SimaTrojanovic - Psihofizicko izrazavanje srpskog naroda poglavito bez reci

Сима

Т р о ја н о в и ћ

Психофизичко изражавање српског народа поглавито без речи

ј

^

^

«

р

-

5

2

9

6

V /)

— с п у ж б е н и С ^ ^

Гл а с н и к

*

5

...............

ТРОЈАНОВИЋЕВО ИСТРАЖИВАЊЕ НЕВЕРБАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ СРБА

Ч овек ка о социјално биће непрестано саобраћа са другим људима, шаље им своје поруке и прима њихове. Као симболичко биће, он се за изражавање својих мисли и намера, за разлику од животиња, служи развијеним системом вербалне комуникације. Али, не треба заборавити да се човек и као анимално и уједно социјално биће служи и једним другим - немим језиком. Свако од нас повремено има потребу да нешто каже речима, али готово непрестано, често и не знајући, ми своја осећања, ставове и намере испољавамо и саопштавамо без речи: гестовима, изразом лица, погледом, бојом гласа, ћутањем, начином стајања, ходања или поздрављања. Ови наши поступци и неми језик тела често су значајнији и поузданији показатељи наших правих аф еката и ставова него наш еречи. Често ови невербални знаци саопш тавају исто што и наше речи или их допуњавају, али не тако ретко могу и да мењају или чак порекну смисао наше вербалне поруке. У сваком случају, „поседовање речи даје људским интеракцијам а једну нову димензију, али не замењује стару“, каже један познати савремени истраживач невербалне комуникације.1Савремени одрастао и цивилизован човек иако се служи вербалним језиком, и даље се смеје, плаче и стеже песнице, мада своје афекте може изразити речима. Невербална комуникација је важ на веш тина коју је потребно познавати ништа мање него неке друге: писање, слушање или читање.2 Ово је било добро познато и нашем Сими Тројановићу, коме је то и била полазна претпоставка и теоријско оправдање за велики посао прикупљања и сређивања материјала који се односи на израж авањ е српског народа без речи. Сасвим модерно звучи ово његово истицање важносги невербалног канала ' ГроЈанониН, С., Исихофизичко изражавање српско» народа, Просвета, Београд 1УК6, стр. 11. •' Веимрајт, I . Р, Говор шсли, Аллари, Неоград, 2001, стр. 145.

Ј 7

сиоразумевања: „Споразумевање без речи и сад је интегрални састојак не само иримитивних, него и културних народа. Ма како да је овај начин прост, ипак се тако кочоперно одржава да нигде није узмакао артикулисаном говору, него га нераздвојно прати и допуњује. Свако, и најпросвећенији, кад се разговара, такорећи, још и оком одиграва сваку изречену мисао, а кад се о нечем споразумева још више раде мимика и гестови Савремени социјални психолози су тек последњих неколико деценија схватили огромну важност познавања невербалне комуникације за интегрално разумевање друштвеног понашања људи.1 Ово њихово „откриће“ значаја споразумевања без речи, према мишљењу Мајкла Аргајла, револуционисало је проучавање човекове социјалне интеракције.2 Зато нам може импоновати што је један наш истраживач, угледни етнолог Сима Тројановић, још 1935. године објавио студију чији је циљ био „да се велики српски материјал о немом споразумевању и објављивању подведе у смишљен систем...“3 Да бисмо, међутим, могли проценити Тројановићев допринос истраживању немог језика, потребно је пре свега упоредити ово његово проучавање са савременим сазнањима из исте области. Зато ћу у овом поговору најпре покушати да скицирам савремена, главна теоријска и емпиријска достигнућа у области проучавања невербалне комуникације, имајући у виду ову Тројановићеву студију. Када поредимо Тројановићеву студију „споразумевања без речи“ са савременим истраживањем ове области, пре свега нам се намеће да студији недостаје једно уводно поглавље у којем би се изложила разрађена и кохерентна општа теорија невербалне комуникације, њене природе и функције. Зато је неопходно овде назначити нека савремена теоријска сазнања суштине и улоге невербалне комуникације, како би Тројановићева истраживања била смештена у један глобални теоријски оквир. Карактер и улога невербалне комуникације У погледу природе невербалне комуникације још увек трају дискусије о томе колико је она биолошки, наследно одређена, а у коликој мери је резултат социјалног учења. У сваком случају, постоји готово опште слагање да, без обзира на порекло 1Аг§Ие, М., „Иоп-Уег\за1 СоттитсаИоп т Нитап 8оаа1 ШегасНоп'‘ у: Нша п данас делују нал.ано и свеже с обзиром на то да мдерна експериметална истраживап.а (на мример, Мехрабијана) држања тела управо показују да се овим видом невербалне комуникације нре свега ставл.ају до знан.а другим учесницима у комуникацији сопствени интермерсонални ставови (осећањедоминацијс/субмисивности или став наклоности/ ненаклоности).

Гројанонић у свом делу велику мажњу мосвећује тави и положајима главе, што је сасвим у складу са савременим сазнањима о важној улози овог дела тела у немуштом споразумева љу. Сагин.ање главе може имати виш е значења у зависности од тога како се и када оно врши, у којој си гуацији. „Неко ко је тужан обеси главу. Многи се тада заплачу. И ко се стиди може тако да учини, али гада му се само очи засјаје. У бризи неки кад сагну главу јецају, други у себи трпе и ћуте; неки ојађеник чак спусти главу у крило.“2 Н асупрот томе, подизањ е главе изражава понос, гордост, задовољство. „Подичио се (зирегћш) и л и понео се вели се за онога ко дигне главу, па надуо се, зајарачио се, пара носом небо: дигао главу, напео (дигао) нос (у исмевању рекне му се: напела коза реп). Разм етљ ивац дигнуте главе корача, никога не гледајући.“3 П осебно поглавље Тројановић посвећује и данас актуелном и нереш еном проблему значења гестова климања и одмахивања Главом којим а се обично изражава слагање, односно неслагање. З ап раво и данас је спорно колико су ови гестови универзални, урођени обрасци понашања. Али о овоме ће бити речи касније, када се буде разматрао Тројановићев допринос истраж ивањ у регионалних гестова у Срба. Мимика лица је такође добила заслуж ено место у Тројановићевој студији, што је сасвим разум љ иво с обзиром на то да је лице најекспресивнији део тела. И здаш но обдарено нервима и многобројним мишићима, лице је онај „део путем кога се човек сусреће са светом испред себе“.4 Када покуш амо да откријемо намере и права осећања неке особе, м и тада најпажљивије и највише проучавамо управо њено лице. Најпокретљивији делови ли ц а и уједно најекспресивнији јесу очи, уста и обрве. Д анас се и зузетн о много проучава 1Тројановић, С„ исто> стр. 1 ]. 2’] ројановић, С , исто, стр. 11. 3 Олпорт, Г. В„ Склоп и развој личности, Култура, Веоград, 1969, стр. 611. 4 Веинрајт, Г. Р., Говор шела, Амнари, Београд 2001, стр. 15 19; Морис. Д..Ош^/,и аање ноаека, Зограф, Ниш, 2005, стр. 91 95; Чонек (онциктш еднја исихопкппа'. Софос, Београд 2007, стр. 407.

п с н е р б а л н м к о и п ш к т о ч и м о и гк»стоји ч и т а н а јс д н а д о с т а рач п и је и а о б л а с т и с м х о л о г и јс к о ја сс б а н и о н и м н р о Л л с м о м .' Гро ја н о н и ћ је о ч и м а п о с н е т и о м < к с б н о м о у л ан л .с м п о г т т о р и о т н а ч а ју к о ји јс о н а ј п а ш с т н о /к н м р и д а н а о и с и и I и н ан .у оног м а ч и м а „ с м о р а .ч у м с н а н .а бе.ч р е ч и .“ Т р о ја м о в и Н

бслож п

н р л о и р е ц и ш о р е .т л и ч и т е н и ја н с е у

м ач м м у г л с д а њ а и у јс д и о о т к р и н а н>ихоно »начсн>е. О ч и м оту о д а н а т и р а н м о д у н т о с т , .ч а и м т с р с с о н а н о с т , ту гу , р а д о с т , у м о р , с т р а с г и тд . » К ад м еко о ч и м и к ш т к а и см еш к а сс чиачи: до ш л о м у с р ц с ма м е р у . Т о јс и.чрач чадо н о л > стн а. А л и к а д у В а р н и н ек о виж л*и о ч и м и , м е м и р м о ч н е р а т а м о а м о , н а р о д д р ж и д а се у х ва т и о у л а ж и и л и н е.чгод и . Гај и с т и с м и с а о и м а к а д н е к о т р л .а о ч и а н и је д р е м љ и в . О ч и м а с т р е љ а т и н е т р с м и ц е ч н а ч и о ш т р о глед а т и , д р :ч м о в е м о .“ 2 С у м и р а ју Н и р с з у л т а т е м м о г и х истраж ина»Ј>а о в е в р с т е с о ц и ј а л м е и н т е р а к ц и је , је д а н с а в р е м е н и и с т р а ж и в а ч к а ж е : „ М о ж е м о р е ћ и д а д и р е к т а н п о г л е д у о ч и у к а з у јс н а вео м а а к т и в н о о с е ћ а љ е љ у б а в и , н е р и ја т е љ с т в а и л и с т р а х а , д о к је с к р е н у т п о г л е д в е з а н з а с т и д љ и в о с т , и н д и ф е р е н т н у н а д м о ћ н о с т и л и п о г р у ж е н у п о т ч и њ е н о с т .“3 У т о к у р а з г о в о р а в е о м а в а ж н у у л о г у и г р а ју и о ч и к о је п о д р ж а в а ју , п о д с т и ч у р а з г о в о р и л и га п р е к и д а ју . „ Р ед је гл ед ати у п р а в о у о н о г а с к и м с е р а з г о в а р а . К о у р а з г о в о р у г л ед а д о л е , п р е д а с е , п о д м у к л и ц а је . К а д с е п о г л е д с н е к о г н а г л о с к л о н и , т о је в р х у н а ц г н у ш а њ а и м р ж њ е . М н о г и у т о м т р е н у т к у с к о ч и а к о је с е д е о и к о р а к н е о д а т л е у б р з о д а с е у д а љ и .“4 Љ у д и к о ји р а з г о в а р а ју , у з а в и с н о с т и о д с т е п е н а и н т и м н о с т и , д е л и к а т н о с т и т е м е, о с о б и н а л и ч н о с т и и п р о с т о р н е б л и зи н е , у см ер а в а ћ е поглед н а с а г о в о р н и к а 2 5 % д о 7 5 % о д т р а ја њ а ц е л о к у п н е в е р б а л н е к о м у н и к а ц и је . У п о ч е т к у р а з г о в о р а г о в о р н и к б а ц а к р а т а к п о г л е д н а саб есед н и к а, а за ти м ск р ећ е п оглед и п о вр ем ен о п он о во враћ а п о г л е д д а б и в и д е о к а к а в је у т и с а к њ е г о в г о в о р п р о и з в е о . Н а к р а ју и з л а г а њ а п о н о в о в р а ћ а п о г л е д н а с в о г с а г о в о р н и к а к о ји с а д а п р е у з и м а у л о г у г о в о р н и к а и н а и с т и н а ч и н , п о је д н о м п р е д в и д љ и в о м о б р а с ц у , н а с т а в љ а о в а ј „ п л е с о ч и м а “.5 У т е с н о ј в е з и с а п о г л е д о м н а л а з е с е и п о к р е т и о б р ва : д и з а њ е и с п у ш т а њ е . О в и м п о к р е т и м а Т р о ја н о в и ћ п р и д а је о д г о в а р а ју ћ и з н а ч а ј к а о и у с т и м а к о је в р л о д о б р о и з р а ж а в а ју р а з л и ч и т е е м о ц и је , м о т и в е и с т а в о в е . О в д е је в а ж н о с п о м е н у т и д а Т р о ја н о в и ћ п о т а н к о о п и с у је и з н а ч а ј н е л а и о б р а за у н е в е р б а л н о ј 1Тројановић, С., исто, стр. 23. 2 Морис, Д., Откривање човека, стр. 93. 3 Тројановић, С., исто, стр. 24. 4 Аг^Пе, М., 1Ће Р$усћо1о$у о / 1п(егрег$опа1 Векаујог. г’ Тројановић, С., исто, стр. 12.

|Ј 13

к,и:\|:р лшч 1 Манп« к . М(-!)\тим, оцим дслоиима не мридЧје | п \ ! и 1 чн. г>; и 1 М.» рслатинио мадо студија иосвећсиих оним м,и! К!*пр и 1пкм,111>,1 \ 1.ПМ н I \ пп|(а као I1сл ине. „М имика јс чеда у1,ј.*!чн'м ;инм.иу нс* слијс; кад сс одричс или уонцце нси»то нсодобраиа чело сс мамрмгги, обрнс сс мрикуме, аусмсса ^ »авс. Чостоону мимику мрати и мо који и.чдиса) кро.ч мос.и' П оснојој д и јагн о с 1 ичкој нрсдмости м окрсти р ук у и ирсшиолнч

/гдолачсодма.ч мослс изра.ча лима, ком статују ммоги санремени социјални и климички м си хол ози .’ П оти у н о у складу са овим чакл.учцима, '1ро)анониН одм ах и осле о п и са ф ац и јалм е ексиресијс мрслази на гестикулацију рукам а. 11окреги руку могу бити неома нољни када сс м ам ерноупуН ују п ор у к е као м п о су : „стој" „ме“, „дођи“, „ту сам “ и сл., али често су то и н ехотичне, невољнс радње које огкри вају нам 1 е п р и к р и в е н е ст ав о в е и расиоложења. И једну и другу вр сту гестова Т р о ја н о в и ћ проницљиво запаж а, паж љ иво бележ и и веом а д о б р о ту м ач и . Н еколико примера ће то лепо и лустровати: „К ад се у сп р а в и ру ка и окрене длан, према некоме, ш то је за п о в ед ањ е н а м и р и покорност“,3 или: кад се десна рука брзо и зд и т е и од м а х сп уст и , значи равнодуш ност прем а оном ш то чује: н ек а и де к ак о иде, не мари ништа! Исто ово значи и кад се р у к о м сам о одм ахн е.“4 Тројановић добро оп аж а и н ајси тн и је н ех о т и ч н е гесто ве и њихово скривено значење: „Ко сп усти р у к у н а к о л ен а (кад седи) и мало прсте подигне значи слабо чуђењ е (гле, чудо, зл о ).“5 П окрети но!у, ударањ е н огом , н а п р и м ер , м огу такође да буду врло израж ени и о тк р и в а ју и зв е с н а аф е к т и в н а стањ а као што су радост или љ утњ а.

Говор простора и паралингвистичка комуникација Док Тројановић веом а м ного п аж њ е и п р о с т о р а у сво)ој студи)и посвећује „језику тела“, одн осн о, к ак о би се данас рекло, кинезичко) врсти невербалне к о м у н и к ац и је , он дотле врло мало пиш е о језику простора, ф и зи ч к е бл и ско сти и распореда у простору, т). о тзв. проксем ичкој к о м ун и ка ц и ји . То је и разумљиво с обзиром на то да је тек неколико деценија после изласка књиге 1 Уп. Рот, Н., Знакови и значења. 2 Тројановић, С., исто, стр. 51. 3 Тројаловић, С„ исто, стр. 44. 4 Тројановић, С , исто, с гр. 43. г’ Хал, Н., Неми језик, 1>ИГЗ, Неоград, 1976.

141-

Ц мхоф иличко и.цтжавање сриско/ народа иоШпишо бел речи, ангронолог Нднард Хол указаода и иростор може да ,,гомори“.' 71>уди откривају сноје намере, стамоне и расноложегка тиме како се користе личним и друнп неним простором.2

Један од често истражинаних знакона просторне комумикације јесте фт ичка ра.уалш на међу учесмицима комуникације. Физичка блискост, односно мала раздал.ина (15-45 цм) указује ма пријател.ску или интимну незу међу учесмицима. Ова раздаљина је, међутим, одређена не само личном наклоношНу веН и обрасцима културе. Због тога у комуникацији примадмика различитих култура, са различитим стандардима „пристојне личме дистанце“, може доНи до комичних неспоразума, јер ако се једма особа исувише приближи (на растојању које њој одговара), друга особа аутоматски узмиче. „Посматрао сам, извештава Хол, како је један Американац узмицао читавом дужином великог ходника иред странцем кога је иначе сматрао продорним, а који је покушавао да га сустигне. Овакав призор се понављао хиљадама и хиљадама пута - једна особа настоји да повећа растојање да би се лагодније осећала, док друга из истог разлога покушава да га смањи, при чему ниједна није свесна онога што се збива.‘, |„ „Нитап 1.апј;иа^е“, у ШпЈе, К. А. (еЈ.), \'оп \'сг1>а1 СотмшисаЧоп. ' ТројановиН, С , исшо, с гр. 130. 1 Бергер. „Психодијапкктички интернју". у: Нси.ип/ијашостика, Нолиг, 1н'о град, 1984, стр. 185.

1б1-

м начине пабљења и герап,а домаћих жикотиња (волона, ко .ча, оваца, свшна итд.). Климички исихолози иосвећују велику пажн,у управо „прозодијским“ аспектима гонора, с обзиром на то да сматрају да је пацијептов пачип пербалмог комуницирдн>а својим „изразним карактеристикама богато шаржиран информацијама од највеНе дијагностичке вредмости".' О гоме да ли је особа узнемирепа, сигурна или месигуриа, весела или тужна, екстравергна или интровертна дозмајемо из омог како она говори: којим темпом, каква јој је висина и боја гласа, какав је акценат... Ћутање у току разговора такође може биги дијагностички врло значајно и речито. У меким савремемим правцима психотерапије, у биоенергетици посебно, сматрасе да глас открива не само енергетски набој личности, њене црте карактера, емоције и ставове, већ и врсгу неурозе.2 Најзад, сама појава и изтед особе, њен начин обпачења и украш авањ а представљају посебан вид социјалне интеракци-

је и комуникације у којем се порука околини преноси невербалним путем. Оно што је посебно значајно за телесно украшавање Срба, јесте поклањање велике пажње брковима и бради као симболима части и достојанства. У Душановом законику предвиђена је драстична казна (одсецање руку) ономе ко се дрзне да каквој утледној особи ишчупа браду. Осим ових природних украса, Тројановић посвећује велику пажњу амајлијама којима се народ штитио од демонских бића и урокљивих очију. Овде можемо споменути сугестивно Тројановићево схватање накита као модерног супститута амајлије. „Већ по самом томе, што на ланчићима висе и праве апотропејске дрангулије, као што су оштрице, озбиљан је доказ да су емсије негда биле стварне хамајлије, па су се спонтано претвориле у накит, али чувајући у себи и негдашње апотропејске атрибуте.‘ају данас знаковс иретњс, а искада су служили као корисис ириирсмс за озбил>ан и окрутаи иаиад. 11а Дарнима и н.сгову теорију 1ројановић сс врло често позива и мскада сс врло усисшмо користи да објасни конкретио невербалмо иомашам.е. Иа ГројамовиНево тумачење језика гестова доста је утицао и Вилхелм Нумт својом теоријом развоја језика. Овај исихолог сматрао је да је мајиримитивнији вид људскогспоразумеваи>а имаооблик мимичког говора који се развио из изразних покрета набијених емоцијама.'

О но чиме се Тројановић у свом делу није користио, а могао је, јесу драгоцена психоаналитичка запаж ањ а о смислу мевербалне ком уникације уопште, као и појединим њеним видовима и знацима. Ф ројд је отворио пут разумевањ у многих ситмих нехотичних радњ и. Симптоматске радњ е ономе ко уме да их чита, откривају скривене жеље и потиснуте намере особе која их и не знајући изводи. Фројд је изванредно проницљ иво тумачио и многе облике затурањ а, промаш ених радњи, као и симптоме хистеричних, опсесивних, фобичних и других неуроза управо као скривене поруке. До те мере је творац психоанализе научио да поуздано тумачи овај „неми јези к“ на изглед безначајних радњ и, да је тек удатој жени, која се на брачном путовањ у „играла“ прстеном и тако га изгубила, могао да успешно предвиди брзи развод.2 Адлер је такође истицао да чак и кад спавамо м и својим положајем у кревету откривамо особине карактера.3 Д ржањ ем тела, м имиком лица, ходом и гласом личност се открива. Васпитачима Адлер поручује: „Начином на који ходају, усправним ходом, уздигнутом главом, јасним, сигурним гласом и држ ањ ем лиш еним страха многа деца испољавају изразито осећањ е самопоуздањ а и храбрости.“4 И пак, ако се изузму психоаналитичка открића и теорије, може се рећи да је Тројановић био изузетно добро и широко 1 Фројд, С., ПсихопатолоГија свакодневноГ ж ивот а, М атица српска, Нови Сад, 1984. 2 Адлер, А„ Познавање човека, Матица српска, Нови Сад, 1984. 3 Адлер, А., Васпит ањ едеце, Матица српска, Нови Сад, 1984, стр. 62. 1 О агуут, б., ГИе Е хргевзШ о ј хУ\е ЕтоИопв т М ап апА Атта1$, Миггау, 1опа о п , 1872.

:Ј 1 9

унућен у релевантну литературу свог доба и да се веома вешто служиосазнањимаДарвина.Вунта, Пидеритаи другихувластитом истраживању говора без речи. У односу на етнологе свога времена, Сима Тројановић је успео да оде дал>е у истраживању експресивног понашан>а, ри гуала и начина украшавања, због тога што је овим проблемима пришао не да би их регистровао као егзотичне појаве већ да би их изучио и разумео са с гановишта социјалне интеракдије и комуникације.

Општељудско и локално значење говора тела Посебно је значајно шго Тројановић у свом делу настоји да разграничи универзапне гестове и обрасце невербалног понашања од оних који су културно специфични , односно од оних који су особени само за српску културу или балкански регион. Дилема да ли су невербални знаци комуникација урођени и заједнички свим људима или су научени и културно специфични, представља веома старо и изузетно тешко питање. Чарлс Дарвин је тврдио да су многи изразни покрети човека урођени, филогенетски детерминисани, непроменљиви и да су заједнички не само свим људима, већ и многим вишим приматима. Као резултат четрдесетогодишњег упоредног истраживања емоција људи у веома различитим културама, овај славни биолог је дошао до закључка „да се иста душевна стања изражавају на очигледно сличан начин у читавом свету" односно да постоји универзалнијезик емоционалних експресивних гестова) Телесна експресија животињ а и људц служи споразумевању које се обавља посредством спонтано насталих, природних, урођених сигнала. Када је човек, на пример, обузет интензивном тугом или очајањем, он то израж ава језиком природних знакова: његов крвоток је успорен, м иш ићи су опуштени, капци су спуштени, усне и брада висе, лице побледи итд. Када је пак љут, он шкрипи зубима, мршти се, стеже песнице, истури вилицу... Емоционални доживљај „преноси нас у неписану историју људске врсте“.2 Као доказ да су ови изрази-знакови емоције урођени, Дарвин, осим њиховог раног јављања у току онтогенезе и универзалног присуства у сасвим различитим културама, као доказ наводи и пример глуве и слепе Лауре Бриџмен која је, иако то није могла научити угледањем, своју срећу и радост изражавала смејањем, пљескањем рукама и лупањем ногама. 1Оутли, К., Нмоције, СНо, Београд, 2005, стр. 45. г 1-еасћ, К., „ТНе 1п(1иепсе оГ Сикига! Соп1ех1 оп N 011 -УегНа! Сопшшпка1н>и ш Мап“, у: 111пс!е (ес1.), Моп-Уегка1 С о т т и т с а И о п , р. 329.

П о себ н о ун ечатљ и в док аз да су н евербали и кодови универза л н и и б и ол ош к и о дређен и , чак и када је у нитањ у симболизо в а њ е а п с т р а к т н и х значењ а, јесте гест п огвр ђи вањ а, односно од р и ц а њ а. О в а теш ко о б јаш њ и ва усклађен ост многих различити х н ар о д а у и зб о р у одр еђен и х гестова којим а се м аниф естује сагласн ост, п р и х в а тањ е („да41), одн осн о неприхватањ е, одбијањ е (,,не“), м ож е се об јасн и ти и стоветн и м онтоген етски м корени м а. П о см ат р ају ћ и со п ствен у децу, Д арви н је закљ учио да је њ и х о в гес то в н и зн а к за одбијањ е хран е - одм ахивањ е главом, о д н о с н о о к р е т а њ е главе, а зн а к да би ж елели хран у - нагињ ањ е главе н ап р ед . И Л аура Б риџм ен, која због свог виш еструког хен д и к е п а н и је м огла да учи н ев ер б ал н е знаке, своје одрицањ е и сп о љ ав ал а је о д м ах и вањ ем главе, а п ри х ватањ е клим ањ ем главе. Н а с т а н а к о в и х у н и в е р за л н и х гесто ва за Д арви н а је био о б р а за ц о б јаш њ ењ а н а с т а н к а м н оги х други х загон етн и х, а ш ир о к о р а с п р о с т р а њ е н и х гесто ва одрасл и х људи. К а сн и ја и с т р а ж и в а њ а а н т р о п о л о га су п о к азал а да постоји вел и к о к у л т у р н о ш ар е н и л о у п огледу и зр а ж ав ањ а ем оција и идеја к ад а се к р е ћ е м о од једне до друге културе. Н еки ан троп ол о зи ч а к см а т р а ју д а је је зи к н ев ер б ал н и х зн а к о в а арбит раран п о п у т в е р б а л н и х зн а к о в а .1 И ста и деја м о ж е се у р азли ч и ти м к у л т у р ам а, к а ж у о н и , и зр а зи т и на р азл и ч и те начине, а такође и јед ан и ст и гест м ож е сасви м р азл и ч и то зн ачи ти у р азли ч и ти м к у л т у р ам а. Гестови који зн аче „да“ и „не“ често се и данас наводе управо као п р и м ер и за ар б и тр а р н о ст н еверб ал н и х знакова. Тројановић је овој ди скуси ји дао свој значајан при лог већ сам им тим ш то је о п и сао гестове којим С рби означавају прихватањ е, односно одбијањ е и ш то је ук азао на разли ке у овим гестовим а између поједи н и х крајева Србије. „С етнолош ке стран е п ретеж нији је м и м и ч к и израз на л и ц у са значењ ем одобравања и неодобравања или х о ћ у -н ећ у , него сви остали покрети на глави. Н а великом п р о сто р у српских зем аљ а клим ањ е м аве у п окрету озго на ниже значи хо ћ у а кад се глава х о ри зон тал н о креће с десна на лево или с лева на десно - кад се врти значи нећу, некад чуђење, па неверицу, саж аљевање и сл.“ Али зато „источно од Велике М ораве и у области целог П овардарја са свим њ еговим притокам а и од Ћ уи рије на југ, преко А лексинца и Н иш а обрнут је значај покрета главе: где се клим ањ ем одбија, а врћењ ем главе одобрава“.2 О вде м ож ем о рећи да је Т ројанови ћ дао свој пр и ло / изради светског ат ласа невербалноI јези к а зн атн о раније него ш то је ! Тројинонић, I(сихофиличко чзрож чвиње српској народа, с ф . 14. Мприс, Д., 0|икринанч’ човека, стр, 66.

