Seminarski Rad savremeni strategijski menadzment Milena Milanovic

MEGATREND UNIVERZITET FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POŽAREVAC

SEMINARSKI RAD

Tema: STRATEGIJSKA KONTROLA NA BAZI MERILA PERFORMANSI Predmet: Savremeni strategijski menadžment

Profesor Prof. dr Slobodan Stamenković Asistent MR. Radica Pavlović

Požarevac, januar 2013

Student Milena Milanović Broj indeksa M 005/12

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Sadržaj

I Uvod........................................................................................................................ 3 1. Pojam i elementi strategijske kontrole................................................................4 2. Vrste kontrole...................................................................................................... 4 3. Izvori finansijskih informacija za strategijski menadžment..................................6 4.Strategijska kontrola na osnovu merila performansi............................................6 4.1. Jednostavni pokazatelji operativnih odluka...................................................7 4.2. Složeni pokazatelji operativnih odluka........................................................11 4.3. Tržišna merila performansi..........................................................................14 4.4. Investiciona merila performansi..................................................................16 5. Studija slučaja „Imlek“ AD Beograd...................................................................18 5.1.Pokazatelji likvidnosti kompanije “Imlek”AD................................................20 5.2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti) kompanije “Imlek” AD..........................22 5.3. Pokazatelji rentabiliteta kompanije “Imlek” AD...........................................24 5.4. Tržišni pokazatelji kompanije “Imlek”.........................................................26 II Zaključak.............................................................................................................. 28 III Literatura.............................................................................................................. 34

2

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

I Uvod Proces strategijskog menadžmenta obuhvata faze koje se odnose na: analizu sredine, usmeravanje organizacije (misija i ciljevi), formulisanje strategije i njenu implementaciju. Posebna faza u procesu strategijskog menadženta je strategijska kontrola. Koristeći instrumentarij kontrole, menadžeri mogu uočiti poremećaje u poslovnim aktivnostima i prepoznati uzroke koji onemogućuju efektivnost i efikasnost organizacije u ostvarenju poslovnih odluka. Pod strategijskom kontrolom podrazumeva se sistematska provera kontrolnih tačaka kao i modifikacija strategije organizacije koja je u skladu sa tom proverom. Strategijski planovi sadrže i potrebu kontrolisanja sprovođenja strategije. Budući da kontrola pojednostavljuje uporedjivanje postavljenih i ostvarenih ciljeva, ona takođe pruža priliku za učenje, koje predstavlja osnovu organizacijskih promena. Takođe, strategijska kontrola ne pruža samo informacije o stepenu uspešnosti organizacije, već i o promenljivom okruženju. Počeci korišćenja tehnika finansijske analize vezuju se za 30-te godine ovog veka, a koincidiraju sa Velikom ekonomskom krizom (1929.-1933.). Problemi održanja likvidnosti i kapitala, koji su se manifestovali kroz masovna bankrotstva preduzeća, bili su neposredan povod za pokušaje dubljeg analitickog sagledavanja aktivnosti preduzeća. Ideja je bila da se kroz sagledavanje i analitičku interpretaciju informacija o ostvarenim aktivnostima i rezultatima preduzeća blagovremeno uoče i koriguju eventualne slabosti i neusklađenosti u tekućem poslovanju i tako izbegnu eventualni finansijski problemi. Od tog vremena, tehnike finansijske analize su veoma usavršene i danas su nezaobilazan instrument finansijskog upravljanja. U suštini, analiza prošlih poslovnih dogadaja je “sračunata na ocenu ranijih odluka u vezi sa upravljanjem poslovnim životom preduzeća i na pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za koncipiranje poslovnih odluka usmerenih na održavanje i razvoj preduzeća u budućnosti.” 1 U narednom izlaganju biće obrazložena strategijska kontrola na osnovu merila performansi kompanije „Imlek“ AD Beograd.

1

http://www.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/files/nastava/Novi%20Studijski%20Programi/IV %20godina/PoslovneFinansije/Pred avanja/II%20Racio%20analiza%202011.pdf

3

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

1. Pojam i elementi strategijske kontrole U širem smislu „kontrola predstavlja svaki proces u kojem osoba, grupa ili organizacija određuje ili namerno utiče na ponašanje pojedinaca, grupe ili organizacije” (Tannenbaum, 1988). U užem smislu sistem kontrole predstavlja formalne i neformalne mehanizme koji pomažu menadžerima efikasno i efektivno iskorišćavanje resursa radi ostvarivanja organizacijskih ciljeva” (Anthony i Govindarajan, 2001). U organizaciji kontrolni mehanizam ne nastaje odjednom, već se razvija vremenom. Promene u kontrolnim mehanizmima su najčešće inkrementalne (npr. eliminacija jedne procedure ili uvođenje nove). Nove promene kontrole uvode se planski, ali često imaju neplanirane posledice. Kontrola podrazumeva praćenje i poređenje onog što je planirano sa onim što je ostvareno. Na osnovu toga, pravi se komparacija i utvrđuje da li postoji neko odstupanje i devijacija u odnosu na ono što je planirano. Kontrola treba da omogući proveru da li aktivnosti koje se sprovode, sprovode na pravi način. Svrha kontrole je otklanjanje odstupanja pre završetka sekvence planiranih akcija. Iz ovoga sledi da je svrha kontrole zapravo da preduzeće što pre dođe do povratnih informacija i što pre otkrije odstupanja. Što kasnije preduzeće uvidi grešku, utoliko će imati veće gubitke. Kontrola se vrši na bazi informacija. U preduzeću mora da postoji feedback, t.j. mora da postoji povratna informacija o dešavanjima u preduzeću. Elementi sistema kontrole su: 1. definisanje standarda i metoda merenja rezultata 2. merenje rezultata 3. poređenje stvarnih rezultata sa prethodno definisanim standardima 4. preduzimanje odgovarajućih korektivnih akcija. Kontrola nije čin, već proces koji prolazi kroz određene faze. Prema Mokleru, prva faza kontrole je definisanje standarda i određivanje metoda za merenje. Standardi kontrole su ciljevi ili planske odluke kojima preduzeće teži. Ciljevi predstavljaju vezu između planiranja i kontrole. Kontrola govori u kom stepenu su ciljevi ostvareni. Iz toga proizilazi da ne možemo imati kontrolu bez standarda, a ulogu standarda imaju ciljevi ili planske odluke. Pošto kontrola podrazumeva da se definišu standardi i metode za merenje tih standarda odnosno ciljeva. Definišu se ciljevi koji su merljivi. Na primer, cilj je povećanje tržišnog učešća za određeni procenat, a odgovarajuće merilo za taj cilj će biti stopa tržišnog učešća. Kada se definišu određeni ciljevi, tj. standardi kontrole i metode za merenje ciljeva prelazi se na drugu fazu, a to je samo merenje. Ovde se konkretno meri šta je ostvareno. Kada se zadaci izmere, ide se na sledeću logičnu fazu, a to je poredjenje onoga što je planirano i onoga što je izmereno. Ukoliko postoje odstupanja ili devijacija preduzimaju se korektivne akcije 2. Vrste kontrole Postoje dva kriterijuma za podelu kontrole: 1. kontrola po načinu i vremenu izvođenja 2. kontrola prema kriterijumu poslovne funkcije.

