Seminarski VN

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ-ЧАЧАК

TECHNICAL FACULTY - ČAČAK

Smer: Tehnika i informatika Predmet: Uvod u tehničke sisteme

SEMINARSKI RAD

TEHNIČKI SISTEM: Video Nadzor Kompanija Securitas

Profesor:

Student:

Sadržaj

1. Uvod ........................................................................................... 3 1.1 Istorija kompanije Securitas .................................................. 3 2. Elementi sistema video nadzora ................................................. 4 2.1 Kamere .................................................................................. 4 2.2 Uređaji za snimanje i memorisanje video zapisa .................. 8 2.3 Monitori .................................................................................11 2.4 Oprema ..................................................................................12 3. Evolucija sistema video nadzora ................................................12 3.1 Analogni CCTV sistemi koji koriste VCR ............................13 3.2 Analogni CCTV sistemi koji koriste DVR ............................14 3.3 Analogni CCTV sistemi koji koriste mrežni DVR ................14 3.4 Mrežni video sistemi koji koriste video servere ....................15 3.5 Mrežni video sistemi koji koriste IP kamere .........................15 4. Bežično umrežavanje – najsavremenije rešenje .........................16 4.1 Primer bežičnog umrežavanja ...............................................16 5. Bezbednost video signala u mreži ..............................................20 6. Literatura ....................................................................................21

2

Kompanija “SECURITAS” Tehnički sistem -Video Nadzor 1. Uvod Sistemi u tehnici predstavljaju organizovane skupove elemenata i relacija između njih i njihovih karakteristika, povezanih međusobno u celinu, na način pogodan za vršenje korisnog rada. Tehnički sistem podrazumeva mašinu ili neko postrojenje, odnosno integrisani skup elemenata međusobno povezanih, koji predstavljaju celinu sa jedinstvenom radnom funkcijom. Tehnički sistemi u osnovi su radni sistemi koji pretvaraju ulazne veličine (materijali, energija, informacija) u izlazne veličine (proizvodi, dokumentacija).

1.1 Istorija kompanije Securitas Kompanija „Securitas“ je svetski lider u oblasti privatne bezbednosti. U okviru bezbednosno tehničkog sistema pruža usluge instalacije svih tehničkih bezbednosnih sistema, monitoring tehničkih bezbednosnih sistema, obuku u korišćenju bezbednosno tehničkih sistema. Instalacije obuhvataju: protivprovalne alarmne sisteme, sisteme video nadzora i kontrolu pristupa. Monitoring podrazumeva: praćenje svih događaja registrovanih u protivprovalnom sistemu iz operativnog centra, obaveštavanje korisnika o primljenim informacijama, intervenciju od strane Tima za hitne intervencije. Kompanija "Securitas" počela je sa radom pre više od sedamdeset godina, ali njen razvoj i prilagođavanje specifičnostima na svetskom tržištu i danas traje. "Securitas" je danas velika svetska kompanija koja se bavi poslovima u oblasti privatne bezbednosti. Trenutno ima 300 000 zaposlenih i posluje u 50 država u Severnoj Americi, Latinskoj Americi, Evropi, Bliskom Istoku, Aziji i Africi. Godine 1934. Erik Philip-Sörensen je osnovao “Hälsingborgs Nattvakt” u gradu Helsingborgu u Švedskoj. Kompanija se brzo širila, preuzimajući brojne firme za obezbedjenje u južnoj Švedskoj. Godine 1949. sva preduzeća koja je Erik Philip-Sörensen pripojio, ujedinjena su pod zajedničkim imenom”Securitas”. Misija kompanije Securitas jeste da štiti domove, radna mesta i društvo uopšte, a poslovanje se zasniva na tri osnovne vrednosti: Poštenje, Budnost i Spremnost za pružanje pomoći u svakom trenutku.

