ječ​nič​ko zna​nje i umi​je​će... Nije mi to​li​ko te​ško pa​da​lo što to sve stav​ljam u služ​bu smr​ti. Ta sva​ki je li​ječ​nik bli​zak sa smr​ću! Pri​bo​rom i tva​ri​ma ko​ji​ma ras​po​la​že i vla​da, sva​ki li​ječ​nik može svo​jim bo​les​ni​ci​ma spa​si​ti ži​vot, ali i do​‐ 498

ni​je​ti smrt. Ta je li​ječ​ni​ko​va moć po​gub​na, te ga zato obve​zu​je moć​na li​ječ​nič​ka pri​se​‐ ga. Ako bi se knez Šu​ba​tu raz​bo​lio, a ja bio odre​đen za nje​go​va li​ječ​ni​ka, pre​dao bih ga u na​ru​čje smr​ti vrlo jed​nos​tav​no. A pri​tom bih se bri​nuo za nje​ga u skla​du sa svim pra​vi​li​ma i za​ko​ni​ma li​ječ​niš​tva, te mi ni je​dan li​ječ​nik koji drži do sebe i svo​ga ugle​‐ da, ne bi mo​gao pri​go​vo​ri​ti ili me čak op​tu​ži​ti zbog na​či​na li​je​če​nja ko​jeg sam pri​mi​‐ je​nio. Jer, ot​kad je svi​je​ta i vi​je​ka, li​ječ​ni​ci svih raz​dob​lja su se me​đu​sob​no is​po​ma​ga​li gle​de po​ka​pa​nja svo​jih žr​tvi... I to bez ob​zi​ra jesu li do​tič​no​ga ne​volj​ni​ka pos​la​li u ti​‐ ši​nu Kra​ljev​s​tva Smr​ti igrom slu​ča​ja, svo​jom ne​mar​noš​ću, nez​na​njem i nes​po​sob​noš​‐ ću ili čak na​mje​ri​ce... No Šu​ba​tu nije bio bo​les​tan! A kad bi se ko​jim slu​ča​jem i raz​bo​lio, ne​dvoj​be​no bi ra​di​je po​zvao he​tit​sko​ga li​ječ​ni​ka nego egi​pat​sko​ga! Nas​ta​vio sam moz​ga​ti o svim mo​gu​ćim po​je​di​nos​ti​ma. A o svo​jim raz​miš​lja​nji​ma iz​vješ​ću​jem ov​dje to​li​ko po​drob​no, samo zato kako bih po​ka​zao i objas​nio ko​li​ko je te​ška i pre​te​ška bila za​da​ća koju mi je na​pr​tio Ho​rem​heb. Ipak, neću se više za​dr​ža​va​‐ ti na sve​mu ono​me što mi je tih dana pro​hu​ja​lo kroz mis​li. Ka​zi​vat ću na da​lje samo o ono​me što sam či​nio. Po​naj​pri​je sam na pro​pu​to​va​nju, u Kući Ži​vo​ta u Mem​fi​su, do​‐ pu​nio svo​ju za​li​hu li​je​ko​va. Nit​ko se pri​tom nije ču​dio mome po​pi​su tra​že​nih li​je​ko​‐ va... Jer, ono što je za svje​tov​nja​ka i u li​ječ​niš​tvo ne​upu​će​na čo​vje​ka smr​to​no​san otrov, u ru​ka​ma li​ječ​ni​ka može biti spa​so​no​san li​jek. Bez od​la​ga​nja sam nas​ta​vio pu​‐ to​va​nje, oti​šav​ši za Ta​nis. Tamo sam unaj​mio no​silj​ku, a voj​na po​sa​da mjes​ta mi je na ras​po​la​ga​nje dala prat​nju boj​nih kola. Tre​ba​li su me pra​ti​ti i šti​ti​ti na pu​to​va​nju kroz pus​ti​nju, duž ši​ro​ke voj​nič​ke ces​te ko​jom smo se za​pu​ti​li. Pri​tom sam se, kao li​ječ​nik i čo​vjek koji voli udob​nost, od​lu​čio za pu​to​va​nje u no​silj​ci. Ali is​to​dob​no ni​sam htio po​ka​zi​va​ti neku hit​nju, na koju bi za​si​gur​no upu​ći​va​lo pu​to​va​nje ne​kim br​žim ali ne​‐ udob​ni​jim pri​je​voz​nim sred​stvom. Jer, ubr​za​no bi pu​to​va​nje mo​glo po​bu​di​ti sum​nje u mo​joj prat​nji, a još više kod He​ti​ta... Ho​rem​he​bo​ve oba​vi​jes​ti o kre​ta​nju Šu​ba​tua po​ka​za​le su se vrlo toč​ni​ma. Na​išao sam na he​tit​sko​ga kne​za i nje​go​vu prat​nju sve​ga tri dana na​kon na​pu​šta​nja Ta​ni​sa. Uoko​li​li su se kraj iz​vo​ra u pus​ti​nji, ogra​đe​no​ga zi​dom... I Šu​ba​tu je pu​to​vao u no​silj​‐ ci, jer je htio sa​ču​va​ti svo​je sna​ge i iz​bje​ći ne​po​treb​no uma​ra​nje. Ta pu​to​vao je u su​‐ sret brač​noj lož​ni​ci! Nje​go​vu je prat​nju či​ni​lo broj​no ljud​stvo, a vo​di​li su i mno​go te​‐ ško na​to​va​re​nih ma​ga​ra​ca, na​kr​ca​nih da​ro​vi​ma za kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon. Te​ška boj​na kola bila su pak u prat​nji zbog nje​go​ve za​šti​te, dok su laka boj​na kola iz​vi​đa​la put pred glav​ni​nom pos​lans​tva. Kralj Šu​bi​lu​li​uma upo​zo​rio je svo​ga sina Šu​ba​tua neka bude pri​pra​van na iz​ne​nad​ne na​pa​de i sva​ko dru​go iz​ne​na​đe​nje. Jer, bio je uvje​ren, uos​ta​lom sa​svim oprav​da​no, kako ovo pos​lans​tvo Ho​rem​he​bu neće biti ni naj​ma​nje po vo​lji. Prat​nja koja se na​la​zi​la uz Šu​ba​tua bila je to​li​ko broj​na i jaka, pa bi je mo​gla svla​da​ti tek jaka pos​troj​ba boj​nih kola. A to nije bilo do​pus​ti​vo, jer bi po​s​lje​di​ca ne​‐ dvoj​be​no bio nov rat s He​ti​ti​ma... He​ti​ti su is​ka​za​li ve​li​ku sr​dač​nost i uč​ti​vost pre​ma meni i pre​ma čas​ni​ci​ma moje 499

skrom​ne prat​nje. Ali tako su uvi​jek pos​tu​pa​li kada bi do​bi​va​li dar ko​je​ga nisu mo​gli po​lu​či​ti si​lom i oruž​jem. Pri​mi​li su nas u svo​me oko​lu, ko​je​ga su pos​ta​vi​li pri​pre​ma​ju​‐ ći se za noć. Čak su po​mo​gli egi​pat​skim čas​ni​ci​ma pri pos​tav​lja​nju nji​ho​vih ša​to​ra. Po​tom su nas okru​ži​li broj​nim stra​ža​ma, te za to dali uobi​ča​je​no he​tit​sko obraz​lo​že​‐ nje... Žele nas ču​va​ti i obra​ni​ti od pljač​ka​ša i pus​tinj​skih la​vo​va, kako bi mo​gli mir​no spa​va​ti. Doz​nav​ši pak da do​la​zim kao pos​la​nik kra​ljev​ne Ba​ke​ta​mon, kne​za Šu​ba​tua je lju​bo​pit​lji​vost to​li​ko nad​v​la​da​la, pa me od​mah po​zvao u svoj ša​tor, že​le​ći neo​d​lož​‐ no po​raz​go​va​ra​ti sa mnom... Stu​piv​ši u nje​gov ša​tor, za​te​kao sam na​oči​to​ga mla​dog mu​škar​ca... Oči su mu bile ve​li​ke i jas​ne po​put vode br​d​sko​ga po​to​ka nje​go​ve do​mo​vi​ne. Nisu bile mut​ne i pod​li​‐ ve​ne krv​lju kao ono​ga ju​tra, kad je na​kon cje​lo​noć​no​ga ban​če​nja s Ho​rem​he​bom bio pi​jan, te is​tu​pio iz nje​go​va ša​to​ra radi pri​bi​va​nja Azi​ru​ovoj smr​ti. Uz​bu​đe​nje i iš​če​ki​‐ va​nje na​tje​ra​li su sada i krv u obra​ze nje​go​va tam​nog lica. Nos mu je bio ple​me​nit i ve​lik, po​put ku​kas​to​ga klju​na pti​ce grab​lji​vi​ce. A kad se na​smi​jao, zubi su mu za​sja​li bje​li​nom, po​put zuba div​lje zvi​je​ri. Jer, sr​dač​no mi se na​smi​jao u znak do​bro​doš​li​ce. Pre​dao sam mu “pi​smo” kra​ljev​ne Ba​ke​ta​mon, koje je kri​vo​tvo​rio Eie. Po​tom sam se du​bo​ko nak​lo​nio pred njim i is​pru​žio ruke u vi​si​ni ko​lje​na, po​pra​tiv​ši to svim zna​ko​‐ vi​ma što​va​nja, kao da je već moj vla​dar. Za​mi​je​tio sam i kako se pre​odje​nuo u egi​pat​‐ ske ha​lje, pri​je nego me je pri​mio. Taj nje​gov pos​tu​pak me je vrlo za​bav​ljao, a još više okol​nost što se u egi​pat​skoj odje​ći osje​ćao ne​udob​no i sme​te​no, bu​du​ći da nije bio na​‐ vi​kao na nju. – Moja bu​du​ća su​pru​ga ti je po​da​ri​la svo​je po​vje​re​nje – re​kao mi je Šu​ba​tu – a is​‐ to​dob​no si i li​ječ​nik, pa ti ni ja neću ni​šta kri​ti. Jer, kad se knez ženi, on se ve​zu​je za svo​ju dru​ži​cu... Zato neka zem​lja moje su​pru​ge bude i moja zem​lja, a egi​pat​ske obi​ča​‐ ji neka budu i moji. Tru​dio sam se ko​li​ko sam god mo​gao, nas​to​je​ći ih pri​hva​ti​ti, kako ne bih u Tebu pris​pio kao tu​đi​nac. Nes​trp​ljiv sam u svo​joj is​kre​noj že​lji za upoz​na​va​‐ njem svih čuda Egip​ta, o ko​ji​ma su mi to​li​ko mno​go ka​zi​va​li... A že​lim upoz​na​ti i moć​ne egi​pat​ske bo​go​ve, koji će od sada biti i moji bo​go​vi. Ali po​naj​vi​še čez​nem upoz​na​ti moju kra​ljev​sku su​pru​gu, jer ću nje​nom vo​ljom ute​me​lji​ti novu vla​da​ju​ću lozu u Egip​tu. Zato smje​ram s njom ima​ti broj​ne po​tom​ke! No, ne gu​bi​mo vri​je​me! Pri​čaj mi od​mah o njoj... I to sve što znaš. Ko​li​ko je vi​so​ka, kak​vog je lika i ko​li​ko su joj ši​ro​ki bo​ko​vi. Go​vo​ri is​kre​no, kao da sam već Egip​ća​nin. Pri​tom mi ne​moj za​ta​ji​ti ni nje​ne ne​dos​tat​ke, ako ih ima. Vje​ruj mi kao bra​tu, jed​na​ko kao što i ja vje​ru​jem tebi... O nje​go​vom po​vje​re​nju naj​rje​či​ti​je je svje​do​či​la sku​pi​na čas​ni​ka i za​po​vjed​ni​ka, koji su sta​ja​li iza nje​ga, s is​u​ka​nim blje​šta​vim ma​če​vi​ma... A isto tako i svi oni voj​ni​ci koji su ču​va​li ulaz u ša​tor, s vr​š​ci​ma svo​jih ko​pa​lja us​mje​re​nim put mo​jih leđa... Ja sam pak hi​nio kako ne pri​mje​ću​jem baš ni​šta od sve​ga toga. Tek sam mu se još je​dan​‐ put nak​lo​nio i re​kao: – Moja vla​da​ri​ca, kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon, ubra​ja se među naj​ljep​še žene Egip​ta... 500

Zbog svo​je sve​te krvi sa​ču​va​la je svo​je dje​vi​čans​tvo, prem​da je ne​ko​li​ko go​di​na sta​ri​‐ ja od tebe. Ali nje​na je lje​po​ta bez​vre​me​na i pro​tok go​di​na joj ne može na​udi​ti. Lice joj je kao u Mje​se​ca, a oči na​lik lo​po​čo​vo​me cvi​je​tu. Kao li​ječ​nik ti mogu za​jam​či​ti da su joj bo​ko​vi po​dob​ni za ra​đa​nje dje​ce, prem​da do​nek​le uski, kako je to uobi​ča​je​no za egi​pat​ske žene. Pos​la​la me je tebi u su​sret, že​le​ći se os​vje​do​či​ti je li tvo​ja kra​ljev​ska krv dos​toj​na nje​ne i mo​žeš li is​pu​nja​va​ti tje​les​ne brač​ne duž​nos​ti bez ne​ugod​nih iz​ne​‐ na​đe​nja. Čeka te nes​trp​lji​vo, jer nju još ni​kad nije po​sje​do​vao mu​ška​rac... Knez Šu​ba​tu se na te ri​je​či is​pr​sio i po​di​gao lak​to​ve do vi​si​ne ra​me​na, kako bi po​‐ ka​zao mi​ši​ce svo​jih ruku. Po​tom je re​kao: – Moje ruke mogu na​pe​ti naj​ja​či luk, a sti​skom be​da​ra is​tje​ru​jem dah ma​gar​cu. I moje je lice bez mana, kao što se mo​žeš os​vje​do​či​ti, te se ne sje​ćam kada sam po​s​ljed​‐ nji put bio bo​les​tan. – Oči​to si ne​isku​san mla​dić – od​vra​tio sam oz​bilj​no i mu​dro – a is​to​dob​no i ne​‐ upu​ćen u egi​pat​ske obi​ča​je... To za​klju​ču​jem po tome što mis​liš kako je egi​pat​ska kra​‐ ljev​na luk ko​jeg tre​ba na​pi​nja​ti ili ma​ga​rac ko​jeg tre​ba sa​pe​ti be​dri​ma... No to je da​le​‐ ko od stvar​nos​ti! Oči​to, mo​ram te po​uči​ti o egi​pat​sko​me lju​bav​nom umi​je​ću i na​va​da​‐ ma, kako se ne bi osra​mo​tio u kra​ljev​ni​nim oči​ma. Moja je vla​da​ri​ca ne​dvoj​be​no pos​‐ tu​pi​la mu​dro i pro​miš​lje​no, pos​lav​ši me amo, da bih te kao li​ječ​nik pret​hod​no upu​tio u obi​ča​je i na​va​de Egip​ta. Moje su ri​je​či te​ško po​go​di​le kne​za Šu​ba​tua. Bio je on va​tren mo​mak, kao i svi He​‐ ti​ti, te po​no​san na svo​ju mu​žev​nost. Nje​go​vi su za​po​vjed​ni​ci pr​s​nu​li u bu​čan smi​jeh, a to ga je oči​gled​no još više ras​pa​li​lo. Pro​bli​je​dio je od ja​ros​ti i za​š​kr​gu​tao zu​bi​ma... Ipak, pre​ma meni se nas​to​jao od​no​si​ti na uč​tiv egi​pat​ski na​čin, te se pri​brao ko​li​ko god je to mo​gao. Nas​to​jao je go​vo​ri​ti što mir​ni​jim gla​som, kad mi se obra​tio: – Ni​sam baš tako ne​isku​san mla​dić, kao što ti iz​gle​da mis​liš! A moje je kop​lje pro​‐ bo​lo već mno​gu li​je​pu kožu! I mis​lim, tvo​ja kra​ljev​na neće biti ne​za​do​volj​na kad je po​sve​tim u umi​je​će zem​lje He​ti​ta! – I te kako vje​ru​jem u tvo​ju sna​gu, vla​da​ru moj! – od​go​vo​rio sam po​niz​no. – Ali oči​to si se za​bu​nio, ne​tom mi re​kav​ši kako se ne mo​žeš sje​ti​ti kada si po​s​ljed​nji put bio bo​les​tan. Li​ječ​nik sam, te po tvo​jim oči​ma i obra​zi​ma vi​dim, upra​vo si sada bo​les​‐ tan... Pa​tiš od pro​lje​va. Nema toga ljud​skog bića koje neće po​vje​ro​va​ti u svo​ju bo​lest, samo ako ga do​volj​‐ no dugo i do​volj​no upor​no u to uvje​ra​va​mo... U srcu sva​kog čo​vje​ka čuči že​lja da ga net​ko te​to​ši i nje​gu​je. To je bilo do​bro poz​na​to li​ječ​ni​ci​ma svih vre​me​na, a ta im je spoz​na​ja do​no​si​la bo​gat​stvo. A ja sam u sve​mu imao još jed​nu pred​nost, zna​ju​ći da pus​tinj​ski iz​vo​ri sa​dr​že luž​na​te tva​ri, koje pos​pje​šu​ju pro​ba​vu oni​ma koji nisu bili pri​‐ uče​ni na tak​vu vodu... Tak​ve bi u pus​ti​nji ne​ri​jet​ko mu​čio pro​ljev... – Va​raš se, Egip​ća​ni​nu Si​nu​he! – sil​no iz​ne​na​đen, klik​nuo je Šu​ba​tu. – Uis​ti​nu ni​‐ sam bo​les​tan! Ipak... priz​na​jem, imam pro​ljev! Zato sam ti​je​kom pu​to​va​nja stal​no mo​‐ rao zas​ta​ja​ti i od​la​zi​ti ču​ča​ti uz ces​tu. No odak​le ti to znaš, ni​ka​ko se ne mogu do​mis​‐ 501

li​ti. Oči​to si umješ​ni​ji od moga osob​nog li​ječ​ni​ka, koji nije za​mi​je​tio te moje te​go​be... Ušu​tio je na tren, is​pi​tu​ju​ći sam sebe i os​lu​šku​ju​ći svoj dah. Po​tom si je još opi​pao oči i čelo, pa po​ma​lo ne​si​gur​no re​kao: – Uis​ti​nu osje​ćam neku va​tru u oči​ma, na​kon što sam ci​je​lo​ga dana bu​ljio u cr​ve​ni pi​je​sak pus​ti​nje. Čelo mi je ta​ko​đer vru​će, te se ne​ka​ko ne osje​ćam ona​ko do​bro ko​li​‐ ko bih to že​lio. – Tvoj bi li​ječ​nik do​bro pos​tu​pio – po​jas​nio sam mu sta​lo​že​no – ako bi ti dao neki li​jek za olak​ša​va​nje že​lu​ča​nih i pro​bav​nih te​go​ba. To bi ti omo​gu​ći​lo i do​bar san. Na​‐ ime, pus​tinj​ske že​lu​ča​ne bo​les​ti su po​gub​ne. Poz​na​to mi je kako su broj​ni Egip​ća​ni po​mr​li ti​je​kom svo​ga stu​pa​nja za Si​ri​ju. Nit​ko ne zna uz​ro​ka tim bolj​ka​ma. Neki kažu, do​no​se ih otrov​ni pus​tinj​ski vje​tro​vi. Dru​gi pak kri​ve vodu, a tre​ći pre​no​še​nje tih bo​les​ti pri​pi​su​ju ska​kav​ci​ma... Ipak, bez ob​zi​ra na sve, neka ti tvoj li​ječ​nik pri​pra​vi za ve​če​ras do​bru mje​ša​vi​nu. Na​kon što je is​pi​ješ, bit će ti lak​še. Bez sum​nje, su​tra ćeš opet biti zdrav i spo​so​ban nas​ta​vi​ti pu​to​va​nje... Za​mis​lio se nad tim mo​jim ri​je​či​ma. Oči su mu se tada su​zi​le... Ba​cio je po​gled pre​ma svo​jim za​po​vjed​ni​ci​ma, na​smi​je​šio se po​put obi​jes​no​ga dje​ča​ka, te mi re​kao: – Pri​pre​mi mi ti ta​kav li​jek, Si​nu​he! Tebi su, ne​dvoj​be​no, te neo​bič​ne pus​tinj​ske bo​les​ti mno​go bo​lje poz​na​te nego mo​jim pra​ti​te​lji​ma... Ni​sam bio to​li​ko na​ivan i glup, kao što je po​mis​lio. Zato se ni​sam uhva​tio u pos​‐ tav​lje​nu zam​ku... Po​di​gao sam ruke u znak pro​tiv​lje​nja, dla​no​va okre​nu​tih pre​ma nje​‐ mu, te od​go​vo​rio: – Ni slu​čaj​no! Ne usu​đu​jem se pri​pre​mi​ti ta​kav li​jek za tebe. Jer, ako bi ti se sta​nje po​gor​ša​lo, op​tu​žio bi mene i re​kao da sam ti kao Egip​ća​nin htio na​ško​di​ti... Tvoj osob​‐ ni li​ječ​nik će se za tu tvo​ju bolj​ku jed​na​ko do​bro po​bri​nu​ti kao što bih to i ja uči​nio. Naj​vje​ro​jat​ni​je će to uči​ni​ti čak i bo​lje od mene, jer ti do​bro poz​na​je ti​je​lo i tvo​je zdrav​s​tve​no sta​nje, kao i tvo​je ra​ni​je bo​les​ti. Do​volj​no je ako ti pri​pre​mi jed​nos​ta​van li​jek za za​tva​ra​nje... – Mo​žda je tvoj sa​vjet do​bar – uz​vra​tio mi je, smi​je​še​ći se. – Na​mje​ra​vam jes​ti i piti s to​bom, kako bi mi mo​gao ka​zi​va​ti o mo​joj kra​ljev​skoj su​pru​zi i o egi​pat​skim obi​ča​ji​ma. Pri​tom ne bih že​lio ne​pres​tan​ce ska​ka​ti i tr​ča​ti iz ša​to​ra, kako bih iza nje​ga ču​čao u mra​ku, pre​ki​da​ju​ći na taj na​čin tvo​je iz​la​ga​nje. Po​zvao je svo​ga osob​nog li​ječ​ni​ka. To je bio ne​ka​kav ne​pri​ja​tan i sum​nji​čav He​tit. Raz​mo​tri​li smo kne​že​vu bolj​ku sa struč​ne stra​ne. Na​kon što se uvje​rio kako ne​mam na​mje​re nad​me​ta​ti se s njim i nje​go​vim zna​njem, pos​tao je pri​ja​telj​ski​ji pre​ma meni. Pri​hva​tio je i moj sa​vjet, te je kne​zu Šu​ba​tuu sku​hao učin​ko​vi​to i vrlo jako sred​stvo za za​tva​ra​nje. Na​pu​ću​ju​ći ga tako, pro​vo​dio sam jed​nu dru​gu, vlas​ti​tu os​no​vu. A kad je lje​ko​vit na​pi​tak bio go​tov, li​ječ​nik je prvo sam ot​pio iz kupe, že​le​ći time po​ka​za​ti kako je li​jek ne​škod​ljiv. Tek tada ga je dao kne​zu. Po tome kako je vje​što pri​prav​ljao li​jek, sas​toj​ci​ma koje je oda​brao i na​či​nu na koji ga je mi​je​šao, os​vje​do​čio sam se da je uis​ti​nu is​ku​san li​ječ​nik. Una​toč tome, moj ga je nas​tup ipak zbu​nio. 502

Pret​pos​tav​ljam kako me je sma​trao bo​ljim li​ječ​ni​kom od sebe, koji više zna, pa sam zbog svo​ga zna​nja mo​gao dati bo​lji sa​vjet. Zbog toga je pos​lu​šao na​pu​tak ko​jeg mu da​doh, vje​ru​ju​ći kako je to za do​bro nje​go​va gos​po​da​ra... No ja sam znao; knez Šu​ba​tu nije bio bo​les​tan. Od svo​je pro​laz​ne te​go​be oz​dra​vio bi ubr​zo i bez ikak​vo​ga li​je​ka. Ali dio moje os​no​ve bio je po​nu​ka​ti kne​že​vu prat​nju da po​vje​ru​ju u Šu​ba​tu​ovu bo​lest. Htio sam i što je mo​gu​će jače za​us​ta​vi​ti nje​go​vu pro​ba​‐ vu, kako na​pi​tak ko​jeg sam mu na​mi​je​nio, ne bi pre​br​zo pro​šao kroz nje​ga. Pri​je obje​da, ko​jeg je pri​re​dio meni u čast, oti​šao sam u svoj ša​tor i na​pio se ulja. Una​toč ogav​nom oku​su i muč​ni​ni koja me je od nje​ga spo​pa​la, tje​ra​ju​ći me na po​vra​‐ ća​nje, pio sam sve dok mi že​lu​dac nije bio pun. A pio sam žud​no, jer sam time smje​‐ rao za​šti​ti​ti svoj vlas​ti​ti ži​vot... Pri​je po​la​ska na ve​če​ru, uzeo sam ma​len vrč s vi​nom, u ko​jem ga je bilo je​dva za dvi​je čaše. Pa​ž​lji​vo sam ski​nuo pe​čat s vrča, pa​ze​ći kako se ne bi ni naj​ma​nje ošte​tio. Tada sam u vino smi​je​šao otrov i vrč po​nov​no pa​ž​lji​vo za​‐ tvo​rio. Pe​čat sam na​mjes​tio i po​pra​vio, te je iz​gle​dao ne​dir​nut. Ipak sam ga po ru​bo​vi​‐ ma još na​tr​ljao pra​ši​nom. Pos​li​je toga ni naj​is​tan​ča​ni​je i naj​sum​nji​ča​vi​je oko ne bi ot​‐ kri​lo tra​go​ve ra​ni​jeg otva​ra​nja vrča... Tada sam se vra​tio u kne​žev ša​tor, no​se​ći vrč skri​ven pod ha​ljom. Sjeo sam na bo​‐ ga​te pros​tir​ke, jeo jes​tvi​ne koje su nje​go​vi ro​bo​vi do​no​si​li pred mene, te pio vino koje su mi na​ta​ka​li nje​go​vi pe​har​ni​ci... Ci​je​lo vri​je​me me je op​sje​da​la te​ška muč​ni​na, go​‐ ne​ći me na po​vra​ća​nje. Una​toč tome, nas​to​jao sam po​ka​zi​va​ti do​bro ras​po​lo​že​nje, te sam iz​no​sio ko​je​kak​ve glu​pos​ti o egi​pat​skim obi​ča​ji​ma. Time sam htio što bo​lje za​ba​‐ vi​ti kne​za Šu​ba​tua i nje​go​ve do​glav​ni​ke. Princ Šu​ba​tu je od smi​je​ha ši​ro​ko ra​zva​lio usta, te su mu svi zubi blis​ta​li. Pljes​nuo me je po le​đi​ma i re​kao: – Za​ba​van si svat, Si​nu​he! I to prem​da si Egip​ća​nin. Kad se smjes​tim u Egip​tu, pos​ta​vit ću te za moga osob​nog li​ječ​ni​ka. Uis​ti​nu se du​šim i pu​cam od smi​je​ha, te za​‐ bo​rav​ljam na svo​ju bolj​ku, dok opi​su​ješ egi​pat​ske brač​ne na​va​de i pos​tup​ke! Me​ku​‐ šas​ti su ti obi​ča​ji... I sve mi se ne​ka​ko čini, te su na​va​de i pos​tup​ke Egip​ća​ni iz​mis​li​li i usvo​ji​li kako bi iz​bje​gli za​če​će dje​ce... Smje​ram po​uči​ti Egip​ća​ne mno​gim, od​go​va​ra​‐ ju​ćim he​tit​skim obi​ča​ji​ma i pos​tup​ci​ma. Pos​ta​vit ću i svo​je za​po​vjed​ni​ke za na​mjes​ni​‐ ke u po​kra​ji​na​ma, jer mis​lim kako će i to biti do​bro i ko​ris​no za Egi​pat... Ali, pri​je toga, kra​ljev​ni ću dati ono što joj pri​pa​da! Bio je vrlo do​bro ras​po​lo​žen, te je ru​ka​ma uda​rao po svo​jim ko​lje​ni​ma. Pod utje​ca​‐ jem po​pi​je​no​ga vina bio je već do​bra​no ushi​ćen. Smi​jao se i re​kao mi: – Uis​ti​nu, že​lio bih da kra​ljev​na već leži na mo​joj pros​tir​ci! Tvo​je me je ka​zi​va​nje jako za​pa​li​lo, Si​nu​he, te sam si​gu​ran kako ću je na​tje​ra​ti na ste​nja​nje od nas​la​de i ushi​ta. Tako mi sve​tih ne​be​sa i ve​li​ke Maj​ke Zem​lje, sav će Egi​pat kli​ca​ti od ra​dos​ti! Jer, kad se uje​di​ne zem​lja Hat​ti i Egi​pat, neće biti tak​vo​ga kra​ljev​s​tva na zem​lji koje bi se mo​glo opri​je​ti na​šoj za​jed​nič​koj moći i vlas​ti! Svo​joj ćemo vlas​ti pot​či​ni​ti i pod​‐ vr​ći sve če​ti​ri stra​ne svi​je​ta. Tako će se uje​di​nje​no kra​ljev​s​tvo pro​teg​nu​ti od dr​ža​ve do 503

dr​ža​ve, od mora do mora! Ali, pri​je toga, Egip​ća​ne tre​ba pre​ka​li​ti že​lje​zom i va​trom, kako bi do​bi​li že​ljez​ne udo​ve i va​tre​na srca... Sve dok i po​s​ljed​nji čo​vjek ne po​vje​ru​je da je smrt ve​li​čaj​ni​ja od ži​vo​ta... Sve će se to os​tva​ri​ti! I to ubr​zo! Po​di​gao je svoj pe​har i pio. Po​tom je iz​lio vina na tlo, pri​no​se​ći žr​tvu Maj​ci Zem​lji, a na​kon toga i ne​be​si​ma, sve dok mu pe​har nije os​tao pra​zan. Do tada su svi He​ti​ti već bili do​nek​le pod utje​ca​jem vina, a moje ve​se​le pri​či​ce oto​pi​le su onu nji​ho​vu sum​‐ nji​ča​vost i ne​po​vje​re​nje... Zato sam is​ko​ris​tio pri​go​du i re​kao: – Ne že​lim vri​je​đa​ti ni tebe, niti tvo​ga vina, kne​že Šu​ba​tu! Ali ti si​gur​no nisi ni​kad pio egi​pat​sko​ga vina! A da si ga oku​sio, sva bi ti dru​ga vina bila praz​na, po​put vode. Opros​ti mi, zato, ako ću piti svo​je vino... Na​ime, je​di​no me ono može opi​ti. To je raz​‐ log za​što ga uvi​jek no​sim uz sebe, kad od​la​zim na goz​be tu​đi​na​ca...! Iz​vu​kao sam onaj ma​len vrč, ko​jeg do​ne​soh pod ha​lja​ma. Stre​sao sam ga, kako bi se otrov do​bro iz​mi​je​šao s vi​nom, te pred nje​go​vim oči​ma nes​pret​no slo​mio pe​čat... Po​tom sam na​to​čio vina u svo​ju kupu, hi​ne​ći pi​ja​nost. Kako bih to pot​kri​je​pio, pri na​ta​ka​nju vina sam na​mjer​no malo iz​lio, mimo pe​ha​ra, na tlo. Za​tim sam ot​pio gut​‐ ljaj i us​klik​nuo: – Ah, to je vino iz Mem​fi​sa!... Vino pi​ra​mi​da, koje se pla​ća zla​tom! Jako je, slat​ko i opoj​no! Nema mu prem​ca na ci​je​lo​me svi​je​tu! Vino je uis​ti​nu bilo jako i do​bro. A pri​mi​je​šao sam mu i mir​he, kad sam ra​ni​je otvo​rio vrč, kako bi svo​jom opoj​noš​ću pri​gu​ši​la za​dah i okus smr​ti... Svo​jim je mi​ri​‐ som is​pu​ni​la ci​je​li ša​tor, čim sam na​to​čio vina iz moga ma​le​nog vrča. No kroz mi​ris vina i svu opoj​nost mir​he ipak sam mo​gao osje​ti​ti hla​dan i je​ziv dah smr​ti. Vino mi se zbog toga raz​li​je​va​lo po bra​di, kad sam pri​ku​čio kupu us​ti​ma i pio. He​ti​ti su to pri​pi​‐ si​va​li mo​jem pi​jans​tvu. Hi​nio sam kako žud​no i pre​da​no pi​jem. A srce i dušu is​to​dob​‐ no mi je ras​pi​nja​la stra​va, jer sam znao: niz grlo mi teče smr​to​no​san otrov. Ipak, još me je više po​tre​sa​lo pi​ta​nje: hoće li se uhva​ti​ti u klop​ku?! Na​kon ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, koji su mi bili dugi po​put vječ​nos​ti, knez Šu​ba​tu je oči​‐ to pos​tao lju​bo​pit​ljiv... Pru​žio mi je svoj pe​har i re​kao: – Za tebe više ni​sam tu​đi​nac! Već su​tra bit ću tvoj gos​po​dar i tvoj fa​ra​on... Daj mi zato oku​si​ti tvo​ga vina, jer ina​če neću po​vje​ro​va​ti da je to​li​ko iz​vr​s​no kao što ka​žeš... No ja sam pri​tis​nuo ma​len vin​ski vrč na svo​je gru​di, na​iz​gled se oz​bilj​no pro​ti​ve​ći i od​bi​ja​ju​ći mu is​pu​ni​ti že​lju... Re​kao sam: – Toga vina nema za dvo​ji​cu! A ja ga ni ne​mam više, osim ovo​ga vrča! Kako re​koh, ve​če​ras se že​lim opi​ti, jer je ovo dan ve​li​ke ra​dos​ti za ci​je​li Egi​pat i za zem​lju Hat​ti, pre​dve​če​rje ve​li​čaj​no​ga sa​ve​za iz​me​đu naše dvi​je zem​lje! Na​kon tih ri​je​či po​nov​no sam hi​nio kako pi​jem iz svo​je kupe. Tada sam, opo​na​ša​‐ ju​ći ma​ga​re​će nja​ka​nje, po​vi​kao: – Ia, ia!... – Re​vao sam po​put ma​gar​ca, nji​hao se na svom mjes​tu i sve jače ste​zao vrč s vi​nom. Obuj​miv​ši ga, čak sam mu stao te​pa​ti. – Ses​tro moja, ne​vjes​to moja, lju​‐ ba​vi moja!... Moje je grlo tvoj dom, moj je že​lu​dac tvo​je me​ka​no gni​jez​do!... Ni je​dan 504

te tu​đi​nac ne smi​je do​dir​nu​ti! He​ti​ti su se pre​vi​ja​li od smi​je​ha, te su se od sil​no​ga gro​ho​ta​nja sta​li uda​ra​ti ru​ka​‐ ma po svo​jim ko​lje​ni​ma. Šu​ba​tu je pak bio na​vi​kao do​bi​va​ti sve što bi po​že​lio! A moje ga je od​bi​ja​nje, oči​to, još više po​ti​ca​lo i dra​ži​lo nje​go​vu lju​bo​pit​lji​vost... I da​lje je dr​‐ žao is​pru​že​nu ruku s ča​šom, te me upor​no mo​lio i zak​li​njao neka mu omo​gu​ćim ku​ša​‐ ti moga vina... Na​po​kon sam za​je​cao, te mu na​to​čio u pe​har dok se moj ma​len vrč nije is​praz​nio... I pri​tom mi nije bilo te​ško ro​ni​ti suze, jer sam toga tre​na bio na smrt pres​‐ trav​ljen! Tako je Šu​ba​tu do​bio svo​je vino, koje sam mu na​mi​je​nio, kao is​pu​nje​nje moje za​‐ da​će... I ono naj​ša​lji​vi​je pri​tom, ako je u ne​čem to​li​ko straš​nom mo​glo biti neke mrač​‐ ne šale, bila je okol​nost kako je sam za​tra​žio smrt iz moje ruke. I to ne tek za​tra​žio, nego čak i usrd​no mo​lio i prek​li​njao, samo da bi je do​bio. A to i jest svo umi​je​će uprav​lja​nja lju​di​ma! Tre​ba im je​di​no pre​ni​je​ti vlas​ti​te os​no​ve i na​ka​ne, ali na za​obi​la​‐ zan na​čin, dok sami ne po​že​le ono što smo im pri​pre​mi​li! Tada su pri​prav​ni po​či​ni​ti naj​ve​će glu​pos​ti i čak ludo po​gi​nu​ti. Pa ne​ri​jet​ko i na​sr​nu na onog tko im je usa​dio svo​ju na​mi​sao, ako se taj na iz​gled pro​ti​vi pro​ved​bi tak​ve po​dva​le! Pri​miv​ši svo​je vino vječ​nos​ti, Šu​ba​tu je na tren ipak zas​tao i po​gle​dao uoko​lo... Kao da ga je neki unu​tar​nji glas opo​me​nuo i po​bu​dio u nje​mu pri​ro​đen oprez i ne​po​‐ vjer​lji​vost. No to je mi​nu​lo u krat​ko​me hipu. Tada se po​nov​no ši​ro​ko na​smi​je​šio, te na he​tit​ski na​čin pru​žio pe​har s vi​nom pre​ma meni i re​kao: – Po​sve​ti moj pe​har, Si​nu​he, jer si mi pri​ja​telj! A ja ću tebi uka​za​ti istu mi​lost i po​‐ čast! -Re​kao je tako, hti​ju​ći pri​kri​ti svo​ju sum​nji​ča​vost i ne​po​vje​re​nje, koji bi pak bili oči​ti ako bi vino dao ku​ša​ti pe​har​ni​ku. Nje​go​va ga je lju​bo​pit​lji​vost uvuk​la u dvoj​bu, ali mu po​nos sada nije do​pu​štao uz​mak. Iz čis​te uz​no​si​tos​ti nije mo​gao pru​ži​ti vino pe​har​ni​ku... A ipak se že​lio i osi​gu​ra​ti, pa je svo​jim lu​ka​vim pos​tup​kom mene pri​si​lio neka prvi pi​jem iz nje​go​vo​ga pe​ha​ra. Sa​svim ra​zum​lji​vo, sprem​no sam pri​hva​tio nje​‐ go​vu kupu i iz nje po​teg​nuo do​bar gut​ljaj. Po​tom sam sla​dos​tras​no mljac​nuo je​zi​kom, po​vje​ra​va​ju​ći is​to​dob​no u mis​li​ma svoj ži​vot bo​go​vi​ma i svoj onoj mno​ži​ni ulja koja je to​li​ko muč​no ra​za​pi​nja​la moj že​lu​dac i cri​je​va. Os​vje​do​čiv​ši se kako žud​no pi​jem, Šu​ba​tu mi je go​to​vo oteo pe​har iz ruku. Bez dalj​nje​ga raz​miš​lja​nja i kr​z​ma​nja, pri​nio ga je us​na​ma i is​pio do dna. Tada je po​nov​‐ no zas​tao, kao da još na neki na​čin važe okus vina i is​to​dob​no os​lu​šku​je od​go​vor svo​‐ ga ti​je​la na ono što je is​pio... Dr​že​ći gla​vu nag​nu​tu na stra​nu, na​kon ne​kog vre​me​na je re​kao: – Uis​ti​nu je to tvo​je vino jako, Si​nu​he! Pe​nje se u gla​vu po​put dima i pali že​lu​dac na​lik va​tri. Ipak, os​tav​lja go​rak okus u us​ti​ma! Zato ću ga is​pra​ti vi​nom iz pla​ni​na i tako iz usta uk​lo​ni​ti egi​pat​ski mi​ris. Tada je na​pu​nio pe​har vlas​ti​tim vi​nom, ot​pio i nji​me is​plah​nuo usta... Znao sam, otrov neće po​če​ti dje​lo​va​ti pri​je ju​tra, jer su mu cri​je​va bila za​tvo​re​na ra​ni​je is​pi​je​nim li​je​kom, a i zbog ve​li​ke ko​li​či​ne hra​ne i pića ko​ji​ma se na​tr​pao. 505

Nas​ta​vio sam piti vina, ko​li​ko sam god mo​gao pro​tis​nu​ti kroz grlo, že​le​ći što je više mo​gu​će raz​ri​je​di​ti otrov koji je bio u mome že​lu​cu. Is​to​dob​no sam hi​nio do​bro ras​po​lo​že​nje, a i opi​je​nost. Tako sam pos​tu​pao kako He​ti​ti ne bi ni​šta po​sum​nja​li... Zato sam se svla​da​vao pri​bliž​no još po​lo​vi​cu vod​ne mje​re, pa tek onda za​mo​lio neka me net​ko odve​de do moga ša​to​ra. Od​la​ze​ći, gr​če​vi​to sam sti​skao pra​zan, ma​len vin​ski vrč... Jer, ni​sam ni​ka​ko smio do​pus​ti​ti da os​ta​ne u Šu​ba​tu​ovu ša​to​ru i bude iz​lo​žen nji​ho​vom mo​že​bit​nom is​pi​ti​va​nju... Ne​ko​li​ko snaž​nih He​ti​ta se oda​zva​lo mo​joj mol​bi. Do​gra​bi​li su me is​pod ruku i za​tim dos​lov​ce od​ni​je​li u moj ša​tor. Us​put su se gru​bo ša​li​li i čak iz​ru​gi​va​li na moj ra​čun, jer su mis​li​li kako ne pod​no​sim vina, te sam se zbog toga brzo opio. Pa su me čak svo​jim ru​ka​ma smjes​ti​li na le​žaj i po​kri​li, jer su noći u pus​ti​nji stu​de​ne. No ja sam bio pot​pu​no tri​je​zan i bu​dan! Toga tre​na nije bilo ni vina ni iče​ga dru​‐ gog što bi mo​glo nad​v​la​da​ti moju stra​vu i opi​ti me. Čim su me moje “da​di​lje” He​ti​ti str​pa​li na po​či​nak i otiš​li, hi​tro sam us​tao... Po​ri​nuo sam prst u grlo pa po​vra​tio otrov i za​štit​no ulje. Bio sam ne​iz​mjer​no pres​trav​ljen... Smrt​ni mi je znoj po​te​kao iz svih pora. Ko​lje​na su mi se tres​la i obli​je​va​la me vru​ći​ca. Mo​žda je to dje​li​mi​ce bila po​s​lje​‐ di​ca otro​va, koji je u ne​koj mje​ri ipak po​čeo dje​lo​va​ti na moje ti​je​lo? Zbog toga sam ne​ko​li​ko puta na​iz​mjen​ce is​pi​rao že​lu​dac i uzi​mao na​pit​ke za čiš​će​nje, te po​nov​no po​‐ vra​ćao... Na​po​kon u mome že​lu​cu za​si​gur​no više nije bilo ni​če​ga. Ali sam i da​lje po​‐ vra​ćao, iz čis​to​ga stra​ha. Više mi za to nisu bila po​treb​na ni​kak​va po​moć​na sred​stva... Tako sam se mu​čio sve dok ni​sam bio is​ci​je​đen po​put mo​kre krpe. Tada sam po​br​‐ zao ri​je​ši​ti se i po​s​ljed​njih tra​go​va. Uzeo sam onaj ma​len vin​ski vrč, do​bro ga is​prao i raz​bio u sit​ne ko​ma​de. Ko​ma​di​će vrča po​tom sam pa​ž​lji​vo za​ko​pao u pi​je​sak i po​rav​‐ nao tlo. Na​kon toga sam po​nov​no le​gao, ali ni​sam mo​gao zas​pa​ti. Još sam uvi​jek drh​‐ tao od stra​ve i po​s​lje​di​ca dje​lo​va​nja otro​va. I ci​je​lu sam noć pred oči​ma imao na​smi​‐ ja​no Šu​ba​tu​ovo lice, s nje​go​vim ve​li​kim oči​ma, koje su me gle​da​le. Ni​ka​ko se ni​sam mo​gao os​lo​bo​di​ti toga pri​vi​đe​nja u tami, ni za​bo​ra​vi​ti nje​gov po​no​sit, bez​bri​žan smi​‐ jeh, kao ni nje​go​ve sjaj​ne, blis​ta​ve zube.

