Sem.rad. Porodicno i Nasledno Pravo

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

UVOD

Deo zaostavštine koji predstavlja nužni deo je uvek unapred određen. Način određivanja te imovine može biti pojedinačni ili skupni nužni deo. Većina prava prihvata pojedinačni način određivanja nužnog dela. Tu se prvo određuje zakonski deo nasleđa svakom nužnom nasledniku pa se na takvu osnovu primenjuje zakonom određeni procenat najčešće je to 1/2 ili 1/3. Drugačiji sistem određuje veličinu nužnog dela prema celini zaostavštine i zavisi od broja i vrste nužnih naslednika. Jednom prvostepenom nasledniku kao nosiocu linije pripada nužni deo u iznosu od 1/2 zaostavštine, dva takva potomka dobijaju po 2/3 ......... itd. Kada na nužni deo konkurišu preci onda se nužni deo deli na po 1/4 za očevu tj, majčinu lozu. Zakon o nasleđivanju Republike Srbije iz 1995. Godine u domenu zakonskog i nužnog nasleđivanja ima niz pravila koja su neposredno za uzor imala rešenja sadržana u Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije iz 1974. godine, a posredno u saveznom Zakonu o nasleđivanju iz 1955. godine. Pojedina rešenja, međutim, predstavljaju novinu u odnosu na ranije važeće zakonske tekstove.

1

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

1.NASLEDNO PRAVO Načela naslednog prava su najopštija pravila koja u jednoj državi normiraju nasleđivanje, principi na kojima počiva nasledno pravo, postavke iz kojih proizlazi sistem naslednopravnih normi. Ona su put spoznaje da li u državi vlada princip jedinstvenosti ili posebnosti u nasleđivanju, postoji li ravnopravnost ili neravnopravnost (privilegije), koliko država priznaje osnove poziva na nasleđivanje i njihov međusobni odnos, kakva je širina slobode zaveštanja.1 Tokom istorije, načela naslednog prava bila su različita. Tako je i danas. Sve zavisi od javnog poretka konkretne države: negde su norme o nasleđivanju iste za sve, negde nisu; u jednim državama je postojala ravnopravnost u nasleđivanju, u drugima nije; neka prava su priznavala jedan osnov pozivanja na nasleđe, druga - dva ili tri; bilo je zemalja koje su zabranjivale istovremeno nasleđivanje po više različitih osnova i sl. Zakon o nasleđivanju Srbije iz 1995. godine, kao i Zakon o nasleđivanju Srbije iz 1974. i Zakon o nasljeđivanju Crne Gore iz 1996, nemaju posebnih odredaba koje tretiraju načela naslednog prava. Zato se načela mogu ,,izvući‘‘ tumačenjem zakona, kao i ustavnog poretka Srbije, Crne Gore i Jugoslavije.

1.1.Pojam nasleđivanja i naslednog prava, načela Nasleđivanje proizdovi dejstvo nakon smrti fizičkog lica, a sastoji se u stupanjunaslednika u imoinskopravne odnose umrlog lica koji su postojali u vreme smrtitog lica. Umrlo lice se naziva ostavilac, a ako je sastavio testament naziva se testator. Lice koje nasleđuje je naslednik, a ako ih ima više, nazivaju sesunaslednici. Imovina koja se nasleđuje je ostavina ili zaostavština. Izraz „Nasledno pravo“ obuhvata objektivno i subjektivno nasledno pravo, kao inauku naslednog prava. Objektivno nasledno pravo je sistem propisa koji reguliše naslednopravne odnose koji podrazumevaju prelazak zaostavštine sa ostavioca na naslednike.

