Seminarski rad - Duvan

“Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet“

Smer: Agroturizam i ruralni razvoj

SEMINARSKI RAD iz životnih namirnica i ishrane

„Duvan“ Nicotiana tabacum L.

Student: Bugarski Dušica 46/2010AR Lukač Bulatović

Profesor: dr Mirjana Ž.

Novi Sad, Decembar 2014.

Sadržaj 1. Uvod……………………………………………………………..……………………………. ………………………..………..….……...1 1.1 Duvan kroz istoriju .………………………………………..…………………. ………………………………...……….1 1.2 Nicotiana tabacum L…………………………………..………………………………………. ………….….….………2 2. Morfološke osobine duvana….……………………………………..……………... ……………………..…………..…………..3 2.1. Koren………………………………………………………….…….…….. ……………………………………..………..…3 2.2. Stablo……………………………………..………………………………………….. …………………………….……...…3 2.3. List………………………………. ……………………………………………………………………….……………………3 2.3. Plod………..………………………………………………………………………………………. ……………………….…4 3. Biološke osobine duvana………………….……………………………….. ………………………………………………….……4 4. Odnos prema uslovima spoljne sredine…….…………….. …………………………………………..……….………..……5 5. Tipovi duvana………………….……..….………………….……….…………………………. …………………………………….…6 5.1. Aromatic fire-cured………………………………….………………….………………. ………………………….……6 5.2. Brightleaf duvan (Virdžinija)……………. …………………………………………………………..………….……6 5.3. Burley duvan (Berlej)…………….………………………..……….………………. …………………..………...…….6 5.4. Cavendish ……………………………………………..…………….…………………. …………….…….………..………6 5.5. Criolo duvan…………….……….……………………..….…….………………... ……………..….…….………..………7 5.6. Dokha………...…………….……….……………………..….…….………………... ……………..….……….…….………7 5.7. Turkish tobacco (Orijental)……………..………..….…….………………...…………….. ….…………..…………7 5.8. Perique…………………………….……………..………..….…….………………... ……………..….…….………………7 5.9. Shade tobacco…………………..……………..………..….…….………………... ……………..….…….………………7

6. Tipovi duvanskih proizvoda…….….………………….……….……………………………………….. …………………..……8 6.1. Cigarete ……………………….………………………………………………….. ………………………………………….8 6.2. Kreteks……………………….………………………………………….……………. ………………….…………….…….8 6.3. Rizla i duvan.………………… ………………………………………………………………….. …….…….……………8 6.4. Nargile …………….…………………………………………………. ………………………………..….…….……………8 6.5. Cigare.………………………………………………….…. …………………………………………………..………………8 6.6. Duvan za žvakanje …………….……………………………..….……. ……………………………..….…….…………9 7. Nikotin…….….………………….……….………………. ………………………………………………………….................…………9 8. Duvan i tržište…….….………………….……….………………. …………………………………………………………....………10 8.1.Proizvodnja duvana u Republici Srbiji …………….……………………..….……. ……………………………11 9. Marketing u duvanskoj industriji…………………………………………………………………….. ….…….….….………..13 9.1. Proizvod ……………………….………………………………………………………..….……. ……………………...…13 9.2. Cena……………………….………………………………………….……………. ………………….…….…………….….13 9.3. Promocija.……………………………….…….………… …………………..….……. …………………………….…..…14 9.4. Distribucija …………….……………………..….…….……………..….……. …………………..….…….…..…………15 10. Zaključak…….….………………….……….………………..…. …………………………………………………………...…………16 11. Literatura…….….………………….……….……………….………………….. …………………………………………...…………17

Uvod

Duvan kroz istoriju

Prisutnost duvana širom sveta beleži se od početka 16. veka kada je duvan predstavljen Evropi, a kasnije i Otomanskom Carstvu. Pretpostavlja se da je prva upotreba duvana u tada razvijenom delu sveta nastupila nakon Kolumbovog otkrića

Amerike gde je duvan već uveliko bio korišćen od strane Indijanaca. Pošto su lokalni Indijanci brzo iskorenjeni, uzgoj duvana je bio glavni razlog dovođenja afričkih robova u Ameriku. Evropu prvi put, duvan donose Španci i Portugalci 1518. godine.

