Shakespeare - Antonije i Kleopatra

Shakespeare: Antonije i Kleopatra LICA: MARKO ANTONIJE OKTAVIJE CEZAR M. EMILIJE LEPID SEKST POMPEJ DOMICIJE ENOBARB, Antonijev prijatelj VENTIDIJE, Antonijev prijatelj EROS, Antonijev prijatelj SKAR, Antonijev prijatelj DERCETAS, Antonijev prijatelj DEMETRIJE, Antonijev prijatelj FILON, Antonijev prijatelj MECENA, Cezarov prijatelj AGRIPA, Cezarov prijatelj DOLABELA, Cezarov prijatelj PROKULEJ, Cezarov prijatelj TIREJ, Cezarov prijatelj GAL, Cezarov prijatelj MENA, Pompejev prijatelj MENEKRAT, Pompejev prijatelj VARIJE, Pompejev prijatelj TAUR, vojskovoĊa Cezarov KANIDIJE, vojskovoda Antonijev SILIJE, oficir u Ventidijevoj vojsci EUFRONIJE, Antonijev poslanik Cezaru ALEKSAS, Kleopatrin pratilac MARDIJAN, Kleopatrin pratilac SELEUK, Kleopaatrin pratilac DIOMED, Kleopatrin pratilac PROROK ZANOVETALO KLEOPATRA, kraljica Misira OKTAVIJA, sestra Cezarova i supruga Marka Antonija KARMIJAN, Kleopatrina dvorkinja IRA, Kleopatrina dvorkinja OFICIRI VOJNICI GLASNICI DRUGI PRATIOCI. Mjesto radnje RAZNE POKRAJINE RIMSKOG CARSTVA 1

PRVI ĈIN SCENA PRVA Aleksandrija. Soba u Kleopatrinoj palaĉi (Ulaze DEMETRIJE i FILON) FILON 'Ma zaluĊenost(1) našeg generala Prevršila je mjeru; one divne Njegove oĉi, što su, kad bi smotru Nad strojem bojnim odrţavao, Sijevale kao oklopljeni Mars, Okreću sada i privijaju Pogleda svojih revnost i pokornost Uz jedan mrki lik(2); a junaĉko Njegovo srce, što u okršaju Ljutoga boja gumbe kidalo je Na prsima mu, sad je vrsnost svoju Svu opovrglo, pa je postalo Mijeh i lepeza da se njima hladi Poţuda jedne Ciganke. Al', gle! Dolaze amo. (Fanfare. Ulaze ANTONIJE, KLEOPATRA sa svojim DVORKINJAMA i PRATNJOM; EUNUSI je hlade) Samo paţljivo Osmotri, pa ćes njega, treći stub(3) Ovoga svijeta, vidjeti u ludu Bludnice jedne preobraćenoga. Promatraj i obrati samo paţnju. (1) Shakespeare poĉinje ovo djelo, tako reći, u sredini jednog dijaloga, i taj dramski izum „tako je vješt da izaziva osjećanje gubitka, kao da smo lišeni nekog prijatnog razgovora". (Farnes.) (2) Kleopatra je bila Grkinja, iz dinastije Ptolemeja, kraljeva Egipta. Prava Grkinja, ili Makedonka, bila je crnomanjasta, ali njeno lice nikako nije bilo „mrko", niti se rijeĉi „Ciganka" ili „JeĊupka" mogu ovdje uzeti drugaĉije nego kao izrazi omalovaţavanja i ruganja. (3) Treći stub carstva, tj. jedan od ĉlanova trijumvirata (druga dvojica bili su Oktavijan i Lepid) koji je obrazovan poslije ubojstva Julija Cezara 44. pre n. e. KLEOPATRA Kol'ka je, daj mi reci, ljubav ta, Ako je zbilja ljubav to. 2

ANTONIJE Gdje raĉun U ljubavi(4) se uhvatiti moţe, Prosjaštvo ona tu je. KLEOPATRA Volja mi je Granicu ustanoviti do koje Imam biti voljena. ANTONIJE Tad valja Da naĊeš novo nebo, novu zemlju; Druge ti nema. (Ulazi jedan od PRATITELJA) PRATITELJ Dobri gospodaru, Vijesti iz Rima. ANTONIJE Dosadan si; kratko. KLEOPATRA Ne, poĉuj njih, Antonije; Rasrdila se moţda Fulvija(5); II' ti, tko zna, golobradi taj Cezar(6) Svoj moćni nalog šalje: ,,To i to Da dovršiš; da mi kraljevinu onu Osvojiš, ovu da oslobodiš; To da mi dovršiš, ili teško tebi." ANTONIJE Što kaţeš, mila? KLEOPATRA Moţda! ama ne, Već vrlo vjerojatno'; ovdje dulje Ostati ne smiješ; otpušta te Cezar; Pa zato, nalog ĉuj, Antonije. Gdje je to nareĊenje Fulvijino? Htjela sam reći Cezarevo? ili Jedno i drugo? Glasnike dozovi. Ne bila ja Misiru vladarka, Ako li nisi pocrvenio; A ova tvoja krv, Antonije, Cezaru poštu odaje; il' tako Tvoj obraz sramom plaća danak svoj Kad oštri jezik Fulvijin(7) ti zvoca. Glasnike ovamo!

3

(4) Ljubav koja nije bezmjerna, neznatna je. (5) Supruga Marka Antonija (on joj je bio treći muţ); umrla 40. Pr. n. e. (6) Oktavijan, roĊen 63. Pr. n. e., imao je tada 23 godine. (7) „. . . Oţenio se Fulvijom, Klodijevom udovicom, koja nije bila tako skromne naravi da bi provodila vrijeme u predenju vune i domaćim poslovima niti se zadovoljavala time što bi gospodarila svome muţu samo kod kuće, nego je htjela vladati njime i u njegovom zvanju izvan kuće, i zapovijedati njemu koji je zapovijedao legijama i velikim vojskama . . . Ona je bila ţena ponešto opore i naopake naravi." (Plutarh, „Ţivot Antonijev", po prevodu Tomasa Norta, London 1579.) — Svi ostali navodi iz Plutarha koji slijede, ukoliko nisu drugaĉije oznaĉeni, prevedeni su iz ovog Nortovog prijevoda, i ubuduće ovdje će biti oznaĉeni kratko — „Nort".

ANTONIJE Nek' se istopi U Tibru Rim, i sruši svod široki Rimskoga Carstva! Ovde je moj svemir. Kraljevstva nisu drugo^ do prašina; A gnojna naša zemlja isto tako Zverinje hrani k'o i ljude; samo Na ovaj naĉin ţivi se gospodski: Kad dvoie kao ja i ti ovako (Gtii je) Mogu da ĉine, uzajamno prisni; Svetu, pod pretnjom kazne, nalaţem Da primi znanju da nam ravnih nema. KLEOPATRA Da divne varalice! Zašto uze Fulviju, kad je ndsi voleo? Makar da nisam, praviću se luda(8); Antonije će biti Antonije. ANTONIJE Samo uz podstrek Kleopatrin. Ali, O, ljubavi ti boga Amora I preumilnih njegovih ĉasova, Nemoj da vreme upropašćuiemo U osornome takvom razgovoru. Ne treba sad ni tren ţivota našeg Da proĊe bez uţivanja ma kakvog. Cim ćemo noćas da se zabavimo? (8) Kleopatra hoće da pokaţe Antoniju Ċa ne poklanja mnogo vere njegovim reĉima; ona će se praviti luda iako to nije, i toboţ će mu verovati, a Antonije će biti — Antonije. Ovo poslednje je dvosmisleno: on će biti onaj plemeniti i ćastan ĉovek kakvim ga svi smatraju; on će se pokazati nestalan i ostaviće svoju novu draganu, kao što je i Fulviji bio neveran. 4

KLEOPATRA Saslušaj izaslanike! ANTONIJE Ih, ti, Kraljice svaĊalice! kojoj sve Prikladno stoji: grdnja, smeh i plaĉ; U koje svaka strast izvojšti posve Da bude, kad je poseduješ ti, Prikladna i primarnljiva. Sem tvojih, Poslanici mi drugi ne trebaju; A noćas, posve sami, lutaćemo Po ulicama, da uoĉavamo Crte i ćudi narodne. Pa, hajd'mo, Kraljice moja; vi ste prošle noći Ţeleli to: da ĉujem ništa neću. (Izlaze ANTONIJE I KLEOPATRA sa svojim PRATNJAMA) DEMETRIJE Zar Antonije Cezara ovako Nipodaštava? FILON U nj, gospodine, Pokatkad, kada nije ono što je, Premalo ima one veliĉine Koja bi vazda trebalo da prati Jednoga Antonija. DEMETRIJE Ţalim vrlo Što onim zlobnim laţljivcima, koji O njemu tako govore u Rimu, Daje za pravo; al’ za potonje Boljem se nadam. Zdravo ostajte! (Izlaze) SCENA DRUGA Na istome mestu. Druga odaja (Ulaze KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i PROROK) KARMIJAN Gospodaru Aleksas, slatki Aleksas, nada-sve-i--sva-Aleksas, bezmalo svemoćni Aleksas, gde je taj prorok kojega ste toliko hvalili pred kraljicom? O, da mi je da znam tog muţa, koji ima, kako ste rekli, da okiti vencima svoje rogove!(9) ALEKSAS Proroĉe! PROROK Ţeleli ste? KARMIJAN Je li to taj ĉovek? Jeste li vi to, gospodine, posvećeni u svašta? 5

PROROK Ponešto malo ja u prirodinoj Beskrajnoj knjizi tajni razbiram. ALEKSAS Pokaţite mu dlan na svojoj ruci. (Ulazi ENOBARB) ENOBARB Trpezu brzo amo; i dones'te Podosta vdna, da se napija U zdravlje Kleopatre. KARMIJAN Dobri gospodine, podarite mi srećnu sudbinu. PROROK Ja je ne tvorim, već je samo proriĉem. KARMIJAN Onda mi, molim vas, prorecite takvu. PROROK Bićete daleko lepši nego što ste. KARMIJAN Hoće da kaţe da ću to biti telom. IRA Ne, već da ćete se beliti kad ostarite. KARMIJAN Saĉuvaj me, boţe, bora. ALEKSAS Ne bunite njegovo proroĉko gospodstvo; obratite paţnju. KARMIJAN Pst! PROROK Više ćete voleti no Što ćete biti voljeni. KARMIJAN Većma bih volela da raspaljujem svoju jetru pićem.(10) ALEKSAS Ama, slušajte ĉoveka. KARMIJAN Nu, lepo, ded' sad kakvu sreću prve vrste! Izvidi da se udam za tri kralja u jedno prepodne, i da iza sviju njih ostanem udovica; izvidi da u pedesetoj dobijem dete kome će Irod judejski(11) da ĉini podvorenje; išĉeprkaj da ću se udati za Oktavija Cezara, i da ću biti na ravnoj nozi sa svojom gospoĊom.(12 ) (9) Prevareni supruţnik odavno se naziva „rogonjom", a rogovi ţivotinja koje su- prinošene 6

na ţrtvu obiĉno su bili ukrašeni ven-cima; vence su nosili na glavi i mladenci prilikom venĉanja. Mo-guće je, pak, kao što ukazuju neki, da je ovde reĉ charge štam-parska greška, i da treba da glasi change, pa bi onda smisao bio ovaj: da zameni vencima svoje rogove, tj. znake braĉnog neverstva simbolom vernosti. (10) Verovalo se da je jetra sedište ljubavne strasti. a isto tako osetljiva je i na dejstvo vina. (11) Satiriĉna aluzija na biblijsku priĉu o roĊenju Hristovom. „Jev. po Mateju", II, 8: „Idite i raspitajte dobro za dijete, pa kad ga naĊete, javite mi da i ja idem da mu se poklonim." ,.Tri kralja" su „mudraci sa Istoka", a ako Karmijan ima 18 godina, njoj će u vreme Hristova roĊenja biti taĉno pedeset. Po mišljenju nekih, Šekspir se ovde podsmeva temama crkvenih prikazanja (mirakula), koja su ĉesto prikazivala legendu o ,,tri kralja" i roĊenju Hristovu, kome Irod ĉini podvorenje. (12) Ako bi se Karmijan udala za Oktavijana, bila bi isto što i Kleopatra, jer bi obe bile supruge trijumvira PROROK Nadţivećete gospoĊu u ĉijoj ste sluţbi. KARMIJAN O, sjajno! Volim vam dug ţivot vaše nego smokve.(13) PROROK Vid'li ste pre i okusili sreću Lepšu od one što vas ĉeka. KARMIJAN Prema tome, izgleda da će moja deca ostati bezimena(14); molim te, koliko mi je suĊeno da imam muškarĉića, a koliko cura? PROROK Kad bi vam svaka ţelja imala Utrobu, pa da svaka ţelja zaĉne, Imaii biste vi milion njih. KARMIJAN Idi, budalo! Opraštam ti što si vraĉ.(15) ALEKSAS Vi mislite da niko drugi sem vašeg pokrivaĉa nije posvećen u vaše ţelje. KARMIJAN Nu, hajde, reci sad kakvu će sudbinu imati Ira. ALEKSAS Svi hoćemo da znamo svoju sudbinu. ENOBARB Moja sudbina, a i sudbina većine od nas, ima noćas da bude — da odeš pijan u postelju. IRA Evo dlana koji bair predskazuje ĉednost, akoli ništa drugo. KARMIJAN 7

Taman onako kako izlivanje Nila predskazuje glad,(16) IRA Hajte tamo, pohotljiva suloţnice, otkud vi znate da proriĉete! (13) Neki drţe da je ovaj izraz posloviĉan. MeĊutim Krejz, urednik „Arden"-izdanja, navodi nekoliko mogućih objašnjenja: smokva simboliše plodnost: verovalo se da ona ima moć podmlaĊivanja; u Španiji su se, otrovne, upotrebljavale da skrate dug ţivot; i, najzad, moţĊa ovde ima i prikrivena aluzija na kobnu kotaricu smokava s otrovnicama. Prof. Dover Vilson misli da je ovo „verovatno neka faliĉka aluzija". (14) To jest — biće „nezakonito" roĊena. (15) Povlašćen si zato da govoriš slobodnije nego obiĉni ljudi, pa ĉak i onda kad su u pitanju stvari koje su nemile i neprijatne. (16) To jest — ne ĉini to ni najmanje, jer poplava Nila prouzrokuje obilnu ţetvu. KARMIJAN Pa ako vlaţan dlan ne predskazuje plodnost, onda ja ne znam da obrišem nos. Da joj predskaţeš, mo-lim te, neku najsvakodnevniju sudbinu. PROROK Sudbine su vam sliĉne. IRA Ali kako? ali kako? Daj mi pojedinosti. PROROK Rekao sam. IRA Pa zar da moja sreća ni za palac nije veća no njena? KARMIJAN Nu, a da je za palac veća nego moja, gde biste najvoleli. da ta sreća bude? IRA Pa tek ne u nosu mojega muţa. KARMIJAN Ne dao bog da imamo što grĊe na umu! Aleksas — dede, da ĉujemo šta je njemu pisano, šta je njemu pi-sano. O! slatka Izido(17) dosudi da uzme ţenu nezajaţljivu, tako ti svega; pa onda i nju pošalji na onaj svet, a njemu daj drugu još goru; i tako sve goru za gorom dokle ga najgora od sviju ne otprati u grob smejući se, kao pedesetostrukog rogonju. Dobra Izido, usliši mi ovu molbu, pa ma mi odrekla ljubav i u neĉem vaţnijem; dobra Izido, na kolendma te molim. IRA Amin. Premila boginjo, usliši ovu molitvu narodnu! jer kao što se ĉoveku srce cepa kad vidi prikladna ĉoveka u braku s raspusnom ţenom, tako te do smrti rastuţi kad vidiš da nekoj podloj hulji nisu natuĉeni noigovi: zato, mila Izido, pazi na red, i usreći ga prema zasluzi. KARMIJAN Amin! ALEKSAS 8

Nu, vidi! da je u njihovim rukama da me naĉine rogonjom, one bi, samo da to postignu, naĉinile sebe dro-ljama. ENOBARB Pst! Antonije evo dolazi.(18) KARMIJAN Ne on; to ide kraljica ovamo. (Ulazi KLEOPATRA) KLEOPATRA Jeste li videli moga gospodara? ENOBARB Ne, gospoĊo. KLEOPATRA Zar nije bio ovde? KARMIJAN Nije, gospoĊo. (!7) Izida je bila glavno egipćansko boţanstvo, boginja Zemlje, a potom i Meseca, kao i raĊanja i plodnosti. (18) Farnes primećuje da je ovo „prikriven podsmeh: Enobarb dobro zna da je to Kleopatra". KLEOPATRA Za šalu oran beše, kad li ga Odjednom neka misao na Rim Ošinu kao biĉem. Enobarbe! ENOBARB GospoĊo! KLEOPATRA Potraţi ga i amo ga dovedi. Gde je Aleksas? ALEKSAS Ovde sam, na sluţbi. Dolazi, evo, moj gospodar amo. (Ulazi ANTONUE s jednim GLASNIKOM i PRATNJOM.) KLEOPATRA Na nj pogledati neću; hajte sa mnom. (Izlaze KLEOPATRA, ENOBARB, ALEKSAS, IRA, KARMIJAN, PROROK i PRATNJA) GLASNIK Prvo je tvoja ţena Fulvija(19) Podigla vojsku. ANTONIJE Protiv brata mog Lucija? GLASNIK Da: No rat se ovaj brzo okonĉa, 9

Pa oni, stanju tadašnjem za ljubav, Sklopiše prdjateljstvo, zdruţujući Legije svoje protiv Cezara, Koji u prvom okršaju progna Iz Italije njih, jer ratna sreća Posluţi njega bolje u tom boju. ANTONIJE Lepo, a šta je najgore? GLASNIK Zle vesti Glasnika truju, takva im je ćud. ANTONIJE Kada se tiĉe lude nekakve, II' kukavice. Dalje; što je prošlo, Prašlo je za me. Stvar ovako s.toji: Ja onog ko mi zbori istinu, Pa ma mu snirt u reĉ'ma bila, slušam Baš kao da me laskom zasipa. GLASNIK S parćanskom svojom vojskom Labijen (20) Preplavio je — vest je ova loša — Aziju celu; zalepršao se Od Eufrata i od Sirije, Do Libije i ĉak do Jonije Steg pobedniĉki njegov; a, meĊutim — (19) „Njegov brat Lucije i ţena njegova Fulvija najpre se izmeĊu sebe zakavţiše, a potom oboje otvoreno zavojštiše protiv Cezara. no izgtibiše sve i moradoše da beţe iz Italije." (Nort.) (20) Sin T. Labijena, tribuna i prijatelja Cezarova, legata u ratu u Galiji, no koji je docnije prišao Pompeju i poginuo u Spaniji.

ANTONIJE Antonije, zaustio si reći — GLASNIK O! gospodaru — ANTONIJE Reci mi prosto, ne obilazi Okolo onog što je svetu svem Na jeziku; nazovi Kleopatru Onakvom kakvom zovu je u Rimu; Ruţi me Fulvijinim jezikom; Pogreške moje izobliĉavaj S onako punom bezobzirnošću, 10

Kakva je kadra da se ispolji Tek kad se zdruţi sa zajedljivošću , Istinoljublje. O, mi uraĊamo Korovom kada miruju u nas Vetrovi moćni;(21) a oplevljeni smo Kada se nama kaţu naša zla. No sad za neko vreme zbogom poš'o. GLASNIK Kako izvoli vaša plemenitost. (Ode) ANTONIJE Iz Sikiona vesti(22) dajte, hej! Pozovi tamo! PRVI PRATILAC Ima 1' koga tu Iz Sikiona? (21)Većina urednika, od XVIII veka pa nadalje, zamenili su reĉ winds (vetrovi) iz I folioizdanja (1623) reĉju minds (umovi, duhovi), smatrajući da je posredi štamparska greška. Samo je E. Kreg, urednik oksfordskog izdanja, zadrţao prvobitni tekst, i prevodioci su se, uprkos broju, odluĉili da zadrţe ovo tumaĉenje. Ako bi se uzeo emendirani tekst, sa reĉi minds, onda bi smisao bio ovaj: umovi, aho nisu uljuškani u san lenošću i raskoši, vrše izvesnu korektivnu funkciju, „plevljenje". Ovo objašnjenje, koje je sasvim prihvatljivo, prekida, meĊutim, figuru uzetu iz zemljoradnje, a koja se nastavlja u sledećoj rećenici: „ . . .a oplevljeni smo kada se nama kaţu naša zla." Zato prevodiocima izgleda umesnije zadrţati prvobitni smisao, i onda reĉ vetrovi objasniti bilo kao razvigor, prolećni vetar koji je potreban da bi drveće olistalo i zemlja postala plodna, bilo figurativno, kao vetar javnog mnenja koji spreĉava bujanje moralnog korova. (22) Sikion, grad u blizini Korinta u Grĉkoj, sa lukom u Korintskom zalivu.

DRUGI PRATILAC Glasnik ĉeka već Na zapovesti vaše. ANTONJJE Neka doĊe. Misirske ove snaţne okove Kidati moram, il' će me odvesti U propast ova zaluĊenost. (Ulazi DRUGI GLASNIK) Ko si? DRUGI GLASNIK Fulvija, ţena tvoja, umrla je.(23) ANTONIJE A gde? DRUGI GLASNIK U Sikionu: 11

Kol'ko je njena bolest trajala, I drugo, još ozbiljnije. što valja Da saznaš, stoji ovde. ANTONIJE Ostavi me. (DRUGI GLASNIK ode) Veliki duh to jedan otide! Ţeljah da tako bude: ono što smo S prezirom ĉesto gurali od sebe Ţeleli bismo opet da imamo; SaĊašnja slast, kad vremenom otupi, U svoju se suprotnost preobrati: Sad, kad je nema, valja; natrag bi je Povukla ruka što je odgurnu. Otrgnuti se moram ĉarima Kraljice ove; deset hiljada Zala još gorih nego što su sve Nevolje one koje poznajem U besposlici mojoj legu se. Hej, Enobarbe! (Vraća se ENOBARB) ENOBARB Šta ste izvoleli, gospodaru? ANTONIJE Moram hitno da odem odavde. ENOBARB Ama, kako! pa poubijaćemo sve svoje ţene. Za njih je neljubaznost smrt, to vidimo; budu li morale da se rastaju s nama, pišite im — smrt. ANTONIJE Moram da idem. (23) Umrla je 40. pre n.e. ENOBARB Nek' ţene mru samo onda kad se već nema kud; ţalost bi bila slati ih s milim bogom ni za šta; premda ih, kad se ima da bira izmeĊu njih i kakvog krupnog razloga, i treba smatrati ni za šta. Naĉuje li ma i ovolicno o tome. Kleopatra će smesta umreti; dvadeset puta sam je ja već gledao gde umire zbog mnogo triĉavijih povoda. Sve bjh rekao da smrt ima neĉega u sebi što ljubavniĉki deluje na nju. kad je kao zapeta puška na umiranje. ANTONIJE Lukava je ona koliko ĉovek ni zamisliti ne moţe. ENOBARB Avaj! gospodaru, nije; ni od ĉeg drugog nisu sazdane njene strasti doli od najtananijih ĉestica 12

ĉiste ljubavi. Ne moţemo reći za njene uzdahe i suze da su vetar i voda; to su moćnije bure i oluje no šlo nam ih letopisoi mogu da ostave u predanju: to ne moţe biti lu-kavstvo u nje; ili, ako jeste, onda ona spravlja pljuskove daţda isto onako dobro kao i Jupiter. ANTONIJE Kamo da je nikad nisam video! ENOBARB O gospodaru! onda biste bili propustili da vidite jedno ĉudesno remek-delo; a bila bi bruka i sramota za vaš puit da ste se lišili blagoslova koji ono pruţa. ANTONUE Fulvija je umrla. ENOBARB Gospodaru? ANTONIJE Fulvija je umrla. ENOBARB Fulvija? ANTONIJE Umrla je. ENOBARB Nu, pa, gospodaru, prinesite ţrtvu zahvalnosti bogovima; u sluĉaju kad je njihovim boţanstvima ugodno da ĉoveka liše ţene, oni se ĉoveku prikazuju kao krojaĉi na ovoj zemlji, pruţajući mu utehu da će, kad su stara. odela iznošena, imati ko da im napravi nova. Da nema ţena sem Fulvije, to bi zaista bila poderotina za vas, i sluĉaj bi bio za ţaljenje; no ovaj jad je krunisan utehom; vaša stara košulja donosi vam novu suknju; i zato će doista tu ţalost zaliti suze kojima je izvor u luku. ANTONIJE Poslovi što ih ona zemlji stvori Ne trpe da sam odsutan. ENOBARB A poslovi koje ste vi ovde stvorili ne mogu ići bez vas; osobito oni sa Kleopatrom, koji potpuno. zavise od vašeg prisustva. ANTONIJE Dosta već s pustim odgovorima. Neka se našim oficirima Saopšti šta smo naumili. Ja ću Kraljici poveriti razloge Za ovu hitnju našu i od njene Ljubavi dopust dobiti da odem. Jer uporno nam svetuje taj put Ne samo Fulvijina smrt, uz mnoge Povode prešne druge, no na nas I pisma mnogih prijatelja naših, Koji u Rimu kroje planove, Navaljuju da doma doĊemo. Drsko Sekst Pompej(24) protiv Cezara 13

Dig'o je glavu, i u svojoj ruci Drţi svu vlast nad carstvom pomorskim; Prevrtljivi naš puk — u koga ljubav Spram zasluţnoga koren uhvati Tek onda kad mu minu zasluge — Poĉinje da prebacuje svu slavu I ĉasti sve Pompeja Velikoga Na sina njegovoga, koji, velik I imenom i silom, a još veći Srcem i dušom, vaţi kao ratnik Prvoga reda, te bi preimućstva Njegova, ako budu rasla još, Ugrozila sve strane ovog sveta. RaĊa se mnogo šta što još tek ima, K'o dlaka konjska(25), samo ţivot zmijin, A ne i zmijski otrov. Obavesti One što ĉinom stoje pod nama Da nam je volja da otputujemo Što pre odavde. ENOBARB Biće uĉinjeno. (Odlaze) (24) Mladi sin trijumvira Kneja Pompeja Velikog; borio se protiv Cezara u Španiji. (25) Staro verovanje da se konjska dlaka, ako se ostavi u vodi, pretvori u zmiju otrovnicu.

SCENA TREĆA Na istom mestu. Druga odaja (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i ALEKSAS) KLEOPATRA Gde je on? KARMIJAN Ja ga ne videh odonda. KLEOPATRA Pogledaj gde je, s kim je i šta radi; Poslala ja te nisam: ako bude Sumoran, reci da ja kolo vodim; Bude li dobre volje, ti ga onda Izvesti da oboleh iznenada. Što brţe, pa se vraiti. (Odlazi ALEKSAS) KARMIJAN 14

GospoĊo, Ako ga mnogo volite, tad ovo Nije, ja mislim, naoin da i njega Na sliĉnu ljubav privolite. KLEOPATRA Šta to Ne ĉinim što bi valjalo da ĉinim? KARMIJAN Popuštajte mu svud, ne protivreĉ'te Ni a ĉem njemu. KLEOPATRA Uĉiš k'o budala; To je baš put da ostanem bez njega. KARMIJAN Ne kušajte ga preveć; ja vas molim, Uzdrţite se: što. nam uliva I odveć ĉesto strah, to najzad biva I omraţeno. Ali Antonije Dolazi, evo. (Ulazi ANTONIJE) KLEOPATRA Bolna sam i tuţna. ANTONIJE Nije mi milo što sam prinuĊen Da vas sa svojom namerom upoznam. KLEOPATRA Pomozi, draga Karmijan, da odem, Pašću; to tako više potrajati Zadugo neće; neće priroda Podneti to. ANTONIJE Pa, draga kraljice ... KLEOPATRA Molim vas, samo podalje od mene. ANTONIJE Šta ima sad? KLEOPATRA Po tome oku vidim Da jma dobrih vesti. Šta vam veli Venĉana ţena? Moţete otići. Kamo da nije ni dozvolila Da dolazite! Nemojte da kaţe Kako vas ovde ja zadrţavam; Vlasti nad vama nemam; vi ste njeni. 15

ANTONIJE Bogovi znaju najbolje — KLEOPATRA O! nikad Nije toliko obmanuta bila Kraljica jedna; al' od prve ja sam Videla da se snuje izdaja. ANTONIJE 'Ma, Kleopatra KLEOPATRA Što bih verovala, Ma zakletvama bogove potresli, Da ste mi verni, da ste moji, kad ste Fulviju prevarili? Mahnitog li Bezumlja moga kada ulbvljena U zamku bejah zakletvama koje Na usnama su samo, zakletvama Koje se krše još za zaklinjanja! ANTONIJE Najdraţa moja kraljice — KLEOPATRA O, ne, Ne traţ'te, molim, da ulepšavate Odlazak svoj, već zbogom recite, Pa odlazite: kad ste preklinjali Da ostanete, tad je vremena Za reĉi bilo; al' ni pomena O odlaţenju nije bilo tad: U oĉima, na usnama je nama Veĉnost tad bila, a na veĊama nam Blaţenstvo samo, i na nama nije Delića jednog bilo koji nije Poreklo svoje vukao s nebesa; I sad su oni takvi, il' se ti, Najveći vojnik sveta, preobrati U najvećega laţljivca na svetu. ANTONIJE Šta ste to rekli, gospoĊo? KLEOPATRA Što nisam Tvojega rasta!(26) Video bi tad Da srca ima kraljdca misirska. ANTONIJE Kraljice, poĉujte me: neodloţne Potrebe, ovim dobom nametnuite, 16

Usluge naše privremeno traţe; Al' srce moje sve, k'o rob na sluţbi, Ostaje s vama. Svud po Italiji Odseva maĉ u ratu graĊanskom; Sekst Pompej luci rimskoj(27) već se bliţi; A stoga što se oba domaća Tabora snagom izjednaĉila, Porodilo se sitno sektaštvo. Onaj što beše omraţen, sad posta Ljubimac opet, pošto oiaĉa; Prokaţeni se Pompej, bogat slavom Svojega oca, brzo upuzava U srca onih što, za ovog stanja, Uspeli nisu da uznapreduju, I ĉiji broj već obespokojava; A mdrni svet, spokojstva sit do grla, Hteo bi da se, ma i oĉajnom Promenom nekom, rašĉisti sa tim. Razlog pak više poseban za mene, Al' razlog koji valjalo bi vas Odnosno moga odlaska ponajpre Da smiri, jeste Fulvijina smrt. KLEOPATRA Ako i nisu godine(28) iz mene Izgnale ludost, jesu lakovernost: Kako bi mogla Fulvija da umre? ANTONIJE Kraljice, umrla je: Pogledaj amo, i u dokolici Vladarskoj svojoj prouĉi kolike Meteţe ona prouzrokova; A naposletku vidi, najdraţa, Gde je i kada ona umrla. (26) Kleopatra ovim ljupko odgovara na Antonijev strogi ukor: „Šta ste to rekli, gospoĊo!". (27) Ostija — luka na ušću Tibra u more. (28) Kleopatri je 38 godina (68—30. pre n. e.). KLEOPATRA Da savršeno laţne ljubavi! Gde je staklence posvećeno(29), da ga Ispuniš vodom tuge? Vidim, vidim: Kad umrem biću oplakana i ja Isto ovako kao Fulvija. 17