_Ј 21

Дезмонд Морис са сарадницима не само почео, него и замислцо велики иодухват - стварање једне опш те, планетарне мапе гестова.1Савремена брижљива теренска истраж ивањ а, која се користе филмском техником за прецизно и детаљно изучаван,е невербалних покрета, показују да се иза привидног шаренилау језику гестова скривају неки дубљи, универзални обрасци. Тако је, на пример, Ајбл-Ајбсфелд показао да тзв. грчко „не“ не репрезентује гест којим се означава „да“ код многих других народа (народа Централне Европе, Самоанаца, П апуанаца итд.). Овај гест код Грка се састоји у одсечном забацивањ у главе уназад (слично обрнутом климању главе), а прати га затварање очију. Такав покрет се такође може довести у везу са гестом одбијаља хране код мале деце. Према томе, може се рећи да постоје неки универзални филогенетски или онтогенетски програмирани принципи невербалног израж авањ а који се у различитим културама могу модификовати, што ствара привид потпуне релативности и арбитрарности у избору невербалних знакова.2 Ритуално понашање којим се људи служ е као гестовима поздрављања различити су код разли чити х народа, али основни обрасци који стоје иза м аниф естног понаш ањ а одају исти смисао. Језиком биологије речено, поздрављ ањ е је по својим дубинским структурама, „генотипски“ универзалан гест, док се „фенотипски", по својим појавним облицима, веома разликује од културе до културе. О во наслућује и Тројановић када покушава да иза описа споља видљ ивих различитих образаца поздрављања продре до скривеног, дубинског значења овог важног социјалног ритуала. „Кад се разне ф орм е поздрављања суоче, код многих ће се очигледно опазити да им је подлога страх слабијих према моћним. Слаби у сусрету морају да покажу да немају никакве зле намере прем а м оћнима. Убоги поданик и слуга чим ступи пред господина убрза свлачење хаљина са себе да покаже да нема на себи оклопа ни скривеног оружја, да би господара могао убити.“3 Данашњи гест климања Главом као знак поздрава такође је један скраћени покрет клањања до земље и падања ничице на земљу, што је опште разумљив израз покорности и признавања сопственог нижег стагуса. На сличан начин Ајбл-Ајбсфелд објашњава постанак и смисао Јеста дотшцања обода шешира као знак поздрава. Овај гест је, сматра споменути етнолог, историјски настао стилизацијом геста скидања кациге као 1Е1ђ1-Ејђе$Ге1ск, I., „б1шЈ1аг11ех апс1 ГМНегепсех ВеМ ееп СдПшгех ш Ехргехлјуе Мспе теп1*“, у: Нтс1е (ес1.), Шп-Уегђа1 С о т т и п к а И о п , р. 307. 1Тројановић, С , исто, стр. 57. ‘ 1'лћ)-Р.јће$Геки (ес!.), Ион У егШ С о т т и п к а П о п , р. 304.

2 2 \-

н ед во см и слен о г и зр а за п оверењ а.1 П отпуно исти смисао има и 1ест р ук о ва њ а п ри л и ком поздрављ ањ а, тум ачи проницљ иво Т р о јан о ви ћ , с о б зи р о м на то да се тим е „обадве деснице онеспособе да се лате о р у ж ја за н ап ад “.2 Н ам а необи чн и и приви дн о сасвим н ер а зу м љ и в и н ач и н и поздрављ ањ а у неким далеким култу р ам а, м огу се ваљ ан о објасн и ти неким ун и вер зал н и м , биолош ко -п с и х о л о ш к и м п р ед и сп о зи ц и јам а које стоје у осн ови ових ри ту ал а. „У Јуж н ом м ору дод и рн у нос и п роголицају се поред пуп ка. У н аш ем и у о п ш те европ ском поздраву од тог начина н ем а н и тр ага, ал и код С р б а м ати из м и ло сти хоће да трљ а свој н ос о д е ти њ и и то л и к о га ти м н ачи ном о расп олож и да се оно р акољ и и см еје до м и ле вољ е. О вд е је главно да се у оба случаја п о ст и ж е н ек о за д о в о љ ст в о .“3 С а ж и м ају ћ и и си н т ети зу ју ћ и савр ем ен а сазн ањ а о универза л н о с т и н е в е р б а л н и х јези ка, м ож ем о р ећ и да су и звесн и нев е р б а л н и ко д о в и Генетски зап и са н и у н ер вн о м систем у (на прим ер, ш и р е њ е зе н и ц а у страху, бледило у аф ек ту гнева, дизањ е об р в а код и зн е н ађ е њ а итд.) и стога представљ ају у н и верзалн е ек с п р е си в н е и к о м у н и к а ц и о н е зн ако ве. Н ар авн о , и неки од о ви х ау то м атск и х , с п о н т а н и х и зр а за под ути ц ајем културе могу се м о д и ф и к о в а т и и л и п р и гу ш и ти (так о је, на при м ер, у Јапану н е п р и с т о јн о д и зати о б р в е у зн а к п о зд р ава). С друге стране, на другом к р ају к о н ти н у у м а н ал азе се а р би т р а р н и , веш тачки н ев ер б ал н и зн а ц и који су о д р еђен и к у лту р н и м обр асц и м а (верски р и ту а л и , си гн а л и с ањ е за ста в и ц ам а и сл.). И зм еђу ова два ек стр ем а (п р и р о д н и х и п р о и зв о љ н и х зн ако ва) н алази се читав н и з н ев ер б ал н и х гесто ва који су н астали садејст вом Генетски одређених п с и х о ф и зи ч к и х д и сп о зи ц и ја човека и социјализације у одређеној к улт ур и .

И м п л и ц и т н а н а р о д н а т е о р и ја н е в е р б а л н е к о м у н и к ац и је У и ст р а ж и в а њ у н еверб ал н е ком ун и кац и је, тачн и је у деш иф ровањ у зн ачењ а п ојединих гестова и п онаш ањ а, научник може им ати два р азл и ч и та циљ а. С једне стран е, он може теж и ти гоме да тачн о, и сп р авн о одгонетне значењ е појединих знакова и да на тај начин дође до једне целовите, кохерентне и ваљане теори је неверб ал н е ком уникације. С друге стране, м еђутим , научн и ка могу зан и м ати субјект ивна веровањ а и предрасуде које су везане за овај нем уш ти језик. На овај други начин он долазл 1 Тројанонић, С., исто, стр. 60. ’ ТројанониН, С„ исиик с гр. 71. ‘ ТројанониП, С., иаио, стр. 45.

Ј 23

до јодмс лаимкс, имилишштс шсоријс нспсрбалпе К(>муиикацц п \ КО!,*. МЛЛ.1 можо 1П П могрсшна, делотнорно одређује |„ 1|(а шлп.с 1 .\ 1 и у процсч-у социјалме имчеракције. Велика је часлу га Грој,шм делу И сихоф ит чко и*ражанан,(> сриско/ народа по/ло/ипио бсл рсчи покушао да рсконструиц1е пмплицитну, скринепу георију пеиербалие комуникације ко)а је клрамерис гична та наш народ. Занраво, овај део Тројццви ћеина драгоцсна Гројанонићсва студија дели судбину ц,е(С) пог дс’1 срнску стно! рафију и истонремсно је уздигао на виши „ и во, он је остао нс само „без иравих слсдбсника и наставл>ача"' т ћ, рскао бих, н бсз ш т д а н и х т ум ача и процењ ивача, 11еки.х четрдессгак година дело овог класика наш е етнологије прекрипа праншиа. I Грс другог свегског рата о С им и Гројановићу и Нчсговом делу гшсали су наши познати етиолози Дробњаковић (1932) и Петровић (1935) а онда, четири деценије, све до 1976,2 оносе прећуткује. Најбољи начин да се ово пош товањ а вредно и драгоцено дело наше културе извуче из нам ерног и систематског „заборава“ јесте његово поновно објављ ивањ е. У спасавањуТројановићевог дела од „историјског потискивањ а" значајну улогу је одиграла „Г1росветина“ библиотека „Баш тина" којој може служити на част што је објавила три Т ројановићеве књиге. А данас, двадесет пет година после П р о свети н о г објављивања ових књига, мора се „Службеном гласнику" одати признање за изузетан културни подвиг пош то је, у ово теш ко време за књигу, успео да објави Изабрана дела С им е Тројановића у четири књиге. Наравно,заједноваљано процењ ивањ еТ ројановићевогопуса то је веома важан, али само први корак и неопходан предуслов. Да би се место и значај Симе Т ројан ови ћа у српској култури проценили како ваља, свестрано и поуздано, биће потребан још читав низ студија о његовом допри носу п роучавањ у појединих аспеката народног ж ивота и народне културе као што су: обичаји, веровање и празноверице, религија, митологија, усмена књижевност, материјална култура, начини исхране, невербална комуникација, економски и друш твени ж ивот, народна медицина итд. Тек тада, као резултат синтезе м ногих меродавних процена његових различитих студија, као и оцене његове глобалне концепције етнологије и његових методолош ких доприноса, биће могућно дати целовиту процен у Тројановићевог дела. Овако, данас ми још увек виш е наслућујемо и назиремо изузетан значај овог класика наше етноло гије него што можемо како ваља и колико он заслужује да дамо једну свестрану, продубљену и објективну процену његовог целокупног дела. Проф. др Ж арко Требјеишнт 1 Влаховић, 11., „Сима 1ројажмшћ као истраживач срнског народа и и.егопе куд туре“, Гласник ешнтрафско! инстишута САНУ, XXV, Београд, 1976. Ј 1-г МиНег, АИцетсшс Н(Нпо$гарШ, 114-115.

28

Н РЕД ГО В О Р

Д«>п;

| , М|

ИГ! \ н ,4.1 Ч ' и р ч о МЧИМ, И х Н И . Ч П - * И 1„ М ,1 т . ( објскги. Матријархалии /кииог и п д а ц- ит-цч.к., ч блп; V , јс с пијсгстом чунана и наслсђивана и р о т н ч ;. ком н- »'»и ча и.;. сто укорсњ сна, у читаној догадатн>ој гснсрашни. Јо ц* би.чо , 1 0 ба јсдинс гвснс свеопш ге заједничке ку;п урс. када м- иојелшиш нису издвајали т оиш те духовне зајсднице. У иагрикЈрха.шо доба индивидуа се губила, а са.мо се задруга и цсло друштио осећало и испољ авало, и у истом иравцу кретало.

О воме је раду теж њ а да се привидна раиноврсност у многобројним подацим а што виш е сведе у логичан ред и систем. Колико год допуш та реал на могућност, при лазило се од иоједииачног сл учаја ка опш тем, по индуктивној методи, а да се много шта рачуме, потребно је било да се за стварни доказ приведу и слични прим ери и поступци и код страних народа. Штавише, многи је наш загонетни обичај одгонетнут тим суочавањем са сличним страним прим ерим а. И заиста, тек тада је овим путем наша, ма каква традици ја, добила душ у и срце - оживотворила се. У овом послу скупљ ени су многобројни подаци искуством и испитивањ ем докучени, и то већином из старијег времена. Сваки је прим ер проверен на виш е страна, чиме се расправа примиче идеалу реалне науке. А кад се томе дода и опште теоријско свођење о свему, закљ учак је сасвим обезбеђен. Да се нисам намерно канио м ногих ф аката, било би их још тушта и тма. О вај рад није упоредна студија, него тежња да се велики српски м атеријал о нем ом споразум евањ у и објављивању подведе у см иш љ ен систем кроз принцип природности, и да се по м огућству пореди с ист им или сличним страним примерима, али бирајући сам о оно ш то је готово очигледно и не подлеже сумњ и. Д акле, ја нисам претресао ниједног страног примера ако се он не налази , бар у сличном облику, и код Срба. Ј 29

,4а ошпти и о ј л с д и сиалажсњс корисн о је иосл уж и о Наве;Ј Мангсглци у својим експрссијама, али мало ми је мгга нружио 0д т ш и и е иредмосги; н ст т о вишс С пеисер, а ммого Дарвим, Ву»,т Сн1 /1 , Нидерит, Хедер, јагићев Л рхив, Грим, Хелвалд, Клајниаул’ Лубок. Холер, Тслер. Добро нам је п осл у ж и о и бугарски СборИи[ К7 »л» најчхрш уш пт орет м, иочињ ући од кљ. VII, 466.

Нлјлошне сам иримере забележ ио од п ам тљ иве Баба-Јаге Москопл.снићке из иоцерске Варне, као и од њ ена сина др ади. лоша, који је речи акцемтима снабдео. П ом огла ми је и ј Лепосава Ж. Јооаиовић, бабица и.ч Ш алца, М ијат Т р ојан ови ћ, инжењер, Мнлена Лапчевић, Зденка К алечак из К раиине, Ивац Лп’6ети11 из Јесења у Хрватској, Ј. Д ем арин, п р о ф е с о р из Загреба, а највшие даровити иознавалац н арод н о г ж и в о т а у Васојевићима г. Миливоје Цемовић, учитељ , где је сав м атеријал отуда његов. А из Ђевђелије сав м атеријал п осл ао м и је заслужни г. Стеван Тановић, шк. надзорник. У В ин ч и сам се користио подацима Пантелије и Станије У рош евић. Љ у б азн о м и се одазвао и ставио на расположење за п р о у ч а ва њ е о бјекте из београдског Етнографског музеја д и р е к то р г. Д робњ акови ћ са својим чиновницима. И библиотека Е тн о гр аф ско г м узеја увек ми је била приступачна. Из Е тнограф ског м у зеја п о ти ч у фотографисане хамајлије (сл. 19), уш ивци (сл. 20), ж ел езн и прстен (сл. 21), урочице (сл. 22), коњска ам ајлија с п р си н е (сл. 27) и празне коњске амајлије (сл. 29). И з Н арод н о г м узеја, с одобрењем г. др В. Петковића, добио сам ф отограф и ју „ри туалн а игра“ (сл. 10). Сл. 7 фотографисао је у м ом ен ту и гр ањ а г. И. Новицки, професор у Подгорици, коју је п р ер а д и о за м оју потребу г. Н. Тишченко. Овај сликар спрем ио м и је и сл. 8 по мом пројекту. Остале лаке цртеже и ситне ф о то гр а ф и је радио је г. г. Ј. Слански и Добривоје С тојадиновић. Захваљујем г. др Александру Белићу, сек р етар у Академије наука, за многе умесне напомене у овом раду, које су ми врло згодно пристале. Мене се тичу у овом раду само п росто н ар о д н е душевне и телесне манифестације или, како у Ф и л и п о ви ћ еву речнику стоји, очитовања; мада ни једно ни друго им е за овај рад не одговара потпуно. Главно остаје у сили да се к р о з цео овај посао провлачи објава и изражавање без речи, а где и им а која реч, она је, такорећи, само овлаш прилепљ ена, па би могла у већини случајева и да изостане, а да се ипак разум е ш га се хоће.

30 и

ОПШТИ УВОД

С порлзум г.ва 1 1 >к без речи и сад је иитегралии састојак ме само п р и м и ти ви и х, иего и ку/ггурних иарода. Ма к а к о д а је овај начин прост, и п ак се та к о к очоиерно одрж ава да нигде иије у.чм акао ар т и к у л и с ан о м говору, него га нераздвојно прати и допуњује. С в ак о , и н ајп р о свећ ен и ји , кад се разговара, такорећи, још и оком о д и гр а в а св ак у изречен у м исао, а кад се о нечем сп оразум ева још ви ш е рад е и м и м и ка и гестови. Н а п р в о м м есту сви су ви ш и ство р о ви обдарени неартикул исан им гл асо в и м а које п уш тају из уста у разн и м приликама своје ж и в ч а н е а к ти в н о с ти . И сту особ и н у им ао је у прадоба и човек, јер то је н ајм ањ и к в ал и те т који му се може приписати кад је он и о н д а у п р в и м п о ч е ц и м а свога п о стан к а и ж ивовањ а м орао у том п о гл еду б и ти бар н а степену н ајсаврш енијих антропоида. А ли о д л у ч ан м о м ен ат о п р во м сазнањ у човека да је човек, осведочава се т ек од онда к а д је напуст ио неарт икулисане а изуст ио а р т и к у л и с а н е Гласове, чи м е је уш ао у високу духовну стр у кту р у - н а степ ен хом и н ац и је. Б иолош ке тран сф орм ац и је исти н а м иле, ал и ст ал н о м и л е као вечност. У р е ч н и ц и м а не иде друк ч и је него како је уобичајено - ако се ти ч е сам о п р ев о д а р е ч и н а ст р ан и јези к - да ставе поред своје ш то к р аћ е р е ч и и стог значењ а туђу реч; ш то у етнолош кој студији м ал о вреди , јер се врл о често у тој реч и скрива читав сложен појам , зато сву р ад њ у тр еб а и зн ети и њ ено место у њој, и тек он да се м ож е р азу м е ти ш та она стварн о казује. У овом је п р ав ц у и сп рем љ ен овај рад. У казала м и се п р ек а п о тр еб а да у садаш њ у ћ и р и л и ц у унесем нека слова о ва два п ом ућен а самогласника: б и п. Зачудо, нека м ала деца кад а п о ч н у да проговарају, изговарају старословенски глас ( чак и у Београду, а зн ам о да је овај глас од Ж иче на југ јачи од з, на п ри м ер (во н о итд. У самој мојој породици један је м у ш к ар ац м есто зец или по детињ ем тепањ у зезе задуго и зговарао (е(е (Агес1ге)у мада гај глас ни од кога није чуо. Ни инспирант и се не могу у српском јези ку верно наиисати, Ј3 1

на примср глас прм мол.умцу цмок, п-п. Кад се усме од упијаног ваздуха тресу, па глас са усница као да се отреса. Мл>ескави гласови (иисмиранти, СНск«) одјекују у српском језику као нрштави и пискави гласови, дакле двојако. За мл,ескаве гласове стално је мравило да постају усисавањ ем ваздуха прм отвореним устима, а затворено ж дрелу у грлу - као кад се изговара п, што се чује ири кусаљу каквог сочног јела, мосле ио одјеку при цмакању, при вабљењу пилића, а исто тако продире кроз ваздух пуцкање паса на кога. Кад ко први пут види млад месец, мљеска устима, а треска кесом с н овц и м а - да их буде пуно и пуно. Приликом сваког м љ ескањ а неш то се скупља доња усница, а горња још више, и нагло једна на другу притискују и подижу се. У другу категорију може се урачунати с п р аво м мљескави глас сасвим друге боје и функције, јер се при овом процесу језик код човека дешњака подигне на десну стр ан у виш е горњих кутњака, код левака на истој левој стран и , а додирујући мало над њима и непце. О пет наглим дизањ ем тих м еста и тако исто наглим одвајањем језика с њих као да пи ш ти, и сти н а не сасвим чист, неодређен глас ћ или ц. О во се и зговарањ е нарочито чује кад се нешто нестрпљиво очекује, за чуђењ е, кад се коњ погони итд. При овој другој категорији не увлачи се ваздух нарочито, него се за један прст држе уста о тв орен а па се затечени ваздух и онај који придолази узбурка. За прву категорију гласова народ има нарочито име и каж е ц ркат и (за глас п ) - Бања Лука; а за другу категорију (потеривањ е коњ а итд.) ц окт ат и, у Шумадији. Иначе се за „цоктати“, говори м љ ескат и. У јуж ноафричким земљ ам а и н сп и р а н ти су важ ан састојак ујезику. Кафри и х и м ајутри врсте, Х отентоти четири, Бушманци најмање шест, седам, осам ,1 да н агом и л ају у истој речи, а у неким речима нема и х никако. П осле тога о п аж ен и су и код јужноамеричких племена, у Г ватемали и код Н егрита на меланеским острвима. Материјал сам скупљао непосредно из уста народних и одмах бележио. При свем том, негде сам опазио да се, на пример , интерјекције могу и у истом селу у нечем да разликују, чему је разлог да се не би на исти глас скупила и ж иви н а из суседства; затим - досељавање породица из разни х крајева. Већ је Вук осетио како је тешко, а неке гласове и немогућно написати. Л. Бонапарта хтео је том злу да доскочи, саставивш и лиигви стички алфабет од 390 змакова, али су критичари машли да к *1‘Г. Ми11ег, АИ^ешсше МЊшцгарШе, 114-115.

и то недонољно. Л кад се помисли каквих све гласова имау лупарању, шуму, жуборен»у, вабл.ен.у животиња итд., оида се тек нађе човек на несавладивој муци и мора много шта прибпижно да напишСу исто тако као што чине и сви светски научници у својим језицима. једина је срећа у несрећи што простонародни душевни изрази и телесни покрети у нашем исгштивању и сад живе и живеће још стотинама година. Човек се може о том брзо да увери из ове расправе кад погледа колико их истоветних има у нас и рецимо у Јелина, на 2000 година размака!

ЧОВЕЧИЈЕТНЛОУ ПСИХОФИЗИЧКОЈ ОРГДНИНАЦИјИ

1. Тело П сихофиничко објатњанаи.е узајамиих односа између физичких (телесних) и психичких (душевних) нојмова стално се допуњава, јер свако душевно узбуђен>е у ствари је нокрет који прати телесна реакција, не само унутарњих него и спол>них органа или делова њихових. Али по природи ове расправе психичка се страна мора често увелико да занемари.

За класификацију целог тела има много начина, а ја сам према етнографским захтевима српског материјала преузео поделу по органима морфолошко-соматског склопа, на првом месту по народном схватању и тумачењу, а по потреби обазрео сам се и на паралеле код туђих народа, где је сличност готово очигледна. По анатомском саставу тело (за које се на далматинским отоцима чује и живот) сачињавају: тава, трупиудови. О самој глави има да се каже у овом раду кад се цела покреће, а о чулима се засебно претреса. О грудима се мора подвојено писати. Труп сачињава највећу телесну масу. Он није рашчлањен као удови и само се прегиба кад га кичма савије или кад га унеколико плећке уздижу. У унутрашњости су његовој најосетљивији органи, затворени и чувани кожом и костима. Физиологија се с анатомијом потанко забавила чулима и нашла да има девет чула, а не пет као што се од памтивека веровало. На пет чула по старом два додата се јасно изражавају: миш ићно чуло и чуло оријентације. Мишићно чуло руководи мирно и напрегнуто стање мишића и зглобова, па одмеравање тежине, која се држи у рукама, после потиштености од умора итд. Од пространог је значаја и чуло оријентације, о коме ће се више прозборити где је говор о слуху.1 ' Др Бранислав ПетронијениН, Основи емпириске психолошје, 123, из год. 1910.

Сна нам чула одају околни свет (објективне или такозване спол»нс упечатке), али исто тако и познато стање нашег властитог тела (општа или унутраши.а осећања). Код чула пипања и мускула разликују се три квалитативне груие: 1. осећај нритиска (отпора) или осећај чула пипан>а у ужем смислу; 2. осећај напора (тежине), којим одговара мускуларни орган; 3. осећај тонлоте и хладноће. Неки наводе и четврту групу чији је специфични орган кожа, у којој прво треба истаћи осећаје нритиска.1 Бол изражава негативно, а задовољ ство позитивно стан>е субјектово.2 Мишићна емоција (на пример радост) јесте опште осећање које прати мишићни рад, објављујући нам телесне представе (сензације) о мировању њихову, покрету и о степену њихове напрегнутости итд. Готово свако живчано узбуђење и зазива у телу одређено ремећење у функционалној равнотеж и спољних органа. Телесна реакција има задатак да опет поврати старо стање - да изједначи положај у склопу телесном - ако то иде према физиолошкој могућности, јер само савршена сагласност органа спремна је да одржава живот у хармонији. Цело се тело ретко у гесту покреће, него се то чини само једним делом, али ипак бива, на пример кад неко изненадно што неповољно чује. Укочен став при ходу значи охолост; увијање тела код женских има еротични карактер: увија се ко ченгија. Ко се испрси има смисао надутости, а ко то напречац учини видно показује претњу: „деде да ви дим о“... Ка д неко неком окрене леђа, ружно је наговештавање одвратности према њему. Развијене дојке код Српкиње се врло ретко виђају, најмање у крајевима јако кошчата становниш тва Црне Горе и Далмације, а у свој облини сретају се више него игде по Славонији и Словенији и, интересантно, код Буњевки и бачких Шокица. За стално сува човека држи народ да је љутит, а за дебела да је задовољан, па ће га чак обележити као „блажена“. Народ уме тачно да опажа и како се тело држи. Каћиперка је што и провијуша: поред упадљива одела - на које нарочито пази да јој добро стоји - још се у ходу врцка. Из велика задовољства каткад кад је докона хоће мати да проваља дете по поду или где било, па и да га мало голица, 1Др Бранислав Петронијевић, Основи емпириске психопошје, сгр. 98, ш год. I4- 2Др Бранислав Нетронијевић, Основи емпириске психолошје, стр. 123. Београд 1925.

361-

иш ш оти испод прата, а и да ?-а додарнс )а гемиталијс, ма и по грбуху да глади. Размаж см о д стс Не да сс мрући ма :»емљу и само од себе да се

валш, а том сс приликом досадм о дерс, а некад и млаче. Код Германа је р аш ирено митско смаш гам.с да се /нуди могу учимити мсиидл.ипим, па та предрасуда мостоји и код машег св ет а .1Огртач који јст сл о ч и м и о мсиидл.ииим зв аосестар ом ор дијски (агпап, мем. 'Гагпкаррс.

2. Глава С ви п ок рети на глави удруж ују се с јопј неким оргамима, као на п ри м ер кад се мигне, очим а пом аж у капци и обрве учествују; кад се усн ице м рдну и нос се м ало спусти итд. Дакле, м иш ићна р ад њ а к ом б и н и ш е м и м и к у на лицу, а из ње следи ф изионом ика. П р и н ц и п асо ц и јац и је аналог[н]и х осећањ а изазива намерне п о к р ете код човека. Н еко ко је ту ж ан обеси главу. М ноги се тада заплачу. И ко се сти ди м ож е та к о да учи н и , али тада му се само очи засјаје. У б р и зи н еки кад сагн у главу јецају, други у себи трпе и ћуте; н еки о јађ ен и к ч ак спусти главу у крило. П аралела им а и код Ситла.2 Н ар о д р ек н е кога су бриге обрвале: „пало слеме на теме“; у другој п р и л и ц и : „одбило м у се неш то од ср ц а“. С л и ч н у ф и зи о н о м и к у код м еланхоличара избацујем о из р асп рав е, јер је п атолош ког порекла. П р и м и ц а њ е главе п р ем а неком који стоји наблизу - увек м ало сагн уте главе као д а ћ е се пољ убити - зн ак је симпат ије, ш то се ч и н и сам о п р ем а и ст и н и то си м п ати чн о м лицу. К ад неко, о соб и то ж ене, у см еху скр ену главу м ало хоризо н та л н о у с т р ан у значи: снебивају се. Кад је у врло и н тим ном д руш тву друго ћ е је лице, до ње, које се с њ ом забавља, мало к у ц н у ти десн ом руком по бради , вр а ту и л и рамену. Радо ће јој и зго во р и ти : об еш ен и ц е једна. П одичио се (зи р е гШ ) или понео се вели се за онога ко дигне главу, п а надуо се, зајарачио се, пара н осом небо: дигао главу, н ап ео (дигао) н осе (у исм евањ у рекн е м у се: напела коза реп). Р азм етљ и вац ди гн уте главе корача, н и кога не гледајући. О в ак [в ]о представљ ањ е д остојан ства раније се често виђало код ви соки х б и рок ратск и х чи н овника. То су били уображ ени љ уди без осмејка. У Ц рној Гори звал и су их кичељ ивим. 1 М ојо М едић, „Четири лекаруше“, 74, Х когт к га пагоЛт И уо1 г оШ аје (сепарат). 2 &111, ОЈе СекагАеп с1ег СпесНеп ипс! Котег, 24.

