Sezamove sveske 3. Vreme usamljenosti

Sezamove sveske 3 Vreme usamljenosti 01.05.1992-31.12.1994

2012

Na prostoru Jugoslavije su se prvi eksperimentalni BBS-ovi počeli pojavljivati sredinom 1980-ih. Na tom prostoru najznačajniji predstavnik bio je beogradski Sezam, koji je, do prekida telefonske veze između Srbije i drugih republika, imao korisnike iz cele Jugoslavije. Sezam je nastao 1989. godine. Na Sezamu je komunicirala neka vrsta nacionalne elite (mladi svet, obrazovan, komunikacijski i kompjuterski pismen, otvoren prema Zapadu). Sistem je ostao otvoren za sva mišljenja ma kako ona bila usamljena i neprihvatljiva.

priredio: José-Miguel Palacios

The texts included in this compilation are edited versions of messages posted to discussion forums in the already disappeared BBS Sezam (Belgrade). Every effort has been made to contact the authors of the original messages and obtain their permission. Whenever it has not been possible to find them, fair use rules apply.

Samizdat izdanje, 2012 Text is available under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 Unported Licence.

Probudi se nešto se dešava, Nemoj reći da to nisi znao, I tvoja se sudbina rješava, Poslije će ti biti žao. Duško Trifunović

sadržaj

Bosna: anarhija all over Baščaršija (a i drugde) Sankcije (nepravedne, neopravdane, ničim zaslužene) Srbi odavde i odande

5 52 70

Glava 1.

Bosna: anarhija all over Bašč Baščaršija (a i drugde) zqusovac, 4. maj 1992 dejanr: Navodno je gen. Kukanjac na TV Sarajevo izjavio da je deo kolone stigao do Lukavice, a da je 25 kamiona zaustavljeno kod Skenderije. prema njegovim rečima, tamo se “dogodio užas” :((( U meñuvremenu je i SSNO izdao saopštenje o masakru itd. Sve liči na onu praksu “mi posedujemo dokaze...” (kao za decu u Vukovaru, fono snimak zahteva da hrvatski i muslimanski sportski strelci doñu u Sarajevo i ubijaju iz snajpera...), ali koji se ne objave. Po mojim informacijama Kukanjac je odjahao na celu kolone i ili nije imao pojma šta se pozadi dešava, ili nije imao kuraži da ostane, ali u svakom slučaju punom brzinom je zaždio za Lukavicu i ostavio ljude. A blokirale su ih iste one babe i čiče koji su danas bili pred Lukavicom. Naravno, ne sumnjam da je to neko pametno iskoristio. Vest verovatno potiče od jednog Tansrbovog fotorerportera koji je “spontano” poslednja dva dana bio blokiran sa Kukanjcem. U svakom slučaju biće sutra ludilo.

ognjan, 9. maj 1992 U Prijedoru se nedavno desilo ono što se mjesecima očekivalo i skoro otvoreno najavljivalo od strane SDS-a. Srpski dobrovoljci i JNA (po nekim izvorima jedni, po nekima drugi - postoji li uopšte razlika?) su zauzeli preko noći sve vitalne objekte (SUP, PTT, Opštinu, Veća preduzeća, itd.) i srušili legalno izabranu vlast opštine (SDA). Sve je 5

to obavljeno bez ispaljenog metka. Nekakav oružani otpor se nije ni očekivao, s obzirom na ogromnu koncentraciju jedinica JNA koje su došle u grad i okolinu (neke i iz Srbije). Razlog, da ne kažem izgovor :) , je to što je, navodno, u štab TO došao teleks sa naredbom da se napadnu jedinice JNA... Iz Sarajeva je u više navrata demantovano slanje takvog nareñenja. Iste noći je isključena i meñugradska telefonska centrala - “da se ne šire dezinformacije”. :)))))))) Radio i TV program iz Sarajeva je takoñe ukinut (na drugom programu odavno gledamo TV Srbije, a sada su potpuno isključili i TV SA1 i radio na UKT). Ostalo nam je samo da slušamo Sarajevo na srednjim talasima, da bi bar nešto saznali o dogañanjima u BiH. Ja sam se popeo na tavan i usmjerio TV antenu prema Hrvatskoj i sada mogu pratiti i HTV 1. i 2. program - tek toliko da ne budem osuñen na “istinu” iz Banjaluke (počeli su i oni emitovati neki nebulozni TV program) i Srbije. SUP su napustli svi nesrpski milicioneri, a ispred zgrade opštine su izvješene zastave Jugoslavije (stara sa petokrakom) i srpska zastava. Nakon nekoliko dana, i poslije mnogo negodovanja grañana preko lokalnog radija, srpska zastava je skinuta a jugoslovenska zamijenjena novom (bez petokrake). Zaveden je i policijski čas, prvo od 21-06. Poslije par dana je to promijenjeno na termin 22-05, da bi bilo usklañeno u cijeloj Krajini. Kontrole i pretresi se vrše na skoro svakoj većoj ulici u gradu. Sve ovo se očekivalo, kao što već rekoh, tako da je u zadnjih mjesec dana mnogo ljudi napustilo grad, vjerovatno pretpostavljaući da će scenario biti sličan nekim drugim, već viñenim po BiH. Kako su prošli neki od tih izbjeglica vidjećete iz svjedočenja jedne majke koja se sa djecom zadesila u “Autotransportovom” autobusu opljačkanom 26. aprila na kontrolnom punktu “Tunjice” pred Banjalukom. Svjedočenje prenosim iz lokalnog lista “Kozarski Vijesnik”: Dana 26. aprila ove godine povela sam dvoje maloljetne djece (djece koja još uvijek svojim očima realno nisu pogledala na svijet) ocu u svijet! Ako mi odrasli moramo gledati ovaj užas, možda i neposredno učestvovati u njemu kao živa meta, zašto moraju i djeca?! Nisam bila jedina koja je ovako mislila jer su tri autobusa “Autotransporta” tog dana bila puna majki i nezbrinute djece. Neki lopovi su se našli da zaustave “rast izbjeglica” i, izgleda, da tu cifru prebace na broj mrtvih! Manja grupa uniformisanih ljudi, negdje prije Banjaluke, svojim automatima, puškama i raznim drugim naoružanjem zaustavila je autobus, a majke i djecu istjerala napolje. “Ko ima vizu može dalje”, rekli su. Skupio se manji broj ljudi u jedan autobus (nepun) i 6

otišao! Stvari su se odvijale sljedećim tokom: Bilo nas je oko sto, od toga 60-tak djece, od toga 30-tak mlađe od godinu! Bili smo na nekoj livadi, a i sunce ko da je bilo na strani naoružanih - počelo je da nas prži. Majke cupkaju djecu koja ne znaju šta je repetiran automat... Sve me to podsjećalo na jednu scenu je jednom filmu. Vi ocjenite o čemu se radi. Onda se čuo glas jednog naoružanog: “Vadite novčanike!” Mi vadimo! Dva-tri momka idu od jednog do drugog i uzimaju sve i dinar! Prilikom haračenja kao da su željeli da se pravdaju zbog čega to rade: “Kuda ste vi krenuli? Znate li da je rat?” (Mi mislimo, ne smijemo reći: “Pa neće djeca ratovati?!”) “Ko će ratovati kad vi odete? Znate li šta je gladne vojske? Vi ste svoju djecu poveli, a moje neka ginu”. Na to je jedan čovjek odgovorio: “Ali ti imaš pušku i braniš svoje dijete, a čim ću ja braniti svoje od takvih kao što si ti?”. Došavši do mog novčanika i vidjevši da se u njemu nalazi samo 30 DEM, nezadovoljan zbog količine počeo se derati i psovati (na nacionalnoj osnovi) naredivši mi da skinem sat. Taj sat je za mene (ne samo što je vrijedan) imao veliko značenje. Ali, kad je automat repetiran, ostavih se tih uspomena! Tu su nas zadržali tri i po sata nakon čega su nas usmjerili prema Prijedoru.

ognjan, 9. maj 1992 Prijedor, 7.5.1992.g. Vozim se sa kolegom kroz grad, kada nas zaustavlje teritorijalac. Ulazi u auto i samo kaže “pravac Pećani!” (to je novi dio grada), očito pretpostavljajući da mu puška daje mnogo toga za pravo. Povezemo mi njega, slušamo usput kako su zaplijenili nekoliko kamiona dobrotvorne pomoći iz Cazina, koji su upućeni djeci u Sarajevu. U kamionima su se nalazila jaja i prebačena su isti dan u trgovine. Cijeli dan su se mogle vidjeti žene kako nose gomile jaja, jer su “osloboñena” jaja koštala 17 din. a na pijaci su 40-50 din. po komadu. I moja mama ih je kupila, i to veče sam ih jeo, mada ne bez izvjesne gorčine pri pomisli na one kojima su bila upućena a nikada ih neće dobiti. U gradu se odmah lansiraju priče o tome da je u kamionima bilo sakriveno oružje (da sve nisam čuo od srpskog teritorijalca možda bih i povjerovao u to, ali on nije spomenuo nikakvo oružje...). Kreteni za sve imaju opravdanje, a prosto je nevjerovatno koliko su Srbi spremni da 7

vjeruju u sve laži i gluposti koje dolaze iz SDS-a. :(((

edelic, 25. maj 1992 Tuzla, 24/25.maja 1992. godine Ovo je vrijeme kada se dogañaju stvari koje će istoričari nekih “pobjednika” opisati u novim, savremenim istorijama, a ovisno o ishodu neki će postati kukavice i bjegunci, mnogi ratni zločinci, i slično. Gdje je mjesto običnog malog čovjeka u vremenu kada se dogaña istorija ? Htjeo bih da budem grañanin grada koji mi neće onemogućavati da volim svoj zavičaj, zavičaja u kome će biti dobrodošli svi ljudi dobre volje, republike u kojoj caruje rad, red i zakon, i zemlje koje se neće stiditi njeni grañani. Najveći sinovi naših naroda su sve te vrijednosti istjerali iz naših života i doveli rat pred naša vrata. Kada je počelo u Sloveniji mislio sam kako je to ipak daleko, ali sad sam svjestan da rat neće zaobići ničiji prag naših nesretnih (ili ako vam je draže naše nesretne) zemalja (zemlje). Ovo je svjedočanstvo o jednom gradu koji je dao sve od sebe da ga zaobiñe haos koji rat nosi sa sobom. U Tuzli su i u II svjetskom ratu narodi čuvali jedni druge, u najnovijim izborima nacionalne stranke su prošle totalno nezapaženo, vlast su odnijeli komunisti i reformisti, i ma kako se oni nekome ne dopadali, u Tuzli su ih vodili i vode čestiti ljudi kojima je na srcu grad, mir i sloga. To su dokazivali mnogo puta do sada, od rata u Sloveniji, do eskalacije sukoba u Bosni vlada je pokazivala visok stepen tolerancije prema svim gledištima koja su bila u opticaju. Tuzla se nije dijelila, sukoba nije bilo, a tuzlansko rukovodstvo je u nekoliko navrata hvaljeno čak i u beogradskim sredstvima informisanja. O svim bitnim pitanjima tuzlaci su se uspijevali dogovarati sa vojnim organima. Vojska je za vrijeme rata i u Hrvatskoj i u Bosni kroz Tuzlu nesmetano prolazila, do zadnjeg dana ste mogli u našim kafićima i na našim ulicama vidjeti nenaoružane mlade vojnike koji nisu nikome smetali, čak smo u nekoliko navrata napadani od Štaba TO BiH zbog pasivnog držanja u ovom ratu i omogućavanja funkcionisanja vojne efektive na ovom području. U Tuzli čak nije u upotrebi uopšte novi grb Republike BiH (štit sa ljiljanima) već se kao kompromis koristi grb grada. Onda je došao famozni 15.maj, smrt desetina ljudi u manje od 10 minuta vremena i trosatno detoniranje upaljenih kamiona sa municijom. Da podsjetim, nakon prolaska nekoliko vojnih kolona kroz grad, pri izmiještanju posljednje kolone iz kasarne na Brčanskoj Malti, u srcu novog naselja izrañenog sve iz visokih nebodera, došlo je do oružanog sukoba izmeñu vojne kolone i pripadnika TO i Milicije grada (u kojima pored 8

Muslimana i Hrvata ima i Srba, to tvrdim jer poznajem neke momke i taj slučajan uzorak govori da struktura odgovara strukturi grañana koji su ostali u Tuzli). Ne bih ovom prilikom iznosio svoje gledište ko je prvi opalio, rekao bih da racionalna analiza snimka i svega ukazuje da je jasno da ni jedna strana dogañaj nije planirala i da se radi o incidentu neodgovornog pojedinca, koji je eskalirao u sukob, Ako nekoga interesuju detalji, sve će se pokazati nekada jer se slučajno studio tuzlanske televizije nalazio na neboderu koji gleda na raskrsnicu Brčanska Malta, i sve je snimljeno. Nakon povlačenja vojske iz Tuzle, jedna jedinica se locirala u reonu sela Požarnica, Kovačevo Selo i Čaklovići (oko 10 km od Tuzle), odakle se svakodnevno vrše artiljerijska dejstva po gradu. Jedinicom komanduje bivši potpukovnik Dubajić (sam je sebi skinuo činove) i svakodnevno prijeti da će sravniti grad. Na području Ugljevika i Bijeljine vrši se priprema jedinica Srpske BiH za napad na Tuzlu. S druge strane odbrana grada se sve više konsoliduje i već predstavlja vojnu silu koja može biti i mnogo više od odbrane grada. U Tuzli se već proizvode razorna naoružanja mislim da se u očaju ljudi koji provode dane i noći terorisani u skloništima neće libiti da upotrijebe i hemijska sredstva. Stručne ekipe hemičara su u vrlo kratkom roku završile svoj “posao”, a Tuzla je i sama od sebe velika hemijska bomba. Koncentracija tolikih snaga i nezadovoljstva do krajnjih granica uznemirava sve ljude željne mira. Krizni štab grada uporno poziva da se grañani navedenih srpskih sela ograde od jedinica koje su locirane u njihovim selima, da se ukoliko ne mogu uticati na dislociranje sklone jer se procjenjuje da će se morati vojno dejstvovati po tim selima. Tuzlaci ne žele prolivanje krvi i epitet nekoga ko pali i bombarduje srpska, ni bilo koja druga sela. Zašto mislim da je tako? Zato što po gradu srećem obične ljude koji ne mrze nikoga drugog do onoga ko im gaña domove (da apsurd bude veću juče je pogoñen dom Vladike zvorničko-tuzlanskog preko puta pravoslavne crkve, jedan od objekata kojim su se tuzlaci ponosili). Narode Srbije, Jugoslavije (stare i nove) i svi drugi ljudi dobre volje! Shvatite da se ovo ludilo dešava trenutno pred našim vratima, ali se dešava svima nama. Shvatite da naše “nacije” vode zlotvori, i da su Tuñman, Milošević, Karadžić, Izetbegović, .... (redoslijed uopšte nije bitan) prije svega neprijatelji svojih naroda. Smognite snage da u liderima prepoznate onoga ko se bori za male stvari koje život znače: disati, šetati, ići na posao, ići jednom godišnje na more... Kao i onoga ko se bori da sa vama i PREKO VAS (ODNOSNO NAS) piše svoje nove stranice istorije. Ljudi, pokrenite se jer ovo ludilo ide u “petu” brzinu. Možda ćemo u Tuzli nakon nekoliko mjeseci o ovim bombardovanjima i gledanju preko nišana pričati kao o ružnim uspomenama i truditi se da i dalje izgrañujemo zajednički život, da svojoj djeci omogućimo one male stvari koje nama uskratiše. A možda će u Tuzlu ući neki novi oslobodioci, i osloboditi je od Tuzlaka koji su ostali u 9

njoj jer je najviše vole i stvarati neke svoje nove kantone, republike i države, što će vjerujte značiti mnogo krvi, mnogo zaludno izgubljenih života, i na kraju će se “pobjednik” pitati čemu sve to i kažnjavati svoje vojskovoñe - u tom slučaju će penzionisanje biti mačiji kašalj. Neka ovo bude svjedočanstvo da ima jedan čovjek koji ovog majskog dana piše priču o tome da ima jedan grad koji je želio biti grad mira, cvijeća, sretnih djetinjstava. Čovjek koji je 15. maja pakao posmatrao sa balkona, provodio dane i dane u podrumima samo sa jednom željom - da sve ovo proñe. Neka je na čast svakome onome ko puca na moje komšije Mitra, Ahmeta, Acu, Suzanu i ostale, ako ima boga nikada poroda ne imao, i vječno u paklu gorio.

squsovac, 27. maj 1992 Goloruki Srbi sa Pala jutros su minobacačima zasuli ulisu Vase Miskina u Sarajevu. Cilj kolona ljudi koji su čekali hleb. Epilog - 20 (po nekima čak 40) poginulih i jako mnogo povreñenih (ako je verovati pedesetini Sarajlija koji su se javili u toku dana Radiju B-92). Kažu da je krvi bilo “do kolena”.

jevta, 28. maj 1992 Priča se: goloruki Srbi pobedili sve zakone fizike! Priča se da su zgrade u ulici Vase Miskina visoke oko 6-7 spratova. Iz toga se izvlači zaključak da su minobacačke granate padale potpuno vertikalno, sa neba na ulicu. Na ovakvo razmišljanje navodi da TV Sarajevo ni jednog sekunda nije podiglo kameru, da vidimo oštećenja na zgradama kojih bi moralo biti ako granate padaju pod uglom. Nije mi jasno, zašto nijedan krater na ulici nije prikazan. Priča se takoñe da su muslimanski ekstremisti bacili bombe na narod sa viših spratova okolnih zgrada. Stalno ponavljam priča se, jer nemam argumenata ni za ovo ni za ono tvrñenje, a sq-a bih zamolio da informaciju koju je prezentirao potkrepi i nekim dokazom. Nadam se da dokaz neće biti po principu: reče mi jedan covek, već sa više argumenata. P.S. Iskreno sumnjam da svih pedesetak sarajlija koji su se javili radiju B-92 nisu delić sekunda pre eksplozija gledali u nebo i pratili let i smer iz koga dolaze granate. Ukoliko su bar neki od njih to videli ja se izvinjavam na sumnjičavosti u gore iznesenom tekstu.

faruk, 28. maj 1992 Već nekoliko dana pokušavam da uhvatim malo vremena da napišem par riječi o ovome što se dogaña u Sarajevu.

10

Početak: Vjerovatno niko nije siguran da tačno zna dan kada je sve ovo počelo, mada mnogi uzimaju nedelju 5. april za krvavi početak drame u Sarajevu. Nakon uglavnom neprospavane noći izmeñu 4. i 5. aprila, zatekla nas je vijest da su pripadnici tzv. milicije Srpske Republike BiH blokirale Vraca i da napadaju školu MUP-a na Vracama. Neko vrijeme očekujem rasplet gledajući TV i slušajući radio, a zatim sa suprugom izlazim napolje i pridružujemo se masi od nekih 15-20.000 demonstranata koji su krenuli ulicom Vojvode Putnika u pravcu centra grada. Na raskrsnici sa ulicom Bratstvo i Jedinstvo masa je skrenula prema Vracama. Vidim naoružane ljude kako zauzimaju položaje iznad šljivika koji se nalazi ispred nas. Kako se približavamo tako su rafali (vjerovatno u vazduh) sve češći. Ljudi oko mene skandiraju: “Ubice Ubice...”. Nekoliko metara prije raskršća sa Dinarskom ulicom počinju padati ljudi koji su bili na čelu (5 do 10 metara od mene). Padaju dvije ručne bombe. Masa se pokušava skloniti sa ulice. Nakon desetak minuta isčekivanja narod se povlači u pravcu mosta i odlazi prema Marijin Dvoru i Skupštini BiH. Prvobitno se ljudi ne zadržavaju pred skupštinom nego prolaze prema Vrbanji mostu gdje ih dočekuju rafali. Ljudi ponovo ginu, meñu njima i dvije djevojke. Čekam pred halom Slovenijales-a. Nakon 20 minuta prolaze dva milicijska oklopna vozila. Teroristi se povlače prema brdu i starom jevrejskom groblju. Odlazimo kući. Na TV-u general Kukanjac najavljuje da će tenkovi iz Lukavice poći da naprave “tampon zonu” oko škole MUP-a. Tada je već škola bila u rukama “srpske milicije” pa su tenkovi nastavili praviti “tampon zonu” po hrvatskom receptu. Tu noć smo imali prilike da gledamo pravi vatromet svijetlećih metaka iz pravca Lukavice prema Hrasno brdu i Mojmilu. Rat: Narednih nekoliko dana prolazi u varljivom miru isprekidanih pucanjem, uglavnom noću. Sarajlije nakon toga vrijeme dijele po periodima izmeñu tri paklena dana: 21. april, 2. maj i 13. maj. Možda su i meni bili najteži jer mi ni jedno staklo nije ostalo čitavo, što od gelera, što od zalutalih metaka, što od detonacija granata. Inače stan je relativno zaštićen od direktne vatre, ali se nalazi u Hrasnu (u blizini Vraca i Grbavice). Granate su postale svakodnevna pojava. Samo u krugu od 20 metara od mjesta na kome sada sjedim palo je 7 granata. Od toga 6 je bilo 82 mm a jedna 120 mm. Prva je pala 120-ka i napravila pravi haos u mojoj zgradi i susjednom neboderu (gdje su polomljena sva stakla do 12. sprata). U mom stanu su dva gelera demolirala viseću kuhinju. Jedan dužine 5, a drugi je bio sigurno preko 15 cm (po rupi na vratima kredenca), ali ga nisam uspio izvaditi iz zida. Interesantno je da se onaj manji ponašao kao leteća testera, pa je nakon prolijetanja kroz prozor i vrata prepilio policu cijelom dužinom i zabio se u zid tako snažno da sam jedva uspjeo klještima da ga izvadim. Što nisu geleri polomili, učinila je detonacija. Otvorila balkonska vrata i prozore i pobacala saksije na pod. Jedno unutrašnje staklo je tada ostalo čitavo iako je vanjsko puklo. Moji su tada bili u podrumu, a ja sam trenutak prije ušao u kuću da provjerim da nema požara. Kada je tresnulo bio sam pošao prema izlaznim vratima. Detonacija je bila tako jaka da sam udario od njih. Osamdesetke koje su kasnije padale su bile obične petarde naspram ove prve, tako da su “samo” demolirani stanovi u prizemlju i na prvom spratu. 11

13. maja je u stan na drugom spratu u susjednom ulazu (zgrada ima deset ulaza) uletio projektil iz “ose” i zapalio stan (pretpostavljam da je bila “osa” mada je nikad nisam vidio cijelu, našli smo samo stabilizator koji sa sklopljenjim krilcima ima prečnik 92 mm). Projektil je došao iz pravca “Željinog” stadiona. Komšije iz mog ulaza i ja smo provalili u taj stan i ugasili požar. U stanu nije bilo nikog, a jedini stanar koji je ostao u cijelom ulazu je prešao kod prijatelja na prvi ulaz. Istog dana sam gledao kago gori “Palma”, jedna od najljepših slastičarni u zemlji, ispred čije je fontane YUTEL često snimao vremensku prognozu. Plameni jezici su lizali do trećeg sprata. Požar je takoñe zahvatio stanove u neboderu iznad, pravi “pakleni toranj”. Izgorjeli su stanovi do drugog sprata sa strane sa koje sam gledao, a sa druge strane do desetog. Razlog je jednostavan, druga strana je okrenuta prema stadionu iznad koga je postavljen protivavionski top 20mm/3 koji nemilice tuče po svemu što mu je u vidnom polju. Jedno od iskustava u tim danima nas je natjeralo da stalno držimo kade napunjene vodom. Čim u nekoj od viših zgrada izbije požar momentalno u tom kraju nestaje vode. Vatrogasci ne mogu da priñu, jer ovi sa brda ne biraju na koga pucaju. Isto važi i za hitnu pomoć. Na kraju ostaje jedino stanarima da sami gase. Pod uslovom da je požar uočen na vrijeme (mnogi ne izlaze iz podruma i skloništa dok pucnjava traje). Inače živim u vojnoj zgradi (pokojni punac je bio vojno lice) iz koje se, što prije, što nakon početka rata, iselilo više od pola stanara. Ljudi su odlazili ne zbog pritiska, ili maltretiranja već iz straha po vlastiti život. Odlazio je ko se imao gdje skloniti. Ostajali su penzioneri i poneka supruga vojnih lica. Teritorijalci su pretresali sve stanove u kojima nije bilo stanara. Koliko je meni poznato nisu ulazili u stanove koji su imali makar i jednog stanara bez obzira na nacionalnost ili srodstvo sa vojnim licima. Iz stanova su odnjeli izvjesne količine hrane. Bio je jedan slučaj krañe i taj je teritorijalac razoružan i predat na dalju “obradu”. Uglavnom su tražili oružje. Penzioner sa četvrtog sprata je svoj pištolj predao u MUP pa im je mahao potvrdom. Nisu nastavljali pretragu iako su izgleda znali da u gotovo svakom stanu postoji pištolj. Ja znam da je komšinici iznad mene suprug ostavio bombu i pištolj, ali mi je drago da to niko nije odnio jer sutra može poslužiti svima za odbranu ulaza od bilo koga ko pokuša provaliti (bilo je pokušaja belih orlova da prodru u ovo naselje). YUTEL: Yutel je prestao sa emitovanjem prije petnestak dana. Nekih najava je bilo dan dva prije prestanka emitovanja kada je novinarka Ljerka Draženović u izjavi za NTV “Hayat” rekla da je u redakciji dolazilo do mimoilaženja u pogledu nekih profesionalnih principa, još od vremena rata u Hrvatskoj. Još tada je ona tražila da se napusti tzv. pristup ekvidistance i da se jasno da do znanja ko u stvari napada, a ko se brani. Kao potvrdu ovog rekla je da je TVSA petnest dana prije Yutela identifikovala agresora u BiH (na stranu što je SRNA Gorana Milića stavila na prvo mjesto zločinaca prema srpskom narodu) i da vjerovatno dolazi do promjena u ureñivačkoj politici kuće. Sutra nije bilo Yutela. Dan poslije se Goran Milić obratio javnosti putem ekrana i rekao kako Yutel prestaje sa emitovanjem jer ne postoji nikakva mogućnost praćenja van uže teritorije Sarajeva, TVBG je otkazala trasu prema Skoplju gdje je Makedonija preuzimala program, a uništen je predajnik na Vlašiću kuda je išla trasa za Sloveniju, zatim ne 12

postoji mogućnost prijema bilo kakvih izvještaja od dopisnika sa teritorije ex YU. Takoñe je rekao da se razmišlja o osnivanju nove kuće pod nazivom “EUTEL”. Nije se pojavljivao neko vrijeme, ali je od prije par dana ponovo na ekranima sa vrlo kvalitetnim komentarom zbivanja u BiH. Inače gotovo sav emisioni sistem TVSA je što razoren što zauzet od strane JNA i kasnije predat SDS-u i sa njega se emituje program TVBG. Ostali su samo predajnici na Bjelašnici i Humu. Ovaj potoniji je JNA pokušala da uništi na sve moguće načine: topovima, raketama i avionima (što sam imao prilike da vidim svojim očima). TV dom je pogoñena više od stotinu puta i sada liči na Ementaler. U posljednje vrijeme se za to koriste navoñene rakete. U sjećanju će mi ostati trenutak kada voditeljka pita režiju: “Hoćemo li nastaviti?”. Izvještaje TVBG smo imali prilike pratiti i prije “oslobañanja” predajnika od strane JNA. Naime već dva mjeseca TVSA emituje emisiju “Drugi o nama” u kojoj prenosi izvještaje TVBG i HTV, a koji se odnose na zbivanja u BiH. Na taj način se može uporediti svaka informacija koja dolazi iz BiH. Interesantno je da beogradska televizija nikad ne emituje ni jedan prilog koji je snimljen od strane TVSA, ili preko slike TVSA doda svoj komentar u kome se govori kako je pogoñen ovaj ili onaj objekat, ali nikad ne kaže ko je gañao. Gotovo se ne spominju žrtve meñu civilnim stanovništvom, a za svaki veći pokolj krivi su naravno “muslimanski mudžahedini”. Za spaljivanje olimpijske dvorane “Zetra” optužene su famozne “zelene beretke” i veliko skladište naoružanja i municije u “Zetri”. U Sarajevu je emitovan snimak pokušaja gašenja iste kom prilikom je kamera ulazila u dvoranu u kojoj se nalazilo nekoliko automobila i jedan kamion koji su izgurani napolje. U podzemlju “Zetre” se zaista nalaze velika skladišta, ali njih u potpunosti koriste organizacije “Ljekari bez granica” i “Farmaceuti bez granica”, osim ako su nešto od svog prostora prepustili “zelenim beretkama”. Stil koji TVBG ispoljava je postao predmet viceva u Sarajevu, pa kada se sruši neki od objekata mogu se ćuti komentari kako su vjerovatno nane iz podruma stavile zelene beretke i gañaju snajperima sa svojih prozora. Nažalost TVBG sigurno nije prenjela snimak ranjene trogodišnje djevojčice koja je ranjena dok je njen otac kupovao hljeb. O tome čiji su snajperisti najbolje govori pjesma Duška Trifunovića “Snajperista” koja se pojavila u jednom od biltena koje izdaje SRNA. Od TVBG jedino je gora TVNS za koju je TVBG isto što i CNN. Ljudi: U početku su ljudi bili šokirani činjenicom da neko namjerava podijeliti Sarajevo bez da je to njih iko pitao. Nakon toga počinje izgladnjivanje grada, pa bombardovanje vitalnih objekata, pa na kraju i humanitarne institucije. Juče porodilište, a danas masakr civila u redu za hljeb: 16 poginulih i 165 ranjenih od toga dvoje u komi. Jedino što sam siguran je da još uvijek ne primjećujem mržnju ljudi generalno prema Srbima i drago mi je zbog toga. Jednog dana će sve ovo morati stati i većina će opet morati živjeti zajedno. SDS i JNA provode nekakvu mobilizaciju pod pretnjom konfiskovanja pokretne i nepokretne imovine, sa druge strane ovde svaka nova puška dovodi po dva nova borca. I ja, iako nisam militarista, sam na redu čekanja nadam se samo da niko neće morati pasti da bih došao na red. Ne želim nikoga da napadam, samo pokušavam da odbranim vlastiti život, živote svoje porodice i ako je moguće grad u kome sam se rodio i odrastao. Ovo su na žalost samo suve riječi i ništa nije uvjerljivije od onoga što čovjek vidi svojim 13

očima. Ipak nikom ne bih poželio da uživo gleda ovo što se ovdje dešava. Upravo dok ovo pišem osjeti se užasan smrad paljevine. Prije dva sata se na Pofaliće srućila prava kiša svijetlećih metaka i granata. Upravo sam gledao kako je general Milan Gvero izjavio da je pokolj u Sarajevu montiran kao i napad na Banske Dvore. P.S. Ovo šaljem tek danas zbog toga što mi je sinoć nestala struja. To je svakodnevna pojava. Ima više od dva mjeseca kako ne smijem da uradim COMPRESS. Sreća je da moj telefon nije meñu onih 45000 koji su uništeni.

