Silom Nevesta - Keri Chin

Keri Chin

SILOM NEVESTA

Šenon Lokhart je sedela pored prozora male sobe, koja se nalazila u dvorcu njenog brata Konera. Gledala je u zlokobnu izmaglicu koja je pratila noć. Iako je bilo rano proleće, u ovom delu Škotske još uvek je trajala zima. Nije bilo snega, ali inje, koje je stezalo oskudnu travu, bilo je dokaz. Zemlja je, takoĎe, u većem delu bila zaleĎena. Šenon se nadala da će uskoro otopliti. Već pet meseci je bila u klanu svog polubrata Konera Lokharta ali nije uspela da upozna kraj u koji se doselila. Razlog je bio taj što nije izlazila iz dvorca bez preke potrebe. Zima je bila toliko jaka da joj se nije ni mililo. Uostalom, u Konerovoj kući bilo je toliko posla za jednu ţenu da verovatno ne bi ni imala vremena da izadje. Kada je stigla u klan Lokhart, dvorac je bio toliko zapušten, kao da niko ne ţivi u njemu. Brzo je shvatila da Koner ne provodi puno vremena kod kuće i da mu je zato svejedno. Iako je tokom zime sneg bio ogroman, on je uvek imao nekog posla napolju. Ponekad je odsustvovao po nekoliko nedelja. Kako je u kući boravila još samo kuvarica i nekoliko starih sluga, Šenon je znala da će ona morati da povuče najveći teret ako ţeli da od ovog, nekada prelepog, zamka napravi dom. I uradila je to. Danima je predano razmeštala nameštaj i čistila svaki ćošak pre nego što je dobila kakav-takav rezultat. On još uvek nije bio zadovoljavajući, ali u zimskim uslovima nije moglo bolje.

Najvaţnije je bilo to da se njen brat nije bunio zbog promena koje su nastupile. Toliko se ravnodušno ponašao prema svemu, da se ponekad pitala, da li uopšte i primećuje razliku. Baš kao što se činilo, da ni njen dolazak da ţivi kod njega nije primetio. Iz majčinih priča je znala da su gorštaci posebna vrsta ljudi. Njima je pre svega bilo vaţno da budu dobri ratnici i da obezbede uslove za normalan ţivot svog klana. Pod te uslove spadali su hrana i ogrev. Za sve ostalo nije bilo emocija. Godinama nije mogla da razume zašto se njena majka nikada nije udala za njenog oca. Kako je njen boravak na visoravni odmicao, postajalo joj je jasnije. Iako je njen otac, Dankan Lokhart, bio paţljiv i dobar kada god je dolazio da ih poseti, znala je da ovde ne bi bilo tako. Poštovanje gorštaka prema ţenama svodilo se na posesivnu zaštitu i odsustvo nasilja. To je bilo sve. Reč ljubav nije postojala. Njena majka je to sigurno znala. Iako je volela oca svoje devojčice i, do smrti mu ostala verna, nikada nije prihvatila da brak i ţivot u ovoj divljini unište to uzvišeno osećanje. Ipak, na samrti je, od svoje ćerke zatraţila da ode kod oca u Škotsku. Bez obzira na to što je Šenon molila da ostane u Engleskoj kod ujaka i ujne, Amelija Marfi je ostala pri svojoj ţelji. A poslednja ţelja se morala poštovati. Samo nekoliko dana nakon majčine sahrane, Šenon je krenula u Škotsku. Ceo svoj ţivot je spakovala u nekoliko torbi i pošla kod oca i brata, koga je videla svega nekoliko puta. Iscrpljujuće putovanje završilo se na pravom mestu, ali se ispostavilo da joj otac više nije ţiv. Poginuo je nekoliko meseci ranije u nekoj borbi sa drugim klanom. Iako je Šenon imala nameru da se vrati u Englesku sa ljudima koji su je doveli, Koner joj je u nekoliko jednostavnih rečenica saopštio da bi njihovom ocu bilo drago što je došla i

da bi trebala da ostane. To je bilo najbliţe rečima dobrodošlice što ih je ikada izgovorio i Šenon nije mogla da ga odbije. Ako je volja oba njena roditelja bila da ţivi u Škotskoj, onda bi bilo apsurdno protiviti se tome. Pored toga, Koner je bio sam i ogorčen i, ako je postojala mogućnost da uspostave blizak kontakt, bilo je to idealno vreme. MeĎutim, ni sada , posle pet meseci boravka u Škotskoj, Šenon nije imala pojma da li je njihov odnos uopšte napredovao. Što se nje tiče, Koner je bio dobar brat. Iako nije pokazivao nikakve emocije prema njoj, znala je da je vodio računa da uvek ima sve što joj je potrebno. TakoĎe, kada su se meštani počeli raspitivati otkud ona u njihovom klanu, Koner je svima rekao da je došla na njegov poziv. Tako više niko nije postavljao pitanja, već su je prihvatili kao svoju. Sreća je bila i to što je većina znala da njihov stari poglavar ima ćerku u Engleskoj. Šenon je nosila njegovo prezime i fizička sličnost sa ocem je bila nepobitna. Da nije bilo tako, moţda je ni Koner ne bi prihvatio, bez obzira kakvo je prezime nosila. Iz misli su je trgli pokreti koje je primetila u zadnjem dvorištu. Njena soba je gledala na taj deo. Dvorište je bilo prostrano i uglavnom pusto. Osim male kapele, u kojoj se do sada nije obavio ni jedan obred, i nekoliko stabala borova nije bilo ničeg više. Koner joj je objasnio da nemaju potrebe da ga koriste jer su se sve aktivnosti odvijale u prednjem dvorištu i na poljani za veţbanje koja je bila ispod dvorca. Zato i jeste bilo čudno što je primetila neko kretanje. Mesečina je bila slaba i mešala se sa izmaglicom, ali je jasno mogla da uoči da je u pitanju ljudska figura. A Robert Meklijam se sa svojim vojnicima šunjao kroz zadnje dvorište tvrĎave Konera Lokharta. Posle samo dva dana izviĎanja uspeli su da

probiju jaku straţu i prodru nadomak dvorca. Jedina preostala mogućnost bila je da ga zarobe na njegovom posedu. Robert nije znao da li će i kada Lokhart ponovo napasti, pa nije mogao da planira zasedu. Čitave zime bio je nepredvidiv. U ţelji da osveti smrt svoga oca, napadao je iznenada, u svim vremenskim uslovima. Oteţavajuća okolnost je bila ta što niko sa sigurnošću nije znao koji je vojnik, iz klana Meknolti, smrtno porezao Dankana Lokharta. Dobar deo vojnika bili su mladi momci koji nisu ni znali kako poglavar Lokhartovih izgleda. Tako Brus Meknolti nije imao nikakav argument za nagodbu. Iako je ponudio Koneru da pokušaju u miru da reše sukob, on je to u potpunosti ignorisao i počeo svoju osvetu. To nije bilo neočekivano jer su Lokhartovi vaţili kao prilično divlji klan. Klan Meknoltijevih je, za samo nekoliko meseci, bio toliko oštećen da je Brus pozvao u pomoć Roberta. Obično su se takve stvari rešavale isključivo izmeĎu sukobljenih klanova, ali Brus je bio zabrinut za ţivote svoje supruge i dece i morao je da pokuša, na sve načine, da zaustavi Konera Lokharta. MeĎutim, od kako je pozvao Roberta, Koner nijednom nije napao. Sam Robert je slao svog glasnika sa predlogom da se sretnu i da razgovaraju, ali je dobio odgovor da se ne meša. Na ţalost, Robert je morao da ignoriše tu poruku jer mu je Brus bio zet. Duboko je verovao da je Koner zaslepljen i da ne moţe jasno da sagleda posledice onoga što čini. Otuda pokušaj da dopre do njega lično i pokuša da ga natera da razmisli o svojim postupcima. Dovoljno je gorštaka izgubilo ţivot, da bi se ovaj besmisleni rat produţavao. Robert je dao znak nekolicini svojih ljudi da ga prate i krenuo ka dvorcu. Ostatak njegovih vojnika je već bio u prednjem dvorištu i pobrinuli su se za to da Lokhartovi vojnici ostanu zaključani u svojim spavaonicama. Oni koji su bili na straţi, već su uveliko savladani. Robert je prvi ušao u dvorac na

sporedni ulaz. Unutra je bilo mračno i bilo je teško kretati se, ali je ipak pronašao stepenice koje su vodile na sprat. Već je znao koja je od soba Konerova. Čim je otvorio vrata sobe, čuo je kako je skočio sa kreveta. Imao je taman toliko vremena da se baci na njega i spreči ga da uzme mač. Fizički su bili slične graĎe, ali je Robert računao da je spremniji jer je Koner prekinut iz sna. Posle nekoliko minuta rvanja, uspeo je da ga savlada iako je znao da je to samo privremeno. Zato je poţurio da kaţe: - Miruj Lokharte. Nemam nameru da te ubijem. - Šta onda hoćeš? - Samo da me saslušaš. Mnogo je krvi proliveno. Dosta je bilo. Moţeš poubijati sve gorštake na visoravni, to ti neće vratiti oca. - Šta ti znaš o tome? Moj otac je bio veliki i častan poglavar. Nije zasluţio da umre od ruke nekog slabića iz Meknoltijeve vojske. - Slaţem se sa tobom. Pod uslovom da čovek moţe da bira vreme, mesto i način smrti. Pošto ne moţe, vreme je da shvatiš da mu je to bila sudbina. - Ako je tako, onda je sudbina Meknoltijevih da umru svi do jednog. - Samo zato što ne znaš ko je ubica? Nijedan ljudski ţivot ne vredi toliko da se zbog njega ţrtvuje stotine drugih. - Da je tvoj otac u pitanju, ne bi tako razmišljao. - Ne budi tako siguran. Ovo nikuda ne vodi Lokharte i ti to znaš. Ja sam se prvi umešao jer ne ţelim da mi sestra postane udovica. Ako ovako nastaviš, uskoro će se i drugi klanovi umešati. A niko od nas ne moţe sam protiv svih. Moj otac je izuzetno cenio tvog i, kao što znaš, nikada nisu ratovali meĎusobno. MeĎutim, ako nastaviš da napadaš Meknoltijeve, neće oklevati

da uĎe u rat. Odlično znaš da bi to bio kraj tvog klana. Ne verujem da bi tvoj otac voleo da, zbog njega, izgubiš ţivot. - Verujem da sam to već zasluţio. Samim tim što si mi upao u kuću u pola noći, pokazao sam da nisam dorastao da budem poglavar. Zato me ubij odmah. - Već sam ti rekao da nisam ovde sa tom namerom. Da sam hteo da ti oduzmem ţivot, to ne bih uradio na ovakav način. Obojica dobro znamo da se mučkim metodama sluţe samo slabići. Ako te brine reputacija, odmah ću ti reći da za ovo niko ne zna. Čak ni Brus Meknolti. Častan si čovek Konere Lokhartu. Ako mi daš reč da ćeš prestati sa osvetom i obavestiti Meknoltijeve da je pravda zadovoljena, osim nas dvojice i mojih najbliţih ljudi, za koje garantujem ţivotom, niko neće saznati da sam bio ovde. Taman kada je Koner otvorio usta da nešto kaţe, vrata sobe su se treskom otvorila i dva Meklijamova čoveka su ušla unutra, vukući neku devojku sa sobom. - Šta je sad Ďavola? – upitao je Robert. - Poglavaru, pokušala je da nas napadne – rekao je Dţon, – na šta ga je devojka udarila nogom u potkolenicu i ponovo pokušala da se otrgne. – U ruci je imala ovo – Dţon se nije obazirao već je pokazao na maleni bodeţ na svom dlanu. - Ko je ona? – Robert je ponovo svoju paţnju usmerio na Konera. - Niko vaţan – rekao je Koner posle kraćeg razmišljanja. – Reci svojim ljudima da je puste. Šenon se trudila da ignoriše Konerovu izjavu da mu nije vaţna. Znala je da to radi za njeno dobro. Da će joj verovatno poštedeti ţivot ako ne budu znali da mu je sestra. Ipak, zabolele su je njegove reči.

- Nijedan poglavar ne dozvoljava da nevaţne ţene borave pod njegovim krovom, Lokhart. Dakle, ko je ona? - Kaţem ti, niko vaţan. Pusti je Meklijame. Ovo se tiče samo mene. - Više ne. Ako su ugroţene čitave porodice u klanu Meknolti, onda ne moţeš da očekuješ da ćeš samo ti biti meta. Svako ko ima veze sa tobom je izloţen opasnosti. - Ja nikada ne bih ubio ţenu ili dete – zareţao je Koner. - Ne, ali bi te iste ţene pretvorio u udovice, a decu u siročad – okrenuo se prema svojim vojnicima. – Izvedite ţenu i sačekajte me ispred. - To ne dolazi u obzir – pobunila se Šenon – Imam pravo da znam šta se ovde dešava. Ko ste vi i šta hoćete? - To će vam objasniti Lokhart. Kasnije. Sada poslušajte i izaĎite. Taman je htela da se pobuni kada je čula Konerov glas. - Uradi kako ti je rečeno – glas mu je bio ledeno miran, ali je Šenon naslutila trunčicu brige u njegovoj boji i odlučila je da ga posluša. Kada su ponovo ostali sami, Robert je rekao: - Mislim da si hteo nešto da mi kaţeš pre nego što su nas prekinuli. - Imaš moju reč da neću dirati porodicu tvoje sestre. - To nije dovoljno. Treba mi tvoja reč da neće stradati više nijedan pripadnik klana Meknolti. - I da smrt moga oca padne u zaborav? - To se neće dogoditi. Masakr koji si izveo u proteklih nekoliko meseci dugo će se pamtiti na visoravni. Kao i razlog zbog koga si to uradio. Ubio si skoro dvadeset pripadnika drugog klana. Iskreno se nadam da je meĎu njima bio ubica tvog oca, jer ti neću dopustiti da ubiješ još nekoga. Razmisli malo. Nudim ti poštenu pogodbu.

- Neka bude tako – bilo je to najbliţe što se moglo okarakterisati kao pristanak Konera Lokharta. - Dobro si odlučio – rekao je Robert i sklonio mač koji je do tada drţao ispod Konerovog grla. Onda je ustao i pruţio ruku Koneru da mu pomogne da i on učini isto. - Sa koliko si ljudi došao Meklijame? – upitao je Koner dok je palio sveću. Pošto je oblak zaklonio mesec, u sobi se više nije videlo ništa. - Još četvorica mojih najboljih ljudi su sa mnom. Zašto pitaš? - Moraću da pojačam bezbednost svoje tvrĎave. Ako je vas pet uspelo da uĎe i zarobi mene i stotine mojih vojnika, pitam se šta bi bilo kada bi nas napala čitava vojska.? - Nije stvar u brojnosti. Za dobar napad potrebno je planiranje i iskustvo. Hladna glava spašava ţivot, Lokharte. To nikada nemoj zaboraviti. Još uvek si jako mlad i treba ti iskustvo. Ne sumnjam da ćeš jednog dana biti veliki i mudar poglavar jer imaš hrabro srce. Na te reči Koner Lokhart nije rekao ništa već je pokazao Robertu da izaĎu iz sobe. Brinulo ga je šta Šenon radi u hodniku. Kada su izašli, zaprepastio se. Nje nije bilo, a u prizemlju se čula strašna galama. - Šenon! – viknuo je Koner i potrčao niz hodnik i stepenice koje su vodile u prizemlje. Robert ga je sledio u stopu. Dole su zatekli Dţona i Itana kako pokušavaju da izbegnu mač kojim je Šenon mahala. Scena je bila skoro komična. Sitna devojka je pretila dvojici muškaraca koji su bili gromade. Vatra je gorela u kaminu i bacala crvenu svetlost na njenu rasutu plavu kosu. Da nije bio toliko očaran prizorom, Robert bi se sigurno nasmejao. Malopre, u mraku, nije mogao da je vidi. Samo je mogao da pretpostavi, na osnovu njenog glasa, da je u pitanju mlaĎa

osoba. Sada, dok je gledao, shvatio je da se radi o veoma mladoj devojci. I dobio je odgovor ko je ona. Toliko je ličila na pokojnog Dankana Lokharta, da nije bilo dileme da mu je ćerka. - Šenon, spusti mač – rekao je Koner blago. – Oni ti neće nauditi. - Vraga neće! Zašto su onda u našoj kući? Videla sam kako je onaj gorštak pokušavo da te ubije. ProĎi iza mene i uzmi oruţje. Ja ću te štititi. - Nema potrebe. Da je ovaj gorštak hteo da me ubije, – pokazao je rukom na Roberta – mogao je to do sada uraditi stotinu puta. Ovi momci nisu neprijatelji. Sada spusti mač i donesi nam pivo. Ne znam za ostale, ali meni je potrebno. Tek tada je Šenon primetila krupnog muškarca koji je stajao pored njenog brata i zapitala se kako ga odmah nije videla. Bio je još krupniji od ove dvojice koji su bili oko nje. Brzo je preletela preko njegovog čvrstog, mišićavog tela i zaustavila se na licu. Gledao je pravo u nju. Izraz lica mu je bio zagonetno upitan. Iako je delovao opušteno, Šenon je osetila neku posebnu budnost u njegovom prodornom pogledu. Imala je osećaj da bi u jednom pokretu mogao da se baci na nju i savlada je. Zarobljena u tom zbunjujućem trenutku, odmahnula je glavom i polako uzdahnula. Zatim je spustila mač, koji je Dţon odmah zgrabio i sklonio ga na sigurnu udaljenost od nje. - Verujem da smo ovim okončali noćašnju misiju – rekao je Robert i pogledao Konera. – Ako ponuda za pivo i dalje stoji, rado ću je prihvatiti. - Dobrodošli su i tvoji ljudi – Koner je prišao kaminu da razgori vatru, a onda je pogledao sestru - Šenon, donesi pivo i idi da spavaš. - Hoću, ali tek kada mi objasniš šta se ovde desilo – prkosno je isturila bradu, što je značilo da neće odustati.

- Sutra – stigao je odgovor. - Sada – ustrajala je ona. - Zaboga, Šenon! – Koner je prevrnuo očima. – Imamo goste. Nemam vremena za to. Uradi kako sam ti rekao. Šenon se besno okrenula i pošla ka kuhinji. Moţe li se Koner ponašati još gore nego sada? Ona je pokušavala da ga zaštiti, a on se prema njoj odnosio kao prema običnoj sluškinji. Nesvesno je, naglas, protestovala i reĎala psovke kako na račun svog brata, tako i na račun gostiju. Naravno, govorila je na engleskom kako je niko od prisutnih ne bi razumeo. Nije znala da se Robert, za to vreme, odlično zabavlja. Razumeo je svaku reč koju je izgovorila jer je engleskim jezikom vladao isto kao i maternjim. Zato nije mogao da odoli i, kada je na sto spustila vrč i nekoliko pehara, zahvalio joj je na engleskom. Uţivao je u njenom zbunjenom pogledu. Ali taj pogled je trajao samo nekoliko sekundi, a onda ga je zamenio drugi, pun besa. - Svaku reč sam mislila ozbiljno – rekla je Šenon, ponovo na engleskom, okrenula se i izašla iz dvorane, ne poţelevši im ni laku noć. Munje koje su sevale iz njenih sivih očiju, zaparale su Robertovo srce. A onda mu je telom zagrmela ţelja kakvu do tada nije osetio. Bar ne prema ţeni. Bila je to ţelja za potpunim posedovanjem. Ţelja koja sa sobom nosi izazov, uţitak i potpunu predaju. - Sestra ti je neverovatna – kratko je rekao Koneru, brzo navukavši masku ravnodušnosti. - Kako si pogodio da mi je sestra? – Koner je bio začuĎen. - Poznavao sam tvog oca – rekao je Robert i posegnuo za vrčem.

I kada su svi zvuci u kući potpuno utihnuli, Šenon je i dalje bila budna. Nije imala pojma zašto su oni gorštaci došli u njihovu kuću. Koner joj nikada ništa nije pričao. Tako je samo mogla da nagaĎa. Jedino što je mogla da zaključi, bilo je da je ovo nekakvo upozorenje. Zbog koga ili čega, nije znala. Jedva je ćekala da svane kako bi od Konera saznala više. Ako je on bio u opasnosti, ona je morala da zna za to. On joj je ipak bio najbliţi rod. Ako je već ţeleo da ostane sa njim u Škotskoj, bio bi red da je uputi u sva dešavanja. Ako to ne bude ţeleo, ona nije imala šta da traţi tu. Tada će ga zamoliti da je vrati u Englesku. Od same pomisli na to, srce joj zapara neka tuga. Iako je odrasla u drugoj zemlji, osećala je da ipak pripada tu. Setno se osmehnula setivši se majčinih reči da kada škotska krv oseti svoju zemlju nikada neće otići iz nje. To je samo značilo da je Amelija Marfi bila potpuno svesna koliko Šenon liči na svog oca i koliko će se lako vezati za Škotsku. Tada se setila krupnog ratnika, koji je prvo drţao mač pod grlom njenog brata, a potom sa njim pio pivo. Iako nije znala da li je neprijatelj ili ne, nije mogla da ne razmišlja o njemu kao zgodnom mušarcu. Čak i pri slaboj svetlosti, mogla je da primeti savršene crte njegovog lica. Nikada do tada nije mislila o nekom muškarcu. Ne na način koji joj je grejao telo. Iako je imala skoro dvadeset godina, još uvek nije pomišljala na udaju. Majka joj je zadnjih nekoliko godina bila slaba i neko je trebao da brine o njoj. Bili su to teški dani i prirodno je da nije imala vremena da misli o muškarcima. Odmahnula je glavom da rastera misli. Nije joj trebalo da misli o onom gorštaku. Ko zna ko je on? Moţda kući ima ţenu i čopor dece, a ona se zanosi. I zašto ne misli o onoj dvojici koji su je čuvali dok je bila u hodniku? Ni oni nisu izgledali loše.