3

2. Elementi sistema video nadzora Upotreba video nadzora je nezamenljiva u procesu kontrole i nadzora nad procesom proizvodnje , kontrole zaposlenih i posetilaca i zaštiti objekata od obijanja i kradje. Video nadzor više nije stvar prestiža nego potreba koju mnogi od nas imaju. Sistemom video nadzora blagovremeno se mogu otkriti nepoželjni događaji ili snimljeni materijal se moze koristiti za otkrivanje ili kao dokaz počinjenog krivičnog dela ili druge nastale štete. Takođe postavljanjem video nadzora psihološkim delovanjem u startu smanjuje se pokušaj zloupotrebe. Osnovne komponente sistema video nadzora su: 1. 2. 3. 4.

kamere, uredjaji za snimanje i memorisanje video zapisa, monitori, prateca oprema.

2.1 Kamere Kamere za video nadzor mogu biti spoljašnje i unutrašnje, zavisno od geometrije objekta, mogućih prilaza objektu, rasporeda prostorija koje treba nadgledati. Postoje crno-bele ili u boji , sa razlicitim uglovima snimanja, razlicitom rezolucijom snimanja, razlicitom osetljivošcu na svetlost. Mogu biti pokretne i fiksne, sa zumom ili bez. Posebnu grupu kamera cine dan/noc kamere koje rade kao obična kolor kamera ako ima dovoljno svetla , a kao crno-bela kamera u slucaju da osvetljenje padne ispod nekog minimuma.Takodje kamere možemo podeliti na: 1) analogne; 2) IP kamere.

Analogne kamere Analogna kamera nema definisan broj piksela (tačaka) slike, umesto toga koristi se broj TV linija, to je broj prepoznatljivih horizontalnih i vertikalnih linija na ekranu. Analogne kamere najčešće imaju od 420 do 600TVL, veći broj predstavlja kvalitetniju sliku. Snimak analogne kamere snimljen u D1 rezoluciji je tek nešto više od 0,4Mpix-ela (720x576), a ne retko srećemo snimanje u CIF rezoluciji od 0,1Mpixela (360x288), ovo je i objašnjnje zbog čega je snimak kod analogne kamere lošijeg kvaliteta od pregleda uživo. Analogne kamere se sa DVR snimačima povezuju koaksijalnim kablovima. Neke od najvažnijih karakteristika analognih kamera su: - radi se o proverenoj tehnologiji koja je već dugo prisutna na tržištu; 4

- kako je centralni i najvažniji uređaj u ovakvim sistemima digitalni video rekorder (DVR) sistem je centralizovan (sve kamere se direktno povezuju na DVR uređaj), ali s druge strane to omogućava da se video snimci čuvaju na samom DVR uređaju i po potrebi preko mreže snimaju i na drugim lokacijama; - niska cena opreme. Postoje: Box, Dome, PTZ analogne kamere. Box kamere – kategorija analognih kamera koja daje najbolju sliku i najbolje opcije, koriste se u unutrašnjem prostoru kao i u spoljašnjem sa tim sto moraju biti smeštene u kućište sa regulacijom temperature (Slika 1.)

Slika 1. Box analogna kamera Dome kamere – kategorija analognih kamera namenjena za unutrašnju montažu, imaju veoma elegantna plastična kućišta koja se uklapaju u sve vrste enterijera, iz tog razloga su sve popularnije i imaju opciju dan/noć (Slika 2.)

Slika 2. Dome analogna kamera 5

Pokretne PTZ kamere su veoma fleksibilne i sve ćešće u primeni. Odlikuju se velikom brzinom kretanja glave i visokom brzinom odziva na komande operatera zbog čega su dobile naziv “speed-dome” kamere (Slika 3.)

Slika 3. Pokretna PTZ analogna kamera

Digitalne IP kamere Za razliku od standardnih IP kamera (640x480), megapixel IP kamere (Slika 4.) generišu sliku koja se sastoji od mnogo više detalja. Pixel je najmanji elemenat digitalne slike, MEGAPIXEL predstavlja sliku sa 1 milionom Pix-ela. Ako kamera snima rezoluciju 1280x1024 Pix-ela = 1.310.720 Pix-ela odnosno 1,3 Mpix-ela. IP kamere koriste IP LAN mrežu za prenos podataka. Mogu funkcionisati kao samostalne ili umrežene sa NVR snimačima ili PC računarima. Nadzor IP kamera moguć je i direktno sa interneta. Snimak kod digitalne IP kamere je u jednakom kvalitetu i rezoluciji same kamere. Rezolucija digitalnih kamera danas je dostupna od 1 do 10 Mpix-ela.

