SID - Preprican

Kornej – Sid preveo Danilo Kiš

UVOD Ovu tragikomediju Kornej je posvetio gospođi de Kambale, Rišeljeovoj sestričini. U predgovoru (napisan 10 godina nakon prvog objavljivanja drame) saznajemo da je sadržaj drame preuzet iz Marianine “Istorije Španije” – Don Rodrige je u dvoboju ubio don Gomeza, grofa. Njegova ćerka je sama od kralja tražila da postane žena don Rodrigea (poneta njegovim vrlinama) ili da ga kazni po slovu zakona za ubistvo njenog oca. Venčanjem sa Himenom don Rodrigo je postao jos bogatiji. Kornej kaže da je pre njega ovaj događaj stavio na pozornicu Giljem de Kastro. Takođe kaže da je Himena uživala veliki ugled i pored nekih napada koji su njenu odluku nastojali da žigošu kao lakoumnu. Kornejeva Himena je takva da je “njeno vladanje nedosledno dosledno, da upotrebim izraz našeg Aristotela, i menja se u zavisnosti od mesta, ličnosti, vremena i prilika, no čuvajući uvek isti princip”. ((Jel ovo znači fragmentisani konstrukt?))

Kornej hoće da publiku razuveri u vezi sa dve zablude: Prva je da je on tražio da se povodom “Sida” sazovu sudije koje će o njemu suditi na osnovu svojih osećanja. Ova je vest došla od Balzaka (u njegovim “Pismima” iz 1647.); a pošto Kornej zna da će sve što je Balzak pisao dospeti u budućnost on ne želi da njegovo ime ostane sa tom mrljom. Kornej nije sazvao sud (Akademijin) koji je sudio “Sidu”. (Valjda se tu raspravljalo da li je “Sid” napisan prema pravilima Aristotelove “Poetike”.) Korneju su izgleda pripisali da je rekao da je Aristotel stvorio ta pravila za svoj vek i za Grke a ne za njegov vek (17.) i za Francuze. Ovo je druga zabluda – Aristotel je, po Korneju, ostavio pravila za sva vremena i sve narode. Aristotel je pokazao kakve strasti treba tragedija da izazove u duši gledalaca; pokazao je koji su uslovi neophodni da bi se te strasti izazvale. Aristotelova dva uslova su ispunjena u “Sidu”: PRVI – onaj koji pati i koji je progonjen ne treba da bude ni sasvim zao ni sasvim dobar, ali treba pre da bude čovek pun vrlina nego zao, da poseduje ljudske slabosti a da to ne bude zločin; da padne u nevolju koju nije zaslužio; (iv: karakter treba da bude “sličan nama”) DRUGI – proganjanje i smrt junaka ne treba da poteknu od neprijatelja, niti od nekog nezainteresovanog već od neke ličnosti koja treba da voli onoga koji pati i koji i sam voli. (iv: patos)

1

Kornej uspeh “Sida” objašnjava time što “Sid” ispunjava ova dva uslova. Kornej zatim citira dve romanse napisane u odbranu istorijske Himene. U prvoj, Himena moli kralja da zabrani Sidu da svakog dana “jaše” (sic) oko nje. Kralj ne može da ga kazni jer on njegovo kraljevstvo čuva al će da traži reč od njega da će se oženiti Himenom. Ona je srećna, jer će sada onaj zbog koga je ostala siroče postati njenim štitom. U drugoj romansi se oni venčavaju jer tamo gde ljubav vlada, uvreda se svaka stiša. Sid objašnjava Himeni da joj je ubio oca, ne iz obesti, već zbog uvrede.

Prepričavanje: Radnja se dešava u Sevilji. PRVI ČIN ((Dve žene i prijateljice – Himena i dona Uraka, vole Rodriga. On voli Himenu. Njegov otac, don Dijego, dobija položaj vaspitača mladog princa, zbog čega mu uvređeni grof, Himenin otac, udari šamar. Rodrigu ostareli otac nalaže da ga osveti i on pristaje.))

Prva scena – Himena, ćerka don Gomeza i njena odgojiteljica – Elvira. Ona priča Himeni kako njen otac odobrava njen ljubavni izbor – don Rodrigea. Kazao je za njega da je potomak u kući ratnika bez premca i da će i sam biti kao što mu je otac. Himena je, uprkos radosti zbog ovoga, uplašena: U sreći svojoj nesreće se bojim.