1 Antić, O. Đurđević, D.: Priručnik za nasledno pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 2003.str.45

2

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

Subjektivno nasledno pravo je pravo jednog lica, tj. naslednika da posle smrti ostavioca stekne prava na celoj ili delu zaostavštine. Nauka naslednog prava je naučna disciplina koja izučava objektivno i subjektivno nasledno pravo, ispitujega i predlaže nove, primerenije norme. Načela naslednog prava kod nas su: nasleđivanje u momentu smrti (tek kad nastupi smrt fizičkog lica), sticanje zaostavštine po sili zakona (zaostavština pelaznika zakonske, tj. testamentalne naslednike nakon smrti ostavioca), neposredna univerzalna sukcesija (podrazumeva da zaostavština prelazi na jednog naslednika ili sunaslednika), ravnopravnost (jednakost dece rođene u braku i van braka), dobrovoljnog sticanja (nasleđivanja zaostavštine je dobrovoljno), sloboda testiranja (ostavilac sam određuje kome će i šta ostaviti), raspravljanje zaostavštine po službenoj dužnosti (sud pokreće postupak čim sazna da je lice umrlo ili je proglašeno za umrlo).

2.PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUŽNI DEO Nasleđivanje je prelaz prava s jednog na drugi subjekat. Operacija tog prelaza naziva se sukcesijom (prijemništvom). Subjekat u čija se prava stupa naziva se prethodnikom, a subjekat koji u prethodnikova prava stupa zove se sukcesor (prijemnik). U naslednom pravu sukcesija može biti univerzalna i singularna. Nasleđivanje, kao pravni institut, nezamislivo je bez univerzalne sukcesije. Singularna sukcesija, pak, može ali ne mora nastati. Neko obavezno mora da stupi na mesto koje je pripadalo ostaviocu i da na sebe primi sva ostaviočeva prava, ali i obaveze. To, sveobuhvatno, stupanje u ostaviočeve pravne odnose naziva se univerzalnom sukcesijom i predstavlja obavezan princip nasleđivanja.2 Obaveznost univerzalne sukcesije proizlazi iz potrebe da prava i posle smrti nastave društvenu ulogu koju su pre smrti imala. Načelo univerzalne sukcesije razvilo se u rimskom pravu i proisteklo je iz shvatanja nasleđivanja kao ličnog, statusnog prava Ni u slučaju kada posle ostaviočeve smrti nekim ili svim licima pripadnu samo tačno određena prava (singularna sukcesija), ne odstupa se od obaveznosti univerzalne sukcesije: uvek, pa i tada, mora postojati jedno ili više lica na koja prelaze sva prava. Kada se zaveštanjem odrede samo singularni sukcesori i iscrpe zaostavština, tumačenjem poslednje volje otkriva se 2 Antić, O. Đurđević, D.: Priručnik za nasledno pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 2003.str.61 3

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

univerzalni sukcesor koga je zaveštalac postavio za naslednika.3 Tako, zaveštalac može licima A, B, i V ostaviti tačno određene stvari i iscrpiti zaostavštinu, čime, na prvi pogled, postoji samo singularna sukcesija. Ako je, pri tome, zaveštalac licu A naložio da ga sahrani ili da isplati njegove dugove - tumačenjem tih, dopunskih odredaba zaveštanja, otkriva se zaveštaočeva volja da lice A bude naslednik, odnosno univerzalni sukcesor. Kada ostavilac umre bez zaveštanja, a iza sebe ne ostavi supružnika ni srodnike - njegov univerzalni sukcesor je Republika Srbija.4

2.1.Prava na nužni deo Pravo na nužni deo može biti dvojak: nužni deo može biti nasledno pravna,tj. stvarnopravna ustanova ili kao ustanova koja ima obligacionopravni karakter. Određivanje pravne prirode nužnog dela spada u domen slobode testiranja zaveštaoca. On sam može da odredi način na koji će se njegovi nužni naslednici naslediti. To može biti u obliku zakonskog naslednog dela u obliku testamentarnog dela ili u obliku isporuke, legata. U teoriji se govori o tri moguće koncepcije pravne prirode prava na nužni deo, i to: pravo na nužni deo kao nasledno pravo; pravo na nužni deo kao obligaciono pravo, i pravo na nužni deo u vidu prava na izdržavanje zaostavštine.