!ЈЗ 7

Ко ситио тресе глапу, нише браду, а виче о-о! значи да му је хладно, али ие тресе се (ие трепти) од циче, него је само хоће снмболично да нредстани. Гллбу сасним паслонити на прса, да подвал>ак легне на ц,их којом се нриликом образи чисто отомбол>е, капци ће трепну' ти, а руком ће махнуги - све у смислу Гордости, особито јачег према слабијем.

Кад неко забаци главу и гласно се зацерека, значи све суМу козе на броју. Неко се том приликом цери да му се зуби виде - Разметљивац је увек охол, а да се његова важност што јаче осети, он дигне главу и надувено корача. Кад неко изненадно утеда нешто ружно или омирише одвратан задах, он забаци главу или је патетично тргне (одврати) у страну, неки тада и пљуну, па се удаље... Исто су овако поступали и антички народи, па су главу и двапут трзали, што и код нас бива.’ Све је ово занимљива симболична мимика. Издизање обрва значи код свих Балканаца - кад у неког упру озбиљан поглед: торњај се одатле. Обично се тада и глава мало затури, увек с провидном претњом да он није мио у њихову друштву. И Јелини кад су хтели неког да одбију зашурали су мало главу. Као код Срба, и код Абисинаца исти такав поступак значи одобравање. - Главу само мало хоризонтално кренути код Срба значи одумити: па добро, нека тако буде; одуми што си наумио. Кад се неком нешто неповољно јави, бива да главу мало хоризонтално макне у страну, да том приликом обрве уздигне, а тада ће се и капци сами од себе нешто раш ирити.2 Исти горњи покрет чини уопште онај коме је нешто незгодно или непријатно у том тренутку, а многи ће још рећи: гле! Али ко уз то још усницу помакне у страну значи подрушвање. Упреподобити се значи главу мало сагнути, а тако и цео став груди спустити унеколико, а лицу дати нарочит израз, углавном врло озбиљан. Неко у том положају наслони главу на шаку (ако седи уз сто), управо шаком подупре слепоочницу. Слично је умудрити се, па удивит и се. Вук изједначује удивиШи се да значи чудити се, па пропраћа примером: Удивио се као ружа у чуну. У шабачком крају удибит и се то исто значи и мора бити да је исти смисао, и онда не би значила ружа као цвет него женска - Ружа. Покуњити се значи главу сагну ги [с1еп Кор/Иап$еп 1а$$еп\ али тужно гледати, што код упреподобљавања не мора бипг, јер оно је више вештачка иоза. 15Ш1,1Ле СекагНеп 4ег СпесНеп ит/ Нбтег, 82. Њ11т1ају х о р и зо н тал н и набори него у сп р а в н и , ш то се не м ож е да објасни м и ш и ћ н и м м еханизм ом . Н а б р а н о чело, ш то и н ам р го ђ ен о с г, зн ач и мрзовољ пост . Н ам р го д и о се к ао да ће м у к и ш е и з чела ударити. Ко руком подб о ч и (п о д н и м и ) главу, зн ачи о б р в ал а га брига, одбило му се неш то од срц а, н и с у м у све к о зе на броју, пало слеме на теме, свака га н е с р е ћ а сл е ћ е и сти ж е; бије се с ум ом , па не зн а куда ће. Ко од јед н ом чује н еп р и јата н догађај, ух вати се за чело свом ш и р и н о м ш ак е. Ко п о д у п р е ш а к о м чело, зн ач и и л и га боли глава, да је ож ал о ш ћ ен и л и д а је д у б о к о зам и ш љ ен . П р ав и л о је да у том полож ају н и ш т а н е г о в о р и н и т и куд гледа у страну. К о у ч е л о п р с т и м а удар а, с в ак о јак о је н еш то п р о м аш и о . К о н агл о п р и т и с к а о б а д в е м а р у к а м а сво је чело, п о ти ч е од н е м и л а сл у ч аја к о ји је те к чуо. О вај п о к р е т р у к у не п р о п р аћ а н и к а к а в глас. У д ари ти се д е с н о м р у к о м по челу> зн а к је си л н е п р ен ер аж ен о сти ; и с т о т а к о ч и н и к ад м у о д јед ан п у т н ек о н еш то н еп овољ н о ја в и . Д р у го зн а ч е њ е у д а р ц а ш ак о м по челу у ч и н и се кад је ш то заб о р а ви о , а и к ад се ож алост и, о со б и то н ап р асн о . Ко се о ср а м о т и и сагне главу, за њ ега се каж е п окуњ ио се или окљ усио се. Ко о п ет п ок уњ ен пође, за њ ега се р ек н е одлуњ ао се. Д и за њ е ч е о н е к о ж е н а челу, к ојом се п р и л и к о м м ал о чело и н а б е р е (гл а в а т а д а м и р н о ст о ји и л и се м ал о к р ен е у стр ан у ) - ш то зн ачи : гле м о л и м те! - о б е л еж ав а сл або чуђењ е. З б у њ ен и л и и зн е н а ђ е н чеш е се п о к о си и за у вета. И сто су о в а к о п о с т у п а л и и к л а с и ч н и н ар о д и (5Ш 1,48). Н ек о с а м о д и гн е д е с н и ц у и д о д и р н е с л е п о о ч н и ц у , ш то зн ачи р у ж н у слутњ у. Н ек и к ао с а л у т и р а у и сто ј у н езв ер е н о сти и зам и ш љ е н о у к о ч е н о гледа (сл и ч н о Грци). Ко п р е в л а ч и ш а к у преко чела зн а ч и да н еш т о д в о ум и или м у је нелаЈоднОу и л и је у оп а к о ј с л у т њ и , тек н еш то не ваљ а. Нек и овај и сти о сећај п р о п р а ћ а ју к а ж и п р с т о м , н ајв ећ и м п р сто м и д о м а л и м , п о в л а ч ећ и их н е р а зм а к н у т е по челу, ал и сасви м о б р н у т о п р ем а п р в о м н ачин у, је р њ и м а трљ ају у в е р ти к ал н о м п р а в ц у 1 1 о челу горе-доле. Н еко о в а к о даје себи вр ем ен а да се бол.е р а зм и с л и ш та ће к аза ти и ли к ак о ће п р ећ у тати о н о ш то м исли и л и ш то би се, м ож д а, у врем ен у м огло су п а р н и к у од речи још и зм ам и ти .

_Ј 39

3. К/жманч' и вр1н*н*г гдавом М.кктанпћу Јичјвтицију о ова два ра.чна поступка, јер је миого ра.пм/мпшк' кад сс читалац сам снађе и изнеде закључак ич иримсра. Кад се глава креће дево-десно с изразом намргођеиа лица значи наодовањс, дакле, сличмо значеље као кад се глава затури. Само у једној нијанси горгне кре ган.е кад се тако подели да дешн*ак Iлаиу одмахне мало десно, левак обратно, значи чуђењс. Овом се ириликом и оба очна капка неш то више отворе, управо за толико колико траје одмахиван.е руком од себе, а зиачење је: да онај који стоји пред „м им ичарем ” треба да с еудаљи или бар да престане с оним што говори.

Са етнолошке стране претеж нији је м им и чки израз на лицу са значењем одобравања и неодобравања или хоћу-нећу него сви остали покрети на глави. Н а великом п ростору северних и западних српских земаља климањ е т аве у покрету озго наниже значи „хоћу“, а кад се глава хори зон тал н о креће здесна налево или слева надесно - кад се врт и значи „нећу“, некад чуђење, па неверицу, сажаљевање и слично. Д ар в и н 1 ову разлику обележава као афирмативно климање, а врћењ е као негативно кретањеу страну. Кад неко у друштву једног или виш е њ их чује неш то ситно, али повољно, он може без иједне речи то м и м и ком да одобри, што ће ситно заклимати главом: да м у се кап ц и за трен ока рашире, којом се приликом обрве часком д и ж у и спуштају, а чело тако исто подлеже истој м иш ићној радњ и, п а се и на њему кожа диже и спушта. Од југозападних области црногорски и далматински покрети главе управо су као на западу и северу, где се разуме Шумадија, Хрватска, Словеначка, И стра и сва Војводина у најширем смислу речи. Дакле, тек источно од Велике М ораве и у области целог Повардарја са свим његовим притокам а и од Ћуприје на југ, преко Алексинца и Ниша, обрнут је значај покрета главе: где се климањем одбија, а врћењем главе одобрава. Чак није деоница у северном делу Велике Мораве строга, ни од ње на исток, него она је почињала тек од Дубравице на исток, а сад се у овом крају код омладине сасвим одомаћио, да га назовем о западњачки начин, а стари се свет још држи као источно од Велике Мораве. Доскора је и цело Косово и свуд около по Пештеру, па и залазећи у северну копаоничку зону држ ало се југоисточњачког начина, противно северозападњ ачком. Ш то се тиче наших 11 )а ш т -С а г и Оег Аи$с1гиск Јег СетШ$Уен'е^ип^, 252.

40и-

Цигана 1’ома ц 1'урбсга, они подлсжу јачој средини и унраил->ају сс нотнуно у миммци афирмацијс и исгацијс као ( рћи или Власи међу којима живс. )а сам сс о ономе ногиуно унерио и с оне с гранс дссне Моранс и на југу нашсм. Из географског набрајан.а и:>ла:н1 да сс у лимској долини и на Косову сусрећу оба начина за одобраиа1 »>с и нсодобранање, ^ он да се наља упмта ги да нијс ту сусрс гај днсју кул гурних сгруја? 11о снему судећи, Македонија и исток утицали су и на јужно становништво на Косону и лимску долину да и они иопусте према опште уобичајеном начину одобравања или одрицања. Не треба предвидети колико за етнографију вреде и лингвистичке карте дијалеката А. Нелића. На пример, косовско-ресавски дијалект сасвим се поклапа с пределима у којима влада врћење главе за одобравање. Ова констатација пружа нам и у другим испитивањима материјал за поређење. На пример, у истој косовско-ресавској области утврдила се и реч ошњ место ват ра , и временом ће се нанизати и други подударни етнографски елементи, и тек ће на тој широкој подлози моћи да проучавају старе миграције, и у каквој вези према њима стоји ф ормирањ е племена, о чему историја има врло мало података с којима се м ож е у овом питању оперисати.

Речима Срби исказују одобравања са јесте, ја, да, па и појанано јест ја , а у ж упи крушевачкој кажу но (слично чешком ано). О дричу не, аја или аја. Ретке изговоре речима изостављам. Али код проста света одриче се са ћ. Стисне зубе, добро раздвоји уснице, јако притисне језиком зубе, те тако му у устима ш т укне, а да ко не гледа него само да слуша, рекао би да се двојица пољ убиш е.1 То је ћ мљескав глас, нагло увучен у уста, исцукан, да се уснице затрепере, а језиком се тада притисну секутићи. Е скими кад на неш то пристају место речи приклоне м ало главу, а кад не пристају место „не“ затрепћу. Јелини су се држ али истог покрета као и Европљани,2 што су главу кретал и као Ш умадинци: климањем за одобравање, а врћењем за неодобравање. Садаш њи Грци обратно чине, што значи да су овај обратни начин Грци прихватили, свакојако од А зијата, Турака, С ираца или Арапа, где он још увек постоји. Код С рба врћењ е главом не значи само нећкање (негативно) него и сум њ ичењ е, боље речено симболично замишљање сум њ ичењ а, а м ож е да значи и чуђење; али у том се случају и лице нарочито подеси, очи искокоте, обрве дижу и спуштају... 1 Вук Нрчевић, Српске народне приповетке, 5. ■8јп1, ор. а I., 92. О а т т - С а г и х , О ег АтЛгиск сјег СетШ$1>ет’$ип$, 253.

Ј 41

,Ч„пћ си м п .нп ј!' увек је у Шумадији климан.е главе, а кад се од .жренс (одирати), чиак је да му је гај одвратаи... Ч.1К и 1-скими о д о б р а в а ју к л и м а н .е м г л а н е , а л и н е в р те гла иу у »п.1 к п со д о б р а в а и .а , и е г о с а м о м а л о м а т р е п к а ју . Д а к л е , код „оког глама

I скима јс сам о о д о б р а в а и .с к а о и к о д н а с .

! |цачс, сш1 Квропл.а1 Шод СЈане и Дунава на север и занад слу жо се као и Шумадија да се иа п.ој чаус ганимо јер у њену це„. 1 рл и на .чападу идс исти иокрет: климан.ем „да“, нрНеи5ем „не“.

Дешава се да се кретаи.ем лево и десно у Срба одобрава, али онај случај у лимској долини прати кро.ч нос звук аа, а-а. Други је намии кад се глава уздизаи.ем уназад, тј. затурањем главе увис и виче: о, о, о! Ко уздигне главу обично нрижмурне на једно око, чисто иамигие оком, истовремено још за оваква одрицања уздигне мало нола уснице у страну, дешњак десно, левак лево. Пред ово климање (уназад) притегне језик уз секутиће и увлачећи ваздух писне ц; неки кажу и: а пријатељу - то не може бити; неки набирањем чела пропрате ово одрицање; неки веђе навлачи над очима; неки дуне кроз нос и видно затегне главу назад. Васојевићи чешће веле кад им је неко захтев одрекао: „А он жвикну на нос као дивљи јарац, па не хтеде ни чути.“ Овај који сам прича, када каже „не хтеде климати главом уназад“ и додаде „јок“. Уздизање главе изнад вертикална става, како у миру стоји, па нешто уназад или, друкчије речено, зат урањ е главе код Срба значи непристајање, одбијање: и то је патети ч ан Гест одрицања, одбијања, на пример, нечије молбе. О ва је форм а и сад у обичају у Грчкој и Италији, а и даље (и 5Ш1, 83, 92,93). Кад се глава благо мрдне лево-десно, или само на једн у страну, значи чуђење: Јле! А кад се исто ово учини, па очи исколаче, то је запањеност или, друкчије речено, забезекнут ост . Кад већ стоји да сви садаш њи Грци и Т урци кад не одобравају не спусте главу из мирног полож аја одм ах наниж е, него је из мирног положаја прво мало дигну увис, то јест, затуре је, и онда тек климну наниже; м еђутим, овде је у к азан о на покрет затурања главе да значи у нас „иди“, „не остај ту где си“, „не прилази“ итд., све у смислу забрањ ивањ а: „н ећ у “ да допустим шта тражиш. Из овога се може закључити да је и сточњ ачко „нећу“ климањем главе слично описаном „затурањ ем главе“, у коме се погледу оба начина донекле поклапају. Р азл и к а постоји само утолико што се затурена глава неш то дуж е у том издигнутом положају задржи. И Јелини су затурањем главе одбијали м олиоца, као Срби што чине и сад. И други Балканци исто тако. 42 Ц

11 Хмндуси често одобр.тају кж> и Кнропл.аии, али одричу иа т ј иичип што глану одјсданиу I дигиу и $; 1 гурс, исчиго иаграг, а нсшто у страпу, и гом ириликом пустс и I уста лак иисиираи г (Дарвмн, 282). Има и јсдаи нрло удал.си, с;киим несродаи нама народ Андамани, који гакође климаи.см гланс одобранају. Нал.а ми нрмлнати да сам се много и.шснадио кад нрочитах1 да сирски Дранм, поред неких других /\;ш|аI а, одоЛранају нс 1 а тивним кретан.см 1 лане, на тако Турци и Грци. Дко одрицаи.с пропрате још нскмм мл.есканим гоном’ као /ј, а ми онде нансдо смо да и Србн гако чинс, најсенерније у лимској долини, и снуд по истоку и југу до Солуиа и гд. У стнари, онај тон није ни пра во ц ни ћ, него нешто особито ш го сс не може написаги. Описано је да се непристанак објавл.ује у.чди Јан.ем глане, али такав иоступак мраги матетичан гест и кад нештоотужно, гадно допре не само до очију, него и до носа, на иример, кад се ступи онде где нешто заудара, човек Не уздићи главу, неко ће још трепнути и узвикнути пхи! и отићи одатле. ' С истом мимиком пропратиће и удаљити се од какве заглушне хуке, дисхармоничне музике итд. Значајно је што се у овом трећем случају опире и слух.

Дакле, климање главе код свих културних европских народа значи свиђање, по томе (што је свиђање већ унеколико и побројано) и одобравање и исказивање да се нешто „хоће“ Али овај се јак покрет главе може у целини да ублажи и замени само са спуштањем очних капака. Код Ситла (92) стоји са спуштањем „обрва“ што се и чеона кожа спусти. По Омирову опису ово мајестетско одобравање у поезији се задржава за богове. Али и у народу јелинском свакојако је овај гест увек постојао, али га корифеји нису удостојили фиксирања. Нервозно врћење главе код људи који сами ходају или се у соби сами налазе, последица је некоординираног стања, код нервозних као стални хистерични надражај - зато ћемо га изоставити, јер иде у психијатрију. Многим научницима чини се да је највероватније да се главом клима и врти по некој конвенционалној навици коју прима лице од лица, а не наслеђује је, као да је тобоже постојала још у ембрионалном стању као неизгладиви саставни део његове природе. И Дарвин сасвим енергично одбацује мишљење да се у климању сме гледати асоцијација мишића на којима по наслеђу почива климање. - Ми ћемо овде само о климању понешто 1Апскее, Е(Ипо§гарћЈ$сће РагаИе1еп, Иеие Ро1$е, 52. г 5ј«1, 92. ■ ’ [.)аплмп, 251.

Ј 43

И Хиндуси мссто одобранају као и Кнром/г.ами, апи одричу ма гај мачмм мгго глануодјсдаммут дмгму м :ш урс, мсигго матраг, а мсш го у страму, и гом мриликом иус гс и:* уста лак имсмирам! (Дарвин, 282). Има и јсдам врло удал.см, сасвим мссродам мама марод Лндамами, који такођс климам.см гламс одобравају. Нал>а ми мри.чкати да сам сс миого и мЈемадио кад ирочитах' да сирски Лрами, моред мских других Л.чијата, одобравају мега тивним кретан>см Јланс, ма тако Турци и Грци. Лко одрицам.с промрате јон! нским мл.ескавим то н о м ’ као Н, а ми овдс мавсдосмо да и Срби тако чиме, најсеверније у лимској долини, и свуд по истоку и југу до Солуна итд. У ствари, овај том није ми мраво ц ни ћ, него ненЈТо особ ито ш то се не може наиисати. О п и сан о је да се нем ристанак објавл>ује уздизаљем главе, али такав п оступ ак прати патетичан гест и кад неш то отуж но, гадно допре не сам о до очију, него и до носа, на пример, кад се ступи онде где неш то заудара, човек ће уздићи главу, неко ће још тр еп н у ти и у зви к н у ти пхи! и о ги ћи одатле.3 С истом мимиком п р о п р ати ћ е и удаљ ити се од какве заглуш не хуке, дисхарм оничне м узике итд. Значајно је ш то се у овом трећем случају опире и слух. Дакле, кли м ањ е главе код свих културних европских народа значи свиђањ е, по том е (ш то је свиђањ е већ унеколико и побројано) и одоб р авањ е и и сказивањ е да се неш то „хоће“ Али овај се јак п о к р ет главе м ож е у целини да ублажи и замени само са спуш тањ ем очн и х капака. Код Ситла (92) стоји са спуш тањем „об рва“ ш то се и чеон а кож а спусти. По О м и рову опису ово м ајестетско одоб равањ е у поезији се задрж ава за богове. Али и у н арод у јелинском свакојако је овај гест увек постојао, али га кори ф еји н и су у достојили фиксирањ а. Н ервозно врћењ е главе код људи који сами ходају или се у соби сами налазе, последица је некоординиран ог стањ а, код н ервозних као стални хистери чни надраж ај - зато ћемо га изоставити, јер иде у психијатрију. М ногим н ау ч н и ц и м а чи ни се да је највероватн и је да се главом клим а и врти по некој к он венц ионалној нави ц и коју прим а лице од лица, а не наслеђује је, као да је тобож е постојала још у ем брионалном стањ у као неизгладиви саставн и део његове природе. И Д арвин сасвим енергично одбацује миш љ ење да се у клим ањ у сме гледати асоцијација м иш ића на којима по наслеђу почива клим ањ е. - М и ћем о овде само о клим ањ у понеш то 1АпЈгее, 1:лИпо%гарМ$ске 1}ага11е1еп, №еие Љ1$е, 52. * ?*ј«1, 92. ' 1 )а т ш , 251.

144

рећи. Кад се мало климие глаиа озго наииже, и ири оличц( иоздраилчтл' жели се да објаии да онај ко)и се клаи.а покал?4 је споју нонизност пред оним коме унућује иоздрав или Ке је сликопит израз за исги појам у народним иесмамаНц ком поникнути, пгго значи: пресамитити се к земљи и укочити поглед само надоле, не гледајући оног кога има пред собом.

4. Лице и образ Под именом лице треба р азум ети предњ и део главе, почињући од врха чела, па заврш ујући образом . У састав лица рачунају Се образи, а очи, нос и уш и уклопљ ени су у лицу. По л ицу се највише одређује ф ам или јарна сличност. Лице, антрополош ки схваћено, утлавном показује двојаку форму: дугуљасту и округлу, и ком бинације споредне од вдх, с попуш тањем појединих п ар ти ја на корист других, па и Камперов лични угао иде овам о, али се м ора изоставити, јер сеуовој расправи главна п аж њ а п ок лањ а спољ њ ем удешавању лица у разним м ом ентим а душ евног стањ а које особито руководе два покретна органа на лицу: очи и уста, којима се постиже највећи интен зи тет у еф екти м а. Расположење и нерасполож ење, м ад а су два противна осећања, ипак су из истог и звора. И з њ и х п о ти ч у веселост, двоумљење, жалост... и сви о стал и п о к р ети који се на лицу тренутно јављају. Кад се р азв р ст а све о д и гр авањ е м им ике на лицу, излази да су по броју п ретеж н и је ан ти п ати је н его симпатије. Кад се неком св и ђ а ту ђ а р еч и л и радњ а, он се - како се у Црној Гори вели - окељи. У то м случају лице му је склоно на смех, очи му се развеселе, а усне подесе као на лак осмејак. Образ је средиш те часн ости . К ад је говор о части и датој речи, неко се дотакн е десном руком десног образа. Неки додирну образ само с два п рста: к аж и п р сто м и великим прстом. Шта лежи у образу и овако се вели: „Н ије то рећи, па одрећи, образ је посреди; није о браз к ’о ц р н о трњ е.“ Човек који има образа, зове се образан . А ко ти м ож е о бр аз поднети (значи: ако те није стид). О браз вал>а, кум ће доћи . Босански муслиманкад с два прста додирне хрз (образ), го је исто толико као да је дао часну реч, равно беси. У руж ну погледу иропраће се реч ообразу: образа виш е нема него два ирста, л не знам чега два аршина 111рво6и 1но. у ирастиро доба, Iрсба да јс пилко с Јварно и 6и»«о,

44и

Ла иоиош тена «>цсна јо: дсбео му обра >. Нсма обрача ни счида. У Ц иганкс црн обрал. ади цуил торба. Итд. Мати хоћс 1 М милости дсче да уни иие за обрач, а по обрачу и да га пом нлује, иа тск онда ио бради. Кад се по иамети и уисрељу судило и качнс ичрицане под кнезом М илош ем од 1821. до 18ЛЗ. у снима могуНним облшцг ма, там о ћем о наћи да јс нски Лука ич Соколића у рудничкој иа хији осуђен иајире на затвор ш то је лажл.иио прорицао о божјој пром исли, па је иослс ослобођен чач вора, а на лсвом обрачу ударен м у је жиг.' - Усијаним железним жигом ($Н%та) ударали су Римљ ани ж и г робови м а и кленс гницима ча ка.чну. Французи су ударали ж и г р о бови м а на галијама до 1832. Према горн»ем, ж иг је био озн ака за осуду криваца, за неморалне л>уде и за робове - да би их п озн али , ако утекну. С асви м је р азу м љ и во откуд да народ придаје на целу лицу тол и ки значај образу. Јер м ада се образ може да надима унутраш њ ом сн агом и з уста, он м ож е и у м иру да покаж е важни душ евни аф ек т сти да, страха, слутњ е итд., ш то се у тим надраж аји м а о д јед ан п у т к ао „сам за себе“ зарум ен и - ш то изазивају нерви к ао у св и м а аф екти м а. И стина, код неких се у горњ им п р и л и к а м а м ож е д а за ц р в ен и и чело и врат, ређе чак и уши и груди. Б и в а и о б р а тн о да код н еких горњ и делови побледе „као к р п а “. П р и н ц и п д и р ек тн е и н ервацион е пром ене по Вунту довољно и м а ч и њ ен и ц у у ви д у да и нтензитет м иш ићних покрета зависи од и н тен зи тета узбуђењ а као и утицај аф еката на произвољ не м и ш и ће срца и к рвн и х судова, па тако и за излучивањ е разних сокова, п а и сти ски вањ е крви из судова и на лицу (кад се н ап расн о побледи или обратно подилаж ењ е крви у лице). - Кад се ко зарум ен и , зац рвен и , потп ада под горњ и принцип. Ко се сн ебива оби ч н о сагне главу (обори је). У песми се вели: „С ви јун ац и н и к ом пони кош е и у црну земљу погледаше.“ С еоска м лада по свом српству м ора о свадби цео дан да се снебива као да се „сти д и “, то јест да гледа само преда се, а нипош то у другога и да лице чи сто обеси. Код неких млади тај привидни стид или боље р ећ и снебивањ е траје још за пуне три године кад је у друш тву. И стално јој се у стиду, код осетљивих, образи зарумене - зајапуре. У и зраж авањ у лицем подударају се дивљ аци с културним Е вропљ анима. К ако се јављ ају та осећањ а код детета, тако и код старца. Тако и располож ењ е и страст сликају се на исти начин. По овим истоветним покретим а лица Дарвин налази нов ! Вукашии и др Н. 1Јетровић, Грађа, II, 638.

аргумоит ла иогирду: да су најразлимитије расе потекле т је; но!' јединог Лчудског рода или друкчије речено: из истог стабл Алн покрсти гсла и екстремитета као израз извесна душепц расположења код разних народа и раса различити су.1 Цо изглсду лица, нарочито чела, ни)е и код научника ни на рода утврђен суд ко је добар ко рђав. С тари Грци су клесади чело својпх богова усиравно, али нре ниско него високо. Ари. стоте.ч је, штавише, високо чело, па округло а меснато оглагнавао за шупоШвост а кад је предњи део главе јако развијен да је то слика ленштиие.- Тако исто су о великом челу неповоЉНо мислили Гален, Нлиније и др. и приписивали му ступидност Утврдило се да су многи знаменити људи имали чело сасвим слабо развијено. Код Ришељеа је чело било ниско, код руске ца. рице Катарине II још скраћеније, Б етовеново чело не показује чак ни кавкаски тип. Што ум етници дотерују високо чело код знаменитих људи увек је идеализован смер, често по поруџбини фалсификат. За широко, равно, „распљ ескано“ чело наши веле да је ко воловско, и да му је газда ограничен. И за дугуљасту главу Срби нису одушевљени, а округлу воле, као и колчасте образе. Чак и мера личног угла залуђивањ е је научничко, јер се ни по њему не може ниш та прори ц ати за интелигенцију и дар неки. Код деце је угао већи него код зрелих. И знатну запремину мозгатреба рачунати у варку. И тако нас антропологија с френологијом оставља овде на цедилу. По осећајности душевни се покрети одигравају на лицу мишићима, уз нарочиту помоћ очију и уста као најпокретнијих делова на том месту. Кад се онтогенији и филогенији једнодуш но признаје унутрашње мењање телесних органа од простих до најсавршенијих, неће бити зазорно да у исту категорију поступна развића, бар по теоријској претпоставци, овде уврстимо и могућно мењање лика код одојчета, за првих недеља по рођењу. По народном веровању лик му се подешава час на оца, час на деду, може и на друге мушке сроднике, код женске деце регистар иде на лозу по млеку. Може мењање лика да иде и у противну страну: мушко да личи на женске претке, женско на мушке. Ја сам саслушавао многе матере обдарене децом и оне потврђују горњу опсервацију с напоменом да то сличавање не бива код све деце него по изузетку. Пошто је само мати у могућности да прати оие промене на лицу, јер стално мотри кад дете доји, куна, носи, уснављује - то јеудечијим склоништима већ немогуће пратити. Инак остаје врло чудна појава овог одигравања закона о наслеђу смене. ! 1)аг\т, АиаЈгиск Јег (кпиш^ет^ик^сп, ћ. АиНа^с, Ч. | ч. 2Мсги, Мжгк, 177, 188, ришт.

