Seminarski Rad Monetarne i Javne Finansije

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

- SEMINARSKI RAD – Predmet: Monetarne i javne finansije Tema: Kamata kao cena novca

Student: Tonić Nenad Broj indeksa:

Mentor: Dr. Žarko Ristić

0

SADRŽAJ: 1.

Uvod

2

2.

POJAM I FUNKCIJE KAMATE

3

3. 3. 3.! 3.3

MEANIZAM KAMATNI STOPA K"#"$%& '$o(& )&%$*"+%& ,"%& O(&*")/& )&%$*"+%& ,"%& %" o$vo*&%o# $*0$ E'o%$" (o+$"  $*0$& %ov)"

! ! ! !

!.

TRŽITE NOVCA

4

4. ". ".! ".3

TEORIJA FORMIRANJA TRŽINI KAMATNI STOPA T&o*/" (*&6&*&%)/& +vd%o'$ T&o*/" *&d$%7 6o%dov" T&o*/" %6+"$o*%7 o9&v"%/"

5 5 8 8

5. #. #.! #.3

PONUDA I POTRAŽNJA ZA NOVCEM I INFLATORNA KAMATNA STOPA T*"0%/" ;" %ov)&# Po%d" *"'(o+o0v7 *&d$%7 '*&d'$"v" R"v%o$&0%" "#"$%" '$o("

  1< 11

8. $. $.! $.3

EKONOMSKI =INIOCI KOJI UTI=U NA KAMATNE STOPE U$)"/ &o%o#'o> *"'$" U$)"/ '(o*"v"%/" &o%o#'o> *"'$" U$)"/ %6+")/& %" "#"$%& '$o(&

12 12 12 13



ZAKLJU=AK

1!

?

LITERATURA

14

1<

POPIS DIJA@RAMA

14

1

1

UVOD

Jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja, od nastanka banaka pa sve do današnjih dana,  je kvalitet upravljanja poslovanjem banaka. Pošto je poslovanje banaka uvek sadržavalo u manjoj ili većoj meri rizik, a sa porastom deregulacije tržišta i konkurencije u inansijskim uslugama, poslovanje banaka  postaje sve više rizi!no, sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. "eregulacija inansijskih tržišta, globalizacija bankarskog posovanja i sve oštrija konkurencija, doveli su do smanjenja  proitne marže, odnosno do manjeg prostora za ostvarenje proita. #tuda su dva esencijalna principa važna i vezana za savremeno bankarstvo$ sigurnost i proit. Prvo, poslovanje banaka %komercijalnih,  poslovnih& mora biti proitabilno, da podmiri operativne troškove i normalne gubitke, obezbedi prihvatljiv %razuman& iznos za rezerve za buduće nepredvi'ene doga'aje i obezbedi objektivan %er& prinos za deoni!are. "rugo, poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurnošću, ako banka želi da ima poverenje javnosti i ako želi da kontinuirano obavlja svoje poslovanje, da bi zaštitila depozitare. ( najopštijem izrazu, kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i nov!anih resursa na inansijskom tržištu. )isina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i inansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja. *topa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem u odnosu na neko buduće vreme, pa je otuda i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja odgovarajućih nov!anih i inansijskih resursa razli!ita i saglasna odre'enoj stopi njihove korisnosti. +o je i osnova razlike sadašnje i buduće potrošnje, odnosno odlaganja potrošnje u obliku štednje, i sticanja imovine u nekom budućem vremenskom periodu.



2

POJAM I FUNKCIJE KAMATE 

-amata je cena upotrebe zajmovnog kapitala i uglavnom se plaća iz viška vrednosti koje odbacuje  pozajmljeni kapital. #na je uvek deo bruto proita i zato je uvek manja od njega. azlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. ealna kamata je ustvari nominalna korigovana za indeks cena i odre'uje odnos na tržistu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne banke. ( pogledu shvatanja prirode kamate ima više shvatanja$ 1. kamata je cena za odricanje od likvidnsti/ . arks$ kamata je cena zajmovnog kapitala i to njegove produktivne upotrebe/ . -ejnzijanci$ kamatna stopa treba biti što niza da bi se podstakle investicione želje i namere  preduzetnika/ 2. onetaristi$ kamatna stopa je samo cena novca koja se tretira u sklopu drugih cena.  3ajzna!ajnije 4je kamate su$ aktor ormiranja štednje, aktor racionalne upotrebe sredstava, aktor  upotrebe sredstava, aktor uspešnog unkcionisanja inansijskog tržista, aktor eikasne alokacije sredstava, aktro monetarno4 kreditne regulacije i eikasne monetarne politike, aktor za unkcionisanje  bankarskog sistema, aktor ormiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka,aktor za me'unarodno kretanje kapitala, aktor zaštite realne vrednosti novca i korišćenje kapitala u uslovima inlacije, aktor  eikasne stabilizacione politike.1  3a osnovu prirode kamate %aktivna i pasivna kamata& postoje$ kratkoro!ne i dugoro!ne kamatne stope/  3a osnovu kamata prema vrstama poslova %kreditni poslovi banaka, krediti centralne banke, me'unarodni krediti& postoje$ realna i nominalna kamatna stopa. -amata je deo viška vrednosti pa je u normalnim uslovima manja od proita, a kamatna stopa manja od  proitne stope. • •

