Silvano Bolčić - Svet Rada u Transformaciji

SILV ANO BOLČIĆ

SVET RADA U TRANSFORMACIJI Lekcije iz savremene sociologije rada

IIMm

•

BEOGRAD

Urednik !lija Marić

;_

t~c\'

2003.

Ovu knjigu posvećujem mojim preminulim roditeljima od kojih sam naučio kako radom čovek može sebi i svojima graditi bolji život.

PREDGOVOR

Studija Svet rada u transforomaciji: lekcije iz savremene sociologije rada rezultat je dugogodišnjeg naučno-istraživačkog i nastavnog rada njenog autora. Višegodišnji rad na ovoj studiji nametnula je kompleksnost tematike koja je predmet ove studije. „Svet ·rada"„ odnosno sfera rada, jedna je od centralnih sfera druš_tva u kojoj se dešavaju bitne društvene transfonnacije u dosadašnjoj ljudskoj istoriji, pa i bitne transformacije svakog konkretnog

globalnog dntštva. · Ključne transfonnacije u sferi rada u ovoj studiji razmatrane su iz sociološke perspektive, sa prevashodnim osloncem na saznanja iz savremene sociologi.je rada. ,,Sociološka perspektiva" podrazumeva, pored ostalog, značajno uopštavanje („generalizacijun) zapažanja, tako da izložena saznanja govore o sferi rada u „društvu uopšte", čak i onda kada upotrebljeni empirijski materijal opisuje i analizira sferu rada nekog konkretnog globalnog društva. To je osobenost, vrednost, ali i ograničenje sociološkog proučavanja društvenih pojava. Kompleksnost socioloških izučavanja je takva da su inajsistematičnija i naučno izrazito skrupulozno izvedena zapažanja ograničenog saznajnog važenja. S toga, umesto apodiktičnih tvrdnji o onome što jeste društvena stvarnost, autor ovakve studije često mora stavljati „ograde'~ uz zapažanja koja izlaže i nagoveštavati ono što su nedovoljno istražene činjenice i tendencije u datoj stvarnosti. U svakoj fazi rada na ovakvoj studiji nastaju zastoji i vraća­ nja na već napisano štivo jer autor nailazi na nova relevatna saznanja ili se suočava sa novim dilemama u samoj društvenoj stvarnosti. Složenost rada na ovoj studiji proizašla je i iz namere njenog autora da ona bude istovremeno obrazovno, gotovo udžbenička štivo za studente koji pohađaju univerzitetsku nastavu iz sociologije rada,podsticajna naučna rasprava za širok krug stručnjaka koji se bave izučavanjem i usmeravanjem sfere rada, pa i razumljiva naučna „priča" za ljude koji nastoje dublje razumeti svet rada i društvena dešavanja u toj sferi ne sam.o na osnovama vlastitih životnih iskustava, već i sa osloncem na naučna izučavanja društvene stvarnosti. Potrebe ovih „ciljnih grupa" svakako su različite i stoga nedovoljno zadovoljene tekstom ove studije. Studentima će možda povremeno nedostajati izičitost i sistematičnog „udžbeničkogH izlaganja, dok će ~mirna koji su već

