Seminarski Rad - Krivicno Pravo

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Београд

СЕМИНАРСКИ РАД УБИСТВО И ВРСТЕ УБИСТАВА

Професор: Др Станко Бејатовић

Студент: Небојша Маринковић 46/07

Асистент: Борјана Перуничић

УВОД Свако људско биће има право на живот. Убиством се то право најтеже нарушава. Сва светска законодавства убиство веома строго санкционишу и дефинишу облике овог кривичног дела. У овом раду су представљене врсте убиства према нашем кривичном законодавству и њихова обележја.

ПОЈАМ И ВРСТЕ УБИСТАВА Убиство у најширем смислу представља свако људско дело које за непосредну последицу има смрт другог човека. За њега се такође користи израз хомицид који долази од латинских речи homo (човек) и cedere (сећи).1 У већини савремених правних система, убиство се одређује као лишење живота другог лица. На сличан начин и наш законодавац једноставном диспозицијом „ко другог лиши живота одређује убиство. Дакле, према општеприхваћеној семантици, то је „смрт једног човека проузрокована од стране другог човека“ (hominis caedes ab homine).2 Убиства се међусобно могу разликовати према побудама извршења, начину извршења, околностима под којима се врше и сл. Због различитих модалитета које убиство може да има можемо говорити о његовој тростепености. Ова тростепеност постоји у скоро свим законодавствима. Дакле, од обичног убиства, које обухвата просечан случај убиства са умишљајем, треба разликовати тешка убиства с једне стране, а са друге стране привилегована убиства. Обично убиство је лишавање живота другог лица које није праћено околностима које ово дело чине лакшим или тежим. Тешко убиство је оно убиство које је учињено под квалификаторним околностима за које закон предвиђа теже кажњавање. То је: убиство на свиреп или подмукао начин, убиство при безобзирном насилничком понашању, убиство којим се са умишљајем доводи у опасност живот још неког лица, убиство при извођењу кривичног дела насилништва или разбојничке крађе, убиство из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, убиство из безобзирне освете или из других ниских побуда, убиство службеног или војног лица при вршењу службене дужности, убиство детета или бремените жене, убиство члана породице кога је претходно злостављао и убиство више лица. Код лакших убистава постоје неке привилегујуће околности, па је за њих прописана лакша казна од казне која је прописана за обично убиство. У 1

2

"http://sh.wikipedia.org/wiki/Ubistvo Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008, стр. 151.

2

привилегована убиства спадају: убиство на мах, убиство дета при порођају, лишење живота из самилости и нехатно лишење живота.

1. ОБИЧНО УБИСТВО Обично убиство представља противправно лишавање живота другог лица које није било праћено околностима које би ово дело чиниле лакшим или тежим.3 Дакле, главна карактеристика овог кривичног дела је одсуство сваког посебног обележја. У основи сваког кривичног дела убиства без обзира на различите начине извршења, различита средства и околности, лежи неколико заједничких обележја. То су: право на живот човека, живо људско биће које је објекат радње, свака делатност управљена на лишавање живота и последица те делатности, односно смрт. Посебна обележја се налазе у субјективној страни убиства. Она је врло сложена и обухвата тешко и сложено питање кривице (умишљаја и нехата), али и намере, циља и побуде, који такође представљају посебна, односно субјективна обележја убиства. Поменута субјективна обележја код обичног убиства могу бити од значаја само приликом одмеравања казне. Обележја обичног убиства заједничка су за све друге облике лишавања живота с тим што квалификована и привилегована убиства поред заједничких имају и посебна. Обично убиство постоји ако је учинилац био свестан да предузима радњу којом је могуће усмртити човека, да је та радња управљена према живом човеку и да је учинилац хтео да човека лиши живота (директан умишљај4) или је на ту предвиђену последицу – смрт човека пристао (евентуални умишљај5).6 На основу свих ових карактеристика обичног убиства, с правом се можемо запитати да ли такав случај убиства уопште и постоји, јер свако лице убија или из нехата, или на мах, или убија из освете, мржње, или зато да би се дошло до неких пара, а тешко да се убија тек онако, без икаквог разлога и мотива. Међутим, иако је „тешко замислити“ такав (обичан) случај убиства, он је у судској пракси веома заступљен, јер се од њега раздвајају случајеви за заоштравање и ублажавање казне. Према члану 113. КЗ Србије: Ко другог лиши живота, казниће се затвором од 5 до 15 година.