ANTONIJE Prepirku prekinite, pa se sprem'te Da saslusate šta sam naumio, Što će il' biti. ili otpasti, Već prema tome šta vi svetujete. Tako mi one vatre(30) koja daje Moĉvari nilskoj ţivot, ja odavde Idem k'o ratnik tvoj, k'o sluga tvoj, Da tvorim mir il' rat po ćudi tvojoj. KLEOPATRA Karmijan, hodi, vrpce mi preseci(31); Al' neka: na mah osećam se zlo, A na mah dobro. Isto tako baš I Antonije voli. ANTONIJE Strpljivosti Imajte, draga kraljice, pa dokaz Pruţite puni da u ljubav moju Imate vere time što ćete se Ispitu ovom ĉasnom podvrgnuti. KLEOPATRA Po Fulviji to znam. Okreni se, Pa za njom suze prolij, molim te; A onda uzmi oproštaj od mene I reci kako to za kraljicom Misirskom suze prolivaš: nu, ded', Odglumi ovaj prizor pritvornosti, Al' neka bude takav da se ĉini Iskrenost sušta. ANTONIJE Planuće mi krv; Dosta. KLEOPATRA Umete vi to još i bolje, Ali ni ovo nije rĊavo. (28) Boĉica napunjena suzama rodbine koju su Grci i Rimljani stavljali pored urna s pepelom umrlih. (30) To jest — Sunca. (31) Vrpce od steznika: pojam o kostimu u Šekspirovom pozorištu uvek je anahronistiĉan, i zamišlja se da je Kleopatra odevena otprilike kao kraljica Elizabeta. ANTONIJE Maĉa mi mog 18

KLEOPATRA — I štita. Sve je bolji; Al' još to' nije ono najbolje. Pogledaj, ja te molim, Karmijan, Kako to ovom rimskom Herkulu(32) Pristaje kada snosi bockanje. ANTONUE GospoĊo, ja vas sada ostavljam. KLEOPATRA Ljubazni gospodaru, jednu reĉ. Vama i meni rastati se valja, Gospodine; al' ne, to nije to: U ljubavi smo bili vi i ja, Gospodine; al' ne, to nije to; To dobro znate: nešto htedoh ja — O! baš je moja zaboravnost sušti Antonije, na sve zaboravih. ANTONIJE Kad ne bi bito zaludniĉenje Podanik vašeg veliĉanstva, ja bih Rekao da ste utelotvoreno Zaludniĉenje. KLEOPATRA Trudan je to pos'o Nositi takvo zaludniĉenje Ovakvo tik do samog srca svog, Kao što ovo nosi Kleopatra. No, praštajte, gospodine; jer ono Sto je po srcu meni, ubija me Kad to ne godi vašim oĉima: Odavde vaša ĉast vas zove; zato Za moju ludost, koja saţaljenja I nije vredna, gluvi budite, I bogovi nek' s vama budu svi! Ppbede lovor nek' vam maĉ ovenĉa, I neka lakim uspesima bude Zasti'ven put pred vašim stopama! ANTONIJE Hajdemo. Naše rastajanje biće I ovde i na putu, te ćeš ti, Ostavši ovde, sa mnom putovati, A ja, odavde ţurno odlazeći, Ipak ću ovde s tobom ostati. Na put! 19

(Odlaze) (32) Prema predanju koje je zabeleţio Plutarh. — porodica Antonija vodila je poreklo od Antona, sina Herkulova; Marko Antonije gledao je da svojim postupcima potvrdi ovo mnenje. SCENA ĈETVRTA Rim. Odaja u Cezarovom. domu (Ulaze OKTAVIJE CEZAR, LEPID i PRATNJA) CEZAR Mogućno vam je, dakle, Lepide, Videti, i u potonje to znati, Da Cezaru u prirodi ne leţi Porok da gaji mrţnjoi prema našem Velikom suvladaru. Evo šta je Stiglo do nas dz Aleksandrije: On peca, pije, i u orgijama Svetiljke noćne troši; nit' je on Od Kleopatre većma muţevan, Niti je opet Ptolemejeva Kraljica(33) većma ţena nego on; Jedva je htet) glasnike da primi; II' da izvoli i da pomisli Da ima koga s kime deli vlast: To vam je ĉovek koji poseduje U saţetome vidu porok svaki(34) Kojem je ljudskoi biće odano. LEPID Ne mogu ni da pomislim da ima Uopšte zala dovoljno da svu Njegovu vrsnost ljagom pomraĉe: Pogreške u nj su k'o na nebu mrlje(35) (33) Kleopatra se, po ţelji svoga oca, u mladosti udala za svoga brata Ptolemeja, i bila je suvladarka Egipta. Brat ju je odagnao, ali Julije Cezar ju je vratio na presto, a Ptolemej je bio utopljen. Cezar joj je onda naredio da se uda za mlaĊeg brata, opet Ptolemeja, za koga kaţe da je, po Kleopatrinom uputstvu, bio otrovan. (34) „Gozbe i pijanke pravio je u neumesno vreme . . . a onda bi po danu spavao ili šetao da bi se istreznio od velike koliĉine vina koje je noću popio. U njegovoj se kući samo gostilo, igralo i glumilo; i sam je provodio vreme u slušanju budalastih pozorišnih komada." (Nort.) (35) Magline na nebesima pre negoli zvezĊe. S. Li smatra da „noćna pomrĉina" oznaĉava opasnost koja preti od Seksta Pompeja. Blistavije u noćnoj pomcrĉini; 20

Nasledne većma nego li steĉene; Nešto što nije kadar da izmeni, Ali što nije sam on izabrao. CEZAR Vi ste i odveć širokogrudi. Uzmimo i da nije zlo po odru Venĉana ţena? Moţete otići. Kraljevstvo za veselje davati, U društvu s nekim robom pijanĉiti, Teturati se usred bela dana(36) Po ulicama i pesniĉati se S ološem koji bazdi sav na znoj. Uzmimo da mu to i liĉi — mada Mora da bude ĉudno sazdan ĉovek Kojeg ovako što ne sramoti, — Antoniju se te prljavštine Praštati ipak nipošto' ne mogu, Kad tol'ki teret tim lakoumljem Tovari on na nas. I kad bi bar Tim sladostrašćem samo dokolicu Ubij'o svoju, tada bi raĉune Sušenju svojih kostiju i svojoj Presićenosti imao da plaća; Ali da vreme traći kad ga ono, K'o doboš koji javlja uzbunu, Poziva da se mane zabave, I kad ga glasno kori njegoivo Vlastito zvanje koliko i naše — E, Lo onako da se izbrusi Zasluţio bi k'o što i deĉake, Zrele saznanjem, ispsujemo kada U zalog svoje polaţu iskustvo Za trenutna uţivanja i tim se Od razbora u bunu odmeću. (Ulazi GLASNIK) (36) ,,A ponekad išao bi u noći tamo-amo po gradu, prerušen kao rob, i zavirivao bi kroz sirotinjske prozore i u njihove radionice, pa bi se pregonio i pesniĉio s ljudima u kući. I Kleopatra je tumarala ulicama s njim, prerušena kao sluškinja, i Antonije je ĉesto podnosio podsmehe i bubotke . . . Ali bilo bi budalasto od mene da nabrajam sve njihove ludorije . . ." (Nort.) LEPID 21

Još vesti evo. GLASNIK Tvoji nalozi Izvršeni su, pa ćeš, Cezare Nada sve plemeniti, imati S ćasa na ĉas o tome izveštaje Šta se sve zbiva napolju. Na moru Snagom je Pompej jak i, reklo bi se, Omiljen meĊu svima onima Koji se samo boje Cezara; U pristaništa nezadovoljnici Stiĉu se, a meĊ' svetom kruţi glas Da mu je nanesena nepravda. CEZAR To sam i sam već mogao da znam. Od pamtiveka uĉe nas da onog Što danas jeste svet je priţeljkiv'o Samo dok nije to i postao; A da se onaj koga oseka Ponese, mada i neomiljen Do trena kad i nema više rašta Da se naklonost prema njemu gaji — Da se ovakav obre u milošti Kad ga već nema. Ova svetina Liĉi na strujom zahvaćeni steg Koji to napred, a to natrag ide, Promenljivome toku potĉinjen, Da naposletku u kovitlanju I sam izgnjili. GLASNIK Donosim ti glas, Cezare, da su Mena i Menekrat(37), Dva gusara ĉuvena, gospodari Nad morem, koje preoravaju I pramcima brodova razne vrste Zadaju rane njemu: oni mnoge Upade vrše, ljute i ţestoke, U Italiju; primorcu uteĉe S lica sva krv pri pomisli na to, A hrabru mladeţ bes podjaruje; Pomoliti ni nosa brod nijedan Ne moţe a da, ĉim se pojavi, Ne zaplene ga; Pompej imenom Zadaje svojim veći udarac 22

No što bi mogla vojska njegova, U otvorenom boju. (37) „Dva ĉuvena gusara. Mena i Menekrat. tako su zavladali okolnim morima (oko Sicilije i Sardinije) da niko nije smeo ni izviriti 's brodom." (Nort.) CEZAR Antonije, Svog bekrijanja razbludnog se mani! Kada bejaše ono kod Modene Poraţen, pošto Hirtija i Panzu(38) Konzule, pobi, tada te u stopu Pratila glad, a ti si se sa njom Nosio, mada odgajen gospodski, S više strpljenja nego što bi to Otrpeli divljaci; pio si Mokraću konjsku; pio si iz lokve Ţabokreĉinom prekrivenu vodu. Od koje bi i zver se zagrcnula; Tada ti nepca nisu prezirala Bobicu najoporiju sa kakvog Najgrubljeg trna; glodao si ĉak, K'o jelen kada pašu zastre sneg, S drveća koru; a na Alpima Jeo si, vele, neko ĉudno meso, Koje je druge, kad ga vdde samo, Slalo u smrt; i sve s.i ovo ti — Na uštrb tvoje ĉasti ide ovo Što priĉam sad — podnosio k'o vojnik, Tako da tvoje lice nije skoro Ni omršalo. LEPID Šteta je za njega. CEZAR Nek' bi ga stid u Rim Dognao brzo. Vreme je već da se Obojica pojavimo i mi Na polju bojnom; da mi sazovete U ovu svrhu Savet odmah; Pompej Uspeva samo s naše lenosti. (38) Antonije je opseo Modenu (Mutina) 43. pre n. e., a konzuli Hirtija i Panza uspešno su se oduprli, i Antonije je morao da podigne opsadu. Hirtija je poginuo pri pokušaju da prodre u Antonijev logor, a Panza je bio teško ranjen. ‘’beţeći posle ovog poraza, Antonija je zadesila 23

velika beda, a najveća od svih, I koja ga je najviše muĉila, bila je glad… I zato, bio je to divan primer za vojnike kada su videli Antonija, koji je bio odgojen u obilju i raskoši, kako lako pije vodu iz bare i jede divlje plodove i korenje: štaviše, priĉa se da su, prelazeći Alpe, jeli koru drveća i zverinje ĉije meso ĉovek nikad dotad nije okusio." (Nort.) LEPID Koliko sutra ja ću, Cezare, Podrobno moći da vas izvestim S kolikom ću se snagom nevoljama Sadašnjim moći da suprotstavim. Na moru i na suvu. CEZAR Isto to će Biti i pos'o moj do susreta nam. Ostajte zbogom. LEPID Zbogom, gospodaru. Što god u tome meĊuvremenu O pokretima napolju saznate, Usrdno molim da i meni to, Gospodine, do znanja stavite. CEZAR Ne sumnjajte u to, gospodine; Znam da je ove moja duţnost. (Odlaze)

SCENA PETA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i MARDIJAN) KLEOPATRA Karmijan! KARMIJAN GospoĊo! KLEOPATRA Ha, ha! Mandragore mi piti daj.(39) KARMIJAN A zašto, GospoĊo draga? KLEOPATRA Da taj ogromni Vremena zev, dok ovde pokraj mene Antonija mog nema, prespavam. 24

(39) Biljka mandragora smatrana je, zbog svog raĉvastog korena, da lići na ljudsko biće i da ima izvesna animalna i opojna svojstva. KARMIJAN Mislite preveć na nj. KLEOPATRA O! izdaje! KARMIJAN Nadam se da to nije, gospoĊo. KLEOPATRA Evnuše Mardijane! MARDIJAN Šta je vašoj Uzvišenosti ugodno? KLEOPATRA Tek ne Da slušam kako pevaš; ništa meni Što evnuh ima nije ugodno. Blago li tvojoj duši što si lišen Muţanstva, pa ti dalje od Misira Drskije misli i ne poleću. Deluje 1' strast u tebe ljubavna? MARDIJAN Da, milostiva gospoĊo. KLEOPATRA Baš zbiljski? MARDIJAN Ne zbdljski baš, jer ja sam, gospoĊo. Jedino ono kadar ĉiniti Što je po delu ĉasno; al' u mene Zestokih strasti ima, te na ono Što je Venera s Marsom(40) radila Ja mislim ipak. KLEOPATRA Karmijan, šta misliš, Gde je on sad?.Da:l' stoji ili sedi? Da 1' peške ide, ili je na konju? Srećna li konjakoji nosi teret Antonijeva tela! Da si mi se Valjano, dobro, poneo, jer znaš li Koga na sebi nosiš? šlem i štit Ljudskoga roda, Atlasa što diţe(41) Na pleću svome zemlje polovinu. 25

Sada mu preko usne prelazi Glasno il' tiho: „Gde je zmija moja Sa drevnog Nila?" Jer me tako zove. Ja se, pak, sama sada otrovom NajslaĊim hranim. On da misli na me. Koja sam sva od ţarkih Febovih Ujeda crna, a pd vremena Sva pokrivena borama dubokim?. , Kada si ti na zemlji ovde bio, Visokog ĉela Cezare, ja tad Zalogaj beh za kakvog vladaoca; I veliki bi Pompej(42) stojao U moje veĊe okom ponirući; Ukotvio bi bio pogled tu I umirao ponirući njim U vrelo svog ţivota. (40) Mars (Ares) — postao je ljubavnik Venere (Afrodite). (41) Atlas je s drugim titanima ustao protiv Zevsa i zato je poraţen, bio osuĊen da na glavi i plećima drţi nebo. (42) Ovde se misli na Kneja Pompeja, sina trijumvira Pompeja Velikog; jer ovaj drugi bio je došao u Egipat kao izbeglica, i bio je ubijen prilikom iskrcavanja s broda. (Ulazi ALEKSAS) ALEKSAS Misirska Vladarko, da si zdravo! KLEOPATRA Kol'ko li si Mark-Antoniju nesliĉan! Pa ipak, : Pošto od njega dolaziš, i tebe Pozlatio je bleskom njegovim Eliksir moćni taj.(43) Kako je diĉni Antonije moj? ALEKSAS Poslednji ĉin mu beše, Vlauarko draga, što je nakon mnogih I mnogih poljubaca ranijih, Poljubio taj biser istoĉnjaĉki Poslednji put još jednom. Nosim reĉi Njegove još u srcu urezane. KLEOPATRA A sluh moj mora otud da ih ĉupa. ALEKSAS 26

Reĉe mi: „Kaţi, dragoviću moj, Da postojani šalje Rimljanin To ostrigino blago egipatskoj Vladarki moćnoj; lspred ĉijih ću Prostrti nogu kraljevstva da njih Pripojim njenom tronu raskošnom, Te ovaj mali poklon tim poboljšam; Ceo će Istok, reci, zvati nju GospoĊom svojom." Onda kliniriu glawhi, Pa se tad baci spokojno na svog Oklopljenoga konja bojnoga, Koji toliko silno zanjiska, Da rni u grlu ostade što bejah Zaustio da kaţem, oklopljeno Prodornom vriskom ovom. (43) Aluzija je na kamen mudraca alhemiĉara, kojim se ,,nesavršeni" metali mogu da pretvore u „savršen". — zlato. Tako alhemiĉko dejstvo Kleopatra pripisuje Antoniju. KLEOPATRA Nu, a je li Tuţan il' vedar bio? ALEKSAS Baš k'o ono Godišnje doba što je na sredini IzmeĊu krajnje zime i vrućine, Ni tuţan, a ni vedar on ne beše. KLEOPATRA Da ćudi divno rasporeĊene! Upamti, dobra Karmijan, upamti, To ti je ĉovek; samo utuvi: On tuţan nije bio, jer je hteo Da sjajem one obodri što pogled Prepoĉinju sa oka njegova; A vedar nije bio, jer je njima Hteo da stavi valjada do znanja Da su mu misli u Misiru sve, Gde je i sreća njegova; pa, dakle, Bio je izmeĊ' ovog dvoga: O, Nebeske mešavine! Ali bio Tuţan il' vedar, tebi sva ţestina I jednog k'o i drugog divno stoji Više no ikom, Jesi 1' sretao Glasnike moje? 27

ALEKSAS Jesam, gospoĊo, Dvaes'tak raznih glasnika. Al' zašto Uĉestalo ih tako šaljete?

KLEOPATRA Ko se u onaj rodi dan kad ja Smetnem sa uma poiruku da pošljem Svom Antoiniju, skonĉaće k'o prosjak. Karmijan, list i mastilo mi daj! Dobro mi doš'o, Aleksas moj dragi! Da 1' ikad, reci, Karmijan, ovako Cezara voljah? KARMIJAN O, taj vrli Cezar! KLEOPATRA Dabogda ti u grlu zastalo, Ako još jednom takvu slavopojku Zaustiš! Da si rekla: O, taj vrli Antonije! KARMIJAN O, hrabri Cezar taj! KLEOPATRA Sve ću ti zube, takomi Izide, Zaliti krvlju, usudiš li se Da moje remek-delo' meĊu ljud'ma Porediš još jedared s Cezarem. KARMIJAN Neka mi vaša milost oprosti, Pesmu sam tu od vas nauĉila. . KLEOPATRA Taman bih sad govorila onako Kako za svojih dana nezrelih Govorila sam, pameću zelena, A krvlju hladna! Ali hajde, hajd'mo; Mastilo daj i list: Imaće svakog dana drugi pozdrav, Ma Misir sav raselila.(44) (Odlaze) (44) To jest – makar morala sve svoje podanike da šalje kao glasnike.

28

DRUGI ĈIN SCENA PRVA Mesina. Odaja u Pompejevoj kući (Ulaze POMPEJ, MENEKRAT i MENA) POMPEJ Ima li pravde u bogova moćnih, Pruţiće oni svoju potporu Delima ljudi pravednih. MENEKRAT Što oni, Pompeju vrli, odlaţu, to nije I uskraćeno s njine strane. POMPEJ Ali Dok mi pred njinim tronom molimo, Propada ono što izmoljavamo. MENEKRAT Mi ĉesto, sami sebi nepoznati, Traţimo ono što je zlo za nas, Te kad nam njina mudra moć to krati, To je za naše dobro; tako biva Na našu korist što se molitva Ne prima naša. POMPEJ Stići ću do mete: Narod me voli, a nad morem vladam; Snage mi rastu kao mesec mlad, A proroĉka mi nada moja veli Da će narasti one do punoće. Mark-Antonije u Misiru banĉi, I ne hajući da u boj poteĉe Van gradskih vrata; Cezar zgrće pare, Dokle od njega srca otpadaju; Lepid i jednom a i drugom laska, A oni opet njemu; no nit' oni Haju za njega, niti njih on mari. MENAS Cezar i Lepid s mnogim snagama Već su na bojnom polju. POMPEJ Ko to kaţe? To nije taĉno. 29

MENAS Silvije to veli, Moj gospodaru. POMPEJ Bunca on; ja znam Da su u Rimu obadvojica, Oĉekujući tamoi Antonija. Al' nek' na tvoje svele usne siĊe, Raspusna Kleopatro, neţnost sviju Ljubavnih ĉari! Nek' se sa lepotom MaĊije zdruţe, a pohotljivost I s njom i s njima! Sputaj raspusnika Gozbama samim, i uĉini da se Um njegov dimi; neka sladokusni Kuvaii glad mu bruse zaĉinima Od kojih raste nezajaţljavost, Pa neka san i jelo ĉast mu svuku Do Letinoga tupog mrtvila.(45) (Ulazi VARIJE) Varije, šta je? VARIJE Što ću da vam javim, Više je nego izvesno: u Rimu Oĉekuje se svakoga trenutka Mark-Antonije; protekao je Zamašan komad vremena otkad je Krenuo iz Misira da bi mu Ostalo mnogo još da putuje. POMPEJ Da sam sa više paţnje saslušao Stvar manje vaţnu, draţe bi mi bilo. Ni pomislio ne bih, Mena, ja, Da će za tako triĉav rat da stavi Svoj šlem na glavu taj proţdrljivac I zaljubljenko: vojniĉkom veštinom Vredi on dvaput više no što vrede Zajedno ona druga dvojica. Al' neka to u našim oĉima Podigne našu vrednost kad je bilo Dovoljno da se samo maknemo, Pa da u sladostrašću neumorni Antonije sa skuta misirskoj Udovici se otkine.

30

(45) Leta — reka u donjem svetu, iz koje seni umrlih piju i tako zaboravljaju prošlost. U grĉkoj mitologiji Leta personifikuje zaborav. MENAS Po mome, Slaba je nada da se Antonije I Cezar s „dobro doš'o" pozdrave. Pokojna ţena Antonijeva Uvredila je Cezara, a rat je Vodio protiv njega njegov brat, Mada ne drţim da je Antonije Podb'o svog brata. POMPEJ Ja ti ne znam, Mena, Do koje mere mogu sitnija Neprijateljstva da se sklone s puta Pred krupnijima. Da se digli nismo Protivu svih njih, sva je prilika Da bi se oni pokavţili bili Jedan sa drugim, jer se razloga Povlaĉilo meĊ' njima dovoljno Da jedan protiv drugog trgnu maĉ; Ali do koje mere štrah od nas Rascep meĊ' njima zakrpiti moţe I sitne njine raspre sputati, To nama nije znano. No nek' bude Kako to bude našim bogovima Ugodno bilo! Naše je još samo Da pregnemo i sve od sebe damo. Hajdemo, Mena.

SCENA DRUGA Rim. Odaja u Lepidovoj kući (Ulaze ENOBARB i LEPID) LEPID Valjano delo, dobri Enobarbe, Bilo bi to, i vama' pristajalo, Da namolite svoga komandanta Da uljudno i blago razgovara. ENOBARB Namoliću ga da odgovara Kako miu liĉi: draţi li ga Cezar, Antonije nek' grmi kao Mars 31

I preko glave Cezaru nek' gleda. Tako mi Jupitera', kada bih, K'o Antonije, bradu nosio(46), Ne bih je danas potkres'o. LEPID Sad nije Vreme za liĉne srdţbe. ENOBARB Svako vreme Sluţi za ono što u njemu nikne. LEPID Al' manja stvar pred većom ustupa. ENOBARB Ne, ako manja doĊe pre. LEPID Ţestina Goni vas da ovako govorite; Al' ţeravice ne raspirujte, Molim vas. Evo vrlog Antonija. (Ulaze ANTONIJE i VENTIDIJE) ENOBARB I Cezar, eno, ide. (Ulaze CEZAR, MECENA i AGRIPA) ANTONIJE Poći ćemo Na Partu(47), ako ovde k'o što valja Saglasimo se: slušaj, Ventidije. CEZAR Ne znam, Mecena, pitaj Agripu.(48) LEPID Krupno je vrlo, vrli prijatelji, Ono zbog ĉega zdruţismo se mi; Pa ne dozvol'te da nas podvoji Posao neki beznaĉajniji. Bude li što za pokudu, to moţe Saslušati se uljudnoi; a ako Budemo s vikom raspravljali svoje Triĉave razmirice, mi ćemo Biti ubice tamo gde smo hteli Vidati rane; dakle, plemeniti Drugovi moji — a za ovo ja vas Svom zbiljom molim — dotiĉite se Pitanja ĉak i najoporijih Reĉima krajnje blagim, nemojte Zlom voljom stvar još pogoršavati. 32

(46) Plutarh kaţe da je Antonije pustio bradu posle poraza kod Modene i da se više nije brijao. Ali osim toga, on se i u tome ugledao na svoga pretka Herkula, koji je uvek predstavljan s bradom. — Smisao Enobarbovih reĉi je ovaj: kada bi on bio Antonije, ne bi Cezaru ukazao poštu time što bi izišao preda nj uljuĊen. (47) Antonije nije išao u Partu: „Posle ovog sporazuma, poslao je Ventidija u Aziju da zaustavi Parćane." (Nort.) (48) Cezar nastavlja razgovor koji je bio zapoĉeo sa Mecenom pre izlaska na scenu. ANTONIJE Dobro reĉeno. Da se nalazimo Pred vojskom svojom i uoĉi bitke, Postupio bih tako.(49) CEZAR Dobro došli u Rim. ANTONIJE Hvala vam. CEZAR Sedite. ANTONIJE Sedite, gospodine. CEZAR Pa, dobro ANTONIJE Za rĊave ste, ĉujem. smatrali Izvesne stvari koje nisu 'takve; Il' ako jesu, ne tiĉu se vas. CEZAR Ja bih za podsmeh morao da sluţim, Ako bih ni zbog ĉega il' zbog kakve Triĉarije se vreĊao, i to Posebno s vaše strane; a još više Za podsmeh sluţio bih ako bih Ma i jedared s potcenjivanjem Imena vašeg dotakao se, Kad me se ne bi ticalo da ono Na dobrom glasu bude. ANTONIJE Šta se moj Boravak u Misiru, Cezare, Ticao vas? CEZAR Ne više no što se Boravak moj u Rimu ticao Vas u Misiru; ali, ako ste 33

Vi tamo protiv mene buškali, Mog'o je tad za mene boravak Vaš u Misiru biti vaţna stvar. (49) Ove reĉi verovatno prati neka radnja na pozornici, na primer, prijateljski pozdrav s Antonijeve strane. što onda razglašuju zvuci truba. ANTONIJE Kud ciljate vi ovim „buškao'? CEZAR Kud ciljam, to izvol'te shvatiti Po onom što me ovde snašlo. Rat su Vodili ţena vaša i vaš brat Protivu mene, a u vašem znaku Napad je njihov voĊen, ratni pokliĉ Bili ste vi. ANTONIJE Pobrkali ste stvar. U podvig svoj me brat moj uplitao Nikada nije: to sam proverio; Ĉuo sam to iz verodostojnog Kazivanja baš istih onih ljudi Koji su maĉ isukali za vas. Zar upravo nasrnuo on nije Da naĉne moju k'o i vašu vlast, I nije 1' protiv moga ugleda Isto toliko vojevao on, Pošto je vaša stvar i moja stvar? Pisrna su moja dala vama već Obaveštenja u tom pogledu. Ţelite li da svaĊu skrpai'ite, A bclji razlog niste kadri naći, Ovaj je kratak. CEZAR Vi se hvališete, Podmećući mi umovanje loše; Al' sva su vaša izvinjenja krpeţ. ANTONIJE O, ne! O, ne! Ja znam da niste mogli Ne pomisliti nuţno, siguran sam, Da ja, vaš drug u stvari protiv koje Rat je poveden, nisam mogao Gledati okom blagonaklonim Na ovaj rat, uperen protiv moga 34

Sops'tvenog mira. Voleo bih, pak, Kad biste, što se moje ţene tiĉe, Još negde našli ţenu takve ćudi: Treći je deo sveta vaš, i vi ste Kadri ga oĉas uzdom povesti, Al' takvu ţenu ne ENOBARB Kamo da svi imamo takve ţene, pa da ljudi idu u rat sa ţenama! ANTONIJE Njena su, tol'ko nesavitljiva, Posve od njene netrpeljivosti Potekla uzrujanja, Cezare — A ona nisu bila lišena Ni oštroumlja u politici — Ona su, priznajem to s ţaljenjem, I vama preveć dodijavala, Te zato sami morate da znate Kol'ko sam bio bespomoćan tu. CEZAR Pisao sam vam dok ste u Misiru Terali terevenke, ali vi ste Za ova moja pisma hajali Kao za lanjski sneg, i s porugama I psovkom moga izaslanika Izgnali ispred sebe. ANTONIJE Upao je Pre dopuštenja k meni, Cezare: Sem toga, tri su kralja nešto pre Sa mnom na gozbi bila, pa onakav Kakav sam jutrom nisam tad ni bio; Al' sutra sam mu rekao to sam, A to je bilo ravno izvinjenju. Nipošto neka ne bude u spor naš Umešan ovaj ĉovek; ako treba Da nastavimo naše raspravljanje, Iz pitanja ga našeg brišite. CEZAR Odredbu jednu svoje zakletve Prekršili ste, a za tako što Optuţiti vi mene nikada Nećete moei. LEPID Lakše Cezare. 35

ANTONIJE Pusti nek' kaţe, Lepide. Svetinja ĉast je, koje se je on Dotak'o sad, a koja mi je, veli Nedostajala. Cezare, da ĉujem Odiredbu svoje zakletve. CEZAR Da pošaljete oruţje i pomoć Kada ih budem traţio; a vi ste Jedno i drugo odbili. ANTONIJE Il' bolje, Prenebregao, a u doba kad su Ĉasovi zatrovani mraĉili U meni svest o. mojim duţnostima. Ĉim pre mi bude data prilika Otkajaću vam ovo, ali ta Ispravnost neće mojoj veliĉini Naneti vreda nikolikoi, nit' će Ispravnosti da budu lišena Vršenja moje vlasti. Jeste da je Poĉela ovde s raitom Fulvija, Ne bi 1' me iz Misira otrgla; I ja ću evo — pošto nisam bio Upoznat s ovom pobudom — da molim Za izvinjenje koliko je god Za moju ĉast, u sluĉaju ovakvom, Priliĉno da se pondzim i skrušim. LEPID Reĉeno plemenito. MECENA Ako bi vam Ugodno bilo ikako, prekin'te Progoniti se okrivljavanjima Za meĊusobne uvrede: iz glave Njih ćete sasvim izbrisati ako Prisetite se da vas poziva Sadašnja nuţda da se namirite. LEPID Valjana reĉ, Mecena. ENOBARB Ili, ako za ovaj mah pozajmite jedan drugome ljubav, vi je, kad više ne budete ĉuli da se govori o Pompeju, moţete uzeti natrag: imaćete kad do mile volje da se gušate kad ne budete 36

imali nikakva druga posla. ANTONIJE Ti si tek vojnik samo; zato ćuti. ENOBARB Skoro sam i zaboravio bio da istina treba da ćuti. ANTONIJE Ti vreĊaš ovaj skup; ni reĉi više. ENOBARB Pa, ded', produţite; biću paţljiv kao kamen. CEZAR Ne kudim ja toliko sadrţinu. Već naĉin njegovoga govora; Jer ostati nam nije mogućno U prijateljstvu ako nam se ćudi Po postupcima tol'ko razlikuju. A kad bih znao kakav obruĉ koji Svezao bi nas evrsto, ja bih svet S kraja na kraj za njime pretragao. AGRIPA Dozvol'te mi da kaţem, Cezare. CEZAR Agripa, rec'te. AGRIPA Sestru po majci imaš, Cezare, Divnu Oktaviju(50); a sada je Veliki Mark-Antonije udovac. CEZAR Man'te se takvog govora, Agripa: Kad bi vas nešto ĉula Kleopatra, Sa razlogom bi za brzopletost Ukorela vas. ANTONIJE Ja ţene nemam, Cezare; dozvol'te Da saslušam šta ima još Agripa O tom da kaţe. AGRIPA Da bi se meĊu vama odrţalo Zauvek prijateljstvo, da biste Postali braća, da bi vam se srca U neraskidni splela ĉvor, nek' uzme Antorije Oktaviju za ţenu; Njoj po lepoti priliĉi da uzme Za muţa ništa manje no ĉoveka Najvrsnijega meĊu ljudima, A po vrlini i po ljupkosti Njoj ravne nema. Ovim brakom bi se Sva sumnjiĉenja sitna, koja sad 37