Druga scena – dona Uraka, kastiljanska infantkinja, njena odgojiteljica Leonora i paž infantkinjin. Infantkinja šalje paža po Himenu. One svakog dana pričaju o ljubavi (ona je smuvala Himenu i Rodrig(e)a). Leonora je pita dal je ona zbog njihove ljubavi tužna i brižna – ova odgovara da je zaljubljena u Rodriga. Leonora se čudi – zar u prostog viteza? Pre bih sunca se odrekla Nego svoje krvi i svoga porekla. Zato je prepustila Himeni čoveka u koga je zaljubljena i dok se oni ne venčaju ona će patiti ali posle će joj umreti nada i biće bez briga: Strasti sa nadom žive, a bez nje se gase. Leonora je sada tužna zbog infantkinje; kaže joj da se uzda u vrlinu i u vreme – ima pravde i ona spasava vrlinu. (Vera u pravdu!)

Treća scena – infantkinja sama – moli nebo da joj da spokoja.

2

Četvrta scena – grof – don Gomez, Himenin otac i don Dijego (don Rodrigov otac) – sukob. Grof zamera don Dijegu što je on postao učitelj princa od Kastilje (grof je mislio da će to mesto njemu pripasti), tvrdi da je kralj pogrešio. Don Dijego pomirljivo uzvraća da poštuje kraljevu volju – bila ona prava ili pogrešna. Poziva ga da spoje svoje porodice brakom svoje dece. Grof zajedljivo odgovara da je za Rodriga on kao tast niska meta ((Ovaj načisto izgubio samopoštovanje!)) i da se don Dijegova taština zadovolji podučavanjem princa. Nastavlja sa tim da je on sada ratnik, junak, a da je don Dijego to nekad bio. Don Dijego i sam to misli ali ponavlja da je kralj izabrao njega. Grof tvrdi da je don Dijego taj položaj dobio spletkom, pošto je dugo na dvoru. E sad je već uspeo da uvredi don Dijega (ključna reč je spletka!). On mu kaže da on, grof, nije bio dostojan časti tog položaja. A kako je ovome već ugrožena čast…(prim čit) on ošamari don Dijega a starac trgne mač ali je mnogo slabiji, te grof otme mač i valjda i vrati jer ne želi takav bedan trofej.

Peta scena – don Dijegu je povređena (srušena) čast. Ali, mora da ga osveti neko drugi.

Šesta scena – don Dijego kaže sinu da ga osveti. Daje mu mač da ubije drznika. Grof je bio njegov ratnik (pod njegovom komandom), svi ga u Sevilji cene i još je (tad Rodrige vikne: Milost) i otac Himene. Zna starac da Rodrige voli njegovu ćerku ali mora da osveti svog oca.

Sedma scena – monolog don Rodrig(e)a Ja, bedni osvetnik pravednoga besa I nesrećna žrtva nesrećne strogosti Dal da izda svoje srce ili oca (tj. čast – prim čit)? Zov časti: Tiranija stege otmene i teške. Dvoumi se, a potom kori sebe što je stajao sleđen – ide da osveti oca – više duguje njemu nego svojoj ljubi. Kaže da njemu i mač i tuga nose istu smrt – skidaju mu glavu (šta god da uradi od ta dva ostaje bez glave). ČIT: - u prve dve scene vidimo dve suparnice, svaka ima svoj zdrav razum (odgojiteljice) iako su kao totalno u vlasti ljubavi (infantkinja manje). - Oba ponuđena izbora Rodrigeu nose smrt – izdaće ili ljubav ili čast – on bira da brani čast jer je po njegovo samopoštovanje manje pogubno da izgubi čast nego ljubav.

3

DRUGI ČIN ((Rodrigo grofa poziva na dvoboj, a ovaj mu kaže da odustane. Himenu, uplašenu zbog sukoba oca i dragog, teši infantkinja, i uto im biva javljeno da su grof i Rodrigo otišli da se bore. Infantkinja ostaje sa dadiljom kojoj govori o svojoj nadi… Kralju javljaju da se približavaju mavarski brodovi, a potom Himena dolazi kod njega da traži kaznu za ubicu svog oca.))