3 He​ti​ti​ski po​nos po​mo​gao mi je i sli​je​de​će​ga ju​tra. Knez Šu​ba​tu se pro​bu​dio ne​ras​po​lo​‐ žen i ne​vo​ljan. Usko​ro mu je poz​li​lo, ali iz po​no​sa to nije htio priz​na​ti, niti pre​ki​da​ti pu​to​va​nje zbog bo​lo​va u že​lu​cu. Na​kon što je ras​prem​ljen okol, Šu​ba​tu je stu​pio u svo​ju no​silj​ku, skri​va​ju​ći svo​je pat​nje, prem​da je to zah​ti​je​va​lo mno​go sa​mo​pri​je​go​ra. Tako se pu​to​va​nje nas​ta​vi​lo. Na​pre​do​va​li smo kroz pus​ti​nju ci​je​lo​ga dana, a kad sam pro​šao po​red Šu​ba​tu​ove no​silj​ke, do​mah​nuo mi je i na​pre​zao se iz​ma​mi​ti smi​je​šak na svo​je lice. Nje​gov mu je li​ječ​nik u dva na​vra​ta, ti​je​kom dana, pri​pra​vio na​pit​ke za za​‐ 506

tva​ra​nje i za ubla​ža​va​nje boli. No ti su još više po​gor​ša​li nje​go​vo sta​nje, do​pu​šta​ju​ći otro​vu dje​lo​va​nje pu​nom sna​gom. Tada ga je mo​glo spa​si​ti, a i to samo mo​žda, je​di​no uzi​ma​nje ja​ko​ga sred​stva za čiš​će​nje že​lu​ca i cri​je​va. Ali i to samo u slu​ča​ju ako bi tak​vo sred​stvo uzeo što pri​je, a naj​kas​ni​je is​to​ga ju​tra... Neg​dje ti​je​kom pos​li​je​pod​ne​va knez Šu​ba​tu se one​svi​jes​tio. Oči su mu se iz​o​kre​nu​‐ le, a nje​go​vo iz​ra​žaj​no lice pos​ta​lo je vo​šta​no žuto... Nje​gov se li​ječ​nik pres​tra​vio, te me po​zvao u po​moć. Po​hi​tao sam he​tit​skom kne​zu bez od​la​ga​nja. Ugle​dav​ši nje​go​vo očaj​no sta​nje, ni​sam tre​bao hi​ni​ti pre​past. Ono je samo po sebi bilo do​volj​no straš​no. Hlad​na mi je jeza pros​tru​ja​la leđ​nom mo​ždi​nom, una​toč svoj jari pus​tinj​sko​ga pos​li​‐ je​pod​ne​va. Os​vje​do​čiv​ši se o dje​lo​va​nju otro​va, i ja sam se od​mah osje​tio bol​nim. Svla​da​va​ju​ći se, ipak sam si​gur​nim gla​som iz​ja​vio kako pre​poz​na​jem te zna​ke i po​s​‐ lje​di​ce bo​les​ti. Radi se, na​gla​sio sam, o pus​tinj​skoj bolj​ki koja na​pa​da že​lu​dac. Nje​ne sam zna​ke opa​zio još pret​hod​ne ve​če​ri na kne​že​vo​me licu i upo​zo​rio ga, ali on se na moje ri​je​či nije oba​zi​rao... Pos​lans​tvo se za​us​ta​vi​lo, te smo po​če​li li​je​či​ti kne​za u nje​go​voj no​silj​ci. Da​va​li smo mu sred​stva za ja​ča​nje i na​pit​ke za čiš​će​nje, is​to​dob​no po​la​žu​ći još i vru​će ka​me​nje na nje​gov že​lu​dac... Ci​je​lo sam vri​je​me pri​prav​lja​nje li​je​ko​va pre​pu​štao he​ti​ti​sko​me li​ječ​ni​ku, a isto tako i samo da​va​nje li​je​ko​va bo​les​ni​ku. To je mo​rao os​tva​ri​va​ti na silu, uli​je​va​ju​ći ih kroz stis​nu​te Šu​ba​tu​ove zube... Znao sam, kne​zu nema spa​sa... Mora umri​je​ti u pus​ti​nji! Ali že​lio sam mu svo​jim sa​vje​tom ba​rem olak​ša​ti umi​ra​nje i ubla​ži​ti boli, ko​li​ko je to bilo mo​gu​će, kad već ni​šta dru​go ni​sam mo​gao uči​ni​ti za nje​‐ ga... Pre​dve​čer smo pre​ni​je​li kne​za Šu​ba​tua u nje​gov ša​tor. He​ti​ti su se oku​pi​li pred ša​‐ to​rom, glas​no ja​di​ku​ju​ći. Pri​tom su tr​ga​li svo​ju odje​ću, po​si​pa​li pe​peo po kosi i boli sami sebe no​že​vi​ma... Spo​pao ih je smrt​ni strah, zna​ju​ći kako kralj Šu​bi​lu​li​uma neće ima​ti mi​los​ti pre​ma nji​ma, umre li knez dok je bio po​vje​ren nji​ho​voj bri​zi. Za​jed​no s he​ti​ti​skim li​ječ​ni​kom, bdio sam ci​je​lu noć uz bo​les​ni​kov le​žaj. Pri​tom su me zbog dima broj​nih luči pek​le oči i cu​ri​lo mi je iz nosa. Pro​ma​trao sam toga li​je​pog mla​di​ća, koji je još dan ra​ni​je bio sna​žan, zdrav i sre​tan. A sada je na oči​gled ve​nuo i gas​nuo, bli​jed i po​ruž​nio od pat​nji i otro​va... Gle​dao sam kako ga na​pu​šta ži​vot, kako po​tam​nju​ju i gas​nu nje​go​ve kris​tal​no bis​‐ tre oči i obli​je​va ih krv. Zje​ni​ce su mu se pre​tvo​ri​le u dvi​je toč​ki​ce, ne veće od vr​ša​ka igle. Zube mu je pre​kri​la ne​kak​va žuta pje​na i sli​na, a koža je iz​gu​bi​la svo​ju svje​žu boju i na ču​dan je na​čin omlo​ha​vi​la. Go​to​vo ne​pres​tan​ce je gr​čio šake i od bo​lo​va uti​‐ ski​vao nok​te u dla​no​ve... He​ti​ti​ski li​ječ​nik ga je stal​no pre​gle​da​vao, ne​po​vjer​ljiv i oča​jan, ali svi su zna​ci uka​zi​va​li na te​šku že​lu​ča​nu bo​lest... Zato nit​ko nije ni po​mis​lio na otrov. A sve i da se net​ko tome do​sje​tio, ne bi me mo​gli op​tu​ži​ti, jer sam pio isto vino, pa čak i iz nje​go​‐ vo​ga pe​ha​ra. Još bi me ma​nje mo​gli op​tu​ži​va​ti kako sam ga kri​omi​ce otro​vao, jer za to nije bilo ni naj​ma​nje pri​go​de. Iz​veo sam svo​ju za​da​ću vrlo spret​no i s po​zor​nos​ti 507

vri​jed​nim umi​je​ćem. I sve to za sla​vu i do​bro​bit Egip​ta!.. Ipak, gle​da​ju​ći Šu​ba​tua kako umi​re, ni​sam osje​ćao ni naj​ma​nje​ga po​no​sa niti za​do​volj​stva. Tako je proš​la noć. Sli​je​de​će​ga ju​tra, kad mu se već bli​žio kraj, do​šao je ipak svi​jes​‐ ti... Gle​da​ju​ći sve bli​žoj smr​ti u oči, tiho je za​zi​vao maj​ku, po​put bo​les​no​ga dje​te​ta... Je​dva čuj​nim gla​som, koji je bu​dio sa​mi​lost, ste​njao je: – Maj​ko, maj​ko! Vo​lje​na moja maj​ko! Iz​ne​mo​glom ru​kom ipak je steg​nuo moje pr​ste, kada mu je smrt po​tam​ni​la oči. Tada su bo​lo​vi oči​to po​pus​ti​li svoj stra​šan sti​sak, pa mu je lice oza​rio ne​vin dje​čač​ki osmi​jeh. Pri​sje​tio se i svo​je kra​ljev​ske krvi. Po​zvao je svo​je za​po​vjed​ni​ke i čas​ni​ke, te im re​kao: – Neka nit​ko ne sno​si od​go​vor​nost za moju smrt! Ona me je do​gra​bi​la u obli​ku pus​tinj​ske bo​les​ti, a nje​go​va​li su me naj​bo​lji li​ječ​nik zem​lje Hat​ti i naj​u​gled​ni​ji li​ječ​‐ nik Egip​ta, pri​mje​nju​ju​ći svo svo​je zna​nje i pri​dr​ža​va​ju​ći se svih pra​vi​la svo​ga umi​je​‐ ća. Ipak, svo to nji​ho​vo zna​nje i umi​je​će nije mi bilo na do​bro​bit, jer je tak​va bila vo​‐ lja ne​be​sa i Maj​ke Zem​lje, vo​lja ko​jom su mi uzvi​še​ni na​mi​je​ni​li smrt. Pus​ti​nja za​si​‐ gur​no nije pod vlaš​ću Maj​ke Zem​lje, nego njom vla​da​ju egi​pat​ski bo​go​vi, a ona ne​‐ dvoj​be​no pos​to​ji radi za​šti​te Egip​ta. Znaj​te zato, svi vi! He​ti​ti ne smi​ju u pus​ti​nju. Ne smi​ju ni po​ku​ša​ti pri​je​ći je! To do​ka​zu​je moja smrt, a isto tako i po​raz na​ših boj​nih kola u pus​ti​nji, prem​da u to ni​smo vje​ro​va​li i još za​ne​ma​ri​va​li to upo​zo​re​nje. Li​ječ​ni​‐ ci​ma pak daj​te, pos​li​je moje smr​ti, dar pri​mje​ren mome dos​to​jans​tvu i ugle​du. A ti, Si​nu​he, ti poz​dra​vi kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon... Reci joj, os​lo​ba​đam je nje​no​ga obe​ća​nja, te sam vrlo ža​los​tan što je neću moći, na svo​ju i nje​nu ra​dost, po​ni​je​ti u brač​nu lož​ni​‐ cu... Pre​ne​si joj te poz​dra​ve, jer je i umi​ru​ći vi​dim u svo​jim sa​nja​ma, na​lik kra​ljev​ni iz baj​ke. Tako umi​rem s nje​nom bez​vre​me​nom i ne​pro​laz​nom lje​po​tom pred oči​ma, prem​da je moje oči nisu u stvar​nos​ti ni​ka​da vi​dje​le... Oti​šao je sa smi​je​škom na us​na​ma... Na​ime, po​ne​kad ili čak i čes​to, na​kon ve​li​kih bo​lo​va i pat​nji, smrt do​la​zi kao olak​ša​nje i bla​gos​lov. I pri​je nego su mu se oči uga​si​le, gle​dao je neo​bič​na pri​vi​đe​nja. Pro​ma​trao sam ga drh​te​ći ci​je​lim ti​je​lom, jer sam u nje​mu gle​dao tek čo​vje​ka... Gle​dao sam ga kao sebi rav​na, za​bo​rav​lja​ju​ći pri​tom na rasu, je​zik i boju kože. Imao sam na umu je​di​no straš​nu zbi​lju, po ko​joj je on, moj ljud​ski brat, umi​rao od moje ruke i zbog moje zlo​će. Moje srce i duša još su dav​no ot​‐ vrd​nu​li zbog svih smr​ti ko​ji​ma sam ti​je​kom svo​ga živ​lje​nja svje​do​čio i bio na​zo​čan. Ipak mi je srce tre​pe​ri​lo pri po​gle​du na umi​ru​će​ga kne​za Šu​ba​tua... Suze su mi po​tek​le iz oči​ju, niz obra​ze. Raz​de​rao sam odje​ću i u ne​hi​nje​no​me oča​ju za​va​pio: – Čo​vje​če, bra​te moj! Os​ta​ni živ! No on je već bio po​sve​ćen smr​ti i nit​ko je nije mo​gao za​pri​je​či​ti u nje​no​me moć​‐ nom za​gr​lja​ju. He​ti​ti su po​lo​ži​li mr​tvo Šu​ba​tu​ovo ti​je​lo u jako vino i med, kako bi ga za​šti​ti​li od ras​pa​da​nja ti​je​kom po​vrat​ka u Ha​tu​šaš. Tamo je tre​bao biti smje​šten u stje​no​vit grob kra​lje​va zem​lje Hat​ti, gdje or​lo​vi i vu​ko​vi bdi​ju nad vječ​nim po​čin​kom kra​lje​va. Bili su vrlo ga​nu​ti mo​jim iz​lje​vom osje​ća​ja, te su na moj zah​tjev rado na​pi​‐ 508

sa​li na gli​ne​nu plo​či​cu uvje​re​nje koje sam za​tra​žio. Nji​me se po​t​vr​đi​va​lo kako ni na koji na​čin ni​sam od​go​vo​ran ni kriv za smrt kne​za Šu​ba​tua, nego sam se, što više, svim svo​jim zna​njem i umi​je​ćem tr​sio spa​si​ti ga. Ovje​ri​li su tu plo​či​cu svo​jim pe​ča​ti​ma i pe​ča​tom kne​za Šu​ba​tua, kako zbog smr​ti nji​ho​va gos​po​da​ra ne bi ni naj​ma​nja sje​na sum​nje pala na mene u Egip​tu. Na​ime, su​di​li su Egi​pat pre​ma svo​jim pra​vi​li​ma i na​‐ va​da​ma. Zato su bili uvje​re​ni, kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon će me dati smak​nu​ti, kad joj pri​‐ op​ćim o kobi kne​za Šu​ba​tua... Tako sam spa​sio Egi​pat od he​tit​ske vlas​ti. Zato sam tre​bao biti ve​seo i ra​dos​tan... Ali, ni​sam to bio ni naj​ma​nje! Bio sam po​ti​šten zbog po​mis​li kako mi je smrt ne​pres​‐ tan​ce za pe​ta​ma. I gdje god kro​čim, ona ubr​zo sti​že i širi svoj za​gr​ljaj. Pos​tao sam li​‐ ječ​ni​kom, kako bih svo​jim zna​njem i umi​je​ćem mo​gao li​je​či​ti i da​ri​va​ti ži​vot. No moji su otac i maj​ka umr​li zbog moje zlo​će, Mi​nea je iz​gu​bi​la ži​vot zbog moje sla​bos​ti, Me​‐ rit i mali Tot gur​nu​ti su u smrt zbog moje zas​li​jep​lje​nos​ti, a fa​ra​on Eh​na​ton mo​rao je iz​dah​nu​ti zbog moje mrž​nje, mo​je​ga pri​ja​telj​stva i za spas Egip​ta. Svi koje sam lju​bio, umr​li su na​sil​nom smr​ću. Čak i knez Šu​ba​tu, ko​jeg sam za​vo​lio ti​je​kom nje​go​ve pat​‐ nje i smrt​ne muke. Vra​ća​ju​ći se u Ta​nis, po​čeo sam se bo​ja​ti svo​jih vlas​ti​tih oči​ju i svo​jih vlas​ti​tih ruku. Jer, kamo sam god po​šao, po​svu​da me je pra​ti​lo prok​let​stvo. Vra​tio sam se Ta​nis, a oda​tle od​mah nas​ta​vio bro​dom za Mem​fis. Tamo sam za​tra​‐ žio brz boj​ni brod, koji mi je bez po​go​vo​ra stav​ljen na ras​po​la​ga​nje, na​kon što sam se po​zvao na Ho​rem​he​ba. Mi​ši​ce snaž​nih mo​ma​ka ves​li​ma su upra​vo raz​di​ra​le vode Nila. Bio je to glas​nič​ki brod, koji je imao samo jed​nu za​da​ću, sa​že​tu u jed​nu je​di​nu ri​ječ. Ta je ri​ječ bila “hit​nja”. Ni​kad tako brzo ni​sam pre​šao uda​lje​nost od Mem​fi​sa do Tebe. Ni​kad još nije to​li​ko malo vre​me​na proš​lo od uoča​va​nja tri sve​ta za​štit​ni​ka gra​‐ da do pris​ta​ja​nja u Tebi... Ali ni​sam us​mje​rio brod pre​ma grad​skoj luci, nego sam ves​‐ la​če na​pu​tio iz​rav​no na pris​tan Zlat​ne Kuće. Bez od​la​ga​nja po​br​zao sam u dvor i za​‐ tra​žio pri​jem. Na moju ri​ječ pres​trav​lje​ni su se stra​ža​ri naj​dub​lje kla​nja​li, ruku is​pru​‐ že​nih u vi​si​ni ko​lje​na, a naj​av​lji​va​či br​za​li ja​vi​ti o mome do​la​sku to​li​ko hi​tro te im je odje​ća le​pr​ša​la na sve stra​ne, a opre​ma i zna​kov​lje nji​ho​va dos​to​jans​tva na nji​ma kle​‐ pe​ta​lo je u trku, na​lik če​gr​ta​nju otrov​ni​ca. U hipu su do​tek​li naj​po​vjer​lji​vi fa​ra​ono​vi stra​ža​ri, okru​ži​li me i po​ve​li u unu​tar​nje oda​je. Go​to​vo su ru​ši​li sve pred so​bom, a us​‐ tra​še​ni ču​va​ri na po​je​di​nim vra​ti​ma ska​ka​li su u stra​nu, kako bi nas pro​pus​ti​li. Tako sam bez i naj​ma​nje​ga od​la​ga​nja ili, ne daj bože!, gu​bit​ka vre​me​na stu​pio pred Eiea i Ho​rem​he​ba. Do​šav​ši, ni​sam ih pra​vo ni poz​dra​vio, a po​go​to​vu ni​sam ra​si​pao vri​je​me za kla​nja​nje, nego im iz​rav​no pris​tu​pih i re​koh: – Vaša je vo​lja pro​ve​de​na! Knez Šu​ba​tu iz​dah​nuo je u si​naj​skoj pus​ti​nji... I ni​kak​va sje​na, zbog nje​go​ve smr​ti, nije pala na Egi​pat! Moje su ih ri​je​či sil​no ra​zve​se​li​le. Eie je ski​nuo sa svo​ga vra​ta zla​tan la​nac koji na​‐ s​ljed​no pri​pa​da fa​ra​onu kao no​si​ocu žez​la vlas​ti... Zas​tao je tre​nu​tak i tada, bez ri​je​či, ovjen​čao nji​me moj vrat. Tako sam, u svo​jim poz​nim go​di​na​ma, ipak na​mi​rio dje​lić ono​ga duga koji je os​tao ne​iz​mi​ren pre​ma mo​joj vje​ro​jat​noj maj​ci, mi​tan​skoj kra​ljev​‐ 509

ni Ta​du​hi​pi. Ja, vje​ro​jat​no sin ve​li​ko​ga fa​ra​ona, ja ko​jem je u ži​la​ma tek​la sve​ta krv, te sam time bio za​ko​ni​ti na​s​ljed​nik fa​ra​on​sko​ga pri​jes​to​lja u Egip​tu, sada sam do​bio jed​no od zna​kov​lja fa​ra​on​ske vlas​ti! Koje li po​ru​ge i straš​ne zlo​će, ko​jom nas kob čas​ti u na​šim ži​vo​ti​ma! Ho​rem​heb je bio sta​lo​že​ni​ji. Re​kao mi je: – Iz​vi​jes​ti o tome i kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon! Nama ne bi po​vje​ro​va​la, ako bi​smo joj mi to rek​li... Mis​li​la bi, dao sam ga smak​nu​ti iz lju​bo​mo​re. Zato sam po​šao i kra​ljev​ni Ba​ke​ta​mon... Pri​mi​la me je bez od​la​ga​nja. Us​ni​ce i obra​ze na​li​či​la si je ci​glas​to cr​ve​nom bo​jom... Ali, u du​bi​ni nje​nih iz​du​že​nih, tam​nih oči​ju, vre​ba​la je smrt. – Tvoj iz​a​bra​nik, he​tit​ski princ Šu​ba​tu – re​kao sam joj – os​lo​bo​dio te da​no​ga obe​‐ ća​nja... Uči​nio je to pred smrt. Pod​le​gao je pus​tinj​skoj že​lu​ča​noj bo​les​ti, ti​je​kom pu​to​‐ va​nja kroz Si​naj​sku pus​ti​nju. Ni uz svo svo​je zna​nje i umi​je​će ni​smo ga ni​ka​ko mo​gli spa​si​ti, ni ja a niti nje​gov he​tit​ski osob​ni li​ječ​nik! Ski​nu​la je te​ške zlat​ne ko​lu​to​ve sa svo​jih zglo​bo​va, te ih sta​vi​la na moje ruke. Po​‐ tom mi je rek​la: – Do​no​siš mi do​bre vi​jes​ti, Si​nu​he! I ja ti za​hva​lju​jem za njih... Već sam po​sve​će​na za pok​lo​ni​cu bo​ži​ce Sah​met, La​vo​gla​ve! I moje pla​me​no​cr​ve​ne ha​lje već su pri​prav​lje​‐ ne za sve​ča​nost pros​lav​lja​nja po​bje​de. A gle​de pus​tinj​ske že​lu​ča​ne bo​les​ti... Sve mi se ne​ka​ko čini, poz​na​jem je već pre​do​bro! Znam, od nje je iz​dah​nuo i moj brat, fa​ra​on Eh​na​ton, ko​je​ga sam lju​bi​la is​kre​nom ses​trin​skom lju​bav​lju... Budi zato prok​let, Si​nu​‐ he! Budi prok​let za​uvi​jek i na vi​je​ke vi​je​ko​va! Neka i tvoj grob bude prok​let! A tvo​je ime neka pro​žde​re vječ​ni za​bo​rav! Ti si fa​ra​on​sko pri​jes​to​lje pre​tvo​rio u raz​boj​nič​ko gum​no, a u mo​joj si krvi za​uvi​jek i u vječ​nost osk​vr​nuo i obeš​čas​tio krv fa​ra​ona!... Du​bo​ko sam joj se nak​lo​nio i is​pru​žio ruke u vi​si​ni ko​lje​na pred njom. Tada sam re​kao: – Neka bude tako! Okre​nuo sam se i oti​šao. A Ba​ke​ta​mon je na​re​di​la svo​jim ro​bo​vi​ma, neka za mnom po​me​tu pod, sve do sa​mo​ga iz​laz​nog pra​ga Zlat​ne Kuće. Pri mome pro​la​sku kroz oda​je i hod​ni​ke Zlat​ne Kuće, svi na koje bih na​išao, da​le​ko su mi se iz​mi​ca​li. Svi su mi st​rje​lo​vi​to otva​ra​li pro​laz, uklju​ču​ju​ći i stra​ža​re, koji me nisu ni​šta pi​ta​li, pu​šta​‐ ju​ći me neka idem po fa​ra​ono​vo​me dvo​ru kamo me gla​va vodi i noge nose. To​li​ka je tada bila moja moć, to​li​ki je bio moj ugled. A da​nas, kada sve ovo pi​šem, ne​ka​ko mi se sve više čini, za to stra​ho​po​što​va​nje na koje sam na​ila​zio, ni​sam tre​bao za​hva​lji​va​ti svo​me li​ječ​nič​kom zna​nju i umi​je​ću. Ili, ba​rem ne samo nje​mu... Po sve​mu su​de​ći, kako to uvi​jek i po​svu​da biva, neki se glas o mo​jim za​da​ća​ma i dje​li​ma stre​lo​vi​to pro​‐ ši​rio dvo​rom. Tako si sada mis​lim, to stra​ho​po​što​va​nje koje su mi uka​zi​va​li, mo​žda baš i nije sa​dr​ža​va​lo pre​vi​še div​lje​nja. U njem je po​naj​vi​še bilo obič​nog, jad​nog i bi​‐ jed​no​ga stra​ha od smr​ti... I to smr​ti, koja me je pra​ti​la i oko mene ši​ri​la svoj dah. 510

4 U me​đu​vre​me​nu je tru​plo fa​ra​ona Tu​tan​ka​mo​na pri​pre​ma​no za prev​la​da​va​nje smr​ti i za vje​čan ži​vot... A Eie je na​lo​žio sve​će​ni​ci​ma, neka ti​je​lo umr​lo​ga fa​ra​ona što brže ot​pre​me na Za​pad, u nje​go​vo vječ​no po​či​va​li​šte is​kle​sa​no u sti​je​na​ma Do​li​ne kra​lje​‐ va. Na to po​s​ljed​nje pu​to​va​nje, s fa​ra​onom Tu​tan​ka​mo​nom bilo je ot​prem​lje​no mnoš​‐ tvo da​ro​va, prem​da je Eie za​dr​žao za sebe ve​lik dio bla​ga koje je Tu​tan​ka​mon pri​pra​‐ vio za svoj po​greb. I sam nje​gov grob bio je ne​ugle​dan, us​po​re​đen s po​s​ljed​njim po​či​‐ va​li​šti​ma ve​li​kih kra​lje​va. Tako je i u svo​joj smr​ti bio jed​na​ko bez​na​ča​jan, kao što je bio i za ži​vo​ta, okru​žen u Zlat​noj Kući tek svo​jim igrač​ka​ma... Čim je pak ulaz u nje​‐ gov grob bio za​tvo​ren i za​pe​ča​ćen, Eie je pro​gla​sio kraj raz​dob​lja ža​lo​va​nja. Na​lo​žio je neka se stu​po​ve na Ces​ti ov​no​va oki​ti pla​men​ci​ma, u znak ra​dos​ti. A Ho​rem​heb je pos​lao svo​ja boj​na kola neka za​uz​mu po​lo​ža​je na svim ras​križ​ji​ma uli​ca i svim tr​go​vi​‐ ma Tebe... Taj je oprez, me​đu​tim, bio iz​li​šan. Nit​ko, baš nit​ko, nije se bu​nio pro​tiv kru​nid​be Eiea za fa​ra​ona Dva kra​ljev​s​tva. Ta na​rod je bio pre​umo​ran i is​crp​ljen, na​lik div​lja​či ili ži​vo​ti​nji koju ne​pres​tan​ce pro​go​ne kop​lji​ma, na be​sko​nač​noj sta​zi pat​nje i za​ma​ra​‐ nja. Zato nit​ko nije pi​tao s ko​jim je pra​vom Eie pri​svo​jio kru​nu... Ali od te kru​nid​be i nje​go​ve vlas​ti, isto tako, nit​ko nije oče​ki​vao ni​kak​vo do​bro. Tako je Eie okru​njen za fa​ra​ona. Sve​će​ni​ci, koje je pot​ku​pio bez​broj​nim da​ro​vi​ma, po​ma​za​li su ga u ve​li​ko​me hra​mu sve​tim uljem. Po​tom su mu na gla​vu spus​ti​li bi​je​lu kru​nu Gor​nje​ga Kra​ljev​s​tva i cr​ve​nu kru​nu Do​nje​ga, lo​po​čo​vu i pa​pi​ru​so​vu. Na​kon toga su ga u zlat​no​me Amo​no​vom čunu iz​ni​je​li pred na​rod, a taj mu je kli​cao i buč​no iz​vi​ki​vao u nje​go​vu sla​vu, jer im je raz​di​je​lio kru​ha i piva. A Egi​pat je bio već to​li​ko osi​ro​ma​šen, pa su to Te​ban​ci​ma bili iz​daš​ni da​ro​vi... Mno​gi su, a među nji​ma i ja, bili uvje​re​ni kako je pra​vi vla​dar Egip​ta, una​toč svom slav​lju i kru​nid​bi Eiea, za​pra​vo Ho​‐ rem​heb... Ta on je imao kop​lja za so​bom! Zato su se mno​gi ču​di​li i po​taj​no pi​ta​li, za​‐ što nije vlast pri​gra​bio sebi, u svo​je ruke? I za​što je do​pus​tio vre​meš​nom i omra​že​nom Eieu us​pi​nja​nje na fa​ra​on​sko pri​jes​to​lje?! Ho​rem​heb je, me​đu​tim, i pre​do​bro znao što radi. On je bio u pot​pu​nos​ti svjes​tan pri​li​ka u Egip​tu. Bi​jes na​ro​da još se nije bio is​tut​njao. Isto tako, na​rod svoj pe​har pat​‐ nji još nije bio is​pio do sa​mo​ga dna. Uz​ne​mi​ru​ju​će i loše vi​jes​ti iz zem​lje Kuš po​zi​va​le su ga u boj pro​tiv cr​na​ca. Zato je mo​rao po​br​za​ti, kako bi uč​vr​stio vlast Egip​ta na jugu i oja​čao gra​ni​ce iza br​za​ca. Pos​li​je toga, če​ka​la ga je i ob​no​va su​ko​ba s He​ti​ti​ma, radi ko​nač​ne prev​las​ti u Si​ri​ji... Zato je htio ogor​če​nje na​ro​da, zbog pred​sto​je​ćih pat​‐ nji i bi​je​de, mu​dro us​mje​ri​ti na Eieovu gla​vu. Tako bi nje​ga, Ho​rem​he​ba, kas​ni​je mo​‐ gli sla​vi​ti i ve​li​ča​ti kao po​bjed​ni​ka, ob​no​vi​te​lja mira i do​bro​ga vla​da​ra. I pri​tom ni​‐ kak​va sje​na ne bi smje​la pas​ti iz​me​đu nje​ga i na​ro​da, pa mu je u tom raz​dob​lju Eie na 511

mjes​tu fa​ra​ona i te kako bio do​bro do​šao... Eie se na to nije oba​zi​rao... Zas​li​je​pi​li su ga fa​ra​on​sko pri​jes​to​lje, vlast i sjaj kru​na. Zato je s vo​ljom is​pu​nio svoj dio do​go​vo​ra, sklop​lje​nog s Ho​rem​he​bom u Ahe​ta​to​nu, na dan smr​ti fa​ra​ona Eh​na​to​na. Sve​će​ni​ci su u sve​ča​noj po​vor​ci odve​li kra​ljev​nu Ba​‐ ke​ta​mon do hra​ma bo​ži​ce rata Sah​met. Tamo su je odje​nu​li u pla​me​no​cr​ve​ne ha​lje, ure​si​li je bo​ži​či​nim na​ki​tom, te je uz​di​gli na Sah​me​tin žr​tve​nik. Ho​rem​heb je na čelu svo​jih četa do​šao pred hram, u znak slav​lja zbog po​bje​de nad He​ti​ti​ma i os​lo​ba​đa​nja Si​ri​je. Sva mu je Teba pri​tom kli​ca​la u čast. Pred hra​mom je svo​jim lju​di​ma po​di​je​lio zlat​ne lan​ce i od​li​čja, te ih ot​pus​tio. Po​tom je stu​pio u hram, a sve​će​ni​ci su za​tvo​ri​li ba​kre​ne dve​ri za njim. Tada mu se Sah​met pri​ka​za​la u obli​čju kra​ljev​ne Ba​ke​ta​mon i on ju je uzeo... Bio je rat​nik i dugo je če​kao na to. Tu je noć cje​lo​kup​na Teba sla​vi​la blag​dan bo​ži​ce Sah​met. Nebo se ža​ri​lo cr​ve​ni​lom od sja​ja svje​tilj​ki i za​pa​lje​nih luči. Ho​rem​he​bo​vi pre​ka​lje​ni bor​ci, koje je od mi​lja na​‐ zi​vao lo​pu​ža​ma i pro​pa​li​ca​ma, is​praz​ni​li su to​či​oni​ce piva i vina, te raz​bi​li vra​ta kuća nas​la​de, na​tje​rav​ši u vri​sak sve dje​voj​ke na te​ban​skim uli​ca​ma... Pred zoru su se voj​ni​ci po​nov​no oku​pi​li pred hra​mom bo​ži​ce Sah​met, oče​ku​ju​ći iz​‐ la​zak Ho​rem​he​ba. Ali kad su se ba​kre​ne dve​ri otvo​ri​le i on is​tu​pio, voj​ni​ci su glas​no po​vi​ka​li od iz​ne​na​đe​nja, te su​ro​vo kle​li na mno​gim je​zi​ci​ma. Jer, bo​ži​ca rata Sah​met, La​vo​gla​va, os​ta​la je vjer​na svo​me lav​ljem liku... Ho​rem​he​bo​vo su lice, ruke i ra​me​na bili iz​gre​be​ni du​bo​kim ogre​bo​ti​na​ma iz ko​jih je tek​la krv. Iz​gle​dao je kao na​kon su​‐ sre​ta s pra​vim la​vom, koji ga je iz​de​rao svo​jim kan​dža​ma. To je sil​no odu​še​vi​lo nje​go​‐ ve lju​de, pa su ga zbog toga vo​lje​li još više nego ra​ni​je. Kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon se pak nije po​ja​vi​la i po​ka​za​la na​ro​du. Sve​će​ni​ci su je od​mah od​ni​je​li u Zlat​nu Kuću, u za​‐ tvo​re​noj no​silj​ci, pu​tem uz oba​lu... Nije još pra​vo ni za​mak​la put Nila, a voj​ni​ci su pro​va​li​li u hram. Po​ku​pi​li su sa zem​lje os​tat​ke cr​ve​ne ha​lji​ne, ras​tr​ga​li ih na ma​le​ne ko​ma​de i po​di​je​li​li ih među so​‐ bom... Tre​ba​li su im pos​lu​ži​ti kao us​po​me​na i ča​rob​no sred​stvo za za​vo​đe​nje ne​po​‐ pust​lji​vih žena. Eto, tak​va je bila svad​be​na noć moga pri​ja​te​lja Ho​rem​he​ba. I ne znam ko​li​ko mu je pru​ži​la užit​ka i nas​la​de... Usko​ro je pri​ku​pio svo​je čete i po​šao po​kre​nu​ti svo​ju voj​sku na Pr​vim Sla​po​vi​ma, da​le​ko na jugu. Smje​rao je kre​nu​ti voj​nom si​lom na zem​lju Kuš, kako bi smi​rio ta​moš​nje ne​mi​re. A za vri​je​me rata, sve​će​ni​ci​ma bo​gi​nje Sah​met nije uz​manj​ka​lo ni​kak​vih žr​ta​va. Od obi​lja mesa i vina u svom hra​mu, usko​ro su pos​ta​li de​be​li i okru​gli... Sve​će​nik Eie pak, zas​li​jep​ljen svo​jom fa​ra​on​skom čaš​ću i vlaš​ću, kli​cao je od ra​‐ dos​ti. Tako ras​po​lo​žen, re​kao mi je: – U ci​je​loj zem​lji Ke​met nema čo​vje​ka iz​nad mene! I nije bit​no ži​vim li ili umrem. Jer, fa​ra​on ni​ka​da ne umi​re! On je be​s​mr​tan i vječ​no živi... Jed​nog ću dana stu​pi​ti u zla​tan čun moga oca Amo​na i za​je​dri​ti pre​ko ne​be​sa na Za​pad. I do​bro je tako! Ne že​‐ lim da mi Ozi​ris srce mje​ri na svo​joj vagi! Po​rot​ni​ci nje​go​vo​ga straš​nog suda, pra​ved​‐ 512

ni pa​vi​ja​ni, mo​gli bi me te​ško op​tu​ži​ti i ba​ci​ti moj Ka u ra​lje Žde​ra​ča. Jer, star sam već čo​vjek, pa me čes​to moja dje​la do​zi​va​ju iz noć​ne tame... Zato mi je oso​bi​to dra​go što sam fa​ra​on, pa se više ne mo​ram bo​ja​ti smr​ti. Go​vo​rio mi je tako, jer su me moja dje​la ve​za​la uz nje​go​vu kob... Zato ni​sam mo​‐ gao ni go​vo​ri​ti o nje​mu ni​šta loše, jer bih time ocr​nji​vao i sebe sa​mo​ga. A ni po​gled na nje​ga nije bio oso​bit. Pre​da mnom je sje​dio umo​ran, star čo​vjek, ko​jem su pri hodu kle​ca​la ko​lje​na. Lice mu je bilo na​bo​ra​no i žuto, a kosa si​je​da i pro​ri​je​đe​na. Osje​ćao se osam​lje​nim, upra​vo zato jer je bio star čo​vjek, a još više zato jer je bio vla​dar. A vla​‐ da​ri su uvi​jek osam​lje​ni... Oni na ovo​me svi​je​tu ne​ma​ju ni​ko​ga tko im je bli​zak i s kim mogu po​di​je​li​ti svoj te​ret i kob. Ipak, pre​ma meni je mo​gao biti otvo​ren i is​kren... Ta ve​zi​va​la su nas za​jed​nič​ka, straš​na zlo​dje​la! Zato nije baš ni​šta krio pre​da mnom. Ja sam se po​drug​lji​vo na​smi​jao onim nje​go​vim ri​je​či​ma i re​kao: – Jest, star si čo​vjek. A vje​ro​vao sam, i mu​dar! Ta valj​da ne vje​ru​ješ, kako su te sve​će​ni​ci svo​jim smrd​lji​vim uljem uči​ni​li be​s​mrt​nim, dok trep​neš okom?! S kra​ljev​‐ skim ukra​som na gla​vi ili bez nje​ga, još si uvi​jek isti čo​vjek i to os​ta​ješ. Smrt će te usko​ro pre​uze​ti i ži​vot će ti ugas​nu​ti! Usta su mu tada za​drh​ta​la, a stra​va mu se za​cak​li​la u oči​ma. Glas​no je ja​uk​nuo i tu​ga​lji​vo re​kao: – Ta zar sam sva ta zlo​dje​la i zlo​či​ne po​či​nio uza​lud?! Zar sam uza​lud si​jao smrt oko sebe, ci​je​lo​ga svog živ​lje​nja? Ne, ne, Si​nu​he! Ti za​si​gur​no nisi u pra​vu! Sve​će​ni​ci će me spa​si​ti od po​no​ra smr​ti i sa​ču​va​ti moje ti​je​lo u vječ​nost, te mi tako po​da​ri​ti be​s​‐ mrt​nost. Moje ti​je​lo mora biti be​s​mrt​no i bo​žan​sko, jer ja sam fa​ra​on. I zbog is​to​ga raz​lo​ga i moja su dje​la bo​žan​ska, pa ne mogu biti okriv​ljen za njih! Ra​zum mu je, ne​dvoj​be​no, već po​čeo tam​ni​ti. A ra​dost i opi​je​nost vlaš​ću su ugas​‐ nu​le... U stra​hu od smr​ti, sav se po​sve​tio nje​go​va​nju sa​mo​ga sebe. Tako se, pri​mje​ri​ce, nije usu​đi​vao čak ni piti vina! Hra​nio se is​klju​či​vo su​him kru​hom i pro​ku​ha​nim mli​je​‐ kom... Ti​je​lo mu je bilo pre​vi​še iz​mo​žde​no, pa se nije više mo​gao za​bav​lja​ti sa že​na​‐ ma. Ta je iz​mo​žde​nost bila po​s​lje​dak onih raz​nih taj​no​vi​tih i straš​nih sred​sta​va, koja je uzi​mao u mla​dos​ti, že​le​ći tada oja​ča​ti svo​ju mu​škost i svo​ju mu​šku sna​gu, kako bi nji​ma osvo​jio i ste​kao nak​lo​nost kra​lji​ce Taje. S vre​me​nom su ga spo​pa​da​li i raz​ni dru​gi stra​ho​vi i bo​jaz​ni. Tako se sve više bo​jao i mo​guć​nos​ti na​sr​ta​ja ubo​ji​ca iz za​sje​‐ de i tro​va​ča. Zato bi pro​tje​ca​lo i po više dana, a on ni​šta ne bi jeo, bo​je​ći se tro​va​nja. Nije se usu​đi​vao čak ni svo​jom ru​kom bra​ti voće u vrtu Zlat​ne Kuće, jer se bo​jao kako je za​tro​va​no dok još nije ni do​zo​ri​lo. Time se pod sta​re dane za​pleo u mre​že svo​jih vlas​ti​tih dje​la... Zbog toga je pos​tao to​li​ko po​doz​riv, ne​po​vjer​ljiv i okru​tan, te su ga se svi klo​ni​li. U kra​ljev​ni Ba​ke​ta​mon je, me​đu​tim, kli​ja​lo i doz​ri​je​va​lo novo sje​me. Sve​će​ni​ci su iz​ra​ču​na​li vri​je​me nje​nih mje​seč​ni​ca i oba​vi​jes​ti​li Ho​rem​he​ba. A kra​ljev​na je bješ​nje​‐ la zbog svo​ga sta​nja, te je samu sebe tro​va​la raz​nim straš​nim sred​stvi​ma, že​le​ći uni​‐ šti​ti di​je​te dok je još bilo u nje​noj utro​bi... Ti su pri​prav​ci uni​šti​li nje​nu lje​po​tu i ugro​‐ 513

zi​li joj ži​vot. Ali plod koji je bu​jao u nje​no​me ti​je​lu, kako to već biva pri tak​vim po​ku​‐ ša​ji​ma, bio je jači od smr​ti i svih nje​nih na​sr​ta​ja. Tako joj je doš​lo vri​je​me, pa je Ho​‐ rem​he​bu uz ve​li​ke bo​lo​ve ro​di​la sina... Po​ro​đaj je bio te​žak i mu​čan, jer je di​je​te bilo pre​ve​li​ko za nje​ne uske bo​ko​ve. A na​kon što je doš​lo na svi​jet, li​ječ​ni​ci i ro​bo​vi su ga mo​ra​li skri​va​ti od maj​ke, kako mu ne bi na​udi​la... O tom su se dje​te​tu i nje​go​vo​me ro​‐ đe​nju u na​ro​du kas​ni​je pri​ča​le raz​ne pri​po​vi​jes​ti. Neki su tvr​di​li, pri​mje​ri​ce, di​je​te se ro​di​lo s lav​ljom gla​vom! Dru​gi su pak tvr​di​li, ro​di​lo se s ka​ci​gom na gla​vi! Ali ja mogu osob​no po​s​vje​do​či​ti kako se dje​ča​čić ni naj​ma​nje nije raz​li​ko​vao od dru​ge no​‐ vo​ro​đen​ča​di, niti je na nje​mu bilo ičeg neo​bič​nog. Mom​čić je bio zdrav i kre​pak. Ho​‐ rem​heb je pos​lao glas​ni​ka iz zem​lje Kuš i na​re​dio, neka nje​go​vo​ga pr​vog sina upi​šu u Zlat​nu Knji​gu Ži​vo​ta pod ime​nom Ram​zes... Ho​rem​heb je, na​ime, još uvi​jek vo​je​vao u zem​lji Kuš. Nje​go​va su boj​na kola ju​ri​la po ta​moš​njim paš​nja​ci​ma i uno​si​la ra​su​lo među crn​ce. Oni su bili ne​vje​šti tak​vom na​‐ či​nu ra​to​va​nja, te bi ih s la​ko​ćom ras​pr​šio. Cr​nač​ke su čete pred nje​go​vim boj​nim ko​‐ li​ma bile na​lik su​hoj plje​vi pred ras​tu​ćim vo​da​ma Nila. Ho​rem​heb im je spa​lji​vao slam​na​te ko​li​be i sela, a žene i dje​cu hva​tao te ih kao rob​lje slao u Egi​pat. No mu​škar​‐ ce je od​mah uklju​či​vao u svo​je čete i vjež​bao ih za voj​ni​ke. Po​ka​za​li su se do​brim rat​‐ ni​ci​ma, na​kon što više nisu ima​li ni doma, ni žene, ni dje​ce... koji bi ih smu​ći​va​li. Tako je Ho​rem​heb, ra​tu​ju​ći u zem​lji Kuš, već pri​pre​mao novu voj​sku za pred​sto​je​ći su​kob s He​ti​ti​ma. Ti su crn​ci bili do​bri voj​ni​ci. Bili su krep​ki i snaž​ni lju​di, a kad bi ih spo​pao za​nos po​tak​nut uda​ra​njem u nji​ho​ve sve​te bub​nje​ve i još bio ra​ža​ren po​prat​‐ nim ple​som, nisu se bo​ja​li više ni​če​ga... Pa ni smr​ti. Ho​rem​heb je iz zem​lje Kuš pos​lao mnoš​tvo ro​bo​va, koji su bili više nego do​bro doš​li za po​ljo​djel​ske ra​do​ve. Na​ime, na​kon svih ne​mi​ra i po​bu​na, a po​naj​vi​še zbog rata u Si​ri​ji, u Egip​tu je manj​ka​lo ruku za te​ške pos​lo​ve. Ho​rem​heb je dao do​tje​ra​ti i ve​li​ka sta​da sto​ke, pa je tako zem​lja Ke​met po​nov​no osje​ti​la dah obi​lja. Že​tve su po​‐ nov​no bile bo​ga​te, dje​ci nije manj​ka​lo mli​je​ka, a sve​će​ni​ci su bili do​bro na​mi​re​ni ži​‐ vo​ti​nja​ma za pri​no​še​nje žr​tvi... Ali u zem​lji Kuš su, me​đu​tim, ci​je​la ple​me​na na​pu​šta​‐ la svo​ja sta​ni​šta i bje​ža​la u pra​šu​me, tra​že​ći tamo spas od egi​pat​skih četa. Bila su to po​dru​čja on​kraj po​gra​nič​nih ka​me​no​va Egip​ta, go​le​ma car​stva ži​ra​fa i slo​no​va... Tamo su otiš​li ne​volj​ni do​mo​ro​ci i tako spa​si​li ži​vo​te i slo​bo​du, a zem​lja Kuš os​ta​la je po​ha​ra​na i go​to​vo pot​pu​no pus​ta. Tako je to os​ta​lo du​lje vre​me​na, ali neke ve​li​ke šte​‐ te za Egi​pat nisu više mo​gle iz toga pro​is​te​ći. Na​ime, zem​lja Kuš pres​ta​la je pla​ća​ti po​rez Egip​tu još u vri​je​me fa​ra​ona Eh​na​to​na. Tada je to bio ve​lik gu​bi​tak, jer je zem​lja Kuš u vri​je​me ve​li​kih fa​ra​ona bila bo​ga​ti​ja i od same Si​ri​je, te je bila i glav​ni iz​vor egi​pat​sko​ga bo​gat​stva... Dvi​je pune go​di​ne Ho​rem​heb je os​tao u zem​lji Kuš. Tek se tada vra​tio u Tebu, do​‐ no​se​ći ve​lik pli​jen. Po​di​je​lio je da​ro​ve grad​sko​me sta​nov​niš​tvu i upri​li​čio ve​li​čaj​ne sve​ča​nos​ti u čast po​bje​de. Te su po​tra​ja​le pu​nih de​set dana i de​set noći. Za tih je sve​‐ ča​nos​ti obus​tav​ljen sva​ki rad i po​sao u Tebi. Pi​ja​ni su se voj​ni​ci vu​ca​ra​li uli​ca​ma i 514

me​ke​ta​li po​put koza. A na​kon odre​đe​no​ga roka te​ban​ske su žene do​ni​je​le na svi​jet dje​cu vrlo tam​ne puti... Mno​ga od te dje​ce bila su pot​pu​no crna, prem​da su Egip​ća​ni bili lju​di svi​je​tli​je puti. Ho​rem​heb je dr​žao svo​ga sina u na​ru​čju, učio ga ho​da​ti i go​vo​ri​ti. Po​ka​zu​ju​ći mi ga, po​nos​no je re​kao: – Po​gle​daj, Si​nu​he! Nova je loza kra​lje​va na​vr​la iz mo​jih sla​bi​na! A u ži​la​ma moga sina teče sve​ta krv egi​pat​skih fa​ra​ona, prem​da sam ro​đen s ba​le​gom među nož​nim pr​‐ sti​ma! Oti​šao je i do Eiea. Ali taj ga nije htio pri​mi​ti! U svom pre​ve​li​ko​me sta​rač​kom stra​‐ hu za​tvo​rio je pred njim vra​ta i na njih nes​pret​no na​gu​rao sto​lo​ve i le​ža​je​ve. Iza tako ut​vr​đe​nih vra​ta, kri​je​štao je pro​dor​nim sta​rač​kim gla​som: – Od​la​zi od mene, Ho​rem​heb! Ja sam fa​ra​on! Znam, do​šao si me smak​nu​ti i ho​ćeš sta​vi​ti kru​ne na svo​ju gla​vu! Ho​rem​heb se na to glas​no i sr​dač​no na​smi​jao, te no​gom ra​zva​lio vra​ta, sru​šiv​ši na​‐ go​mi​lan na​mje​štaj iza njih. Do​gra​bio je svo​jim snaž​nim ru​ka​ma Eiea, pro​tre​sao ga i re​kao: – Neću te ubi​ti! Nije mi to ni na kraj pa​me​ti, ti sta​ra li​si​ce! Sta​ri svod​ni​če, neću ti odu​ze​ti ži​vot. Ta ti si mi više od pu​ko​ga tas​ta, a tvoj mi je ži​vot dra​go​cjen! Do​du​še, ti hrop​ćeš, iz usta ti teče sli​na, a ko​lje​na ti se tre​su. Ipak, mo​raš iz​dr​ža​ti, Eie! Mo​raš pre​‐ ži​vje​ti još je​dan rat, kako bi Egi​pat imao fa​ra​ona na ko​jem će is​ka​li​ti svo​ju mrž​nju i gnjev, dok sam ja od​su​tan... Eie mu nije po​vje​ro​vao... Gor​ko je za​po​ma​gao i ri​dao, ovio mu drh​ta​ve ruke oko ko​lje​na i mo​lio, neka ga os​ta​vi na ži​vo​tu... Ta​kav se sa​ža​lio Ho​rem​he​bu, pa je ovaj oti​‐ šao. Ali je pri​je od​la​ska na​re​dio neka Eiea do​bro ču​va​ju. Svo​je je po​uz​da​ni​ke pos​ta​vio na vi​so​ke po​lo​ža​je, po​vje​riv​ši im kao je​di​nu za​da​ću skrb za Eieovu si​gur​nost i ži​vot. Po​seb​no su tre​ba​li pa​zi​ti kako Eie mo​že​bit​no ne bi sam sebi po​či​nio neku glu​post, u vri​je​me Ho​rem​he​bo​ve iz​oč​nos​ti. Eieovo je vri​je​me, ne​dvoj​be​no, već bilo mi​nu​lo. Bio je on još samo luc​kast, sje​do​glav sta​rac, koji se jav​no po​jav​lji​vao je​di​no u sve​ča​nim zgo​da​ma. Pri​tom je pred na​ro​dom no​sio kru​ne tek s ve​li​kim na​po​rom. No osim od sta​rač​ke ne​mo​ći, ta se gla​va tres​la i od ve​li​ko​ga stra​ha. Svo​joj su​pru​zi Ba​ke​ta​mon Ho​rem​heb je do​nio ve​li​čaj​ne da​ro​ve. Bilo je tu zlat​no​ga pi​je​ska u ple​te​nim ko​ša​ra​ma, krz​na i gla​va la​vo​va koje je po​bio svo​jim st​rje​li​ca​ma, no​je​vo​ga per​ja, ži​vih maj​mu​na i sva​kak​vih dru​gih vri​jed​nos​ti i čuda. A ona sve to nije po​čas​ti​la ni jed​nim je​di​nim po​gle​dom. Tek mu je rek​la: – U oči​ma lju​di, ja sam tvo​ja žena. Ro​di​la sam ti i sina. Budi time za​do​vo​ljan... Jer znaj! Po​lo​žiš li ikad više svo​ju ruku na mene, plju​nut ću na tvoj le​žaj i va​ra​ti te tako sra​mot​no kako još ni jed​na žena nije ni​ka​da va​ra​la svo​ga muža. Kako bih te osra​mo​ti​‐ la, na jav​nim ću mjes​ti​ma leći s te​ban​skim tr​gov​ci​ma, s ro​bo​vi​ma i no​sa​či​ma, s go​ni​‐ či​ma ma​ga​ra​ca... Neće pri​tom biti ni jed​no​ga mu​škar​ca ko​jeg bih prez​re​la zbog nje​go​‐ vo​ga pre​ni​skog po​lo​ža​ja. Svi​ma ću se po​da​ti, samo da upr​ljam tvo​ju čast! Upo​zo​ra​‐ 515