Utonula je u san, sa likom ratnika na velikom crnom konju. II Prvi zraci zore su se javljali na nebu kada je Robert sa svojim ljudima ujahao na posed Meknoltijevih. Za njima je bila duga noć. Nije ţeleo da svog zeta drţi u neizvesnosti. Morao je da mu kaţe da je problem sa Lokhartom napokon rešen. Koner Lokhart je na kraju shvatio besmisao borbe u koju se upustio. Navlačenje gneva drugih klanova bilo je veoma opasno. Posebno moćnih klanova kao što je njegov, Garvinov ili Alekov. Bio je siguran da će Lokhart odrţati reč. Sada je samo trebalo ubediti Brusa. Dočekali su ih vojnici, rasporeĎeni svuda po dvorištu. Robert je sjahao čim se za njima zatvorila velika kapija. U klanu Meknoltijevih se osećao kao da je na domaćem terenu. Ugledao je Remzija, Brusovog zapovednika i uputio se ka njemu. - Gde je Brus? – upitao je čim se pribliţio. - Otišao je na poljanu sa mlaĎim vojnicima. - Zašto baš on? - Ovih dana su svi nepoverljivi. Lokhart nije napao već danima i očekujemo da to uskoro učini. Nije da su ljudi kukavice, ali nije im ni svejedno. - O, onda bih i ja trebao da odem tamo. Mislim da sam rešio problem Lokharta. Neće više napadati. - Kako si tako siguran? Da ga nisi... – Remzi nije završio pitanje jer ga je Robert prekinuo. - Nisam ga ubio Remzi. Samo sam toj usijanoj glavi objasnio neke stvari. Upravo dolazim sa njegovog poseda. Kad bolje razmislim, trebalo je da me Brus odmah pozove. Ništa od ovoga se ne bi desilo.

Robert je strpljivo sačekao da Brus objasni jednom vojniku neki zahvat u borbi bez oruţja. Mladić je bio nestrpljiv i nikako nije uspevao da ponovi ono što mu poglavar pokazuje. Kada ni iz trećeg puta nije uspeo, Robert se umešao. Prišao im je i potapšao Brusa po ramenu. - Pusti mene. Čim se Brus pomerio, Robert je napravio zahvat i mladića oborio na hladnu zemlju. Onda mu je brzo pruţio ruku da ustane. - Kako se zoveš? - Alford – rekao je mladić trepćući. - Sve je u brzini Alforde. Dok zamišljaš kako da me oboriš, ja već moram da leţim na tlu. Iskoristi te dugačke ruke. Još jednom ga je oborio, a onda se i sam našao na zemlji. Alford je očigledno shvatio da mora da iskoristi svaku sekundu. Skočio je na noge i potapšao mladića. - Brzo učiš. Vidiš da nije sve u tehnici. Ponekad je brzina presudna. To je samo stvar procene. Ne moţeš se slepo oslanjati na naučeno. Snaga dolazi iz glave. Brus je izdao naredbu da nastave sa učenjem i odredio Alforda da im prenese, a onda se okrenuo ka Robertu. - Dobro došao Meklijame. Nisam te očekivao. - Donosim ti dobre vesti. - Dobra vest je za mene, samo vest o Lokhartovoj smrti. - Primirje je bolje od toga. - Primirje? Sa njim?

- Zašto da ne? Nikome od nas ne prija činjenica da izgubimo veliki broj vojnika Meknolti. Ipak, stavi se u njegovu poziciju. Da ti je otac poginuo na isti način i tebi bi osveta bila jedino na pameti. - Da, ali bih ja otvoreno objavio rat. - Zar on nije? Kada je ubio prvog tvog vojnika, objavio ga je. - Pozvao sam te da staneš uz mene, Meklijame, ako doĎe do borbe. Nisam očekivao da me miriš sa Lokhartom. - Odlično je što si me pozvao. Trebao ti je neko da posreduje. Previše neprijatelja imamo da bismo se ubijali meĎusobno. Znaš da je Lokhart odbio da se sretnemo. E pa, ja to nisam prihvatio. Prošle noći sam mu upao na posed i primorao ga da me sasluša. Imam njegovu reč da više neće taknuti nijednog tvog vojnika. - Trebalo je da ga ubiješ ako si imao priliku. Njegova reč mi znači kao i ova magla. - Mislim da grešiš. Lokhart je sada svestan da će nekoliko najmoćnijih klanova, sravniti njegov posed sa zemljom ako pokuša bilo šta. Mlad je i uopšte nije razmišljao o posledicama dok mu ih nisam ukazao. A neko je morao to da učini. Veruj mi, nije on toliki divljak kako sam mislio. Niti je bezosećajan. Čim je video da mu je sestra u opasnosti, odmah se povukao. - Sestra? Otkud njemu sestra? - Znaš onu priču da pokojni Dankan Lokhart ima ćerku sa nekom Engleskinjom? E, pa, tačna je. Devojka je u njegovom dvorcu. Došla je posle majčine smrti i ostaće u Škotskoj. Dao mi je reč i dok mi nije sve to rekao, ali sam mu, naravno, stavio do znanja da će ona biti prva na spisku ugroţenih – Robert se setio lepe Šenon i ponovo ga je probola neka strelica. - Ti si pričao sa njim?

- Naravno. Kako bih drugačije saznao sve ovo i kako bih ga urazumio? Znaš da je kod Meklijamovih mač poslednje sredstvo. Pre svega treba rešavati nesporazum mirnim putem. - Lako je tebi da to kaţeš. Nisi ti izgubio desetine dobrih vojnika - Slušaj Brus. Da ti Meri nije ţena, znaš da se ne bih uopšte mešao u ovaj sukob. Pustio bih te da rešavaš stvar kako znaš i umeš. Ako si me već pozvao, onda me poslušaj. Dosta je bilo krvoprolića. Lokhart je prihvatio da, odmazda koju je počinio, ispunjava osvetu. Ti učini isto. Pored toga, poslaćeš mu papir na kome se odričeš one livade. Komad zemlje nije vredan tolikih ţivota. Hajdemo sada u kuću. Kada sam već ovde, hteo bih da vidim Meri i decu. Robertov glas je bio tako odsečan da Brus nije imao prostora da se pobuni. Morao je da prihvati ovakvo stanje stvari. Za sada. III Koner se to jutro zadrţao duţe u kući. Znao je da neće moći da izbegne odgovore na sestrina pitanja. Uostalom, sada je bilo pravo vreme da joj objasni neke stvari. Dirnula ga je njena hrabrost prošle noći. Kako je samo neustrašivo drţala mač, a nije ni bila svesna da je gorštaci lako mogu savladati. Bila je spremna da ţrtvuje ţivot za njega i to je bilo dovoljno da zasluţi njegovo poštovanje. Zadrţao je u Škotskoj samo zbog oca. Dankan Lokhart je voleo svoju ćerku i ţenu koja je rodila. Koner je znao da je duboko u sebi patio što Amanda i Šenon nisu došle da ţive na visoravni. Koneru je ranije bilo svejedno, ali kada je upoznao bolje svoju mlaĎu sestru, zaključio je da ona tu pripada. Amanda je moţda bila jaka, ali je njen slabašni engleski temperament bio nespojiv sa surovim uslovima u Škotskoj. Za razliku od nje, ćerka koju je rodila, bila je nešto sasvim drugo. Pored što

je ličila na oca, mnogo više nego Koner, imala je i njegovu hrabrost. Ta osobina joj je davala sigurno mesto u Konerovoj kući. Ipak, sada su se stvari malo iskomlikovale. Robert Meklijam mu je na indirektan način stavio do znanja da će neprijatelj prvo udariti na njegovu porodicu. A Koner je znao da bi otac od njega očekivao da zaštiti svoju mlaĎu sestru. Kako zna i ume. Dok je gledao kroz prozor kako u dvorištu zamka postaje sve uţurbanije, u dvoranu je ušla Šenon. - Dobro jutro – pozdravila ga je kao i uvek. – Nisam očekivala da ću te zateći ovde, ali dobro je da si tu. - Čekao sam te Šenon. Sedi, moramo da razgovaramo. - Znači, odlučio si da mi napokon objasniš šta se dešava. - Jesam. Kako se čini da ćeš ostati ovde, duţnost mi je da te uputim u neke stvari. - Slušam – Šenon je sela na stolicu. - Hoćeš li prvo da doručkuješ? - Ne bih da te zadrţavam duţe nego što je potrebno. To mogu i posle. Šta se desilo sinoć Konere? - Prvo moram da ti ispričam početak da bi stigli do kraja. Većinu prošle godine otac je ratovao sa susednim klanom čiji je poglavar Brus Meknolti – rekao je Koner, a čelo mu se nabralo kao da se priseća nečeg ruţnog. - Zbog čega? - Molim? – Koner je upitao kao da je već izgubio nit priče. - Pitam, zbog čega je ratovao sa tim klanom? - Zbog zemlje, naravno. To je ovde uobičajeno. Posle dolaska novog kralja, ostalo je sporno pitanje jednog pašnjaka. I otac i Meknolti su tvrdili da je

prethodni kralj dodelio njima. Kako su naše ovce bile na tom pašnjaku, Meknoltijevi ljudi su čitave godine opsedali taj posed i ubijali naša grla. Otac je pokušavao da izdejstvuje kod novog kralja papir o posedu, ali je ovaj rekao da nema vremena da se meša u te odnose i tako ostavio mogućnost rata. Kada smo krajem prošlog leta prebacivali ovce, Meknoltijevi su nas napali. Hteli su da zauzmu pašnjak. Do tada se sve svodilo na sitne čarke, ali taj obračun je bio odlučujući. Meknolti je poveo čitavu vojsku sa sobom. Tada je neko od Meknoltijevih vojnika posekao oca i naneo mu nezalečivu ranu. Šenon je u neverici vrtela glavom. Gde je ona to došla? Zar je moguće da su se ovde ljudi ubijali zbog komada zemlje? U Konerovim očima je videla da isto misli. - Nadam se da se nije dugo mučio – rekla je tihim glasom – Kakav to čovek moţe da oduzme ţivot zbog zemlje? - Umro je brzo. Kada sam stigao do njega, jedva je uspeo da kaţe par reči. Potom je izdahnuo – rekao je Koner sumorno, prisećajući se tog uţasnog dana. – Nije trebalo da bude tako Šenon. Iako na visoravni vaţe surova pravila, postoje neke granice koje se ne prelaze. Poglavar ne bi smeo da izgubi ţivot od ruke običnog vojnika. Meknolti to dobro zna, a ipak nije uspeo da spreči da do toga ne doĎe. Da tragedija bude još veća, niko nije siguran koji se vojnik usudio da podigne mač na jednog poglavara. Tako sam ja, kao novi poglavar, dospeo u situaciju sa samo jednim rešenjem. Osveta! Kako nisam znao ko je ubica, krenuo sam redom. Sa svojim vojnicima sam napadao Meknoltijeve kada god mi se ukazala prilika. Za nekoliko meseci sam uspeo da mu prilično umanjim broj vojnika. - Zar nije postojao ni jedan drugi način? – Šenon je bila zapanjena.

- Meknolti je nudio da mi kao nadoknadu za gubitak oca, prepusti pašnjak oko koga smo ratovali – frknuo je nezadovoljno. – Zamisli samo, da mi prepusti nešto što je naše! I da to bude zamena za osvetu! Nisam mogao da prihvatim. Ti to verovatno ne razumeš, ali ovde je čast i hrabrost čoveka na prvom mestu. - Znači, sve vreme dok si bio odsutan, tvoj ţivot je bio ugroţen Konere!? – Šenon je bila ljuta na brata što nakon svega saznaje tu uznemirujuću činjenicu. – Trebalo je da mi kaţeš mnogo ranije. Mogao si da pogineš, a ja ne bih znala zašto si poginuo. Zar ti nije palo na pamet da razmisliš kako bi mi bilo tada? Koner je slegnuo ramenima. Kao što vidiš, nisam poginuo. Tu sam Šenon. Moţda je naš otac previše verovao u kodeks časti, ali ja sam uvek oprezan. Ne bih dozvolio da me ubije neko od Meknoltijevih vojnika. Sa druge strane, bio sam spreman da idem do kraja. Znao sam da bih samo u borbi sa Brusom Meknoltijem mogao da izgubim ţivot. Jer on je jak. Da nije tako ne bi bio poglavar. - Ali taj poglavar ti je poštedeo ţivot – rekla je Šenon. - Otkud ti takva ideja? – Koner je pitao začuĎeno. - Videla sam svojim očima. On je sinoć bio ovde. Čula sam da su ga njegovi ljudi nazvali poglavarom. - Pogrešila si Šenon. Ono sinoć nije bio Meknolti. Da jeste, ja sigurno ne bih bio ţiv. - Sada ništa ne razumem Konere. Mislila sam da si u zavadi sa samo jednim klanom.

- I jesam. Ali, Meknolti ima moćne saveznike. Kada je shvatio da sam mu se opasno pribliţio, pozvao je pomoć. On ima mnogo više da izgubi nego ja. Uplašio se da ću udariti na njega i njegovu porodicu. - Pa zar nisi? - Ne, i to mi nije bila namera. Nikada ne bih ubio nečiju ţenu i decu Šenon. Ja nisam zver. Cilj mi je bio da ga ostavim bez vojske. Da ga toliko porazim da ostane poniţen. - Govoriš u prošlom vremenu. Znači li to da više nemaš taj cilj? - Na ţalost, nemam. Moraću da se zadovoljim ovim što sam do sada uradio. Kao što rekoh, Meknolti ima moćne saveznike. Ono sinoć je bio poglavar Meklijam i njegovi ljudi. Meklijamova sestra je udata za Brusa Meknoltija. Ovde se savezi grade bračnim i roĎačkim vezama Šenon. Brus Meknolti ima tu sreću da je, preko svoje ţene, u savezu sa tri najmoćnija klana na visoravni. Suštinski, ovo je trebalo da ostane meĎu nama, ali kako sam doveo u pitanje opstanak čitavog klana, ostali su se umešali. Zato sam Meklijamu dao reč da više neću napadati. Iako mislim da i dalje nisam osvetio oca na pravi način, sada je gotovo. Ne mogu da dozvolim da me udruţeni napadnu. Znam da bi u tom slučaju klan Lokhart nestao, a to nije bila očeva ţelja. - Znači, sada si bezbedan? Šta će biti sa tim pašnjakom? Nadam se da nećeš i ti ratovati zbog njega. - Traţio sam da mi Meknolti napiše da ga se odriče. Verujem da će biti pametan i prepustiti mi ga. - Šta će biti ako to ne učini? - Onda ćemo sve ispočetka – rekao je nehajno.

- Oh, Konere! Zar ne moţeš ti da se odrekneš? Sada znam da je naš otac umro zbog te zemlje, ali ne bih volela da se i tebi dogodi isto. Zar nemaš dovoljno imanja? - Sada to više nije stvar da li mi treba ta livada ili ne. Duboko verujem da ona pripada Lokhartovima, jer otac nikada ne bi ratovao za nešto za šta nije siguran da je njegovo. Vidi Šenon, sada Meklijam zna da si ovde, a uskoro će znati cela visoravan. Dok nisu znali da si ovde, mislili su da nemam slabu tačku. Sada su je otkrili. Nije isključeno da pokušaju preko tebe da me ucenjuju. Meklijam mi je rekao da hoće, u slučaju da ne ispunim datu reč što se osvete tiče. Sa druge strane, rekao je da ga rat oko pašnjaka ne zanima. Njemu verujem, ali ne verujem Meknoltiju. On će moţda pokušati da naškodi tebi kako bi se dokopao te zemlje. - Kakve ja veze imam sa tim? - Sestra si mi. Ovde je porodica svetinja. Moja je duţnost da te štitim ţivotom i oni znaju da ću sve učiniti da budeš bezbedna Šenon. - Onda je moţda bolje da se vratim u Englesku. Ako je to cena mira i budućnosti ovog klana, učiniću to – Šenon se rasplakala, duboko ganuta Konerovim rečima. - Ne! Ti pripadaš ovde i ostaćeš u Škotskoj. Samo ţelim da budeš oprezna. Sve ovo sam ti i ispričao zbog toga. U tvojim venama teče Lokhartova krv. Video sam to prošle noći Šenon. Sada moram da idem. Čeka me puno obaveza – Koner je izjurio iz dvorane, ostavljajući uplakanu Šenon. Znala je da je ovo bilo najbliţe izjavi bratske ljubavi. Koner je odrastao uz oca koji moţda nije umeo da ga nauči šta znači reč ljubav, ali mu je zato usadio visoku svest o porodičnim vrednostima. Svojim rečima Koner joj je stavio do znanja da ceni ono što je učinila za njega prošle noći. Odnosno,

nije ona učinila ništa, ali je pokazala hrabrost, a to je ono što su gorštaci neizmerno cenili. Donela je odluku da posluša brata. Biće oprezna i pokušaće da zaštiti i sebe i njega svim sredstvima kojima je raspolagala. Najvaţnije je bilo da se ona nije plašila. Nikada nije bila slabašna i cmizdrava, već je kroz ţivot koračala bez straha šta će joj doneti sutrašnji dan. Osećala je da pripada Škotskoj i sada je više nego ikada bila odlučna da se izbori za svoje mesto pod suncem. Tada joj je nepozvan u misli došao krupni gorštak koji je prethodne noći porobio njihovu kuću. Setila se njegovog pogleda i ponovo osetila trnce. Nije to bilo od straha, znala je. Ovo što je osećala bilo je nepoznato, čudno ali slatko osećanje. Bila je sigurna da je to isto ono osećanje o kome joj je pričala majka da je osetila kada je ugledala Dankana Lokharta. Srećom, Koner Roberta Meklijama nije predstavio kao neprijatelja. Osećala bi se uţasno da jeste jer bi to značilo da nije odana svom bratu i klanu kome je pripadala. Nasmejala se u sebi. Baš je bila glupava. Razmišljala je o nekom muškarcu koga moţda više nikada neće videti, a svoja razmišljanja je dovodila u vezu sa odanošću klanu. Njena bi majka rekla da je to samo bezazleno devojačko maštanje i Šenon ga je tako okarakterisala. Bilo je slatko razmišljati o nekome na taj način, a opet, bila je sigurna od bilo kakvog razočarenja. IV Robert je posle duge noći i dana napokon bio na putu kući. Svoje ljude je poslao na imanje kada je odlučio da svrati do roditelja. Već nekoliko nedelja nije video majku. Hteo je da joj prenese i pozdrave od Meri iako je znao da ju je ona viĎala češće nego on. Klan čiji je on bio poglavar nalazio se

severnije od Meklijamovih, a zima je bila duga i teška. Tada se aktivnosti klanova uglavnom svode na lov, a sve ostalo se ostavlja za proleće. Samo je usijana glava, kao što je Koner Lokhart, ratovao čitave zime. Bez obzira što se nije slagao sa tim, Robert mu je u sebi odao priznanje za takvu hrabrost. Onda se ponovo setio Šenon i obuzela ga je blaga drhtavica. Bila je lepa, morao je da prizna. Ne, bila je prelepa. Ipak, ono što je u njemu izazvalo eksploziju bile su munje u njenim očima. Od kako je kao muškarac postao svestan ţena, nikada mu se nije dogodilo ono što se dogodilo prethodne noći. Samo jedan pogled male plavokose bio je dovoljan da mu kolena zadrhte i da oseti slabost u nogama. Njemu, koji je bio visok skoro dva metra i koji je mislio da se nije rodila ta koja bi njega oborila s nogu. Čim je ujahao u dvorište roditeljske kuće, Robert je potisnuo Šenon iz misli. Njegovi su roditelji bili izrazito pronicljivi ljudi, a nije ţeleo da ga ispituju o nečemu na šta još ni sam nije imao odgovor. Ostavio je konja i poţurio ka kući. Bilo je već kasno popodne i znao je da majka i otac sada sede u dvorani pored vatre. Baš tako ih je i zatekao. Dţeni je skočila čim ga je videla. - Napokon si se setio da imaš majku - blago ga je prekorela, a onda privukla u zagrljaj. - Dobro došao sine. - Zdravo majko. Stvarno se dugo nismo videli - Robert joj je spustio poljubac na obraz – Oče... - pogledao je u Garvinovom pravcu. - Baš lepo što si svratio. DoĎi malo sedi sa nama. Načuo sam neke priče i verujem da imaš mnogo toga da nam ispričaš - Garvin Meklijam je rukom mahnuo sinu i pokazao mu da sedne u jednu od udobnih stolica sa naslonom. - Tebi ništa ne promiče, zar ne? - upitao je Robert dok je sedao. - I dalje si najbolje obavešten poglavar.

- Ne bih rekao da je tako, ali kada su moja deca u pitanju, tu jesam. - Meri vam šalje pozdrave. Upravo dolazim od Meknoltija. - Kako je Brus? Čini mi se da ne podnosi dobro silni gubitak vojnika Garvin se preorjentisao na svog zeta. - Biće dobro. Svaki klan bi osetio takav gubitak. Bitno je da je tome došao kraj. Znaš, pozvao me da mu pomognem oko te zavade sa Lokhartom i mislim da sam rešio problem. On naravno nije zadovoljan, ali šta je tu je. Bar neće više biti krvoprolića - Robert je ukratko prepričao roditeljima na koji se način pobrinuo da se zaustavi rat. Kada je završio, Garvin ga je nekoliko trenutaka zamišljeno gledao, a onda upitao: - Veruješ li da Lokhart ne bi dirnuo Brusovu porodicu? Znam da Dankan Lokhart to ne bi uradio, ali za sina nisam siguran. Ne poznajem ga dovoljno. - Verujem da ne bi to uradio. Uostalom, zapretio sam mu prikladnom osvetom, pa i ako mu je tako nešto padalo na pamet, sada verujem da će se povući. Dosta je mlad i impulsivan, ali nije bez razuma. Po tome kako je pokušao da zaštiti svoju sestru, bilo mi je jasno da je svestan značaja porodice. - Sestru? Nisam znao da ona ţivi na visoravni. Mislio sam da je sa majkom u Engleskoj. - Majka joj više nije ţiva. Posle njene smrti je došla u Škotsku kod oca, ali ni njega nije zatekla u ţivotu. Sada ona i Koner imaju samo jedno drugo. Zato i verujem da će Lokhart sve učiniti da je zaštiti i da više neće biti ispada. - Onda si dobro učinio. Šta Brus kaţe na to?