8

Predgovor

temeljito ušli u naučna izučavanja sfere rada u uvoj knjizi smetati baš ono što ima ,.udžbenički" karakter, tj. ponavljanja „stvari koje se već znaju" i sl. Pisati i objavljivati knjigu ove vrste ima smisla ako ona njenim čitaocima donosi znanja o onome što do sada nisu znali ili su nedovoljno temeljito poznavali. Ali, autoru knjige ostaje da pretpostavi znanje koje nedostaje njenim čitaocima, a takve su pretpostavke uvek pomalo netačne i neosnovane. Nije Jako izabrati ni konkretne teme niti specifična znanja koja će činiti sadržaj takve studije. Naravno, izbor sadržaja knjige značajnim delom proizlazi iz reJativno ustaljenog načina „strukturisanja" znanja iz date naučne oblasti, a u ovom slučaju reč je o znanjima iz savremene sociologije rada. No, naučna praksa, „naučna-produkcija" u većini nauka, pogotovo u društvenim naukama, promenljiva je, u poslednje vreme sve ubrzanije promenljiva, tako da nije lako izbeći izlaganja o tematici koja „više nije u modi" ili pak propustiti izlaganja o temama i pojavama koje su ušle " u modu" upravo u momentu kada je autor odlučio da završi rad na „rukopisu" (danas bismo rekli: rad na „kompjuterskom zapisu") svoje knjige. I autor ove studije je tokom mnogih godina rada na tekstu ove knjige vršio izmene i u tematizaciji i u konkretnim saznanjima koja je smatrao dovoljno važnim da ih prenese svojim čitaocima. On veruje da je u ovom momentu učinio valjan izbor osnovne tematike i da nudi relevantna savremena znanja o složenoj problematici transf01macija--u sferi rada društva uopšte i posebno o transformacijama sfere rada savremeR nih društava tokom 20. veka i na prelazu u novi milenijum. Strukturisanje teksta ove knjige moglo je biti i drugačije nego što je daR to u ovom slučaju. Možda je moglo biti manje osnovnih poglavlja i više odeljaka i pododeljaka. Osnovna tematizacija je uvažavala stanovišta koja dominiraju u savremenoj sociologiji rada, s tim da je konačno strukturisanje sadržaja ove knjige rezultat ukupnih s~znanja ovog autora o bitnim aspektima sociološkog proučavanja_ rada. Izabrani redosled_ izlaganja trebalo je da zadovolji i izvesne pedagoške zahteve, pre svega postupnost pojmovnih preciziranja. U prvom poglavlju date su uvodne napomene o osobenostima modernog znanja o radu i potom je preciziran domen sociologije rada -njen predmet izučavanja, osnovni teorijskipristupi i bitne osobine metodologije savremene sociologije rada. . Drngo poglavlje posvećeno je pojmovnom i pojavnom preciziranju svojstava ljudskog rada i podele rada, čime je obeležen i osnovni domen izučava­ nja sociologije rada. Znatan deo ovog poglavlja posvećenje opisu i analizi svojstava industrijskog rada kao dominantnog tipa rada modernih društava. Uporednom analizom svojstava rada u predindustrijskim i industrijskim·društvima datje svojevrstan sociološko-istorijski uvid u transformacije u tipovima i vrstama rada. Iako se sociologija rada, naročito u početnoj fazi svog kon-