2.1.1.Pravo na nužni deo kao nasledno pravo Nužni deo kao nasledno pravo ustanovili su Grci, kao posledicu shvatanja značaja porodičnog jedinstva imovine i religijskog kulta. Ovo rešenje je prihvaćeno od strane većine današnjih pravnih sistema. Posto je prihvaćen ovakav stav on sa sobom povlači određena dejstva koja iz toga priozilaze a to su:5 da se nužni naslednici dele u nasledne redove i to po kriterijumu kao i zakonski naslednici. Pa između redova važi sledored i princip isključivosti. Nužni naslednik postaje ono lice koje u datim uslovima i po opštim pravilima nasleđivanja postaje zakonski naslednik. 3 Antić, O.: Nasledno pravo, Službeni glasnik, Beograd, 2011. 4 Antić, O.: Nasledno pravo, Službeni glasnik, Beograd, 2011. 5 Svorcan, S.: Nasledno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2006.str.113

4

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

Kada se pravo na nužni deo prizna kao nasledno pravo, nužni naslednik se smatra zakonskim naslednikom u punom i pravom smislu ovog pojma. S tim što se nužni naslednik pojavljuje na nasleđe nezavisno od volje ostavioca, odnosno i protiv njegove volje. Nužni naslednik mora da ima sve kvalitete koji se traže za zakonske naslednike.

2.1.2.Pravo na nužni deo kao obligaciono pravo Ovakvo gledište o nužnom delu nastalo je u srednjovekovnom pruskom pravu. To je učinjeno kako bi se sprečilo dalje cepanje poseda koji su pripadali vojnoj aristokratiji a tako se čuvala ekonomska moć poljoprivrednoh dobara. Po ovom rešenju nužni naslednik nema pravo da zahteva realni deo zaostavštine,on ima položaj koji odgovara položaju poverioca zaostavštine tj poveriocu naslednika i eventulano nekih poklonoprimaca. Ovo sve znači da u trenutku delacije naslednik ne stiče nikakvo stvarno pravo već samo pšravo da zahteva isplatu određene sume novca. U tom slučaju nužni naslednik i nije naslednik već je on samo poverilac univerzalnog sukcesora. Ako je nužni deo obligacionopravne prirode onda povredom nužnog dela nastaje novčana obligacija u njoj je nužni naslednik poverilac, a na dužničkoj strani su lica u čiju korist je ostavilac povredio nužni deo.6 Ako nužni deo nije isplaćen to pravo se ostvaruje obligacionom tužbom, rok za tu tužbu iznosi 3 godine. Ako je spovređeni deo izražen poklonima onda se taj rok računa od trenutka delacije.

3.NUŽNI DEO U SRPSKOM PRAVU

6 Svorcan, S.: Nasledno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2006.str.115

5

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

U našem pravu univerzalna sukcesija nastaje u trenutku ostaviočeve smrti. U trenutku otvaranja nasledstva univerzalni sukcesor stiče i subjektivno nasledno pravo i pravo koje nasleđuje (recimo, svojinu). Za sticanje ta dva prava nasledniku ne treba posrednik. Subjektivno nasledno pravo je apsolutne prirode, deluje erga omnes, pa je svako dužan da to pravo poštuje i da se uzdržava od akata povrede. Kao apsolutno pravo, nasledno pravo je snabdeveno pravom sledovanja. Naslednik od trenutka otvaranja nasleđa može od trećeg lica da zahteva predaju stvari koju je nasledio, a da li će naslednik upotrebiti kondemnatorni naslednički zahtev (hereditatis petitio) ili svojinsku tužbu, zavisi od okolnosti slučaja. Ako treće lice nasledniku osporava nasledno pravo i stvar drži kao naslednik (tzv. possesor pro herede) ili se i ne poziva ni na kakvo pravo (tzv. possesor pro possesore) - naslednik koristi naslednički zahtev.7 Kada treće lice drži stvar po nekom drugom a ne naslednopravnom osnovu (tvrdi, recimo, da je stekao svojinu održajem), naslednik ima pravo na reivindikacionu ili publicijansku tužbu, ne i na naslednički zahtev. Naslednik je, dalje, od trenutka delacije ovlašćen na državinsku zaštitu. U trenutku ostaviočeve smrti zaostavština uvek kao Celina prelazi na naslednike. Po srpskom pravu nužni naslednici jesu posebni zakonski naslednici koji svoje pravo izvlače direktno iz zakona. To su po pravilu lica koja su ostaviocu najbliža a prema kojima je ostavilac za života imao određene obaveze i dužnosti, kao što je izdržavanje. Nužni naslednici po zakonu o nasleđivanju iz 1995 godine su:  