vam te, sve ću to uči​ni​ti, ako me samo do​tak​neš! U mo​jim oči​ma nema bjed​ni​je​ga čo​‐ vje​ka od tebe, u ci​je​lo​me Egip​tu. Tvo​je ruke i tvo​je ti​je​lo vo​nja​ju po krvi. Od njih i od tebe mi je zlo! Od​la​zi, od​vra​tan si mi! Nje​no pro​tiv​lje​nje još je više ras​pa​li​lo Ho​rem​he​bo​vu žud​nju za njom. Gle​da​ju​ći nje​no usko lice, nje​ne vit​ke bo​ko​ve i po​drug​lji​va usta, po​čeo je dah​ta​ti i gu​bi​ti nad​zor nad so​bom. Do​šao je k meni, ogor​če​no se ža​le​ći: – Za​što je tome tako, Si​nu​he? Što sam to uči​nio i skri​vio toj ženi, pa me neće? Do​‐ bro znaš ko​li​ko sam se samo tru​dio, kako bih je osvo​jio! I ko​li​ko sam te​žio sla​vi, kako bih je svo​jom sla​vom bio dos​to​jan! Ti znaš, ni​sam pre​čes​to di​rao ni li​je​pe žene, koje bi mi moji voj​ni​ci do​vo​di​li kao pli​jen u ša​tor. Naj​češ​će sam ih pre​pu​štao svo​jim lju​di​ma. Uis​ti​nu, pr​sti​ma ruku i nogu mo​gao bih po​bro​ja​ti žene s ko​ji​ma sam se za svih ovih go​di​na pre​da​vao pu​te​noj nas​la​di... A pri​tom ni​sam ni oso​bi​to uži​vao, jer sam stal​no mis​lio na Ba​ke​ta​mon, koja mi je bila ča​rob​na po​put Mje​se​ca. Kak​vo mi to prok​let​stvo za​gor​ča​va ži​vot i muči srce po​put zmij​sko​ga otro​va? – Os​ta​vi se lude žen​ske gla​ve! – uz​vra​tio sam mu. – Ona trpi zbog svo​ga po​no​sa i uz​no​si​tos​ti... Čak i više nego ti! Teba vrvi li​je​pim i mla​dim že​na​ma, a i naj​bez​na​čaj​ni​‐ ja mla​da ro​bi​nja može ti pru​ži​ti isto što i Ba​ke​ta​mon. – Go​vo​riš pro​tiv svo​ga vlas​ti​tog srca, Si​nu​he! – re​kao je Ho​rem​heb. – Ta ti do​bro znaš, lju​ba​vi se ni​ka​ko ne može za​po​vi​je​da​ti! – Ne​moj je si​lom tje​ra​ti na lju​bav, Ho​rem​heb! – upo​zo​ra​vao sam ga. – Iz toga će se iz​le​ći ve​li​ko zlo! Ali on me nije htio pos​lu​ša​ti, ras​pi​njan svo​jom straš​ću i že​ljom. Re​kao je: – Smi​je​šaj mi ba​rem ne​ka​kav us​pav​lju​ju​ći na​pi​tak, Si​nu​he! Neki od tvo​jih ču​do​‐ tvor​nih li​je​ko​va, od ko​jeg će zas​pa​ti. Dati ću joj ga i uze​ti je, te za​do​vo​lji​ti svo​ju žud​‐ nju, ba​rem dok spa​va! Jer, tako mi Seta i svih vra​go​va, ta mi žena du​gu​je mno​go uži​‐ ta​ka! . Od​bio sam mu pri​pre​mi​ti ta​kav na​pi​tak. Tada je, oči​to, po​tra​žio ne​kog dru​gog li​‐ ječ​ni​ka, te od nje​ga pri​ba​vio ne​kak​ve opas​ne pri​prav​ke. Bile su to mje​ša​vi​ne one vr​ste od ko​jih se žene ras​pa​le i po​div​lja​ju, kao da ih pod​ja​ru​je ne​kak​va unu​tar​nja va​tra. Ho​rem​heb je svo​jim na​či​ni​ma i pu​to​vi​ma osi​gu​rao da ti pri​prav​ci dos​pi​ju u hra​nu i piće za Ba​ke​ta​mon. Pri​če​kao je dok sred​stva nisu po​če​la dje​lo​va​ti, te je tada pris​tu​pio Ba​ke​ta​mon. Pod utje​ca​jem pak​le​nih mje​ša​vi​na, ona mu se nije opi​ra​la, već je div​lja​la na zas​tra​šu​ju​ći na​čin. Tako je Ho​rem​heb ipak us​pio za​do​vo​lji​ti svo​ju po​žu​du. Kad se Ba​ke​ta​mon pri​bra​la, bu​du​ći da su po​pus​ti​le čini koje su po​tek​le od mje​ša​vi​‐ na koje je do​bi​la, za​mr​zi​la je Ho​rem​he​ba još i više nego pri​je. Di​žu​ći se iz nje​go​va za​‐ gr​lja​ja, samo je rek​la: – Sje​ti se što sam ti rek​la!... Sje​ti se mo​jih upo​zo​re​nja! Ho​rem​heb je, me​đu​tim, na​kon vi​še​go​diš​nje​ga suz​dr​ža​va​nja, bio zas​li​jep​ljen svo​jim osje​ća​ji​ma i od​bi​ja​njem koje je sada bila je​di​na pre​os​ta​la za​pre​ka u os​tva​ri​va​nju nje​‐ go​vih že​lja. Zato se nije mo​gao osvi​jes​ti​ti... Sli​jep i lud od stras​ti, pri​si​lja​vao je Ba​ke​‐ 516

ta​mon na is​pi​ja​nje vina i raz​nih omam​lju​ju​ćih so​ko​va, sve dok ne bi zas​pa​la, pos​ta​la neo​sjet​lji​va i obus​tav​lja​la ot​por. Ne znam ko​li​ko je Ho​rem​heb u sve​mu tome uži​vao. Go​to​vo sam si​gu​ran, pu​te​na mu je nas​la​da bila gor​ka, a lju​bav tr​p​ki​ja od pe​li​na. Usko​ro je oti​šao za Si​ri​ju, radi pri​pre​ma za rat s He​ti​ti​ma. Od​la​ze​ći, objas​nio je: – Ve​li​ki su fa​ra​oni pos​ta​vi​li po​gra​nič​no ka​me​nje u Ka​de​šu! Zato, sve dok moja boj​‐ na kola ne za​gr​me uli​ca​ma Ka​de​ša, ja neću biti za​do​vo​ljan! Kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon je usko​ro opa​zi​la, kako sje​me po​nov​no kli​ja u njoj. Tada se za​tvo​ri​la u svo​je oda​je. Že​lje​la je biti sama. Ni​ko​ga nije htje​la ni vi​dje​ti niti čuti. Pre​‐ da​la se raz​miš​lja​nju o svom po​ni​že​nju. Slu​ge i ro​bo​vi mo​ra​li su joj do​no​si​ti hra​nu i os​tav​lja​ti je pred za​tvo​re​nim vra​ti​ma. A jela je to​li​ko malo, te su se li​ječ​ni​ci u Zlat​noj Kući za​bri​nu​li. A kad se pri​ku​či​lo vri​je​me po​ro​đa​ja, li​ječ​ni​ci su je i po​taj​no nad​zi​ra​li. Bo​ja​li su se, mo​gla bi ro​di​ti kri​omi​ce, te di​je​te ot​pra​vi​ti niz ri​je​ku, u čunu od ro​go​za. Na isti na​čin, kako su to či​ni​le maj​ke, koje bi zbog po​ro​đa​ja bile iz​vrg​nu​te ru​glu i sra​‐ mo​ti... Ali Ba​ke​ta​mon tada nije uči​ni​la ni​šta ne​pro​miš​lje​no. Kada su nas​tu​pi​li nje​ni tre​nu​‐ ci, sama je po​zva​la li​ječ​ni​ke. A po​ro​đaj​ne su joj muke čak iz​ma​mi​le smi​je​šak na lice, te je ra​dos​no ro​di​la svo​ga dru​gog sina. No dala mu je ime Seti, ni ne pi​ta​ju​ći oca. Oči​‐ to je to​li​ko straš​no mr​zi​la Ho​rem​he​bov po​rod, bez ob​zi​ra što je to bila nje​na krv i nje​‐ no meso. Zato je dje​te​tu dala ime boga smr​ti Seta i zva​la ga Onaj Koji Je Ro​đen Od Seta, dak​le Se​to​vim si​nom! Kad se pak opo​ra​vi​la od po​ro​đa​ja, na​re​di​la je ro​bo​vi​ma neka joj utr​lja​ju ti​je​lo sku​‐ po​cje​nim ulji​ma, a lice pro​bra​nim po​ma​da​ma. Po​tom se na​li​či​la i odje​nu​la u kra​ljev​‐ sko plat​no, te za​po​vje​di​la ro​bi​nja​ma neka je pre​ve​zu u grad. Tada je sama sam​ca​ta otiš​la na rib​lju tr​ž​ni​cu u Tebi. Obra​ti​la se go​ni​či​ma ma​ga​ra​ca, no​sa​či​ma vode i čis​ta​či​‐ ma riba: – Ja sam kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon, su​pru​ga Ho​rem​he​ba, ve​li​ko​ga egi​pat​skog voj​sko​vo​‐ đe. Dva sina sam mu ro​di​la, ali on je do​sa​dan i li​jen čo​vjek... Vo​nja po krvi i ne pru​ža mi ni​kak​vo​ga užit​ka. Do​đi​te i uži​vaj​te sa mnom, kako bih do​ži​vje​la nas​la​du! Vaše iz​‐ braz​da​ne i žu​lje​vi​te ruke i vaš zdrav za​dah po ba​le​gi mi gode, a drag mi je i vonj po mu​lju i ribi. Lju​di na rib​ljoj tr​ž​ni​ci sil​no se za​ču​di​še tim ri​je​či​ma. Upla​ši​li su se i ku​ša​li na sve na​či​ne iz​ma​ći joj. Ali ona ih je us​traj​no i tvr​do​gla​vo sli​je​di​la, va​bi​la ih ri​je​či​ma i ot​‐ kri​va​la svo​ju lje​po​tu i čari, te go​vo​ri​la: – Zar vam ni​sam do​volj​no li​je​pa?! Za​što ok​li​je​va​te? Zar vam se či​nim sta​rom i ruž​nom? Znaj​te, ne tra​žim od vas kao pro​tu​us​lu​gu ni​šta dru​go, već samo po je​dan ka​‐ men. To je sve, što mi sva​ki od vas mora da​ro​va​ti, za pru​žen uži​tak. Ka​men može svat​ko oda​bra​ti po že​lji, no ve​li​či​ni će biti sraz​mje​ran uži​tak, ko​jeg ću sva​ko​me pru​ži​‐ ti! Vje​ruj​te mi, pri​tom ću sve uči​ni​ti, da bis​te po​tra​ži​li što veće ka​me​nje! Tak​vo ne​što lju​di na rib​ljoj tr​ž​ni​ci još ni​kad nisu do​ži​vje​li. Sve mis​lim, ne​što se slič​no ni​kad nije slu​či​lo ni u či​ta​vo​me Egip​tu. Go​ni​či​ma, no​sa​či​ma i čis​ta​či​ma na rib​‐ 517

ljoj tr​ž​ni​ci u Tebi oči su se ra​ši​ri​le i za​plam​te​je​le od po​žu​de, pri po​gle​du na nje​nu lje​‐ po​tu... Ma​mi​le su ih nje​ne kra​ljev​ske ha​lje, a opo​jan mi​ris nje​nih po​ma​da uda​rio im je u gla​vu. Go​vo​ri​li su je​dan dru​gom: “Tak​vo se ne​što još ni​kad nije zbi​lo! Za​si​gur​no je to bo​‐ ži​ca, koja nam se po​ka​zu​je, jer smo stek​li nje​nu mi​lost. I po​gri​je​ši​li bi​smo, pro​ti​ve​ći se nje​noj vo​lji... Od svih žena koje smo ika​da vi​dje​li, nije joj bilo slič​ne. A uži​tak ko​jeg nudi, za​si​gur​no je bo​žan​ski!” Dru​gi su do​da​li: “U sva​kom slu​ča​ju, za​ba​va će nas malo sta​ja​ti! Ta čak i crne že​ne​ti​ne, sta​re i ruž​ne, zah​ti​je​va​ju naj​ma​nje je​dan ba​kre​njak! Ovo je, ne​sum​nji​vo, sve​će​ni​ca bo​ži​ce lju​ba​vi Bas​tet, koja na ovaj na​čin pri​kup​lja ka​‐ me​nje za nov hram svo​je za​štit​ni​ce. Pos​tu​pi​mo li kako nam na​la​že, ugo​dit ćemo bo​go​‐ vi​ma i po​či​ni​ti bo​go​ugod​no dje​lo!” Tako su nak​la​pa​li lju​di s rib​lje tr​ž​ni​ce, sli​je​de​ći je s ok​li​je​va​njem u tr​sku na oba​li. Jer, ona​mo je poš​la, že​le​ći se uk​lo​ni​ti lju​bo​pit​lji​vim po​gle​di​ma pro​laz​ni​ka. Čis​ta​či riba su ipak go​vo​ri​li: “Ra​di​je ne​moj​mo ići za njom! Mo​žda je doš​la iz vode, pa nas želi na​‐ va​bi​ti i odvu​ći u du​bi​ne. Mo​žda je to i sama Mač​ko​gla​va osob​no, pa će joj se gla​va pre​tvo​ri​ti u ma​čju? A svo​jim će nam straž​njim no​ga​ma, kad je za​gr​li​mo, raz​grep​s​ti mu​škost?” Ipak su je sli​je​di​li, kao za​ča​ra​ni, omam​lje​ni tom nje​nom lje​po​tom i nje​nim pre​div​nim mi​ri​som. A go​ni​či ma​ga​ra​ca su se us​put ru​ga​li čis​ta​či​ma riba: “Pa što, ako joj se gla​va i pre​tvo​ri u ma​čju? Nje​nih se straž​njih nogu ne bo​ji​mo, ako ćemo s njom uži​va​ti!” Tako je Ba​ke​ta​mon ci​je​lo​ga dana pru​ža​la uži​tak lju​di​ma s rib​lje tr​ž​ni​ce. I ni jed​nog nije pre​va​ri​la ni ra​zo​ča​ra​la u oče​ki​va​nji​ma, nego je sva​kom po​na​osob ugo​di​la. O nji​‐ ho​vom je za​do​volj​stvu naj​bo​lje svje​do​či​la hr​pe​ti​na ka​me​nja, koja je brzo ras​la na oba​li ri​je​ke. Jer, sva​ki je od us​lu​že​nih mo​rao da​ri​va​ti ka​men. Tak​va je bila po​god​ba! Mno​gi od njih su, pro​ma​tra​ju​ći što da​ri​va​te​lji do​bi​va​ju za svo​je ka​me​nje, otiš​li i po​‐ tra​ži​li go​le​me gro​ma​de, a neki su čak do​pre​mi​li kle​sa​ne sti​je​ne, za koje su ka​me​no​res​‐ ci​ma pla​ti​li po​za​maš​nu svo​tu. To​li​ko su bili za​do​volj​ni onim što su oče​ki​va​li i bili os​‐ vje​do​če​ni u is​pu​nje​nje svo​jih oče​ki​va​nja. – Tak​ve žene, uis​ti​nu, ni​smo još ni​kad sre​li... – re​kao je je​dan. – Usta su joj po​put te​ku​će​ga meda, gru​di kao zre​le ja​bu​ke, a njen za​gr​ljaj i kri​lo na​lik su ras​pa​lje​no​me ug​lje​nu u žari, na ko​jem pe​če​mo ribe! – Li​je​pa je i po​želj​na, kao pra​va bo​ži​ca – do​da​de dru​gi. – Ali naj​ve​li​čaj​ni​ji je njen mi​omi​ris. Uz sav uži​tak nje​nog za​gr​lja​ja, upra​vo me taj pre​di​van mi​omi​ris uz​di​gao do ne​be​skih vi​si​na. – I lje​po​ta i mi​ris su joj ve​li​čaj​ni... – pri​klju​čio se tre​ći. – Ipak, sve to nije dos​tat​no za cje​lo​vit uži​tak, ako je žena hlad​na i ne​pa​ž​lji​va! Zato po​seb​no sla​vim ovu ženu zbog nje​ne to​ple duše i srca, nje​ne su​sret​lji​vos​ti i tru​da, nje​ne pre​da​nos​ti i is​tan​ča​nos​ti ko​‐ jom je bu​di​la u meni mu​šku sna​gu! Tako su na​dah​nu​to iz​mje​nji​va​li svo​ja is​kus​tva i mis​li, iako su bili tek bi​jed​ni​ci s rib​lje tr​ž​ni​ce. Zva​li su je i prek​li​nja​li neka ubr​zo po​nov​no dođe na rib​lju tr​ž​ni​cu. Obe​‐ 518

ća​va​li su joj pri​ku​pi​ti mno​go ve​li​ko​ga ka​me​nja. Smi​je​ši​la im se skrom​no i pla​ho. Za​‐ hva​li​la im je za nji​ho​vu su​sret​lji​vost i ve​lik uži​tak ko​jeg su joj pru​ži​li... A kad se na​ve​‐ čer vra​ća​la u Zlat​nu Kuću, mo​ra​la je na oba​li unaj​mi​ti po​ve​ći brod i krep​ke mom​ke, kako bi ot​pre​mi​la svo ono ka​me​nje pri​kup​lje​no ti​je​kom dana. Sli​je​de​će​ga se ju​tra za​pu​ti​la u Tebu ve​ćim čam​cem. Ro​bi​nja​ma koje su do​ves​la​le do grad​ske oba​le, za​po​vje​di​la je neka tamo če​ka​ju. Ona se za​pu​ti​la na tr​ž​ni​cu po​vr​ća. Tamo se obra​ti​la se​lja​ci​ma koji su u zoru doš​li u grad, go​ne​ći svo​je vo​lo​ve i ma​gar​ce, na​kr​ca​ne ze​le​njem za pro​da​ju... Bili su to lju​di ruku žu​lje​vi​tih i ot​vrd​nu​lih od zem​lje, kože gru​be i ohra​pa​vje​le od vre​men​skih ne​da​ća. Obra​ti​la se još i po​me​ta​či​ma uli​ca, čis​ta​či​ma jav​nih za​ho​da, te stra​ža​ri​ma crn​ci​ma, koji su na​oru​ža​ni dr​ve​nim kop​lji​ma pa​zi​li na red i odre​đi​va​li pro​da​va​či​ma mjes​to na tr​ž​ni​ci. Va​bi​la ih je, po​ka​zu​ju​ći im svo​je čari i dra​ži, te svi​ma go​vo​ri​la: – Ja sam kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon, su​pru​ga Ho​rem​he​ba, ve​li​ko​ga egi​pat​skog voj​sko​vo​‐ đe. No on je do​sa​dan, li​jen čo​vjek. U ti​je​lu nema sna​ge i ne može mi pru​ži​ti ni​ka​kav uži​tak. Osim toga, pos​tu​pa sa mnom loše! Uzi​ma mi dje​cu, tje​ra me iz mo​jih oda​ja, pa ne​mam ni kro​va nad gla​vom. Do​đi​te, za​bav​ljaj​te se i uži​vaj​te sa mnom, kako bih do​‐ ži​vje​la nas​la​du! Ne zah​ti​je​vam od vas kao pro​tu​us​lu​gu ni​šta dru​go, već samo po je​dan ka​men, pa ma​kar bio i ma​len. Ko​li​ko znam, ni naj​bjed​ni​je crn​ki​nje u Tebi nisu jef​ti​ni​‐ je!.. Ipak, ka​žem vam u na​pri​jed: o ve​li​či​ni ka​me​na ko​jeg do​ne​se​te, ovi​sit će ve​li​či​na užit​ka ko​jeg pru​žam! Se​lja​ci, po​me​ta​či uli​ca, čis​ta​či za​ho​da i stra​ža​ri, u prvi su se mah pre​pa​li nje​nih ri​‐ je​či. Uz​bu​đe​no su ras​prav​lja​li i go​vo​ri​li: “To nije mo​gu​će! Ona za​si​gur​no nije kra​ljev​‐ na! Kra​ljev​ne se još ni​kad nisu tako vla​da​le!” Ali Ba​ke​ta​mon ih je i da​lje snu​bi​la, ot​‐ kri​va​la svo​je ti​je​lo... I poš​la u tr​sku na oba​li Nila! Na to su i oni naj​ne​po​vjer​lji​vi​ji os​‐ ta​vi​li svo​ja kola s po​vr​ćem, svo​je vo​lo​ve i ma​gar​ce, ne​po​me​te​ne uli​ce i jav​ne za​ho​de pune iz​me​ti​na. A stra​ža​ri su od​ba​ci​li svo​ja dr​ve​na kop​lja, za​bo​ra​vi​li na red i mir, te su i oni po​tek​li za mnoš​tvom. Sli​je​de​ći je put ri​je​ke, lju​di s tr​ž​ni​ce po​vr​ća go​vo​ri​li su među so​bom: “Tak​va pos​las​ti​ca ne do​pad​ne si​ro​ma​ha sva​ko​ga dana! Koža joj nije na​‐ lik tam​noj i hra​pa​voj koži na​ših žena! Odje​ve​na je u kra​ljev​ske ha​lje, a meka i svi​je​tla koža svje​do​či o nje​nom ple​me​ni​tom po​dri​je​tlu. I mi​ris joj je na​lik mi​ri​su od​lič​ni​ka i bo​ga​ta​ša. Bili bi​smo bu​da​le i ša​šav​ci, ako bi​smo pro​pus​ti​li uži​tak ko​je​ga nam nudi! Zato uči​ni​mo sve, kako bi​smo je za​do​vo​lji​li, kad je već muž to​li​ko za​ne​ma​ru​je!” Po​če​li su rev​no do​no​si​ti ka​me​nje, kako bi joj mo​gli pris​tu​pi​ti. Jer, tak​va je bila po​god​ba! Se​‐ lja​ci su joj do​ni​je​li ka​me​ne pra​go​ve i ste​pe​ni​ce iz kr​č​mi, a stra​ža​ri su kra​li ka​me​nje iz zi​do​va fa​ra​ono​vih zda​nja. Ali na​kon što su uži​va​li s Ba​ke​ta​mon, ipak su se pre​pla​ši​li i go​vo​ri​li: “Ako je ona uis​ti​nu Ho​rem​he​bo​va žena, on će nas po​bi​ti, saz​na li za to! Straš​‐ ni​ji je od lava, tašt i lju​bo​mo​ran na svoj do​bar glas! I to prem​da nije spo​so​ban pru​ži​ti uži​tak svo​joj ženi... Spa​sit ćemo gla​ve samo ako nas bude mno​go, koji smo uži​va​li s nje​go​vom že​nom. Ta, zbog svo​je žene, ko​li​ko god bio tašt i lju​bo​mo​ran, ipak ne može po​bi​ti sve lju​de u Tebi! Zato nam je svi​ma na pro​bi​tak, ako ona do​bi​je što više ka​me​‐ 519

nja!” Zbog toga su, na​uži​vav​ši se s kra​ljev​nom, po​tek​li na​trag na tr​ž​ni​cu po​vr​ća. Tamo su svim pri​ja​te​lji​ma i znan​ci​ma pri​po​vi​je​da​li o svo​me neo​bič​nom do​živ​lja​ju, te i njih upu​ti​li u tr​sku. Usko​ro je kroz tr​sku vo​di​la ši​ro​ka uta​ba​na sta​za. Do ne​dav​no mir​na, pi​to​ma i ne​tak​nu​ta oba​la Nila, sada je na tom mjes​tu iz​gle​da​la kao okup​lja​li​šte vo​den​ko​nja. A na tr​ž​ni​ci po​vr​ća is​to​dob​no je ha​rao sve veći ne​red. Mno​go je kola ukra​de​no, za​jed​no s te​re​tom na nji​ma... Uoko​lo su nja​ka​li žed​ni ma​‐ gar​ci i mu​ka​li iz​glad​nje​li vo​lo​vi. Vlas​ni​ci to​či​oni​ca piva tr​ča​li su tr​ž​ni​com i okol​nim uli​ca​ma, ja​di​ku​ju​ći i ču​pa​ju​ći si vla​si, jer su nes​ta​li nji​ho​vi sku​pi ka​me​ni pra​go​vi. Pa su svu​da za​gle​da​li, ne bi li ih ot​kri​li pod klu​pa​ma, u se​ljač​kim ko​li​ma ili u grm​lju uz ru​bo​ve ces​ta. Kup​ci na tr​ž​ni​ci po​vr​ća ta​ko​đer se nisu do​bro pro​ve​li. Do​čuv​ši o pro​vo​‐ du na oba​li Nila, se​lja​ci, čis​ta​či i stra​ža​ri br​za​li su put oba​le ri​je​ke ru​še​ći sve pred so​‐ bom. Pri​tom je mno​gi ku​pac za​vr​šio pod pre​vr​nu​tom klu​pom ili hr​pom po​vr​ća, a mno​gi​ma su bile iz​ga​že​ne noge i za​de​ra​na odje​ća. Tr​ž​ni​ca po​vr​ća usko​ro je na​li​ko​va​la boj​nom po​lju... U su​mrak se kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon skrom​no za​hva​li​la svi​ma koji su joj doš​li s tr​ž​‐ ni​ce po​vr​ća, za nji​ho​vu lju​baz​nost i uži​tak ko​jeg joj pru​ži​še. Svi su joj zduš​no po​mo​gli ukr​ca​ti pri​kup​lje​no ka​me​nje na ča​mac, te je taj uto​nuo do sa​mo​ga ruba i sko​ro po​to​‐ nuo. Tog je dana kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon ušte​dje​la, jer za ukr​caj ka​me​nja nije mo​ra​la unajm​lji​va​ti krep​ke i snaž​ne rad​ni​ke. Ali je svoj ži​vot i kra​ljev​sku krv iz​lo​ži​la ve​li​koj po​gi​be​lji, otis​nuv​ši se u tako pre​kr​ca​nom čam​cu na ri​je​ku. A ro​bi​nje koje su ves​la​le, ima​le su ve​li​kih ne​vo​lja dok nisu us​pje​le do​tje​ra​ti pre​to​va​ren ča​mac do pris​ta​na Zlat​‐ ne Kuće. Iste je ve​če​ri već ci​je​la Teba zna​la o po​jav​lji​va​nju mač​ko​gla​ve bo​ži​ce Bas​tet, koja se pri​ka​za​la na​ro​du na tr​ž​ni​ca​ma i pre​da​va​la nas​la​di sa svi​ma koji su to že​lje​li. Po gra​du su stru​ja​le i ši​ri​le se naj​ne​obič​ni​je gla​si​ne. Na​ime, oni koji su iz​gu​bi​li vje​ru u bo​go​ve, iz​miš​lja​li su dru​ga objaš​nje​nja. Ali svi su, kako to već lju​di obi​ča​va​ju, do​da​‐ va​li gla​si​na​ma svo​je po​je​di​nos​ti i nove po​dat​ke. Pa su pri​če usko​ro na​bu​ja​le do zas​‐ tra​šu​ju​ćih raz​mje​ra, o Mač​ko​gla​voj koja pus​to​ši gra​dom... Sli​je​de​će​ga se dana kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon za​pu​ti​la lju​di​ma na tr​ž​ni​ci ug​lje​na... Tu je na​ma​mi​la pro​da​va​če ug​lje​na i po​da​la im se. Te je ve​če​ri tr​ska na oba​li ri​je​ke ta​ko​‐ đer bila iz​ga​že​na, ali i sva crna od ga​re​ži i ug​lje​ne pra​ši​ne. A sve​će​ni​ci iz broj​nih ma​‐ le​nih hra​mo​va, koji su ima​li tu ne​sre​ću te se na​la​zi​li u bli​zi​ni tr​ž​ni​ce ug​lje​na, ogor​če​‐ no su se ja​da​li. Op​tu​ži​va​li su pro​da​va​če ug​lje​na kao bez​bož​ni​ke, jer su be​sram​no ču​‐ pa​li ka​me​nje iz zi​do​va hra​mo​va i no​si​li ga u tr​sku, kao dar za prim​ljen uži​tak. Jer, po​‐ god​ba je po​god​ba!... Sva​ki tko je htio uži​va​ti s Ba​ke​ta​mon, mo​rao je do​ni​je​ti po je​dan ka​men. Tre​ba priz​na​ti, bila je pri​tom i ve​li​ko​duš​na. Nije uvi​jek tra​ži​la ka​me​nje una​‐ pri​jed. Uži​va​ti se s njom mo​glo od​mah, a ka​men do​ni​je​ti nak​nad​no. Ipak, tre​ba oda​ti priz​na​nje i oni​ma koji su joj tako pris​tu​pi​li, na po​ček. Svi su se ti nje​ni vjer​ni​ci i vje​‐ rov​ni​ci is​ka​za​li. Ni je​dan je​di​ni nije oti​šao, a da se ne bi vra​tio s ka​me​nom ko​jeg je 520

du​go​vao. I tak​vi, koji su da​va​li ka​me​nje nak​nad​no, do​no​si​li su ve​li​ke gro​ma​de, oči​to pre​za​do​volj​ni do​živ​lje​nim užit​kom... Ka​me​nje se tako skup​lja​lo uz oba​lu ri​je​ke. A tr​gov​ci ug​lje​nom nisu se ni naj​ma​nje oba​zi​ra​li na kle​tve sve​će​ni​ka koji su za​pre​pa​šte​no bu​lji​li u raz​ru​še​ne i di​je​lom raz​ne​‐ se​ne zi​do​ve nji​ho​vih hra​mo​va. Ug​lje​na​ri su se samo la​ko​mo obli​zi​va​li, te go​vo​ri​li: “Uis​ti​nu, oku​si​li smo ne​be​sku pos​las​ti​cu. Bo​ži​ca nam se obja​vi​la i pri​mi​la nas. Nje​ne su se usne to​pi​le u na​šim us​ti​ma, a nje​ne doj​ke su u na​šim ru​ka​ma bile po​put ra​ža​re​‐ no​ga ug​lje​na. Ni​kad ra​ni​je ni​smo ni slu​ti​li, a kamo li po​mis​li​li, da na ci​je​lo​me svi​je​tu pos​to​ji ta​kav uži​tak!” Iste ve​če​ri, Teba nije samo bru​ja​la, nego upra​vo tut​nja​la i gr​mje​la o ne​vje​ro​jat​no​‐ me dje​lo​va​nju mač​ko​gla​ve bo​ži​ce, po tr​ž​ni​ca​ma gra​da. Tre​ća je obja​va bo​ži​ce po​lu​či​la u Tebi veći ne​red od onih ne​sret​nih zbi​va​nja ve​za​nih za Amo​na i Ato​na. Jer, tada ipak u ne​mi​ri​ma nisu su​dje​lo​va​li svi. A od onih koji su bili uvu​če​ni u ras​pra​ve i su​ko​be ro​‐ go​va i kri​že​va, dio je ipak bio i pri​si​ljen uze​ti udje​la, jer su ih dru​gi si​li​li na opre​dje​lji​‐ va​nje. Sada su pak svi, bez i naj​ma​nje iz​nim​ke, su​dje​lo​va​li u op​ćem uz​bu​đe​nju. Nije bilo žene koja nije od​ba​ci​la svo​je ku​ćan​ske pos​lo​ve i obve​ze, te po​br​za​la su​sje​di do​ču​ti i raz​mi​je​ni​ti no​vos​ti o ha​ra​nju Mač​ko​gla​ve. Neke žene pri​tom nisu ni po​če​le ku​ha​ti, a one koje su već ima​le jelo na va​tri, os​ta​vi​le su ga pa je iz​go​rje​lo... Ma​le​na su dje​ca ubr​zo oglad​nje​la i uda​ri​la u plač i dre​ku. Do​tle su se žene sa​vje​to​va​le o tome kako se opri​je​ti Mač​ko​gla​voj. A mu​že​vi su se okup​lja​li odvo​je​no, slu​ša​ju​ći pri​če sret​ni​ka koji su ima​li pri​li​ku da​ri​va​ti Mač​ko​gla​voj ka​men. Na​puh​nu​ti od po​no​sa i zna​ča​ja, ti su sret​ni​ci pri​po​vi​je​da​li o svo​me do​živ​lja​ju, ve​li​ča​ju​ći uži​tak i ki​te​ći opis ne​vje​ro​jat​nim po​je​di​nos​ti​ma o su​sret​lji​vos​ti i pre​da​nos​ti Mač​ko​gla​ve... Oče​ku​ju​ći če​t​vr​to po​jav​lji​va​nje bo​ži​ce, čak i oni naj​dič​ni​ji i naj​u​gled​ni​ji mu​že​vi na​pus​ti​li su svo​je žene i po​br​za​li u piv​ni​ce i kr​č​me, te se po noći pri​dru​ži​li ču​pa​nju ka​me​nja iz fa​ra​ono​vih zda​nja... Sli​je​de​će je ju​tro u Tebi pru​ži​lo naj​ne​obič​ni​ji pri​zor, ni​kad za​pam​ćen u po​vi​jes​ti toga gra​da! Svi su mu​škar​ci tr​ča​li uli​ca​ma, od tr​ž​ni​ce do tr​ž​ni​ce, no​se​ći pod ru​kom ka​men. Zas​ta​ja​li bi po tr​ž​ni​ca​ma, nes​trp​lji​vo iš​če​ku​ju​ći i pro​pit​ku​ju​ći se o do​la​sku Mač​ko​gla​ve... Po​seb​no su se za​bri​nu​li i sve​će​ni​ci. Upu​ti​li su svo​je stra​ža​re neka po​tra​že i uhi​te tu ženu koja je bila iz​vo​ri​šte toga ne​re​da i sa​blaz​ni. Ali toga dana kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon nije doš​la u grad... Le​ža​la je u Zlat​noj Kući, od​ma​ra​ju​ći se od na​po​ra u pro​tek​la tri dana. Smi​je​ši​la se svi​ma i sva​ko​me tko bi joj se obra​tio. Bila je lju​baz​na, a pri go​vo​ru stid​lji​vo pri​gi​ba​la ti​je​lo, te dr​ža​la ruku pred us​‐ ti​ma, nas​to​je​ći pri​kri​ti zi​je​va​nje. Dvor se jako ču​dio tome nje​nom vla​da​nju. Ali tada još nit​ko nije ni po​miš​ljao, da je upra​vo Ba​ke​ta​mon ona ta​jans​tve​na žena koja se obja​vi​la na​ro​du u Tebi, te pru​ža​la uži​tak ug​lje​na​ri​ma i čis​ta​či​ma riba... Od​mo​riv​ši se, kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon je poš​la raz​gle​da​ti pri​kup​lje​no ka​me​nje. Bilo 521

ga je svih ve​li​či​na i obli​ka, raz​ne vr​ste i svih boja. Na​kon što je pro​uči​la sav ka​men ko​jeg je pri​ku​pi​la, Ba​ke​ta​mon je po​zva​la u vrt kra​lje​vo​ga gra​di​te​lja sta​ja. Rek​la mu je: – Pri​ku​pi​la sam ovo ka​me​nje na oba​li ri​je​ke. Ono mi je sve​to, jer je uz sva​ki i naj​‐ ma​nji ka​men ve​za​na ra​dos​na i ve​se​la us​po​me​na. I što je ka​men veći, to je i moja us​‐ po​me​na ra​dos​ni​ja. Sa​gra​di mi od tog ka​me​nja vi​di​ko​vac, kako bih ima​la krov nad gla​‐ vom. Jer, moj me su​prug za​ne​ma​ru​je i tje​ra iz mo​jih oda​ja, kao što si za​si​gur​no već do​čuo. Nek to zda​nje bude pros​tra​no i vi​so​kih zi​do​va, pa za​poč​ni gra​di​ti od​mah! Bude li ti po​treb​no još ka​me​nja, ne bri​ni i ne stra​huj. Pri​ba​vit ću ga još, pa ne​ćeš os​ta​ti bez gra​đe... Kra​ljev gra​di​telj sta​ja bio je pri​prost i jed​nos​ta​van čo​vjek, ali pra​vi do​vit​lji​vac svo​‐ ga zva​nja. Po​šte​no je i pre​da​no ra​dio svoj po​sao, naj​češ​će i svo​jim vlas​ti​tim ru​ka​ma. Pre​ga​ča oko bo​ko​va bila mu je zato sva siva od pra​ši​ne te​sa​no​ga ka​me​nja, a ra​me​na is​kriv​lje​na od no​še​nja te​ških te​re​ta. Ni​ka​ko nije bio pri​učen raz​go​vo​ru s ot​mje​nim ugled​ni​ca​ma. Zato je u ne​pri​li​ci za​muk​nuo, obo​rio oči pred kra​ljev​nom i nož​nim pr​sti​ma kop​kao po pi​je​sku. Ko​nač​no je ne​ka​ko pro​tis​nuo, na​kon što je raz​gle​dao svo ono raz​no​vr​s​no ka​me​nje, sme​te​no i po​niz​no: – Vi​so​ka kra​ljev​no Ba​ke​ta​mon! Bo​jim se, moje umi​je​će nije dos​tat​no za gra​đe​nje zda​nja vri​jed​no​ga tvog ugle​da i po​lo​ža​ja. Ovo je ka​me​nje raz​ne ve​li​či​ne i boja, te će biti vrlo te​ško pri​la​go​di​ti ga i slo​ži​ti u cje​li​nu. To zah​ti​je​va i umjet​nič​ki ukus, pa zato ra​di​je po​vje​ri tu za​da​ću ne​ko​me od​lič​nom gra​di​te​lju hra​mo​va ili ne​kom umjet​ni​ku. Ja se bo​jim, zbog svo​je nes​pret​nos​ti i ne​vič​nos​ti tak​vim pos​lo​vi​ma, mo​gao bih pok​va​ri​ti tvo​ju li​je​pu za​mi​sao. U tom bi slu​ča​ju sav tvoj trud oko pri​kup​lja​nja ka​me​nja bio uza​‐ lu​dan! Kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon je na to la​ga​no do​dir​nu​la nje​go​vo koš​ča​to rame i pla​ho rek​‐ la: – Dra​gi moj gra​di​te​lju vo​lov​skih sta​ja! Ja sam tek si​ro​ta žena, koju muž za​ne​ma​ru​‐ je, pa si ne mogu pri​ušti​ti ugled​no​ga i od​lič​nog gra​di​te​lja. A ni tebi ne mogu po​nu​di​ti vri​je​dan dar, kao na​gra​du za tvoj rad, ona​ko kao što bih to že​lje​la. Ali kad vi​di​ko​vac bude go​tov, pre​gle​dat ću ga za​jed​no s to​bom. I bu​dem li s iz​ved​bom za​do​volj​na, po​dat ću ti se! Na to ti pri​se​žem! Ne​mam ni​šta dru​go za po​nu​di​ti, osim to malo ra​dos​ti. Ali ne​što užit​ka će u tome ipak biti, jer ni​sam to​li​ko ruž​na ni sta​ra. Zato, neka ti to bude na​gra​da za tvoj trud. Sna​žan si mu​ška​rac, ja​kih ruku, a ja tek sla​baš​na že​ni​ca koja čez​ne za ra​doš​ću... A kao što znaš, muž mi to us​kra​ću​je. Gra​di​te​lja sta​ja za sto​ku su nje​ne ri​je​či i do​dir ruke sil​no uz​bu​di​li. Po​gle​dao ju je po​nov​no, dru​gim oči​ma... oči​ma mu​škar​ca. Nje​na ga se lje​po​ta jako doj​mi​la, a pri​sje​‐ tio se i pri​či​ca o kra​ljev​na​ma koje su se za​lju​bi​le u skrom​ne i si​ro​maš​ne mu​škar​ce, te uži​va​le s nji​ma i is​pu​nja​va​le im sve že​lje. Do​du​še, jako se bo​jao Ho​rem​he​ba, no nje​‐ go​va je že​lja bila jača od stra​ha. A i kra​ljev​ni​ne ri​je​či su mu sil​no po​bu​di​le ta​šti​nu, ko​li​ko god je bio skro​man. Zato se pri​hva​tio pos​la i u vr​to​vi​ma Zlat​ne Kuće hi​tro po​‐ 522

čeo gra​di​ti vi​di​ko​vac. Pri​tom je pri​mi​je​nio svo svo​je zna​nje i umi​je​će, tru​de​ći se ko​li​‐ ko je god samo znao i umio. Gra​de​ći, us​put je i sa​nja​rio, otvo​re​nih oči​ju. Tako je u vi​‐ di​ko​vac ugra​dio i sve svo​je sa​nje, sa sva​kim ka​me​nom po je​dan svoj nov san. Čež​nja i lju​bav​na po​žu​da na​dah​nu​li su ga pre​ko sva​ke mje​re i pre​tvo​ri​li u ve​li​ko​ga umjet​ni​ka. Jer, sva​kog je dana vi​đao i sre​tao kra​ljev​nu Ba​ke​ta​mon. Tako mu se srce ne​pres​tan​ce iz​no​va ža​ri​lo, pod po​gle​dom nje​nih ba​de​mas​tih oči​ju, te je iz​ga​ra​lo po​put suhe ro​go​‐ ži​ne. Na​pre​zao se lu​đač​ki, omr​ša​vio je i pro​bli​je​dio od rada i žud​nje... Od ka​me​nja raz​nih boja i ve​li​či​na pod nje​go​vim je ru​ka​ma ni​cao vi​di​ko​vac ka​kav ni​kad ra​ni​je nije bio vi​đen. Ali tak​vi su svi mu​škar​ci. Za​ne​se​ni svo​jim sa​nja​ma stva​ra​ju dje​la koja ih po​ne​kad uz​di​žu svo​jom vri​jed​noš​ću do pra​ga bo​go​va. A pri​tom su pot​pu​no sli​je​pi za svu ni​skost onog tko ih je pri​je​tvor​no po​tak​nuo... Ka​me​nje koje je kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon pri​ku​pi​la u tri dana svo​ga bo​žan​skog nas​tu​‐ pa po tr​ž​ni​ca​ma Tebe i u tr​s​ci na ri​je​čoj oba​li je, me​đu​tim, ubr​zo po​tro​še​no. Tre​ba​lo je pris​kr​bi​ti novo. Zato je po​nov​no kre​nu​la put gra​da. Pri​kup​lja​la je ka​me​nje po svim tr​‐ ž​ni​ca​ma, uz Ces​tu ov​no​va, u vr​to​vi​ma hra​mo​va i po svim jav​nim mjes​ti​ma. Ta vi​di​‐ ko​vac je tre​bao biti ve​li​ča​jan! Zato usko​ro nije bilo ni jed​no​ga mjes​ta u Tebi, koje kra​‐ ljev​na Ba​ke​ta​mon nije po​sje​ti​la radi pri​kup​lja​nja ka​me​nja. Mu​škar​ci koji su joj do​no​‐ si​li ka​me​nje nisu je samo za​vo​lje​li, nego i što​va​li. I bri​nu​li su se za nju i nje​no pos​la​‐ nje. Kri​li su je i šti​ti​li na sve na​či​ne, kako bi je oču​va​li od pro​go​na. No ipak su je jed​‐ nom pri​go​dom ot​kri​li i uhi​ti​li sve​će​nič​ki i fa​ra​ono​vi stra​ža​ri. Htje​li su je sa​pe​ti u uze i zbog nje​na sa​blaž​nji​va vla​da​nja odvu​ći pred suce. Ali ona je uz​no​si​to po​di​gla gla​vu i rek​la im: – Ja sam kra​ljev​na Ba​ke​ta​mon! I rado bih vi​dje​la tog smrt​ni​ka, koji bi se drz​nuo su​di​ti mi! U mo​jim ži​la​ma teče sve​ta krv! Ja sam na​s​ljed​ni​ca fa​ra​on​ske vlas​ti. Ipak, neću vas kaz​ni​ti zbog vaše glu​pos​ti i po​gre​ške. Li​je​pi ste i snaž​ni mu​že​vi, pa ću se i s vama pre​da​ti užit​ku. Ali, sva​ki od vas mora mi do​ni​je​ti po je​dan ka​men na dar! Jer, tak​va je po​god​ba! Uz​mi​te ka​me​nje iz kuća su​da​ca ili hra​mo​va! I što bude veće ka​me​‐ nje, to će biti veći i uži​tak ko​jeg ću vam pru​ži​ti. U tome mi mo​že​te vje​ro​va​ti na ri​ječ! Uči​nit ću sve što mogu, a u tome sam stek​la već po​pri​lič​nu vje​šti​nu... Stra​ža​ri su je po​gle​da​li. I bio je do​vo​ljan tek je​dan po​gled na nje​nu lje​po​tu i dra​ži! Uhva​ti​lo ih je isto lu​di​lo kao i sve dru​ge Te​ban​ce. Bez ri​je​či su se okre​nu​li i po​hi​ta​li po ka​me​nje. Otiš​li su i svo​jim kop​lji​ma ra​s​kli​ma​li i iz​va​di​li ka​me​nje iz zgra​de Ve​li​ke Sud​ni​ce i pre​dvor​ja Amo​no​vo​ga hra​ma, te ga do​ni​je​li Ba​ke​ta​mon. Bila je vrlo po​šte​na pre​ma nji​ma, te je u ci​je​los​ti i bo​ga​to is​pu​ni​la dato obe​ća​nje. Njoj u čast mo​ram reći, pri​tom se uvi​jek vla​da​la čed​no i ni​ma​lo bes​tid​no. Na​kon što bi se po​da​la mu​škar​ci​ma, stid​lji​vo i plaš​lji​vo bi se ogr​nu​la pla​štom, obo​ri​la bi oči i nit​ko je više ne bi smio ni dir​nu​ti... Do​ga​đaj sa stra​ža​ri​ma ipak joj je bio upo​zo​re​nje. Na​kon toga je po​tra​ži​la zak​lon u ku​ća​ma nas​la​de... Među nji​ho​vim zi​do​vi​ma kri​omi​ce je nas​ta​vi​la pri​kup​lja​ti ka​me​nje za svoj vi​di​ko​vac. Obi​la​zi​la bi tako ci​je​lim gra​dom, pa je za​la​zi​la i u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih. I tu je za pru​ža​nje užit​ka zah​ti​je​va​la samo po je​dan ka​men od sva​kog tko 523

bi joj pris​tu​pio. Zato je bila do​bro​doš​la u svim ku​ća​ma nas​la​de i kr​č​ma​ma, gdje su joj svi rado otva​ra​li vra​ta. Na​ime, do​bro su za​ra​đi​va​li na njoj. Ipak, si​gur​nos​ti radi, sva​‐ kog bi dana mi​je​nja​la kuću nas​la​de i kr​č​mu, kako bi iz​mak​la stra​ža​ri​ma i okup​lja​nju na​ro​da. S vre​me​nom se saz​na​lo za nje​no vla​da​nje... Čla​no​vi dvo​ra i ugled​ni​ci okup​lja​li su se u vrtu Zlat​ne Kuće, kako bi kra​di​mi​ce osmo​tri​li vi​di​ko​vac koji je tamo ni​cao pod ru​ka​ma op​sjed​nu​to​ga kra​lje​vog gra​di​te​lja sta​ja, od ka​me​nja koje je Ba​ke​ta​mon osob​‐ no pri​bav​lja​la. A kad su ugled​ni​ce s dvo​ra ugle​da​le vi​si​nu zi​do​va i po​ku​ša​le pre​bro​ji​ti svo ono krup​no i sit​no ka​me​nje ugra​đe​no u njih, samo su po​di​gle ruke do usta i za​ču​‐ đe​no klik​nu​le. No nit​ko se zbog sve​ga toga nije usu​dio pri​go​vo​ri​ti kra​ljev​ni Ba​ke​ta​‐ mon ni jed​ne je​di​ne ri​je​či. A Eie, koji bi je svo​jim fa​ra​on​skim ugle​dom mo​žda mo​gao obuz​da​ti, lu​đač​ki se ve​se​lio zbog nje​na vla​da​nja, na​kon što je o sve​mu do​čuo. U svo​‐ joj sta​rač​koj zlo​bi i zlo​ći je vje​ro​vao, kako će to sve sil​no ra​zja​di​ti i raz​bjes​ni​ti Ho​rem​‐ he​ba. Ho​rem​heb je, me​đu​tim, bio da​le​ko. Vo​dio je rat u Si​ri​ji. Oteo je He​ti​ti​ma Si​don, Smir​nu i Bi​blos, te pos​lao u Egi​pat obi​lan pli​jen i mnoš​tvo ro​bo​va. Svo​joj je ženi na​‐ mi​je​nio ve​li​čaj​ne i pre​kras​ne da​ro​ve. Cje​lo​kup​no pu​čans​tvo Tebe do​bro je zna​lo što radi Ba​ke​ta​mon, a isto tako su to zna​li i svi u Zlat​noj Kući. Ali, nit​ko nije bio do​volj​‐ no hra​bar, kako bi iz​vi​jes​tio Ho​rem​he​ba o vla​da​nju nje​go​ve žene. A nje​go​vi vlas​ti​ti po​uz​da​ni​ci, ko​ji​ma je po​di​je​lio čas​ti i vi​so​ke služ​be, za​tva​ra​li su pred svi​me oči. Hi​ni​li su kako baš ni​šta ne vide, a među so​bom su go​vo​ri​li: “To je obi​telj​ska stvar. Pa​met​ni​je je i mu​dri​je sta​vi​ti ruku iz​me​đu gor​nje​ga i do​njeg mlin​skog ka​me​na, nego li se mi​je​‐ ša​ti u sva​đu muža i žene. Mlin​sko ti ka​me​nje, u naj​go​re​mu slu​ča​ju, može zdro​bi​ti pr​‐ ste. No ta bol ipak pro​đe, a mlin​sko ka​me​nje os​ta​je kak​vim je i bilo. A ako se upet​ljaš u su​kob muža i žene, na​past će te obo​je i na​ni​je​ti ti boli koje mo​žda ni​kad ne pro​đu. I pri​tom ćeš nji​ho​vo pri​ja​telj​stvo za​uvi​jek iz​gu​bi​ti. Što​vi​še, za​si​gur​no će ti pos​ta​ti smrt​‐ ni ne​pri​ja​te​lji... Tako Ho​rem​heb ni​šta ni doz​na​de o tim zbi​va​nji​ma u Tebi i Zlat​noj Kući. Vje​ru​jem, bilo je tako naj​bo​lje za ci​je​li Egi​pat. Da je ko​jim slu​ča​jem Ho​rem​heb doz​nao za vla​da​‐ nje Ba​ke​ta​mon, to bi za​si​gur​no jako po​re​me​ti​lo mir nje​go​va srca, te mu od​vra​ti​lo mis​li od vo​đe​nja rata. I pi​ta​nje je ko​li​ko bi tada us​pio za​dr​ža​ti usre​do​to​če​nost svo​ga dje​lo​va​nja i ka​kav bi bio is​hod cje​lo​kup​no​ga vo​je​va​nja u Si​ri​ji.