Izgledaju golema, a i sva Velika strahovanja, koja su Opasnostima izvor već po sebi, Sva bi se ona svela na ništavnost; Tada i ono što je istinito Bilo bi bajka samo; dok se sad I ono što je dobrim delom bajka Smatra za istinito; ljubav njena Za jednog i za drugog za sobom bi I jednoga i drugoga povukla, I pridobila za obojicu Svaĉiju ljubav. Ne zamerite mi Za ovu reĉ, al' ova misao Promišljena je, i po duţnosti Ispitana je, nije plod trenutka. (51 ) Po Plutarhu, Oktavija je bila „najstarija sestra Cezarova. ali ne od iste majke". Njen prvi muţ bio je konzul K. Marcel, a posle njegove smrti udala se za Marka Antonija. S prvim je muţem imala troje dece, a sa Antonijem dve kćeri. Umrla je 11. pre n. e. ANTONIJE Hoće li Cezar svoju reĉ da kaţe? CEZAR Ne pre no ĉuje šta na ovo što je Reĉeno ima reći Antonije. ANTONIJE Koliko vlasti ima Agripa Da stvar privede povoljnom svršetku, Budem li rek'o: „Pristajem, Agripa"? CEZAR Vlast Cezarovu, a i onui koju Nad Oktavijom Cezar poseduje. ANTONIJE Ni na pamet mi ne pada da ovu Ponudu lepu, tako privlaĉnu, Ometam ĉime! Ruku meni daj; Podrţi ovo ljupko poduzeće, Te da od ovog ĉasa srca bratska Ljubavlju našom upravljaju, dajuć' Velikim našim smerovima maha. CEZAR Evo vam ruke. U amanet vam Predajem sestru. koju većma volim No što je ikad sestru voleo 38

Ikoji brat; nek' naša kraljevstva I naša srca spaja ţivot njen, I neka ne odleti ljubav naša Nikada više! LEPID Amin, i sa srećom! ANTONIJE Mislio nisam protivu Pompeja Da trţem maĉ, jer nedavno je on Ljubaznostima mene obasuo Retkim i krupnim; treba da se njemu Zahvalim prvo bar, da ne bi zamnom Ostao rĊav glas, a potom odmah Izazvaću ga. LEPID Skup je svaki tren: Moramo smesta mi da potraţimo Pompeja, il' će on da potraţi Inaĉe nas. ANTONIJE Gde logoruje? CEZAR Negde U podnoţju Mizenuma.(51) ANTONIJE Kolike Snage na kopnu ima? CEZAR Velike, I stalno rastu; ali morem je Zavladao potpunce. ANTONIJE Tako kaţu. Eh, da meĊ nama dogovora beše! Da pohitamo stoga s tim; al' pre No što se prihvatimo oruţja Da poţurimo prvo posao O kom je bila reĉ. CEZAR Veoma rado; I pozivam vas da se vidite Sa mojom sestrom, kud ću ovog ĉasa Da vas odvedem. ANTONIJE 39

Nemojte nas društva Lišiti svoga, Lepide. LEPID Od toga Ne bi me, vrli Antonije, mogla Ni bolest da zadrţi. (Fanfare. Izlaze CEZAR, ANTONIJE i LEPID) MECENA Dobro došli iz Misira, gospodine. ENOBARB Da ste zdravo, vrli Mecena, druga polovino srca Cezareva. I vi, moj poštovani prijatelju, Agripa! AGRIPA Zdravo, dobri Enobarbe! MECENA Imamo razloga da se radujemo što su se stvari ovako dobro uredile, da ĉoveku prosto curi voda na usta od uţivanja. A nije bilo loše ni vama u Misiru. ENOBARB Nije, gospodine; po danu smo spavali dok nam se ne bi smuĉilo, a noć smo olakšavali pićem. MECENA Za doruĉak po ĉitavih osam divljih veprova na raţnju(52) za ciglo dvanaest lica; je li istina? (51) Rt u Napuljskom zalivu. (52) „Ĉuo sam, kaţe Plutarh, ,,od svoga dede Lamprija da mu je neki Fileta, lekar, rodom iz Amfise priĉao da je u to vreme boravio u Aleksandriji, gde je uĉio medicinu; i upoznavši se sa jednim od Antonijevih kuvara, ovaj ga je poveo Antonijevoj kući (budući mlad ćovek, ţeleo je da vidi stvari) da mu pokaţe ĉudesno i raskošno spremanje jeĊne jedine veĉere. Kad se našao u kuhinji i video svu silnu raznovrsnost mesa, pa, izmeĊu ostalog, i osam divljih veprova ispeĉenih celih, on se tome veoma zaĉudi i reĉe: ‘’Zacelo, imaćete mnogo gostiju na veĉeri.’’ Kuvar se na to nasmeja i odgovori: ,Ne (reĉe), ne mnogo, ciglo dvanaest osoba.'" (Nort.) ENOBARB Nije to ni koliko muva prema orlu: imali smo mi i mnogo ĉudovišnijih jela o gozbi, koja su vredna da budu zabeleţena po zasluzi. MECENA Ona je savršeno veliĉanstvena ţena, ako se ono što se o njoj priĉa podudara s njom. ENOBARB Ĉim je na reci Kidnu(53) susrela Mark-Antonija, strpala je njegovo srce u svoj jandţik. AGRIPA Tamo se doista pojavila, ako moj izveštaĉ nije izmišljao bajke o njoj. ENOBARB Ispriĉaću vam. Barka na kojoj sedela je ona(54) Sva je na vodi bleskom buktala K'o kakav presto uţareni; krma 40

Od kovanoga zlata bila je; Jedra su bila purpurna, i sva su ToJiko bila namirisana, Da su od toga bili vetrovi Prenemogli na smrt sa ljubavi; Vesla su bila srebrna, i udar Drţala prema svirci svirala, I ĉinila da voda tuĉena Za njima potrĉava hitrije, K'o zaljubljena u te udare. A što se tiĉe nje, tu svakd opis Ubog je kao prosjak; ona je Leţala ispod svoga ĉadora Od zlatotkanog tkiva uĉinjenog, I sobom prevazilazila sliku Venere one koja kazuje Obradom svojom da je mašta tu Prirodu nadmašila; a kraj nje Sa obe njene strane stajala su, K'o Kupidoni nasmejani neki, Deĉaka ljupka dva sa rupicama Na obraaima, i lepezama Mahali raznobojnim, ĉiji dah je, Rek'o bi ĉovek, raspaljivao To neţno lice, mesto da ga hladi, Te ono što su obaviti htele Neobavljeno ostajalo. (53) Kidno (Cydnus) — reka koja izvire u Tauru, i protiĉe kroz grad Tarzus u Africi. U tome gradu obavljen je prvi susret izmeĊu Antonija i Kleopatre, kao što kaţe Sekspir, a ne na reci, kao što veli Plutarh. (54) Ĉuveni opis Kleopatrine barke, koji je Šekspir gotovo doslovce uzeo od Plutarha. AGRIPA Kakvog Za Antonija divnog prizora! ENOBARB Na svaki mig njen njene dvorkinje, K'o nereide, morske vile te, Motre i paze, i nadvijaju se Nad njom k'o ukras; jedna izmeĊ' njih, Sireni sliĉna, krmom upravlja; Koĉoperi se uţe svileno Kada ga ruke, neţne kao cvet, 41

Dotiĉu njene, i svoj posao Obavlja spretno, pripravno i ţivo. S galije miris ĉudan, neuoĉljiv, Nasrće prema bliskim obalama I pleni ĉula; zgrće se iz grada Za njom' sve ţivo, dokle Antonije Na prestolu na trgu sedi sam I zviţduće u vazduh, koji bi, Kad bi praznine moglo biti(55), poš'o I sam da pogled svoj na Kleopatri Napasa, te bi zev u prirodi Nastao tada. AGRIPA O, da iznimne li, Vrsne Misirke! ENOBARB Kad se iskrca, Antonije joj pošlje kog sa molbom Da obeduje s njim; al' ona mu Otpozdrav šalje da bi bolje bilo Da obeduje on u nje k'o gost, Za šta ga ona moli svesrdno. I uglaĊeni Antonije naš, Od kojega još nikad ţena nije Ĉula da kaţe ,,ne", na gozbu ide, Pošto se deset puta lickao, I plaća tamo srcem obed svoj, Iako ga je samo oĉima Gutao svojim. (55) Smisao je ovaj: vazduh se „boji" da stvori prazninu, jer „priroda se grozi vakuuma". AGRIPA Carske bludnice! I Cezara je velikog navela Da baci maĉ u zapećak; on nju Ispluţi, ona plodom urodi.(56) ENOBARB Po ulici je jednom, gledao sam, Ĉitavih ĉetrdeset koraĉaja Skakala sve trupaĉke; a kad daha Ponestade joj, ona progovori Sva zadihana, što je savršenstvu Nesavršenstvom svojim naginjalo, 42

Jer je i tako, daha lišena, Sva odisala snagom. MECENA A sad mora Anionije od nje da digne ruke. ENOBARB O, neće, nikad: Godine njoj ne mogu ništa, neće Od njih sveţina njena usahnuti; Niti će sviklost moći pohabati Preobraţenja njena beskrajna S kojih je uvek drukĉ'a, uvek nova: Ostale ţene zasićavaju Glad onu koju hrane; ona, pak, Glad izaziva tamo baš gde glad Najvećma toli; jer u nje i vrlo RĊave stvari neki prikladan, Pristojan vid dobijaju, te njoj Blagoslov sami ĉasni oci daju I onda kad je raspusna. MECENA Ako lepota, um i skromnost mogu Da skrote srce Antonijevo, Oktavija je tad zgoditak za nj Pun blagoslova. (56) Kleopatra je s Julijem Cezarom imala sina — Cezariona. koji je prvobitno bio nazvan Ptolomeus, a roĊen je bio 47. pre n. e. Posle smrti Kleopatrine Cezarion je, po naredbi Oktavijanovoj, bio pogubljen. AGRIPA Hajd'mo. Budite U mene, dobri Enobarbe, gost Dok ovde boravite. ENOBARB Prepokorno, Gospodine, zahvaljujem na tome. (Odlaze)

SCENA TREĆA Na istom mestu. Odaja u Cezarevom domu (Ulaze CEZAR,ANTONIJE, izmedu njih OKTAVIJA, i PRATNJA) 43

ANTONIJE Odvojiće me od nedara va:ih Pokatkad svet i poziv krupni moj. OKTAVIJA Sve ću to vreme, pavši niĉice Pred bogovima, moliti za vas. ANTONIJE Dobra vam noć, gospodine. A vi, Iz onoga što svet o meni priĉa Nemojte, mila Oktavija, samo Najgore da ĉitate; reda ja Nisam se pridrţavao, al' odsad Sve ima prema propisu da bude. Laku vam noć sad, draga gospoĊo. OKTAVIJA Laku noć, gospodaru. CEZAR Laku noć. (Odlaze CEZAR i OKTAVIJA, ulazi PROROK) ANTONIJE Pa da 1' vas ţelja spopada, prijaško, Da u Misiru budete? PROROK O, kamo Da nisam nikad otišao otud, Niti pak. vi onamo došli ikad! ANTONIJE Dajte mi razlog ako moţete. PROROK Nešto mi to u srcu kaţe, ali U reĉi ja to' ne znam da obuĉem; Samo: u Misir vraćajte se, velim. ANTONIJE Ĉiji će, rec'te, uspeh dostići Visinu veću, Cezarev il' moj? PROROK Cezarev. Stoga se kloni njegove blizine; Tvoj dobri demon(57) — što će reći duh Koji te štiti — plemenit je, hrabar, Uzvišen i nesravnjiv svuda gde Demo.na Cezareva nema; ali ĉim se Pribliţi njemu, strah obuzima AnĊela tvoga, kao da je svladan; Stoga od njega podaije se drţi. ANTONIJE 44

O tom ni reĉi više. PROROK Nikom drugom Do tebi; nikom više osim tebi. U ĉemu bilo da se kockaš s njim, Izgubićeš zacelo, pa će tebe, Prirodnoj sreći toj zahvaijujući, Tući i pored tvoga preimućstva: Sjaj trne tvoj ĉim on kraj tebe blesne. Opet ti kaţem: kad si pored njega, Tvoj duh se plaši da ti voljom vlada, A vrsnosti je pun ĉim ode on. ANTONIJE Udalji se: i reci Ventidiju, Da hoću da razgovaram sa njim. (PROROK ode) U Partu on će poći. Bila to Veština ili sluĉaj, rekao je Istinu on; i sama kocka je Poslušna njemu. Sreći njegovoj Ne moţe da odoli sva veština Nadmoćna moja kada igramo; Izvlaĉimo li kocku, on je bolji; Njegovi petli(58) vazda moje tuku, I kad je prednost sva na mojoj strani; A prepelice njegove nad mojim Pobedu uvek nadmoćno odnesu, Kada ih uobruĉimo. U Misir Poći ću ja; ma kol'ko da sam ovaj Brak, mira svoga radi, sklopio, Na istoku je radost moja sva. (57) Po starom grĉkom verovanju, ĉoveka prati kroz ceo ţivot njegov zaštitniĉki duh, genij, demon ili anĊeo-ĉuvar; on bdi nad sudbinom ćoveka i upravlja njegovim vladanjem. (58) Plutarh kaţe da su se Antonije i Oktavijan Cezar zabavljali gledanjem bojeva petlova i prepelica, i da je Antonije u tim prilikama uvek gubio opkladu. (Ulazi VENTIDIJE) O! hodite, Ventidije; u Partu Valja vam poći; vaš je nalog gotov; PoĊite sa mnom da ga primite. (Izlaze) SCENA ĈETVRTA 45

Na istom mestu. Ulica (Ulaze LEPID, MECENA i AGRIPA) LEPID Daljih se briga proĊite; poţur'te Da sustignete svoje generale. AGRIPA Mark-Antonije ţeli, gospodaru, Od Oktavije da se oprosti, I eto nas za vama. LEPID E pa, dok vas U ratniĉkome ruhu ne vidim, Koje vam jednom k'o i drugome Prikladno stoji, zbogom. MECENA Kako ja Vidim taj put, do toga ćemo brda Mi pre vas stići(59), Lepide. LEPID Vi kraćim Idete putem; ja sam nauman Podosta da zaobiĊem: dva dana Bićete u dobitku prema meni. MECENA, AGRIPA Pa srećno bilo, gosipodaru! LEPID Zbogom. (59) Rt Mizenum. Vidi belešku 51. SCENA PETA Aleksandrija. Odaja u dvoru (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i PRATNJA) KLEOPATRA Muzike malo dajte; muzike, Te setne hrane koja pita nas Ĉiji je poziv ljubav. PRATNJA Svirku, hej! (Ulazi MARDIJAN) KLEOPATRA Al' man'te to; biljara(60) hajdemo Da zaigramo; hodi, Karmijan. KARMIJAN Boli me ruka; bolje igrajte 46

Sa Mardijanom. KLEOPATRA Da li s evnuhom ili sa ţenom igraš, isti davo. Hajdemo, hoćete l', gospodine, Da odigramo koju? MARDIJAN GospoĊo, Koliko god sam viĉan. KLEOPATRA Gde se dobra Pokaţe volja. ma i ne dosegla. Tu igraĉ sme da traţi izvinjenje. No. neću sada. Udicu mi dajte; Do rrke ćemo sići, pa ću tamo — Dok u daljini muzika mi svira — Varkati ribe mrko-perajaste; Probadaće im ćeljust ţvalavu Svijena moja kukica; i vazda, Kada izvuĉem koju, pomisliću Za svaku da je Antonije to, I reći ću, „Aha, ulovismo vas!" KARMIJAN Bilo je smešno kada ste se ono Kladili ko će upecali šta; I kad je gnjurac vaš na njegovu Udicu ribu slanu obesio(61), A on je brţe-bolje potegao. (60) Igra bilijara bila je poznata u Šekspirovo doba, ali anahronizam je kad Kleopatra pominje ovu igru. (61) Jednom u ribolovu, kad Antonija nije sluţila sreća, a zbog ĉega se ljutio, Kleopatra krišom naredi ribarima da, ĉim Antonije baci udicu, oni zarone i na nju nataknu spremljenu ribu. To je posle ispriĉala svome narodu, te drugom prilikom izaĊe dosta ljudi da posmatra ribolov. Kada Antonije ponovo poĉe da peca i baci udicu u vodu, ribari zaroniše i natakoše na udicu slanu ribu, što, kad Antonije izvuĉe struk iz vode, izazva smeh. (Po Nortu.) KLEOPATRA U to sam vreme smehom — O, vremena! — Izvodila ga iz strpljenja ja; A te sam noći smehom do strpljenja Uljuljkala ga; pa ga sutradan Toliko vinom nakitila da je U postelju pre devet poći mor'o; 47

Koprenu tad sam i ogrtaĉ svoj Bacila na nj, a ja sam utoliko Nosila njegov maĉ s Filipija.. .(62) (Ulazi GLASNIK) Iz Italije! O, provali svojim Vestima plodnim u moj sluh, što jalov Toliko vreme osta. GLASNIK GospoĊo, GospoĊo — KLEOPATRA Umro je Antonije! Reĉeš li ovo, huljo, zaklaćeš GospoĊu svoju; ali ako je U zdravlju i slobodi, ako takvu Donosiš vest o njemu, evo zlata, I evo moje ruke, pa poljubi Venu na njojzi, najplavetniju; A kraljevi su stavljali na nju Usnice svoje, dršćuć ljubeći je. GLASNIK Pre svega, on je dobro, gospoĊo. KLEOPATRA O, evo zlata još. Al' pazi se, Ugursuze, u nas je obiĉaj Da se za mrtvog kaţe da je dobro: Ciljaš li tim na to, rastopiću To zlato što ti dadoh, pa ću ga U tvoje grlo zloreko da saspem. GLASNIK Saslušajte me, dobra gospoĊo. (62) Maĉ koji je Antonije imao u bici kod Filipija, u Makedoniji, 42. pre n. e., u kojoj su njegove i Oktavijanove snage potukle zaverenike — Bruta i Kasija. KLEOPATRA Dobro, produţi, slušam; ali nema Na tvome licu niĉeg dobroga; Ako je Antonije ţiv i zdrav, I na slobodi, ljupkošću zapapri Trubljenje vesti povoljnih ovako! Ako li nije dobro, valjalo bi Da doĊeš kao kakva furija, Sa zmijama na glavi(63) kao krunom, 48

A ne pod vidom ĉoveĉijim. GLASNIK Da li Izvoljevate saslušati me? KLEOPATRA Obuzela me ţelja da te lupim Pre no što kaţeš što: al' ipak ću te, Reĉeš li da je Antonije ţiv, I da je dobro, il' u prijateljstvu S Cezarom da je, ili da u njega On nije suţanj, svega zasuti Zlatom k'o pljuskom, a skupoceni Biser na tebe sruĉiti k'o grad. GLASNIK GospoĊo, on je dobro. KLEOPATRA Reĉ valjana. GLASNIK I s Cezarom je on u prijateljstvu. KLEOPATRA Ĉestita duša ti si. GLASNIK S Cezarom je U prijateljstvu većem nego ikad. KLEOPATRA Traţi od mene blaga kol'ko hoćeš. GLASNIK Pa ipak, gospo — KLEOPATRA Nije mi po ćudi Ovo ,,pa ipak"; ono uklanja Valjanost dobrih vesti prethodnih; Sa tiim ,,pa ipak" do vraga! ,,Pa ipak", To ti je što i kakav tamniĉar Koji pred sobom tera uţasnog Zloĉinca nekog. Priko, molim te, Sruĉi u sluh moj hrpimice sve Što tovar tvoj sadrţi, zlo i dobro. Sa Cezarom je prijatelj, i, kaţeš, Zdrav je, i veliš da je slobodan (63) Furije — kod Rimljana, eumenide — kod Grka — bile su boginje osvete. Zamišljane su kao kćeri Zemlje ili Noći, strašne krilate devojke sa zmijama upletenim u kosu i sa oĉima iz kojih kaplje krv. 49

GLASNIK Slobodan, ne! ja nisam, gospoĊo, Rekao to: s Oktavijom je svezan. KLEOPATRA Za kakvog vraga? GLASNIK Pa za onog divnog Vraga što tera ćef u postelji. KLEOPATRA Karmijan, sva sam bleda! GLASNIK GospoĊo, Oţenio se Oktavijom on. KLEOPATRA Kuga nad kugom stigla te, dabogda! (Obori ga udarcem) GLASNIK Strpljenja, dobra gospoĊo. KLEOPATRA Šta veliš? (Opet ga tuĉe) Napolje, grozna huljo, ili ću Da šoram tvoje oĉi kao lopte; Poĉupaću ti kosu svu sa glave: (Vuĉe ga gore-dole) Premlatiće te ţicom, bićeš kuvan U slanoj vodi, luţnica će ljuta Peći ti koţu natenane. GLASNIK Ja sam, GospoĊo ljupka, doneo tu vest, A venĉao ih nisam ja. KLEOPATRA Poreci Što reĉe, pa ćeš dobiti na dar Oblast od mene; neocenjivo Daća ti blago; onaj udarac Što ti ga dadoh, to ti je za ono Što si do besa mene doveo, A dobićeš od mene na poklon I ono sve što bude tvoja skromnost Zatraţila od mene. 50

GLASNIK GospoĊo, Oţenio se. KLEOPATRA Preveć si, nitkove, Ziveo dugo. (Potrţe noţ) GLASNIK Onda ću da beţim. Šta vam je na um palo, gospoĊo? Do mene nema nikakve krivice. (Ode) KARMIJAN Priberite se, gospoĊo; taj ĉovek Savršeno je nevin. KLEOPATRA Poneki nevin gromu ne uteĉe. Dabogda se u Nilu Misir sav Rastopio, dabogda da se svaki Ĉestiti stvor u zmiju prometne! Pozovite mi natrag toga roba: Ma kol'ko da sam pomahnitala, Ujesti njega neću. Zovite ga. KARMIJAN Biće ga strah da doĊe. KLEOPATRA Vreda njemu Naneti neću. (Odlazi KARMIJAN) Nije plemenito, Pošto sam sama sebi skrivila, Da. ove ruke tuku bednijega No što sam ja. (Vraća se KARMIJAN sa GLASNIKOM) Gospodine, pristupi. Nikada nije dobro da se zle Donosit vesti, ma koliko to Pošteno bilo: vesti prijatnoj Podari celu vojsku jezika Al' pusti da se vesti rĊave Objave same, kad opipljive Postale budu. 51

GLASNIK Vršio sam duţnost. KLEOPATRA Je 1' ţenjen? Reĉeš li opet ,,Da", ne mogu tebe Mrzeti većma nego što te mrzim. GLASNIK GospoĊo, jeste, ţenjen je. KLEOPATRA Dabogda Grom da te zgromi! zar ćeš neprestano Svoje da teraš? GLASNIK Zar je, gospoĊo, Trebalo da vas slaţem? KLEOPATRA Kamo da si, Pa makar potop preplavio pola Moga Misira, te da zdenac bude Za kraljuštave zmije. Odlazi; Da ti je lice k'o u Narcisa(64), Bio bi za me nakazan. Je 1' ţenjen? GLASNTK Oprostite mi, veliĉanstvo. KLEOPATRA Ţenjen? GLASNIK Ne srdite se što vas srditi Ne ţelim više; da izvuĉem kaznu Za ono što me gonite da radim, To mi se ĉini vrlo nepraviĉnim; S Oktavijom je venĉan. KLEOPATRA O, da ti Treba s krivice njegove da budeš Hulja, a nisi, znaš to pouzdano. Odlazi; odveć skupa je za mene Sva trgovina što si je iz Rima Doneo amo; drţi je kod sebe, I neka bi te upropastila. (Odlazi GLASNIK) KARMIJAN Kraljice draga, uspokojite se. KLEOPATRA 52

Antonija do neba uzdiţući, Potcenila sam Cezara. KARMIJAN Ne jednom, Ne jednom. KLEOPATRA Sad sam platu dobila. Odavde vodite me. Mrkne mi svest. O, Ira! Karmijan! Ne mari. PoĊi do prijaška tog, Dobri Aleksas; nek' ti ispriĉa Kakav je lik u Oktavije te, I koje su joj godine, i kakve (64) Po grĉkoj mitologiji, Narcis je bio divan mladić, neosetljiv na ljubav; nimfa Eho zaljubila se u njega, i umrla je od tuge. Nemeza, da bi ga kaznila, pokazala mu je njegov lik u jednom izvoru, i on se tako zaljubio u sebe, i postepeno je venuo, dok se nije pretvorio u cvet koji nosi njegovo ime. Sklonosti ima; nek' ne propusti Da kaţe kakvu boju kose ima: Pa mi što pre dojavi. Neka ide (Odlazi ALEKSAS) Za sva vremena: — ne, ne, Karmijan. Neka ne ide! — Makar s jedne strane Kao Gorgona bio naslikan(65), Sa druge strane on je Mars. Poruĉi (MARDIJANU) Da mi Aleksas izvešće donese Je li visoka stasom. Ţali me, Karmijan, ţali, al' mi ne govori. Odvedi me do moje odaje. (Odlaze) (65) Po grĉkoj mitologiji, Gorgone su bile tri strašne devojke, koje su umesto kose imale zmije što sikću, a bile su krilate, tuĉanih kandţi i ogromnih zuba. SCENA ŠESTA U blizini Mizenuma (Fanfare. Ulaze POMPEJ i MENA s jedne strane, uz zvuk truba i doboša; a s druge CEZAR, ANTONIJE, LEPID, ENOBARB, MECENA, sa trupama u maršu) POMPEJ Taoce vaše imam, a i vi 53

Imate moje; porazgovarajmo Pre nego što se maĉa latimo. CEZAR Da jedni druge prvo saslušamo Na svom je mestu posve; stoga smo vam Pismene svoje predloge unapred I isposlali; te ukoliko si Prouĉio ih, daj nam znati hoće 1' OzlojeĊeni maĉ tvoj biti sputan Tim predlozima, te da moţe natrag U Siciliju opet da se vrati Tolika vrsna mladeţ, koja bi Morala ovde inaĉe da skonĉa. POMPEJ Vas ja, na ovom svetu velikom Jedine senatore(66), vas ja, glavne Punomoćnike velikih bogova, Svu trojicu vas pitam: što da bude, I pored sina svog i prijatelja, Moj otac(67) lišen svojih osvetnika; Kada je, došav da se kao duh Dobrome Brutu javi, video Julije Cezar kod Filipija Kako ste vi za njega radili? Šta je odvelo u zaverenike Kasija bledog? šta li podstaknulo Onoga ĉasnog Rimljanina Bruta, Koji je bio poštovan od sviju, Da s oruţanim sauĉesnicima Koji slobodu divnu voljahu Kapitol krvlju poprska do to Što ini je ţelja bila postići Da ĉovek bude ĉovek?(68) Pa i mene Navede to da spremim brodovlje Od ĉijega se tereta penuša Srdito more, jer sam naumio Da ljuto kaznim nezahvalnost koju Na moga oca plemenitog sruĉi Pakosni Rim. CEZAR Ne ţurite se mnogo. ANTONIJE Brodovljem svojim nećeš, Pompeju, Zastrašiti nas; biće meĊu nama 54

Na moru razgovora: a na suvu Znaš već kolika prevaga je naša. POMPEJ Na kopnu, zbilja, ti za ceo dom Mojega oca(69) imaš prevagu; No, pošto i ne gradi kukavica Za sebe dom, u njemu ostani Sve dotle dokle budeš mogao. (66) To jest — trijumvire. (67) Pompej Veliki (106—48. pre n. e.), trijumvir. Zbog svojih pobeda u Africi dobio je naziv Veliki. (68) To jest — da ne bude tiranin. (69) „Docnije, kad je Pompejeva kuća bila izloţena javnoj prodaji, Antonije ju je kupio." (Nort.) LEPID Budite ćtabri — pošto sada to Ne spada amo — pa nam recite Šta kaţete o našim ponudama Poslatim vama. CEZAR To je ono glavno. ANTONIJE I ne dajte se nagovoriti, Nego procen'te korist koju biste Imali prihvatanjem. CEZAR A i to Šta moţe sve da iziĊe iz toga Ako na veću sreću zaigrate. POMPEJ Vi ste mi ponudili Siciliju I Sardiniju; a da more ja Oĉistim sve od gusara, i ţito U odreĊenim koliĉinama U Rim da poš'ljem; što kaĊ uglavimo, Da s maĉevima i neokrznutim, I štitovima i neulubljenim Rastanemo se. CEZAR, ANTONUE, LEPID To smo ponudili. POMPEJ Tad znajte da sam amo došao 55

Spreman da primim ovu ponudu; Al' me je malo Marko Antonije Izbio iz strpljenja. Mada nije Lepo da priĉam. jer na uštrb to ZasJuge moje ide, neka znate Da je, kad ono Cezar s vašim bratom U sukob doĊe, vaša mati došla Na Siciliju(70), gde je prijateljski Primljena bila. ANTONIJE To sam, Pompeju, Već ĉuo, pa sam svesrdno i dugo Smišljao kako da vam izdašno Duţnu zahvalnost odam. (70) Kad je Antonijev mlaĊi brat, na podsticaj njegove ţene Fulvije, zavojštio protiv Oktavijana (41—40. pre n. e.) i bio potuĉen, Antonijeva majka Julija (sestra Julija Cezara) i Fulvija pobegle su iz Italije na Siciliju, gde ih je Pompej — istiĉe Plutarh — vrlo ljubazno primio. POMPEJ Dajte ruku: Da ćemo ovde da se sretnemo, Ni slutio, gospodine, ja nisam. ANTONIJE Na istoku su meke postelje; Te hvala vama što me ovamo Dozvaste pre no smerah amo doći, Jer sam u tome na dobitku. POMPEJ Vi ste Od poslednjega našeg viĊenja Promenili se. ANTONIJE Nu, šta sudba reţe Na licu mom k'o rabošu. ja ne znam; Al' mj u grudi ona nikad neće Dospeti da mi srce zarobi. LEPID Srećan nam bio sastanak. POMPEJ I ja se, Lepide, tome nadam. Sporazum smo Postigli. dakle Ja bih molio Da se u pero stavi dogovor 56

I na nj se naši stave peĉati. CEZAR Pre svega to. POMPEJ A jedni drugima Priredićemo gozbu pre rastanka; Te dajte neka kocka odluĉi Ko će da poĉne. ANTONIJE Ja ću, Pompeju POMPEJ Ne, Antonije neka kocka reši: A bila prva ili posiednja. Vasa će sjajna kujna misirska Proslaviti se. Slušao sam da je Julije Cezar, gosteći se tamo, Ugojio se bio. ANTONIJE Mnogo šta Ĉuli ste vi. POMPEJ Bezazlena je bila Misao moja. ANTONIJE A i vaše reĉi. POMPEJ Nu, ja sam tol'ko ĉuo; A ĉuo sam i da je Apolodor Nosio — ENOBARB Tu presec'te: nosio je. POMPEJ A šta to, molim? ENOBARB Jednu kraljicu U dušeku(71) za Cezara. POMPEJ Tek sada Prepoznao sam tebe; elem, kako. Vojniĉe ide? ENOBARB Nije zlo; a biće Još dobra posla za me; jer predstoje Ĉetiri gozbe, k'o što mi se kaţe. 57

POMPEJ Daj da ti stisnem ruku; nikada te Mrzeo nisam. Gledao sam te Kada se tuĉeš; i na drţanju sam Zavideo ti. ENOBARB Vas, meĊutim, ja, Gospodine, baš mnogo nikada Mario nisam; al' vas ipak jesam Hvalio, mada deset puta veće Istinske vaše zasluge su bile No što sam ja priznav'o. POMPEJ Tako iskren Ostani vazda; to nimalo tebi Ne stoji ruţno. Sve vas na svoju zovem galiju; Izvol'te samo napred, gospodo. CEZAR, LEPID, ANTONIJE Pokaţite nam put, gospodine. POMPEJ Hajdemo. (Izlaze SVI sem MENE i ENOBARBA) MENA Tvoj otac, Pompeju, nikada ne bi zakljuĉio taj ugovor. Vi i ja smo se već gledali, gospodine. ENOBARB Na moru, rekao bih. MENA Tako je, gospodine. ENOBARB Vi ste se dobro' drţali na moru. MENA A vi na kopnu. (71) „Kleopatra od sve svoje pratnje povede sa sobom samo Apolodora sa Sicilije, uĊe u malu laĊu i, kad se već mrak hvatao, iskrca se u blizini kraljevske palate. Ali, kako je bilo nemoguće da se na drugi naĉin sakrije, uvuĉe se u slamaricu i ispruţi se u njoj, a Apolodor slamaricu sveţe remenom i unese je kroz vrata Cezaru." (Plutarh, ,,G. J. Cezar", prevod Miloša Đurića.) ENOBARB Odaću hvalu svakome koji meni odaje hvalu; no ne moţe se osporiti ono što sam ja na kopnu obavio. MENA A mi ono što sam ja obavio na moru. ENOBARB 58