• •

1

 Osnovi monetarne ekonomije, Dr Siniša Ostojić, Data Status, Beograd 2008.



3

3.1

MEHANIZAM KAMATNIH STOPA

Kamatne stope centralne banke

+ransakcije na tržistu novca odvijaju se po odre'enoj ceni 5 kamati. -amata se naj!ešće odre'uje u odnosima izme'u banaka uz uvažavanje situacije koja je na tržištu, zatim izme'u  banaka i njihovih komitenata, kao i poslovnih banaka i centalne banke. -amatna stopa se slobodno ormira na tržištu kao odraz odnosa ponude i tražnje novca i tada se prilago'avanje vrši prema eskontnoj i lombardnoj  stopi centralne banke, diskontnoj stopi centralne banke na hartije od vrednosti tržišta novca, neto kamati koja se ormira na internacionalnom tržistu novca. -amatne stope su uglavnom odraz stvarne tražnje novca.  Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama kao osnovni kanal emisije  primarnog novca.  ombardna kamatna stopa  je kamatna stopa centralne banke po kojoj ona na  bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama.   Diskontna kamatna stopa  je ona po kojoj se vrši emisija i otkup hartija od vrednosti na tržištu novca od strane centralne banke . !ediskontna kamatna stopa  je ona stopa po kojoj banka vrši otkup ranije emitovanih hartija od vrednosti koje se već nalaze na tržištu novca i po pravilu je viša od diskontne stope što uti!e na visinu rashoda i prihoda banaka.

3.2

Operacije centralne banke na otvorenom tržištu

6entralna banka se direktno uklju!uje u operacije kupovine ili prodaje kratkoro!nih hartija od vrednosti na tržištu.. +u se uglavnom radi o obveznicama tj. državnim hartijama od vrednsti ali i sopstvenim obveznicama i obeznicama drugih subjekata. #pen market polic7 operacije imaju zadatak da izazovu željene promene u masi novca i kredita u privredi %likvidnost&, da deluju na visinu i strukturu kamatnih stopa tj. opšti nivo privredne aktivnosti. *vaka prodaja hartija od vrednosti od strane centralne banke znaci povla!enje novca iz opticaja i to je odraz restriktivne monetarne politike banke, sto ce biti praceno rastom kamatnih stopa i hartija od vrednosti. 8 obrnuto.

3.3

Eskonta politika i tržište novca

9skontna politika sastoji se u podizanju u spuštanju kamatne stope po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama u cilju delovanja na kreditni potencijal banaka pa tako i na 2

celokupne robno4nov!ane odnose, zaposlenost i nacionalni dohodak %proizvodnju&.+o je zvani!na cena novca u privredi od koje dalje zavisi kamata po kojoj će poslovne banke odobravati kredite svojim komitentima. Povećanjem eskontne stope stvaraju se nepovoljniji uslovi za reeskonte kredite centralne banke i primenjuje se kada se na tržištu oseća veća koli!ina novca i inlacioni poremećaji 8 obrnuto. "iskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka naplaćuje date kredite uglavnom poslovnim bankama ali i državi. Promenom diskontne stope menja se cena zvani!nog novca i monetarni uslovi na inansijskom tržištu, pa se prema tome diskontna stopa povećava kod inlacije tj. uvodi se restiktivna monetarna politika i obrnuto.