4

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Vrste kontrole prema načinu i vremenu izvođenja su: 1. Ex ante 2. Kibernetska 3. Binarna kontrola (da-ne kontrola) 4. Ex pos kontrola. Ex ante kontrola je kontrola unapred, to jest pre nego što se ostvare neke posledice ili rezultati. Kibernetska kontrola se drugačije naziva kontrola pomoću povratne sprege. Kibernetska kontrola se dešava u toku samog kontrolisanja. Ona ima za cilj da što je moguće pre, ili blagovremeno dobiju povratne informacije o tome kakvi su inputi i da li postoje neka odstupanja u procesu. Što se pre dobiju povratne informacije, pre će se iskorigovati devijacije. Binarna kontrola se drugačije naziva “da ne” kontrola. Kod binarne kontrole postoje samo dva moguća ishoda. Binarna kontrola se dešava u toku samog procesa i ona kaže da postoje dve mogućnosti: nastaviti sa proizvodnjom dalje, ili zaustaviti proces. Ex post je kontrola unazad. Ex post kontrola se obavlja na kraju operacije prelaska iz inputa u autput, tako što će se autputi porediti sa onim što je planirali. Vrste kontrole prema kriterijumu poslovne funkcije: 1. finansijska kontrola 2. kontrola proizvodnje 3. kontrola kvaliteta Finansijska kontrola se vrši na bazi finansijskih izveštaja. Kontrola proizvodnje ima za cilj da kontroliše proizvodne procese. Za svaku kontrolu se definišu standardi i merila. Jedan dobar sistem kontrole sadrži sve vidove kotrole. Dobar sistem kontrole treba da bude efektivan i efikasan. To podrazumeva poštovanje sledećih principa sistema kontrole: pouzdanost informacija, objektivnost i sveobuhvatnost, ekonomska opravdanost, fleksibilnost, primenljivost i pravovremena kontrola. Kontrola se obavlja na bazi pouzdanih informacija. Nepouzde informacije u sistemu kontrole iniciraju akcije koje, umesto da rešavaju problem, pojačavaju njegovo dejstvo. Ocena pouzdanosti informacija je jedan od najvažnijih poslova koje menadžer sa odgovarajućom nadležnošću obavlja u procesu kontrole. U obavljanju kontrole tajming je kritičan. Informacije se moraju prikupiti, klasifikovati i oceniti na vreme kako bi preduzete akcije dovele do otklanjanja odstupanja. Zakasnelo reagovanje, obično, ima kontraproduktivno dejstvo. Kontrola mora biti sveobuhvatna. Informacije koje se koriste u sistemu kontrole moraju biti razumljive i moraju motivisati na ostvarenje. Ukoliko je sistem kontrole bez subjektivnih elemenata, veća je verovatnoća da će donosioci odluka reagovati na informacije koje dobijaju. Fokus kontrole je na parametrima koji imaju strategijski značaj. Sistem kontrole mora biti usmeren na one oblasti kod kojih su odstupanja od standarda najverovatnije i/ili gde odstupanja od standarda najverovatnija i/ili gde odstupanja izazivaju najveće negativne efekte. Takođe, sistem kontrole mora biti usmeren na one akcije koje najefikasnije otklanjaju odstupanja. Troškovi primene sistema kontrole moraju biti manji ili najviše jednaki koristima koje sistem kontrole donosi. Kontrola mora biti ekonomski opravdana. Najbolji način da se minimiziraju nepotrebni troškovi u sistemu kontrole je definisanje minimalnog nivoa praćenja aktivnosti koje utiču na ostvarenje željenog cilja. Kontrola mora biti usklađena sa karakteristikama organizacije.Svi standardi za ocenu rezultata moraju biti realni. Kontrola mora biti uklađena sa poslovnim procesom.2 2

Đuričin D., Janošević S., Kaličanin Đ, Menadžment i strategija, Ekonomski fakultet,Beograd, 2010

5

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Najmanje dva razloga uslovljavaju usklađivanje sistema kontrole sa poslovnim procesom. Neki od razloga su: • Svaka aktivnost utiče na karakterističan način na (ne)uspeh celog procesa • Kontrolu nad informacijama imaju svi relevantni donosioci odluka •

kontrola mora biti fleksibilna - fleksibilno postavljena kontrola omogućava, ne samo brzo reagovanje na promene, već i promenu standarda kontrole.

•

Kontrola mora biti primenjiva - kontrola, pored indikacije odstupanja od standarda, mora biti u stanju da predloži odgovarajuću korektivnu akciju. Odgovarajuće infomacije moraju biti date u takvom obliku da iniciraju nedvosmislene akcije.

•

Kontrola mora biti prihvaćena - sistem kontrole je prihvaćen od članova preduzeća ukoliko je u skladu sa njihovim ciljevima. Primarni interes menadžerskog vrha je sistem kontrole koji u fokus stavlja finansijske rezultate i budžet.

3. Izvori finansijskih informacija za strategijski menadžment Uspešan menadžment nije moguć bez eksperata koji poseduje znanja u finansijskom menadžmentu, poslovnim finansijama, berzanskom poslovanju i drugo. Interni izvori informacija o finansijama preduzeća nalaze se u: 1. Bilansu stanja 2. Bilansu uspeha 3. Izveštaju o kretanju kapitala Kao eksterni izvori informacija o finansijama relevantnih za strategijski menadžment su: 1. Javno publikovani izveštaji (statistika, instituti, banke) 2. Izveštaji brokerskih firmi 3. Izveštaji rejting agencija (Moddy’s Rating – dugoročne hartije od vrednosti rangirane su po kvalitetu: najkvalitetnije imaju rejting Aaa, zatim, Aa, A, Baa, Ba, B, Caa, Ca, C. Kratkoročne hartije od vrednosti rangirane su po kvalitetu Prime 1, Prime 2, Prime 3 i Not Prime). 4. Tržišni indeksi (Indeksi svetskih tržišta: Dow Jones 30, Nikkei 225, FTSE 100, CAC 40 i indeksi celog tržišta: S&P 500, TOPIX i drugi). 5. Finansijska štampa (Finansial Times i slični).3

4. Strategijska kontrola na osnovu merila performansi

3

Milisavljević, M., Strategija i efikasnost preduzeća, Beograd, 2007

6

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Pojedinačne pozicije osnovnih računovodstvenih izveštaja predstavljaju samo apsolutne brojeve. Na primer, EBIT od 10/miliona din. je dobra performansa za restoran ali nije dobra performansa za naftnu rafineriju. Iz tog razloga se apsolutni pokazatelji stavljaju u odnos kako bi se dobili „racio“ pokazatelji performansi. Razlikuju se dve vrste performansi i to: 1. Poredjenje performansi jednog preduzeća u vremenu - trend performansi 2. Poredjenje performansi jednog preduzeća sa drugima - relativna atraktivnost preduzeća. U teoriji i praksi menadžmenta, kao nezaobilazan deo za potrebe strategijske kontrole finansijske pozicije i uspešnosti preduzeća koriste se različiti finansijski pokazatelji. Racio analiza obuhvata metode obračuna i interpretacije finansijskih pokazatelja, a zasniva se na korišćenju podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća. Racio analiza obuhvata veliki broj pokazatelja koji se odnose na: likvidnost, sigurnost ili solventnost, upravljanje ili aktivnost, i rentabilnost tj. profitabilnost preduzeća. Postoje dva aspekta gledanja na kontrolu na bazi merila performansi preduzeća i to su: 1. sa aspekta finansijskog zdravlja preduzeća 2. sa aspekta vrednosti preduzeća. Za ocenu finansijskog zdravlja preduzeća koriste se tzv. operativni pokazatelji i to su: 1. Pokazatelji likvidnosti 2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti) 3. Pokazatelji finansijske strukture 4. Pokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti).