- Njega bi u ovom trenutku zadovoljila samo Lokhartova smrt. Razumem ga, ali mora da shvati da meĎusobno ubijanje ne vodi ničemu dobrom. Situacija je takva da se obe strane moraju zadovoljiti onim što je bilo. - Pravi si taktičar sine - rekla je ponosno Dţeni. - Otac te dobro naučio. - Neko je morao da se umeša, majko. Drago mi je što je Brus prvo pozvao mene i što sve ostaje u okviru porodice. - Dobro je imati porodicu, zar ne? Na koga bi se čovek inače oslonio? Dţeni je značajno upitala i Robert je znao da su ponovo na pragu teme koja je bila neizbeţna u njihovim susretima već nekoliko poslednjih godina. - Jeste majko - rekao je kratko. - Do kada ćemo onda čekati da nas obraduješ? - Dţeni je mislila na njegovu ţenidbu. - Mislio sam da ste zadovoljni sa mnom - Robert se pravio uvreĎen. - I jesmo, ali kada bi imao svoju porodicu bili bismo još zadovoljniji. Godine prolaze. Nećeš biti mlaĎi, sine. - Znam to, ali niko se iz naše porodice nije oţenio i udao iz puke obaveze pa neću ni ja. - Kako nije? Znaš da su brak tvoje tetke dogovorili kraljevi - Garvin mu je ukazao. - To je bilo davno. Uostalom, da se tetki nije svideo Tomas, ona bi pronašla način da se vrati kući pre nego što mu postane ţena. Nije to dobro poreĎenje. Nemojte vršiti pritisak na mene. Kada pronaĎem odgovarajuću ţenu, obavestiću vas. - Samo da se to desi - uzdahnula je Dţeni, ali nije više potencirala tu temu. Još neko vreme su razgovarali o različitim dešavanjima na visoravni, a onda se Robert oprostio i krenuo u svoj klan.

Istovremeno Brus Meknolti je sedeo sa svojim zapovednikom u velikoj dvorani svoje kuće. Kao i poslednjih nekoliko meseci tema je bila ista. Koner Lokhart. - Ne slaţem se sa Meklijamom - rekao je Remzi, Brusov zapovednik nakon što je čuo ishod njihovog razgovora - Ako progledamo Lokhartu kroz prste zbog ovoga što nam je uradio, smatraće da moţe da nas napadne kad god ţeli. I ne samo on. Verujem da će se i drugi klanovi osmeliti na tako nešto. - Smiri se Remzi. Znaš da to što pričaš nije tako. Svi odlično znaju koliko moćne saveznike imamo. Niko se neće usuditi da pokuša napad na nas. Meklijam je bio u pravu. Trebao sam odmah da ga pozovem. Do svega ovoga ne bi došlo. Sada su nam prilično vezane ruke. Umesto osvete, prinuĎeni smo na primirje. Ipak, imam jedan plan kojim bismo na neki način ponizili Lokharta. - Ne vidim nijedan adut sa kojim raspolaţemo. - Lokhartova sestra - rekao je Brus i osmehnuo se. - Ona je naš adut. Traţiću od Lokharta da poravnjamo račune i potvrdimo primirje tako što će se njegova sestra udati za nekoga iz našeg klana. To je uostalom tradicionalni način izmirenja posle krvne osvete. Dobio je smrt naših vojnika i dobiće livadu, ali će i on morati nešto da da nama. - Kako misliš to da izvedeš? On nikada neće pristati na tako nešto. - Uključiću druge poglavare. Verujem da će me svi podrţati. Ne traţim ništa neobično. Samo ţelim da se osiguram da više nećemo biti napadani. - Jesi li razmišljao o tome ko će hteti da oţeni Lokhartovu sestru? I kakav će joj ţivot ovde biti? - Svestan sam da Lokhart moţe praviti problem oko toga za koga traţimo njegovu sestru. Zato sam i mislio da to budeš ti Remzi. Najbliţi si mi roĎak i

zapovednik moje vojske. Po rangu si odmah iza mene. To nikome neće zasmetati. - Aaa? - Otegnuo je Remzi u čuĎenju. - Otkud ti ideja da bih ja hteo sestru tog zlikovca za ţenu? - Zašto ne bi? Treba ti ţena Remzi. Pomisli samo kako bi to bio nizak udarac za Lokharta. Tek je stigla iz Engleske i ne sumnjam da ćemo je lako pretvoriti u jednu od naših, a Lokhart će biti nemoćan da učini bilo šta. - Čini se da si ti odlučio umesto mene - Remzi je slegnuo ramenima. - Jesam. Svom poglavaru ne moţeš odbiti ono što traţi od tebe, zar ne? Ne traţim da je voliš Remzi. Sve što treba da uradiš je da budeš korektan kao i prema bilo kojoj drugoj ţeni i da se potrudiš da ti odmah rodi dete. - Ti kao da si zaboravio kako se prave deca. - Nisam, ali znajući te, to ti neće predstavljati neki problem. U pravu sam, zar ne? - Pa, kad malo bolje razmislim i neće - nasmejao se Remzi. Svi u klanu su znali da su ţene njegova slabost. Bio je veoma lep i šarmantan muškarac pa su se ţene lepile za njega kao muve na slatko. - Onda smo to rešili. Odmah ujutru ću poslati pismo Garvinu Meklijamu. Ovog puta ću preko njega obezbediti ono što ţelim. Nakon što mi pošalje potvrdu da se slaţe sa mojim planom, pisaću Lokhartu. V Kako su odmicali dani i napolju se budilo proleće, Šenon je postajala sve zadovoljnija. Pre svega, to se odnosilo na Konerov odnos prema njoj. Od onog dana kada su razgovarali o osveti, Koner je prema njoj bio mnogo uviĎavniji. Više nije skrivao ništa. Uveli su praksu zajedničke večere i tada bi je on izveštavao o svemu što se dogaĎalo u klanu. Mogla je da bude

sigurna da Koner neće pogaziti reč da je sa osvetom gotovo. Sada joj se činio nekako mirnijim i odlučnijim da poĎe dalje i ne osvrće se na nemile dogaĎaje koji su se odigravali tokom zime. Ona se sprijateljila sa nekoliko ţena iz klana i više joj samoća nije bila najbolja prijateljica. Sve je teklo dobro dok se jednog jutra nije pojavio glasnik za koga je brzo saznala da ga je poslao Brus Meknolti. Po Konerovom besnom urliku je znala da nikako ne moţe očekivati neku dobru vest. Ipak je poţurila u dvoranu da vidi o čemu se radi. Glasnik je već bio otišao i Koner je sam stajao pored kamina, gnječeći šake. Bio je bled i Šenon je oklevala pre nego što mu se obratila. - Loše vesti? - rekla je i sela na klupu kako bi mogla da mu vidi lice. Koner joj nije odgovorio. Zurio je u vatru sa kamenim izrazom lica. - Konere, moţeš da mi kaţeš. Već smo se dogovorili da nećeš ništa kriti od mene - u glasu joj se osećala zabrinutost. - Šta da ti kaţem Šenon, - počeo je Koner glasom očajnika - Meknolti mi je poslao potvrdu da je livada moja i da prihvata primirje. - Pa to nisu loše vesti! - Zar nisi i sam rekao da prihvataš da se sve završi na taj način. - Jesam, ali kučkin sin ima uslov - zaškrgutao je zubima. - Kakav uslov? - Da se orodimo kako bi se osiguralo primirje. - Nisam sigurna da razumem. - Već sam ti rekao da se na visoravni savezi grade bračnim i roĎačkim vezama Šenon. Meknolti smatra da je pošteno da se naše primirje potvrdi nekim vaţnim brakom. Kako je on već oţenjen, piše da će te njegov zapovednik uzeti za ţenu.

- Mene? Zašto bi mene mešao u to? - Kako ne razumeš Šenon? Ovo je Meknoltijeva osveta i, na ţalost, sasvim je legalna. On odlično zna da ću, ne sloţim li se, ja biti jedini krivac. Već je uspeo da dobije saglasnost velikog broja poglavara. - Ali to je divljački! - Šenon se usprotivila - Ne mogu da te nateraju na tako nešto! Ja ne ţelim da se udam! Posebno ne za nekog nepoznatog čoveka. Oh, Konere! Reci mi da to moţeš da sprečiš - u glasu joj se osećalo preklinjanje. - Voleo bih da mogu to da ti kaţem, ali nemoćan sam Šenon. Nije mi palo na pamet da će Meknolti izvesti tako nizak udarac. Sve vreme sam razmišljao da bi mogao fizički da ti naudi, ali mi nije palo na pamet da će se setiti ovako nečega. Nemam izbora. Ako ne prihvatim ono što traţi od mene, izazvaću gnev ostalih klanova, a to neće biti dobro. U ovoj me je stvari saterao u ćošak. - Bi li pomoglo da se vratim u Englesku? - To bi takoĎe značilo odbijanje. Jedino rešenje je da se udaš za Remzija. Ako ti je za utehu, on je dobar ratnik. - On je naš neprijatelj Konere! Šta meni znači to kakav je ratnik? - Dobri ratnici su uglavnom časni. Bar je tako u Škotskoj. Neprijatelj ili ne, nema izbora. Nemoj mi ovo oteţavati. Da sam znao da će ovako ispasti nikada te ne bih zadrţavao ovde. - Nisi ti kriv. Kriv je onaj Meklijam što je svima rekao da sam na visoravni - Šenon je poţurila da okrivi nekog drugog. - I bez njega bi se to svakako saznalo. Ovde se ţivot potpuno promeni kada spadne sneg, Šenon. Nije mi bila namera da te drţim zatvorenu i krijem od ljudi. Ne verujem da Meklijam ima ikakve veze sa ovim. Njegovo ime se ne pominje meĎu poglavarima koji se slaţu sa ovim brakom. Meknolti se ovog

puta postarao da dobije saglasnost od starijih poglavara. Oni mnogo više drţe do tradicije. - A da pokušaš da malo odloţiš to venčanje pod izgovorom da mi treba vremena da se priviknem na Škotsku? - Odlaganje neće rešiti problem. Zato mislim da sa tim treba da završimo što pre. Ne brini Šenon. Neće ti biti loše u tom braku. Remzi će biti pod mojim budnim okom. Bude li ti zafalila dlaka sa glave, neću oklevati da ponovo uĎem u rat. Odmah ću napisati odgovor. Što se mora učiniti, neka bude učinjeno što pre - Koner je pogledao, a u očima mu je videla da je zapravo, mislio sve suprotno od onoga što je govorio. A govorio je to samo da bi nju utešio, znala je to. Kada je ostala sama, Šenon je dala oduška svojim emocijama. Pustila je suze da joj natapaju obraze. Baš kao što je Koner rekao, osećala se sateranom u ćošak. Kao sitna ţivotinjica koju progoni velika zver. Bila je potpuno svesna da će biti ţrtvovana i da nema nikakvog izbora da to izbegne. Nije ţelela da se udaje. Bar ne još uvek. Uvek je maštala o srećnom braku i muţu koji će je voleti isto koliko i ona njega. A šta će na kraju dobiti? Muţa koji je neprijatelj i kome će verovatno biti vaţna isto koliko i bilo koja stvar u kući. Kada je krenula u Škotsku nadala se boljem ţivotu nego što ga je imala u Engleskoj. Sada se uverila da je nada opasna i valjiva jer joj se ţivot polako pretvarao u pakao, a ona nije mogla da učini baš ništa da pobegne sa tog puta. A vest da je Meknolti traţio od Lokharta da uda svoju sestru za Remzija, Robert je saznao od Aleka Gilmora. Sreli su se u lovu i Alek ga je izvestio da ih je Garvin Meklijam posetio prethodnog dana. IzmeĎu ostalog, pričali su i o primirju koje je trenutno bilo glavna tema na visoravni.

- Moraš priznati da je Meknolti vešto iskoristio situaciju. Mogu da zamislim koliko je to veliko poniţenje za Lokharta - Alek je razmišljao naglas. - Misliš li da je to u redu? - Robert je upitao dok mu se srce spuštalo u pete. Ni sam sebi nije umeo da objasni zašto ga je ta vest toliko pogodila. Šenon mu danima nije izlazila iz glave, ali se svim silama trudio da ne obraća paţnju na misli o njoj. MeĎutim, sada kada je saznao da je na ivici da je gurnu u brak koji ona sigurno ne ţeli, osetio je gnev kakav je retko osećao. - Strateški je to veoma dobar potez, naravno - rekao je Alek - Ipak, nisam siguran da će to na bilo koji način učvrstiti veze ta dva klana. Da ne spominjem to da je Megan poludela kada me Garvin upitao moţe li Brus da računa na moju podršku, ukoliko Lokhart ne pristane da ispuni uslov. - I šta si na kraju odgovorio? - Nisam dao svoju podršku. Znaš, nije da nisam zainteresovan za to šta se dešava u drugim klanovima, ali mi je mnogo vaţnije ono što se dešava u mojoj kući. Megan bi me ubila da sam se sloţio. Znaš njen stav po pitanju braka. Još kad je čula da je Lokhartova sestra jednim delom Engleskinja, niko je nije mogao zaustaviti monolog koji je drţala dobrih pola sata. Robert je morao da se nasmeje na Alekove reči. Mogao je da zamisli svoju roĎaku u takvom raspoloţenju. Ono što nije mogao da zamisli je to da će se strašni div, Alek Gilmor, ikada povući pred svojom energičnom ţenicom. Kako su stvari stajale, on je to činio često i nije ga bilo sramota da to prizna. - Kako je otac reagovao na to? - Bio je znatiţeljan. - Verujem da ga je na kraju bilo sramota što je podrţao Brusa. Kada mu je Megan ukazala na to kako se jadna devojka sada oseća bio je snuţden kao da se radi o njegovoj ćerci.

- Šenon - rekao je Robert. - Šta? - Alek je bio zbunjen. - Devojka se zove Šenon. - Megan će biti srećna što joj bar neko zna ime. I za to je izgrdila Garvina. Da odlučuje o sudbini nekoga kome ni ime ne zna. Čak je rekla da planira da poseti Meri i da je dobro izgrdi zbog toga što dozvoljava da se Brus tako ponaša. To sam joj, naravno, zabranio. Nego, odakle ti znaš kako se zove Lokhartova sestra? - On mi je rekao - Robert je bio po malo odsutan. – A i upoznao sam je. - Ah da! Garvin je pominjao da si ti najzasluţniji za ovo primirje. - Nadam se da je rekao i da nemam ništa sa Brusovim ultimatumom. Ne bih voleo da dospem na Meganinu crnu listu. - Nije te pomenuo kada je pričao ko od poglavara podrţava Meknoltija. Imaš sreće - Alek se ponovo šalio, ali kada je video ozbiljan izraz na Robertovom licu, naglo se i on uozbiljio. - Nešto si mi čudan danas. Postoji li neki problem? - Ne, sve je u redu - rekao je Robert i naglo promenio temu. Imao je on veliki problem, ali za sada nije bio spreman da ga podeli ni sa sobom, a kamo li sa nekim drugim. Šenon se te noći dugo lomila šta da radi. Bila je na ivici odluke da se vrati u Englesku. Koner će taj čin smatrati kukavičkim i ona je, duboko u sebi, znala da je potpuno u pravu, ali stvarno nije imala nikakav izbor. Ako ostavi pismo u kome će detaljno obrazloţiti svoju odluku, moţda se stvar neće završiti kobno po njenog brata. Nije smela ni da pomisli na drugačiji ishod. To bi bila klasična izdaja, a to nije bilo u njenoj prirodi. Nemirno se prevrtala po krevetu vagajući posledice svoje odluke.

Negde pred zoru je ipak shvatila da će sopstvenim ţrtvovanjem ipak napraviti najmanju štetu. Njen brat nije zasluţio da ga ona izda. Dovoljno je rizikovao u osveti njihovog oca. Bio je mlad i tek je trebao da ţivi. Ona nije bila ta koja je imala pravo da mu oduzme ono što mu pripada. Udaće se za tog Remzija i završiti tu priču jednom za svagda. Umirena tim što je donela odluku, ustala je iz kreveta i otišla da potraţi Konera. Nije ga bilo u dvorani. Po ostatcima hrane na stolu mogla je da zaključi da je već ustao i otišao iz kuće. Koner je stvarno malo spavao. Uzela je komad hleba i izašla napolje. Sve je još uvek bilo mirno i ona prvo proĎe kroz zadnje dvorište, a onda odluči da prošeta do malog jezera koje se nalazilo u podnoţju imanja. Ogrnula se toplim pledom i polako se spuštala niz strmi puteljak kroz šumu. Proleće u Škotskoj bilo je prelepo kada je dan sunčan. Cvrkut ptica, skrivenih u gustim granama, remetio je tišinu i stvarao harmoniju prirode. Kada je izašla iz šume, stotine ljubičastih i ţutih cvetova zaiskrili su obliveni jutarnjom rosom. Šenon je sela pored mirne vode i zagledala se u površinu jezera. Škotska joj se mnogo dopadala i, da nije bilo te bračne zavrzlame, stvarno je mogla da uţiva u prelepoj zemlji. Šta je tu je, pomislila je. Kada je htela, umela je da bude zastrašujuće pomirljiva. Moţda se toliko smuči tom Škotu, koji namerava da je oţeni, pa će je vratiti nazad. Dok je odsutno bacala sitne kamenčiće u vodu, koji su pravili krugove i širili se u talasima, začula je topot konjskih kopita iza sebe. Blago se trgla, ali se onda pribrala i okrenula. Ovo je ipak bio posed njenog brata. Tu je bio put kojim je retko prolazio neko ko nije pripadnik klana. Kada je shvatila da se na konju nalazi ţena, olakšanje je bilo dodatno.

Ustala je i mahnula prolaznici, jer da nije, ova bi prošla ne primetivši je. Kako se lepi, crni konj pribliţavao, Šenon je shvatila da ţena nije iz njihovog klana. Na sebi je imala pled sa drugačijim bojama. Sigurno je krenula u posetu nekome od roĎaka. - Dobro jutro - rekla je crnokosa ţena kada se pribliţila. - Pošla sam u klan Lokhartovih. Jesam li na dobrom putu? Šenon je bila očarana lepotom ţene. Duga crna kosa joj je padala preko ramena, a zelene oči su blistale na belom licu. - Dobro jutro. Ovaj put gore, - Šenon je pokazala ka šumi - vodi do poglavarove tvrĎave. Ako ste pošli kod nekoga u selo, trebalo je da idete sa druge strane. Ipak, moţete proći i ovuda. Samo recite vojnicima kod koga idete. - Zapravo, ja sam krenula kod poglavara, odnosno kod njegove sestre. Poznajete li je vi moţda? - Oh! - Šenon je rekla. Bila je zbunjena. Šta je ova ţena ţelela od nje? - Ja sam poglavareva sestra, ali mislim da vas ne poznajem. Ustvari, sigurna sam u to. Da sam vas videla ranije sigurno bih vas zapamtila. - U pravu ste. Ne poznajete me. Ja sam Megan Gilmor - sjahala je sa konja i ispruţila joj ruku. Bila je nešto malo niţa od Šenon. - Šenon Lokhart. Oprostite, tek sam od skoro u Škotskoj pa ne znam puno ljudi ovde. Je li klan Gilmor blizu? - Malo severnije od vas. Mislim da se čak u nekom delu i graničimo sa vama. To moj suprug zna bolje. Pa, kako vam se dopada Škotska, Šenon? - Lepo je ovde - Šenon je bila oprezna. - Stigla sam pred zimu i nisam baš uspela da upoznam kraj. Vi ste, pretpostavljam roĎeni ovde?

- Nisam, draga. RoĎena sam i odrasla u Engleskoj. Ovde sam došla pre dve godine. Na putu do svog odredišta, upoznala sam svog supruga i nakon nekoliko meseci smo se venčali. - Kako je to lepo - rekla je Šenon ganuta iskrenom srećom kojom je odisala svaka reč Megan Gilmor. - Je li vas put u Škotsku naneo slučajno ili ste pošli sa nekom namerom? - Zapravo, beţala sam od neţeljenog braka u Engleskoj. Moja majka je odavde, iz klana Meklijam. Pošla sam kod ujaka da se sklonim na neko vreme i eto, našla sam sreću ovde. To je duga i komplikovana priča, ali ispričaću ti je nekom drugom prilikom. - Pretpostavljam da ćeš mi sada reći zašto si krenula kod mene? - Baš tako. Čula sam od svog ujaka nešto nečuveno i ţelim da ti pomognem koliko mogu. Prijatelji su uvek vaţni, a ja hoću da ti budem prijatelj. Odlično znam kako izgleda kada je ţena sama u nepoznatoj zemlji i nema nikoga ko bi joj pomogao. Pričam o tvojoj udaji za Remzija Meknoltija. Saznala sam sve detalje sukoba izmeĎu vaših klanova i nikako se ne slaţem da ti budeš ţrtveno jagnje. Ako ţeli da se osveti tvom bratu, Brus će morati da smisli neki drugi način - Megan je bila sasvim direktna i bez okolišanja joj objasnila razlog svoje posete. Šenon se prvi put od prethodnog jutra nasmejala. Bilo joj je drago što je ova hrabra ţena došla da joj pruţi podršku, ali nije verovala da to moţe da promeni bilo šta. Već je naučila da je Škotska zemlja muškaraca. Ţene se nisu pitale ni za šta, osim za voĎenje domaćinstva. - Počastvovana sam tvojom ponudom, Megan. Stvarno bi mi značilo da imam neku blisku prijateljicu ovde. Mislim da se moţemo odlično slagati jer smo obe odrasle u istoj zemlji, a ţivot nastavljamo u drugoj. Ipak, ne

verujem da mi moţeš pomoći po pitanju udaje na koju sam primorana. Nemam izbora. Ti si bar mogla da pobegneš od toga. Ako bih se ja usudila na tako nešto, to bi bio kraj klana Lokhartovih. Moj brat, Koner, mi je stavio do znanja da Meknolti ima jake saveznike i da ne dolazi u obzir da ultimatum ne bude ispunjen. Sigurno znaš kako je Koner osvećivao našeg oca zimus. Iskreno, drago mi je da je to prekinuto jer ja nisam pristalica bilo kakvog nasilja, pa makar to bilo i iz opravdanih razloga, ali sada se previše poglavara umešalo. Brus Meknolti je napisao da ga podrţava klan Meklijamovih, a oni vaţe za najmoćnije na visoravni. Uticaj njihovog poglavara je ogroman. - Taj Meklijam je moj ujak i otac Brusove supruge. Istina je da je podrţao Brusa, ali po mom mišljenju je to uradio previše brzopleto. Vidiš, moj suprug je takoĎe uticajan poglavar, ali nije pristao da da svoju podršku zato što se ja ne slaţem sa tim. Samo se čini da ţene ovde nemaju nikakvu moć, Šenon. I ja sam bila u toj zabludi kada sam stigla ovamo. MeĎutim, kako vreme odmiče, sve više uviĎam da samo treba znati pravi način i svaka zamisao moţe da se ostvari. - Ja mislim da je za sve kriv Robert Meklijam. On je mog brata primorao na primirje i od tada je sve krenulo. Povezujem da je on sin tvog ujaka i brat Brusove supruge. Sada mi kaţi, kako misliš da se borimo protiv tvojih bliskih roĎaka? - Robert sa tim nema nikakve veze. Alek, moj suprug je juče razgovarao sa njim. Kaţe da on nije ni znao za taj Brusov plan. On je jedan od poglavara koji se protive osveti preko neţeljenih brakova.