5 Mno​go ka​zi​vah o dru​gim lju​di​ma i nji​ho​vim do​živ​lja​ji​ma, za vla​da​vi​ne Eiea u Egip​tu. O sebi i o svo​jim do​živ​lja​ji​ma pri​tom sam iz​nio vrlo malo. To je zato jer o sebi i ne​‐ mam mno​go za​nim​lji​vo​ga za iz​vi​jes​ti​ti. Ri​je​ka moga ži​vo​ta nije više br​za​la, nego je 524

tek​la mir​no i po​la​ga​no u svo​me plit​kom ko​ri​tu. Go​di​nu za go​di​nom ži​vio sam u kući koja je ne​koć pri​pa​da​la lje​va​ču ba​kra, bila sru​še​na za vjer​skih su​ko​ba u Tebi i po​tom po​nov​no po​dig​nu​ta Kap​ta​ho​vim sre​brom. Sve te go​di​ne Muti se bri​nu​la za mene. Noge su mi bile is​crp​lje​ne od pje​ša​če​nja broj​nim praš​nim ces​ta​ma, a oči iz​mo​re​ne od pro​ma​tra​nja ne​mi​ra ovo​ga svi​je​ta. Mome je pak srcu do​ja​di​la is​praz​nost i ta​šti​na lju​di i svi​je​ta. Zato sam se za​tvo​rio u svo​ju kuću i ni​sam više pri​mao bo​les​ni​ke... Tek sam po​ne​kad li​je​čio svo​je su​sje​de, a i one vrlo si​ro​maš​ne, koji nisu ima​li ni​šta što bi mo​gli dati dru​gim li​ječ​ni​ci​ma. Dao sam u vrtu na​pra​vi​ti nov rib​njak, te ga na​pu​nio ša​re​nim ri​ba​ma... Po či​ta​ve bih dane pro​sje​dio tako u vrtu, is​pod si​ko​mo​re. Na uli​ci pred ku​ćom nja​ka​li bi i re​va​li ma​gar​ci, a dje​ca se igra​la u pra​ši​ni... Za to bih vri​je​me ja sje​dio i pro​ma​trao ribe koje su li​je​no pli​va​le u pro​hlad​noj vodi... Od po​ža​ra opr​lje​na si​ko​mo​ra je, na​ime, po​tje​ra​la novo liš​će i za​ze​le​nje​la se. To me je u mo​joj sje​ti ba​rem malo raz​ga​li​lo, jer je ipak ba​‐ rem ne​što, od sve​ga onog što sam za​po​čeo i uči​nio u ži​vo​tu, op​s​ta​lo i ra​zvi​ja​lo se. Muti se pak pre​da​no skr​bi​la za mene. Pri​prav​lja​la mi je krep​ke obro​ke i do​pu​šta​la mi umje​re​no uži​va​nje vina, kad bi mi se to proh​tje​lo. Vo​di​la je ra​ču​na i da dos​tat​no spa​‐ vam i ne is​crp​lju​jem se pre​ko svo​jih sna​ga... Jelo je u mo​jim us​ti​ma ta​ko​đer iz​gu​bi​lo sva​ku slast, a vino me nije više ra​zve​se​lja​‐ va​lo. S nas​tu​pom ve​čer​nje svje​ži​ne, vino bi me pod​sje​ća​lo na sva moja ne​dje​la i zlo​či​‐ ne... Po​naj​češ​će bi mi pri​zi​va​lo lice umi​ru​ćeg fa​ra​ona Eh​na​to​na i mla​do​li​ko lica kne​za Šu​ba​tua... Že​lja za li​je​če​njem lju​di me je na​pus​ti​la. Jer, moje ruke, za koje sam se na​‐ dao i že​lio da budu iz​vo​ri​šte do​bra, pro​met​nu​le su se i pos​ta​le prok​le​te i smr​to​nos​ne... Zato sam tek pro​ma​trao ribe u svom rib​nja​ku i za​vi​dio im. Ta nji​ho​va je krv bila hlad​na, nji​ho​ve su že​lje i čež​nje bile hlad​ne, te su pro​živ​lja​va​le cje​lo​ku​pan svoj bi​tak ne udah​nuv​ši ni je​dan je​di​ni dah vru​će​ga ze​malj​skog zra​ka... Sje​de​ći tako u svom vrtu, za​dub​ljen u pro​ma​tra​nje riba i nji​ho​va hlad​nog ži​vo​ta u svje​žoj vodi, ras​prav​ljao sam sa svo​jim sr​cem. I go​vo​rio mu: “Mi​ruj, ti ludo moje srce!... Kri​vi​ca nije do tebe! Sve što se zbi​va na svi​je​tu lu​dost je i be​smis​li​ca. Ni do​bro niti zlo ne​ma​ju baš ni​kak​vo​ga smis​la ni vri​jed​nos​ti. Je​di​no po​hle​pa, pra​će​na mrž​njom i žud​njom, vla​da​ju svi​je​tom. Ni ti nisi kriv, Si​nu​he! Ta čo​vjek je samo čo​vjek... I ni​kad se ne može i neće pro​mi​je​ni​ti. A go​di​ne jure, lju​di se ra​đa​ju i umi​ru. Nji​hov je ži​vot po​put to​plo​ga dana, pa ipak nisu sret​ni u ži​vo​tu. Smi​raj i spo​koj do​no​si im tek smrt. Zato nema ni​če​ga is​praz​ni​jeg i ne​smis​le​ni​jeg od ljud​sko​ga ži​vo​ta! Ti, Si​nu​he, u sve​mu tome nisi ni naj​ma​nje kriv! Čo​vje​ka ne mo​žeš pro​mi​je​ni​ti, ma ko​li​ko se tru​dio. Tvo​ja je zla kob i ne​sre​ća, što to nisi pra​vo​dob​no spoz​nao... Zato si se dje​ti​njas​to tru​dio mi​‐ je​nja​ti čo​vje​ka i nje​go​vu zlo​ćud​nu na​rav. No uz sav trud i za​la​ga​nje, čo​vjek os​ta​je ne​‐ pro​mi​je​njen, iz vi​je​ka u vi​jek, iz dav​ne proš​los​ti u vječ​nost. I neće se ni​kad pro​mi​je​ni​‐ ti. Za​lud uta​paš čo​vje​ka u vječ​nu ri​je​ku vre​me​na. Nje​go​vo se srce neće iz​mi​je​ni​ti i on će ne​pro​mi​je​njen iz​a​ći iz nje... Tek će bi​ser​ne kapi na nje​go​voj koži svje​do​či​ti o su​sre​‐ tu ko​jeg je imao s bit​kom, u ri​je​ci vječ​nos​ti. Ali, kao i sve dru​go što dođe u do​ti​caj s 525

čo​vje​kom, i te će bi​ser​ne kapi usko​ro nes​ta​ti, spr​že​ne pak​le​nom to​pli​nom čo​vje​ko​va ti​je​la... Tada se više neće moći za​mi​je​ti​ti ni naj​ma​nje​ga tra​ga o nje​go​vu ku​pa​nju, koje ga je tre​ba​lo na​dah​nu​ti vječ​noš​ću. Zato čo​vjek uvi​jek i za​uvi​jek os​ta​je smr​tan, ras​pet svo​jim straš​nim že​lja​ma i čež​nja​ma, sa​pet svo​jom zlo​ćom i opa​či​nom. Uza​lud ga stav​‐ ljaš na kuš​nju ra​to​vi​ma i osku​di​com, ku​gom i po​ža​ri​ma, bo​go​vi​ma i kop​lji​ma. Iz​vrg​‐ nut tak​vim is​ku​še​nji​ma, čo​vjek ubr​zo ot​vrd​ne i pos​ta​je još ne​mi​lo​srd​ni​ji i okrut​ni​ji, gori od kro​ko​di​la. Zato čo​vjek pos​ta​je do​bar tek kad je mr​tav. I uis​ti​nu, je​di​ni je do​bar čo​vjek, onaj koji je mr​tav...” Moje je srce pri​go​vo​ri​lo: “Samo ti sje​di mir​no, Si​nu​he, te gle​daj svo​je ribe! No ja ti neću dati spo​ko​ja. Neću te os​ta​vi​ti na miru, do po​s​ljed​nje​ga tvog daha! Sva​ko​ga dana i sva​ko​ga sata po​nav​ljat ću ti: »Upra​vo si ti kriv!« I sva​ke noći, u snu, go​vo​rit ću ti: »Ti si kriv, Si​nu​he!« I ja, tvo​je srce, i ja sam ne​za​sit​ni​je od kro​ko​di​la! I ja že​lim, neka tvo​ja mje​ra bude puna!” Straš​no sam se zbog toga na​lju​tio na svo​je srce i re​kao mu: “Ludo si, srce moje! Već mi te je dos​ta i pre​ko gla​ve. U mome te​gob​nom ži​vo​tu nisi mi do​ni​je​lo niti po​da​ri​lo ni​šta dru​go do jada i ne​vo​lja, ža​los​ti i bri​ga. Znam pre​do​bro, moj je ra​zum ubo​ji​ca cr​‐ nih ruku! Ali moja su zlo​dje​la i zlo​či​ni nez​nat​ni, pre​ma svim onim sil​nim zlo​či​ni​ma, koji se do​ga​đa​ju na svi​je​tu. Zbog tih me zlo​či​na nit​ko ne može op​tu​ži​ti. Zato ne ra​zu​‐ mi​jem i ne shva​ćam, za​što mi ne​pres​tan​ce pred​ba​cu​ješ moju kriv​nju?! Za​što me ne os​ta​viš na miru? Ta tko sam ja, da bih mo​gao po​prav​lja​ti ovaj svi​jet i mi​je​nja​ti ljud​‐ sku na​rav?” Srce mi je ne​mi​lo​srd​no od​go​vo​ri​lo: “Ne go​vo​rim o tvo​jim zlo​dje​li​ma i zlo​či​ni​ma, Si​nu​he. I ne op​tu​žu​jem te zbog njih. Ona su uis​ti​nu ma​lo​broj​na pre​ma ukup​nos​ti zlo​‐ či​na na svi​je​tu. Dru​gi je raz​log, za​što ti i da​nju i noću, bez pres​tan​ka i pre​da​ha, za​bi​‐ jam u sa​vjest ri​ječ »kriv«! I opet iz​no​va: »kriv, kriv«. Či​nim to zato jer su zbog tebe mo​ra​le umri​je​ti ti​su​će i ti​su​će, Si​nu​he! Umr​li su od gla​di, kuge i rana! Iz​dah​nu​li su pod ko​ta​či​ma gr​me​ćih boj​nih kola ili na te​gob​nom stu​pa​nju kroz pus​ti​nju... Zbog tebe su ska​pa​la dje​ca u utro​ba​ma svo​jih maj​ki; zbog tebe su se na pog​nu​ta leđa obo​ri​li udar​ci biča! Zbog tebe je ne​prav​da ga​zi​la prav​du; zbog tebe je po​hle​pa nad​v​la​da​va​la do​bro; zbog tebe raz​boj​ni​ci vla​da​ju svi​je​tom! Uis​ti​nu, Si​nu​he, ne​bro​je​no je mno​go lju​‐ di iz​gu​bi​lo ži​vot zbog tebe. Raz​li​ku​je im se boja kože, raz​li​či​ti su im je​zi​ci, ali svi su umr​li ne​duž​ni, Si​nu​he, jer nisu zna​li ko​li​ko i ti! I svi ti koji su umr​li, a i ovi koji upra​‐ vo sada umi​ru, tvo​ja su bra​ća, Si​nu​he! I umi​ru samo zbog tebe! Zato ću ti po​nav​lja​ti i uvi​jek iz​no​va po​nav​lja​ti, Si​nu​he! Ti si za to kriv, ti je​di​ni si za to kriv! Zbog toga ču​ješ u sno​vi​ma nji​hov plač, Si​nu​he! I taj nji​hov plač i je​caj, to je ono što ti usah​nju​je okus i tek hra​ni u us​ti​ma, što te li​ša​va sva​ko​ga osje​ća​ja sre​će.” Una​toč tim te​škim op​tuž​ba​ma, koje mi je pr​ti​lo moje srce, trg​nuo sam se. Os​na​žio sam duh svoj ra​zu​mom, te uz​vra​tio svo​me srcu: “Ribe su moja bra​ća, zato jer ne mogu is​praz​no go​vo​ri​ti. Pus​tinj​ski vu​ko​vi su ta​ko​đer moja bra​ća, a i la​vo​vi u div​lji​ni! Ali čo​vjek mi nije bra​tom! Nije zato, jer zna što čini!” 526

Srce mi se na​ru​ga​lo ovom od​go​vo​ru, te us​tra​ja​lo: “Zar čo​vjek zna, kako ka​žeš, što čini?! Ti znaš!!! Ti znaš što čo​vjek čini! Ali zna​ju li dru​gi lju​di?! Ti znaš zato, jer si učio i spoz​nao. Znaš zato jer si to​li​ko pio s vre​la spoz​na​je! S tog si vre​la pio mno​go, mno​go više od ve​ći​ne lju​di. I zato ću te tje​ra​ti na pat​nju, sve do po​s​ljed​nje​ga dana tvo​ga živ​lje​nja, do po​s​ljed​nje​ga daha iz tvo​ga grla. A i taj će po​s​ljed​nji dah biti na​bi​‐ jen pat​njom... A dru​gi ne zna​ju, Si​nu​he! Dru​gi lju​di ne zna​ju što čine! Malo je, jako malo, onih koji zna​ju... I zato si samo ti kriv, Si​nu​he! Samo ti!” Glas​no sam krik​nuo, raz​de​rao odje​ću i za​va​pio: “Prok​le​to neka bude moje zna​nje! Prok​le​te moje ruke, prok​le​te moje oči! Ali naj​prok​le​ti​je od sve​ga, neka bude moje srce, koje mi ne daje po​‐ čin​ka ni mira, nego me bre​me​ni laž​nim op​tuž​ba​ma! Do​ne​si​te mi od​mah Ozi​ri​so​vu vagu, do​ne​si​te mi je kako bi na njoj bilo vag​nu​to moje la​ž​lji​vo srce! Neka mi sudi nje​‐ go​vih če​tr​de​set pra​ved​nih pa​vi​ja​na! Nji​ma vje​ru​jem više, nego svo​me bi​jed​nom srcu! To​li​ko sam se uz​ru​jao i ra​zvi​kao, te je pre​pla​še​na Muti do​ju​ri​la iz ku​hi​nje, ne zna​‐ ju​ći što se zbi​va. Brzo je u vodi rib​nja​ka na​mo​či​la ubrus ko​jeg je ima​la pri sebi, te mi ga omo​ta​la oko gla​ve. Tako mi je hla​di​la čelo i pri​zi​va​la me raz​bo​ru. Si​pa​ju​ći na mene bu​ji​cu te​ških pri​je​ko​ra i grd​nji, spra​vi​la me je u pos​te​lju. Tada me je pri​si​li​la neka po​‐ pi​jem broj​ne gor​ke na​pit​ke, pa sam se umi​rio. Dugo sam još bo​lo​vao. Po​vre​me​no sam bjes​nio i bun​cao Muti o Ozi​ri​so​voj vagi, ali i o ne​kak​voj vagi za žito i za braš​no, koju sam tra​žio neka je do​ne​se, za​tim o Me​rit i ma​le​no​me Totu... Muti me vjer​no i oda​no nje​go​va​la. Sve se ne​ka​ko do​miš​ljam, bila je pri​tom i jako za​do​volj​na što me je mo​gla za​dr​ža​ti u pos​te​lji i hra​ni​ti me. Naj​stro​že mi je za​bra​ni​la sje​de​nje u vrtu za dnev​nih vru​ći​na, jer su mi u me​đu​vre​me​nu is​pa​le i po​s​ljed​nje vla​si; zato moja će​la​va gla​va više nije mo​gla pod​ni​je​ti otrov​nih sun​če​vih zra​ka. No ja ni​sam sje​dio na sun​cu, nego u hla​do​vi​toj sje​ni si​ko​mo​re, pro​ma​tra​ju​ći ribe... Ribe, koje su mi bile bra​ćom, jer nisu go​vo​ri​le. Moje se sta​nje po​la​ga​no po​prav​lja​lo. Pos​tup​no sam i oz​dra​vio. S oz​drav​lje​njem sam, me​đu​tim, pos​tao ne​ka​ko mir​ni​ji i mi​ro​lju​bi​vi​ji. Po​mi​rio sam se i sa svo​jim sr​‐ cem, pa me više nije mu​či​lo. Ni​sam više go​vo​rio ni o Me​rit i ma​le​no​me Totu... Ali sam ih traj​no za​dr​žao u svo​me srcu. Spoz​nao sam, nji​ho​va je smrt bila nuž​na i ne​iz​‐ bjež​na, kako bi se moja mje​ra na​pu​ni​la do vrha, a ja bio usam​ljen. Kad bi bili uz mene, bio bih sre​tan i smi​ren, a moje bi srce bilo mir​no i spo​koj​no. A ja mo​ram uvi​jek i za​uvi​jek biti sam i osam​ljen, u skla​du s mje​rom koja mi je bila do​di​je​lje​na. Mo​rao sam biti usam​ljen, u zna​ku svo​je kobi koja je bila za​pi​sa​na u zvi​jez​da​ma još dav​no pri​je moga ro​đe​nja... U zna​ku moje kobi, ko​joj je bila pre​pu​šte​na moja ne​sret​na maj​ka Ta​du​hi​pa, ta​ko​đer usam​lje​na i iz​lo​že​na bo​li​ma, ne​vo​lja​ma i ža​los​no​me kra​ju, usred sveg sja​ja i bo​gat​stva, ali i zla i prok​let​stva Zlat​ne Kuće... U zna​ku te iste kobi, čim sam dos​pio na ovaj svi​jet, bio sam otrg​nut od svo​je maj​ke, i to za​uvi​jek! U zna​ku te iste kobi bio sam po​lo​žen u čun od ro​go​za i pre​pu​šten ma​ti​ci ri​je​ke. Pri​tom sam po​nio tu svo​ju uk​le​tu kob sa so​bom, jer su mu zvi​jez​de na​mi​je​ni​le da je ci​je​log ži​vo​ta ši​rim 527

oko sebe. Zato su svi u mo​joj bli​zi​ni mo​ra​li pa​ti​ti i umri​je​ti, zato su ti​su​će i ti​su​će lju​‐ di mo​ra​le pla​ti​ti ži​vo​tom. Jed​no​ga sam dana po​taj​no odje​nuo pri​pros​tu i gru​bu ha​lju si​ro​ma​ha, od​ba​cio san​‐ da​le s nogu i bos oti​šao iz kuće, koja je ne​koć pri​pa​da​la lje​va​ču ba​kra. Oti​šao sam iz nje, ne na​mje​ra​va​ju​ći se vra​ti​ti u nju ni​ka​da više... Oti​šao sam u luku i tamo za​jed​no s luč​kim no​sa​či​ma pr​tio te​ške te​re​te, sve dok me nisu za​bo​lje​la leđa, a ra​me​na se is​kri​vi​la. Oti​šao sam i na tr​ž​ni​cu po​vr​ća i skup​ljao iz​‐ ga​že​ne os​tat​ke i ot​pat​ke, za svo​ju pre​hra​nu. Po​šao sam i na tr​ž​ni​cu ug​lje​na, te po​kre​‐ tao te​ške mje​ho​ve ug​lje​na​ra i ko​va​ča. Ra​dio sam za​jed​no s ro​bo​vi​ma i no​sa​či​ma, koji su is​kr​ca​va​li robu. Jeo sam i nji​hov kruh, pio sam i nji​ho​vo pivo... I go​vo​rio im: – Nema raz​li​ke iz​me​đu lju​di! Svi se ra​đa​ju nagi i tak​vi do​la​ze na ovaj svi​jet. Čo​vje​‐ ka se ne može su​di​ti pre​ma boji puti, pre​ma je​zi​ku ko​jim go​vo​ri... Ili pre​ma nje​go​voj odje​ći i na​ki​tu. Srce je je​di​na mje​ra za čo​vje​ka! Do​bar je čo​vjek bo​lji i vri​je​di više od zlog čo​vje​ka, a prav​da vri​je​di više i bo​lja je od ne​prav​de. To je sve što znam. Tako sam zbo​rio lju​di​ma u pre​dve​čer​ja, pred nji​ho​vim ko​li​ba​ma od bla​ta, dok su nji​ho​ve žene na uli​ci pri​pa​lji​va​le va​tre za ku​ha​nje, pa se u zrak di​zao mi​ris pr​že​ne ribe i is​pu​nja​vao če​t​vrt si​ro​maš​nih. Oni su mi se smi​ja​li i od​go​va​ra​li: – Ti si ša​šav, Si​nu​he! Ša​šav si jer ra​diš ro​bov​ski po​sao, prem​da si učen čo​vjek, te znaš či​ta​ti i pi​sa​ti. Oči​to si uvu​čen u neki zlo​čin, pa se že​liš skri​ti, ov​dje među nama. U tvom je go​vo​ru i neki trag Ato​na, čije ime ne smi​je​mo iz​go​vo​ri​ti. No, ne​će​mo te oda​ti stra​ža​ri​ma. Za​dr​žat ćemo te uz nas, kako bi nas za​bav​ljao svo​jim bu​da​las​tim brb​lja​ri​ja​ma... Ali ne​moj nas us​po​re​đi​va​ti s pr​lja​vim Si​rij​ci​ma i bi​jed​nim crn​ci​ma. Jer, prem​da smo tek ro​bo​vi i no​sa​či, ba​rem smo Egip​ća​ni! I kao tak​vi, di​či​mo se svo​jom puti i svo​jim je​zi​kom, svo​jom proš​loš​ću i svo​jom bu​duć​noš​ću! – Ne​ra​zu​man je i be​smis​len vaš go​vor... – uz​vra​tio sam im. – Dok​le god će čo​vjek biti po​no​san na sa​mo​ga sebe i vje​ro​va​ti kako je bo​lji od dru​gih lju​di, do​tle će ljud​ski rod biti pro​ga​njan oko​vi​ma i bi​če​va​njem, kop​lji​ma i pti​ca​ma grab​lji​vi​ca​ma. Sva su ljud​ska srca jed​na​ko vri​jed​na i ni jed​no nije bo​lje od ne​ko​ga dru​gog srca. I sve su ljud​ske suze jed​na​ke i jed​na​ko​vri​jed​ne, i onih cr​no​pu​tih i onih sme​đe​pu​tih, i Si​ri​ja​ca i cr​na​ca, i si​ro​ma​ha i bo​ga​ta​ša. Jer, sve su ljud​ske suze is​pla​ka​ne od iste vode i jed​na​ko su sla​ne... Čo​vje​ka tre​ba su​di​ti samo i je​di​no pre​ma nje​go​vo​me srcu! Na to su se tek glas​no smi​ja​li, uda​ra​li se ru​ka​ma po ko​lje​ni​ma i go​vo​ri​li: – Uis​ti​nu si lud, Si​nu​he! Za​si​gur​no si odras​tao za​tvo​ren u vre​ći, pa baš ni​šta nisi sa​gle​dao u ži​vo​tu! Čo​vjek ne može ži​vje​ti, ako ne vje​ru​je kako je bo​lji od dru​gih lju​di. I nema to​li​ko bi​jed​no​ga i jad​nog sva​ta, koji se ba​rem po ne​čem ili na neki na​čin ne bi sma​trao bo​ljim i iz​nad svo​ga su​sje​da. Je​dan se po​no​si spret​noš​ću svo​jih pr​sti​ju, dru​gi pak snaž​nim le​đi​ma, tat lu​ka​voš​ću i spret​noš​ću, su​dac mu​droš​ću, škr​tac šted​lji​voš​ću, ra​sip​nik ve​li​ko​duš​noš​ću, za​ko​ni​ta žena svo​jom kri​je​poš​ću, a dje​voj​ka iz kuće nas​la​de la​ko​um​noš​ću te po​manj​ka​njem pre​dra​su​da i pri​mis​li... Ni​šta i ni​ka​da ne može čo​vje​ka 528

to​li​ko za​do​vo​lji​ti i oras​po​lo​ži​ti kao po​mi​sao da u bilo čemu na​dvi​su​je dru​ge lju​de. Tako smo i mi za​do​volj​ni, jer vi​di​mo kako smo mu​dri​ji i pre​pre​de​ni​ji od tebe! I to prem​da smo tek si​ro​ma​si i ro​bo​vi, a ti si učen čo​vjek, koji zna či​ta​ti i pi​sa​ti! – Ipak, do​bar je čo​vjek bo​lji i vri​je​di više od zlog čo​vje​ka... – od​go​vo​rio sam im krat​ko. -A prav​da vri​je​di više i bo​lja je od ne​prav​de! – Ta što je do​bro, a što zlo?! – od​go​vo​ri​li su mi ogor​če​no. – Ubi​je​mo li okrut​no​ga gos​po​da​ra, koji nas bi​ču​je, pot​kra​da nam hra​nu, te pre​pu​šta naše žene i dje​cu pat​nji i smr​ti, bilo bi to do​bro dje​lo! Pa ipak nas za to stra​ža​ri ot​pre​me pred fa​ra​ono​ve suce, gdje nam odre​žu uše​sa i no​so​ve, te nas gla​vom na do​lje obje​se na zi​di​ne. To je prav​da, Si​nu​he! Pri​tom je je​di​no pi​ta​nje, kak​vim je ute​zi​ma od​mje​re​na? Zato je prav​da vrlo čes​to baš ne​prav​da... I to zato, jer na zdje​li​cu vage ne smi​je​mo sta​vi​ti svo​je ute​ge. A ute​zi kra​lje​vih su​da​ca raz​li​ku​ju se od na​ših! Dali su mi pe​če​nih riba, koje su pri​pre​mi​le nji​ho​ve žene. Pio sam i nji​ho​vo pivo, te im re​kao: – Uboj​stvo je naj​ni​ži i naj​bjed​ni​ji zlo​čin ko​jeg čo​vjek može po​či​ni​ti i za ko​jeg može biti op​tu​žen! I jed​na​ko je zlo ubi​ja​ti zbog do​bro​ga kao i zbog lo​še​ga raz​lo​ga i po​vo​da... Ni je​dan čo​vjek ne bi smio biti ubi​jen. Bilo bi bo​lje li​je​či​ti ga od nje​go​vih zlo​ćud​nih na​vi​ka. Po​di​gli su ruke pred svo​ja usta, ogle​da​li se i od​go​vo​ri​li mi: – Ta ni​ko​ga ne že​li​mo ubi​ti! Po​ko​ri​li su nas bič i ba​ti​na, pa po​kor​no i bez pro​s​vje​‐ da, mir​no pri​ma​mo udar​ce no​gom, po​ni​že​nja i uvre​de. I ni​kog ne ubi​ja​mo zbog toga... Ali ako že​liš iz​li​je​či​ti lju​de od nji​ho​ve zlo​će, te prav​dom is​tje​ra​ti kriv​du, pođi prvo od​lič​ni​ci​ma, bo​ga​ta​ši​ma i fa​ra​ono​vim su​ci​ma... Po​raz​go​va​raj o tome s nji​ma! Mis​li​mo i čak smo uvje​re​ni, tamo ćeš naći mno​go više zlo​će i ne​prav​de nego među nama... Tako su mi go​vo​ri​li, smi​ja​li se, gur​ka​li je​dan dru​gog lak​to​vi​ma i na​mi​gi​va​li me​đu​‐ sob​no. Zato sam im re​kao: – Ra​di​je raz​go​va​ram s vama. Zato jer ste vi na​rod. Vas je više od pi​je​ska ili zvi​jez​‐ da, pa svo zlo i sva ne​prav​da, kao i svo do​bro, do​la​zi od vas. I zato nis​te ni ne​vi​ni niti ne​duž​ni. Jer, ako vas ne​kud po​zo​vu, vi od​la​zi​te i uči​ni​te što se od vas tra​ži. Čes​to do​‐ la​ze k vama fa​ra​ono​vi po​vje​re​ni​ci, daju vam ba​kar i suk​no, a u ruke gur​nu kop​lje, te vas odve​du u rat. Ne že​li​te li poći, vežu vas, oku​ju i ipak pri​si​le na od​la​zak u boj. Tamo ra​nja​va​te i ubi​ja​te lju​de jed​na​ke vama, koji su na isti na​čin dos​pje​li na bo​ji​šte, samo što su na dru​goj stra​ni. Pa​ra​te tako tr​bu​he svo​joj bra​ći, a još se i sil​no po​no​si​te i hva​li​te svo​jim dje​li​ma. A tak​vo je ubi​ja​nje ta​ko​đer uboj​stvo, isti po​dao zlo​čin! Zato će pro​li​ve​na krv pas​ti na vaše gla​ve. I zato ni vi nis​te ne​vi​ni ni ne​duž​ni! Na te moje ri​je​či, neki od na​zoč​nih su se ipak za​mis​li​li. Na​kon kra​će​ga raz​miš​lja​‐ nja, od​go​vo​ri​li su mi: – Uis​ti​nu, ako tako gle​da​mo, nit​ko od nas nije bez kriv​nje i od​go​vor​nos​ti. Ali, zar smo mi od​go​vor​ni, zato što smo doš​li na ovaj i ova​kav svi​jet? Doš​li smo bez svo​je vo​‐ lje i pris​tan​ka na svi​jet koji je zao i is​k​va​ren, pla​ču​ći smo iz maj​či​ne utro​be i nje​nog 529

kri​la stu​pi​li u ži​vot! Zato nas na svim ži​vot​nim pu​to​vi​ma i sta​za​ma pra​te suze. Rop​s​‐ tvo je naša je​di​na i vje​či​ta kob. A sve​će​ni​ci nas svo​jim uče​njem i ča​ro​li​ja​ma sile da i pos​li​je smr​ti ra​di​mo za gos​po​da​re, jer dr​ve​nim li​ko​vi​ma koje uno​se u grob​ni​ce gos​po​‐ da​ra daju naša ime​na. Pođi od​lič​ni​ci​ma i bo​ga​ta​ši​ma, pa s nji​ma raz​go​va​raj o tim stva​ri​ma! Mis​li​mo kako svo zlo i ne​prav​da do​la​ze od njih, jer je vlast u nji​ho​vim ru​‐ ka​ma. No ne​moj kas​ni​je kri​vi​ti nas, ako ti zbog tvo​jih ri​je​či odre​žu uše​sa i po​ša​lju te u rud​ni​ke... Ili te obje​se na zi​di​ne gla​vom na do​lje. Jer, ri​je​či koje zbo​riš, opas​ne su i po​‐ gi​belj​ne! Kad bi net​ko od nas tako zbo​rio, ne bi ga se usu​đi​va​li slu​ša​ti. Tebe pak mo​že​‐ mo slu​ša​ti, jer si oči​to tek neo​pa​san lu​đak. A naj​o​pas​ni​je su one tvo​je ri​je​či o ratu! Ta ubi​ja​nje u ratu je na čo​vje​ko​vu sla​vu i čast! To je opće poz​na​to i opće pri​hva​će​no. A Ho​rem​heb, naš ve​li​ki voj​sko​vo​đa, ne​dvoj​be​no bi te dao na mjes​tu ubi​ti, čim bi do​čuo tvo​je ri​je​či koje upu​ću​ješ na​ro​du. Uči​nio bi to, prem​da je ne​mo​ćan čo​vjek, koji ni svo​‐ ju vlas​ti​tu ženu ne može za​do​vo​lji​ti! Pos​lu​šao sam nji​hov sa​vjet, okre​nuo leđa ko​li​ba​ma od bla​ta i oti​šao. Bo​so​nog, odje​ven u sivo ruho si​ro​ma​ha, lu​tao sam uli​ca​ma Tebe. Go​vo​rio sam tr​gov​ci​ma koji su mi​je​ša​li pi​je​sak u braš​no, kao i vlas​ni​ci​ma mli​no​va koji su svo​jim ro​bo​vi​ma ve​zi​va​li na usta šta​pi​će, kako ne bi po​je​li žito koje me​lju. Go​‐ vo​rio sam i su​ci​ma koji su kra​li na​s​ljed​stva si​ro​maš​ni​ma što su os​ta​li bez oče​va, te za do​bi​ve​ne da​ro​ve kri​vo su​di​li. Svi​ma nji​ma sam go​vo​rio, pred​ba​cu​ju​ći im i op​tu​žu​ju​ći ih zbog nji​ho​vih zlo​dje​la. Svi su me pri​tom za​ču​đe​no gle​da​li, te go​vo​ri​li je​dan dru​go​‐ me: “Tko je za​pra​vo taj li​ječ​nik Si​nu​he? Taj koji go​vo​ri to​li​ko dr​zo​vi​to, prem​da do​la​zi odje​ven u ha​lje ro​bo​va? Bu​di​mo oprez​ni! Za​si​gur​no je on fa​ra​ono​va uho​da i pot​ka​zi​‐ vač. Ina​če se ni​kad ne bi odva​žio go​vo​ri​ti nam na ta​kav na​čin.” Strp​lji​vo bi sas​lu​ša​li moje ri​je​či. Tr​gov​ci su me po​zi​va​li u svo​je do​mo​ve i nu​di​li mi da​ro​ve, vlas​ni​ci mli​no​va me čas​ti​li vi​nom, a suci pi​ta​li za sa​vjet gle​de dalj​nje​ga su​đe​‐ nja. Tako su za​po​če​li su​di​ti na pro​bi​tak si​ro​maš​nih, a na šte​tu bo​ga​ta​ša, te je doš​lo do ve​li​ko​ga ne​za​do​volj​stva u Tebi. Lju​di su go​vo​ri​li: “Ovih se dana ne mo​žeš po​uz​da​ti ni u fa​ra​ono​ve suce! Ne​po​šte​ni​ji su i ne​čas​ni​ji od ta​to​va, lu​pe​ža i raz​boj​ni​ka, ko​ji​ma sude!” Ali kad sam po​šao ugled​ni​ci​ma, iz​gr​di​li su me i na​hu​ška​li pse na mene. Slu​ga​ma su na​re​di​li neka me otje​ra​ju bi​če​vi​ma s nji​ho​vih vra​ta i iz nji​ho​vih dvo​ri​šta. Time su me sil​no po​ni​zi​li, te sam raz​de​ra​nih ha​lji​na i ras​kr​va​re​nih nogu mo​rao bje​ža​ti uli​ca​‐ ma Tebe, pro​go​njen po​div​lja​lim psi​ma. Lju​di su mi se smi​ja​li i uda​ra​li se po ko​lje​ni​‐ ma. Tr​gov​ci i fa​ra​ono​vi suci, vi​djev​ši moju sra​mo​tu, nisu me više slu​ša​li. Otje​ra​li su me, re​kav​ši: “Do​đeš li nam po​nov​no s laž​nim op​tuž​ba​ma, osu​dit ćemo te kao kle​vet​ni​‐ ka i hu​ška​ča na​ro​da! Tada ćeš za​vr​ši​ti na zi​di​na​ma, gla​vom na do​lje, a str​vi​na​ri će ti klju​ca​ti ti​je​lo!” Po​tom su po​zva​li stra​ža​re, neka me pre​mla​te dr​š​ci​ma svo​jih ko​pa​lja. Tada sam se vra​tio svo​me domu, u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih, u kuću koja je ne​koć bila vlas​niš​tvo lje​va​ča ba​kra. Spoz​nao sam, sav je moj trud bio uza​lu​dan. Moja smrt ne bi ni​ko​me do​ni​je​la pro​bit​ka, osim pti​ca​ma grab​lji​vi​ca​ma. Zato sam po​nov​no sje​dio u 530

hla​du moga vrta, is​pod si​ko​mo​re, te pro​ma​trao ni​je​me ribe u rib​nja​ku. Ma​gar​ci su nja​ka​li na uli​ci pred mo​jom ku​ćom, a dje​ca se igra​la rata, na​ba​cu​ju​ći se me​đu​sob​no ma​ga​re​ćim iz​me​tom. Sve mi je to po​mo​glo, pa sam po​nov​no na​šao svoj mir... Po​sje​tio me i Kap​tah. Ko​nač​no se odva​žio vra​ti​ti u Tebu. Na​ime, nije se više mo​rao bo​ja​ti ro​bo​va i no​sa​ča, koji su po​nov​no bili po​niz​ni i po​kor​ni. Do​šao je giz​da​vo, kao ve​lik gos​po​din, u pre​kras​no na​li​če​noj i ure​še​noj no​silj​ci, koju je no​si​lo osam​na​est cr​‐ nih ro​bo​va. Sje​dio je u njoj na me​ka​nim jas​tu​ci​ma, a pro​bra​ni su mi​ri​si ka​pa​li s nje​‐ go​vo​ga čela, kako bi ga za​šti​ti​li od ne​ugod​nih vo​nje​va če​t​vr​ti si​ro​maš​nih... U me​đu​vre​me​nu se opet znat​no udeb​ljao, a neki si​rij​ski zla​tar mu je iz​ra​dio novo oko od zla​ta i dra​go​ga ka​me​nja. Na to je oko bio sil​no po​no​san, prem​da ga je jako žu​‐ lja​lo u dup​lji. Zato ga je iz​va​dio čim se smjes​tio uz mene, u vrtu pod sje​nom si​ko​mo​‐ re. Pos​tu​pio je tako, jer ga nit​ko osim mene nije mo​gao vi​dje​ti. Pri su​sre​tu me je po​naj​pri​je za​gr​lio, te za​pla​kao od ra​dos​ti zbog po​nov​no​ga vi​đe​‐ nja. Po​lo​žio je svo​je ši​ro​ke ruke na moja ra​me​na, te mi se pri​či​ni​lo da su se Si​naj​ske gore sva​li​le na mene. Sje​da​li​ca koju je Muti do​ni​je​la, zdro​bi​la se pod nje​go​vom te​ži​‐ nom u ko​ma​de. Zato ja za​di​gao sku​te svo​je odje​će i sjeo na zem​lju. Pri​op​ćio mi je kako se rat u Si​ri​ji bli​ži kon​cu. Ho​rem​heb je sa svo​jim boj​nim ko​li​ma dos​pio do Ka​de​‐ ša, ali nije us​pio uze​ti grad. Zato je pod njim pos​ta​vio op​sa​du. Kap​tah se pak hva​lio svo​jim bo​gat​stvom, ve​li​kim pos​lo​vi​ma i ku​po​pro​da​ja​ma u Si​ri​ji. Is​pri​po​vi​je​dao mi je i o svo​joj ku​po​vi​ni sta​re pa​la​če u te​ban​skoj če​t​vr​ti bo​ga​tih, gdje je unaj​mio sto​ti​nu rad​‐ ni​ka za nje​nu pre​grad​nju, da bi bila dos​toj​na i pri​mje​re​na nje​go​vu ugle​du i dos​to​jans​‐ tvu. – O tebi sam do​čuo zle ri​je​či, moj gos​po​da​ru Si​nu​he! – re​kao mi je. – Pri​ča se kako si bu​nio na​rod pro​tiv Ho​rem​he​ba... A suci, bo​ga​ta​ši i dru​gi ugled​ni​ci straš​no su bi​jes​‐ ni na tebe jer si ih op​tu​žio za broj​ne ne​prav​de. Sa​vje​tu​jem ti, budi opre​zan! Bu​deš li i da​lje tako ne​pro​miš​ljen, te nas​ta​viš to​li​ko opas​no zbo​ri​ti na jav​nim mjes​ti​ma, jed​nog će te dana osu​di​ti na rad u rud​ni​ci​ma. No mo​žda se ipak neće na to odva​ži​ti, jer si u Ho​rem​he​bo​voj mi​los​ti... Ali, pri​sje​ti se, kuća ti je već je​dan​put go​rje​la! Mo​glo bi se slu​či​ti, ne obuz​daš li svoj je​zik i ne pres​ta​neš li bu​ni​ti si​ro​maš​ne pro​tiv bo​ga​tih, pa te stig​ne zlo! Jed​ne mrač​ne noći mo​gli bi na​ići neki nez​nan​ci koji će te ubi​ti, a tvo​ju kuću pre​da​ti pla​me​nu... Reci mi, što je to s to​bom? I što je to na​tje​ra​lo tak​ve mrav​ce u tvo​ju gla​vu? Mo​žda ti mogu po​mo​ći, kao što do​bar slu​ga i tre​ba biti na us​lu​zi svo​me gos​po​da​ru! Prig​nuo sam gla​vu i is​pri​čao mu o sve​mu što sam mis​lio i uči​nio. Odao sam mu i sve sum​nje i zdva​ja​nja svo​ga srca. Slu​šao je pa​ž​lji​vo, te pri​tom to​li​ko tre​sao gla​vom, da su mu de​be​li obra​zi za​drh​ta​li. Kada sam za​vr​šio, krat​ko se za​mis​lio... Tada mi je re​‐ kao: – Znao sam da si ša​šav, usam​ljen čo​vjek, moj gos​po​da​ru Si​nu​he. Ali vje​ro​vao sam i na​dao se, tvo​je će se lu​di​lo s go​di​na​ma smi​ri​ti. Na ža​lost, sada vi​dim kako se ono, po sve​mu su​de​ći, čak i po​gor​ša​lo. I to una​toč sve​mu što si is​ku​sio, prem​da si svo​jim ro​đe​‐ 531

nim oči​ma vi​dio svo zlo koje se slu​či​lo u Ato​no​vo ime. A Aton je uni​štio i tvo​ju osob​‐ nu sre​ću. Mo​žda si se u Ahe​ta​to​nu za​ra​zio Eh​na​to​no​vom bo​leš​ću?! Ipak vje​ru​jem, te mu​ši​ce i hi​ro​vi koji te spo​pa​da​ju, po​s​lje​dak su tvo​ga ne​ra​da i ljen​ča​re​nja. Zato bi bilo bo​lje, ako bi se po​nov​no po​čeo ba​vi​ti svo​jim zva​njem. Li​je​čio bi lju​de, pre​gle​da​vao im lu​ba​nje i olak​ša​vao pat​nje. Pri​tom bi, iz​li​je​če​njem jed​no​ga je​di​nog čo​vje​ka, po​či​nio više do​bra nego svim svo​jim nak​la​pa​njem. A te pri​če i brb​lja​ri​je ško​de ne samo tebi, nego i svi​ma koje s nji​ma uz​ne​mi​ra​vaš. Ako više ne​maš vo​lje za li​je​če​njem, mo​žeš si kra​ti​ti vri​je​me ne​kim dru​gim ko​ris​nim dje​lat​nos​ti​ma, kako to čine svi imuć​ni lju​di. Po​tru​di se i nađi ne​što što te priv​la​či. Do​bro, sla​žem se, ne bi bio do​bar lo​vac na vo​den​ko​nje. Šte​ta što ne pod​no​siš ma​čji smrad, ina​če bi se mo​gao ugle​da​ti na fa​ra​ono​vo​ga voj​sko​vo​đu Pe​pi​ta​mo​na i pos​ta​ti sla​van uz​ga​ji​vač čis​to​krv​nih ma​čjih pa​smi​na! Ali za​što ne bi skup​ljao na​kit i k tome dru​ge pred​me​te iz vre​me​na ve​li​kih pi​ra​mi​da? Ili si​rij​ska glaz​ba​la? Ili cr​nač​ke ku​mi​re, kak​ve pro​da​ju voj​ni​ci koji su se vra​ti​li iz zem​lje Kuš? Uis​ti​nu, Si​nu​he, iz​bor je ve​lik! Pos​to​ji mno​go za​nim​lji​vih mo​guć​nos​ti za kra​će​nje slo​bod​no​ga vre​me​na i ubi​ja​nje do​‐ sa​de. To je mno​go bo​lje i pro​bi​tač​ni​je od pre​da​va​nja sa​mo​ga sebe is​praz​nim i čak po​‐ gi​belj​nim mis​li​ma... Žene i vino, pri​mje​ri​ce, ni u ko​jem slu​ča​ju nisu naj​go​re sred​stvo za raz​bi​bri​gu. Ili koc​ka​nje? I koc​ka​nje može udo​bro​vo​lji​ti čo​vje​ka, prem​da mis​lim kako ono nije za sla​bi​ća ka​kav si ti, Si​nu​he. To bi za tebe bila po​gi​belj​na za​ba​va, ako mi do​pu​štaš pri​mi​je​ti​ti. Amo​na mu, Si​nu​he! Koc​kaj! Raz​ba​cuj zla​to na žene! Pij pre​ko sva​ke mje​re! Radi što god se sje​tiš!.. Ali ne upro​pa​šta​vaj se tim is​praz​nim nak​la​pa​nji​‐ ma! Pos​lu​šaj me, moj gos​po​da​ru Si​nu​he. Ta ja te is​kre​no i njež​no lju​bim. I že​lim te po​šte​dje​ti sva​ko​ga zla... – Ni​šta na svi​je​tu nije sa​vr​še​no – nas​ta​vio je, krat​ko pre​dah​nuv​ši. – Kora sva​ko​ga hlje​ba je na​go​rje​la, u sva​kom je voću crv. A ako čo​vjek pije vina, sli​je​de​će​ga ju​tra pati od ma​mur​lu​ka i gla​vo​bo​lje. Zbog toga nema ni sa​vr​še​ne prav​de, te se u sva​koj prav​di kri​je i ne​prav​da. Čak i do​bra dje​la mogu ro​di​ti zle po​s​lje​di​ce. Tako i naj​bo​lji i naj​ple​‐ me​ni​ti​ji po​ti​ca​ji mogu do​ves​ti do ne​smo​tri​vih po​s​lje​da​ka, go​mi​la mr​tva​ca i pro​pas​ti. Pri​mjer fa​ra​ona Eh​na​to​na mo​gao te o tome naj​bo​lje po​uči​ti! Po​gle​daj me, gos​po​da​ru Si​nu​he! Za​do​vo​ljan sam svo​jom obič​nom kobi, te se mir​no deb​ljam, u slo​zi s bo​go​vi​‐ ma i lju​di​ma. Fa​ra​ono​vi suci kla​nja​ju se pre​da mnom, na​rod sla​vi moje ime... A tebi psi mo​kre po odje​ći! Za​što ne pri​miš ži​vot mir​no?! Nisi ti kriv što je svi​jet ta​kav, ka​‐ kav jest! I što je ta​kav odu​vi​jek bio, te će ta​kav i vje​či​to os​ta​ti!... Pro​ma​trao sam ga i raz​miš​ljao o nje​go​voj go​jaz​nos​ti, o nje​go​vo​me bo​gat​stvu i us​‐ pje​hu, te mu sil​no za​vi​đao na du​šev​no​me miru. Za​mis​lio sam se nad nje​go​vim ri​je​či​ma, pa mu re​kao: – Neka bude kako ti ka​žeš, Kap​tah! Umi​rit ću se i još je​dan​put po​sve​ti​ti svo​me zva​‐ nju. Ali, reci mi... Pam​te li lju​di još Ato​no​vo ime i prok​li​nju li ga još uvi​jek? Pi​tam te zato, jer si ne​tom iz​go​vo​rio nje​go​vo ime, prem​da je to za​bra​nje​no, pa onaj koji ga spo​me​ne može biti osu​đen i pos​lan u rud​ni​ke ili obje​šen na zi​di​ne gla​vom na do​lje...? 532