4.1. Jednostavni pokazatelji operativnih odluka

4.1.1. Pokazatelji likvidnosti Likvidnost po definiciji predstavlja statičan koncept, mada stalne promene kratkoročnih obaveza preduzeća i gotovine stvaraju iluziju dinamičnosti. Racio analiza likvidnosti treba da pruži informacionu osnovu za odgovor na pitanje: Da li preduzeće raspolaže sa dovoljno gotovine i utrživih sredstava da odgovori obavezama koje dospevaju? Pri tome se pod utrživim sredstvima obično podrazumevaju delovi obrtne imovine preduzeća (potraživanja i zalihe), koji se u normalnim okolnostima relativno lako i brzo mogu konvertovati u gotovinu po važecoj tržišnoj ceni. Za testiranje tekuće likvidnosti preduzeća se koriste 2 karakteristična odnosa pozicija bilansa stanja, iz kojih se izvode dva pokazatelja: racio opšte likvidnosti i racio reducirane likvidnosti. Pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da ukažu na sposobnost kompanije da servisira dospele obaveze plaćanja, uz održavanje potrebne strkture sredstava i očuvanje dobrog kreditnog boniteta. Najvažniji su sledeći pokazatelji: Pokazatelj opšte (tekuće) likvidnosti =

7

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Normala ili standard za ovaj pokazatelj je 2:1, ali u tumačenju treba biti oprezan. Ovde je potrebno ispitati strukturu obrtnih sredstava i utvrđivanje koeficijenata obrta pojedinačnih obrtnih sredstava (zalihe, potraživanja i gotovina). Pokazatelj reducirane likvidnosti =

Ovaj pokazatelj se naziva Acid test. Ako firma ima odnos 1:1 načelno se smatra da je stanje njegove tekuće likvidnosti relativno zadovoljavajuće. Neto obrtna imovina

= Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

U kontekstu pokazatelja likvidnosti vrlo cesto se isticu neto obrtna sredstva (fond). Neto obrtna sredstva (fond) se utvrduju kao razlika obrtne imovine i kratkoročnih obaveza, a predstavljaju deo obrtne imovine finansiran iz dugoročnih izvora. Neto obrtna sredstva nisu realna bilansna pozicija vec predstavljaju finansijsku konstrukciju dobijenu modifikacijom podataka sadržanih u bilansu stanja. Mada nisu klasičan racio, neto obrtna sredstva tangiraju odnos izmedu obrtne imovine i kratkoročnih obaveza i kao takva se koriste za ocenu likvidnosti. Preduzeće koje ima veći iznos neto obrtnih sredstava obezbeđuje i veći stepen likvidnosti. Ovaj pokazatelj je posebno značajan za kratkoročne poverioce, koji ga prate i analiziraju jer je on indikator kratkoročne likvidnosti i sposobnosti vraćanja dugova. Neto obrtna sredsta omogućavaju zaduživanje kompanije na kratak rok. Banka, koja može biti kratkoročni poverilac na ovaj način želi da oceni mogući stepen rizika sa kojim ulaže sredstva.4

4.1.2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti) Finansijski pokazatelji aktivnosti povezuju informacije iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovi pokazatelji obuhvataju odnose između prihoda i troškova iz bilansa uspeha dovodeći ih u vezu sa odgovarajućim pozicijama iz bilansa stanja. Pokazuju odnos između prihoda troškova, sa jedne i ulaganja u neke kategorije aktive, sa druge strane. Tipičan pokazatelj je koeficijent obrta zaliha (Inventory turnover). Koeficijent obrta kupaca

Prosečan saldo kupaca 4

=

=

Knežević,G., Ekonomsko – finansijska analiza (interni materijal), Beograd, Univerzitet Singidunum, str. 20-32

8

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Prosečan period naplate potraživanja

=

Koeficijent obrta kupaca treba analizirati u kontekstu kreditnih uslova odobrenih kupcima. Ako uobičajeni kreditni period iznosi 30 dana, prosečan period naplate treba da bude oko 30 dana. Duži period znači nezadovoljavajuću naplatu potraživanja od kupaca u toku godine. Ovi instrumetni služe za utvrđivanje likvidnosti kompanije.

Koeficijent obrta obrtnih sredstava

=

Prosečna obrtna sredstva =

Kao standard za poređenje koristi se prosečna vrednost za granu u kojoj firma posluje. Nedovoljan koeficijent obrta uzima se kao pokazatelj predimenzioniranosti stalnih sredstava koja se nedovoljno efikasno koriste. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = Koeficijent obrta poslovnih sredstava predstavlja uopšteni indikator poslovne aktivnosti preduzeća.

4.1.3. Pokazatelji finansijske strukture Ukupna sredstva u aktivi finansiraju se iz obaveza ili sopstvenog kapitala. Struktura pasive može biti komponovana na različite načine kako bi odgovarala individualnim potrebama kompanije i njenoj strukturi aktive. Odnos između sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja (obaveza) naziva se finansijskom strukturom. Indikatori ili pokazatelji finansijske strukture su stoga nezaobilazno sredstvo kojim se menadžer služi da bi procenio finansijski položaj kompanije. Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja =

9

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

= Ovaj pokazatelj je različit od kompanije do kompanije i ne postoji neka unapred data normala ili standard. Stoga ga treba porediti sa prethodnom istorijom kompanije kada je reč o učešću pozajmljenih izvora ,kao i sa prosekom u grani u kojoj firma posluje. Odnos dugoroočnih obaveza i sopstvenog kapitala = Ovim pokazateljem se izražava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokušavaju izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala.

4.1.4. Pokazatelji rentabilnosti (uspešnosti) Poslovni dobitak , kao razlika poslovnih prihoda i rashoda, predstavlja prirast koji je ostvaren na angažovana poslovna sredstva koja su korišćena za obavljanje delatnosti. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha omogućila je da svaki prihod se predstavlja kao povećanje aktive. Ako su sredstva i izvori efikasno korišćeni preduzeće ostvaruje dobitak, u protivnom ostvaruje gubitak. Pokazatelji rentabilnosti su relativni odnosi dve pozicije gde je u brojiocu dobitak , a u imeniocu neka forma sredstava kompanije. Na ovaj način dobijamo nekoliko bitnih pokazatelja rentabilnosti: Stopa prinosa na poslovna sredstva (Return on assets, ROA) =

Prosečna poslovna aktiva =

Stopa prinosa na sopstveni kapital (Return on equity, ROE) = = S obzirom da su stope prinosa izuzetno značajne za analizu, razvijen je sistem koji omogućava sagledavanje relacija između stopa prinosa i drugih finansijsih pokazatelja. Ovaj sistem pokazatelja koji se često koristi u praksi naziva se DuPont sistem analize.