Slika 4. Megapixel IP kamere 6

Neke od najvažnijih karakteristika IP kamera su: - imaju visok kvalitet slike jer se slika prenosi u digitalnom obliku celim putem od kamere do uređaja za snimanje i nadzor; - digitalni signal je veoma dobro zaštićen od smetnji iz okoline; - svakoj kameri je, uz odgovarajuće dozvole, moguće direktno pristupiti sa bilo koje lokacije na mreži što omogućava lako podešavanje i upravljanje kamerama; - imaju podršku za PoE (Power over Ethernet) - napajanje putem mrežnog kabla kojim se prenose i podaci; - digitalno potpisivanje video materijala direktno u samoj kameri, što garantuje verodostojnost svakog snimka i u budućnosti će biti korišćeno u dokaznim postupcima pred sudovima.

Slika 5. Snimak tablice automobila: 1. megapixel ip kamera; 2. standardna ip kamera; 3. analogna kamera

Termalne kamere Termalne kamere su se do skoro upotrebljavale samo u vojne i policijske svrhe, ali danas termalna tehnologija postaje sve primenjenija u kompanijama i svuda gde je potreba ya video nadyorom neophodna. Termalne kamere za razliku od klasičnih registruju infracrveno zračenje tj. prikazuju telesnu toplotu subjekta i po tom osnovu formiraju sliku. Prva i najbitnija prednost je noćni rad kada kod klasičnih kamera za video nadzor mora da postoji jasan kontrast između objekta i pozadine, što se može izbeći uspešnim maskiranjem. U tom slučaju termalna kamera bez ikakvih smetnji uočava objekat i prenosi sliku do nadzornog uređaja. Druga prednost je long-distance snimanje koje nudi termalni prikaz, što povećava polje delovanja CCTV sistema. Još jedna opcija koja je od velikog značaja je i mogućnost snimanja kroz maglu i dim, kao i u totalnom mraku. Mana ovih kamera je nemogućnost dobijanja prepoznatljivih subjekata tako da se ovi snimci ne mogu koristiti kao dokaz na sudu. (Slika 6.) 7

Slika 6. Termalna kamera , snimak termalnom kamerom

2.2 Uređaji za snimanje i memorisanje video zapisa VCR uređaj koristio se u potpuno analognim sistemima video nadzora. Koristi iste tipove kaseta kao i kućni VCR. Video nije kompresovan, pa jedna traka maksimalno može trajati osam časova. Ovaj uređaj je obično pokretao neki ulazni uređaj (npr. alarmno dugme u banci). U većim sistemima, počeo je da se koristi quad ili multiplekser između kamere i VCR-a. Quad odnosno multiplekser omogućava snimanje sa nekoliko kamera na VCR, ali je brzina manja (Slika 7.).

Slika 7. VCR uređaj i Multiplexer (Quad)

DVR (Digital Video Recorder) uređaji koriste se u analognom sistemu video nadzora sa digitalnim snimanjem. Predstavljaju centar sistema video nadzora. Oni su centralno mesto na kome vrši snimanje, pregled i arhiviranje materijala koje daju kamere. DVR vrši digitalnu kompresiju analognog video signala, a snimke smešta na hard disk i u ovom slučaju se termin digitalni odnosi na tehnologiju kompresije i 8

skladištenja, a ne na vrstu emitovane video slike. Poseduju mogućnost pregleda preko interneta. Mogu biti 4-8-16 kanala (Slika 8.)

Slika 8. DVR uređaj

NVR (Network Video Recorder) je IP baziran snimač koji funkcioniše nezavisno od PC računara ili drugih operativnih sistema. Poseduje hard disk velikog kapaciteta. Za razliku od DVR-a koji snima video strimove sa analognih kamera, NVR snima video strimove koji su već kodirani u samim kamerama. Kod njega ulaznu i izlaznu informaciju predstavljaju IP podaci koji se sastoje od kompresovanog i kodiranog videa. NVR simultano snima i reprodukuje, tako da više ovlašćenih operatera istovremeno može pratiti snimke sa bilo kog uređaja, koji su raspoređeni po mreži, a da se međusobno ne ugrožavaju (Slika 9.). Dobro opremljene NVR uređae karakterišu sledeće osobine: - “hot-swappable” diskovi (mogu se menjati bez prekida rada sistema); - ugrađena dijagnostika; - zaštita datoteka od brisanja (bilo slučajno ili namerno); - ugrađena zaštitna barijera za zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa; - sinhoronizovano audio i video snimanje i reprodukcija; - prćenje temperature hard diska; - funkcija za eksportovanje datoteka sa digitalnim potpisom; - dvostruki izvor napajanja za neometano i neprekidno funkcionisanje u slučaju pada jednog izvora napajanja ili pada mreže.