- Zašto je onda ikome pominjao da sam došla kod Konera? - Šenon je istrajavala u besu usmerenom protiv Roberta, a da ni sama nije znala zašto. Nekako joj se činilo da je on bio okidač svega. - To bi se svakako saznalo Šenon. Moţda je Robert pogrešio što je rekao Brusu za tebe, ali sigurno nije očekivao da će ovaj to upotrebiti da kazni Konera. - I šta mi predlaţeš? Koner neće odbiti Meknoltija jer to znači da bi tako ponovo započeo rat. To što si rekla da ne bi bili svi protiv njega čini situaciju još gorom. Ne ţelim da stvaram razdor meĎu klanovima. - Ţeliš li ti da se udaš za Remzija Meknoltija? - Naravno da ne ţelim! Ako izuzmem to što ga nikada nisam videla, on je i dalje neprijatelj kome sam ja samo sredstvo za ostvarenje nekog cilja. Iskreno, nisam tako zamišljala svoj brak. Mislila sam da ću se udati za nekoga koga volim i ko će mi uzvraćati istom merom, ali to je, izgleda, nemoguće. - Ništa nije nemoguće. Mislim da moţemo da razvučemo ovu situaciju dovoljno dugo da pronaĎeš sebi nekoga za koga bi stvarno ţelela da se udaš - Megan je rekla polako. - Već sam pitala Konera moţe li se odloţiti taj brak i rekao mi je da misli da to ne moţe da postigne. - On moţda ne moţe, ali ja mogu. Jednostavno je. Preći ćeš kod nas i bićeš nam gost onoliko koliko ti se prohte. Pošto si skoro došla iz Engleske izgovor će nam biti da ti ja pomaţem da se adaptiraš na ţivot u Škotskoj. Svakako nije dobro da samo budeš bačena u neki novi klan i da se prilagoĎavaš kako znaš i umeš. Mislim, Meri bi ti sigurno pomogla jer ona

jako ceni Remzija, ali to je opcija koju ćemo ostaviti za kraj jer ti ne ţeliš da se udaš za njega. - I tvoj suprug će to odobriti? - Šenon je sa nevericom upitala. - Sigurna sam da hoće. On mi ništa ne odbija. Pored toga, imam i dodatni motiv. Naš sin kome je malo više od godinu dana, treba da nauči engleski. Tvoja poseta će biti idealna za to. Slušajući nas dve, biće mu mnogo jednostavnije. - Zar tvoj sin nije još uvek mali za to? - Nije. Tako mala deca najbolje upijaju sve oko sebe. Svaki naš razgovor Stiven će upijati i usvajati. - Volela bih da vidim tvog sina Megan, ali ne verujem da će se moj brat sloţiti da preĎem kod vas. - To prepusti meni. Ja ću ga ubediti. Hajdemo odmah kod njega. Ako sve bude u redu mogla bi odmah da poĎeš samnom. VI Alek nije mogao da veruje u ono što je čuo od svog brata Dilana, kada se te večeri vratio kući. Megan je ovog puta prevazišla samu sebe. Znao je da voli da glumi zaštitnicu i da ispravlja svakakve nepravde, ali ovo što je sada uradila bilo je nečuveno. Ta luda ţena je nije marila što će moţda izazvati rat. Poţurio je ka kući i samo se molio da njihova gošća ne bude u dvorani kada dohvati svoju ţenu. Kada je shvatio da je Megan sama u dvorani u sebi se zahvalio svevišnjem što je bar jednom imao sreće. - Bilo je krajnje vreme da se vratiš Alek - rekla je umesto pozdrava, ali mu je ipak poţurila u susret i obesila mu se oko vrata ponudivši mu usne.

Alek, kao i uvek nije mogao da joj odoli i poljubio je strasno, a njegov bes se topio kao sneg na suncu. Ipak je uspeo da je odvoji od sebe posle nekoliko minuta i da joj uputi besan pogled. - Imaš li nešto da mi kaţeš Megan? - Verujem da već znaš ono što imam da ti kaţem. I molim te da ne padaš u vatru pre nego što ti objasnim. - Šta da mi objasniš? Da si zbog svog zaštitničkog stava dovela stotine ljudi u opasnost. Da li si to htela da mi kaţeš Megan? - Uopšte nije tako strašno kao što se tebi čini. Videćeš kada upoznaš Šenon. Ona je jedna divna devojka. Nije zasluţila da se kola slome na njoj. Nije imala najsrećnije detinjstvo, Alek. Verujem da znaš kako je bilo odrastati u Engleskoj samo sa majkom koja je ostala verna ocu svog deteta. A taj otac je bio Škot. Onda je došla ovamo i umesto da joj bude prijatno u našoj zemlji, ona se našla u središtu rata za koji ni na koji način nije odgovorna. Sada još mora da plati cenu mira. To nije pravedno, ali ti to znaš i bez mene. - Ne moţeš ti ispraviti svaku nepravdu ovog sveta. Zašto si se, zaboga, upetljala u sve to? - Zato što smo na neki način odgovorni za nju. Da se naša porodica nije uplela u rat Meknoltijevih i Lokhartovih ja verovatno ne bih ni znala za Šenon, pa ne bih ni brinula. - Nije se naša porodica ni u šta uplela i ti to dobro znaš. - Zašto je onda ujak traţio od tebe podršku, ako nismo upleteni Alek? - Zato što je to ovde normalno. Ne pravi se glupa Megan. - Ne mogu da verujem da me nećeš podrţati! - Megan je teatralno mahnula rukom. - Brzo si zaboravio kako je malo falilo da me otac uda za onog engleskog barona protiv moje volje. Kakav bi moj ţivot bio tada, Alek?

Uništen, eto kakav! Uvela bih potpuno u braku bez ljubavi. Ne ţelim da se to desi Šenon jer nema časnog viteza da je spasi bede - spustila je glas skoro do šapata. To je na Aleka uvek ostavljalo upečatljiv utisak. - Ne čudim se što si uspela da ubediš Šenon da si njena dobra vila, - rekao je Alek - samo se pitam kako si Lokharta nagovorila da je dovedeš ovamo? - Vidiš Alek, Koner Lokhart je jedan sasvim pristojan mladić i stalo mu je do svoje sestre. Samo sam ga zamolila da nam da malo vremena da pokušamo da naĎemo rešenje. Naravno, obećala sam mu da ću razgovarati sa ujakom i sa Brusom. Ništa se strašno neće dogoditi ako odloţimo to venčanje za nekoliko meseci. - Ti nemaš nameru da odlaţeš venčanje. Tvoja je namera da ga uopšte ne bude. Kako misliš to da izvedeš? - Tako što ću omogućiti Šenon da se uda za nekog drugog. Nekoga dovoljno moćnog da poništi glupi Brusov ultimatum. - Priča ti je oprečna Megan. Pre samo minut si pričala da ţena treba da se uda iz ljubavi, a sada tvrdiš da ćeš udati tu devojku za nekog drugog. Molim te reci mi, šta mi to promiče? Ko je toliko moćan da poništava dogovore? - Robert. - Molim? - Robert Meklijam, Alek. I, ni slučajno, to neće biti brak bez ljubavi Megan se pobednički osmehnula. - Iskreno, jutros nisam imala pojma kako ću rešti celu ovu situaciju, ali mi je na putu ovamo Šenon ponudila gotovo rešenje. - Nemoj mi reći da je zaljubljena u Meklijama? - Alek je odmahnuo glavom, ali su slike jednog drugog razgovora počele da mu se reĎaju u glavi.

- Ne bih to nazvala zaljubljenošću još uvek, ali sjajna podloga postoji. U to sam sigurna. - Objasni. - Bilo je nešto u njenim očima dok je pričala o svom susretu sa Robertom. Iako mi to nije rekla, mogu da naslutim da su meĎu njima sevnule varnice, Alek. Prošla sam kroz to i znam kako izgleda. Ne znam još uvek kako će Robert reagovati, ali Šenon je takva lepotica da sigurno neće ostati ravnodušan. - Ja te, naravno, ne podrţavam u ovome što si uradila, ali treba da znaš da se Meklijam ponašao slično. Sada baš mislim o razgovoru koji smo vodili. Tada sam imao osećaj da je u pitanju nešto drugo, ali sada mislim da je njega pogodila vest o Šenoninoj udaji. - Eto vidiš! Ja imam osećaj za te stvari. Da se nisam umešala ova situacija se ne bi dobro završila. - I dalje mislim da ne bi trebalo da se upetljavaš tamo gde ti nije mesto. Brus i Lokhart treba da reše ovu situaciju do kraja. Nije naše da mislimo o tome ko će koliku cenu platiti. - Ma nemoj! Da treba da ideš sa svojim vojnicima i podrţiš jednu ili drugu stranu, ne bi tako razmišljao. Uostalom, vi ste i navikli da sve rešavate ratom. Ţene to rade mnogo suptilnije. Prepusti mi ovo Alek i obećavam da te neću obrukati, kao što nisam nijednom do sada. Hajde da pomognemo jednu lepu ljubavnu priču - ponovo ga je poljubila. Po načinu kako joj je uzvratio znala je da joj njen Alek sigurno neće odbiti pomoć. Nakon samo nekoliko dana boravka u klanu Gilmorovih, Šenon je bila oduševljena svojim domaćinima. Nikada nije upoznala ţenu kao što je

Megan. Iz nje je izbijala neverovatna energija i stvari je rešavala sa zadivljujućom lakoćom. Čak je i svog supruga koji je, za Šenon, na prvi pogled izgledao strašno, vrtela oko malog prsta. Bio je zaljubljen u Megan i ispunjavao joj je svaku ţelju. A taj Alek Gilmor je vaţio za jednog od najmoćnijih poglavara na visoravni. Šenon se tako uverila da je njeno mišljenje o Škotima bilo izgraĎeno na potpuno pogrešnoj slici. Ona je, gledajući svog oca, mislila da je to opšti model ponašanja. Ustvari, nije uopšte bilo tako. Muškarci u ovoj zemlji su bili sposobni da vole i pokazuju ljubav jednako kao i oni u Engleskoj ili bilo gde drugo. Čak se ovde sve to činilo nekako prirodnije. Naravno, za ljubav je bilo potrebno dvoje. Ništa od toga ona ne bi videla da i Megan Gilmor nije podjednako uzvraćala ljubav svom suprugu. Njihovi roĎaci, Dilan i Ketlin, takoĎe su se ponašali slično. To je uverilo da je samo potrebno pronaći svoju drugu polovinu. Ona do sada nije imala sreće, ali je ohrabrivalo to što je ţena jednog moćnog poglavara uzela u svoju zaštitu. Megan joj je svakodnevno ponavljala da opušteno otvori srce onome za koga bude mislila da joj odgovara, a u potaji je pripremala svoj plan. To jutro im je u posetu stigao Robert Meklijam. Naravno, nosio je neke vesti. Šenon je za to saznala od domaćice Marte. Dok se igrala sa malim Stivenom, ţena je došla da ga preuzme i rekla da gospodar Gilmor očekuje da se pojavi u dvorani jer imaju gosta sa nekim vestima. - Znate li ko je taj gost? – Šenon je upitala zabrinuto. - Poglavar Meklijam je stigao gospo.

Iako nije znala da li je mlaĎi ili stariji Meklijam, Šenon nije ništa pitala, već je poljubila Stivena i pošla prema vratima. Kada je stigla ispred vrata velike dvorane, iznutra je dopirala galama. Megan je prednjačila. Otvorila je vrata polako i ušla unutra. Svi su se okrenuli i pogledali u nju, a Šenon su noge zaklecale od pogleda na Roberta Meklijama. Zapamtila ga je kao krupnog, moćnog ratnika, grubih crta lica. MeĎutim, i tada, a i sada je osetila istu magičnu privlačnost. Bio je stvarno lep muškarac. Za nju najlepši koga je ikada videla. Dok je prilazila stolu oko koga su sedeli, setila se da je i prvi put gledao istim, zagonetnim pogledom od koga se osećala uhvaćena u zamku. Srećom, Megan je prekinula tu čaroliju. - Šenon, doĎi da sedneš pored mene. Roberta si već upoznala, zar ne dušo? - To bih pre nazvala noćnom morom nego upoznavanjem, ali da, upoznali smo se – poslušno je sela na ponuĎenu stolicu. - Pa noćno upoznavanje je svakako bilo. A za utisak si sama odgovorna. Niko te nije terao da u sred noći glumiš junakinju i trčiš okolo po kući. Znaš Šenon, imala si sreće. Da je bio neko drugi na mestu mojih vojnika i mene, ne bi te pustili da se tako lako izvučeš. - Uh! Baš vam hvala gospodine uviĎavni. Nisam ja upala na tuĎi posed u pola noći! Samo sam pokušavala da pomognem bratu. Ne moram da vas podsećam da ste ga uhvatili na spavanju – Šenon je planula iako nije imala stvarni razlog za to. Nekako joj je bilo lakše da sa ovim gorštakom bude na vatrenoj liniji. To joj je osiguravalo zaštitu od njegove privlačnosti. Megan i Alek su paţljivo pratili svaki pokret i izraz lica i pustili Šenon i Roberta da malo ratuju.

- I bio sam uviĎavan. Posle svih reči koje sam te noći čuo od tebe. Samo da znaš da bi te neko prebacio preko kolena zbog onoga što si rekla. - Kako sam, doĎavola, mogla da znam da govorite engleski? – Šenon je pocrvenela kada se setila kako je uţivao kada je shvatila da je otkrivena. - Ne znam kako ću sa njom izaći na kraj – Robert je pogled usmerio ka Megan i Aleku. - Izborićeš se već. Ne sumnjam u tvoje sposobnosti Meklijame – Alek je pogled prebacio na Šenon. – Pozvali smo te da te upoznamo sa novonastalom situacijom, Šenon. - Pretpostavljam da je nešto loše – Šenon je duboko u sebi znala da ovo odlaganje koje je Megan Gilmor izvela neće potrajati. - Zavisi kako gledaš na to. Ako mene pitaš, mislim da ćeš proći mnogo bolje nego što očekuješ. - Da li to znači da ću ipak morati da se udam za tog Remzija? - Pa, Brus to zahteva. Tvoj brat, Lokhart, je prihvatio taj brak. Kao što znaš, Megan je svojim mešanjem to odloţila, ali se Brus Meknolti ne slaţe sa tim. Imaš sreće što se u sve umešao Meklijam. Kao neko ko je započeo čitav proces primirja, sada je časno ponudio rešenje za sve. - Gilmore, ne okolišaj – rekao je Robert. – Šenon, - pogledao je u zbunjenu devojku – nećeš se udati za Remzija Meknoltija. Problem ćemo rešiti tako što ćeš se udati za mene. - Molim? Zašto bih se udala za vas? - Zato što si rekla da ne ţeliš Remzija. Zato što je Brus tako nešto smislio da bi ponizio Lokharta i uzvratio mu deo muke koju mu je tvoj brat zadao. Ja sam se u sve umešao i sada mislim da je pravedno da te ja uzmem za ţenu i tako stavim tačku na tu priču.

- Ali ja ni vas ne ţelim. Potpuno mi je svejedno ko mi je suprug, ako ga sama nisam birala – plave oči su joj zasuzile. - Nije svejedno i uverićeš se u to kada malo bolje upoznaš pravila koja vaţe u našoj zemlji. Odluku sam doneo i ako se Lokhart sloţi sa tim, venčaćemo se do kraja ove nedelje. Zapanjena Šenon je pogledala svoje domaćine. Oboje su mirno gledali u nju, kao da Robert Meklijam nije izjavio ništa neobično. - Kako moţete da budete tako mirni? – upitala ih je optuţujuće. - Ne uzbuĎuj se Šenon, – rekla je Megan – Sada ti ovo sigurno izgleda kao velika zamka, a zapravo je najbolje moguće rešenje. - Ne znam za koga je to dobro rešenje, ali za mene sigurno nije. Neću se udati ni za koga. Koner je trebao da me pusti da se vratim u Englesku. - Ne ide to tako dušo. Situacija se previše zakomplikovala i sada moramo da je rešavamo kako znamo i umemo – Megan je stavila svoju šaku na njenu i uputila joj neţan pogled. - Za sve je kriv on – Šenon je uperila prstom u Roberta. – Da se nije mešao tamo gde ne treba, ja nikada ne bih postala ţrtveno jagnje. - Ne zavaravaj se Šenon – Robert je polako gubio strpljenje. – Bilo je samo pitanje dana kada bi se saznalo da si u Konerovoj kući. Znajući svog zeta, mislim da ne bi uopšte razmišljao da te uda za svog zapovednika. Prošla bi mnogo gore, a rat klanova bi i dalje trajao. Koner Lokhart je mlad i srčan poglavar, ali siguran sam da ne bi izdrţao napade Meknoltijevog i savezničkih klanova. - Robert je u pravu. Ako ţeliš dobro svom bratu, nećeš ovu odluku dovoditi u pitanje. To je najbolji način da se ovo reši – dodao je Alek Gilmor. – Uostalom, sa čim god da ti je moja ţena napunila glavu, ovo je ipak zemlja

muškaraca. Lokhart će ti reći da se odluka jednog poglavara, da te uzme za ţenu, ne odbija. - Pošto vidim da se ja u suštini ništa ni ne pitam, onda će biti kako Koner odluči. Ako se on sloţi da se udam za Meklijama, učiniću to. Ako je to sve, sada bih se vratila kod malog Stivena – trudila se da ne zaplače. Samo bi joj još trebalo da Robert Meklijam vidi njene suze. To zadovoljstvo mu neće priuštiti. - Moţeš da ideš – rekao je upravo on, a ne Megan ili Alek. – Vratiću se sutra da ti prenesem šta je Lokhart odgovorio. Tada ćemo se dogovoriti za ostalo. - Ne mislim da ćemo se bilo šta dogovarati i vi to znate. Pre bih rekla da ćete mi izdati uputstva šta dalje treba da radim – sa tim rečima je izašla, ni ne pogledavši svog budućeg supruga. Dok je gledao kako Šenon izlazi iz dvorane, Robertu su oči zasjale nekim čudnim sjajem. Nikada do tada nije pomislio da će se oţeniti na taj način. Ipak, jedna misao ga je vodila, ako nije mogao da podnese da vidi Šenon u zagrljaju drugog muškarca, to je bio siguran znak da on mora da je ima. - Ako ti je za utehu, ni Megan mene nije podnosila kada smo se upoznali – Alek ga je potapšao po ramenu. – Dobro si odlučio. Mislim da će ti Šenon biti odlična supruga. - Hoće ako Robert bude bio dobar muţ. Mada ne sumnjam u to jer je isti kao ujak Garvin, a svi znamo koliko njemu porodica znači – rekla je Megan zadovoljno. Stvari su se odvijale baš onako kako je zamislila. Još samo da porazgovara sa Šenon i uveri je da će sve biti u redu.

- Vreme će pokazati da li smo u pravu. Čini mi se da mi predstoji puno posla oko dovoĎenja u red ove goropadnice. Ona očigledno nema predstavu gde je došla, a još manje kako brak funkcioniše. - Samo nemoj da je isprepadaš. Dozvoljena ti je svaka vrsta zavoĎenja, ali bilo koji metod zastrašivanja i ucene ni slučajno ne smeš koristiti. - Megan, valjda me bar ti poznaješ. Znaš da nikada ne bih tako nešto učinio ţeni. Posebno ne svojoj ţeni. Siguran sam u svoje zavodničke sposobnosti. Moja ţena neće imati razloga za nezadovoljstvo. U bilo kom segmentu. - Baš je lepo što vi koji potičete iz Meklijamovog klana imate o sebi tako skromno mišljenje – Alek se nasmejao Robertovoj razmetljivosti. Samo je još Megan bila tako samouverena i sigurna u svoju neodoljivost. Ali, nevolja je bila u tome što je on to oboţavao kod nje, pa nije bilo isključeno da će se i Šenon dogoditi isto. - To nam je u krvi. Mi smo stvarno neodoljivi – Robert je ustao od stola. – Sada moram da krenem. Čeka me puno posla danas. Idem prvo do Lokharta, a onda ću Brusu saopštiti da je moja odluka konačna. Tek nakon toga, mogu da odem kod svojih. Ako ništa drugo, oni će se obradovati mojoj odluci. - Ja ću za to vreme malo porazgovarati sa Šenon. Ona je pametna devojka i brzo će shvatiti da je brak sa tobom najbolje što je moglo da joj se desi – rekla je Megan brzo. - Hvala ti. Ne bih voleo da mi stvara bilo kakve probleme. A Šenon je na putu do sobe u kojoj je boravila, razmišljala upravo o tome, na koji bi način mogla da zagorča ţivot Robertu Meklijamu. Zaslepljena besom zbog saznanja da će morati da se uda, nije ni pomislila da je on ipak bolje rešenje jer nije bio pripadnik klana sa kojim Koner ratuje. Prva misao joj je bila da pobegne u Englesku još te noći, a onda je odustala. Ostavila bi

brata u nezgodnoj situaciji. Zato je odlučila da sačeka da se venča sa Meklijamom, pa da onda pobegne. Ta joj se ideja učinila mnogo bolja. Meklijam je ionako ţeni iz čistog hira ili neke umišljene gorštačke obaveze. Činjenica je da se ne poznaju i da mu ni malo nije stalo do nje. Zato je bila sigurna da ga uopšte neće uznemiriti njeno bekstvo nakon venčanja. Bacila se na mali krevet, čim je zatvorila vrata za sobom, i pustila suze da teku. Dopala joj se Škotska ali joj okolnosti nisu dozvoljavale da ostane u toj zemlji. Sve je bilo protiv nje. Prvo joj je trebalo vremena da sa bratom uspostavi normalan odnos. Čim se to dogodilo, morala je da ode od njega. Onda je pomislila da je kod Gilmorovih pronašla mir, ali i tu je pogrešila. Ne, ovo definitivno nije bila zemlja za nju i treba da ode što pre. Dugo je leţala tako i suze su već presušile kada je neko pokucao. Malo se uspravila na krevetu i rekla da je slobodno. U sobu je ušla Megan. - Nisam htela odmah da dotrčim do tebe. U ovakvim trenutcima ti je potrebno malo samoće. - Šta se ovo desilo Megan? Zar je ţivot baš tako nepravedan prema ţenama? Zašto su se svi okomili na mene? - Draga Šenon, ovde je to tako. Dve su stvari vaţne. Rat i brak. Brus nije uspeo da porazi tvog brata u ratu i zato je ţeleo da ga porazi brakom. Znam da ti je sada nezamislivo da si, zapravo, imala sreće, ali sam ja ubeĎena da je tako. Robert je pre svega dobar i častan čovek. Pored toga, veoma je moćan ovde. A biti ţena tako moćnog muškarca je velika čast. SviĎaš mi se Šenon i presrećna sam što ćeš mu baš ti postati supruga. - Šta se desilo sa tvojom pričom da treba da se udam iz ljubavi? Zbunjuješ me Megan.