10

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

4.2. Složeni pokazatelji operativnih odluka

4.2.1. Du Pont sistem analize DuPont sistem analize je poznat u praksi finasijskog menadžmenta. Ovaj sistem analize je korišćen u kompaniji Du Pont posle Prvog svestsko rata, da bi kasnije bio nadograđivan i usavršavan u poslovnoj praksi velikog broja američkih kompanija. Radi se o jednom posebnom sistemu analize u kojem se ocene o preduzeću donose na osnovu utvrđivanja povezanosti između finansijskih koeficijenata. U Du Pont sistemu analize svi racio brojevi se posmatraju kao sastavni delovi jedne celine. Ovaj sistem analize počinje od stope prinosa na sopstveni kapital (return on equity, ROE), kao jednim opštim pokazateljom rentabilnosti (uspešnosti) poslovanja preduzeća. Ovaj sistem analize koriste menadžeri kao okvir za analizu, kontrolu i reviziju bilansa preduzeća i definisanje budućih finansijskih ciljeva preduzeća. Ovde se izdvajaju dva pokazatelja profitabilnosti: prinos na uložena sredstva (return on investment, ROI) i prinos na neto imovinu (return on equity, ROE). DuPont formula za izračunavanje pokazatelja ROI je sledeća: ROI

ROI

=

= Stopa neto prinosa x Obrt ukupnih sredstava

x

=

Drugi korak u DuPont sistemu je iskorišćavanje modifikovane DuPont formule za izračunavanje prinosa na neto imovinu (ROE) koristeći proizvod pokazatelja ROI i multiplikatora neto imovine: ROE = ROI x multiplikator neto imovine Multiplikator neto imovine predstavlja pokazatelj odnosa ukupnih sredstava (aktive) i neto imovine (akcionarski kapital).

11

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Slika br.1: DuPont sistem analize Pokazatelji ROE i ROI zavise od sledećih komponenata: • „profita prema prodaji“ (stopa neto profita) • efikasnosti korišćenja sredstava preduzeća (obrt ukupnih sredstava) • korišćenja leverage komponenti (multiplikator neto imovine).5

4.2.2. Prelomna tačka rentabiliteta – BEP Analiza prelomne tačke predstavlja kotrolu stepena korišćenja kapaciteta. Može se izraziti: • vrednosno – tačka preseka ukupnih prihoda i ukupnih troškova • u fizičkim jedinicama proizvodnje – stepen korišćenja kapaciteta u kojem se prihodi i troškovi izjednačavaju. Ova tehnika se koristi u tri važne vrste strategijskog menadžment odlučivanja: 1. pri određivanju koja vrednost prodaje mora biti da bi se ostvarila rentabilnost u poslovanju 2. kao okvir za izučavanje efekata ekspanzije u obimu poslovanja preduzeća 3. kada preduzeće razmišlja o projektima modernizacije i automatizacije, gde se ulaganja u opremu povećavaju da bi se snizili varijabilni troškovi. Ukazuje na kom obimu proizvodnje se iz zone gubitka ulazi u zonu dobitka (mrtva tačka rentabiliteta). Izračunavanje prelomne tačke u fizičkim jedninicama može se prikazati na sledeći način:

5

Krstić dr.J.Instrumenti finansijskog računovodstvenog izveštavanja,Ekonomski fakultet, Niš, 2002

12

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Prelomna tačka (BEP) =

Pod fiksnim troškovima se podrazumevaju ulaganje u opremu, fabriku, plate, kamate i dr. Pod varijabilnim troškovima podrazumevamo troškove koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Prelomna tačka vrednosno u novcu se izračunava na sledeći način:

Prelomna tačka (BEP)

=

Menadžement preduzeća može određivati željeni profit i nivo proizvodnje i prodaje koji želi ostvariti za taj nivo profita. Prelomna tačaka + Profit = (vrednosno) P – poželjan ili programirani profit

Prelomna tačka + Profit = U menadžerskom odlučivanju prelomna tačka ima ograničenja u široj upotrebi: • ukoliko preduzeće proizvodi više različitih proizvoda, proizvodni miks je potrebno svesti na jedan uslovni proizvod pomoću ekvivalentnih brojeva • polazi se od pretpostavke da je obim proizvodnje jednak obimu prodaje što u praksi nije slučaj.6

4.2.3. Z – score analiza U domenu ispitivanja leveridža uputno je spomenuti vrednost Altmanovog Z-score modela za predviđanje bankrotstva kompanije. Model je zbir pokazatelja koji se ponderišu i na taj način predviđaju bankrotstvo kompanije. Altman je sproveo istraživanje odnosa finansijskih pokazatelja i verovatnosti za stečaj, čijim je istraživanjem nastao model nazvan Altman Z-score. Z – score je sintetički pokazatelj 6

Stevanović dr.N., Malinić dr.D.,Tajne bilansa-menadžerski pristup, specijalno izdanje časopisa Ekonomika preduzeća,Beograd,2009

13

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

koji predviđa stečaj preduzeća u roku od jedne ili dve godine. Razvijen je na osnovu američke privrede proučavanjem podataka 66 proizvodnih preduzeća. Model Z – score je prikazan u sledećem izlaganju: Z = 0,717X1 + 0,847X2 + 3,107X3 + 0,420X4 + 0,998X5 X1 =

X2 =

X3 =

X4 =

X5 = Tumačenje rezultata Z - score modela: • Z < 1,20 - verovatnoća bankrota je velika (crna zona), • Z > 2,90 - niska verovatnoća bankrota (bela zona), • 1.20 < Z < 2,90 - siva zona (šanse za bankrot su 50%).

4.3. Tržišna merila performansi Pokazatelji tržišne vrednosti su pokazatelji kojima se koriste investitori prilikom ulaganja ograničenih novčanih sredstava. U ove pokazatelje se ubrajaju: neto dobitak po akciji, odnos tržišne cene i dobitka po akciji, pokazatelj plaćanja dividende, dividendna stopa i knjigovodstvena vrednost po akciji. Neto dobitak po akciji (earnings per share, EPS) izračunava se kao relativni odnos neto dobitka ostvarenog u toku poslovne godine i broja emitovanih običnih akcija, kao što je prikazano: Neto dobitak po akciji =

14

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

On pokazuje koji deo dobitka se može raspodeliti akcionarima u vidu dividendi ili delom akumulirati, što zavisi od veličine ostvarenog dobitka i politike raspodele. Broj običnih akcija je zapravo, broj emitovanih i prodatih akcija, onih koje su u rukama vlasnika. Ovaj pokazatelj meri uspešnost poslovanja preduzeća i veoma je značajan indikator u strategijskoj analizi. Odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji (price-earnings ratio, P/E) dobija se primenom sledeće formule: Odnos tržišne cene i neto dobitka po akciji = Ovo je važan indikator za buduće ulagače kapitala i ako je on veći to znači da akcionari imaju velika očekivanja od ovog preduzeća. Veći P/E ukazuje na budući rast neto dobitka, što znači da ulagači imaju poverenje u preduzeće i da je strategija preduzeća uspešna. Tržišna vrednost akcija se može dobiti ako se poznaje vrednost ovog pokazatelja i dobitka po akciji. Ako je dobitak po akciji 20 novčanih jedinica, a P/E 4, tada se očekivana tržišna cena akcija te kompanije u budućnosti kreće oko 20 x 4 = 80 novčanih jedinica. Pokazatelj plaćanja dividende (dividend payout ratio) dobija se kao odnos sledećih veličina: Pokazatelj plaćanja dividende = Raspodela neto dobitka na dividendu i zadržani dobitak deo je politike raspodele koja se razlikuje od preduzeća do preduzeća. Na primer, brzorastuća preduzeća ceo dobitak usmeravaju u preduzeće (Microsoft), dok stabilne firme kao General Electric veliki deo dobitka daju akcionarima u vidu dividendi (oko 30%). Knjigovodstvena vrednost po akciji se dobija deljenjem sopstvenog kapitala sa brojem emitovanih običnih akcija: Knjigovodstvena vrednost po akciji