– Uis​ti​nu, Ato​no​vo je ime ubr​zo za​bo​rav​lje​no – od​go​vo​rio mi je Kap​tah. – Za​bo​‐ rav​lje​no je jed​na​ko brzo kao što su se brzo sru​ši​li pot​por​nji Ahe​ta​to​na, ras​pa​li se nje​‐ go​vi zi​do​vi, a po​dru​čje Ne​be​sko​ga Gra​da bilo za​su​to pi​je​skom. Ipak, još vi​đam umjet​‐ ni​ke koji cr​ta​ju i sli​ka​ju na onaj na​čin, usvo​jen za vri​je​me Eh​na​to​na i nje​go​ve is​ti​ne... Ima i pri​po​vje​da​ča, koji ka​zu​ju po​gi​belj​ne pri​če. Po​ne​kad se na pi​je​sku, na tr​go​vi​ma ili na zi​do​vi​ma jav​nih za​ho​da može ugle​da​ti na​cr​tan Ato​nov križ... Po tome su​dim, mo​gu​će Aton još nije sa​svim mr​tav. – Neka, dak​le, bude kako si ti re​kao – po​no​vio sam. – Umi​rit ću se i po​nov​no pri​‐ hva​ti​ti svo​ga zva​nja. Pos​lu​šat ću i tvoj dru​gi sa​vjet, te se u do​ko​li​ci i za ra​zo​no​du po​‐ če​ti ba​vi​ti skup​lja​njem ne​če​ga. Bu​du​ći da ne že​lim opo​na​ša​ti dru​ge, skup​ljat ću ne​što što nit​ko ne skup​lja... Skup​ljat ću one koji se još uvi​jek sje​ća​ju Ato​na! Kap​tah je po​mis​lio kako to go​vo​rim u šali. Zato se na​smi​jao mo​jim ri​je​či​ma, kao ne​koj do​broj do​sjet​ki... Ta znao je pre​do​bro, u os​ta​lom kao i ja, ko​li​ko je zla Aton pris​‐ kr​bio Egip​tu i meni osob​no. Tako smo nas​ta​vi​li ugod​no raz​go​va​ra​ti o mno​gim pi​ta​nji​‐ ma i stva​ri​ma. Muti je do​ni​je​la vina, pa smo za​jed​no pili. Tada su doš​li nje​go​vi ro​bo​‐ vi, kako bi mu po​mo​gli us​ta​ti... Eto, go​di​ne su i kod nje​ga či​ni​le svo​je! Zbog svo​je se deb​lji​ne te​ško osov​lja​vao na noge... Poz​dra​vi​li smo se i tada je oti​šao, u no​silj​ci koju je dr​ža​lo osam​na​est ro​bo​va. A sli​je​de​će​ga mi je dana pos​lao bo​ga​te i ra​skoš​ne da​ro​ve. Ti su mi da​ro​vi osi​gu​ra​li tak​vu udob​nost i obi​lje, pa ni​šta ne bi uz​manj​ka​lo mo​joj sre​ći; da sam ko​jim slu​ča​jem još uop​će mo​gao oću​tje​ti sre​će...

6 Iako se slu​či​lo, te sam po​nov​no is​tak​nuo li​ječ​nič​ki znak po​vrh mo​jih vra​ta. Po​nov​no sam se po​čeo ba​vi​ti svo​jim zva​njem, a od bo​les​ni​ka sam pri​mao da​ro​ve pri​mje​re​ne nji​ho​vim imo​vin​skim pri​li​ka​ma. No od si​ro​ma​ha ni​sam tra​žio ni​šta, pa su tako bo​les​‐ ni​ci u mome dvo​ri​štu ču​ča​li od ju​tra do noći. No pri​ho​di su mi bili vrlo skrom​ni. Li​je​‐ če​ći bo​les​ni​ke, oprez​no sam ih is​pi​ti​vao o Ato​nu. Tako sam či​nio, jer ih ni​sam že​lio upla​ši​ti, a ni os​na​ži​ti loše miš​lje​nje o meni. Ta u Tebi sam već bio na do​volj​no lo​še​mu gla​su. Kroz ta pa​ž​lji​va pro​pit​ki​va​nja sam doz​nao, Aton je za​bo​rav​ljen i nit​ko ga više nije ra​zu​mio... Pri​sje​ća​li su ga se je​di​no hu​ška​či i oni koji su pre​pa​ti​li neku ne​prav​du. Oni su ga pam​ti​li, a za​miš​lja​li ga pris​po​do​bi​vo ne​prav​di koju su do​ži​vje​li. A Ato​nov je križ rab​ljen kao zao znak, ko​jim se želi na​ško​di​ti lju​di​ma... Kada su se po​vuk​le vode Nila, u svo​me vječ​nom rit​mu, iz Zlat​ne Kuće sti​gla je vi​‐ jest: umro je sve​će​nik Eie. Umro je od gla​di, tako se tvr​di​lo, jer nije više ni​šta jeo, u sil​no​me stra​hu od mo​gu​će​ga tro​va​nja. Tako više nije jeo ni kruh od braš​na koje bi sam sm​ljeo i osob​no is​pe​kao u Zlat​noj Kući... Bo​jao se mo​guć​nos​ti da su zrna otro​va​‐ na dok su još ras​la na po​lju. 533

Ho​rem​heb je pak okon​čao rat u Si​ri​ji. He​ti​ti​ma je os​ta​vio Ka​deš, jer ga ni​ka​ko nije us​pi​je​vao osvo​ji​ti. Po​bje​do​nos​no se i u ve​li​ko​me sja​ju i slav​lju vra​tio uz ri​je​ku u Tebu, gdje je pros​la​vio sve svo​je ve​li​čaj​ne po​bje​de. Eiea pak ni​kad nije sma​trao pra​vim fa​ra​‐ onom, pa pos​li​je nje​go​ve smr​ti nije odre​dio ni​kak​vo raz​dob​lje ža​lo​va​nja. Jav​no je ob​‐ z​na​nio, Eie je bio la​žan fa​ra​on, koji je svo​jim bes​kraj​nim vo​đe​njem ra​to​va i pre​tje​ra​‐ nim po​re​zi​ma i pri​re​zi​ma Egip​tu do​nio samo pat​nje. Za​vr​šiv​ši rat, na​re​dio je neka se za​tvo​re vra​ta hra​ma bo​ži​ce Sah​met. Is​to​dob​no je uvje​ra​vao na​rod, kako on ni​kad nije že​lio rat, već je bio na ra​to​va​nje pri​nu​đen, po​ko​ra​va​ju​ći se laž​no​me fa​ra​onu. Zato mu se na​rod sil​no ra​do​vao, kada je sti​gao u Tebu, te mu ve​li​čaj​no kli​cao i sla​vio nje​ga i nje​go​ve čete. Čim se vra​tio u Tebu, Ho​rem​heb je pos​lao po mene. Kad sam sti​gao k nje​mu, bez mno​go uvo​da mi je re​kao: – Si​nu​he, pri​ja​te​lju moj! Sta​ri​ji sam sada, nego sam bio kad smo se ras​ta​li. Srce i duša du​bo​ko su mi po​ti​šte​ni tvo​jim ri​je​či​ma, ko​ji​ma si me op​tu​žio kako sam kr​vo​lo​‐ čan čo​vjek, koji je Egip​tu na​nio samo šte​te. Os​tva​rio sam svo​ju že​lju i cilj, ob​no​viv​ši moć Egip​ta. Sada više ni​kak​va po​gi​belj ne pri​je​ti zem​lji. Slo​mio sam vr​ške he​ti​ti​skih ko​pa​lja, a osva​ja​nje Ka​de​ša pre​pu​štam svo​me sinu Ram​ze​su... Sit sam rata i ka​nim se po​sve​ti​ti iz​grad​nji moć​no​ga kra​ljev​s​tva za svo​ga sina. Egi​pat je sada pr​ljav po​put si​‐ ro​ma​ho​ve sta​je... Ali usko​ro ćeš se os​vje​do​či​ti kako ću po​čis​ti​ti ba​le​gu, na​do​mjes​ti​ti ne​prav​du prav​dom, te ću sva​ko​me čo​vje​ku osi​gu​ra​ti punu mje​ru. Sva​ko​ga ću na​gra​di​‐ ti pre​ma nje​go​vim stvar​nim dje​li​ma: mar​lji​vo​ga za mar​lji​vost, ljen​či​nu za li​je​nost, tata za nje​go​va dje​la, a pra​ved​no​ga za nje​go​vu pra​vič​nost. Uis​ti​nu, pri​ja​te​lju Si​nu​he, sa mnom se vra​ća​ju sta​ra vre​me​na, te će sve biti kao što je bilo i ne​kad. Zato smje​ram iz svi​ta​ka, na ko​ji​ma je za​pi​san sli​jed kra​lje​va, iz​bri​sa​ti bi​jed​na ime​na Eiea i Tu​tan​ka​‐ mo​na, na​kon što je ime Eh​na​to​na već uk​lo​nje​no. Tako će nes​ta​ti iz po​vi​jes​ti, te će biti kao da nisu ni​kad ni vla​da​li... A po​če​tak svo​ga vla​da​nja ra​ču​nat ću od noći u ko​joj je umro ve​li​ki fa​ra​on Amen​ho​tep, kada me je s kop​ljem u ruci u Tebu do​veo moj so​kol! Zlo​volj​no je os​lo​nio gla​vu na svoj dlan. Rat mu je ure​zao bore po licu, a u oči​ma mu nije bilo ra​dos​ti, kad je nas​ta​vio: – Svi​jet se uis​ti​nu pro​mi​je​nio i raz​li​ku​je se od ono​ga kak​vim je bio u doba na​še​ga dje​čaš​tva. Tada su si​ro​maš​ni ima​li punu mje​ru, pa čak ni u ko​li​ba​ma od bla​ta nije uz​‐ manj​ka​lo ulja niti mas​ti. Ali, sa mnom će se opet vra​ti​ti sta​ra vre​me​na, Si​nu​he! Egi​pat će po​nov​no biti plo​dan i bo​gat. Pos​lat ću opet bro​dov​lje i u zem​lju Punt. Ob​no​vit ću rad u ka​me​no​lo​mi​ma i pus​tinj​skim rud​ni​ci​ma, pa ću moći sa​gra​di​ti još veće i ve​li​čaj​‐ ni​je hra​mo​ve, nego su oni ra​ni​ji i sa​daš​nji. U fa​ra​ono​vu će riz​ni​cu teći zla​to, sre​bro i ba​kar. Ka​žem ti, Si​nu​he, za de​set go​di​na ne​ćeš više pre​poz​na​ti Egi​pat. Tada više neće biti pro​sja​ka i bo​ga​lja u zem​lji Ke​met. Sla​bi će us​tu​pi​ti mjes​to ja​ki​ma, ali sla​bi​ći će mo​ra​ti us​tu​pi​ti mjes​to oni​ma koji su spo​sob​ni za ži​vot. Očis​tit ću Egi​pat od sve ne​‐ volj​ne, bo​les​ne krvi! Stvo​rit ću kre​pak i ot​po​ran na​rod, ko​jeg će moji si​no​vi po​ves​ti u boj za po​ko​ra​va​nje ci​je​lo​ga svi​je​ta! 534

Ni​sam se ni naj​ma​nje ra​zve​se​lio nje​go​vim ri​je​či​ma. Že​lu​dac mi je pro​pao do ko​lje​‐ na, a srce mi obu​ze​la smrt​na gro​za. Zato mu se ni​sam na​smi​je​šio, već sam sta​jao pred njim ni​je​mo, bez ri​je​či. To ga je raz​lju​ti​lo, na​mr​štio je čelo kako je to ne​koć obi​ča​vao... I po​čeo se uda​ra​ti bi​čem po bu​ti​ni, pa re​kao: – Ogor​čen si i mr​zo​vo​ljan, Si​nu​he, ka​kav si odu​vi​jek bio. Nisi se pro​mi​je​nio... U mo​jim si oči​ma po​put ja​lo​vo​ga, ne​plod​no​ga tr​no​vi​tog grma. I ne znam, za​što sam oče​ki​vao to​li​ko ra​dos​ti od na​še​ga po​nov​nog su​sre​ta. Po​zvao sam te k sebi čak i pri​je nego sam po​di​gao svo​je si​no​ve u na​ru​čaj ili za​gr​lio svo​ju su​pru​gu Ba​ke​ta​mon. Pos​tu​‐ pio sam tako jer su me rat i moć na​tje​ra​li u sa​mo​ću. U Si​ri​ji nije bilo ni jed​no​ga je​di​‐ nog ljud​sko​ga bića, s ko​jim sam mo​gao di​je​li​ti svo​ju tugu i ra​dost. S kim god sam go​‐ vo​rio, mo​rao sam do​bro mje​ri​ti i va​ga​ti svo​je ri​je​či, vo​de​ći ra​ču​na o ci​lju ko​jeg sam imao pred oči​ma. Od tebe, Si​nu​he, ne zah​ti​je​vam ni​šta, osim što že​lim da mi bu​deš pri​ja​te​ljem! No sada mi se čini, tvo​je je pri​ja​telj​stvo sa​go​rje​lo, te se ni malo ne ve​se​liš mome po​vrat​ku... Du​bo​ko sam se nak​lo​nio pred njim, a moja ga je sa​mot​na duša do​zi​va​la. Re​kao sam: – Ho​rem​heb! Od svih pri​ja​te​lja iz naše mla​dos​ti, pos​li​je sve​ga što se zbi​lo, ti si je​‐ di​ni još živ. I zato ću te uvi​jek lju​bi​ti. Moć i vlast sada su u tvo​jim ru​ka​ma, te ćeš usko​ro sta​vi​ti na svo​ju gla​vu kru​ne oba​ju kra​ljev​s​ta​va. I nit​ko neće moći ogra​ni​či​ti ni spu​ta​ti tvo​ju vlast... Zato te prek​li​njem, Ho​rem​heb, uz​dig​ni još je​dan​put Ato​na!... Uči​‐ ni to zbog na​še​ga za​jed​nič​kog pri​ja​te​lja Eh​na​to​na... Uz​dig​ni Ato​na! Zbog na​ših naj​‐ straš​ni​jih zlo​či​na, uz​dig​ni Ato​na! Uz​dig​ni ga, kako bi svi lju​di mo​gli biti bra​ća, kako ne bi bilo raz​li​ka iz​me​đu čo​vje​ka i čo​vje​ka, kako ni​kad više ne bi bilo ra​to​va! Kad je Ho​rem​heb to čuo, sa​mi​los​no je po​tre​sao gla​vom i od​go​vo​rio: – Lud si kao što si bio i pri​je, Si​nu​he!. Zar ne shva​ćaš? Eh​na​ton je ba​cio ka​men u vodu s ve​li​kim plje​skom, a ja sad za​gla​đu​jem i smi​ru​jem po​vr​ši​nu vode, kao da tog ka​me​na nije ni​kad ni bilo! Zar ne shva​ćaš, da me je moj so​kol do​veo u Zlat​nu Kuću one noći, u ko​joj je umro ve​li​ki fa​ra​on, radi spa​sa Egip​ta? Do​veo me je kako bi Egi​pat op​s​tao i na​kon smr​ti ve​li​ko​ga fa​ra​ona, jer bo​go​vi ne žele pro​past zem​lje Ke​met. Zato sve vra​ćam na sta​ro, na ono što je ne​koć bilo. Čo​vjek, na​ime, ni​kad nije za​do​vo​ljan sa sa​daš​njoš​ću. U nje​go​vim je oči​ma do​bro samo ono što je već pro​hu​ja​lo, kao i ono što tek do​la​zi u bu​duć​nos​ti. Udru​žit ću proš​lost s bu​duć​noš​ću. Iz​must ću i is​ci​je​di​ti bo​ga​‐ ti​ma nji​ho​vo obi​lje! Iz​must ću i is​ci​je​di​ti bo​go​ve koji su se pre​vi​še udeb​lja​li. U mome kra​ljev​s​tvu bo​ga​ti neće biti pre​vi​še bo​ga​ti, niti će si​ro​maš​ni biti pre​vi​še bi​jed​ni. Pa se nit​ko, ni bo​go​vi ni lju​di, neće moći sa mnom nad​me​ta​ti i oti​ma​ti za vlast. Ali, čini se, go​vo​rim ti za​lud... Jer, ti ne mo​žeš shva​ti​ti mo​jih ri​je​či. Ne mo​žeš ih shva​ti​ti zato, jer su tvo​je mis​li tek sna​tre​nja sla​bi​ća. A sla​bi​ći i ku​ka​vi​ce ne​ma​ju pra​va ži​vje​ti na ovo​‐ me svi​je​tu, nego su stvo​re​ni samo zato da bi ih jaki pre​ga​zi​li svo​jim sto​pa​ma... I ne zas​lu​žu​ju bo​lju kob! Ni​šta se bo​lje neće do​go​di​ti ni sla​bim na​ro​di​ma, kao ni ma​li​ma. Sla​be će sm​lje​ti pete ja​kih, a ma​le​ni​ma će ve​li​ki pred us​ti​ma ote​ti i od​ni​je​ti krmu... 535

Tako je uvi​jek bilo, tako će uvi​jek biti! Tako smo se ras​ta​li, Ho​rem​heb i ja. Naše je pri​ja​telj​stvo sve​nu​lo. Na​kon moga od​‐ la​ska, po​šao je svo​jim si​no​vi​ma i po​di​gao ih u svoj sna​žan na​ru​čaj. Od ra​dos​ti ih je ba​cio u zrak i po​nos​no ih ogle​da​vao. Od si​no​va se za​pu​tio u oda​je kra​ljev​ne Ba​ke​ta​mon... – Moja kra​ljev​ska su​pru​go! – re​kao joj je. – U mo​jim si mis​li​ma sja​la po​put Mje​se​‐ ca, kroz svo ovo raz​dob​lje pro​tek​lih go​di​na. I sil​no sam čez​nuo za to​bom... Sad je moje dje​lo do​vr​še​no, te ćeš usko​ro uz mene sje​di​ti kao ve​li​ka kra​lje​va su​pru​ga, s des​‐ ne stra​ne, na što ti tvo​ja sve​ta krv daje puno pra​vo. Pro​lio sam mno​go krvi zbog tebe, Ba​ke​ta​mon! Zbog tebe su go​rje​li i pre​tvo​re​ni u pe​peo ci​je​li gra​do​vi, a za mo​jim se če​‐ ta​ma do neba di​za​lo ja​di​ko​va​nje lju​di. Zar ni​sam zas​lu​žio svo​ju na​gra​du? Ba​ke​ta​mon mu se lju​baz​no na​smi​je​ši​la, plaš​lji​vo do​tak​la i po​mi​lo​va​la nje​go​va snaž​na ra​me​na, te rek​la: – Uis​ti​nu si zas​lu​žio svo​ju na​gra​du, Ho​rem​heb, moj su​pru​že, ve​li​ki egi​pat​ski rat​ni​‐ če!... Zato sam ja u vrtu Zlat​ne Kuće dala sa​gra​di​ti vi​di​ko​vac, ka​kav još nije vi​đen, kako bih te tamo mo​gla pri​mi​ti na na​čin ka​kav zas​lu​žu​ješ. To​li​ko sam čez​nu​la za to​‐ bom i mis​li​la na tebe, te sam sva​ki ka​men za nje​go​ve zi​do​ve sama pris​kr​bi​la. Zato po​‐ đi​mo u to zda​nje, kako bi u mome na​ru​čju do​bio na​gra​du, koju ću ti pru​ži​ti s ra​doš​ću! Ho​rem​he​ba su nje​ne ri​je​či odu​še​vi​le i raz​dra​ga​le... Sli​je​dio je Ba​ke​ta​mon, koja ga je oprez​no uhva​ti​la za ruku i po​ve​la u vr​to​ve. Dvor​ja​ni su se tada raz​bje​ža​li i po​sa​kri​‐ va​li, od stra​ha pred onim što će us​li​je​di​ti. Čak su i ro​bo​vi utek​li, a i slu​ge iz sta​ja. Tako nit​ko nije os​tao u Zlat​noj Kući... Ba​ke​ta​mon je do​ve​la Ho​rem​he​ba u vi​di​ko​vac. A kad je nes​trp​lji​vo po​seg​nuo za njom, njež​no se obra​ni​la i rek​la mu: – Obuz​daj svo​ju mu​šku strast na tren, Ho​rem​heb. Že​lim ti is​pri​ča​ti, s ko​li​kim sam tru​dom i na​po​rom po​di​gla ovo zda​nje! Na​dam se, pri​sje​ćaš se još ri​je​či, koje sam iz​‐ rek​la kad si me po​s​ljed​nji put uzeo si​lom? Pom​no po​gle​daj ovo ka​me​nje! Sva​ki ka​men ov​dje spo​men je na moju nas​la​du u na​ru​čju dru​go​ga mu​škar​ca. Kako vi​diš, broj tih us​po​me​na nije ma​len... Sa​gra​di​la sam ovaj vi​di​ko​vac mo​jom vlas​ti​tom nas​la​dom, a u tvo​ju čast, Ho​rem​heb! Onaj ve​li​ki bi​je​li ka​men tamo, pri​sje​ćam se, do​nio je čis​tač riba koji je bio oča​ran sa mnom! Onaj ze​le​ni dao mi je čis​tač jav​nih za​ho​da s tr​ž​ni​ce ug​lje​‐ na. A ovih osam sme​đih ka​me​no​va, koji su tako li​je​po slo​že​ni za​jed​no, njih je do​nio pro​da​vač po​vr​ća koji je bio upra​vo ne​za​si​tan i to​plo je sla​vio i hva​lio moje umi​je​će i us​lu​gu... Budi strp​ljiv, Ho​rem​heb, reći ću ti po​vi​jest i po​dri​je​tlo sva​ko​ga ka​me​na ov​‐ dje. Vre​me​na ima​mo na pre​tek. Mno​ge su go​di​ne pred nama, a i našu ćemo sta​rost pro​ži​vje​ti za​jed​no... I sve si ne​ka​ko mis​lim, ka​me​nja je ov​dje više nego dos​tat​no, pa ću ti iz​van​red​ne pri​či​ce moći nas​ta​vi​ti ka​zi​va​ti do moje kas​ne sta​ros​ti, kad me god bu​deš htio za​gr​li​ti... Ho​rem​heb u prvi tren nije po​vje​ro​vao nje​nim ri​je​či​ma... Sma​trao ih je ču​do​viš​nom ša​lom, oso​bi​to zato jer ga je pre​va​ri​lo suz​dr​ža​no vla​da​nje kra​ljev​ne. Ali kad je po​gle​‐ dao u nje​ne ba​de​mas​te oči, ot​krio je u nji​ma mrž​nju stra​hot​ni​ju od smr​ti. Tada je mo​‐ 536

rao po​vje​ro​va​ti nje​nom ka​zi​va​nju... Spoz​nav​ši pun smi​sao i zna​čaj ono​ga što je ne​tom čuo, stra​ho​vi​to se raz​bjes​nio i iz​gu​bio nad​zor nad so​bom. Obu​zet bi​je​som, do​gra​bio je svoj he​tit​ski nož, smje​ra​ju​ći ubi​ti ženu koja ga je osra​mo​ti​la i obeš​čas​ti​la na to​li​ko uža​san na​čin, te mu do nes​lu​će​nih du​bi​na uvri​je​di​la mu​škost i ta​šti​nu. Ali je Ba​ke​ta​‐ mon os​ta​la hlad​no​krv​na... Mir​no je ob​na​ži​la svo​je gru​di i rek​la: – Udri, Ho​rem​heb! Smak​ni udar​cem noža kru​ne sa svo​je gla​ve!... Jer ja sam sve​će​‐ ni​ca bo​ži​ce Sah​met!... Sve​te sam krvi... Ubi​ješ li me, pro​igrao si pra​vo na fa​ra​on​sko pri​jes​to​lje! Te nje​ne ri​je​či pri​zva​le su Ho​rem​he​ba raz​bo​ru. Bio je pri​si​ljen ži​vje​ti s njom u slo​‐ zi, jer je je​di​no pre​ko te brač​ne za​jed​ni​ce ste​kao pra​vo na dvos​tru​ku kru​nu... Tako ga je ve​za​la Ba​ke​ta​mon, a on joj nije mo​gao uči​ni​ti baš ni​šta. Nje​na je osve​ta bila pot​pu​‐ na. Nije se usu​đi​vao ni sru​ši​ti vi​di​ko​vac, pa mu je to zda​nje uvi​jek bilo pred oči​ma, kad bi god po​gle​dao iz svo​jih oda​ja u vr​to​ve. Na​kon zre​lo​ga raz​miš​lja​nja, za​klju​čio je kako i nema dru​go​ga iz​la​za osim neo​bra​ća​nja po​zor​nos​ti na kra​ljev​ni​no vla​da​nje. Jer, ako bi sru​šio vi​di​ko​vac, priz​nao bi svi​ma kako zna za Ba​ke​ta​mo​ni​nu ra​bo​tu, ko​jom je do​pus​ti​la ci​je​loj Tebi plju​va​nje na nje​gov le​žaj. Bio mu je dra​ži tihi pod​smjeh iza leđa, od iz​la​ga​nja jav​noj sra​mo​ti. A od tada više ni​kad nije po​lo​žio ruku na Ba​ke​ta​mon, već je ži​vio osam​lje​no. Za do​bro i čast Ba​ke​ta​mon, tre​ba priz​na​ti kako je i ona od tada ži​‐ vje​la na sli​čan, usam​lje​nič​ki na​čin. Nije se više upu​šta​la u gra​đe​vin​ske pot​hva​te... Bila je za​do​volj​na svo​jim vi​di​kov​cem. Ta​kav je bio Ho​rem​he​bov po​vra​tak iz rata. Sve ne​ka​ko mis​lim, na​kon sve​ga, vrlo su ga malo ve​se​li​le egi​pat​ske kru​ne i ste​če​no kra​ljev​sko dos​to​jans​tvo. Sve​će​ni​ci su ga po​ma​za​li i sta​vi​li mu na gla​vu bi​je​lu kru​nu gor​nje i cr​ve​nu kru​nu do​nje dr​ža​ve, lo​po​‐ čo​vu i pa​pi​ru​so​vu. Ali od tada je pos​tao ne​po​vjer​ljiv i nije vje​ro​vao više ni​ko​me. Vje​‐ ro​vao je kako mu se iza leđa svi ru​ga​ju i is​mi​ja​va​ju ga zbog Ba​ke​ta​mon. Tako je za ci​‐ je​li ži​vot do​bio trn u meso, a srce mu nije ima​lo spo​ko​ja. Nije se mo​gao tje​ši​ti ni s dru​gim že​na​ma, jer su uvre​da i po​ni​že​nje koje je do​ži​vio, bili pre​du​bo​ki i pre​okrut​ni... Na​kon toga više nije na​la​zio ni​kak​vo​ga za​do​volj​stva u pu​te​noj nas​la​di... Za​tra​vio je zato svoj jad i gor​či​nu, te ih pre​krio ra​dom. Po​čeo je čis​ti​ti ba​le​gu iz Egip​ta, kako je naj​a​vio. Nas​to​jao je ob​no​vi​ti sve ona​ko kao što je ne​koć bilo, te prav​‐ dom za​mi​je​ni​ti svu pos​to​je​ću ne​prav​du...

7 Že​lim li biti pra​vi​čan, mo​ram spo​me​nu​ti i Ho​rem​he​bo​ve vr​li​ne, kao i nje​go​va do​bra dje​la. Na​rod je sla​vio nje​go​vo ime i sma​trao ga do​brim vla​da​rom. Već na​kon ne​ko​li​ko go​di​na vla​da​nja bio je ubro​jen u red ve​li​kih egi​pat​skih fa​ra​ona. To je po​naj​pri​je mo​‐ gao za​hva​li​ti svo​joj stro​gos​ti pre​ma ugled​ni​ci​ma i bo​ga​ta​ši​ma. Bio je strog s nji​ma, 537

mu​zao ih je i ci​je​dio, pa​ze​ći kako nit​ko ne bi pos​tao pre​vi​še ugle​dan i bo​gat... Tako se osi​gu​ra​vao kako mu nit​ko ne bi po​dri​vao vlast ili se s nji​me po​ku​šao nad​me​ta​ti oko vla​da​nja. A to je sil​no uve​se​lja​va​lo na​rod. Kaž​nja​vao je ne​pra​ved​ne suce i osi​gu​ra​vao si​ro​maš​ni​ma prav​du. Pre​is​pi​tao je i iz​mi​je​nio na​čin pri​kup​lja​nja po​re​za, a po​rez​ni​ke je re​do​vi​to pla​ćao iz kra​lje​ve riz​ni​ce... Tako se ni oni više nisu mo​gli bo​ga​ti​ti pljač​ka​‐ njem i gu​lje​njem na​ro​da. Ne​pres​tan​ce je pu​to​vao iz po​kra​ji​ne u po​kra​ji​nu, od sela do sela, te is​tra​ži​vao sva​‐ ku zlo​po​ra​bu. Nje​go​vu se sta​zu mo​glo sli​je​di​ti po odre​za​nim uše​si​ma i kr​va​vim no​so​‐ vi​ma is​k​va​re​nih po​rez​ni​ka. A iz mjes​ta u ko​ji​ma je su​do​vao, pra​sak bi​če​va i ja​di​kov​ke kaž​nje​nih čuli su se na da​le​ko i na ši​ro​ko. Čak su i naj​si​ro​maš​ni​ji mo​gli stu​pi​ti pred nje​ga sa svo​jim mol​ba​ma, a či​nov​ni​ci ih u tome nisu smje​li sp​rje​ča​va​ti... Nje​go​va je prav​da bila ne​pod​mit​lji​va. Pos​lao je i bro​do​ve u zem​lju Punt. Tako su po​nov​no ra​za​pe​ta je​dra egi​pat​skog bro​‐ dov​lja na Is​toč​nom moru, te je ta​moš​njim pris​ta​ni​ma opet odje​ki​vao plač žena i dje​ce po​mo​ra​ca. Pri​tom su žene i dje​ca, kako su to zah​ti​je​va​li sta​ri do​bri obi​ča​ji, gre​bli lica ka​me​njem, pri ras​tan​ku od svo​jih mu​že​va i oče​va. Egi​pat se tim plo​vid​ba​ma bo​ga​tio pre​ko sva​ke mje​re, jer bi se od sva​kih de​set bro​do​va što odje​dri​še, na​kon go​di​ne dana vra​ća​la ba​rem tri. No bili bi na​kr​ca​ni dra​go​cje​nom ro​bom i do​no​si​li go​le​me do​bit​ke... Ho​rem​heb je sa​gra​dio i nove hra​mo​ve. A bo​go​vi​ma je dao udjel, pri​mje​ren nji​ho​‐ vo​me ugle​du, dos​to​jans​tvu i pra​vu. Pri​tom ni je​dan bog nije bio pov​la​šten osim Ho​ru​‐ sa, kao ni je​dan hram osim ono​ga u Het​net​su​tu. Upra​vo je u tome hra​mu Ho​rem​he​‐ bov kip bio slav​ljen i obo​ža​van po​put boga, ko​jem je na​rod pri​no​sio vo​lo​ve kao žr​tve. Pri​tom su ga lju​di sla​vi​li i hva​li​li, bla​go​si​lja​ju​ći nje​go​vo ime. Zbog svih tih nje​go​vih pot​hva​ta i dje​la, na​rod mu je još za ži​vo​ta ve​li​čao ime, a o nje​mu su kru​ži​le naj​ne​‐ obič​ni​je i ne​vje​ro​jat​ne pri​če. Kap​tah je ta​ko​đer bio us​pje​šan. Sva​ke je go​di​ne bio sve bo​ga​ti​ji, te usko​ro nije bilo ni​ko​ga u ci​je​lo​me Egip​tu, tko se s njim mo​gao na​tje​ca​ti po bo​gat​stvu. Nije imao ni žene niti dje​ce, pa je odre​dio Ho​rem​he​ba za svo​ga na​s​ljed​ni​ka. Tako je mo​gao os​ta​tak svo​ga živ​lje​nja pro​ves​ti u miru i skup​lja​ti sve više bla​ga. Zbog nje​go​vo​ga mu​drog oda​bi​ra svo​ga na​s​ljed​ni​ka, Ho​rem​heb ga je ci​je​dio ma​nje nego dru​ge bo​ga​ta​še. A i po​rez​ni​ci​ma je bio na​re​dio neka ne budu pres​tro​gi pre​ma Kap​ta​hu... Kap​tah me je čes​to po​zi​vao u svoj novi dom, u če​t​vr​ti od​lič​ni​ka. Za​jed​no s okol​‐ nim vr​to​vi​ma, nje​go​va je pa​la​ča za​uzi​ma​la ci​je​li dio te če​t​vr​ti. Kap​tah nije htio ima​ti su​sje​da, koji bi mu mo​gli re​me​ti​ti mir. Jeo je sa zlat​nih plad​nje​va, a u nje​go​vim je so​‐ ba​ma tek​la voda iz sre​br​nih sla​vi​na, kao u kret​skim do​mo​vi​ma. Ku​pa​ća kada mu je bila od čis​to​ga sre​bra, a sje​da​lo na za​ho​du od eba​no​vi​ne. Zi​do​vi osob​nih oda​ja bili su ure​še​ni ri​jet​kim ka​me​njem, tako slo​že​nim te su tvo​ri​li za​bav​ne sli​ke... Po​nu​dio mi je neo​bič​na i stra​na jela, te vino pi​ra​mi​da. Ti​je​kom obje​da za​bav​lja​li su ga glaz​be​ni​ci i ple​sa​či, a naj​ljep​še i naj​s​pret​ni​je te​ban​ske ple​sa​či​ce iz​vo​di​le su ču​des​ne umjet​nič​ke ple​so​ve, kako bi mu ugo​di​le i pru​ži​le za​do​volj​stvo. 538

Pri​re​đi​vao je i ve​se​le goz​be, a od​lič​ni​ci i bo​ga​ti Egip​ća​ni rado su po​sje​ći​va​li nje​go​‐ vu kuću. Či​ni​li su to una​toč okol​nos​ti što je bio ro​đen kao rob, te je svo​jim vla​da​njem, pri​mje​ri​ce kad bi pr​sti​ma usek​nuo nos ili se glas​no po​dri​gi​vao, čes​to oda​vao svo​je po​‐ dri​je​tlo. Ali bio je ve​li​ko​du​šan i skr​ban do​ma​ćin i gos​to​pri​mac. Svo​jim je gos​ti​ma čak pok​la​njao bo​ga​te da​ro​ve, a nje​go​vi sa​vje​ti gle​de pos​lov​nih pi​ta​nja bili su vrlo da​le​ko​‐ vid​ni i lu​ka​vi. Tako su svi, koji bi mu za​la​zi​li u kuću, ima​li ve​li​ko​ga pro​bit​ka. Nje​go​vo pri​ča​nje i zgo​de koje je iz​no​sio bili su ne​iz​mjer​no du​ho​vi​ti i za​bav​ni. Po​ne​kad bi, že​le​‐ ći za​ba​vi​ti gos​te, obu​kao ro​bov​ske ha​lje i na ro​bov​ski na​čin ras​pre​dao raz​no​vr​s​ne i ne​vje​ro​jat​ne pri​če. Nje​go​vo je bo​gat​stvo bilo ne​iz​mjer​no, pa se nije mo​rao bo​ja​ti iz​ru​‐ gi​va​nja gle​de svo​je proš​los​ti. Svo​jim se po​dri​je​tlom čak i hva​lio pred svim onim egi​‐ pat​skim ugled​ni​ci​ma i bo​ga​ta​ši​ma. A meni je to objaš​nja​vao, na svoj sta​ri Kap​ta​hov na​čin: – Moj gos​po​da​ru Si​nu​he! Na​kon što čo​vjek pris​kr​bi odre​đe​no bo​gat​stvo, ne može više ni na koji na​čin osi​ro​ma​ši​ti. Na​pro​tiv, on se bo​ga​ti i da​lje, a za to ne tre​ba više ni po​mak​nu​ti pr​stom. Tako je ču​dan red i po​re​dak na ovo​me svi​je​tu... Za svo​je bo​gat​stvo mo​ram za​hva​li​ti po​naj​pri​je tebi, Si​nu​he! Zato te priz​na​jem i uvi​jek ću te priz​na​va​ti za svo​ga gos​po​da​ra. I ni​kad u ži​vo​tu ne​ćeš tr​pje​ti od nes​ta​ši​ce, te ti ni​šta neće uz​manj​ka​‐ ti do kon​ca tvo​ga živ​lje​nja. No za tebe je bo​lje ako nisi bo​gat, jer ni​kad ne bi upo​ra​bio svoj ime​tak na pra​vi na​čin i za pun pro​bi​tak. Ti bi svo​jim bo​gat​stvom samo si​jao ne​‐ mir i pro​uz​ro​čio ve​li​ke ne​vo​lje, kako si to već po​čes​to či​nio. Tvo​ja je sre​ća što si za vri​je​me laž​no​ga fa​ra​ona po​tra​tio svo​je bo​gat​stvo. Zato sada mo​žeš biti spo​ko​jan. Os​‐ lo​ni se na mene i moju ri​ječ. Uvi​jek ću mis​li​ti na tebe i tvoj pro​bi​tak, te se bri​nu​ti kako ti ni​šta ne bi uz​manj​ka​lo niti ne​dos​ta​ja​lo... Pru​žao je ve​li​ku pot​po​ru i umjet​ni​ci​ma. Ki​pa​ri su obli​ko​va​li nje​gov lik u ka​me​nu, da​ru​ju​ći mu ot​mjen i uz​no​sit iz​gled. Udo​vi tih li​ko​va bili su vit​ki, ruke i sto​pa​la ma​le​‐ ni, a ja​go​dič​ne kos​ti lica po​lo​že​ne vi​so​ko. Ti su li​ko​vi ima​li oba oka, te ga pri​ka​zi​va​li kako pre​kri​že​nih nogu za​miš​ljen sje​di, sa svit​kom pa​pi​ru​sa na ko​lje​nu i s pi​salj​kom u ruci... I to prem​da nije ni​kad ni po​ku​šao na​uči​ti či​ta​ti i pi​sa​ti!... Za nje​ga su to ra​di​li is​klju​či​vo nje​go​vi pi​sa​ri. Či​ta​li su, pi​sa​li i ni​za​li po​dat​ke o ogrom​nim svo​ta​ma nje​go​‐ vo​ga bo​gat​stva. Ti su ki​po​vi Kap​ta​ha jako za​bav​lja​li. A Amo​no​vi sve​će​ni​ci, koje je po po​vrat​ku iz Si​ri​je upra​vo oba​suo ne​iz​mjer​nim da​ro​vi​ma, kako bi ži​vio u slo​zi s bo​go​‐ vi​ma, pos​ta​vi​li su mu u ve​li​ko​me hra​mu kip, s tim što je on pod​mi​rio tro​šak toga ve​li​‐ čaj​nog dje​la. U Gra​du Mr​tvih po​di​gao si je ve​lik grob. Nje​go​vu unu​traš​njost umjet​ni​ci su uljep​‐ ša​li mno​go​broj​nim pri​zo​ri​ma iz nje​go​vo​ga sva​kod​nev​nog ži​vo​ta i s nje​go​vih za​ba​va. Nas​li​ka​li su ga i tu s oba oka, mla​do​ga i vit​kog. Smje​rao je, na​ime, pre​va​ri​ti bo​go​ve pa u Za​pad​nu Zem​lju pris​pje​ti u obli​čju koje je že​lio, a ne onak​vim ka​kav je uis​ti​nu bio. U svom je ži​vo​tu ipak os​tao ne​pro​mi​je​njen, ka​kav je do​is​ta bio. Nije se tru​dio i mu​čio biti ot​mje​nim, jer mu je to za​da​va​lo pre​vi​še na​po​ra. Za svoj je grob dao iz​ra​di​ti i umjet​nič​ku, ali vrlo zbr​ka​nu Knji​gu mr​tvih, kak​vu još ni​kad ni​sam imao pri​li​ke vi​dje​‐ 539