4М-

1\ !к пргкилдмм! д.жонл г. н-к ПМИИ. р с к н о

\ Јрлчпги. V Чгригм'

Н » > Р " Г К'- иЦ' 111м н : 1 И н о р о ! ( *' Г/ <

К

41 М> 1П->‘ »И

,Ч.Л Л Г Ц Л м «м \ н р г к . 4 рс;|.1 ; Н !М !П и и ,н . н м |г I ( »јн-. ч и м .. . >,{*п.н 1 ,*м>н М ГМ «>1 Ј Х Л М О Г 1КП Н-!>.1 К . » Н О ( Г ( П М «1 )(•.. !( ц м јн

Н.| I,

Р ,М -

М Г ИП! н р г а к

ч .н Н И М | Н' И.ЦН .1М.1

1 1\-|Н>а. ) г р VI* »Лм 1.1 М С к И М V * | . т !,.| < [|р.*!!.Н( ! Н.! > Н ГН Г"-. I V Пр»' С К О К У р ј|.1 Ш |Н л . К ;1 Д б и I 1' Д1 с(. ЛО! !Г

н- н и ј с и и б и к ј н и к л

КИИХ п р с л л 1Л.

5. Оми Мошго см о сазн ал и иокрсте главе, сад о очим и, т којих п м а :с заповести и у кч>је ул азесп о љ н и утицаји. М ноги мислс да у очима могу да чи тају душ у човечју, н.егов карактер, темперам енат и ваздан којеш та друго, ш то је чиста обм ана, јер се вежбањ ем може м нога у н у тр аш њ а тајна у очи м а да скрива, а кад је урођена п ри тв орност, подм уклост, л укавство и себичност, онда је то чак нем огућно одгон етн ути . М и овде нећем о да тр аж и м о пута да сазнам о ш та се у скривен ој ун утраш њ ости човечјој збива, завирујући к роз о п ти ч ко окн о у дубину. Н его ћем о само да опиш емо оно ш то се лако разум е и спољ а се опаж а. Кад неко очим а сви т к а и см еш ка се, значи: дош ло му срце на меру. То је и зр а з задовољ ства. У средњ ој Д алм ацији кад неко свитка оч и м а они каж у: ла м п а очим а, са значењ ем да му се неш то десило. А ли кад у Варни неко вижљи очима, немирно звера там о-ам о, н арод д рж и да се ухватио у лаж и или незгоди. Тај исти см исао и м а кад неко трљ а очи, а није дремљ ив. О чима ст рељат и н етр ем и ц е значи ош тро гледати, дрзновено. Трепкат и, у ствари спуш тати и ди зати очне капке, а дајући лицу ош тар поглед, значи љ утину и непристајањ е. Како код Срба тако и код Грка овом и зр азу основни је м отив одвратност, што и ош тар поглед сам за себе то значи, јер продире онога коме се упућује. Трепнут и друго значи него трепкати. Кад неко трепне, а главу уздигне, значи да је од мале вредности ш то оног тренутка чује, дакле у смислу: 1ле! 1-147

Код разротчених (искокетених, избечених) очијутрепавице стрче хоризонтално, а капци се толико издигну да оставе рожњачу у кругу сасвим видљиву, а обрве се издигну и сведу у лук. У овом узбуђењу на челу се избраздају хоризонталне уд0. љице. Овај мимички израз може да исказује љутину, изненађење, напрегнутост у посматрању итд., уомште ж иво интересовање, узбуђење, залагање, претњу: у зао час! Кад неко криви лице на једну страну, тј. кад усницу миче у страну, а очи исколачи, знак је велике разјарености. За ову м им и ку неко каже: да човек стриже или стреља.' Горњем мимичком положају очију насупрот се ставља сањив (дремљив),равнодушан, „индолентан“, ум оран изглед очију. Док се код искокетених очију цела рож њ ача види, у овом дру. гом благу држању капци се сведу у елипсну ф орм у и рожњаче затворе, готово уз зеницу. У овом психичком стањ у обрве стоје обично непомичне. - Овде истичемо сам о најкарактеристичније случајеве, а комбинације изостављ ам о, као и свуда иначе. За онога ко очима трепне, а усне м ало искриви, каже се да је подмитив {Нбтвск), а стварни је см исао овде подрушвање. „Погледа га Краљевићу М арко, па се поче подругиват њиме.“ Очима превалити значи превртати очим а, колутати, а и притворно неког презирати. П ом ркивањ е очи м а значи: оштро претећи гледати. „Погледује девет својих ш ура, / А на цара криво погледује.“ „Не види ме к’о леђа“, рекне се кад неко из мржње или још више из презирањ а неће да га погледа, него га највише упреко погледа или погледом пребаци. Слично поступају и деца кад се дуре због негодовања. И сто се ово опажа у целом свету, па је било и код античких народа.2 „О на мучи ништа не говори, / Наврље га млада погледала.“ Н аврљ е значи накриво, испод очију а друго значи попреко. С енут и или креснути очима (Шпге1п) чини се у љутини. И за овај покрет има потврде и код Јелина. Ред је гледати управо у онога с ким се разговара. Ко у разговору гледа доле, преда се, подм уклица је. Кад се поглед с неког нагло склони, то је врхунац гнушања и мржње. Многи у том тренутку скочи, ако је седео и кораке одатле убрза, да се удаљи. Освртање за ким руж но се узима. Мшање је симболично споразумевање код свију народа, а кад се каже намишвање исто значи, али највиш е у љубавном дојављивању. Опазио сам да и наши Гурбети кад се на свом језику разговарају исто овако чине, а и даље, у читању, нисам се намерио 1 Његош, Горски вијенац, 164: Пред очима које стријељају, / које камен могу растопити, / а камоли слабога човјека - / још таквијех очих гвозденијех / ја не виђех уједнога момка. 2 ОатЈп, ор. сИ., 249.

-181~

П1 1 н а је д а н н а р о д к о д к о га о н о г м и м и ч н о г п о к р с г а но би би ло. К о к р у п н н м н о г л г д о м н о е м а т р а ч о п с к а и /ш «. I ннр (н ач и (л5|г/(,

Цоникнупш (н о н и Г ш ) и н ач и још о б о р и т и по глод к з с м л .и з б о г т м а д о н о л .с 1 на: „(,'ни ју и а ц и н и к о м п о н и к о

ц о испити»ан> о.

ш е." В ук о б ја п г н .а в а , и с г и н а с у п и г п и ц о м :

„Т(»

је сг ук(»чиша за таквог смагра - што опет може да буде привидна игра. Овај гест може да се замени и кретањем руке лево-десно или потресом кажипрста у правцу увредљивца. Овак[в]а се иста сцена виђа и на класичним јелинским фигурама, а за пример се узима како Афродита тако чини против Пријапа.1Све то значи, ако није притворно: иди до врага! Нека те враг носи! Ко очне капке спусти и гледа преда се стиди се, а у извесним приликама значи да пристаје на предлог. Ово се виђа само кад пред старијим или важнијим лицем млађи се подешава, а мрзи га и не приличи му да то и речима потврди. Друго је стид, а друго снебивање. Народ држи да неки човек има магичну моћ у очима и да погледом непосредно може да науди особито лепој девојци, тако и момку, а нејаку децу и у смрт да отера. То су људи и жене с урокљивим очима, које народ зове злоочницима. Злопоглеђа већ је од природе нека стална набусита погледа: „Оно јесте Срђа Злопоглеђа.“ Трибали и Илири били су у старом веку озлоглашени са те фасцинације у погледу. Кад неко неког или неку салети да што добије, онда то друго изазвано лице прстом повуче свој доњи очни капак наниже и рекне му мац (сл. 1), што значи добићеш кијак или гологан, у значењу - ништа. Каква шала онаква одшалица. А ако пристане, само ће трепнути. Неки кажу цпц-мац! а неки покажу само шипак састављених прстију у песници. Свему овом равно је што се неко нагне на ниже опуштену шаку, а прсте мало размакне. Неко има обичај кад смакне доњи капак да се угледа белина, још и да тим оком мало врдне час на једну, 1Саг! 5ји1,1)\е СеШгЛеп с(ег СпесИеп ипс1 Котег, 85.

□ 49

час на другу страну, и онда се р ек н е да он подбељује, а такоСе говори да чини и сврака: подбељ ује као сврака на југовијЈ и оиазаиста под бељује, али им а и љ уди који поизгледуимајуНОр малне очи, па се ипак каткад код њ и х бел и зн а јаче појави, уПра. во као код свраке. У П ри зрен у ко н ам ер н о п ред женском подбе. љује, каже му се: коме ћеш ти сар и ла к да продајеш (да вараш)? Народ објашњава м ац и ф и гу р ати вн о : ни иди, ни тражи, имаш шта! Или: добићеш о Ђ ур и н у петку, о светом Никад итд. Очима знак дати да неко н еш то п ослуш а, обична је ствар Овом се приликом оч и м а кресне, т о је с т о ба се капка за тренутак издигну да се чело зб р ч к а у х о р и зо н т а л н и м борама. Ако неко неког дуго натмурено п осм атр а, к аж е се не смеће ока с њеш. Овако се фиксира онај који је до зло гр д и о . Сузе су у смеју н а р о ч и т о г р о м а н степ ен расположеља. А у жалости највећи изл и в д у ш евн о г бола. И п р и свем том природном располагању неке се ж ен ск е и звеж б ају да у лажном плачу дотерају до такве аф ек тац и је да јој су зе заи ста роне! У Љу. тини плачу мала деца и м огу да се зац ен е, ш то се у Далмацији рекне: „стицало се“.

С л и к а 1: М ац

Опазио сам и овде код Гурбета, који изм еђу себе стално говоре познатим индијским ж аргоном , да се служе као Срби истим покретима, баш и са м ац, намигивањем, показиваљем шипка итд. Цигани кашикари у свима се гестовима и мимици такође подударају с Гурбетима и С рбима.

501-

11арод д р ж и д а су о ч и з а ц е л о о гл сд ад о д у ш с, (м го 6и се м ал о о д н о с и л о и н а ф ш и о н о м и ју , оч уда и с у м н .и ч и у д у ш е п п у ч и с го т у зр и к а ва * п а ч а к и х и л т в а к о м с је о к о н о в р е ђ е н о . Ш тав и ш е, т а к в о г д е ч к а н е ћ е н и н о н тто да н р и м е »а н о л а ж а јн и к а , а игтбегав а ју га и з а д е в е р а , је р Пс и м д о и е т и несреНу. У згред н е к а н а ђ е м е с т а и о в о х е р ц е г о п а ч к о м и ш л .ен .е у пол>у Љ у б о м и р у : д а зе л е н е о ч и о д с в и ју д р у ги х и ајб о л .е н о ћ у ви д е, о и д а п о ја ч и н и д о л а з е м о д р и к а с т е , а ц р н е с у н ајсл аб и је.

6, Н о с У о д н о с у н а нос н и је ту м ач етве м н о г о б р о јн о , ал и је и и а к и н т е р е с а н т н о и к о л и к о га и м а. К о ш м ркР м (д у в а ) н а н о с, о п о в р г а в а о н о ш то д р у ги п р ед њ и м г о в о р и . О в а ј д р а с г и ч н и н а ч и н у н а с се јо ш к а д го д п р о п р а ћ а са х м ! А л и о в о х м је и з д у в а н о је д н и м м а х о м к р о з н о с, и п о т о м е је п р и м а р н и н е а р т и к у л и с а н зв у к . И а н т и ч к и с у н а р о д и ш м р к тал и кад су ш то н егодовали . У в р л о п о зн а т о ј и г р и „ п р о в о ђ а ч у " о н ај с в е за н и х о ч и ју п о гађ а ко га т и ч е , п а а к о н е п о г о д и , о м а ш е н и п о в у ч е за нос п р о в о ђ а ч а .

Слика 2: Прављење носа В у ћ и коГа за нос з н а ч и у г о в о р у о б и ч н о з а ч о в е к а к о ји ж е н и с т о ји „ п о д п а п у ч о м “, и о н а га „ м а м у з а “ к а к о х о ћ е; а м о ж е у о п ш те д а з н а ч и з а о н о г а к о је к о м е п о д л о ж а н . С н о с о м се и д р у к ч и је н е ш д у је и л и , б л а ж е р е ч е н о , руга. К ад ко п а л ц е м д о д и р н е н о с, а о с т а л е п р с т е са с т р а н е р а з м а к н е , а н е к о јо ш п р с т и м а м р д а , т о је ч и с т о и с м е в а њ е ; к ад , п ак , п р в о ј н а с л о њ е н о ј ш а ц и н а н о с д о д а и ш а к у д р у г е р у к е (сл. 2), то је јо ш ја ч е и с м е в а њ е , ш т о ч и н и с а м о н а јп р о с т и ји , груб стал еж . У П одунавл^у в ел е з а о в о н ем о и зр а ж а в а њ е : х о ћ у д а м у од сви р а м , а у Б е о г р а д у и и н а ч е да м у п р а в и м но с (т а$сагоп). О бесио нос ш т о и п о к у њ и о се - н и је у сп ео , и И т а л и ја н и веле соп ип (ап1о (ра1т о сИ па$о). М н о ги с т р а н и н а р о д и п о м и њ у „дуг н о с “, „ ч о в е к и л и ж е н а с д у ги м н о с о м “, а то је ш то и ву ћ и кога за Ј5 1

нос, као пола :ча брп.ицу нос да се истегли. Орби гоиорс и удпрц. ксш па р уи ш нос, што -шлчи награисаћеш ако тако учинипг. За охопа, надувена чоиска или жеиу рекие се: носим цебо пара или пркоњи се; шшо си носдШао? Иући се као ћуран (т То мосур надме, који је тобож нос). Ако т омиришеш, отпашНе ши нос, Ово се последње више односи иа пакоснике, а иалркоњсни увек је одвратан, и о њему се мисли да је пакостан. Да ће човск бити л>ут, предсказује му се што грља нос. Кад нешто заудара, прстима се стегне нос задуго; али неко тренутно сваки час слабо стеже нос, више додирне само носне шкољке, и кад пажљиво слуша шта неко прича. Многи то чине и кад су сами, па дубоко размишљају. И Немци и Јапанци, и други народи, да их не набрајам, имају узречицу као и ми „дигао нос“.‘ У Јапану је обичај да се нос песницом у горњој прилици оздо подухвати и мало подигне да изгледа као прћаст. Међутим, у ужичком округу само се палцем додирне нос, па се палац промакне кроз ваздух увис, што значи ругање или потпрдивање. Прћење носа (.Ш$епгпрјеп), утолико је везано за нос што га напрћене усне мало уздигну. Напрћио нос - љути се. И пси напрће нос и стегну кад су љути. А то је кад реже. Вук наводи и овај драстичан пример за нос: „Ето ти г... а на носу, утри се, рече се ономе који се зачудио кад види напредно дете - да га не би урекао.“ Не знам да ли се још код ког народа рекне у тумачењу: Ударићеш на рутав нос. И облик носа подлеже народној критици. У кога је прћав нос наш народ вели да је он пргав, љут. У Васојевићима иде се и даље, јер се верује да затурен нос одаје човека пакосна и покварена, те се за њега вели да је фрчнос, а за жену фрчоноса. За жене се још додаје да су похотне. Шопав (шљепаст) нос није ни у каквој народној комбинацији, па тако ни кад је штукао. У старо време чак се нос ровашио за казну. Урезивање носа вршилосеу старој српској држави као казна. У Душановузаконику тако се жена блудница кажњавала за иоругу целом свету.* - И у Црној Гори овако се чинило до пре 100 година. На овом месту изнећу укратко шта сам код Срнкиња докучио о мирису с физиолошке стране. Нос је нижи орган за осећање, без оне стунњевите различности која ирати виша чула 1 \Л»п&, ШкегршЛнАојре 1, 1Н1; 8ро« Шммг уди се у Црној Гори ухвате за брк и заклињ у: „О во обриј па баци под псе“ или: „Овога ми, то ћеш платити.“3 П а и други ће сељак показати десном руком на свој брк и патетично рећи: „Ево ово да ми се баци на ђубре, ако то не буде.“ Значи: зар и то понижењ е да доживим... То ћу му рећи у брк, значи јасно и разговетно, отворено, баш као кад се каже: рећи ћеш м у то у очи. Колики су понос представљ али бркови назире се и у оном тобож њ ем народном причању. Некакав Бош њ ак турског закона доказујући нешто Немцу, рече му: „Тако ја не обријао бркове и не п остао маскара, тако као ти “ (Вук). И з задовољ ства м ноге брканлије прсти м а гладе бркове, од раздељ ка лево и десно до краја. Ко бркове суче може да значи разно: љутину, дубоко разм иш љ ањ е, а и да му је ш то мило. Турци су стр аш н о м рзели С рбе с лепим брковим а, јер су у њ им а гледали јун аш тво и пркос. Вук бележи: „ЈТепи бркови не гледају се рад о у раје.“4 И у бради народ зам иш љ а велико достојанство. Браду Глад и т и значи бити задовољ ан. М ноги тада провлаче прсте кроз прам енове и полако говоре. Код архим андрита често се може видети да овако чине, чим е истичу своју см иреност и чин. Исто овако цене браду и други народи. У Д рниш у (Д алмација) реч бајкат и значи причати деци бајке, и кад то стар човек чини, он глади браду. Док је м ило ономе чија је брада да је глади, раш чеш љ ава и провлачи прсте кроз њу, другоме је строго забрањ ено да туђу браду додирне. По досадаш њ им примерима види се да је брада значила понос, па чак и социјални ранг, због чега је свештеници ' 8)111, 115. - О длаци на телу леп је рад Тих. 'ђорђегшћа у Н ародној ст арини за год. 1426, али иде у другом иравцу, који не спада овде. ■' Вуконе Народне пјесме, III, 164. ■'Мичар Влаховић, Гласиик Етно 1р. музеја, 1, 1933, сгр. 73. лДаница, 1327.

Ј 55

мајбриж.мтпје чуиају и мегују. Ио.-шати босански хоџа с1>аднг * је;пн>м прм И1 КОМ ма;и» и чо ммје убио једиог срмског ирофеС( у 1Цшграду пио му је додирнуобраду. Ммоги ожало?мНени ср^ ски сг м н у мремеликој ту:м1 «а неким својим упокојеним пуСт брад\' и никако је ме брије, као нгго мине млађи л»уди.

Ушнита»ан«с браде другоме рамуна се у неонростиви грех „Занпо, кћери, да од Нога на1)ем.1, сноме оцу ти лана/ж браду?«! >' Лмпанош законику' промисама је ужасиа казна за онога ко социјално вишем човеку од себе ишмупа браду: Кто се обреГе искуб браду властелину и добру чловеку, да се томузи обе руКе отсеку, Чд.98, истогЗаконика нејасан је, гдејеопетном ен обради. Чак је и кнеа Милош слично изобличавао невал>але људе. (ј ј у ј л 1824, пише он Павлу Штулу у Каленић да калуђера /ована Савнћа и његова друга -- ако их там о где ухвати - обрије; но не само да им браде обрије, но и бркове, косу и обрве, удари по 150 штанова, а иосле свега овог да их отпусти.3 Јиричек наводи 1 1 3 старог времена, ако удовица блуд има, ош иш аће се и тући, а роб се прода. Из почасти бради сведочи и наш а заклетва: јемчим брадом и тавом. Што су одсекли браду једном Туркмену за казну - што се тужио на несносне дажбине - искрсла је буна код Цесареје.4 Ђосе су увек стајали на рђаву гласу. - О бркатим и брадатим бабама рђаво се мисли, па чак неке ж енске рачунају у вештице и нерадо се с њима друже, а још нерадије примају у кућу. Пошто су бркате бабе обично мушкобане, глас им је тежак, мушки, чиме се још више изазива сумња да код њ их није све у реду. Ко има врло чупаве груди, мисле да је срећан. О обрвама мало се шта има рећи, особито кад су у покрету. Издизањем обрва исказује се чуђење, а с тим поступком изазива се и набирање чела. М ноги ће том приликом и уста мало отворити и звиждукати. У великој неочекиваној запрепашћености уста се сасвим отворе. Иначе, нагло издизање обрва према неком значи: одлази одавде, торњај се што пре. - Пре су се састављене обрве и код м уш ких и код женских рачунале у нарочиту лепоту, па су оне код којих су повије биле голе, ту празнину испуњавале веш тачки, лепећи длаке по њима... Али у Црној Гори састављене обрве значе и код мушког и код женског похотљивост. 1 Вукове Н. пјесме, III, 104. „Атлагић куне Хајку“. 2Душанов законик, чл. 97. ’ Тих. "ђорђевић, Из Србије Кнеза Мипоша, 206. 4 Наттег, Се$Мск1е с1е$ отатвскеп КеЈскев, III, 66.

561-

9, Уста и усне О ва д в а дела уз о чи н ајви ш е одају м и м и ч к и и ф и зи о н о м ск и изр а з л и ц а. М и м и ч к и м о к р ет у ста у зајед љ и ву н олож ају та к о се подеси да к р аје в и горњ е усне п р и к л о п е п о л у кр у ж н о дон»у усну. С л и ч н о се и зв о д и и у н р е зр и в о ј м и м и ц и . Т еш ко је о н и сати како се у сн и ц е н ам ес те к ад се н еко у си ћи (узјогун и ), у сам овољ и, пркосу, тв р д о г л а в о с т и итд. У пијањ е или усп и ја њ е усн и ц ам а (Зеп М ш н1 зрН геп) зн а ч и н егод овањ е. И екељ ит и се на кога значи у сн и ц е м ал о о т в о р и т и и п у сти ти р у ж а н глас, као о тегн у то д р х т ав о 5 и л и бе гл ед ајући у о н о га н а кога се то одн оси . Уопш те, м и м и ч н е к о м б и н а ц и је се те ш к о описују. П о т п р д и в а т и се ( п о т п р д о в а г и ) с л и ч н о је бекел»ењу по см ислу, ал и се т а д а м а л о и с п л а зи је з и к и п р е к о њ ега п у ш га зв у к п -п -п . В ајка се онај к о ји ч у је н е ш т о н еп о в о љ н о и ж а о му. Тада уста б р зо о т в о р и и п у ст и глас а, које је код н ек о г сл и ч н о гласу мљескаву, је р т о а и з б а ц и и з себе. В ајкањ е се п о д е ш а в а и т а к о д а се у ст а м ал о н ап у ћ е, о д н о сн о у сн и ц е се и сп у ћ е , и л и се о ч н и к а п ц и м ал о с о б р в а м а п о ди гн у и л и о б а д в о је се у д р у ж и зајед н о . К ад се у ста п р и л и ч н о о тв о р е, то се к аж е з и н у т и од чуђењ а. Ж е н с к е су у о во ј м и м и ц и у зд р ж љ и ви је, је р и м а ју о б и ч ај да б л аго ч у ђ ењ е одају ти м е ш то у ста сам о м ал о б е згл ас н о о т в о р е , м ал о зи н у и о д м ах их затво р е. Ко с о т в о р е н и м у с т и м а , б есп о с л ен , у ш то гледа, к аж е се продаје зјале. П о В уку се к а ж е и п р и зја в а т и . У в а љ евск о м о к ругу р ек н е се зи н уо п а з ја п и ко оје. М уси се д е в о јч е, з н а ч и у д и б и л о се (у к р у ти л о се, а л и ц е о то м б ољ и ло). Д ак л е, м у си л а се зн а ч и у м у д р и л а се, је р јој н и је све по вољ и. У Јаго д и н и је в и д н а п о ја в а н а л и ц у кад се ко у м р ђ и в а ,у м р ђ у је, јер се та д а јед ан угао у с н и ц а м р д н е у стр ан у , и то код л ев ак а л еви угао, код д е ш њ а к а десн и . У сл уч ају у м р ђ и в а њ а п о к р е н у т у у сн и ц у м е х а н и ч н о тргн у, а о ч н и к а п а к сам од себе м и гн е. Чеш ће се го в о р и к р и в и т и ус т а н его у м р ђ и в а т и се је р се заи ста тад а у сн и ц а м р д н е у стран у, к ојом се п р и л и к о м ск у п и и доњ и очн и кап ак. О д го в а р а н ем ач к о м РгаГгетскпеШ еп. П ућ и т и ус т а , и с п у ћ и т и , и ли сам о н а п у ћ и т и се, им јс пук из»«> кобилу, а отац му рекнс: „Ме гоно ри на сна \чта“ омда син мсгне на ио уста гри ирста: „Богме и жлријебе'' (Нук), Сад на сва уста т н о р и г и ;шачи иештедимице исгииу ка.«ати. Кад неко јако ралјтш (о п т р и ) усиш и нотера глас из себе: уу! дначн ‘пђен.е: а кад и.иопори ол или ух! онда је то одгонор на жалосган пас: а у ту.*и тај се глас дуго и дуго понанља: у.г, ух, ух! Ко '( //г крс!п' слсна надесно (у с грану), значи: гле молим те, дакле. неодобранање што чује. Левак то исто чини обратно: од десна налево. Смсјанч' је нарочита модификација кретан.а удисаног и из-

дисаног наздуха који мимичкс миш иће на лицу грчи. Смејање је обично ненамеран акт. Руиице на образим а, такозване смеху:1>ицс, тада се јасније виде. Њ их рачуиају женске у особиту лепоту, као и младеже. Смејањ еод голицањ а потиче рефлекторно, због чега нема разлога да се што виш е о њему каже. Нисам нашао помена у литератури да се ма који народ не смеје. Неки се чак и сувише смеју као Јапанци, али то је код њих у ствари више смешкање: кад су ма с ким у разговору, да изгледају љубазни. Пригушен осмејак код Срба значи невериц у у то ш то чује, дакле, у ствари исмејавање иронично, притајено, а кад се неком у брк гласно смеје, то је отворен о исмевањ е. О нај се цери, коме се од смеха зуби виде. Мимичке комбинације у насмејаном изразу ли ц а далеко се разилазе, као кад је смеј усиљен, врло раздраган, горак, туж ан, презирљив, подмукао итд. У целом човечјем бићу и душ евном ж и воту наизм енично се јављају контрастни утицаји. Смејању је плач противполож ен. Мишићи на лицу при плачу се сасвим друкчије подесе него при смеју, на челу се издигну усправни набори, а доњ а се усна спусти у полукругу - да се зуби виде. Даљи ћемо опис изоставити, јер то је у кући где има деце свакодневни призор. М иш ићни рад је на заплаканом лицу, још више на плачљиву, сличан осећањ у шрчине у устима, као и задах смрада, који још прим орава носне шкољке да се надоле спусте и раш ире. Како овом приликом ради Ми$си1и$ Аергеввог и а1ае па$Г чист је анатомски проблем, па ћемо га оставити на страну,1 нарочито и због тога ш то се горње појаве на лицу досад нису сложно научно протумачиле. За децу се вели да се кревеље кад плачу и развуку уста. Боже милостиви помози! говоре Срби кад год узсџгхну и зевају.2 1 Р1с1еп1, Мтик, 132 надаље. * Вук, Пословице, 23.