- Moja priča i dalje stoji, samo se redosled stvari malo promenio. Budi poštena bar prema sebi i reci da ti se Robert ni malo ne dopada. - Ne mogu da budem poštena. Da su okolnosti drugačije, moţda bih mogla da razmišljam na drugi način. Ovako je Robert Meklijam za mene isti kao i bilo koji muškarac. - Donekle te razumem. Verovatno si povreĎena jer nemaš mogućnost sopstvenog izbora. Ipak, reći ću ti jednu stvar. Ponekad sudbina napravi umesto nas mnogo bolji izbor. Za svoje roditelje sam ti već ispričala. Da bih te dodatno uverila u to ispričaću ti kako su Robertovi roditelji pronašli ljubav. Ujak Garvin je oteo ujnu Dţeni u znak osvete njenom ocu, jer mu je klan Fergusonovih ubio mlaĎeg brata. Hteo je da je drţi u svojoj kući dok za to ne saznaju svi na visoravni, a onda je, osramoćenu, vrati ocu. Dogodilo se da je meĎu njima planula ljubav koja se završila ekspresnim brakom. Ujna nikada nije zaţalila što je njena ljubav počela na takav način. Sama mi je to rekla. - To što navodiš me neće utešiti. Tvoja priča nije pravilo, već izuzetak. Imam samo dvadeset godina, Megan. Ja nisam spremna za brak. Moţda zbog toga što nisam odrasla u porodici sa oba roditelja. Moja majka je znala da je Škot neće usrećiti. - Nemoj me pogrešno shvatiti ali tvoja majka samo nije imala dovoljno hrabrosti da zaigra na sve ili ništa. Ti si hrabrija od nje. Da nisi, ne bi sada bila ovde. Ostala bi u Engleskoj i ne bi se potrudila da uspostaviš dobar odnos sa bratom. Isto tako je i u braku. Ţena mora da se potrudi da uspostavi dobar odnos sa svojim muţem. Ima stotinu načina za to. Ti si prelepa devojka Šenon. Samo svojom lepotom moţeš da očaraš bilo kog muškarca.

Sigurna sam da je i moj roĎak očaran tobom. Da mu se nisi dopala ne verujem da bi se baš toliko ţrtvovao da te oţeni. - On se ţrtvovao?! – Šenon je podigla glas. – Ja sam ţrtva Megan! Ništa od toga što mi pričaš ja neću uspeti da uradim. Šta mi znači lepota kada se na nju nikada nisam oslanjala? Ne umem da se sluţim sitnim lukavstvima i ne znam ništa o zavoĎenju. Kako ću onda privući paţnju svog muţa? Robert Meklijam mi deluje kao prekaljeni muškarac koji moţe da me proguta u jednom zalogaju – bila je očajna. - Zato sam ja tu, draga moja – Megan se osmehnula. Bilo joj je jasno da Šenon od majke nije dobila nikakvo znanje o muškarcima i braku. Njen najveći problem je bio strah i sumnja u samu sebe. Zato će je ona na brzinu podučiti. Po Robertovom ponašanju je zaključila da mu uopšte neće trebati mnogo vremena da potpuno poludi za Šenon. – Imamo dovoljno vremena za nekoliko osnovnih lekcija. Ti si pametna i brzo učiš, a ja znam nekoliko tajni bračne sreće. Samo se opusti i slušaj me šta ti pričam... VII Koner Lokhart je bio još više iznenaĎen od svoje sestre kada mu je Robert rekao šta namerava. - Ne razumem, zašto bi ti da oţeniš Šenon? Shvatam da si upleten u ovaj rat, ali tvoje namere nisu bile loše i, što se mene tiče, ne moraš da ţrtvuješ svoju slobodu da bi se ovo rešilo. - Nisam traţio da preispituješ moje motive. Zašto hoću da se oţenim i to baš tvojom sestrom je moja stvar. Ono što mi treba da čujem od tebe je da li se slaţeš ili ne – Robert nije bio raspoloţen da naklapa sa drugim poglavarom o svojim razlozima. Kako bi i mogao, kada ni sam nije bio siguran u njih.

- Da li se slaţem? Pa, naravno da se slaţem. Sa tim bi me spasio sramnog poniţenja koje mi je Meknolti namenio. Razumem da ţeliš da zadrţiš za sebe zašto to činiš, ali sam jednostavno zapanjen i morao sam da pitam. Mislim, Meknolti je muţ tvoje sestre. Nekako je logično da ga podţavaš, a ne da radiš protiv njega. - Ne radim ja ništa protiv Meknoltija! Samo neću da dozvolim da ga mrţnja zatruje i da se to prenese na njegovu decu. Jer, tu decu je rodila moja sestra. - I siguran si da će prihvatiti da mu oduzmeš dobru priliku za osvetu? - Verujem da će biti razuman i da će dobro razmisliti o svemu što moţe da izgubi. Ne zamaraj se tim Lokharte. Odavde idem kod njega, a onda kod svojih roditelja. Rekao sam Šenon da ću je oţeniti pre kraja ove nedelje. To i nameravam da uradim. Ne bih da komplikujem da se ponovo vraća ovde. Zamisao mi je da je odvedem od Gilmorovih. Valjda nemaš ništa protiv toga. Poslaću ti poruku gde i kada će se odrţati venčanje. - Ako je ona pristala da se uda za tebe, onda ti je jasno da ja tu ne mogu da učinim mnogo. Znaš, tek smo se nedavno stvarno upoznali pa ne znam ni da li imam pravo da joj se na taj način mešam u ţivot. Da je otac ţiv... to bi bilo nešto drugo. - Šenon je rekla da će se udati za mene samo ako ti pristaneš na to. Bez obzira kakav je vaš odnos, vi ste brat i sestra i ona to uvaţava što me navodi na pomisao da će jednog dana biti lojalna supruga kao što je sada sestra. - To je rekla? Ona očigledno nije svesna da je dobila priliku za brak kakvom se ni u snu nije mogla nadati. Bar ja verujem da je tako. Ti ćeš biti korektan prema njoj? - Naravno da hoću. Meklijamovi su poznati po tome da poštuju svoje ţene. To sigurno znaš – Robert je bio po malo uvreĎen.

- Znam, ali sam morao da pitam. Kada sam joj rekao da ću pristati na brak sa Remzijem, obećao sam joj da neću dozvoliti da joj zafali dlaka sa glave. To mislim i sada. Znam da ćeš ti biti u potpunosti odgovoran za nju ali, svejedno, i ja je moram štititi. Šenon nije zasluţila da pati. - Ne brini ti o njoj. Od mene je sigurno ne moraš štititi. I kao što si rekao, Šenon je od sada moja briga. - Onda joj reci da sam dao svoj pristanak i da ću doći na venčanje. - Svestan si da će tamo biti i Brus Meknolti? - To me ne brine. Za mene je ta priča okončana. - Onda ne dozvoli da zapadneš u vatru, ako bude nekih provokacija. Sigurno ne bi voleo da pokvariš sestrino slavlje. - Verujem da ću uspeti da se obuzdam. Znaš, puno ti dugujem. Da se nisi umešao ko zna kako bi se ovo završilo – Koner je to rekao jer nije znao kada će ponovo imati priliku da nasamo razgovara sa Robertom. – Zbog toga mislim da je pošteno da pašnjak, zbog koga je sve počelo, dam Šenon u miraz. Tako će i Meknolti biti mirniji. - Ne duguješ mi Lokharte. Mlad si i mislim da zasluţuješ svoju šansu u ţivotu. Na tebi je kako ćeš je iskoristiti. Za taj pašnjak radi kako hoćeš. Znaš da mi ne treba, ali ako misliš da je tako bolje, ti ga daj Šenon. Vidimo se uskoro. Dan će brzo proći, a ja sam tek na pola puta. Na kraju dana, Robert je zaključio da je ipak bilo mnogo više onih koji su bili zadovoljni njegovim predstojećim brakom, nego onih koji nisu. Tačnije samo se Brus Meknolti ljutio, što je bilo i očekivano. Ali, obzirom da je Meri bila zadovoljna, Robert je znao da ni ta ljutnja neće potrajati. Brus je bio prek čovek i imao puno mana, ali je bio divan i popustljiv suprug, kakva je bila i većina poglavara.

On, naravno, neće biti tako popustljiv. Šenon će morati da zna gde joj je mesto u braku. Ako je već podlegao njenoj lepoti, nema šanse da sebi dozvoli da ode dalje od toga. Biće mu dovoljno što će znati da je njegova i da je niko drugi ne moţe imati. Za to vreme Šenon je imala svoje brige. Pokušavala je da na najbolji način shvati sve ono što je Megan tog popodneva podelila sa njom. I dalje nije znala kako će se ona snaći u ulozi supruge i kako će uopšte navesti Roberta Meklijama da joj jede iz ruke. Megan je bilo lako da priča. Trebalo je to uraditi. Robert je delovao čvrst kao kamen. Ona sa njim nije imala šansu. Zato se na kraju ipak odlučila za prvobitni plan. Odlazak iz Škotske je stvarno bio najbolje rešenje. Tog trenutka nije mogla da planira kako i kada, jer je sve zavisilo od Robertove posete idućeg dana. Moraće da sačeka da čuje kakvi su njegovi planovi pa tek onda da vidi šta će dalje. Robert je prespavao kod roditelja jer je njihov klan bio mnogo bliţi Gilmorovom. Tokom noći je doneo odluku da se već idućeg dana venča sa Šenon. Kada je odlučeno, to je moralo biti brzo obavljeno. Ţeleo je Šenon u svojoj kući i u svom krevetu što pre. Zato je čim se probudio, poslao Garvinove vojnike da dovedu sveštenika kao i da obaveste Lokharta i nekolicinu poglavara drugih klanova. Već je dogovorio sa majkom i ocem da se obred venčanja i proslava odrţe u klanu Meklijamovih. Bez obzira što je on bio poglavar Fergusonovih, ipak je ovo bilo njegovo matično pleme. Čim je sunce odskočilo od neba, zaputio se ka Gilmoru. Prethodnog dana mu se činilo da Šenon ipak gaji neku nadu da se neće udati za njega. Jedva je čekao da vidi njenu reakciju. Tog dana će, odlučio je, prvi put provesti malo vremena nasamo sa njom. Morao je da zna kako reaguje na njega kada je saterana u ćošak i kada nema ljudi okolo da moţe da ga vreĎa i raspravlja sa

njim. Još nije doneo odluku da li da je odmah povede sa sobom ili da prepusti Megan i Aleku da je dovedu na venčanje. Voleo je da improvizuje, zavisno od situacije. Čudio se sam sebi zbog uzbuĎenja koje je osećao sve vreme. On nije bio muškarac kome su mlade devojke predstavljale izazov. Bio je siguran da je Šenon neiskusna i da će morati svemu da je nauči. Čak i na tu pomisao sav bi zatreperio. Bilo je nešto duboko u njoj što ga je privlačilo, ma koliko se opirao. Valjda je zato i odlučio da je oţeni. Slušao je dosta o fatalnim susretima, ali nikada nije verovao da zaista postoje. Sada je bio siguran da je ţrtva upravo jednog takvog susreta. I, za čudo, umesto da se oseća loše, on je bio zadovoljan. Kada je ušao u veliku dvoranu, zatekao je porodicu Gilmor na okupu. Ovog puta je i Šenon bila sa njima. Pogled na njeno bledo lice, naterao ga je da se smrkne. - Dobro došao Meklijame – Alek ga je pozdravio. – Kakve nam novosti donosiš? - Samo potvrdu onoga što sam juče rekao da ću uraditi – Robert je pogledao Šenon. I dalje je bila bleda i mirna. - Dobro. To smo i očekivali. Hajde, pridruţi nam se za stolom. - Hvala, ali ne bih. Zapravo, voleo bih da popričam sa Šenon nasamo. Verujem da se nećete ljutiti jer se ovo ipak tiče samo nas dvoje. - Naravno da se nećemo ljutiti. Odmah ćemo vas ostaviti same – Alek je ustao i uzeo u naručje svog sinčića. - Nema potrebe za tim. Povešću Šenon napolje. Šenon je mehanički ustala i krenula prema vratima. Neki iracionalni strah je potpuno paralisao. Znala je da će Robert doći i da će potvrditi sve što je

obećao. Zašto je onda bila takva? Zar je bila toliko slaba da nije mogla normalno da se ponaša? Trebalo joj je samo dva dana pretvaranja, a onda će otići i biti slobodna. Kada je stala ispred njega, Robert je neţno uhvatio za ruku, a drugom joj podigao lice i njihove oči se sretoše u dugom, intenzivnom pogledu. - Ţeliš li da ostaneš ovde? Ako ti se ne izlazi, u redu je. Ostaćemo unutra. Više bi volela da je bio grub prema njoj i da je nije tako gledao. Šenon su se usta odjednom osušila. Robert Meklijam je bio velika opasnost za ţene, a posebno za nju ovako neiskusnu. - Svejedno mi je – uspela je nekako da kaţe. - Onda ćemo izaći – obuhvatio joj je ramena i poveo je kroz vrata, bacivši pogled na Megan i Aleka. Oboje su mu se spremno osmehnuli, a Robert im je namignuo. – Brzo se vraćamo. - Ne morate ţuriti – dobacio je Alek. U dvorištu je popeo na svog konja, a onda lako skočio u sedlo i obgrlio je kako bi dohvatio uzde. Bio je to prvi dodir njihovih tela i Šenon je doţivela jak potres koji joj je poput groma protutnjao krvotokom. - Gde idemo? – upitala je uspaničeno. - Nećemo daleko. Samo hoću da se udaljimo kako bi na miru mogli da porazgovaramo. Ne boj se Šenon. Od mene ti ne preti nikakva opasnost. Moţda je on tako mislio, ali Šenon nije. On je bio najveća opasnost na koju je mogla da naiĎe. Ukočila se pored njega toliko da je pomislila kako će joj kičma pući. Srećom, stvarno nisu otišli daleko. Čim su se našli na proplanku sa kojeg se prostirao pogled na selo, Robert je zaustavio konja. Sjahao je, a onda i nju

povukao sa sobom. Ruke su mu se zadrţale na njenom struku kada su joj noge dotakle tlo. Promigoljila se i izvukla iz njegovog zagrljaja. - Da čujem. O čemu ţeliš da razgovaramo? - Koner ti šalje pozdrave i blagoslov za brak. Bio je iznenaĎen, ali se raduje što ćeš se udati za mene. Sa Meknoltijem sam takoĎe rešio problem. - Sve to me ni malo ne raduje. Na kraju su svi dobili šta su ţeleli, samo mene niko ništa nije pitao. - Evo ja te sada pitam. Hoćeš li da se udaš za mene? - Šta će biti ako kaţem da neću? Hoćeš li odustati? - Neću. - U čemu je onda svrha tvog pitanja? - U tome da sam spreman da te ubeĎujem dok ne prihvatiš. Privukla si me Šenon. Ţelim da te poljubim od kako sam te prvi put video – Robert je iznenada privukao, tako da se zalepila na njegove široke grudi. Podigao joj je glavu i spustio usne na njene. Šenon se pitala kako tako krupan i čvrst muškarac moţe da ima tako neţne usne. Dodirivale su je lako i izazivale joj vrtoglavicu. Poljubac je stvarno bio nešto posebno. Do tada je niko nije poljubio i bilo joj je drago što je njen prvi poljubac sa nekim tako iskusnim. Dok se topila pod njegovim dodirima, on joj neţno stisnu vilicu kako bi je naterao da otvori usta. Čim je to učinila, zaronio je jezikom unutra. Nemirno je vršljao jezikom, a ona je pomislila da će pasti. Uhvatila se čvrsto za njegovu tuniku i dopustila mu da je povede u carstvo čulnog uţitka. Robert do tada nikada nije poljubio nevinu, potpuno neiskusnu devojku. Osećaj koji je imao, nadilazio je sva njegova očekivanja. Bila je slatka i

topila mu se u rukama. Znao je da mora ići korak po korak ali, tako mu Bog pomogao, u tom trenutku je imao jaku ţelju da strgne odelo sa nje i pokaţe joj sve što je ţeleo. Naravno, ona nije mogla biti svesna šta mu rade njeni tihi uzdasi i ruke koje su ga grčevito privlačile. Bila je mlada i temperamentna i mogao je samo da nasluti kako će im biti kada se jednom naĎu u krevetu. A taj dan nije bio daleko. Već iduće večeri moći će da se naslaĎuje njenim telom. Učiniće je svojom i u potpunosti ovladati njenim čulima. Zato je sada morao da povuče uzde. Trebalo je da joj ostavi prostora za maštu. Naterao je sebe da se odvoji od njenih usana, a onda prošaputao pored njenog uva: - Ovo je samo početak mog ubeĎivanja. Veruj mi, ono što tek dolazi je mnogo bolje. Brzo ćeš se uveriti da si dobila više nego što očekuješ. Nećeš zaţaliti što si moja ţena. Šenon ga je gledala očima staklastim od uzbuĎenja. Trebalo joj je vremena da registruje da se odmakao od nje, kao i da njegove reči dopru do njenog mozga. - Ja ne očekujem ništa. Nisam traţila muţa. Ni tebe ni bilo koga drugog. Ne zavaravaj se da me poljupcima moţeš naterati da budem smerna ţenica. Ne znam zašto si se upustio u sve ovo, niti me interesuje, kao i to zašto si baš mene odabrao, ali znam da ja nisam ono što tebi treba. - Sloţićeš se da imam više iskustva od tebe, Šenon. Prema tome, nikako ne moţeš znati šta meni treba. Odavno mi je vreme da naĎem ţenu, a ti si, očigledno, bila dovoljno nesrećna da mi se naĎeš na putu. Ne očekujem da budeš smerna. Bar ne u svim delovima našeg braka, ali očekujem da nikada više ne postavljaš pitanja o razlozima zašto sam nešto učinio. Moje odluke

niko ne dovodi u pitanje. Da li si razumela? – Robert je odjednom bio u lošem raspoloţenju. Mešavina sopstvene poţude i tvrdoglavosti njegove buduće ţene, bili su loša kombinacija. - To praktično znači da tebi ne treba ţena nego robinja. Više puta sam ponovila da ja očigledno nemam nikakva prava i da se ne pitam ništa pa ću se i ponašati u skladu sa tim. Tačnije, izvršavaću tvoje naredbe bespogovorno. Na kraju ćeš ti biti taj koji se kaje i kome će biti muka od braka u koji si brzopleto ušao – prkosno je isturila bradu. - Onda me slušaj. Venčaćemo se sutra, na imanju mojih roditelja. Zavisno od toga koliko budemo umorni, u moj klan, a od sutra i tvoj, ćemo krenuti sutra uveče ili prekosutra ujutru. - Razumem. - Imaš li neko pitanje? - Nemam. Sve moje stvari su kod Megan i Aleka. Biću spremna do sutra. - Odlično. Onda moţeš da kreneš odmah samnom. Nema više nikakvog razloga da ostaneš ovde. - Mislila sam da ću doći sutra sa Gilmorovima – Šenon je sada bila očajna. Nije imala dovoljno vremena da razmotri kojim je putem najbolje da pobegne. - Neću da ih obavezujem na tako nešto. Alek ima dovoljno svojih poslova. Ne ţelim da se bavi mojom nevestom. Uostalom, hoću da upoznaš moju porodicu malo bolje. Hajde, idemo. Trebaće ti vremena da se spakuješ, a i čeka nas put do klana Meklijamovih. VIII Bilo je kasno popodne kada su sjahali u dvorištu klana Meklijamovih. Šenon je, i protiv svoje volje, bila očarana predelom. Za vreme puta Robert i

ona jedva da su razgovarali, pa je imala dovoljno vremena za razgledanje okoline. TakoĎe, bila je zadovoljna što je uspela da izvuče od Roberta objašnjenje kuda vodi put ka Engleskoj sa ove strane visoravni. Pošto je bio potpuno ravnodušan prema prirodi Škotske, morala je dobro da se potrudi da ga uvuče u razgovor. Čim se pojavio konjušar, bilo joj je jasno da ovde svi znaju za njihovo venčanje, kao i da su ih očekivali. Robert je uhvatio za ruku i, nimalo neţno, je povukao sa sobom ka ulazu u veliku kuću. Tog trenutka je postala svesna da će uskoro upoznati njegove roditelje, kao i da će do venčanja neminovno doći. Ušli su u veliku dvoranu i zatekli krupnog, starijeg čoveka kako stoji pored prozora i gleda na padinu ispod. Nije morao da se okrene da bi Šenon znala da je to Garvin Meklijam. Robert je imao isti stav. - Brzo ste stigli – progovorio je dubokim glasom i polako se okrenuo, a onda zaputio ka njima ispitivački gledajući Šenon. U tom trenutku se osetila isto kao i kada je Robert prvi put pogledao. Sličnost oca i sina je bila neverovatna. Prodorne oči, boje ţada, imale su na nju veliki uticaj. - Oče, ovo je Šenon, moja buduća nevesta – Robert je rekao dok je ona i dalje gledala u domaćina. - Dobro nam došla Šenon. Iskreno, pitao sam se šta je mog sina navelo da te uzme za ţenu, ali sada mi je jasno – pruţio joj je svoju krupnu šaku, koju je ona, zbunjena, prihvatila. - Dobar dan. Drago mi je da sam vas upoznala i hvala na dobrodošlici – jedva je izgovorila, jer se Robertova ruka spuštala niz njena leĎa, a taj dodir joj je oduzimao dah i moć razmišljanja.