ti. Obu​hva​ća​la je dva​na​est svi​ta​ka, is​pu​nje​nih sli​ka​ma s is​pi​si​ma i zak​li​nja​nji​ma na​‐ mi​je​nje​ni​ma umi​ri​va​nju pod​zem​nih du​ho​va, za op​te​re​ći​va​nje Ozi​ri​so​ve vage laž​nim ute​zi​ma i za pod​mi​ći​va​nje pra​ved​nih pa​vi​ja​na... Sve je to dao na​pra​vi​ti jer je oprez​‐ nost sma​trao vr​li​nom, iako nije baš rado po​miš​ljao na smrt. A i ska​ra​be​ja je još uvi​jek naj​vi​še što​vao i sla​vio, više od svih dru​gih bo​go​va... Ni​sam za​vi​dio Kap​ta​hu. Bilo mi je dra​go zbog nje​go​vo​ga bo​gat​stva i sre​će. Što više, ve​se​li​lo me je za​do​volj​stvo svih lju​di, ve​se​li​lo me je nji​ho​vo ve​se​lje i nji​ho​va ra​‐ dost. Ni​sam više smje​rao li​ša​va​ti lju​de nji​ho​vih pri​vi​đe​nja, sa​nja i ma​šta​nja, ako su ih usre​ći​va​li... Spoz​nao sam, na​ime, ljud​ski je ži​vot pre​čes​to sat​kan od sa​nja. Zato je is​ti​‐ na to​li​ko te​ška i gor​ka. I po​ne​kad je bo​lje i mi​los​ti​vi​je ubi​ti čo​vje​ka, nego mu odu​ze​ti nje​go​ve sa​nje... Eto, zato sam se ču​vao li​ša​va​nja lju​di nji​ho​vih sa​nja, dok su ih usre​ći​‐ va​le, a pri​tom nisu či​ni​li zlo već su bili za​do​volj​ni u svo​jim za​blu​da​ma... Moje čelo, me​đu​tim, nisu hla​di​li ni​kak​vi sno​vi niti sa​nje. Ni​sam mo​gao ži​vje​ti u za​blu​da​ma. I nije bilo ra​dos​ti koja bi mo​gla po​da​ri​ti mira i spo​ko​ja mome jad​nom, na​pa​će​no​me srcu. Nije mi to pru​žio ni moj rad, prem​da sam u to vri​je​me imao mno​go pos​la i li​je​čio mno​go bo​les​ni​ka. Otva​rao sam i lu​ba​nje raz​nim lju​di​ma, a od svih tih, samo su tro​ji​ca umr​la. To mi je do​ni​je​lo ugled i sla​vu vr​hun​sko​ga otva​ra​ča lu​ba​nja. Ali u sebi sam bio vje​či​to ne​za​do​vo​ljan, na​la​ze​ći sva​ko​me kri​vi​ce i mane. Mo​žda sam se za​ra​zio od vje​či​to ogor​če​ne Muti, koja je ne​pres​tan​ce ro​go​bo​ri​la? Tek, svi su mi bili za ne​što kri​vi. Kap​ta​hu sam pred​ba​ci​vao pro​ž​dr​lji​vost, si​ro​maš​ni​ma nji​ho​vu li​je​nost, bo​ga​ti​ma nji​ho​vu škr​tost, a su​ci​ma ne​mar. Nit​ko mi nije bio po vo​lji, nit​ko mi nije mo​gao ugo​di​ti. Sve sam ih gr​dio i ru​žio. Ipak, bo​les​ne lju​de i dje​cu ni​sam ni​kad ku​‐ dio... Li​je​čio sam svo​je bo​les​ni​ke ču​va​ju​ći ih od ne​po​treb​nih boli, a Muti je di​je​li​la svo​je med​ne ko​la​če ma​le​nim dje​ča​ci​ma na uli​ci, čije su me oči neo​do​lji​vo pod​sje​ća​le na jas​ne oči ma​le​nog Tota... Lju​di su o meni go​vo​ri​li: “Si​nu​he je za​mo​ran, ogor​čen svat! Je​tra mu je otek​la, a mje​hu​ri​ći žuči iz​la​ze mu za​jed​no s ri​je​či​ma. Os​ta​rio je pre​ra​no, pa se više ne može ra​‐ do​va​ti ži​vo​tu. Nje​go​va zla dje​la ga pro​go​ne, pa ni noću ne može naći od​mo​ra i po​čin​‐ ka. Zato ne​moj​mo obra​ća​ti po​zor​nost na ono što go​vo​ri, jer nje​gov je​zik opa​ki​je uba​‐ da nje​ga sa​mog, nego li uba​da iko​ga dru​gog... To je bilo toč​no... Kad bih god lio gor​či​nu, pa​tio bih zbog toga i pla​kao. Tada bih da​vao ljen​či​na​ma žito, te svla​čio ha​lje že​le​ći ih da​ro​va​ti pi​ja​ni​ci. Bo​ga​ta​še sam pak mo​lio za oprost, zbog iz​re​če​nih grd​nji... I suce sam mo​lio za oprost, ne​na​da​no os​vje​‐ do​čen u nji​ho​vu pra​vič​nost... Tako sam pos​tu​pao, jer sam bio tek sla​bić. I ni​ka​ko ni​‐ sam mo​gao pro​mi​je​ni​ti svo​ju na​rav i svo​je na​va​de. Go​vo​rio sam zlob​no i o Ho​rem​he​bu. Sva su nje​go​va dje​la u mo​jim oči​ma bila loša... Po​naj​vi​še sam pri​go​va​rao zbog nje​go​vih “pro​pa​li​ca i lo​pu​ža”, voj​ni​ka koje je iz​‐ dr​ža​vao iz fa​ra​ono​ve riz​ni​ce... Ti su bes​pos​li​ča​ri​li i ljen​ča​ri​li po kr​č​ma​ma i ku​ća​ma nas​la​de, hva​li​sa​li se svo​jim ju​naš​tvi​ma i si​lo​va​li kće​ri si​ro​ma​ha. Zbog njih više ni jed​‐ na žena nije bila si​gur​na na uli​ca​ma Tebe. A Ho​rem​heb je svo​jim rat​nim dru​go​vi​ma 540

opra​štao sva nji​ho​va ne​dje​la, te ih čak i uljep​ša​vao. A kad su mu se si​ro​ma​si obra​ti​li pri​tuž​ba​ma zbog sta​nja u ko​ji​ma su im kće​ri os​ta​le, re​kao im je: – Bu​di​te po​nos​ni na to! Moji će lju​di time za​če​ti kre​pak na​ra​štaj! Na​ime, Ho​rem​heb je za​mr​zio sve žene. U nji​ma je gle​dao tek ro​di​lje. I ni​kak​ve im dru​ge vri​jed​nos​ti i zna​ča​ja nije priz​na​vao. Ho​rem​heb je i op​će​ni​to pos​ta​jao sve sum​nji​ča​vi​ji i ne​po​vjer​lji​vi​ji. Tako su jed​no​ga dana u moj dom doš​li stra​ža​ri. Dr​š​ci​ma ko​pa​lja is​tje​ra​li su bo​les​ni​ke iz dvo​ri​šta, a meni na​tak​nu​li san​da​le i za​ogr​nu​li me pla​štom. Po​tom su me odve​li rav​no Ho​rem​he​‐ bu. Bilo je to u pro​lje​će... Vode su bile pale, a las​ta​vi​ce su uz ne​mi​ran cvr​kut pro​li​je​ta​le amo-tamo po​vrh va​lo​va li​je​ne, mu​lje​vi​te vode. Stra​ža​ri su me do​vuk​li pred Ho​rem​he​‐ ba. Iz​ne​na​dio me nje​gov lik. Po​s​ljed​njih se go​di​na jako pos​ta​rao. Leđa su mu se po​gr​‐ bi​la, gla​va pog​nu​la i lice po​žu​tje​lo. A mi​ši​ce na nje​go​vom vi​so​kom i mr​ša​vom ti​je​lu bile su na​lik na neke čud​no​va​te ko​no​pe. Po​gle​dao me je oči​ma, u ko​ji​ma više nije bilo ni​kak​ve ra​dos​ti. Šu​tio je neko vri​je​me, a tek tada re​kao: – Si​nu​he!... Više sam te puta opo​mi​njao, ali ti se na to nisi oba​zi​rao. Nas​tav​ljaš go​‐ vo​ri​ti lju​di​ma kako je rat​nič​ki po​ziv naj​ni​ži i naj​ne​dos​toj​ni​ji od svih. Pri​čaš kako bi bilo bo​lje, ako bi dje​ca umr​la u maj​či​noj utro​bi, nego da se rode i pos​ta​nu voj​ni​ci​ma... Tvr​diš i kako je dvo​je ili tro​je dje​ce dos​tat​no sva​koj ženi, te joj je bo​lje ako je sret​na s tro​je dje​ce nego ne​sret​na i si​ro​maš​na s njih de​vet ili de​set. Iz​ja​vio si i kako su svi bo​‐ go​vi jed​na​ki, a svi nji​ho​vi hra​mo​vi tam​ne kuće, no da je bog laž​no​ga fa​ra​ona veći od svih dru​gih bo​go​va i naj​ve​ći bog. Ka​zu​ješ uoko​lo i kako ni je​dan čo​vjek ne bi smio ku​po​va​ti i pro​da​va​ti dru​go​ga, jer na to nema pra​vo. Za lju​de koji oru, siju i ža​nju, re​‐ kao si kako ima​ju pra​vo zah​ti​je​va​ti vlas​niš​tvo nad zem​ljom koju obra​đu​ju, iako ta zem​lja pri​pa​da fa​ra​onu ili bo​go​vi​ma. Na​po​kon, dr​sko si tvr​dio, kako se moje vla​da​nje go​to​vo i ne raz​li​ku​je od vlas​ti He​ti​ta. Na​brb​ljao si još mno​go dru​gih, da​le​ko zlo​ćud​ni​‐ jih i opa​ki​jih stva​ri. Sva​ki dru​gi čo​vjek bio bi zbog tak​vih ri​je​či još odav​no pos​lan u ka​me​no​lo​me, gdje bi ska​pa​vao ra​de​ći i pod udar​ci​ma bi​če​va. Bio sam strp​ljiv gle​de tebe, Si​nu​he, jer si mi ne​koć bio pri​ja​te​ljem... A dok je sve​će​nik Eie bio živ, tre​bao sam te jer si mi bio je​di​nim svje​do​kom pro​tiv nje​ga... Sad te više ne tre​bam. Sa svim onim što znaš, dok si god živ, pri​je bi mi mo​gao biti na šte​tu. Da si bio mu​dar, dr​žao bi je​zik za zu​bi​ma, ži​vio mir​nim ži​vo​tom i bio za​do​vo​ljan svo​jom kobi. Jer tebi, uis​ti​‐ nu, ni​šta nije manj​ka​lo... Umjes​to toga, na​ba​cu​ješ se na mene bla​tom i kle​ve​ta​ma. To više neću tr​pje​ti! Bi​jes mu je ras​tao, dok je go​vo​rio. Po​čeo je uda​ra​ti bi​čem po svo​jim omr​ša​vje​lim, tan​kim no​ga​ma. Na​mr​štio se i nas​ta​vio: – Bio si mi po​put pješ​ča​ne buhe među nož​nim pr​sti​ma ili konj​ske muhe na ra​me​‐ nu. Ne tr​pim u svo​me vrtu ni​kak​vo ne​plod​no drvo, na ko​jem je tek otrov​no tr​nje, a ne rađa plo​do​vi​ma! U zem​lji Ke​met je opet pro​lje​će. Las​ta​vi​ce su se po​če​le uko​pa​va​ti u mulj, vode opa​da​ju, go​lu​bi guču, a aka​ci​je cvje​ta​ju. Opas​no je doba... Pro​lje​će uvi​jek 541

iz​no​va budi krv, rađa ne​mi​re i raz​ne brb​lja​ri​je. Ne​pro​miš​lje​nim lju​di​ma krv za​mag​‐ lju​je oči, vide cr​ve​no, te po​di​žu ka​me​nje i ba​ca​ju ga na stra​ža​re. U hra​mo​vi​ma su moji ki​po​vi čak za​pr​lja​ni krav​ljom ba​le​gom! Tvo​je bi lude ri​je​či, Si​nu​he, mo​gle biti is​‐ krom koja bi za​pa​li​la suhi ro​goz. A kad se on za​pa​li, sa​go​ri do te​me​lja!... Mo​ram te zato pro​tje​ra​ti iz Egip​ta, Si​nu​he. Ni​kad više ne​ćeš vi​dje​ti Ke​met. Jer, ako ti do​pus​tim os​ta​nak, do​šao bi dan kad bih te mo​rao dati smak​nu​ti. A to ni​ka​ko ne že​lim, jer si mi ne​koć bio pri​ja​te​ljem... Ne​pro​miš​lje​ne i pre​tje​ra​ne, zlo​na​mjer​ne ri​je​či, mogu čes​to biti opas​ni​je od ko​pa​lja. Zato sada do​bro shva​ćam He​ti​te, što svo​je ča​rob​nja​ke na​bi​ja​ju na kol​ce uz pu​te​ve. Že​lim os​lo​bo​di​ti Egi​pat opas​nos​ti, kao što pos​tu​pa do​bar vr​tlar, koji pli​je​vi ko​rov po gre​di​ca​ma po​vr​ća u svo​me vrtu. Neću ni na koji na​čin do​pus​ti​ti da zem​lja Ke​met još je​dan​put pos​ta​ne pli​je​nom po​ža​ra. Ni za vo​lju bo​go​va, niti za vo​lju lju​di! Zato te pro​tje​ru​jem, Si​nu​he, jer ti za​si​gur​no i nisi Egip​ća​nin! Po svoj si pri​li​ci tek ču​dan iz​rod, tu​đi​nac i mje​ša​nac... Bo​les​ne mis​li ko​me​ša​ju ti se u gla​vi! Mo​žda je bio u pra​vu. Mo​žda mi je srce uis​ti​nu pa​ti​lo zbog mje​ša​vi​ne u mo​jim ži​‐ la​ma, u ko​joj su se udru​ži​le sve​ta krv ve​li​ko​ga fa​ra​ona i bli​je​da, umi​ru​ća krv Mi​ta​ni​je. Ali se ni​sam mo​gao suz​dr​ža​ti od smi​je​ška na​kon tih nje​go​vih ri​je​či... Pa sam uljud​no dr​žao ruku pred us​ti​ma, že​le​ći skri​ti ra​zvu​če​ne usne. No nje​go​ve su me ri​je​či is​to​dob​‐ no i pre​pla​ši​le. Ta Teba je bila moje rod​no mjes​to, u ko​jem sam odras​tao! Zato ni​sam že​lio ži​vje​ti nig​dje drug​dje, do li u Tebi... Moj je smi​jeh do​dat​no uvri​je​dio i raz​gnje​vio Ho​rem​he​ba. Vje​ro​jat​no je oče​ki​vao kako ću se na nje​go​ve pri​je​ko​re i pri​jet​nje ba​ci​ti pred njim li​cem na zem​lju, te prek​li​nja​ti za mi​lost. Zato je pre​lo​mio svoj fa​ra​on​ski bič i po​vi​kao: – Neka bude tako! Pro​tje​ru​jem te iz Egip​ta za​uvi​jek! A kad umreš, tvo​je ti​je​lo ne smi​je biti do​ne​se​no na​trag i po​ko​pa​no u zem​lji Ke​met. Ipak, do​pu​štam neka ono bude bal​za​mi​ra​no, pre​ma sta​rim obi​ča​ji​ma, radi oču​va​nja na​kon smr​ti. Ti​je​lo će ti biti po​‐ ko​pa​no uz oba​le Is​toč​no​ga mora, odak​le bro​do​vi po​la​ze za zem​lju Punt! Jer, to je odre​di​šte tvo​ga iz​g​nans​tva... U Si​ri​ju te ne mogu pos​la​ti, tamo žar još uvi​jek plam​ti i ni​ka​ko joj ne tre​ba mi​jeh. Ne mogu te prog​na​ti ni u zem​lju Kuš, bu​du​ći tvr​diš kako boja ljud​ske puti nema zna​ča​ja, te su Egip​ća​ni i crn​ci jed​na​ko vri​jed​ni... Kak​ve bi tek lude pri​mis​li usa​dio u cr​nač​ke gla​ve!? – Da, oba​la Is​toč​no​ga mora je po​des​na – nas​ta​vio je na​kon kra​će​ga raz​miš​lja​nja, ti​je​kom ko​jeg se pri​brao. – Taj je kraj pust. Tamo ćeš do mile vo​lje moći go​vo​ri​ti cr​ve​‐ nim mor​skim va​lo​vi​ma i cr​nim pus​tinj​skim vje​tro​vi​ma. A s okol​nih ćeš brda moći, svo​ga užit​ka radi, pro​po​vi​je​da​ti ša​ka​li​ma, pti​ca​ma grab​lji​vi​ca​ma i zmi​ja​ma. Stra​ža​ri će od​mje​ri​ti pros​tor tvo​ga obi​ta​va​li​šta. Stu​piš li pre​ko tih međa, us​mr​tit će te svo​jim kop​lji​ma. Osim tog ogra​ni​če​nja, ni​šta ti neće uz​manj​ka​ti. Le​žaj neka ti bude me​kan i udo​ban, a hra​na ukus​na i obil​na. I sva​koj tvo​joj ra​zum​noj že​lji bit će udo​vo​lje​no. Uis​‐ ti​nu, usam​lje​nost će ti pri​tom biti dos​tat​nom kaz​nom. Bu​du​ći da si mi ne​koć bio pri​‐ ja​te​ljem, ne že​lim te iz​la​ga​ti dru​gim pat​nja​ma. Da​ka​ko, os​tva​rim li time svo​ju na​ka​‐ nu, te se os​lo​bo​dim tvo​ga lu​dog brb​lja​nja... 542

Sa​mo​će se ni​sam bo​jao. Ta ci​je​lo​ga sam ži​vo​ta bio sam! A bio sam i ro​đen za usam​lje​nost. Ali srce mi je iz​ga​ra​lo od tuge pri po​mis​li kako više ni​ka​da neću vi​dje​ti Tebu, više ni​kad neću osje​ti​ti po​dat​nu me​ko​ću Crne Zem​lje pod svo​jim sto​pa​li​ma, te će mi biti us​kra​će​no ta​že​nje žeđi vo​da​ma Nila... – Imam samo ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja – od​go​vo​rio sam Ho​rem​he​bu, ne že​le​ći se po​ni​zi​ti pred njim. – Lju​di su me se klo​ni​li i iz​bje​ga​va​li me, zbog moje ogor​če​nos​ti i oš​tro​ga je​zi​ka. Za​si​gur​no ćeš mi omo​gu​ći​ti opro​štaj od mo​jih pri​ja​te​lja! Rado bih se opros​tio i od Tebe, još je​dan​put pro​šao Ces​tom ov​no​va, udah​nuo mi​ris ka​di​oni​ca iz​me​đu sjaj​no​‐ ga stu​pov​lja ve​li​ko​ga hra​ma, te mi​ris pr​že​ne ribe u pre​dve​čer​ja, u če​t​vr​ti si​ro​maš​nih, kada žene pale va​tre i mu​že​vi se umor​nih ra​me​na vra​ća​ju s pos​la... Ho​rem​heb bi za​si​gur​no odo​brio moj zah​tjev, da sam za​pla​kao i ba​cio se na tlo pred nje​go​ve noge... Ta bio je vrlo tašt čo​vjek! Zato me je, ne​dvoj​be​no, po​se​bi​ce mr​zio jer mu se ne di​vim i ne priz​na​jem ga za pra​vo​ga fa​ra​ona. Bio sam sla​bić i čo​vjek plaš​lji​‐ vo​ga srca, ali ipak se ni​sam htio po​ni​zi​ti pred njim. Ta zna​nje i saz​na​nje se ni​kad ne smi​ju kla​nja​ti sili! Za​krio sam zato usta dla​no​vi​ma, skri​va​ju​ći tako svoj strah zi​je​va​‐ njem. Jer, odu​vi​jek sam za​tom​lji​vao strah pos​pa​noš​ću! I po tome sam se, na​ime, raz​li​‐ ko​vao od dru​gih lju​di. – Neću do​pus​ti​ti ni​kak​vo iz​liš​no opra​šta​nje! – od​go​vo​rio mi je Ho​rem​heb. – Rat​‐ nik sam i otvo​ren čo​vjek, ne​s​klon tak​vim sla​bos​ti​ma. Zato ću ti sve olak​ša​ti, pa te ša​‐ ljem na put bez od​la​ga​nja, kako bi​smo iz​bje​gli uz​bu​nu u jav​nos​ti ili pro​s​vje​de. Jer ti si poz​nat u Tebi... Mo​žda i više nego što mis​liš! Zato ćeš ot​pu​to​va​ti u za​tvo​re​noj no​silj​ci. Ako te net​ko želi pra​ti​ti u iz​g​nans​tvo, to ću do​pus​ti​ti. No taj će mo​ra​ti tamo os​ta​ti do svo​ga po​s​ljed​njeg tre​nut​ka, čak i ako ti umreš pri​je nje​ga. I on će mo​ra​ti umri​je​ti tamo, u iz​g​nans​tvu. Jer, opas​ne su mis​li po​put kuge i po​ko​re, pa se jed​na​ko brzo kao kuga i po​ko​ra pre​no​se s čo​vje​ka na oko​li​nu. A ja ne že​lim po​vra​tak tvo​je bo​les​ne i za​‐ raz​ne mis​li u Egi​pat, kroz ne​ko​ga dru​gog čo​vje​ka, ni kroz mis​li niti kroz dje​la. Spo​me​‐ nuo si opro​štaj od ma​lo​broj​nih pri​ja​te​lja... Mis​liš li pod time na odre​đe​no​ga roba iz mli​na, ko​jem su za​ras​li oz​li​je​đe​ni pr​sti, za​tim na pi​ja​no​ga umjet​ni​ka koji sli​ka boga ču​če​ći kraj puta, te na ne​ko​li​ko cr​na​ca koji su te češ​će po​sje​ći​va​li... Ne tre​baš ih tra​ži​ti radi ras​tan​ka i opra​šta​nja... Svi su oni otiš​li na dugo pu​to​va​nje s ko​jeg se neće vra​ti​ti... Tog sam tre​nut​ka mr​zio Ho​rem​he​ba... Ali sam pri​tom sebe mr​zio još više. Moje su ruke po​nov​no, još je​dan​put, po​si​ja​le smrt. A moji su pri​ja​te​lji mo​ra​li pa​ti​ti zbog mene. Bez i naj​ma​nje sum​nje, Ho​rem​heb je sve moje ma​lo​broj​ne pri​ja​te​lje dao po​bi​ti ili ih je pos​lao u rud​ni​ke ba​kra na Si​na​ju. One, koje sam oku​pio oko sebe, jer nisu za​‐ bo​ra​vi​li Ato​na... Zato više ni​sam re​kao ni ri​je​či. Ni​je​mo sam se nak​lo​nio pred njim i is​pru​žio ruke u vi​si​ni ko​lje​na, te se okre​nuo od nje​ga. Tada su me stra​ža​ri odve​li. Pri​tom je dva​put otvo​rio usta, oči​to smje​ra​ju​ći još mi ne​što reći, pri​je moga od​la​ska. Čak je i is​tu​pio ko​rak na​pri​jed, pre​ma meni. Ali se za​us​ta​vio, snaž​no uda​rio bi​čem po svo​joj bu​ti​ni i iz​re​kao uobi​ča​je​nu po​t​vr​du: 543

– Fa​ra​on je go​vo​rio!!! Stra​ža​ri su me za​tvo​ri​li u no​silj​ku i od​ni​je​li iz Tebe. Proš​li su po​red tri brda, vje​či​‐ tih ču​va​ra Tebe, te us​mje​ri​li u pus​ti​nju. Upu​ti​li su se ka​me​njem po​plo​ča​nom ces​tom na is​tok, koja je sa​gra​đe​na pre​ma Ho​rem​he​bo​voj za​po​vi​je​di. Tako smo pu​to​va​li pu​nih dva​de​set dana, sve dok ni​smo sti​gli u luku, iz koje je bro​dov​lje je​dan​put go​diš​nje is​‐ plov​lja​va​lo za zem​lju Punt. Tu se kr​ca​lo robu, is​pra​ća​lo mor​na​re i iš​če​ki​va​lo po​vra​tak bro​dov​lja s dra​go​cje​nim te​re​ti​ma. Jer, od de​set bro​do​va koji bi ra​za​pe​li je​dra i ot​plo​vi​‐ li, na​kon go​di​ne dana bi ih se vra​ća​la čak tri, a roba koju bi do​pre​mi​li obi​la​to bi iz​mi​‐ ri​la cje​lo​kup​ne tro​ško​ve i do​no​si​la ogrom​nu do​bit. Ali oko luke se na​la​zi​lo na​se​lje, gdje su obi​ta​va​li lju​di! Zato su me stra​ža​ri od​ni​je​li da​lje i stu​pa​li još tri puna dana, duž oba​le koja nije bila ni​šta dru​go do sa​mot​ne i jed​no​lič​ne crte koja je odva​ja​la more od pus​ti​nje. Tako smo na​pre​do​va​li sve dok ni​smo sti​gli u na​pu​šte​no selo, gdje su ne​koć obi​ta​‐ va​li nez​na​ni ri​ba​ri. Tu su mi moji ne​mi​lo​srd​ni pra​ti​te​lji od​mje​ri​li pros​tor po ko​jem sam se u bu​du​će smio kre​ta​ti, te sa​gra​di​li kuću u ko​joj od tada ži​vim sve ove go​di​ne... U njoj sam i os​ta​rio i pos​tao umo​ran od sve​ga. No nije mi ne​dos​ta​ja​lo ni​če​ga, a sva​ka ra​zum​na že​lja bila mi je is​pu​nje​na. Ži​vio sam ži​vo​tom bo​ga​ta​ša. Na ras​po​la​ga​nju sam imao pri​bor za pi​sa​nje i naj​bo​lji pa​pi​rus, te ku​ti​je od crne eba​no​vi​ne za ču​va​nje ru​ko​‐ pi​sa i svih li​ječ​nič​kih po​trep​šti​na. Ali knji​ga koju sada pi​šem, pet​na​es​ta po redu, po​s​ljed​nja je... Ne​mam više ni​šta za reći, jer sam star i umo​ran. A i pi​sa​nje mi je, samo po sebi, uis​ti​nu do​ja​di​lo. Ruka mi se umo​ri​la, a oči to​li​ko za​ma​gli​le te je​dva još ras​poz​na​jem slo​va na pa​pi​ru​su... Ne vje​ru​jem da bih mo​gao pre​ži​vje​ti, da ni​sam sve ovo bi​lje​žio i time po​nov​no pro​šao sta​zu svog cje​lo​kup​no​ga bit​ka. I to prem​da se o mome ži​vo​tu ne može na​ves​ti mno​go do​bro​ga. Zato sam sve ovo pi​sao radi sa​mog sebe, kako bih mo​gao da​lje ži​vje​‐ ti, te sam sebi ra​zjas​ni​ti za​što sam za​pra​vo ži​vio. Ali priz​na​jem, to ni sada ne znam. Što​vi​še, sada kad do​vr​ša​vam svo​ju po​s​ljed​nju knji​gu, to mi je još ma​nje jas​no nego što mi je bilo, kad sam se la​tio pi​sa​nja... Ipak, i una​toč sve​mu, pi​sa​nje mi je svih tih lje​ta bila ve​li​ka ra​dost i utje​ha. More mi je sva​kod​nev​no bilo pred oči​ma. Gle​dao sam ga cr​ve​nog. Gle​dao sam ga cr​nog. Bilo je ze​le​no da​nju i bi​je​lo u tami noći. A u da​ni​ma pr​že​će jare bilo je mo​dri​je od mo​dro​ga ka​me​nja. Ali i ono mi je do​ja​di​lo... More je pre​pros​tra​no i pre​ne​iz​mjer​no, pre​pus​to i pre​užas​no, da bi ga čo​vjek mo​gao ne​pres​tan​ce i za​uvi​jek ima​ti pred svo​jim oči​ma. Od nje​go​va bes​kra​ja za​bo​li gla​va, a kad se nje​go​vo zr​ca​lo za​ža​ri o za​la​sku Sun​ca, srce pro​pa​da u du​bok po​nor. Kroz sve te go​di​ne pro​ma​trao sam i cr​ve​na brda koja su okru​ži​va​la moje sta​ni​šte. Pro​uča​vao sam i pješ​ča​ne buhe, a škor​pi​je i zmi​je bili su moji po​uz​da​ni​ci. Ta čud​na bića nisu više bje​ža​la od mene, nego su slu​ša​la što im go​vo​rim... Ali ipak mis​lim, škor​pi​je i zmi​je loši su pri​ja​te​lji čo​vje​ku. Do​sa​di​le su mi jed​na​ko kao i bes​kraj​no va​‐ lja​nje i mlat mora o obal​no gre​be​nje. 544

Mo​ram na​po​me​nu​ti i o jed​noj ri​jet​koj pro​mje​ni, koja se zbi​la još prve go​di​ne moga obi​ta​va​nja u tome selu iz​bli​je​dje​lih kos​ti​ju i ru​šev​nih ko​li​ba. Kada su bro​do​vi po​nov​‐ no je​dan​put tre​ba​li ot​plo​vi​li za zem​lju Punt, Muti je do​pu​to​va​la iz Tebe, pri​klju​čiv​ši se fa​ra​ono​voj ka​ra​va​ni. Stu​pi​la je pred mene, du​bo​ko se nak​lo​ni​la i is​pru​ži​la ruke u vi​si​ni ko​lje​na... Od​mah za​tim je i gor​ko za​je​ca​la, pri po​gle​du na moje bi​jed​no sta​nje. Nije joj bilo za za​mje​ri​ti... Obra​zi su mi bili upa​li, tr​buh se sk​vr​čio, a mo​zak uto​nuo u rav​no​duš​nost. Ni​šta me više nije priv​la​či​lo ni za​ni​ma​lo, te sam još je​di​no bu​ljio u mor​sku pu​či​nu, nas​to​je​ći tako ubi​ti vri​je​me, sve dok me ne bi za​bo​lje​la gla​va. Muti se brzo pri​bra​la i za​če​la me oš​tro ko​ri​ti: – Zar te ni​sam ti​su​ću i ti​su​ću puta upo​zo​ra​va​la, Si​nu​he? Ta to​li​ko sam ti puta po​‐ nav​lja​la, ne tu​raj svo​ju gla​vu u stu​pi​ce i zam​ke, na svoj ša​šav mu​ški na​čin... Ali mu​‐ škar​ci su tvr​do​gla​vi​ji od ka​me​na! Oni su tek de​riš​čad, koja mora uvi​jek uda​ra​ti i raz​‐ bi​ja​ti svo​je gla​ve o zid. I pri​tom ni​kad ne po​pu​šta​ju! A ti si se uis​ti​nu do​volj​no čes​to za​li​je​tao gla​vur​dom u zid, moj gos​po​da​ru Si​nu​he!.. Ko​nač​no je doš​lo vri​je​me da se pri​be​reš i smi​riš, te za​poč​neš ži​vje​ti sta​lo​že​no i mu​dro... Iz​gr​dio sam je i re​kao kako ni​kad nije smje​la na​pus​ti​ti Tebu, jer sada nema više ni​‐ kak​ve nade za po​vra​tak. Svo​jim je do​la​skom po​ve​za​la svoj ži​vot i svo​ju kob s iz​g​na​ni​‐ kom i nje​go​vim te​gob​nim bit​kom. A to joj ja ni​kad ne bih do​pus​tio, da sam samo znao za nje​ne na​ka​ne. Na sve moje grd​nje, me​đu​tim, uz​vra​ti​la mi je du​gim pri​je​kor​nim iz​la​ga​njem: – Upra​vo su​prot​no! Ono što ti se do​go​di​lo, naj​bo​lje je što te mo​glo pri​pas​ti. Za tebe nema ni​če​ga bo​ljeg od ovak​vo​ga iz​g​nans​tva. I vje​ru​jem, Ho​rem​heb se is​ka​zao kao tvoj pra​vi i is​kren pri​ja​telj, ot​pre​ma​ju​ći te pod sta​re dane na ova​ko mir​no mjes​to. I meni sa​moj je do​ja​di​la buka i vre​va Tebe, te oni plač​lji​vi i svad​lji​vi su​sje​di koji dođu to​bo​že uzaj​mi​ti lon​ce za ku​ha​nje i po​tom ih ne vra​ća​ju, te ba​ca​ju sme​će i ot​pat​ke u moje dvo​ri​šte. I kad pra​vo pro​mis​lim, kuća koja je ne​koć pri​pa​da​la lje​va​ču ba​kra, pos​‐ li​je po​ža​ra nije ni​kad više bila ista, kao ona u ko​joj smo obi​ta​va​li pri​je zna​nih ža​los​‐ nih zbi​va​nja. U peć​ni​ci bi za​go​rje​lo meso, ulje u vr​če​vi​ma bi se uže​glo, pro​puh je vu​‐ kao oko nogu, a kap​ci i re​bre​ni​ce ne​pres​tan​ce su kle​pe​ta​li. A sada mo​že​mo sve po​če​ti iz nova, te pri​tom sve ure​di​ti kako nam je dra​go i po svo​me uku​su. Već sam iz​a​bra​la pre​kras​no mjes​to za vrt. Uz​ga​jat ću raz​no bi​lje, po​vr​će i po​to​čar​ku, koja ti to​li​ko pri​ja u uma​ku. A do​bro ću za​pos​li​ti i ove li​je​ne tru​to​ve i ni​šta​ri​je, koje ti je fa​ra​on dao kao za​šti​tu od raz​boj​ni​ka i zlo​či​na​ca! Sva​kog će ti dana lo​vi​ti svje​žu div​ljač, hva​ta​ti ribe i na oba​li skup​lja​ti školj​ke i ra​ko​vi​ce. Prem​da, pre​ma mome miš​lje​nju, mor​ske ribe nisu tako do​bre kao ri​ječ​ne. Na da​lje, raz​miš​ljam i o oda​bi​ru po​des​no​ga mjes​ta za po​kop. Da​ka​ko, ako to do​pu​štaš, moj gos​po​da​ru... Ta kad sam već doš​la ova​ko da​le​ko, ne ka​‐ nim ovaj kraj ni​kad više na​pu​šta​ti. Doz​lo​gr​di​lo mi je lu​ta​nje od jed​no​ga mjes​ta do dru​gog, dok sam te tra​ži​la, a i pu​to​va​nja se bo​jim jer ni​ka​da ra​ni​je ni​sam na​pu​šta​la Tebu... Tako me je Muti utje​ši​la i oras​po​lo​ži​la svo​jim gun​đa​njem. I sve ne​ka​ko mis​lim, za​‐ 545

pra​vo je nje​na zas​lu​ga što sam po​nov​no is​pru​žio ruke za ži​vo​tom i za​po​čeo pi​sa​ti. Sma​trao sam kako bih joj po​či​nio ve​li​ku ne​prav​du ako bih ubr​zo umro, te je pod nje​‐ ne sta​re dane os​ta​vio samu u iz​g​nans​tvu. Po​ti​ca​la me je i na​go​va​ra​la na pi​sa​nje, prem​da uop​će nije zna​la či​ta​ti. Pa sam se vri​jed​no i mar​lji​vo la​tio pi​salj​ke. A za​pra​vo mis​lim, svo to moje pi​sa​nje sma​tra​la je be​smis​li​com. Po​ti​ču​ći me na pi​sa​nje, na​ka​na joj je tek bila ne​čim me za​pos​li​ti, kako bi moj ži​vot u iz​g​nans​tvu do​bio neki smi​sao i cilj... Zato je bila i jako za​do​volj​na što sam se kroz pi​sa​nje ne​čem po​sve​tio. Briž​no je bdje​la nada mnom. Tra​ži​la je neka po​vre​me​no pre​ki​dam pi​sa​nje i od​ma​ram se, te mi nije do​pu​šta​la pi​sa​ti do kas​no u noć, kako ne bih pok​va​rio vid... Op​će​ni​to je nas​to​ja​la da ra​dim umje​re​no. Is​to​dob​no je oso​bi​tu po​zor​nost po​sve​ći​va​la pri​bav​lja​nju hra​ne i ku​ha​nju, te bi ro​go​bo​ri​la: – Mu​ška​rac mora do​bro jes​ti! Prem​da to ni​ka​ko ne zas​lu​žu​je!!! Ku​ha​la je ve​li​čans​tve​no i tje​ra​la me neka po​je​dem sva ona bi​ra​na jela koja bi pri​‐ pra​vi​la. Is​pu​ni​la je i obe​ća​nje, te na​tje​ra​la fa​ra​ono​ve slu​ge i stra​ža​re na po​sao, za​gor​‐ ča​va​ju​ći im ži​vot. Zato su je žuč​lji​vo prok​li​nja​li i iza leđa je na​zi​va​li sta​rom vje​šti​com i kro​ko​di​lom. Ali se nisu usu​đi​va​li pro​tu​rje​či​ti joj i opi​ra​ti se, jer bi tada sa​su​la na njih bu​ji​cu grd​nji, a je​zik joj je uis​ti​nu bio oš​tri​ji od os​ta​na za tje​ra​nje vo​lo​va... Ta​kav od​nos Muti bio je, ba​rem tako ja mis​lim, op​će​ni​to ko​ris​tan i zdrav. Ne​pres​‐ tan​ce je za​poš​lja​va​la sve stra​ža​re i slu​ge, pa im ni​ka​da i ni​ka​ko nije bilo do​sad​no. Zato nisu ima​li vre​me​na ni za po​gub​ne mis​li, pri​mje​ri​ce da me poč​nu prok​li​nja​ti zbog ži​vo​ta na tome mjes​tu i mo​žda čak ubi​ju. Jer, smak​nu​ćem bi me se ri​je​ši​li i mo​gli bi se vra​ti​ti u Tebu!... A ova​ko im je vri​je​me brzo pro​la​zi​lo te su, na​kon is​pu​nja​va​nja ne​‐ pre​kid​nih Mu​ti​nih zah​tje​va, bili sret​ni kada bi naš​li vre​me​na ma​kar za kra​tak pre​dah. U znak za​hval​nos​ti i kao na​gra​du, Muti im je zato pek​la do​bar kruh i u ve​li​kim im vr​‐ če​vi​ma va​ri​la jako pivo. Iz nje​no​ga po​vrt​nja​ka sti​za​lo je svje​že ze​le​nje, a po​uči​la ih je i kako će mi​je​nja​ti i obo​ga​ti​ti svo​ju ina​če mr​ša​vu pre​hra​nu, kak​va im je je​di​no bila osi​gu​ra​na kao fa​ra​ono​vim stra​ža​ri​ma. Sva​ke go​di​ne pak, kada bi bro​dov​lje smje​ra​lo za zem​lju Punt, Kap​tah bi nam iz Tebe slao broj​ne ma​gar​ce na​kr​ca​ne raz​no​vr​s​nom ro​bom. A svo​jim je pi​sa​ri​ma po​vje​‐ rio neka bi​lje​že i ša​lju nam za​pi​se o sve​mu što se zbi​va u gra​du, pa sve u sve​mu ni​‐ sam ži​vio kao u vre​ći. Sve je to bilo vrlo pro​bi​tač​no i za moje stra​ža​re. Muti ih je po​uči​la broj​nim vje​šti​‐ na​ma i umi​je​ći​ma, a i obo​ga​ti​li su se kroz da​ro​ve koje su od mene pri​mi​li... Tako i nisu pre​vi​še čez​nu​li za Te​bom. Sada, kad sam sve za​bi​lje​žio, umo​ran sam od pi​sa​nja, a i oči me bole. Mu​ti​ne mi mač​ke ska​ču na ko​lje​na i u kri​lo, te tr​lja​ju svo​je gla​ve o moju ruku, koja drži pi​salj​ku. Zato i ne mogu više pi​sa​ti. Srce mi je praz​no i umor​no od sve​ga što sam za​bi​lje​žio i is​pri​po​vje​dio, a udo​vi su mi is​crp​lje​ni... I čez​nu za vječ​nim od​mo​rom i po​čin​kom... Pa kad već ne mogu biti sre​tan, ni​sam ni ne​sre​tan u toj svo​joj usam​lje​nos​ti. Jer, što sam pos​ta​jao osam​lje​ni​ji i više se uda​lja​vao od lju​di, to su mi se sve više otva​ra​le oči i mo​‐ 546

gao sam sve bo​lje i sve jas​ni​je sa​gle​da​va​ti i lju​de i nji​ho​va dje​la, te svu nji​ho​vu ni​‐ štav​nost. I mogu tek reći, sve ono što čo​vjek uči​ni i pos​tig​ne u ži​vo​tu, ni​štav​no je i bez​vri​jed​no. A i nema baš ni​kak​vo​ga smis​la ni svr​he... Ipak bla​go​si​ljam moje lis​to​ve pa​pi​ru​sa i moju pi​salj​ku. Za​hva​lju​ju​ći nji​ma, po​nov​‐ no mogu pos​ta​ti ma​le​nim, ne​tom ro​đe​nim dje​te​tom, ko​je​ga moć​na i ži​vo​to​nos​na ri​je​‐ ka us​mje​ra​va niz ma​ti​cu, u čunu od ro​go​za, oma​za​no​me smo​lom. I pri​tom kao ma​le​‐ no dje​teš​ce bro​dim bez​briž​no, jer una​toč svoj na​pu​šte​nos​ti i usam​lje​nos​ti, njih još ne pre​poz​na​jem, te još ne znam za ži​vot​ne pat​nje i muke spoz​na​je. Za​hva​lju​ju​ći nji​ma, po​nov​no sam ma​le​nim dje​ča​kom, u kući moga oca Sen​mu​ta. Za​hva​lju​ju​ći nji​ma, po​‐ nov​no mi na ruke pa​da​ju vru​će suze čis​ta​ča ribe Me​ti​ja. Za​hva​lju​ju​ći nji​ma, s Mi​ne​‐ om po​nov​no ho​dim ba​bi​lo​nij​skim ces​ta​ma, a Mi​ne​ine li​je​pe i dra​žes​ne ruke ovi​ja​ju mi se oko vra​ta. Za​hva​lju​ju​ći nji​ma, mogu po​nov​no pla​ka​ti s oni​ma koji su tu​go​va​li i di​je​li​ti žito si​ro​maš​ni​ma. Za​hva​lju​ju​ći nji​ma, sve​ga se sje​ćam... A što se tiče svih mo​‐ jih zlih dje​la i gor​či​ne mo​jih gu​bi​ta​ka... Njih se više ne že​lim sje​ća​ti niti na njih mis​li​‐ ti. Sve ovo na​pi​sao sam ja, Si​nu​he Egip​ća​nin, samo zbog sebe. Ni​sam to na​pi​sao zbog bo​go​va, a ni zbog lju​di, niti radi pris​krb​lji​va​nja be​s​mrt​nos​ti svo​me bi​jed​nom ime​nu. Uči​nio sam to je​di​no i samo zato, kako bih po​lu​čio mir i utje​hu svo​me vlas​ti​tom jad​‐ no​me i ža​los​no​me srcu, ko​jem se mje​ra ko​nač​no is​pu​ni​la do sa​mo​ga ruba... Ne smi​jem čak ni ga​ji​ti nade, da će mi ime biti sa​ču​va​no, kroz ovo što sam na​pi​‐ sao. Ta znam, od​mah pos​li​je moje smr​ti, stra​ža​ri će uni​šti​ti sve tra​go​ve koji iza mene pre​tek​nu... Tako je za​po​vje​dio on, Ho​rem​heb, fa​ra​on, koji mi je ne​koć bio pri​ja​te​ljem. Na​lo​žio im je neka uni​šte sve moje spi​se, a kuću u ko​joj sam obi​ta​vao tu u iz​g​nans​‐ tvu, sru​še do sa​mo​ga te​me​lja. Ali više i ne znam za​pra​vo, je li mi to još uop​će bit​no. I je li mi do toga po​seb​no sta​lo. Po sve​mu što sam do​ži​vio i is​ku​sio, ne že​lim be​s​mrt​‐ nost svom ime​nu... Una​toč tome, pom​no ču​vam ove knji​ge koje na​pi​sah. A Muti je za sva​ku od njih is​ple​la čvr​ste i jake ko​ri​ce od pal​mi​nih vla​ka​na. Ču​vam te uko​ri​če​ne knji​ge u sre​br​noj ku​ti​ji, koja je po​hra​nje​na u škri​nji iz​ra​đe​noj od tvr​do​ga drva, a ta se pak na​la​zi u or​‐ ma​ru od ba​kra. Tako su za​šti​će​ne na isti na​čin kako su ne​koć bile za​šti​će​ne i sve​te To​‐ to​ve knji​ge, pri​je nego su po​top​lje​ne na dno ri​je​ke... Ali hoće li time moje knji​ge iz​‐ ma​ći oku stra​ža​ra, te hoće li ih Muti skri​ti u moj grob, ja uis​ti​nu ne znam... Ne znam to, a i ne bri​ne me mno​go... Jer sam ja, Si​nu​he, ljud​sko biće. Kao ta​kav, obi​ta​vao sam u sva​ko​me tko je ži​vio pri​je mene i ži​vjet ću u svi​ma koji će doći i ži​vje​ti na​kon mene... Ži​vjet ću u su​za​ma i u smi​je​hu sva​ko​ga čo​vje​ka, u nje​go​voj tuzi i u nje​go​vo​me stra​hu, u nje​go​voj pje​smi i u nje​go​vo​me kri​ku, u nje​go​voj do​bro​ti i u nje​go​voj zlo​ći, u nje​go​voj ra​dos​ti i u stras​ti, u nje​go​voj njež​nos​ti i u nje​go​voj opa​či​ni, u lju​ba​vi i u mrž​nji, u prav​di i u ne​prav​di, u sla​bos​ti i u sna​zi, u moći i u bes​po​moć​nos​ti... A kao ljud​sko biće, vječ​no ću ži​vje​ti i op​s​ta​ti u čo​vje​čans​tvu i u ljud​sko​me rodu... 547

Eto, zato ne tra​žim ni​kak​ve da​ro​ve ni žr​tve na mome gro​bu... Zato ne tra​žim ni​‐ kak​vih priz​na​nja... Zato ne tra​žim ni be​s​mrt​nost svo​me ime​nu!... Ovo je na​pi​sao Si​nu​he, Egip​ća​nin, koji živ​lja​še usam​ljen svih dana svo​ga bit​ka. bo​den & pos​tar

548

PO​GO​VOR

549

PO​VI​JES​NI OS​VRT

EGI​PAT Ke​met (Crna zem​lja) PO​VI​JEST – Po svo​jem zna​če​nju, du​lji​ni pos​to​ja​nja i ve​li​či​ni, sta​ri je Egi​pat jed​na od naj​z​na​čaj​ni​jih tvo​re​vi​na u sta​roj po​vi​jes​ti svi​je​ta. S njim je us​po​re​di​va mo​žda je​di​no Kina, jer su ri​jet​ko koje dru​go kra​ljev​s​tvo i dr​ža​va go​to​vo ne​pre​ki​nu​to op​s​to​ja​li ne​ko​‐ li​ko ti​su​ća go​di​na. Do​du​še, bilo je u tom sta​rom Egip​tu i raz​dob​lja slab​lje​nja i pa​do​va dr​ža​ve, ali se ona uvi​jek iz​no​va di​za​la i ob​nav​lja​la... Pos​tan​ku i ra​zvo​ju Egip​ta u vrlo je ve​li​koj mje​ri pri​do​ni​je​lo pod​neb​lje i plo​do​nos​na do​li​na Nila. Uz gor​nji dio toka, dug ne​kih 2000 km, pros​ti​re se do​li​na. Tek u do​njem di​je​lu Nila ona se širi i obu​hva​ća ši​ro​ke pre​dje​le del​te, gdje ri​je​ka utje​če u Sre​do​zem​no more (sta​ro​egi​pat​ski: uađ-ur, tj. Ve​li​ko Ze​le​no) kroz ne​ko​li​ko zra​kas​tih ru​ka​va​ca. Pre​ma gor​njem di​je​lu, plod​na do​li​na je sve uža i po​neg​dje je dos​‐ ti​za​la kraj​nje ta​nak trak iz​me​đu oba​la i li​ti​ca. Po​god​no pod​neb​lje i plo​dan mulj ko​jeg je re​do​vi​to sva​ke go​di​ne do​no​sio Nil, omo​gu​ći​li su Egip​tu da pos​ta​ne žit​ni​com, koja je ži​tom snab​di​je​va​la i dr​ža​ve na po​dru​čju da​naš​nje​ga Bli​skog Is​to​ka. Pos​ta​nak sta​re egi​pat​ske uljud​be seže u raz​dob​lje iz​me​đu 6000-5000. pr.Kr. (pri​je Kris​ta). U raz​dob​lju 3700-3400. pr.Kr. u Gor​njem Egip​tu već pos​to​ji na​pred​na dr​ža​va, koja odr​ža​va veze s me​zo​po​ta​mij​skim kul​tu​ra​ma i rabi sli​kov​no pi​smo. U to vri​je​me već poz​na​ju ba​kar, te ga sve više ko​ris​te. Egi​pat je i tada bio po​di​je​ljen na dvi​je dr​ža​ve. Gor​njo​egi​pat​ska je bila s pu​čans​tvom pre​te​ži​to ha​mit​sko​ga po​dri​je​tla, a do​njo​egi​pat​ska s ha​mit​sko-ber​‐ ber​skim. Neg​dje oko 4000. pr.Kr. sti​žu u Egi​pat se​mit​ski no​ma​di. Oko 2880. pr.Kr. vla​‐ da​ri Gor​nje dr​ža​ve Nar​mer i Aha uje​di​nju​ju obje dr​ža​ve i uda​ra​ju te​me​lje po​vi​jes​nog raz​dob​lja Egip​ta. Bilo je to tzv. Ar​ha​ič​ko raz​dob​lje (I—II. di​nas​ti​ja) 3168-2705 pr.Kr. Pri​tom neki po​vjes​ni​ča​ri sma​tra​ju kako je Nar​mer upra​vo i onaj le​gen​dar​ni Me​nes, prvi fa​ra​on I. di​nas​ti​je, ute​me​lji​telj uje​di​nje​ne egi​pat​ske dr​ža​ve... Vri​je​me Sta​re dr​ža​ve pro​te​že se na 2705-2250. pr.Kr. (III—VI. di​nas​ti​ja), Sred​nje dr​‐ ža​ve 2035-1668. pr.Kr. (XI-XIII. di​nas​ti​ja), a Nove dr​ža​ve 1552-1070. pr.Kr. (XVI​II-XX. di​nas​ti​ja). Uoč​lji​vi su pre​ki​di iz​me​đu tih raz​dob​lja i sli​je​da di​nas​ti​ja. Bila su to raz​‐ dob​lja slab​lje​nja sta​re egi​pat​ske dr​ža​ve, ali bi se ona po​nov​no uz​di​za​la, ja​ča​la i cvje​ta​‐ la... 550