=

Ako bi došlo do likvidacije preduzeća, kada se podmire svi poverioci, običnim akcionarima bi ostale akcije u vrednosti ovog pokazatelja. Ovaj pokazatelj se koristi kod određivanja likvidacione vrednosti firme, koja predstavlja stvarni iznos koji će primiti obični akcionari firme ako dođe do likvidacije. Ako se zanemare troškovi postupka stečaja ovo bi mogla da bude minimalna vrednost po akciji. Tržišna vrednost po akciji se dobija kada se tržišna cena pomnoži sa ukupnim brojem akcija u prometu na finansijskom tržištu: Tržišna vrednost firme (tržišna kapitalizacija) = Broj emitovanih akcija u prometu x Tržišna cena po akciji 15

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Tržišna merila ne mere imanentnu (unutrašnju) vrednost preduzeća. Dodata ekonomska vrednost se može dobiti iz razlike između poslovnog dobitka i troška kapitala. Dodata ekonomska vrednost je merilo koje je razvila američka konsultantska firma Stern Stewart, predstavlja modifikaciju ekonomskog profita. Merilo EVA se zasniva na podacima iz finansijskih izveštaja koji služe kao polazna osnova programu. Dodata ekonomska vrednost (EVA) = Poslovni dobitak – Trošak kapitala

Poslovni dobitak = Prinos na investirani kapital x Investirani kapital Trošak kapitala = Cena kapitala x Investirani kapital EVA = (Prinos na investirani kapital – Cena kapitala) x Investirani kapital Vrednost je stvorena ako je poslovni dobitak veći od troškova kapitala. Kompanija povećava imovinu akcionara jedino ako EVA ima pozitivnu vrednost. Menadžeri su stimulisani da ostvaruju što veće iznose EVA.7

Gotovinski prinos na ulaganja (CFROI) =

Vrednost je stvorena ako je CFROI veći od CC (cost of capital) tj. troška kapitala. Drugi ugao: vrednost preduzeća

4.4. Investiciona merila performansi Kod utvrđivanja opravdanosti realizacije investicionih projekata potrebno je ući u analizu i merenje efekata koji se dobijaju od investicionih projekata. Merenje efekata vrši se izračunavanjem određenih pokazatelja ili kriterijuma kojima se izražavaju efekti investicionog projekta. Kada preduzeće na raspolaganju ima nekoliko projekata sa kojima može da doprinese ostvarivanju menadžerskih ciljeva, prednost će dati onim projektima koji pokazuju najbolje rezultate u okviru ekonomsko-finansijske analize investicionih projekata. Suština investicije: podnošenje žrtve u sadašnjosti (ili odricanje od potrošnje) da bi se ostvarili pozitivni efekti u budućnosti. Efekti treba da premaše žrtvu u sadašnjosti. 7

Mašić, B., Strategijski menadžment, Beograd, Univerzitet Singidunum,2009

16

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Dve grupe investicionih pokazatelja: 1. Statički (ne uvažavaju vremensku vrednost novca) 2. Dinamički (uvažavaju vremensku vrednost novca. 4.4.1. Statički investicioni pokazatelji Statička ocena investicija donosi se na osnovu pokazatelja koji su zasnovani na parametrima jedne reprezentativne godine, odnosno godine normalnog korišćenja kapaciteta. Stopa prinosa (rate of return) =

Rok povraćaja (payback period) =

4.4.2. Dinamički investicioni pokazatelji

Dinamički pokazatelji su složeniji pokazatelji koji na različite načine obuhvataju ulaganja i efekte od investicija pomoću diskontnog računa i tako omogućavaju da se znatno realnije analiziraju različiti aspekti jednog investicionog projekta i oceni opravdanost njegove realizacije. Vreme ulaganja i efekata je različito. Rentabilitet projekta se izračunava u trenutku ulaganja (t=0) tako da se buduća ulaganja i budući efekti moraju prevrednovati na sadašnju vrednost da bi bili uporedivi. Koncept vremenske vrednosti novca: ‘Jedan dinar danas vredi više nego jedan dinar kroz godinu dana. Logika je ta da su vredniji raniji efekti i ulaganja od kasnijih efekata i ulaganja. Dinamički pokazatelji investiranja su: • Neto sadašnja vrednost (NPV), • Interna stopa rentabilnosti (IRR), • Indeks profitabilnosti (PI), • Diskontovano vreme povraćaja (DPBP). Kod pokretanja novih investicija ključno je za menadžere da koriste više od jedne metode za procenu investicionog projekta. Uzimanje samo jedne metode moglo bi dovesti do izbora onog investicionog projekta koji neće biti efikasan i pri tome neće stvoriti novoostvarenu vrednost za preduzeće. NPV koristi diskontovanje neto vrednosti na početak investiranja i pri tome se izračunava ukupna vrednost investicije na inicijalnu godinu ulaganja. Ukoliko je rezultat neto sadašnje vrednosti veći od 0 znači da je investicija opravdana. Upotrebu ovog pokazatelja

17

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

ograničava realna činjenica da su iznosi investicionih sredstava najčešće ograničeni. Još jedan od nedostataka ovog pokazatelja je izbor realne diskontne stope koja ima uticaj na sam rezultat ovog pokazatelja. NETO SADAŠNJA VREDNOST (NSV – NPV NET PRESENT VALUE) Razlika između priliva i odliva gotovine u vremenu eksploatacije investicije koja je diskontovana na sadašnju vrednost pomoću diskontnog faktora Ako je NNT – neto novčani tok preduzeća j u periodu t n - ekonomski vek investicije d - diskontna stopa n

( NNTj , t ) n n =1 (1 + d )

NSV = ∑

Metod interne stope rentabilnosti (IRR) polazi od zavisnosti između sadašnje vrednosti investicija i kamatne stope kao diskontnog faktora. IRR može se definisati kao diskontna stopa kojom se neto sadašnja vrednost svodi na nulu (Brigham i Ehrhardt, 2008) Indeks profitabilnosti projekta je odnos sadašnje vrednosti budućih priliva novca i početnog troška. Stavlja se u odnos NSV sa inicijalnim troškom investicija. Jedan od temelja ekonomske analize je rentabilnost koja stavlja u odnos dobit sa uloženim sredstvima i bolje je da se uz manje ulaganja ostvare veći efekti. Kada je PI jedan ili veći, investicijski predlog je prihvatljiv. DPBP govori o broju godina koje su potrebne da se nadoknadi početno novčano ulaganje. To je razmera početnog ulaganja i godišnjih novčanih primanja u razdoblju povraćaja (Van Horne, 1993). Kod ovoga pokazatelja računa se diskontna vrednost neto rezultata i određuje se period gde se izjednačavaju ulaganja sa prihodima nastalim iz projekata. Može se tumačiti kao period tokom kojeg je potrebno prikupljati pozitivne neto prihode kako bi se zbir negativnih neto prihoda sveo na nulu, a sve se to posmatra kroz diskontni faktor. To razdoblje ne sme biti duže od ekonomskog veka projekta, odnosno uložena investicija mora se vratiti najkasnije do kraja ekonomskog veka projekta.8