3

Лазаревић, Љубиша „Кривично право – посебни део“, Београд, 1995, стр. 201. Директан умишљај постоји када је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење. 5 Евентуални умишљај постоји када је учинилац био свестан да својом радњом може починити убиство, па је на то пристао. 6 Лазаревић, Љубиша „Коментар Кривичног законика Републике Србије“, Београд, 2006, стр. 122. 4

3

2. КВАЛИФИКОВАНА (ТЕШКА) УБИСТВА Тешка убиства спадају у ред најтежих кривичних дела која су запрећена најтежом казном и позната су још од давнина. Убиства која спадају у ову категорију имају исте оне основне елементе које има и обично убиство, али су она праћена неком посебном квалификаторном околношћу која га чини тежим, појачава кривицу учиниоца и степен неправа. Један од начина одређивања тешког убиства је терминолошко разликовање између тешког и обичног убиства. Тешко убиство садржи обележја различите природе која морају бити законом одређена и чије присуство обично убиство чини посебно тешким. 7 Околности које тешко убиство чине тешким могу да се односе на: начин извршења, побуде извршења, околности под којим се убиство врши и посебна својства пасивног субјекта који се лишава живота. 8 Прву групу чине околности које се односе на начин извршења (убиство на свиреп или подмукао начин). Друга група се састоји од околности везаних за побуде из којих се врши убиство (из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда). Трећу групу околности сачињава својство пасивног субјекта (убиство службеног или војног лица при вршењу службене дужности, убиство детета или бремените жене, убиство члана своје породице којег је претходно злостављао). Према члану 114. КЗ Србије: Затвором од најмање 10 година или затвором од 30 до 40 година казниће се: 1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин; 2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању; 3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица; 4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе; 5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда; 6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности; 7) ко лиши живота дете или бремениту жену; 8) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао; 9) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или убиству из самилости.

7 8

Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008, стр. 198. Лазаревић, Љубиша „Кривично право – посебни део“, Београд, 1995, стр. 206.

4

2.1.1. Убиство на свиреп начин Убиство на свиреп начин, одликује се наношењем жртви беспотребних болова, мука и патњи које по свом карактеру превазилазе ону меру окрутности која редовно прати кривично дело убиства. Начин извршења је такав да се жртви наносе прекомерни физички и психички болови, што одлучујуће утиче на то да ово убиство представља једно од најтежих. Дакле основ за теже квалификовање овог дела јесте посебан начин извршења убиства. Појам свирепости, са једне стране, се огледа у болу и патњи који се наносе жртви, а са друге стране, у карактеру и личности учиниоца, у његовој безосећајности и безобзирности. Истиче се да је за разграничење обичног убиства, од убиства на свиреп начин битно да се лишење живота цени објективно, тежином проузрокованих мука, патњи и болова жртви и субјективно, неосетљивошћу учиниоца или његовом жељом да жртви задаје муке, патње или болове и осећањем задовољства таквим начином лишења живота.9 Свако убиство изражава одређени степен суровости, окрутности и немилосрдности учиниоца. Та бездушност може бити изражена у већој или мањој мери. Убиство на свиреп начин постоји само када је суровост посебно јаког интензитета. Код суровог убиства жртва треба да осећа болове и патње. Пример: Када су покојној заживотно нанете 133 ране у виду убода и секотина, а за време њиховог наношења покојна је трпела физичке и психичке болове високог интензитета, то представља објективан елемент свирепости (Пресуда ВСС Кж. 1247/98. од 14. јуна 1999. године). Свирепост не подразумева само физички већ и психички бол или патњу, који је интезиван и трајан. Значи свирепо убиство постоји када је извршено да се жртви наносе прекомерне, изузетно велике физичке и психичке патње и када је учинилац тога свестан, па хоће или на то пристаје. 10