У 1Јоном л а в е т у о дувњ ујс се иао дух (у стн ари дах пипи.ч $[н гИиа). С 'н еш тон и к п р и к р т т а н а и .у д етста тр и и у т одува „1)а»ол ску н а к л о п о с т " с њ сга и л и , и ерски р ећ и , баш ђанолп и.ч н.сга. О н ак о ч и н и и б а ја л и ц а , па Не и о го м и ил.уцм ути, пгго м ного л и ч и к а о д а х о ћ е и о н а д а о д у н а .1 У с т н о л о ш к о м п р а н ц у и сп и ти н ан .а усме су н ераздн ојн е од уста, за т о ћ е м о се и на н.их о сн р и у ги, к о л и к о иам м атери јал д о п у ш т а.

Што мати мл.есканим гласом с усаиа цвркнс пошто повуче дете за нос после свршеног купаи.а и повијања, гежња је само да дете добро расте. У истој иамери у Поцерипи женско кад замеси квасац и изброји: во имја оца и сииа и свјатаго духа, амин, па онда подмеси хлеб, у трену гку кад га сиусти на огн.иште да се пече, изговори: мали к’о велики, а велики к’о редуша! и цвркне усницама. Ујести се за усну (уснице) значи горко се покајати, што је нешто несмотрено избрбљано. Зато се у народу често чује мудровање: „Ријеч није свилена марама да је свијеш да у њедра метнеш, већ је ријеч једна ходилица, отићи ће од уста до уста.“ Поклопи уста шаком - значи „ућути се“. Неко поклопи уста у ствари шаком чим нешто неразумно или тајно случајно изговори; а многи ће том приликом закашљати се - да се ствар гласним одјекивањем забашури. Сасвим је непристојан српски гест кад се неко исхракне пред другим, и то говором или мимиком баш му упути, значи да га жели сасвим да омаловажи. Разуме се да се то може да види само код сеоских пропалица и пијаница. И у Италији је ова изопаченост постојала, а сад је више нема (5Ш1, 111). Уопште исхракивање на јавним местима код Грка и Римљана није било ништа зазорно, јер у то доба није било убрушчића за убрисивање него само за брисање руку и лица. Код малих уста, која у целом свету значе лепоту, уснице су приљубљене и танке. Па се за њих хоће да рекне: као да су динаром прорезане. Дебеле усне, а опуштене, које по народном мишљењу прате слепоочне обле кости - траг су назадних типова, због чега их Срби не маре. Дебеле, прћаве усне стални су расни карактер нарочито код Негра и код Негроида,2 на пример Сулу-народа, па код Монгола и Монголоида и осталих нижих раса. Код садашњих Европљана такође се тај облик срета, па и код фосилних лубања види се да је постојао. Толико стоји да је код Европљана јача индивидуална ' Сличан пример код Ситла, 121. 2 Именице Негроиди и Монголоиди којима Тројановић даје значеље различито од оног које имају данас, овде смо оставили писане великим слоном. - Нап. ур.

□ 59

разлика и у усницама него код примитивних иарода, сде је сли» ност много већа између иоједииаца као и код животиња пгго је Нски би иаучници хтели да у овом ружном обличју виде насле ])омVфизиоиомику из далеких векова у развићу човека од негда. шн*ег животињског изгледа форме њушке. Чудна је иојава шТо место дебеле усие прати широка брада, чиме се још више њихова уста,увек већа него код обичних људи, приближују њушци. Ваља инато скренути пажн.у да се при пућењу уснице унеколико огом боље и испуиче, као што се стално виђа код дебелих испупчених усница. Вук је тачно забележио: отомбољио усну као логовски хам. Код Србаје ова форма ретка. Ваздух се кроз уста и даље кроз уснице насилно истисне и при намерном искашљавању (рефлекс), као и ненамерном. Кад секо ским препире, многи ће се гобоже закашљати, што се разуме да му се говор не прима. Али накашљавањем и гост испред затворених врата јавља да је дошао и да жели унутра. Али гост чини ово само кад после куцања нико не излази да му врата отвори. Заиста чудно што исто овако као Срби поступају чак Сомали и Кафри.1Друга ћу поређења изоставити. Аустралци, Кафри, црнци у изненађењу хоће мало уснице да испрће и хукну, као да би хтели жиж ицу да угасе. - Овај се истоветни случај опажа и код Балканаца (5Ш:1, 50). Срби још у чуђењу и незадовољству шикну у изненађењу мљескаво ћ, ћ! На неко охоло понашање Гренланђани испрће нос и шмркну - управо као Балканци. 10. Језик Овај се орган у мирном држању скривен у устима, али пошто се може по вољи да исплази до половине и лепо да види, није претерано да се ипак, бар упола, уврсти међу видљиве телесне органе и да се о њему овде што проговори. При том као важан орган сензације за укус (уз меко непце). Живци су за укус у неком чину аналог[н] и осећању мириса, и заиста утисци оба ова чула имају много чега заједничког, особито што им у оба случаја споља приспели делићи надражују живце да осете укус или мирис. Ту се претпостављају разни квалитети укуса и мириса. Ко осети горко и кисело криви лице, мргоди се, а то се особито исказује не само на потпуно здраву детету, него се такве исте црте наберу на лицу и код наказа које су без радна мозга. Употреба језика у нашем испитивању врло је мала, као и код других народа. 1б с ћ и т , (Ј г р з с Н Ш е с к г К и Н и г , 474 .

Ј?М4К а' пдази ла руган>е. несвиђање. а у мањој мери кал се неко у чему осрамоти, па му се без речи хоће да иодсмехне. Чак се вића и то како деца хоће да исплазе језик везаном псу. јер знају да им не може ништа, иако га чикају. Једном ириликом неки грдосија Гал позивао је Римљане на двобој. и како му нико није смео изаћи да опроба срећу у неравној борби, он је Римљанима исплазио језик из спрдње (51111,91). 11 !апанци плазе језик када се с ким спрдају.1О плажењу језика у апотропејској намери има речи у глави о заврчивању. Бива да неко истисне кроз уснице само врх од језика - што се малчице зачудио. У западним крајевима, нарочито Далмације, кад се ко сецне хоће, такође, мало језик да помоли. Оба ова последња случаја пропраћају се обично мљескавим гласом као ћ или п. Код Јелина више се чуло пе. Па и пе у ствари је исти глас који се не може написати верно. Онај (или она) кад се каже има вепики језик, значи лајав је, брбљив до крајности. У говору кад се каже: уједе се за угсне сасвим је исто што уједе се за језик. „Уједаћеш се за језик...“ Ово је лепо сликовито изражавање потврђено и у туђим језицима. Кад неко треба да престане с неупутним говором, неко н>егов од рода или пријатеља метнеруку на своја уста којом га сликом опомене да с тим престане - да језик увуче. Свуда је тако.

11. Зуби Мада су и зугби скривени у устима као и језик, слободно се могу уирстити упола бар у видне телесне органе, јер се и они у неким приликама могу да покажу, на пример кад се неко кикоће, кези или шкрипи зубима. Зубни звучни звук с, по самом свом пиштању, врло је карактеристичан у благу, готово нечујну дозивању, на пример кад се неко позива, а у соби какво лице спава. То се с у овом случају отегне или још чешће неколико пута узастопце изговори, али с врло слабим прекидањем. Према псету које се затекне да лежи и зна се да је врло љуто исто се тако треперећи с подвикује, у нади да неће насрнути на човека. Чисто као да га желе да умилостиве. Деца такође фијукају с једно другом, у злој ћуди да понизе друга као да је пас. За зубе је везано врло мало покрета, у ствари трљања горњих о доње. Најодврагније је шкрјутање (шкрипање) зубима, МшкИ, 1,181. Ј 61

што СС у д; 1напп1»е времс прло ретко кад чује, и то само код зли. кошта и;ш бар дивл.аш гву н ; п . лон.емих л,уди и пијаница - к а д се до бе п мл-а ралјаре. па с Iрас г као афект беса надјача ралум. Пиги она.ик) ни чуо да и женскс шкргућу, а у сну се дешапа код мно1 ич. но го не спода у оквир овог рада. У јарости ко шкрг\’ће нбнма. лако се толико распали да лупа штапом о чемл.у игп1 о сго да се на парампарчад и.чломи. Шкр1 \ ган.е (гбнма пије у старом неку била романска фра аа, нсго нрана стнарност п н.има по.шата. За углађене јелине класици оно ирећуткују. а сиропи Римл.апи, ман.е деликатни, имају »а шкргу кш.е и нарочит и.чрал јг е т к ге (5иП1, 16, 44). За ов\ грпмасу )на и 11ови :»анег. И и педа ио народним песмама кад се неком дохака зубима, да је ц) неко иаромито јунаш тво.

Колико се уост рио бане, Он не тражи ниш т а од оружја, Но му бјелим 1рлом запињ аш е, А под 1рлом зубом доваћаш е, Закла ње'ш као вуче јаЈње. И ово из народне песме: Повио се по коњу ђош т у, Од муке м у зубма Гриву скубе. За Црногорце се зна да су се с м усли м ан и м а и зубима клали кад им оружје измакне из руку, ш то се о соб и то деш авало у борби на лађама, кад су се тукли на С кадарском блату. Код зверова у борби само су зуби силовито оруж је, од велике силе, канџе су тек за припомоћ. Заиста се може каткад угледати да се н еки про стак, врло разјарен, искези, па му се зуби забеле као код звера, па чак и скривени се очњаци помоле. У овој м и м и ц и код човека Дарвину се чини да се скрива и продуж ује наслеђе још из ж ивотињ ског дивљег стања. Домишља се ш то у р азд р аж ен о сти неки људи разголите зубе на једну страну да се пом оли пола секутића и један очњак, да их други виде као п реостатак из зверског прапочетка живота (6. АиО. 269). И по овом он и зводи да је човек пореклом од нижеживотињске форме, јер к р у п н и сисари у јарости реже, разјапе уснице да им се зуби виде, особи то секути ћи , а каткад и оштри дерачи. Кад се човек искези сасвим је слично као кад псето режи, јер му се гакође зуби забеле. А кад шкрГуће зубима сасвим прима изглед до крајносги п ом ах н и тал а дивљака. Све је укупно остатак из прадоба кад се зубима клало, као што чине горила и орангутан и сад стално.

Кулмиптиф јс Дарииионе хииоте:«: (мада )е једиосграиа) у томе игго он мине и гестове илноди као посчуино ирилаго 1)ан«т>с монсмјој нарани у дугој понорци геиерација, па су се Vмонеку устали/ги и пасле!)ују се иаником, јср су имти покрети некад корисно служили у борби ча опс гаиак. У нас иостоји обичај кад ко хоће гестом да покаже да иема ништа, да иодухвати ноктом од палца крајни горњи секутић и гргпе да :)уб шклјОЦНс: кљоц, прас!, што се српски зове цвоњак, у смислу: немам ни цвон.ка (сл. 3). Агиљаии' су у старом веку имали такође нарочит израз за цвоњак, а садашњи га Грци такође практикују, али само као гесг. Истим овакним шкљоцањем и Цинцари изражавају своју немаштину или одбијаље чије од потраживања, мада о гом Вајганд ништа нигде не помиње.

Слика 3: Цвоњак

Али зачудо овај гест није познат у свима српским крајевима. Јер негде се немаштина исказује речима и екскламацијом: „Немам ни ха или ни а “ После место цвоњка често се чује да неко само мљескавим гласом изусти ћ, ћ, ћ.

12. Рука Овде ће се претресати о рамену у вези с плећком, целој руци, лакгу, шаци и прстима у обичној примени код нашега света. И сам мозак без свесграно развијене руке мало би значио, јер тек у заједнички комбинованом раду рука је вршила и најфиније послове, што јој је из мозга у наредбу падало. Јако покретл,ива шака с палцем (најпокрет/ћивијим од свих прстију), који може тако да додирне сваки прст, и да удружени лако ухваге сваку справу и њом да владају и раде у разноврсним иравцима, донело је л>уде до садашње огромне културе што ће га продужити ' Нш1, ор. «/., 95. -163

д о краја свога, Ако \'.1м омо и најсавршеиијег мајмуна за п < . н,с с чоноком, бсл онако усаиршене руке какву човек има, он [1е инак остати „несловесна" животин»а. Значајио је споменути да је то тто се баш иа јагодицама од прстију индивидуално стварају ра;чне Лоре ла дактилоскомско иосведочаваље идентитета личноС1 н (које је иа/гцем дотакло хартију или што друго) и учинило да се ти делови сматрају као карактеристичми за човека, јер се те „линије'1не мењају цела века. Ово мрастаро азијско идентификонан.е личкости употребл.авали су раније и Срби на исправама. Мигде нема на кожи скупл.еио на мањој површини толико живчаних квржица за утанчано осећање као у овим акумулаторима - слично гирима у мозгу.

Одмах ћемо прећи на разну употребу руке да се види како она врши многоструке задатке према душевним покретима, али разуме се ни приближно онолико колико захтева овај орган у пуном значају свом, јер је материјал тако велики да се (шале [лако]) не може савладати и уклопити у овом малом раду. Да се покаже индиферентност слеже се раменима. Кад неко види да не може на потраживање помоћи, само ће слегнути раменима. Некад овај гест може да буде одсутан и врло демонстративан, чак љутито показан у смислу: илта ћу ја, као индигнација. Благо слегнути раменима, а тако и лице подесити значи: ваља нам се у невољи снаћи. У Срба омилат и се значи нешто наговестити слегањем рамена. У истом смеру слежу раменима (Ахе1 гискеп) и Немци, Бенгалци, Хиндуси, Абисинци (бј«1,245). И у позоришном комаду М лет ачки трГовац износи се како један Млечанин слеже раменима. Човек се вива кад раменима коси или често забада прсте у косу. Увек то долази као пропраћање каквих мисли. Неки се при вивању и полугласно сами са собом разговарају. Биће да је вивање рефлекс нервне болести. На Балкану се особито често виђа како човек кад успут стигне пријатеља још остраг, пре него што му је лице сагледао, спусти му шаке на раме. Ово је знак наклоности или чак пријатељства. Спуштање деснице на туђе раме значило је пријатељство и код Јелина (бј«1,200). Ко дигне нагло спуштену десну руку и мало занесе удесно према неком, а прсти се не опруже намерно (мада и то може да се деси - инстинктивно) - исказује незадовољство. Колено обисне (обгрли) рукама м олилац у теш кој мевољи онога од кога се нада помоћи. Може се обиснути и о скуте (а под скутима су колена): „О скуте му обиснуш е младе. Кад 641-

/ а е ј

’ ^ ,а' 1е" ^е~ са0 1ТИ ачи Р а‘ *ЦИ оси :те У и се Да је стиггусти ства. бство

десно >же да !евољи * скуте Ј,е. Кад

^

виђсше о и.ем обисиушс" (пароди;) несма). Исти мотив одгова ра исгом мссту. Поднимшпи сс зиачи главу иаслоиити на шаку које било руке кад се лакат одуирс о сто или што друго. којом се ириликом глава мало укоси, а шака мамссти мишс ма слсмоочмицу и мало горс по косм. Ко утомс у каквс дубокс мисли, мајчешће кад је сам, подними сс; рсђс сс то виђа у друштву. Кога су још више обрвидс мукс, ом иодумре главу обадвсма рукама. 1’ај се гест не кад пропраћа ундисан.см и млакам.ем. Н амахивит и цслом шаком себи (равио јс што и мрдати кажипрстом горс-долс) оиружсме десмс рукс. О во чмачи код свих И ндосвроиљ аиа, па и наш их Гурбета: сјођи (цигански ии), акадссм исли н а с ш о /ш /с а м о с с р у к а м а х н е и н еп о в л ач и сек себи. Кад Србин учини овај гест, подланицу држ и доле или горе, а Талијани и Грци доле (8 ји 1, 216). Кад се, иак, шаком махне (у свршеној радњи), у ствари одмахне, значи: торњај се, одлази, недирај. А кад се рука мало подигне и правце спусти значи: одобривам, нека т ако буде, добро је (и бкН, 92). Ко нагло усправи десницу, значи издавањ е зап овести ономе кога гледа. Деца и војници уздигну руку у знак да пристају или да знају шта старешина пита. Ко спусти руку на колено (кад седи) и мало прсте подигне, значи слабо чуђењ е (ме, чудо, зло). Кога м уну лакт ом у ребра (најчеш ће), опомена му је да престане с наклапањем (тако и код других народа, 511:11, 222). Ко обе руке см ирено дигне увис с длановима окренутим, упола бар горе, значи шаље Богу усрдну молбу. И у пиринејским преисторијским пећинам а представљ ен је исти положај,1 а ваљда му то исто и значи. Кад неко удари човека ш аком по челу, па се чује туп, каже се звпзГац: „Како то рече, а он њега звизгац по челу“ (Вук). Чује се и скраћено звпз, а за ударац се говори предвостручи Га по челу. Руковати се може на виш е начина (при поздрављању засебно је изнесено). ]едан је од честих кад се изјављује неком сажањење, саучешће. Други је случај, што се рукује и с оним ко донесе радостан глас, па се рукују и завађени кад се помире (8М1, 30, исто потврђује и за стране народе). Кад се уђе у чији стан и кад се састане и растане, ред је да се рукују. Кад неко прцђе пријатељу баш у средини хода, не при састанку, а уз добру помисао, стегне му руку, неки обадве за јаче пријатељство. Исто овако и код ]елина (З1 Ш, 27). Јако руковање с неким - да пљусне дпан о длан - значи пристанак на погодбу или на нешто Друго по договору. О во је свечана потврда коју изводе само два 1Ап1горо1ој>је, XV, 638.

р.нчм П1.и» п о нопожлју И/«И то учими н и м ге нргмл МН1И||„{ м 1 ј!н'м о л *.сбе. К.1 Л1 1 ' ла д;»| Гч г> - који 1 С креНе нл пуг, млшу чимс, а н о д с женске веН точцце ј.н'п\ци.ма. V Војнодини млрамама. К.огл 1 ЛМОМ муну, тнлчи да омлловажавају н.егов гонор ц;,и

уопшге носгуплк. Л/ш то можс да се чини и из велике интимностм, шале ради, и то идс врло брзо, двапут грипут. 'ГреНи је случај могуН кад пског хоћемо ћутке да опоменемо да пође ц/гц дл сс удаљи. Расположење има своје нарочите гестове. Србин у великом задовољству, а из иријатељских гтобуда, метне десну руку на лево раме свога пријатеља; из истих побуда зшрлиће га још. Пољубац тада ретко пада међу мушкарцима, а код женских по правилу се њиме завршава. Бива да се обадвоје загрле кад су ћефлеисани. Све је овако бивало и код Јелина и продужилосе код Грка (бјц1,281, а о грљењу 32). У Скадру сам гледао, пре светског рата, да момци закрче читаву улицу, по петоро и више њих загрљени корачају; а обична је појава да се свуд на Балкану шетају по двоје држећи се за руке. У „Женидби Ђурђа Смедеревца“ (мати и син): „узеше сеза бијеле руке и одоше на бијелу кулу“. „Руке ш ире у лице се љубе“, то је само гест сусрета (и код античких народа, бШ1, 50). Већ је пљескање у Срба као израз одобравања и усхићења поретко. Свакојако због дугог ропства под Турцима, кад се није ни смело бучно веселити, а већ у Војводини и свуд преко, као и у Далмацији, чешће се виђа. Међутим, и код Јелина пљескањем се ретко поздрављао повољан догађај (бШ1, 222). Међутим, и сад се пљеска у Срба о ситним приликама. На пример, кад се двојица дотерују, па онај који надговори запљеска побеђеном кад га сузбије речима. Или кад се бацају камена с рамена или при рвању хоће околни победиоцу да запљескају. И код женских се то дешава кад се деси што нису очекивале. Кад се неко хоће да изазове, чика се, тј. лупа песницом о песницу. Кад неко шаком покрије очи значи: не може да гледа од стида или љутине. То се чини само за тренутак. - Жена (ређе човек) 66 Ц

го чинн м друкмије: коћо да сс поубочи рукама 1> појас кад неког лл тнто домека, и у тој ио;ш одм ах осие да I рди. Кад се п тк ом подбоми брада. обучвагимши је са сва четири прста олдо, којом нриликом иалац остане сам с иротивне стране, знач и за м и ш ље ност. Кад се нрема неком (шаком) хоризонгално маше руком лсво-десно, значи да му се одбија потраживањс, или је уопштс у смислу негације. А кад неко шаку у корену обрће, онда оиај ко је пред њим треба да зна да му је жел>а у питан>у. Ко исиружену шаку у корену хоризонтално обрће значи даје онај човек о коме је реч имовно илн друкчије посрнуо - л>уља се. Кад се нагло шакама удари једна о другу - да се чисго саставе V песницу, значи чуђење. Овај се гест чуђења разно пропраћа и мимиком. А кад се неко опруженс надланине (лесице) духне> разуме се код Талијана: да је нешто свршено (Јопо, М ит са , 231, по Ситлуг, 97), а код Срба кад се дугхне, најчешће преко длана, ређе преко надланице, такође значи „свршено“, али највише се овако казује како је, на пример, неки масарош све наследство спискао и остао „го као пиштољ“. Место „спискао" каже се и „слистио", и „расуои очевину; „у танке нити увео“ већ је блаже замишљање, пред пропаст - да је на прагу „пропасти“ Ово „у танке нити увео“ гестикулира се и дрмугсањем опуштених прстију, кад се неком прича како неко пропада. У Македонији то исто предсказују што ударе дланом о длан и пљуцну. Значи: оде све. Свуда кад се каже отишао у суво Јрожђе, има двојак смисао: 1. пропао с имовином, 2. умро. А ко је отишао у лугдницу или уопште умно се пореметио, дигне се рука до близу главе и маше прстима. Значи онај је, о коме је реч, сумахнут. П рекрш т ањ е р ук у на Грудима односи се на вајкање. Ово је у профанихМ приликама, а у молитви прекрштају се рутсе из велике побожности. Ударац длана о длан значи чуђење. Тако се у народној песми Роксанда ошинула дланом о длан. Отприлике пре 40 година владала је навика да човек у доколици крш ка , да крцка чланке на прстима, скупивши прсте обе шаке уједно. Овак[в]о забављање могло се раније видети особито код оних људи који су бројанице промицали кроз прсте, па су ваљда том вежбом и прсти постајали еластичнији, јер иначе ретко ко може тај начин да изведе. Скопчане прсте обе шаке ко држи на грудима, значи дубоку замншљеност и смерност. Код Талијана кршење прстију значи омаловажавање нечега. (олини су оиет скунљали иесницу у љутини (81(11, 15). Овако

чино и ( :р6 и к.п> жлк ирс;и»о, али и>оме гада тресу кроп в а л д у х Ко п е с и и ц о м млатара по наздуху, г»нак је опггре претн,с. Кад ое о к о и к р с т а н . а у ч а н а .

V н.мммм »амадммм србијаиским крајснима кад мушкарци угпсдај)- нску лсму деиојку скумс ислики ирст с клжипрсчом и на н.их масгаис малац, ма у.чдигму, умраи(» како мимс мранослаи нм кад сс крсгс, и омда (к* и.ч (малс реНи: иа бобак, што м«ачи: нс што особито. „Ма бобак“ Нс рећи и у мрими како је нска девојка лепа, иа да »мммс мс гроше рсчи у описиван.у, и омда ммоги )ш мукну мрстима. Алм бииа и да се само скупс мрсти, а ниш та ме рекмс, м опет значи „ма бобак“. Ма слично значи као т кут ије што и на бобак, али више се односи на леие хал.ине код неког. Али и кад неко гестом без иједне речи хоће да тр аж и да му се изброје паре по дугу или да му се нам ири остатак. он опет састави сва три прста као кад се крсти, оп руж и их према лицу с којим се споразум ева и видљ иво трља јагодицу о јагодицу сва три прста једну о другу, да се )асно види њ ихово м ицањ е (Пп§ег$рНгеп геЉеп, бјп1,97). У неш то другом значењу постојало је скупљ ањ е три прста код Римљ ана и Јелина (5Ш1,97). Кад неко стане пред затворен у капију, па жели унутра, популарно је да дигне ш аку и п рстим а да мрда без речи, ако неког види унутра. О в а је објава знаком раш и р ен а и код других народа. Слабо добовање прстим а о сто или синију знак је за млађе да дођу и послуже. Ако се не траж и послуж ивањ е, онда добовање значи да редуш а или ко други од послуге престане да ради што чини. Ако неко добује прстим а полунесвесно, значи да )е у дубоким мислима. М ноги Срби каж ипрстом као прете из м илости, дигну га увис и подрхтавају према оном коме је покрет упућен, управо као сви Балканци. Уједно та) покрет прати благ осме)ак. Као што горњи израз служи симпатији, тако исто сасвим супротно може да израж ава антипатију, али та) положа) прсти)у онда прати љутито лице. Ова) последњи аф ект запаж ен је и н ајели н ским споменицима (бј«1, 289). На питање како неком иде пазар, он ће, ако иде обично, мало подићи обе руке и додарнут и шакама обрве, које том приликом нешто уздигне. Неко место тога само ће мало завртети главом. Не практикује се свуда ова) начин. |Ј69

Газда иуцо ггрстима млађем да журно нстго снрши. УОЈЈ случију пуцка се мрстима, улраио јагодицама, што се брло тргнс обично домали нрст, то јест нагло се огру један одРу ги (сл. 4). Нско пукне налцем о лелики прст (индинидуалц0) Овај гест постоји и код других народа (5И*1, 222). Глас окинуГо, налца о прст пише )е пиштав или, како да га крстимо, а нијед* пме не одкжара потиуно. Најближи му је звук кад сел,анка дес н и ч ј тус г о тесто, а ве!) је мало друкчији звук кад се јл т о с р Че

Слика 4:

Пуцање прстима

С лика

5: зврчка

Србин кад пуца прстима може да значи: ништа ме се не тиче (то што чује), или као одговор на причу: беше му и прође. Неки опет пуцкају прстима из проста задовољства или из доколице, па не знају шта да раде. Отуда: „Ласно је испод јапунџета прстима пуцати/ 4 Код неких црначких племена виђа се да пуцкају прстима из радости, на пример кад се с неким својим милим састану,2 а тако чини и понеки Србин кад му је нешто особито мило, па и код Јелина то је било у обичају, али и за пуцкање пса на неког тако се чини (5Ц11, 223). Леп стари пример имамо и на Сарданапалово) статуи како пуцка прстим а у знак: да га се цео свет ништа не тиче. Ова) се гест јављ а и у античко) пластици, па у сликарству код фауна и сатира. Пуцкањем прстију ниш та се не додирује, него се звук само распростре по ваздуху, а кад се прстим а зврцне, то јест кад се ноктом средњи прст о јагодицу палчеву омакне и тим средњим прстом удари неко, најчешће у чело, та) се ударац зове зврчка (сл. 5). Обично се зврцне ко из шале и зову га зврцало. 1Вукове Пословице, 166. • НеНкаУ, ГлНпо^гарШске 1{б$$е1$рпт$а раширити траку и размакнути прсте: да жељу и очигледно појача. Ударац шаком о бутину или колено има разно значење, на пример чуђење, па и обратно: жесгоко повољан обрт, на страшно. Неки мушкарци ће тада узвикнути у или ух, а женске обично их! Врло је драстичан гест кад се руке остра\ склопе (затуре). То се виђа особито код охолих људи, па код оних који хоће да покажу своје газдинство или господство. Код високих чиновника то се у почетку зачињања српске државе често гледало и улицом, и кад се појави тако неко коме треба достојанство своје улити у главу. - Још маснији је покрет кад се прост човек, па и жена, удари шаком по дебелу месу, што значи: Ево ти га на! у смислу: никад ни до века (нећеш добити)! Сремац овај поступак лепо описује сатирично с тенденцијом: „У свађи жена оклеветана скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика која обилно надокнађује престанак.“4 По Балкану овај је призор чест, а виђа се и у Јапану.5 Ко скопча оба своја кажипрста, то јест замакне их један за други, и тако их покаже другом, значи да је између њега и неког другог, о коме је реч, дошло до густа, да су се свадили. То је оно 1Народне пословице, 113, 212. 2 багкЈегз, џ/бНегУисћ с1ег с1еи($сНеп Зргасће. 3 Чини ми се да све турске речи које ночињу с предметком чал - значе одјекивање, на пример, чаликнути ватраљем вериге, чалакати у смислу дерати се, па интерјекција чала код бубњара итд. 4 Сг. Сремац, Лимунација у селу, 105. г У/ипск, Џ/б1кегр$уско1о$1е, I, 181.

|_Ј 71

, (1 .,чн- ..Кр» Н ж»ж". Код америкииских Индијаиаца

,ин,„П- »,ЛМИ ..пријагс;м т , « л • '

к И .« " прлки к., и дигис ллклч и лупи дланом ио н»сму, то марод , 01ч- окрсчуит кти' и1к, 1ш и;,и о ц м ер п ш и м у , са лначсњем: сво к» к ч I, т,н.»л Ж-Нсш доби ги.’ (чо \и'шт' ишкг н« очн жачи да нс може да глсда од љутине 0 1 ,0 1 . 1 нрод а>Лом, и п, оногл о комс јс реч. - Ко заклони шаком «»чи: 1 'рами а \ счиди сс, срам га глсдаги. Клл а ‘ шака тако ианрнс да надланица дође горе и по њој са лрмим дланом лупи, дначи „нсм а ниш та“ , „и звр н уо се тан.ир''.Псго н) јилчи и кад се ирстима п од р хтава у испруженој ш.ши. Од античког доба досад овај се гест о д р ж ав а и у Италији (ЈчпН, 8ћ), а Фимср га јс констатовао и код а м е р и ч к и х Индијанаца. Дакле, подрхтаваље прстију значи „п р ес та н и “ , „не иде го тако‘. У сличном је смислу забране кад се глава креће лево-десно, што је наведено.