u prvom nužnom redu su ostaviočevi potomci, usvojenici, njihovi potomci i bračni drug.; drugi nasledni red čine ostavi očev bračni drug, roditelji, i ostaviočeva braća i sestre ali



ne i njihova deca; treći i ostale redove čine samo rodonačelnici tj,svi ostaviočevi preci. Usled toga, singularni sukcesor u vreme otvaranja nasleđa ne stiče apsolutno, već samo

relativno, obligaciono pravo, koje ga ovlašćuje da od naslednika zahteva tačno određeno davanje, činjenje, uzdržavanje ili trpljenje. Vidi se, tako, da univerzalni sukcesor posreduje u ostvarenju prava singularnog sukcesora. Uslovi za postojanje nužnog naslednika mogu biti objektivni i subjektivni. Objektivni kriterijum je taj da je potrebno da između ostavioca i naslednika postoji zakonom predviđena 7 www.prafak.ni.ac.rs/files/.../GRADJANSKA_KODIFIKACIJA_2008.pdf, pristup sajtu 21.05.2013., vreme pristupa 08:45:00.

6

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

veza. To može biti krvno ili građansko srodstvo, bračna veza, odeđeni stepen srodstva. Potrebno je i da se to lice po zakonskom redosledu pozivanja na nasleđe pojavljuje kao zakonski naslednik. Subjektivni kriterijum se svodi na činjenicu nemanja nužnih sredstava za život ili trajnu bnesposobnst za privređivanje. Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena. Lica koja ovako nasleđuju su:8 ostaviočeva braća i sestre, usvojilac iz nepotpunog usvojenja, babe i dede i ostali dalji preci.

3.1.Veličina nužnog dela U našem pravu se prihvata sistem pojedinačnog nužnog dela,a to znači da se za određivanje nužnog dela prvo mora odrediti zakonski deo nužnog naslednika. Taj deo je osnovica za izračunavanje nužnog dela. Osnovica se umanjuje za zakonom određeni razlomak. npr. zakonski deo deteta je 1/2 obračunske vrednosti zaostavštine a njegov nužni deo je 1/4 obračunske vrednosti zaostavštine.9 Sva dobročina rapolaganja se trtiraju jednako iz razlog azaštite ustanove nužnog dela. Sva testamentarna raspolaganja,svi pokloni učinjeni zakonskim naslednicima i svi pokloni učinjeni drugim fizičkim licima u poslednjoj godini života ulaze u obračunsku vrednost zaostavštine. Prema zakonu o nasleđivanju republike Srbije ostaviočevi potomci i supružnik imaju pravo na ½ zakonskog dela a ostali nužni naslednici imaju pravo na 1/3 tog dela.10 Razbaštinjenje nužnih naslednika može biti u vidu isključenja iz prava na nužni deo, ili u vidu lišenja prava na nužni deo. Načelo jedinstvenosti znači da su pravila zakonskog nasleđivanja11 ista za sva fizička i pravna lica, kao i za sva dobra koja sačinjavaju zaostavštinu. Zakonsko nasleđivanje nije uslovljeno ličnim svojstvima ostavioca i naslednika12 (polom, uzras tom, rasom, nacionalnošću, 8 www.prafak.ni.ac.rs/files/.../GRADJANSKA_KODIFIKACIJA_2008.pdf, pristup sajtu 21.05.2013., vreme pristupa 08:45:00. 9 Stojanović, N.: Nasledno pravo, Pravni fakultet u Nišu, Niš, 2011.str.167 10 Stojanović, N.: Nasledno pravo, Pravni fakultet u Nišu, Niš, 2011.str.167-168 11 Načelo jedinstvenosti nasleđivanja ne važi za nasleđivanje na osnovu zaveštanja. Zaveštalac je vlastan da u granicama javnog poretka imovinu razdeli prema sopstvenom poimanju sveta (on može gajiti posebnu naklonost ili mrzovolju prema nekom polu, veri, naciji, političkoj stranci, itd.) 12 Ovde se pod izrazom ,,naslednik‘‘ razumeju i univerzalni i singularni sukcesori 7