Najveće zasluge za njegovo širenje po Evropi ima francuski diplomata na portugalskom dvoru, Žan Nikot, po kome potiče i naziv glavnog sastojka duvana – nikotin, odnosno latinskog naziva duvana, Nicotiana tabacum. Žan Nikot je bio od leta 1559. do 1561. francuski poslanik u Lisabonu. Sa 29 godina je bio poslat u Portugaliju kod princeze Margarete Valoiške sa portugalskim kraljem Sebastjanom I a odande je u domovinu doneo duvan, do tada nepoznatu biljku u Francuskoj. Poznato je još da je ambasador Žan Nikot (Jean Nicot (1530-1600)) još 1559. poslao jednu biljku iz roda na dvor Katarine de Mediči. Duvan počinje da se gaji u Evropi od 1592. godine.

Nedugo posle početka upotrebe duvana kao sredstva za uživanje počele su i rasprave o njegovoj štetnosti. Godine 1600. duvan se uzgaja i u Kini, Japanu i Indoneziji. Prva zabeležena polemika o štetnosti duvana bila je 1604. godine u Engleskoj. Tadašnja medicina je uspela da ubedi kralja da je „duvan štetan za čula vida i mirisa, da uništava mozak i pluća i da čovek može da pocrni od konzumiranja duvana“. Od tada, Engleska je propisala nove direktive po kojima se uvodi veća tarifa na svaki kilogram duvana uvezen u Englesku.

U periodu koji je usledio, do sredine 18. veka duvan je korišćen na razne načine, bio je deo verskih obreda, lek protiv bolesti, sredstvo za opuštanje. Komercijalizacija duvana počinje nakon Američkog građanskog rata kada je duvanska industrija zbog novonastale situacije morala da se prilagodi. Revolucija i početak osvajanja svetskih tržišta počinje 1881. godine. Ubrzan industrijski i tehnološki razvoj krajem 19. i tokom 20. veka doveo je do lakšeg širenja tržišta i razvoja svih uključenih sektora. Što se tiče našeg podneblja, duvan su na Balkansko poluostrvo doneli Turci početkom 17. veka. Fabrička prerada duvana u Srbiji počela je u drugoj polovini 19. veka.

1

Nicotiana Tabacum L.

Carstvo Plantae : Divizija: Magnolioph yta Razred: Magnoliopsi da Red:

Solanales

Porodic Solanaceae a: Rod:

Nicotiana

Duvan (Nicotiana tabacum L) pripada rodu Nicotiana, familiji Solanaceae. Rod Nicotiana obuhvata preko 70 do sada poznatih vrsta. Najveći deo vodi poreklo iz Južne i Severne Amerike, a manje iz Australije. Obe gajene vrste (duvan i mahorka) vode poreklo iz Južne Amerike, pretežno Argentine i Bolivije. Nicotiana Tabacum (kultivisani duvan) je biljka koja uspeva samo u određenim uslovima i najčešće je uzgajana od svih biljaka iz roda Nicotiana. Istraživanja pokazuju da je najverovatnije nastala ukrštanjem biljaka Nicotiana sylvestris, Nicotiana tomentosiformis, i Nicotiana otophora.

Uzgaja se u više od 120 zemalja na svih pet kontinenata, a ukupno se proizvode više od 6 miliona tona. To je tropska i suptropska biljka, ali se do danas proširila i u umjerenu klimatsku zonu.

2

Morfološke osobine duvana

Duvan je jednogodišnja zeljasta biljka. Međutim, u tropskim predelima vegetacioni period može da traje više godina.

Koren Duvan ima vretenast koren sa velikim brojem žila i žilica koje se uglavnom nalaze u orničnom sloju zemljišta. Koren nepresadjivanih biljaka je bolje razvijen i prodire u zemljiste do 2m dubine. Kod presadjenih biljaka koren je prekinut, usled čega je jace izraženo bočno širenje. U dubinu dostiže do 1m. Pravac pružanja korena je sortna osobina. Kod nekih sorti izražen je razvoj u dubinu a kod nekih u površinskom sloju. Sorte prvog tipa su otporne na sušu..

Stablo Stablo je u prvim fazama zeljasto. Uspravno, člankovito, okruglo, ispunjeno parenhimom. Visina stabla je sortna osobina i varira od 0,5-3,0 m što zavisi od sorte, ekoloških uslova i primenjene agrotehnike. Članci (internodije) su duži i deblji u donjem a kraći i tanju u gornjem delu stabla. Broj i dužina internodija su sortna osobina. Izgled biljke može biti: konusan, dvostruko konusan, obrnuto konusan, cilindričan i eliptičan.