Prva scena – don Arijas, kastiljanski plemić i grof. Grof priznaje da je planuo prvi zbog jedne reči (nedostojan časti?). Don Arijas ga savetuje da se potčini kraljevoj želji da ne bude dvoboja inače će ga kralj progoniti dok ne propadne. Kaže mu da je ovom grehu kriva njegova jarost i taština ((sporedni likovi kao glas razuma ili protiv taštine?; da li su bes i taština pokretači nevolje kao i u drami “Život je san”?)). Grof misli da će država pasti ako kralj njega sruši ((taština!)) – bez njega kralj može i krunu da izgubi. Don Arijas ga savetuje da bude mudar a on kaže da je pala odluka – šalje don Arijasa da izvesti kralja da je uvređen: Jer mogu da živim bez sreće, bez vlasti, Ali ne i lišen obraza i časti.

Druga scena – grof i Rodrigo – ovaj drugi je mlad ali se ne boji da se meri sa grofom, iako još nije učestvovao u bitkama. Kad se grofovo ime pomene svi drhte, sem Rodrigea. Nepobeđen jesi, nepobediv nisi. Grof mu daje svoju ćerku i srećan je što Rodrigo dužnost stavlja iznad milja i ne želi da ga pobedi takvog već mu kaže da odustane. Ovoga vređa ta samilost koja “život štedi a kalja čast”.

Treća scena – suparnice kod infantkinje (tu je njena odgojiteljica) – infantkinja teši Himenu koja proklinje taštinu koja upropašćuje i najbolje ((jesu li taština i čast isto? Mislim, pošto će ona istome podleći)). Infantkinja kaže da svađe lako planu ali se lako i gase. I kralj želi da ih smiri. A i brak mladih će lišiti mržnje starce. ((Sve u svemu teši i hrabri suparnicu. Doduše, još uvek one više liče na prijateljice, valjda.)) Ali, Himena poznaje gordost (ponos, ponositost; sujeta, oholost) i svoga oca i don Dijegovu. Kaže da su svi hrabri ljudi nagli i žestoki ((konstelatorno konstruisanje, preempcija?)). Infantkinja pita Himenu dal sme da zarobi Rodriga da se on ne bi borio. Ova kaže “da”.

Četvrta scena – dolazi paž. On je video Rodriga i grofa kako zajedno izlaze iz dvora. Himena shvata da su otišli da se bore. Kreće.

Peta scena – infantkinja i Leonora – infantkinja se vajka (žali na, tuži na; govori zabrinuto) što povodom ove nesreće oseća čas nadu, čas nespokoj. Leonora je kori – zar vrlinom da vlada “kukavički plamen”. Ne – on je: 4

Uzvišen i moćan, ko zakon, svetinja. (Zaljubljena osoba o svom dragom.) I kad bolesnik svoju bolest voli Pa ne traži leka, neće da preboli Ako Rodrigo pobedi, steći će slavu i stići do vlasti. Boriće se u bitkama i moći će da bude dostojan nje. Leonora je upozorava da to ne znači da će to biti i njegova želja ali infantkinja samo traži da je ona teši: Luda sam i nema mi leka.

Šesta scena – don Fernadno, prvi (?) kralj Kastilje, don Arijas i don Sančo, Himenin udvarač. Kralj je ljut zbog grofovog nepoštovanja – kaže da ga odmah treba uhapsiti. Don Sančo ga brani – kaže da grof zna da nije u pravu ali ne može odmah da prizna, da ne ume da vidi pokornost drugačije nego kao poraz itd. 10 brodova mavarskih (posle Arapskih osvajanja – 7 vek, za vreme Omajada? – islamske etničke grupe koje su činile stanovništvo severne Afrike i naselile južni deo Pirinejskog poluostrva) je viđeno na ušću reke. Oni su ranije vladali Andaluzijom i hteli bi opet. Stoga kralj naređuje da se udvoje straže.