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

veroispovešću, imovnim stanjem, politič kim uverenjem, zanimanjem itd.), niti vrstom, poreklom i kvalitetom dobara koja čine zaostavštinu. Nasuprot tome stoji načelo posebnosti (specijalnosti), prema kome je zakonsko nasleđivanje uslovljeno ili ličnim svojstvima ostavioca i naslednika, ili vrstom dobara koja ulaze u zaostavštinu. Posebna pravila su lex specialis u odnosu na opšta, pa se opšta primenjuju supsidijerno, kada okolnosti slučaja ne dopuštaju primenu posebnih pravila. Načelo jedinstvenosti (univerzalnosti) predstavlja vladajuće načelo u savremenim pravima. Princip posebnosti (specijalnosti) odlikovao je patrijarhalna društva sa značajnim ostacima kolektivne svojine (ruski mir, srpska zadruga), gde su privredna moć i politički uticaj porodica zavisili od veličine, vrste i kvaliteta nepokretnosti. Na kraju, princip posebnosti izražava se u podeli zaostavštine na dobra starine i dobra tekovine. Dobra starine čini imovina koju je ostavilac nasledstvom ili drugim besteretnim pravnim poslom pribavio od predaka, a u dobra tekovine je imovina koju je ostavilac stekao na neki drugi način. Posebna pravila (dakle, načelo specijalnosti) važe u mnogim pravima, i to za nasleđivanje poljoprivrednog zemljišta. To je problem koji od antike do danas zaokuplja zakonodavnu i sudsku praksu. Načelo ravnopravnosti izvire iz načela jedinstvenosti. Svi građani imaju jednak naslednopravni položaj. Sa stanovišta zakona, naslednici i singularni sukcesori predstavljaju apstrakciju. Ostala njihova svojstva bračnost ili vanbračnost rođenja, nisu ni pogodujuć i, ni otežavajući činilac zakonskog nasleđivanja. U nešto manjem obimu, postoji i naslednopravna ravnopravnost domaćih i stranih državljana. Načelo ravnopravnosti primenjuje se pri zakonskom, ne i zaveštajnom nasleđivanju. U naslednom pravu Jugoslavije moguća su samo dva osnova pozivanja na nasleđe. To su zaveštanje i zakon. Ugovor o nasleđivanju, koji je u nekim pravima treći osnov pozivanja na nasleđe, kod nas je zabranjen i ne može biti titulus ni univerzalne ni singularne sukcesije. Načelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na nasleđivanje znači da isto lice na različitim delovima zaostavštine može naslediti delimično na osnovu zakona a delimično na osnovu zaveštanja. Na različitim delovima zaostavštine isto lice može biti i univerzalni i singularni sukcesor. Načelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na nasleđivanje primenjivo je 8

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

samo pri nasleđivanju različitih delova zaostavštine. Na istom delu zaostavštine jedno lice ne može jednovremeno naslediti i na osnovu zaveštanja i na osnovu zakona; zaveštanje je jači osnov pozivanja na nasleđe, pa isključuje primenu zakonskog nasleđivanja. Isto lice ne može na istom delu zaostavštine istovremeno biti i naslednik (univerzalni sukcesor) i isporukoprimac (singularni sukcesor), jer se u jednom pravnom subjektu sjedinjuju dužničko i poverilačko svojstvo: kao isporukoprimac to lice je poverilac, a kao naslednik ono je sebi samom dužnik. Zato se isporuka gasi zbog sjedinjenja (konfuzije), a nasledni deo, neopterećen isporukom ostaje.