SVET RADA U TRANSFORMACIJI

9

stituisanja, najviše bavila izučavanjima industrijskog rada, moderna sociolow gija rada ima za svoj predmet raznolikost vrsta i tipova rada koji su zabeleženi u ovom poglavlju studije~ Treće poglavlje govori o akterima rada, o „radnicima" u najširem znače­ nju, o akterima tržišta rada i posebno o akterima rada prema zanimanju. Razlikovanje zanatskih, „običnih" industrijskih zanimanja i zanimanja tipa profesije omogućava uočavanje osnovnih aktera rada u dosadašnjim društvima, ali i uvid u onaj smer transformacija u sferi rada koji se manifestuje upravo u vidupromena tipova zanimanja, pramena u strukturi radne snage prema zanimanju, pa i promena u društvenoj ulozi i društvenom tretmanu ljudi različitih zanimanja. Sociologija zanimanja i profesija jedna je od bitnih disciplina savremene sociologije rada-. Četvrto poglavlje ima u fokusu radnu organizaciju koja je ključno ,,mesto rada", ali i jedan od bitnih aktera rada u savremenim društvima. Uz odeljke u kojima se nudi relativno celovito sociološko poimanje radne organizacije, u ovom poglavlju se izlažu i savremena znanja o strukturisanju radnih organizacija, o formalnoj i neformalnoj strukturi organizacije, o odnosu organizacije i njene okoline, o odnosima moćf i o efikasnosti i odgovornosti kao bitnim svojstvima u delovanju radnih organizacija kao aktera rada. Peto poglavlje je posvećeno izlaganju znanja o tipovima radnih organizacija i o savremenim transformacijama u sferi _rada koje se ispoljavaju kao preoblikovanja radnih organizacija. Analizom birokratskog modela radne orgaw nizacije kao dominantog tipa radnih organizacija u savremenim društvima, kao i razmatranjem slabosti u funkcionisanju radnih organizacija, naznačena je jedna od važnih linija transformacija usferi rada savremenih društava. Šesto poglavlje, donosi savremena znanja·o organizovanju rada u okvirima radne organizacije, te o usmeravanju rada putem mkovođenj{f i preduzetništva. Iz uporedne analize prednosti i nedostataka više pristupa ·u organizo~ vanju rada, od tejlorizma do ,,japanizacije'\ zatim iz analize stilova rukovođenja i oblika preduzetništva, moguće je uočiti transformacije u sferi rada koje utiču na proces rada i na ·ulogu ljudi u tom procesu. Sedmo poglavlje se bavi mobilizacijom ljudskih resursa i ponašanjem zaposlenih. U tom poglavlju centralno mesto imaju savremena znanja o motivaciji za rad. Mobilizacijom ljudskih resursa u novije vreme bave se vrlo intenzivno brojne „nauke o radun, pa svakako i sociologija rada. Poznato je upozorenje da je razvoj ranijih, „predindustrijskih" društava bitno zavisio od bogatstva u vidu plodne zemlje i prirodnih resursa, da je razvoj " industrijskih društava" presudno zavisio od akumulacije i profitabilne upotrebe kapitala, te da snaga i razvoj „postindustrijskih društava" počiva na kvalitetu ljudskih resursa, znanju i kreativnoj mobilizaciji tih resursa. U kontekstu mobilizacije ,Jjudskog faktora'' bilo je nužno razmotriti i društvene sukobe u sferi rada

10

Predgovor

čijim se (ne)prevazilaženjem bitno utiče na ponašanje i radne doprinose zaposlenih. Osmo poglavlje, gde je izložena tematika humanizacije rada nastavlja i produbljuje uvide iz prethodnog poglavlja u vezi sa mobilizacijom ljudskih resursa. Može se reći da je humanizacija ra·da jedna od važnih tendencija u transformacijama rada modernih društava. U ovom delu studije znatna pažnja je posvećena sociološkim izučavanjima raskoraka između ,;modela" i praksi participacije zaposlenih u savremenim društvima. U tim okvirima je razmotreno i iskustvo sa samoupravljenjem u Jugoslaviji, naravno, samo u meri u kojoj saznanja o ,jugoslovenskom slučaju" obogaćuju savremene uvide u probleme humanizacije rada. ·Deveto poglavlje, posvećeno znanjima o detenninantama rada i njegovoj budućnosti, stavljena je na kraj ove studije, delom i iz pedagoških razloga, budući da valjano razumevanje tih saznanja podrazumeva poznavanje pojmova i nalaza izloženih u prethodnim poglavljima. Iz mnoštva determinanti od mačaja za oblikovanje sfere rada i promena koje u njoj nastaju, u ovoj studiji izdvojena su tri ključna „deterministička sklopa": globalni drnštveni sistem, sa svojinskim odnosima kao ključnom društveno-sistemskom determinantom, kultura i, svakako, tehnologija. Bitne transformacije u sferi rada proizlaze iz pramena u navedenim osnovnim determinantama kao i iz pramena u relativnoj ulozi tih determinanti u oblikovanju sfere rada konkretnih društava. Kraći odeljak o savremenim megatrendovima u sferi rada na kraju ove studije rezimira mnoga zapažanja izložena u prethodnim delovima rada, stavljajući naglasak na one trendove koji su na delu poslednjih decenija 20. veka i na prelazu u novi milenijum. Iako će poneki čitalac ove studije očekivati izričitije ocene o budućnosti rada u savremenim društvima od onih koje su u njoj izložene, uvidom u relevantnu svetsku literaturu moguće je pokazati 4a su ovde osvetljene ključne transfonnacije i trendovi u preoblikovanju sfere rada koje su na delu u nizu savremenih društava, posebno onih razvijenijih. Ti će trendovi svakako uticati na buduća dešavanja u sferi rada ne samo u društvima u kojima su te transformacije već na delu, već na preobražaje sfere rada većine savremenih društava, uključujući i društvo Srbije u narednim decenijama. Jedna od manifestacija procesa globalizacije jeste ubrzano prenošenje društvenih transformacija izsvetsld dominatnih društava u „društva periferije" (kakvo je i društvo Srbije na prelazu u novi milenijum). „Globalizovanje" društvenih transformacija posebno važi u slučaju pramena u tehnologiji i u obrascima ekonomskom ponašanja, a te su pramene bitne za buduću dešavanja u sferi rada savremenih društava. Dakle, mada je budućnost rada za duža razdoblja za svako konkretno društvo uveliko neizvesna, neke od važnih transformacija u sferi rada koje- su od značaja za tu budućnost već su na delu. O njima je bilo reči na mnogim stranicama ove studije.