squsovac, 29. maj 1992 Na žalost dokaz i Tvog i mog stava (budući da nismo tamo) može samo da bude tipa “reče mi jedan čovek”, ili videh na jednoj TV (što je još gore). Smatram da je manje bitno da li su granate (ja sam rekao mine) doletele sa srpskih ili sa muslimanskih položaja. Činjenica je da su tamo izmasakrirani ljudi. Meñutim, stvarno mi nije jasno da Ti očekuješ da bi dokaz da je u pitanju bila zaista minobacačka mina mogla biti samo činjenica da je neko video tu minu kako doleće. Pogotovo ne 50 ljudi. Štaviše nisam rekao da se javilo 50 ljudi koji su doživeli bombardovanje ili šta je već bilo. Ostavio sam poruku jer sam bio zaista potresen pričama tih ljudi (BTW, meñu onima koji su zvali bilo je 20-ak Srba i 30-ak Muslimana). Mogao bih odgovoriti protivpitanjem: da nisu oni “tvoji” videli Muslimane kako sa prozora bacaju bombe. No, da se ne hvatamo za ovo. Ja sam poslavši poruku bio (i ostao) uveren da su iz minobacača gañali Srbi. Zašto? Razloga je mnogo. Dokaza nemam, kao što nemaš ni ti, i svakako je da će svako zadržati svoje mišljenje. Ja ću ipak navesti samo neke od jako mnogo razloga zašto verujem da su ipak gañali Srbi. Zato što su veče pre toga Srbi sa položaja oko Sarajeva iz teških minobacača (120 mm) ruinirali ceo gornji sprat porodilišta. Isto veče kada se to desilo poznati Srbin sa debelim obrvama rekao je da to Srbi nikada ne bi uradili, da bi nešto kasnije Karadžić koji je u to vreme bio u Lisabonu ne znajući šta je ovaj imbecil rekao, izjavio da ima informacija da je to urañeno jer su na krovu porodilišta bili muslimanski snajperisti. Sinoć je ponovo poznati Srbin sa obrvama rekao da je ono u Vase Miskina delo Muslimana. Kretenluk. Ako iole poznaješ Sarajevo, onda svakako znaš gde se (u kakvom okruženju) nalazi ulica Vase Miskina. Sećaš li se Dubrovnika. U 11:00 Gen. Negovanović u “Dozvolite da vas obrlatimo” tvrdi da su “Hrvati palili gume u starom gradu” i da “JNA nikada nije i neće bombardovati Dubrovnik”, i da “ako je nešto i srušeno u Starom Gradu to su se meñusobno obračunavali HOS-ovci i Zenge”. Sat vremena pre toga Adm. Jokić u Igalu na konf. za štampu stranim priznaje da je Dubrovnik bombardovala JNA, navodno neki komandant “na sopstvenu ruku”. I dalje NE TVRDIM da su ono uradili Srbi. Nisam ih video, ali ja mislim da jesu. Ti tvrdiš da to nije moguće jer zgrade nisu uštećene, mina bi morala da leti pod pravim uglom itd. E pa da te stari artiljerac nešto nauči. Globalno gledano artiljerijska oruña mogu pucati tzv “donjom grupom uglova” (do 45º), i tzv. “gornjom grupom uglova” (preko 45º). 14

Minobacači pucaju gornjom grupom. Čak, uglovima vrlo, vrlo bliskim pravom uglu. Minobacačke mine, pogotovo kod minobacača najvećih kalibara na daljinama daleko manjim od maksimalnih zaista padaju pod gotovo pravim uglom. Zašto? Zato što, posada minobacača za razliku od posade haubica nema mogućnost odbiranja izmeñu više punjenja (osim eventualno dodatnog punjenja) tako da u slučaju relativno malih daljina, posada odabira jedino moguće rešenje: puca maksimalnim uglom (uslovno rečeno vrlo bliskim pravom uglu), tako da mina leti izuzetno visoko da bi mogla da pane na mesto čija je udaljenost od vatrenog položaja relativno mala. Dakle, bez obzira na sve, moguće je da su Srbi gañali. Kao što je moguće da su gañali Muslimani. No, uglavnom Srbi su već srušili gotovo pola Sarajeva.

balinda, 29. maj 1992 Nije baš najjasnije šta se tamo zaista dogaña? Najviše se nameće da je za ovakav stravičan zločin ponajpre odgovorna ekstremna muslimanska frakcija. Meñutim, recimo, saznanje da upravo Srbi najviše pucaju na JNA dovodi me u napast da sve dva puta premerim. Čini se da je Milošević već dobrano legao na rudu i ostavio na cedilu ?) Naravno, za domaće javno mnjenje ostavljeno je verovanje da se Karadžića & CO. (? neće “popustiti stranom pritisku”. S jedne strane ima logike da muslimanima odgovara nastavak rata što su indirektno potvrdili napuštanjem razgovora u Lisabonu. S druge strane ne znam koliko je ta konferencija zaista napredovala u nečemu što bi ugrozilo nekakve njihove interese a koliko je takva konferencija precenjena u našoj javnosti? :(

esbot, 30. maj 1992 balinda: Teško je tvrditi pogotovo što nama, izgleda, nije baš najjasnije šta se tamo zaista događa? Najviše se nameæe da je za ovakav stravičan zločin ponajpre odgovorna ekstremna muslimanska frakcija. Mislim da griješiš. Čak sam i siguran u to. Ovdje na Bistriku (dio Sarajeva), gdje ovih dana boravim, tog stravičnog jutra se tačno osjetio zvuk granata (ne razumijem se u oružja, ali mislim da su bile granate i to tri) sa pravca Trebevića (tačnije, kažu, sa Osmica), gdje se nalaze Srpske formacije, a potom i jake detonacije na mjestu zločina, dole u ulici Vase Miskina. Mnogi ljudi ovdje kažu da su i vidjeli granate u tom paklenom preletu. Moram reći da ovdje u Sarajevu (a bogami i u čitavom svijetu) niko i ne postavlja pitanje ko je izvršio ovaj gnusni čin. Ako ti ovo svjedočenje nije dovoljno, razmisli malo. Sjeti se da je noć prije ovog zločina 15

granatirano i gradsko porodilište (još jedan bezuman zločin agresora), pa ako još i postoji neko ko tvrdi da TO BiH sama uništava svoj grad i svoje grañane, zar nije bio dovoljan i ovaj prvi čin da se uvjeri svjetska javnost... Kad sam već tu, da dodam da je preksinoć čitava tri i po sata trajalo stravično i dosad najžešće uništavanje Sarajeva, a i da je juče čitav dan i noć ponovo bezumno razaran grad (uostalom kao i svaki dan). Vjerovatno opet “zelene beretke” hoće da obmanu svijet. P. S. Jučer sam na radiju čuo snimak sinoćnjeg razgovora (vjerovatno prisluškivanog) nekog pukovnika (čini mi se Mirko V...) tzv. JNA i njegovog pretpostavljenog generala Ratka Mladića, koji se vodio preksinoć, tokom bombardovanja grada. Samo kratak izvod iz tog razgovora (po sjećanju): M. V. : Evo gañamo Predsjedništvo, Skupštinu, Baščaršiju. . . R. M. : Dobro prži i dalje. Možete i Velušiće. . . M. V. : Velešiće, generale. R. M. : Ja, Velešiće, a onda i Pofaliće, tamo je malo Srba. M. V. : Razumem, generale. R. M. : I opali još jedan plotun u Predsjedništvo, da im svu pamet njihovu... M. V. : Razumem... (Ovo je po sjećanju, ali je otprilike ovako tekao razgovor). P. P. S Kada se ovakvi zločini dešavaju u Sarajevu, možeš li zamisliti kako je u ostalim gradovima i selima širom BiH (75% teritorije je zahvaćeno ratom), gdje nema nema TV kamere da posvjedoči o neljudstvu agresora. Užas... Danas, kažu, treba u Savjetu Bezbjednosti UN da se proglase opšte političke i ekonomske sankcije protiv SRJ. Sumnjam da će i to biti dovoljno da se zaustavi ovaj prokleti rat.

edelic, 02. jun 1992 Poruka koju nisam uspio poslati na vrijeme zbog prekida telefonskih veza: Tuzla, 30. maja 1992. godine S obzirom da osim programa FS-3 (tuzlanska televizija) u našem gradu je moguć samo 16

još prijem 2 programa TV Srbije zbog preusmjerenja otetih releja, sinoć sam imao priliku da u ZIP-u čujem par stvari na koje ne mogu a da ne reagujem. Ovom prilikom neću diskutovati o onome što mislim, a nisam siguran, već ću skrenuti pažnju na činjenice koje su iznesene a ne odgovaraju istini, za koje sam spreman svojom čašću garantovati (trudim se da i u ovim burnim vremenima za mene čast znači mnogo). General Mladić, koji je da podsjetim nakon penzionisanja 38 generala postavljen za komandanta II vojne oblasti (Sarajevo), a zatim i izabran za komandanta vojske Srpske BiH je imao svoj istup. Još nije sasvim jasno od koga on prima nareñenja, jer nosi uniformu i obilježja JNA, postavilo ga je prvo Predsjedništvo SFRJ, a sada komanduje snagama Srpske BiH. Pored mnogo rečenog u što ja ne vjerujem, pomenuta je i moja Tuzla, rečeno je da je od 50-tak vojnika koji su stradali u masakru pri napadu na vojnu kolonu samo njih 6 stradalo od vatrenog oružja, a da su svi ostali dokrajčeni nekim sjekirama, da su im vañene oči, mozgovi, da su ubijani tupim predmetima. Narode, preklinjem vas ne vjerujte - LAŽU. Ja sam uistinu duboko potresen smrću toliko ljudi, i uvjeravam vas jedan od onih koji su svim srcem željeli da se takvo nešto ne desi, i teško mi je uistinu palo sve to. Sasvim sigurno je da treba da se pored svih dogañaja u BiH rasvijetli i ovaj, i da se utvrde krivci, a podsjećam da s obzirom na TV snimak to neće biti teško. Tragediju sam posmatrao sa svog balkona, razgovarao sam sa mnogim neposrednim svjedocima sukoba, razgovarao sam sa mojim komšijom koji je anesteziolog u bolnici Gradina (usput rečeno srpske je nacionalnosti, istina u mješovitom braku, ali mislim da to nije bitno) koji su imali prilike da mnogo toga vide, i nema ni minimum mogućnosti da se desilo ono što general Mladić trvdi. Još samo da podsjetim da su nakon sukoba u dva autobusa prebačeni SVI nepovrijeñeni vojnici koji su ostali u gradu (namjerno ne kažem zarobljeni jer to uistinu nisu bili i niko za njih nije tražio nikakve razmjene, već su bezuslovno odmah preveženi do teritorije koju kontroliše JNA). Nakon tragičnog dogañaja bilo je manipulacija sa ranjenicima koji su ostali na liječenju u Tuzli i poginulima. Za jedan broj stradalih u požaru u zapaljenim kamionima je bilo nemoguće utvrditi identitet, a po nekim meñunarodnim normama (to sam čuo od nekih pravnika) u tom slučaju se sahranjuju u zajedničku grobnicu. Tvrdilo se da se ne daju iz Tuzle ranjeni i poginuli zbog izvršenog masakra. Prekjuče (četvrtak, 28. maja) je bila dogovorena predaja ranjenika iz bolnice na graničnom pojasu teritorija koje kontrolišu sukobljene strane, ljekari su sa autobusom i nekoliko saniteta dva sata čekali drugu stranu, ali se niko nije pojavio - i taj dogañaj je u cjelosti prikazan na tuzlanskoj televiziji. Poručujem ovom prilikom da svi povrijeñeni u bolnici imaju onoliko dobar tretman 17

koliko je to moguće u ovim uslovima, a da se nikome ne gleda u ime i odakle je, i za većinu od njih je najbolje da se bez velike potrebe posebno ne transportuju. Još bi se osvrnuo na “intervju” sa koljačem, pripadnikom “Zelenih beretki” koji je detaljno prepričavao šta su sve on i njegova bratija radili. Ne mogu da tvrdim za bilo koju od činjenica koju je naveo da je netačna, samo da kažem da je takav način iznuñivanja izjava od pretučenih zatvorenika nehuman i sračunat na potpirivanje mržnje. Imao sam priliku da u par navrata i na TV Sarajevo (sada TV BiH) vidim slične izjave pretučenih orlova, rojalista i slično, koji su bili spremni da kažu sve što se od njih traži i ovo se podjednako odnosi i na takve postupke. Evidentna su na našim prostorima i klanja i spaljivanja sela i silovanja, ja neću ovom prilikom da prebrojavam od onoga što ja znam koliko je jednih, koliko drugih ili trećih sela zapaljeno zbog toga što ću time ostaviti prostor onima koji će možda željeti pokazati moju pristrasnost, tendencioznost itd. Za mene su sva spaljena sela podjednaka tragedija, i za svako mora neko da plati ceh, ali ljudi moji mora postojati civilizovan način da se to utvrdi i prezentuje, i da se pri tome ne vrši raspirivanje nacionalne mržnje ni na jednoj strani, jer je ima ionako previše. Tuzla, 02. juna 1992. godine Prije dva dana je na beogradskim sredstvima informisanja bila vijest da je na tuzlanskom stadionu Tušanj formiran koncentracioni logor gdje su zatvoreni na hiljade Srba, odakle se transportuju u nepoznatom pravcu. Što se tiče ove vijesti, prosto je teško shvatiti profesionalizam i namjere fabrikanta takvih laži. To u Tuzli izaziva podsmijeh i čak i ljude koji su nekada simpatisali opciju za koju se zalagao SDS uvjerava da je to opcija koja se bazira na teškim lažima i obmanama, prije svega svog naroda. Molim sve one koji pročitaju ovaj tekst da shvate da moja namjera nije da nikome ovdje držim lekcije, već da prihvatite sugestije da nacionalističke opcije isfabrikovane na lažima prije svega donose štetu vlastitom narodu, a sa njim stradaju i drugi. Juče je na Tuzlu dejstvovala avijacija Jugoslovenske armije sa dva aviona tipa SUPER-GALEB, bačeno je 4 projektila na područje Slavinovića i Simin Hana, zatim na selo Bistarac kod Lukavca bačena su 3 projektila, i vršeno je mitraljiranje. Ovo ukazuje da i nakon mjera UN, i zaklinjanja vlasti nove Jugoslavije u neumiješanost u sukob, ipak se vidi da je akcija sinhronizovana i voñena sa armijskim strukturama u Beogradu. Pored toga želim napomenuti da su u Tuzli locirana hemijska postrojenja koja bi u slučaju dejstva po njima ugrozila vrlo široko područje - čak i van granica bivše Jugoslavije.

18

edelic, 05. jun 1992 jlaci: Kada si tako informiran a koji su bili brojevih tih SUPER GALEBA pa da pišemo TUŽBU, zbog uznemiravanja javnosti!!! Tuzla, 05.juna 1992. Beograd je grad za koji su vezane najljepše uspomene iz moga života, i ja mu ni u snu ne želim sudbinu naših nesretnih gradova, ali te uvjeravam da ako se počnu nad tvojim nebom i u tvojoj okolini sprovoditi vojna dejstva vrlo brzo ćeš izoštriti svoje i oko i uho da prepoznaš sve kalibre i tipove oružja kojim te tuku. Po susjedstvu će se dijeliti brošure sa karakteristikama i dometima oružja, i tek onda ćeš shvatiti besmisao iskazanog sarkazma u tvojoj poruci. Ne želim da te vrijeñam ali smatram da je takvo sljepilo narodnih masa od kakvog boluješ u stvari i ti dovelo nas u sve ovo što proživljavamo, a cijelom narodu nabacilo anatemu i sramotu koja se dugo neće sprati. Druže ili Gospodine, ovdje ginu nedužni ljudi, ovdje se za račun nekakve Srpske Tuzle ruši sve ono što smo stvarali decenijama. I što je najgore u svemu tome ni Srbi u Tuzli najvećim dijelom ne žele takvu Tuzlu, kao što ni Muslimani ili Hrvati nikada ne bi prihvatili dominaciju svojih nacionalista ili nacista. Shvati da je tvoj humor neprimjeren tragediji koja se dogaña i neka te bar postide suze djece koja stradaju, neka te postide sve nevine žrtve, ako te ne postidi ovo sve što sam rekao. Ako pročitaš jednu od mojih ranijih poruka vidjet ćeš da sam pozvao na buñenje jer “ovo ludilo ide u petu brzinu”. Niko se još na žalost ne budi i shvati da su vrlo male šanse da se prevaziñe tvoja obuka iz identifikacije vojne skalamerije ako se odmah ne pokrenete. Uz želju da se uskoro šetamo našim gradovima obasjanim suncem, da se vratimo redu i radu.

beast, 08. jun 1992 Povodom iseljavanja kasarne “Maršal Tito” u Sarajevu: Moj brat od tetke (17. god) bio je u toj kasarni do pre neki dan i stigao je juče. Tamo je bio u vojnoj školi. Neke njegove izjave su me šokirale. Da bi ste (ako do sad niste) shvatili da je JA grupa izdajica, da je TV Dnevnik pun go*ana i laži preneæu vam par njegovih reči: Sa 17 god. JA mu je dala par bombi i pušku (valjda papovku) i umesto da bude u podrumu (kako je javljeno na Dnevniku) on je bio u PRVIM BORBENIM REDOVIMA! i branio masne guzice. Kad se tako mladoj osobi da puška u ruke i kaže da mora da puca u drugog čoveka to je tragično. To ostavlja velike posledice na njega. Ostatak kasarne je 19

sedelo u pomenutim podrumima i po koji put bi neko od starešina izašao da vidi da nije neki klinac poginuo pa da ga zameni! :(( (( To je stvarno strašno. Kad je došao red na njega da pere klozete (izvinjavam se na izrazu, ali tako je...), granate su šištale nad njegovom glavom a on je bio primoran od starešine da pere. Naravno, starešina se blagovremeno sklonio u podrum. Kada je dogovorena evakuacija, i JA se spremila na pokret, vojnici (za promenu su decu poštedeli) su uzeli ono non-stop pominjano teško naoružanje i ispraznili sve što su stigli na Sarajevo, a zatim posuli isto nekom tečnošću i sve zapalili. Naravno, na TV Dnevniku su to Muslimani uradili, a što je još gore, Muslimani tuku iz tih istih (spaljenih) topova... Cela kasarna još uvek gori od toga, a na TV Dnevniku Muslimani su zauzeli kasarnu (kojoj se ne može prići od plamena) i tuku teškim naoružanjem... To je stvarno mizerno. U povratku u Srbiju su na svaki sumnjiv pokret bacali brdo bombi. Muslimanska strana je ispoštovala dogovor o mirnoj evakuaciji, al neki izgleda nisu imali utehu samo da ostanu živi, nego i da još nekog ubiju. Inače, u kasarni je bilo i jela i pića, doduše ne u normalnim količinama, ali u odnosu na Sarajevo bilo je ko na svadbi. Ne znam kome da se zahvalim što mi je brat živ, ali to sigurno neće biti JA.

braca, 11. jun 1992 Upravo sam prošao ispred SSNO-a i video u teget BMW-u kako odlazi velikom brzinom Radovana Karadžića. Toliko o tome kako Srbija nema kontrolu nad ubicama Sarajeva.

edelic, 13. jun 1992 Tuzla, 13.06.92. Sinoć je u trajanju od dva sata haubicama 150 mm gañano hemijsko postrojenje u Tuzli. Nije došlo do oštećenja vitalnih postrojenja, ali ukoliko se to desi tragedija će biti nesaglediva. SRNA je objavila da je u pitanju podmetanje kako bi se uznemirila svjetska javnost. Ne znam ima li ikakvog smisla takve bizarnosti demantovati. Narode, probudi se - ova tragedija ako se desi će zahvatiti i veliki dio Srbije, a kakve će dalje konsekvence imati ne smijemo ni slutiti.

20

spantic, 14. jun 1992 Gde si bio kada su ubijali iz zasede na ulicama Tuzle vojnike?

.vera, 15. jun 1992 Hajde da se SVI MI ZAPITAMO gde smo bili kada su ubijali vojnike u Slavoniji, Bosni; kada je nedužan narod (nije bitno da li su Srbi, Hrvati...), pre svega DECA, koja nisu nikome ništa skrivila, a njima su mnogi mnogo toga skrivili, proterivan iz svojih domova; kada su uništavani gradovi u NAŠOJ zemlji; kada je uništavano sve ono ljudsko u nama; kada smo gubili prijatelje iz Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva... A SADA I IZ CELOG SVETA ne zato što smo se MI sa njima svañali, nego zato što su NEKI DRUGI LJUDI uništavali puteve do njih. Od sveg srca želim da ovaj užas što pre prestane, da ne doñemo mi u situaciju Tuzle i ostalih gradova. I jedan mali, prijateljski savet: Nemoj drugima soliti pamet kako treba da se ponašaju u situacijama koje su tebi potpuno strane, jer ih nikada nisi doživeo. Sačekaj da ti se nešto desi, pa tek tada pričaj. Do tada imaj poštovanja prema onima koji su to doživeli.

ogiglisic, 17. jun 1992 Narode, ono što su objavili juče na svim dnevnicima da je u Sarajevu primirje i da nema pucnjave je naravno golo G***O. Ja sam se juče oko 19 h čuo telefonom sa prijateljem u Sarajevu koji mi je rekao da je u njegovu zgradu pre pola sata udarila granata i da nemaju ni vode ni struje.

maleksic, 21. jun 1992 Naravoučenije: mi sezamovci ne treba da verujemo svedocima nego treba da verujemo Qusi i njegovom radiju B92. Nesrećnik koji ne sluša Qusu i njegovu istinoljubivu radiostanicu nikad neće saznati da mlaznjaci Jugoslovenske Vojske svakodnevno bombarduju Tuzlu, a na meti im nije ništa drugo nego dečja bolnica. Onaj koji ne sluša Qusin izvor svetih istina takoñe nikad neće saznati kako su srpski teroristi zarobili generala Mekenzija i još stotinak njegovih unproforaca pride. Nekad sam slušao B92 dnevnik da bih čuo šta se dogaña u YU i u svetu. Sada sam spao 21

na to da slušam Gnjavnik Zlobovizije u kome čujem više istinitih stvari nego u gnjavniku B92. Ponekad okrenem program kad počnu hvalisanja Voñe ili neviñene pljuvke po svemu i svačemu, a ponekad ipak uživam u crvenim telegramima podrške sećajući se da je tako isto bilo i kad je Josip Broz Senior otezao papak u Ljubljani. Sve u svemu, na B92 više ne računam.

faruk, 23. jun 1992 Juče se u Titovoj ulici u Sarajevu ponovio masakr kao što je bio onaj u Vase Miskina. Broj povrijeñenih je manji nego prošli put, ali je ipak visok. Isto je samo saopštenje SRNE da se radi o nagaznoj mini. Valjda i dalje misle da veći dio javnosti nikada nije vidio kako na asfaltnoj ili kamenoj podlozi izgleda “ruža” minobacačke granate, pa priča (tipa “nema rupe od granate”) prolazi. Danas je iza moje zgrade palo osam mina od 120 mm. Gotovo da nema stana u kome su štokovi od prozora, ili zidovi čitavi (stakla su odavno postala mislena imenica). Ranjen je jedan komšija sa četvrtog sprata iz susjednog ulaza. Struja stalno nestaje, najduže je nije bilo izmeñu 8. i 15. Juna. Tada je ljudima sve iz zamrzivača propalo. Ovaj tekst pišem po drugi put, jer se nisam sjetio da napravim SAVE prije nego je nestala struja, pa sada ponavljam sve u skraćenoj verziji.

edelic, 23. jun 1992 Tuzla, 23.06.1992. godine Ne bih htjeo da dajem ocjene o objektivnosti beogradskih radiostanica i drugih medija koje ne mogu da slušam i gledam, ali o dva programa TV Srbije komentar nije ni potreban - mislim da većina onoga što pročitam u FORUM-u daje za pravo mom mišljenju. Recimo da je tačno da je neko u Tuzli planirao napad baš 15. maja na kolonu kada su “mučki” ubijeni 50 vojnika. Recimo da je tačno da neko stvarno hoće da stvori “džamahiriju” ili da protegne granice “lijepe naše”. Recimo da je tačno da im se pri tome “junački” suprotstavljaju borci SDS-a. Kakvom političkom, vojničkom i drugom logikom opravdavate bjesomučnu topovsku kanonadu po nezaštićenim gradovima? Ako su suprotstavljene političke opcije, ako je to dovelo do rata, ako su u pitanju istinski junačine, zašto ne krenu jednom normalnom vojničkom akcijom u osvajanje tih istih gradova? Moje je mišljenje da su to heroji samo kada se treba popeti na brdo i ubacivati granate u cijevi usmjerene na objekte u kojima ljudi žive, na privredne objekte na bolnice itd. S obzirom da su snadbijeveni praktično neograničenom količinom teškog naoružanja i municije (od koga i kako?) ta formula je do sada funkcionisala i mnogi gradovi su platili i plaćaju krvav danak. U posljednjem “Vremenu” možete pročitati zanimljive proračune 22

u količini granata koje su pale samo na Sarajevo i o stotinama šlepera potrebnih da se sve to preveze. I da rezimiramo: U Bosni se dogaña strašna tragedija, krivica za sve to ni u kom slučaju se ne treba i ne može svaliti na bilo koji narod. Ni mi ni svijet ne možemo shvatiti ono što vidimo na beogradskoj i novosadskoj televiziji, ne možemo shvatiti kako je moguće da takvo nešto još traje, ne možemo shvatiti... Narode i pored velikog intenziteta razaranja ovo u Bosni polako prolazi, jer sve je više slobodnih teritorija, narod NIJE PODIJELJEN, po zidovima se vide mnogi natpisi u stilu “DOLE NACIONALNE STRANKE”, ali je vrijeme da se u Srbiji neke stvari shvate i učine. Što se to prije desi i naša će agonija kraće trajati, a srpski i drugi narodi će platiti manju cijenu. Nisam od onih “kad je meni crkla krava, neka crkne i komšiji”, ali ako ne smognete snage da sami rasčistite s tim š ta je uistinu bilo genocidno nad srpskim narodom, a šta su bili zločini i destruktivna politika srbijanskog rukovodstva, ako ne smognete snage da sami šaljete koverte sa pozivima na sud ratnim zločincima, vihor rata vas neće zaobići. Manje je važno da li će biti strana intervencija, grañanski rat ili nešto drugo, ali brodovi naših republika bivše Jugoslavije su uglavnom čvrsto spregnuti i zajedno tonu. Ja imam sreću da preko SEZAMA vidim jedno drugo, rekao bih pravo lice Srbije, ali narod je ovdje ogorčen na politiku Republike na čijoj su televiziji heroji general Mladić, Karadžić, Arkan i njima slični. ODAVNO VEĆ U TORBICI NOSIM ODŠTAMPANE IZVODE IZ KONFERENCIJE FORUM POKAZUJUĆI MNOGIMA OVDJE, I VEĆINA OD NJIH NE MOGU DA VJERUJU U TO ŠTO PROČITAJU. SHVATITE KOLIKO SU LAŽI SA TV EKRANA KONTRAPRODUKTIVNE BAŠ ZA ONU STVAR ZA KOJU SE TI MEDIJI “ZALAŽU”. Čvrsto vjerujem da se ovakvim obraćanjem borim za istu stvar kao i najveći broj sezamovaca i da se neću za koji mjesec stiditi nikome ni u Beogradu ni u Tuzli pogledati u oči.

spantic, 24. jun 1992 edelic: Što se tiče 50 “zaklanih” vojnika u Tuzli Znači nikome se ništa nije dogodilo? Svi su oni živi i zdravi. Nas su svi lagali, pa i ti sa prethodnom porukom gde si spomenuo napad i tako redom.

maleksic, 24. jun 1992 edelic: Kakvom političkom, vojničkom i drugom logikom opravdavate bjesomučnu topovsku kanonadu po nezaštićenim gradovima?? 23

Pa sad, da su ti gradovi stvarno toliko nezaštićeni ne bi niko po njima pucao nego bi ušao i uspostavio istorijskim okolnostima nasilno prekinutu legitimnu vlast kraljevine Jugoslavije. Kad treba klati, spaljivati i masakrirati na prevaru zarobljene regrute onda oružja ima na pretek. A kad se pojave oslobodioci sa topovima onda su svi jagnjad. Nećemo tako, kada se čorba zakuva ima se i pojesti. edelic: Ja imam sreću da preko Sezama vidim jedno drugo, rekao bih pravo lice Srbije Na žalost, ovo što vidiš na Sezamu nije pravo lice Srbije. Niti su svi pravi Srbi kao ja, niti su svi lažni mirotvorci kao većina ekipe iz forum-a. Većina Srba su polumrtvi penzioneri i nepismene domaćice, a i preostalima je izgleda izvañen mozak a usañena TV antenna.

bojt, 24. jun 1992 maleksic: A kad se pojave oslobodioci sa topovima onda su svi jagnjad. Pardon, od čega oslobodioci? Oslobodioci zidova od temelja? Kad već pričaš o oslobañanju Srba, znaš li ti uopšte koliko ima Srba po podrumima u Sarajevu, Tuzli,...? Od čega njih oslobañaju Karadžićeve granate? Od života?

edelic, 25. jun 1992 Tuzla, 25.06.1992. godine Kratak izvještaj o ratnom stanju: Danas je u Tuzlu došlo 11 autobusa protjeranih civila iz Brčkog i Brezovog Polja. SDS teritorijalci na Majevici su iz autobusa izdvojili 150 djevojaka u rasponu od 13-18 godina i odvezli u pravcu Šekovića i Zvornika. Završavaju se spiskovi odvedenih djevojaka i potrudit ću se prenijeti ih. Tuzla je u transu i ne može da vjeruje, pitajte se samo kako biste gledali sličnu sudbinu vaših najbližih. Ako su krivi zenge, hosovci, beretke... kome su krive nedužne djevojke? Velika je to cijena podizanja morala vojsci. Već je bilo tragedija u kome su stradale nedužne djevojčice, djevojke i žene, smatram suvišnim pisati o njihovim sudbinama. Možete onda spoznati gorčinu i bijes ovog naroda ovdje. Ne znam koliko vas će vjerovati ovome, ali bio sam neposredni svjedok izlaska ljudi i žena iz autobusa u stanju šoka, ljudi koji se mole za smrt svojih najbližih, jer je opravdan strah da će proživjeti stvari gore od smrti, a neizvjesno je i hoće li ostati u životu.