Da, ali ima nešto što biste sopstvene bezbednosti radi, i mogli oporeći; bili ste veliki lupeţ na moru. MENA A vi na kopnu. ENOBARB U tome se ja odriĉem svojih zasluga na kopnu. No, dajte mi ruku, Mena; da nešto naše oĉi poseduju neku vlast, mogle bi sad ovde da ulove dva lupeţa kako se bratime. MENA Lica u ljudi su vazda ĉestita(72) i nepatvorena, ma šta inaĉe radile njihove ruke. ENOBARB Ali nema te lepe ţene u koje je lice nepatvoreno. MENA To nije opadanje; one kradu srca. ENOBARB Došli smo ovamo da se tuĉemo s vama. MENA Što se mene tiĉe, krivo mi je što se to prometnulo u pijanĉenje. Pompej će danas smehom da profućka i sahrani svoju sreću. ENOBARB Uĉini li tako, povratiti je suzama svakojako neće. MENA Tako je kao što kaţete, gospodine. Nismo se nadali ovde Marku Antoniju: je li se on, molim vas. venĉao sa Kleopatrom? ENOBARB Sestra Cezarova zove se Oktavija. MENA Tako je, gospodine; bila je ţena Kaja Marcela. ENOBARB No sad je ţena Marka Antonija. MENA Molim, gospodine? ENOBARB Tako je i nikako drukĉije. MENA To su onda Cezar i on vezani zasvagda. ENOBARB Kad bih ja imao da proriĉem sudbinu ove sveze, ja ne bih tako prorokovao. MENA Drţim da je u zakljuĉenju ovoga braka igrala veću ulogu politiĉka svrha no obostrana ljubav. ENOBARB I ja tako mislim; no videćete da će ta veza, koja naizgled svezuje njihovo prijateljstvo, biti omĉa za prijateljski odnos meĊu njima. Oktavija je bogobojaţljiva, hladne je i uzdrţane ćudi (72) U originalu pridev je true (Istinit, istinski, pravi, veran, i dr.), i posredi je igra reĉima. 59

Mena hoće da kaţe da se po liku ne moţe oceniti karakter ni misao ĉoveka, jer lik je uvek ĉestit; Enobarb, pak, uzima pridev true u smislu pravi, istinski, i smisao njegovih reĉi je da u lepih ţena lice nije pravo, nego je nabeljeno i doterano. MENA Ko ne bi voleo da mu je ţena takva. ENOBARB Ne bi onaj koji ni sam nije takav; a to je Marko Antonije. On će opet poći svojoj misirskoj trpezi; a onda će Oktavijini uzdasi raspiriti vatru u Cezaru, kao Ho sam malopre rekao, i ono u ĉemu je'snaga njihovog prijateljstva pokazaće se kao neposredni uzroĉnik njihovih nesuglasica. Antonije će zadovoljavati svoje srce gde i dosad; a ovde se oţenio samo pruţenom zgodom. MENA Moţda je i tako. Hajdete, gospodine, hoćete li na brod? Imam zdravicu za vas. ENOBARB Prihvatiću je, gospodine: mi u Misiru nismo štedeli svoja grla. MENA Hajdete, poĊimo. (Odlaze)

SCENA SEDMA Na palubi Pompejeve galije, blizu Mizenuma (Muzika. Ulaze DVE-TRI SLUGE, s Ċakonijama) PRVI SLUGA Naspelo im je da doĊu ovamo, ĉoveće. Pritkama u nekojih od njih već je nalomljen koren; sruĉiće ih na zemlju i najmanji vetrić. DRUGI SLUGA Lepid se sav zajapurio. PRVI SLUGA Podbadali su ga da pije naiskap. DRUGI SLUGA Kad ko od njih drugome stane na ţulj, već prema tome šta kojega tišti, on uzvikne: „Dosta!"; i izmiri ih molbama i preklinjanjem, a sebe pićem. PRVI SLUGA No to razbukti utoliko veći rat izmeĊu. njega i njegovog razbora. DRUGI SLUGA Nu, eto ti šta znaĉi biti viĊen u društvu velikaša; više bih ja voleo da lmam trsku koja mi ni od kakve vajde nije no palošinu kojom ne bih mogao da izmahnem. PRVI SLUGA Da te prizovu u visoke regione a da se u njima i ne primećuje da se mrdaš, to ti je kao da umesto oĉdju imaš rupe, što dozlaboga nagrĊuje lice. (Zvuk truba. Ulaze CEZAR, ANTONIJE, LEPID, POMPEJ, AGRIPA, MECENA, 60

ENOBARB, MENA, sa drugim KAPETANIMA) ANTONIJE Tako to oni rade. Nila izliv, Gospodine, po belegama nekim U piramide urezanim, mere; I znaju prema niskom il' visokom Il’ srednjem vodostaju hoće 1' glad Il’ obilje da doĊe. Kol'ko više Naraste Nil, to više obećava; A kada se povuĉe, sejać zrno Baci u kal i mulj, i oĉas potom Letine evo. LEPID Ima vam tamo ĉudnih zmija. ANTONIJE Da, Lepide. LEPID Ta misirska vam se zmija, pod uticajem toga tamo vašeg sunca, leţe iz toga tamo vašeg blata; a tako i taj vaš krokodil. ANTONIJE Tako se legu. POMPEJ Da sednemo — i dajte malo vina! U Lepidovo zdravlje. LEPID Ne osećam se baš kao što bi trebalo, ali neću da se izdvajam. ENOBARB Nećete dok ne zaspite; samo se bojim da ćete tada biti udešeni. LEPID Ne, zbilja, ĉuo sam da su Ptolemejeve piramide(73) odistinski valjana rabota; nema tu spora, zbilja sam tako ĉuo. MENA Pompeju, jednu reĉ. POMPEJ Reci mi na uho; šta to ima? MENA Digni se, preklinjem te, kapetane, Samo na jednu reĉ. POMPEJ Trenutak samo. U Lepidovo zdravlje. (73) Ptolemeji su bili kraljevi makedonske dinastije, i vladali su u Egiptu od 323. do 30. pre n. e.; oni su zidali hramove, ali ne i piramide, koje su podizane mnogo ranije, u „doba piramida" (3000—2500. pre n. e.). 61

LEPID A na koju mu ruku doĊe taj krokodil? ANTONIJE Po liku je, gospodine, nalik na sebe, a širok je onoliko kolika mu je širina; visok je taĉno prema svojoj visini, a kreće se svojim sopstvenim udovima; ţivi od onoga ĉime se hrani, a kad mu se ţivotni elementi već jednom rasture, on se tad preseljava; LEPID Kakve je boje? ANTONIJE I boje je svoje sopstvene. LEPID Ĉudnovata zmija. ANTONIJE Tako je; a suze su u njega mokre(74) CEZAR Hoće li ga taj opis zadovoljiti? ANTONIJE Hoće, sve dokle mu Pompej nazdravlja, jer je sušti sladokusac. POMPEJ Idite k vragu, vi, gospodine. Idite k vragu! Da mi govorite O tako ĉemu? Idite i ĉin'te K'o što naredih. Gde je pehar taj Što ga naruĉih? MENA Ako me za ljubav Zasluga mojih saslušati hoćeš, A ti se digni. POMPEJ Ti si, kanda, lud. Šta ima? (Ode na stranu) MENA Ja sam vazda ponizno Sluţio sreći tvojoj. POMPEJ Odano si Veoma meni sluţio. Pa onda? Gospodo, uţivajte! ANTONIJE Toga se ţivog peska, Lepide(75), 62

Valja da ĉuvaš, ili potonu! MENA Bi li ti hteo da gospodariš Vaskol'kom svetu? POMPEJ Šta si rekao? MENA Bi li hteo da gospodariš, Pitam još jednorn, svetu vaskolikom? (74) Vrlo je staro verovanje da krokodil plaĉe nad svojom ţrtvom. (75) Pijanstvo u koje tone, kao u ţivi pesak. POMPEJ Kako to moţe biti? MENA Ti se samo Saglasi s tim, a ja ću biti taj Koji će tebi dati ceo svet, Ma kol'ko da me sirotanom smatraš. POMPEJ Da nisi pijan? MENA Nisam, Pompeju; Od ĉaše sam se uzdrţavao. Zemaljski ti si Jupiter, ukol'ko To budeš smeo. Sve što krugom hvata Okean, il' obujmljuju nebesa, Tvoje je, ako hoćeš to da imaš. POMPEJ Reci mi kako. MENA Ova tri takmaca, Ta tri ortaka u gospodstvu svetskom, Na tvpm su brodu: pusti me da uţe Prereţem; a kad otisne se brod, Da se na njine onda grkljane Nasrne: tvoje tad je sve. POMPEJ O, to je Trebalo da ne reĉeš, a da svršiš;(76) Postupak takav bio bi podlaštvo Kad bi sa moje strane došao, A s tvoje strane dolazeći, on bi 63

Usluga dobra bio. Moja ĉast Ne ide za dobitkom, no dobitak Ide za njom, to znaj. I valja ti se Kajati što je jezik tvoj uopšte Na ovaj naĉin smer tvoj odao. Da je bez moga znanja izvedeno, Odobrio bih potom to, a sad pak Najteţe moram to da osudim. Diţi od toga ruke, idi pij! MENA (za sebe) Zbog toga Za tvojom srećom kojoj sjaj se mraĉi Niposto više neću ići ja. Ko nešto traţi, a ne šĉepa to Kad mu se jednom ponudi, taj neće Naći to nikad više. (76) „Onda usred gozbe . .. Mena gusar priĊe Pompeju, pa šapućući mu na uvo, reĉe: ,Da li da preseĉem konopce kotava i da te naĉinim gospodarom ne samo Sicilije i Sardinije, već i ĉitavog Rimskog Carstva?' Pompej, kad poćuta malo, naposletku odgovori: ,To je trebalo da uradiš, a ne da govoriš, a sad se moramo zadovoljiti ovim što imamo. Ja nikad nisam bio verolomnik ni izdajnik.'" (Nort.) POMPEJ Diţem ĉašu U Lepidovo zdravlje! ANTONIJE Nek' na kopno Njega iznesu. Ja ću, Pompeju, Umesto njega da ti odzdravim. ENOBARB Ovu za tebe, Mena! MENA Enobarbe, U dobro zdravlje! POMPEJ Napuni pehar do vrška! ENOBARB Gle, kakva je ovo ljudina, Mena. (Ukazuje na jednog iz pratnje koji odnosi LEPIDA) MENA Kako? ENOBARB Pa taj nosi trećinu sveta, ĉoveĉe: zar ne vidiš? 64

MENA Trećina sveta pijana je tad; A kamo da je pijan sav, pa onda Da se kovitla. ENOBARB Pij i ti; uzvitlaj vitao, da se vitla. MENA Hajde! POMPEJ Ipak ovo nije aleksandrijska gozba. ANTONIJE Biva polako. Hajde, kucnimo se! Ovu u zdravlje Cezarovo! CEZAR Ja bih Voleo više da se okanemo. Grozan je napor to kad mozak pereš, A on ti biva sve prljaviji. ANTONIJE Budi svog doba ĉedo. CEZAR Ispijaj, A ja ću da uzvratim; ali bih Voleo više da jednoĉinim Ĉetiri puna dana no da tol'ko Jednoga ciglog dana popijem. ENOBARB (ANTONIJU) Ha! gospodaru diĉni, da 1' da igre Misirske zaigramo bakanalske, Pa svoju ovenĉamo pijanku? POMPEJ Ded', daj, valjani vojniĉe. ANTONIJE Ovamo, Za ruke svi se drţ'te, Dokle nam vino slavodobitno Ne zagnjuri u blagu, tihu Letu Sva naša ĉula. ENOBARB Hvatajte se svi. Neka nam uši zaglunu od treska Muzike buĉne; svrstaću vas odmah; A taj će deĉko zapevati tad; Svaki, pak, neka grmne kol'kogod Dopuštaju mu moćne slabine 65

I glas nek' prati i podrţava. (Muzika zasvira. ENOBARB im spaja ruke) PESMA Debeljušni i škiljavi Kralju vina, Bahe, splavi Naše brige i udavi Akovĉetom i burencem! Ovenĉaj nas groţĊa vencem! Zalivaj nas dok se svet okreće, Zalivaj nas dok se svet okreće! CEZAR Šta biste više? Laku noć, Pompeju. Dozvolite mi, dragi zete, da vas Zamolim da iĊemo; mrgode se Poslovi naši većma ozbiljni Na ovu lakoumnost. Hajdemo, Gospodo plemenita. Evo su se Obrazi naši zajapurili; Slabašniji je i od vina samog Enobarb snaţni; a i jezik moj U krpe cepa sve što kaţe; divlja Pijanka ta nas u pajace skoro Sve prometnula. Šta još tu da priĉam? Laku vam noć. Moj dragi Antonije, Dajte mi ruku. POMPEJ Ogledaću se Na obali sa vama. ANTONIJE Pa, dabome! Ruku nam dajte. POMPEJ O, Antonije! U vas je oca moga dom. — Al' ništa! Mi ostajemoi prijatelji. Dela Da siĊemo u ĉamac. ENOBARB Pazite Da ne padnete. (Odlaze POMPEJ, CEZAR, ANTONIJE i PRATNJA) Ja na obalu Ne idem, Mena. MENA Ne, već u kabinu 66

Hodite moju. Ovi bubnjevi! Te trube! ove svirajke! oho! Nek' Neptun ĉuje kako pozdravljamo Te velikane gromkim: „Zbogom pošli;" Grm'te, i nek' vas Ċavo nosi! Grm'te! (Trube i bubnjevi) ENOBARB Ura! kliĉem ja. Evo moje kape. MENA Ura! Plemeniti kapetane, hajdemo! (Odlaze)

TREĆI ĈIN SCENA PRVA Polje u Siriji (Ulazi VENTIDIJE kao trijumfator, sa SILIJEM i DRUGIM RIMLJANIMA, OFICIRIMA i VOJNICIMA; ispreĊ njega nose PAKOROV LEŠ) VENTIDIJE Sada si, Parto, viĉna uzmicanju Uz kišu strela bacanih natraške, Sada si svoje dobila cd mene; Nasmeja mi se sreća te te ja Tukoh, i Marka Krasa smrt osvetih. Nosite sina kraljevoga leš Pred našom vojskom. Pakor tvoj, Orode, Za Marka Krasa, evo, ovim plaća.(77) (77) Odluĉna bitka u kojoj je Ventidije porazio Parćane i u kojoj je poginuo parćanski kralj Pakor zbila se 39. pre n. e., taĉno ĉetrnaest godina docnije pošto je Pakorov otac Orod porazio u Mesopotamiji trijumvira Marka Krasa, koga je na prevaru domamio i pogubio. Kad su mu doneli Krasovu glavu, nareĊio je da mu sipaju u usta istopljeno zlato i kazao: „Nasiti se saĊa ovoga metala koji si za ţivota toliko gramzio." SILIJE Dok ti je maĉ od krvi parćanske Još vruć, moj plemeniti Ventddije, Goni u stopu parćanske begunce. Obigraj celu Mesopotamiju, Mediju svu, sva slirovišta u koja Potuĉeni se bekstvom skloniše; I veliki će zapovednik tvoj, Antonije, na dvokolice tebe Staviti kao trdjumfatora I venac tebi metnuta na glavu. 67

VENTIDIJE O, Silije! UraĊeno je dosta Sa moje strane; preveć zamašno Moţe poneko delo, Silije, Upamti to, da bude za ponekog Ko je u niţem zvanju; jer je bolje Pustiti štogod i neobavljeno, No svojim ĉinom steći, pamti to, Previše slave kad ' je odsutan Onaj u koga sluţim. Za svoje Pobede Cezar, k'o i Antonije, Duguju svojĊm oficirima Daleko više nego sebi liĉno. Kada je ono njegov namesnik Scsije — a u Siriji je on U isfom zvanju bio k'o i ja sad — Nabrao slave preveć, dobijene U cigli trenut, njegovu je on Izgubio naklonost. Ko u ratu Kadar je više no što vojskovoĊa Njegov je kadar, onaj postaje Pretpostavljeni svom pretpostavljenom; A slavoljublje, vojniĉka vrlina, Izbraće poraz pre no pobedu, Ako će ova da ga zaseni. Ja bih na korist Antonijevu(78) Mogao više još da uradim, Al' to bi ga uvredilo, a tad bi S podvigom mojim bilo svršeno. SILIJE Ti poseduješ, Ventidije, ono Što, kada vojnik posedov'o ne bi, Nikakve ne bi bilo razlike IzmeĊu maĉa njegovog i njega. Antoniju ćeš pisati? VENTIDIJE Ja njemu Ponizno ono dostaviću sve Što sn;o, u ime njegovo, i snagom Ĉarobne ove ratne lozinke Postigli ovde: kako su do nogu Njegove trupe, dobro plaćene, Sa stegovima njegovim, potukle I s bojnog poljs nagnale u bekstvo 68

Parćansku nepobednu konjicu. (78) „Ipak Ventidije nije smeo da ih (Parćane) goni dalje, plašeći se da time ne izazove Antonijevu zlovolju." (Nort.) SILIJE Gde je on sada? VENTIDIJE U Atinu smera; Kuda, uz hitnju koju dopušta Tovar što sobom poneti nam valja, Moramo stići pre no on. Pa, napred! (Odu)

SCENA DRUGA Odaja u Cezarevom domu (Ulaze AGRIPA i ENOBARB, jedan drugome u susret) AGRIPA Nu! jesu li se braća rastala? ENOBARB S Pompejem stvar su svršili, i on je Otišo već; a ona trojica Peĉate udaraju. Oktavija Plac'e što mora Rim da napusti. Cezar je tuţan, a s anemijom Kuburi Lepid, kako kaţe Mena, Nakon pijanke one u Pompeja, Pa ]e od toga bled k'o devojĉe. AGRIPA Plemenit duh je Lepid. ENOBARB O! vanredan. I kako samo voli Cezara! AGRIPA Al' kako toplo tek oboţava Mark-Antonija! ENOBARB Cezar? Ama on je Jupiter prosto ljudima. AGRIPA A šta je Tek Antonije? Jupiteru bog. ENOBARB 69

Govorite li vi o Cezaru? Ta kako! njemu nigde ravnog nema! AGRIPA O, Antonije! O, ti Feniks-ptico! ENOBARB Zelite 1' Cezara da pohvalite Recite samo „Cezar", i toliko. AGRIPA Doista on je pohvalama vrsnim Obasipao jednoga drugog. ENOBARB Ali on većma voli Cezara; No ipak on i Antonija voli. Hoj, hoj, ne mogu niti vajarske Skulpture, niti jezici, nit' srca, Nit' škrabala, nit' pesnici, nit' bardi Njegovu ljubav prema Antoniju Nit' odlivkom, nit' reĉju, niti mišlju, Nit' pismom, niti napevom, nit' ritmom Da ovaplote. Ali, što se tiĉe Cezara, tuna padni niĉice, Niĉice padni, pa se ddvi samo. AGRIPA Jednog i drugog voli on. ENOBARB Za njih Bubica on je, a za njega oni Poklopci roţni što mu krila štite. (Napolju trube) Tako; to zovu da se pojaše. Zbogom, Agripa plemeniti. AGRIPA Nek' je Sa srećom, vrli vojniĉe, i zbogom. (Ulaze CEZAR, ANTONIJE, LEPID i OKTAVIJA) ANTONIJE Gospodine, nemojte dalje. CEZAR Zamašan deo mene samoga Uzimate mi; ali s delom tim Postupajte valjano. Sestro, da si Pokazala se suprugom onakvom Kakvom te moje misli sazdaše, I tako da i najsmelije moje 70

Nadmašiš jemstvo svojim ispitom. Nada sve plemeniti Antonije, Ne bio ovaj uzorak vrline Što ga meĊ' nas ja stavljam kao cement Za ljubav našu, da je on podrţi Onakvom kakvom sazdala se ona — Ne bio nikad oruĊe on bojno Kojim bi tvrdi rušio se grad Ljubavi ove; jer je bolje bilo I bez te veze da se pazimo, Ako nad njom obostrano ne bdimo. ANTONIJE Ne vreĊajte me tim nepoverenjem. CEZAR Rekoh što rekoh. ANTONIJE Naći nećete, Ma kol'ko podozrevali u tome, Ni najmanjega uzroka za ono Ĉega se kanda plašite. Pa, dakle, Neka vas štite bogovi, a srca Rimljana nek se smerovima vašim Stave u sluţbu! I da sada ovde Rastanemo se. CEZAR Najdraţa sestro, zbogom, srećan put! Neka bi sile prirodine sve Bile ti sklone, i obodrile ti Radošću svaki delić duše! Zbogom. OKTAVIJA Moj plemeniti brate! ANTONIJE April je njoj u oku; ljubavi je Proleće to, a to je pljusak koji Pospešuje ga. Budi vesela. OKTAVTJA Gospodine, na muţa moga dom Valjano pripazite, i — CEZAR Šta to, Oktavija? OKTAVIJA Na uho ću vam reći. ANTONIJE Srcu se jezik njen ne podaje, 71

Nit' moţe srce da se pokori Jeziku njenom, baš k'o labudovo Paperje, kad na vrhu talasa Pod punom plimom plovi, pa nijednoj Ne naginje se strani. ENOBARB (tiho AGRIPI) Da 1' to Cezar Ne kani da se zaplaĉe? AGRIPA Na ĉelu Stuštio mu se oblak. ENOBARB Da je konj(79), To gore po nj; no gore još u tol'ko Što je on ĉovek. (79) Ovde je posredi igra reĉima. Agripa kaţe da se Cezaru ,,na ĉelu stuštio oblak" (the cloud); tako se zove i konj koji na ĉelu nema ni najmanje bele pege, i otuda se smatra da je naopake ćudi. AGRIPA Nu, moj Enobarbe, Antonije je skoro urlao Od plaĉa kad je ono Julija Cezara mrtvog naš'o, a nad Brutom Prolivao je suze kad ga naĊe Ubijenoga kod Filipija. ENOBARB Te godine je, zbilja, patio Od kijavice; ĉem' je svesrdno Smrsio konce to je oplakiv'o: Verujte tome, kada vidite Suze u mene. CEZAR O, ne, Oktavija, Premila moja, neprestano ću se Vama da javljam; nikad vreme neće Preteći niti pregaziti moje Misli na vas. ANTONIJE Nu, nu, gospodine, O snagu ću se svoje ljubavi Da uhvatim u koštac s vama ja: Evo vas hvatam sada; sad vas puštam, 72

I bogovima predajem vas. CEZAR E, pa, Zbogom; i srećno! LEPID Nek' ti zvezde sve, Koliko god ih ima, lepi put Ozare sjajem. CEZAR Zbogom, zbogom. (ljubi OKTAVIJU) ANTONIJE Zbogom! (Odlaze uz zvuke trube) SCENA TREĆA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i ALEKSAS) KLEOPATRA Gde je taj momak? ALEKSAS Jedva sme da doĊe. KLEOPATRA De, de sad. (Ulazi GLASNIK) Nu, gospodine, pristup'te. ALEKSAS Ne bi ni sami Irod judejski(80) Usudio se, dobro veliĉanstvo, Da digne oĉi k vama, osim kad ste Raspoloţeni. (80) Biblijski Irod bio je poznat lik u crkvenim prikazanjima, a u knjiţevnosti Elizabetine epohe oznaćavao je tip okrutnog tiranina. Istorijski Irod, nazvan Veliki, dobto je od Antonija i Oktavijana Judejsko Kraljevstvo, 40. pre n. e.; bio je svirep i tiranski vladalac, i naredio je pokolj dece u Vitlejemu, verovatno dok je sam bio na smrtnoj postelji. Umro je 4. god. pre n. e., iste godine kada je roĊen I. Hristos. KLEOPATRA Glavu hoću ja Iroda toga; ali kako je Antonije otiš'o, kome nalog Da dam da to izvede? PriĊi bliţe. GLASNIK Nada sve milostivo veliĉanstvo! 73

KLEOPATRA Oktaviju si video? GLASNIK Zacelo, Kraljice moćna. KLEOPATRA Gde? GLASNIK U Rimu; nju sam Gledao kao vas sad, gospoĊo, I video sam gde je izmeĊ' sebe Vode njen brat i Marko Antonije. KLEOPATRA Da li je stasom kao ja visoka: GLASNIK GospoĊo, nije. KLEOPATRA Je li glas u nje — Da li si ĉuo kada govori? — VisoK il' dubok? GLASNIK Dubok, gospoĊo; Slušao sam je kada govori. KLEOPATRA To nije tako dobro. On je dugo Voleti neće moći. KARMIJAN Voleti je! Izido sveta! To je nemogućno. KLEOPATRA I ja to mislim, Karmijan: i mumla, I još patuljak! Ima li u njenom Drţanju kakve veliĉanstvenosti? Ako si ikad gled'o veliĉanstvo, A ti se opomeni. GLASNIK Ona mili; Stojala ili išla, sve je jedno; Više je, kanda, trup no ţivi stvor, I više kip no biće koje diše. KLEOPATRA Je li zacelo tako? GLASNIK Osim ako 74

Nema u mene oka pouzdana. KARMIJAN Ni trojice vam nema u Misiiru Koji bi bolje videli no on. KLEOPATRA Uistinu je bistar on, to vidim. U njoj i nema niĉeg; ovaj momak Valjano sudi. KARMIJAN Izvrsno. KLEOPATRA Koliko, Molim te, moţe godina da ima? GLASNIK Udovica je bila, gospoĊo — KLEOPATRA Udovica! je l' ĉuješ, Karmijan? GLASNIK Tri'estak joj je, mislim. KLEOPATRA Da li se sećaš lica njezinoga? Je li okruglo — ili duguljasto? GLASNIK Okruglo dozlaboga. KLEOPATRA Takve su mahom kratke pameti. A boja njene kose? GLASNIK SmeĊa; a ĉelo ima, gospoĊo, Da nlţe ne bi mogla ţeleti. KLEOPATRA Evo ti zlata: nemoj mi za zlo Da uzmeš moju raniju ţestinu. Posluţiću se tobom da još jednom Onamo poĊeš; ti si, k'o što vidim, U poslovima umešan veoma. Otidi pa se spremi; naša pisma Pripravljena su. (Odlazi GLASNIK) KARMIJAN Promućuran ĉovek. KLEOPATRA Jeste, zacelo; kajem se veoma Što sam onako njega zlostavljala. Pa to, po njemu, to stvorenje, kanda, 75

Bogzna šta nije. KARMIJAN Ništa, gospoĊo. KLEOPATRA Ĉovek je taj već video pomalo Sta je to veliĉanstvo, te bi mog'o Da se u tom razume. KARMIJAN Da li je Video veliĉanstvo? O, sakloni, Izido! a toliko vremena Sluţi u vas! KLEOPATRA Ja bih još nešto, dobra Karmijan, Imala da ga pitam: al' svejeĊno; Tamo ćeš gde ja budem pdsala Da ga dovedeš. Sve će, moţe biti, Da bude posve dobro. KARMIJAN Ja vam to, GospoĊo, jamĉim. (Odlaze) SCENA ĈETVRTA Odaja u Antonijevom domu (Ulaze ANTONIJE i OKTAVIJA) ANTONIJE Ne, ne, to nije, Oktavija, sve, To bi se još i dalo opravdati, I to, i tisuć' stvari sliĉne vrste, Al' oi'j je opet protivu Pompeja Ratove zametnuo; on je svoj Testament sastavio, pa ga javno Pred svetom proĉitao; Jedva je koju reĉ o meni rek'o; A kad već nije mogao na ino, Nego se mene reĉima priznanja I dotakao, hladno su i bledo Slazile one s njegovih usana; Merio me je krajnje sitnom merom; A kada mu se prilika za hvalu Ne rnoţe biti bolja pruţala, Prihvatao je nije, ili je Pohvalu tek kroz zube cedao. 76

OKTAVIJA Nemojte svemu, dobri gospodaru, Da verujete, ili ako već Morate veru poklanjati svemu, Neka vas sve ne vreĊa. Bude li se Sluĉilo da do raskida tog doĊe, Stajati ja ću, većma nesrećna No što je ikad ţena stajala, IzmeĊu strane dve, da boga molim Za obe strane. Narugaće se dobri bogovi Sa mnom od prvo ako zamolim: „O, blagoslov'te moga gospodara I moga muţa!", pa opovrgnem Molitvu ovu glasno vapijući: „O, blagoslov'te brata mog!" Jer bilo Muţ ili brat da bude dobitnik, Moliocu se i uslišava I potire se molitva. Tu puta Srednjega meĊu krajnostima ovim Nipošto nema. ANTONIJE Nek' se prikloni Usrdna vaša ljubav onoj strani Koja nastoji s više usrdnosti Da je odrţi. Izgubim li ĉast, Ja gubim sebe; pa je bolje, mila Oktavija, da vaš i ne budem, Negoli da sam vaš, i granja svog Ovako lišen. Vi ćete, meĊutim, K'o što ste to i traţili, meĊ' nama Posredovati; a utoliko ću Pripreme ratne ja da poduzmem Koje će vašem bratu, gospoĊo, Sramotu da nanesu; pohitajte Koliko brţe moţete, nek' bude Onako kako vi ţelite. OKTAVIJA Hvala, Moj gospodaru. Nek' bi svemoćni Jupiter dao meni slabašnoj, Slabašnoj meni da vas izmirim. Rat meĊu vama dvojicom bi bio To isto što i da se tle pod nama 77

Raspukne, pa da ljud'ma pobijenim Tu pukotinu leme. ANTONIJE Kad uvideli budete odakle, Sa koje strane poteĉe sve ovo, Vi onda strani toj uputite Nezadovoljstvo svoje; jer krivice Ne mogu naše biti nipošto Jednake tol'ko da bi vašu ljubav Jednakom merom uzbuĊivale. Priprem'te put svoj; pratnju izaber'te I naloţite što vam srce ište, Ma šta to stalo. (Odu) SCENA PETA Na istom- mestu. Druga odaja (Ulaze sa raznih strana ENOBARB i EROS) ENOBARB Gle, gle. prijatelj Eros! EROS Stigle su ĉudne vesti, gospodine. ENOBARB Šta to, ĉoveĉe? EROS Cezar i Lepid zaratili su protiv Pompeja. ENOBARB To je staro; kakav je ishod? EROS Pošto ga je prvo koristio u ratu protiv Pompeja, Cezar mu sad odriĉe ravnopravnost u vlasti i odbija da deli s njim ratnu slavu; ali mu je i to bilo malo, nego ga optuţuje zbog pisama koje je ranije pisao Pompeju; pa ga je na osnovu svoje liĉne optuţbe i zatvorio; tako je siromah treći trijumvir zaglavio, dok ne doĊe smrt da proširi meĊe njegovoj tamnici. ENOBARB Dve ĉeljusti su na taj naĉin samo Ostale tebi, svete; ubaciš li MeĊ' njih svu hranu koju poseduješ, One će jedna drugu samleti. A gde je Antonije? EROS Šeta vrtom Evo ovako: pa, potkeĉujući Tršĉicu koja naĊe se pred njim, Viĉe: „Budalo, Lepide!" i preti 78

Kako će jabuĉicu da išĉupa Svom oficiru onom koji je Pogubio Pompeja.(81) (81) Po Plutarhu, Antonijev oficir Ticije pogubio je Seksta Pompeja ,,po Antonijevom nareĊenju". ENOBARB Naša je Velika flota spremna. EROS Da se baci Na Italiju i na Cezara. Sem toga još i ovo, Domicije... No moj gospodar ţeli da se odmah Javite njemu: novosti sam mog'o I potom da vam kaţem. ENOBARB Ništa neće Biti iz toga; ali neka bude. Antoniju me vodite. EROS Pa lepo, Hajdemo, gospodine. (Odu) SCENA ŠESTA Rim, u Ċomu Cezarovom (Ulaze CEZAB, AGRIPA i MECENA) CEZAR Sve ovo on u Aleksandriji Poĉinio je prezirući Rim, Pa još i više ĉak; a evo kako: Na trgu su se on i Kleopatra Ustoliĉili javno, sedeći U prestoljima zlatnim, na tribini Od sama srebra; a kraj nogu im je Sedeo Cezarion(82), koga oni Mog oca sinom zovu, a i sav Nezakoniti onaj porod njihov Koji je potom nastao iz bludne Njihove veze. Nju je u Misiru Utvrdio u vlasti; samodrţnom Uĉinio je kraljicom na Kipru, U Lidiji(83) i Donjoj Siriji. 79

