Seminarski Rad (Hidraulika i Pneumatika)

Hidraulika i pneumatika

Visoka tehnička škola strukovnih studija Zrenjanin

SEMINARSKI RAD TEMA: ODRŽAVANJE ŽITNOG KOMBAJNA “JOHN DEREE” WTS 9580 i “

Predmetni nastavnik: Student: Stevan Zarić

Spec. Veselin Mulić ,inž.

1

Hidraulika i pneumatika

Sadržaj

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

Uvod......................................................................................................................................3-4 Samohodni žitni kombajn (John Deree – WTS 9580 i)............................................................5 Tehnološki proces rada kombajna.........................................................................................6-7 Analiya delova žitnog kombajna (John Deree – WTS 9580 i).................................................8 Heder za pšenicu.......................................................................................................................9 Vitlo........................................................................................................................................10 Spiralni transporter hedera......................................................................................................11 Režući aparat (kosa)................................................................................................................11 Elevator hedera..................................................................................................................12-13 Vršalica ya pšenicu.................................................................................................................14 Odbojni biter...........................................................................................................................15 Slamotres.................................................................................................................................16 Sita..........................................................................................................................................17 Ventilator................................................................................................................................18 Elevator za ovršeno zrno........................................................................................................19 Motor......................................................................................................................................20 Sistem za napajanje motora....................................................................................................21 Sistem za podmazivanje.........................................................................................................22 Hidraulični sistem..............................................................................................................23-25 Glavna zupčasta pumpa..........................................................................................................26 Sigurnosni ventil.....................................................................................................................27 Hidro uredjaj za povezivanje hedera......................................................................................28 Hidraulični hladnjak...............................................................................................................29 Održavanje hidrauličnog sistema...........................................................................................30 Zaključak................................................................................................................................31

2

Hidraulika i pneumatika

UVOD

Žetvu treba obaviti blagovremeno i u što kraćem roku, jer u protivnom nastaju gubici. Na prinos i kvalitet zrna pšenice utiču: kiša, bolesti, štetočine, visoke i niske temperature. Poveaćvaju se mehanički gubici zrna ili lomljenje klasova. Povećava se rastur na hederu kombajna. Do 1800. - korišćene su ručne alatke (kosa, srp) su jedina sredstva za košenje žita. 1828.-odobren je patent prvog kombajna S.Lanr-u. 1831.-McCormick demostrira rad prve zaprežne kosačice, a patent je prihvaćen 1834. 1835.-Odobren je patent za mašinu Moore-Hascall, koja u jednom prohodu obavlja žetvu – kosi,vrši i čisti. 1837.-Patentirana prva vršalica – Hirow A. i John A.Pitts. 1851.-Na sajmu u Londonu izložena Hornsby-jeva vršalica – prete_a svih kasnijih vršalica. 1854.-Počinje proizvodnja kosačica – odlagačica. Prvi kombajni za ubiranje strnih žita pojavili su se u Kaliforniji 1855.god. To su bili vučeni kombajni konjskim zapregama. Usavršavanje i povećanje broja žitnih konbajna naročito je bilo intezivno u perijodu između dva svecka rata. 1858.-Proizvedena kosačica sa platformom na kojoj dva radnika vezuju snopove. 1871.-Proizveden prvi samohodni kombajn – pogonjen parnom mašinom. 1873.-Usavršena kosačica – vezačica, vezanje žicom. 1878.-Pojava samovezačice – vezanje kanapom. 1880.-Počinje fabrička proizodnja kombajna u SAD-u. 1889.-Patentiran kombajn sa pogonom od parne mašine – Daniel Best, kombajn je vučen parnom lokomobilom. 1892.-Patentiran Hillside kombajn za nagnute terene. 1920.-Kombajni vučeni traktorom široko raspostranjeni pri žetvi pšenice u SAD-u. 1930.-Žetva vučenim kombajnima u SAD-u je postala jeftinija od višefazne žetve samovezačicom i vršidbe vršelicom. 1935.-Pojavljuju se kombajni sa pogonom od priključnog vratila traktora. Prvi samohodni žitni kombajn izrađen je od 1938-1940 god. u SAD-u