24

Njihovi se životi mogu spasti samo energičnom akcijom i iz svijeta i iz Srbije, ali se plašim da je to nerealno očekivati. Ova moja ovolika inspiracija za pisanje u kasnim satima je baš iz razloga što mi nije do sna, i ne znam ni sam da li ću se moći osloboditi tih užasnih prizora. Teritorijalna odbrana Tuzle postepeno vrši napredovanja ka položajima na kojima je dislocirana artiljerija kojom se još uvijek gaña Tuzla, istina sada sa znatno umanjenim dometom zbog pomijeranja fronta ka istoku.

edelic, 25. jun 1992 Danas je vrijeme da većina nas vjerujemo samo u ono što koincidira sa našim predubjeñenjem, i ja sam toga svjestan. Jedan je pjesnik rekao nešto kao: dok živim pisat ću, ako ne budu htjeli da me objavljuju ja ću da recitujem na ulici... Ja vjerujem da i u Srbiji i diljem naših republika-država ima još ljudi kojima je bliska ideja besmisla svega što nam se dogaña i koji će možda spoznati da ima načina da se spašava bar što se spasti u ovom času može. Živim u mješovitom braku (žena mi je Srbijanka sa najljepšim ekavskim akcentom), najbolji drugovi su mi nekako proporcionalno rasporeñeni po nacijama, a nisam to ganjao. Naša ocjena ovoga što doživljavamo je dosta bliska. Ukoliko u ovim dugim porukama vidite “prodaju magle” gledajte to kao na pjesnika kojeg niko neće da objavljuje pa recituje po putu, ali ipak molim zapamtite bar nešto iz rečenog, jer dolaze teška vremena i shvatit ćete koliko je ko dodao zaprške našoj oporoj čorbi tek kada tragedija počne da se dogaña na puškomet od vas. Šta drugo mogu nego da žalim sve ove, one i bog zna koje nedužne ljude koji plaćaju danak politikama bolesnih umova. Kada biste voljeli moju Bosnu koliko ja volim Srbiju, i moju Tuzlu koliko ja volim Beograd, i kada to ne bi bilo samo verbalno, bio bih presrećan, a rat u Bosni bi ubrzo stao.

spantic, 25. jun 1992 Činjenica jeste da je Tuzla bila miran i u poreñenju sa drugom delovima BiH relativno siguran grad sve do napada na kolonu. Nekome je to definitivno smetalo, a ne treba mnogo razmišljanja da bi se došlo do zaključka kome je išlo u interes da se zapuca i u Tuzli. Na žalost.

25

zkrstic, 26. jun 1992 edlic: SDS teritorijalci na Majevici su iz autobusa izdvojili 150 djevojaka u rasponu od 13-18 godina i odvezli u pravcu Šekovića i Zvornika. Da li zaista možeš da veruješ u tako nešto? Da li misliš da je to njihovo delo? Izvini, ja ne verujem. Moral ili nešto drugo u meni mi to ne dozvoljavaju. :(((((((((

dveselinovic, 26. jun 1992 EEZ je BiH podelio još u januaru na kantone na osnovu etničkih mapa koje smo mi uradili. Njih sada ima više - BiH 3 komada, Hrvatska 1 komad, Wehrmacht etnička mapa iz 1940. godine, Vojvodina i Raška oblast (Sandžak); to su one mape za koje Izetbegović kaže (i laže) da ih nije video, zbog njih on sada neće da pregovara jer mu stanje na terenu, koje se lako dokazuje kao istinito, ni malo ne odgovara. I tako dalje, i tako dalje, u tom smislu. Poslednji veliki hit nam je bio slučaj sa bebama u Banja Luci; taj slučaj je poznat već više dana, ali nije dospevao do javnosti dok ga mi nismo plasirali (sa zadovoljstvom kažem - plasirali kako treba, a to je bio posao bez spavanja, bez pauza 48 sati). Ne smatramo to politikom, ali ne možemo da zatvorimo oči pred takvim stvarima.

faruk, 26. jun 1992 spantic: Činjenica jeste da je Tuzla bila miran i u poređenju sa drugom delovima BiH relativno siguran grad sve do napada na kolonu. Nekome je to definitivno smetalo Objasni nam, molim te, kome je to bilo u interesu da se zapuca u Tuzli. Njenim grañanima sigurno nije. Pošto, itekako, imaš priliku da gledaš TVS i izvještaje SRNE, mogao si vidjeti kome je Tuzla trn u oku i ko je preko nje namjeravao i možda još namjerava uspostaviti koridor za Banja Luku i Krajine. Onaj koji je prvi zapucao sigurno nije sjedio na kamionu sa minama i eksplozivom, a za ostale ga je bilo baš briga, isto kao što je Karadžića i Miloševića baš briga za Srbe koji će poslije svega ovoga ostati da i dalje žive sa Muslimanima i Hrvatima.

faruk, 27. jun 1992 dveselinovic: Poslednji veliki hit nam je bio slučaj sa bebama u Banja Luci Dobar vam je taj “hit”. Samo se pitam:

26

Prva varijanta: Informacija nije tačna i služi samo za održavanje domaće javnosti u stanju ogorčenja. Za to može poslužiti svaka vijest pročitana na TVS, kojoj publika “bezgranično” vjeruje. Zar ima smisla ljude, podložne na svakojake dezinformacije, do te mjere izmanipulisati da je nemoguć bilo kakav inverzan proces. Druga varijanta: Informacija je na žalost tačna. Dok avioni sa banjalučkog i podgoričkog aerodroma svakodnevno poljeću i bombarduju gradove po BiH, za to vrijeme u Banja Luci umiru ljudi i bebe zbog nedostatka dijalizatora i kisika. Meñutim nekome je važnije da od ljudske patnje napravi i “plasira” “hit” nego da umjesto jedne od krmača (250 kg) natovari lijekove. Ne ubija samo metak, ponekad ubija i “plasiranje”. Mnogo prije toga u Sarajevo se ne dozvoljava doprema kisika iz Rajlovca i dijalizatora iz opkoljene Dobrinje, bombarduje se porodilište, puca se na sve konvoje sa humanitarnom pomoći, ne dozvoljava se doprema hrane... Niko nije trebao takve stvari da “plasira”, takve stvari se plasiraju same. P.S. Sjećaš li se Doma Mladih u kome si nekada, ne tako davno, držao predavanja...? Dom Mladih je porušen i spaljen do temelja. “Hit”, zar ne?

dveselinovic, 27. jun 1992 Slažem se da to nije “hit” u pozitivnom smislu; namerno sam veoma cinično upotrebio tu reč, jer po meni, sramota je da se čak i u ratu takve stvari dešavaju na bilo kojoj strani u sukobu. Na žalost, moju a verujem i tvoju, ratovi imaju neke sopstvene logike koje sa nama nemaju baš mnogo veze. A za tu informaciju, to je na žalost tačno. Onomad kada je umrlo 11 dece, troje (ili četvoro, nisam siguran) su bila deca muslimana, a dvoje deca Hrvata. Nedostatak kiseonika, za razliku od ljudi, ne bira žrtve ni po kome osnovu. Oko drugih primera koji si naveo, kao gañanje porodilišta, i drugo - tebi kažem isto što kažem i Vladi Videnoviću, koji ponekada uspe da me dobije telefonom: postoji JAKO mnogo sumnjivih i neodgovorenih pitanja u vezi tih slučajeva, počevši od bombi koje su navodno pale na ljude u redu za hleb. Nekoliko balističkih stručnjaka smatra da se tu radilo o nagaznim minama, a one ne padaju, one se postavljaju. Da me ne shvatiš pogrešno, ja ne znam šta se u stvari desilo, pa ne mogu znati ni da li je to bila nagazna mina ili mina iz bacača, i da li je taj bacač bio srpski ili muslimanski. 27

Jednako je moguće i jedno i drugo; za muslimanske snage bi to, priznaćeš, bio jako dobar propagandni potez, toliko dobar i u tako dobrom momentu da se ne može isključiti mogućnost da je sve to bilo režirano, a veruj mi, ima jako mnogo ljudi u ovom ratu koji bi i ne trepnuvši žrtvovali i deset puta više civila za svoje ciljeve. A zašto i da ne, kada oni sami sede u nekim bunkerima u kojima su veoma bezbedni? Na obe strane. Što se tiče Doma omladine, sećam ga se, kako ga se ne bih sećao, i dan-danas sa velikim zadovoljstvom, baš kao i ostale sarajevske dane. Pre neki dan sam ih prežvakavao sa Nenadom Fišerom, evo njega ovde u Beogradu, živ i zdrav. I nemoj ni za momenat pomisliti da mi je drago sve to što se tamo radi, a još manje kako se radi i zašto. Meni je žao što je do rata u BiH uopšte došlo, bez obzira što sam Vladi još prošlog januara (1991. godine) rekao da je to i te kako moguće; to sam mu ponovio negde u avgustru ili septembru, pa opet u martu, kada mi je rekao da je to nemoguće u BiH. Da ti pravo kažem, ja uopšte ni ne razumem sve ovo oko Sarajeva, jer ja ovako laički ne vidim da iko može kontrolisati Sarajevo, ni Srbi, ni Muslimani, ni Hrvati, pa mi tek tada nije jasno šta je kome uopšte trebalo da išta počinje oko Sarajeva. Sad, naravno, ja nisam vojnik, ama bih baš voleo da mi neko objasni; to pitam još od aprila meseca. Izgleda da pored rata i politika ima neku svoju logiku, bar ovde na Balkanu; mislim da je ta specifična komponenta iracionalnosti, koju svi mi na Balkanu imamo, upravo taj razlog što zapad ne može da nas shvati; a mi smo hajvani što od ikoga spolja neko dobro očekujemo, ko je da je, umesto da se mi sami dogovorimo. Stranac je stranac, on uvek samo o sebi i na sebe misli, boli njega za nas i naša stradanja. A u stradanjima smo svetski šampioni; pa nama ni ne treba spoljni neprijatelj, mi smo sami sebi dovoljni, toliko smo ludi. Na žalost, još uvek, posle svega što je već bilo. Dokle?

ndragan, 27. jun 1992 edelic: Pokušat ću replicirati na neke poruke u okviru FORUMA Mogao bi da ne gubiš vreme raspravljajući sa ekstremnim stavovima na Sezamu - ima ko da odgovori odavde, nego kad već uspevaš da dobiješ vezu iz Tuzle, pričaj šta se dogaña. Imam osećaj da si pristrasan samo po tome što navijaš za mir, prema tome navali sa izveštajima, ličnim viñenjem dogañaja itd. Gde bi nam bio kraj kad bismo morali baš na svaku... stvar da reagujemo.

spantic, 27. jun 1992 faruk: Objasni nam, molim te, kome je to bilo u interesu da se zapuca u Tuzli. Njenim građanima sigurno nije.

28

Grañanima teško, ali Izetbegoviću i njegovima jeste bilo od interesa što više uključiti ljudi u rat. Ljudski životi? Zaboga, državni interesi! Ako je, po tebi, Srbima stalo da zauzmu Tuzlu (a ona jeste lepa za koridor ali ne i od vitalnog značaja) idiotizam je izazvati incident tako što bi žrtvovao svoje ljude i opremu kada možeš korisno da ih upotrebiš.

edelic, 28. jun 1992 Tuzla, 27.06.1992. Danas su dodati novi detalji tragičnoj priči o konvoju protjeranih izbjeglica iz Brčkog i Brezovog polja. U popodnevnim satima stigla je vijest da je u Kladanj (koji se nalazi na oko 50 km od Tuzle prema Sarajevu) stigao jedan autobus sa djevojkama koje su bile zarobljene iz konvoja koji je krenuo iz Brčkog. Moram priznati da ako niko od njih nije stradao i ako nije bilo zlostavljanja to će biti za nas izuzetno radosna i neočekivana vijest. Za sada raspolažem samo informacijom da su SDS teritorijalci izjavili da su djevojke zadržali da pospreme i počiste ono što su zaprljali protjerani iz Brčkog jer su pojedini autobusi zadržavani i po par dana na položajima. Neko će reći koliko je u tom smislu i sve ovo tačno, radi se o svjedočanstvima koja sam čuo, ljudima koje sam vidjeo i pričama u koje vjerujem, jer su to kako Pantić ranije reče ljudi kojima riječi treba cijediti a izgovaraju ih na kašičicu. Mnogo je svjedoka potvrdilo da je bilo ubistava, zlostavljanja i silovanja, a sav novac, nakit i sve vrijednosti su SDS teritorijalci oteli od putnika. Veliki dio zločinaca je prema datim izjavama identifikovan, pripremaju se dokazni materijali za krivične postupke, i sasvim je sigurno da ćemo kraj rata dočekati sa spremnim dosijeima, i da nema zemlje na svijetu koja će moći oduprijeti se izručenju zlikovaca za koje se u sudskom procesu utvrdi da su počinili ratni zločin. Danas se oglasio Forum grañana srpske nacionalnosti iz Sarajeva (prema titulama koje sam vidjeo ispred imena govornika na dnevniku radi se o skupu sa velikim brojem intelektualaca) koji je osudio agresiju i zločine koji se čine u ime cijepanja Bosne i Hercegovine, i podržao stvaranje jedinstvene, GRAĐANSKE, nedjeljive BiH. Danas je i Predsjedništvo BiH oglasilo se sa Platformom o radu u ratnim uslovima. Platforma je donesena jednoglasno - glasali su i Kecmanović i Pejanović koji su kooptirani na mjesta Plavšićke i Koljevića na osnovu izbornih rezultata sa posljednjih izbora. Osnov u platformi čini polazište o nedjeljivosti BiH, da će biti država grañana, da se nikakvi državni savezi ne mogu sklapati u vrijeme rata itd.

29

Nigdje se ne pominje krivica jednog naroda, nigdje se ne pominju osvete i klanja. Očito je da je krivica za stradanja koja prozilazi iz ovog dokumenta usmjerena tačno odreñenoj skupini- SDS teritorijalcima.

faruk, 28. jun 1992 dveselinovic: Nekoliko balističkih stručnjaka smatra da se tu radilo o nagaznim minama, a one ne padaju, one se postavljaju. Ti balistički stručnjaci po svoj prilici ne bi znali da razlikuju atomsku bombu od praćke. Kada svakodnevno oko tebe padaju razne eksplozivne naprave (namjerno ne navodim samo minobacačke mine) onda ubrzano postaješ stručnjak za sve vrste “pirotehničkih” sredstava. Prepoznavanje nije moguće samo po neposrednim ostacima (stabilizator, upaljač, dijelovi tijela), već i po tragovima vatrenog djelovanja. Tu je naročito karakteristična minobacačka mina i tzv. ruža koju ostavlja na tvrdoj podlozi ako je upaljač trenutnog tipa (eksplodira prilikom samog udara o podlogu, a ne probija istu). Gotovo sve mine od 82 mm i veliki broj od 120 mm koje su padale ovde u mojoj okolini su bile sa trenutnim upaljačima. Ako je riječ o asfaltnoj ili kamenoj podlozi (kao što je u Vase Miskina) onda se mogu vidjeti radijalne brazde koje su prouzrokovali geleri eksplodirane granate. Brazde su dublje i gušće na strani odakle je mina doletila (zbog upadnog ugla). Nagazna mina??? Ma ajde, u ulici prepunoj prolaznika od ranog jutra. Ni ti sam ne vjeruješ u tako nešto. Propagandni potezi su za one kojima su potrebni jer nemaju ništa drugo. Sam si rekao koliko si radio da bi “plasirao hit”. Ovde je sve prepuno “hitova” i ljudi jedva čekaju da im malo bude dosadno. Veče prije masakra u Vase Miskina je bombardovano porodilište i to bi možda bio “hit” da nije bilo masakra. Naredno veče je cijeli grad tučen iz VBR-ova (što jedan komšija reče VB-VBR). Nije mi jasno da do sada nisi shvatio da jedna strana uopšte ne razmišlja da li će slijedeći potez biti propaganda ili antipropaganda. To se ponavlja od samog početka rata. Pod izgovorom odbrane ugroženih Srba, pregazilo se najmanje tuce muslimanskih gradova (pod tim mislim na gradove gdje su Muslimani u nadpolovičnoj većini). Kažeš da ti nije jasno zbog čega sve ovo oko Sarajeva. Ne bi ti ni ostalo bilo jasno kada bi BEZ PREDRASUDA još jednom sjeo, sam sa sobom, pa preispitao ono što si dosada mislio da ti je jasno oko B&H. Ni ja nisam vjerovao da do ovoga može doći, niko nije. Zato smo ovako loše pripremljeni i zato plaćamo ovakav ceh. Nije mi žao sebe. Prošle godine u ova doba sam psovao Slovencima majku što su onako napali armiju. Dočekivali smo prognane oficire i njihove porodice sa sažaljenjem. Sada mi doñe da sam sebi opalim šamar. Artiljerija je na položaje oko Sarajeva izašla prije pola godine. General Đurñevac je tada to pravdao redovnim vježbovnim aktivnostima. Stvarno smo “glupi Bosanci”.

30

faruk, 28. jun 1992 Ne postoji mapa zbog koje bi Radovan Karadžić odustao od ratne opcije. Nije u pitanju samo veća teritorija, već je potrebno da ta teritorija bude etnički čista. Šta će Karadžiću teritorije ako ih ne može povezati? Da bi ih povezao trebalo je početi sa ratom. Kada je rat počeo, počelo je i iseljavanje ljudi. Uostalom, najveći zemljoposjednik u B&H nisu Srbi, a nisu ni Hrvati ili Muslimani, već država Bosna i Hercegovina. Kako je to trebalo biti podjeljeno državno zemljište, ili fabrike? Sigurno po receptu: gdje su Srbi u bilo kakvoj većini, to je sve srpska teritorija (recimo Banja Luka), a gdje nisu tu ćemo napraviti granicu da nam pripadne 75% teritorije i sve što vrijedi na toj zemlji, jer su ???) fabrike napravljene na srpskoj (??? ??? zemlji. Najbolja ilustracija je primjer sarajevskog aerodroma, koji je okružen naseljima u kojima su Muslimani u većini, ali Karažić tvrdi kako je aerodrom na teritoriji tzv. Srpske Republike BiH. Kako? Po čemu ??? Kantonizacija ništa ne rješava. Samo se povećava broj ljudi koji će živjeti kao nacionalna manjina u “tuñem” kantonu. To ne mogu promjeniti nikakve mape, ma kako dobre bile (osim ako je rezolucija jedan čovjek). Može li vojna intervencija išta smiriti, ostaje nam da vidimo. Meñutim jedno je sigurno. Teritorije, koje su okupirane silom, biće silom i vraćene. Nije uopšte pitanje da li će se time išta smiriti. U pitanju su ljudi koji su protjerani iz svojih domova. Jedino što je zbog kasnijeg mira na ovim teritorijama bolje da to uradi neko drugi, nego da te teritorije oslobañaju oni koji su prognani. Da si imao prilike vidjeti i čuti izbjeglice iz Bratunca bilo bi ti jasno zašto se plašim revanšizma.

mkiric, 28. jun 1992 Meni nije važno ČIJE su to bile bebe, meni se podigla kosa na glavi pre svega zato što su to bile BEBE, dakle stvorenja bez ikakve krivice na ovom svetu, a sudeći po svemu, nisu mogle biti krive ni njihove majke, budući da ovaj rat traje kraće od njihove nesposobnosti da učestvuju u njemu. Banjalučke bebe naročito ne mogu biti krive za ono što se dešava sarajevskim bebama i u svakom slučaju nisu pogodna moneta za rasukuravanje. Naježim se svaki put kad neko, bilo ko, počne da baljezga o raznim “varijantama”, “mogućnostima” i “manipulacijama” kada se govori o dečijim smrtima! Pa pobogu, ako već mi odrasli moramo da se koljemo izmeñu sebe, šta su nam bebe krive? Zar toliko malo ljudskosti imamo da nam tek roñena deca, čija god bila, predstavljaju samo “varijante” u suludom prepucavanju i uspostavljanju simetrije poginulih “ovde” i “tamo”?

predrag, 28. jun 1992 Bebe ne mogu da budu ničiji HIT i moneta za propagandu. Ali Sarajevo je VEĆ 3 meseca u blokadi a Banjaluka nije. 31

Uzbudilo se kao “srpsko javno mnjenje” za 11 beba, pa diglo graju i optužilo UNPROFOR kao neće da pomogne, pa usto napalo i opoziciju a NIJE SE SETILO za Sarajevo koje je 4 puta veće i u kome 20 ljudi dnevno gine i 100 bude ranjeno i ko zna koliko je beba dosada pomrlo za ova 3 MESECA. Drago mi je što si ono napisao jer mi je sada jasno kako se formira javno mnjenje i ko iza toga stoji. Imam par pitanja za tebe: bilo bi interesantno da objasniš ako Srbi drže 70 % bosanske teritorije kako to da se ne može ući u Banjaluku ??? Zašto baš mora sa avionima da se donese pomoć u Banjaluku? Donošenje pomoći Banjaluci avionima pruža se mogućnost AVAKSIMA da zabeleće koji je bezbedan put preko srpskih teritorija. Ujedinjene Nacije mogu da pomisle da se možda donosi KEROZIN kao gorivo za avione i tako izvuku pogrešne zaključke koji mogu da budu tragični.

faruk, 29. jun 1992 Ovde ljudi izginuše da probiju blokadu Dobrinje. Tetka mi prije neki dan reče da ne može da spava od gladi. Tek toliko da znaš šta znaći riječ blokada.

dveselinovic, 29. jun 1992 O “slučaju” beba i hemodijalitičara se naveliko šuškalo i ovde po Beogradu; recimo, ja sam to čuo od nekoliko američkih novinara, ali svi su se žalili da nemaju konkretnije podatke. Izvršena je jedna proba i dobili smo standardni odziv - “blank-out” takvih vesti, kao uostalom i manje-više svih vesti o Srbima koje su iole pozitivnije. Tako smo dobili prostu jednačinu - ili ćemo od tog slučaja napraviti “hit”, ili će ta deca i ti ljudi jednostavno pomreti u tišini. Da li koliko tako nešto vredi za Srbe u propagandanom smislu, veruj mi, uopšte nismo ni razmišljali; da smo imali par meseci na raspolaganju, sigurno bi i o tome mislili, ali tada je bilo uraditi odmah ili gotovo. Zato smo sve ostalo zamrzli i bacili se na istraživanje tog slučaja, pakovanje u takvu ambalažu koja drži vodu i na zapadu i naravno na distribuciju te informacije po principu “svi raspoloživi kanali, odmah”. Ponavljam, žalosno je što je do takvog i sličnih slučajeva uopšte došlo, kao uostalom i celog rata u BiH (ne zaboravite, ja sam 50% poreklom iz BiH, majka mi je odande, a bogami i dosta drugara), ali tu nema mnogo da se razmišlja, tu ili delaš ili se praviš lud. Dakle, tužno je što čovek mora da pravi novinske hitove od takvih slučajeva, ali alternative zapravo i nema, a najbolje bi bilo da nikome ne trebaju bilo kakvi hitovi, novinski ili drugi. Meñutim, šta je tu je, a ja ne bih umeo da odćutim takve stvari ako za 32

njih saznam iole na vreme. I potpuno mi je svejedno što je od tih 11 beba bilo i muslimanske i hrvatske dece - deca su deca, sva su ista i sva su jednako nevina za sve ovo, pa ih otud treba sve jednako spasavati, bez razlike. Uopšte me muče crne slutnje po pitanju celog tog rata; što reče Faruk u nedavnoj poruci, ja sam jako vezan za Sarajevo, u koje sam često odlazio, uvek sa zadovoljstvom. Ima tamo dosta ljudi sa kojima sam se rado viñao i razgovarao, a sa nekima baš i družio, kad tamo, kad ovde. Nisam vojnik, ali mi nikako nije jasno čemu sve to oko Sarajeva, šta se time postiže sem mrcvarenja ljudi, a bez (bar mni) jasnog cilja. Ne verujem da iko može da “ima” Sarajevo, a i da ga “ima”, pa šta? Šta se time dobija ili gubi u vojnom smislu? Kažem, ja nisam vojnik, ali koliko god pitam, niko da mi da bilo kakav odgovor. Pitao sam čak i neke vojnike, a oni samo sležu ramenima i kažu “pojma nemam”. Ovako laički, meni se čini besmislenim da se iko, pa i neprijatelj, mrcvari; ako treba da se bije bitka, daj da se bije pa kom opanci, kom obojci. Ako to nije moglo, ja bih onda radije batalio celi grad nego da se ovako mrcvare svi od reda.

faruk, 02. jul 1992 Na Koševu je bilo zatvoreno oko 750 ljudi (i žena) srpske nacionalnosti. Pritvor je trajao nekoliko sati i svi su upravo na Alijinu intervenciju pušteni isti dan. Oko toga je izbio skandal jer je došlo do privoñenja nevinih grañana, koji su se i zvanično obratili predsjedništvu BiH. Čitava stvar nije bila nikakva tajna. Ujutro tog dana se odjednom na televiziji pojavio Zoran Čegar, jedan od komandira specijalnih jedinica MUP-a, inače višestruki prvak Jugoslavije u karateu. Izgledao je vrlo uzrujano. Rekao je kako su četnici iz naselja Aerodrom odveli njegovu porodicu (majku, ženu i osmogodišnju kćerku) i kako traže da ih zamjene za snajperiste i četnike. Na kraju su obećali kako će mu prije razmjene silovati kćerku. Govorio je isprekidano: “... do sada smo razmijenjivali uhvaćene četnike i ubojice za nevine grañane, ovo jednom mora stati... više neće moći tako... ako mojoj porodici bude falila i dlaka sa glave oni nisu svjesni kakvo sam ja čudo u stanju da napravim...”. Tek naveče smo čuli saopštenje iz predsjedništva gdje je rečeno da “neki pojedinci” privode i maltretiraju nevine grañane i da se takve stvari ne smiju ponoviti. Možda nikoga ne bi trebala opravdati nesreća u kojoj se zadesio, ali pokušajte se staviti u kožu tog čovjeka (koji iza sebe ima jedinicu od nekoliko stotina ljudi). Svi privedeni su pušteni uz izvinjenje (ako nekome to može nadoknaditi maltretiranje) i nikom nije ništa falilo. Svako ko želi može ovaj ispad da iskoristi za poturanje teze o ugroženim Srbima, ali ovde se dešavaju bezbroj puta gori užasi i niko se zbog toga pretjerano ne uzrujava (čast izuzecima). Stvarne razmjere pokolja u BiH se kriju od srbijanske javnosti, a poturaju im se priče o bebama i Koševu tako da od drveta ne vide šumu, pa je lako onda tvrditi kako šume nema. 33