5. Studija slučaja „Imlek“ AD Beograd Industija mleka i mlečnih proizvoda „Imlek“ AD Beograd je akcionarsko društvo osnovano 1976. godine. Privatizacija kompanije je izvršena 2003. godine i kontrolni paket akcija poseduje Danube Foods Group BV, Holandija. Osnovna delatnost privrednog društva je proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda. Akcije Društva se kotiraju na Beogradskoj Berzi od 2004. godine. Dana 31.12.2011. godine Imlek je imao 857 zaposlenih. 8

Rangiranje investicionih projekata korišćenjem Viktor metode, Adis Puška, Visoka škola za računarstvo i poslovnih komunikacije Empirica, Brčko, Bosna i Hercegovina

18

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Tabela br.1: Bilans stanja – aktiva kompanije “Imlek” Beograd

AKTIVA

2011

Tekuća sredstva (gotovina,potraživanja, zalihe) Stalna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema, nemater. sredstva, dugoročni plasmani) Ukupna sredstva:

2010

9545439

10301826

6885373

7394561

16449737

9790138

Tabela br.2: Bilans stanja – pasiva kompanije “Imlek” AD Beograd

PASIVA

2011

2010

Tekuće obaveze

4681040

5219390

Dugoročne obaveze

1776366

2724009

Akcijski kapital Ukupna pasiva

9992331 16449737

9790138 17733537

Tabela br.3: Bilansa uspeh kompanije “Imlek” AD Beograd

Prihodi

2011

2010

Poslovni prihodi

19398278

18198197

-Prihodi od prodaje

18982345

18193229

-Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

46332

42609

-Povećanje vrednosti zaliha učinaka

218818

0 19

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

-Smanjenje vrednosti zaliha učinaka -Ostali prihodi

poslovni

Poslovni rashodi Nabavna vrednost prodate robe Troškovi materijala

0 145383 16621738 57311 11319912

69744 32133 15478863 292040 10369510

Troškovi zarada, naknada zarada I ostali 1286363 lični rashodi

1465941

Troškovi amortizacije I rezervisanja

788095

Ostali rashodi

poslovni

932044 3026108

2563277

Finansijski prihodi

1005286

616666

Finansijski rashodi

996984

970371

Ostali prihodi Ostali rashodi Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak Neto dobitak

195128 857655

279543 1367408

2116915

1277764

133943 1946522

140801 1155535

5.1.Pokazatelji likvidnosti kompanije “Imlek”AD

Tabela br. 4: Koeficijenti opšte i rigorozne likvidnosti

Opis Tekuća (obrtna) sredstva a Kratkoročne obaveze b I Opšti racio likvidnosti a/b Likvidna sredstva9 c

u hiljadama dinara

2011

2010

2,04 5260395

1,97 5690042 20

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

II Rigorozni likvidnosti

racio 1,12 c/d

1,09

Mada americka bankarska praksa na bazi pravila finansiranja 2:1 tradicionalno preporucuje kao poželjnu visinu ROL = 2, ta preporuka se ne može smatrati opšte važecim pravilom. Razloge za to treba tražiti u heterogenosti obrtne imovine sa aspekta konvertibilnosti u gotovinu. Stoga se u literaturi kao test validnosti utvrdenog ROL preporucuje dodatna analiza: • strukture obrtne imovine, • koeficijenata obrta i perioda konverzije u gotovinu potraživanja i zaliha, • strukture kratkorocnih obaveza sa aspekta rocnosti. U slučaju kompanije “Imlek” u 2011. godini je situacija takva da implicira gotovo idealnu poziciju kompanije sa aspekta likvidnosti. U 2010. godini je situacija bila slična, tj. nije došlo do promena u ovom apektu. Sa aspekta rigoroznije likvidnosti, u preduzeću “Imlek” na osnovu stavki možemo utvrditi da je likvidnost na zavidnom nivou i da se približava idealnoj situaciji. Jedan dinar kratkoročnih sredstava pokriven je sa 1,12 dinara likvidnih sredstava. Kada uporedimo sa 2010. godinom možemo zaključiti da je reducirana likvinost na gotovo istom nivou, s tim što je 2011. godina sa tog aspekta još uspešnija. Vrednost neto imovine preduzeća dobijamo iz stavki Bilansa stanja i ta vrednost nam govori o iznosu kapitala koju kompanija poseduje na kraju obračunskog perioda. U slučaju kompanije “Imlek”,vrednost neto imovine preduzeća smo dobili na sledeći način: Neto imovina preduzeća = Ukupna aktiva – Obaveze Neto imovina preduzeća = Ukupna aktiva AOP 024 – (Dugoročna rezervisanja i obaveze AOP 111 + Odložene poreske obaveze AOP 123) Neto imovina preduzeća = 16449737 – (6457406 + 0) = 9992331 (2011. godina) Neto imovina preduzeća = 17733537 – (7943399 + 0) = 9790138 (2010. godina) Promena u procentima =

x 100= 102,06

Kada uporedimo tekuću sa prethodnom godinom, dobijamo rezultat neznatnog povećanja neto imovine preduzeća od 2,06%. Stabilan i relativan rast neto imovine preduzeća (sopstvenog kapitala) pokazuje vlasnicima da je strategijska politika efikasna i da treba nastaviti tim putem. Isto tako, i kreditorima je bitno praćenje ove stavke zato što se iz sopstvenog kapitala izdvaja hipoteka, kolateral po osnovu uzimanja zajmova i to predstavlja garant stabilnog poslovanja i naplate dugova. Povećanje knjigovodstvene vrednosti preduzeća (neto imovine) nam govori i o povećanju profitabilnosti. Neto obrtna imovina

9

=

Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze 2011 = 6885373 – 4681040 = 2204333 2010 = 7394561 – 5219390 = 2175171

Likvidna sredstva se dobijaju kada se od obrtnih sredstava oduzmu zalihe.

21

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Promena =

x 100 = 101,34

S obzirom na povećanje neto obrtne imovine 2011. godine u odnosu na 2010. godinu za 1,34% možemo zaključiti da je likvidnost “Imlek” –a perspektivna. Mora se dodati da se ovaj pokazatelj ne može izolovano posmatrati od prethodnih zato što su oni reprezentativniji za merenje likvidnosti poslovanja preduzeća.