2.1.2. Убиство на подмукао начин Подмукло убиство би било свако убиство извршено на један посебно потајан, прикривен начин, а учинилац на тај начин изражава своју лукавост, препреденост, поквареност, злонамерност, неискреност или искоришћава однос поверења који постоји између њега и неке особе, односно њену беспомоћност и безазленост.11 Овде учинилац бира моменат извршења и управо он игра важну улогу. Жртва не зна ништа о нападу на њен живот и не може ни да претпостави која јој опасност од убице прети. Учинилац и код обичног убиства води рачуна о начину, времену и месту лишавања живота, али је код овог облика 9

Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008, стр. 202. Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008, стр. 206. 11 Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008, стр. 206. 10

5

тешког убиства подмуклост присутна баш у тренутку лишавања живота, што представља начин на који учинилац остварује ово кривично дело. Ова врста убства много говори о учиниоцу дела. Реч је о опасном и поквареном злочинцу, преваранту. Подмуклост је објективно-субјективна категорија. Објективну компоненту чини начин извршења дела као прикривеног и потајног (из заседе, с леђа, на спавању, тровањем и сл.). Субјективну компоненту подмуклог убиства карактерише лукаво, препредено, неискрено и са злом намером искоришћавање стеченог поверења код жртве или њене беспомоћности или безазлености. И објективни и субјективни елемент морају постојати у већем интензитету него код обичног убиства. Најтипичнији примери овог убиства су: убиство у заседи када је жртва претходно намамљена да дође на уговорено место, тровање, убиство блиске особе за време спавања и сл.

2.1.3. Убиство при безобзирном насилничком понашању Безобзирност се испољава у томе што учинилац показује крајњу равнодушност према туђим добрима, што дело врши из обести, из рушилачких нагона и што за вршење убиства жртва не даје никакав повод. 12 Убиство које спада у ову категорију је извршено при посебно великом интензитету насилништва који превезилази уобичајену и редовну меру безобзирности. Пример: Оптужени је са Н.Н. лицем извршио дрзак упад у кафић, у који раније никад није долазио и где никог није познавао, да би демонстрирао силу и исказао претњу јер је његов друг пар дана раније ту добио батине. Ушавши у кафић с оружјем, почео је грубо и бахато да псује и вређа присутне госте, наређујући им да легну на под, уз напомену да долази због друга. Почиње да пуца у вис по зиду сале, те је тако без икаквог осећања одговорности за своје понашање угрозио живот грађана, присутних гостију у кафићу. У једном тренутку, када је видео да покојни оштећени није легао на под по његовој наредби, оптужени је у правцу њега испалио један хитац и погодио га у груди, смртно га ранивши, те је услед задобијених повреда покојни брзо преминуо. Суд је оптуженог огласио кривим за убиство при безобзирном насилничком понашању (Пресуда ВСС Кж. 1488/00, од 21. децембра 2000. године).

12

Стојановић Зоран „Коментар Кривичног законика“, Београд, 2006. стр. 325.

6

2.1.4. Убиство којим се с умишљајем доводи у опасност живот још неког лица Код овог вида тешког убиства, карактеристично је то што учинилац начином на који врши убиство или употребљеним средством, лишава живота једно лице и при томе доводи у конкретну опасност за живот најмање још једно лице (нпр. бацање бомбе или употреба експлозива на месту и у времену када је присутно више људи). Убиство којим се са умишљајем доводи у опасност живот још неког лица има своју објективну и субјективну страну. Објективна страна се огледа у довођењу у опасност живота једног или више лица, а субјективна у умишљајном поступању учиниоца. Умишљај постоји како у односу на лишавање живота, тако и у односу на довођење у конкретну опасност живота још неког лица. Опасност за живот је конкретна када је постојала могућност да услед убиства једног лица дође до смрти другог лица. Опасност најчешће постоји услед специфичног начина извршења или употребљеног средства. Ово убиство се може извршити само с умишљајем. То подразумева да је учинилац био свестан да предузетом радњом, желећи последицу с директним умишљајем, може довести у конкретну опасност и живот другог лица, па је на ту последицу и пристао. Пример: Када је оптужени бацио бомбу „кашикару“ и с умишљајем лишио живота оштећеног, док су друга лица која су се налазила у непосредној близини оштећеног задобила повреде, постојаће тешко убиство којим се с умишљајем доводи у опасност живот још неког лица (Пресуда ВСС Кж. 1591/93. од 15. марта 1995. године).