Rat je. Čak ni u partizanskim filmovima partizani ne čine samo dobro, već se potkrade i neka greška, pa je tako i ovde. Žao mi je zbog toga, ali se ovde vrlo dobro zna ko je napadnut i ko je napadač. Borci su frustrirani, jer se svi zarobljeni četnici na kraju razmjenjuju za civile iz okolnih muslimanskih sela. Jasno je da je Karadžiću bio cilj da isprovocira odgovor. Na kraju je to i dijelom uspio. Naletio je na čovjeka koji nije mogao da se distancira od svoje familije i koji se nije obazirao na to sa radi protiv opšteg interesa i desilo se to što se desilo. U Sarajevu niko nikog nije dirao do rata i dobar dio rata. Nadam se da će se ponovo uspostaviti takav odnos.

dragisha, 04. jul 1992 Slušam sinoć Radio Sarajevo na ST (još radi, znači nisu rasturili Moštre) i uhvatih neku emisiju gdje se redom nabrajaju kriminalne radnje počinjene od strane SDS glavešina. Nikako mi nije jasno kako neko može i zamisliti da svo zlo čini jedna jedina strana u sukobu. Jeste li vi u Sarajevu uopšte čuli nešto o Pofalićima i Čemernu? Svi mi smo čuli za pokolje u Vase Miskina i kod Narodne banke. Znaš li šta je ostalo nedirnuto u Sarajevu? Magacin CENEXa na Bistriku. Siniša Vuleta (koji je bio tamo) mi je prije neki dan pričao da nijedno staklo nije puklo, a da metar policajaca čuva zgradu. Za neupućene, direktor CENEXa je sin Alije Izetbegovića, a sam Alija je jedan od vlasnika. U tom magacinu ima svega od igle do lokomotive ali nije se baš žurilo sa otvaranjem. Što se tiče učešća Srba i Hrvata u ratu. JNA se povukla iz BiH, bar oni koji nisu bili porijeklom iz Bosne. 40,000 hiljada Hrvata iz Hrvatske je tamo. Ko je agresor? Srbi iz Bosne ili Hrvati iz Hrvatske? Činjenica je da ima dobrovoljaca (iliti četnika) iz Srbije, ali isto tako je činjenica da ima dobrovoljaca iz islamskih zemalja.

mkiric, 04. jul 1992 Upravo pre neki dan sam i sam imao priliku da čujem jednu takvu priču i to iz prve ruke. Ispričala je jedna devojka od svojih 15-tak godina, izbeglica iz Sarajeva. Počelo je tako što je izvela svoju sestricu od godinu i po dana u šetnju u park, u kome smo se zatekli nas petnaestak sa psima. Detence je bez imalo straha prišlo psima, selo meñu njih i počelo da se igra, a ova devojka nije pokazala ni najmanje uzbuñenje. Nas je to zainteresovalo, budući da su reakcije obično krajnje histerične, pa smo je pitali kako to da se dete ne plaši životinja od kojih su neke bile teške koliko i odrastao čovek. Rekla je da posle svih dvonožnih životinja tamo odakle su došle više neće da se plaši ni jedne zveri na četiri noge. Kaže da je imala prilike da vidi četiri svoje drugarice koje su dva-tri dana pre toga iz iste zgrade pokupile “zelene beretke” i odvele “u nepoznatom pravcu” zapravo, videla je njihove delove. Tada su počeli da se pakuju, ali su “zeleni” opet došli i pokupili još nekoliko ljudi, meñu kojima i nju. Usput su ih onako malo ugostili kundacima, koga po glavi, koga po bubrezima i rebrima, i smestili u neku baraku do sutra, kada su rekli da će ih poklati. 34

Ona je uspela da se izvuče kroz neko prozorče i pobegne, a o ostalima se više ništa nije ni čulo ni saznalo. Nekoliko dana posle toga su uspeli da se izvuku iz Sarajeva i da stignu prvo do Trebinja, a zatim, preko Crne Gore i do Beograda. Treba li uopšte reći da su po nacionalnosti Srbi? Ono što me je najviše zaprepastilo je bio izraz njenih očiju dok je o tome pričala - svaki čovek ima neki jasno prepoznatljiv izraz u očima dok priča o tako nečemu, meñutim, njene oči su u tom momentu bile potpuno prazne, bez ikakvog izraza. Ne treba mnogo mašte da se zamisli kakav užas prežive ljudi koji dobiju takav izraz očiju.

dragisha, 04. jul 1992 Što se tiče ugroženosti Srba u Bosni. Ja sam bio u Brezi od Bajrama do 21 maja. Otišao sam iz Breze po dolasku muslimanskih jedinica iz Zenice i Kaknja u Brezu, koje su tu došle da bi oslobodile Ilijaš (od Srba). 23 maja su se Srbi koji nisu pobjegli već mogli na prste izbrojati. Bezrazložan bijeg, zar ne? Kao što rekoh, bio sam tamo skoro dva mjeseca. Bio sam i u skloništu par puta. Ljudi silaze u sklonište i svo vrijeme trajanja uzbune jebu mater Srbima (čitaj četnicima). Sestra mog kuma je ljekarka i dežurala je sa po tri ljekara (uglavnom Muslimanima) u smjenama. Sa njima je gledala dnevnike i slušala komentare kakve sam i ja slušao okolo. U Brezi (koja je mila majka za ostatak Bosne) svi imaju pravo da Srbima spominju majku, svi imaju neki legitimitet, samo Srbi zavise od dobre volje komšija. Zlo ne opravdava zlo, ali je činjenica da svi ljudi iz Sarajeva s kojima sam razgovarao kad doñemo na neki dogañaj u kome je muslimansko-hrvatska strana napravila zločin, a koji je dovoljno argumentovan da ga ne mogu poricati, kažu nešto kao “ma jeste, ali šta ONI sve rade”.

dragisha, 04. jul 1992 faruk: budi siguran da ima mnogo ljudi (ne samo Muslimana i Hrvata) koji su lojalni ovoj državi. Kojoj državi?? Alijinoj, Ganićijevoj i Kljuićevoj? Ili Karadžićevoj? Ja sam Bosanac od glave do pete, odrastao sam u Brezi i Sarajevu i nisam u stanju da se na bilo kakav način identifikujem s tom državom. Odbio sam mobilizaciju i muslimansko-hrvatske i srpske strane i mislim da je to jedini pravi izbor. Ne želim da se borim ni protiv tebe, a svakako ni protiv Srba.

faruk, 05. jul 1992 Nisu sigurno Muslimani počeli ovaj rat. Sve ostalo je nažalost moguće. Kažeš da su u 35

skloništu Srbima spominjali majku. Žao mi je zbog toga i ne želim da to opravdavam. Inače Breza je malo mijesto i ljudi su sigurno primitivni. Možda bi u Sarajevu to govorili u sebi, ali vrati se na uzrok. Ti si silazio u sklonište zato što su te bombardovali. Srbi, zar ne? Ako nisu Srbi onda nema razloga da kažeš da se ne bi borio protiv Srba. Volio bih čuti prihvatljivu formulaciju spominjanja majke onom ko te bombarduje i ko puca na tebe. Volio bih ne radi tebe koji više nisi tu već da se ne izletim pred komšijom (Srbinom) sa kojim silazim u podrum kada roka. Sada šutim i ništa ne govorim.

faruk, 05. jul 1992 Ne vidim kakvo je iznenañenje biti u gradu u kome si roñen i odrastao i pucati na onoga ko puca na tebe. Možda bi svi trebali biti u podrumima i čekati da nas četnici “oslobode”? Bili smo dovoljno glupi što smo vjerovali i nismo se pripremali za ovo, ali niko valjda ne očekuje da sjedimo skrštenih ruku dok nam razaraju grad, ubijaju komšije i prijatelje. Da li uopšte znaš koliko je Srba, mojih prijatelja i poznanika, poginulo na ulicama Sarajeva od granata i snajperskih hitaca? Da li uopšte znaš koliko se Srba bore u redovima TO? Da li ti misliš da bi bio objektivan ako bih samo mirno posmatrao i govorio u frazama kao što je “zaraćene strane”? Nemam namjeru nikome da olakšavam savjest. Možda su nacionalne stranke ovome doprinjele, ali je samo jedna to i započela SDS. Kako da budem objektivan kada mi u stan ulijeću meci i geleri? Kako da budem objektivan kada je juče iz naselja Grbavica protjerano više od 400 Muslimana i Hrvata? Stajao sam sa tim ljudima ispred svog ulaza dok su prolazili. Sve što su imali i što su smjeli ponjeti stalo je u par najlon kesa. Koliko se samo zlobe nalazi u tvojim riječima? Zar se ne pitaš da se i tebi može nešto slično dogoditi? Ili...

faruk, 05. jul 1992 Drago mi je da se ne boriš protiv mene, jer te smatram prijateljem i mislim da imam tu sreću da se ni jedan od mojih prijatelja ne bori protiv mene, iako bi mi bilo draže da si ovde. Ne želim ni ja da se borim protiv Srba, ne želim ni protiv koga. Ipak mene napadaju, ruše mi stan, firmu, ubijaju prijatelje. Ne vidim kako bih pomogao da sam pobjegao, možda čak nisam imao gdje. Sva moja porodica je iz Sarajeva.

dragisha, 06. jul 1992 Zna li neko kako je moguće telefonom (ili nekim alternativnim ureñajem) dobiti dijelove Bosne koji su odsječeni u čvornim centralama? Da li je bilo (i kako) prevezivanja Pala, Ilijaša i Vogošće kao što su to svojevremeno uradili sa Kninskom Krajinom?

36

dragisha, 06. jul 1992 Jutros na radiju rekoše da tamo Muslimani moraju nositi crne trake oko ruke na kojima piše NESRBIN. Vlast u Sarajevu se baš svojski trudi da Srbima pripiše sve ono što se prije pripisivalo Švabama. Mora da traka nije zelena jer Srbi mrze zelenu. :) Dok sam ja još bio u Brezi, na TV je bio neki gazda sa Baščaršije kome su srušili butik. Izjavio je “nama su stari pričali da su Nijemci ovdje dijelili čokolade, a Karadžić nam dijeli gelere”. Van konteksta, ali ilustrativno. Vratimo se na uzrok. Zbog čega su me bombardovali ti Srbi? Iz obijesti? Dva mjeseca mira izmeñu Breze i Ilijaša, uz skoro svakodnevne napade NA Ilijaš iz susjednog Visokog. I onda Srbima odjednom dosadi da se tuku samo s jednom susjednom opštinom i počnu da rokaju po Brezi. Nema šanse. Sukob je isprovociran početkom proboja obruča oko Sarajeva sa Brezanske strane (naravno i ostalih, ali o Brezi govorimo). Dva mjeseca je Alija svakodnevno na TV prozivao neodlučne da se uključe u oslobañanje i oni su se uključili. 850 ljudi je došlo iz Kaknja i Zenice u Brezu, očistili su dva srpska sela na granici prema Ilijašu i postavili artiljeriju u njih. Ukopali su se i 1-2 km od moje kuće. Reda radi spalili su i sve srpske kuće koje su bile na osami, kuću mog kuma izmeñu ostalih. Od tada skoro svakodnevno tuku Ilijaš. Ilijaš uzvraća a ja bih trebao da se uključim u “odbranu” Breze? Da napomenem da se Srbi i Hrvati u TO Breze mogu izbrojati na prste jedne ruke, a u Brezi je 12% Srba i po 5% Hrvata i Jugoslovena. Moj badžo (Hrvat) je bio dobrovoljac, vezista u komandnom centru. Čim su počele vojne operacije zahvalili su mu se i poslali ga kući. Dobili su neke svoje veziste, a svjedoci inih nacija im ne trebaju.

dragisha, 06. jul 1992 I pored direktnih sukoba u Kiseljaku, Busovači i Travniku kao i ovog najnovijeg proglašenja Herceg Bosne Muslimani su uz Hrvate. Alija prodaje Bosnu za pomoć protiv Srba. Sve je opravdano, samo da Srbe uništi. Muslimani su čak prestali da insistiraju na tome da TOBiH u SVOM sastavu ima HOS i ostale, već otvoreno na TV i radiju govore da je Hrvatsko Vijeće Obrane sa hrvatskim i muslimanskim borcima u SVOM sastavu uradilo to i to.

dragisha, 06. jul 1992 faruk: Kako da budem objektivan kada je juče iz naselja Grbavica protjerano više od 400 Muslimana i Hrvata? Sve što su imali i što su smjeli ponjeti stalo je u par najlon kesa. Moji roditelji (57 i 51 godina) su napustili svoju kuću sa ne mnogo više stvari od toga. 37

Moji komšije isto tako. Ja sam izašao sa torbom sa vešom, četiri košulje i onim što je stalo u džepove i na mene. Moja žena je izašla dan kasnije sa koferom stvari za bebu i dvije torbe svojih stvari. Moj kum je otišao od kuće sa torbom stvari i 300-400 DEM u džepu. Da li će Sarajevo ikada više biti isto? Onaj grad koji je Borisa Buzančića posadio na stepenice skupštine Grada sa jugoslovenskom zastavom i nalogom da viče “Ovo nije Maksimir!”. Nažalost, NIKAD više. I trebalo bi da nas bude stid jer je sve ono ružno što se dešavalo u Hrvatskoj za rata našlo izvršitelje i u Bosni. I Srbe i Muslimane i Hrvate.

dragisha, 06. jul 1992 faruk: Šta misliš kada bi Rusi u Istočnoj Njemačkoj odlučili da predaju oružje nekoj terorističkoj grupi, a ljudi se vratili u Rusiju. Otkad je to trećina populacije teroristička grupa. TO muslimanskih opština je legitimna, a TO srpskih opština je nelegitimna teroristička grupa.

mkiric, 07. jul 1992 faruk: Bili smo dovoljno glupi što smo vjerovali i nismo se pripremali za ovo... Ako mene pitaš, bili ste glupi pre svega zato što ste uopšte dozvolili Franji da vas natocilja tako da vi vodite njegov rat umesto njega, odnosno zato što ste sebi dozvolili da postanete hrvatsko oruñe u ratu protiv Srba i da ginete umesto njih. Ovo kažem sasvim iskreno, bez imalo ironije. Činjenica je da je Tuñman pokušavao da isprovocira rat u Bosni još prošle godine, ne bi li tako rasteretio Hrvatsku i povukao liniju fronta dalje od Zagreba. Činjenica je takoñe da hrvatska vojska već sada drži najmanje 30% bosansko-hercegovačke teritorije. Šta misliš, kada će oni to napustiti? faruk: Da li uopšte znaš koliko je Srba, mojih prijatelja i poznanika, poginulo na ulicama Sarajeva od granata i snajperskih hitaca? Da li uopšte znaš koliko se Srba bore u redovima TO? Da ti pravo kažem, uopšte me ne zanima! Pre svega zato što mi je žao SVIH poginulih i SVIH obogaljenih u celoj toj papazjaniji i svega što je uništeno (mada mnogo manje, jer se to ipak može obnoviti). Žao mi je i ljudske gluposti koja je do toga dovela, gluposti svih onih koji su mislili da će one druge lako potući pa da zbog toga ne vredi gubiti vreme na pregovore kojima bi morali da dele nešto što misle da mogu da otmu. faruk: Da li ti misliš da bi bio objektivan ako bih samo mirno posmatrao i govorio u frazama kao što je “zaraćene strane”? Nemam namjeru nikome da olakšavam savjest. Ne, mislim da bi bio objektivan onda kada bi se lepo zapitao koliko je sam Alija 38

doprineo ovome što vas je snašlo, kada bi razlikovao značenje reči “četnik” i “Srbin” i kada bi i sam ponudio ono što zahtevaš od nas - nabrajanje zločina svoje strane. Mislio bih da si objektivan kada bi bar pokušao da dokonaš udeo svoje strane u celom ovom s*nju kao što to mi ovde već uveliko pokušavamo. Ili možda nisi čuo šta se dešava u Beogradu poslednjih dvadesetak dana? Priznaću ti da si objektivan onda kada budeš svoju vlast i svoju stranu kritikovao onako kako sam ja svoju ovde, u ovom istom Forumu. Sve dotle dok budeš umesto “Srbi” govorio “četnici” ne znajući tačno ni šta taj pojam zapravo predstavlja, nemoj mi pričati ni o kakvoj objektivnosti.

faruk, 07. jul 1992 U Sarajevu je, zajedno sa ostalima, ostao veliki broj Srba, koji gladuju, ginu i pate kao i svi mi. Zajedno silazimo u podrum. Možda im je ponekad i teže, jer moraju istrpiti i poneku psovku ili bahatost zbog stvari u kojima nisu učestvovali, a neki odozgo se takoñe diče imenom srpskim i busaju svojim Srpstvom. Možda se i plaše da poslije svega ovoga ne postanu grañani drugog reda, jer se takvi zločini i razaranja čine u ime ugroženog Srpstva da im izgleda da će sigurno doći do revanšizma. Mnogi su imali gdje otići, ali kažu: “ne želim da mislite da odozgo pucam na vas”. Muslimanima i Hrvatima sigurno ne prijeti takva kvalifikacija, a i oni su bježali. Zbog toga ne mogu da poistovjećujem ove gore nazivajući ih Srbima. Mnogi od ovih odozgo nazivaju sami sebe četnicima, arkanovcima, šešeljevcima, rojalistima itd. Sada Karadžić i Mladić pokušavaju da ih nazovu vojskom. Kakva vojska? Oni sigurno nikad neće biti vojska, jer ni jedna vojska, nikad u istoriji, ovo nije činila. SDS se pripremala za rat dvije godine, to je i Karadžić rekao. Napad je počela SDS u saradnji sa arkanovcima i JNA u Bijeljini, a zatim su na red došli Sarajevo, Zvornik, Foča, Višegrad itd. Sve gradovi sa većinskim muslimanskim življem. Muslimani sigurno nisu bili za rat, nisu čak ni bili pripremljeni za njega, nisu imali oružje kojim bi ratovali, a bilo je i jasno sa kim JNA duva u istu tikvu. Istina je da su nacionalne stranke doprinjele da se steknu uslovi za rat, ali bilo bi krajnje cinično govoriti da su krivi podjednako SVI. To jednostavno nije tačno. Karadžić i co. su vrbovali snajperiste prije rata, obučavali ih na Romaniji i plaćaju ih 300-500 DEM. Čak je u prvom broju informatora SRNE objavljena pjesma “Snajperista” Duška Trifunovića, koja je ranije napisana u sasvim drugom kontekstu. Cilj je bio stvaranje opšte pometnje i nesigurnosti, što im je u početku rata i uspjelo kada su bili postavljeni gotovo na svaku višu zgradu ili u napušteni vojni stan. Kasnije su očišćeni iz zgrada koje su bile pristupačne, ali su ostali na brdima oko Sarajeva. Svako ko je bio u Sarajevu zna da se padine Trebevića dižu vrlo strmo iznad samog centra grada (vrh Trebevića je u opštini Centar). Udaljenost linija koje drže četnici nigdje ne prelazi kilometar, tako da su sve ulice koje su otvorene prema tim položajima tučene jakom vatrom iz snajpera, mitraljeza i PAM-ova. Ljudi koji hodaju kroz grad pretrčavaju sve 39

raskrsnice koje su izložene takvoj vatri, a jedini način da se pojedine bezbjedno i proñu je u brzim autima. Prolazak preko Marijin Dvora i Skupštine se otegne kao godina, a gotovo svaki dan neko pogine u autobusima (koji voze kada je zatišje), koji su najlakša meta. U Sarajevu su sve ulice dvosmjerne, a semafora više nema. Prije neki dan su uz moju zgradu u roku dva sata poginula dva čovjeka, a ranjena su tri. Možda se sjećate da je prije neki dan TVS prenosila snimke Sarajeva na kome se sa brda vidi široka ulica i sićušni ljudi kako pretrčavaju. To je pogled na naselje u kome stanujem. Nikome na grudima, leñima ili čelu ne piše ko je i šta je, tako da ginu svi. Metak ne bira.

faruk, 07. jul 1992 Nikome nije stalo da uništi Srbe. Isto se NE može reći da važi za Muslimane. To je Karadžić čak i najavio u Skupštini. Sjećaš li se? Istina je da Alija od dva zla bira manje. Hrvati makar ne iseljavaju Muslimane (još uvijek) iako je očigledno da se slažu ko' rogovi u vreći. Možda je to vraćanje duga za pasivnost prema ratu u Hrvatskoj ili...

faruk, 07. jul 1992 dragisha: Otkad je to trećina populacije teroristička grupa. Uporno tvrdim da se kvalifikacije ne odnose generalno na Srbe u BiH. Niti desetina srpske populacije u Bosni se ne slaže sa ovim što se radi od zemlje. Najbolji dokaz za to si ti sam. Nisi uzeo pušku da pucaš na mene jer znaš da se branim. Na žalost, identifikuješ se sa onima koji za sebe samo tvrde da su Srbi i da brane srpske interese. Dalje, siguran sam da bi bio ovde i branio grad da nisu na vlasti nacionalne stranke i da ti ne izgleda da bi se pridružio Muslimanima u borbi protiv nazovi Srba. Ipak, dosta toga se promjenilo u glavama ljudi i sada više niko ne misli da ga “njegova” nacionalna stranka čuva od onih drugih. Bez obzira na proporcionalnu pobjedu nacionalnih stranaka, došlo je do rata, ljudi ginu. Nacionalne stranke ne da nisu pomogle ljudima, već su se pokazale totalno nesposobne (svaka čast Tuzlacima na njihovom izboru).

dragisha, 08. jul 1992 SRJ nije u ratu ni s jednom od ostalih strana. Pogotovu ne sada kada su povukli sve svoje ljude (na štetu Srba koji su ostali na ratištima). RBiH je u ratu sa trećinom svoje populacije, a ne sa SRJ. Njihova je pusta želja rat sa SRJ jer onda misle da svakako mogu očekivati pomoć kakvu je Kuvajt dobio.

40

dragisha, 08. jul 1992 Nisam uzeo pušku jer ne želim da se borim za nešto što nikada neće biti što je bilo, za zemlju koju bih svakako morao napustiti kad sve proñe. Meñutim, moj brat i metar rodbine se bore jer svoju perspektivu vide tamo. Oni se brane, kao i ti. Velika greška koju praviš je poistovjećivanje karaktera sukoba u Sarajevu sa karakterom sukoba u ostatku Bosne. Ja sam bio očevidac provokacija i kasnije stvarnog napada Visokog i Breze na Ilijaš. Za tebe, kao i ostale koji se kljukaju programom TVBiH, Ilijaš je (kao uostalom i sve druge srpske opštine) napao susjedne muslimanske opštine. Da sam u ovoj situaciji uzeo pušku, borio bih se na srpskoj strani.

dragisha, 08. jul 1992 Srbi su izgubili propagandi rat. A gubitak tog rata je na duši ne samo Zlobi i Radovanu nego i Vremenu i sličnima. Kritika vlasti u BiH, CRO i SLO je isključivo kritika srpske vlasti. Srbi se prave većim katolicima od pape, demokratskijim od kolijevke demokratije i tome slično. Čitao sam nedavno diskusiju izmeñu squsovca i spantića o onim tragovima minobacača u Dubrovniku za koje je falilo činjenica da budu prezentovani svjetskoj javnosti. SQusovac, u moje lično ime i ime moje familije, ČESTITAM na objektivnosti.

dragisha, 08. jul 1992 Smrt je strašna i stradanje je strašno, i srpsko i hrvatsko i muslimansko. Niko ovdje nije rekao da je smrt ljudi u Bosni nevažna i obična i da su jedini vrijedni žaljenja Srbi i njihova djeca. Ali da li zbog toga to treba prećutati i stoički podnositi? Jel' te mnogo stid što si Srbin (valjda)? Jel' se toliko stidiš zbog zločina koje su pojedinci i grupe počinili u to ime da stradanje Srba smatraš ništavnim i nevažnim? Hrvatski pojedinci i grupe došli su glave tolikom broju ljudi da bi, kada bi se povodili za tvojim načinom, oni ćutali kao zaliveni prethodnih 50 i narednih 1050 godina. Jel' ti znaš da je čovjek koji je ubio onog Srbina na “čuvenoj” svadbi na Baščaršiji i ranio popa u nogu, prije par dana bio na TVBiH i pričao o tome kako su ga skrivali kojekuda. Sada je heroj! Jel' znaš da je Murat Šabanović, koji zamalo nije pobio niko-ne-zna-koliko i Muslimana i Srba i ostalih bez razlike, heroj koji se sada bori negdje u Sarajevu. Jel' znaš da je Juka Prazina, komandant nekih tamo specijalnih odreda u Sarajevu, kriminalac broj jedan Grada Sarajeva? STIDI LI SE IKO ZBOG TOGA U SARAJEVU? FARUK? NE! Moj prijatelj Siniša Vuleta Juku 41

izuzetno poštuje, a do juče nije zbog njega i njegovih smio vrata na haustoru ostaviti otvorena. Tako i treba. Mi ćemo pljuvati svoje i dostojanstveno ćutati o njihovima, čekajući da ih oni sami osude. MALO SUTRA. Izvinjavam se svima zbog dužine. Pun mi je ***ac “objektivnosti” na sopstvenu štetu. Niko, ama baš niko od Muslimana, Hrvata, Slovenaca ne osuñuje toliko i tako svoju stranu. Bolje rečeno, nikako. A Srbi, kao da nije dovoljno propagande protiv njih, još pomažu sa svoje strane. Zar vi mislite da će Hrvati i Muslimani stati kad padnu SM i RK?? Nikad.

dragisha, 08. jul 1992 Činjenica je da je Sarajevo razoreno, ali kvalifikacija tipa “nikad viñeno” je čisto pretjerivanje. Reci mi šta to vojske rade, a da je*ena strana kaže “nije strašno”?

dragisha, 09. jul 1992 Što se tiče rata u BH i njegovog početka koji si ti povezao sa Bijeljinom, Fočom i Zvornikom, sjećaš li se koliko dugo je bombardovana BOSANSKA Gradiška? Koliko prije Bijeljine je bio Bosanski Brod i oni ulasci hrvatskih brigada preko mosta? Ali to nije bio napad na BIH, to je bio napad na Srbe a Aliji to odavno nije bilo bitno.

dragisha, 09. jul 1992 faruk: Kažeš da si otišao iz Breze kao i mnogi drugi Srbi. Reci je li vam iko dao rok za iseljenje... Niko mi nije dao rok, to je tačno. Ali je TO dala oružje dojučerašnjim kriminalcima koji su mi se šetkali oko kuće, ispaljivali rafale u po noći u sred grada. U selu iz kog je moj kum svi su uzeli puške i jedini koji su nešto posijali i zasadili su bili roditelji mog kuma. Komšije su im rekle kako oni neće ništa saditi jer mogu fino na jesen zaći i uzeti s njiva šta im treba. Jednom u toku uzajamnog bombardovanja su opkolili kuću u kojoj su Srbi bili sklonjeni, njih 15ak. Skoro sat su držali oružje na gotovs čekajući da neko eventualno nešto pokuša i da im da opravdanje za “akciju”. Vaseliju Đukića (bio je sa Srebrovom u onoj srpskoj grañanskoj) koji je zamjenik komandira milicije u Brezi, su pretukli. Prethodno su ga optužili da je snajperom pucao na TO. Ostalo je tamo još srpskih familija, ali sad im više ne daju ni da odu.