3.2.Isključenje iz prava na nužni deo Isključenje iz prava na nužni deo je ustanova koja spada u domen zaveštačeove slobode testiranja,za njeno ispunjenje potrebno je da se ispune određeni zakonski uslovi da zaveštaoc svojom voljom isključi nužnog naslednika i to na nesumljiv način ali se razlog ne mora navoditi ali mora biti u skladu sa zakonom. Razlog za isključenje jeste neko teže ogrešenje o zaveštaoca koje je nastalo povredom neke zakonske ili moralne obaveze. To može biti grub ili uvredljiv odnos prema zaveštaocu,umišljajno izvršenje nekog krivičnog dela prema zaveštaosu, njegovom detetu, roditelju. Teže ogrešenje se sastoji u radnji njenom činjenju ili propuštanju da se učini. Postojanje krivičnog dela se mora dokazati presudom krivičnog suda kojom se naslednik proglašava krivim. Isključenje iz prava na nužni deo može biti:  

potpuno ili delimično. Isključenje može biti prećutno ili izrično, teret dokazivanja ako dođe do spora o

osnovanosti isključenja pada na onog ako se na isključenje poziva. Ako dođe do isključenja iz prava na nužni deo nužni naslednik tada gubi sva nasledna prava u meri u kojoj je isključen prav aostalih određuju se kao da isključeni nije doživeo trenutak delacije.13 Naslednopravno razlikovanje starine i tekovine značajno je kada ostavilac nema potomstva pa se na nasleđe pozivaju naslednici iz drugog i daljih naslednih redova. Tada se 13 Stojanović, N.: Nasledno pravo, Pravni fakultet u Nišu, Niš, 2011.str.189 9

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

starina „vraća“ onoj lozi predaka iz koje je svojevremeno „potekla‘“, odnosno iz koje je ušla u zaostavštinu, a tekovina se deli po opštim pravilima nasleđivanja.

3.3.Lišenje prava na nužni deo Lišenje prava na nužni deo vrši se pod određenim uslovima i u određenom slučaju. Lišeni prav ana nužni deo mogu biti samo potomci ostavioca tj,pripadnici prvog naslednog reda. Lice koje je nužni naslednik može se lišiti prava na nužni deo ako je rasipnik ili je prezadužen. Prezaduženost je stanje u kome postoji trajna nesrazmera između aktive i pasive i to u korist pasive. Rasipništvo je kada lice postupa sa imovinom tako da vodi ka njenom trajnom i nepovratnom umanjenju. Lišenje se vrši u formi testamenta. Lišenjem se luišenom licu oduzima pravo na nužni deo i to u meri koju je odredio zaveštaoc. Zaveštalac određuje na kog ai šta tom prilikom prelazi,ako sam zaveštalac nije odredio kome šta pripada nakon što je naslednik lišen prava na nužni deo onda se to radi tako da po samom zakonu pripada onom nasledniku koji ispunjava uslove zanasleđivanje.

3.4.Način ostavljanja nužnog dela Nužni deo se može ostaviti u tri oblika:14 

U obliku zakonskog naslednog dela - to je slučaj kada zaveštalac u svome testamentu ne pomene nužnog naslednika, kada mu ne ostavi ništa kao i u slučaju neosnovanog lišenja prava na nužni deo. Tada naslednik ima pravo da trži realni deo zaostavštine.