Sedma scena – don Alonzo, plemić, javlja da je Rodrigo ubio grofa. Osma scena – Himena i don Dijego kod kralja. Himena dolazi kod kralja, a tu je i don Dijego. Izgleda da se ona obraća kralju – traži kaznu mladića koji je ubio njenog oca. Don Dijego kaže da je on za odgovoran ali da je to bila odbrana njegove časti. Ipak, ako neko treba bude kažnjen, to je on, a ne njegov sin. Kralj kaže da don Sančo isprati Himenu a da don Dijego ostane dvoru kao talac i da tu dođe i njegov sin. Himena traži smrtnu kaznu Rodriga.

za to da na za

TREĆI ČIN ((Rodrigo posle dvoboja dolazi kod Himene i tamo sreće njenu dadilju koja ga sakrije dok don Sančo nudi Himeni da joj osveti oca. Potom Himena govori dadilji o tome koliko voli ubicu svog oca, ali ipak i dalje traži njegovu smrt. Rodrigo nagovara Himenu da ga sama ubije, ali ova neće. Rodrigo odlazi kod oca koji mu kaže da treba da stane na čelo vojske.))

Prva scena – Rodrigo i Elvira, Himenina odgojiteljica. On je došao u Himeninu sobu. Elvira se čudi njegovoj drskosti – došao je u kuću koju je zavio u tugu. On se brani da je bila u pitanju čast. Došao je da mu Himena

5

sudi. Elvira kaže da će ljudi misliti da Himena pomaže ubicu svoga oca te da se sakrije.

Druga scena – don Sančo nudi Himeni da osveti njenog oca. ((Možda jedini susret neljubavnog para.)) Vi znate da pravda dolazi polako I da stoga zločin izbegne joj lako. ((nevera/nepoverenje u pravdu)) Himena kaže da će to prihvatiti ako pravda (od kralja) bude zakasnila.

Treća scena – Himena govori svojoj odgojiteljici koliko voli ubicu svog oca. Ipak, i pored strasti, ona sledi dužnost časti (čast ili ljubav, isti izbor kao onda Rodrigov). Iako će i ona u smrt posle njega, tražila je njegovu.

Scena četvrta – susret zaljubljenih – Rodrigo nudi Himeni da mu sudi. Daje joj mač da ga ubije. Kaže da se dvoumio između njene mržnje i večne bruke. Ipak, misli da ga ona ne bi ni mogla voleti ako bi bio bez časti. Uvredio je jeste, ali to je bio jedini način da nju zasluži. Ona ga razume – čast i to. Ali, sad ona ima istu obavezu – da osveti oca. Po časti ja moram biti ravna tebi. On je nagovara da ga ubije, da sama osveti oca. Ona ne može da ga mrzi. Želi da joj osveta ne uspe. Ako te poštedim – proslavih se više; I želim da zavist na mene kidiše I da raznese svetom moju tužnu slavu: Da te volim strasno – tražeć tvoju glavu. Kaže mu da ide i da pazi da ga ne primete ((double bind)).

Scena peta – don Dijego – monolog – uvek neka briga narušava sreću – on se raduje što je osvećen ali se boji da mu sin ne strada. Scena šesta – don Dijego i don Rodrigo – otac hvali sinovljevu hrabrost i čast. Rodrigo se ne kaje, ali traži od oca da mu vrati ono što je on izgubio – ljubav. Otac sinu kaže da bude strog prema svom bolu i da je čast samo jedna a da je žena mnogo. Rodrigo traži smrt za sebe a otac mu kaže da je potreban kralju – Mavri su blizu. Stari je okupio 500 ljudi na čije čelo treba da se stavi Rodrigo. Ćale kao da je blago ironičan: Ako već smrt tražiš, umri lepom smrću. Kaže da će Himenu opet zadobiti ako pobedi u boju.((Jel to govori o njenoj taštini?))

6

ČETVRTI ČIN ((Himeni pričaju o Rodrigovom junaštvu – prvo dadilja, pa

infantkinja. Kralj pred svim plemićima hvali Rodriga, i daje mu počasno ime – Sid. Rodrigo opisuje bitku i odlazi. Himena traži kaznu za Rodriga, a kralj joj odobrava dvoboj.))

Prva scena – Elvira priča Himeni o Rodrigovom junaštvu – u tročasovnoj bici je potukao Mavre i zarobio dva njihova kralja. Narod ga slavi, a don Dijego je odveo dva mavarska kralja kralju i zatražio od njega milost za sina – junaka. Himena bledi od pomisli da je ranjen… Nek umukne ljubav, bes nek se probudi: On svlada dva kralja, al moga oca ubi! Ona i dalje zagovara osvetu svog oca – uprkos ljubavi, traži Rodrigovu smrt.