11

SVET RIDA U TRl\NSFORivLg P.!_9_tiy,je,nj~-'~·~4nika" (robova) i prema nepqs~~d­ nadglediiidma nJiiiorog rada i.prem~ glavnim gospodarima. T'! prikrive~ 'nqsf protivljen}ti"mogla.]e trajati dugo (pobuna robova je bilo malo) i stvarati 'pnVicfiiormamosti rada i života tih ljudi kao i privid valjanosti takvog društvenog poretka. Razorne posledice tog načina rada bile su, međutim, permanentne i kuml_,llzr:aJ1,~ce, -takocfašu društva zasnovana na robovskom radu živela sloni njihovih društvenih poredaka, već i ogromna materij·ru=--na "razaranja tekovina prethodnog.razvitka tih društava prilikom njibovog „urusavanJa . · U današnje vreme kao da se ponavlja istorija razornog raspada društava i to u slučaju „komunističkih" zemalja sa dugo potiskivanim protivljenjima ljudi autokratskim režimima tih zemalja, koji su (režimi) činili ljude bazična, iako ne potpuno, neslobodnim. Za nauk je svakako saznanje da „robovski" (neslobodni i „prinudni") rad oduzima ljudima, i onima koji rade i onima koji gospodare radom, šanse da na duži rok unapređuju sve bitne uslove za ljudsko opstojanje. V~o je, ta~ođe, i saznanje proizašlo~ s~~iQ.lp_~kQg PI.Q.®_šlj_@J~ isto~ (i rije rađa ti"iimskom~diiišt-vu;·aroštvu sav.eHkom (naravno, ne isključivom) 11 Osron1enošću na ,iobovslcirad'~ q!,~~~~g_!adaE.~~~--~2_uffiffi3~~pri, 4 ~~-~~!~.:li~~-~-.~~j-~li.~-~~-P!Q~StJ-OSti s!Y_arru.iJ~_,,~vaj_~~'~. _ ............. .....-..~„\;.

f/ ·

D

-~

't

• ''

,.__........----

ao-:

- -

-

počele

OC1 prethodno P.Omenutih slabosti robovskog rada su se r:- d · -, _Erevazilaziti u vremenu nkolonata" u ~imlb__k~4_~!.q~qyJ:~:@~-~~~-~:,Y~šelt6iih L-·-··· lJravat kada neki od njih ulaze u novi odnos sa vlasnicima imanja - u odnos - ' zalaip,_9::- gde neslobodne os~~~ ba_E.?..§LQ~J?P.Y.!~-~iY..!JJ„~qjg_lfgrist.~.Iu~ stvoren i „prclaz"U'Ouauce~Jeudalno društvo" u kome će mnogi ljudi „.ni- 01 skog roda" ostati u statusu „zavisnih", bazična neslobodnih osoba, u statusu ~vr ,f!;!!J!.", Čiji ć·e rad zadrž_ati_~-~~g~_~y_Qjstvan~slo.Qg.Q~_gg_rg_đJidULs.a bitnom ~-d_ razlikom što je lična nesloboda kmeta pravno ograničena, pošto je i samovo- E-lja „gospodara" ograničena, i što}qn.~UmqL,nešto svoje", makar to bilo vrlo malo i nedovoljno za održavanje vlastitog života i života svoje porodice. Osobenost položa"a „kmeta" ·e bila u raktično· slobodi u organizova.!li!! vlastitog rada, bilo da je radio na svom maloE.tl'-~~~~-u" u okviru „v aste~ linstva", biio da je bio na .~radnoj daći" kod vlastelina konie je pripadao. u situacijama združenog rada kmetova:·aefom zbog prirode njihovog rada (rada u poljoprivredi), a delom i zbog odnosa gospodara vlastelinstva prema toj aktivnosti (za tu ,,aktimost" vlastelini nisu bili neposredno zainteresovani), nije d.olazilo do neke slotenije uQ.;:g?I'i?:~~!je rada", osim u vidu ~,proste kooperaci~", niti su nadzornici vlastelinskog imanja (ofocno · -·iž"redova Hslobodnih" seljaka) obavljali uloge inovator~J.~!nw1@j~_,_p_3: ni ulogu „preduzetnika". ____ „_.„·---··--~··-·· · - -- -· --

masoV!rif;gi

nim

ne samo

Mn~e

f!

RAD I PODELA RADA

i

d./ 0 ~-· '--"" i~c ..J:-tce..'6-o.s-A r:.J~)-G;:,) Ltfty11:!.::...:::~·0'

P

.._

! ' ;

l

r

i f

.t

!

J

r

l

J

• ..,......----....

•-""--

....,. _ _

-·-----~·..-. r~

• •

••

.,.,& ....~-mT~+~

~~·~- ~.-,.·.~-...--·•••-•••~•

"1 •

-

• - •••

-----·~

-·--1Glfoprimećiije J. Kulišer (Opća ekonomska povijest) 1957, I: 64), „vlastelinstvo uopće nije bilo neko veliko poduzeće gde bi se mogle izvršiti svrsishodna podjela rada i ostvariti neka jedinstvena planska organizacija, nego je ono bilo konglomerat brojnih sitnih „poduzeća", koji n,ije ni u tehničkom niti u gospodarskom pogledu mogao pokazati nikakva znatnijeg napretka u uporedbi sa prijašnjim stanjem". Rast proizvodnje u takvom sistemu zavisio je prevashodno od rasta veličine vlastelinstva krčenjem šuma, pripajanjem zemlje drugih vlastelina, osvajanjem, dobivanjem prava nad određenim ze... mljištem od kralja i si. %-A:+-t~:~ V-A-- "P-f·-DUf::· l.!ftčt: r- t.;.oVČ)dJ:Jf.J 01~,c , Kako se vlastelin vre!E-~!1.9-..~1?.!_~!Y~~!?„.~.~tl!.Q.~i.Q.C::.a'rentalnih _prava", me~ ._!!i_ao se i_!!~čin ra_d.Jtkrn.et.oyaje:r ~1u1jihove ob_ave:2~-~:'~__yi_~~..!?.ile obaveze u novcu, a sve manje u vidu „radne daće" ili u „naturi". I tu su ,jedinični troškovi" proizvodnje-·n.a·l1iiHcmetskog rada za vlasnilia zemlje bili visoki Ger je on morao osiguravati sva sredstva za rad, hraniti kmeta dok za njega radi i snositi znatne troškove neefikasnog preveza radne snage raštrkane u nekompaktnom prostoru vlastelinstva). Zamena ,,radne daće" novčanom daćom u početku se javlja kao kazna ža"{}otrebe vfasfollni.-vremenomJe'uspostavljeza nedolazak ._iiiišvojewsna-;~tiaiišforria·sK:afa" za novcanii"nhlmadu različitih vidova rada kmetova.~~~ i v~-~~~~J~!ill.!?jyajpj~-~Y-.~~~~~-yjš~.P~ volji da se „dužan rad" plati novcem. Time se, međutID:i,_~.YEi~9 i sty~l]ri stepen zavisno$.ti km.eta od"

kmefa-n:a·racf

...... -;) .... - -• ...,_.