14 www.prafak.ni.ac.rs/files/.../GRADJANSKA_KODIFIKACIJA_2008.pdf, pristup sajtu 21.05.2013., vreme pristupa 08:45:00.

10

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo



U obliku zaveštajnog naslednog dela-to je slučaj kadazaveštalac u testamentu odredi da



njegov nužni naslednik dobija određeni deo zaostavštine. U obliku isporuke-to je kada zaveštalac svom nasledniku ostavi novčani deo ili neko drugo pravo ili stvar.

ZAKLJUČAK

Pravo na nužni deo je pravo jednog naslednika da po sili zakona, nezavisno od volje ostavioca pa i protivno njegovoj volji, nasledi određeni deo zaostavštine. Pravo na nužni deo u velikoj meri ograničava slobodu budućeg ostavioca u raspolaganju svojom imovinom za slučaj smrti. Protivnici prava na nužni deo ističu niz argumenata, prvenstveno ekonomske prirode, protiv ograničenja slobode testiranja i protiv prava na nužni deo. Kada testatori imaju punu slobodu testiranja oni će zaostavštinu zaveštati pred radnim i sposobnim naslednicima, nego 11

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

lenjim i neodgovornim. A vredni i radni naslednici će je koristiti na najracionalniji način i tako vrlo pozitivno uticati na uvećanje ukupnog društvenog bogatstva. Najzad, nužni deo, kažu njegovi potomci, kod nasleđivanja poljoprivrednog zemljišta utiče na usitnjavanje parcela. Jer svi naslednici određenog stepena srodstva, moraju dobiti deo zaostavštine na ime nužnog dela, što negativno deluje na efikasnost privređivanja u poljoprivredi. Brojni razlozi koji opravdavaju postojanje ovog instituta su prvenstveno moralno pravne prirode. Ovi razlozi su prvenstveno moralno-pravne prirode. Najpre se ističe da je ostavilac dužan da vodi računa o položaju svojih potomaka i svog bračnog druga. Preovlađuju dokumenti koji opravdavaju uvođenje prava na nužni deo, pa su skoro sve zemlje Evrope (sem Engleske), pa i naša zemlja prihvatile princip ograničene slobode testiranja i pravo na nužni deo. Pojedini pravni sistemi na različite načine regulišu pravo na nužni deo. Razlike se kreću počev od njegove pravne prirode, pa preko kruga nužnih naslednika, do veličine nužnog dela. Nasleđivanje je samo po sebi jedna tradicionalna i time na određeni način konzervativna, možda i najkonzervativnija, oblast (građanskog) prava. Ipak, rešenja sadržana u Zakonu o nasleđivanju Srbije iz 1995. godine zasnovana su ne samo na tradiciji našeg naroda već i na najboljim i višestruko proverenim rešenjima uporednog prava, naročito onih evropskih država za koje smo na osnovu bogatog iskustva, kako zakonodavstva tako i sudske prakse, naučili da kažemo da prema doprinosu pravnoj civilizaciji spadaju u najveće i najstabilnije. Na taj način rešenja sadržana u našem pozitivnom naslednom pravu predstavljaju, mislimo, pravu meru tradicionalnog i savremenog, prošlosti i budućnosti

LITERATURA

1.Antić, O. Đurđević, D.: Priručnik za nasledno pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 2003. 2.Antić, O.: Nasledno pravo, Službeni glasnik, Beograd, 2011. 3.Stojanović, N.: Nasledno pravo, Pravni fakultet u Nišu, Niš, 2011. 4.Svorcan, S.: Nasledno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2006. 12

SEMINARSKI RAD

Pravna priroda prava na nužni deo

5.Zakon o nasleđivanju Republike Srbije i deo Zakona o vanparničnom postupku Republike Srbije koji se odnosi na postupak za raspravljanje zaostavštine. Internet sajtovi:

6.www.prafak.ni.ac.rs/files/.../GRADJANSKA_KODIFIKACIJA_2008.pdf, pristup sajtu 31.05.2013., vreme pristupa 08:45:00.

13