List Lišće zbog kojeg se duvan i gaji, varira u širokim granicama po broju, veličini, obliku, položaju prema stabljici, debljini lisnog tkiva. Sazrevanje lišća počinje od osnove i ide postepeno ka vrhu stabla - sazreva po insercijama. Listovi se po sortama razlikuju po nizu osobina osobina: prema broju na jednoj biljci, obliku, krupnoći, debljini liske, karakteru nervature i

drugim karakteristikama. Dužina liske kreće se od 5 do 100cm, a širina od 2 do 50cm. Na jednoj biljci broj listova može biti od 20 do 60 u najvećem broju slucajeva od 20 do 30. Kvalitet lista iste sorte varira prema količini padavina tokom vegetacije ishrane i intenziteta svetlosti. 3

Plod

Plod je dvodelna čaura, mrko braon boje, jajastog oblika. U zrelom stanju čaura najčešće puca. U jednoj čauri nalazi se od 1.000 - 2.000 semenki. Seme je vrlo sitno, bubrežastog oblika, hrapavo, mrko, mrežaste površine. Masa 1.000 semenski iznosi 0,06 - 0,08 g. Jedan gram sadrži od 10.000-15.000 semenki.

Biološke osobine Proizvodnja duvana je složen i po mnogo čemu specifičan proces, uslovljen pre svega biološkim osobinama vrste. Njegov rast i razviće, prinos i kvalitet, menjaju se pod uticajem klimatskih i zemljišnih uslova i nivoa agrotehnike. U proizvodnim uslovima, životni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda: period proizvodnje rasada i period razvića u polju (od rasađivanja do sazrevanja čaura). Dužina vegetacionog perioda kreće se od 100 - 200 i više dana, od čega na period proizvodnje rasada otpada 45-60 dana a na razviće u polju 80-150 dana. Period proizvodnje rasada obuhvata sledeće faze: klijanje semena, nicanje, ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada. Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pa do kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvog lista pojavljuje se drugi. Oba lista dostižu veličinu kotiledona, zauzimaju suprotan položaj od kotiledona, zauzimaju suprotan položaj od kotiledona (ukrštenost lišća). U ovo vreme koren dostiže dužinu od 6-8 cm. Tada nastupa razviće korenovog sistema. Pri povoljnim uslovima faza ukorenjivanja traje oko 15 dana. Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvaruje brzo formiranje nadzemnog dela biljke. Stablo i listovi intenzivno rastu. Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ide od centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte, temperature, vlažnosti i obezbeđenosti hranljivim materijama.

Formiranje i sazrevanje listova ne može da se izdvoji kao posebna faza u razviću duvana, jer se ovo odvija u svim pomenutim fazama, a posebno u fazi bujnog porasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svoj najveći rast i kada sadrži najviše organskih materija ulazi u tehničku zrelost.

4

Odnos prema uslovima spoljne sredine

Duvan se proizvodi u pojasu koji se proteže od Švedske, na 60o severne geografske širine, pa do ugozapadnih oblasti Australije i Novog Zelanda, na 40o južne geografske širine. Duvan vodi poreklo iz tropskih i subtropskih predela pa ima velike potrebe za toplotom i svetlošću. Saglasno tome, vreme njegove proizvodnje određeno je na najtopliji periodu u godini, a da bi se on na neki način produžio, duvan se u prvoj fazi svog razvića kao rasad proizvodi u zaštićenom prostoru (leja). Odnos prema toploti - Minimalna temperatura za porast i razviće duvana je 1012°C, optimalna 22-30°C, a maksimalna 35°C. Temperature preko 40o izazivaju podgorevanje lišća. Posmatrano u celini, temperature ispod 10°C nisu povoljene za porast i razvoj. Temperature od -1 do -2°C izazivaju uginjavanje biljaka. U periodu sazrevanja lišća povoljne su temperature preko 20°C.