Кад се кажипрст управно метне пред усне, значи у нас: ћути или мир! - Исто се овако и зричу за п о вести и у хијероглифском сликању.' Напуљци не додарну к аж и п р с то м усне у овом случају, него га само наблизу принесу. Д акле, н езн атн а модификација пантомимског интерпретирањ а. На коју се страну кажипрст уп рави, п о к азу је п р авац куда да се иде; истина то се може учинити и целом руком . Све овако било је и код Јелина и других народа. Некога ућуткају да не брбља ш то каж ипрст или целу шаку метну на уста. Неко има наваду да м етн е к аж и п р с т на доњу усницу, као да се мало зачудио. Ко је врло зам и ш љ ен некад ухвати доњуусницу кажипрстом и палцем, па п о др ж и . Ко креће кажипрстом хоризонтално, тамо-амо по ваздуху, зн ачи одбијање - нема ништа. Кратко је поменуто како се к аж и п р с то м може и претити - кад га покреће према неком горе-доле. Изгледа да у овом случају кажипрст „игра улогу“ прута, којим прети... Неки овако кажипрстом крећу и кад неш то ж у с тр о доказују. И ово се наноси на претњу. Кад се кажипрст усправи значи: онај о коме је реч, го је као прст. Кад се рука спусти поред бедра и п р сти м а мрда, значи 1МипсЦ, Ш1кегр$усШоре, 1,181. 2Вук погрешно уопштава да одмерање значи гест уопш те, а не само у овој прилици. Доскора се мерило платно лактом, па како се измери - толико је. 3Шипајући их никаквим друт им знаком . А к о с е ^ ци ј.шп', сиНи ће с когна, 1 у неким озлоглаш ен и м крајевима јоц ће прскрстити руке. уиренодобе се и усучу док их не мимоиђу Гск у и тш редм ом случају хтео је који сгар и ји да се малчице поклони и метнс десну руку на срце. К аиу носили нису, да §и • том приликом скидали; мпоги ни зато не, т т о су око н,е обави јали кушак или пешкир. Сел.аци пред Т урц и м а у ђевђелијском крају нити из иоштовања нити пак из стр ах а нису скидали канV. Иолдрављали су Турке десном руком , додирнувш и прв0 груди па чело - и ништа више. Н оси ли су ф ес, али без чалме Неки су увијали око капе - старог ф еса - м але мараме, затворене боје. Капу су скидали једин о у ц р к ви . М ладожења, при венчању, није скидао капу, али кад су љ убили руку свештенику ван цркве, левом руком, предњ и део кап е м ало би подигли (изнад чела) и пољубили би руку. А ли сасвим ни су скидали капу. И при домаћој молитви и при љ убљ ењу к р ста ван цркве опет нису скидали капу, него би је спреда, левом руком , мало подигли, колико да им се чело и м ало косе открије. Главу су покривали једино ф есом , а дан ас носе шубаре. У жалости нису ишли гологлави. У ж а л о сти н и хаљине нису извртали, али хаљине м орале су би ти ц р н е и л и загаситије боје. Тако је носило и мушкиње и ж енскињ е. Али у слободарској и Х ерцеговини и Б осанској крајини нису уопште хтели сељаци да скидају к ап у пред муслиманима, а како је било у Шумадији у турско врем е, н и сам могао дознати. И црногорска племена која су била под Т урцим а нису никад хтела да се понижавају и да скидају кап у - ш то им и оружје за појасом није допуштало. - М еђутим , кад неко у друштву напија здравицу и већ нагне чашу, онда сви о стали подиту капе (ако не седе гологлави). - Тако исто онај из куће свечареве кад пође по селу те зове званице на крсно име, пред сваком кућом скине капу, поздравља и позива. И до м аћ и н негде уочи славе не седа за сто, него стоји гологлав и служ и гостим а вино и ракију. Све ово помиње и Вук. На српском гозбам а нарочито су се истицали добри говорници о здравицам а, особито они који су умели да „ређају“, а заврше окренувш и се домаћину: „Здрав буди“ или »Спаси БогГ Па је раније био „адет“ у Херцеговини да се говорник с домаћином пољуби у уста. Исто је овако текла гозба и код Англосакса.2 ' Чак се и код Римљана заповедало да ирости људи кад се сусрс гну с конзулима или преторима - морају да сјашу с коња и тако исто да сиђу с ко/1а док они »Р° ђу.$№!, 152. 2Не11ма1уди у сусрету на путу, ни у пол>у ни на раду. Жснскињс ни јс хтело ш 1 ког ни да иогледп. Деца »ам ни на нгго не одговарају, на ма колико да о сга н еге код н>их. Паши метници држали су ове л,удс ма м утан е . 1 О вде Не бити страх посреди да гурске вла сти не пом исле да су у дослуху с њ има, а ж енскадија срнска всћ чнни као и м услим ан ке склан>ају се од муш караца. М услнм ани нспоадравл>ају ни м услимаие.а камоли хришНане и хрн ш ћанке; м услнм анке, на нуту кад ииде да им страни л>уди иду у сусрет, см еста се склоне с пута на ледину или до какве ж иве ограде, вр зи н е - о к р ен у п рол азн и ц и м а леђа и шћуНурене нричекају да н у тн и ц и м ину, па тек ће онда продуж ити куд су наумиле. Ч ак и кад су на послу у њ иви и винограду склоне се исто тако од погледа туђинског.

Тибу, једно племе у Сахари, чучи по читав сахат, непрестано уходећи и испитујући сусретнутог човека, не каквог силника већ обична себи равна за сваки случај држећи когш?е спремл>ено... А кад се увери да намерник нема никакве зле воље, мирно се промакну један поред другог, додирнувши се прстима. Жене, као слаба створења, не убрајају се да могу имати зликовачке побуде, па зато и не чуче, ма с ким да се сусретну. При састанку у Европи увек се пружа десна рука за руковање, али откуд то потиче и шта значи, није се могло дознати. Спенсерово тумачење према оном што је код Арапа запазио, чини му се „да се ту крије нека намера“ као да хоће да љубе руку. Али тај је његов назор остао усамљен. Мени се чини да се руковањем десном руком обадве деснице онеспособе да се лате оружја за напад... Толико стоји да је поздрављање прошарано етикетом, формама и фразама више него љубљењем; разуме се, кад се испитивач обазре на све народе у свету како чине, а не само на Европљане. Толико стоји као признато правило, рекосмо, да се социјално слабији први клањају, али и по годинама млађи најпре се старијем јављају и мало поклоне. Код сељака раније се и на то гледало да сељанка ћутке прими поздрав стојећи, зато је она сместа устајала кад јој се мушкарац приближује. Али исто овако чини и какав скуп људи кад се међу њима појави неки високи црквени, па и световни достојанственик. За овакво указивање поштовања зна и народна песма: „Једнолички на ноге усташе...“ Поздрављати се може и само мимиком, без и једне речи. Овај начин нарочито се сусреће код ожалошћених, па том приликом и онај који прилази, а није у тузи, руковаће се у знак 1Хауи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, II, 256, 257.

Ј 79

н М.ИН' Vли чстИаћугко... V тм драпљ аљ у и о т 1 го:|драцл,ам оо жолп. Код циничи;и>на1 1 мх т>:»лранљам»о јо обичио чист-|С ' , , ( 0 понционаппа формалност. 1 1 ачим помдрамљан.а је мо Прав‘ К()Јг »рло вепику облаот отороогимам ако мијо иротарана д0 ^ >а ничким оачама. Чоо го бииа да кад мижи иоздрани ви те г’ 0 в а ј Му ноћо шннга рочима одпж ориТи него ће само малчице т РспиуЈи очима, а ноки мут јодма и климиути глапом. Истима, и од Ии 00 но гражи рочима да поздравл.а мого само обичмим гестом ^

Мећушм, у иашим народним месмама има доста примера да сVсо баш скидањем капе нсликаши поздравл»али. Врлоједа. ко Nкчтћно да су ое ове иесме појавиле тек у XVI или XVII кад су на овај иачин са замада дознали, иа из охолости и они пошли >,о вроменом" У пссми „Состра Леке Каиетана" стоји: Виђе њем војвода М илош у> Виђе њеЈа са бијеле Куле, Те призивље своје мно!е слуге: Слу1емоје! от вор’т е капију, Изиђите пољу илирокоме, Уфатите друма ш ирокош , Капе, ђецо, т ур’те под пазухе, Поклон ’те се до земљице црне, Ето кмене побратима М арка, Немојте му скуте обискиват, Немојте му сабљу приват ит и, Ни ви к М арку близу прилазит и, Док не уђе М арко у капију,

И са мном се у лице пољуби. Слуге Леке Капетана отварају капију: Брже слуЈе от вориш ’ капију, Подалеко пољу излазише, Поклонише с’до земљице црне, Ал војводе слуге не Гледају. А л’ишета Лека Капетане, У авлији три војводе срете, Руке шире те с у лице љубе, За јуначко питају се здравље, За биле се руке ухватише.1 Даље, у песми „Марко Краљевић и Вуча ђенерал“: 1Вук, Нар. пј„ Ц, 218,236.

илкђс Крањсиићу Му не знају поларни н ар о д и .2 А ја сам опазио да и наши млади чобанчићи до 1 2 год. кад им се ш то поклони не захваљују, него ћутке с поклоиом оду. Да Бугари немају реч „хвала“, само је шовинистичко подметање. Ч ак у самом гесту, кад се макар мало климне главом, садрж и се „хвала“. Заиста је свако клањ ањ е телесно сн и ж ав ањ е, погрбљавање да поздрављени стоји ниж е него онај који поздрављ а, јер ко прима поздрав врло се уздрж ава од ве л и к о г клањ ањ а кад од потчињеног прима поздрав. А ко је д о б р о д у ш а н човек, он ће клањање прихватити клим н увш и м ал о гл аво м и зауставити сиротана од даље понизности. Ко полази на пут, неки и п ред сетву, па п р и сврш етку жетве хоће да запали обичну свећу, или ш то д руго да м у светли, да се мало поклони, ко припаљ ује к ан д и л о м о р а и ст о учинити, као и на кадионицу ко спусти там њ ан , а онај п р ед кога се кадионица принесе одмах се крсти и ди м н ам ах н е д а ом ириш е. Ко пред другим стоји и уверава га у своју н ев и н о ст, о п ет ћ е се прекрстити у знак да истину говори. По извештају Ф илипа од М езијера, ц ар Д у ш ан (1355) је папског епископа Петра Тому од П ати и Л и п ар а, у С ицилији, гордо примио. Опкољен својим вел и к а ш и м а и војском , требао је да се изврши византијски ц ерем о н и јал ко ји је захтевао да се сваки посетилац много и дубоко клањ а, а легат се опирао томе понижавању, но то му ипак није и ш та н аш к о д и л о . 3 Да продужимо о падањ у ничице. О д м етан и сањ а до обожавања човека само је један корак. Адорација се на Балкану скидала из д р ж ав н о г званичног програма, па је опет увођена. Н ајјачи јој је био приврж еник Диоклецијан, који је прихвати као тр ајн и атр и бу т нове деспотије. Слободоумни људи морали су се као ц р ви превијати да се одрекну свога поноса и да угоде сам озван о м „самостворитељу". 1'1Ногтоп, (Јг$ргипј> с1е$ гимпсНеп $1аа1е$, 31. 2 Ви$сћап, ГНе Ро1амб1кег, 108. 3 Јиричек-Радонић, И сш орија Срба> IV, 25.

841.

Чак су у нсточној римској ммперији кНи или с/туткии.а и.чводи ле власгели нку или другу угледиу жеиу и ! куће испод мишке. 1 Јадан.с нимице ранно је м ет аиисањ у(ирокт \ем л), које сре тамо у раи ији м пеконима прло често. Носле среНне победе пизантијски ц ар би код нелике градске каиије сјахао с кои.а и трипут м етан и сао до земл.е, гледајући па исток . 1 Јелиним а је м уш ки понос била одлика господарске расе, која је д рж ала робове, па су се робоми н.има клап.али; огуда је било повуци и потегни А лександру Неликом кад је у Вавилону хтео од Грка да изнуди м етанисан.е пред собом. У К амбоџи поступају овако: клечећи пакт овим а додирују земњу. - И д ер ви ш и свију ред ова у м олитви редоино т авом д о т и ч у под, неки чак ударе челом. - У Дахомеји кад поданицима при л ази владалац баце се у ж и воти њ ски иоложај - четворонош ке пу^зе итд. У С рбији се најобичније поздравл>а уз м им ику овим речима: „Добро ју т р о Г Н еки ће додати још интим но: „Ш та ми радиш ?“ О тпоздрав је: „Бог ти пом огао" или још: „Како ти?“ Други тек пош то н азову доб ро јутро, упитаће се: „Јеси ли м ирн о освануо?“ С усретнути м у одговори: „М ирно, хвала Богу, како ти?“ „Хвала је Богу“ А ко застану, рукују се. Рука се при руковањ у благо притисне кад н и су м ного спријатељ ени, а кад јесу м лађи ће изм еђу себе јако руке стегнути, п а чак и дрмусати. О ко уж ине у извесним крајевим а поздрављ ају се: „П ом оз’ Бог! - Бог ти пом огаоГ П ред вече: „Д обро вече, ш та м и радиш , пријатељ у или п ријо“, итд. О дговор је увек: „Х вала Богу (добро је)!“ Растају се: „Збогом, лаку ноћ!“ О дскора је наступи ла чак и по селима економија да се у поздрављ ањ у и отпоздрављ ањ у рекне само „здраво“. У С тарој С рб и ји и М акедонији врло је укочено поздрављ ање прем а го сту и з града. Ч и м га спазе, искоче у дво р па се с њ им рукују, рек авш и му: „Д обро дош ’о! Заповедајте у собу“. П рво ступа гост, па д о м аћи н и дом аћице. Кад гост седне, опет м у п ри лазе укућан и и опет се с њ им рукују с п оздравом : „Добро дош ’о или дошла". П осле се питају: „К ако сте? Зд раво ли сте код куће?“ Н а то ће гост: „К ако си ти, како ти је жена, ћерка“, итд. О ва је ф орм а чи ст персијски „адет“, али - и у И талији се поздрављ а и кад гост већ у соби седне; п рилазе му и с њ им се поново рукују . 2 Узет из П ри зрена, а исто је такав у П ећи, Гњилану и по свом Косову. Тамо „м лада невеста“ (како рекну) љуби руку не само о свадби, него и м ного доцније, и то и муш ком 1 1)је1псК, Н о јк к ен т В уга п г, 42. - !>№], 28.

и жсж ком п кдаља се дубоко. Пошто послужи кнфом и оставц „табду" (спужапиик), опет свс по/нуби ио други пут. Кад су ла време ратова руски пеликаши долазили у наше крајеве, Црногорци су им слободмо прилазили и с њима се ру. ковапп као с лддима себи раипим. 'Го је Русе пренеражавало помишЈвајући па своје роиске мужике како су их са страхопоштовап.ем дочекивали и склан.али им се с пута, а најмање даСу се смели усудити да ируже руку. Тек кад су им наши објаснили да су Црногорци слободни племепици и да су сви до главара пзмеђу себе једнаки по праву, онда су се смирили. У Македонији у старије време ово су примери изговореног поздравл>ања: - Добро дојде! - Добро најде! - Добро утро! - Да Бог добро! - Збогом - добар пат (пут)! - Со здравје! 1 Иначе у Старој Србији особито на слави кад се дочекују гости, каже им се: „Добро дошлиГ - Одговарају: „У добро те нашли!“ Поздрав у Ђевђелији састоји се у овом. При сусрету један другоме говорили су изјутра: доброумро; у подне па и доцније, на сат пре сунчева заласка говорили су пумож Бог! А у вече: дубрувечер. Одговарало се: дајбудобро - увек, на сваки поздрав. На слави: за ного Гудини. А одговарали: амин! Исто тако и на дан Божића, Ускрса, о Новој години и још у неким сличним случајевима говорило се за ного години, обично, после речи: доброутро, дубрувечер и пуможбог. На просидби, веридби, при раду и томе слично говорили су: аирпија, а одговарало се: амин! Разуме се да је поменуто поздрављање најраспрострањеније, али има и друкчијих називања, на пример кад се људи састану и назову један другом добро јутро, упитаће: „Јеси ли мирно освануо“, а онај ће одговорити: „Мирно, вала Богу, како ти“. Па ће и он све поновити. Неки кажу: добра срећа, неки добар час, по Неготинској крајини кад се двојица сретну, говоре: добра коб! Кад ко кога стигне, поздрави га са: „Добра стижГ У Црној Гори, улазећи у кућу довикнуће: „Помога ви Бог!“ Отпоздрав му је „Добра ти срећа.“ Кад гост уопште полази, домаћин га испраћа са: „Хајде са срећом и опрости“, а гост свим домаћим: „Остајте с Богом!“ Доцкан увече при растанку један 1 Јеремија М, Павловић, Сшари живош и обичаји нироуни у Јуж ној Србчји, 3?-

86 С

1 н' рсћи: „Добар помипак да пам Ног да." Л у 1 >оки: „На иуту ви добра срећа била, иа поиратку бол»е ионраћање." У западним крајснима пошто се л.удм поздранс, ако су иепознати, или се старији ие сећа ког а кт иоздранл.а, рећи ће му: „Да си поштен! Како ги је име?“ - Обреи. „Да си поттен!" Унознати заиршиће: „И ти да си живГ Такосејош после руковања кад је честитка рекне: „Дуговјемно, неироменито!“ И мим се мало од куће измакне, грунуће из пушке! 1 1 а тај Не глас и домаћин испалити; нски гако учине нише пута. Ређе бина да ће гост кад долази на пушкомет, пред кућом иукнути да да глас о себи. На што му опет пуцњем домаћин одврати - за добродошлицу. По госту се кад пође поименце поздранл»ају сви његови редом. Гост при растанку захвали додавши: „Има м од кога“ (што значи, има и од кога да испоручи поздрав)! У црногорском поздравном пуцању можемо наћи нешто слично из ритерског доба. Они су о доласку мила госта палили топове да му покаж у велику почас г. А у залеђу се тога обичаја скривала тајна да госту улију уверење да му из празних топова не могу никако зло учинити, јер је тада тешко и дуготрајно било њихово пуњење изнова. Овак[в]е салве и сад одјекују у морским пристаниш тим а кад стигне флота из пријатељских држава или неко познато лице. У Црној Гори кад се коме назове: „Добро јутроГ или: „Помози БогГ или: „Добар вечеГ он одговори: „Добра ти срећаГ У западним крајевима многи пожеле: „Добар починак да Вам Бог даГ Неки веле срећу и напредак. Кад се ко намахне на оне који седе, поздравља их: „Добре ви сиједеГ Кад се долази уочи крснога имена на вечеру гласно ће рећи: „Добар вече и честито ти навечерјеГ Свуда влада обичај кад ко поздрави ушавши у кућу да му се отпоздрави: „Добро дошао - боље нашаоГ „Здраво ж иво“ новог је порекла, а чешће се у Старој Србији сусреће са: „Жив ти БогГ И увек се рукује гост с домаћим. Кршћани се поздрављају при сусрету: „Хваљен ИсусГ У Славонији одговарају: „Навик аминГ а у Далмацији: „Вазда и МаријаГ - Одмах се види да је свештенство прописало овакав поздрав, према наредби Бенедикта XIII, 1728. године. Муслимани уопште, па и наши, често се пре нису љубили кад се састану, него се, према дотичном обичају, загрле и образима додирну. Ово је чист арапски „адет“, као и речима о поздрављању: „Селам алејкум (нека је мир међу вама).“ Отпоздрав: „Еселаму алејкум (мир нека је с вама)Г Бошњаци изврћу арапске речи на „селамалећ“, а одговор је „алећиму селам“. Иначе се муслимани поздрављају што се с прекрштеним рукама поклоне и срце додирну. - У овом муслиманском гесту има нечег хиндустанског,

□ 87

Јор н (ШП ири ио:)др;нимп,у мећу дсспу руку иа прси... Али код н,их јс у пишмчиим иоздравима »рло компликована процедура Да се рукс при поздраву ирекрсте, био је у средЈ{,ем веку и у свој Кпропи општи гес г кад је с гупао записни пред моћног. (,'см помсмутог начина како се Хиндустанци поздраил.ају и оиај јс врло распростраи,ел. Метму десну руку на чело или оДадвема сс прихнате за чело и мало се напред погну. Кад хоНе јо ш всћс поштонан.е да укаже, метне десну руку на нрса, потом мстом руком додирнс земљу и наиослетку тако учини челом, изу. стивши „монизан роб“. За себре је постојала засебна формула.' Код Срба се човек и жена тако!)е хватају инстинктивно за чело кад чују напрасно нешто ужасно или жалосно, па ће у тој егзалтираности рећи: „Ој Боже! Куку! Несрећа!“

У Сикиму (испод Хималаја) скину становници што им је на глави, почешу се иза увета и исплазе језик при поздраву. - И код Срба се опажа бар један део из горњег поступка, али не при п0здрављању него из снебивања - што ће се почешати иза увета. У Кини су поздравне речи до крајности одвратне. Венчана жена кад поздравља назива се ниском наложницом, човек сам себе крсти „будалом“ итд. Чак и о својим зградама говори с потцењивањем, за кућу каже „уџурица склона паду“ итд. Своја уверења зове простачким домишљањем. За онога с ким се здрави пун је таштине и узвишавања на шаљак, чак и кад се једнаки по положају састану, такав говор тече - први ће упитати: „Како иде моме знаменитом и славом увенчаном пријатељу“ (увек говоре у трећем лицу, како је доскора било понегде и у Европи). Одговор: „Моје презрено шкембе не налази се баш рђаво“ - „Је ли одлична породица многобројна?“ - „Имам само пет жалосних наказа.“ - У писму своме учитељу потписује се „негдашњи глупи ђак“. - Преко се чује и сад нешто слично и код Срба: „Како је Ваше часно име?“ Кинези кад се на коњу јашући сретну, ниж и се заустави, сјаше, и чека да угледнији прође. Код Јапанаца простији скида сандале пред угледним и говори: „Не чини ми зло.“ Иначе, Кинези држе се осам разних начина поздрављања, а пош то девет пута лупе главом о земљу, заврше книксом (реверансом). Код црначког владаоца у Уганди голе женске послужују стране госте - у знак понизности. Смешно изгледа да се чак и код Војвођана укоренио поздрав западњачки: „Понизан слугаГ Што се Ескими кад пођу у госте, некуда далеко, па се састанку и одмах потом ишамарају што им значи поздрав, не бих рекао да је у ствари дуел, као што мисли Буш ан . 2 ' Ие\\т\а мрекрстити и поклонити се. Кадудух мс воми аницу у суду мослс сврмЈеие заклетве, опет се крсти Чим сгуми у мргвачку собу омет се крсти. Прм оклспггими један од оних коме се обеђсни куне у црк„и 1 1 л 11 у судмици, држи у руци крст, ма I а заклиње, а обеђени се у некој нахији у томе нридрж авао пре руком за п и ш т о /б, дОК духовмици то нису забранили. То је био врло свечан чин цун церемонија. Тужени сваки час додирне десницом срце,одговара на упућена питања и заклињ е се. Муслимани неће да приме заклетву од ђаурина, а ни даму је даду, него се обично симболичним религијским јемствомслуже. Само један пример. Кад се Лома спремао да испрати Турке из Рудника, у којем су му се предали, изађе угледни муслиман Ага-Токатлић, као главар њихов, те управо међу Србе к војводи. За пасом му две мале пуш ке и јатаган, а у левој руци носи сјајан бео пјат калајни, а на њему комадић хлепца колико за добра два залогаја, и до тога један осољ ак стучене соли; па кад с тим би, то Ломи, који га на но1е уставш и дочека, рече: „Ево ти, војвода Ломо! А манет бож ји, наш а сиротиња и ми, а да све узмеш на твоју витеш ку веру и душу, те да нас испустиш здраве одавде, и са свим наш им им ањ ем куда год у Турску земљу, а ми бисмо к Ужицу, ако ти хоћеш .“' - Лома што устаје да дочека Агу-Токатлића заиста је ви теш ки гест... Као код свију народа, тако се и Срби куну оним што им је најмилије или најсветије. С естра се куне братом (жив ми брат! или тако ми жив брат!), мати сином, родитељи децом, децародитељима: Богом (тако ми Бога или Бога ми!), душом, животом, здрављем, вером, самртном свећом, причешћем, црквом, али и земљом и небом и ватром , а јунак и коњем и оружјем: „Десница ми не усахла рука! / Д обру коњу грива не опала! / И бритка ми сабља не рђалаГ У Јагићеву часопису 2 стоји како су се само Немци клели оружјем, међутим има јасних доказа да су се оружјем Хиндуси заклињали, итд.

1 Сима М илутиновић, И с то р и ја Србије, 69. 2 А г с Ш јп г $1ш. РћИо1о$Је> XXIII, 493.