42

Kad ti neko da rok, znaš na čemu si. Ali kad to radi suptilnije, dokaza nema, samo strah.

dragisha, 09. jul 1992 Dosta mi je tvojih aršina po kojima srbočetnike treba ubijati k'o stoku. Ja sam žalio Sarajevo sve do dana kada je masakrirana ona kolona na Skenderiji. Kurvanjski je napadnuta kolona za koju je Alija i kompletno rukovodstvo garantovalo da neće biti. Jebeš državu koja svoju istoriju tako gradi.

edelic, 10. jul 1992 Svjedočenja ljudi koji su pobjegli iz BiH: Ne sumnjajući da su mnogi od njih preživjeli mnogo neprijatnosti i da je velika tragedija da su ostavili sve bježeći u nepoznato rekao bih još: - veliki je broj lica i drugih nacionalnosti koji su poblegli, otjerani, uništeni i procjene sa ove strane su da su u BH slučaju razmjere daleko veće kada su u pitanju druge nacionalnosti, ali ostavimo to istoričarima da prebrojavaju složimo se u jednom: tragedija je sve to i svaki slučaj za najveće žaljenje i osudu što je uopšte došlo do toga; - s druge strane neki su u strahu imali i malo veće oči, neki su mislili da će sve trajati daleko kraće nego što jeste, neki su bili i pod pritiscima sa drugih strana itd. Ne ulazeći u to koliki ih je broj, treba shvatiti da svaki od njih mora naći pred sobom i pred drugima opravdanje za to. Ja sam imao prilike da razgovaram sa ljudima koji su se pokajali što su otišli, neki su se već vratili. Za to se fabrikuju priče o sistematskom zlostavljanju, bježanju ispod noža, opštim klanicama, konc-logorima na stadionima, leševima koji “plivaju” Jalom koja je jedva do članaka. Naš život je težak, svi mnogo patimo, mnogo je stvari koje se dešavaju mimo naše volje, ali još nisam sreo nekoga ko je rekao: “pogriješih što ne pobjegoh” i slično (bar ne u Tuzli, a imam veliki broj iskrenih prijatelja). Ostali smo zajedno u trpljenju, u borbi protiv svih zala koja dolaze sa brda, i onih koja prijete i iznutra kroz potencijalne revanšizme i slično. Ima ljudi koji bi protjerivali, zlostavljali, koji prijete telefonima, ali mi se svi borimo protiv takvih i to je naša sramota ako uzme maha (a neće), kao što je nečija sramota i sve ono što “trese” sa brda. Od kompjuterske populacije je za očekivati da u našim agrarnim uslovima bude za neki pedalj ispred surovih režima i sivila opštenarodnih masa. 43

Neko je u Forumu rekao kako je eto 1/3 BH populacije proglašena teroristima (vjerovatno misli na Srpski narod). Kao prvo, veliki dio te trećine je sa nama po podrumima, čak ih je mnogo i u jedinicama TO. Prošle sedmice su na TZ ratištima meñu poginulim borcima poginula i dva borca Srpske nacionalnosti, za kojim grad plače podjednako kao za svim drugim ugašenim mladim životima. Kao drugo, ako se radi stvarno o 1/3 naroda kako onda sa tolikom tehnikom, municijom, ljudstvom, postižu samo tako bizarne vojničke pobjede kakve su bombardovanja civilnih ciljeva dalekometnom artiljerijom i dejstva avijacijom. Gospodo zamijenili ste teze. Hitler je se borio za Arijevsku rasu, i ta borba je bila usmjerena protiv svega drugoga što se kretalo po zemlji, a na kraju se kao bumerang vratila samom tom narodu. U tom smislu i svi oni koji se bore za Srpstvo, Hrvatstvo, Muslimanstvo, u prvom redu se bore protiv svega oko sebe, a nakon toga dolazi i borba protiv samoga sebe, odnosno svog naroda. Ovo je rat bolesnih umova koji su preko “naučnika”, “književnika”, armije u rasulu, te nastranih novinara koji su svoje “stvaralaštvo” prodali i podredili destrukciji, indoktrinirali veliki dio naše glupe narodne mase. Tuzla je ipak imala do sada nešto više sreće od većine gradova u BiH, te nisam bio na ispitu: bježati, ostajati, biti mobilisan za nekoga itd, ali ako bi bio prinuñen da se borim, onda bi to bilo i protiv Srpstva, i protiv Muslimanstva i protiv Hrvatstva. Srdačan pozdrav uz želje da ovo ludilo što prije proñe, da mnogi od nas manje prčkaju po Forumu, a da se vratimo u naše divne konferencije o softveru, hardveru, programima itd. Do ovog haosa nikada nisam ništa pročitao u Forumu, a evo sad sam ured redovni posjetilac - nadam se ne još dugo.

faruk, 10. jul 1992 Nemam namjeru da na Sezamu pišem RAT I MIR. Nisam nigdje ni pokušao da tvrdim da je sve crno-bijelo. Ako u mojim predhodnim porukama niste našli i uočili takve stavove zaista nemam namjeru da pišem više od toga. Naročito dok ovo pišem zvižde meci oko prozora i padaju granate tu na trgu, onda nemam ni živaca da izigravam nepristrasnost. Lijepo sam rekao da je ovo sve moje viñenje stvari. Nadao sam se da će nekome biti dovoljno da kažem jedanput.

dragisha, 11. jul 1992 Svaka laž sa TVBiH ima svoju težinu i mnoge idu u svijet. Krajnji cilj je satanizacija Srba koja je uveliko postignuta.

44

Ivan Maric (BUEF78::NOVA_POLITIKA), 11. jul 1992 Gospodo, upravo sam obavio razgovor sa Trebinjem i čuo sledeće vesti: - HOS (Hrvatske oružane snage) se nalaze na oko 5 kilometara od Trebinja i dalje napreduju. - Srpska vojska se suprotstavlja, tuče ih artiljerijom, ali je malobrojna i relativno loše naoružana. - Po svemu sudeći za koji dan će pasti Trebinje, koje je inače prestonica tog dela nekadašnje BiH. Naravno, ne treba ni da spominjem, da je nova reka izbeglica krenula ka Beogradu. Koliko vidim, u svetu nama niko ne veruje da nas tamo Hrvati napadaju. Čak ni komisija UN neće da ode do Trebinja da izvidi stanje, jer joj Hrvati ne garantuju sigurnost! Mislim da je poslednje vreme da se pokuša, makar i propagandom, da se kaže svetu šta se tamo dešava. Mislim da bi i naša država, koja je svojim povlačenjem snaga oko Dubrovnika, prepustajući Hrvatima strateški jako važne položaje omogućila prodor HOS-a, morala da se zapita šta može da učini kako bi pomogla Srbima, koji su joj do sada bili glavni adut za sve što je radila!

spantic, 12. jul 1992 Edelić je ovde proturio vest o tome da su srpski vojnici zaustavili radi kurvanja najveći deo autobusa izbeglica, kako on reče “djevojke od 13 do 20 godina”. I onda su mi podaci bili malo čudni. Autobusi, odnos broja “otetih” prema broju “izbeglica” itd. U meñuvremenu su stigli podaci odatle. Malo su kasnili zbog gužve oko koridora. Ljudi kategorički odbijaju i pomisao na tako nešto, a pravo da kažem jesu nešto načuli da su muslimani takvu priču proturali ali jednostavno odbijaju pomisao na takvo nešto. Nadam se da Edelić neće imati ništa protiv da im se saopšti izvor dezinformacije. Da ne kažem propagandne laži. Da, to je u pravo što ti radiš ovde.

edelic, 13. jul 1992 Da li svjesno ili nesvjesno, ali upravo ti radiš najbolje što možeš po pitanju satanizacije Srba. Upravo Ti sve ono što se zbiva pripisuješ Srpskom narodu. 45

Ne idimo dalje - da li su na Sezamu svi saglasni da se njihov potpis stavi na razaranje Sarajeva ??? Ti ih potpisuješ, potpisuješ u najmanju ruku većinu jednoga naroda vjerovatno želeći da svima dokažeš kako si ti morao pobjeći, i sva sreća da si uopšte uspio, i kako se topovima, avijacijom, tenkovima brane interesi svih njih. Izvini, ali izuzmi moje prijatelje, moju suprugu, rodbinu i prijatelje moje supruge, izuzmi većinu ljudi srpske nacionalnosti sa kojim se “peglamo” po podrumskim daskama. Za mene zelena beretka nije muslimanski narod, kao što ni četnici nisu Srpski narod. U Bosni ne ratuje 1/3 naroda protiv 2/3. Rat su izazvali politički i ratni sukobi na relaciji BG-ZG i obratno, a vražije sjeme ratnog vihora posijali preko nacionalnih stranaka (sjeme im se da bog da zatrlo - svima bez izuzetka). Ali bivša JNA i SM su se toliko u tome angažovali da je kompletan ratni potencijal i specijalno obučene i opremljene jedinice otvoreno stavljeno na raspolaganje jednoj strani, koja je sijući haos informativnim blokadama, lažima, obmanama, nasilnim mobilizacijama, uistinu protiv sebe digla veliki dio onih 2/3 koji ni u snu nisu želili da budu nikakva vojska, ni na koga da pucaju, koji su tu samo da bi im djeca mogla da igraju u dvorištu, da bez straha prelaze raskrsnice i da imaju šta da jedu i meñu kojima je značajan broj 1/3 koju svojataš. Šlagvort svemu tome su stalne tvrdnje kako JNA nema veze sa tim, kako Srbija nije u ratu, kako je skovana na svjetskom planu zavjera protiv male zemlje koja je smetnja novom svjetskom poretku. Dragiša da li stvarno vjeruješ u to? Kažeš da si Bosanac, ali da Bosnu kao državu ne možeš prihvatiti. Vidiš i ja sam saglasan da je Jugoslavija (pod uslovom opšteg prihvatanja) optimalna forma za naše prostore. Ali došli smo (najmanje krivicom Bosne i Bosanaca) u poziciju da je Jugoslavija dezintegrisana. Ako si ti Bosanac, onda za tebe Bosna treba da ima sve pretpostavke koje je imala i ima bilo koja od republika. Ja sam siguran da mi (ma koliko nam pričali da se mrzimo) nećemo moći živjeti bez jakih veza, ali nemoj tvrditi da si Bosanac sve do onoga momenta dok pojam Bosna u državnom, teritorijalnom i svakom drugom smislu ne bude u najmanju ruku iste težine za tebe kao i Srbija.

edelic, 13. jul 1992 Izvinjavam se auditorijumu na opširnom dijalogu sa Dragišom, ali imam jaku potrebu da mu pošaljem poruku njegovog poznanika (on će znati koje je i nacionalnosti, mada za mene to nije posebno značajno). Poruka slijedi: Kada smo negdje sredinom marta u dalekom Sarajevu došli i LASU da te potražimo i zatražimo pomoć oko MODULE-2 i tvojih modula, kada smo tu pomoć vrlo brzo i efikasno dobili, teško je bilo zamisliti šta će sve da se dogodi, ali dogodilo se. 46

Sada u Tuzli je sredina jula, ja čitam tvoje poruke sa Sezama da ti ipak kažem. Ne da ti kažem ne vjeruj, možda ti je teško ne vjerovati. Ne da ti kažem ne vjeruj jer nismo se mogli dovoljno upoznati da bih se na to mogao pozvati. Mislim da će taj 15. maj (incident sa vojnom kolonom) svim Tuzlacima ostati u veoma ružnoj uspomeni. Ja ne znam ko je prvi zapucao toga dana, i možda to i nije ni važno. Ne želim da te ubjeđujem da tog dana u Tuzli NIKO nije zaklan, masakriran, pretučen itd. Samo ću ti reći: JA sam te noći zajedno sa mnogim komšijama RAZGOVARAO sa vojnicima te kolone. Nikome, ni nama, ni njima nije bilo na kraj pameti da upotrijebimo i jednu ružnu riječ, a posebno nešto drugo. Isto tako ni danas, dva mjeseca poslije tog dana, teško mi je razumjeti vijesti poput one o logoru na stadionu Tušanj, teško mi je gledati rječicu Jalu o kojoj je mnogo ružnog rečeno. Besmisleno je nekoga ubjeđivati da to nije istina, jer čovjek danas vidi stvari onako kako ih nosi u sebi, unutra. I ja znam da onaj koji je smislio takve vijesti nosi takvo zlo negdje u sebi. Vjerujem da su i ostali Tuzlaci ogorčeni na te i takve “istine”. Ti vjeruj ili ne, to je stvar tvoga ličnog opredjeljenja, stava prema ljudima, ali zapitaj se IMAM LI I JA RAZLOGA DA TE LAŽEM ??? Ako ga nađeš obavijesti me. Taj isti 15. maj Tuzla je platila i preplatila, račun nam je ispostavljen raznim kalibrima granata i metaka. Taj ceh plaćaju i oni koji nisu ni vidjeli tu kolonu jer su rođeni poslije njenog prolaska. Šta bi bilo da nije bilo tog 15. maja? To nikada nećemo saznati. Ja vjerujem da tama nestaje iz srca i duša svih nas, a ti Dragiša vjeruj ili ne vjeruj, to je do tebe.

faruk, 14. jul 1992 Juče sam obilazio stan svoje majke u centru. Obišao sam i garažu u kojoj stoje moja i majčina kola. Prethodnog dana je pala granata ispred garaže, desetak gelera je probilo masivna drvena vrata i polupala oba auta. To bi bila najmanja šteta da istovremeno nije ranjeno pet lica (dvoje djece koja su se tu igrala). Jedna žena je teško ranjena (geler joj je odbio nogu u visini butine), a drugi muškarac je dobio geler u bubreg. Na ulicama ljudi svakodnevno ginu od snajperskih hitaca. Neki dan sam se vozio autobusom u kojem je ranjen jedan muškarac. Kada sam izašao ispostavilo se da je to četvrti uzastopni autobus koji je tučen sa područja jevrejskog groblja iznad Marijin Dvora i iz Grbavice. Tog dana je bilo šest poginulih u autobusima i nekoliko pješaka ispred 47

PMF-a. Po ogromnim ranama koje ostavlja na strani suprotnoj od pogodka izgleda da se koristi rasprskavajuća municija, a vrlo mali broj ljudi preživi transport do bolnice. Nevjerovatno je kako se ljudi ipak prihvataju da igraju taj “sarajevski rulet” po ulicama, bez obzira što je vrlo lako biti očevidac nečijeg ranjavanja ili pogibije. Užasno je kretati se izloženim ulicama (što u Sarajevu zbog konfiguracije terena nije teško) i misliti da te možda upravo sada neki ubojica hvata na “končanicu” snajpera. Umalo mi nije nastradao računar. Dok sam bio van stana uletio je metak kroz “bivši” prozor, probio stalažu i zario se u knjigu “PC HARDWARE AND SYSTEMS IMPLEMENTATION” i podosta je pocijepao, ali je izgleda nije mogao probiti nego je “probišetirao” na dno police iznad računara. Našao sam ga na podu. Po dosta “očuvanom” izgledu može se zaključiti da se radi o puščanom metku kalibra 7.62 mm. Da nije bilo knjiga vjerovatno bi završio u zadnjem dijelu mog PC-a. Prodaje li neko blindirana kućišta? :)

edelic, 15. jul 1992 spantic: edelic je ovde proturio vest o tome da su srpski vojnici zaustavili radi kurvanja najveći deo autobusa izbeglica, kako on reče “djevojke od 13 do 20 godina”. Vijest nije “proturena” već je svjedočenje stotina protjeranih ljudi iz Brčkog. Nije najveći dio autobusa već je tačno rečeno koliko, a mnogo, mnogo više autobusa je došlo iz Brčkog u Tuzlu. Moram priznati da sam bio iznenañen nakon saopštenja da su djevojke ipak puštene i došle do Kladnja, ali već postoji spisak lica ubijenih iz tog konvoja, već su identificirani neki SDS teritorijalaci koji su vršili zločine i zlostavljanja. Nisam bio svjedok neposrednog dogañaja, ali sam bio svjedok mnogih svjedočenja o pomenutom. Izvor INFORMACIJE: - ljudi i žene koji izlaze iz autobusa plačući za kćerkama, majkama, sestrama ... - izjave stotina ljudi iz Brčkog koji spavaju u zgradi jedne od tuzlanskih škola, - snimljeni TV prilog sa preciznim opisima tragičnog putešestvija.

faruk, 16. jul 1992 Ne znam za druge krajeve, ali iz Sarajeva se može dobiti Beograd i obratno. Brojevi koji počinju sa 21,27,3 i 51 su se nalazili na centralama u glavnoj pošti na Obali koja je izgorila. Ostali brojevi 52,53,64,66... su bili samo povremeno u prekidu (zbog 48

bombardovanja), ali su u funkciji i moguće je dobiti Beograd iz nekoliko pokušaja. Ovo ne važi ako se brojevi nalaze u Grbavici i drugim okupiranim dijelovima grada gdje su četnici kidali telefonske linije. Imam rodicu koja je ostala u Grbavici i o kojoj nemam nikakvih vijesti već mjesec dana, samo se nadam da je živa.

dragisha, 16. jul 1992 faruk: Kažeš da si Bosanac, ali da Bosnu kao državu ne možeš prihvatiti. Ako si ti Bosanac, onda za tebe Bosna treba da ima sve pretpostavke koje je imala i ima bilo koja od republika. Vidiš, ja BiH nikada nisam shvatao integralno. Hercegovinu sam oduvijek smatrao Hercegovinom (mada mi je srce zaigralo kad su u Mostaru na podrškama demonstracijama u Sarajevu uzvikivali “Ovo je Bosna!”). Bosna za mene ne znači državu ili teritoriju nego ljude koji je čine. Shodno tome, neke “pretpostavke” i ostala novokomponovana politička priča meni je običan šupljak. Državnost Bosne je za mene nešto novo, nešto o čemu se nije pričalo od mog roñenja pa do prije par godina. To nije moje, moja je samo Bosna i ništa više. Ti si ovdje poslao neku deklaraciju o Bosni i tome kakva je to država, kakva su joj opredijeljenja i tako to. Zar ti vjeruješ tako nečemu. Zar nije taj dokument blagoslovio isti onaj koji je svojevremeno pisao Islamsku deklaraciju, pa onaj liječeni alkoholičar i onaj privredni kriminalac? Ja nisam glasao za SDS, niti je to učinio bilo ko iz moje familije. Zaključujem zbog toga da nisu svi Srbi glasali za SDS. Meñutim, isto glasačko tijelo koje je dalo legitimitet vlasti u Sarajevu je, u poznatom procentu, dalo vlast i tom SDSu. To je tužna činjenica, ali pokazuje da “oni s brda” imaju taman toliko legitimiteta kao i oni u Sarajevu koji su još i u Njujorku i ne znam ni ja gdje ne. Ti im to poričeš. Ja sam porekao i “one odozgo” i “one odozdo” svojim, kako ti kažeš, bijegom. Ti jedne nisi porekao, njihove deklaracije šalješ ovdje. Ne služi ti na čast.

max.headroom, 18. jul 1992 Dovoljno je pročitati kako u porukama glorifikuješ srpsku stranu i shvatiti da od tebe nema objektivnosti. Slično kao i DVV, i ti smatraš svako drugo mišljenje u najmanju ruku “petokolonaškim”. Ne želim nikoga da osuñujem, tj. da kritikujem bilo čiji rad i aktivnosti, ali ako se te aktivnosti sprovode i u moje ime (famozni srpski interesi), imam razloga da budem zabrinut. I inače sam sve zabrinutiji, kada nema autobusa po sat vremena, a sigurno znam da čitave cisterne odvoze za potrebe ratne mašinerije. Naravno, sama činjenica da se može slobodno šetati ulicom (eto, makar i čekati na autobus) je divna, i potpuno sam svestan da ću sutra eventualno čamiti u podrumu. Tada protiv uzroka neću biti u stanju da se borim, jer će “voz proći”, kao što su mi pune uši reči izbeglica: “Trebali smo nešto ranije da uradimo da se ovo ne dogodi”. 49

Gde ćeš pobeći ako i ovde pukne? Da nećeš u neki novi prebeg? Hoćeš li i meni da obezbediš vizu za izlazak? Ili ćeš i onda smatrati da to nije (izmeñu ostalih) i tvoja greška?

dragisha, 20. jul 1992 max.headroom: ti smatraš svako drugo mišljenje u najmanju ruku "petokolonaškim". A ti? Ti si neprijatelj svakog mišljenja iole sličnog “zvaničnom” kao i onome koje ti proglasiš za takvo. Ja sa farukom itekako mogu da razgovaram, a eto na suprotnim smo stavovima, a s tobom se čovjek može samo svañati. Ako postane kritično, uradiću ono što bude najbolje za moju familiju i mene. Šta je to, znaću kad mi bude trebalo. Što se tiče tebe i tvoje vize, to me mnogo brine. Pustiću evoluciju da odluči o tebi. Imam osjećaj da je moj najveći grijeh tebi i još jednom ovdje to što sam ja napustio ovo BH sranje i što ne “čamim po podrumima” kako to ti kažeš. Ako boljih argumenata od toga što sam ja kidnuo iz BH nemaš, o'ladi malo. To nije moja greška, i zaista mi nije jasno odakle ti to pade na pamet. Po čemu sam sad pa ja kriv za bilo šta. Ako pukne ovdje značiće da ste još ponajveće budale u exYU a krivica (tj. dio) će prije biti tvoji nego moji.

dragisha, 20. jul 1992 Mene su raselili prekjučer objavljivanjem spiska nepodobnih za povratak. Nije da se hvalim, al' nek se zna. Taj spisak je načinjen u srpskoj opštini Ilijaš i na njemu se nalaze imena meni sličnih, tj. onih koji su iskoristili priliku da odu za SRJ i dalje. Brat (koji je tamo) me je prije neki dan zvao i rekao da ako želim da se vraćam u skorijoj budućnosti to treba da radim odmah. Ja sumnjam da će vijek tog spiska biti duži od vijeka sadašnje vlasti u SRBiH, to će reći do prvih stvarnih demokratskih izbora.

maleksic, 09. avgust 1992 A gde nam je E. Delić?

50

Čujem da se u Tuzli već odavno vije hrwatski barjak, pa edelic-u ako me “čuješ” i ako te nove vlasti nisu uhapsile onda ajde javi nam kako napreduje borba protiv srpskih agresora. :>>>>>

51

Glava 2.

Sankcije (nepravedne, neopravdane, nič ničim zaslužene) dejanr, 02. jul 1992 Nekoliko preprodavaca prešlo granicu, napunilo rezervoare i tako unelo preko 300 litara benzina u Srbiju. Čak se priča da je jedan napunio i kantu i podmitio carinika da ga propusti... ;) Naravno da i onima koji su doneli blokadu i onima koji je sprovode mora biti jasno da će tu i tamo biti “pukotina”; najzad, pare mogu svašta da urade (još samo kad bismo imali pare...). Ali ja vidim, a valjda i ti vidiš, da nam je od proglašenja blokade mnogo gore benzin na kašičicu, cene odoše nebu pod oblake, marka za zadnjih petnaest dana skočila 50%, počele nestašice... dakle, blokada deluje. Ako ne bude delovala dovoljno (po nečijem mišljenju), biće pojačana. Već se priča o pomorskoj blokadi a ni kopnena nije nemoguća. I kroz te blokade će nešto prolaziti, ali će nam biti još gore iz dana u dan... Dan posle blokade su bili izbori na koje je, i pored neviñene propagande, izašlo jedva 50% (po zvaničnim izveštajima!) birača, a bilo je i dosta nevažećih listića. Dakle, utešno je (za mene) da je skoro polovina naroda shvatila da nas ova vlast vodi direktno u propast. Tužno je što ona druga polovina to još ne shvata, ali shvatiće i oni kad ogladne. Nadam se samo da im pri tome neće “pomoći” bombarderi. Skidanja sankcija, ubeñen sam, neće biti dok se ova vlast ne promeni, i kad bi oni želeli bar malo dobra Srbiji, sišli bi sami.

bojt, 02. jul 1992 Apropo Rusa i sankcija: ovih dana moj fakultet nije potpisao tri (gotova) ugovora sa 52

Rusima baš zbog sankcija. Poslovi po osnovu nekoliko već potpisanih su ozbiljno dovedeni u pitanje, a neki su stali do daljnjeg. To mene direktno udara po džepu. Sad, da li ja treba tebi da verujem da je to samo privid i da su pare u stvari tu, u džepu (samo ih, valjda, ne vidim) i da se tešim kako bi mi tek bilo “ako Rusi ikada odluče da stvarno i primene blokadu”.

danko, 03. jul 1992 dveselinovic: A sankcije nisu uveli; formalno da, stvarno - ni slučajno. Baš lepo što sada znam da na pumpama ima dizela. Ali verovatno treba da se ljutim na prodavca što mi zbog srpskog inata ne da!

mkiric, 04. jul 1992 Suština onoga što govorim je u tome da pravi humanitarni ciljevi ne razlikuju sukobljene strane. Sve ostalo je farsa. Nema nikakvog opravdanja ubiti nečije dete zato što je on ili neko od njegovih ubio tvoje - to onda nije pravda već krvna osveta. Nazovi sankcije su uspostavljene navodno sa ciljem da se spasu ljudi u Sarajevu, a iz njih su izuzeti humanitarni ciljevi. Da li su? Ako nisu, i to svesno, onda cela stvar postaje priča za malu decu.

fric, 04. jul 1992 max.headroom: Autobusi na nekim relacijama uopšte više i ne idu, ponegde se čeka i 2-3 sata. Ući u jedno takvo vozilo i provozati se koji kilometar prava je dušegupka. Mi ne znamo koliko smo srećni - mislim da su Beograñani tek sada (indirektno, preko sankcija & goriva) počeli da osećaju posledice rata. Ekonomske probleme ne računam, oni su i onako bili izvesni. Kažem srećni, jer je bolje osetiti rat po tome što moraš da ideš peške, nego po tome što sediš u skloništu, bežiš, gineš.

max.headroom, 06. jul 1992 siki: Ja jednostavno ne mogu da shvatim ponašanje GSB-a. Pa to su osnovni zakoni fizike - nema energije, nema kretanja :). :) Drugim rečima, svi misle da je to svakako zavera GSB-a i Vatikana, a ja samo patim što se nisam pre koji mesec kandidovao za proroka ;). ;) Uopšte, ovo je jedna vrsta RAZUVERAVANJA - ovde vlada BEDA. Gde su sada ti optimisti koji su proricali 3 meseca blagodeti, a posle toga 53

“će sankcije biti ukinute”? Gde su oni koji su govorili da “GSB sigurno ima uskladištene OGROMNE količine nafte, i da ćemo da se vozimo još godinu dana bez problema”? Mislim da upravo takvi “optimisti” sada “razotkrivaju zaveru”. Ovo što se zbiva u Beogradu pravi je praznik za pribeogradska naselja. Znate li da autobusi Laste više ne voze (retki primerci idu 5-6 km pa krepaju), i da su ljudi koji žive udaljeni 15-20 i više km od centra praktično odsečeni?

predrag, 08. jul 1992 Ono što je interesantno je da mi skoro nismo ni osetili sankcije. Imaš da jedeš,piješ i čovek se naviko da živi ko životinja. Ima struje dovoljno jer 30 % potrošnje je za grañanstvo a industrija je stala i ja mislim da je to samo povod za uvod u ratnu (vanredno stanje) privredu tj. uvideli su da ne mogu više ovako, nego treba uvesti kontrolu nad divljanjem cena, eventualnih socijalnih nemira, možda bonovi za hranu itd... Štrajk vozača im je legao ko kec na 12 jer su uštedeli na nafti bar nekoliko dana.

jtitov, 14. avgust 1992 Moram malo da “razmišljam”... Sankcije su, benzina nema, danas ni GSB ne radi baš najbolje. Jadni oni koji su oslonjeni na tramvaj i trolu... Posle ko zna koliko vremena “bio sam prinuñen” da preñem straftu od Terazija do Slavije. Baš mi je prijala. Vazduh čist, ideš polako, smekaš ribe, gužve nigde (osim na GSB stanicama). Na posao sam malo zakasnio, ali nema veze. Osećam se odmorno, razgibano. Pozdravljam sankcije, pozdravljam nestašicu benzina. Vazduh je čist. Nikad nisam znao kako da se borim protiv pušača. Sada su i oni ispušili. Živele sankcije. Živeo čist vazduh. Živeli Srbi-mazohisti. Živeli Milošević i Božović. Samo napred. A ja ću napisati knjigu “kako je zatrt srpski narod”...

banusko, 14. avgust 1992 Pa, vidiš, proklamovali ili ne, ovo će uskoro biti EKOLOŠKA država. Ničeg neće biti. Ni energenata da zagañuju, ni presticida ni industrijskih hemikalija, ni smeća (da bi ga bilo treba imati nešto šta bi bacio)... Posle jedno 50 godina, kada nam konačno ukinu blokadu, bićemo ekološki čista država. A verovatno će po neko dotle i ostati ovde (ko ne ode, a preživi) da može time i da se hvali....