5.2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti) kompanije “Imlek” AD Tabela br. 5: Koeficijent obrta zaliha i Prosečno vreme trajanja obrta

Opis Troškovi prodatih 10 proizvoda a Prosečno stanje zaliha b Prosečno vreme trajanja obrta 365/c Koeficijent obrta zaliha c(a/b)

2011

u hiljadama din

2010 15548637

16402920 1606085

1390626

35,68

32,65 11,18

10,23

Koeficijent obrta zaliha od 10, odnosno 11 znači da se zalihe obrnu 10 odnosno 11 puta u toku godine. Prema indikatoru prosečnog vremena trajanja jednog obrta, prosečna starost zaliha je 35 odnosno 32 dana. To je vreme koje je potrebno da prođe od nabavke materijala do konačne prodaje gotovih proizvoda u kompaniji “Imlek”. Imajući u vidu da koeficijent obrta zaliha i prosečno vreme trajanja obrta zadržavaju približno jednake vrednosti, može se zaključiti da je “Imlek” veoma stabilna kompanija po pitanju korišćenja zaliha i da efikasno zadržava tržišno učešće u posmatranim godinama. Tabela br. 6: Koeficijent obrta potraživanja od kupaca i naplata potraživanja u danima

Opis Prihodi od prodaje a Prosečno stanje kupaca b Koeficijent obrta kupaca c(a/b) Naplata potraživanja u danima

2011 3447699,5 5,51

10

Ovaj podatak se ne može direktno videti iz bilansa uspeha (jedino iz pogonskog knjigovodstva,za šta nemamo mogućnost) pa se ovaj trosak mođe aproksimirati na sledeći način: poslovni rashodi - povećanje vrednostu zaliha učinaka+smanjenje vrednosti zaliha učinaka

22

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Dobijeni rezultat pokazuje da se prosečna potraživanja od kupaca naplaćuju 5,51 puta godišnje ili da od svakih 5,51 din. ostvarenih prihoda od prodaje 1 din. ostaje vezan u potraživanjima od kupaca (apsolutno). Jasno je da rast ovog koeficijenta znaci bolju likvidnost i bolje tekuce finansijsko stanje (manja ulaganja u potraživanja). S obzirom da kompanija “Imlek” ima izvesnu docnju kupaca i preko 360 dana kao i veliki iznos potraživanja od kupaca u nedospelim potraživanjima smatramo ovaj pokazatelj trenutnim, ali i realnim s obzirom na kreditnu uslovljenost kupaca koja u proseku iznosi čak 180 dana. Tabela br. 7: Koeficijent obrta obrtnih sredstava

u hiljadama dinara

Opis Poslovni prihod Prosečna obrtna sredstva Koeficijent obrta obrtnih sredstava

2011 19392878 7139967 2,72

Tabela br. 8: Racio obrta poslovne imovine

Opis Prihodi od prodaje Poslovna imovina (prosečna) Racio obrta poslovne imovine

u hiljadama dinara

a b a/b

2011 18982345 17091637 1,11

Racio obrta dobavljača ne možemo dobiti jer se iznos u brojiocu mora dobiti indirektno iz podataka iz računovodstva. Treba ga analizirati u kontekstu kreditnih uslova koje dobavljači odobravaju konkrentoj kompaniji. Što se obrta poslovne imovine tiče na jedan dinar poslovnih prihoda se ostvari 1,11 dinara poslovnih prihoda što je dobar pokazatelj. Tabela br. 9: Racio obrta sopstvenog kapitala

Opis Prihodi od prodaje a Sopstveni kapital (prosečni) b Racio obrta ukupne imovine a/b

u hiljadama dinara

2011 18982345 5177848,5 3,67

Kao standard za poređenje koristi se prosečna vrednost za granu u kojoj firma posluje. Nedovoljan koeficijent obrta uzima se kao pokazatelj predimenzioniranosti stalnih sredstava koja se nedovoljno efikasno koriste. Opšti zaključak za kompaniju “Imlek” je da su pokazatelji aktivnosti visoki ,da relativno ne postoje problemi sa naplativošću potraživanja što bi moglo da ugrozi i likvidnost oba preduzeća. Ali tek poređenjem sa granskim podacima kao i drugim refentnim kompanijama možemo reći koliko su ovi podaci zaista povoljni ili nepovoljni. S obzirom na činjenicu da je “Imlek” vodeća kompanija na tržištu proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda smatramo da su podaci pouzdani bez sagledavanja granskih podataka. 23

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Tabela br. 10: Racia dugovi – kapital

u hiljadama dinara

Opis Ukupne obaveze a Ukupni izvori b Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja a/b

2011 6297466 16449737 0,38

2010 7909028 17733537 0,44

Dugoročni dugovi a Sopstveni izvori b Odnos dugoročnog duga i sopstvenih izvora a/b Poslovni dobitak a Rashodi kamata b Koeficijent pokrića na ime rashoda kamata a/b

645406 9992331 0,06

7943399 9790138 0,81

2116915 206478 10,25

1277764 199461 6,41

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja je pokazatelj koji je različit od kompanije do kompanije i ne postoji neka unapred data normala ili standard. Stoga ga treba porediti sa prethodnom istorijom kompanije kada je reč o učešću pozajmljenih izvora , kao i sa prosekom u grani u kojoj firma posluje. Odnos dugoročnog duga i sopstvenih izvora je pokazatelj kojim se izražava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokušavaju izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala. Nije došlo do značajne promene ova dva pokazatelja u posmatranim godinama u kompaniji “Imlek”. Na svaki dinar sopstvenih ulaganja “Imlek” je angažovao 0,06 dinara dugoročnog duga u 2011. godini. Svaki dinar rashoda kamata pokriven je sa 10,25 dinara poslovnog dobitka što je lošiji pokazatelj strukture finansiranja kompanije u 2011. godini. Kada uporedimo sa 2010. godinom, pokazatelj je u pozitivnom trendu što je negativan pokazatelj.

5.3. Pokazatelji rentabiliteta kompanije “Imlek” AD Tabela br. 11:Stopa poslovnog dobitka

Opis Poslovni dobitak Prihod od prodaje Stopa poslovnog a/b*100

2011 a 2771140 b 18982345 dobitka 15,00

U hiljadama dinara

2010 2719334 18193229 15,00

24

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

Pokazatelj nam govori o tome da je kompanija “Imlek” ostvarila na svakih 100 dinara prihoda od prodaje 15 dinara poslovnog dobitka i 2011. i 2010. godine.

Tabela br. 12: Stopa neto dobitka

Opis Neto dobitak Prihod od prodaje Stopa neto dobitka

a b a/b

U hiljadama dinara

2011 1946522 18982345 10,00

2010 1155535 18193229 6,35

Stopa neto dobitka pokazuje porast u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu. Tabela br. 13: Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva ROA

Opis Poslovni dobitak a Prosečna ukupna poslovna11 sredstva b ROA a/b*100

U hiljadama dinara

2011 2771140 17091637

2010 2719334 17028984,5

16,21

15,97

Ovaj stopa pokazuje profitabilnost preduzeća. Kada se uporede 2011. i 2010. godina dolazi se do zaključka da je stopa prinosa gotovo jednaka. To znači da je na ulozenih 100 dinara poslovnih sredstava ostvareno 16,21 odnosno 15,97 dinara prinosa. Tabela br. 14:Stopa prinosa na sopstveni kapital ROE

Opis Neto dobitak a Prosečni sopstveni kapital12 b ROE a/b*100

U hiljadama dinara

2011 1946522 9891234,5

2010 1155535 9563732,5

19,68

12,08

Stopa prinosa na sopstveni kapital pokazuje rast 2011. godine u odnosu na 2010. godinu što nam govori o maksimiziranju stope poslovnog dobitka i maksimiziranju koeficijenta obrta aktive. Povećanje stope prinosa na sopstveni kapital je dokaz povećanja profitabilnosti i uspešnosti kompanije “Imlek”. Dobra prinosna snaga i finansijska sigurnost preduzeća su svakako dugoročni interesi redovnih akcionara i svih potencijalnih investitora. Ali oni imaju i kratkoročne interese u smislu očekivanja dividendi. Što znači da očekuju i isplatu dividendi. Pokazatelji koji se bave ovim pitanjem su pokazatelji tržišne vrednosti kompanije. Ovi pokazatelji za našu kompaniju prikazani su u sledećim tabelama.