Odnos prema svetlosti - Duvan ima veliku potrebu za svetlošću. Intenzivno osvetljenje obezbeđuje visoku fotosintetsku aktivnost, što se ogleda u brzom nakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pa mu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri dužini dana koja traje preko 12 časova), mada ima formi koje cvetaju u uslovima kratkog dana (dužina dana je ispod 12 časova) kao i formi koje su neutralne.

Odnos prema vlagi - Potrebe duvana za vodom su različite što zavisi od tipa i faze razvića duvana. One rastu od rasađivanja do prelaska u reproduktivnu fazu (ukorenjavanje, bujni porast), odnosno do butonizacije i početka cvetanja, pa zatim opadaju. Krupnolisni duvani traže veću količinu vode, dok sitnolisni dobro uspevaju i pri manjoj količini vodenog taloga. Optimum padavina u vegetacionom periodu za berlej iznosi 800-1000 mm, virdžiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane 120-200 mm. U fazi sazrevanja lišća duvan može podneti dugotrajnu sušu, što može biti povoljno za aromatične sitnolisne duvane. Međutim, negativne posledice suše mogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta i razvoja, posebno kod krupnolisnih duvana.

Odnos prema zemljištu - Tip zemljišta ima uticaja na prinos i kvalitet sirovine duvana. On se odražava preko hemijskog sastava - hranidbenog režima, mehaničkog sastava, strukture, vodno-vazdušnog režima itd. Pri izboru zemljišta treba voditi računa da ono prema svojim osobinama zadovoljava zahteve, kako tipa tako i sorte duvana.

5

Tipovi duvana

Postoje razni tipovi duvana u zavisnosti od načina kultivacije i obrade, kao i kome pripadaju. Na tržištu duvana i duvanskih proizvoda najprisutniji su sledeći tipovi:

Aromatic fire - cured Aromatic fire - cured je tip duvana sušen nad otvorenom vatrom. U SAD gaji se u severnom delu Tenesija, centralnom Kentakiju i Virdžiniji. Duvan sušen nad vatrom koji se gaji u Kentakiju i Tenesiju, uglavnom se koristi za duvan za žvakanje, vlažni duvan za ušmrkavanje, neke cigarete i kao duvan za lule. Drugi tip ovog duvana je Latakijski, koji se proizvodi od orijentalnih varijacija Nicotiane tabacum. Lišće se suši i dimi na lokalnim drvima i aromatičnim biljkama na Kipru i Siriji.

Brightleaf duvan (Virdžinija) Ovaj tip duvana se često naziva Virdžinijski duvan, zbog lokacije na kojoj se prvobitno sadio. Pre Američkog građanskog rata, većina duvana koja se gajila u SAD bila je tamnog lista i sušena nad vatrom. Ovaj tip duvana je sađen u plodnim poljima, ima krupnije listove i suši se na vazduhu. Većina Kanadskih cigatera pravi se 100% od Virdžinijskog duvana.

Burley duvan (Berlej)

Burley duvan je sušen na vazduhu i primarno se koristi u proizvodnji cigareta. Berlej se obično uzgaja od rane faze gde se duvan sadi u palete koje se spuštaju na vodu koje je nađubrena i plodna da bi se omogućio dobar razvoj semena u Martu ili Aprilu.

Cavendish Cavendish je više proces sušenja i metod sečenja duvana nego što je tip duvana. Proces i sečenje se koriste da bi se istakla prirodna slatka aroma duvana. Cavendish može biti proizveden od bilo koje vrste duvana, mada se uglavnom pravi od Kentakija, Virdžinije ili Berleja. Takođe može biti proizveden od njihove mešavine i uglavnom se pravi za duvan za lule i za cigare. Proces počinje formiranjem "mini torte" od listova duvana debljine oko 2,5 cm. Koristi se toplota od vatre ili pare i duvanu se omogućava fermentacija. Ovo m,u daje sladak ukus osrednje jačine. Na kraju se seče "torta" i delovi koji se dobijaju sečenjem se razdvajaju kružnim trljanjem u rukama, nakon čega se duvan pakuje.

6

Criolo duvan Prvenstveno se koristi u proizvodnji cigara. Smatra se za jedan od prvobitnih Kubanskih duvana koji su se popularizovali još od vremena Kolumba.

Dokha Dokha je duvan čija je postojbina Iran, meša se sa lišćem, biljkama i korom određenih stabala, puši se u njihovoj tradicionalnoj luli - midwakh.