No na​kon XX. di​nas​ti​je, Egi​pat pos​tup​no sve više sla​bi i ko​nač​no pro​pa​da kao dr​‐ ža​va 333. pr.Kr. kada ga osva​ja Alek​san​dar Ma​ke​don​ski. Na vlas​ti se iz​mi​je​ni​lo 30, a do​da​mo li Per​zi​jan​ce, Alek​san​dra, Pto​lo​me​je​vi​će i rim​ske ca​re​ve 34 di​nas​ti​je. Na​kon ute​me​lje​nja Sta​re dr​ža​ve us​li​je​di​lo je ure​đe​nje unu​tar​njih pri​li​ka, za​tim prva osva​ja​nja na jug (Kuš tj. Nu​bi​ja), osvo​jen je Si​naj, te os​tva​ren pro​dor u Pa​les​ti​‐ nu. Egi​pat već tada ima bo​ga​to ra​zvi​je​nu kul​tu​ru, tr​go​vi​nu, po​mor​stvo, gra​di​telj​stvo i si. Dr​ža​va je na​s​ljed​no kra​ljev​s​tvo, ko​jem je na čelu nesu (fa​ra​on je grč​ki na​ziv), te du​bo​ko re​li​gi​oz​na. Sli​je​dom vje​ro​va​nja u za​grob​ni ži​vot nas​ta​je kult bal​za​mi​ra​nja mr​‐ tva​ca. Iz vre​me​na IV. di​nas​ti​je os​ta​le su ve​li​čaj​ne pi​ra​mi​de Ke​op​sa, Ke​fre​na i Mi​ke​ri​‐ no​sa kod Gize. Pri​jes​tol​ni​ca Egip​ta je Mem​fis. Egip​ća​ni već tada poz​na​ju Sun​če​vu go​‐ di​nu, no njen je po​če​tak ve​zan uz na​do​la​zak voda Nila. Nova go​di​na zato pada u lje​to (sre​di​na lip​nja). U to doba u Me​zo​po​ta​mi​ji vla​da​ju Su​me​ra​ni, a pos​li​je njih Aka​đa​ni. So​ci​jal​na pre​‐ vi​ra​nja i po​bu​ne sla​be dr​ža​vu pa se ona dje​li​mi​ce ras​pa​da na ma​nje di​je​lo​ve ko​ji​ma vla​da​ju po​druč​ni vla​da​ri. Men​tu​ho​tep (XI. di​nas​ti​ja) oko 2052. pr.Kr. po​nov​no uje​di​‐ nju​je ci​je​li Egi​pat i uvo​di ga u raz​dob​lje Sred​nje dr​ža​ve. Sli​je​de ve​li​ka osva​ja​nja, pa pod egi​pat​sku vlast do​la​ze, osim Nu​bi​je, još i Si​ri​ja i Pa​les​ti​na. Oko 1700. pr.Kr. Egi​pat po​nov​no sla​bi, pa u dio del​te Nila pro​va​lju​ju Hik​si. U Me​zo​po​ta​mi​ji to je raz​dob​lje ob​nav​lja​nja vlas​ti, kada Su​mer​ci os​tva​ru​ju pre​po​rod. U tom po​dru​čju jača i utje​caj Amo​ri​ća​na. Fa​ra​on Ah​mo​se (Jah​mes) I. pro​tje​ru​je Hik​se oko 1550. pr.Kr. i ute​me​lju​je time Novu dr​ža​vu. Glav​ni grad joj je bio u Tebi (We​set). Zas​lu​ga​ma fa​ra​ona XVI​II. di​nas​ti​‐ je (Amen​ho​tep I, kra​lji​ca Hat​šep​sut, Tut​mo​zis III, Amen​ho​tep III.) pos​ta​je Egi​pat naj​‐ ve​ćom si​lom u tom di​je​lu svi​je​ta. Egi​pat​ska voj​ska pro​di​re sve do Eufra​ta i kraj​njeg sje​ve​ra Si​ri​je, čak su i He​ti​ti, Li​bi​ja, dio mor​skih oto​ka, Ba​bi​lo​ni​ja i Asi​ri​ja priz​na​va​li neke obli​ke vlas​ti Egip​ta, pla​ća​ju​ći mu da​nak. Upra​vo u to doba gra​di se ve​li​čans​tven hram kod Tebe, u da​naš​njem Kar​na​ku. Car​stvo koje je pro​ši​rio i ut​vr​dio Tut​mo​zis III, odr​ža​va se i za nje​go​vih na​s​ljed​ni​ka, oso​bi​to za Amen​ho​te​pa III. (1402-1363. pr.Kr.). Nje​gov sin Amen​ho​tep IV, zvan i Eh​na​ton (Ah​na​ton, Ek​na​ton, 1363-1345. pr.Kr.), uv​‐ la​či Egi​pat u vjer​ske su​ko​be i time ga go​to​vo upro​pa​šta​va. Dr​ža​vu spa​ša​va za​po​vjed​‐ nik egi​pat​skih pos​troj​bi u Si​ri​ji Ho​rem​heb (1337-1301), koji uvo​di u zem​lji red i mir, te čak pos​ta​je fa​ra​onom. Na​kon kra​će​ga slab​lje​nja, nov raz​mah Egip​ta po​či​nje za vla​da​‐ ra XIX. di​nas​ti​je. Oso​bi​to su se is​tak​li Seti I. (1304-1292. pr.Kr.) i Ram​zes II. Ve​li​ki (1292-1225. pr.Kr.). S vre​me​nom ja​ča​ju su​ko​bi Egip​ta sa sve ja​čim Li​bij​ci​ma, Gr​ci​ma, Fi​lis​tej​ci​ma, Asir​ci​ma, Per​zi​jan​ci​ma i dr., koji na​gri​za​ju sna​gu i moć Egip​ta. U nizu su​ko​ba, iz​rav​‐ nih ili pu​tem sa​vez​ni​ka, Egip​ća​ni gube ra​to​ve i tu​đin​ci iz​rav​no pro​di​ru u zem​lju Ke​‐ met. Od tada sta​ri Egi​pat pos​tup​no ali ne​za​us​tav​lji​vo sla​bi, pa una​toč po​vre​me​nim opo​rav​ci​ma, više ni​kad ne dos​ti​že ve​li​či​nu i moć iz vre​me​na Ram​ze​sa II. Sa XXI. di​‐ 551

nas​ti​jom pri​jes​tol​ni​ca seli u Ta​nis, a sa XXII. (li​bij​skom) u Bu​bas​tis. Vlast pre​uzi​ma​ju Nu​bij​ci (XXV. di​nas​ti​ja), pa Asir​ci (XXVII. di​nas​ti​ja), za​tim Per​zi​jan​ci (XXVII. di​nas​‐ ti​ja) itd. Tako i asir​ski kralj Asur​ba​ni​pal kre​će 668. pr. Kr. na Egi​pat, ali je pro​dor za​‐ us​tav​ljen. Ipak, na svom dru​gom po​ho​du na Egi​pat 663. pr.Kr., Asur​ba​ni​pal pro​di​re do Tebe (za fa​ra​ona Ta​tu​na​mo​na) i pljač​ka je. Oko 400. pr.Kr. Egi​pat se os​lo​ba​đa asir​sko​‐ ga jar​ma, no oko 340. pr.Kr. po​nov​no dje​lo​mi​ce pot​pa​da pod Asir​ce, pa po​nov​no pod Per​zi​jan​ce. Osva​ja​nji​ma Alek​san​dra Ma​ke​don​sko​ga 333. pr.Kr. Egi​pat je os​lo​bo​đen per​zij​ske vlas​ti (Alek​san​dar je do​če​kan kao os​lo​bo​di​telj i uvr​šten kao prvi vla​dar XXXII. di​nas​ti​je), ali je Egi​pat time do​ki​nut kao sa​mos​tal​na dr​ža​va. Alek​san​dar na vlast pos​tav​lja svog voj​sko​vo​đu Pto​lo​me​ja (Pto​lo​me​je​vi​ći se bro​je kao XXXI​II. di​nas​‐ ti​ja i vla​da​ju du​lje od 300 go​di​na). Tada još jače pro​di​re grč​ki utje​caj, ali Egi​pat više nije ni sje​na ra​ni​je dr​ža​ve. Rim​lja​ni do​la​ze 27. pr.Kr. pa se bro​je kao XXXIV. di​nas​ti​ja. Pos​tup​no nas​tu​pa opće ra​su​lo, a uni​šta​va​nje se nas​tav​lja ti​je​kom bi​zant​ske vla​da​vi​ne. Po​s​ljed​nji uda​rac os​ta​ci​ma Egip​ta za​da​ju Ara​pi. Je​di​na za​šti​ta egi​pat​skih vri​jed​nos​ti os​ta​je pi​je​sak koji je pre​krio hra​mo​ve i gra​đe​vi​ne i time ih ba​rem dje​li​mi​ce oču​vao od pljač​ke i uni​šte​nja... Ipak, na tom po​dru​čju i da​lje se nas​tav​lja sli​jed na​pred​nih i ra​zvi​‐ je​nih dr​ža​va. Ali, nit​ko od njih nije dos​ti​zao ra​zi​nu egi​pat​sko​ga druš​tva, kul​tu​re i dr​‐ ža​ve... Sta​ri je Egi​pat (iz​vo​ran na​ziv Ke​met ili Kem, tj. Crna zem​lja) bio na​zi​van i zem​‐ ljom Dva Kra​ljev​s​tva. Gor​nje je obu​hva​ća​lo po​dru​čje gor​nje​ga di​je​la toka Nila, a Do​‐ nje kra​ljev​s​tvo po​kri​va​lo je del​tu Nila. Boja gor​nje​ga je bila bi​je​la i znak lo​poč, a do​‐ nje​ga cr​ve​na i znak pa​pi​rus. Zato se fa​ra​one kru​ni​lo dvoj​nom kru​nom, bi​je​lom i cr​ve​‐ nom, za​pra​vo dvje​ma kru​na​ma Gor​njeg i Do​njeg Kra​ljev​s​tva. Dalj​nji zna​ci fa​ra​ono​ve čas​ti bili su: po​seb​no po​kri​va​lo za gla​vu ne​mes (neka vr​sta bo​ga​to ure​še​no​ga po​ve​za, u više iz​ved​bi), po​kri​va​lo af​net, kra​ljev​ska ko​bra ure​us od zla​ta, tru​bas​ta bra​da, zla​tan bič, za​kriv​ljen štap, be​dre​na pre​ga​ča šen​dit, lav​lje krz​no s re​pom koje se opa​si​va​lo oko stru​ka i dr. Li​te​ra​tu​ra Li​te​ra​tu​ra sta​ro​ga Egip​ta po​naj​vi​še je vjer​sko​ga ka​rak​te​ra, pi​sa​na u sti​hu i pro​zi. Iz naj​sta​ri​je​ga doba po​tje​ču i pri​če, a među nji​ma i ona o Si​nu​heu, koja se u ovom dje​lu spo​mi​nje, te je na neki na​čin pos​lu​ži​la i kao svo​je​vr​stan ok​vir​ni pred​lo​žak za ro​man M. Wal​ta​ri​ja. Pri​po​vi​jest je iz raz​dob​lja tzv. Sred​nje dr​ža​ve. Sa​ču​va​na je u broj​nim pri​je​pi​si​ma, a sma​tra se kla​sič​nim dje​lom sta​ro​ga egi​pat​skog spi​sa​telj​stva. Opi​su​je do​‐ živ​lja​je Si​nu​hea, dvor​ja​ni​na fa​ra​ona Amen​ho​te​pa I. Iz​vor​ni Si​nu​he ta​ko​đer bje​ži u Si​‐ ri​ju, gdje pos​ti​že ve​lik ugled, pa se vra​ća u Egi​pat. S po​dru​čja li​ječ​niš​tva na​đe​no je više za​pi​sa. Oni do​ka​zu​ju kako je još pri​je 1500. pr.Kr. u sta​rom Egip​tu li​ječ​niš​tvo bilo na za​vid​noj ra​zi​ni, oso​bi​to gle​de poz​na​va​nja 552

gra​đe ljud​sko​ga ti​je​la. Na mno​go se mjes​ta go​vo​ri o bo​les​ti​ma, nji​ho​vom ut​vr​đi​va​nju, li​je​če​nju, li​je​ko​vi​ma... Opi​su​ju se i pra​vi ki​rur​ški za​hva​ti, ali je čes​to na​zoč​na i ma​gi​‐ ja. Poz​na​va​li su važ​nost ste​ri​li​za​ci​je i de​zin​fek​ci​je, jer je pri​je sva​ko​ga za​hva​ta bilo pro​pi​sa​no pro​čiš​će​nje pri​bo​ra u va​tri... Po​prav​lja​li su zube, iz​ra​đi​va​li zub​ne mos​to​ve, po​seb​no se bri​nu​li za ro​di​lje... Mno​gi tek​s​to​vi pak go​vo​re i o li​je​če​nju ži​vo​ti​nja. Go​vor i pi​smo Egip​ća​ni su se slu​ži​li s ne​ko​li​ko vr​sta pi​sa​ma. Sva su bila slo​že​na i ne​us​po​re​di​vo teža od da​naš​nje​ga na​či​na pi​sa​nja. Do​ka​za​no je pos​to​ja​nje egi​pat​sko​ga pi​sma još u če​t​vr​‐ to​me mi​le​ni​ju pri​je Kris​ta, pre​ma tome pri​je šest ti​su​ća go​di​na. Bilo je to sli​kov​no pi​‐ smo, ko​jem su os​no​vu či​ni​le sli​či​ce poj​mo​va (ide​ogra​mi). No, to nije bilo čis​to sli​kov​‐ no pi​smo, jer su sli​či​ce ima​le fo​net​sku vri​jed​nost i oz​na​ča​va​le sku​pi​ne sa​mo​glas​ni​ka (naj​češ​će dva do tri, a kat​ka​da i samo je​dan). Po​jed​nos​tav​lje​no re​če​no, pi​sa​lo se za​‐ pra​vo sla​ga​njem tih zna​ko​va i do​pu​na​ma koje su im pri​da​va​le raz​li​či​to zna​če​nje. Ri​je​‐ či su se sla​ga​le na sli​čan na​čin. Uzi​ma​li su se po​čet​ni su​glas​ni​ci nas​li​ka​no​ga poj​ma, ve​zi​va​li s dru​gi​ma, do​pu​nja​va​li, po​prat​nim oz​na​ka​ma pro​ši​ri​vao se ili do​dat​no odre​‐ đi​vao smi​sao i sl. Iz​vor​ni hi​je​ro​gli​fi nas​ta​li su kao re​li​gij​sko pi​smo, a ra​bi​li su se po​‐ naj​vi​še za is​pi​si​va​nje raz​nih sve​ča​nih tek​s​to​va, nat​pi​sa na gra​đe​vi​na​ma, spo​me​ni​ci​‐ ma, grob​ni​ca​ma i sl. Hi​je​ro​gli​fi su bili u upo​ra​bi u sta​rom Egip​tu pu​nih 3000 go​di​na. No, već u tre​ćem mi​le​ni​ju pr.Kr. ra​zvi​lo se jed​nos​tav​ni​je pi​smo (hi​je​rat​sko). Tu se već po​jav​lju​ju zna​ko​‐ vi, a sva​ki je znak od​go​va​rao jed​nom hi​je​ro​gli​fu ili sku​pi​ni hi​je​ro​gli​fa. Ovo se pi​smo, za raz​li​ku od hi​je​ro​gli​fa, ko​ris​ti​lo za pos​lov​ne i uprav​ne svr​he. Nji​me su se is​pi​si​va​li tek​s​to​vi na pa​pi​ru​su, koži i sl., a ri​jet​ko na ka​me​nu. I to je pi​smo po​jed​nos​tav​lje​no, oko 1200. pr.Kr. Pos​ta​lo je jed​nos​tav​ni​je za pi​sa​nje, no iz​gu​bi​li su se zna​ko​vi za po​je​di​ne su​glas​ni​ke. Neg​dje od 800. pr.Kr. prev​la​da​va de​‐ mot​sko pi​smo, naj​jed​nos​tav​ni​je od svih u sta​ro​me Egip​tu. Ono se odr​ža​lo sve do pada Egip​ta pod tu​đin​sku vlast. I to je pi​smo, pre​ko hi​je​rat​skog, vuk​lo po​dri​je​tlo od hi​je​ro​‐ gli​fa, no ti​je​kom upo​ra​be se ne​pres​tan​ce ra​zvi​ja​lo. Sve u sve​mu, jas​no je za​što su u sta​ro​me Egip​tu lju​di od pera, vič​ni či​ta​nju i pi​sa​‐ nju, bili vi​so​ko uva​ža​va​ni. Bilo je to po​naj​pri​je zato jer je či​ta​nje, a po​go​to​vu pi​sa​nje, bilo pra​vo umi​je​će. Osim toga, svla​da​va​nje pi​sme​nos​ti bilo je dos​tup​no tek užem kru​‐ gu lju​di... Egi​pat​sko je pi​smo bila ve​li​ka za​go​net​ka za su​vre​me​nu zna​nost. Od​go​net​nu​to je tek po​čet​kom 19. sto​lje​ća. Fran​cu​ski ar​he​olog i egip​to​log Jean-Fran​co​is Cham​pol​li​on (1790-1832), go​di​ne 1822. imao je ri​jet​ku sre​ću. Ot​krio je ono što znans​tve​ni​ci na​zi​va​ju “du​blet” (isti tekst us​po​red​no is​pi​san na dva pi​sma ili je​zi​ka), s tim da je to bio čak “tri​plet” s tri is​pi​sa is​to​ga tek​s​ta: hi​je​ro​gli​fi​ma, de​mot​skim i grč​kim pi​smom. Bila je to 553

tzv. Ro​set​ta (na​ziv pre​ma mjes​tu na​la​ska). Time je pos​tav​ljen te​melj za rje​še​nje za​go​net​ke egi​pat​skih hi​je​ro​gli​fa. Ona je to​li​ko go​di​na i sto​lje​ća os​ta​ja​la za​vi​je​na ve​lom taj​ne, pa to objaš​nja​va za​što su se broj​ni struč​nja​ci u svi​je​tu po​čet​kom 19. sto​lje​ća, na​kon Cham​pol​li​ono​vo​ga ot​kri​ća, upra​vo ba​ci​li na is​tra​ži​va​nja hi​je​ro​gli​fa i egi​pat​sko​ga pi​sma op​će​ni​to. Us​li​je​di​la su broj​na is​‐ pi​ti​va​nja, us​po​red​be, stu​di​je itd. pa je i ta taj​na ote​ta nez​na​nju i za​bo​ra​vu. Ipak, jed​na je taj​na ne​pre​mos​ti​va. Ona nije ri​je​še​na i neće to ni​ka​da biti. Na​ime, egi​pat​sko pi​smo, dak​le i iz​vor​ni hi​je​ro​gli​fi, kao i sva kas​ni​ja sta​ra egi​pat​ska pi​sma, sa​‐ dr​ža​va​la su oz​na​ke samo za su​glas​ni​ke. Slič​no kao i u mno​gim sta​rim pi​sme​ni​ma, oz​na​ka (da ne ka​že​mo slo​va) za sa​mo​‐ glas​ni​ke nije bilo... Ba​rem ne u na​še​mu da​naš​njem smis​lu. Zbog toga je ne​mo​gu​će sa​svim toč​no ut​vr​di​ti kako su sta​ri Egip​ća​ni (uos​ta​lom, slič​no kao i mno​gi dru​gi sta​ri na​ro​di) iz​go​va​ra​li po​je​di​ne ri​je​či i poj​mo​ve. Pri​mje​ri​ce, znak za las​ta​vi​cu bio je v-r (zar iz​go​vor toga ne pod​sje​ća neo​do​lji​vo na gla​sa​nje las​ta​‐ vi​ce?!). Ali nit​ko ne zna sa​svim po​uz​da​no, kako se to toč​no iz​go​va​ra​lo!... Ili, za uho su is​pi​si​va​li m-s-dž-r!... No ne zna se koji su sa​mo​glas​ni​ci po​ve​zi​va​li te su​glas​ni​ke. Mo​‐ guć​nos​ti za to, oso​bi​to u du​ljim ri​je​či​ma, je bez​broj. Tome tre​ba do​da​ti i pret​pos​tav​ku da su on​daš​nji Egip​ća​ni go​vo​ri​li gr​le​no. I na​po​kon, kako se uis​ti​nu iz​go​va​ra​lo ime na​‐ še​ga Si​nu​hea? Sva​ko na​ga​đa​nje o tome je dvoj​be​no. Tim više i tim pri​je jer su sta​ri Egip​ća​ni naj​‐ vje​ro​jat​ni​je, osim što su go​vo​ri​li gr​le​no i na​zal​no, ko​ris​ti​li i gla​so​ve koje naš go​vor ne poz​na​je. Sta​ri je Egi​pat, gu​be​ći svo​ju moć, us​po​red​no i gas​nuo, pa je po​put mno​gih ve​li​kih kra​ljev​s​ta​va, pro​pao bez pra​vo​ga na​s​ljed​ni​ka i sljed​ni​ka. I od​nio je sa so​bom bez​broj taj​ni. Mno​go toga je pro​na​đe​no i od​go​net​nu​to na te​me​lju na​la​za i is​tra​ži​va​‐ nja, po​se​bi​ce za​hva​lju​ju​ći za​pi​si​ma i pre​da​ji kas​ni​jih na​ro​da, pri​mje​ri​ce Grka, Rim​lja​‐ na i dr. Jer, oni su već pi​sa​li na na​čin slič​ni​ji da​naš​njem! No, ko​li​ko su oni toč​no i sami poz​na​va​li, a po​tom i ko​li​ko vjer​no pri​bi​lje​ži​li egi​pat​ska ime​na, poj​mo​ve i si.? Grci su ne​dvoj​be​no bili ne samo na mno​go ni​žoj ra​zi​ni kul​tu​re od Egip​ća​na nego pre​‐ ma nji​ma pra​vi bar​ba​ri, pa neki nji​ho​vi opi​si i tu​ma​če​nja o sta​ro​me Egip​tu zvu​če upra​vo dje​ti​njas​to i čak be​das​to... Ve​lik dio egi​pat​skih vri​jed​nos​ti još je tada iz​bri​san ili uni​šten upra​vo "za​hva​lju​ju​ći" Gr​ci​ma. A na​kon Grka doš​li su Rim​lja​ni, Ara​pi, Tur​‐ ci i os​ta​li koji su po​ha​ra​li os​tat​ke egi​pat​skih vri​jed​nos​ti. Zbog sve​ga toga, taj​na iz​vor​‐ no​ga egi​pat​skog go​vo​ra nije u ci​je​los​ti od​go​net​nu​ta i za​si​gur​no će za​uvi​jek os​ta​ti ne​‐ dos​tup​nom. Po​go​to​vu što se tiče iz​go​vo​ra, na​gla​ša​va​nja i sl. Uz ovo tre​ba još upo​zo​ri​ti na ne​ujed​na​če​nost sa​daš​nje​ga pi​sa​nja (i iz​go​va​ra​nja) sta​rih egi​pat​skih poj​mo​va i oso​bi​to ime​na. To je po​s​lje​di​ca niza okol​nos​ti, od one te​‐ melj​ne, tj. što su ime​na pi​sa​na raz​nim pi​smom i na raz​ne na​či​ne. A mno​ga su sta​ro​‐ egi​pat​ska ime​na još dav​no za​mi​je​nje​na grč​kim, po sta​roj na​va​di osva​ja​ča, kao pri​mje​‐ ri​ce mno​ga ime​na bo​go​va, na​zi​vi mjes​ta, ži​vo​ti​nja i sl. Već i sam na​ziv Egi​pat je grč​ki (umjes​to iz​vor​no Ke​met), fa​ra​on je ta​ko​đer grč​ka ri​ječ (u Ke​me​tu se go​vo​ri​lo o kra​lju 554

ili iz​vor​no nesu), prvi fa​ra​on Me​nes se zvao Meni, za pa​pi​rus su Egip​ća​ni go​vo​ri​li papuro itd... Od gra​do​va se Mem​fis sta​ro​egi​pat​ski zvao Men​ne​fer (Stal​na je lje​po​ta) i Hot-Ka-Ptah, Teba je bila We​set (Uast), He​li​opo​lis je Annu, Sais je Sa... A bog Anu​bis se sta​ro​egi​pat​ski zvao Anpu, Ho​rus je bio Heru, Iz​i​da je Auset, Ozi​ris je Ausar, Ha​tor je Het-Heru... Raz​na no​vo​vje​ka is​tra​ži​va​nja dala su i raz​no​vr​s​na tu​ma​če​nja, po​ne​kad pri​la​go​đe​na je​zi​ku sa​mih is​tra​ži​va​ča. Zato neki Tut​mo​zi​sa na​zi​va​ju Tut​mo​sis ili Thot​‐ h​mes, Amen​ho​tep je i Ame​no​fis, Eh​na​ton je Ek​na​ton ili Ah​na​ton itd. Is​tra​žu​je se i is​‐ pi​tu​je i da​lje, pa egip​to​lo​zi i da​nas ima​ju dos​ta pos​la na ot​kri​va​nju taj​ni sta​ro​egi​pat​‐ ske dr​ža​ve, uljud​be, vje​re, obi​ča​ja i dr. A mo​žda još i više na pot​pu​ni​jem i toč​ni​jem tu​ma​če​nju ra​ni​je ot​kri​ve​nog... Vje​ra Sta​ri Egip​ća​ni, po​put svih na​ro​da tada ra​zvi​je​no​ga svi​je​ta, bili su mno​go​boš​ci. Obo​ža​‐ va​li su Sun​ce, kao vr​hov​no​ga boga. Na​zi​va​li su ga još i Amon, ali i Amon-Re (ili Ra), Ha​na​tre, Ha​rah​ti, Aton, Atum. No obo​ža​va​li su i pri​rod​ne sile, neke ži​vo​ti​nje, te vje​‐ ro​va​li u be​s​mrt​nost. Uz vr​hov​no​ga boga bilo je još mno​go dru​gih bo​go​va. Dio njih su bili opće pri​hva​će​ni, koji su pra​vi​li druš​tvo Amo​nu. Os​ta​li su bili mjes​ni bo​go​vi, jer je bilo uobi​ča​je​no da sva​ko iole zna​čaj​no mjes​to ima svog boga za​štit​ni​ka, a veća mjes​ta i njih više. Bo​go​vi su, isto tako, uklju​či​va​li i po​jav​nost, ne​ri​jet​ko u obli​ku neke sve​te ži​vo​ti​nje, prem​da se za neke uzi​ma​lo kako mi​je​nja​ju obli​čje u ko​jem se po​jav​lju​ju. Oni “opći” bo​go​vi bili su: Anu​bis, pra​ti​lac umr​lih, sin Ozi​ri​sov; Bas​tet, bo​ži​ca lju​‐ ba​vi, Hapi, bog Nila; Hem, bog zem​lje; Ho​rus, bog neba; Iz​i​da, bo​ži​ca plod​nos​ti i plod​‐ ne zem​lje, za​štit​ni​ca bra​ka, li​ječ​niš​tva, po​ljo​djel​s​tva i plo​vid​be, maj​ka boga Ho​ru​sa; Mut, bo​ži​ca maj​ka u Tebi; Nun, bog mora; Nut, bo​ži​ca neba, maj​ka Ozi​ri​sa i Iz​i​de; Ozi​ris, bog sun​ca i plod​nos​ti; Ptah, bog umjet​nos​ti i obrt​ni​ka, otac boga Re i time za​‐ čet​nik svih bo​go​va, stvo​ri​telj cje​lo​kup​no​ga ži​vo​ta i svih stva​ri; Set, bog tame i zla, brat Ozi​ri​sov; Tot, bog zna​nos​ti, umjet​nos​ti i pi​sa​nja; te mno​gi dru​gi. Mjes​ni bo​go​vi bili su u Tebi Amon (Amon Re, “taj​no​vi​ti”), u Memp​hi​su Ptah, u He​li​opo​li​su Atum, u Om​bri Set... Ugled i zna​čaj bo​go​va ovi​sio je čes​to i o ugle​du i zna​ča​ju mjes​ta u ko​jem su bili udo​ma​će​ni. Pri​mje​ri​ce, kada je Teba za 18. di​nas​ti​je pos​ta​la pri​jes​tol​ni​com, njen za​štit​nik Amon pos​tao je opće pri​hva​će​ni bog. Slič​no se zbi​lo i s Ho​ru​som, bo​‐ gom Do​njeg Egip​ta i Se​tom koji je bio bog Gor​njeg Egip​ta. Svo to mnoš​tvo bo​go​va Amen​ho​tep IV-Eh​na​ton htio je uk​lo​ni​ti i slav​lje​nje Sun​ca kao bo​žans​tva ime​nom Aton uves​ti kao je​di​nu i služ​be​nu dr​žav​nu re​li​gi​ju. Egip​ća​ni​ma se pri​pi​su​je i vje​ra u Je​di​no​ga, Boga koji se ne po​ka​zu​je u ne​kom odre​‐ đe​nom obli​čju, Stvo​ri​te​lja i Vje​či​to​ga. Mno​ge kas​ni​je re​li​gi​je, pa tako i grč​ka, ži​dov​‐ ska, kr​š​ćans​tvo i sl. po​ka​zu​ju iz​ne​na​đu​ju​će mno​go slič​nos​ti ili pok​la​pa​nja s di​je​lo​vi​ma sta​ro​egi​pat​ske re​li​gi​je. A što je u tom slu​ča​ju iz​vor​no, nije te​ško ut​vr​di​ti! Jer, egi​pat​‐ 555

ska je re​li​gi​ja sta​ri​ja od os​ta​lih spo​me​nu​tih ti​su​će go​di​na... Pra​vo O pra​vu i prav​niš​tvu sta​ro​ga Egip​ta sa​ču​va​no je po​dos​ta za​pi​sa, ali ne do​volj​no da bi se mo​glo stvo​ri​ti baš pot​pu​no toč​nu i pra​vu sli​ku o prav​nim us​ta​no​va​ma i pos​tup​ci​‐ ma. No, za​nim​ljiv je nat​pis na gro​bu fa​ra​ono​va na​mjes​ni​ka Reh​mi​rie, iz raz​dob​lja 2100-1700. pr.Kr. koji go​vo​ri o 40 svi​ta​ka kože, koji za vri​je​me su​do​va​nja mo​ra​ju biti pred naj​vi​šim su​cem. Na ža​lost, o sa​dr​ži​ni tih svi​ta​ka ne na​vo​di se ni​šta... Teba (The​ba, Tebe, egi​pat​ski We​set ili Opet, Nut-Amon ili Amo​nov grad) – sta​ri grad u Gor​njem Egip​tu. Oko 2050. pr.Kr. pos​ta​je fa​ra​ono​vim sje​di​štem i vjer​skim cen​‐ trom, za XVI​II. di​nas​ti​je, koja je vla​da​la Egip​tom od 1570. do 1305. pr.Kr. Oko 660. pr.Kr. Tebu je op​ljač​kao asir​ski kralj Asur​ba​ni​pal. Grad se na​la​zio na des​noj, is​toč​noj oba​li Nila. Uzvod​no od gra​da bila je smje​šte​na fa​ra​ono​va pa​la​ča, za​pra​vo po​se​ban grad. Na li​je​voj, za​pad​noj oba​li Nila na​la​zio se Grad Mr​tvih, a iza nje​ga Za​bra​nje​na Do​li​na (poz​na​ta i kao Do​li​na Kra​lje​va) u ko​joj su po​ka​pa​ni fa​ra​oni. Iza plod​no​ga, na​plav​nog po​dru​čja uz Nil, iz​gra​đen je ve​li​ča​jan sklop hra​mo​va, gdje su se uz ve​lik hram Amo​na na​la​zi​li i hra​mo​vi dru​gih bo​go​va i bo​ži​ca (boga Pta​ha, bo​ži​ce Mut, boga Hon​sua i dr.) Ve​li​ki Amo​nov hram na​la​zio se na po​dru​čju koje su opa​si​va​le zi​di​ne (du​lji​ne oko 550 x 450 me​ta​ra). Sam hram bio je pr​‐ vot​no dug oko 150 i ši​rok oko 75 me​ta​ra, no kas​ni​je je za Amen​ho​te​pa III. i po​tom Ram​ze​sa II. do​gra​đen još oko 120 me​ta​ra u du​lji​nu, do​pu​njen je ve​li​kim boč​nim iz​bo​‐ ji​ma i sl. Na tom po​dru​čju svo​je su hra​mo​ve di​za​li i fa​ra​oni, pa se tamo na​la​zi pri​mje​ri​ce hram Ram​ze​sa III. Pred sa​mim hra​mom su i ve​li​čaj​ni obe​lis​ci Ram​ze​sa II. Po​dru​čje hra​ma da​nas je poz​na​to pod ime​nom Kar​nak, a pre​djel s fa​ra​ono​vom pa​la​čom kao Luxor. Na za​pad​noj oba​li na​su​prot Tebi, na​la​ze se hra​mo​vi mno​gih fa​ra​ona: Amen​ho​‐ te​pa II, Tut​mo​zi​sa III, Amen​ho​te​pa III, Se​ti​ja I, Mi​nep​ta​ha, Ram​ze​sa III. i dru​gih. Iza tih hra​mo​va, u Do​li​ni Kra​lje​va, bili su i po​ko​pa​ni svi ti fa​ra​oni XVI​II. i XIX. di​nas​ti​je, kao i mno​gi dru​gi, za​tim čla​no​vi nji​ho​vih obi​te​lji (kra​lji​ca Ne​fer​ti​ti!), od​lič​ni​ci, dvor​‐ ja​ni​ci, vi​so​ki služ​be​ni​ci... Sve su to na​la​zi​šta ne​pro​cje​nji​ve vri​jed​nos​ti, koja su na​šoj po​vi​jes​ti dala ne​mjer​ljiv do​pri​nos – una​toč zubu vre​me​na i pljač​ka​škim hor​da​ma koje su mno​go vri​jed​no​ga po​me​le s lica svi​je​ta i iz nje​da​ra po​vi​jes​ti. I prem​da su Teba i to raz​dob​lje u po​vi​jes​ti Egip​ta odi​gra​li zna​čaj​nu ulo​gu, u du​gom pos​to​ja​nju i ve​li​čaj​nos​ti te dr​ža​ve, bila je to tek jed​na la​ti​ca u cvi​je​tu ove ne​vje​ro​jat​no ra​zvi​je​ne i na​pred​ne uljud​be i dr​ža​ve.

SI​RI​JA 556

Kao jed​na od ze​ma​lja koja se na​la​zi​la na ras​križ​ju naj​važ​ni​jih pu​te​va sta​rih uljud​bi, Si​ri​ja se ne​pres​tan​ce mo​ra​la bo​ri​ti za svo​ju ne​za​vis​nost. Su​sje​di su joj bili Ba​bi​lo​ni​ja, Egi​pat i kas​ni​je He​ti​ti, pa je čes​to bila iz​lo​že​na na​pa​‐ di​ma tih dr​ža​va i na​ro​da. Za Egi​pat ju je osvo​jio Tut​mo​zis III. (1490-1436. pr.Kr.). Neg​dje oko 1350. pr.Kr. Si​ri​ju osva​ja​ju He​ti​ti, koje je vo​dio nji​hov ve​li​ki kralj Šu​bi​lu​li​‐ uma (Šu​pi​lu​li​uma, Šu​bi​li​tu​ma). To se zbi​lo na​kon što je Egi​pat to​li​ko os​la​bio, da više nije mo​gao bra​ni​ti Si​ri​ju. Na​kon osva​ja​nja, kralj He​ti​ta pos​tav​lja za vla​da​re u Si​ri​ji svo​je si​no​ve, u Kar​ke​mi​šu i Ale​pu. Kas​ni​je se ob​nav​lja​ju bor​be Egip​ća​na za Si​ri​ju, za fa​ra​ona Se​ti​ja I, Ram​ze​sa II. i Ram​ze​sa III. Tek ovaj po​to​nji us​pi​je​va po​nov​no osvo​ji​ti Si​ri​ju, ali samo do Smir​ne. Kas​ni​je pak Si​ri​ja dos​pi​je​va pod vlast Asi​ra​ca. Si​ri​ja je od dav​ni​na bila zem​lja tr​go​va​ca i bro​da​ra. Duž oba​le Sre​do​zem​no​ga mora ni​za​li su se pre​li​je​pi i bo​ga​ti gra​do​vi, pri​mje​ri​ce Tir, Si​don, Bi​blos, Smir​na, Jafa (Jop​‐ pa) i dr. Ov​dje spo​mi​nja​nu Smir​nu (Si​mi​ru), koja se na​la​zi​la na​su​prot Ci​pru, ne smi​je se ni​ka​ko mi​je​ša​ti s is​tim ime​nom koje je ve​zi​va​no za Iz​mir, grad u za​pad​noj Tur​skoj, na Egej​sko​me moru.

AMUR​RU (AMO​RI​TI​JA) Amo​ri​ti​ja (kra​lje​vi​na Amur​ru) na​la​zi​la se u sre​diš​njem di​je​lu Si​ri​je. Nas​ta​va​li su je Amo​ri​ća​ni (Amur​ci, Amo​rej​ci), se​mit​ski na​rod koji je oko 3000. pr.Kr. pro​dro iz unu​‐ traš​njos​ti Ara​bi​je u Me​zo​po​ta​mi​ju, Si​ri​ju i Pa​les​ti​nu. Pret​pos​tav​lja se da je i poz​na​ti ba​bi​lon​ski kralj Ha​mu​ra​bi bio Amo​ri​ća​nin. Amo​ri​ća​ni su na pros​to​ru da​naš​nje Si​ri​je op​s​ta​li ne​ko​li​ko ti​su​ća go​di​na, a nji​ho​vu su zem​lju ko​nač​no za​uze​li Ži​do​vi koje je pre​dvo​dio Moj​si​jev na​s​ljed​nik Jo​šua. Amo​ri​ća​ni su bili po​naj​pri​je pas​tir​ski i di​je​lom no​mad​ski na​rod. Ali is​to​dob​no i rat​nič​ki nas​tro​je​ni, kao u os​ta​lom i svi dru​gi na​ro​di tog vre​me​na, koji su du​lje op​s​ta​li.

BA​BI​LO​NI​JA I ASI​RI​JA Ba​bi​lo​ni​ja je u naj​sta​ri​ja poz​na​ta vre​me​na bila nas​ta​va​na naj​raz​li​či​ti​jim na​ro​di​ma. Sto​ga nije neo​bič​no što ju se na​zi​va i jed​nom od ko​li​jev​ki uljud​be. No svoj je us​pon i naj​ve​ću moć dos​ti​gla ipak na​kon nas​tan​ka sta​re egi​pat​ske dr​ža​ve. Jer, tek oko 2000. g. pr. Kr. uje​di​nju​je Ha​mu​ra​bi (Ha​mu​rap​pi) ma​nje dr​ža​vi​ce u jed​no kra​ljev​s​tvo, ko​jem je glav​ni grad Ba​bi​lon. Iza toga osva​ja​ju je Ka​si​ti i vla​da​ju u njoj oko šest sto​lje​ća (1746-1171. pr.Kr.). Ka​sit​ski je vla​dar bio i Bur​na​bu​ri​aš, ko​jeg se spo​mi​nje u pri​po​vi​‐ jes​ti Si​nu​he Egip​ća​nin. Kas​ni​je se i na tu dr​ža​vu us​trem​lju​ju He​ti​ti. Ne​što pri​je 1000. pr.Kr. ov​dje po​či​nje ja​ča​ti Asi​ri​ja. 557

U Ba​bi​lo​ni​ji je, kao i u sta​ro​me Egip​tu, sva​ko mjes​to ima​lo svo​ga lo​kal​nog boga. Bog glav​no​ga gra​da Ba​bi​lo​na bio je Mar​duk, koji je po pre​da​nju stvo​rio svi​jet iz ka​‐ osa. Uz nje​ga je va​žan bog bio i Baal, bog sun​ca i neba, za​tim bog plod​nos​ti Ta​muz koji umi​re u je​sen kako bi us​kr​s​nuo na pro​lje​će (u neku ruku bog plod​nos​ti), bo​ži​ca lju​ba​vi i rata bila je Ištar (fe​nič​ki As​tar, grč​ki As​tar​ta) i dru​gi. U Ba​bi​lo​ni​ji je bilo ra​zvi​je​no gra​di​telj​stvo (Ba​bi​lon​ska kula, Išta​ri​ne dve​ri), tr​go​vi​‐ na, zna​nost (zvjez​doz​nans​tvo), kul​tu​ra, pra​vo (Ha​mu​ra​bi​jev za​ko​nik).

HAT​TI (HE​TI​TI​JA) Dr​ža​va Hat​ti jed​na je od naj​za​go​net​ni​jih tvo​re​vi​na ta​daš​njeg raz​dob​lja. Sre​di​šte joj je bilo u Ma​loj Azi​ji, na po​dru​čju da​naš​nje Tur​ske. Osva​ja​nji​ma se pro​te​za​la i na su​sjed​‐ ne zem​lje, sve do oba​la Cr​no​ga mora i Pa​les​ti​ne. Neko su vri​je​me pod​jar​mi​li čak i Ba​‐ bi​lo​ni​ju, Si​ri​ju i dru​ge zem​lje. Pri​jes​tol​ni​ca im je bila grad Ha​tu​šaš (Ha​tu​ša, Hati), da​‐ nas u sre​diš​njoj Tur​skoj, ne​da​le​ko mjes​taš​ca, za​pra​vo sela Bo​ga​zka​le (Bo​ga​zkoy, Bo​‐ ga​zke​ni), oko 150 km is​toč​no od An​ka​re, sje​ve​ro​za​pad​no od Yoz​ga​ta. U oko​li​ci su sa​‐ ču​va​ne pe​ći​ne sa skul​p​tu​ra​ma i ru​še​vi​ne ne​ka​daš​nje​ga Ha​tu​ša​ša. Tu je pro​na​đe​na i veća ko​li​či​na gli​ne​nih plo​či​ca sa za​pi​si​ma u kli​nas​to​me pi​smu, po​naj​vi​še na he​tit​skim je​zi​ci​ma. Sa​dr​žaj tih za​pi​sa omo​gu​ćio je do​dat​no ra​s​vjet​lja​va​nje toga po​vi​jes​nog raz​‐ dob​lja u Ma​loj Azi​ji i na Bli​sko​me is​to​ku. He​ti​ti su bili in​do​europ​ski na​rod, koji je dugo ko​vao svo​ju sna​gu i moć u pla​ni​na​‐ ma da​naš​nje Tur​ske, da bi pos​tup​no ši​ri​li moć na svo​je su​sje​de i ko​nač​no kre​nu​li u ve​li​ka osva​ja​nja. Naj​is​tak​nu​ti​ji vla​dar bio je upra​vo Šu​bi​lu​li​uma (oko 1400. pr.Kr.) koji je za​po​čeo ve​li​ka iz​rav​na osva​ja​nja.

HIK​SI Hik​si su bili azi​jat​ski osva​jač​ki na​rod, se​mit​sko​ga po​dri​je​tla. Pro​dr​li su bili čak i u Egi​pat, a neko vri​je​me vla​da​li u is​toč​no​me di​je​lu po​dru​čja del​te Nila (1710-1570. pr.Kr.). U del​ti Nila su os​no​va​li grad Ava​ris. Naj​poz​na​ti​ji im je vla​dar bio Hian (Ianas). Hik​se je po​ra​zio i pro​tje​rao fa​ra​on Ah​mo​se (Jah​mes) I, ute​me​lji​telj Sred​nje dr​ža​ve.

MI​TA​NI​JA Kra​ljev​s​tvo Mi​ta​ni​ja se pro​te​za​lo od li​je​ve oba​le Eufra​ta na za​pad. Neko je vri​je​me 558

bilo moć​nom dr​ža​vom, no pos​tup​no pro​pa​da pot​či​nju​ju​ći se moć​ni​jim dr​ža​va​ma (pa tako neko vri​je​me i Egip​tu), da bi ko​nač​no ugas​nu​lo oko 1350-1300. pr.Kr. pa​dom pod He​ti​te. Mi​tan​ci su bili in​do​europ​ski na​rod, koji je do​šao s Iran​ske vi​so​rav​ni oko 1600. pr.Kr. Na​met​nu​li su se kao vla​dar​ski sloj i stvo​ri​li moć​no kra​ljev​s​tvo. S Egip​tom su prvo ra​to​va​li, a po​tom sklo​pi​li sa​vez i priz​na​va​li nje​go​vu vlast. Po​ko​ri​li su ih He​ti​ti i pod nji​ma pos​ta​ju va​zal​ska dr​ža​va. No usko​ro ula​ze u sas​tav asir​ske dr​ža​ve i gube sva​ku dalj​nju osob​nost.