- Hajde sedite – pokazao im je na veliki sto, okruţen lepo rezbarenim klupama sa naslonom. – Večera će uskoro, a i Dţeni samo što nije ušla. Čitav dan je zauzeta pripremama vašeg venčanja. - I sve je već gotovo – rekla je ţena koja je ušla na velika vrata, a onda, kao vihor, pojurila prema njima. Uhvatila je Šenon za obe ruke, otrgnuvši je od Roberta i privukla je u zagrljaj. – Tako se radujem što si ovde. Mislila sam da moj bandoglavi sin neće nikada dovesti nevestu – rekla je toplo i Šenon nije preostalo ništa drugo nego da joj uzvrati zagrljaj. Uopšte joj nije palo na pamet da će je Robertovi roditelji dočekati sa takvim odobravanjem i sada je bila zatečena. To što su bili tako fini prema njoj je znatno oteţavalo plan koji je imala. - Hvala vam Dţeni. Megan mi je puno pričala o vama. - A nama je Robert rekao samo osnovne stvari o tebi – pogledala je sina prekorno, a onda i njega zagrlila. – Sada ćemo svi da sednemo pa ćemo se malo bolje upoznati. - Majko, moţda Šenon nije raspoloţena da trpi tvoje ispitivanje – Robert je rekao primetivši nelagodu na Šenoninom licu. - U redu je. Tvoji roditelji sigurno ţele da znaju ko im je buduća snaha – bila je zadovoljna što moţe da mu se suprotstavi na bilo koji način, iako joj je prijao njegov zaštitnički stav. U narednih nekoliko sati, Šenon se potpuno opustila. Meklijamovi su bili srdačni i otvoreni, a to je za nju bilo dovoljno da odgovori na svako pitanje. Ispostavilo se da je Dţeni neumorna u tome. Primetila je i da je suprug ne sputava u razgovoru iako je nekoliko puta videla neodobravanje na njegovom licu. Sve u svemu, Meklijamovi su bili skladan bračni par, sa

odnosom kakav bi svaka ţena poţelela. Nije mogla da se ne zapita koliko im je godina trebalo da doĎu do toga. Odgovor je stigao brzo. Muškarci su se u jednom trenutku povukli i ostavili ih same ispred kamina. Dţeni joj je tada ispričala svoju priču kako se udala za Garvina. I posle toliko godina, u očima joj je blistala ljubav. Čak su i potresne scene njene otmice zvučale romantično. - Ne brini dušo, ono što ti sada izgleda strašno, verovatno ćeš u mojim godinama doţivljavati kao ljubav. Moj sin je častan i dobar čovek i sigurno će te usrećiti. Brzo ćeš shvatiti da meĎu vama postoji nešto što je veliko i jako. - Ne bih da vas razočaram, ali mislim da se vaš sin ne ţeni mnome zbog bilo kakvog osećanja prema meni lično. Mislim da je njegov osećaj duţnosti proistekao iz Meganinog stava prema braku koji mi je prvobitno namenjen. Dţeni se nasmejala na njene reči, a onda rekla blago: - Još uvek nisi upoznala Roberta zato tako pričaš. Do sada je više puta izbegao razne zamke ţenidbe. Znaš, on je ovde izuzetno poţeljan i mnoge devojke bi dale sve da se naĎu na tvom mestu. MeĎutim, on je izabrao tebe, a ja, kao njegova majka, duboko verujem da osećaj duţnosti sa tim nema nikakve veze. Ta rečenica Šenon nije dala da zaspi skoro do jutra. Koliko god se trudila da pronaĎe bilo kakav drugi motiv, nije uspevala. Jedan kratak, strasni poljubac nije bio dovoljan da je ubedi da se dopada Robertu, a kamo li da je u njoj pronašao ţenu svog ţivota. U redu, privlačnost je postojala. To čak ni ona neiskusna nije mogla da porekne. Ipak, to je bilo nedovoljno. Pre je sebe doţivela kao neki trofej koji je osvojio najmoćniji na visoravni. Nije znala ni

kako ni zašto se našla u toj ulozi, ali joj se nekako činilo da je to jedino ispravno objašnjenje. A Robert je bio na svojim mukama. Posle početnog trijumfa što će Šenon biti njegova, nastupile su brige. Bila je opuštena sa njegovim roditeljima, ali je prema njemu imala rezervisan stav. Nije mu bilo jasno zašto. Bio je siguran da je poljubac na posedu Gilmorovih na nju uticao isto kao i na njega. Po ko zna koji put, taj poljubac ga je ponovo protresao. Nikada do tada ga poljubac nije pomerio iz sopstvene ose. Sladak, nevin i bezazlen, ali moćan kao zemljotres. Posle svih godina razmišljanja o tome da je njegovo srce nedodirljivo, napokon je sreo ţenu koja ga je opčinila. Nevolja je bila u tome što se to dogodilo posle dva kratka susreta. Pitao se šta će se dogoditi kada budu zajedno provodili više vremena? Da li će se pretvoriti u mekušca koji balavi za svojom ţenom i koji nije sposoban da zadrţi autoritet? To ne sme da dozvoli. Ne sme da pokaţe Šenon kako utiče na njega. Pametna je i lako će iskoristiti njegovu slabost. Moraće svojski da se potrudi da zameni uloge. Ona treba da bude opsednuta njim. Ona treba da zavoli njega i učiniće sve da bude tako. Verovao je da mu se sada sve činilo teţim jer još uvek nisu bili vezani zavetima. Imao je već priliku da vidi kako se ţene nakon toga promene i postanu privrţenije. Tako će sigurno biti i sa Šenon. IX Šenon se osećala čudno kada se probudila u nepoznatoj sobi. Trebalo joj je vremena da shvati gde se nalazi. Kako se prisećala, tako je panika nadirala. Danas je bio taj dan. Venčaće se sa Robertom Meklijamom. Znala je da

mora pobeći pre nego što je odvede u svoj klan, jer što severnije bude odlazila, biće joj teţe da prati pravi put. Još uvek nije imala nikakav razraĎen plan ni tačno vreme kada će to učiniti. Verovala je da će prilika sama iskočiti. Sve što je trebala da uradi, bilo je da krišom spakuje nešto malo stvari i hrane. Kada je sišla u prizemlje velike kuće, u dvorani je zatekla samo Roberta. Zanemarila je leptiriće u stomaku od pogleda na njegovo krupno telo i potrudila se doj izraz lica bude ravnodušan. - Dobro jutro – rekla je. – Zar nemaš nekog posla danas? - Ne, danas se ţenim. Mislio sam da je prikladno da dan provedem sa svojom nevestom – blago ironičan izraz bio je jedina odbrana koju je imao u tom trenutku. - Ne moraš da se trudiš zbog mene. Udaću se za tebe, svejedno. - Baš mi je drago što si tako ushićena venčanjem. - Ne znam šta si očekivao. Za mene je ovo nametnuti brak i nemam nameru da se pretvaram da nije. - Znači ţeliš da nam oteţavaš sve ovo, Šenon? - Trudim se – rekla je zajedljivo. Zapravo, nije imala nikakav razlog da bude neprijatna jer se činilo da se Robert trudi, ali je nešto ipak teralo da mu prkosi. - U redu. Ako tako hoćeš da se igraš, neka ti bude. Ono što mogu da ti obećam je da ću te naterati da progutaš svaku reč koju si izgovorila, a koja nije u skladu sa tobom. Moţda me doţivljavaš kao grubog gorštaka koji nema pojma o čemu priča, ali uveriću te u suprotno. Ja nisam glup, Šenon. Na visoravni sam cenjen ne zbog svog oca, već zato što sam dobar ratnik. Dobri ratnici su po pravilu izvrsni taktičari, a za to je potrebna inteligencija.

Pored ratnih, poznate su mi i drugačije strategije, pa ti savetujem da se ne zaigraš jer si unapred izgubila ovu bitku. Što pre shvatiš gde ti je mesto, mnogo ćeš se bolje osećati. - Takvim stavom si mi upravo potvrdio šta očekuješ od mene. Da budem poslušna ţenica koja se neizmerno raduje što se udala za tako moćnog muškarca. Ţao mi je, ali ja to ne mogu. Moţda je pametnije da otkaţeš ovo venčanje pre nego što konačno shvatiš da nikada neću biti ono što očekuješ – ponovo mu je prkosila. Robert je nekoliko trenutaka gledao nemo, zapanjen njenim izlivom gneva. Pošto je bio svestan da nije imala nikakav razlog da bude takva prema njemu, odmah mu je bilo jasno da su njene reči samo odbrambeni zid. Šenon nije imala pojma koliko je uporan kada nešto ţeli, a ţeleo je nju. Osmehnuo se zadovoljno kada je pomislio koliko će uţivati u rušenju tog zida koji je podizala oko sebe i neće se zaustaviti dok ga ne bude pretvorio u prah. - Imaš sreće što nisam od onih koji ţenu dovode u red tako što podiţu ruku na nju. Ja imam mnogo efikasniji način. Već sam ti ga pokazao, ali čini se da nisi zapamtila – privukao je sebi, iznenada, kao i prošlog puta i poljubio je grubo, posednički. Nije mu bila namera da je uplaši, ali bio je izazvan. Pored toga, iracionalna ţelja koju je osećao je pretila da izgubi svu kontrolu. Mogla je da priča šta je htela, ali Robert je u jednoj stvari bio u pravu. Nije mogla da mu odoli. Čak i sada, kada su bili u sred bitke, umesto da mu se odupre svom snagom, ona je prigrabila njegov napad kao da joj je jedini spas u ţivotu. Bio je tako iskusan i tako potpuno muškarac, da je samo mogla da mu uzvrati. Dok su joj se misli rastapale u slatkom bunilu poljupca, pomislila je da je prava šteta što se njihovo poznanstvo i odnos nisu odvijali drugačije. Da nije bila primorana da se uda za njega, verovatno bi ona bila ta

koja se bori za njegovu naklonost. Neki unutrašnji, duboko skriveni glas, govorio joj je da je Robert muškarac vredan borbe. Ipak, morala je da ignoriše taj glas i nije smela da prizna ni sebi ni njemu da se u njegovom zagrljaju osećala čarobno. Poljubac je prekinut naglo, baš kao što je i započeo. Robert se odvojio na korak od nje i zagledao joj se u oči, prekrivene magličastim sjajem. Obuzelo ga je neskriveno zadovoljstvo što je u njima video čeţnju. Istu onu koju je i sam osećao. - Nadam se da će ti ova lekcija pomoći da shvatiš da se nekim stvarima ne moţeš odupreti. Sledeći put ćeš ti biti ta koja će zahtevati poljubac, Šenon. Sada te ostavljam da uţivaš u poslednjim satima svoje slobode, s obzirom da brak doţivljavaš kao zatvor. Moja majka će ti pomoći u svemu. Vidimo se kada stigne sveštenik – sa tim rečima Robert je izašao kroz vrata i ostavio je zbunjenu da gleda za njim. Venčanje je obavljeno u maloj kapeli, rano popodne. Većina gostiju je već tada pristigla, ali se očekivalo još mnogo prijatelja koji su trebali da doĎu na gozbu. Dţeni i Garvin su bili više nego dobri domaćini. Za Šenon je čitav dan proticao u magnovenju. Osećala se kao da se ne nalazi u svom telu. Mehanički je ispunjava sve što su joj rekli da treba, počevši od priprema, preko bračnih zaveta, pa sve do poljupca u ugao usana, kojim je Robert zapečatio njihov brak kada ih je sveštenik proglasio muţem i ţenom. Da je bila malo prisebnija, shvatila bi za kako se moćnog muškarca udala. Svi su im čestitali i srdačno je prihvatili kao njegovu nevestu. Čak i Brus Meknolti je bio ljubazan prema njoj, kao da nije postojao krvavi rat koji su on i njen brat vodili. Meri, Brusova supruga, a Robertova sestra je bila toliko

oduševljena svojom snahom da je, od kako je stigla, stalno ponavljala koliko je lepa i kako će usrećiti njenog brata. Koner je, takoĎe, bio vidno zadovoljan. Da li zbog toga što su Meklijamovi učinili sve da se on i Brus Meknolti ne naĎu blizu jedan drugog, ili zato što se iskreno radovao, Šenon nije mogla da zna, ali joj je, svejedno, bilo drago da vidi brata u tom raspoloţenju. Retko ga je viĎala tako opuštenog. Iz njene perspektive, Robert i ona su bili najmanje zadovoljni tog dana. Robert joj je posvećivao samo nuţnu paţnju i to onda kada bi im neko prišao. Sve ostalo vreme se ponašao kao da je i sam gost na nečijem venčanju. Šenon se ni malo nije dopadalo takvo njegovo ponašanje. Nije ni očekivala nešto bolje od toga, ali je makar to popodne mogao da se pretvara da je sve u redu i da je makar malo zaljubljen u nju. Koliko god sebe ubeĎivala da joj to nije vaţno, kako je vreme odmicalo i noć se pribliţavala, postajala je sve nervoznija. Sa tom nervozom došla je i konačna odluka da se prvom prilikom iskrade i pobegne. Ranije tog dana je uspela da sakrije u štali nešto malo hrane i odela i sada je samo čekala prvi sumrak koji će iskoristiti da se iskrade. Teško da će neko primetiti da je nema sve dok je dvorište puno gostiju. Kada se svi raziĎu i postane im jasno da je nema, ona će već biti u znatnoj prednosti. A Roberta je izjedalo što se Šenon ponaša kao duh. Od kako je stala pored njega na početku obreda venčanja, primetio je tu prazninu na njenom licu. Samo je još nekoliko ljudi primetilo isto što i on. Megan i Alek i njegovi roditelji su dovoljno poznavali Šenon da bi ih prevarili njeni mehanički osmesi i odglumljena sreća.

Posmatrao je kako se kreće kroz bučnu, veselu gomilu, ogrnuta šalom sa njegovim bojama. Zvanično mu je pripadla, ali ni iz daleka nije bila njegova. Tek mu je predstojala bitka u kojoj će je osvojiti i pokoriti. - Samo će joj trebati vremena da se navikne da je udata – Garvin je rekao, sedajući pored sina, kao da moţe da mu pročita misli. – Stalo joj je do tebe, ali to ne ţeli da prizna. Verujem da je to zato što ste malo vremena proveli zajedno. Savetujem ti da budeš strpljiv i da je ne pritiskaš. Samo joj posveti što više vremena moţeš, ali bez ikakvih očekivanja. - Misliš da je to rešenje? Kako će, zaboga, shvatiti ovaj brak ako se ja budem tako ponašao? Ne mogu da dozvolim da misli da moţe da se ponaša kako hoće. - Ona nije takva devojka. Zato si je i izabrao. Šenon je vaspitana strogo i potpuno je svesna kako treba da izgleda odnos izmeĎu muškarca i ţene. Nije odrasla uz oca pa se po malo plaši autoriteta, ali ga i priţeljkuje. Ţene su ipak neţna bića koja vape za našom zaštitom. Ne zaboravi to i, ponavljam, budi strpljiv. Sve će doći na svoje mesto. - Samo se pitam koliko je taj dan udaljen od ovog? – Rekao je Robert zamišljeno. Svadbeno veselje bilo je u punom jeku kada je Šenon ugrabila priliku i izvela konja na zadnja vrata štale. Odlučno je ignorisala teţinu koju je osećala u stomaku. Ono što je odlučila bila je jedina ispravna stvar. Njen odlazak iz Škotske više nikome nije mogao da šteti. Ona je sada zvanično pripadala Robertu Meklijamu i samo je od njega zavisila njena sudbina. A bila je uverena da njemu neće teško pasti kada shvati da je nema. Moţda će se čak osećati i osloboĎeno. Po njegovom hladnom drţanju bilo joj je jasno da se ipak oţenio njom samo iz osećaja neke duţnosti koju su gorštaci

nametali sami sebi, bez obzira što je tvrdio suprotno. Ali njoj je to i odgovaralo. Što je manje emocija, veća je šansa da neće poći za njom. Prisećala se kako je Megan ohrabrivala da svim srcem prigrli svoj brak i unese u njega sve što moţe da pruţi svom muţu. Čak i ona je bila zavedena pogrešnim mišljenjem da su Robert i ona suĎeni jedno drugom. Sa jedne strane mogla je da je razume jer je Megan bila ţena koja je stvari posmatrala sa mesta veoma zaljubljene ţene. Na ţalost, Šenon nikada neće saznati kako je biti ludo zaljubljen. Uzjahala je konja tek kada se spustila niz strmu stazu koja je vodila do jezera u podnoţju. Bilo joj je ţao što nije imala priliku da više vremena provede uţivajući u čarima predivne prirode, ali sada nije bilo mesta za takve emocije. Morala je maksimalno da se koncentriše da bi ponovila ono što joj je Robert ispričao kada su dolazili u klan Meklijamovih. Pored toga već je hvatao strah od puta. Znala je dobro koliko je opasno putovati sam. Samo ţelja da što pre ugleda tlo Engleske terala je napred. Konj pod njom je bio jak i odmoran pa se nadala da neće morati da pravi česte odmore. Što je dalje odmicala sumnja da nije postupila ispravno postajala je jača. Mrak je brzo padao, a večernje senke i zvuci noćnih ptica povećavali su strah. ,Robert je shvatio da već dugo nije video Šenon. Koliko god se trudio da ne obraća paţnju, imao je stalnu potrebu da mu bude na oku. Razgovor sa nekoliko vaţnih poglavara nije mu to dozvoljavao neko vreme i sada, kada su se svi polako razilazili pokušavao je da odredi koliko je vremena prošlo. - Jesi li skoro videla Šenon? – upitao je Megan kada su se ona i Alek pribliţili da se pozdrave.

- Nisam. Upravo sam je traţila u dvorištu i nema je. Mislila sam da ti znaš gde je. Robert je osećao čudnu nervozu u stomaku, ali se trudio da potisne taj mučni osećaj. Ponavljao je sebi da ne paniči. Šenon je sigurno tu negde. Kuda bi mogla da ode ţena koja uopšte ne poznaje ovaj deo Škotske? - Idem u kuću da proverim. Sačekajte me ovde – okrenuo se i odmah pošao da radoznala Megan ne krene za njim. Brzo je pretraţio sve sobe i prostorije u kojima bi mogla da bude, a ruţni osećaj u stomaku se pojačao. Nije mu trebalo dugo da shvati da Šenon nije u kući, a verovatno ni na posedu Meklijamovih. Jaka briga pomešana sa besom šiknula je njegovim venama. Ţene do sada nikada nisu beţale od njega. Ova je bila njegova pred Bogom, a usudila se na tako nešto. Dok je izlazio i išao prema Megan i Aleku, trudio se da se smiri. Morao je da smisli nešto sa čim će ih umiriti. Nikako mu nije trebalo da se vest proširi pa makar i meĎu najbliţim članovima familije. Ovo je morao sam da reši. - Šenon je zaspala – rekao je kada se pribliţio roĎacima. – Ţao mi je što se nije pozdravila sa gostima, ali joj je dan sigurno bio naporan. - Verovatno ţeli da bude odmorna kada se slavlje privede kraju – Alek mu je šeretski namignuo, a Megan ga je na to udarila laktom. - Budi paţljiv prema njoj – rekla je zaštitničkim glasom. – Mlada je i sve ovo joj je novo. Samo onaj ko nije odrastao ovde moţe da vidi kako gorštaci mogu da budu divlji. - Ne brini Megan. Tvoja ljubimica će dobiti tretman kakav zasluţuje – Robert je to izgovorio što je slaĎe mogao, a u sebi je već smišljao kako bi mogao da kazni svoju odbeglu nevestu. Megan nije imala pojma da je mala,

neţna Šenon veća divljakuša od bilo koje ţene koja se rodila i odrasla u Škotskoj. - Ne sumnjam da ćete vas dvoje imati sjajan brak, ali znaš me. Volim da se mešam u sve. - U redu je. Preneću Šenon koliko brineš za nju. - Reci joj i da se nadam da ćemo se uskoro ponovo videti. Nećemo te više zadrţavati. Čeka te još puno obaveza. Robert je pomislio da Megan nema pojma koliko je u pravu. Čekala ga je potera za sopstvenom ţenom. Ta luda devojka ili nije znala ili nije marila za sve opasnosti koje su vrebale na putu. Pitao se zašto se uopšte udala za njega ako joj je toliko odbojan. Na brzinu je obavestio Dţeni i Garvina da mora da ode sa imanja jer mu je nešto iskrslo. Kao i Gilmorovima i njima je rekao da Šenon spava i da je ne uznemiravaju dok se on ne vrati. Svojim je ljudima rekao da se vrate kući, a da će on, sa Šenon, doći kasnije. Dok je išao ka štali, Dţonu, svom zapovedniku je izdavao naredbe šta da preduzme dok je on odsutan. - Mogu li nekako da ti pomognem? – Dţon je upitao zabrinuto. Ništa mu nije bilo jasno. - Ovo je nešto što moram sam da rešim, Dţone. Verujem da ću se brzo vratiti, a ako me nema duţe, znaš šta treba da radiš. Ostavljajući potpuno zbunjenog zapovednika, uzjahao je konja i poterao ga u galop. Šenon je već imala značajnu prednost, ali njegov konj je bio brţi i poznavao je svaku prečicu. Dok mu je vetar šibao lice, u glavi su mu se smenjivali briga i bes. Setio se kako ga je Šenon prethodnog dana ispitivala o putu koji vodi za Englesku i znao je da je krenula tamo. Ali šta ako nije dobro zapamtila ono što je pričao? Jedno pogrešno skretanje moţe da je