54

mkiric, 21. avgust 1992 Što se sankcija tiče, imam utisak da će biti uklonjene tek kad bude uklonjen i uzrok za njihovo donošenje, tj. Srbija u ovim granicama i Srbi zapadno od Drine, severno od Save i Dunava i južno od Niša. ;(

dgrsic, 16. septembar 1992 Novembra prošle godine i ti i spantic ste zapenili kako Srbija ne sme da potpiše, kako se to tad govorilo, haški ultimatum i da, kako se takoñe govorilo, stane pred šalter EZ da traži priznanje. Zbog tog nepotpisanog papira mi dobismo sankcije EZ (koje su se vremenom širile) a sada smo potpisali sve što je u tom papiru i mnogo više od toga, i opet smo nepriznati, i opet ćemo morati pred šalter. Što rekao Milan Panić, čovek bi morao da oseća izvesnu odgovornost za ono što kaže i što traži. Kod tebe i spantica ne postoji ni pomisao na takvu odgovornost - časan čovek bi se na vašem mestu i posle ovakvog rezultata onoga što ste zastupali pokrio ušima . Mada, govoriti komunistima o moralu i časti to je kao bacati bisere pred svinje.

mmarkov, 20. septembar 1992 Crna Gora nije, pogotovo u zimskom peroidu, ekonomski samodovoljna. Ekonomske sankcije tu situaciju samo pogoršavaju. U ovakvoj situaciji jedini partner Crne Gore može biti Srbija, tako da Crnogorci za eventualno loše ponašanje mogu biti vrlo efikasno kažnjeni. Tim pre što je Radoman pod firmom odbrane od sankcija dobio blanko ovlašćenja. Koliko me sećanje služi, slično su već iskusili posle onog Bulatovićevog potpisivanja koje je predstavljalo nož u leña Faraonu.

mkiric, 01. oktobar 1992 Ne vidim šta ima loše u pukom sedenju na nečijoj strani - evo, i S.M., Kradoman i Šeki sede na našoj strani i šta mi imamo od toga? Izuzev sankcija, inflacije od 21.000 i mirnog i dostojanstvenog čekanja u redovima. Nema benzina, nema mleka, nema para ... uskoro neće biti ni grejanja, mislim kad sunce još malo ozubati. Joj, što neće i oni malo da posede na hrvatskoj strani, da i njima malo ovako pomognu! ;)

ladislavs, 16. oktobar 1992 milan: Sankcije nisu uvedene da se ruši Faraon nego da se Srbi kazne za to što hoće da im država bude sa obe strane Drine. Sankcije su uvedene zato što je Srbija još uvek, posle pada Berlinskog zida, 55

nekompatibilna i nekooperativna. Ukoliko bi Zapad mogao da vrši efikasan uticaj na krizu na Balkanu i na srbijanski režim, sigurno bi i transdrinska Srbija (moja nova horor-kovanica) bila prihvatljiva, pod uslovom, naravno, da može efikasno da kontroliše svoja područja. Srbija sada, sa ovakvim režimom, fakat, ne može da sanira ni Kosovo, a kamo li da kontroliše Bosnu i deo Hrvatske. Dakle Zapad kažnjava Srbe jer mu prave neprijatne probleme, a ne rešavaju ih. :( Kad počnemo da rešavamo probleme i oteramo troublemakere možemo da počnemo da računamo na povoljniji tretman.

dejanr, 08. novembar 1992 Da bi se ukinule sankcije treba da prestane rat, da Sloba ode i da se normalizuju odnosi izmeñu republika. Da prekinemo rat, ne umemo :( Da Sloba ode, i to je teško, ali može ponešto da se proba. Da priznamo druge republike, to nas ništa ne košta i mnogo ne boli (jedan papir manje-više...), zavisi samo od Vlade, pa prema tome...

milan, 24. decembar 1992 Rat besni na dvestotinak kilometara od Beograda, izloženi smo nezapamćenom antisrpskom medijskom ratu koji više ne razlikuje “dobre” od “loših” Srba i povrh svega nas udaraju sankcijama za koje svako ima intimno ubeñenje da su preterane (“Jes' da koljemo al' kolju i nas!”).

vcalic, 30. decembar 1992 petrovics: Kako je bilo moguće izbeći sankcije ako je očigledno da su nametnute sa ciljem da se Srbija odrekne Srba van Srbije i da se natera da “igra po Američkoj svirki”? Opet, pametnom politikom. Hrvati su 10 puta više zaslužili sankcije od nas, a ipak su uspeli da se izvuku od njih (za sada). Zašto? Zato što su ljudi iz tamošnjih vlasti znali kako da navuku svet na pomisao kako su oni zapravo napadnuti. Pri tom su im puno pomogli ljudi iz srpske vlasti, ponašajući se na krajnje glup način kada su u pitanju odnosi sa svetskim silama.

jkratica, 30. decembar 1992 petrovics: Kako je bilo moguće izbeći sankcije... 56

Isključivim poštovanjem svih onih ugovora, koje je ova vlast (Milošević) potpisala, a nije sprovodila.

balinda, 30. decembar 1992 petrovics: Kako je bilo moguće izbeći sankcije... Da je na izborima pobedila kooperativnija opcija moglo bi se u muzici koju sviraju Amerikanci pronaći i tonovi srpskog kola. U tome se nalazi državnička mudrost svakog malog naroda poput našeg. Sankcije nisu nametnute da bi se Srbija odrekla Srba izvan Srbije, a još je manje to “očigledno” kako si ti rekao. Sankcije su nametnute da bi se prisilila vlast da nešto menja u svojoj nasilničkoj politici koja je ugrozila i vitalne interese moćnih. Do Srba, Hrvata i Slovenaca, pojedinačno i zajedno, stalo im je kao do lanjskog snega. Svi su to shvatili i tome se prilagodili. Jedino Srbi vide nekakve iracionalne razloge. Sa stanovišta velikih sila, svi smo mi toliko slični da ih je jedino pakao naterao da pogledaju koga proglasiti za najveću štetočinu. Ni tu se nismo snašli, pa se nemamo zašto čuditi što se poseglo i za merama koje su sasvim neadekvatne a često i kontraproduktivne. Lako se mogu složiti da su sankcije nezaslužene ali samo zato što se ni jedne sankcije ne mogu zaslužiti. No, ako bismo sankcije ikako mogli smatrati legitimnim sredstvom u meñunarodnoj politici, (a ja sam oštro protiv!) Srbija ih je i više nego zaslužila. :((( Mislim da je to najbolje “objasnio” Matija Bećković optužujući režim da je doveo Srbiju u poziciju da se prema njoj ne može preterati. :(((

milan, 30. decembar 1992 Sankcije su uvedene da bi se uništila ili bar oslabila ekonomska i, samim tim, vojna moć Srpstva vaskolikog, kako bi se narečeno sprečilo da oslobodi Pentagon i Kejp Kanaveral. Po Vašingtonu se šuška da je Predsednik, za svaki slučaj, naredio uništavanje arhiva u Pentagonu, da bi sprečio da padnu u naše ruke posle eventualne uspešne akcije srpskih padobranaca. U Kejp Kanaveralu je pod sve bustere za rakete tipa Saturn V postavljen eksploziv, kako bi se onemogućili Srbi da se istih dokopaju i oslobode Mesec - kolevku svoje civilizacije!

.vera, 01. januar 1993 Srećna Nova godina ! Divno je dočekati novu godinu pod sankcijama. Vraćamo se starim, dobrim običajima od pre 50 i više godina.

57

Šta će nam struja? Ko još sluša muziku u “najluñoj noći”? Ništa lepše od prijatnog pucketanja peći, treperave svetlosti sveća... Ali, mi nismo izdržali bez muzike, pa smo kasetofon priključili na akumulator, koji je prethodno izvañen iz kola. Sankcije nam ništa ne mogu. :))

petrovics, 05. januar 1993 Na Sezamu se govori da kod nas nema ljudskih prava, nacionalnih prava, slobode štampe i govora. Kaže se da je na vlasti komunizam a da se sprema fašizam. Srpsko rukovodstvo, navodno vuče Srbiju u rat a inače grañanski rat je na pomolu. Primera ima još mnogo. Kad se ovakve stvari još i govore izvan Jugoslavije onda je učinak blaćenja mnogostruko veći. Normalno je da imamo sankcije kad ste ubedili zapad da je kod nas komunizam na vlasti a od komunizma nema ni K.

predrag, 06. januar 1993 JEDAN OD razloga relativnog neuspeha opozicije je što se sankcije nisu DOVOLJNO osetile. Deljenje plata i benzin je ipak uticao. Stvorili su prividan utisak da nam svet ne može ništa (dobra zvaka za seljaka tj. poluradnika koji je jednom nogom u fabrici a drugom u selu). Voleo bih da traju još duže jer od batine nema boljeg leka za takav mentalitet. A kada vide da su prevareni TREBA IM MAST VADITI u stilu: tako vam i treba. Zloba koristi fazon: A sada marš svi na posao, niko ne sme da vas mlati i neću ja (Srbija) pokleknuti pred stranom pretnjom sada kada sam našao naftu u svom bunkeru.

bojt, 10. mart 1993 jtitov: Samo za Beograđane (a može i šire) - Koliko vas ne plaća kartu u vozilima gradskog saobraćajnog? Da ne kažem, koliko vas se “švercuje”? Evo ja se švercujem. Od prošlog leta (tj od uvoñenja sankcija) počeo sam, posle dvanaestogodišnje pauze, da koristim usluge GSP-a. S vremena na vreme nalete kontrolori, ali me po pravilu, iz meni nepoznatih razloga, ignorišu i prolaze pored mene kao da ne postojim. ;) P.S. Za neku eventulanu buduću anketu: ne plaćam ni RTV pretplatu.

58

squsovac, 06. maj 1993 skerl: Austrijska ambasada više ne izdaje tranzitne vize kada se ide u Italiju. Pošto su i Slovenci uveli da treba da se pokaže garantno pismo pri ulasku/prolasku kroz Sloveniju, izgleda da više nema lakog načina da se iz Bgd stigne do Italije. Sve dok se ne pocepa Crna Gora imaš trajekt Bar-Bari. Vozi jednom sedmično, nedeljom uveče, ali zbog sankcija se vodi kao humanitarni transport pa njime mogu putovati samo grañani SR Jugoslavije. Cena karte 100 DEM, kabina još 25, moraš imati kartu za povratak istog dana (koju pokazuješ Italijanu u Bariju, inače te ne pušta) i najmanje 500-700 DEM (koje pokazuješ Italijanu u Bariju, inače te ne pušta). Moraš delovati uredno (što uočava Italijan u Bariju, inače te ne pušta). Ne prolazi pasoš izdat u BiH (što pokazuješ Italijanu u Bariju, inače te ne pušta). Ne smeš biti Ciganin, što Italijan vidi na prvi pogled inače... Ozbiljno, Ciganima su zabranili da uñu i odmah ih vračaju. Ukoliko imaš na primer francusku vizu možeš reći da ideš u Francusku. Onda ti ne treba povratna karta, nego samo DEM, “neciganstvo” i “lepota”. Guzu još ne traže. ;>>

cobra, 06. jun 1993 I tu moramo priznati - mi smo lenj i seljački narod. Ovo seljački nikako ne u uvredljivom tonu. Jednostavno, mnogima je život jedino u njivi, livadi i uskim okvirima, i suviše su lenji da bilo šta drugo urade. Da smo vredniji, a ova vlast bolja (odnosno druga) možda bi bolje živeli pod sankcijama.

voki, 17. jul 1993 spantic: Niti smo ja, niti ti merodavni da procenjujemo Karadžića. Za to su jedino merodavni Srbi iz Republike Srpske. Pa sad, ovo bi spanticu bilo tačno da grañani SRJ ne odvajaju 20% bruto nacionalnog proizvoda za Krajine i da zbog toga nisu pod sankcijama, da nas njegov general (vojvoda li je?) ne optužuje da ovde uživamo (SIC!) dok oni krvare za srpstvo (što čini i njegova roñena kćer), te nas poziva u rat, da njegova milicija (što li je?) ne premlaćiva po Beogradu... OK, nemam ništa protiv toga da se ne mešam u unutrašnje stvari strane “države”, ali tek onda kada ta “država” prestane da bude parazit na mojim leñima, ili barem kad ta “država” prestane da se meša u unutrašnje stvari zemlje u kojoj živim.

59

jkratica, 25. jul 1993 Zbog sankcija, kada nam prodaju nešto nam to naplate troduplo skuplje, a (zbog sankcija) kada od nas nešto kupe to nam plate tri puta jevtinije. Dakle, obim naše kupovine njihove robe možda i jeste 2-3 puta manji, ali zbog toga što robu plaćamo 2-3 puta skuplje, to doñe na isto. Što se tiče naše pšenice (i kukuruza...) nekad je ona prodavana Slovencima (i Hrvatima...) za 0.5-0.8 DEM, a sada se prodaje po 0.05-0.15 DEM, pa ti vidi. Ostali odnosi su isti! :(((((

dgavrilovic, 05. august 1993 predrag: Koliko sam čuo počele su isporuke nafte Srbiji i to iz Hrvatske. Počeo je već da deluje dogovor Faraona sa Tuđmanom u zameni za struju. Bez uvrede, ali smatram da je danas najveći zločin pričati o takvim stvarima javno. Bez obzira da li se govori istina ili, kao u ovom slučaju, glupost. Ako su nam već političari na vlasti toliki idioti da na sva usta opanjkavaju spoljnotrgovince valjda smo mi normalni ljudi nešto oprezniji. Ne brini, znaju strani posmatrači i šta i koliko radimo, ali i da to žele, nisu u mogućnosti da prećute slučajeve kršenja sankcija o kojima se trubi na sve strane. Samo jedna izjava Borivoja Petrovića nas je koštala više nego što... Bolje da ne kažem.

predrag, 05. august 1993 O čemu ti da pričaš? Političari opanjkavanju spoljnotrgovince... Pa svi direktori spoljnotrgovinskih firmi su komunjare koje su postavili političari. SVI su iste fele. Spoljnotrgovinci su samo IZVRŠIOCI posla. Devize koje se pokupe na ulici se i daju spoljnotrgovincima da uvezu deficitarnu robu, pa se posle deli zarada. Ne misliš valjda da će političari da putuju i organizuju šverc i podmićuju Unproforce. Oni samo obezbeñuju novac. dgavrilovic: Ne brini, znaju strani posmatrači i šta i koliko radimo... Znaju SVE. Ali ne pričaju jer su DOBILI devize da zažmure kada ulazi roba u Srbiju. Kada bi preterano pričali videlo bi se da su korumpirani a to nije baš zgodno za svetsku javnost. Ko to propusta tankere sa naftom da ulaze u Srbiju? Jel si čuo šta kažu oni koji su blokirali Dunav u Zemunu? Svi brodari su platili po 20-25.000 $ da uñu. Te pare su naši primili. A pošto je neko njih morao od stranih posmatrača na Dunavu da pusti da 60

uñu u Jugoslaviju, onda je očigledno da su i oni primili pare.

novim, 21. septembar 1993 Juče sam bio uhapšen. ispričaću vam gde-kako-zašto. Negde oko pola jedanaest pre podneva, na bulevaru, očigledno naoprezan (suviše su mi se “literarne stvari” motale po glavi), htedoh da zamenim 10 marona za ono što nazivaju dinarima. mrzelo me je da idem niz bulevar (zato i nisam isprva ni primetio da zapravo nema dilera), pa sam zastao kod drugog iza ugla na kojem sam izašao. Pristao sam na njegov kurs, te smo mrdnuli nekih desetak metara u jedan ulaz od zgrade. Tip je počeo da broji dinare, ja sam u ruci imao “zehn deutsche mark”. Tek, odjednom mi je, s desne strane, ispred nosa gurnuta policijska legitimacija, a s leve se javio nežan glasić nazalnog baritona: “vašu ličnu kartu!”. Tip koji je brojao dinare je samo spakovao svoju robu u džep i mirno otišao. Bio je i on njihov. Dao sam im ličnjak i poveli su me (radnja se odigrava negde blizu Cvetka) dva ćoška dalje, ispod glavne ulice. Bilo ih je ukupno petorica: jedan stariji (oko 4 banke), dvojica sa strane mlañih, jedan iza, a na prvom uglu se pridružio i peti, najpre se celim telom očešavši o mene (da valjda ispod sakoa nemam nešto, dosta je vešto to izveo). Osećao sam se neobično - petorica murkana u civilu, bokte! K'o da sam tren pre toga lično upuco zlobu! Stariji (šef te grupe) stalno mi je ponavljao da me prati već 500 metara, da ne foliram da sam hteo da zamenim 10 dema, nego da sam diler, i sl. “Kolko imaš kod sebe?”, pitao me je. Meni je to bilo u isti mah smešno i dosadno. “Milion maraka, naravno”, kazao sam, ali sam video da su momci malo napeti, i da je bolje da se ne zezam. Kad smo stali kod ćoška, samo sam upitao koja je sad procedura. “Sad zovemo kola da te odvedu u stanicu, tamo će da ti uzmu lovu i podatke, podignu prijavu i tako dalje. Naše je da te predamo patroli koja će sad doći”. I tako smo, da skratim, stajali na uglu čekajući njihovu patrolu 45 minuta. Patrola nije došla, iako su je zvali motorolom 15-ak puta, nekoliko puta telefonom stanicu iz prodavnice preko puta, psovali se s nekim svojima itd. Što se tiče mene, nisam bio više raspoložen za priču s njima. Jedino što sam ih pitao gde im je već jednom ta patrola s kolima. Potom smo se ćuteći svi dosañivali. Dvojica se me čuvala s obe strane, šef se vrteo oko ugla, valjda da potvrdi svoju važnost, a ostala dvojica su se muvala s druge strane uličice i pokušavala da im prodavačica u radnji preko puta skuva kafu. Jedan od dvojice koji me je pazio, ogrebao se za cigaretu od mene. Drugi je ukapirao da sam nekakav pisac, pa me je pitao da li sam čitao “Rimljanku” od Zilahija; rekoh - nisam, ali jesam onu od Moravije. “dobra stvar”, zaključio je. Onda smo ćutali, oni malko opet psovali preko motorole nekog negde u stanici. 45 minuta je isteklo, rekao sam im da moram na svoj posao i da požure, ako već zbog 10 maraka moramo da gubimo vreme. Na kraju je šef besno izvadio iz svog džepa moju ličnu kartu i bacio mi je: “'ajd, mo'š d'ideš”. “dobro”, kazao sam, “bilo je lepo upoznati vas”. Tako se završilo. Prošao sam potom celim bulevarom, jer me više niko ni u najdubljem 61

ludilu nije mogao da spreči da zamenim svoju siću. Dilera nije bilo nigde, osim verovatno njihovih pecaroša, sve do onih šiposa na početku Francuske. U Udruženju (književnika) saznao sam da je pre par dana tako prošao još jedan moj kolega (i gore: bio je odveden u stanicu, tamo ispitivan o tome kojoj stranci pripada, tražio advokata, pretučen je, i tek ujutru izbačen na “slobodu”). Pretpostavljam da bih i ja slično prošao. No, sve to nije toliko važno, koliko ovih nekoliko naravoučenija koja se mogu izvući iz celog - za mene tako grotesknog - dogañaja: 1: milicija im je u raspadu ili poluraspadu. to da ne mogu da pozovu svoja kola, jer se jedna patrola negde zapija, a druga “ima preča posla”, svakako je znak raspada. Takoñe, bilo im je, razume se, odmah jasno da ja nisam diler, niti neko i najmanje bitan u toj stvari. Iz onoga što sam mogao čuti iz njihove meñusobne žvake, rekao bih da je Sokolović (il' neki mali Sokolović) naredio da tog dana imaju da uhapse tol'ko i tol'ko komada, i da su oni odrañivali svoj glupi posao (osim tog starijeg šefa, oni mlañi su bili svesni, čini mi se, apsurda situacije ne manje od mene). Dakle - drugi znak raspada sistema, tj. same kičme sistema. Konačno, sama milicija podmeće ljudima situaciju koja je kriminogena. (“Uh, pa mi to radimo, naravno”, rekli su mi i sami kad sam ih začikavao da razmenjuju devize k'o dileri, jer je njihov čovek meni ponudio da mi razmeni marone). Treći znak kraja - reč je sada o tome da se bave trivijalnostima. 2. Dva praktična nauka: prvi, nemojte da vide da se bavite ikakvim “šašavim” zanatom, kao što je npr. pisanje - mislim da tu spada i programiranje -. To ih iritira. A naročito (ovo iz iskustva mog prebijenog kolege), nemojte tražiti advokata, sve dok to zaista nije potrebno. Na to otkidaju od besa. 3. ili 4. ili 5. itd: pazite kod koga menjate sitnu lovu. Uzdajte se u svog dilera, makar vam nudio manje, i makar znali da je i on vezan za muriju - svi su to, manje ili više - jer ga barem imate u šaci koliko i on vas. Mogu se izvesti i ostali zaključci - sami ćete ih se dosetiti - o zemlji Srbiji nad kojom je pao nemi mrak a historia magistra već brzo grabi u svoju nultu godinu bunila

drassa, 01. oktobar 1993 Sankcije se garantovano neće skinuti u narednih 3-10 godina ;) Dakle... SMEJ SE! Sada je super - SUTRA ĆE BITI GORE !!!

mirkot, 01. oktobar 1993 pyramid: A kakvu psihičku stabilnost ima onaj koji čeka na milostinju u vidu azila, izbegličkog statusa, socijalne pomoći... a sve to posle prethodnog poniženja sa vizom, kontrolom novca, sadržaja kofera itsl.

62

Molim te, pričaj mi malo o poniženju u autobusima GSB-a, redovima za bonove za hranu i deterdžente, redovima na benzinskim pupama. Pričaj mi o poniženju kada prebrojiš novac koji ti udele na ime plate, kada te gladna mačka čeka pored frižidera, a ti ne znaš ni čime ćeš sebe da nahraniš. Da li je poniženje kada lokalni diler projuri pored tvog bicikla u najnovijem BMW-u, a ti si gulio klupu skoro dve decenije?

jevta, 02. oktobar 1993 Trogodišnje dete mog drugara redovno ujutro oko 7 pita: “Tata, hoćemo li opet u red za hleb?” (mleka se odviklo pa ne pominje). Da li je to poniženje za oca ili... Nego gde li je ono samo pisalo RAD OSLOBAĐA, blisko mi zvuči...

drassa, 06. oktobar 1993 jtitov: Ajde ti meni, glupom, objasni ZAŠTO SU SANKCIJE uvedene? Verovatno zato što ne spadamo pod interesnu sferu neke od većih sila...

dejanr, 10. oktobar 1993 pyramid: Ko nije znao gde smo, najzad je dobio kompletiran odgovor; poslednja kajla je umetnuta, koje se nećemo osloboditi sve do potpunog poraza: sankcije su sinoć vezane za stanje u Hrvatskoj. Nema tu ništa posebno čudno - sankcije će trajati sve dok ovde ne doñe nova vlast koja će, ne formalno nego suštinski, priznati raspad Jugoslavije po granicama republika. A možda budu zahtevali i da pokrajine postanu republike. To može da se desi kroz 6 meseci, a može i kroz 20 godina. Ako se izuzmu troškovi susednih zemalja (za koje velike sile baš briga), ništa ih ne košta da čekaju.

jtitov, 08. novembar 1993 Pre neki dan je bio i film The Firm, a juče na Politici Predator 2. Znam da su filmovi (relativno) stari, ali nemaju baš svi video i nemaju baš svi pare za kasete. Sve u svemu, nagledaćete se dobrih filmova dok su sankcije. Znači, do kraja života... Vašeg, a i vaše dece...

cobra, 08. novembar 1993 Zašto si tako optimističan? ;) 63

veca, 15. novembar 1993 U Britaniji je zabranjena distribucija svih novina i časopisa iz Srbije. Kažu poštuju sankcije. Otkud to, pa odavno imamo sankcije ili i kod njih sporo šljaka administracija pa dok se sve zavede... :)

index, 23. novembar 1993 Valjda ti je poznato da Srbija ima dovoljno hrane i energenata za svoje potrebe (tako su bar 1000 puta istakli predstavnici vlasti). Srbija može sama, Srbiji svet ne treba, ali kako će svet bez Srbije? Svi sa kojima je Srbija trgovala su Srbiju pljačkali. Kupovali su ovde jeftine sirovine i nama prodavali skupu robu koju su oni samo upakovali. E, ne damo da nas više pljačkaju! Ne damo im našu hranu! Nećemo da kupujemo njihove skupe šarene laže! Pa da vidimo ko će pre da poklekne zbog sankcija, mi ili oni? ;)

drazen, 23. novembar 1993 index: Valjda ti je poznato da se sankcije ne odnose na humanitarnu pomoć. Na žalost, jedno je ono što piše, a sasvim drugo je način na koji se sankcije provode. Ako te zanima kako izgleda humanitarna pomoć koju mi dobijamo, otidni do dečje klinike u Tiršovoj ulici. Pošto nisam potpuno verovao lekarima koji su mi pričali o tome, otišao sam i lično se uverio. Najveći procenat lekova, koji dolazi na ime humanitarne pomoći, ima rok trajanja koji je davno istekao. Lekari su u dilemi, da li da ništa ne daju ili da deci daju lekove posle isteka roka upotrebe. A najdrastičniji primer je sa pokrivačima. Na ime “humanitarne” pomoći su došli pokrivaći za bebe, na kojim je opet jasno pisalo da se ne smeju upotrebljavati za decu mlañu od 2 godine. Jer su čaršavi potpuno sintetički i preti opasnost od gušenja.

fancy, 23. novembar 1993 Radim na mestu sa koga vrlo dobro imam pregled na humanitarnu pomoć koja ovde stiže. Tvoji pajtosi na granici i u foteljama aktuelnog režima su ti koji otežavaju protok pomoći. Prosto je neverovatno koliko entuzijasta se satire u ovom Balkanskom paklu, pokušavajući da pomogne, a sve to da bi ih razne režimske uštve omalovažavale preko medija i u porukama kao što je tvoja.

drazen, 24. novembar 1993 Kao što verovatno jako dobro znaš, srž sankcija je da se onemogući izvoz iz Srbije, a time i priliv svežih deviza, posle čega zemlja, sve i da joj nude na tanjiru, ne može da 64

pazari hranu, lekove i ogrev. Dakle, sa blokiranih računa ne sme ništa da se plaća, a novi priliv se onemogućava, čak i kada postoje strane zainteresovane firme. Čime se neminovno sam promet, koji ipak postoji, gura na crno tržište, preko zemalja poput Paname. Što opet poskupljuje cenu robe, i smanjuje kupovnu moć države. Koja se onda vraća oprobanom receptu, zavlačenjem ruke u džepove svojih grañana. I tako u krug, sve do poslednjeg centa. I da ne dužim, dužnost je onda, predstavnika nekakvog grañanskog sloja ovde, da jasno ukazuju, kako na beskrupuloznost ovih vlasti, tako i na mehanizam uspostavljen sankcijama, koji vlasti daje legitimitet da bude još bezobzirnije. Dobar primer javnog delovanja u ovom smeru je opet jedan reformista (ajde malo i da vas hvalim), Vojin Dimitrijević. Ali je na žalost jako usamljen.

dragisha, 24. novembar 1993 Moja svastika nam je slala (from UK) neke pakete od maja pa do oktobra ove godine, i tip koji je to (i još gomilu paketa za druge) nosio se polomio ganjajući razne dozvole, dva puta je vraćan sa mañarske granice i na kraju (oktobar-maj=?) je potplatio nekog na granici da proñe. Humanitarna pomoć koju šalje UNHCR i ostale humanitarne organizacije, s druge strane, stiže kako treba. Ovo važi za Srbiju i RS. Na TV se spominju samo konvoji za muslimane, a rijetkost je da se prizna da pomoć stiže i za Srbe. Roditelji moje žene su do juna ove godine bili na muslimanskoj teritoriji. Njen otac je kad je došao kod nas, nakon mjesec dana na srpskoj teritoriji izjavio da je više morala izgubio za taj jedan mjesec nego za tu godinu i kusur tamo. Neuporedivo je kako se muslimanska i srpska vlast odnose prema svom stanovništvu. Na žalost i sramotu Srba.

predrag, 25. novembar 1993 Moja majka je operisana pre 2 meseca. Nemaju u bolnici ni gaze za previjanje. Ali zato odeš u privatnu apoteku i sve to tamo kupiš. Odakle to tamo. Donose šverceri ali i humanitarna pomoć tu završava. Sticajem okolnosti znam jednu devojku koja je umešana u taj šverc. Dolaze lekovi preko Crvenog Krsta iz Rusije. Onda se nose u privatne apoteke i prodaju. Zarada je nenormalna. Radi se o sumama od 2-300.000 DM. Državna firma to naručuje, ali na kraju završava u privatne džepove. Normalno, nije mi pričala detalje, jer je ona tu mali srafčić i može da izgubi ne samo posao nego i glavu, obzirom na moć ljudi koji stoje iza toga. Klasična mafija na državnom nivou. ;>>>> Moje lično mišljenje je da se deca u Tirševoj zloupotrebaljavaju za političke svrhe. I to na 65

onaj najgori mogući način. Da bi režim prikazao kako su sankcije nepravedne, stvara LEŠEVE koje onda prikazuje kao da su oni žrtve nekoga napolju. Evo ti banalan primer: penziju moja majka prima preko pošte i to u kešu. Penzija uvek kasni, te nema para a najnoviji stoš im je kao nemaju sitne pare. Prošlog meseca je primila 6 DM, ali pošto je kasnilo 5 dana, to je bilo 4 DM. Sada JOŠ NIJE DOBILA PENZIJU a treba da dobije oko 15 miliona (prosek svih penzija je 11 miliona). To je bilo pre neki dan 3.5 DM a DANAS je 2 DM. DANAS KILO HLEBA KOSTA 2 MILIONA (juče je bio 500.000 ) što znači da ona može da kupi za svoju penziju samo 7 kila hleba. Mleko je 2.5 miliona. Ali zato penzije su iznete na ulicu, kupuju se devize. Penzioneri da bi preživeli prodaju DM a kupuje im pošta od njihovih sopstvenih penzija. Ali u mojoj zgradi ima penzionera koji su BOLESNI. Nemaju para ni da kupe hranu. A KAMOLI LEKOVE u privatnim apotekama. Ljudi polako umiru. To je GENOCID. Ali taj genocid ne prave oni napolju. Pravi ga režim da bi dokazao da su u pravu i kao da su krivi oni napolju. Kao što sada idu po bolnicama i prikazuju malu, jadnu decu tako će jednog dana da idu po kućama i prikazuju stare i bolesne penzionere koji umiru ne samo od lekova nego i što nema hrane. Režim takvom politikom postiže 3 cilja: uzima poslednju ušteñevinu penzionera jer im ne daje paru za hranu + prikazuje njih kao žrtve blokade + usmerava agresiju na njih kao da su SVI oni glasali za komunjare.