KRE​TA Otok Kre​ta bio je u sta​ro​me vi​je​ku, kroz du​lje raz​dob​lje (3000-1400. pr.Kr.) zna​čaj​no sre​di​šte kul​tu​re. Glav​ni grad bio je Kno​sos, a oso​bi​to je bilo ra​zvi​je​no gra​di​telj​stvo (pa​la​če s broj​nim so​ba​ma, ku​pa​oni​ca​ma, vo​do​vod​nim ins​ta​la​ci​ja​ma), za​tim ki​par​stvo, sli​kar​stvo, obrt​niš​tvo, ru​ko​tvo​ri​ne i dr. Ma​te​ri​jal​no bla​gos​ta​nje Kre​ti su osi​gu​ra​va​li bro​da​re​nje i tr​go​vi​na. Ras​po​la​ga​li su i moć​nim boj​nim bro​dov​ljem. Mi​no​ta​uros (Mi​no​ta​ur) mit​ska je ne​man, s ljud​skim ti​je​lom i gla​vom bika. Pre​ma pre​da​ji, u svo​jem ga je la​bi​rin​tu dr​žao za​tvo​re​nog kralj Mi​nos, hra​ne​ći ga dje​voj​ka​ma i mla​di​ći​ma. Ta​ko​đer po pre​da​ji, Mi​no​ta​uro​sa je ubio grč​ki ju​nak Te​zej, a spa​sio se iz la​bi​rin​ta ko​ris​te​ći se od​mo​ta​nom niti s klup​ka koje mu je dala vo​lje​na Ari​jad​na.

PUNT Sta​ra zem​lja u so​ma​lij​sko​me di​je​lu Afri​ke. Oda​tle se u sta​ri Egi​pat do​pre​ma​lo ta​mjan i mi​ris​nu smo​lu mir​he. Spo​mi​nje se još i pri​je 3000. pr.Kr., kao zem​lja s ko​jom Egi​pat tr​gu​je. Nije toč​no ut​vr​đe​no gdje se za​pra​vo na​la​zi​la, no pret​pos​tav​ke go​vo​re kako je to bilo na po​dru​čju da​naš​nje So​ma​li​je. Upra​vo u zem​lju Punt je gla​so​vi​ta egi​pat​ska kra​lji​ca Hat​šep​sut pos​la​la ve​li​ko tr​go​vač​ko pos​lans​tvo (oko 1500. pr.Kr.). O tom po​ho​du sa​ču​va​ni su pre​kras​ni re​lje​fi u Hat​šep​su​ti​nom hra​mu u Deir El Ba​‐ hri. Pre​ma ne​kim za​pi​si​ma, pu​to​va​nje mo​rem do zem​lje Punt bilo je du​go​traj​no i po​‐ gi​belj​no. Tra​ja​lo je mje​se​ci​ma, a mno​gi se bro​do​vi ne bi vra​ti​li. No oni koji bi sti​gli, do​no​si​li su dra​go​cje​ne te​re​te, po​kri​va​ju​ći sve tro​ško​ve pu​to​va​nja i od​ba​cu​ju​ći ve​li​ku do​bit.

559

TU​MA​ČE​NJE NE​K IH POJ​MO​VA BAL​ZA​MI​RA​NJE – pos​tu​pak ko​jim se le​še​vi za​šti​ću​ju od ras​pa​da​nja. Oso​bi​to je bilo ra​ši​‐ re​no i što​va​no u sta​rom Egip​tu, gdje su osim tru​pa​la lju​di, bal​za​mi​ra​li i ti​je​la “sve​tih ži​vo​ti​nja” po​put ma​ča​ka, kro​ko​di​la, bi​ko​va i dr. Ta​kav je pos​tu​pak tra​jao i po ne​ko​li​ko mje​se​ci. Iz mr​tvo​ga se ti​je​la uk​la​nja​la utro​ba i od​la​ga​la u po​seb​ne po​su​de (ka​no​pe), a samo ti​je​lo se is​pi​ra​lo raz​nim pri​prav​ci​ma, na​ta​pa​lo so​lju, bi​tu​me​nom i ete​rič​nim ulji​‐ ma (mir​ha, ka​si​ja, ce​dro​va pi​lje​vi​na), ura​nja​lo kroz du​lje raz​dob​lje u “ni​tron” (na​tri​‐ jev kar​bo​nat, ko​jeg ima u ne​kim egi​pat​skim je​ze​ri​ma) i ko​nač​no uvi​ja​lo u plat​ne​ne tra​ke i po​vo​je na​top​lje​ne smo​las​tim i al​ko​hol​nim pri​prav​ci​ma. Pos​tu​pak bal​za​mi​ra​nja raz​li​ko​vao se ovis​no o po​lo​ža​ju, ugle​du i bo​gat​stvu po​koj​ni​ka. Du​go​traj​ne i sku​po​cje​‐ ne me​to​de pri​mje​nji​va​le su se samo na tru​pli​ma vla​da​ra, ugled​ni​ka i bo​ga​ta​ša. Ma​nje imuć​ni a i si​ro​maš​ni (ovi po​to​nji ako su si uop​će mo​gli pri​ušti​ti bal​za​mi​ra​nje) pro​la​zi​‐ li su mno​go jed​nos​tav​ni​ji pos​tu​pak. Le​še​vi su ura​nja​ni u ni​tron, a po​tom pre​ma​zi​va​ni bi​tu​me​nom, is​pu​nja​va​ni sla​nim mu​ljem, ro​go​ži​nom i si. Bal​za​mi​ra​nje su u raz​nim obli​ci​ma pri​mje​nji​va​li i mno​gi dru​gi sta​ri na​ro​di, po​put Asi​ra​ca, Per​zi​ja​ca, kas​ni​je i Grci, Rim​lja​ni, za​tim na dru​gim kra​je​vi​ma svi​je​ta pri​pad​ni​ci sta​rih in​di​jan​skih kul​tu​‐ ra u Mek​si​ku i Sje​ver​noj Ame​ri​ci, za​tim Po​li​ne​ža​ni, uro​đe​ni​ci u Aus​tra​li​ji i na No​vom Ze​lan​du itd. Bal​za​mi​ra​nje je bilo pri​hva​će​no i u Euro​pi, te​me​lje​no po​naj​vi​še na sta​‐ rim egi​pat​skim me​to​da​ma. Kas​ni​je su ti pos​tup​ci u Euro​pi usa​vr​ša​va​ni, no s vre​me​‐ nom su pot​pu​no na​pu​šte​ni, osim za bal​za​mi​ra​nje ži​vo​ti​nja na​mi​je​nje​nih mu​ze​ji​ma i zbir​ka​ma. DEBEN – sta​ro​egi​pat​ska mje​ra za te​ži​nu, oko 92 gra​ma.

MIRHA – (mira, myr​r​ha, “dra​go​mast”, smir​na, iz​mir​na) – cr​ven​kas​to-sme​đa smo​la koja se do​bi​va od dr​ve​ta (Com​mip​ho​ra aby​ssi​ni​ca) i dru​gih vr​sta roda Com​mip​ho​ra iz po​ro​di​ce Bur​se​ra​ce​ae, koje us​pi​je​va​ju po​gla​vi​to u So​ma​li​ji. Smo​la curi sa sta​bla sama od sebe u obli​ku žu​to​ga vo​ska, a rje​đe se do​bi​va pri​sil​no, za​re​zi​va​njem sta​bla. Mir​ha sa​dr​ži 3-10% ete​rič​nih ulja, 25-40% smo​le i 50-60% gume. Kao sred​stvo za ka​đe​‐ nje i bal​za​mi​ra​nje bila je poz​na​ta još u sta​rom Egip​tu, a pri​mje​nji​va​la se i kao li​jek pro​tiv mno​gih bo​les​ti. Rabi se još i da​nas, za pri​prav​lja​nje mi​ri​sa i kao sas​to​jak u vodi za is​pi​ra​nje usta. MIRTA – (mrča, grč. myr​tos, lat. myr​tus), sre​do​zem​na bilj​ka zim​ze​le​nih lis​to​va, bi​je​lo​‐ ga cva​ta, iz roda dr​ve​nas​tih bi​lja​ka u sklo​pu po​ro​di​ce Myr​ta​ce​ae. Us​pi​je​va po​naj​vi​še na po​dru​čju Juž​ne Ame​ri​ke, Aus​tra​li​je, na oto​ci​ma Po​li​ne​zi​je i dr. Naj​poz​na​ti​ja je 560

Myr​tus com​mu​nis, zim​ze​le​no drvo vi​si​ne 2-5 m, tam​no​ze​le​nih lis​to​va, s ma​lim bi​je​‐ lim mi​ri​sa​vim cvje​ti​ći​ma. Plod mu je ve​li​či​ne gra​ška. U Hr​vat​skoj i op​će​ni​to na​šem pod​neb​lju ras​te sa​mo​nik​la po to​plim, sun​ča​nim obal​nim po​dru​čji​ma, oso​bi​to na oto​‐ ci​ma (Lo​šinj, Vis, Mljet, Lo​krum i dr.). Liš​će sa​dr​ži ete​rič​no ulje (0,3-0,5%), koje se pri​‐ mje​nju​je u koz​me​tič​koj in​dus​tri​ji. Bila je poz​na​ta i ci​je​nje​na još u sta​ro​me Egip​tu, te na​la​zi​la raz​no​vr​s​ne pri​mje​ne: kao ukras​na bilj​ka, mi​ris, sas​to​jak u raz​nim pri​prav​ci​‐ ma (mi​ri​si, bal​za​mi​ra​nje i dr.). PAPI​RUS – egi​pat​ski pa-puro; pa​pi​ru slič​na pod​lo​ga za pi​sa​nje. Iz​ra​đi​vao se od sr​či​ke bilj​ke Cj​pe​rus papyrus. Sr​či​ku se re​za​lo na tan​ke vla​ti, njih se sla​ga​lo po​pri​je​ko jed​ne pre​ko dru​gih, pa do​da​va​lo lje​pi​lo. Sloj se za​tim vla​ži​lo, tla​či​lo, su​ši​lo i iz​gla​đi​va​lo. Po sve​mu su​de​ći, pa​pi​rus su prvi ra​bi​li Egip​ća​ni, još pri​je 3000. go​di​ne pr.Kr. SIKO​MO​RA – div​lja egi​pat​ska smok​va; drvo iz po​ro​di​ce ja​vo​ra.

SKA​RA​BEJ – lat. sca​ra​be​us (Sca​ra​be​us Sa​cer) od grč. ka​ra​bos – vr​sta kuk​ca kor​nja​ša iz po​ro​di​ce Sca​ra​ba​eidae, pot​po​ro​di​ce gun​de​va​lji (Co​prop​ha​gi​nae); naši na​zi​vi: ba​le​gar; ba​le​gaš; ko​tr​ljan (jer od iz​me​ti​na pra​vi ku​gli​ce do ve​li​či​ne ora​ha i ko​tr​lja ih u svo​je pod​zem​ne nas​tam​be za pre​hra​nu li​či​na​ka); no​so​ro​žac obič​ni; zu​jak; gov​no​valj... U sta​rom Egip​tu (na​ziv he​pe​ra) bio je po​sve​ćen bogu Sun​ca i obo​ža​van kao sve​ta ži​vo​ti​nja (sim​bol Sun​ca). Na​ziv ska​ra​bej ko​ris​ti se i kao oz​na​ka za amu​let u obli​ku tog kuk​ca. Osim kao amu​let, ko​ris​tio se i kao pe​čat​njak ili ukras u pr​ste​nu, na ogr​li​ci i na raz​nim dru​gim pred​me​ti​ma. Može biti ukra​šen fi​gu​ra​ma ili or​na​men​tom, a kat​kad ima i nat​pis. Iz​vo​‐ đen je s udub​lje​nji​ma ili re​ljef​no. Uobi​ča​je​na iz​ved​ba u sta​ro​me Egip​tu u ci​je​los​ti je opo​na​ša​la iz​gled kuk​ca: gor​nja, iz​bo​če​na stra​na, ima​la je ure​zan lik ska​ra​be​ja, a na do​njoj stra​ni bi bio nat​pis od​go​va​‐ ra​ju​će​ga sa​dr​ža​ja. Iz Egip​ta se, kao amu​let od​nos​no pe​čat​njak, pro​ši​rio po pred​njoj Azi​ji, Grč​koj i Etru​ri​ji. Po​če​tak iz​ra​de gema seže u III. ti​suć​lje​će pri​je Kris​ta, gdje su ra​đe​ne kao pe​čat​ni valj​či​ći. Pre​uze​ta u Egip​tu, pro​ši​ri​la se pre​ko Kre​te u Grč​ku, poz​‐ na​va​li su je i Etruš​ća​ni, a u Rim​sko​me car​stvu bila je u vrlo sves​tra​noj upo​ra​bi. Tu tra​di​ci​ju pre​uzeo je i Bi​zant, a pra​vi pro​cvat do​živ​lja​va iz​ra​đi​va​nje gema u raz​dob​lju re​ne​san​se i ba​ro​ka. U doba kla​si​ciz​ma opo​na​ša se an​tič​ke uzo​re. VODNI SAT – jed​na je od naj​sta​ri​jih po​kret​nih na​pra​va ko​ji​ma se čo​vjek slu​žio za mje​‐ re​nje vre​me​na. Ko​ris​tio je dvi​je po​su​de smje​šte​ne jed​nu po​vrh dru​ge, a voda je ka​pa​la iz gor​nje u do​nju. U do​njoj po​su​di bio je plo​vak, u ko​jeg je bila utak​nu​ta ka​zalj​ka, koja se s po​ras​tom ra​zi​ne vode u po​su​di po​mi​ca​la i na od​go​va​ra​ju​ćoj raz​di​obi po​ka​zi​‐ va​la ko​li​ko je pro​tek​lo vre​me​na...

561

PRI​PO​VI​JEST “SI​NU​HE EGIP​ĆA​NIN” Fin​ski pi​sac Mika T. Wal​ta​ri (1908-1979) obja​vio je u je​sen 1949. go​di​ne ro​man Si​nu​he Egip​ća​nin (Si​nu​he Egypi​la​inen), kao svo​je​vr​s​nu kru​nu svo​ga li​te​rar​nog dje​la. Pos​lu​‐ žio se sta​rom egi​pat​skom pri​čom o Si​nu​heu, dvor​ja​ni​nu fa​ra​ona Amen​ho​te​pa I, koji doz​nav​ši za neke fa​ra​ono​ve taj​ne, bje​ži u Si​ri​ju. Tamo se obo​ga​tio i vra​tio u Egi​pat. Kao vr​stan poz​na​va​telj po​vi​jes​ti, kul​tu​re i re​li​gi​ja sta​rih uljud​bi i kul​tu​ra, Wal​ta​ri do​‐ tič​ni pred​lo​žak ko​ris​ti za stva​ra​nje ne​vje​ro​jat​no sves​tra​nog dje​la. U tu pot​ku on upli​će vrlo ve​lik broj po​je​di​nos​ti iz po​vi​jes​ti, kul​tu​re, re​li​gi​je, obi​ča​ja i ži​vo​ta u sta​ro​me Egip​tu. No to mu je samo sred​stvo za glav​nu za​da​ću koje se la​tio. A to je opi​si​va​nje ljud​ske duše, čo​vje​ko​vih naj​dub​ljih osje​ća​ja, na​ra​vi i obi​ča​ja. U tome je Wal​ta​ri os​tva​‐ rio za​čud​no bo​ga​tu sli​ku čo​vje​ka i nje​go​vih naj​is​tan​ča​ni​jih stras​ti, neo​vis​no o vre​me​‐ nu i pros​to​ru, druš​tve​no​me ure​đe​nju, po​lo​ža​ju, kul​tu​ri, vlas​ti itd. Fa​ra​oni Amen​ho​tep IV-Eh​na​ton i Ho​rem​heb ne​dvoj​be​no su po​vi​jes​ne lič​nos​ti, a po​vi​jes​na je is​ti​na i da je Amen​ho​tep IV-Eh​na​ton htio uves​ti Ato​na kao je​di​nog boga u Egip​tu. No to je do​ve​lo do su​ko​ba oko moći i vlas​ti iz​me​đu fa​ra​ona i sve​će​ni​ka boga Amo​na... Us​li​je​di​li su ne​mi​ri i pre​vi​ra​nja, u ko​ji​ma je Ho​rem​heb odi​grao bit​nu ulo​gu i pos​tao fa​ra​onom. Sru​šio je sve​će​ni​ka Eiea, koji je bio pre​uzeo fa​ra​on​sku vlast, pa se sam na​met​nuo za fa​ra​ona. Pot​pu​no je uk​lo​nio Eh​na​to​no​vog Ato​na i nje​go​vo uče​nje o jed​no​me bogu. Ali ga mno​gi po​vjes​ni​ča​ri ne opi​su​ju baš li​je​pim ri​je​či​ma... Za svog je na​s​ljed​ni​ka oda​brao jed​no​ga od svo​jih vi​so​kih čas​ni​ka, Ram​ze​sa I, koji za​či​nje jed​nu od naj​ve​li​čaj​ni​jih i naj​moć​ni​jih di​nas​ti​ja, ču​ve​nu XIX. di​nas​ti​ju Ram​ze​si​da. Iz vre​me​‐ na fa​ra​ona Ho​rem​he​ba sa​ču​van je do​ku​ment u ko​jem se go​vo​ri o kra​đa​ma či​nov​ni​ka na šte​tu si​ro​maš​no​ga na​ro​da i do​no​se neke iz​mje​ne za​ko​na. Zna​čaj​ni​ji li​ko​vi iz ove pri​po​vi​jes​ti sa​ču​va​ni su na broj​nim umjet​nič​kim dje​li​ma i za​pi​si​ma u ka​me​nu, na pa​‐ pi​ru​su, na gli​ne​nim po​su​da​ma i plo​či​ca​ma i sl. Wal​ta​ri se obil​no slu​ži po​vi​jes​nom pot​kom. No nje​gov ro​man nije po​vi​jes​ni udž​be​‐ nik ili znans​tve​na stu​di​ja sta​ro​ga Egip​ta. Zato se u pri​po​vi​jes​ti po​jav​lju​ju i po​je​di​nos​ti koje su mo​žda tek pret​pos​tav​ke ili plod nje​go​ve ne​vje​ro​jat​no plod​ne i is​kri​ča​ve ma​šte. Pri či​ta​nju ro​ma​na Si​nu​he Egip​ća​nin tre​ba o tome vo​di​ti ra​ču​na... A kako je nas​tao Si​nu​he? Evo auto​bi​ograf​skog, vrlo du​ho​vi​to​ga za​pi​sa sa​mog Wal​‐ ta​ri​ja: Moji su me Egip​ća​ni pro​go​ni​li žeš​će nego ra​ni​je. Tada sam shva​tio, neću im ute​ći sve dok ih ne is​pi​šem iz sebe. Do​tič​ni Si​nu​he bio je oso​bi​to na​pa​san. To me je kraj​nje oz​lo​vo​lji​lo i mu​či​lo, jer sam li​jen čo​vjek i gnu​šam se na​po​ra. Ipak, ku​pio sam mno​go 562

pa​pi​ra za pi​sa​nje, sta​vio novu vrp​cu u svoj pi​sa​ći stroj i očis​tio nje​go​va slo​va vr​škom cr​ta​će​ga pera. Moj je pas re​žao ne​pres​tan​ce, u svo​joj nes​trp​lji​vos​ti čak po​ka​zu​ju​ći zube. Jer, on je poz​na​vao simp​to​me i osje​ćao što se zbi​va u mome umu. Na​ime, star i mu​dar pas, pa čak ako je i ma​len, lako može za​mi​je​ti​ti ono što os​ta​li ne vide. Vje​ru​‐ jem, ne​ka​ko u to vri​je​me po​čeo je vo​lje​ti Si​nu​hea Egip​ća​ni​na, koji se ne​pres​tan​ce nas​‐ la​njao na moj pi​sa​ći stol. I pri​tom je dr​žao ruku na bra​di, do​di​ja​va​ja​ći mi i tje​ra​ju​ći me neka za​poč​nem s pos​lom. Tako je, na​po​kon, do​šao dan kad sam bio pri​pra​van na od​la​zak. Re​kao sam ženi: - Kao što zna​deš, mu​ška​rac mora na​pus​ti​ti svo​ju ženu i dje​cu, te sli​je​di​ti svo​ju zvi​‐ jez​du, ako želi pi​sa​ti... Osje​ćam, moja će me zvi​jez​da odvu​ći u div​lji​nu, a ja bez​u​vjet​no mo​ram sli​je​di​ti svo​ju zvi​jez​du, že​lim li se ko​nač​no ri​je​ši​ti tih uk​le​tih Egip​ća​na! Idem, prem​da se sil​no bo​jim sa​mo​će u div​lji​ni, gdje noću odje​ku​ju kri​ci div​ljih zvi​je​ri, a vlaž​ne gra​ne stru​žu po kro​vu. Ne​dos​ta​jat će mi i tvo​je oči, a i naša kći, no psa ću po​‐ ves​ti sa so​bom. Nu​žan mi je, kako bi odr​ža​vao red među mo​jim Egip​ća​ni​ma... - Već sam ti pri​pra​vi​la stva​ri – od​vra​ti​la mi je žena. – U kov​čeg sam ti sta​vi​la i pa​‐ pu​če, mno​go vu​ne​nih ča​ra​pa i to​plo rub​lje. I za​hva​lju​jem Gos​po​du što smo ko​nač​no doš​li tako da​le​ko, pa stvar​no od​la​ziš. Ži​vot je s to​bom, na​ime, pos​ta​jao iz dana u dan sve ne​pod​noš​lji​vi​ji, jer si ne​pres​tan​ce brb​ljao o tim svo​jim Egip​ća​ni​ma, ne obra​ća​ju​ći po​zor​nos​ti mo​jim ri​je​či​ma. A i kad bi jeo, bu​ljio bi zas​li​jep​lje​no pred sebe, po​put ma​‐ lo​um​ni​ka. Pođi zato u div​lji​nu, na oba​lu je​ze​ra, sta​roj baki. Tamo te čeka tvo​ja soba u pot​krov​lju, već za​gri​ja​na, jer sam se po​bri​nu​la o tome za vri​je​me tvo​ga bes​kraj​nog i ne​ko​ris​nog ok​li​je​va​nja oko od​la​ska. Mo​rat ćeš se hra​ni​ti, ra​zum​lji​vo, ri​bom koju ćeš sam i ulo​vi​ti u je​ze​ru, a mis​lim da će ti to či​ni​ti samo do​bro. A nema sum​nje, baka će ti i pre​čes​to peči pa ne​ćeš pa​ti​ti ni od kak​ve osku​di​ce. Osim ne​ko​li​ko div​ljih ma​ča​ka i usam​lje​ne li​si​ce, ne tre​baš se tamo bo​ja​ti ne​kih div​ljih zvi​je​ri. I vje​ru​jem, spa​vat ćeš tamo do​bro, samo ako bu​deš oz​bilj​no i pre​da​no ra​dio, kako to do​li​ku​je pris​toj​no​me i čas​nom čo​vje​ku... Sti​gao sam u da​le​ke šume jed​ne tra​vanj​ske ve​če​ri. Sve je bilo tiho, a šuma se cr​ni​la oko mene. Put se ti​je​kom dana od​mrz​nuo i omek​šao, pa sam se jako upla​šio i po​miš​‐ ljao da ću po​to​nu​ti u zem​lju na raz​mo​če​no​me putu u da​le​kim šu​ma​ma. Ali kola je vu​‐ kao konj Ryl​le, a on je strp​ljiv i mu​dar sta​ri stvor, na​učen vući kola s mli​je​kom i ne​ko​‐ ris​nim put​ni​ci​ma po​put mene, ne ma​re​ći više za veće te​re​te. Zato je po tom ne​po​uz​da​‐ no​me putu stu​pao oprez​no, kao da je na kli​zalj​ka​ma, sve dok ni​smo sti​gli do ba​ki​ne kuće is​pu​nje​ne svje​tlom. A baka je pek​la i pr​ži​la i lo​vi​la ribe u svo​je zam​ke, na mjes​ti​‐ ma gdje se led već oto​pio na ru​bo​vi​ma je​ze​ra. Bilo je upra​vo ona​ko kako je moja žena na​ga​đa​la, pa sam se uz baku osje​ćao udob​no i na​mi​ren. Ti​je​lu mi je bilo udob​no i dos​‐ tat​no, ali mi je um bio ne​mi​ran i oči su mi bile ne​mir​ne. Bez​broj​na pi​ta​nja zav​la​či​la su mi se u gla​vu, ju​trom kada bih gle​dao le​de​nu plo​hu koja se to​pi​la, mo​dri​kas​tu, zas​‐ 563

tra​šu​ju​ću i pre​div​nu. Ali, imao sam ugo​vo​ren su​sret sa svo​jim stro​jem za pi​sa​nje! Zato sam ga iz​va​dio, a on je pi​ljio u mene svo​jim cr​nim i bi​je​lim tip​ka​ma, po​hlep​no i zah​‐ tjev​no kao i uvi​jek. Nje​go​vo me je be​sram​no i dr​sko po​vje​re​nje kraj​nje raz​dra​ži​va​lo. A moji su se Egip​ća​ni uoko​li​li na podu so​bi​ce u pot​krov​lju. Je​ze​ro sa svo​jom za​le​đe​nom po​vr​ši​nom bilo je pros​tra​no i ve​li​čaj​no straš​no pred mo​jim pro​zo​rom, a de​bla bre​za bi​‐ je​la po​put smr​ti di​za​la su svo​je bez​lis​ne gra​ne pred sa​mim ok​ni​ma. Si​nu​he je za​sjeo na svo​ju ša​re​nu ro​go​ži​nu, os​la​nja​ju​či bra​du o dlan, a lice mu je bilo klo​nu​lo od te​re​ta go​di​na i is​kus​tva. Tako mi je za​po​čeo pri​po​vi​je​da​ti zgo​de iz svo​ga ži​vo​ta. A ja sam po​‐ čeo za​pi​si​va​ti ono što je ka​zi​vao... Jer, ako net​ko želi na​pi​sa​ti knji​gu, ne pre​os​ta​je mu ni​šta dru​go nego za​po​če​ti pi​sa​ti. To je, po mome saz​na​nju, je​di​ni na​čin za pi​sa​nje knji​ga... Ali, ako net​ko zna​de neki bo​lji na​čin, uvi​jek sam pri​pra​van dra​go​volj​no pri​‐ hva​ti​ti sa​vjet. Tako sam za​po​čeo pi​sa​ti... Za sve​ga ne​ko​li​ko mje​se​ci bila je go​to​va pri​po​vi​jest Si​nu​he Egip​ća​nin! Prvi je puta objav​lje​na 1949. go​di​ne u Fin​skoj, u dva toma. Usko​ro je Si​nu​he pre​ve​den na nor​ve​ški i dan​ski, pa nje​mač​ki i fla​man​ski. U SAD-u je prvi puta objav​ljen u ko​lo​vo​zu 1949. i iste go​di​ne u V. Bri​ta​ni​ji. Knji​ga je u SAD-u za sve​ga dva mje​se​ca pro​da​na u pola mi​‐ li​ju​na pri​mje​ra​ka! Us​li​je​di​li su pri​je​vo​di na dalj​nje je​zi​ke i nova iz​da​nja. Tako je Si​nu​‐ he Egip​ća​nin pre​ve​den na više od 30 je​zi​ka, a broj iz​da​nja go​to​vo i nije mo​gu​će po​‐ bro​ja​ti. Kod nas je pre​ve​den s ta​li​jan​skog i objav​ljen 1956. go​di​ne, pa po​nov​ljen 1966. Ovaj je pri​je​vod pot​pu​no nov, na te​me​lju en​gle​sko​ga iz​vor​ni​ka. Do​pu​njen je i iz​‐ vor​nim os​vr​tom na samo dje​lo, nje​gov nas​ta​nak, pis​ca i sta​ri Egi​pat.

564

O PIS​CU Mika To​imi Wal​ta​ri (1908-1979). Bez sum​nje naj​gla​so​vi​ti​ji i naj​vi​še pre​vo​đen fin​ski pi​sac. Član Fin​ske aka​de​mi​je, Wal​ta​ri je bio no​vi​nar, pjes​nik i pri​po​vje​dač. Otac mu je bio sve​će​nik, ali je umro 1914. go​di​ne, kada je Wal​ta​ri​ju bilo sve​ga 5 go​di​na. Sred​nju ško​lu za​vr​šio je 1926, a po​tom i sam stu​di​rao te​olo​gi​ju. Pre​šao je na stu​dij po​vi​jes​ti umjet​nos​ti i di​plo​mi​rao 1929. go​di​ne s rad​njom o od​no​su re​li​gi​je i ero​ti​ke. Za​pos​lio se kao pre​vo​di​telj, ba​vio se knji​žev​nom kri​ti​kom, bio je ra​dij​ski iz​vjes​ti​telj, ured​nik ča​so​‐ pi​sa i pi​sac sce​na​ri​ja. Ože​nio je 1931. kćer sa​ni​tet​sko​ga ge​ne​ral-ma​jo​ra, a za go​di​nu dana pos​tao je otac kće​ri, koja kas​ni​je i sama pos​ta​je spi​sa​te​lji​com. U tri​de​se​toj go​di​ni Wal​ta​ri pos​ta​je slo​‐ bo​dan pi​sac. Bio je naj​us​pješ​ni​ji ali i naj​pro​tu​rječ​ni​ji fin​ski pi​sac u raz​dob​lju pri​je II. svjet​skog rata. Wal​ta​ri se do​ka​zao kao čo​vjek sves​tra​no​ga duha, kul​tu​ran i na​či​tan. Ne​vje​ro​jat​no do​bro je poz​na​vao i po​vi​jest op​će​ni​to, a sta​re uljud​be po​se​bi​ce. Zato nije neo​bič​no što tra​ži i na​la​zi na​dah​nu​će u proš​los​ti, vje​ri, is​tra​ži​va​nji​ma ljud​ske duše, raš​člam​bi i spa​‐ ja​nju... Sebe nije sma​trao pro​po​vjed​ni​kom, bor​cem ili pro​ro​kom. Više je na​gi​njao slo​‐ bo​di uma, hu​ma​niz​mu i tr​pe​lji​vos​ti. Naj​ve​ći dio Wal​ta​ri​je​va ži​vot​nog dje​la su pri​po​vi​jes​ti s po​vi​jes​nom pot​kom: Si​nu​‐ he Egip​ća​nin, Etruš​ča​nin (Tur​ms, Ku​ole​ma​ton), Put​nik (Mi​ka​el Ha​kim), Pus​to​lov (Mi​‐ ka​el Kar​va​jal​ka), Tam​ni an​đeo (Jo​han​nes An​ge​los), Taj​na jed​no​ga kra​ljev​s​tva i dr. No osim tih nas​lo​va, od ko​jih je naj​poz​na​ti​ji i naj​vi​še pre​vo​đen Si​nu​he (na više od 30 je​‐ zi​ka!) iza Wal​ta​ri​ja je os​ta​lo mno​go veće dje​lo, od već za​bo​rav​lje​ne pri​po​vi​jes​ti Ve​li​ka ilu​zi​ja (1928. kada je imao samo 19 go​di​na!), tri​lo​gi​je S oca na sina (1933-1935) i pri​po​‐ vi​jes​ti Stra​nac je do​šao na far​mu (1944.) do za​div​lju​ju​će​ga niza od sto​ti​njak dje​la. Uz pri​po​vi​jes​ti i krat​ke pri​če, to su još po​eme, baj​ke, igro​ka​zi, za​bav​ne knji​ge, više od 30 film​skih sce​na​ri​ja! A Si​nu​hea, svo​je ka​pi​tal​no dje​lo, pi​sao je s ne​tom na​vr​še​nih če​tr​‐ de​set go​di​na (objav​ljen u je​sen 1949.)! Knji​ga je prak​tič​ki pre​ko noći pos​ta​la “bes​t​sel​‐ ler” u ve​li​ko​me di​je​lu svi​je​ta. A Wal​ta​ri ju je na​pi​sao za samo ne​ko​li​ko mje​se​ci... Nje​go​va dje​la naj​češ​će ima​ju za pot​ku po​vi​jes​na zbi​va​nja ili pri​li​ke. A ne​pres​tan​ce ga za​okup​lja i od​nos pre​ma re​li​gi​ji i vje​ri, ve​li​ke po​bu​ne, tra​gič​ne lju​ba​vi, pu​to​va​nja i lu​ta​nja ... No to je Wal​ta​ri​ju tek pod​lo​ga za ne​vje​ro​jat​nu raš​člam​bu vječ​nih dvoj​bi čo​‐ vje​ka, čo​vje​čans​tva, cje​lo​kup​ne uljud​be, a jed​na​ko tako i naj​ak​tu​al​ni​jih zbi​va​nja. On ne​smi​lje​no ži​go​še čo​vje​ko​vu zlo​ću, ni​ske stras​ti i opa​či​ne, no još više svu stra​ho​tu vlas​ti i moći, usko​grud​nost re​li​gi​je i sve​ćens​tva, po​li​ti​ke i ra​to​va... 565

Po​se​bi​ce je kri​ti​čan i pre​ma hlad​no​ra​tov​skim zbi​va​nji​ma. Pri​mje​ri​ce, Si​nu​he je objav​ljen go​di​nu dana na​kon skla​pa​nja mira iz​me​đu Fin​ske i So​vjet​skog sa​ve​za. I što go​vo​ri pi​smo​hra​ni​telj he​ti​ti​skog kra​lja Šu​bi​lu​li​ume? Evo na​vo​da iz Si​nu​hea: - Naši su pri​ja​te​lji svi oni koji nam se pod​vrg​nu i pla​ća​ju nam da​nak. Pu​šta​mo ih neka žive na svoj us​ta​ljen na​čin, ne mi​je​ša​mo se mno​go u nji​ho​ve obi​ča​je i po mo​guć​‐ nos​ti iz​bje​ga​va​mo vri​je​đa​ti im bo​go​ve, sve dok nas priz​na​ju za vla​da​re i lako vla​da​mo nji​ma... Pri​ja​te​lji su nam i oni na​ro​di koji nam nisu su​sje​di​ma, ili bar do tada dok nam ne pos​ta​nu su​sje​di​ma. A kad se to slu​či, pa do​đe​mo s nji​ma u iz​ra​van do​dir, ot​‐ kri​je​mo kod njih od​boj​ne crte koje re​me​te mir i sklad​nost do​bro​su​sjed​skih od​no​sa, pa nas sile na rat s nji​ma. Tako je to bilo do sada, a bo​jim se isto će biti i u bu​du​će, ko​li​ko ja poz​na​jem na​še​ga ve​li​kog kra​lja... - No zar vaši bo​go​vi ne​ma​ju ni​šta za reći o sve​mu tome? – pita Si​nu​he – U dru​gim zem​lja​ma čes​to upra​vo oni od​lu​ču​ju što je prav​da a što ne​prav​da, što je do​bro i što je loše... – Što je prav​da i što ne​prav​da? Što je do​bro i što loše? – uz​vra​tio je pi​smo​hra​ni​telj pro​tu​pi​ta​njem. – Za nas je prav​da i is​prav​no ono što mi že​li​mo, a ne​prav​da i loše ono što žele naši su​sje​di. To je vrlo jed​nos​tav​no po​če​lo, koje olak​ša​va i ži​vot i dr​žav​nič​ku mu​drost... U Wal​ta​ri​je​vim dje​li​ma mogu se zato naći sko​ro svi. Od sil​ni​ka sta​rih svje​to​va, pre​ko tame Sred​nje​ga vi​je​ka, do naj​no​vi​jih zbi​va​nja. Evo što još go​vo​ri pi​smo​hra​ni​telj kra​lja Šu​bi​lu​li​ume: – A što je uljud​ba? I mi zna​mo či​ta​ti i pi​sa​ti, a u na​šoj pi​smo​hra​ni ču​va​mo broj​ne broj​ka​ma oz​na​če​ne gli​ne​ne plo​či​ce. Pa ako za​rob​lje​ni​ci​ma, koji kroz ci​je​li os​ta​tak svo​‐ ga ži​vo​ta mo​ra​ju okre​ta​ti mlin​sko ka​me​nje, iz​bo​de​mo oči, či​ni​mo to samo iz čo​vječ​‐ nos​ti. Nji​ma bi taj i ina​če te​žak i na​po​ran rad, bio još te​žim, ako bi ra​de​ći mo​gli gle​‐ da​ti nebo, zem​lju i pti​ce u zra​ku! To bi ih je​di​no na​ve​lo na praz​ne i ne​po​želj​ne mis​li, a pri po​ku​ša​ju bi​je​ga si​gur​no bi bili ubi​je​ni. A kada u po​gra​nič​nim po​dru​čji​ma naši voj​ni​ci po​ne​ko​me ne​pri​ja​te​lju odre​žu ruku ili mu kožu s gla​ve na​vu​ku pre​ko oči​ju, ne čine to iz neke okrut​nos​ti. Kako i sam vi​diš, mi smo u svo​jim do​mo​vi​ma gos​to​lju​bi​vi i sr​dač​ni, vo​li​mo dje​cu i male ži​vo​ti​nje, a ne tu​če​mo ni naše žene. Naš je cilj kod ne​pri​‐ ja​telj​skih na​ro​da po​bu​di​ti strah i tre​pet, kako bi nam se, kada dođe vri​je​me, pre​da​li bez bor​be i tako oču​va​li i sebe i nas od ne​po​treb​nih stra​da​nja i šte​ta... Nije toč​no ni kako mi vo​li​mo pljač​ka​nje i pus​to​še​nje. Mi ra​di​je že​li​mo pod​vrg​nu​ti pod svo​ju vlast ne​dir​nu​te gra​do​ve i zem​lje, sa​ču​va​ne ko​li​ko je to god mo​gu​će. A ne​pri​ja​telj koji je upoz​nao strah, već je na​po​la po​bi​je​đen... Zar to upra​vo stra​vič​no ne pod​sje​ća na sve stra​ho​te koje smo ne​dav​no i u na​šoj zem​lji pro​ži​vje​li? Wal​ta​ri oči​to go​to​vo ni​šta nije za​bo​ra​vio, go​to​vo ni​šta mu nije pro​mak​lo. Ku​po​va​‐ 566

nje slo​bo​de i mira, pla​ća​nje dan​ka iz​me​đu ze​ma​lja, osva​ja​nja, ra​to​vi, mi​rov​ni uvje​ti, tr​go​vi​na na​ro​di​ma i dr​ža​va​ma... Oso​bi​to se okom​lju​je na sve obli​ke ide​olo​gi​je. Go​vo​‐ re​ći o Si​nu​heu, jed​nom je pri​go​dom na​veo po​uku toga svog dje​la: “Ču​vaj​te se ide​olo​‐ gi​ja!” No on se još više bavi “čo​vje​čjom du​šom i sr​cem”, ne pre​za​ju​ći pred ži​go​sa​njem naj​vi​ših i naj​moć​ni​jih. S dru​ge stra​ne, pun je nak​lo​nos​ti za osje​ćaj​ni ži​vot ma​log i na iz​gled bez​na​čaj​nog čo​vje​ka. Wal​ta​ri je čes​to pun gor​či​ne i gle​de čo​vje​ka i cje​lo​kup​ne uljud​be, ali is​to​dob​no i pun ra​zu​mi​je​va​nja za sve ljud​ske sla​bos​ti. On zas​tu​pa čes​to ope​to​van stav iz vjer​ske po​vi​jes​ti, koji kaže: “Tako je uvi​jek bilo, tako će uvi​jek i biti!” Čo​vjek i svi​jet se pri​tom ne mi​je​nja​ju, nego os​ta​ju istu. Mi​je​nja​ju se tek je​zi​ci, obi​ča​ji, noš​nje i dru​gi po​jav​ni obli​ci uljud​be... I zato se ne kaže uza​lud: “Po​vi​jest je uči​te​lji​ca ži​vo​ta”. Ži​vot i ljud​ska dje​la su pro​‐ laz​ni i ni​štav​ni, no iza njih ipak ne​što os​ta​je. Evo kako za​vr​ša​va Si​nu​he: Jer sam ja, Si​nu​he, ljud​sko biće. Kao ta​kav, obi​ta​vao sam u sva​ko​me tko je ži​vio pri​je mene i ži​vjet ću u svi​ma koji će dođ i ži​vje​ti na​kon mene. Ži​vjet ću u su​za​ma i u smi​je​hu sva​ko​ga čo​vje​ka, u nje​go​voj tuzi i u nje​go​vo​me stra​hu, u nje​go​voj pje​smi i u nje​go​vo​me kri​ku, u nje​go​voj do​bro​ti i u nje​go​voj zlo​ći, u nje​go​voj ra​dos​ti i u stras​ti, u nje​go​voj njež​nos​ti i u nje​go​voj opa​či​ni, u lju​ba​vi i u mrž​nji, u prav​di i u ne​prav​di, u sla​bos​ti i u sna​zi, u moći i u bes​po​moć​nos​ti... A kao ljud​sko biće, vječ​no ću ži​vje​ti i op​‐ s​ta​ti u čo​vje​čans​tvu i u ljud​sko​me rodu. Eto, zato ne tra​žim ni​kak​ve da​ro​ve ni žr​tve na mome gro​bu, zato ne tra​žim ni​kak​‐ vih priz​na​nja, zato ne tra​žim ni be​s​mrt​nost svo​me ime​nu! Ovo je na​pi​sao Si​nu​he, Egip​ća​nin, koji živ​lja​še usam​ljen svih dana svo​ga bit​ka. Tako Wal​ta​ri, una​toč svoj stra​ho​ti i uža​su koje ljud​sko biće nosi u sebi, os​tav​lja is​‐ kru nade: ...mo​žda će doći vri​je​me, pa će lju​di pris​tu​pa​ti je​dan dru​gom kao bra​tu, ne ubi​ja​ju​ći se me​đu​sob​no... Vjer​ski ne​mi​ri oči​to su po​se​bi​ce priv​la​či​li Wal​ta​ri​ja. Go​to​vo i nema nje​go​vo​ga dje​‐ la u koje nisu ut​ka​ne vjer​ske raz​mi​ri​ce, su​ko​bi i čak ra​to​vi. Tako je i u pri​po​vi​jes​ti Si​‐ nu​he. Fa​ra​on Eh​na​ton, za​do​jen svo​jim pri​vi​đe​nji​ma i pos​la​njem lju​ba​vi, obo​ru​žan svo​jom na​da​re​noš​ću i lu​cid​noš​ću koja gra​ni​či s lu​di​lom (pa​da​vi​čar?) po​sje​du​je i moć iz​a​bra​no​ga vla​da​ra. Od​lu​ču​je se za „no​vog boga“, u biti tek oži​vo​tvo​re​nje ra​ni​jih bo​‐ go​va, pa za​ve​den tom ne​izvor​noš​ću, ula​zi u su​kob i u pra​vi boj sa svim os​ta​lim bo​go​‐ vi​ma. Eh​na​ton je pun lju​ba​vi i do​brih na​mje​ra, no pot​pu​no ne​s​vjes​tan stvar​nos​ti i pri​ro​de ljud​sko​ga bića. Wal​ta​ri mu pris​po​dob​lju​je ulo​gu pr​vo​ga mi​ro​tvor​ca u po​vi​jes​‐ ti čo​vje​čans​tva. No nje​go​va pos​la​ni​ca lju​ba​vi i do​bro​te, brat​stva i jed​na​ko​prav​nos​ti iz​me​đu lju​di svih rasa i slo​je​va, pro​pa​da u krvi, na​si​lju i uža​su. Po​bje​đu​je rat​nik i voj​‐ sko​vo​đa Ho​rem​heb, "ro​đen s ba​le​gom iz​me​đu nož​nih pr​sti​ju", se​bi​čan i čas​to​hle​pan. On po​bje​đu​je ne​pri​ja​te​lje ali se i na​me​će Egip​tu za fa​ra​ona. Svi​je​tom uprav​lja sa​mo​‐ ži​vost i slje​pa​re​nje, kao sred​stvo za os​tva​ri​va​nje vlas​ti. No tak​va po​bje​da nosi u sebi 567

svo​ju kaz​nu. Ho​rem​heb, na putu do vlas​ti, ne​na​da​no dos​pi​je​va na ru​bo​ve po​no​ra, ali se spa​ša​va, čak i uz po​moć „sla​bi​ća“ Si​nu​hea! A i ko​nač​nu po​bje​du Ho​rem​he​ba po​mu​‐ ću​je osob​na ne​vo​lja, kaz​na jer je po​seg​nuo za ne​čim čemu nije bio do​ras​tao... Na hr​vat​ski je​zik pre​ve​de​no je, pre​ma ras​po​lo​ži​vim po​da​ci​ma, pet Wal​ta​ri​je​vih dje​la. Može ih se još naći u po​pi​si​ma jav​nih knjiž​ni​ca, ali vrlo ri​jet​ko i na po​li​ca​ma... Vi​jek tra​ja​nja knji​ga i nji​ho​va sud​bi​na je na​ime tak​va. S vre​me​nom i upo​ra​bom do​‐ tra​ju, a čes​to i nes​ta​nu. Ali zato ne nes​ta​je dje​lo! A učes​ta​lost iz​da​va​nja Wal​ta​ri​je​vih dje​la u svi​je​tu, naj​bo​lji je do​kaz za​nim​lji​vos​ti, priv​lač​nos​ti i čit​lji​vos​ti nje​go​vo​ga šti​‐ va. Nak​lad​nik ove knji​ge pri​pre​ma nova iz​da​nja M. Wal​ta​ri​ja... Wal​ta​ri osob​no je pak os​tao ma​nje poz​nat, kao stva​ra​lac i čo​vjek. Po​dri​je​tlo iz da​‐ le​ke i ma​le​ne Fin​ske za​si​gur​no je je​dan od raz​lo​ga tome. A mo​žda i nije te​žio za ne​‐ kom po​seb​nom osob​nom pro​midž​bom? To mu za​pra​vo nije bilo ni po​treb​no, jer je svo​jim dje​lom, a oso​bi​to ro​ma​nom Si​nu​he Egip​ća​nin, za​bi​lje​žio i os​ta​vio za so​bom to​‐ li​ko toga...

568

Sadržaj SINUHE EGIPĆANIN DIO PRVI

2 3

KNJIGA I 1 2 3 4 5 KNJIGA II 1 2 3 4 5 6 KNJIGA III 1 2 3 4 5 6 KNJIGA IV 1 2 3 4 5 6 7 KNJIGA V

4 4 8 10 17 19 27 27 29 33 37 40 45 48 48 53 60 63 68 73 78 78 81 85 89 92 94 100 105 569

1 2 3 4 5 KNJIGA VI l 2 3 4 5 KNJIGA VII 1 2 3 4 KNJIGA VIII 1 2 3 4 5 KNJIGA IX 1 2 3 4 5 6 7 KNJIGA X 1 2 3

105 108 112 119 124 128 128 135 143 150 161 166 166 173 178 186 191 191 192 200 206 212 220 220 224 233 237 244 249 254 260 260 265 270 570

4 5

278 291

DIO DRUGI

298

KNJIGA XI 1 2 3 4 5 6 7 KNJIGA XII 1 2 3 4 5 KNJIGA XIII 1 2 3 4 5 6 7 KNJIGA XIV l 2 3 4 5 KNJIGA XV 1 2

299 299 303 312 318 327 336 351 356 356 365 371 376 387 390 390 396 401 408 413 422 428 434 434 445 458 473 486 489 489 496 571

3 4 5 6 7

506 511 524 533 537

POGOVOR

549

POVIJESNI OSVRT EGIPAT SIRIJA AMURRU (AMORITIJA) BABILONIJA I ASIRIJA HATTI (HETITIJA) HIKSI MITANIJA KRETA PUNT

550 550 556 557 557 558 558 558 559 559

TUMAČENJE NEKIH POJMOVA PRIPOVIJEST “ SINUHE EGIPĆANIN” O PISCU

572

560 562 565