(82) Julije Cezar usinio je svoga sestrića Oktavijana, a Cezarion je njegov sin s Kleopatrom (83) Kleopatrina vlast nije se prostirala i na Lidiju u Maloj Aziji. Plutarh ovde kaţe Libija, no Tomas Nort je pogrešno prepisao „Lidija", pa tako i Šekspir, po njemu. MECENA Na oĉi sveta baš? CEZAR Na obiĉnom Nekakvom javnom mestu gde su veţbe Odrţavane. Svoje sinove Proglasio je tu za kraljeve Nad kraljevima: Aleksandru je Mediju dao Veliku i Partu . I Jermeniju; Ptolemeju je Kilikiju i Fenikiju pak I Siriju namenio. Tog dana Pojavila se ona odevena K'o boţica Izida; a i dotle, Kao što kaţu, primala je ona Ovako odevena. MECENA Nek' se Rimu Dostavi sve ovako. AGRIPA Pa će Rim, Kojem je dovde svojom bezoĉnošću Došao on, svoj lepi sud o njemu Da opozove. CEZAR Narod ovo zna; A primio je sada optuţbu S njegove strane. AGRIPA Koga on to tuţi? CEZAR Cezara; a naime stoga što mu Dodelili na Siciliji nismo Pripadajući deo kad smo ovu Sekstu Pompeju oteli; i kaţe Kako je meni neke brodove Pozajmio, a vraćeni mu nisu; I ogorĉen je najzad stoga što je Odstranjen Lepid iz trijumvirata 80

I što, kad stvar ovako stoji već, Mi ubiramo mesto ovoga Primanja sveukupna njegova. AGRIPA Na ovo treba odgovoriti. CEZAR UraĊeno je to, gospodine, I već je glasnik otputovao. Rekao sam mu da je odveć svirep Postao bio Lepid, da je svoje Visoko zvanje zloupotrebljav'o, Pa da je stoga i zasluţio Da bude svrgnut: što se osvojenja Mojih, pak, tiĉe, ja mu priznajem Deo u njima, ali isto to Traţim za sebe ja u Jermeniji I kraljevstvima drugim, osvojenim S njegove strane. MECENA On na ovo nikad Pristati neće. CEZAR Onda pristanak Ni s naše strane neće dobiti. (Ulazi OKTAVIJA S PRATNJOM) OKTAVIJA Neka te bog podrţi, Cezare, Moj gospodaru! Nek' te bog podrţi, Nada sve dragi Cezare! CEZAR Zar ikad I mišljah da ću raspuštenicom Da te nazovem? OKTAVIJA Nazvali me tako I niste, nit' je bilo razloga. CEZAR Što ste se tako dokrali do nas? Ne dolazite k'o što Cezarevoj Priliĉi sestri; imala je cela Armija jedna da nam najavi Antonijevu ţenu i da njeno Prispeće konjski njisak oglasi Daleko pre još no što ona sama I pokaţe se; imalo je sve 81

Drveće pokraj puta ljudima Da bude naĉiĉkano; i da ceo Malakše svet od išĉekivanja, Za onim premirući za ĉim ţudi; Ama do samog svoda nebeskog Prašinu vaše ĉete mnogobrojne Uzvitlati su imale. A vi ste Prispeh k'o piljarica u Rim I spreĉili ste da se izrazi Sva ljubav naša; a kad ostane Neispoljena, to je ĉesto isto Kao da nje i nema: mi bismo vas Na moru i na kopnu presretali I pozdravi bi naši sve to veći , Bili na svakoj novoj stanici. OKTAVIJA Moj gospodaru dobri, nisam ja Nagnana bila da ovako doĊem, Već sam po svojoj ţelji dragovoljnoj Uradila ovako. Kad je ĉuo Za vaše ratne pripreme moj muţ Mark-Antonije, on je ovu vest Mom ucveljenom uhu dostavio; Na to sam odobrenje njegovo Zatraţila da mogu da se vratim. CEZAR Koje je on dodelio od prve, Budući da ste bili prepreka Raspusnostima njegovim. OKTAVIJA Ne rec'te Ovako, gospodaru. CEZAR Imam ja Oĉiju koje motre na nj, a vetar Dojavljuje mi sve što radi on. Gde je sad? OKTAVIJA U Atini, gospodaru. CEZAR Ne. sestro moja. vreĊana bezmerno; Namignula je Kleopatra njemu I dozvala ga sebi. Drolji jednoj Imperiju je svoju prepustio, 82

Po kojoj svud zemaljske kraljeve Za rat njih dvoje sada vrbuju. Dosad je kralja Boka libijskog I Arhelaja kapadokijskog I paflagonskog kralja Filadelfa, Pa Adalasa, kralja traĉkoga, Pa Malka, kralja arapskog, pa onda Pontijskog kralja, zatim Iroda, Judejskog kralja, onda Mitridata Kralja od Komagene, naposletku Amlnta, kralja Likaonije, I Polemona, kralja medijskog — Sve je njih okupio on, a ima Jos ĉiitav spisak drugih skiptara.(84) (84) Šekspir i ovde uglavnom sledi Plutarha. ,,A kad je sve bilo gotovo, i do boja ne beše daleko, našlo se da Antonije ima ništa manje od pet stotina dobrih ratnih brodova . . . sto hiljada pešaka i dvanaest hiljada konjanika, a imao je sa sobom, da mu pomognu, i sledeće kraljeve vazalne: Boka, kralja Libije; Tarkodema, kralja Kilikije; Arhelaja, kralja Kapadokije; Filadelfa, kralja Paflagonije; Mitridata, kralja Komagena, i Sadala, kralja Trakije. Svi su oni liĉno bili prisutni. Ostali, koji behu odsutni, poslali su svoje armije, kao Polemon, kralj Ponta; Malk, kralj Arabije; Irod, kralj Judeje, i još Aminta, kralj Likaonije i Galaćana; a povrh svih ovih, imao je i svu pomoć koju mu je kralj MeĊana poslao." (Nort.) OKTAVIJA O, avaj mene, bedne mimo sve, Što srce meĊu prijatelja dva Podelih, koji jedan drugome Naţao ĉine! CEZAR Amo dobro došla; Vaša nas pisma nagnaše da prekid Ne uĉinimo, sve dok ne doznamo Na koji su vam naĉin nanesene Uvrede bile, a i to: koliko Mogia bi biti opasna po nas Nebriga naša. Srce razvesel'te; Ne smućujte se zbog okolnosti Sa kojih sreću vašu oblak mraĉi Surovih ovih neophodnosti, Već pustite da stvari svojim putem Onako teku kako suĊeno je, I nemojte naricati nad njima. U Rim nam dobro došli; niĉeg nenia 83

Što mi je draţe. Nanesena vam je Uvreda takva da se strašnija Ni zamisliti ne moţe, a višnji Odredili su nas, i one koji Volc vas, za izvršioce svoje, Da bi se vama pravda odala. Svako vam zadovoljstvo, i zanavek Nek' ste nam dobro došli! AGRIPA GospoĊo, Dobro nam došli. MECENA Nek' ste dobro došli, Gospodo draga. Voli vas i ţali U Rimu srce svaĉije; i samo Antonije, taj preljubnik, bez mere U gnusnostima svojim neobuzdan, Otura vas od sebe, predajući Bludnici jednoj silnu svoju vlast, Da ona njoime grmi protiv nas. OKTAVIJA Da li je tako, gospodaru? CEZAR Posve Taĉno je to. Pa, dobro došli, sestro; Budite samo, molim vas za to, Strpljivi vazda; sestro najmilija! (Odlaze)

SCENA SEDMA Antonijev logor u blizini Akcijuma (Ulaze KLEOPATRA i ENOBARB) KLEOPATRA Naravnaću se s tobom, ne sumnjaj. ENOBARB Al' zašto, zašto, zašto? KLEOPATRA Opir'o si se da u ovom ratu Uĉešća i ja uzmem, navodeći Kako to nije zgodno. ENOBARB E, pa, da 1' je, 84

Da 1' je to dobro? KLEOPATRA Baš da rat i nije Objavljen nama, što da uĉešća I liĉno mi u njemu ne uzmemo? ENOBARB (za sebe) Pa mogao bih odgovoriti: Kad bismo mi i kobile i konje Uzeli da nam sluţe, tad bi posve Suvišni bili konji; kobile bi I konja i junaka ponele. KLEOPATRA Šta priĉaš to? ENOBARB Zacelo Antonija Zbunjivaćete svojim prisustvom; Potkradaćete njime njegov um, Njegovo srce, vreme, a na pretek On toga nema. Panjkaju ga već K'o lakoumna, a u Rimu se Govori kako vaše sluškinje I evnuh Fotin(85) vode ovaj rat. (85) Treba: Potin. Šekspir je, za Nortom, napisao pogrešno. Ali, osim toga, posredi je i istorijska greška, jer Potina je pogubio Julije Cezar. KLEOPATRA Surv'o se Rim u provalu, dabogda! Ucrvljao se jezik onima Sto viĉu protiv nas! Pa pripada I nama u tom ratu dug, te hoću, Kao poglavar svoga kraljevstva, Onamo da se pojavim i sama U ulozi muškarca. Da mi nisi Protivu toga rekao ni reĉ; Ja neću da izoslanem. ENOBARB O, neću, Sve sam već rek'o. Ide imperator, (Ulaze ANTONIJE i KANIDIJE) ANTONIJE Zar nije ĉudno to, Kanidije, Sto je on tako brzo, od Tarenta I Brindizija pošav, mogao 85

Preseci Jonsko more pa Torina Doĉepati se? Jeste 1' ĉuli, mila? KLEOPATRA Lenštine samo dive se brzini. ANTONIJE Pokuda dobra, da se kori tromost, A prikladno bi ona stajala I najboljemu meĊu ljudima. Na moru ćemo s njim, Kanidije, Da zametnemo boj. KLEOPATRA Na moru! dašta! KANIDIJE A zašto to, moj gospodaru? ANTONIJE Zato Što nas na to on ĉika. ENOBARB A i njega Ĉikn'o je moj gospodar da meĊ' sobom Podele megdan, prsa u prsa. KANIDIJE Jest, i da primi, ako samo sme, Boj kod Farsale(86). gde se tukao Cezar s Pompejem; ali on je te Ponude, koje nikako u raĉun Nisu mu išle, odbio, pa tako I vi uĉin'te. ENOBARB Slabo vam je ljudstvo Na brodovima; vaši su mornari Mazgari, zemljodelci, narod skupljen Na brzu ruku i pod moranje; A Cezareva flota ima ljudstvo Koje je ĉesto protivu Pompeja Vodllo borbu: laĊe su mu spretne, A vaše teške. Neće postidno Biti za vas da odbijete bitku Sa njim na moru, pošto ste na kopnu Pripravni već. ANTONIJE Na moru, baš na moru. ENOBARB Vi propuštate tim da koristite 86

Veštinu svoju vojniĉku na kopnu, Koja je, vrli gospodaru moj, Savršena; vi labavite snagu Legija svojih, sastavljenih mahom Od prekaljenih, iskusnih pešaka; Vi ostavljate neiskorišćenu Ĉuvenu svoju viĉnost sopstvenu; Odriĉete se posve puta koji Za puni uspeh daje izgleda, Pa se na milost predajte sasvim Kocki i pukom sluĉaju, bez tvrde Izvesnosti ma kakve. (86) Godine 48. pre n. e., gde je Julije Cezar potukao Pompeja, i posle te pobede postao jedini gospodar Rima. ANTONIJE Ja na moru Hoću da bijem boj. KLEOPATRA Šezdeset imam Brodova ja na moru, da ih boljih Ni Cezar nema. ANTONIJE Sve što imamo U brodovlju k'o višak spalićemo, Pa ćemo sa ostatkom, al' valjano Posadom snabdevenim, Cezara Da tuĉemo od rta Akcijuma(87) Kada on bude prilazio njemu. Omanemo li tu pak, onda ćemo Moći na kopnu to' da ueinimo. (Ulazi GLASNIK) Šta ima? GLASNIK Vest je taĉna, gospodaru; Videle su ga tamo uhode; Cezar je Torin zauzeo. ANTONIJE Da li to moţe biti da je on Sam sobom tamo? to je nemogućno; A ĉudnovato da su tamo već Njegove snage. Ti ćeš, Kanidije, Na kopnu da mi drţiš pod sobom 87

Legije naše, svih devetnaest, S dvanaest tisuć konjanika. Mi pak Brodovlju našem poći ćemo; hajd'mo, Tetido moja.(88) (Ulazi VOJNIK) Šta je, vrsni momĉe? VOJNIK O, plemeniti imperatore!(89) Nemojte da se tuĉete na moru; U trule daske vere nemajte: Da li u ove rane sumnjate, I ovaj maĉ moj? Nek' se brĉkaju Misirci i Feniĉani; a mi smo Svikli na kopnu da pobeĊujemo, I boreći se prsa u prsa. (87) Rt i graĊ u Akarnaniji, na ulazu u Artski zaliv, u Grĉkoj. Bitka u kojoj je Oktavijan pobedio Antonijevu i Kleopatrinu flotu odigrala se 2. septembra 31. pre n. e. (88) Tetida je morska nimfa, kći Okeanova i majka Ahilova. Antonije tako naziva Kleopatru zato što ona hoće da mu pomogne u pomorskoj bici koja je na pomolu. (89) „O plemeniti imperatore! otkuda to da se pouzdaješ u to gadno krhko brodovlje? Šta, zar ne veruješ ovim ranama mojim i maĉu ovome?" (Nort.) ANTONIJE Nu, dobro, dobro; hajd'mo! (Odlaze ANTONIJE, KLEOPATRA i ENOBARB) VOJNIK Herkula mi, Ja drţim da u tome imam pravo. KANIDIJE Vojniĉe, imaš; ali njemu su Svezane ruke: našeg voĊu vode, A mi pod ţenskom komandom stojimo. VOJNIK Konjicom svom i legijama vi Na kopnu zapovedate, zar ne? KANIDIJE Za more je odreĊen Celije I Marko Justej i Publikola I Marko Oktavije; a na kopnu Svi mi ostali ostajemo. Zbilja Nadmaša svako verovanje ova Brzina Cezarova. VOJNIK 88

Krenule su Njegove snage dok je on u Rimu Još boravio, i to raštrkane U tol'koj meri da je uhode Sve prevario. KANIDIJE Da 1' ste ĉuli ko mu Predvodi vojsku? VOJNIK Neki Taur, vele. KANIDIJE Toga ĉoveka dobro poznajem. (Ulazi GLASNIK) GLASNIK Kanidija poziva imperator. KANIDJJE Vreme je bremenito vestima, I svaki tren ih raĊa. (Odlaze) SCENA OSMA Ravan u blizini Akcijuma (Ulaze CEZAR i TAUB, s OFICIRIMA i DRUGIMA) CEZAR Taure! TAUR Gospodaru? CEZAR Ne napadaj na kopnu; ne miĉi se; Bitku da nisi zapoĊevao Dokle na moru mi he svršimo; I da mi nisi prekoraĉio Nareobe koje svitak taj sadrţi: Naša je sreća poloţena sva Na ovu kocku. (Odlaze) SCENA DEVETA Drugi deo ravnice (Ulaze ANTONIJE i ENOBARB) ANTONIJE Na onu stranu brega, na vidiku Odreda Cezarovih, snage svoje Da postavimo konjiĉke; odande Njegovih laĊa moći ćemo broj Da osmotrimo, te da prema tome 89

I postupimo. (Odlaze) SCENA DESETA Drugi deo ravnice (Ulazi KANIDIJE sa svojom suvozemnom VOJSKOM i prede u maršu jednom stranom pozomice; a TAUR, Cezarov zapovednik, prede drugom stranom. Kad oni produ, zaĉuje se buka pomorske bitke) (Uzbuna. Vraća se ENOBARB) ENOBARB Ništa od svega! Ništa! Sve badava! Ne mogu više to da gledam ja. Antonijada(90), zapovedniĉki Misirski brod, sa svih šezdeset laĊa, Beţi, i krmu okreće; taj prizor Oprljio je meni oĉnji vid. (90) Po Plutarhu, Kleopatrin admiralski brod zvao se „Antonijada". (Ulazi SKAR) SKAR O bogovi i boginje, i sve Nebeske sile! ENOBARB Koje zlo i jad? SKAR Veća je kriška sveta propala Zbog sušte neukosti. Kraljevstva I pokrajine proćerdali mi smo U poljupcima. ENOBARB Kako boj se ĉini? SKAR Na našoj strani. kao kugin beleg, Gde smrt predstoji neumoljivo. Misirska ona omica — dabogda Ĉuma na nju naišla! — usred boja, Baš kad se preimućstva ĉinila K'o blizanĉeta dva i podjednaka, Al' samo naše starije, baš tad — Kao da neki spopao je obad Kao u junu kravu — diţe jedra I dade se u bekstvoi. ENOBARB 90

To sam vid'o: Oboleše mi oĉi kad to videh, Te izdrţao nisam da i dalje Gledam taj prizor. SKAR Ĉim je ona pramcem Pošla niz vetar, odmah sklopi svoja Pomorska krila i naš Antonije, To plemenito biće srozaiio Do razvaline njenim maĊijama, Pa, kao divlji plovan kad zaćori, Prhnu za njom, napuštajući bitku U punom jeku njenom. Nikad nisam Video tako sraman ĉin; još nikad Nisu toliiko oblatili sebe Iskustvo, ĉast i muškost. ENOBARB Avaj! Avaj! (Ulazi KANIDIJE) KANIDIJE Izdahnula je i preminula Na moru sreća naša, i sad posve Ţalosno ona tone. Da je bio Naš vojskovoĊa ono što je sam. Znao da jeste, sve bi išlo dobro: O! sam je on vanredno prljav primer Za naše bekstvo dao. ENOBARB Jeste l', avaj! Došli na to! Tad, zbilja, laku noć! KANIDIJE Sad su utekli put Peloponeza. SKAR Lako je donde; priĉekaću tamo Da vidim šta će biti još. KANIDIJE A ja ću Cezaru da se predam s konjicom I legijama s'vojim. Već je meni Kraljeva šest pokazalo na koji Naĉin se potĉinjava. ENOBARB Ja ću, ipak, Antonijevoj sreći ranjenoj 91

Pridruţiti se, mada razum moj U suprotnome pravcu njuši trag. SCENA JEDANAESTA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze ANTONIJE i PRATNJA) ANTONIJE Poĉujte! zemlju stid je što me nosd; Brani mi da i dalje stupam i njom. PriĊite, prijatelji: ja sam tol'ko U svetu zamrkao da sam put Izgubio zauvek. Jedan brod moj Krcat je zlatom; uzmitega vi, Podelite ga; beţite i mir Sa Cezarom uĉin'.te. SVI Da beţimo! Mi, bome, ne. ANTONIJE I ja sam beţao, I strašljivcima dao pouku Da pleća dadnu i u bekstvo nagnu. Idite. prijatelji; liĉno ja Na put sam rešen krenuti, na kom Potrebni vi mi niste; idite: U luci mi je blago, uzmite ga. O! ja crvenim kada pogled bacim Na put po kom sam išao: i vlasi Moje se bune ĉak, jer bele ukor SmeĊima daju zbog brzopletosti, A ove njima zbog zaluĊenosti I plašljivosti. Idite, drugari; Pisma za neke prijatelje svoje Daću vam: ona utrće vam put. Nemojte tuţni biti, molim vas, Niti mi uzvraćajte nećkanjem; Mig prihvatite koji oĉajanje Obznanjuje vam moje; diţ'te ruke Od onog što je već i samo diglo Od sebe ruke; pravce obali; Taj brod i blago daću vam u posed. Ostavite me, molim vas, za ĉasak; Molim vas, evo: poslušajte me; Jer ja ne mogu više, ţaista, 92

Da komandujem, stoga vas i molim. Uskoro ću se videti sa vama. (Sedne) (Ulazi EROS s KLEOPATROM, koju vode KARMIJAN i IRA) EROS Ta priĊite mu, milostiva gospoĊo, utešite ga. IRA Uĉinite tako, najdraţa kraljice. KARMIJAN Uĉinite! Pa nego kako! KLEOPATRA Dajte da sednem. O, Junona! ANTONIJE Ne, ne,ne, ne, ne. EROS Vidite li ovo, gospodine? ANTONIJE O, ptuj, pfuj, pfuj! KARMIJAN GospoĊo! IRA GospoĊo! O, dobra vladarko! EROS Gospodine, gospodine! ANTONIJE O, jeste, jeste, moj gospodine! On je, k'o igraĉ(91), kod Filipija Drţao maĉ u koricama, dok sam MrŠavom, smeţuranom Kasiju Udarce ja zadav'o, ja sam glave Mahnitom Brutu doš'o: on je samo Delao preko potĉinjenih svojih, A nikad nije omirisao Redove prve ubojne; a sad — Ali svejedno. (91) Plemići su na igrankama nosili lake, kratke maĉeve, kao ukras KLEOPATRA Ah, pomoozite! EROS Kraljica, gospodaru, kraljica. IRA Pristupite mu, zagovorite ga; Potišten sav je stidom, gospoĊo. 93

KLEOPATRA Pa dobro, hajd, pridrţite me: O! EROS Nada sve plemeniti gospodairu, Ustan'te; kraljica vam prilazi; Klonula joj je glava, smrt je vreba, Ako je vaša uteha ne spase. ANTONIJE Ja sam svoj dobri glas ukaljao I s ĉasnog puta skrenuo potpunce. EROS Kraljica, gospodaru. ANTONUE Avaj, kud si, Misirko mene odvela? O, pogle Kako svoj sram od tvojih oĉiju Odvraćam vešto, pa unazad gledam Na ono što je za mnom os.taia, Bešĉašćem razoreno. KLEOPATRA Gospodaru, Moj gospodaru! Preplašenom mome Oprostite brodovlju: jedva da sam I pomislila da ćete za nama Da poteĉete. ANTONIJE Odveć doboro ti si, Misirko, znala da sam srcem svezan Za krmu tvoju i da ćeš za sobom Da rne povuĉeš; znala si da punu Prevlast nad mojim duhom poseduješ, I znam da me moţe da navede Tvoj mig da boţji nalog obiĊern, Al' da te slušam. KLEOPATRA O, oprosti mi. ANTONIJE Sad moram tom mladiću skrušene PreĊloge da upućujem, da vrdam I podvalama podlim uvijam, A polovinom. sveta svekolikog Titrao sam se kako mi je ćef, Tvoreć sudbine il' ih ništeći. Do kolike sam mere rob u vas Postao, to ste znali, znali ste Da će u svakom sluĉaju moj maĉ, Otromljen mojom strašću, slušati je. 94

KLEOPATRA Oprosti! O, oprosti! ANTONIJE Nek' nijedna Ne kane suza, velim; jedna sama Vredi koliko sve što je steĉeno I izgubljeno. Poljubae mi daj; On mi je nadoknada potpuna. Svog uĉitelja(92) mi smo poslali; Je li već doš'o natrag? Ljubavi, Teţak sam kao olovom natuĉen. Jela i vina malo tamo dajte. Što ljuće šiiba kob, utol'ko ja Manje je fermam, ona to već zna. (Odlaze) SCENA DVANAESTA Cezarov logor (Ulaze CEZAR, DOLABELA, TIREJ i DRUGI) CEZAR Pustite amo tog Antonijevog Izaslanika. Znate li ga? DOLABELA To je, Cezare, njegov uĉitelj; što znaĉi Da mu je dobro oĉupano perje Kad šalje amo takvo bedno perce Iz svoga krila, on što je na pretek, Još tu pre neki mesec, imao Kraljeve da mu budu glasnici. (92) Eufronije, uĉitelj Antonijeve i Kleopatrine dece. (Ulazi EUFRONIJE) CEZAR PriĊi i zbori. EUFRONIJE Ja od Antonija Dolazim takav kakvog vidite me; U njegovim sam smerovima ja Boskora bio tako majušan K'o što je kapka rose jutarnje Na mirtinome listu, u sravnjenju S maticom svojom, morem debelim. CEZAR 95

Nek' je i tako. Kazuj poruku. EUFRONIJE Pozdrav ti šalje on k'o gospodaru Sudbine svioje i umoljava te Da ţivi u Misiru; ako, pak, Ne usliši se ovo, onda on Smanjuje zahtev svoj i preklinje Za dopust da bar samo sme da diše Med' zemljom i meĊ' nebom kao prosti GraĊanin u Atini; tol'ko on. A sada Kleopatra: ona tvoju Priznaje veliĉinu i pod vlast Tvoju se potĉinjava, pa te moli Da dijademu Plolemejevu Podariš njenim naslednicima, Prepuštenima sad na nemilost I milost tvoju. CEZAR Za Antonijevu Molbu sam gluv. A kraijica će biti I saslušana, a i ţelje joj Utaman neće biti, ako sramnog Svog prijatelja progna iz Misira, Ili mu tamo ţivot oduzme. Izvrši 1' ona ovo, molba njena Neuslišena neće ostati. Toliko obadvoma. EUFRONUE Neka bi te Pratila sreća! CEZAR Neka ga provedu Kroz nase vrste uboine. (Odlazi EUFRONIJE) Pa sada Evo ti zgode da na probu staviš, Tireju, svoju reĉitost: Poţuiri. Od Kleopatre otma Antonija; Sve joj obećaj, i u naše ime, Što bude zaiskala; pridaj još I preko toga ponuda po svome Vlastitom nadahnuću. Ţene nisu Jake ni kad im ide najbolje, A kad u škripac doĊu, veru će I netaknuta vestalka da zgazi. 96

Okušaj i pokaţi, Tireju, Šta znaš i umeš; trudu svome sam Odredi cenu, ispunjavaćemo To kao zakon. TIREJ Idem, Cezare. CEZAR Osmotri kako snosi Antonije Nesreću što ga zadesi, i šta se Iz svih duševnih pokreta u njega, Po tvome sudu, nazire da on Zapravo namerava poduzeti. TIREJ Cezare, hoću,. (Odlaze)

SCENA TRINAESTA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, ENOBARB i IRA) KLEOPATRA Šta sada da ĉinimo, Enobarbe? ENOBARB Da mislimo, i umremo.(93) KLEOPATRA Za ovo Da li smo krivi mi il' Antonije? (93) Smisao je ovaj: podati se teškim mislima i umreti od tuge, od oĉajanja. ENOBARB Antonije i niko drugi, jer je Pustdo da mu strast nad razumom Zagospodari. Mada ste utekli Pred grdnim licem rata, koji je Brodovljem raznim strah zadavao Jednoj i drutgoj strani, zašto on Za vama da potrĉi? Nije svrab Njegove strasti smeo vojskovoĊu U njemu da osakati, i to U ĉasu kad su jedna prema drugoj Dve polovine sveta stajale, 97

A raelllo se jedino o njemu. Sramota to je bila, ništa manja Noii gubitak njegov, što je svoju Unezverenu flotu ostavio, Pa za uteklim zastavama vašim I sam potek'o. KLEOPATRA Ćuti, molim te. (Ulaze ANTONIJE i EUFRONIJE) ANTONIJE Je li to njegov odgovor? EUFRONIJE Da, gospodaru. ANTONI.JE Ako nas, dakle, izda, kraljica će Na ljubaznost naići? EUFRONIJE Tako Veli. ANTONIJE Da joj se kaţe: deĉku Cezaru(94) Otpošlji ovu glavu prosedu, I kupu tvojih ţelja kneţevstvima Do vrška napuniće on. (94) Antonije ovo kaţe u znak nipodaštavanja. Na dan bitke kod Akcijuma Cezar je imao 38 godina, a Antonije je bio dvadeset godina stariji od njega. KLEOPATRA Tu glavu, Moj gospodaru? ANTONIJE Njemu opet poĊi. Reci mu da na sebi nosi on Mladosti ruţu, pa da valja nešto Iznimno svet da zapiše o njemu; Legije. novac, laĊe njegove I kukavici pripadati mogu, A sluţbenici njemu potĉinjeni Mogu u.sluţbi nekog deteta Baš kao i pod rukom Cezarovom Pobede da dobijaju: pa stoga Ĉikam ga da po strani ostavi Ta spoljna preimućstva, naoko Toliko sjajna, pa da mi na megdan 98

IziĊe, meni već oronulom, Prsa u prsa, maĉem protiv maĉa, Protivu mene samoga on sarn. Napisaću mu ovo: poĊi za mnom. (Odlaze ANTONIJE i EUFRONIJE) ENOBARB (za sebe) Jest, nije nego! Baš će hteti Cezar, Pobedonosne vojske glavešina, Da zbaci togu vlasti i gospodstva, Pa u areni da prikazuje Borbu sa jednim gladijatorom! Vidim ja da je ljudsko umovanje Sastavni deo onog što nas snaĊe, I da za sobom stvari spoljašnje Povlaĉe naše biće unutarnje, Te trpe podjednako obadvoje. Da moţe i da sanja, kada zna Cenu i vrednost stvari, da će Cezar, Drţeći sve u svojim rukama, Da se odzove njemu, lišenom Svega i svaĉeg! Ti si, Cezare, Zasuţnjio i zdravi razbor njegov. (Ulazi JEDAN PRATILAC) PRATILAC Cezarov glasnik. KLEOPATRA Ceremionijala Već nema, dakle, više? Gledajte, Dvorkinje moje! Zapušavaju Pred precvetalom ruţom noseve Ti isti što su ispred pupoljaka Kleĉali njenih. Pa, gospodine, Propustite ga. ENOBARB (za sebe) Poĉinjem sa svojim Poštenjem da se pregonim. Ko ludi Do kraja odan ostane, u toga Postaje vernost potpuna budala; Pa ipak, ko do kraja istraje Uz palog gospodara, taj nadjaĉa Pobedioca svoga gospodara, I stekne mesto u istoriji. (Ulazi TIREJ) KLEOPATRA 99

Cezarov nalog? TIREJ Nasamo ga ĉujte. KLEOPATRA Sve su to naši prijatelji. Kazuj Ne strašeći se. TIREJ Tad su, moţe biti, I prijatelji Antonijevi. ENOBARB Valja i on da ima prijatelja Koliko Cezar, ili mu i nismo Potrebni mi, gospodine. Ukol'ko Cezaru bude bilo ugodno, Gospodar naš će jedva doĉekati Da bude njegov prijatelj; a mi, Kao što znate, mi smo onoga Ĉiji je on, naime Cezarovi. TIREJ Tako. Pa, ĉuj, ĉuvena vladarko: Cezar te moli usrdno da manje O poloţaju misliš svom, a više O tome da je Cezar on. KLEOPATRA Produţi; To je veoma kraljevski. TIREJ On zna Da se drţite vi uz Antonija Ne zato što ga volite, već zato Što se bojite njega. KLEOPATRA O! TIREJ Pa stoga Oţiljke on na vašoj ĉasiti ţali K'o iznuĊeni, nezasluţen sram. KLEOPATRA Bog je on, zna on suštu istinu. Osvojena je prosto moja ĉast, A nlje data. ENOBARB (za sebe) Da se uverim, Antonija ću još da pripitam. 100