2.1.5 Убиство при извршењу кривичног дела разбојништва или разгојничке крађе Убиство је извршено да би се задржала украдена ствар (разбојничка крађа), односно да би се савладао отпор или спречавање одузимања ствари (разбојништво). Најважније код овог убиства је да код учиниоца постоји умишљај у односу на смрт другог лица, било директни било евентуални. Да би убиство било сврстано у ову категорију неопходно је да буде извршено за време разбојништва или разбојничке крађе. Овде је доминантно лишавање живота, а чињеница да се то чини при вршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе представља квалификаторну околност.

2.1.6. Убиство из користољубља Користољубље је један од најважнијих мотива којима се руководи убица при извршењу дела, па је према томе он и квалификаторни елемент који

7

обично убиство претвара у тешко. Користољубљиве побуде представљају стремљење да се постигне имовинска корист по сваку цену. 13 Код користољубљивог убиства лишавање живота је средство да се дође до материјалне користи за себе или за другога. Материјална корист се може састојати у повећању имовине (нпр. убиство ради постизања наследства), али исто тако се може састојати у спречавању смањења имовине. Реч је о посебно опасној категорији учинилаца кривичног дела која не преза да своје егоистичне тежње остварује чак и убиством, где постоји очигледна несразмера између користи коју ће учинилац да оствари убиством неке особе. Убиство из користољубља може бити остварено само са директним умишљајем. Влада мишљење да је отежано разликовање убиства при извршењу разбојништва и разбојничке крађе и убиства из користољубља, посебно с аспекта њиховог умишљаја. Наиме, и једно и друго се врши ради прибављања имовинске користи, међутим код убиства при извршењу разбојничке крађе и разбојништва умишљај није на старту управљен ка лишавању живота, већ до тога долази касније. Дакле, код убиства из користољубља умишљај учиниоца првенствено је усмерен на лишавање живота неког лица, док је материјална корист у другом плану, а код убиства приликом разбојништва убиство се врши ради савлађивања отпора у вези са одузимањем покретних ствари.

2.1.7. Убиство ради извршења или прикривања другог кривичног дела И код овог облика тешког убиства долази до изражаја побуда извршења. Учинилац не зазире ни од самог убиства ради извршења или прикривања другог кривичног дела, па је сврставање у тешка дела и више него оправдано. Овде постоји и висок степен кривице учиниоца, зато што довођење жртве у позицију да буде овично средство говори о високом степену суровости и нечовечности. Овај облик убиства постоји и када се убиство врши ради довршења већ започетог другог кривичног дела, тј. када се у току извршења тог другог дела појаве препреке за његово довршење, па се убиство користи да се такве препреке отклоне. Други облик овог квалификованог убиства постоји када се неко лице лишава живота да би се на тај начин прикрило друго кривично дело у коме је учинилац учествовао (као извршилац или саучесник).

2.1.8. Убиство из безобзирне освете Освета је, такође, један мотив који покреће учиниоца и усмерава његово понашање у правцу лишавања живота неког лица. Она је врло чест мотив убиства. 13

Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008, стр. 225.

8

Под појмом освете и животу се подразумева свако зло које се наноси неком лицу, због тога што је то лице или његов крвни сродник или неко ко је по било ком основу на његовој страни нанео било какво зло или неправду ономе који чини садашње зно или некоме ко је по било ком основу са његове стране, или садашњи носилац зла сматра да му је са те стране нанесено зло, тако да се наношење другог (садашњег) зла чини искључиво ради прибављања задовољења себи или неком свом ближем или оном ко је на његовој страни.14 Међутим, није само довољно утврдити да се радња убиства предузима из освете, јер би се без безобзирне околности такво понашање квалификовало као обично убиство. Безобзирност објективно постоји кад је учињено дело у очигледној несразмери са оним због чега се чини убиство. Субјективни елемент се изражава као обележје личности учиниоца који не уважава и не поштује елементарне норме правног и друштвеног поретка. Такво понашање је обухваћено умишљајем учиниоца, тј. он свесно и вољно убиством враћа зло које му је учињено.