9

Slika 9. NVR – Mrežni video rekorder sa 24 kanala

Video server, poznat i kao video enkoder, omogućava kretanje sistemom mrežnog videa bez odbacivanja postojeće analogne opreme. Analogna kamera se povezuje na video server koji u stvari video signal iz analogne kamere digitalizuje i šalje preko mrežnog switch-a dalje u sistem do PC-a, gde se upisuje na hard disk. Analogna oprema dobija nove funkcije, a potreba za koaksijalnim kablovima i DVR uređajima se eliminiše. (Slika 10.)

Slika 10. Video server

Softver za upravljanje videom obezbeđuje osnovne funkcije monitoringa, analize, snimanja i upravljanja videom. Postoji mnogo ovakvih softvera baziranih na potrebama korisnika. Standardni web browser obezbeđuje gledanje mnogih aplikacija mrežnog videa korišćenjem mrežnog interfejsa ugrađenog u mrežnu kameru ili video server, naročito ako se jedna ili više kamera posmatraju istovremeno. U najjednostavnijem obliku, softver omogućava praćenje uživo kao i vraćanje i čuvanje video sekvenci. (Slika 11.) Napredniji softveri poseduju osobine kao što su: - simultano gledanje i snimanje live videa sa više kamera; - nekoliko modova snimanja (kontinuirani, šematski, snimanje na alarm i detekciju kretanja); - funkcije višestrukog pretraživanja zabeleženih dogadjaja; 10

- udaljeni pristup preko web browser-a, klijent softvera ili PDA klijenata; - kontrola PTZ-a i dome kamera; - funkcija upravljanja alarmom; - video inteligencija.

Slika 11. Izgled softverskog prozora za upravljanje videom

2.3 Monitori Monitori za video nadzor dele se na standardne i profesionalne. Za standardi pregled koriste se LCD i LED komjuterski monitori, dok se za kvalitetniji pregled koriste monitori koji su rezolucijom i karakteristikama potpuno prilagođeni da izvlače maksimum kvalitete slike video nadzornih sistema. (Slika 12.)

Slika 12. Monitor za video nadzor 11

2.4 Oprema U prateću opremu spadaju: kućišta, optika, nosači, razni konektori, kablovi, pojačavači signala, video konektori, napajanja i slično. (Slika 13.)

Slika 13. Prateća oprema za video nadzor

3. Evolucija sistema video nadzora Sistemi video nadzora postoje već više od 25 godina i počeli su kao 100% analogni sistemi. Opšti razvoj elektronskih tehnologija sa trendom prelaza sa analognih na digitalne, odrazio se i na elemente sistema video nadzora. Današnji sistemi su prešli dug put od ranih analognih kamera povezanih na video rekordere do mrežnih kamera i PC servera za video arhiviranje potpuno digitalnih sistema. Međutim, od potpuno analognog do potpuno digitalnog sistema, postoje nekoliko rešenja koja su delimično digitalna, tj. predstavljaju kombinaciju analogne i digitalne tehnologije. Ova rešenja poseduju određeni broj digitalnih komponenti, ali ipak zadržavaju analogni prenos u okviru koga se vrši analogno-digitalna i digitalno analogna konverzija video signala pa zbog toga ne predstavljaju potpuno digitalne sisteme. U pravim digitalnim video sistemima, video slike zadržavaju digitalni oblik na celom putu od kamere kroz kablovski sistem preko IP mreže do video servera i monitoring računara. 12

U procesu razvoja tehnologija realizacije sistema video nadzora razlikujemo: 1. Potpuno Analogni sistem - Analogni CCTV sistemi koji koriste video rekordere (VCR); 2. Delimično Digitalni sistem - Analogni CCTV sistemi koji koriste digitalne video rekordere (DVR); 3. Delimično Digitalni sistem - Analogni CCTV sistemi koji koriste mrežne digitalne video rekordere (network DVR); 4. Delimično Digitalni sistem - Mrežni video sistemi koji koriste video servere; 5. Potpuno Digitalni sistem - Mrežni video sistemi koji koriste IP kamere.