901-

М И М И К А И ГЕСТОВИ

1 1 у нл|култу 1’ни]и човека има много тедесних покрета којима се он служи мимично или гестовима, мада му не оскудевају речи за тај појам и изражавање. Кад се млађи ша;не да нешто купи за динар, неки ће му при полазу рећи „за динар“, а за сигурност испружиће још и кажипрст, што значи за „један“ чиме му крагко и јасно заповест потврди. Кад неко хоће да без речи објасни кад се неко вратио пунији, рецимо из бање, него што је отишао: дигне обе руке до прсију, песнице скупи и затресе их, што значи: оволико се раскрупњао или у другом случају: овако је једар, за женску би иначе рекао: дунда. Сваком приликом гледа се да се гест пропрати и мимиком, особито очима. Неизвештачену мимику свако разуме, јер почива на асоцијацији, као кад се ко кези, очи бечи - баш као што се гледа на представама у кинематографу. И мимика и гестови изазивају се неким спољним надражајем, али ипак ретко кад наступи осећај сам из себе, и за себе, него обично удружен с осећањима, као у радости, нестрпљивом очекивању, жалости. Психологија рачуна осећања да су субјективна, а неки у субјективност убрајају и осећаје. Људи се између себе јако разликују по осећању. У овом случају најбоље је осећај и осећање, као заједнички учин, назвати осећајност. М имике с гестовима у конвенционалним формама спадају у универзално споразумевањ е свију народа, јер леже у човечјој психофизичкој организацији, посреди увек с душевним асоцијацијама . 1 Д арвин је уочио да су код неких крупних сисара емоције сличне људским, па се уз то многе неке умеју чак и да смеју као органгутан и горила, а све се ж ивотиње умеју да забављају. О пажено је да се мајмунчићи засмеју кад се голицају између ребара - баш као и деца. Кад мачка преде показује радост, а видра то исто - што засветли очима. Код пса се лепо по лицу разликује кад је задовољан, а кад ражљућен. Увек су у питању сличне асоцијације мишића, који покрећу лице, исто код људи као и код виш их животиња. 1 ИЧтсН, \'б1кегр$усШ о^ишI, Н5, 164, 238.

Ј9 1

Мина к' лако, исмо модсшапаи^с и мси.ан.с црга иа лицу ја иаромитедушеннс илра,1 е. У минама чонек оличанасвојудуШел нV нобуду. било да је хоће да упути неком ради ичвесиа смера или јс сам у себм осећа, и онда у тишиии ирикрина унутрапмки душении покрег. Пре.ма дутенном стању, у том се момеитуНа дицу (н'!)ају слике, и ако су нриродне а не иаветтачене у »м)ма се јасно изражана сне што се том ириликом дешаиау човечјој души, Мимиком и гесгикулацијом обраћамосе на првом местуоку да му јавимо о расноложењу и ра.чиим другим изразима осећања ца бисмо чак гесгикулацијом могли рукама и нспгго слепом ап страктно да дос ганимо, на пример стезаљем руке при руконању у;шак иријател.сгва, милован.ем л»убав, гуран>ем незадовољство и још понеш1 'о. Главно је да се гестикулацијом нечујно без речи одређеним телесним покретима доставља што се жели, увек прегнантно, кратко, јасно, често драстично. Артикулисаним говором апелује се на слух, разуме се много савршеније, то јест иде се до крајњих граница потпуности. Гестикулација и мимика су преко потребне рибарима кад лове, глувонемим, просјацима, па чак лоповима што могу нечујно да јаве друштву шта ваља чинити. Али гестикулација може у сваком случају још и да снажи говор. Копачи блага из земље ћуте, јер верују да благо све дубље и дубље тоне у земљу ако се говори, а говором се могу примамити и разне утваре које благо чувају . 1 Да се Бушманци више служе знацима него говором држим да Хелвалд претерује, 2 мада је у ствари мимична мишићна игра врло развијена код примитивних народа. Уздржавање од говора - да се што не избрбља, а треба да остане тајна, опажа се уопште код људи у друштву када свршавају послове. Јер ако два сензала хоће нешто од трећег, на пример, да купе, они се помажу мимиком између себе, а по могућству што више куде ствар за куповину, или још чешће презривим погледом и киселим лицем ћутке оду, али опет да се врате, а тај повратак мора да изгледа случајан. У тајним језицима код нас су мимика и гестови сасвим искључени, јер би странац могао у нешто да посумња, па ма каквом телесном покрету да се нешто неочекивано спрема. Пантомима није била много распрострањена на Балкану у средњем веку, нарочито не за турског времена док су рајетини стајали под њиховом влашћу. Чим Турчин сгугш бнло у хришћанску кућу или у дућан, само рајетиново клањање пред ' Ј. Јуришић, 1'писиик ЕтноГраф ско! м узеја V Беоф ш Ју, Ј931, П оп и ти ка, 11. ;шр1931. 2Не11ш1сЈ, К6$$е1$ргпп^е, 50.

921~.

газдом муслимамом змамило је да се сви млађи у.чму добро у памет. Укућами се обично нису тада погледали да не би нала случајмо каква сумња, мего гледају!ти мред собом домаћииа чел>ад јс разумевала шта треба чинити, ако је само благо руком кренуо... У дућану јеупек само газда услуживао 'Гурчина, а слуга је имао само да иринесе ствар, а некад је и то опет чинио сам газда. У Србији се домаћин уонште чувао да много говори, особито пред 'Гурчином - што мање то бол>е, ћутање вреди злата. Наши тувонеми као и у осталом свету силом чулних недостатака споразумевају се само пантомимом. Кад глувонеми задрема и жели да спава, метне шаку на образ, мало нагне главу на ту страну, а капке склопи. Слично исказује и да је неко умро. Пошто то опише како изгледа, да се зна о коме је говор, тако исто метне шаку на образ, капке склопи, али онда руком махне ка небу - да је отишао у неповраг. У овом случају може се и нешто апстрактно да дода, на пример ако је био учен, онда му се и књига нашара, „наслика“ руком кроз ваздух. Исто овако

Спика 6: Опкорачавање

мењају идеје и своје емоције и људи који се нађу да страним језицима говоре. Све иде мутавачки (мутавски) или према турској речи „ишаретом". На западу глувонемим се казује да је о човеку реч, што покрену руку ка глави (ако су гологлави) тобоже да хоће шешир да скину; а у Србији пошто свет није носио шешира, а другу капу не скида при поздраву, то онај који описује човека тобоже суче бркове, знак да је о човеку реч. Ј 93

л К.»д.) К' О жони иредстапи се о к о главе као убрадача. ^ом' шлчи кад сс тобоже колевка л>ул,а; о в а к о је свуда Јгр ед ^ '’ и1,л,м' иканчета. Гпужшеми с в о ју м и м и к у и гести кул ац И)у гопо сгатно проираћају одвратм им з в у ц и м а , али кад »ИДе „око сиап«1, неартпкулисане звук е ие и с п у ш та ју ...

Ла

Г;)\ »оисми чак се мстмм лмацима с п о р а з у м е в а ју готовоу це лом снсту. Лавиигс гон1 је оналио потпуно ггодударањ е у афрИч' кој државици Каземби: да је сиора:»ум еван,е глувонем их ис7о каи разговори . Кад 0д дене руке неко нружи сам о к аж и и р с т и њ ега ои корачи (узјаше) с два ирста десне шаке к аж и п рсто м и вел и к и м прстом и

о Нда

клецка као да иодскакује на к аж и п р с ту , који значи коња, а смисао је као да је неки човек узја х а н , тј. д а с то ји „п од папучом*, ућустечен је итд. Мимички фундаментални зако н гласи: д а се мимички покрети мишића, проузроковани п р и ја тн и м или непријатним представама, односе на харм о н и ч н е (п р и јатн е) или дисхармоничне (непријатне) чулне утиске.

Мимика је пом оћница ф и зи о н о м и к е , а л и о вд е ћ е се већим делом изоставити натезањ е с ф и зи о л о ш к и м испитивањем и објашњавањем мимичних м и ш и ћ н и х п о к р ета . Дакле, физиолошки су резултати пренебрегнути. Под именом Јестова треба р азу м е ти р а з н е полож аје и кретање тела: главе, рамена (плећки), труп а; руку, ш аке и прстију; ногу и стопала. Пидерит дели м им инки п о к р ет овако: 1 . у тром и уморан поглед, па у отв о р ен , ж и в, чврст, благ, луталачки, непостојан, притворан, п ед ан тан , одушевљен. Па у отеарање и затварање очију, свиткањ е, м и м и ч к е комбинације. У мимикууста рачуна: покрет горак, сладак, заједљив, презирљив. У мимику носа спада ш ирењ е н оздрва. Затим се обраћа смејању и п лакањ у (стр. 133). Покрете екстремитета само додирује, јер потпадају под радњ у и израз гестова; 2 . физиономика. Од физиономичких студија никако се ни сад не може очекивати да се по спољним знацима поуздани закљ учци изводе 0 карактеру, унутрашњим покретима и особинам а човека. 1 Ово име Тројановић нише тројако: Л и ви нгстон, Д аиингстон (као на оном м«-’сту) и Ливинкстон: опредедили см о се за Л и ви н гстоп , и гако уједначили иачнн писања и у тексту и у регистру. - Н ап. ур.

94 и

|1з физиономије се не може чиппи душа. Ломброзо је на чисто залугао, што је по неким снољашљим »нацима па телу, а особито на лубањи, нашао да је нрсдестинонан »ликонап, итд. Портретске студије нису довеле ни до какиог разултата, јер су се и сликари обично трудили да с портретом норучитељ буде задовољан (идеализован). Чак је Манолеон нриморао 1-зпра да слика Јулија Цезара налик на Паполеона, царица Катарииа исто тако тражила је од Лампса да је слика подмлађену итд. М фотографије не вреде много, бар садашн.е.

И негда чувена Галова френологија сасвим је одбачена, а да је остала на снази барем би се могло ограничити с поуздањем на уски део ф изионом ије чела и лица и дати јој научни карактер. Уовом правцу нису могли објективност сачувати ни његови наследници . 1 О но стоји као оправдано да се физиономски знаци који се изазивају душ евним радом могу на мишићима лица утврдити и као обичан мимични израз. Али кад се човек упита наш то то, кад има посленика физичког рада који се душ евно ни како не вежбају - па им се ипак те црте извајају.2 П сихички утисци такође имају мало вероватноће за одређивање ф изионом ије, на прим ер ум оран и тром поглед шта казује? Ни у ком случају се не може ни „читање“ физиономије пренебрегнути, али треба при л ази ти опрезно, трајно мотрити разлике код људи, пореди ти их и просуђивати, па ће ипак доћи до добрих резултата с далеким види цим а - бар за будућност. На прим ер, у једној ситној спољашњој слици лица очекује се реш ење великог значаја, с правом донекле. У коштаној бради на вили цам а облик упућује многе антропологе на извесну карактеристику по њој и на психолош ко-морално стање код индивидуе, којом се она приказује. Код неандерталске расе (на прим ер, код крапинског човека) нема праве истакнуте кош тане браде из вилица, као ш то је нема ни у чељустима код мајмуна, некад и код урођен их криминалистичких типова, ако је уско чело и затурено, ш ироке јагодице на лицу, јако истурене вилице - све као код неандерталаца, с којима се криминални тип у многом е подудара (иако не у свему). Ипак, и по овоме Ломброзу при пада част ш то је изглед уочио и упорно бранио претпоставку о томе. О вакав изглед лица и наш народ сматра за дивљачан, бруталан. У нас се он често срета у пасивним крајевима, ретко по равницам а. И пак се и овде једва назире стварна вредност од опаж ања, по којој би се збиља смело поуздано изводити каква је м орална вредносг ге личности. Цело је питање ' РкктН, М т п к ши1 Р к т о т т п к , 4. АиП., 37. 1Ј1скп1,4. Аи11„ стр. 172-175, 187.

Ј 95

тек чимо се збиља омиглсдно разли кујс ф осилни човек од с нинег код ког је брада развијена. То потврђују и дру,и а мсђу којима и расиоред „кош чица" у вилицам а, па и „гр?ц!Ј; за коју се чврсто прихвата језична м ускулатура {Мизси1и$ ** то -#/(>551«), јер без њих не би могао ни говор човеков дости^и стеиен садашн,е гипкосги. М ож дане вијуге (гири) билесуСла бо увијене - што опет припом аж е пом енутој хипотези Да је ду шевно развиИе човека било скучено. Пођемо ли даље у сусрет другим знаци м а, видећемо какоје чело код неандерталаца било ниско и одм ах затурено, обрвн*. ча (коштани лук над обрвама) јако испупчена и сведена, ондау поређешу много шта од тога видим о и код такозваних рођених криминалних типова, о којима ће најприближ није статистика казатисвој закључак. По казненим заводи м а, душевним болницама итд. антрополози треба да п раве пластичне отиске „браде“ криминалних индивидуа, отиске да опиш у што опширније, региструју; и читаве колекције да уреде на антрополошкој основи - па ће се онда склопити систем као ш то је бертилонажа и дактилоскопија. У ову групу исп и ти вањ а п рипада и пажња да се посматра и бележи сраш ћени у х о р а к ,1тј. када он не виси слободно него је с образом доле срастао. Н еки гледају у том срашћивању траг дегенерације - ш то не могу да схватим. За ћосе се у целом свету верује да су лукави, слично за риђе, људе и жене.

1 Ухорак се зове у Босни меснати завршетак увета кпоз који се деци б\чне \ ши за обоце. 1

%1*

ОСЕЋАЈНОСТ

У о с е ћ а ј н о с т и су ж ивци за осећање наирегнути, да се органи којима они управљају ж иво подстичу на рад. Какве се карактеристичне и специфичне појаве при том послу врше, само ће излагање довољно истаћи. Пошто су у осећајности расположење и нерасположење главни покретачи свих појава - које се у телу одигравају - разумљиво је што умиш љ ени подстрек у емоционалном току брзо изазива несвесне покрете. Највећу радост п ропраћа смех, а највећу ж алост ппач. Смејање и плач су компликоване појаве, у којој прилици учествују миш ићи за дисање, миш ићи лица и сузне жлезде - некад. Смејање и јецањ е су разна рефлексна кретањ а миш ића за дисање. О ви се покрети јављ ају час од спољњег телесног утицаја, час из душ евних унутраш њ их узрока . 1 У смеху се поред нормалне инспирације ваздуха одједанпут ваздух на махове издува, а код јец ањ а после норм алне експирације на махове се уздахне. По томе је смех абнорм ално инспирационо кретање. П утници су се осведочили како су црнци на Горњем Нилу гладили трбух из задовољ ства кад су угледали леп бисер код једног Енглеза. А устралци су, пак, мљескали устима кад су сагледали дивне коње, волове и ловачке псе опет неког Енглеза. Дарвин (228) додаје и то, како се дивљаци смешкају кад им се нешто много свиђа. Ја сам ово мимичко задовољ ство толико пута гледао и код Срба, а помишљ ам да је распрострањ ено по целој Европи. Кад Београђани, муш ки и женске, старо и младо, пролазе поред зреле обродиле треш њ е или какве друге воћке, одједанпут - кад је опазе - развуку лице, очи им се засветле и смешкају се. Тако сам исто опазио кад Ц иганке одједанпут угледају у баш ти варош кој густу зелену траву, повичу једна другој јарба (трава), ихи-хи, и тихо се насмеше. Срби и Српкиње чине то ређе, а деца обично. Код Цигана, од памтивека урођено наслеђе, деце слободне природе, мимични су покрети мишића на лицу још свеж и и слабо попуштају културном утицају ' Ис1еп1. 123, 124; М е.чм т, Р$уско1о^и,>2 7 9 .

Ј 97

са Отуда видп м о код њ их ж и в о п антом им ско увцј-Ј гсла у игри, па чак и у ел асти ч н ом ходу. г н*е Што сс тичс ) лаГ)сн>а трб уха рук о м , код С рб а се често виК кад се добро наједу неког им о м и љ е н о г јела. И том се приликом рааиучс лице од задо»ол>ства, а о ч и светлуц ају, а рекну охо-хо I I тако ће бити да је Д арвии и р е т е р а о из недовољ нот опажан*а јер из горњег се види да то н и су неки са м о с га л н и изрази, уСа_ мљени код дивљака, него нека в р с т а о п ш те г људског рефлекса којом приликом не утиче ни вољ а ни о б и ч ај, јер се трбух глади механично као и кад се човек смеје. К о н с ти ту ц и ја нервног си. стсма нарочито упућује на о в а к а в п о с т у п а к . С ли чн о што музика изазива код м ладеж и ц у п к а њ е н о гам а чи м је чују, а јоцј се није ухватила у коло. Д ок је код саглед ањ а во ћ а утицај лрво пао на очи, код м узи чког т а к т а у д а р и о је н а слух. Све су ово психолошки узроци м и м и ч н о г п о к р е т а њ а м и ш и ћ а. Још у интензивније узбуђење о се ћ ањ а ја в љ а се р е ф л е к с н о кретањ е лица и органа на њему у тузи. Зашто се Срби у хвате р у к а м а за т р б у х к ад се грохотом засмеју, изгледа да је то по з а к о н и м а ф изи олош ко-п си холош ки м последица нагле ек сп и р ац и је, ш т о т а д а к о н т р а к ц и о н и мишићи испупче дијаф рагм у н аго р е, п а к а д п о сл е то га дијафрагма олабави, подупре је у тр о б а с т р б у ш н и м м и ш и ћ и м а и она се мора опет да издигне... Том п о д и зањ у д и ја ф р а г м е , конвексно горе, и стезање рукам а п ом аж е, к ао у д р у ж е н о м сн аго м , да се она још више покретни м м и ш и ћ и м а н а п р е г н е и п о ти с н е дијафрагму која ће опет п о ти сн у ти п л у ћ а у в и с - д а в а зд у х издахне. У ствари, ово хватањ е р у к ам а за т р б у х код п р о с т а света исто је тако безбојни реф лекс, без за х т е в а њ а н а ш е вољ е, као што се глава сместа склони на п р о т и в н у ст р ан у , о д а к л е удари напрасна зрака на очи, или ш то се обе р у к е и с п р у ж е у п р ав ц у одакле наиђе напрасна лупа, покуш ај к о р и с н а р еф л е к т о в а њ а . 1. Радост и ж алост Веселост се нарочито огледа кад неко за б а ц и главу и гласно се зацерека: све су му козе на броју. Љ уд и бујна темперамента кад се зацерекају, зуби им се виде, јер се доњ а у сн и ц а развуче и полукружно отомбољи, а горњ е се так о ђ е сам о м ало спусте, али само до зубних корена да се чи тав број од седам зуба помаља. Уз овакав буран смеј искоче на челу и у сп равн е боре, а уздигну се обрве, очне се јабучице издул>е, а с крајева од уснмце до носа удубе се обе бразде. При см еш кањ у уста остају затворена, а чеоне боре не искоче. Ко има см схуљ ице, ређе л>уди, на обра шма У81-

и при тан.у иидно есак и бубогкеу;?} ^ ку" да.чоко орнло. И.ч о:»лоГ)СНог тела лила је крв, и та од и /В моста нлавила су се још недел>ама. Ишчуиану косу бацалесу^' гроб. прућилс би со ио I робу, неке су и цепале своје оделода им само дрон>ци висили. Ову лудост и безумл.е умни су ^ С'о1 он и I (лутарх веН тада звали беснилом .1Ова тортурадотп^* јала к' у Нииру. као и у Црној Гори, на Корзици и Сицилији све до напшх дана. Овак|в]о помрачење људског духа опаженоје и ван Нвропе. У Ла Плати секу ж ене чак мали прст од жалости2 11,1

Овдо вреди да нађе места и ова етнолошка чињеница, д0Кле иде ова заблуда у народима, да чак и у источном Туркестану удовице Туркиње гребу лице у жалости. Удовице у својој черги годину дана тугују и наричу сваки дан. Пошто је овај начин жаљења констатован и у Јелина и Римљана, нису га Српкиње могле примити од Туркиња... На Сандвичким острвима о смрти владаровој свакоме се поданику избије по један секутић или одсеку оба увета. Итд., итд. У афектима одвратним нису мотивиране побуде; отуда претеривање у непогодним телесним покретима и изразу на лицу: брзо незграпно кретање руку, главе, бечење очију итд. Емоционални живот у наслади и задовољству пропраћа се веселошћу. Задовољству је противност незадовољство, нерасположење итд. Али пошто се овде удружује читав комплекс и других представа, треба их раш чланити и упутити читаоца на регистар где ће му се показати где који афект долази и какав му се утицај преноси на душ у и тело. Главно је да задовољство распаљује афекте (стеничне афекте), на пример да се куцање срца убрза и разбуди јача инервација махиналних мишића. И усклици при овак[в]им узбуђењима биће на свом месту поменути. Ко се стиди неугодно се осећа, јер не зна шта се у ствари о њему поштено мисли и како ће се све свршити. Ко се стиди „безгласан“ је и никад не пушта таквим усклицима на вољу да се изразе. Зато се види како је застиђени главу оборио земљи, како су му образи успламтели, како је руке спустио и како поглед крије: „Пламен му се уз образ запали.“ ЈАпсЈгее, ЕЉпо^гарШ$ске Рага11е1еп, 149. 2 Уатбегу, Оа$ ‘1игкето1к, 259,253.

1001-

2. Љул»еи>е

Л>уб;м'и.с је у Нпропи код сних иарода, 6 е «об.ш ра иа је.чик и ра су, коннеиционални моетунак, мотекао п« »аједнимке народие душе, а префин.еми наминн пренш и су ( рбим а и:»счроге ии $ан тијске етикете ла нладаре и аристокрацију, на од и>их је немгго доспело и у народ, као п п о је слумај угнрђен и »а народну но мш.у. На српско грађанстно најнимк- је утицала грмка им ућна чаршија. 1’а ко је исто И изантија уселила у српски народ и неке кр> ге п а т о м и м с к е ф орм е. Њ ихови м ноги м и м и чн и поздрави одјекивали су и у н антом и м а код српске госиош тине. У љубл»ен>у се разли к ују три гланне врсте: 1. у двоје: муш ко и ж енско кад се воле; 2 . из ф ам и л и јарн ости ; и 3. из иаж н.е или дуж ности прем а пријатељ у ирем а годинам а или прем а чину који неко уж ива. П осле из религијских обичаја. У нас им а за иољ убац ви ш е н азива: н ајо би чн и је је рећи љ убит и , па ш аљ и во ц в о к н у т и , ц у к ш и и или ц м о к н у т и , п ацит и (паци Богу, ђаволе!), ц е л и ва т и у религи јском смислу, или у дубоком п ош товањ у и гтреданости и иначе: кад, на прим ер, по н арод н им песм ам а ц ели ва сабљу, да м у не о стан е пуста. Али у Ц рној Гори к аж е се м есто об и ч н о г љ у б и т и баш ц еливат и и обичн ог човека. Н иједна С рп ки њ а сељ анка није хтела рани је п ресећи п ут мушкарцу, па ни д етету од десет година, ако јој се ходећи п риближи, него ће га стојећи п ропусти ти . Ц рн огорка ће стати н аспрам његова прекрш ћа, п а кад се он п ри м акн е, п р и сту п и ћ е и целивати га у руку, п о к ло н и ћ е се, па ћ е онда п о ћ и своји м п у тем . 1 К олико ће год м уш ких ући у кућу, сваком е ће она ц ели вати руку. О бичан пољ убац јед ан п ут у ру к у ил и о бр аз јесте негде из паж њ е и осећањ а п ри врж ен ости , негде и з к о н вен ц и о н алн о сти . А када се неколико п у та у застоп ц е пољубе, зн ак је веће љ убави. Тако исто појачан је значај кад се неко неколи ко п у та узастоп ц е пољуби у руку, још р ук а пољ убљ еног зад р ж и м ало у својој руци, гледајући је. Сељ анке у великом п р и зн авањ у још п о вр х свега хоће да руку коју су пољ убиле п ревуку и п реко својих образа. У ран и је доба у П р и зр е н у се н и је см ело дете п ољ уби ти п р е четрнаестог дана. К ад се м атери врати син с дуга п ута, стисне га на груди и љ уби у чело и о б р а зе м н ого пута. И даљ е у П р и зр ен у , п о ш то већ о д р а сл о д ете пољ уби старијег ч ов ек а и л и ж е н у у руку, ак о н и је род, на то м е се св р ш ава ш то ће м у рећ и : ж и в био и л и ж и в а била. А ли , ако је д ете из ф а м и л и је , о н д а је ред да се пољ уби у чело, р е ђ е у о б р аз. 1М едакоиић, Ж инот и обичаји Ц рнош раца, 21.

Ј 101

Онл а* плжњп према дотсту носле причала код куће... ПрИјате. •М1 ЦО и пријатсљч свуда се по српским крајевима љубе у 0^а 1>6 |пт?а. прно у деснм па у лсви. исто тако чиие рођаке. Ота1 удату и пеудату ћерку л.уби у чсло пошто она приђе ру ,[и1 Тек од ионијсг нрсмеиа дешава се да јс пол.уби у образ. () слани сс гости са свечаром домаћипом л.убе узајамно у десни, па у лсни образ, а исто тако чине и гошће са домаћицом па и у ус Iа.

Зст љуби ташту и таста у руку, а они њега у образ, прВо дссш1 , па у лсви. Маги л.уби своје дете у чело најчешће, ма*ве }- образ, али у раздраганости љуби га у потиљак. Туђе никад у потил.ак. Витконић наводи да су се у Сент-Андреји све руфетлије с новим мајстором љубиле у тек отвореном дућану, и онда пили крчму. Витковић је сметнуо с ума да наведе у што су се љубили, а ја сам од старих људи дознао да су се љубили у лице. У „Женидби Краљевића Марка“ имају две констатацијео љубљењу у лице, и како мати Марка у лице љуби, а он њу у руку: Оде право у земљу Бушрску, Белу двору краља Шишманина. Далеко т краљу уГледао, Мало ближе пред њег ишетао. Руке шире, у лице се љубе, Зајуначко питају се здравље. Кадје био до Прилипа Града, Далеко 1а мати опазила, Мало ближе пред њег’ ишетала, Руке шири у лице ш љуби, Марко м ајкуу бијелу руку...х Пријатељи се љубе највише у образ, тек од последњег времена, ш иууст а. Наши муслимани као и Турци никад се неће пољубити и у уста, већ у врат или у образ мало ређе. Народна песма и у овоме за православне допуњује: Руке руче, у лице се љубе, Па уједно друштво саставише, Све се друштво редом ижљубило.2 Братимљење и посестримство увек се завршује пољупцем. Примљени хајдук у чету прво пољуби харамбашу у руку, овај њега у чело, а ако ће се братимити, онда по познагом иачину 1' Вук, Нар. пјесме, II, 322, IV, 256.

1021-

р а с с к у к п ж и и р с т с , с в а к и са сн ојс д е с н е р у кс, и о м сш ају к рв и л азн у . Гимс хоИе д а п о с п е д о ч е да с у је д н с крн и , а то :ш ачи ш то ц р о ђ е н и , и з а в р ш е т а к јс д а сс п ол ,у б е у у ста. У с р и с к и м г о з б а м а , о с о б и г о о сл ан и у Х е р ц с го н и н и , нетда су сс н а р о ч и т о и с т и ц а л и в е ш т и г о н о р н и ц и са .»драницама. Ко је д о м а ћ и н у н а п и ја о , п о с н р ш с н о м с л и к о н и т о м набра)ан>у жел>а п р и ђ е д о м а ћ и н у и с н»им сс пол»уби у у сга. Ко ћ е да ии)е н о с л е н>ега, р е ћ и ћ е м у : „ З д р а н б у д и “ и л и : „ С п ас и 1>ог“ (к а о Руси сп а с и б о ). У т о м с в и с к и д а ју к ап е... И о в д е н а м с е у к а з у )е а т т а типсИ , је р су ч а к и А н гл о с ас и о с в е ч а н о с т и м а н а п и ја л и з д р а в и ц у ж е л е ћ и је д а н д р у г о м ср ећ у , п а б и с е п о з а в р ш е т к у н о л > уби л и .'