2.1.9. Убиство из других ниских побуда Осим поменутих ниских побуда (користољубље, извршавање или прикривање другог кривичног дела, безобзирна освета) у наш законик предвиђа и друге случајеве убиства која се могу учинити из ниских побуда. Појам ниских побуда се одређује с обзиром на моралне норме понашања у одређеном друштву. Ниске побуде су супротне тим нормама, њих осуђује већина чланова друштвене заједнице. 15 Суштина и разлог постојања ове норме јесте да обухвати све остале случајеве убистава која се врше из аморалне тежње и ниске страсти. Те побуде се налазе на највишој лествици скале негативног друштвено-моралног вредновања. Убиство из расне, националне или верске нетрпељивости је, на пример, убиство из ниских побуда.

2.1.10. Убиство службеног или војног лица при вршењу службене дужности Службена и војна лица обављају одређене функције и дужности при чијем извршавању се могу наћи у великој опасности, па чак и у околностима да постану жртве убиства. Лишавање живота лица с таквим својством манифестује огроман степен злочиначке воље код учиниоца дела. Најчешће се ради о мотиву спречавања или ометања неке конкретне акције која је усмерена на учиниоца кривичног дела, на пример његово хватање, али мотив може бити и свако друго онемогућавање или умањивање ефекта заштите људских и друштвених вредности. 14 15

Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008, стр. 232. Лазаревић, Љубиша „Кривично право – посебни део“, Београд, 1995, стр. 210.

9

Неопходно је да се убиство врши при обављању послова службене дужности (у време када је то лице вршило неки посао из оквира своје службене дужности). Ово убиство се може извршити само са умишљајем. Умишљај код овог кривичног дела обухвата свест да се лишава живота службено или војно лице при вршењу службене дужности и при томе извршилац то хоће и на то пристаје.

2.1.11. Убиство детета Деца (до 14 година старости) су посебно осетљива категорија лица код које је појачана заштита сасвим оправдана, јер се ради о немоћним лицима која нису у стању да схвате намере одраслих, лаковерни су, једноставно их је преварити и због тога се налазе у неповољнијем положају од осталих, па их је, и једноставније лишити живота. Злочини против деце имају далекосежније последице за друштво него злочини против одраслих. Повреда или убиство детета изражавају у већем степену безобзирност и безосећајност појединаца према жртви убиства. Умишљај учиниоца мора да обухвати и чињеницу да се лишава живота дете.

2.1.12. Убиство бремените жене Убиство бремените жене је облик убиства који сигурно указује на личност учиниоца као безосећану, ниску. Квалификаторну околност представља бременитост, као и чињеница да се лишавањем живота бремените жене уништава и њен плод. Бременитом женом се сматра (у смислу овог кривичног дела) жена која је у време када јелишена живота имала у себи зачетак детета, која је била оплођена. Бременитост представља околност која мора бити обухваћена свешћу учиниоца, тј. његов умишљај обухвата свест о бременитости, а самим тим и околност да се лишавањем живота бремените жене уништава и њен плод. Уколико учинилац не зна за трудноћу жене, онда постоји обично убиство.

2.1.13. Убиство члана породице Ова убиства су се убрајала у ред најтежих и била запрећена или доживотном робијом или смртном казном. Данас није довољно само својство пасивног субјекта за постојање овог кривичног дела, него и радње које се манифестују кроз злостављање тог лица. Под појмом злостављања се најчешће подразумева наношење психичког или физичког бола мањег интензитета (шамарање, ударање, пљување). Овде је неопходно да је злостављање претходило убиству. Срж и суштину ове инкриминације управо чини радња злостављања која претходи убиству и траје извесно време.

10

2.1.14. Убиство више лица Овај облик тешког убиства постоји када учинилац с умишљајем лиши живота више лица, под условом да се не ради о убиству на мах, о убиству детета при порођају или убиству из самилости. Потреба за применом овог облика убиства постоји онда када је учињено два или више обичних убистава.

3. ПРИВИЛЕГОВАНА (ЛАКА) УБИСТВА Привилегованим убиством се сматра оно прптивправно лишавање живота другог лица које је извршено под посебним околностима које делу дају лакши вид. Ова убиства се по својим обележјима разликују од пбичног и квалификованог убиства. У привилегована убиства спадају: убиство на мах, убиство детета при порођају, лишење живота из самилости и нехатно лишење живота.