madamov, 27. novembar 1993 Pod sankcijama smo ovako dugo, za čuditi se je da mnogo veći deo stanovništva ne gladuje. A to sigurno nije uspeh raznih vladinih (ne)mera i humanitarnih pomoći. Imam par prijatelja koji drže štandove na onom Bazaru na sajmu. Dva puta mesečno plaćaju dva čoveka po 50 DM da odu u Tursku i donesu nove (po mom mišljenju očajne i loše) krpice, patike i grejalice. Svakom od te dvojice daju po 2.000 do 3.000 DM da za to kupe robu. U autobusu je još 20 takvih koji idu u Tursku i svi nose otprilike sličnu količinu deviza. Sad ti pomnoži, to je minimum 40.000DM, a takvih autobusa ima oko desetak svaki dan. Kad se roba donese ovamo, prodaje se, ljudi kupuju bukvalno sve i svašta i oni vrlo brzo vrate uložene pare, zarade za zakup štanda i plate ženskama koje prodaju robu na štandu, ostane im nešto love da podele i žive od toga, i ostane deviza za novu turu. Samo na sajmu imaš jedno 300 štandova koji to isto rade, a svaki butik u gradu radi tako.

dejanr, 17. decembar 1993 Bila jednom dva brata. Jedan od njih lepo ostao da sedi na drvetu, ludira se, uživa u toplim krajevima i jede banane; a drugi sišao sa drveta, radio, radio, gradio, zidao, 66

davao nekakva preva ženkama, svañao se i danas ne može da kupi banane jer su mu uvedene sankcije. ;)

wizard, 30. mart 1994 Interesuje me politika zapadnoevropskih država u vezi sa ilegalnim ulascima u zemlju? Konkretno - da li je najgore što može da se očekuje proterivanje ili može da se zaradi još nešto pride? Da li se mogu očekivati sankcije i od naše vlasti nakon proterivanja iz druge države? Ako neko ima pozdane podatke ili saznanja, molim ga da mi javi. Može i na mail. Unapred hvala.

dejanr, 05. april 1994 Zanimljivo je pitanje sankcija. Često se čuje da njih nisu “smeli” da nam propišu, i tako to. Meñutim, nismo mi prvi koji su dobili sankcije - svojevremeno je, ako sam dobro razumeo, Jugoslavija sedela u Savetu bezbednosti (kao nestalni član) i glasala za uvoñenje raznih vrsta sankcija Južnoafričkoj Republici. I onda smo tu odluku poštovali. Kada se, na primer, ovde održavalo neko takmičenje, nisu pozivani sportisti iz Južne Afrike. Dakle, time što smo glasali da se nekome (bilo kome, i iz bilo kog razloga) uvedu sankcije i što smo te sankcije izvršavali, mi smo priznali legitimitet Savetu Bezbednosti da uvodi sankcije; i sada kada smo ih i mi dobili, možemo samo da “kukamo” da smo ih dobili nepravedno (oni su zlostavljali crnce, o mi nismo, dakle...). Ali je svakome jasno da ne možemo mi sami sebi presuñivati - svako koga osude posle tvrdi da je bio nevin, e sad neko jeste, ali većina ipak nije. ;)

dzoric, 07. maj 1994 Evo nekih detalja oko iseljenja u Canadu ako ima još nekog ko nije otišao. Elem, danas sam dobio pisamce od ambasade gde mi kažu da ću na razgovor sa kanadskim službenikom imati tek posle 6 meseci a možda i duže, jer su nezavisni kandidati i kandidati sa garancijom rodbine u poslednjoj prioritetnoj grupi. 1. Izbeglice, 2. Investirori, 3. Specijalna zanimanja, 4. Obezbeñen posao, 5. Penzioneri ali sa kapitalom (jel’ ima i takvih?). Nezavisni kandidati i kandidati sa garancijom su smeštani u grupe 6. i 7. Redni brojevi otprilike i govore koliko treba čekati na razgovor. Napominjem da sam imao jedan razgovor posle zvanične predaje dokumenata i uplate (780 US$) i još mi traže (14,000 CDN$) i još ko zna šta. Plašim se s obzirom koliko ima naših ljudi u Kanadi da ne naprave *ranje pa proglase Republiku Srpsku Kanadu pa da stopiraju vize. 67

darone, 16. maj 1994 U Studentskoj poliklinici ima par grafikona od nekog (doduše, ne skorašnjeg) anketiranja o sidi. Kad sledeći put budem išao po opravdanje ;) prepisaću ga. Ono što sam zapamtio je da se broj obolelih smanjuje od kada su nam uvedene sankcije (zvaničan broj je valjda nešto preko 200 krajem '93; ranije bio i preko 300).

mpaunovic, 04. jul 1994 Ja što se mene tiče Slobu ne mogu da smislim, ali Karadžića još mnogo manje od njega, Sloba bar kakav je takav je on bi podvio rep kad ga pritisnu sa Zapada, pa kako mama kaže, a onaj Karadžić se tamo nešto kurci po Bosni (a da li zna da leti - to je pitanje, izgleda da ne zna ako mu ne stiže hrana odavde) i zbog njega mi ovde jedemo sankcije i sve ostalo. Odnosno jeste i za to Sloba kriv u prvom redu jer ih je on tamo podbunio da prave rat, ali sada Karadžiću, Mladiću, Plavsički i ostalim tamo kriminalcima odgovara rat, pa neće da prestanu.

djokab, 21. avgust 1994 Nažalost, najveća tragedija rata je što najčešće ginu nevini. Većina boraca na svim stranama su nevini. Ali, to je tako, i teško da ćemo mi ista u tome izmeniti. Malo je falilo da celu moju porodicu streljaju partizani kad su “oslobodili” Beograd. Samo zato što im se svidela naša kuća. Onda je došao moj otac u uniformi i nekako spasao stvar, ali da je zakasnio... Da li ti osećaš krivicu zbog koje si kažnjen “sankcijama OUN”? Verovatno ne, ali si ipak kažnjen.

ilazarevic, 21. avgust 1994 Ne osećam krivicu, već ljutnju prema onome ko je kriv, a nije dovoljno kažnjen. Kada bi sve tražene izručili Meñunarodnom sudu za ratne zločine, bio bih srećniji.

sjer, 15. septembar 1994 dejanr: Trenutno će ti mnogi reći da se vaši problemi lome preko naših leđa, jer smo zbog vas “pojeli” sankcije, a čim smo udarili granicu na Drini, odmah se sankcije smanjuju (da li se smanjuju? Će vidimo...) Strašnog li smanjivanja! Sankcijo ti nestaješ! JAT-u ti letiš! Sankcijo ti nestaješ! JAT-u ti letiš! Sankcijo ti nestaješ! JAT-u ti letiš! .... 68

dcolak, 15. septembar 1994 Meni je krivo što ukidaju sankcije. Što reče tip u emisiji na B92, do sada smo pre svakog leta išli u turneju kroz lepu nam Srbiju te prijateljsku Rumuniju. Stekli smo vredna poznanstva sa ljudima koje inače ne bismo ni primetili u slučaju kratkog avio leta. :>

dejanr, 29. septembar 1994 Suspenzija će se najverovatnije rutinski produžavati, kao i mnoge slične mere UN. Jedino ako bi granica sa tzv. Republikom Srpskom počela da biva propusnija... Verovatno će sledeći ustupci (priznanje Hrvatske i BiH, recimo) biti uslov za sledeću turu smanjenja sankcija. Verovatno bi tada oslobodili tranzit, tj. ukinuli/suspendovali onu rezoluciju iz maja 1993, što bi u praksi bilo jako zgodno. ;)

69

Glava 3.

Srbi odavde i odande bojt, 01. maj 1992 bpetrovic: Jedino što nas u SRBIJI može da uništi je to da se međusobno pokoljemo! A to,po mom mišljenju,moguće. Ja se plašim da će se pre ili kasnije u Srbiju sjatiti dobar deo Srba iz Krajina i Bosne koji su ratovali, i pre ili kasnije će shvatiti (s pravom) da su ih Srbi iz Srbije prvo gurnuli u rat, a posle izdali i ostavili na cedilu. Pre ili kasnije shvatiće da su mnogi ljudi izginuli uzalud, pa će u skladu sa tim verovatno poželeti da naplate neke račune... Sa druge strane, upravo su oni najviše podržavali onoga koji je vodio toliko glupu politiku da mu sada i nije ostao drugi izbor nego da ih ostavi na cedilu... Možda je jedini spas za Srbiju u ovom trenutku da oni koji su, svesno ili nesvesno, u ime svoje vizije borbe za nacionalne interese stali u ratni hor kojim je On dirigovao, napokon shvate da su time srpstvu više naudili nego svi hrvatski topovi zajedno.

zqusovac, 20. maj 1992 spantic: Ja jesam Srbin i branim srpske interese i tu navodnika nema. A šta su to srpski interesi? Da Voña i njegovi podguzci budu u pravu, po cenu da pogazimo sve moralne norme koje su vekovima postojale u ovom narodu i dok je bio i nepismen, i potlačen i kulturno izolovan? Ili da bukači kao ti doñu na takva mesta sa kojih će i dalje moći da nam buče o našim interesima. U ime velikog broja Sezamovaca koji će se rado proglasiti Papuancima (Marsovcima, 70

trogloditima, spirohetama...) ako ti i tebi slični nastave da definišu i brane srpske interese, unapred zahvaljujem.

squsovac, 25. maj 1992 Upravo ovih dana čitam Efemeris, Dejana Medakovića, i potpuno mi je neverovatno kako je čovek lepo objasnio problem izbeglica (Srba iz CRO & BiH) u Srbiji (u vreme prošlog rata). I danas je sve isto kao onda. Oni odande pobegli glavom bez obzira: neki da bi zaista sačuvali goli život (Hrvati logično slabo shvataju da bi nekoga ko puca na njih i ruši im državu trebalo poštedeti), a neko iz nedostatka informacija. Ovde su osuñeni na potucanje od nemila do nedraga; tamo su ostavili uglavnom sve što su imali (u glavi su po pravilu slabo šta imali, inače bi to sve prodali još pre 2-3 godine). Sa druge strane ovdašnji Srbi nikako ne mogu da shvate mentalitet “onih tamo”, po logici, da su bili normalni, ovi im ništa ne bi radili. Sve u svemu, i ovaj slučaj samo potvrñuje imbecilnost ideje “svi Srbi (po svaku cenu) u jednoj državi”. Ovi ovde Srbi mnogo su drugačiji od onih tamo (zato i postoji večiti sukob koji su “pravi Srbi” a koji “izrodi”). Ima još nešto: Dinarski Srbi (kao uostalom i dinarski Hrvati) daleko su sličniji meñusobno nego što su slični Srbi iz Knina i Srbi iz Kragujevca ili Hrvati iz Drniša i Hrvati iz Čakovca. Osnovna im je karakteristika da odrastaju na mitovima iz prošlih vekova; zatvoreni su u sebe; množe se gotovo isključivo meñusobno. Dinarski Srbi su prvi počeli da nose oružje po Beogradu (ne računajući ovdašnje kriminalce i bande) jer je to tamo kod njih uobičajeno, i što je najgore, tamo je uobičajeno za jednu reč potegnuti oružje. Ovde očigledno (do sada) nije bilo. Jako je zanimljivo to što se, na primer, sada dešava u BiH. Srbi iz Sarajeva (nazovimo ih “urbani Srbi”) slabo shvataju potrebu odlaska na Pale u cilju “odbrane ognjišta”. Valjda zato što su ognjišta gledali samo na fotografijama. Sa druge strane, “ruralni Srbi”, (važi isto i za ostale nacije), uglavnom poljoprivrednici, najvećim delom porodično bogatstvo mere kvantumom ograñenog prostora. Zato je i logično što oni teže za zaokruživanjem što veće i što čistije teritorije. Ovo je pre svega rat onih koji žive na način 19. veka u 20. veku i onih drugih. I vojska spada u prvu grupu, naravno, jer funkcioniše na ideologiji prošlog veka.

71

maleksic, 25. jun 1992 Nisam dugo bio na Sezamu. Bio mi se smučio komunizam i antisrpstvo kojima su bili zaraženi neki članovi sezama. Vraćam se zato što sam namirisao skoru komunističku krv, pa rekoh da naoštrim zube... :) Na žalost, ne vidim da se bilo šta u forumu promenilo na bolje. Jedino se VICEVI solidno drže. :) B92 je “leglo ustašije” i “leglo komunizma” istovremeno. Po svojoj divljačkoj srbomržnji i antisrpskim ciljevima nema apsolutno nikakve razlike izmeñu komunizma i ustašije. Kada Srbin gine od komunističkog ili ustaškog noža potpuno mu je svejedno da li mu je dželat pristalica samoupravnog dohodovnog povezivanja ili tržišnog gospodarstva. Srbin koji ne veruje u Boga nije Srbin. Veruje u Boga onaj koji veruje u postojanje Boga, poštuje Crkvu i ponaša se humano i svesno, vodeći se opštim hrišćanskim principima. Završavam poruku onim što mi prvo padne na pamet: Srbija!

maleksic, 29. jun 1992 edelic: Da li biti Srbin a priori znači nešto “teže” od biti Slovenac, Hrvat, Rom, Musliman, Kinez itd ??? Znači i te kako. Na stranu to što većina “naroda” koje si naveo postoje samo u umobolnim projektima Broza i Kardelja, mislim da je više nego jasno da biti Srbin znači biti pripadnik jednog nadasve posebnog naroda. Srpski narod je od svog udržavljenja na ovim krajevima bio na strani božje pravde. Vekovima su Srbi čuvali Evropu od azijatskog nekrsta, boreći se za krst časni i slobodu zlatnu. U oba svetska rata Srbi su se borili na strani pravednih i ugroženih. Nikada u svojoj istoriji Srbi nisu činili zlo, nikad nisu ni mrava gazili, a na genocide i zverstva odgovarali su hrišćanskom rukom pomirenja i praštanja. Ne postoji nijedan narod na svetu koji se može porediti sa Srbima. Srpstvo je ljudstvo u svom najboljem izdanju.

korvin, 08. jul 1992 Bio sam svedok kada se u soliter u kome žive moji roditelji uselio u stan na prvom spratu čovek koji je očigledno izbeglica iz Bosne! Došao je lepo sa tačnim podacima o ženi čiji je to stan (Hrvatica, muž koji je preminuo je bio Crnogorac, ona sada radi u inostranstvu i povremeno dolazi), obio vrata sa nekom zavijačom, i uselio se sa ženom i dvoje dece. Mene i mog prijatelja je presreo kod lifta (dotični stan je u prizemlju) i pitao 72

da li želimo da budemo svedoci da ništa nije ukrao iz stana !!?? Mi smo naravno odbili, s ukusom gorčine u ustima. :(( Stvar je u tome što je počelo sa Hrvatima, pa će se produžiti na neposlušne Srbe, pa posle toga kada se i ta tema iscrpe, doći će na red svi koji ne pripadaju odgovarajućim strankama... :((( Gospodine Hitler, drago nam je što ste ponovo meñu nama. :( P.S. Javio mi se iz Mañarske prijatelj zagrepčanin, i kada sam mu ovo ispričao samo je kašljucnuo i rekao da se isto dogaña i kod njih

dragisha, 23. septembar 1992 Djevojka, Sarajka, u tramvaju u BG. Sjedi. Ulazi starija žena, ona ustaje i kaže: “Hoćete li da sjednete”. Starija žena ljubazno odgovara: “Seljančuro jedna, nije ‘sjednete’ već ‘sednete’. Sve vas izbeglice treba isterati...”. Srbi su gostoprimljiv narod. Pogotovu kad treba primiti “svoje”.

mkiric, 24. septembar 1992 Što jes' jes'. A i kao gosti smo jako zahvalni - mog drugara koji je šest meseci ratovao u Slavoniji i izvukao živu glavu je u sred Beograda upucao vojno sposoban izbeglica iz Slavonije (preživeo je samo zato što moron nije uspeo da ga sa pola metra pogodi u srce iako je tamo ciljao), a pre neki dan je jedan izbeglica iz Bosne (takoñe vojno sposoban) isto tako u sred Beograda ubio jednog pilota. Koliko sam shvatio iz novina, reč je bila o banalnoj svañi oko suncobrana na splavu, a tip je u njega ispalio tri metka. Bez mnogo upuštanja u motive koji su gospoñu iz tvoje priče naveli na tako nešto, činjenica je da je mnogo ljudi odavde izginulo ili doživotno obogaljeno boreći se umesto onih koji su pobegli odande i naoružani šetaju Beogradom deleći neku svoju pravdu.

milan, 25. septembar 1992 Ova žena koja je ovako brutalno i nehumano (to što je prosto, manje više) reagovala ja samo vrh ledenog brega koji se zove “srpsko pitanje”. Ja, naravno, razumem Dragišin revolt kao što bih i ja, da sam se zatekao u tom tramvaju, toj ženi žestoko “oprao glavu”. Kritično “meñutim” ovog problema tek sada nastupa. Ova žena na jedan primitivan način pospoljava revoltiranost Srba iz Srbije proper nad ovim ratom “u kome nisu učestvovali”. Reke izbeglica (oko 500.000 hiljada sem ako drugi Šešelj ne laže da bi izvukao neki politički profit), sankcije čitave meñunarodne zajednice, propali politički sistem o vratu i opšti slom javnog i privrednog života, Srbijancima deluju kao nekakva elementarna nepogoda. Za razliku od Dragiše, ja sam za ove dve godine prešao Srbiju proper uzduž i popreko. 73

Raspoloženje za Srbe prečane je doslovno nikakvo. Na njih se gleda kao na nekog ko je celu Srbiju uzeo za taoca. Oficiri koji govore novoštokavski su cele 1991 i dobar deo ove zime upadali u srpska sela i palanke i odvodili sinove jedince u vojsku. Srbija je postala zemlja jedinaca a gde se porodica sastoji samo od oca, majke i sina - tu nema rata! Od ujedinjenja 1918 do danas, Srbi su zaista živeli u jednoj, zajedničkoj državi ali nisu ništa učinili da formiraju zajednički srpski politički i kulturni prostor. Period posle II rata je bio još gori jer su, praktično, nosioci revolucije bili novoštokavski dinarci a izveli su je protiv Srbijanaca. To da su oni bili tek puko oružje u rukama komunističke partije nije sporno u beogradskim političkim i intelektualnim krugovima ali je to srpskom selu i palanci sasvim irelevantno. U jednom mestu u okolini Valjeva gde su pokušali da mobilišu celu jednu četu (koliko u tom mestu otprilike i ima muškaraca izmeñu 20 i 50 godina) su mi pričali kako su se pobunili i kako je oficir koji sprovodio “hapšenje” (njihov izraz) govorio isto i prezivao se isto kao i oficir koji je njihove očeve, sada već starce, pokupio 1944 i odveo na sremski front a da se 40% njih nije vratilo! Kada su ginuli kod nemačkih bunkera kod Šarengrada i Nijemaca (obrati pažnju - ista mesta kao i danas!) Peko Dapčević je rekao “Nijeste pošli na svadbu no u rat!”. O ovome se može misliti šta se hoće, ali to je politička realnost Srbije. Nema mesta u kome me bar neko nije pitao: “Da li ste vi srpska ili srbijanska stranka?”. Nikada se niko nije pobunio protiv ovakvih pitanja. Možda je ovakav stav na štetu čitavog srpskog naroda na duži rok, ali je itekako na trenutnu štetu Srba prečana ako nastave politiku bahatog pretvaranja Srbije u logor svojih talaca. Prisilni otkup i čupanje brkova seljacima su možda bili mogući pod zaštitom ruskog komunističkog čudovišta iz Kremlja. Sada Hadžićeve izjave da će “naoružati ljude i doći u Beograd da raščisti stvar” mogu izazvati samo bes. U sledećem koraku, osvetu!

mstanic, 25. septembar 1992 Nije sto posto provereno, ali izgleda da je jedan izbeglica, stariji čovek, silovao devojčicu od šest godina i to ćerku čoveka koji ga je primio. No comment!

bandit, 26. septembar 1992 Ja bih sve izbeglice naselio na Kosovo... pa tamo nek ubijaju koga i kakogod hoće...

danko, 26. septembar 1992 dragisha: Djevojka, Sarajka, u tramvaju u BG. Sjedi. Ulazi starija žena Eto ti priče! Znajući naš “narod” savim moguća i verovatna. Čisto da ne bi neko 74

generalizovao evo i kontra-priče: Moja kuma je završila književnost i posle 6 godina čekanja posla se zaposli u gradskoj biblioteci. Počne rat i zaposle izbeglicu koja krene da joj se žali da su Beograñani grozni jer je eto mesec ipo čekala na posao, a sad ga je dobila, a mala plata, a sad nema ni pomoć, a mora i GSB da plaća!

mkiric, 04. oktobar 1992 Što se tiče izbeglica i Šiptara, još uvek se trudim da ne pravim razliku meñu ljudima po nacionalnosti već po čovečnosti. Naravno, nije mi isto da li negde stradaju moji ili neki drugi sunarodnici, nije mi svejedno ni od koga i kako su stradali, ali to važi isključivo na kolektivnom planu. Kad je reč o pojedincima, onda mi nije mnogo važno da li je neko Šiptar, Hrvat, Slovenac, Mongol ili Bušman - zanima me šta ima u glavi i kakav je čovek. Možda će ti zvučati smešno, ali ja još uvek (nadam se) imam prijatelja i po Zagrebu i po Sloveniji i na Kosovu. Sa mnogima od njih sam se čuo sve dok nisu pukle telefonske veze, a dotle smo se redovno raspitivali za zdravlje i ostalo. Generalna ocena za izbeglice se odnosi na one ratoborne, koji nisu imali petlju da ratuju tamo, kod svojih kuća, ali zato ovde mašu pištoljima i prete onima koji su ih primili. TAKVE bi trebalo poslati na Kosovo da višak energije ispucaju sa onim Šiptarima koji takoñe imaju slične sklonosti. One normalne ne posmatram kao izbeglice ili kao Šiptare, već pre svega kao ljude. Nadam se da sam sad bio jasan.

dragisha, 07. oktobar 1992 Kad neko napravi neki eksces u društvu, naći će se neko s opravdanjem (“Bolesno mu dijete, nema penzije...”) a kad neko ostane bez igdje ičega i ne rijetko dijela familije to nije ništa. Prijateljica moje žene koja je ovdje od prvih dana rata svaki put kad se razgovara o “ovima ovdje” po nekoliko puta kaže “Daj bože da samo 2 dana moraju da odu iz svoje kuće da vide kako je to”. Ona je došla sa mužem i sinom i cijelo ljeto je provela s jednom majicom na sebi, onom u kojoj je došla. Naveče je opere da bi ujutru mogla da je obuče čistu. Ova što se zaposlila u biblioteci je dobila posao, izgubila pomoć i mora da plaća kartu. Za razliku od ove “vaše”, njoj je ta plata SVE što ima, možda čak i izdržava još nekog njome. Od nje mora da kupi i hranu i zimsku odjeću i da plati kartu za GSB. Ova “vaša” može da kaže kolika je ta plata, a svi dobro znate kolike cu cijene.

dejanr, 08. oktobar 1992 mmarkov: Država, kakva god da je, mora postupati u skladu sa sopstvenim i međunarodnim zakonima, a ne verujem da postoji zakon koji bi bilo koga mogao da 75

uputi na Kosovo protiv njegove volje. Ni jedan zakon ne garantuje izbeglicama (dakle, grañanima drugih država koje mi ovde “izdržavamo” svojom dobrom voljom) da se naseljavaju tamo gde im se sviña, nego mogu da se smeste tamo gde ima uslova. Ako im se ne sviña, neka nañu drugu državu koja će da ih ugosti bolje.

mkiric, 09. oktobar 1992 Nikakvu hajku nisam pominjao, niti SVE izbeglice. Pominjao sam one meñu njima koji zaboravljaju da su de facto gosti u tuñoj kući i koji ne znaju pravila ponašanja u gostima. Po stoti put ponavljam: izbeglicama treba pomagati na svaki način i što više im smanjiti muku, ali to ne znači da imaju pravo da izvoljevaju i biraju, već treba da prihvate ono što im se ponudi ili da poljube pa ostave. Kriminal je posebna priča - moje mišljenje je da bi one koji su izbegli od rata (čitaj: pobegli iz sopstvenih kuća da ne bi branili iste) a ovde se uhvate sa oružjem ili u pucnjavi trebalo kažnjavati mnogo strože nego domoroce. Kad takav ovde puca i ubije nekog (ili samo rani, svejedno), to znači da je u proteklih godinu dana ubio najmanje dvojicu - onog koji je otišao tamo i možda poginuo umesto njega i ovog koga je upucao ovde a ne bi da je ostao tamo.

ladislavs, 09. oktobar 1992 Izbeglice, dok im se ne reši pravni status, nemaju pravo slobodnog nastanjivanja već dobijaju smeštaj na specijalno odreñenim mestima. Uvek se izdržavaju (bilo državnim, bilo meñunarodnim parama ili donacijama) i nije im dozvoljeno zapošljavanje. Ovo ne govorim zato što mislim da naše izbeglice treba da imaju takav status, već da skrenem pažnju na to da moraju da poštuju državu i grañane države domaćina.

zradojicic, 10. oktobar 1992 To su poznate stvari da se izbeglice ponašaju više nego bezobrazno. Kod moje drugarice u stanu od 40 m2 dosle izbeglice iz Sarajeva, 3 odraslih i 6 dece, i žale se jer kupatilo nema kadu; to ih je posebno pogodilo. Ne pada im napamet da spreme ručak, nego čekaju gazdu sa posla da doñe i skuva ručak. Samo zanovetaju i pljuju po Srbima, bez obzira sto su i oni sami Srbi. Mi smo im krivi što se ratuje. Posle svega što je se kod nje kući desilo, izbacila ih je napolje sa ultimatumom, “ili ćete biti manji od makovog zrna ili idite odavde gde god hoćete”.

76

Svima treba pomoći, i nisu sve izbeglice ovakve, ali kada preteraju onda im treba staviti do znanja pa nek se gube i idu odakle su došli. P.S. Imam primer i stvarno dobrih ljudi, koji su za zahvalnost svom roñaku koji ih je primio, uzeli da održavaju kuću, dok je čovek na poslu. Ima i onih koji su doveli ženu i decu i vratili se na front, a za njima je otišla i žena dok su deca ostala kod roñaka.

mmarkov, 14. oktobar 1992 Na Sezamu je sve veći broj poruka ljutitih domorodaca... Usput, ne sviña mi se to što kažeš “ne treba SVE izbeglice...”. Izgleda da ih ti sve a priori osuñuješ, mada dopuštaš da meñu njima ima i poštenih, što je, u najmanju ruku, nekorektno prema, ipak većini, izbeglica koji se nisu ogrešili o domorodačke običaje.

max.headroom, 21. oktobar 1992 Meni se finalno se*e kada vlasnik “malog trosobnog stana” (inače velikoSrbin po opredeljenju) iz komšiluka kaže da ne može da izdrži sve te silne izbeglice po Beogradu. A pre koliko godinu dana je urlao “Srbija do Zagreba” i pucao rafalima sa prozora. :( Dok neki moji ortaci iz BiH prodaju čarape ispred Dafine.

cdragan, 06. januar 1993 petrovics: Čovek reče da će da beži ako napadnu ovu našu zemlju i praktično njegovu kuću. Takve ljude stvarno smatram kukavicama. Znači sve izbeglice kojima su sela spaljena pod naletima protivnika su kukavice jer nisu ostali i nekukavički izginuli na pragu svoje kuće? Koliko nam bar TVS servira broj takvih sela pa i gradova je veliki - znači li da su svi oni kukavice?

balinda, 19. januar 1993 U vreme kada ova kljakava civilizacija pokušava da svi evropski (u perspektivi i svetski) narodi žive pod jednim krovom, mi smo se dosetili romantičnih nacionalnih država iz prošlog veka. :(

balinda, 30. januar 1993 acka >> nacionalizam: 1. nacionalna svest, rodoljublje; 2. veličanje, kult svoje nacije koji isključuje poštovanje drugih nacija, šovinizam.