3.1 Analogni CCTV sistemi koji koriste VCR Analogni CCTV sistemi koji koriste VCR predstavljaju potpuno analogne sisteme koji se sastoje od analognih kamera sa koaksijalnim izlazom, koje su povezane na VCR. VCR koristi iste tipove kaseta kao i kućni VCR. Video nije kompresovan, pa jedna traka maksimalno može trajati osam časova ukoliko se snima najvećom brzinom frejmova(ramova). U većim sistemima, može biti postavljen quad ili multiplekser između kamere i VCR-a. Quad odnosno multiplekser omogućava snimanje sa nekoliko kamera na VCR, ali je brzina frejmova manja. Da bi se pratio video, koristi se analogni monitor. (Slika 14.)

Slika 14. Šematski prikaz potpuno analognog sistema video nadzora

13

3.2 Analogni CCTV sistemi koji koriste DVR Analogni CCTV sistemi koji koriste DVR su analogni sistemi sa digitalnim snimanjem. U DVR-u se umesto trake nalaze hard diskovi za snimanje videa, što zahteva kompresiju i digitalizaciju videa sa ciljem da se sačuva što veći deo. Kod ranijih DVR uređaja, prostor na hard disku je bio mali, pa je trajanje snimanja ograničeno ili su se koristile manje brzine. Napretkom tehnologije, ovaj problem je prevaziđen jer su današnji hard diskovi znatno većih kapaciteta. Većina DVR uređaja ima nekoliko video ulaza, obično 4, 9 ili 16, što znači da se takođe mogu povezivati sa quad-ovima odnosno multiplekserima. (Slika 15.)

Slika 15. Šematski prikaz delimično digitalnog sistema video nadzora

3.3 Analogni CCTV sistemi koji koriste mrežni DVR Ovi sistemi predstavljaju delimično digitalne sisteme sa mrežnim DVR uređajem sa Ethernet portom za povezivanje na mrežu. Kada se video digitalizuje i kompresuje u DVR-u, može se prenositi preko računarske mreže da bi se pratio na PC-ju na udaljenoj lokaciji. Neki sistemi mogu pratiti i live i snimljeni video, dok neki mogu pratiti samo snimljeni. Neki sistemi za monitoring videa zahtevaju specijalan Windows klijent, dok drugi koriste standardni web čitač tako da je daljinsko praćenje znatno fleksibilnije. (Slika 16.)

Slika 16. Šematski prikaz delimično digitalnog sistema video nadzora sa mrežnim DVR

14

3.4 Mrežni video sistemi koji koriste video servere Ova vrsta sistema koristi video servere, mrežni switch i PC sa softverom upravljanja videom. Analogna kamera se povezuje na video server, koji digitalizuje i kompresuje video. Video server se onda povezuje na mrežu i prenosi video preko mrežnog switch-a na PC, gde se upisuje na hard disk. Ovo je pravi sistem mrežnog videa. (Slika 17.)

Slika 17. Šematski prikaz delimično digitalnog sistema video nadzora koji koristi video servere

3.5 Mrežni video sistemi koji koriste IP kamere IP kamera predstavlja kombinaciju kamere i računara, što podrazumeva digitalizaciju i kompresiju videa, kao i povezivanje na mrežu. Video se prenosi na IP baziranu mrežu preko mrežnih switch-eva i snima se na standarnom PC računaru koji poseduje softver za upravljanje videom. Ovo predstavlja pravi sistem mrežnog videa koji je potpuno digitalan, odnosno ne koriste se analogne komponente. (Slika 18.)