3.1.1. Убиство на мах Убиство на мах је лишавање живота другог лица на мах од учиниоца који је доведен, без своје кривице, у јаку раздраженост нападом или тешким вређањем од стране убијеног. Код убиства на мах очигледно се ради о афективним реакцијама примереним интензитету дражи, јер ће душевно здрава и емоционално стабилна личност углавном показивати очекиване афективне реакције. Такве особе услед снажног узбуђења које постоји код њих у време извршења дела , блаже се кажњавају. Извршење убиства на мах значи да се оно чини непосредно после провокације, нагло и под утицајем афекта. Јасно је да учинилац у стање раздражености доспева провокацијом жртве. Међутим, није довољна свака раздраженост, већ само јака раздраженост представља елемемент овог привилегованог убиства. Под појмом „јака раздраженост“ у смислу овог члана подразумева се тако јака раздраженост која проузрокује посебно душевно стање у коме учинилац без икаквог расуђивања, у моменту када је изазван, врши убиство. Стање јаке раздражености се процењује објективно, независно од индивидуалних карактеристика учиниоца кривичног дела убиства на мах. Према члану 115. КЗ Србије: Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног, казниће се затвором од једне до осам година.

3.1.2. Убиство детета при порођају Убиство детета при порођају све мање и мање се појављује, што је вероватно резултат контроле зачећа и могућности легалног побачаја.

11

Убиство детета при порођају постоји када мајка лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем. Под појмом поремећаја подразумева се онај поремећај који настаје самим актом рођења, услед претрпљених болова, губитка крви, малаксалости, опште психичке и физичке немоћи и исцрпљености. Сви ови набројани фактори утичу на психичко стање породиље смањујући њену способност за расуђивање. Сматра се да ови фактори слабе отпорност према извршењу убиства, због чега се оно привилегује. Ово убиство се чини за време порођаја или непосредно после порођаја, док код мајке траје поремећај изазван порођајем. Према члану 116. КЗ Србије: Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

3.1.3 Лишење живота из самилости Еутаназија је појам који се у свакодневном животу дефинише као „лако и благо умирање, „гашење живота без смртних болова“. У том погледу она представља вештачко изазивање благе смрти код неизлечивих болесника, тј. намерно скраћивање људског живота да би се болеснику скратиле патње. Реч је о племенитим, алтруистичким побудама. Еутаназија својом специфичном суштином, тј. особеном природом производи, односно подразумева разноврсне ситуације и варијације: Активна еутаназија – подразумева проузроковање смрти неизлечиво болесне особе или особе која пати од неподношљиво јаких болова, предузимањем неке позитивне радње (нпр. давањем обично превелике дозе опијата или убризгавањем смртоносне инјекције калијум хлорида) Пасивна еутаназија – је „намерно прекидање медицинског третмана који би омогућио пацијенту да живи дуже, тако да брже долази до смрти пацијента“. Код пасивне еутаназије лекари се просто уздржавају од давања лекова или друге терапије за одржавање живота, одбијају да изврше операцију, и сл. па тако остављају пацијента да умре „природно“ од било које болести која га је задесила. Док је активна еутаназија одузимање живота, пасивна еутаназија је дозвољавање смрти. Према члану 117. КЗ Србије: Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

3.1.4. Нехатно лишење живота

12

Овај облик лишења живота постоји када је учинилац био свестан да својом радњом може другог да лиши живота, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити (свесни нехат) или када није био свестан да својом радњом може лишити живота другог иако је према околностима под којима је оно учињено о према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности (несвесни нехат). 16 Врста нехата се мора утврђивати не само због тога што је та околност од значаја за процену степена кривице приликом одмеравања казне, већ и зато да би се извршило разграничење свесног нехата и евентуалног умишљаја, као и несвесног нехата са случајем. Код убиства из нехата у пракси су честе ситуације непажљивог руковања ватреним оружјем. Према члану 118. КЗ Србије: Ко другог лиши живота из нехата, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

16

Лазаревић, Љубиша „Кривично право – посебни део“, Београд, 1995, стр. 219.

13

ЛИТЕРАТУРА Коларић, Драгана „Кривично дело убиства“, Београд, 2008. Лазаревић, Љубиша „Кривично право – посебни део“, Београд, 1995. Лазаревић, Љубиша „Коментар Кривичног законика Републике Србије“, Београд, 2006 Стојановић Зоран „Коментар Кривичног законика“, Београд, 2006. Кривични законик Републике Србије из 2006 године.

14