odvede u sasvim drugi pravac. Nadao se da do toga nije došlo. Onda bi ga mrak podsetio da je sama u šumi i sav bi pretrnuo. X Dok je mogla da prati put u mraku kojim je bila obavijena, Šenon nije posustajala. MeĎutim, kada je stigla do velike doline, odjednom nije znala kuda dalje. Zaustavila je konja i privila se uz njega jer je vetar postajao sve hladniji. Znala je da će morati da provede noć na tom mestu, ali je nevolja bila u tome što nije smela da upali vatru. Tako se štitila od ljudi, ali se zato nije mogla zaštiti od divljih ţivotinja. Znala je da ih u ovom delu ima mnogo i panika je ubrzo savladala. Mali bodeţ, što je ponela sa sobom, bio je nikakva zaštita. Da zlo bude veće, čekalo je još mnogo takvih noći. Na nebu je mesec sijao slabašno i osvetljavao tek toliko da moţe da stigne do malog potoka koji je izbijao iz šume. Napojila je konja i malo se osveţila kada je začula zavijanje vuka. Taj sablasni zvuk je odzvanjao svuda i nije mogla da odredi koliko joj je blizu. Ubrzo se začuo odgovor. Konj, čije je uzde čvrsto drţala se uznemirio i znala je da postoji velika opasnost da budu napadnuti. Morala je brzo da radi. Vatra je bila jedino rešenje. Prikupila je suve grančice dok joj je celo telo podrhtavalo, što od straha, što od hladnoće koja je prolazila kroz kosti. Napravila je nekoliko gomilica i zapalila vatru. Znala je da se mora okruţiti plamenom, ako ne ţeli da bude napadnuta. Dok se zavijanje sve češće ponavljalo, Šenon je pokušavala da skupi što više granja. Četinari su je nemilosrdno grebali, ali ona nije marila za to. Nije znala koliko je vremena prošlo kada je začula tiho reţanje. Do tada je već bila okruţena vatrom koja je lepo gorela, ali je prvi susret sa vukom bio strašan. Oštri zubi su bili iskeţeni malo dalje od nje i u tim trenutcima joj je

kroz glavu prolazio čitav ţivot. Svesna da je samu sebe dovela do strašne sudbine, mogla je samo da se moli da će preţiveti noć. Bilo joj je potpuno jasno da sama neće moći da završi ovo putovanje. Zbog silne ţelje da pobegne, uopšte nije razmišljala o preprekama na koje će naići. Iako je posedovala veliku unutrašnju snagu, ona nije bila dorasla ovakvom izazovu. Suočena sa pogledom krvoločne ţivotinje shvatila je koliko je nemoćna. Vuk je vrebao i čekao da napravi grešku. Najgore je bilo to što je morala uporedo da brine i o uznemirenom konju. Dohvatila je veliku granu i zapalila je na vatri, a onda je tako napravljenom bakljom pokušala da natera ţivotinju da odstupi. Bili su to slabi pokušaji, ali su ipak dali neki uspeh. Vuk se odmakao nekoliko stopa dalje. Ohrabrena, krenula je na njega ponovo kada je ugledala čitav čopor kako se pribliţava. Tog trenutka je bila sigurna da je njen ţivot došao do kraja. Robertu je laknulo kada je kroz gusto granje ugledao nekoliko plamenova. Usporio je konja, nadajući se da je stigao do svog cilja. Šenon je bila bar toliko pametna da se zaustavi tokom noći. Vatra je bila loše rešenje, ali je njemu išla u prilog. Stigao je do ruba kada je ugledao prizor koji ga je zapanjio. Šenon se vrtela u krug, drţeći u rukama veliku granu koja je brzo dogorevala dok je čopor vukova kruţio oko nje i konja koji se propinjao. U sekundi je procenio koja je od ţivotinja voĎa čopora, a već u sledećem trenutku je odapeo strelu. Bio je to precizan pogodak i kapitalac se srušio na tlo. Ne čekajući da ostali pobegnu, izvadio je mač i pojurio napred. Zastrašujući zvuk konjskih kopita, naterao je čopor u beg, a Šenon je nesvesna šta se dešava i dalje vitlala onom granom. Sjahao je sa svog konja koji je i dalje bio u pokretu i bacio se na nju svom teţinom, usput odbacujući

granu iz njene ruke. Šenon je pala na zemlju, očekujući ugriz snaţnih očnjaka. Otupela od straha nije mogla da registruje da li je i dalje ţiva i šta se dešava oko nje. Osećala je nečije ruke oko lica i to je zbunjivalo. - Šenon! Šenon – kroz maglu je čula glas koji je doziva. Bio je to dubok glas koji je podsećao na nekoga, ali nije mogla da se seti na koga. - Šenon, osvesti se! Bezbedna si sada – glas se ponovio i tada je znala da glas pripada Robertu. Baš čudno da u trenutku kada umire, njegov glas bude prvi koji će čuti. Osetila je jak bol u grudima. - Izvini. Moţda smo stvarno bili suĎeni jedno drugom, a ja sam sve upropastila. Zato me Bog sada kaţnjava – rekla je slabašno. Robert je znao da Šenon uopšte nije pri sebi. Šok u koji je upala, naveo je da pomisli da više nije meĎu ţivima. Ono što je bilo dobro je to da ga je prepoznala. Podigao se na kolena i povukao je sa sobom, a onda joj protresao ramena. - Šenon, ţiva si. Ja sam stvaran i ispred tebe sam. Pogledaj me! Otvorila je oči i kroz izmaglicu crvenkastog sjaja ugledala obrise njegovog lica. Osetila je i čvrstinu njegovih ruku koje su joj stezale ramena. On je stvarno bio tu! Pošao je za njom i spasio je! Bol u grudima se pojačao i osetila je jaku drhtavicu. Potpuno slomljena pala je na njegove grudi i zajecala. - Htela sam da odem! Glupa... bila sam glupa! Mislila sam... nisam htela... Bio je zbunjen njenim nepovezanim rečenicama. Nikada mu ţena nije jecala na grudima i sada već nije znao šta da uradi da je smiri. Potapšao je umirujuće po leĎima.

- Smiri se Šenon. Sve je prošlo. Samo si se jako uplašila i to je sve – ţeleo je da mu glas bude ohrabrujući, ali nije tako ispalo. Više je ličio na grubu izjavu. To je već nateralo da se vrati u stvarnost. On nije pošao za njom iz razloga koji je u sebi priţeljkivala, već što mu ponos nije dozvoljavao da mu nevesta pobegne na dan venčanja. Ipak, morala je da mu bude zahvalna. Bliski susret sa smrću naterao je da shvati da je sve drugo bolje od prerane smrti. Sada je bila bezbedna i osećala se sigurno u Robertovom zagrljaju. Tog trenutka joj je bilo neizmerno drago što je pored nje, bez obzira koji su bili njegovi razlozi. Ionako je već donela odluku da mu se vrati sledećeg dana, ako uspe da preţivi noć. On je bio taj koji joj je pomogao u tome i zasluţio je da pored sebe ima ţenu koja će mu biti odana. Mogla bi da ga poljubi u to ime. Trebao joj je poljubac kojim će proslaviti svoj novi ţivot. Podigla je glavu i dotakla mu usne. Bile su hladne i čvrsto stisnute, ali joj to nije smetalo. Kada je spustila usne na njegove, Robert je znao da još uvek nije u potpunosti svesna šta radi. Bio je siguran da je poljubac samo način da proveri da li je on stvarno tu. Zato je pustio da ga ispituje usnama, upotrebljavajući svu snagu volje da ne poklekne. Šenon je bila uporna. Tek povraćena iz dubokog šoka osećala je sve mnogo intenzivnije. Tako joj nije promaklo podrhtavanje njegovih usana i svaki sitni trzaj mišića pod njenim rukama. Znala je da je ţeli. To je bilo jedino u šta je bila sigurna kada je on u pitanju. Mogla je da ga natera i na nešto više od ţelje. Imala je dovoljno snage da zasluţi njegovu ljubav i nemo se zaklela da će to i učiniti.

Pošto je usnama krenula duţ njegove vilice i niz vrat, Robert je osetio jaku potrebu da joj uzvrati. Ovo je bio prvi put da je ona inicirala poljubac i nije mogao da odoli. DoĎavola sve, kasnije će biti ljut i drţati joj predavanje. Sada je samo ţeleo da je poljubi strasno i iskreno. Upravo to je i učinio. Privukao je sebi još jače i pustio svojoj ţelji da upravlja njegovim usnama. Pohlepni poljubac se razbuktao i oboje ih uveo u duboki vrtlog strasti u kome nije postojalo ništa osim trenutne ţelje za davanjem i uzimanjem. Šenonine ruke bile su nemirne i Robert je zastenjao, bolno svestan da se nalaze u situaciji kada ne bi smeli da idu dalje. Mesto na kome su se nalazili nije bilo ni malo sigurno. Zato se odvojio od nje i duboko udahnuo. - Zašto si prestao? – upitala je ošamućeno. - Šenon, u šoku si i samo zato si se uhvatila za mene kako bi skrenula misli. - Nije istina. Poljubila sam te zato što sam to ţelela. - Pogledaj oko sebe i reci mi kako ti se dopada ovo mesto. Za razliku od tebe, ja znam da procenim kada je za nešto vreme i mesto. Uspela si da izmamiš jedan poljubac, ali neće se desiti ništa više od toga. Šenon je prvo ugledala telo ogromne ţivotinje, koja je i sada izgledala zastrašujuće. Stresla se od same pomisli šta bi se dogodilo da Robert nije naišao na vreme. - Hvala ti što si me spasao. Da nije bilo tebe, ja bih sada... - Zašto si pobegla Šenon? Nisi glupa da ne znaš koliko je opasno putovati sam. Zar je udaja za mene gora od ovoga? – Robertu se vratilo ogorčenje koje je osećao. - Ne znam. Mislila sam da je najbolje da se vratim u Englesku. Nisam razmišljala šta me čeka na tom putovanju. Ti si posle venčanja bio tako hladan i pomislila sam da si se pokajao.

- Nisi mi dala razlog da se ponašam drugačije. Već sam ti rekao da svaku odluku donosim sa čvrstim uverenjem da je ispravna. Ti si ta koja sumnja Šenon. - Vratiću se sa tobom ako me ţeliš nazad. Znam da sam zabrljala, ali spremna sam da ti budem dobra ţena. - Nisi zabrljala! Osramotila si me Šenon! Imaš li predstavu šta znači kada ţena pobegne od svog muţa? I to na dan venčanja! - Zaboravio si da sam bila prisiljena na ovaj brak! – Šenon se razţestila iako je znala da je on ipak u pravu. – Rekla sam da ne ţelim da se udajem. Ni za tebe ni za bilo koga drugog. Jesi li pomislio kako se ja osećam? - Nisi ni prva ni poslednja koja se udala na taj način. Trebalo je da se prvo uveriš u šta se upuštaš pa onda da sudiš! Strašno si me razočarala! - Malopre sam rekla da ću ti biti dobra ţena. Prihvatila sam to. Šta još hoćeš da kaţem? - Nema potrebe da kaţeš bilo šta. Ne znam kako si mogla i da pomisliš da neću poći za tobom. Ţene ne odlaze od mene Šenon! Naravno da ćeš se vratiti samnom i da ćeš biti dobra ţena! Više nećeš imati priliku da uradiš ovo što si večeras uradila. To ti obećavam. - Da li to znači da ćeš me drţati kao zatvorenicu? – Šenon je raširila oči u neverici. - Sama si to traţila. Više ne mogu da ti verujem jer si pokazala da si nepredvidiva. - Ne moţeš to da uradiš! - Misliš? Samo me gledaj Šenon! – nešto ga je kidalo što je morao da bude ovako grub prema njoj, ali nije bilo drugog načina. Šenon će morati da nauči lekciju.

- Obećao si da ćeš biti dobar muţ – rekla je tiho, a suze su joj se skupljale u očima. - Jesam i drţim se toga. Da nije tako, prebacio bih te preko kolena. Ne iskušavaj više moje strpljenje Šenon. Zaboga, slagao sam Megan i Aleka da spavaš! To isto sam rekao i svojim roditeljima! Nemoj da si pomislila da sam to uradio zbog svog ponosa! Štitio sam tebe luda ţeno! Ne znaš kako bi te ljudi gledali kada bi saznali da si pobegla. Nikada ti niko ne bi rekao otvoreno, ali bi te svi smatrali nedostojnom da mi budeš ţena. Moraćeš da platiš za svoju nepromišljenost. Sada je dosta priče. Treba da napravim neko pristojno sklonište za noćas. Sutra nas čeka naporan put u klan Fergusona. Šenon je samo mogla da posmatra svog iskusnog supruga kako je za čas organizovao sve. Za čudo, i pored stravičnog dogaĎaja koji je samo malo pre njegovog dolaska preţivela, osećala se sigurno i uljuljkano. Robert je znao šta radi i ništa nije prepuštao slučaju. Znala je da je stotine noći proveo na otvorenom i da moţe da mu veruje ako joj kaţe da je nešto bezbedno. Nije ni pomislila da će posle onog uţasa moći da zaspi, ali oči su joj se sklopile čim se spustila na udobnu prostirku koju je Robert napravio za nju. Njegovo prisustvo i toplina vatre učinili su svoje. Robert je gledao svoju mladu ţenu kako spava čvrstim snom. Grudi su joj se ujednačeno podizale i spuštale i znao je da je uspela da se opusti. Zato je on bio napet kao struna. Nikada nije ni pomislio da će mu ţena zadati toliko muka. I to jedna, toliko sitna i neiskusna ţena. Bolelo ga je u grudima zbog toga što je bio grub, ali je to bila jedina odbrana. Bio je slab na nju i napokon je to morao da prizna. Jak zaštitnički stav je samo delimično proisticao iz njegove prirode. Ostatak je bio posledica zaljubljenosti.

Šenon je bila ţena njegovog ţivota. Kada je napokon definisao tu istinu i sam je utonuo u san. XI Prvo što je ugledala kada je otvorila oči, bila je izmaglica koja je plovila iznad visoke trave. Odmah se setila gde je i šta se dogodilo prošle noći. Uspaničeno se podigla da pogledom potraţi Roberta. Ugledala ga je nedaleko odatle kako priprema konje. To je značilo da je vreme za polazak. Brzo je ustala i pogledala polupoderanu odeću i ogrebotene koje je dobila prethodne noći dok je skupljala granje. Bila je neuredna i sve je bolelo, a čekao ih je dug put. Nije smela sebi da dozvoli da se u svom novom klanu pojavi takva. Prisetila se da je Robert rekao da niko ne zna da je pobegla. Ako je vide takvu, svi će znati šta se dogodilo. Pošla je ka potoku da se umije i očisti skorelu krv na rukama i nogama, kada se setila da su joj stvari i dalje u malom zaveţljaju okačenom na kojskom sedlu. Morala je prvo da se sretne sa Robertom. - Dobro jutro – rekla je tiho kada se pribliţila. Nije ţelela da ga uplaši jer mu je prišla s leĎa. - Jesi li spremna za polazak? – upitao je ne okrećući se. - Trebaju mi stvari. Odelo mi je prljavo i poderano. Robert je već dobro znao kako njegova supruga izgleda. Bilo mu je ţao dok je gledao u ogrebotine po njenom telu. Neke su bile duboke i plašio se da će se inficirati. Zato je bio na ivici odluke da u povratku svrate kod Gilmorovih. Njegova roĎaka Megan je bila majstor u pravljenju melema za isceljivanje rana. To je značilo da će se saznati da je Šenon pobegla, ali nije mnogo mario za to. Njeno zdravlje je ipak bilo na prvom mestu.

- Pomoći ću ti. Moram da pogledam koliko tih ogrebotina imaš i u kakvom su stanju – dohvatio je stvari koje je juče na brzinu upakovala. - Nije ništa strašno. Kada se opere skoro da se neće ni videti – porumenela je od same pomisli da je Robert posmatrao dok je spavala. - Znam kako grane četinara mogu da budu oštre. Ne laţi ni sebe ni mene, Šenon. Ne ţelim da budem odgovoran ako se neka od rana inficira. Pred nama je put pun prašine. Prvo ćemo otići kod Gilmorovih. Megan će ti očistiti i previti rane. Posle ćemo nastaviti put. Uspaničila se od pomisli da će neko saznati da je pobegla. Robert joj je već rekao da ga je osramotila. Kako će pogledati u lice ljudima koji su je prihvatili i potrudili se da joj pomognu? - Ne ţelim da idemo kod Megan i Aleka. Ja... oni će saznati. Šta ću im reći? – Suze su joj se skupljale u uglovima očiju. - Reći ćeš im istinu. Ionako će pre ili kasnije saznati da si pobegla – Robert je rekao mirno. - Ako im kaţem dovešću te u sramotnu poziciju. Ne, neću to da uradim! - O tome si trebala da misliš pre nego što si pobegla. Ne budi tvrdoglava, Šenon. Nisam te ja oterao. Sama si pobegla. Moraćeš da snosiš posledice onoga što si uradila. Čisto sumnjam da će tvoji razlozi naići na razumevanje, ali moţeš da pokušaš – uhvatio je za nadlakticu, paţljivo gledajući da ne dodirne neko povreĎeno mesto, i poveo je ka šumi. - Namerno mi ovo radiš, zar ne? Tako ćeš me kaţnjavati? Teraćeš me da samu sebe stavljam na stub srama. - Ne drami. Samo ne ţelim da se razboliš i umreš zbog svoje nepromišljenosti.

Taman je zaustila da kaţe da je bolje da umre nego da bude izloţena sramu, kada se setila kako se očajnički molila da preţivi prethodne noći. Ujela se za jezik i progutala reči. Mogla je samo da se nada da će Megan i Alek biti jedini koji su saznali za ono što je uradila. Kada je nešto kasnije oprala i poslednju ranu, shvatila je da Robert ima pravo. Nekoliko njih je izgledalo prilično gadno. Nisu to bile ogrebotine koje bi joj ugrozile ţivot same po sebi ali, ako se ne previju, bile su potencijalna opasnost. Iscepala je jednu od dve tunike koje je ponela i zavila sva kritična mesta. Zadovoljan što se napokon primirila i odlučila da ga posluša, Robert je podigao na konja. Čak i tako izgrebana bila mu je nepodnošljivo privlačna. Pitao se koliko će još vremena proći dok ne bude potpuno njegova? IzluĎivalo ga je to što se jednostavna odluka da je oţeni, pretvorila u veliku komplikaciju. Ipak, mogao je da bude i zadovoljan jer je napokon stekao prednost. Njegova divlja nevesta će svoju paţnju napokon usmeriti na njega i brak. Znao je da ona nije od onih ţena koje bi ponovile istu grešku dva puta. Prema tome, mogao je da bude siguran da više neće beţati od njega. Posle nekoliko sati neprekidnog jahanja, stigli su na posed Gilmorovih. Kada su prošli kapiju, iznenaĎen što ih vidi, Alek im je mahnuo. Stajao je ispred štala sa nekoliko svojih vojnika, ali im je odmah nešto rekao i uputio se ka gostima. - Otkud vi? Zar nije trebalo da se uputite na sever – Alek je upitao sa udaljenosti od nekoliko stopa. - Šenon nam je malo promenila planove – Rekao je Robert. - Zaboga Šenon, šta ti se dogodilo? – Alek je tek tada pogledao u Šenon i video zavoje svuda.

- Moţemo li o tome u kući? Treba nam Megan. Je li ovde? - Jeste. Stigli ste na vreme. Planirala je kasnije da ide u selo. Hajde, silazite. Pozvaću nekoga da se pobrine za konje. Robert je sjahao, a kada je i Šenon to pokušala, video joj je na licu bolni grč. - Ne pomeraj se! – rekao je kratko i uzeo je u naručje. Nekoliko minuta kasnije, Alek je besneo: – Jesi li svesna u kakvu si situaciju dovela sebe i svog muţa? Šta bi se dogodilo da je stigao samo malo kasnije? Tebe ne bi bilo, a Robert bi bio odgovoran za to! - Ne viči Alek – rekla je Megan smireno dok je pripremala posude sa melemima. – Nije se dogodilo ono što ti zamišljaš. Oboje su ovde. Takvim tonom ne pomaţeš. - A šta treba da radim? Da joj čestitam na hrabro izvedenom bekstvu? - Ne, nego da se smiriš i pustiš me da joj previjem ove rane. Posle ćemo razgovarati. Ustvari, zašto ne bi poveo Roberta napolje. Biće mi mnogo laše da radim. - Moţda je Megan u pravu. Ostavićemo ih same – Robert je povukao Aleka. Primetio je koliko je Šenon neprijatno zbog Alekove pridike. Kada su muškarci izašli, Šenon je tiho rekla: - Sve sam upropastila Megan. Ne znam gde mi je bila pamet. Umesto da sam poslušala tvoje savete, ja sam se pravila pametna i ubeĎivala sebe da ţelim nešto drugo. - U redu je dušo. Proći će. Vaţno je da te je Robert stigao i da ste oboje dobro. Ţivot je pred vama. Ovo je samo ruţan početak koji ćete brzo zaboraviti.

- Problem je u tome što ja ne mislim tako. Robert je mnogo ljut što sam pobegla. Ne verujem da će mi to oprostiti. I ako sam imala šansu za neki normalan brak, sada sam je izgubila. - I dalje si previše uplašena. Nisi izgubila ništa. Nije trebalo da beţiš. I ja se sa tim slaţem, ali ko zna zašto je to dobro. Da Robertu nije stalo do tebe ne bi te traţio. U to budi sigurna. Poznajem ga Šenon. Sada moraš biti uporna i izdrţati njegovu ljutnju, a da mu se ne suprotstavljaš. Tako ćeš ponovo dobiti njegovo poverenje i kada shvati, da si mu odana i samo njegova, sve će zaboraviti. Šenon je slušala šta Megan priča, ali su joj u glavi bile slike poljupca od prethodne noći. Megan je bila u pravu. Ţena je mogla da ima veliku moć. Ona će iskoristiti to što je Robert slab na nju, bar u fizičkom smislu. - Moraću da pokušam jer nemam drugog izbora – rekla je i prvi put posle duţeg vremena se osmehnula. Za to vreme je Robert pokušavao da objasni Aleku, ali i sebi gde je došlo do greške u odnosu sa Šenon. - Znao sam da je buntovnica, ali nisam očekivao toliku smelost da pobegne od mene – rekao je. - Ţene su nepredvidive. Ja to najbolje znam. Megan je bila zaljubljena u mene od kako smo se sreli, a ja nisam ni slutio da je tako. Moţda je i sa Šenon slična situacija. Moţda je samo htela da privuče tvoju paţnju i proveri da li ti je stalo do nje. - Mogla je to da uradi na mnogo drugih načina. Ne znam. Sve ovo je postalo zamorno. Ja sam ratnik, Alek. Nikada nisam pomislio da će mi se desiti ovakva situacija sa ţenom.