Hej, gospodaru, gospodaru moj, Na tebi je tolika pukotina Da moramo da pustimo da toneš, Jer te i tvoja najdraţa napušta. (OĊe) TIREJ Da l' mogu Cezaru da poruĉim Šta ištete od njega? On donekle I moli da se traţi da bi dao. A vrlo bi mu drago bilo kad bi Posluţila vam sreća njegova K'o palica o koju biste mogli Oslanjati se; al' bi pravi melem Za njega bilo da od mene ĉuje Kako ste s Antoniiem raskrstili Pa pn'begli pod njegov skut, pod skut Vladara kom je sav svet potĉinjen. KLEOPATRA Vi se zovete? TIREJ Ime mi je Tirej. KLEOPATRA Glasniĉe preljubazni, rec'te ovo Cezaru moćnom: preko njegovog Izaslanika ruku pobedniĉku Njegovu ljubim; zatim rec'te da sam Spremna da krunu svoju poloţim Pred noge njemu i da kleknem tamo; Rec'te mu da iz reĉd njegove, Koja se svud bez pogovora sluša, Ĉekam da ĉujem presudu Misiiru. TIREJ Savršeno je dostojan taj put. Kada se kob i razum sudare, Pa se na ono samo ovaj drzne Što je i kadar, on uzdrhtati Ni od ĉeg neće, ma šta da se sluĉi. Tu milost mi ukaţite, da spustim Na vašu ruku svoju odanost. KLEOPATRA Pooĉim vašeg Cezara je ĉesto Usnice svoje spuštao na ovo Bezvredno mesto dok je mozgao O zauzeću kraljevstava, pa je Pljuštala tada kiša poljubaca. 101

(Vraća se ANTONIJE sa ENOBARBOM) ANTONIJE Milošte! Jupiteru gromovniće! Ko si ti, bratac? TIREJ Jedan koji samo Naredbe onog vrši koji je I najmoćniji, a i najviše Dostojan da mu zapovesti budu Izvršavane. ENOBARB (za sebe) Bićeš išiban. ANTONIJE Pristupi amo. Oh, proţdrljivko! Ta bogove mu i satane! Vlast Kopni sa mene: a donedavno Da samo viknem: „Hej!" i kraljevi bi, Kao na loru deca, potrĉali I odzvali se: „Sta nareĊujete?" Je 1' svaki gluv tu? Antonije ja sam. (Ulaze PRATIOCI) Tog probisveta vodite odavde, Pa ga na macke stavite. ENOBARB (za sebe) Sa lavljim Mladunĉetom je bolje igi'ati se Noli sa lavom koji krepava. ANTONIJE Išibajte ga! Mesec mu i zvezde! Dvadeset da ih tu na broju ima I da su sve to sami najmoćniji Vazal; kogi Cezarovoj vlasti Pokoriše se, pa da ih zateĉem Gde s bezoĉnošću ruci — ove tu, Kako joj beše ime, zvala se Nekada Kleopatra? — Šibajte ga Sve dotle, momci, dok ne sagledate Da lice krivi kao deran kakav I dreĉi naglas da se smilujete; Odvucite ga. TIREJ Marko Antonije — ANTONIJE Napolje s njim; a kad ga išibate, 102

Dovedite ga; Cezarova ova Protuva ima jedno' naredenje Da mu odnese. (Odlaze PRATIOCI sa TIREJEM) Vi ste već bili poluuveli Pre no vas sretoh: ha! zar zato ja Uzglavlje svoje ostavdh u Rimu Neugnjeĉeno, zato propustih Da stvaram, pokraj bisera od ţene, Svoj zakoniti porod, da bi me Sramotila ovakva jedna, koja U slušĉad pilji? KLEOPATRA Dragi gospodaru — ANTONIJE Odvajkada ste šarali: Al' kada naša poroĉnost na nas Okorelost navuĉe — O, te bede! Tad mudri višnji zaćore nam oĉi; SuĊenje naše jasno u sopstvenu Kaljugu našu uronjavaju; I navode nas da oboţavamo Zablude svoje; pa se tome smeju, Dok mi u svoju propast srljamo, Šepureći se. KLEOPATRA O! je l' dotle došlo? ANTONIJE Na sovri sam vas mrtvog Cezara Našao kao hladni zalogaj; Ne, vi ste bili okrajak zaost'o Kneju Pomipeju(96); da ne govorimo O ĉasovima onim vrelijim, Koje prostaĉko rekla-kazala Zabeleţilo nije, ali koje Pabirĉili ste sa pohotljivošću; Jer, uveren sam, mada moţe biti I nagaĊate šta je umerenost, Da umerenost upoznali niste. (96) „Kleopatra, pak, verujući Delijevim reĉima, i pogaĊajući po onom ranijem uspehu i poverenju koje je uţivala kod Julija Cezara i Kneja Pompeja (sina Pompeja Velikog) samo radi svoje lepote, poĉe da se nada da će utoliko lakše osvojiti Antonija. Jer Cezar i Pompej znali su je dok je bila još mlado stvorenje i nije znala šta je svet; nu, sad je otišla Antoniju kao 103

ţena u punom premaleću, i zrela i odluĉna razbora." (Nort.) KLEOPATRA Zbog ĉega to? ANTONIJE Dopustiti da jedan Niko i ništa koji bakšiš prima I kaţe „Bog vam platio!", da on S drugom u igri mojim, s vašom rukom, S kraljevskim ovim peĉatom, sa tim Zavetom moćnih srca bude prisan! O! što 1' na bregu nisam Vasanskom(96), Pa rogati da ĉopor nadriĉem, Jer divalj razlog imam; a da njega Objavim krotko, to bi bilo tako K'o kad bi vrat u omĉi svom dţelatu Kazao hvala što ga spretno steţe. (Vraćaju se PRATIOCI sa TIREJEM) Je 1' šiban? PRVI PRATILAC Da se samo orilo,. Moj gospodaru. ANTONIJE A jaukao? I molio za milost? PRVI PRATILAC Molio je Za milost; jeste. ANTONIJE Tvoj otac, ako ţivi, neka kuka Što nisi njemu bio kći, a ti Nariĉi što si iza Cezara U trijumfalnoj povorci(97) mu iš'o; Jer šibu dobi što za njime ideš: A odsad nek' te troletnica hvata Od bele ruke kakve gospoĊe I dršći sav kad vidiš samo takvu. Tornjaj se natrag Cezaru i reci Kako si proš'o; pazi da mu kaţeš Da me do besa dovodi, jer on, Izgleda, diţe nos i pući se, Gudeći kao slepac sve o Onom Šta sam ja sad, a ne o onome 104

Sto zna da bejah: goni me u bes; A ništa lakše nego da ovako Postupa sad, kad dobre moje zvezde, Vodilje moje dosad, išĉezoše Iz svojih sfera(98), pa u ponor pakla Ognjeve svoje sruĉiše. Ukoi'ko Njemu po Volji nije govor moj, U' ono što je ovde uraĊeno, Pri ruci ima, reci mu, Hiparha, OsloboĊenog roba mog, pa moţe Do mile volje i pa ćefu svom Njega da šiba, veša ili muĉi, Te se naravna sa mnom: s tim poţuri: Tornjaj se s šibom svojom; odlazi. (96) Psalm XXII, 12: „Opteĉe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me." (97) U Rimu je trijumf bio velika sveĉanost u ĉast vojskovoĊe koji je odneo odluĉnu pobedu nad neprijateljem. (98) Po staroj, Ptolomejevoj astronomiji, verovalo se da su zvezde uobruĉene u svoje kristalne sfere. (TIREJ odlazi) KLEOPATRA Je li sad kraj? ANTONIJE Pomraĉio se, avaj! Zemaljski Mesec naš(99), što već i samo Proriĉe pad i kraj za Antonija. (99) To jest — Kleopatra (za razliku od nebesnog Meseca). KLEOPATRA Pretrpeti se moram dok ga proĊe. ANTONIJE Pa zar na slugu, koji Cezaru Svezuje vrvce, da namiguješ, Da se dodvoriš Cezaru? KLEOPATRA I baš me Ne poznajete? ANTONIJE Takvom koja za me Ledeno srce ima? KLEOPATRA 105

Ah! moj mili, Ako sam takva, neka nebo sazda Iz moga srca ledenoga grad, I zatruje mu izvore; pa prvo Njegovo zrno nek' na vrat moj padne I kako ono tu skonĉavalo, Tako i ţivot topio se moj! Drugo nek' zgromi mog Cezariona, I tako redom, jednoga po jednog, Dok svaki spomen moje utrobe, I svi Misirci moji hrabri s njima, Ne budu, nakon potopa od ove Oluje gradobitne, ostali Na tlu da leţe nepokopani, Dokle ih muve i komarci nilski K'o plen. svoj ne pogrebu. ANTONIJE Sada mi je Srce na mestu. Aleksandriju je Cezar za tabor izabrao svoj, Pa smeram tamo protiv suĊaja Njegovih da se oborim. Na kopnu Naše se snage drţale vanredno, A spojila se ponovo i naše Brodovlje razbijeno, te krstari, I svojim vidom, pomorskim u svemu, Uliva strah. Al' gde si, srce moje, Ti boravilo? Ĉu li, gospoĊo? Ako se vratim s polja bojnoga Još jednom ja da iţljubim te usne, Pojaviću se krvav; poţnjećemo Moj maĉ i ja u povesnici mesto: Tako se uzdam bar. KLEOPATRA Sad opet svog Srĉainog gospodara gledam ja. ANTONIJE Naumio sam da utrostruĉim Snagu mišića, srca, daha svog, Pa da se tuĉem zverski; jer kad moji Ĉasovi behu povoljni i srećni, U mene su ţivote svoje ljudi I nekom šalom otkupljivali; Al' zube ću da stisnem sad i svakog 106

U pomrĉinu da sunovratim Ko se preda mnom ispreĉi. Hajdemo; Daj da još jednu provedemo noć U obesnosti; zovite mi sve Zapovednike moje sumorne; Još jednom kupe naše napunite; I nek' nam bude briga poslednja Što ponoć otkucava. KLEOPATRA Danas je RoĊendan moj; pomišljala sam bila Da ga provedem oskudno i Skromno; Al' kako vidiim da je moj gospodar Postao sada opet Antonije, Hoću i ja da budem Kleopatra. ANTONIJE Obrukati se nećemo. KLEOPATRA Mom gospodaru vrsne njegove Zapovednike zov'te sve. ANTONIJE Pozov'te; Uputiću im reĉ; a noćas ću Nagnati vino da kroz oţiljke Njihove promoli se. Hajdemo, Kraljice moja; soka nekog ipak U tome ima. Kad se budem tuk'o Sledećeg puta. navešću i samu Smrt da me voli, jer ću se s kosirom Njezinim kuţnim da utrkujem. (Odlaze SVI sem ENOBARBA) ENOBARB Sad on i munju da nadsija kani. Pomaman biti, znaĉi strahom biti OsloboĊen od straha, a u takvom Raspoloţenju i golubica će Kljucnuti kopca; no, primećujem Da vazda našem vojskovoĊi srce Naraste kad se um u njega smanji.. Al' gde je razbor srĉanosti plen, Srĉanost tu najeda onaj maĉ Kojim se bije boj. Potraţiću Nekakav naĉin da ga ostavim. (Ode) 107

ĈETVRTI ĈIN SCENA PRVA Pred Aleksandrijom, Cezarov tabor (Ulaze CEZAR, ĉitajući neko pismo; AGRIPA, MECENA i DRUGI) CEZAR Balavcem on me zove, i toliko Psuje me on i grdi, k'o da ima Snage u njega da me batinom Najun iz Misira; prutovima Išibao je moga glasnika; A mene ĉika da se tuĉem s njim, Ja liĉno: Cezar protiv Antonija. Poruĉ'te starom raspusniku tom Da imam puno drugih naĉina(100) Da se sa svojim rastanem ţivotom; A dotle mogu izazivanju Njegovom samo da se smejem. (100) S. Li ukazuje da Plutarh u grĉkom originalu jasno kaţe da Antonije ima mnogo drugih naĉina da umre, dok Amiojov francuski prevod, kao i engleski Nortov, ostavljaju ovu reĉenicu dvosmislenom, tako da se ne zna da li se ovo odnosi na Cezara ili na Antonija. Kod Norta ta reĉenica glasi: „Antonije ponovo posla poziv Cezaru da se bori s njim u dvoboju; a Cezar mu odgovori da on ima mnogo drugih naĉina da umre." MECENA Cezar I sam, zacelo, domišlja se tome, Da kada neko tako veliki Uzme da besni, da je taj već dognan Do samog ruba propasti. Vi predah Ne dajte njemu, nego sad rastrojstvo Njegovo ovo iskoristite: Bes nikad nije dobar ĉuvar svoj. CEZAR Poruĉ'te našim zapovednicima Da ćemo sutra poslednji od mnogih Bojeva svojih voditi; u našim Redovima se nalaze i takvi Koji su još doskora sluţili Pod Antonijem, te ih zato ima Dovoljno da ga uhvate. Nastojte Da to i bude; vojsci predovoljstvo 108

Neka se da; za tol'ko zaliha Ima u nas, a ovo rasipanje Zasluţili su. Jadni Antonije!(101) SCENA DRUGA Odaja u palati (Ulaze ANTONIJE, KLEOPATRA, ENOBARB, KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i DRUGI) ANTONIJE I neće, dakle, megdan sa mnom on Da deli, Domicije? ENOBARB Neće. ANTONIJE Ali Zbog ĉega neće? ENOBARB Pa on raĉuna, pošto ima sreće Dvadeset puta više, da bi to Dvadeset protiv jednog bilo. ANTONIJE Sutra Na moru i na kopnu, vojniĉe, Boj ću da bijem; il' ću ţiveti, Ili će moja ĉast na izdisaju U krvi ogreznuti(102), te će to Oţiveti je. Jesi 1' oran da se Valjano tuĉeš? (101) Ovaj uzvik izraz je prezira, a ne samilosti. (102) Urednik Arden-izdanja navodi primere suvremene prakse kupanja u krvi, da bi se izleĉila lepra ili postiglo podmlaĊivanje. ENOBARB Kada raspalim Sve ću da viĉem: „Igra se za sve!" ANTONIJE Dobro reĉeno; hajdmo. Poslugu Moju pozovi; nek' se obed naš Presipa noćas. (Ulaze TRI ili ĈETIRI SLUGE) Daj mi svoju ruku, Bio si ĉestit vrlo, a i ti; I li; i ti; i ti: valjano ste me Sluţili svi, a kraljevi su bili 109

Drugari vaši. KLEOPATRA (tiho, ENOBARBU) Šta to znaĉi? ENOBARB (tiho, KLEOPATRI): To je Jedna od onih opsenarija, Koje, po sebi ĉudesne, iz duha Ispljusne tuga. ANTONIJE A i ti si ĉestit. Kamo da mogu da se u toliko Prefvorim ljudi. pa vas onda sve U Antoniju jednom sjedinim. Te da vas mognem sluţiti valjano Onako kako ĉinili ste vi. SI.UGE Da ne da bog! ANTONIJE Pa dobro, dobri momci, Podvorite me noćas, pehare mi Ne zakidajte. nq mi ugaĊajte Ne manje nego onda kad je bilo Sve moje carstvo vaš u tome drug I zapovesti moje slušalo. KLEOPATRA (tiho, ENOBARBU) Šta on to hoće tim? ENOBARR (tiho, KLEOPATRI) Da sledbenike Rasplaĉe svoje. ANTONIJE Noćas me podvor'te; Duţnosti vašoj tim je, moţda, kraj: Nećelc moţda videti me više; Il' ćele senku unakaraĊenu Videti, ako budete me vid'li: Koliko sutra sluţićete, moţda, Drugoga gospodara. Ja u vas Upirem pogled kao onaj što se Oprašia s kime. Ne otpuštam vas, Ĉestiti moji prijatelji; nego, Kao gospodar privenĉan uz vašu Valjanu sluţbu, s vama sam do smrti. Dva sata samo noćas me podvor'te, Ne traţim više, pa vam bogovi 110

Platili ovo! ENOBARB Šta ste naumni, Moj gospodaru kada ih ovako Rasluţujete? Gle'te, oni plaĉu; A evo luk i meni, magarcu, Udario je u oĉi: sramota, Nemojte ţene praviti od nas. ANTONIJE Ih, ih! 'Ma, nek' me veštica odnese, Ako sam hteo to! Iznikla milost Tamo gde ove kapi prokaplju! Reĉima mojim, mili prijatelji, Smisao odveć sumoran ste dali, Jer ja sam hteo da vas utešim Govorom svojim; ţelim buktinjama Da sagorite ovu noć. Nek' znate Da se ja dobru, mili moji, nadam Od sutrašnjice; pa ću onamo Da vas povedem gde ću, ja se uzdam, Pobedonosni ţivot pre da naĊem, No smrt i slavu. Ded', na obed hajd'mo A brige utopimo. (Odlaze) SCENA TREĆA Na istom mestu. Pred palatom (Dolaze DVA VOJNIKA na svoja straţarska mesta) PRVI VOJNIK Pa, brate, laku noć; taj dan je sutra. DRUGI VOJNIK I on će put ovakav il' onakav Odrediti nam. Zbogom. Niste 1' ĉuli U vezi s drumovima ĉudno nešto? PRVI VOJNIK Baš ništa. Šta to ima? DRUGI VOJNIK To su, izgleda, samo puste priĉe. Laku vam noć sad. PRVI VOJNIK Pa, gospodine. Laku vam noć. (Ulaze druga DVA VOJNIKA) DRUGI VOJNIK Vojnici, budite na straţi predostroţni. 111

TREĆI VOJNIK I vi. Laku noć, laku noć (Prva dvojica zauzmu svoja mesta) ĈETVRTI VOJNIK A ovde mi. Ukol'ko sreća sutra Bude na strani našeg brodovlja, Pešadija će naša da odoli, U to se uzdam tvrdo. TRECl VOJNIK To je vojska I hrabra, a i dobro zna šta hoće. (Ispod pozornice se ĉuju zvuci oboe) ĈETVRTI VOJNIK Tiše! šta bruji to? PRVI VOJNIK O, ĉujte, ĉujte! DRUGI VOJNIK Slušajte! PRVI VOJNIK Bruji muzika kroz vazduh.(103) TREĆI VOJNIK Pod zemljom bruji. ĈETVRTI VOJNIK To je dobar znak, Zar nije? TREĆl VOJNIK Nije. PRVI VOJNIK Tiše, kad vam kaţem! Šta treba to da znaĉi? DRUGI VOJNIK To Herkul bog(104), ljubimac Antonijev, Napušta njega sada. PRVI VOJNIK Krenimo; Da pogledamo da li ĉuju to I druge straţe. (Prilaze drugom straţarskorn mestu) DRUGI VOJNIK Zdravo, drugovi! (103) ,,Te iste noći, malo pre ponoći, kad je grad bio miran, pun straha i tuge, i ljudi razmišljali kakav li će biti ishod ovog rata, vele da se odjednom ĉula neka ĉudesna umilna svirka raznih vrsta muziĉkih instrumenata, uz pokliee mnoštva naroda, kao kad ljudi igraju i 112

pevaju onako kao što ĉine prilikom Bahovih pirova, po ugledu na satire. I izgledalo je da ova svirka ide gradom, pa onda ka vratnicama što vode neprijatelju." (Nort.) (104) Antonije je smatrao Herkula svojim pretkom. VOJNICI Kako ste? — Zdravo! — ĉujete li ovo? PRVI VOJNIK Pa da; zar nije ĉudno? TRECI VOJNIK Ĉujete li? Ĉujete l', braćo? PRVI VOJNIK Hajdmo za tim zvukoin Do samog ruba poloţaja našeg; Da pogledamo kud će to da skrene. VOJNICI (uglas) Što ne! - Baš ĉudno. (Odlaze) SCENA ĈETVRTA Na istom mestu. Odaja u palati (Ulaze ANTONIJE i KLEOPATRA; KARMIJAN i DRUGI iz PRATNJE) ANTONIJE Erose! oklop daj mi, Erose! KLEOPATRA Spavajte malo. ANTONiJE Ne, pilence moje. Erose, amo; oklop, Erose! (Ulazi EROS s oklopom) Ded', dobri momĉe, stavi mi na pleća Ţelezo moje: ako li nam sreća Ne bude danas sklona, to je zato Što smo joj išli uz nos. Dede. KLEOPATRA Ne, Hoću i ja da pomognem. A ĉemu Sluţi mu ovo? ANTONIJE Ama, pusti, pusti, Ti moje srce naoruţavaš; Pogrešno, naopako; ovo, ovo. KLEOPATRA Ma ĉekni, nu! da pruţim pomoć hoću: To mora da je tako. 113

ANTONIJE Lepo, lepo; Sad će nam sreća ići naruku. Je 1' vidiš, dobro momĉe? Hajd,' pa baci I ti na sebe oklop. EROS Gospodaru, Oĉas ću ja to. KLEOPATRA Pa zar nije ovo Skopĉano dobro? ANTONIJE Divno, izvanredno: Ko to otkopĉa pre no meni bude U volji da ga radi poĉinka Ja sam raspetljam, taj će buru ĉuti. Ti nešto tu šeprtljaš, Erose; Kraljica moja spretnija je tu Negoli ti; poţurij O, da moţeš Da vidiš danas kako vojujem, Ljubavi moja, i da se razumeš U tome poslu kraljevskome, ti bi Videla tada šta na tome poslu Poslenik znaĉi. (Ulazi jeĊan naoruţani VOJNIK) Dobro došao, I dobar dan; izgledaš kao ĉovek Kojem je prisna duţnost ratniĉka: Kad nam je neki posao po srcu, Mi ustajemo rano i na njega S uţivanjem idemo. VOJNIK Tisuće su, Ma kol'ko da je rano, gospodaru, Pancire svoje na se prikovale I ĉekaju vas pokraj kapije. (Klicanje. Trube) (Ulaze ZAPOVEDNICI i VOJNICI) ZAPOVEDNIK Dan divan. Dobro jutro, generale. SVI Dobro vam jutro, generale. ANTONIJE Dan se Sav rascvetao, momci. Ovo jutro, 114

K'o duh mladića koji namerava Da bude slavan, poĉinje na vreme. Da, tako, tako; hajde, daj mi to: Ovako; dobro reĉe. Zdrava budi. GospoĊo, ma šta sa mnom da se zbude; Vojniĉki, evo, poljubac ti dajem. (Poljubi je) Za pokudu bi i za zasluţeno PostiĊan ukor bilo kada bih se Majao oko dodvoravanja Svakodnevnoga; ostavljam te sad K'o ĉelik-ĉovek. Za mnom ustopice K'o je za bitku oran; ja ću ga U nju da vodim. Zbogom ostajte. (Odlaze ANTONIJE, EROS, ZAPOVEDNICI i VOJNICI) KARMIJAN U odaju se, ako je po volji, Povucite svoju. KLEOPATRA Vodi me. K'o pravi Vitez je on otiš'o. Kamo da je Mogućno da se taj golemi rat Okonĉa borbom prsa u prsa Izmedu Cezara i njega! Tad bi Antonije — al' sada... — Lepo, hajd'mo. (Odlaze) SCENA PETA Aleksandrija. Antonijev tabor (Trube. Ulaze ANTONIJE i EROS. U susret im dolazi VOJNIK) VOJNIK Neka bi dali bogovi da bude Za Antonija srećan ovaj dan! ANTONIJE O, kamo da odneste ono onda Prevagu ti i tvoji oţiljci, Te da sam boj na kopnu vodio! VOJNIK I sad bi, da si to uradio, U stopu išli za tobom do kraja Kraljevi oni što se odmetnuše I onaj vojnik što te napusti 115

Ovoga jutra. ANTONIJE Ko to jutros ode? VOJNIK Ko? Jedan što se nikada od tebe Odvaj'o nije; zovi Enobarba, I on te neće ĉuti; ili će ti Iz Cezarova tabora da vikne: „Mene ne broj u svoje." ANTONIJE Šta to kaţeš? VOJNIK Sa Cezarom, je, gospodaru, on. EROS On, gospodaru, svoje sanduke I svoje blago nije poneo. ANTONIJE Otišao je? VOJNIK Posve sigurno. ANTONIJE Erose, poĊi i za njim pošalj; Njegovo blago; dela; i ni mrve Da zadrţao nisi, nalaţem ti. Napiši — pa mi daj da potpišem — Kako mu zbogom šaljem srdaĉno I pozdravljam ga; reci mu da ţelim Da mu se nikad više ne pruţi Razlog da svoga gospodara menja. O! gone ĉestit svet u nepoštenje Udesi moji. Ţuri. Enobarb! (Odu) SCENA ŠESTA Pred Aleksandrijom. Cezarov tabor (Fanfare. Ulazi CEZAR s AGRIPOM, ENOBARBOM i DRUGIMA) CEZAR Kreni, Agripa, i zametni bitku: Volja je naša da se Antonije Uhvati ţiv; da tako objaviš. AGRIPA Cezare, hoću. (Ode) CEZAR Bliţi se vreme sveopštega mira: 116

Pokaţe li se srećnim ovaj dan, U sva tri kuta sveta(105) slobodno će Maslina da se gaji. (Ulazi GLASNIK) GLASNIK Došao je Antonije na polje bojno. (105) Tri tada poznata kontinenta: Evropa, Azija i Afrika. CEZAR Idi Pa daj Agripi nalog da u prve Ubojne vrste prebeglice stavi Te da se ĉini Antoniju kako Na samom sebi bes iskaljuje. (Odlazi CEZAR sa svojom PRATNJOM) ENOBARB Odmetnuo se i otpadio Aleksas; on je u Judeju poš'o Antonijevim poslom, pa je tamo Naveo velikoga Iroda Da se na stranu Cezarovu stavi, A odmetne od svoga gospodara, Od Antonija; ovaj njegov trud Platio mu je Cezar vešalima. Kanidije i drugi otpadnici Imaju sluţbu, ali poverenja Ĉestitog ne uţivaju. Postupih Opako ja, i sebe sama krivim Zbog toga tako krvavo' da nikad Radosti 'vdše okusdti neću. (Ulazi JEDAN CEZAROV VOJNIK) VOJNIK Antonije je blago tvoje sve Poslao, Enobarbe, za tobom, A povrh sveg i svoje uzdarje: Na moju straţu glasnik je naiš'o; I eno sad pred tvojim šatorom Mazge on svoje istovaruje. ENOBARB Dajem to tebi. VOJNIK Šale, Enobarbe, 117

Okanite se. Istinu kaţem: najbolje će biti Da izvedete iz redova naših I zastitite donosioca; Sproveo bih ga sam da nisam pozvan Da vršim svoju duţnost. Jupiter je Vaš imperator vazda. (Odlazi) ENOBARB Na toj sam zemlji hulja samo ja; I više nego iko osećam Da zbilja jesam to. O, Antonije! O, rudniĉe milošte, kako bi Platio td valjanu sluţbu moju, Kada ovako zlatom krunišeš Podlaštvo moje! Nadima se sve Srce u meni: ako ga ne skrha Pomis'o kakva nagla, onda će Naglije neko sredstvo da preteĉe I pomisao; ali misao će To da uradi, osećam. Da ja Borim se protiv tebe! Ne, već neki Jarak ću da potraţim, da tu umrem; Ukoi'ko većma prljav, utoliko Prikladan većma biće poslednjim Satima mog ţivota. (Ode)

SCENA SEDMA Bojište izmeĊu dva tabora (Uzbuna i trube. Ulaze AGRIPA i DRUGI) AGRIPA Povucimo se, isturili smo se Napred i odveć. Cezar se i sam Latio posla, a na otpor smo Naišli kakvom nadali se nismo. (Odlaze) (Uzbuna. Ulazi ANTONIJE i SKAR, ranjen) SKAR Ovo, moj hrabri imperatore, Doista znaĉi tući se! I da smo Od prve tako zapoĉeli bili, Mi bismo doma zavijenih glava Otpravili ih. 118

ANTONIJE Mnogo krvariš. SKAR Ovde je rana sliĉna slovu T Bila u mene; sad pak slovu N Sliĉna je ona. ANTONIJE Povlaĉe se oni. SKAR Njih ćemo mi u rog da sabijemo: Ima u meni mesta još za celih Šest brazgotina. (Ulazl EROS) EROS Potuĉeni su, gospodaru, oni; I moţe da se uzme kao lepa Pobeda naše preimućstvo. SKAR Dajte Da pleća njima izrovašimo' I da ih, k'o kad hvataš zeĉeve, Potkupimo odostrag: ništa slaĊe No po beguncu da opauĉiš. ANTONIJE Nagradiću te jednom za tu tvoju Ţivahnu bodrost, a desetostruko Za tvoju hrabrost. Hajde za mnom. SKAR Ja ću Da ćopam i naramljujem za vama. (Odlaze) SCENA OSMA Pod zidinama Aleksandrije (Uzbuna. Ulazi ANTONIJE, u maršu; SKAR i VOJSKA) ANTONIJE U logor smo ga njegov sagnali; Neka otrĉi ko do kraljice I dojavi joj naše podvige. Sutra, još pre no sunce spazi nas, Onima ćemo krv da pustimo Koji nam danas umakoše. Hvala Neka je svima vama; jer vam behu Junaĉke ruke, a u boju ste 119

Tukli se ne k'o neko koji stvar Neĉiju brani, već k'o neko koji Zastupa stvar sopstvenu; svi ste vi Pokazali se kao Hektori. U grad potecite pa svoje ţene I prijatelje svoje izgrlite I podvige dm svoje priĉajte, Dok oni budu radosnicama Suzama prali usirenu krv Sa vaših rana i dok poljupcima Celili budu oţiljke te ĉasne. (SKARU) Ruku mi svoju daj: (Ulazi KLEOPATRA S PRATNJOM) Golemoj toj Ĉarobnici ću tvoje podvige Da preporuĉim, pa nek' njezina Zahvalnost tebi blagoslov donese. O, ti, pun dane sveta ovoga, Mišicom okuj vrat moj oklopljeni, Pa skoĉi takva kakva si, s odelom I drugim svim, kroz štit taj oprobani Do srca mog, pa nek' te otkucaji Njegovi nose, i na njima ti Ljuškaj se, likujući. KLEOPATRA Gospodaru Nad svima gospodarima! O, ti, Beskrajna neustrašivosti! Zar se Neulovljen i s osmehom iz svetske Goleme klopke vraćaš? ANTONIJE Moj slavuju, U postelje smo oterali njih. Ta, curo! ma koliko da se sede U nas pomalo mešaju sa tamnim Vlasima mlaĊim našim, ipak ţivce Mozak nam krmi i pothranjuje, Te smo ti kadri da s mlaĊarijoim Vućemo klipka. Gledaj toga tu; Prinesi svoju milostivu ruku Do njegovih usana. Poljubac Stavi na nju, moj ratniĉe. On tako Tuk'o se danas k'o da je u njega Ušao neki bog što ljudstvo mrzi, 120

Pa ga u ovoj pcdobi razar'o. KLEOPATRA Pokloniću ti, prijatelju, oklop Od zlata sav; svojina jednog kralja Bio je on. ANTONIJE Zasluţio je njega, Pa makar bio od ruibina sav, K'o Febusove svete dvokolice.(106) Ruku mi daj: kroz Aleksandriju Da proĊemo u maršu veselom; Da pronesemo naše stegove, Izrovašene k'o što su i ljudi Kojima pripadaju; da golema Palata naša moţe vojsku svu Ovu da primi, skupa bismo svi Obedovali i napijali Zdravice kobi dana sutrašnjega, Koji nam kraljevske opasnosti Stavlja u izgled. Zdruzgajte, trubaĉi, Sluh grada treskom zvuka bakarnoga, A ĉangrljanje naših doboša S tim pomešajte, te da i nebesa I zemlja sva u isto vreme svojom Šibaju jekom, pozdrav grmeći Našemu dolaţenju. (Odlaze) (101) Aluzija na Febove dvokolice potiĉe verovatno iz Ovidijevih „Metamorfoza", II, 107— 110. SCENA DEVETA Cezarov logor (Straţari na svojim straţarskim mestima) PRVI VOJNIK Ne budemo li tokom ovog sata Dobili smenu, moraćemo natrag Na zborno naše mesto' straţarsko; Mesec se sja, a vele da ćemo Zorom u dva da zametnemo boj. DRUGI VOJNIK Juĉerašnji je bio dan za nas Da gori biti ne moţe. (Ulazi ENOBARB) ENOBARB O, noći, 121