Slika 18. Šematski prikaz potpuno digitalnog sistema video nadzora

15

4. Bežično umrežavanje – najsavremenije rešenje Bežično umrežavanje danas predstavlja najsavremenije rešenje za instalaciju IP video nadzora. Bežična mreža je najbolja i najjeftinija opcija u zgradama gde bi instalacija kablova uništila enterijer. Takodje, dobar je izbor kod onih objekata gde je potrebno da se kamere premeštaju, zatim na mostovima jer se izbegava skupo podzemno kabliranje i na drugim teško dostupnim mestima. Bežično umrežavanje sa mrežnim kamerama ili video serverima može se uraditi na nekoliko različitih načina. Neke kamere već stižu sa ugrađenom mogućnošću bežičnog povezivanja, ali takođe bilo koja IP kamera ili video server se može ugraditi u bežičnu aplikaciju koristeći uređaj sa ethernet portom i bežičnom konekcijom ili ugrađenom antenom. WLAN (Wireless Local Area Network) je baza za većinu bežičnih mreža. Omogućava pokretnim korisnicima i uređajima povezivanje na LAN putem bežične konekcije koja prenosi podatke. Proces je sličan uspostavljanju bežične internet konekcije za kućne kompjutere i laptopove. Postoje tri osnovna tipa bežične mreže i svaki od njih donosi različite povoljnosti i funkcionalnosti. Point – to – point koristi se kada je potrebno povezati dve zgrade ili dva mesta sa veoma brzom mrežom, point-to-point link omogućava velike udaljenosti i veliku brzinu. Point-to-point može biti dobra opcija kada pokušavate da stvorite jedinstven kontrolni centar, a zgrade su raštrkane po gradu i okolini. Point – to – multipoint distribuira podatke iz jednog izvora do više prijemnika. Uobičajeni opseg je 25 km. Mash network – “Prepletena mreža” – u ovom sistemu umrežavanja skoro svi uređaji na mreži su povezani direktno jedan za drugi. Ako jedan uređaj prestane da radi svi ostali i dalje komuniciraju međusobno. Ovo je concept “samolečeće” mreže. Preporučljiva je u slučajevima kada su kamere raštrkane na raznim lokacijama gde bi kabliranje bilo veoma skupo.

4.1 Primer bežičnog umrežavanja Bežična mreža obuhvata mrežnu kameru (IP kamera) koja se bežičnom konekcijom povezuje sa uređajem koji ima ethernet port (Router, Switch, Hub…), a zatim se podaci putem mreže prenose na PC gde je moguće upravljanje, pregledanje i skladištenje. Sa prednje strane IP kamere nalazi se objektiv kamere, svetlosni senzor, signalni LED, mikrofon i infracrvene diode koje omogućavaju snimanje u mraku. Sa zadnje 16

strane se nalaze konektori: LAN, konektor za dodatni I/O box za eksterne senzore i alarme, USB konektor za opcioni wireless adapter, 24V konektor za struju, audio izlaz, konektor za dodatni mikrofon, reset taster, kao i MicroSD card slot. (Slika 21.)

Slika 21. IP kamera sa prednje i zadnje strane Veoma značajna opcija bežičnog umrežavanja jeste mogućnost neprestanog napajanja IP kamera i drugih uređaja sisema korišćenjem PoE (Power over Ethernet) tehnologije. Danas većina proizvođača nudi mrežne switch-eve sa ugrađenom PoE podrškom. Kada se koristi već postojeća mrežna/switch struktura korisnici bi mogli dodavanjem tzv. Midspan-a na switch dobiti poboljšanje-dodatno napajanje mrežnom kablu. (Slika 22.)

Slika 22. IP kamera prima napajanje preko mrežnog kabla 17

IP kameri je moguće pristupiti i kontrolisati je na nekoliko načina. Prvi je putem ActiveX kontrola iz web interfejsa, drugi je iz ComproView softvera, a treći je putem mobilnih uređaja. Upravljanje putem web interfejsa ne zahteva nikakav dodatan softver i preko njega je moguće pristupiti svim opcijama za nadgledanje, velikom broju opcija za podešavanje kamere, kao i osnovnim opcijama za snimanje. Snimanje videa ili slika se postiže jednostavnim klikom na odgovarajuće dugme u interfejsu. Snimanje kamere se može namestiti tako da se uključi po nekom vremenskom rasporedu, po detekciji pokreta, signala sa I/O porta ili čak zvuka. Postoje razni sistemi za obaveštavanje i uzbunjivanje, koji uključuju slanje mail-a na predefinisanu adresu ili čak SMS-a uz korišćenje eksternog SMS servisa. (Slika 23.)