Druga scena – 4 žene – infantkinja je došla, kaže da svi hvale Rodriga – Himenu to ne raduje – to samo uvećava njenu patnju ((Ivana!)) Reci što Rodriga dižu iznad svega Kažu mi šta gubim kada gubim njega. Infantkinja kaže kako Himenu svi žale (zbog ljubavi) i dive joj se (zbog hrabrosti). Savetuje Himenu da ne bude više zaljubljena u Rodriga ali i da ne traži njegovu smrt – on je sada najvažniji ratnik Kastilje; za njega kažu da u njemu živi duh njenog oca ((Frojd)) Zar da mi se duša dobrotom razmeće! Dužnost moju ništa zauzdati neće. I mada mi ljubav i sad k njemu hrli, I mada ga narod a i vladar grli I nek oko njega sve sam junak vrvi Moj ce čempres ipak da mu lovor smrvi. ((Ona misli da bi bila dobra ako bi mu oprostila?)) Infantkinja savetuje Himenu da zaboravi sebe, radi sveopšte sreće ((A da li to ona čini? Ne!)) Kao, za njega je dovoljna kazna to što će ona prestati da ga voli. Himena se buni ali infantkinja ostaje pri svom savetu i odlazi.

Treća scena – kralj, don Dijego i sin, don Sančo i don Arijas. Kralj hvali Rodriga. Dva mavarska kralja, čuo je, zovu ga Sidom – gospodarom. Kralj mu daje to počasno ime – Sid. Oprašta mu dvoboj. Himeninu molbu više ne priznaje – Sid je oslobodio zemlju. Rodrigo opisuje bitku – on je sakrio pola ljudi u lađe. Noću su ugledali 30 jedrenjaka – stigli su Mavri. Svi ćute, Mavri misle da su neprimećeni. Usidre lađe, a ljudi pod Rodrigovim vođstvom navale na njih. ((On nije samo hrabar već je i inteligentan, lukav.))

7

Četvrta scena – najavljuju Himenu. Kralj grli Rodriga i on odlazi. Peta scena – kralj laže Himenu da je Rodrigo poginuo ((challanging ili probing?)). Ona pobledi “Zar Rodrigo mrtav?” Kralj joj onda kaže da je živ i

da je njena ljubav prema njemu očigledna. Himena kaže da joj je zasmetala ne ta pomisao da je mrtav već pomisao da je umro slavno. Takav kraj mi liči na nepravdu tešku Smrt njegovu tražim, al ne smrt vitešku. Kralj joj kaže da je njen bes isuviše veliki. O zakonima/pravdi: Ubiše tvog oca, on napadač beše: Preblagi zakoni uvek baš ne greše. … al’ znadi Himeno, taj običaj drevni gde se zbog uvrede svak za bodež grabi – ubija najbolje, a državu slabi. A ta pravda često nepravična biva: Ubija nevina a pomaže kriva. Kralj joj kaže da njeno srce njega (kralja) blagosilja što joj čuva junaka. Himena kaže da će se udati za onoga ko kazni Rodriga. Kralj ne odobrava dvoboj ali, don Dijego insistira da ga bude – ako ga izbegne, pod kraljevom zaštitom, izgubiće čast. Kralj dozvoljava samo jedan dvoboj – ako Rodrigo ubije suparnika ne može drugi da ga izazove. (Navodno bilo bi ih 100 – valjda ovde kralj govori o Himeninoj lepoti). Don Sančo se javlja da bude taj. Kralj neće prisustvovati dvoboju pokazujući time svoje neslaganje. Kralj takođe kaže da će pobednik imati Himeninu ruku. Ona se pobuni, al on kaže da ona za pobednika baš Rodriga želi. PETI ČIN ((Rodrigo govori Himeni da želi da umre u dvoboju, a ona ga

odgovara. Infantkinja u monologu kori sebe zbog taštine, a potom joj dadilja objašnjava da će dvoboj spojiti zaljubljene. Himeni njena dadilja suzbija samosažaljenje. Don Sančo Himeni opisuje dvoboj. Himena pred kraljem priznaje da voli Rodriga, a kralj najavljuje njihovo venčanje.))