Budi mi svedok — TREĆI VOJNIK Ko je ovaj ĉovek? DRUGI VOJNIK Ćuti i slušaj. ENOBARB O, posveĊoĉi, Blagosloveni meseĉe, kad budu U letopisu izdajnici bili Sa rnrţnjom spominjani, da se jadni Kajao Enobarb pred tvojim likom. PRVI VOJNIK Gle, Enobarb! TREĆI VOJNIK Umukni! Ĉujmo dalje. ENOBARB O, ti, Vrhovni kralju tuge istinske, Sacedi noćne magle otrovne Na moju glavu, te da ţivot svoj, Koji od moje odmetnu se volje, Skincm sa vrata; ovo srce moje, Koje je ţalost već sasušila, O surovost već tresni i o kremen Prestupa moga, te da se u prah Rasprši ono, pa da bude kraj Mislima gnusnim svim! O, Antonije! Ti dušo mnogo više plemenita No što je izdajništvo moje sramno. Ti mi u svoje ime bar oprosti; A neka me svet u letopis unese K'o izdajicu kojem premca nema I k'o begunca. Antonije! O! O, Antonije! (Umire) DRUGI VOJNIK Da ga oslovimo! PRVI VOJNIK Da saslušamo njega, jer se, moţda, Cezara tiĉe to što kaţe. TREĆI VOJNIK Hajde! Ali on spava. PRVI VOJNIK Pre će biti da je 122

Onesvesnuo; jer pred san se nikad Onako gadna molitva ne ĉita. DRUGI VOJNIK Pristupimo mu tad. TREĆI VOJNIK Probudite se, Probudite se, progovorite. DRUGI VOJNIK Da li nas ĉujete, gospodine? PRVI VOJNIK Ruka je smrti njega doĉepala. (U daljini udaranje doboša) Slušajte, doboš iza sna spavaĉe Poziva prigušeno. Da na zborno Straţarsko mesto njega odnesemo: On nije makar ko; a naš je sat Već istekao. TREĆI VOJNIK Pa da poĊemo; Povratiće se moţda on. (Odlaze i odnose leš) SCENA DESETA IzmeĊu dva tabora (Ulaze ANTONIJE i SKAR, sa VOJSKOM u maršu) ANTONIJE Na moru danas vrše pripreme; Na kopnu im po ćudi nismo. SKAR Vrše I tamo i ovamo. ANTONIJE Kamo sreće Da se u vatri ili vazduhu Hoce da tuku; mi bismo i tamo Tukli se s njima. Ali, evo šta je; Pešadija će naša ostati Sa nama na breţuljcima kraj grada; Nalog za more dat je, brodovlje Iz luke je izišlo, a odande Najbolje ćemo njegov raspored Da umotrimo i da posmatramo Njegove poduhvate.(Odlaze) SCENA JEDANAESTA Drugi deo istoga polja 123

(Ulaze CEZAR i njegova VOJSKA, u maršu) CEZAR Voljni smo da na kopnu, ukoliko Ne napadnu nas, mirni ostanemo; A to će tako, drţim, i da bude; Jer su mu snage najbolje otišle Za posadu na brodovlju. Te tako, U dolju hajd'mo, pa se drţimo Što bolje svoga preimućstva. (Odu) SCENA DVANAESTA Bregovi blizu Aleksandrije (Dolaze ANTONIJE i SKAR) ANTONIJE Dosad se nisu svrstali. Odande, Sa mesta gde se diţe onaj bor, Moći ću sve da umoitrim, i odmah Dojaviću ti kakav tok i razvoj Uzeće stvari po svoj prilici. (Odlazi) SKAR Sagradile su gnezda lastavice Na galijama Kleopatrinim(107); Gatari vele kako ne znaju, Kako ne mogu reći; mršte ĉela I srĉanosti nemaju da kaţu Ono što znaju. Antonije je I potišten i hrabar; najedena Njegova kob na mahove mu nadu Il' strah uliva; nadu uliva Onim što ima on, a zebnju onim Ĉega je lišen. (U daljini buka kao od morske bitke) (Vraća se ANTONIJE) (107) „Kleopatrin admiralski broĊ zvao se .Antonijah', i na njemu se pokazao jedan ĉudesan i koban predznak. Laste su savile gnezda pod zadnjim delom njenog broda, a onda su doletele druge koje su izgonile one prve i razorile njihova gnezda." (Nort.) ANTONIJE Sve je izgubljeno. Izdala me je podla Misirka; Neprijatelju mome predalo se Brodovlje moje, kape tamo, eno, 124

Bacaju, piju zajedno u zdravlje, K'o prijatelii rastavljeni davno. Ţuttokljuncu si ovom prodala me, Trostruka droljo(108), i sad samo s tobom Vojuje srce moje. Nalog daj Svima da beţe; jer kad odmazdu Uzmem od one što me omaĊija, Moje ĉe biti završeno. Nalog Daj svima neka beţe; odlazi. O Sunce! Neću tvoje raĊanje (Ode SKAR) Gledati više; rastaju se ovde Antonije i sreća; ovde baš Stiskaju oni jedno drugom ruke. I sve je zar na ovo izišlo? Srca što kao prepeliĉari Uvijala se oko mojiih stopa I kojima sam davao što ţele, Tope se sad i svojim medom škrope Cezara, ĉiji cvet se rascvetava; A sljuštena je kora ovom boru, Koji je sve njih nadvišavao. Izdali su me. O, ta laţljivica! Opaka ta misirska ĉarobnica Na ĉiji mig sam hrlio u boj, I ĉiji mig me doma vraćao, Ĉija su nedra kruna meni bila I glavna moja meta, ona me je, Kockarski, kao prava JeĊupka, Do dna gubitka prevarom dovela. Erose, hej ti, Erose! (108) Antonije je već i ranije (III, 13) optuţio Kleopatru kao naloţnicu Julija Cezara, Kneja Pompeja i svoju. (Ulazi KLEOPATRA) O, ti Gataro, da se gubiš! KLEOFATRA Zašto se Gospodar moj razjario ovako Na svoju dragu? ANTONIJE Ĉisti se dok nisam 125

Po zasluzi ti platio, i trijumf: Cezarov obrukao. Neka te se Doĉepa on i nek' te izloţi Pred ruljom razgalamljenih prostaka, U povorci se naĊi iza kola Pobedonosnih njegovih, na ruglo Sveg pola tvoga, neka te za marjaš Plebejskoj riti poslednjega reda Pokazuje k'o kakvo ĉudovište Da grĊeg nema, i nek' Oktavija, Taj stvor trpeljiv, lice tvoje oštrim Noktima svojim, priugotovljenim, Izbrazda sve! (KLEOPATRA ode) Što ode, to je dobro, Ako je dobro ţiveti; al' bolje Bilo bi da si besu mom podlegla, Jer jedna smrt bi mogla umiranje Mnogih da spreĉi. Amo, Erose! Košulju imam Nesovu na sebi. O, nauĉi me, pretĉe moj, Alkide, Jarosti svojoj; pripomozi mi Da kao ti zavitlam Lihasa Na Meseĉeve rogove(109); i daj Da ruĉerdama tim što najteţom Moĉugom vitlale su pridavim Ono što ĉini najvaljaniji Sastavni deo mene samoga. Ima da umre ova veštica; Ona je tome rimskom balavcu Prodala mene; ta je zavera Slomila meni vrat; za ovo ona Ima da plati glavom. Erose! (Odlazi) (109) Herkul ili Alkid, od koga Antonije vodi poreklo, umro je od muka koje je prouzrokovala otrovna košulja koju je kentaur Nes dao njegovoj ţeni za nj. U smrtnim mukama, Herkul je ubio svoga paţa Lihasa, koji mu je doneo tu košulju, hitnuvši ga u vazduh.

SCENA TRINAESTA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i MARDIJAN) 126

KLEOPATRA Pomozite mi, dvorkinje! O, on je Van sebe većma nego Telamon(110) Zbog svoga štita; tako zapenušen Nije ni onaj nerast tesalijski(111) Nikada bio. KARMIJAN PoĊite do svoga Mauzoleja (112). Tamose zatvor'te, A javite mu da ste umrli. Toliko bola ne izaziva Ni kad se duša rastaje sa telom Koliko boli kad se s veliĉinom Rastaje neko. KLEOPATRA U mauzolej! Otidi, Mardijane, pa mu reci Da sam se sama ubila, i da je Poslednja reĉ mi bila „Antonije"; Sve mu to s tugom reci, molim te. Poteci, Mardijane, pa mi brţe Dojavi kaiko primio je vest O mojoj smrti. U mauzolej! (Odlaze) (110) Ajaks, sin Telamonov, jedan od grĉkih junaka u trojanskom ratu, takmiĉio se za oruţje mrtvoga Ahila; ali kad je nagradu dobio Odisej, Ajaks je poludeo i ubijao je ovce drţeći ih za neprijatelja. — Up. Ovidije, „Metamorfoze", XIII. (111) Zato što Enej, kralj Kalidona u Etoliji, nije hteo da prinese ţrtvu Artemidi, ona je poslala strašnog divljeg vepra da pustoši polja. Vepra je najzad ubio Meleager, Enejev sin. — up. Ovidije, „Metamorfoze", VIII, 278—297. (112) Plutarh kaţe da je Kleopatra podigla veliĉanstvene grobnice i spomenike, u blizini Izidinog hrama. ,,I onda, bojeći se njegovog (Antonijevog) besa, ona pobeţe u grobnicu, i tu se zakljuĉa." (Nort.) SCENA ĈETRNAESTA Na istom mestu. Druga odaja (Ulaze ANTONIJE i EROS) ANTONIJE Erose, još me vidiš, je li? EROS Da, Moj plemeniti gospodaru. ANTONIJE 127

Katkad Vidimo oblak zmaju podoban; Dim sliĉan lavu ili medvedu, Kulama gradskim, steni nadnesenoj, Planini presedlastoj, ili kakvom Plavkastom rtu, svem u drveću, Koje put zemlje maše te nam vid Izgledom vara; takva priliĉja Video ti si; mrklih veĉeri Velelepni su ovi prizori. EROS Da, gospodaru. ANTONIJE Što je sada konj, To, za koliko misao da blesne, Pramiĉak od oblaĉka zamrlja I potre, pa se ne razaznaje Kao u vodi voda. EROS Tako biva, Moj gospodairu. ANTONIJE Sad je, Erose, Moj dobri momĉe, vojskovoĊa tvoj I sam ovakvo obliĉje: ja, evo, Antonije sam, a ne mogu, momĉe, Vidljivi vid taj da zadrţim svoj. Ratove te sam vodio za Misdr; A kraljica, — za ĉije srce ja Verovah da je moje, pošto njoj Svoje sam dao, svoje, koje sebi Privlaĉilo je dok je bilo moje, Milion drugih, sada izgubljenih — Ona je karte podešavala Sa Cezarovim, pa je slavu moju Prevarnom ovom igrom, Erose, Prodala mome dušmaninu koji Likuje sada. Ne plaĉa, nemog, Erose moj dobri; Ostavljeno je nama da sa sobom Obraĉunamo sami. (Ulazi MARDIJAN) O! ta tvoja GospoĊa podla! Maĉ je moj od mene 128

Ukrala ona. MARDIJAN Nije, Antonije; Volela te je moja gospoĊa, I svoju sudbu nije nimalo Odvajala od tvoje. ANTONIJE Napolje, Evnuše drski; ćuti! Mene je Izdala ona, i za ovo ima Da plati smrću. MARDIJAN Smrću ĉovek moţe Da plati samo jednom, a taj dug Isplatila je ona. Ono što si Smerao ti da svršiš, svršeno je Naruku tebi. Poslednja je reĉ Njezina bila: „Antonije moj! Nadasve vrli Antonije moj!" Tu nasred srede reĉcu „Antonije" Njen razdirući jecaj prepolovi, Te polovina nje u srcu njenom, A pola nje na usnama joj osta. I ona tako umre, i u sebe Sahrani ime tvoje. ANTONIJE Mrtva, dakle? MARDIJAN Mrtva. ANTONIJE Sa mene skidaj, Erose, Opremu ratnu; što je dugi dan Nalagao nam, to je svršeno, I sad nam valja spavati. Što ĉitav (MARDIJANU) Odavde ideš, to ti je za trud Bogata plata; idi. Skidaj, skidaj; (MARDIJAN ode) Ne bi mi srcu zaštitu od tog Udarca mog'o ni sedmokoţni Ajantov štit da da. Pa, popucajte, Slabine moje! Srce, budi jednom Jaĉe od svoga obruĉa zemaljskog, Slabašnu svoju kutiju raznesi! 129

Erose, brţe, brţe! Dosta je I moga ratovanja; dalje s tobom, Komade izanĊalo; nošeno si Sa ĉašću ti. — Udalji se za tren. (EROS ode) O, sustići ću tebe, Kleopatra, I suzama ću svojim oproštenje Izmoliti za sebe. Tako to Mora da bude, jer je sada svako Trajanje samo muĉenje; i pošto Ugasila se buktinja, ti lezi I ne tumaraj više; svaki trud Sad samo ono upropašćuje Što isposluje; prava snaga tu Naporom sebe sputava štaviše; Udari stoga peĉat, pa je kraj I konac svemu. Erose! — Za tobom, Kraljice, evo mene. — Erose! — Ĉekaj na mene: tamo gde na cveću Odmaraju se duše, mi ćemo S rukom u ruci, veseli i dobri, Nagnati da sa ĉuĊenjem u nas Duhovi pilje; posve će bez pratnje Didona i njen Enej(113) ostati I biće naše sve što prebiva U prostorima onim. — Erose! Erose! hej! (Vraća se EROS) (113) Priĉa o ljubavi Eneja i kraljice Didone i o tome kako ju je Enej ostavio i ona se ubila predmet je IV pevanja Vergilijeve „Enejide". EROS Šta ţeli moj gospodar? ANTONIJE Ja sam u takvoj ţiveo sramoti Otkad je Kleopatra mrtva da se Bogovi groze moje niskosti. Ja što sam maĉem ĉetvrtao svet, I brodovima svojim gradove Uspostavljao na Neptunovim Plećima modrim, ja optuţujem Samoga sebe da je hrabrosti U mene bilo manje no u ţene; 130

Da nisam bio duhom plemenit Ni tol'ko kol'ko ona koja je Cezaru rekla kad je umirala: „Pobedila sam samu sebe ja." Zakletvu ti si dao, Eirose, Da ćeš, ukol'ko nuţda naloţi — A ona to sad nalaţe zacelo — I ukoliko vidim da me uţas I zla sudbina nemilice gone, Da ćeš, kad nalog dam ti, ubiti me: Uĉini to, nastupio je ĉas. Nećeš ti mene tim da oboriš, Nego ćeš time Cezara da smoţdiš. Povrati krv u lice. EROS Bogovi me Saĉuvali od toga! Zar da ono Uradim što ni strele parćanske Neprijateljske nisu uspele, Već ciljahu uzaman? ANTONIJE Erose, Bi li ti hteo da, sa prozora Velikog Rima gledajući, vidiš Svog gospodara kako, saginjući Pokorno vrat svoj prolazi ovako Skrštenih ruku, lica ophrvana Dubokim stidom, dokle ispred njega Cezara srećnog dvokolice vuku, I one ţigom sramnim ţigošu Onoga koji ide iza njih? EROS Da vidim ne bih hteo to. ANTONIJE Pa, hajde: Jer samo ranom biću izleĉen. Trgni svoj maĉ valjani, koji si Nosdo izvanredno korisno Po: zemlju svoju. EROS O moj gospodaru! Oprostite mi. ANTONIJE Kada sam ti ja 131

Slobodu dao, zar se nisi onda Zakleo da ćeš, kad ti naredim, To da izvedeš? Ili što ti traţim Izvrši smesta, il' su nehotiĉna Sluĉajnost bile sve dosadašnje Usluge tvoje.Trgni maĉ, i hajde. EROS Odvrati tad svoj plemeniti lik Iz kojeg sja sveg sveta uvaţenje. ANTONIJE (okrene se na drugu stranu) Evo ti! EROS Izvukao sam maĉ. ANTONIJE Nek' .onda on Izvrši jednim mahom to zbog ĉega Trgao si ga. EROS Gospodaru dragi, Moj vojskovoĊo, moj imperatotre, Dozvoli, pre no krvav udar padne, Da zbogom tebi kaţem. ANTONIJE Rekao si, Ĉoveĉe, to; i zbogom. EROS Veliki poglavaru, zbogom. Da li udar Sada da zadam? ANTONIJE Sada, Erose. EROS Nu, onda, evo; tugu ću zbog smrti (Ubija se) Antonijeve tako da uštedim. ANTONIJE O, dušo triput plemenitija No što sam ja! Valjani Erose, Ti si mi nauk dao šta da ja Uradim, a što nisi mog'o ti. Zapisano će bitd u predanju Da su me moja kraljica i Eros Junaštvom prevazišli; ali ja ću Mladoţenja da budem smrti svojoj, I njoi ću da poletim, k'o da hrlim 132

Postelji draganinoj. Dela, dakle; Pa evo, tvoj gospodar, Erose, Mre kao Ċak tvoj: ĉiniti ovako (Naleti na svoj maĉ) Ti si mi nauk dao. Šta je to? Zar nasam mrtav? nisam mrtav? Hej! Straţari! O, dokrajĉite me! (Ulaze DERCETAS i STRAŢA) PRVI STRAŢAR Šta je? Ko viĉe? ANTONIJE Svoj sam pos'o, prijatelji, RĊavo opravio. O, uĉin'te Kraj onom što sam zapoĉeo ja. DRUGI STRAŢAR Zvezda je pala. PRVI STRAŢAR I najavilo se Poslednje vreme. SVI Vaj i kuku nama! ANTONIJE Nek' me dotuĉe onaj kom sam drag. PRVI STRAŢAR Ja ne. DRUGI STRAZAR Ni ja. TREĆI STRAŢAR Nit' ikoji od nas. (STRAŢA odlazi) DERCETAS U bekstvo gone tvoja smrt i kob Privrţenike tvoje. Kad bih samo Cezaru ovaj maĉ pokazao, Uz ovu vest, prokrĉilo bi to Meni do srca njegovoga put. (Ulazi DIOMED) DIOMED Da li je ovde Antonije gde? DERCETAS Eno ga, Diomede, eno ga. DIOMED A je li ţiv? Zar nećeš, ĉoveĉe, 133

Odgovor da mi daš? (DERCETAS ode) ANTONIJE Jesi li ti to, Diomede? Maĉ svoj Izvuci pa mi udaraca zadaj Koliko ih je dovoljno za smrt. DIOMED Moj gospodaru preuzvišeni, Poslala me je tebi Kleopatra, GospoĊa moja. ANTONIJE Kada je to bilo? DIOMED Sad, gospodaru. ANTONIJE Gde je sad? DIOMED U svome Mauzoleju, zakljuĉana. Nju je Vidovit strah od onog obuzeo Što se je tu dogodilo; jer kad je Vid'la da sumnju gajite — a to se Ispostaviti neće nikada — Kako je izmeĊ' nje i Cezara Do sporazuma došlo, i da neće Vaš gnev da legne, ona vam je vest' Poslala da je umrla; no, strepeć Od onog nakon toga ĉime je Uroditi to moglo, ona me je Pratila da vam obelodanim Istinu pravu; al' sam, sve se bojim, Prekasno stig'o. ANTONIJE Prekasno, dobri Diomede; straţu Zovni mi, ja te molim. DIOMED Straţa, hej! Ovamo straţa imperatorova! Brţe, gospodar zove vaš! (Ulaze ĈETVORICA ili PETORICA iz ANTONIJEVE STRAŢE) ANTONIJE Odnesate me, dobri prijatelji, Do boravišta Kleopatrinog; Poslednja to je ljubav koju ja 134

Ištem od vas. PRVI STRAŢAR O, kuku i doveka, Kamo da vama, gospodaru moj, Dato je bilo da nadţivite Sve sledbenike svoje odane! SVI Da preteškoga dana! ANTONIJE Nemojte, Valjani moji momci, tugom svojom Da ugaĊate sudbi surovoj; S dobrodošlicom doĉekajmo ono Što je na nas naišlo da nas kazni, I kaznićemo to, kad njega mi Naizgled k'o od šale podnosimo. Podignite me; ja sam ne jedared Vodio vas; ponesite me sad, Valjani prijatelji, i za sve Nek' vam je hvala. (Odlaze, noseći ANTONIJA)

SCENA PETNAESTA Na istom mestu. U mauzoleju (Ulazi KLEOPATRA gore, i njene DVORKINJE, s KARMIJANOM i IROM) KLEOPATRA O Karmijan, odavde nikad ja Izići neću. KARMIJAN Utešite se, GospoĊo draga. KLEOPATRA Neću da se tešim. Što nam se sluĉi, ma koliko to Uţasno bilo ili ĉudovišno, Doĉekaćemo s dobrodošlicom, A uteha se gnušamo; teţina Zalosti naše, srazmerna sa onim Što je u nama izazvalo nju, Mora da bude ravna veliĉinom Onome što je tvori. (Ulazi, dole, DIOMED) 135

Šta je bilo? Da li je mrtav? DIOMED Lebdi smrt nad njim, Al' mrtav nije. Pogled bacite Na drugu stranu od mauzoleja; Njegovi su ga telohranitelji Doneli dovde. (TELOHRANITELJI, dole, unose ANTONIJA) KLEOPATRA O, sagori, Sunce, Golemu sferu usred koje kruţiš; Nepostojanu zvezdu sveta ovog Nek' mrak proguta! Antonije, o! Antonije, o, Antonije! Ira, Pomozi tamo, Karmijan, priteci! Pritec'te prijatelji, tamo dole! Iznesi.te ga amo. ANTONIJE Stišajte se! Antonije je trijumf odneo Nad samim sobom; nije Cezarova Porazila ga vrsnost. KLEOPATRA Tako bi Moralo i da bude to: da samo Antonije nadjaĉa Antonija; Al' avaj, što je tako! ANTONIJE Umirem, Kraljice od Misira, umirem; I samo tol'ko još na dosadi Smrti ću biti kol'ko tek da taj Poslcdnji jadni stavim poljubac Na usne tvoje nakon tolike Hiljade poljobaca. KLEOPATRA Ne smem, dragi Oprosti, mili gospodaru — Ne smem, da ne bih uhvaćena bila: Nikad se neće slavodobitna Povorka ludo srećnog Cezara Mnome da krasi; dokle poseduju Otrovi dejstva, zmije ţalaca, 136

I dok u noţa ima oštrice, Bezbedna ja sam: nikad pasti neće Ta ĉast u deo vašoj supruzi, Pitomookoj, blagorazumnoj Oktaviji, da s ustruĉavanjem Gleda na mene. Ali, Antondje, Dodi ovamo, doĊi — dvorkinje, Pomozite mi — moramo te amo Da iznesemo. Dobri prijatelii, Pomozite nam. ANTONIJE O! poţurdte, II' saĉekati neću inaĉe. KLEOPATRA I jeste šala to!(114) Kolikoli je Teţak gospodar moj! Sva snaga nam se Istrošila tegobom, koja baš I ĉini tu teţinu. O, da meni Data je moć Junone velike, Na krilima bi moćnim svojim tebe Izneo Merkur i posadio te Kraj Jupitera. Ali hodi, hodi, Vazda je bio lud ko ţelje gaji. (Iznesu ANTONIJA gore do KLEOPATRE) I neka si mi dobro došao, Neka si dobro doš'o! Ovde gde si Ţiveo, tu i umri; poljupcima Povrati dušu; kad bi takvu moć Imale usne moje, bih ja njih Utrošila ovako bez ostatka. (114) „Ovaj ironiĉni uzvik — pokušaj veselosti od koje se srce kida — je Kleopatrino bolno priznanje i svesnost da je ovo kraj njenom ţivotu smeha i uţivanja." (S. Li) „Imajući u vidu Šekspirov dar upotrebe ironiĉne šale da bi pojaĉao oštrinu tragiĉnih kriza, i njegovo uţivanje u aluzijama na poljske zabave, ĉovek rado prihvata gledište Tizltona i drugih da Kleopatra aludira na svoju omiljenu zabavu ribolova. Ona ,ubacuje' Antonija u mauzolej." (Izd. „Vorik".)

SVI Da teškoga li prizora! ANTONIJE Ja mrem: Kraljice od Misira, mrem: 137

Dajte mi vina koju kap, i dajte Da kaţem koju reĉ. KLEOPATRA O, ne, već pusti Da kaţem ja; i pusti me da tako Iz svega glasa ruţim i da grdim, Da gnev od moje grdnje spopadne Laţlj'vu onu kućanicu kob(115); Pa vitao svoj slomi. (115) Sreća je obiĉno predstavljana kao slepa ţena koja okreće ĉekrk: slepoća je simbol njene nastranosti u davanju darova, a ĉekrk njenih preokreta, promenljivosti i nestalnosti. ANTONIJE Samo reĉ, Kraljice mila. Vi u Cezara Nastojte da za sebe naĊete Cast i bezbednost svoju. O! KLEOPATRA To dvoje Ne ide jedno s drugim. ANTONIJE Mila, ĉuj me: Nikom od onih pored Cezara, Sem Prokuleju, nemoj verovati. KLEOPATRA Ruci ću svojoj verovati ja I svojoj rešenosti; a nijednom Od onih pored Cezara. ANTONIJE Ne tuţi, O ne oplakuj ovu ţalosnu Promenu što na koncu mome sad Dogodila se; nego ugaĊaj Mislima svojim, hraneći ih onim PreĊašnjim mojim ĉasovima srećnim Kad sam k'o vladar najveći na svetu, I vrsan mimo druge ţiveo; Ja sa sramotom sad ne umirem, Nit' pred zemljakom šlem svoj svrgavam; Zadobio je hrabro pobedu Nad Rimljaninom Rimljanin.Iz mene Odleće duša; više ne mogu. KLEOPATRA O, najvrsniji meĊu ljudima, 138

Zar mreti hoćeš? Zar baš ne haješ Za mene ništa? Zar da ostanem U ovom svetu dosadnom što nije, Kada je tebe lišen, ništa bolji Od kakvog svimjca? Avaj, pogledajte, (ANTONIJE umire) Dvorkinje moje, kruna zemlje ove Rastopila se. Gospodaru moj! O! lovor-venac rata svenuo je, Vojniĉki steg je pao; sada će Devojke i deĉaci nedorasli Izjednaĉeni biti s muţevima; S iznimnošću je svršeno, i niĉeg Znaĉajnog više nije ostalo Pod namernikom mesecom. (Onesvesne) KARMIJAN Spokojstva, GospoĊo draga! IRA Preminu i ona, Vladarka naša, KARMIJAN Gospo! IRA GospoĊo! KARMIJAN GospoĊo, gospo, gospo! IRA Kraljice Misirske zemlje! Carice! KARMIJAN Ućuti, Ućuti, Ira! KLEOPATRA I ja sam ţena tek, i ništa više, Kojom onakve iste strasti jadne Vladaju k'o i nekom mlekarkom Il' devojkom što obavlja i vrši Poslove najobiĉnije. Za mene Priliĉilo bi da se skiptrom svojim Na nepraviĉne bacim bogove; I da im reĉem da je ovaj svet Njihovom bio ravan dok nam oni 139

Ukrali nisu alem-kamen. Ali Ništavno sve je; glupost je strpljenje, A nestrpljenje dolikuje samo Pobesnelome psu; pa je li greh U tajne kleti smrti rupiti Pre no se drzne smrt da nama doĊe? Šta vam je, šta je, dvorkinje? Ta haj'te, Veselo samo! De, de, Karmijan! Curice moje plemenite! O, Dvorkinje, gle'te, dvorkinje, kandilce Dogorelo je naše, gasi se. Dvorkinje dobre, hrabrost priberite; — Sahranićemo njega; a za ovim, Po obiĉaju rimskom uzvišenom, Da obavimo sve što je valjano I plemenito, te da bude smrt Ponosna da nas uzme. Hajdemo, Ta skrinja toga duha velikoga Hladna je sada; avaj, dvorkinje, Dvorkinje moje! za me prijatelji Nikakvi već, sem rešenosti moje I prekog kraja, više ne postoje. (Odlaze; dole odnose ANTONIJEV LEŠ)

PETI ĈlN SCENA PRVA Aleksandrija, Cezarov tabor (Ulaze CEZAR, AGRIPA, DOLABELA, MECENA, GAL, PROKULEJ i DRUGI) CEZAR PoĊi do njega, pa ga, Dolabela, Pozovi da se preda; reci mu, Da ,ie to šega kad, potuĉen tako, Okleva tol'ko. DOLABELA Hoću, Cezare. (Ode) (Ulazi DERCETAS s Antonijevim maĉem) CEZAR Ĉega je radi to? I šta si ti Kad smeš pred nas da iziĊeš ovako? DERCETAS Dercetas mi je ime; sluţio sam Mark-Antonija, koji vrsnošću Bejaše ĉovek najdostojniji 140

Da mu se sluţi najpristojnije; Dok su ga noge nosile i dok je Slazila reĉ sa njegovih usana Bio je moj gospodar, a što beše U mene glave na ramenima, Namenjena je bila da se da Njegovim dušmanima. Bude li ti U volji da me uzmeš, ja ću ono Što njemu beh i Cezaru da budem; Ne bude li ti, pak, u volji to, Svoj ţivot ja ti predajem. CEZAR A kaţeš? DERCETAS Antonije je mrtav, Cezare, To kaţem. CEZAR Veći prasak trebalo je Da grmne kad se survava i ruši Nešto ovako krupno; trebalo je Zemaljska kugla lavove da sruĉi U gradsku pitominu, a da sjuri Gradane u lavovlje jazbine. Antonijeva smrt je nešto drugo No pojedinca kakvog okonĉanje; U imenu je tom poĉivala Sveg sveta polovina. DERCETAS Mrtav je, Cezare, on; i nije njemu smrt Zadala ruka kakvog narodnog Izvršioca pravde, niti kakav Najmljeni noţ, već ista ona ruka, Koja je slavu njegovu u dela Tvorena njime — upisivala, Srce mu raspoluti hrabrošću Koju joj srce dade. Evo tu Njegovog maĉa; preoteo sam ga Njegovoj rani ja; osmotrite ga: Sav je umrljan krvlju njegovom Nada sve plemenitom. CEZAR Jeste li se Snuţdili, prijatelji? Nek' bi ukor Bogova na me pao, ali takvi 141

Glasovi mogu da okupaju I kraljevima oĉi. AGRIPA A i to je Za divno ĉudo da nas priroda I silom sili da oplakujemo I one svoje postupke i dela Na kojima smo tvrdo nastojali. MECENA U njega su se odrţavale U ravnoteţi odlike i mane. AGRIPA Iznimnijega duha nikad nije Bilo na krmi roda ljudskoga; Ali je vama, bogovi, u volji Da i po koju manu nama date, I ljudima nas tako uĉinite. Cezar je ganut. MECENA Kad ogledalo Opsega takvog stavi se pred njega, Sebe u njemu mora on da vidi. CEZAR O, Antonije! Tebe sam do ovog Doveo ja, al' boljku tela svog Mi isecamo noţem: ili sam Morao tebi ja da pruţim prizor Ovakvog dana ĉiji sjaj se gasi, Ili da gledam tvoj; mi nismo mogli Na celom. svetu tom da boravimo Pod istim krovom obadvojica. Pa ipak, pusti da oplakujem Suzama skupim kao krv iz srca Što ti, moj brat i takmac u visokim Maštarijama svim, i suvladar U carovanju, i moj prijatelj I saradnik na ĉelu ĉeta bojnih, I ruka moga tela sopstvenoga, I srce s kojeg potpaljivale se Mog srca misli — što si ovoliko Zvezdama našim nepomdrljivim Morao biti iz jednakosti Odstranjen naše, da do ovog doĊe. Ĉujte me, dobri prijatelji — (Ulazi JEDAN MISIRAC) 142

Ali U zgodniji ću ĉas da kaţem to: S lica se ĉita ovome ĉoveku Da prešno nešto ţeli; ĉujmo ga Sta će da kaţe. Otkle ste? MISIRAC Misirac Ubogi ja sam samo. Kraljica, GospoĊa moja, u mauzoleju, Jedinom svom imanju, zatvorena, Ţeli da zna šta smeraš, da bi mogla Pripravno da se priugotovi Za put po kojem moraće da poĊe. CEZAR Reci joj neka bude spokojna; Ona će preko nekoga od naših Saznati s naše strane ubrzo Kol'ko je predusretljivo i ĉasno Ono što njoj namenili smo mi; Jer Cezar nije kadar ţiveti, I biti surov. MISIRAC Neka bogovi Podare tebi svoju zaštitu. (Ode) CEZAR Ovamo hodi, Prokuleju. Idi I reci da joj nikakvu sramotu Naneti nismo naumili; daj joj Sve što bi moglo prema prirodi Ţalosti njene da je uteši, Da ne bi, ponesena veliĉinom, Postupkom kakvim samrtnim raĉune Pomeia naše; jer će ţivot njezin U Rimu biti ovekoveĉen(116) U našoj trijumfalnoj povorci. Idi i nama što god brţe moţeš Donesi šta je kazala i kako Izgleda tebi. (116) Umre li Kleopatra sad, biće zaboravljena, a Cezarova slava biće umanjena; meĊutim, ona će veĉno ţiveti u istoriji ako bude pratila Cezara u Rim prilikom njegovog trijumfa. PROKULEJ 143

Hoću, Cezare. (Ode) CEZAR I vi sa njime, Gale, poĊite (GAL ode) A gde je Dolabela, da i on Uz Prokuleja bude? AGRIPA, MECENA Dolabela! CEZAR No, neka njega, pošto sam se sad Setio kakav pos'o mu je dal; Pripravan biće on na vreme. Haj'te Sa mnom u šator moj; pokazaću vam Kako sam teška srca pošao U ovaj rat i s kol'ko pribranosti I pitomosti proţeta su bila Sva moja pisma. Sa mnom hajdete, Pa pogledajte ono što vam mogu U dokaz tog da pokaţem.