3

Hidraulika i pneumatika

1950.-Proizvedena samohodna žetelica odlagačica – Windrover. 1954.-Žitni kombajn adaptiran je za berbu kukuruza. Prvi kombajn u Jugoslaviji proizveden je u fabrici “Zmaj” u Zemunu 1955.god., pod nazivom : “Zmaj-780”. Kombajn je rađen po licenci engleske firme “Masey Ferguson”. Kasnije je počela i samostalna proizvodnja žitnih kombajna počevod 1968.god. - “Univerzal100”. Pa i proizvodnja novijih i savremenijih kobajna kao što su: - “Zmaj-125” proizveden je 1970.god. - “Zmaj-141” proizveden je 1974.god., namenjen za veća društvena ganzdinstva. - “Zmaj-161” proizveden je 1977.god., u zamenu za “Zmaj-141” koji je veći i usavršeniji u tehničkom delu. - Zatim su izrađeni i kombajni: “Zmaj-132”, “Zmaj-133”, “Zmaj-162”. _ Godine 1986. počela je izrada tri nova tipa kombajna “Zmaj-150”, “Zmaj-170”, “Zmaj190”. - A kasnije i proizvodnja kombajna “Zmaj-143”, “Zmaj-171”, “Zmaj-191”. 1975.-Pojavljuju se prvi rotacioni kombajni u SAD-u. Od 1990.-Razvijaju se moderni kompjuterizovani samohodni kombajni, sa elektronskim praćenjem parametara, sa vrlo snažnim motorima, sa mogućnošću pogona na sva četiri točka, rad na nagnutim terenima i dr. Opšta karakteristika kombajna je isti tehnički proces, ali postoji razlika u satavu delova kombajna i u gabaritima. Svi kombajni opremljeni su adapterima za: berbu kukuruza, suncokreta, uljane repice, pasuljai soje, pirinča, kao i pik-up uređajem koji se može koristiti u dvofaznoj žetvi pšenice. Zakašnjenjem sa žetvom 4-5 dana prinos se smanjuje usled osipanja za 8-10%, a pri zakašnjavanju od 10 dana prinos se smanjuje za 20-30%. Vreme žetve pšenice zavisi i od načna žetve. Tačnije pšenica može da se žanje na dva načina: jednofazno i dvofazno 2.1. Dvofazna žetva - Dvofazna žetva vrši se u dve faze prohoda. U prvoj fazi izvodi se žetva-kosidba i pokošena masa odlaže se na visokoj strnjici, a posle nekoliko dana, kad se pokošena masa i zrno osuše na oko 15% vlage, izvrši se druga faza tj. samohodnim žitnim konbajnom na koji se postavlja pik-up uređaj, pokupi se pokošena masa i ovrši. - Žetelice odlagačice (Vindroveri) su mašine koje služe za kosidbu i odlaganje pokošenig žita. One mogu biti samohodne i vučene traktorom. - Samohodna žetelica odlagačica (Vindrover) je mašina koja ima tri pneumatska točka, od koih su dva prednja pogonska, a zadnji točak je upravljajući.

4

Hidraulika i pneumatika

SAMOHODNI ŽITNI KOMBAJN (John Deere - WTS 9580i) Kratak Istorijat o John Deere-u u Evropi (Kombajni) - 1956.god. John Deere kompanija kupuje Heinrich Lanz-a sa fabrikama u Nemakoj i Španiji. U početku na logou su se nalazila oba imena (JOHN DEERE-LANZ). - 1960.god. Proizvedeni su prvi John Deere traktori u Evropi. To su bili modeli 300 i 500 sa (28ks) i (36ks), proizvedeni su u Mannheim-u, i zamenjivali su zeleno žute Lanz »Buldoge«. - 1964.god. John Deere fabrika u Zweibrucken-u počinje proizvodnju kombajna serije 400 u rangu od (48ks-95ks), konstruisanih u John Deere-u. Kasnije će biti dodati model od (110ks), i vueni kombajn serije 300 koji zahteva traktor snage od (40ks) za pogon. - 1965.god. John Deere fabrika u svom pogonu počinje sa proizvodnjom kombajna JD 105 snage (105ks). - 1967.god. John Deere počinje da proizvodi seriju JD 700 snage (106ks). - 1975.god. Nova proizvodna linija kombajna uključuje model 965H, prvi proizvedeni SideHill kombajn (kombajn sa nivelacijom) u Evropi. - 1980.god. Počinje proizvodnja serije 1000. Tačnije kombajni 1065 4-sekcijski, 1075 5sekcijski, 1085 sa 6-slamotresa. Tako je John Deere od 1980.god. počeo da proizvodi nove serije kombajna i da ih usavršava u oblasti tehnike. - Godine 1999. počinje proizvodnja Single Tine Separation (STS), Cylinder Tine Separation (CTS), Cylinder/Walker Separation (CWS) kombajna u Zweibrucken-u. - 2001.god. Počinje proizvodnja Wariable Tine Separation (WTS) serija kombajna.