У југозападним странама био је обича) кад девери приведу младу под руку, стари )ој сват метне прстен на руку, а она њега целива у руку и клања се. Затим је воде девери, ге целива све сватове у руку и клања се. У ваљевско) Тамнави сви се сватови ижљубе пре него ће се разићи.2 Овде треба додати да све женске у сватовима младу ижљубе, а мушкарци младожењу, блиска фамилија и )едно и друго. У кавадарским селима и свуд по околини сви сватови ижљубе младу и младожењу у лице још у цркви док су им венчила на глави. После вечере младожења сипа сваком госту ракије у чашу, а доведена млада служи и сваком љуби руку. На ова) се обича) надовезује врло сличан један с отока Раба.3 Кад сватови дођу да одведу девојку на венчање, дарују је јабуком у ко)ој је задевено много сребрног новца. Први дан се код девојачке куће части, где се из исте чаше уокруг пије. Увече кад пређу момачко) кући, сви гости пољубе невесту (у лице), која се после с младожењом удаљи у „подрум“, јер прву ноћ не смеју у кући провести. О крсном имену домаћин се љуби обично у образ, ређе одскора и у уста, са сваким гостом, а домаћица, свечарка, са сваком женом, јер пре нису ишле девојке на славу. У Шапцу )е био обича) да свечар истакне заставу на своју кућу као позив да свако може свратити комеје год воља, )ер се домаћин радује свачијем честитању, па му је радост да прими што више гостију... Навешћу овде и један обича) о крсном имену ко)и ми изгледа усамљен. У Буковици далматинско),4 ако мушко љуби женско, женско ће њега осим у усга пољубити и у чело, у оба образа, у браду, ма баш по сво) глави спреда, куд год може 111е11\\'ак), КиНиг$е&сИ1с)Ме, II, 47. М. ’[). Милићеиић, Живот Срба се/мка, 217. С / т к Гајох Ире/лед \ео\раф. пшпсратуре од Цнијића, 11, 26. ’ А1к1л1к, „Викоујса", 240. /Лчпшк. VII, 2.

Ј 103

д о п р еш . Ко к>д у Нуконици прима дар од гостију, рецимо • к\, но;1 Л'6 и!н’ јс ма с м.ом у иедра. - О вде се скакојако г д е * ^ жс ,,жснско" мс мисли само па денојку? Оно цмакан,е „ку* ** моро доирсти" и н леда ми да је сасним „модерно". * ' ,С);' V ђевђелијској области није био обича) да се л.убе у ни мушко с м у т к и м ми жеиско са ж еиском , нити иак са женском ни ма слапи, ии ма ком другом сусрету или г лици. Нијеобичај да сел.убе ни у о б р а з (лице) одрасли ири,Ј? ци, нсго јсдино сгарије жене децу. М уш карац да пољуби у образ - нијеуобичајемо. М ладенци, за годину дана, своје ^ дитс;не и иајближе старе сроднике, обојег пола, л>убе у Кума и куму тако1)е. У' Постоји један врло стари обичај - оиш те нраштан.е - у0Чи Великог поста. Гада без разлике сви млађи старијима од себе љубе руку и траже опроштај. О овом е биће нарочити чланак Ритер Бертрадон прича да су стран ц и при аудијенцији љу. били деспота гђорђа у р у к у .1О вакав се начин, нешто умножен пропраћа и у народној песми да се не љуби само рука, него и скут итд.

Љуби паш у у ск ут и у р у к у И серџаду паш и под коленом.2 И у овој народној песми слично се помиње цар Костадин како меће на муке дете јеврејске царице, да би од ње дознао где су „часни крсти“ :

М ет нуш ’ чедо међ д ва о1ња жива, Писну чедо како зм ија љут а, А приступа проклет а Јеврејка, А приступи и сузе пролива, Љуби цара у скут и у руку, Чарну земљу Где папучом стоји. „Часни крсти“, стр. 81 Кад пунолетни некоме љубе само руку, и то ако је тај неко стар или човек од велика гласа, јесте с мало понизности, паидејош како-тако. Тако новом султану С еп и м у љубе рукухоџе и лале.3 Султан је, пак, муфтији спустио руку на главу и пријатељски га загрлио. 8 . јула 1521. године доглавници пољубише султана Сулејмана у руку. Тако исто у О с[ј]еку 1532. пољуби деспотов син у руку великог везира. ‘ К. Јтсск , ' Вук, Ш, 90.

и п Ј (каеЊ сНар, 60.

! 11аттег, Се$сккк(е (1еа овтапшИеп КекИеа, Ш. 12. 61. М

1041-

Љ уби ти у руке, ногу или какну с т в ар већ удара на нарварство. О ва се а.чијска п о к о р н о с г б р зо о д о м аћ и л а и код српских владара, јер већ јед н о м и Вук КараџиН л»уби кнеза М и л о ш ау Кра гујевцу у скут.' К нез М и л ош је м о р ао врем сн о м све дал»с да тоие пред Т урц и м а у пони.чност. К ад је о ти ш а о иа поднорен»е и савето ван.е незиру у Н осну Р уш иту, М и лош ’ и звад и сам своје о руж је и стави га пред н»ега, п ак ц ел и ви лсм љ у пред н.им и сеџаду на којој седи, па скуш од х а љ и п с и н атр аг се и .ш а к н е и п о дви в р у к ес тан е говорити... Гако је ч и н и о све до 1830. год. кад је ш л а л и о иред вези ра или Ћ а ја -п а ш у - л»убио их у ск у т и сеџ ад с.' А зи јатск а о х о л о с т о д а в н о је б и л а г о р о п а д н а и ср ач у н ата да н и ж и м у д ар а ж и г на ч е л о да су б е с п р а в н а раја, у за в и с н о с т и сам о од к р у п н и х л и ч н о с т и о зго . У к азан и п р и м е р је до во /ван да и л уструје јо ш је д а н с т е п е н у н и ж а в а њ а , ш то се м о р а да љ уби и ц рн а зем љ а. Т ак о су зе м љ у п о љ у б и л и п р ед Т и м у р о м к н еж еви из Гилана (п е р с и јс к и х к р а љ е в а ), п а и за с л а н и ц и је р м е н с к и и мес о п о т а м с к и . 4 Н а р о д н а п е с м а с л а ж е о в а к а в п о с т у п а к у сти хове: А к а д И в а н благослов п р и м и о , Љ у б и б а б у у с к у т и у руку, И у зе м љ у 1де он ч и зм о м ст аје. П есм а је „ И в а н С е н к о в и ћ и ага од Р и б н и к а " С ад и д е м о и даљ е: д а се и нога љ у б и . Зачуд о ч и т а м о и у Б и б л и ји д а г р е ш н и ц а љ уби Х р и с ту ноге, а зн ам о д а он н и к а д н и је х т е о д а и з и г р а в а в л а с т и силу, п а о п ет б ед н и ц а п а д а п р е д Х р и с т о м у р о п с к у п о к о р н о с т . И о в о г а о б и ч аја м аш а се н а р о д н а п есм а: Д о ч е к а м е л и је п а ђ е во јка , П ољ уби м и р у к у и колено, Ј а је п р и в и х под своје па зухо . О п ет о к н е з у М и л о ш у . П р и у л ас к у у са л у за ау д и јен ц и ју код султан а М ех м ед а 16. а в гу с т а 1835. год. пољ уби м у М и л о ш по обичају но1у.5 Као ш то н а р о д р а д о п р и м а м н о го ш та ш то д о л а зи одозго, тако је п р и х в а т и о з а и зв е с н е сл у ч аје в е и љ убљ ењ е ноге. У бица у Б оки к ад је т р а ж и о п р а ш т а њ е од ф а м и л и је п о ги п чеве, овако је п о ст у п ао . С а к у п љ е н и н а р о д у х в а ти се у коло, а један од ' Н ародне пјесме, IV, стр. предг. XIV. 2 Сима М и ду ти н о в и ћ , ор. сИ., 405. 3 Вукашин и Никола П етрови ћ, Грађа за ист о р и ју К р а љ еви н е С рбије, 79. 1 Н а т т е г , Се$сН1с)11е с!е$ о$т ат $скеп ИекНе$, I, 270. ’ Ми га П оиовић, Ф инансије и уст а н о ве, 1, 331, 332.

Ј 105

нап-чарнјих добрнх л.уди, и.чведе убицу иред м.их обесиви,и пу1 нк\' крнпицу (којом је убио) о врат, а убица иогцуге ирила.ти оцу или брату убијеиог, ничући: „Лрими кума за ку и Сн. |он.ш«Г, и пузсИи љуби му ио\е и колегш.' 1 Кл.уч за ()тнараи>е тајни како се ропска монизпост у позд0 н.нан.у с мољупцима јанл.а, Сиенсср )е тачно одгонетнуо да јЈ' је корен у социјалној не)еднакости као и ири поздравл,аЊу Ј оба су иоступка и слична по извршаваљу. 71>убљење рукету како пе иде, јер и деца указују родитељима ту пажњу, али т пои1 тован>а. У љубљењу у образ (и уста) гледамо само нежност рапног нрема равном. У руковању се опет огледа једнакост, Ка0 п кад се двојица узајамно загрле.

И даље иде церемонијал дворски )еданпут укорењен. у јед. ном дубровачком акту стоји да)е посланик Радослава Павловића год. 1432. краљу Твртку II из захвалности пољубио ципеле} Чини ми се да је на)згодни)е да овде засебно истакнем једну црногорску симболично-правну манифестацију љубљења ко)а води порекло из римског доба. „М лађи Црногорци љубе сво)е племенске владаре у прси или у раме, а они њих у чело или у образ “ 3 Пољубац у Груди прастари је обича). Негда су и Диоклеци)ана високи чиновници љубили у Груди, а он њ и х у чело.4 Према горњем, љубљење главара у груди преузели су Црногорци извесно преко других туђих племена која су с Римљанима била у додиру и до дан-данас га у слободнијим племенским установама очували. Црногорци уопште имају много успомена на Диоклецијана и анегдота о њему, а и порушена Дукља о њему прича... Народна песма преузела је ова) римско-црногорски церемонијал источњачког порекла у своју песничку маштари)у, па и цара Душана њиме кити. Па је и горње слагање с описом у народним песмама и )едан наш стари историк5 унео као церемонијал наше историјске прошлости: „До зацарења Душан се поздрављао својводамаљубљењем у Јруди или раме, а после зацарења заповеде византијски обича) предусретљивости да га воде испод руке.“ Вероватно је да је Душан, ко)и је издао онако слободоуман Законик, ипак могао подлећи том мекуштву, мадаје га) церемони)ал био у свом јеку код Византињана, а они су га иримили ' „Крвно коло“ у Српско-далмитинском м ш азину , 1844. 2 С. Јшсек, $(аа1 ипс! С,е$с11$сНај\ пп ппиеШ (егИскен 8егШ п, 60. Ј Љубомир Ненадовић, „О Црногорцима", 11, Н о п и ти ка, 27. јула 1925. ц5ЈН1, ор. сИ„ 166. ' II. Сл. Срећковић, И сторија срискоуди се хватају у коло но годинама. Најстарији је коловођа, кец најмлађи. Никад се раније није држало за руке, него за мараме. Уопште, по иашем југу играчи усред игре брзо поклекну, па се исправе и продуже да играју. ПревиЈајусе и гестикулациЈом иратетакт. Свуда се може омазити како раздраган коловођа баца шаљиве упадице на овог и оног играча. У ужичком округу коловођа разбећарен радо узвикуЈе с-с сссс, па ију-ију ијују. Добро Је познато да Србин хоће и одједанпут да ђипи и мало заигра кад чуЈе и неки изненадни добар глас. Некад му се тада и приЈатељи придруже, што траЈе само неколико секунди, па се онда пређе на жив разговор. Неда 1ривну изЈубила грациозна Је игра у кораку, лагана достоЈанствена кретања. При њоЈ ноге одмерено ступаЈу без икаквог скакања и завитлавања или поцупкивања и без икаквог усукивања. Тако исто у њоЈ нема узигравања ни узмахивања. Код ђурђевке Је темпо врло брз, а при томе се ноге укрштаЈу, па Је ретко ко уме добро да игра. У старинскоЈ игри Хајд на лево браца-Стево, кад на шљивову свираЈку свирац „говори" (како сељаци рекну за свирање), коло се креће лево-десно, у врачарском срезу подвикуЈући сено-слама, а кад свирац засвира збб-збб-збб (као усклик), сви стану, истуре десну ногу напред, пљескаЈу и вичу збб-збб-зооб. Али најомиљениЈе Је код наше младежи, особито девојака, шарено коло, како га по градовима зову, а прост свет увек га крсти шарено оро. То Је оро коЈим се свадбено весеље завршава, Јер после њега не треба више играти. У тоЈ се игри пљеска и везаном марамом у чвор ударају се играчи... Пре се нешто друкчије шарено оро играло. ОнаЈ коЈи сад носи туру, раниЈе Је носио Јастуче, и место да удара, он се сагне у колу пред девоЈком или женом и клекне на Јастуче, она се у том сагне и пољуби V

1 М. Т). Милићевић, Краљевина Србија, 139. Др 'Гих. 'ђорђевић, Срп. етн . зборник, IX. 71аичевић, Мисао, 1922. 2 б№1,26.

се с н»им у уста и онда она узме јастуме и све пође поново. Овлко се играло само по градовима -- туђипски. Слимна се овак[в]а игра, шарено оро, помиње још код јелина као свадбена игра, па се и тада у хору пљескапо као најважнијем изражавању симпатије и дивљења. И сад се тим церемонијалом завршава свадбено весеље и у Грчкој и на Сардинији.' По самом имену оро, а и по току целе игре, јасно провирује грчко порекло. Оно је од њих дошло нама, па и у Сардинију, где су унеколико и Јелини и Византињани оставили трага. Потпуно је доказано да су Бугари примили од Грка све савршеније музичке инструменте; а ми лако можемо да констатујемо да су и наше све савршеније игре позајмљене од Грка, доцније по градовима са запада. ТЗурђевка је сасвим грчком порекла од игре ахкнш , а сличне варијације играју се и по Македонији под именом крстено коло, а око Битоља опајдушка. Туурђевкин грчки карактер јасно се опажа кад се прочита и пореди склоп и слог поменуте грчке игре .2 По Виду Вулетићу-Вукасовићу на Корчули се игра моршика, шпанска стара игра, по сећању на Мавре, што и име показује, а и плетикоса, талијански треца - како се негда под Монтезумом играла. Ћефлеисани људи имају нарочиту гестикулацију, пребаце један другом руке око врата и онда раздрагани ђипају. Има једна слика у римској старој вили Панфили, где се слично види .3 Код нас у народу често коловођа, соло, пре него што се други за његову руку ухвате, у великом расположењу забаци сам себи обе руке иза врата, или једну руку подбочи о појас, очима страсно заколута и почне марамом да маше и сам да игра, на што му брзо и други притекну у коло, најрадије нека девојка, ако јој је коловођа мио. На талијанским сликама од Т>ота виде се такође мараме код играча. Неко се батрга у колу, мада није пијан - да се прикаже женским с нарочитом намером. Отуда се и рекне: „Батрга се ногама као удовац у колу.“ - „Бјелим ће те зубом насмијати, а црнијем оком заиграти." У екстази је и јелински коловођа (хорт>о. III, год. 1846, стр. 523. 2 П. Ровинскш, Черногорин, т о м

ђ

II, I.

3В. М. Медаковић, Ж и в о т и обичаји Црнош раца, 171-172.

! 161-

целнпл у руку. И наче се играчице ретко л.убе с гуђим човеком, сем ако го игра захтева. И ма један начин када играчица траж и нграча пол.упцем и то се зове на целив.' Играч не мора биги

Слика 7. Ц р н о г о р ск о о р о

својта. У Црмници бива и овако: играч стави леву руку позади на појас играчици, а она левом руком ухвати леву руку играчеву. Затим играчица стави десну руку играчу позади на појас, а играч десном руком ухвати десну њену руку. Тако чврсто стегнути играју. У црногорском ору бива да играчица узима свог играча испод руке. Играчица као и играч кад почне да игра црмничко оро, шири руке, држи их хоризонтално, у корену шаке угнуте, прстима окренутим што више горе, длановима у страну или сасвим хоризонгално, обе руке окренуте ка поду. Док играч чешће тако замахује рукама, дотле играчица ређе, и то их полако спушта низ своје тело, и потом онет диже, али не више од рамена.2Пантомимско кретање карактеристична је црта у игри свих примитивних народа. Разуме се кад дивљаци заиграју пред саму борбу да ту нема ни помена о „љубавном изражају", јер ратна игра ! В. Вујковић, ЦрноЈорско ороу 1/рмници , 25,29,47. Ја сам испитивао у што се љубе, и до.шао да бива најмешће у образ, али и у уста. Кагкад инмеђу мушког и женског, на ма не били својта. ‘ I Вујовић, Црнотрско ороу Црмници , 20. Слично држе шаке индијске играчице у иредн-ој и иади.ој Индији, што се виђа на сликама.

Ј 117

,;,\ ж и ,-;1.мп да |п)спа III одуш опл»си,е к од и гр ач а и д а м у Мисли „Лј 1р.11П1 ол обичног жииоти... 11арочи-га х и н н о з а . јШ ч и ч к с шрс код иримитиииих иарода нрло су распр0 с , ра

к.спо. иоин-о се туку хллдиим оружјем треба им да се игром чи омију и у ф.шашчном .чамосу да јурме човек ма човека и да крв плине. Црногорци, истина, никад ме играју мред борбу Да Се јммимном омију и Јпбетуме, мего сам о :»бог ум огребе оружја у шри и по нечем другом, што Не се омисати, имак њ ихова игра ;)и. чи м.1 р.п ничку пгру код примитивмих, али као блед прсостатак. ,10

Кучи играју као и Лрнаути. По двојица скачу у кругу и скакп час чучну и приседају на једму могу гмто могу јаче, а другу Ис. пруже магмовено, јатаганом живо машу преко главе, ма мотом мјелан мрема другом као да ће ноге исеНи. И они се ужасно намрште као да 1к' сваки час молегети глава некоме. Ова је кучка игра особито ефсктна ноћу при месечини или слабој светлости од ватре. По своме карактеру код мушкараца ова је црногорска игра мимична и упркос намргођености код играча опет је страствена карактера као и свака друга игра, и сем култних садржи еротичку страст, а код многих нежењених предигра је за брак. У старо време нису се рукама хватали код ора, али играчево држање и пуцање одаје јунака и снагу мушку. Зар јунаштво не испољава јелен тукући се на живот или смрт са љубавним супарником?! Па код живине зар опет снагом и хитрином не стиже мужјак женку... Уопште, играње има често мимички, драматски карактер. Довољна је и сама околност за буђење љубавне страсти што се играч пољуби с играчицом кад престане оро... Тек од Куча на југ и југозапад обичај је општи да играч сваки час чучне и приседне на ногу, а у Македонији је то редовна појава. „Има једно мушко оро, сариђал аваси, које се и отпочиње чучањем“' у ђевђелијској кази. И у украјинској игри хопаку, играчи скачу, дрмусају рукама, врте главом, а колена прегибају .2 Али друга једна констатација треба овде да нађе места, што сам у Македонији и сам виђао, да се мушкарци у колу, слично као у Црној Гори, врло озбиљно држе, мада су без оружја, а домородац г. Стева Тановић још додаје: „Скоро сва мушка ора имају покрете више-мање витешке или, како се тамо туђински каже, капиданске“ {ор. сИ., 332). Г. Тановић продужује: „Људи и жене на неколико година после женидбе (односно удадбе) престају ш рат и“ (322). Кад се узме у рачун да се и иначе на целом Балкану ретко ко други до невесте хвата у колу сем женскадије, фамилије и младожење, ' Стеван 1ановиН, Ж и во т и обичаји народни, књ. 16, 322, 2М ет п, Да санладаги и у самој новссгиној кући, па да тск онда она ио|)г па 1 н'нчан,с. Заго сс мсни чини да јс у црногорском о т т р о м колу днојак карактгр: спрема да сс дсвојка и отмс ако друкчијс не идг а и раж и чка готовос г на борбу да нс изос гајс. Сем стварпе борбс с л.удима, себи раииим, има симболич них ш ара, где сс оружјем замахује на ненидљииг сидс да сс ра загнају, што ћс се одмах онисати. Уочи 'Гројица ире је сиуда био обичај да тађу краљицс ио селу, па играју и певају. Састав играчке друж инс, форма и ри там у телесним иокретим а сасвим одудара од забавних игара, управо као што су митске песме и приче снецифичне природе, тако и оне носе незнабош ки карактер религијског култа, с необичним пантом им ским ум ецим а и скривеним магичним тајнама. У краљ ичиној игри главно је лице краљ са голом саб/мш у руци, којом н еп рестано узмахује и игра, потом се измиче натрашке. П оигравш и мало, краљ и барјактар окрену се једном на свом месту, и онда потрче око свега кола. Овде се скрива у махању сабљом и обигравањ у без сумњ е чаробна гежња да се из целог села оруж јем изагнају демони, који би особито.у пролеће (у тројичне дане) могли бити при сетви погибни. Краљичке игре односе се јасно на соларни култ за време летње солстиције - да бож ји благослов умери сунчеву топлоту, али ту жељу краљ ица с друш твом испољава у свечаном чину, а нарочито у театралној игри. Барјактар игра од лева надесно, као ш то се сунце привидно на небу креће. Па и где иде обрнуто, ниш та не рем ети, јер се п равац лако замењује . 1 У свему се глуми читава пантом им а, али песма код девојака не изостаје. Краљ и барјактар оптрчавају цело коло, а понављају кретање што се и сами око себе обрну. У овој редупликацији кретањ а извесно се сунчана игра инсценира, јер и оно по народној причи трипут на небу „стане“ (на Ивањдан). За њих се може рећи да певају у пантомим и, јер су већ састављене из читавог персонала као у глумачкој представи. Слично поступају додоле, само што се оне обраћају небу - да росна киша падне. М иминне су м ре врло стародревне, а задатак им је да некад подражавају и живогињ ске, а мање људске покрете. Врло су расирострањене код примитивних народа .2 Вреди осврнути се ‘ Н. С„ О иГри, Ниш, 1910, 8. Сгоу>е, ор, сИ., 198 №. - Ја^Јс, А пћ/у, XXXVII, 106.

Ј 119

\ игрх- курјчч*'- у 1 -орн.см ср ем ск ом I (осављ у, у Вр0д. Н',М1Г!м,мс.пи м у ш к и м .о и Ж Г И С К И Н .С , које н р ед Беде г.окладе ' ссму V ,кии.л-. да грлжг коме и п о т р еб а као курјаци Кп IС гоис. оис иелс „ироиодс курјамс“. Вуку т р е б а додати: да су МГ1,,чс поисш.ик./.с и уРпикаи.е пумје на вијалиш ту, да су каска-

су сс огртллс пучином... О грта.г.с пумином слика II нртика маскиран.а, И у курјачи је и зв е с н о језгра одбија-

:н- н уч ки , дл ,0

н.с иукопл и:1 сс.ча, који су раиијс били зб о г сл а б е насел>ености V1 .1 ша о.ккност но марву. Огртањ е вумином т р еб а да препадие нукопс ла и жихова кожа не до1>е моиеку на леђа...

Ва |,а миовдс иридодаги и ову другу нагпу негдашњу мимичку игр\ у ВасојениИима, ио опису г. Миливоја Цемовића, тако.шану шр\’ кукова. На ледини обележе чобани један иростор у ииду квадрата или правоугаоника. То је тор ~ позорницаза ра.ч»ијан.с иредсгаве. Једно мање дете облачи се тако да добије изглсл јчјњсшп. Оно стане насред тора и учини се као да се учетвороножило, јер стоји на рукама и ногама. Чегворо чобанчади прсоблаче се, направе уши, реп, а удроње се, неки се кожама заогрну, и добију изглед чобанских паса. Ова четири пса стану на четири кута тора. Двојица се опет маскирају у виду вукова изван тора. Осми, као чобанин, простре струку крај тора и на њу легне. Онда настаје радња која представља тор у планини, Поједан вук заурличе и вучки се шуња тору, и чисто по навици мами себи псе, који стално лају, да би други вук лакше ускочио у тор и уграбио јагње. Чобанин камаче (алаче), бије у земљу буџом или једном батином, која одиграва пушку у садашњем времену. Пси лају да промукну, квиче од муке. Док су пси и чобани скренули пажњу на овог вука који се први појавио, дотле се други хајдучки привлачи да ускочи у тор, али га пси опазе и залају пут њега, у том ако испадне - а пси не спрече - један ускочи у тор, зграби јагње и урличући бежи, а за њим чобанин виче уо!о! о! и тутка псе по имену: а шара, а 1аро! - Ако вук не уграби јагње и заметне с њим да бежи, игра се на исти начин продужује (сл. 8 ). И другеоколности чобани тачно знају, особито в у ч ју природу. Пас не може да осети вука њушењем по земљи него, чак из велике даљине, само уздигнуто стојећи, по заударању, и стално прислушкујући. Пас двапут залаје док је вук на даљини, а кад га већ нападне или хоће у тор, онда се силно дере. Вук не сме да напада с оне стране одакле дува ветар, већ с противне. Чобани тачно разликују лавеж псећи на човека од лавежа на вука. Иова српска игра вукова има сличну своју другу чак код америчких црвенокожаца, да се може сврстати у исту категорију 120Џ

Слика 8: Овчарска игра иукова. 1. пастир; 2. „јаги.е“, 3. пси; 4. вуци

исту категорију. У раније време кад су преријама лутали читави чопори бизона, а некако ипак не ударили на ловце, ловци се маскирају: натакну на главу бизонске оглавине, наместе репове, и по њих до 15 тако приреде коло, скачући уз урнебес бубњева, чегртаљки, вике и песме. Кад се од њих неко толико изнури да падне, игра се прекида, а друштву се пантомимом јави да је он „устрељен“, да ће га огулити и у комађе исећи (што ће учинити и с бизонима кад их улове). Ова игра некад се продужавала и по три недеље - дању и ноћу - све док не набасају бизони. СаШп је као очевидац присуствовао овој бизонској игри, опширно је описао и насликао. Смер је у игри лова на бизоне жеља да их намаме и устреле, јер су се поглавито њима хранили, а од коже одела кројили. У нашој игри вукова сад се огледа углавном проста дечија забавна игра као, рецимо, што је игра робова, али по карактеру је ипак утолико сродна с бизонском игром, што се и у једној и у другој усредсређује тежња да се овлада дивљим животињама. - Код Индијанаца да им бизони што пре дођу на домашај, да их копљима и стрелама побију, а код нас, напротив, да се стада сачувају од вучје напасти. У обе игре огледа се чист производ практичне рефлексије. Мимичко подражавање вучјем понашању, па лукавству и препредености, што верније маскирање и онда у извођењу глуме без сумње је сродство очигледно. Г1 а онда док се год не би овде врло опширно (а то простор не допушта) описале и друге индијанске животињске □ 121

кон, „„споич природн иду у онај исти окнир (као псећц „ 1и-и