SCENA DRUGA Na istom mestu. Mauzolej (Ulaze, gore, KLEOPATRA, KARMIJAN i IRA) KLEOPATRA BeznaĊe moje uspokojava me. Bedno je biti Cezar; pošto on Sudbina ndje, on je rob sudbine, I vrši volju njezinu; a stvar je Velika da se ono izvrši Što svako drugo delanje okonĉa, Što rezu stavlja promeni, a sluĉaj Okiva okovima, što zanavek Navodi san na oĉi, te se više Nikada meĊu usne bradavica Ne stavlja ona koja zadojava Prosjake isto k'o i Cezara.(117) (117) Ovi su stihovi vrlo nejasni i eliptiĉni. Umesto DUNG (stajsko Ċubre, nagnojena zemlja), kako stoji u tekstu I folio-izdanja, 1623, Tiobald (XVIII vek) napravio je emendaciju DUG (sisa, dojka). Ako bi se zadrţao prvobitan tekst (dung), smisao bi bio: smrt okonĉava našu ishranu na gnojnoj zemlji, koja je dojilja i Cezara i prosjaka. Ovo znaĉenje bilo bi u saglasnosti sa stihovima u I, 1 ove tragedije: ,,A gnojna naša zemlja isto tako zverinje hrani k'o i ljude . . ." 144

(Ulaze, dole, PROKULEJ, GAL i VOJNICI) PROKULEJ Kraljici od Misira Cezar šalje Pozdrave svoje, i umoljava te Da prooimiš o zahtevima koje Smatraš da valja on da usliši Po pravu i pravici. KLEOPATRA Ti se zoveš? PROKULEJ Zovem se Prokulej. KLEOPATRA Govorio je Antonije o vama; rek'o mi je Da se u vas pouzdam; ali ja Ne hajem hoću 1' obmanuta biti, Te mi i ne bi ovo uzdanje Od neke vajde bilo. Ako ţeli Gospodar vaš da kraljica u njega Za nešto prosi, onda mu poruĉ'te, Da veliĉanstvo, pošto mu to ne bi Dolikovalo, ne moţe da prosi Ni za šta manje do za kraljevstvo; Te bude l' mu u volji da mi da Za sina moga Misir osvojeni, On će toliko od mog vlastitoga Dati mi da ću da mu zahvalim Na kolenima. PROKULEJ Oveselite se; Vi ste u ruke pali vladarske, I ne bojte se ništa. Otvoreno Zamol'te sve od moga gospodara, A milost se u njega presipa, Te svakog kom je ona potrebna Obasipa on njome. Dajte da mu Dostavim vašu potĉinjenost ljupku, Pa ćete naći osvajaĉa koji Za pomoć moli da bi mogao Da bude predusretljiv tamo gde se Pred njim za milost kleĉi. KLEOPATRA Molim vas, 145

Poruĉite mu da sam kletvenik Njegove sreće, pa pred noge njemu Polaţem ono sve što ulazi U moje suverenstvo, koje on Zadobio je. Ja se s ĉasa na ĉas Poduĉavam u tome šta poslušnost Nalaţe, pa bi milo meni bilo Da mogu da ga pogledam u lice. PROKULEJ Preneću ovo, draga gospodo. Obodrite se: znam da sauĉešće Ima za vaše starije onaj koji Kriv je za njega. GAL Vidite l'; oĉas pala je u klopku. (Prokulej i dva straţara uspnu se lestvicama uz mauzolej i dodu Kleopatri iza leĊa. Nekoliko straţara odmandale i otvore vrata, te otkriju donje odaje mauzoleja) GAL (PROKULEJU i STRAŢARIMA) Priĉuvajte je dokle Cezar doĊe (Ode) IRA Vladarko! Kraljice! KARMIJAN O Kleopatra! Ti si, kraljice, Pala u ropstvo. KLEOPATRA Brzo, brzo sad, Valjane ruke! (Izvuĉe noţ) PROKULEJ Stan'te, stanite, GospoĊo plemenita. Sebi samoj (Uhvati je i obezoruţa) Ne nanosite takvu uvredu, Kad vam se ovim samo pomoć pruţa, A nije neka izdaja posredi. KLEOPATRA Šta, da se meni uskrati i smrt, Koju i svojim psima darujemo Kada ih boljka teška spopadne? PROKULEJ Nemojte, Kleopatro, uvredu Da nanosdte samouništenjem 146

Dobroti gospodara mog; nek' svet Na delu vidi njegovu duševnost, Koja bi vašom smrću ostala Zanavek neovaploćena? KLEOPATRA Gde si, O, gde si, smrti? Dodi amo, doĊi, O doĊi, i odnesi kraljicu, Vrednu koliko dece nebrojeno I kol'ko celi buljuk prosjaka!(118) (118) Po S. Liju: vrednu koliko mnogo dece i prosjaka, koji su najĉešće plen smrti. PROKULEJ Umirite se, gospoĊo. KLEOPATRA Ja neću Ni zalogaja jednog uzeti, Nit' pića okusiti kap, gospodine; I neću — ako priĉamje u vetar Neĉemu sluţi — neću spavati. Razoriću to smrtno stanište, Pa neka Cezar ĉini što je kadar. Ja neću, znajte to, gospodine, Stajati ruku svezanih na dvoru Vašega gospodara, niti će me Trezvenim svojim okom ikada Tupava Oktavija ošinuti. Zar da me diţu i pokazuju Grlatoj rulji Rima, gde se sve Izlaţe ruglu i podsmevanju? Bolje tad da mi neka misirska Jaruga bude plemeniti grob, Bolje u nilski prućite me glib, Pa tu da leţim gola golcata Dokle me barske muve upljuju Do nakaznosti! Bolje uzmite Za vešala visoke piramide Mog zaviĉaja i na njima me U lance okovanu obesite! PROKULEJ U pomislima ovim na grozote Idete dalje no što će vam Cezar Povod za to da pruţi. 147

(Ulazi DOLABELA) DOLABELA Prokuleju, Cezar, gospodar tvoj, za ĉin tvoj zna, I posl'o je po tebe; što se pak Kraljice tiĉe, nju ću ja da ĉuvam. PROKULEJ Pa dobro, Dolabela, drage volje; Ljubazan budi prema njoj. A ja ću (KLEOPATRI) Cezaru reći sve što zaţelite, Htednete 1' da se mnome posluţite. KLEOPATRA Da umrem hoću, reci. (Izlaze PROKULEJ i VOJNICI) DOLABELA Vi ste ĉuli O meni, plemenita kraljice? KLEOPATRA Ne mogu reći. DOLABELA Svakako me znate. KLEOPATRA Šta sam ja ĉula ili znam, pa to je, Gospodine, svejedno. Vi se tome Smejete kada ţene il' deĉaci Priĉaju svoje snove; je 1' da ovu Naviku ruţnu imate? DOLABELA Ja nisam Razumeo vas, gospoĊo. KLEOPATRA Ja snevah Da je na svetu postojao neki Svemoćni imperator Antonije. O, kad bih opet snila tako što I kad bih bar još jednog takvoga Mogla da vidim. DOLABELA Ako bi vam to Po volji biio — KLEOPATRA Lice mu je bilo Kao nebesa, a u njima su Sunce i Mesec bili ugraĊeni, 148

Pa su, putanjom svojom hodeći, Svoj sjaj po oncm sićušnome O(119), Koje se Zemlja zove, prosipali. DOLABELA Savršen stvore — KLEOPATRA On je Okean Opkoraĉiv'o; ruka mu je bila, KaĊa je digne, svetu perjanica; Njegov je glas, kad prijateljima Obraćao se, sadrţavao Sve sfere raspevane(120), ali kad je Smerao Zemlji strah da utera I uzdrma je, on je kao grom Grmeo tada. A što se dobrote Njegove tiĉe, tu ni traga nije Od zime bilo, jesen je to bila Sa svakom ţetvom sve obilnija; Uţivanja su bila njegova Sliĉna delfinu, koji pleća svoja Istura iznad stihije u kojoj Provodi ţivot; krunice i krune U njegovoj su hodile livreji, Iz njegovog su dţepa ispadala Kraljevstva i ostrvlje k'o novĉići. (119) Više puta Šekspir naziva slovom „O" okrugle predmete, kao što su Zemlja, zvezde, pozorište „Glob". (120) Ovo je aluzija na uĉenje Pitagorine škole o muzici ili harmoniji sfera. Po popularnom tumaĉenju, brzo okretanje svake planete u svojoj „sferi" ili putanji proizvodi zvuk, a kombinacija tih zvukova sklad, ili harmoniju. DOLABELA O Kleopatra KLEOPATRA Mislite li da je Takvog ĉoveka, kakvog usnih, bilo, Il' moglo biti? DOLABELA Ne, gospoĊo! vrsna. KLEOPATRA Laţete, da i bogovi vas ĉuju. No, ako ima, il' je ikad bilo, Takvog ĉoveka, to premašuje 149

Domašaj snova; oskudna je graĊom Priroda da se u oblikovanju Ĉudesnih stvari nadmeće sa maštom; Al' nešto takvo kao Antonije Kada je izmislila, priroda je Majstorskim delom maštu prevazišla I senkama je nestvarnim izrelda Osudu punu. DOLABELA Saslušajte me, GospoĊo draga. Vaš gubitak je Veliki kao i vi sami što ste; I vi ga, shodno' njegovoj teţini, I podnosite: neka nikada Svoj postavljeni cilj ne dostignem Ako me odjek jada vašega Ne šiba bolom posred srca ţiva. KLEOPATRA Hvala, gospodine. Da 1' znate i Nauman sa mnom Cezar? DOLABELA Da vam ono Kazujem što bih voleo da znate, Ne mili mi se. KLEOPATRA Molim vas — DOLABELA Al, gospodine, Makar da je ĉestit on — KLEOPATRA U trijumfalnoj povorci će mene Ipak da vode? DOLABELA Hoće, gospoĊo; To znam. (Napolju povici: ,,Sa puta sklanjajte se! — Cezar!") (Ulaze CEZAR, GAL, PROKULEJ, MECENA, SELEUK i PRATNJA) CEZAR Ko je misirska kraljica? DOLABELA Ovo je imperatoir, gospoĊo. (KLEOPATRA klekne) CEZAR Ustan'te, ne kleĉite. 150

Ustan'te, ja vas molim; ustani'te Kraljice od Misira. KLEOPATRA Bogovi, Gospodine, ovako hoće: moram Pokorna biti svom pobediocu I svome gospodaru. CEZAR Neka vas Ne rnore misli crne; md ćemo Sve nanesene nama uvrede Od vaše strane, mada upisane U našu krv, da zapamtimo kao Nešto što sluĉaj dade. KLEOPATRA Samodršĉe Ovoga sveta, nisam kadra ja Da svojoj stvari oblik k'o što valja U tol'koj meri dam da jasna bude; Al' iskreno da kaţem, ja sam bila Opterećena onim slabostima Koje su ĉesto posramljivale I pre naš pol. CEZAR Nek' znate, Kleopatro, Da ćemo pre kroz prste progledati, Noli kod toga biti prestrogi; ' Priklonite 1' se našim namerama — Koje su spram vas blagonaklone Do krajnje mere — svoju ćete korist U preokretu ovom naći; ali Budete 1' nastojali, idući Antonijevim stopama, da meni Svirepost prišijete, vi ćete Lišiti sami sebe naklonih Nakana mojih, a na decu svoju Navući propast, koju ja od njih Otklonio bih ako biste se Oslonili na mene. — Ja se praštam. KLEOPATRA Da vaskolikim svetom krstarite, Jer vaš je on; a mi smo tek trofeji, Grbovi vaši tek i obeleţja Vašega osvojenja, zato ćemo 151

Visiti tamo gde se vama svidi. Uzmite, dobri gospodaru moj. CEZAR O Kleopatri daćete mi sami Obaveštenja svekolika. KLEOPATRA (daje mu svitak pergamenta) Tu je Zapisan novac, posuĊei nakit Koji mi pripadaju: sve je taĉno Obraĉunato; nisu unesene Sitnice neke. Gde je Seleuk? SELEUK GospoĊo, tu sam. KLEOPATRA Rizniĉar to je moj; nek kaţe on, Po cenu svoje glave, gospodaru, Da nisam za se ništa zadrţala. Istinu svu sad reci, Seleuĉe. SELEUK GospoĊo, Zapeĉatiću usne radije Noli po cenu svoje glave reći Ono što nije. KLEOPATRA Šta sam zadrţala? SELEUK Dovoljno da se opet kupi ono Što je od vaše strane prijavljeno. CEZAR Ne, ne crven'te, Kleopatro, smatram Da vam je mudar bio postupak. KLEOPATRA Cezare, gle'te! O, ta pogledajte Šta prati sjaj i blesak; ovi moji Biće sad vaši, a da nam se po ĉem' Izmene poloţaji, tad bi vaši Postali moji. O, do besnila me Dovodi prosto ova nezahvalnost Seleukova. Robe! isto tol'ko Na veri tvrd i pouzdan koliko Kupljena ljubav! Šta je, uzmiĉeš? I valja ti zacelo uzmicati, Ja ti tu stojim dobra; ali ja ću Doĉepati se tvojih oĉiju, 152

Pa makar krila imale. Nitkove! Bezdušna huljo, pseto! O, koliko Niskosti gadne! CEZAR Dobra kraljice, Dozvolite nam da vas umolimo — KLEOPATRA O, krvave 1' sramote, Cezare! Da dokle mene ti udostojavaš Posetom svojom, dok gospodstvom svojim Odaješ meni prepokornoj ĉast, Da dotle svoju pakost domeće Vlastiti sluga moj da zbir uveća Tolikih mojih nedaća. Pa nek' sam, Cezare dobri, i odvojila Sitnicu neku ţensku, recimo, Triĉavu neku stvar bez vrednosti, Nešto što vredi tek toliko samo Da prijatelje svoje svagdašnje Obradujemo njima; neka sam, Recimo, i poneki spomen-dar, Većma skupocen stavila na stranu Za Oktaviju i za Liviju(121) Da posredništvo' njino' pridobijem: Zar Ċa me onaj potkaţe i izda Kojeg odgajih? Bogovi! u ponor Baci me to još dublji nego što je Ponor u kojem nalazim se već. (SELEUKU) Moiim te, idi, da kroz pepea Zle sudbe moje ne bi ţeravice Razjarenosti moje buknule. Kada bi bio ĉovek, ti bi se Nada mnom saţalio. (121) Livija Drusila, supruga Augusta Oktavijana CEZAR Seleuĉe, Udaljite se. (SELEUK ode) KLEOPATRA Nek' se zna da nas, Najveće, svet optuţuje i panjka Za dela tuĊa; a kad padnemo, 153

Da mi za ono što je zasluga Nekoga drugog odgovaramo Imenom svojim, te da zato nas Ţaliti treba. CEZAR Mi ni ono što ste Na stranu, Kleopatro, stavili, A niti ono što prijavljujete Nećemo kao plen da upišemo; Zavazda vaše neka bude to I s tim po volji raspolaţite; I verujte da Cezar nipošto Trgovac nije, te da oko neĉeg S vama se cenjka što za prodaju Trgovcu sluţi. Zato', gore glavu; Uobraţenjem sebi tamnicu Ne umišljajte, draga kraljice, Jer mi onako s vama kanimo Da postupamo kako nam vi sami Budete savet dali. Obedujte I odspavajte: mi se brinemo Za vas toliko i sauĉestvujemo S vama toliko da u prijateljstvu Sa vama ostajemo; dakle, zbogom. KLEOPATRA Moj starešino i moj vladare! CEZAR Ne tako. Zbogom. (Trube, odlaze CEZAR i njegova PRATNJA) KLEOPATRA On me reĉima, Devojke moje, on me reĉima Zasipa kako ne bih ostala Dostojna sebe; ali, Karmijan, Ĉuj što ću reći. (Šapuće sa KARMIJANOM) IRA Okonĉavajte, Gospodo dobra; beli dan je proš'o, I mi u mrak idemo. KLEOPATRA Opet tamo Otidi: ja sam već govorila, I zbrinuto je; idi, pa poţuri 154

Posao ovaj. KARMIJAN Hoću, gospoĊo. (Ponovo dolazi DOLABELA) DOLABELA A gde je kraljica? KARMIJAN Gospodine, Obazrite se. (Ode) KLEOPATRA Dolabela! DOLABEI.A Ja vam, K'o što u tome zakletvu vam dadoh Po nareĊenju vašem, gospoĊo — A da vas slušam to je ljubav moja Za religiju prihvatila — ja vam Dostavljam ovo: nameran je Cezar Da krene preko Sirije; a vas I vašu decu nakon dana tri Poslaće ispred sebe. Tim što ĉuste Koristate se kakoi bolje znate; Izvršio sam što izvoleste I što obećah. KLEOPATRA Ja ću, Dolabela, Ostati duţnik vaš. DOLABELA A ja vaš sluga. GospoĊo dobra, zbogom; Cezara Moram da pratiti. KLEOPATRA Hvala vam, i zbogom. (DOLABELA ode) Pa sad, šta misliš, Ira? Kao lutku Misirsku tebe pokazivaće U Rimu, k'o i mene; argati će Sa umašćenim keceljama svojim, Sa ĉekićima. i lenjdrima, Podizati nas da nas vidi svet; K'o oblak će nas okruţivati Njin teški dah, sav okuţen od jela Prostaĉkih njinih, a mi prisiljene 155

Bićemo ova njina isparenja Da udišemo. IRA Neka nas od toga Saklone višnji! KLEOPATRA Ne, tu sumnje, Ira, Nikakve nema. Grabiće nas drski Liktori(122) kao bludnice, i pesme, Neskiada pune, pevaće o nama Sugavi stihotvorci, obesni će Komedijaši da nas predstavljaju Kako im'tog trenutka na um padne, Pljanke naše aJeksandrijslie I gozbe naše igraće na sceni. Antonija će pijanog dovući Na pozornicu, a k'o Kleopatru Piskutavog ću nekog derana Videti kako moju veliĉinu Glumi u pozi kakve drolje(123) (122) Liktori su bili pratioci rimskih diktatora, konzula i pretora, a pred svojim gospodarima nosili su snopove pruća (fasces) kao znake njihove vlasti, vršili su i razne policijske duţnosti. (123) U Engleskoj su ţenske uloge predstavljali deĉaci sve do 1660. godine. IRA O, Bogovi dobri! KLEOPATRA Ne, o tome sumnje Nikakve nema. IRA To moje oĉi neće videti; Jer znam zacelo da su nokti moji Jaći od mojih oĉiju. KLEOPATRA Dabome, Tim putem valja osujetiti Pripreme njine i nadigrati Namere njine posve glupave. (Ponovo dolazi KARMIJAN) Ah, Karmijan! a sada, devojke, Udesite me kao kraljicu; Odeću moju najbolju dones'te; Na Kidno opet idem ja u susret 156

Mark-Antoniju. Dakle, Ira, poĊi. Sad ćemo zbiljski to da obavimo. Srĉana Karmijan; a kada ovaj Posao svršiš, pustiću ti onda Na volju da do strašnog suda igraš. I krunu nam i drugo sve donesi. (IRA ode. Ĉuje se graja) Zbog ĉega je ta graja? (Ulazi jedan od STRAŢARA) STRAŢAR Neki seljak Zaintaĉio da pred uzvišenost IziĊe vašu; donosi vam smokve. KLEOPATRA Nek' uĊe. Kakvo ništavno oruĊe (STRAŢAR ode) Moţe da svrši delo plemenito! Slobodu on mi donosi. U meni Ustalila se odluka, i niĉeg Od ţene već u meni nema, sva sam Od glave pa do pete postojana K'o mermer sami; nije više moja Planeta Mesec nepostojani. (Ponovo ulazl STRAŢAR S jednim ZANOVETALOM koji donosi neku kotaricu) STRAŢAR To, je taj ĉovek. KLEOPATRA Ostavi ga; idi. (STRAŢAR ode) Imaš li tu pri sebi toga slatkog Gmizavca nilskog(124) koji zada smrt A ne nanese bol? (124) „Neki kaţu da joj je ta zmija bila donesena u kotarici sa smokvama, i da je ona bila naredila da zmiju sakriju ispod lišća, tako, kad ona bude htela da uzme smokve, zmija da je ujede pre nego što je ona vidi; meĊutim, kad je uzela da ukloni lišće, ona je opazila zmiju, pa je kazala: ,Dakle, jesi li tu?' i kako joj je ruka bila naga, ona je pustila zmiju da je ujede. Drugi opet kaţu da je zmiju drţala u nekoj škrinji i da ju je bockala i gurkala zlatnim vretenom, tako da je zmija, raţljućena time, u velikom besu skoĉila i ujela je za ruku . . . Neki isto tako vele da su joj na ruci naĊeni tragovi od dva mala ujeda, koji su se jedva mogli videti, i da je i sam Cezar tome poklonio veru, jer je u trijumfu nosio Kleopatrin kip, sa tragom ujeda zmije na ruci." (Nort.) ZANOVETALO 157

Vaistinu, imam; no ja me bdh voleo da budem onaj koji će zaiskati. da ga dotaknete, jer njegov je ujed besmrtan(125); oni kojima on donese smrt povraćaju se retko ili nikad. (125) To jest — smrtan; budala ĉesto upotrebi pogrešnu reĉ. KLEOPATRA Panitiš li nekog koga ubi on? ZANOVETALO I te koliko njih, i muškaraca i ţena. O jednoj takvoj ĉuo sam koli'ko juĉe; neka baš valjana ţena, samo što je volela pomalo podmetanje, a podmetanje 'je ţeni dozvoljeno samo tamo gde je to bog i zakon rekao; ĉuo sam, dakle, i kako je on nju ţacnuo, i kakve je muke ona osećala. I, bogami, ona o tom gmizavcu govori da ne moţe biti bolje; samo ko veruje svemu što svetina priĉa tome ni polovina onoga štoi ona tvori neće spasti dušu nikad ni doveka. Ali što je netaĉno — netaĉno je, taj vam je gmizavac gmizavac i po. KLEOPATRA Odiazi, zbogom. ZANOVETALO Ţelim vam svako uţivanje s tim gmizavcem. (Spusti kotaricu) KLEOPATRA Zbogom. ZANOVETALO Samo, vidite li, morate imati na umu da će se gmizavac vladati onako kako mu nalaţe njegova pasmina. KLEOPATRA Da, da; zbogom. ZANOVETALO Tom gmizavcu se, vidite li, moţe verovati samo ako njim rukuje pametno ĉeljade, jer se od njega, vaistinu, malo dobroga moţe oĉekivati. KLEOPATRA Ne brini ništa; paziće se na nj. ZANOVETALO Ništa bolje. Ne dajite mu ništa, molim vas, jer nije vredan hrane koju pojede. KLEOPATRA Hoće li da me ugrize?

ZANOVETALO Nemojte misliti da sam ja toliko priprost ie da ne znam kako ni sam Ċavo ne bi zagrizao u ţenu; ja znam da je ţena zalogaj za bogove, ako je nije ujdurisao Ċavo. Ne, duša valja, ti kurvini sinovi, Ċavoli, grdnu štetu nanose bogovima u odnosu na ţene, jer od svakih deset koje oni stvore Ċavoli pokvare pet. KLEOPATRA 158

Lepo, odlazi; zbogom. ZANOVETALO Jeste, duše mi; ţelim vam svako uţivanje sa gmazavcem. (Ode) (Dolazi ponovo IRA s odećom, krunom i ostalim) KLEOPATRA Odeţdu daj mi, krunu meni stavi; Za besmrtnošću ĉeţnju osećam; Misirskog groţĊa sok mi okvasiti Usnice više neće. Ţivo, ţivo; Pohitaj, dobra Ira. Ĉini mi se Da Antonijev ĉujem zov, i vidim Kako se diţe da mom srĉanome Fothvatu oda hvalu; ĉujem ga Kako se ruga sreći Cezarevoj, Štono je ljud'ma daju bogovi Da opravdaju gnev svoj potonji. Evo nie, muţe, idem: nek' mi sad Srĉanost da na ovo ime pravo! Od vazduha sam i od vatre sva(126); Ostale svoje sastojke ţivotu Predajem manje plemenitom. Tako; Jeste li pos'o opravile svoj? Hodite onda, hodite i prim'te Usana mojtih poslednju toplinu. Ostaj mi zbogom neţna Karmijan; Zbogom zanavek, Ira. (Ljubi ih. IRA pada i umire) (126) Po staroj filozofiji prirode, verovalo se da se ĉovek sastoji od ĉetiri elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre. (Uĉenje Empedokla sa Sicilije, V vek pre n. e.) Zemlju i vodu Kleopatra ostavlja niţem, zemnom ţivotu, jer oni su grublji i teţi, dok vazduh i vatra, kao ĉistiji, oduhovljeniji, predstavljaju oĉišćenje i sublimaciju njene ljubavi. Jesu li Usnice moje guja otrovnica? Kako, ti pade? Kad si tako blago Od prirode se mogla rastati, Onda je isto kad te tresne smrt Kao i kad te dragi uštine: I zadaje nam bol i ţeli se. I leţiš mirno? Ako odlaziš Na ovaj naĉin, onda svetu ti 159

Kazuješ time da i nema rašta Oproštaj da se uzima. KARMIJAN Rastoĉite se, gusti oblaci, I zadaţdite da bih mogla reći Kako j sami plaĉu bogovi. KLEOPATRA Ovo je dokaz moje niskosti: Ako li ona prva susretne Kovrdţavoga Antonija mog, On će se raspitivati u nje I poljubac će onaj poarĉiti Koji je za me nebo ţudeno. Ovamo sada hodi, jadna ti Smrtonosnice, oštrim svojjm zubom (Zmiji, koju stavlja na svoja prsa) Ţivotno ovo klube zamršeno Razmrsi odjedared; plani besom, Otrovna ludo jadina, i okonĉaj. O! kad bi tebi govor bio dat, Pa da te ĉuti mogu kako zoveš Cezara moćnog glupim magarcem!(127) (127) Zato što nije bio kadar da ostvari svoju nameru, koju mu je ona smrću osujetila KARMIJAN Zvezdo sa istoka! KLEOPATRA O, tiše, mir! Na nedrima mi zar ne opaţaš Detešce koje svoju dojilju Sisanjem uljuljkava? KARMIJAN Prestanite, Oh, prestanite! KLEOPATRA Blago kao melem, K'o vazduh meko, umilno toliko ~ O, Antonije moj! — Al' ne, i tebe (Stavlja drugu zmiju, na svoju mišicu) Uzeću ja. — Šta imam još da ĉekam — (Umire) KARMIJAN U ovom gadnom svetu? — E, pa zbogom! 160

Sada se, smrti, hvališi što grliš Draganu nesravnjenu. Sklopite se Prozori od paperja; i nek' nikad Ne sagledaju više zlatnog Feba Oĉi ovako kraljevske! Naero Stoji vam kruna; popraviću to. A onda ću da igram. (Grune unutra JEDAN STRAŢAR) PRVI STRAŢAR Kraljica gde je? KARMIJAN Potiše govor'te Ne budite je. PRVI STRAŢAR Poslao je Cezar — KARMIJAN Glasnik i odveć spor. O! hodi brţe, (Stavlja na sebe zmiju) Pohitaj; tek te malo osećam. PRVI STRAŢAR Ovamo, hej! Tu nije sve u redu Podvaljeno je Cezaru. DRUGI STRAŢAR Pozov'te Ovamo Dolabelu: on je tu, Posl'o ga Cezar. PRVI STRAŢAR Kakva su to posla! Zar je to bilo lepo, Karmijan? KARMIJAN Lepo je bilo, dolikovalo je Vladarki koja potiĉe od soja Tolikih uzvišenih kraljeva. Ah, vojniĉe! (Umire) (Ponovo dolazi DOLABELA) DOLABELA Šta to tu ima? DRUGI STRAŢAR Svi su mrtvi. DOLABELA Tvoje Ispunile su se slutnje, Cezare; Dolaziš sada sobom sam da vidiš 161

Ĉin grozni koji preduprediti Nastojao si. (Napolju se ĉuje „Prolaz tamo! — Naprav'te prolaz Cezaru.") (Ponovo dolazi CEZAR sa celom svojom PRATNJOM) DOLABELA O gospodaru, vi ste predskazivaĉ Pouzdan vrlo; došlo je do onog Od ĉega ste i sami strepeli. CEZAR Pri svome koncu najsrĉanija, Namere naše prozrela je ona, Pa svojim putem pošla, kraljevski. Na koji naĉin pornrle su one? Ne vidim krv na njima. DOLABELA Ko je bio Poslednji s njima? PRVI STRAŢAR Neki seljak prost. Koji je njojzi smokve doneo: Kotarica je ovo njegova. CEZAR To znaĉi otrovane. PRVI STRAŢAR Cezare! Do malopre je ova Karmijan ţivela još; na nogama je bila I zborila je; ja je tu zatekoh Gde svojoj mrtvoj gospodarici Namešta dijademu; stajala je, A noge su joj poklecivale, Pa se odjednom onda stropoštala. CEZAR O, plemenite onemoćalosti! Da su u sebe otrov primile, Po nekom bi se spoljnom otoku Poznalo to; al' ona izraz dma Kao da spava d da ţelju ima Da moćnom mi'eţom svoje ljupkosti Ulovi i jprivuĉe sebi nekog Drugoga Antonija. DOLABELA Krvav izliv, Evo, na jednoj dojci njenoj ima, 162

I nešto kao otok; a na njenoj Mišici isto tako. PRVI STRAŢAR Od zmije to je trag; a ova sluz, Što je na lišću smokvinom tu ima, Ista je k'o i ona koju zmija U pećinama nilskim ostavlja. CEZAR Posve je verovatno da je tako Umrla ona; jer sam od lekara Njenoga ĉuo da je opite Pravija nebrojene kako' da se Ugodno umre. Dignite njen odar; A i uklon'te iz mauzoleja Dvorkinje njene. Kraj Antonija će Njenoga ona biti sahranjena: Nijedan grob na zemlji dva ovako Ĉuvena stvora neće obgrliti. Ovako krupna prikljuĉenja tuku Njihove tvorce; a nimalo nije Samilost manja koju izazva Njihova povest nego što je slava Onoga koji dovede do toga Da saţaljenje oni izazovu. Prisustvovaće s poĉastima svim Pogrebu vojska naša, pa za Rim. S poretkom celim da mi, Dolabela, Sveĉanost ova krupna proĊe cela. (Odlaze) KRAJ

163