11

Prosečna ukupna poslovna sredstva = poslovna sredstva na pocetku+poslovna sredstva na kraju godine/2 12 Prosečni sopstveni kapital = sopstveni kapital na početku+sopstveni kapital na kraju godine/2

25

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

5.4. Tržišni pokazatelji kompanije “Imlek” Tabela br.15:Dobitak po akciji

Opis Neto dobit a Redovne akcije u prometu – prosečne b Dobitak po akciji (a / b)

U hiljadama dinara

2011 1946522 8889544

2010 1155535 9054413

219

128

On pokazuje koji deo dobitka se može raspodeliti akcionarima u vidu dividendi ili delom akumulirati, što zavisi od veličine ostvarenog dobitka i politike raspodele. Ovaj pokazatelj meri uspešnost poslovanja preduzeća i veoma je značajan indikator u investicionoj analizi za potencijalne investitore. Dobitak po akciji se povećao 2011.godine u odnosu na 2010. godinu što nam govori o pozitivnom stanju u kompaniji i značajnom pokazatelju za investiture i investicionu politiku kompanije. Tabela br.16: Odnos tržišne cene i dobitka po akciji P/E

Opis Tržišna cena akcija a Neto dobitak po akciji b P/E (a / b)

2011 2400 219 10,95

U hiljadama dinara

2010 1900 128 14,84

Poželjno je da ovaj odnos ima što veću vrednost, jer je i poverenje akcionara u kompaniju veće. U tom slučaju i potencijalni investitori predviđaju da će preduzeće imati i koristititi mogućnosti rasta i razvoja i skloniji su kupovini takvih akcija što opet dovodi do rasta njihovih cena akcija i posledično i rasta ovog racia. Tabela br.17: Knjigovodstvena vrednost po akciji

Opis Sopstveni kapital a Broj emitovanih običnih akcija b Knjigovodstvena vrednost po akciji c=a/b

U hiljadama dinara

2011 9992331

2010 9790138

9071628

9071628

1,10

1,08

Ako bi došlo do likvidacije preduzeća, kada se podmire svi poverioci, običnim akcionarima bi ostale akcije u vrednosti ovog pokazatelja. Ovaj pokazatelj se koristi kod određivanja likvidacione vrednosti firme, koja predstavlja stvarni iznos koji će primiti obični akciori firme ako dođe do njene likvidacije. Ako se zanemare troškovi postupka stečaja ovo bi 26

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

mogla da bude minimalna vrednost po akciji. Ona je u kompaniji “Imlek” gotovo jednaka za dve posmatrane godine. Tabela br.18: Tržišna vrednost - tržišna kapitalizacija

Opis Broj emitovanih akcija a Tržišna cena po akciji b Tržišna vrednost po akciji c=a/b

2011 9083945 2400 3784,98

Tabela br.19: Odnos tržišne i knjigovodstvene cene akcija P/B

Opis 2011 Tržišna cena po akciji a 2400 Knjigovodstvena cena akcija 3784,98 b P/B 0,63 c=a/b

U hiljadama dinara

2010 9083945 1900 4781,02 U hiljadama dinara

2010 1900 4781,02 0,40

P/B (Price/Book value) predstavlja količnik tržišne cene akcija i njene knjigovodstvene cene. Vrednost racio pokazatelja P/B može biti veća, manja ili jednaka 1. Ukoliko je P/B niži od 1 (knjigovodstvena cena je viša od tržišne cene) to onda govori da je vrednost akcija potcenjena i da se nešto dešava što je od fundamentalnog značaja za kompaniju. Ukoliko je, sa druge strane, vrednost racia P/B značajno viša od 1, možemo govoriti o precenjenoj tržišnoj vrednosti akcije, što je takođe značajan pokazatelj za investitora jer govori da treba potražiti dodatne razloge zbog kojih tržište tako visoko vrednuje kompaniju. Ako nema racionalnih objašnjenja, investitor može očekivati da na tržištu dođe do korekcije tržišne cene akcija na niže. Sa aspekta investitora u akcije određene kompanije, najpovoljnija je situacija kada je vrednost ovog racio pokazatelja niža od 1 (ukoliko nema većih poslovnih problema u kompaniji), jednaka 1 ili nešto iznad 1 jer to često može da znači da postoji određeni „prostor“ za rast tržišne vrednosti akcije kao što je slučaj u kompaniji “Imlek”.13

13

Internet izvor: http://www.ekapija.com/website/sr/page/217567

27

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

II Zaključak Realizacijom ovako postavljenog zadataka, došli smo do odgovarajućih saznanja o strukturi imovine i kapitala, o načinu finansiranja sredstava, o ostvarenim rezultatima, dugoročnoj i kratkoročnoj stabilnosti, rastu imovine i o drugim informacijama koje determinišu njihov finansijski i prinosni položaj u ispitivanom period kompanije “Imlek”. Ove informacije podjednako su značajne i za menadžment odnosno sa aspekta upravljanja poslovanjem i razvojem preduzeća a i za sve eksterne korisnike. Jer, za menadžment preduzeća osnovni zadatak analize je da prepozna sve dobre performance preduzeća kako bi se te prednosti iskoristile ali i da uoči sve slabosti i kritične tačke sa ciljem njihovog prevazilaženja. Za eksterne korisnike analiza je signalizator koja daje smernice pri donošenju odluka. Pri tome tu prvenstveno mislimo na potencijalne investitore i kreditore. Za njih je osnovno pitanje da li treba ulagati i investirati i koliki je rizik takvih ulaganja. Akcionari kao vlasnici kapitala su takođe zainteresovani za dobar finansijski i prinosni položaj. Racio analiza koju smo izvršili dala nam je odgovore na pitanja u vezi likvidnosti, profitabilnosti kompanije. Pored toga, sagledali smo položaj preduzeća sa aspekta investicione i tržišne pozicije kompanije.

28

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

29

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

30

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

31

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

32

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

33

Seminarski rad Strategijska kontrola na bazi merila performansi Milena Milanović

III Literatura

1. Krstić dr.J.Instrumenti finansijskog računovodstvenog izveštavanja,Ekonomski fakultet, Niš, 2002 2. Đuričin D., Janošević S., Kaličanin Đ, Menadžment i strategija, Ekonomski fakultet,Beograd, 2010 3. Mašić, B., Strategijski menadžment, Beograd, Univerzitet Singidunum,2009 4. Knežević,G., Ekonomsko – finansijska analiza (interni materijal), Beograd, Univerzitet 5. Monharam S.P, How to earnings management, Columbia University 6. Stevanović dr.N., Malinić dr.D.,Tajne bilansa-menadžerski pristup, specijalno izdanje časopisa Ekonomika preduzeća,Beograd,2009 7. http://www.investopedia.com/terms/r/returnonequity.asp 8. www.imlek.rs 9. http://www.financeformulas.net/Return_on_Investment.html 10. http://www.ekof.bg.ac.rs/ 11. http://www.belex.rs/

34