77

Za početak, možemo primetiti da je šovinizam jedan od oblika nacionalizma a ne njemu suprostavljen pojam. Pitanje je šta je nacionalizam danas i šta je on trenutno u Srbiji? Ako civilizacija nastavi u pravcu u kome se do juče kretala, onda će najpre biti da će drugo značenje nadjačati prvo koje je, zapravo, ostatak iz prošlog veka. S druge strane, u Srbiji (a i drugde širom preñašnje Jugoslavije) “nacionalna svest” bliža je “šovinističkoj nesvesti” pa i po tom osnovu, najblaže rečeno, sumnjiva je gotovo svaka naprasna nacionalna samosvest u vremenu u kome je to postala moda. Iz redova nacionalista, koji se svi odreda ograñuju od negativnog značenja, regrutuju se najogavniji rasisti i fašisti. To, u značajnoj meri, dovodi u sumnju i dobre strane, ako ih i ima. Teško je nagañati kakav će biti svet budućnosti, ali se može zamisliti da će značaj nacionalnog možda nastaviti da se minorizuje. (? ?) Najzad on će najpre biti takav da će pokazati odnos ovakva dva pogleda na svet. Ti si, očigledno, ponosna na svoje, vidim najbolje, namere veličanja nacionalnih vrednosti, dok su drugi, ja na primer, :) ponosni što ih smatraju folklornim ostatkom prošlosti koji, najčešće, donosi više opasnosti nego koristi. Sami dogañaji u ovom veku, da se ne vračam previše daleko, mislim da idu na ruku ovakvom stavu, a sadašnja propast razuma, kod nas ali i šire, pokazuju da se, u ime nacionalizma, rade nastrašnije stvari. :( Mislim da nacionalizam, makar gledan i kroz najružičastije naočare, ne opravdava svoje postojanje već i zbog opasnosti koje sa sobom nosi. (? ?)

milan, 5. maj 1993 Glede Velike Srbije, ja i dalje ne odustajem. Ne vidim zašto bi se nacionalni program menjao samo zato što je izgubljen jedan rat, koji, vojnički gledano, čak i nije izgubljen. Takvi projekti traju vekovima. Držim čak da vi što vičete na Faraona jer je, navodno, pravio Veliku Srbiju, samo pravite štetu demokratskoj stvari. Prvo, uvek vam može reći da je u ovom ratu dobio obe strane Drine a to je san svakog srpskog imperijaliste još od Karañorña. To što su neki želeli i Knin, druga je stvar i nije osnov za napadanje Faraona. Naprosto, reći će vam, a ne možete ga ubedljivo sporiti, nije se moglo. Njega treba napadati što je politikom koju vodi nastavio da perpetuira jedan odumirući politički poredak i time naneo zlo i svom i drugim narodima.

milan, 5. maj 1993 Nacionalni program Srba (po potrebi zameniti sa imenom bilo kog drugog naroda): “Srpski narod najvećim delom treba da živi u jednoj državi”. Komentari: Prvi put ga je doneo Ilija Garašanin, ali to nije bitno jer iako ga je on prvi formulisao bio 78

je jasan još od Svetog Save naovamo. Garašaninovo “Načertanije” je bilo više nekako “uputstvo za upotrebu” iliti, što rekao Uljanov, “rukovodstvo k akciji”. Sprovodi ga ko i kako stigne i ako stigne. Donosi se putem konsenzusa, odnosno voljom pretežne većine. Ja recimo verujem da 90% Srba želi da živi u jednoj državi sa ostalim Srbima. Inače, srpski narod je već jednom, 1918., ostvario svoj nacionalni program. Državu nismo uspeli da sačuvamo pa ćemo sada opet morati da je ponovo pravimo. Isto se desilo i Rusima sada ali i Nemcima u srednjem veku posle raspada Nemačkog carstva. Nismo, dakle, čak ni u tom pogledu neki izuzetak iako pisac kome je “strepnja dublja od nade” misli suprotno. Primera, i ‘vakih i 'nakih ima koliko hoćeš - Flamanci, Mañari, Grci i Irci ga nisu ostvarili a Francuzi, Englezi i Španci, recimo, jesu. Samo u ludačkim državama, u sred raspada države ili stvaranja nove ili promene političkog poretka, što je sve kod nas trenutno, na žalost, slučaj, nacionalni program može biti predmet izbornog nadmetanja. Inače bi delovalo sasvim idiotski da se, na primer, francuske stranke raspravljaju oko toga da l' da Francuska ostane cela!

milan, 10. maj 1993 Nacija je svaka grupa ljudi koju uveriš da je nacija.

novim, 20. jul 1993 Dobro, spanticu, koji ne veruješ Hrvatima, ali Srbima veruješ itekako, kako komentarišeš (ili koliko % poverenja odvajaš za) činjenicu koja je poznata u stranoj štampi, a domaća je, sem nekoliko izuzetaka, prećutkuje: da je Radovanu III Osvajaču Karadžiću otac Crnogorac a majka Albanka? Što se mene tiče, nemam ništa ni protiv ni za ko je kome otac ili mati, ali mi nije logično (ah, moja “američka” logika!) da sin Albanke bude velikosrpski voña. I još jednom: da se vratimo temi - je su l' Karadžić & Co. “banda zločinaca” ili ne? O tom počesmo...

fancy, 01. januar 1994 SRPSTVO? O.K. Ali, molim da me se ne meša sa BRĐANIMA iz kojekakvih Krajina i sa prekodrinskim NOVOEKAVCIMA. Ne vidim ničeg zajedničkog u tzv. “pripadajućim relacijama nacionalnog karaktera” Srbijanaca i gorepomenutih grupacija. 79

Geografija je čudo jedno.

milan, 01. januar 1994 Straight to the point! U tome i jeste stvar! Korpus jednog naroda sa pripadajućim relacijama nacionalnog karaktera upravo i podrazumeva da se mimo neke antropološke mase (matematičari bi rekli domen ili nosač strukture ;)) na istoj pojave i odreñeni odnosi, relacije koje potom i odreñuju predmetno Xstvo (gde je X imenički predložak nastao od imena predmetnog naroda. :)) Najčešće poznati tip veza u novijoj istoriji je bila država. U slučaju odsustva države (Italijani, Nemci) kao surogat za istu je korišćena kultura. Ipak, posao se ne smatra završenim dok se ne napravi država (opet vidi prethodne primere). Tako gledano ovaj istorijski trenutak je zatekao Srbe neobavljena posla, u sred posla, (“red handed”, što zvuči upadljivo dvosmisleno :)) ). Ja, kao ni niko drugi, ne zna kada će se i kako će se posao završiti. U prilog tvojoj tezi o tome da “brñani” za sada ne pripadaju Srpstvu ide okolnost da oni nisu integrisani u posttursku ili postsrednjovekovnu srpsku kulturu nastalu u interakciji austrijskog baroka i Srbije Proper odnosno Srbijanaca ako tim imenom nazovemo živalj iz Beogradskog i delova Vidinskog i Rumelijskog pašaluka. Sa druge strane, isti jezik, vera ali i osećanje ugroženosti koje ih okreće ka Beogradu, ih kvalifikuje za najbolje kandidate za integraciju u tu kulturu. Kako će taj proces teći i da li će se oni integrisati drugo je pitanje. Uzgred, a samo donekle vezano za temu, uvek je matica koristila “brñane” kao svoju petu kolonu i sredstvo za stvaranje strateške dubine vojišta, a uvek su “brñani” koristili maticu kao izvor vojne i svakolike podrške. Kao što mi hoćemo da njih iskoristimo za svoje ciljeve tako i oni hoće da nas upregnu u svoja kola. To je sasvim normalno, ma kako nemilosrdno zvučalo. U prvim fazama rata cela Srbija je bila instrumentalizovana u njihove ciljeve. To je verovatno i bilo neizbežno jer su sukobi izbili tamo, oni su primitivniji i agresivniji od nas - samim tim i beskrupulozniji - pa im je bilo lako da nas uvuku u rat na svojoj strani. Meñutim, sada, sa približavanjem kraja rata uloge se obrću i sada matica počinje da kalkuliše i trguje. Uzmimo samo jedan banalan primer: nama bi sto puta više odgovaralo (i za zaokruživanje državne teritorije i iz ekonomskih razloga) da uzmemo Baranju i delove Zapadnog Srema a da Hrvatima teslimimo celu Kninsku krajinu. Očigledno, interes tamošnjeg življa je obratan. Ovolika podrška Babiću je upravo rezultat njihovog straha da je Martić agent Beograda koji će raditi isto što i Hadžić - prodavati ono što Faraon odnosno Beograd narede. Ironično je da su moja i tvoja i Faraonova pozicija ovde slične u smislu da su sve tri suprotstavljene njihovoj tamo. :)) Interes je očigledno jači od ideologije. :)))))) 80

fancy, 22. januar 1994 Rešenje sigurno ne može biti u iscrpljivanju Srbije, jer ista definitivno ne može da vodi računa više ni o sebi. To što je u jednom trenutku pogrešnom procenom svojih lidera Srbija odlučila da podrži, i čak šta više podstakne, svoje prekodrinske i krajiške sunarodnike u projektima pravljenja svojih država, a sve u cilju budućeg prisajedinjenja Srbiji, je na žalost SAMO pogrešna procena koja kao posledicu ima puno mrtvih i osakaćenu i uništenu Srbiju. A ni tim ljudima tamo nije ništa bolje. Tzv. države im nisu ni izbliza bilo kakvom priznavanju, Srbija NE MOŽE da ih nosi na grbači još dugo, čak su i geografski i ekonomski upućeni na sasvim drugu stranu, i jednog dana kada “sve bude bilo kao i pre rata” valjda će se neko zapitati - ZAŠTO je sve ovo bilo potrebno..?

dragisha, 08. februar 1994 Nemam zaposlenje u Srbiji, ne primam pakete, nemam zdravstveno osiguranje. Otkad sam došao u Srbiju potrošio sam toliku količinu love da mi se zavrti u glavi kad pomislim na to. O majko Srbijo, ne pomaži mi više! :) Otkad sam izašao iz Bosne, ovo je drugi put da mi ti spominješ tu humanitarnu pomoć. Znaš koja je kletva izbjeglica? “Dabogda ovi (domaći, prim of me) samo jedan dan morali da odu sa svoga, da vide tu ‘sreću’!”.

squsovac, 05. jul 1994 milan: Onaj ko je izmislio muslimane sa velikim "M" je, zapravo, pribegao istom metodu. Našao je jedan segment srpskohrvatski govoreæe slovenske populacije islamske veroispovesti i huškao je da se zasebno nacionalno izjasni. Nije tako kako pišeš, tj da nije bilo nikakvog “huškanja” jasno je iz sledećeg: veći deo “segmenta srpskohrvatski govoreće slovenske populacije islamske veroispovesti” je čim je dobio zakonsku mogućnost da se izjašnjava kao “Musliman” to i učinio. Nije bilo nikakvog huškanja. Uostalom, zašto bi takvo huškanje bilo i potrebno. “Segment...” ranije nije imao mogućnost da svoju posebnost izrazi, i čim je takva mogućnost dobijena, ona je i iskoriščena. Konačno, da je postojalo nekakvo “huškanje” (u smislu da su to navodno Srbi ali su ih nahuškali da se izjasne kao Muslimani), verovatno bi se veći deo njih kasnije kada je to bilo moguće bez većih posledica po integritet pojedinca ipak izjasnio kao Srbi. A to se, znamo, nije desilo. Inače, huškanje nakon II sv. rata na ovim prostorima ipak je patentirao S.M.

81

novim, 23. jul 1994 Ovo je literatura: U Drugoj knjizi Seoba M. Crnjanskog, glavni junak, Pavle Isakovič, odlazi u Beču skoro svaki dan kod sekund-sekretara ruskog poslanstva, Volkova. Ovaj ga, kao i sve diplomate od zanata, prima ljubazno, s dosadom. I pita ga, Pavla, po stoti put, šta je problem njegov, i tih Srba, koji hoće da se u Rusiju sele (godine su sredina XVIII veka): “Isaković se onda trže i progovri, pa poče da priča, kako su Serbi, na Kosovu, carstvo izgubili, kako je car Lazar poginuo, ali Miloš rasporio Murata i kako su oni, Isakoviči, u Austriju prešli, i kako žive sad u Sremu i temišvarskoj Generalkomandi, u Banatu, koji su Novom Servijom nazvali. Meñutim, sekretar ga prekide. To je intjeresno, kaže, ali to su već čuli! Gospodin Nikolaj Černjev, premijer-sekretar, ne može više oka da, zbog njih, sklopi. Počeo je da sanja Murata i cara Lazara, na Kosovu. To su već čuli. Nego, neka mu kapetan kaže, iskreno, šta je, njega, nateralo da ide. To da mu kaže i neka, kad govori nemecki, ne žuri...”. II A ovo je stvarnost. Godina je ova danas, govori Lars Erik Valgren, švedski general i bivši komandant Unprofora u bivšoj Jugoslaviji, o srpskim generalima u listu “Mladina”: "Srpski generali su uvek, kada bismo seli da pregovaramo o primirju, počinjali izlagati istoriju srpskog naroda od kosovske bitke do danas. Naravno, srpski generali govorili su samo o tragičnim dogañajima iz istorije, pokušavali su me uveriti da su Srbi tragičan narod. Kod Mladića je bilo očito da mrzi Muslimane. Tokom razgovora sa njim moguće bilo opaziti i znakove šizofrenije”.

novim, 24. jul 1994 Naša opsednutost istorijom u obliku tragedije kao da reprodukuje samo takvu istoriju. Tragedija je uvek priča o heroju koji postaje - sticajem okolnosti, intervencijom bogova ili spoljašnjih sila, svejedno čega: uvek je to spoljašnji splet - žrtva bez unutrašnje krivice. I zapanjuje da se od tog modela istorije ne mičemo već ko zna koliko (a meni se čini da smo se u istoriji pomakli napred samo onda kad smo odstupili od tog modela). Pazi ovo: Talijanski novinar po prezimenu Barili, kao dopisnik iz balkanskih ratova (onih, dakle, pre I svetskog), negde je u jugoistočnoj Srbiji zabeležio sledeću sliku. Ne tako daleko od fronta (posle neke bitke s Bugarima), nailazi jedne večeri na grupu koja sedi uz vatru; 82

grupa se sastoji od izgladnelih staraca i podrpanih ranjenika, i čeka, na rubu nekog sela, da im stigne sanitetska pomoć i hrana. Svi su prilično izubijani, gladni, izmrcvareni i uopšte je slika k'o iz čitanke. Kad će im ta pomoć stići - niko ne zna. Ali o čemu se žustro prepiru uz vatru, izgubljeni u ratnoj vaseljeni? O tome da li je Srbija, u tom času, druga ili treća svetska vojna sila! (Da to Srbija nije ni približno, pokazalo se tek godinu kasnije, kad su Švabe pregazile tu “silu”). Ako uzmemo da je herojski tip kulture i istorije postojao i drugde - stari Grci su dali, manje-više, sve te modele - opet zbunjuje, jer uz taj tip idu i drugi, koji ga malo spuštaju na zemlju, relativišu (nemoguće je živeti normalno ako 24 sata dnevno misliš da si junak nad junacima, ili živeti večito sa traumom žrtve). Hoću ovu hipotezu da postavim: unormalićemo se onda kad dominantan kulturni model postanu priče koje piše mlaña (već srednjih godina) generacija naših pisaca, mnogo opuštenija, šira i, čak, obrazovanija. Sve dok nam je dominatna narativna matrica ova sadašnja zagrobno-sentimentalna (ona se valja kroz sve nacional-pisce, nacional-novinare i nacional-političare), nema naročite nade. Čak je manji problem što je to “nacional-matrica”, mnogo veći je problem sama ta matrica, njena ograničena, kružna i izgleda šizofrena forma. Veliki deo naših “svaña” i svaña (pa i ovde, u Forumu), uopšte nije sukob dve različite argumentacije; mnogo češće je to sukob dva tipa naracije (načina pričanja dogañaja).

zqusovac, 16. avgust 1994 Oduvek sam se smatrao anacionalnim, ali sam takoñe oduvek voleo i poštovao tradiciju kako naroda, plemena, familija iz kojih potiču moji roditelji, tako i onih meñu kojima sam živeo ili boravio. Drugim rečima, nisam bio anacionalan zato što nisam znao kome, čemu i zašto pripadam već po svojoj odluci da tim činjenicama ne pridajem preterano značenje ni vrednosti koje one nemaju. Dogañaji u bivšoj Jugoslaviji samo su me učvrstili u tom stavu. Što se tiče Crne Gore, neosporno je da je ona uvek (misli se na razumno noviju istoriju koja se može pouzdano dokumentovati, da ne ulazimo u amebe) bila poseban državni entitet. U specifičnim uslovima kasnog srednjeg i neostvarenog novog veka na našim područjima u Crnoj Gori se razvilo posebno osećanje spram Srbije i srpstva, koje se može objašnjavati (mada ne i potpuno objasniti) sledećim elementima: 1. Srodnim narečjem suštinski istog jezika. 2. Svešću o etničkoj i kulturnoj bliskosti i zajedničkom poreklu. 3. Srodnim mitovima. 83

4. Istim spoljnopolitičkim pretnjama (Turska agresija, okupacija i islamizacija). 5. Veoma bliskom verom (istočno pravoslavnom). Istovremeno, Crnogorci su imali veliki broj specifičnosti koje su ih uprkos njihovoj nikada skrivanoj bliskosti sa Srbima činili specifičnim i u etno- kulturalnom i u nacionalnom i religijskom pogledu. Kao što je lepo opisao Jovan Cvijić, Crnogorci i Srbi dosta su različiti po mentalnom sklopu, sistemu vrednosti itd. (Digresija, ali po svim istraživanjima Crnogorcima su u tim kategorijama daleko bliži Albanci nego Srbi). Srbija se nikad nije potrudila da ono što vredi svesno preuzme iz Crne Gore (nesvesno je dosta toga prošlo, ali to je diktirao niz objektivnih okolnosti), ali se itekako potrudila da pokuša da nametne svoje. Ali Crnogorci su narod sa čvrsto ukorenjenim tradicijama, verovanjima i moralnim kodeksima, te se nipodaštavanjem onoga u što oni veruju uglavnom postiže suprotan efekat. A to nipodaštavanje u poslednje vreme dostiglo je zaista prevelike razmere. Ako želite ilustraciju - pogledajte samo po jedan snimak sednica srpske i crnogorske Skupštine. Ja jesam za samostalnu Crnu Goru ali nisam za prebrojavanja, progone, carine, maltretiranja, vize, etnička čišćenja. Smatram da bi upravo postojanje suverene Srbije i suverene Crne Gore jednim visokorazvijenim i modernim meñusobnim odnosom moglo predstavljati stožer oko koga bi se okupile susedne balkanske zemlje i na koji bi se ugledale. Mada, kako stvari stoje, u takvu mudrost sadašnjih vlastodržaca ni najmanje ne verujem.

dragisha, 04. septembar 1994 Da li neko misli da je cijena za Srbiju RS? Ako je tako, drago mi je zbog vas. Ako ništa, a ono zato što će pola miliona izbjeglica koji će biti posljedica eventualnog prihvatanja plana imati gdje da ode.

novim, 07. septembar 1994 Vladimir Srebrov je Srbin, koji je u Sarajevu nekad osnivao SDS sa Karadžićem, i ostalima. Kad je Radovan izabrao Pale, Vlada je ostao u tzv. Potpalama (gradu Sarajevu). Upitan na televiziji (sarajevskoj) šta misli, rekao je da misli da je Radovan (koji i njega, Vladimira, gaña odozgo granatama, pa još i jednog Rusa dovodi da ispali malo mitraljske paljbe onako odoka po gradu, a sve to pred kamerama), da je Radovan, dakle, ubica, ali da su Srbi oko Sarajeva (koji sprovode Radovanove zamisli) svet pogrešno napaljen, loše informisan, i slično. I, kaže Srebrov, ja bih lepo njima tamo na Ilidži da objasnim... Neki dan kasnije, pošto je dobio prethodne garancije srpske strane da može doći na Ilidžu da razgovara sa vojnicima, ode on tamo. Meñutim, Radovana garancije koje je bio dao više nisu obavezivale, i on uhapsi Srebrova. I u zatvoru ga drži i dan-danas. (Srebrov 84

ništa nije drugo uradio osim ovog što sam naveo. Potrudio sam da to proverim kod više svedoka, izbeglica iz Sarajeva.) Sudbina pesnika Vladimira Srebrova (alias Nikolića, iz mog, požarevčakog kraja inače) jedan je od opipljivih razloga zašto sam ovde, u forumu, još pre godinu dana, za Radovana tvrdio da je bandit, i on, i njegova klika. Iz sudbine pesnika Vladimira Srebrova mogu se, meñutim, izvući i širi zaključci od ovog, relativno pojedinačnog suda o šefovima RS. Jedan od tih zaključaka glasi: nacisti se ne prevaspitavaju u slobodnoj i neobaveznoj konverzaciji, jer njih ne zanima argumentacija. Prevaspitavanje nacista se zove - denacifikacija, i ima sasvim druga pravila (dug je to postupak, i bolan po naciste). Misliš da se Biljana Plavšić, recimo, može nekim argumentom ubediti da nije u pravu kad kaže da “može pola od 12 miliona Srba da izgine da bi druga polovina živelo slobodno”? No way. Ubeñivanje Plavšićke mora trajati najmanje nekoliko godina, u ustanovi koja se bavi sumanutima i opasnima, zlima i pokvarenima.

novim, 08. septembar 1994 I nikako ne vidiš koja je provalija izmeñu Garašinove (tzv. velike) Srbije (ili naprosto zajedničke države Srba) i “obnove jugoslovenskog prostora”? Mislim da bi tu ogromnu razliku morao da povučeš; ona je takve naravi da je ne može ukloniti nikakva taktika “malo po malo”. Zašto? Državna ideja naprosto ne stoji u ravni taktike, niti se narod (s koje god strane reke bio, i ma koji narod bio) sme posmatrati kao “talac” ili “peta kolona”. Hoću da kažem: okvir u kojem i ti, kao prononsirani srpski nacionalista, posmatraš vlastit narod i njegovu državnu ideju - taj je okvir pogrešan. Taj okvir nas je uveo u rat, i sad nas - obogaljene - izvodi iz rata. Takoñe, taj okvir zaostalog i zatvorenog nacionalizma zajednički je tebi, Slobi, Vuku, Voji, Bidži, Raki - bez obzira na individualne razlike izmeñu vas. Moja poenta je da čitava intelektualno-politička konfuzija leži u osnovi praktično-političke konfuzije (haosa, rata, nasilja). I da se sa ljudima iz Garašinovog XIX veka ne može politički kako valja voditi društvo i država na početak XXI veka. Vrlo postmodernog veka u realnosti (simptomatično je da je taj izraz za tebe - vic.)

severian, 18. septembar 1994 Ako Hrvatska povrati, dok su stvari još ovako vruće, suverenitet nad Krajinom, ogromna većina Srba jednostavno neće tamo ostati, već će doći tebi i meni u Beograd. Tako, dobićemo još 500.000 izbeglica, a složićeš se da to nije baš najpovoljniji razvoj dogañaja. Zbog toga je u najdirektnijem interesu SRJ da se nañe kvalitetno rešenje za Krajinu. Rešenje koje neće pokrenuti izbegličku lavinu.

85

dragisha, 18. septembar 1994 Jedna zanimljivost. Prije 10ak dana je vaša kontrola zaustavila i vratila kamion mljekare za mlijekom, pavlakom i jogurtom za Zvornik. E, onda naša kontrola vrati kamion sa hljebom za Mali Zvornik. Trajalo je to neko vrijeme, i onda se vratilo na staro stanje. Nama mlijeko, vama hljeb. UBR, mlijeko je sa 0.60 otišlo na 0.80, pavlaka sa 2.50 na 3.00. Baš blagotvorno za vašu ekonomiju ovo zatvaranje granice.

sjer, 26. septembar 1994 SRJ će dobiti veliki broj frustriranih ljudi, uz to do zuba naoružanih, koji neće imati ništa i koji neće imati gde. Sjeti se izbeglica iz Zapadne Slavonije. Taj mali (prema 400.000+1.***.***) broj ljudi je uspio napraviti frku u Vojvodini (Hrtkovci etc.). To je bezbedonosni problem, a o ostalima da ne govorim. Privreda Vam je i ovako u kolapsu.

star, 02. oktobar 1994 Osnovna stvar koju mnogi ljudi ne shvataju je da, zbog loših iskustava iz oba rata, ogromna većina prekodrinskih Srba, po mojoj proceni 80%, je bila ubeñena još pre rata, da njihovu fizičku egzistenciju (goli život) na tim prostorima garantuje postojanje ex-YU. Oni to uzimaju kao činjenicu o kojoj i ne razmišljaju, tj. “to je tako i nikako drugačije i o tome nema rasprave”. U ovo, opet po mojoj proceni, veruje i bar 50% srbijanaca. Kada cirkus jednom krene teško ga je i kontrolisati, a kamoli zaustaviti. Pričati o demokratiji ljudima koji su ubeñeni da su jedva spasli živu glavu od “novog genocida” je po meni skoro uzaludno. Oni stvarno veruju da su RS i RSK spas od istrebljenja pa iako su nedemokratske i sa protuvama na vlasti. Milošević korisi istu priču za očuvanje vlasti u SRJ. SPC hoće da pojača uticaj u drštvu i zato koristi kolektivstički i poltronski duh naroda (nova vrsta moralno političke podobnosti). Naravno u ovakvoj situaciji isplivavaju na površinu ljudi koji se odlično snalaze u gužvi i otimaju sve što mogu. Njih naravno baš briga i za narod i za državu i za crkvu već gledaju jedino svoj interes, a za ideale neka ginu budale. Šta sada? Osnovno je da doñe mir. Da prestane cirkus. Da ljudi počnu da razmišljaju o sebi i svojim problemima, a ne o tzv. višim nacionalnim i državnim interesima. Samim tim, uz pozitivan uticaj iz inostranstva, počeće proces stvaranja društva evropskog tipa. Po mom mišljenju društvo koje je sada na vlasti u ex-YU državicama ne može opstati na vlasti u, da kažem, redu i miru, oni mogu samo da vladaju u gužvi dok zamajavaju narod raznim glupostima. 86

Meñutim postoji opasnost “Titovog sindroma”. Odnosno da svet podrži ove protuve na vlasti, novcem i gledanjem kroz prste na poštovanje ljudskih prava i demokratije, ako oni zaustave rat. To bi bilo veoma opasno jer ovaj narod više voli “leba bez motike” nego demokratiju. To bi bio kraj svih nada da je demokratizacija i evropejizacija ovih prostora moguća za našeg života.

novim, 3. oktobar 1994 zqusovac: Etnički momenat mi je krajnje nebitan. Nacionalno sam potpuno nezainteresovan i u “nacionu” ne vidim nikakve imanentne vrednosti. Ozbiljnije: mislim da tvoja taktika/sklonost da - u svom otporu nacionalizmu - i sve što je nacionalno kritikuješ kao nacionalističko, može izazvati suprotne efekte. To će reći: takva taktika i dalje ostavlja prostor nacionalistima, jer računaju da postoje ljudi koji ipak vide da i nacionalno obuhvata izvestan skup vrednosti, upravo imanentnih za izvestan kolektiv. Takvi ljudi mogu biti sasvim normalni. Nacionalisti zacelo manipulišu tim vrednostima, ali nisu te vrednosti sporne, već stav prema vrednostima. Generalno rečeno: nacionalizam je optika u kojoj se svi ostali fenomeni života mere aršinom nacionalnog. Nacionalno, pak, jeste samo jedna od mnogih vrednosti, i ne mora biti sporna ukoliko se ne pretvori u ekskluzivno, super-merilo za sve drugo. Praktično rečeno: može biti sasvim normalnih - i ima ih, na sreću - i Srba, i Hrvata, a da ne ne moraju da se poreknu kao “momenti” zarad dijalektičke sinteze (“jugoslovenstva”, recimo). Naravno, ko hoće da odrekne sebi taj “moment” neka to i čini, i ne treba mu zameriti - tolerancija podrazumeva i takav stav. Ali ne podrazumeva da je to jedini ispravan stav, pa je moja zamerka neka vrsta neophodne dopune, pre nego zamerka tvojoj anacionalnosti (to može biti rešenje koje ti prihvataš, ali ne mora da važi za sve druge). Utoliko sam uveren da “anacion” nije alternativa “nacionu” - antinacionalizam te vrste može biti militaristički na svoj način, takoñe represivan, a spirala nasilja se može zaustaviti tek kad prihvatimo da razlike - pa i nacionalne - mogu postojati simultano, i da nije najbolji put ni dizati ih na pijedestal Glavnog, niti ih izbrisati do Nultog stupnja. Poput verske tolerancije koja je relativisala sukobe u Evropi na ulasku u moderno doba, tako i nacionalna tolerancija treba da relativiše ove eksluzivne, dramatične opreke brisanje tu ne pomaže (50 godina tog brisanja ovde, i 70 u bivšem SSSR-u pokazuju da ta taktika ne vredi; istorija je mnogo tvrdoglavija, i treba je držati na uzdi, oprezu, distanci, kako već hoćeš).

87