·~4-~ ~ ~ .~~. • ~

• T ·~•T

"

~

"

_.

·~

42

O osobenostima rada u

„pređindustrijskim'"

društvima

gospodara. Legalno „oslobađanje kmetova"' „služničkog'' statusa prema vlastelinu u nizu situacija značilo je samo pravno sankcionisanje već ostvarenog faktičkog ukidanja početne neslobode kmetova. Proces :gr_ey.azilaž~:nja...• ~-~ts~og, rn_9J!~~- pj_Qj~, _n_'!favno..,,_spor,~ mnog~,y~n.j~Jtiln..okolnostima'~ (recimo, smanjivanjem stanovništva na selu za vreme epid_emija kuge), ne samo „unutrašnjim protivrečnostima" tog načina rada. Za sociologiju rada je značajno saznanje da je imovinska nadređenost vlastelina, u uslovima određene slobode kmeta nad samim procesom rada i faktičke isključenosti gospodara iz svakodnevne organizacije rada, umanjivala ukupnu „kontrolu" vlastelilla nad njegovim npodčinjenimaH. Savremeni istraživači6 su slična zapažanja imali za odnose vlasnika i nevlasnika u slučaju velikih poseda (plantaža) u Latinskoj Americi kada se dugoročno odr" . d . l ik 11 ""r__ ,..,, J;- ) ,, ' ''1/ "' zavao sistem sa tzv. )Oo sutmm v asn om". -c:SlJA/·F : ( Cr_~J'-._-0,...1, ) ;, Tamo gde su zahtevi gospodara bili preterani i rigidna nw.1etaaj__ ~.1~avi.snim selj~~4na", oni su ~ežaH sannanja:o-·•~.--

-- ·· ·-

.

49

je reč o ,:sfe~. ~~da" ukoj oj su :a načela i nastajala. ona se vid~!, ako ® Je. rec.!'ad o „stan_d~:i;J!!~SYL_, u_§!andardno1 opremi (mnoštvu istovetnih mašina

, .

~-re-a~§)iiaš1iia:predilica 1fi drrigrh š:lvaciliilašilla,-·arug1ha1ata, čallist~vetiilli poslovnih zgrada, kao kod pogona „Coca-Cole''), u_standardnim ,Jnp'>utima" - sirovinama istovetnih svojstava (recimo, odgovarajućih namirnica za pra~.ljenj: Mekdon~dso~ .~ambu:~e~a"), ~-f~l!:.13!!.C:.C~'.l~m P_Ostupcima ra.fl.a! koJ1 se uce u "fabrikama (.~dustriJahzovamm" organizacijama bilo kog tipa) prilikom neposrednog pripremanja za dati posao, !J:(lj~~ u s_tandardit_(JVanosti §.Vih n0Mf/,ll4g;_' (proizvoda po jedinstvenoj i ,,zadatoj meri" - svega onoga što kao „proizvod /stvar, usluga/ izlazi iz procesa rada). @ O.xf.!!.ffPJlfH~H!f.t govor.e najpr~:ggJanč.ina~azlo_ž~~i. poslo~i.u,p..o.s~tlm„~ „operac11e , cak t oru_-g_~_p~_QQgled 1ednostavm ~lovi kakav Je pravl1enk igle ili otpremanje pisam~JQ~P.Q§..QQ!i~P.®JJh!Qil~-QJ~J~„„~.~ciiqh\~ti". Zanm, reč je o velikoj diferenciranosti „radnog organizma" (radne organizacije) gde je mnoštvo sektora, službi, odeljenja i sl. Potom dolazi, kao znak ,,specijalizacije", diferenciranost delatnosti u širim, društvenim razmerama izdvajanjem elemenata ranije jedinstvenih „funkcija" u nove, samostalne fu~cije sa zasebnim „nosiocima" tih funkc.ija (tako, na primer, iz ranijeg celovitog „podizanja