Prva scena – susret Himene i Rodriga (drugi put). On želi da umre da bi ublažio njenu mržnju prema sebi. On ide u dvoboj da bi poginuo. Konačno Himena otkriva karte tj. ljubomoru: Duša ti čast više nego mene voli, Jer ti samo zbog nje krv mog oca proli Zbog nje se odreče, i uprkos strasti, 8

Divne nade da me imaš svu u vlasti. Savetuje ga da brani svoju čast, ako neće život ((diplomata!)). On joj kaže da će svi znati da on nije izgubio čast – prosto nije mogao da živi sa njenom mržnjom. Ta će ga smrt učiniti jos slavnijim (Ljubav iznad časti?!) Ona od njega traži da se zbog nje bori protiv Sanča jer ona za njega nema naklonosti. Dodaje da je ona cena te borbe. On, izgleda, kapira da to znači da će biti žena pobedniku.

Druga scena – infantkinjin monolog (drugi) – protivrečno dejstvo vrline/vrlinu često treba lečiti: Zar vrlina retka ne zna sebi leka? Krivi sebe da ju je upropastila gordost – navodno to što je mislila da joj on ne priliči zato što nije kraljevskog roda. ((Ne, sestro, nego zato što voli drugu!))

A Himenu mržnja sad toliko greje Da joj je još više razbuktala strasti.

Treća scena – infantkinja sa odgojiteljicom. Dadilja objašnjava strast dvoje ljubavnika. Promoćurna matorka: Zar bi mogli, gospo, učiniti išta Kad smrt jednog oca ne moga im ništa? Mada se zarekla kraj očeva leša Ne goni Rodriga iz osvetnog besa … Lakoća izbora kazuje vam jasno Da želi rešenje i lako i časno: Njen Rodrigo biće pobednik u boju, A ona će dužnost izvršiti svoju. ((Opet glas razuma, a možda tu ima i malo cinizma?))

Četvrta scena – Himena sa dadiljom ((“od sreće tugu tka…duša slovenska”)) I najbolji ishod kostaće me plača A ma kako sudba da mi konac plete Ostah il bez dragog ili bez osvete. Elvira (mis Razum) obrće stvar: Bilo kako bilo, vreme patnje vida: Il ste osvećeni il dobiste Sida I ma kakav ishod da vam sudba pruža, Il čast vašu brani il vam daje muža. ((Always look on a bright side of life.)) Kori Himenu zbog gordosti.

9

Peta/šesta scena – don Sančo prilazi Himeni i ona misli da je ubio Rodriga te ga kudi a hvali Sida. Priznaje da ga voli. Hoće da ide u manastir. Kralj joj objašnjava da je Sid živ. Don Sančo priča kako mu je Sid oteo mač i pustio ga živog zato što je hteo da dā svoj život za Himenu ((ovaj nije ljubomoran!)). Poslao ga je da on podnese izveštaj Himeni i da pred nju položi svoj mač. Ni Sančo nije ljubomoran – srećan je što je potpomogao tu divnu ljubav. Kralj govori Himeni da ne treba da se stidi svoje ljubavi i da treba da shvati da je ubica njenog oca kažnjen – patio je i prošao kroz mnoge opasnosti.

Sedma scena – svi su prisutni. Infantkinja kaže Himeni da ne plače – dobija pobednika ((i ova više nije ljubomorna)). Sid se izvinjava kralju što pada pred Himenom na kolena – neće da iskoristi ni njenu ljubav ni volju vladara, hoće da mu ona uzme život ili drugačije da ga kazni. Himena mu kaže da ustane – više ne poriče da ga strasno voli. I hoće da posluša kraljevu volju ((a što sad hoćeš, a pre nisi htela?)). Boji se i dalje da će je večno mučiti savest: Što sam sprala ruke u očevoj krvi Kralj kaže da vreme može da ispravi greške koji u prvom trenutku izgledaju kao zločin. Nju pušta da se isplače a Sid nek se bori pa će tek onda da se venčaju. A da patnje srca i časti zaneme Pusti neka rade kralj tvoj, mač i vreme.

10