- I ja sam imao slične probleme. Kada se Megan pojavila, uplašio sam se da ću postati mekušac ako sebi dozvolim da nešto osećam prema njoj. Neko vreme sam se svim silama borio protiv sebe. Tada nisam shvatao da ljubav i podrška ţene mogu samo da me ojačaju. Verujem da se i tebi dogaĎa isto. Poslušaj me, što pre je odvedi kući. Kada shvati da si tamo neprikosnoveni gospodar, Šenon će poţeleti da te osvoji. Ako mene pitaš, to je najbezbolnije za muškarce kakvi smo mi. Dobićeš ono što ţeliš od nje, a nećeš morati da budeš inicijator. Tako moja draga supruga misli da vlada svime i da je najzasluţnija za našu vezu, a ne zna da sam je ja pustio da veruje u to. - Nisam znao da si toliko analizirao svoj brak. - Morao sam, a moraćeš i ti ako misliš da budeš korak ispred svoje supruge. Ţene su bića koja uvek misle o stotinu stvari uporedo i samo malo neopreznosti je dovoljno da te nadmudre. O ovome ni reči nikome. Podelio sam to sa tobom samo zato što te poštujem i što mislim da smo veoma slični. - Mislim da ću te poslušati s obzirom da ti brak dobro funkcioniše. Kada se sledeći put vidimo nadam se da ću moći da ti kaţem da je tvoj savet dao rezultate. - Uveren sam da hoće – Alek ga je potapšao po ramenu. - Valjda je Megan završila. Vreme je da idemo kući – Robert je odjednom dobio novu snagu. XII Put do klana Ferguson nije bio ni malo lak. Šenon je bila rešena da stoički podnese taj napor, bez obzira koliko se loše osećala. Ako se bude ţalila, samo će još više pogoršati nezavidnu situaciju u kojoj se našla. Robert je dozvolio da se samo jednom zaustave. Već joj je rekao da ih čeka ceo dan jahanja, a izgubili su dosta vremena kod Gilmorovih. To vreme

je iskoristila da protegne ukočeno telo i da posluţi ručak koji im je Meganina domaćica spakovala. - Ovo je ukusno – rekao je Robert kada je pojeo prvi zalogaj. – Marta je stvarno dobra kuvarica. - A tvoja domaćica? - Namam domaćicu. - Znači li to da ću ja kuvati? - Umeš li da kuvaš? - Umela sam dok nisam došla u Škotsku. Koner ima domaćicu pa nije bilo potrebe da ulazim u kuhinju. Ako ţeliš, tebi ću kuvati – Šenon se zapitala gde se hranio ako nema domaćicu, ali nije smela da ga pita. Srećom, odgovorio je na njeno zamišljeno pitanje. - Nekoliko ţena iz klana mi je pripremalo hranu do sada. Tako je praktičnije jer sam često odsutan. Pošto ćeš ti biti u kući, moţemo da zaposlimo nekoga. Verujem da ćeš ionako imati pune ruke posla pa nema potrebe da se zamaraš kuhinjom. - Šta podrazumevaš pod tim poslom? – morala je da pita. - Verovatno ćeš ţeleti da pomeriš svaku stvar u kući. Koner mi je rekao da si to uradila čim si došla da ţiviš kod njega. - Konerova kuća je bila zapuštena. Ako je i kod tebe isto, verovatno si u pravu. Ne podnosim nered, a i kuća mora da liči na dom. - Ne znam šta podrazumevaš pod pojmom zapušteno, tako da ćeš morati da sačekaš i sama vidiš. Posle te izjave, Šenon nije očekivala mnogo. Velika verovatnoća je da je i Robertov dom sličan Konerovom. Obojica su ţiveli sami. Zato se silno

iznenadila kada je, posle velike guţve i buke, kroz koju su prošli dok nisu stigli do zamka, ušla u savršeno čisto predvorje, a zatim i u dvoranu. Podovi su bili uglačani, a svaka stvar je bila na svom mestu. Jedino što je mogla da primeti bilo je da nema puno nameštaja. Kuća je svojom unutrašnjošću jasno pokazivala da u njoj ţivi visoko disciplinovan vojnik. - Ovo nije ni blizu onoga što sam zatekla kod brata – rekla je više za sebe, ali je Robert čuo jer je stajao odmah iza nje – Samo nedostaju detalji koji daju toplinu. - Znači, ipak ćeš nešto menjati? – prišao joj je bliţe i usne su mu bile tik do njenog uva. Osećala je njegov dah koji joj je slao trnce niz kičmu. - Moţda nešto malo – rekla je tiho. – Sutra ću pogledati bolje, a sada bih volela da spavam. Put je stvarno bio dug. - Pokazaću ti tvoju sobu – Robert je poveo ka stepenicama u uglu. Njena soba? Zar mu je bila toliko odbojna da je nije ţeleo ni u svom krevetu? Mislila je da će bar iskoristiti svoje bračno pravo, ali se prevarila. Robert je stvarno odlučio da se distancira od nje. To je znatno oteţavalo njen plan da ga uveri kako će mu biti dobra ţena. Soba je bila prostrana i čista kao i sve ostalo u kući, ali je bila nekako strana. Već se osećala usamljeno i neprilagoĎeno. - Gde je tvoja soba? – upitala je dok je išla ka prozoru. - Odmah pored. Zašto pitaš? - Mislila sam... ovaj... Zar ne bi trebalo da delimo sobu? – jedva je prevalila preko usana. - Trebalo bi, ali nećemo, Šenon. Te povrede su još uvek sveţe. Pored toga budi zahvalna što ti dajem vremena da se privikneš na novi ţivot i na to da si

udata. Verujem da ćeš imati čime da popuniš vreme dok ne budeš sigurna šta ţeliš. - Ali, sigurna sam! Ne bih došla ovde sa tobom da nisam. - Moţda ti jesi, ali ja nisam. Trebaće vremena da me ubediš, Šenon. Spavaj sada. Sutra ćemo pričati. Laku noć. Zatvorio je vrata pre nego što je stigla da kaţe bilo šta. Znači to je to. Ipak će je kaţnjavati. Previše umorna i duboko nesrećna, spustila se na krevet. Moţda je najbolje da pokuša da odspava, a sledećeg dana će napraviti neki plan. Tada joj sigurno neće biti ovako zbrkano u glavi. Robert se naslonio na zid pored vrata Šenonine sobe i udahnuo duboko. Nedvosmisleno mu je stavila do znanja da ţeli da dele krevet. Davala mu je pravo na ono što mu kao suprugu pripada. Zašto je onda izašao i ostavio je samu u sobi? Nikada sebi nije nametao mučenički stil ţivota, a sada je činio upravo to. Ţeleo je Šenon i ţeleo je da im brak uspe. To je uticalo na njegovu odluku. Njena predaja mora biti potpuna i on mora znati da to ne čini iz nekog osećaja duţnosti. Hteo je da gori u njegovim rukama, da zaboravi na sve osim da su ljubavnici čija ţelja se meĎusobno raspiruje i gasi. UbeĎen da je dobro postupio, pomerio se i krenuo ka svojoj sobi. Nekoliko poslednjih dana je bilo previše naporno, a on je bio umoran. Sledeći dan će mu verovatno sve izgledati bolje. Samo je trebalo da se dobro naspava. XIII Već nakon prvog dana boravka u klanu Ferguson, Šenon je postala svesna koliko je cenjen i moćan njen suprug. Mogla je samo da zamisli kako su se meštani ophodili prema njemu, kada su njoj ukazivali takvo poštovanje. Iako je bila samo u kratkoj šetnji, veliki broj stanovnika je pozdravio i svi su

ţeleli da popričaju i pohvale svog poglavara. Šenon im je uzvraćala ljubaznošću i nekolicini mlaĎih ţena obećala da će im doći u posetu. Naravno, pojma nije imala da li je to u redu, jer je Robert otišao nekuda pre nego što se probudila. Toliko o njegovom obećanju da će razgovarati. Iako je uradila mnogo toga, dan joj se razvukao u beskonačnost. Nije imala koga da pita kada i da li će se Robert vratiti tog dana. Većina vojnika bila je odsutna ili su imali slobodan dan. Sunce je odavno zašlo kada je čula topot konja i buku u dvorištu. Brzo je spustila vez, koji je drţala u rukama, i poţurila ka vratima. Moţda će se Robert ljutiti što izlazi da ga sačeka, ali nije je bilo briga. Mora shvatiti da je sama u nepoznatom klanu i da joj nedostaje poznato lice. Robert je napolju izdavao naredbe nekolicini ljudi. Nije je primetio sve dok mu Dţon i Itan nisu rekli da je ispred kuće. Tada se okrenuo i pokazao joj rukom da ga sačeka tu. Moţda joj se samo učinilo, ali je imala utisak da mu je na licu ugledala zadovoljstvo što je vidi. Nervozno je čupkala kraj ogrtača kada joj je prišao. - Kako ti je prošao dan? Čujem da si bila u selu – prišao joj je laganim korakom i sagnuo glavu ka njenom licu. Za čas joj se učinilo da će je poljubiti, ali je samo usnama okrznuo njen obraz. - Dan je stvarno bio dug. Razumela sam da ćeš biti ovde danas, ali nije te bilo kada sam se probudila. Nisam znala šta da radim pa sam malo prošetala. Ne znam je li to u redu. - Zašto ne bi bilo? Ovo je sada tvoj klan i moţeš slobodno da se krećeš. Narednih nekoliko dana me neće biti po ceo dan, pa ćeš morati sama da se snaĎeš. - Dobro. Pretpostavljam da imaš puno obaveza – uzdahnula je.

- Baš tako. Ipak, nećeš biti sama. Majka jednog mog vojnika će doći ujutru. Ona će nam biti kuvarica i pomoći će ti da pripremiš zabavu u čast našeg venčanja. Dosta ljudi iz mog klana nije moglo da doĎe u klan Meklijama pa sam im na neki način duţan. Svi hoće da te upoznaju. - Koliko vremena imam? – upitala je spremno iako pojma nije imala da li to uopšte moţe. - Tri dana. Ne brini, Getrurda ima iskustva u spremanju hrane za puno ljudi. Ti samo treba da učiš. - U redu. Hoćeš li sada da uĎeš unutra? Spremila sam nam večeru. - Idem samo do jezera da se okupam. Kada je malo kasnije Robert ušao u dvoranu, čekao ga je divan prizor. Na stolu je bilo toplo jelo, a prelepa ţena je sedela pored vatre i vezla. Ako je nekada i mislio da dom i porodica nisu za njega, sada je promenio mišljenje. SviĎalo mu se ono što je video. Još samo nekoliko dana, pomislio je. Mora izdrţati dok ne bude siguran da je ovo prava Šenon. XIV Zabava je ispala veoma uspešan dogaĎaj. Uz Getrurdinu pomoć, Šenon je zablistala kao domaćica. Bez obzira što je primetila da je Robert namerno izbegava, izgurala je pripreme sa velikim elanom. Predosećala je da je to neki njegov test i nikako nije smela da dozvoli da bilo šta krene naopako. Zato joj je zadovoljstvo, koje mu je videla u očima, i osmeh koji nije silazio sa lica, bila najveća nagrada. Iako je bila preumorna, ipak se zabavljala i pronašla malo vremena za svakog gosta. Ljudi iz klana Ferguson su bili veoma srdačni i to joj se sviĎalo. Prihvatili su je otvoreno i sa zadovoljstvom.

Kada je krenula u kuhinju da zamoli Getrurd da donese još kolačića, iz ostave je iskočio Robert i povukao je unutra. Nije stigla da vrisne ili kaţe bilo šta, jer je poljubio gladno i proţdrljivo. Ruke su joj bile zarobljene u jednoj njegovoj, a drugom joj je drţao glavu čvrsto. Opijena osećajima koji su je preplavili, Šenon se sva predala poljupcu. Robert je bio iskusan i za nekoliko trenutaka je doveo u stanje da ne moţe da misli ni o čemu drugom, osim o onome što joj je radio. - Ovo je moja zahvala za ovo veče – rekao je zadihano kada se napokon odmaknuo od nje, a onda brzo izašao. Šenon se osećala ošamućeno do kraja večeri. Ono što joj je Robert radio nije bilo pošteno. Neprestalno joj je bacao udicu sa nagoveštajem uţitka i povlačio je kada bi ona zagrizla. Bio je u pravu kada je rekao da je sjajan taktičar. Mogla je da oseti tu taktiku na svojoj koţi i bila je spremna da prizna potpuni poraz. A to je ono što je on ţeleo. Odlučila je da još te večeri prekine sa igrom mačke i miša. Izneće otvoreno svoje emocije, a Robert neka radi sa tim šta mu je volja. Morala je već jednom da završi sa tim. Bilo je krajnje vreme da njihov brak postane stvaran. Nakon što su ispratili poslednje goste, Robert je po ustaljenoj navici otišao na jezero, a Šenon se povukla na spavanje. Samo što je ovog puta izabrala krevet u njegovoj, a ne u svojoj sobi. To je verovatno bilo jedino mesto gde moţe da ima njegovu punu paţnju. Ako bude ţeleo da je izbaci, pre toga će bar morati da je sasluša. Tada će konačno znati na čemu je. Robert je zviţdukao neku veselu melodiju dok se peo uz stepenice. Bio je više nego zadovoljan kako je proteklo veče. Moţda nije trebao da pusti

Šenon da ode na spavanje. Još uvek je osećao ukus njenih usana. Ukradeni poljubac je bio nešto čemu nije mogao da odoli. Otvorio je vrata svoje sobe i zastao kada je na krevetu ugledao ţenu. Svoju ţenu. - Šta radiš ovde, Šenon? – upitao je doko je nesigurno zatvarao vrata. - Zar nije očigledno? - Meni nije. - Čekala sam tebe. Moramo da razjasnimo neke stvari Roberte. Ovako više ne ide. - Sa čim sada nisi zadovoljna? Nisam stekao utisak da ti je nešto falilo ovih dana. - I nije. Falio si mi ti. O tome hoću da pričamo. Ako imaš nameru da me zadrţiš ovde trebalo bi da se ponašaš kao da smo u braku. - Ne vidim da sam te nečim uvredio. Dao sam ti mnogo više prostora nego što bi to učinio neko drugi. - Ne treba mi prostor. Zar ne vidiš da više ne znam šta ću sa sobom? Hoću da imamo pravi brak i zajednički ţivot, a ne da budemo povremeni učesnici u ţivotu onog drugog. - U redu. Imaćemo pravi brak. Ako si sigurna da nećeš više praviti gluposti, spreman sam da zaboravim ono što si uradila. Jesi li sada zadovoljna? - Nisam. - Šta još hoćeš? – upitao je nervozno. - Hoću da počnemo odmah. Ne misliš valjda da sam ovde došla samo da bih čula od tebe da će sve biti u redu. Hoću da mi pokaţeš – podigla se na kolena i smelo ga pozvala prstom da joj priĎe.

- Ne znaš šta traţiš Šenon! – Robertu su se usta osušila. Znao je da više nema nazad. Stigli su do tačke ključanja. Prišao joj je polako. - Moţda i ne znam, ali sam sigurna da ćeš me ti naučiti – rekla je i ponudila mu usne. Da nije malo pre toga bio u ledeno hladnoj vodi, Robert bi se onesvestio od nagle vrućine koja mu je grunula telom. Njegova mlada, neiskusna ţena mu se nudila i pokušavala da ga potpuno izbaci iz ravnoteţe. Dani potiskivane ţelje za njom vratili su se kao bumerang. Uhvatio je za kosu i povukao ka sebi. - Šenon, ovo nije igra. Upozoravam te da nemam toliko strpljenja – glas mu je bio dubok i hrapav. - Ja nisam traţila strpljenje. U tvom sam krevetu, zar ne? - Onda je vreme da te naučim sledeću lekciju – poljubio je razornim poljupcem. Onim od koga se kosti rastapaju. Taj poljubac je nije pokolebao. Osećala je da je Robert strastan muškarac i prijalo joj je što je toliko ţeli. Čak nije imala nikakav strah od onoga što je znala da će uslediti. Morala je da mu da poverenje jer on je bio taj koji je mora voditi kroz neobuzdane talase strasti. Zato mu je uzvratila podstičući već razbuktalu vatru. Ruke su joj bile nemirne i podigla je njegovu tuniku, pokušavajući da doĎe do čvrste koţe i mišića koji su pulsirali pod njenim dodirom. Bez obzira što je osećao njenu spremnost, Robert je znao da ga ipak čeka mučno savlaĎivanje. Njegova ţena nije imala pojma šta je čeka i zato ga je podsticala da potpuno izgubi kontrolu. Nije mogao to da joj zameri jer je bila previše neiskusna, a pokazivanje njene ţelje mu je davalo podstrek.

Kada ga je oslobodila tunike, a zatim svukla svoju spavaćicu, shvatio je da se stvari odvijaju prebrzo. - Šenon, uspori malo. Noć je pred nama i ništa nećemo propustiti – obasuo joj je lice i vrat sitnim poljupcima. – Moram da te upozorim da prvi put nije baš prijatan. Potpuno gluva na njegova upozorenja, Šenon je prilepila svoje telo uz njegovo. Kako su oboje bili u klečećem poloţaju, primakla se još više i popela na njegove bokove. Taj intimni dodir nagih tela, izazvao je vrelinu u njenom stomaku. Zato je nastavila da se trlja o njega. Suočen sa teškim izazovom, Robert više nije mogao da se odupre. Nije imalo smisla odlagati neizbeţno. Spustio je ruku izmeĎu njenih bedara i shvatio da je u potpunosti spremna za njega. Poloţaj u kome su se nalazili bio je idealan da joj olakša prvo spajanje. Raširio je još malo i namestio na svoju muškost. - Spusti se polako – rekao je dok je drhtavim rukama pridrţavao njene bokove. Poslušala ga je i čim je osetila kako je ispunjava, zaustavila se i povukla nazad. Ako je i mislila da joj treba predah, novi pritisak njegovih ruku na njenim bokovima to nije dozvolio. Ubrzo je shvatila princip i sama se spuštala i podizala. Već se navikla na nepoznatu ispunjenost i bolno slatki osećaj kada bi stigli do prepreke koja ih je delila do potpunog spajanja. Robert je ljubio bez prestanka i veštim prstima obraĎivao osetljive vrhove njenih dojki. U toj izmaglici čulnih osećanja, stigao je i čin. Njeno spuštanje i jedan njegov moćni prodor odozdo, uklonili su prepreku i sada je osećala kako je

ispunio u potpunosti. Osećaj jakog bola joj je zaparao utrobu i nije znala kako da reaguje. - Samo budi mirna – Robert joj je prošaputao na usnama. – Ovo je bilo neophodno. Nadam se da te nisam povredio više nego što je nuţno. Kada bol popusti, sama se pomeraj kako ţeliš. Po tome kako mu je glas bio škriputav, mogla je da nasluti da mu je jednako teško kao i njoj. Sama pomisao na njegovo suzdrţavanje i neţnost, učinila je da se oseća mnogo bolje. Zato se polako pomerila, a pulsirajući bol se pretvorio u neko potpuno novo osećanje. - Ovo je čudesno – rekla je tiho i još jednom ponovila pokret, pridrţavajući se rukama za njegova mokra, glatka ramena. - Znam ljubavi. Najgore je prošlo. Obećavam da će svaki sledeći put biti samo uţitak – spustio je glavu i uzeo ruţičasti vršak njene dojke u usta i lagano ga zasisao. Njegove reči i dodir vrelih, vlaţnih usta, potresli joj je telo, kao grom. Naglo se opustila i smelije se pokrenula. A Robert je čekao samo taj znak i pogurao je na jastuke, spuštajući se zajedno sa njom. Sada je mogao da se opusti i uţiva u svojoj slatkoj Šenon. Bila je njegova i taj osećaj ga je opijao. Kada se pokrenuo onako kako je ţeleo ona je zastenjala i zarila mu nokte u koţu. Sa takvim podsticanjem, znao je da neće izdrţati dugo. Zato je ubrzao još više, ţeleći da zajedno stignu do vrhunca. Bila je nespremna za ono što je usledilo. Taman je pomislila da je stigla do vrha nekog nepoznatog prostora, kada joj je um i čitavo telo zahvatio talas praskavih trzaja. Uzvinula se još dalje, prihvatajući taj osećaj i puštajući ga da je nosi kao nabujala reka.

Nošen istim doţivljajem, Robert se prepustio najpotresnijem vrhuncu do tada. Ono što je doţivljavao nije se moglo porediti ni sa čim do tada. Baš kao i sve što je delio sa Šenon. Bila je potpuno njegova i ostaće to zauvek. Pao je preko nje i mokra tela su im se stopila. Šenon se prva pribrala. Posle neobjašnjivog doţivljaja, osećala se ţivom i budnom. Muškarac koji je leţao preko nje je bio njen. Osećala je da joj se predao u potpunosti. Sada je mogla da prizna da ga je volela svim svojim bićem i znala je da će učiniti sve da i on zavoli nju. Vredelo je posvetiti ţivot tom uzvišenom osećanju. - Da li si dobro? – upitao je i utisnuo joj poljubac na rame. - I više od dobrog. A ti? - Osećam se sjajno. Iako sam predugo čekao ovaj trenutak, vredelo je svake sekunde. - Shvatiću to kao kompliment. - To i jeste kompliment. Kada sam prvi put ugledao munje u tvojim očima, znao sam da si ţena po mojoj meri. Iako si tvrdoglava i samovoljna, ja bih te ponovo odabrao. - Megan mi je rekla da gorštaci vole takve ţene. Bila je u pravu. Čini se da hrabri ratnik kao što si ti ne bi uţivao u nekoj mirnoj, poslušnoj ţeni. - Ne preteruj, draga. Već sam ti rekao da samo u nekim delovima braka treba da budeš divlja. - Shvatila sam to. Baš kao što sam shvatila da je glupo da se borim protiv sebe. Jednom si mi rekao da ćeš me naterati da progutam svaku ruţnu reč koju sam ti izgovorila. Nema potrebe za tim. Spremna sam da sve povučem jer je moja sudbina da budem tvoja nevesta. Volim te Roberte Meklijame.

- Volim i ja tebe, slatka moja nevesto. Ne sumnjam da ćeš mi biti dobra supruga. Nikada i nisam. Sada me poljubi i potvrdi svoju sudbinu. - Vrlo rado – Rekla je i prepustila se novoj plimi poljupca. (Kraj)