5

Hidraulika i pneumatika Tehnološki proces rada kombajna Prvi dodir kombajna sa žitnom masom je preko letvi vitla, letve vitla naginju- navlae žitnu masu na hederski sto. Tačnije na kosu hedera (režući aparat kose), da bi je što bolje i što lakše odsekao. Kosa odreže biljke, i one padaju na hederski sto. Zatim žitnu masu sa hederskog stola prihvata pužni transporter, koji svojom levom i desnom spiralom dovlači pokošenu žitnu masu do sredine hedrskog stola, gde je prihvataju pick-up prsti pužnog transportera i prebacuje na lančasti transporter. Lančasti transporter služi da žitnu masu transportuje od hedera preko skupljača kamena do uređaja za vršidbu (bubanja i podbubnja). Masa koja nailazi između bubnja i pod bubnja, deli se na dva dela-ide na dve putanje: 1. na odbojni biter i završetak korpe. 2. propada kroz podbubanj i ide na pužne transportere. 1. Prolaskom između odbojnog bitera i završetka korpeovršena slama ide dalje na slamoterse koji su kaskadnog oblika. Gde opet dolazi do istresanja, ako je eventualno ostalo neko zrno. Zbog svoje specifičnosti dužine slamotresa od 4,6m, i inovacionog Power Separato-a koji pomaže odvajanju pri kraju slamotresa. Separator koristi “povuci-i-pusti“ tehniku. Kako se slama povlači preko rešetki slamotresa zarobljeno zrno propada na sabirnu ravan sita. Zupci Power Separator-a pročešljavaju, ubrzavaju i proređuju sloj slame. Idealno je za teške i guste useve. Daljim izlaskom slama propada na sitnilicu ( sečku), koja sitni i raspršuje sitnu slamu po parceli. 2. Propadanjem zrna kroz podbubanj, zrno pada na uzdužne spiralne transportere koji transportuju zrno do njihovog završetka gde zrno pada na dodatni pred čistač . Čišćenje započinje kada vazduh velike brzine prolazi kroz pred čistač visoko podižući plevu i trunje, daleko od donjeg dela sloja zrna. Ustvari, 25% pleve oduva pred-čistač. Oko 1/3 zrna odvoji se direktno padajući na pužnicu čistog zrna i sito, smanjujući količinu zrna i pleve koja prolazi do sita. Vrlo efikasno. Sva masa koja je prošla kroz pred-čistač nastavlja put na gornje Petersonovo sito i na samom završetku teža masa ponovo propada na usmerivač koji preko pužnog transportera i elevatora za povratnu masu vraća se na ponovnu vršidbu. Sva masa koja je prošla kroz Petersonovo sito dostiže na donje sito koje treba da je u razmeri od 0,15-0,20% gornj više otvoreno od donjeg. Propadanjem zrna sa gornjeg na donje dolazi do odvajanja još kojeg ostatka nečistine, i uz pomoć vetra biva izbačeno iz kombajna, (na sečku). Propadanjem zrna kroz donje sito ide na pužni transporter i preko elevatora za zrno i ide u spremište za zrno (bunker). Istovar bunkera vrši se preko tri pužna transportera, i to: horizontalnog, vertikalnog i kosog pužnog transportera. Bunker (spremište za zrno) kod kombajna John Deere WTS 9580i ima kapacitet od 8000 lit. zatvoren i 10000 lit. otvoren bunker.

6

Hidraulika i pneumatika

7

Hidraulika i pneumatika ANALIZA DELOVA ŽITNOG KOMBAJNA (John Deere WTS 9580i) Kombajni serije WTS poseduju dodatne mogućnosti kao štu su: 1.AutoTrack-automatski sistem za upravljanje kombajnom tokom celog dana žetve, ovo je satelitski navođen upravljački sistem sa odstupanjem od najviše 10 cm (pri istovremenim korišćenjem sa HarvestDoc-snimanje vršidbe automatski se aktivira ParallelTracking način rada-paralelno praćenje tragova. 2.HeaderTrack-omogućuje održavanje zadate visine odsecanja celom dužinom hedera, čak i na neravnim površinama, nema zbijanja ili struganja, čak ni kada se kosi najniže kod poleglih useva, uz to se može raditi većom brzinom. 3.HarvestSmart-sa ovim sistemom može se : odabrati >>kapacitet>pametni