Slika 23. Izgled web interfejsa ComproView softver je već vrlo ozbiljan paket za video nadgledanje i snimanje. Podržava do 32 kamere istovremeno i ima u sebi zaista impresivan broj opcija koje uključuju definisanje tačaka za „patrolnu rutu“ kamere, događaja koji okidaju snimanje ili upozoravanje sa definisanjem delova slike koji se prate, vremenske rasporede, kao i lak pregled snimljenog materijala u određeno vreme i određenog datuma. Ovaj softver deluje kao rešenje koje bez ikakvih nedostataka može da se koristi za nadgledanje čak i većih hala i prostora, a za mala preduzeća ili kućnu upotrebu je svakako i više nego adekvatan. Metodi detekcije uključuju običnu detekciju pokreta, promena scene, pokreta objekata, lica i zvuka. (Slika 24.)

18

Slika 24. Softver ComproView IP kamera omogućava stream-ovanje dva video toka istovremeno. To je vrlo korisno ako želite da vidite ono što kamera snima sa nekog mobilnog uređaja. Primarni video tok može biti većeg kvaliteta za normalno nadgledanje, dok se drugi tok može podesiti tako da se emituje u nižem kvalitetu. Od mobilnih uređaja, video će sigurno biti prikazan bez ikakvih problema na iPhone, iPod Touch, Blackberry, Android i Windows Mobile uređajima kao i na mnogim drugim. iPhone poseduje i posebnu Streamer aplikaciju koja omogućava prenos zvuka uz sliku i određenu dozu kontrole nad kamerom.(Slika 25.)

Slika 25. Veza sa mobilnim uređajima

19

5. Bezbednost video signala u mreži Skoro sve mreže video instalacije prenose osetljive podatke koji moraju biti zaštićeni od neovlašćenih korisnika i potencijalnih hakera. Postoji nekoliko načina da bi se omogućila bezbednost u okviru žičane ili bežične mreže i između različitih mreža i klijenata. Sve, od podataka do pristupa mreži mora biti kontrolisano i osigurano. Danas je dostupno nekoliko tehnologija kao što su VPN (Virtual Private Networks), SSL/TSL i firewall-ovi. VPN stvara siguran tunnel između tačaka na mreži, ali ne osigurava same podatke. Samo uređaji sa ispravnim ključem za pristup mogu raditi u VPN-u, a mrežni uređaji između klijenta i servera ne mogu prići podacima. Još jedan način da se ostvari bezbednost je unošenje enkripcije u same podatke. U ovom slučaju nema sigurnosnog tunela kao kod VPN-a, ali su poslati podaci zaštićeni. Ima više dostupnih tehnika enkripcije kao što su SSL, WEP i WPA (WEP i WPA se koriste kod bežičnih mreža). Firewall je dizajniran da se spreči neovlašćen pristup u ili iz privatne mreže. Firewall može biti hardver ili softver ili kombinacija. Svi podaci koji ulaze ili napuštaju intranet prolaze kroz firewall koji ih pregleda i blokira podatke koji ne ispunjavaju zadati kriterijum bezbednosti. Zaštita sistema pristupa može biti osigurana korisničkim imenima i lozinkama koje bi trebale imati bar 6 karaktera, što su duže to su bolje. Lozinke moraju sadržati mala i velika slova u kombinaciji sa brojevima. Dodatno, skeneri za prste i smart kartice mogu biti korišćeni kako bi se povećala bezbednost. Virusi takođe predstavljaju pretnju IP sistemima video nadzora, tako da su virus skeneri i up-to-date filteri poželjni. Korišćenjem navedenih mera bezbednosti dobija se jedan siguran IP sistem video nadzora koji korisnicima omogućava fleksibilnost daljinskog pristupanja bez straha da će video pasti u pogrešne ruke.

20

LITERATURA

 А.Сугарис, Видео надзор Скрипта, 2009.  Vlado Damjanovski, CCTV: Networking and Digital Technology, 2005.  http://www.securitas.com  http://www.axis.com

21