4

TRŽIŠTE NOVCA

9gzistiranje i unkcionisanje tržišta novca uslovljeno je postojanjem inansijski zdravih  preduzeća. azvoj tržišta novca po!eo je pojavom banaka, koja po svojoj unkciji vrše koncentraciju sredstava svojih deponenata. #snovna unkcija tržišta novca može se svesti na  balansiranje nov!anih sredstava %viškova i manjkova& s ciljem zadovoljenja potreba pojedinaca,  preduzeća, državnih institucija i inansijskih posrednika za kratkoro!nim likvidnim sredstvima. *ubjekti koji raspolažu viškom likvidnih nov!anih sredstava %suicitarni subjekti& nude novac na kratak rok, a subjekti kojima nedostaje likvidni novac %deicitarni subjekti& traže novac na kratak  rok. *uicitarni subjekti nude novac zainteresovani da zarade tj. ostvare prinos, a subjekti koji nemaju dovoljno likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza %deicitarni subjekti& traže novac na zajam spremni da plate cenu %kamatu na tu pozajmicu&. -ratki rok na koji se nudi novac, odnosno traži, jeste rok od jednog dana pa do godine dana. *usret suicitarnih i deicitarnih subjekata jeste tržište novca na kome se vrše transakcije novca od suicitarnih subjekata na deicitarne uz utvr'ivanje roka i cene. +ako dolazi do nov!anog toka  prvo u smeru od suicitarnog ka deicitarnom subjektu u momentu pozajmljivanja, a potom obrnuto, u momentu vraćanja. "akle, kupljeni tj. pozajmljeni novac plaća se %vraća& novcem, a razlika izme'u vraćenog i pozajmljenog novca je cena %kamata& novca koja je za suicitarnog subjekta %poverioca& prihod, a za deicitarnog subjekta %dužnika& predstavlja rashod. 8 upravo taj  prihod od pozajmljenog novca %prihod od kamate& jeste motiv da suicitarni subjekat pozajmi, a deicitarni bude spreman da plati cenu pozajmljenom novcu i da po tom osnovu ima rashod od kamate, jer na drugi na!in ne može doći do likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza. azvoj tržišta novca po!inje pojavom banaka. *ubjekti koji imaju novac drže ga kao depozit u banci. :anka na osnovu ovih depozita odobrava kretkoro!ne kredite deicitarnim subjektima, ali vodeći ra!una da su kratkoro!ni krediti uvek  ispod depozita po vi'enju. 3aro!ito kada banka nema likvidnu rezervu. azvojem privrede i  povećanjem broja suicitarnih i deicitarnih subjekata, banke su postale uzak okvir za trgovanje novca pa su na tržište novca uvedene kratkoro!ne ;o) %instrumenti tržišta novca& !ime je tržište novca znatno prošireno. *ubjekti kojima je potreban novac izdaju i prodaju kratkoro!ne ;o), a subjekat koji ima višak novca ih kupuje i to je primarno tržište ;o). #ni ih kupuju sa ciljem da ostvare prinos %kamatu& po osnovu kupljenih ;o). inansijska tržišta i berze, "r 3enad )unjak, *ubotica 00.

?

a& u vezi sa dohotkom 5 da bi se premostilo vreme izme'u primanja dohotka i njegovog trošenja  b& poslovnih pobuda 5 da bi se premostilo vreme obavljanja poslovnih izdataka i vreme naplate od prodaje

. pobuda koje proisti!u iz predostrožnosti javljaju se i zbog potrebe obezbe'enja za slu!ajeve neizvesnosti u pogledu budućnosti kamatne stope . pobuda proistekle iz špekulativnih razloga 5 uslovljeno je predvi'anjem odnosno  procenom tržišne situacije od strane psihologije mase. Ponuda novca opredeljuje štednju.+ražnja novca proisti!e iz potreba tekućeg poslovanja i  predostrožnosti nije osetljiva na visinu kamatne stope.3a visinu kamatne stope je osetljiva tražnja iz špekulativnih pobuda tako da na njenu visinu i uti!u ove pobude.@ko je tražnja novca iz ovih pobuda veća,ponuda novca je veća i kamatne stope više i obrnuto. 8z tog razloga,pobude tražnje iz špekulativnih razloga treba svesti na najmanju moguću meru i svesti tražnju novca na tražnju za potrebe realnog sektora 5 sektora proizvodnje i investicija. -ejnz je svoju teoriju izveo na samo jednoj vrsti vrednosnih papira 5 obveznicama, a danas u zemljama razvijene tržišne  privrede razvijene su špekulacije na tržištu vrednosnih papira najrazli!itije vrste,a u našim uslovima prisutne su investicije po osnovu trgovanja stranim sredstvima plaćanja. 

5.2

Teorija kreditni fondova