Turkish tobacco (Orijental) Ovaj duvan se suši na suncu, izuzetno je aromatičan, uglavnom malih listova. Većinom se uzgaja u Turskoj, Grčkoj, Bugarskoj, Lebanonu i Makedoniji. Osrednje je jačine i sadrži manje nikotina u listovima, mada ona zavisi od načina uzgoja. Prvobitno je rastao u delovima koji su istorijski gledano bili pod Otomanskim (Osmanlijskim) carstvom. Većina prvobitnih cigareta pravljena je skoro isključivo od orijental duvana.

Perique Smatra se dijamantom među duvanima za lule, koristi se za mešavinu ostalih duvana te vrste, ali je suviše jak za samostalnu konzumaciju. U određenom vremenskom razdoblju, svež je korišćen i za žvakanje, mada se danas više ne koristi u te svrhe. Uglavnom se kombinuje sa ćistim duvanom sorte Virdžinija da doprinosi na aromi, jačini i svežini.

Shade tobacco Gaji se u području Konetikata i Masačusetsa. Rani kolonisti su od Indijanaca usvojili naviku da puše duvan u lulama, i počeli su da ga uzgajaju za komercijalnu upotrebu, iako su ga Puritanci okarakterisali kao zlu travu. Ime nosi zbog svog prirodnog uzgoja koji je bio u senci drveća u tropskim predelima, a u savremeno doba se uzgajanje vrši pod šatorima koji štite stabljike od direktnog uticaja sunčeve svetlosti. Koristio se za kvalitetnije cigare, a u ovom trenutku se nalazi na ivici opstanka.

7

Tipovi duvanskih proizvoda U skladu sa tradicijom konzumacije duvana i različitim preferencama koje postoje u različitim oblastima i reonima širom sveta duvanske kompanije se bave proizvodnjom raznih tipova duvanskih proizvoda. Oni se u osnovnoj podeli mogu razdvojiti po načinu upotrebe na zapaljive i nezapaljive. Najprisutniji su sledeći:

Cigarete Cigarete su najčešći proizvod na bazi duvana prisutan u svetu. Sastoje se od izmrvljenog i sitno seckanog obrađenog duvana, procesiranog u skladu sa tipom duvana i proizvodnom politikom proizvođača. Može biti obrađen raznim hemijskim procesima, aromatizovan i slično. Cigareta se na kraju procesa rola u papirni cilindar na koji se dodaje filter mada se u siromašnijim zemljama mogu naći i cigarete bez filtera.

Kreteks Kreteks predstavlja cigarete aromatizovane karanfillićem. One sadrže bogatu paletu egzotičnih ukusa i eugenol, koji ima anestetički efekat, omogućavajući dublje udahe i unos duvanskog dima. Najprisutniji je na području Indonezije.

Rizla i duvan

To su tip cigareta koje se ručno formiraju od strane pušača. Sadrže fino seckani duvan i papir za motanje. U pogledu zdravlja, zbog načina tretiranja i pakovanja ovog duvana, najrizičniji je za stvaranje kancera. Najviše je zastupljen u Evropi i Novom Zelandu.

Nargile Poznate i pod imenom šiša, huka. Funkcionišu putem principa vodene filtracije i neposrednog zagrevanja. Aromatični duvan se zapali u činiji na vrhu koja se prekriva folijom. Dim se hladi kroz filtriranje putem vode i konzumira putem creva koje je povezano sa osnovom. Pretežno se koristi u Sevenoj Africi, Mediteranskoj regiji i delovima Azije ali se od 21. veka globalno popularizuje.

Cigare Prave se od fermentisanog duvana sušenog na vazduhu, umotanog u listove duvana. Cigare se sastoje od 3 tipa duvana u skladu sa njegovom funkcijom: omotač, koji predstavlja najšire listove duvana i određuje boju cigare; duvan za punjenje koji određuje ukus;i duvan za vezivanje koji čine elastični listovi koji drže punjenje učvršćeno.

8

Duvan za žvakanje Duvan za žvakanje je oralni nepušački proizvod koji se konzumira stavljanjem u usta, unutrašnju stranu obraza ili unutrašnju stranu usne, on se sisa ili žvaće. Praktikuje se da se za vreme kozumiranja višak prikupljene pljuvačke u ustima ispljune. Postoje razni tipovi duvana za žvakanje u zavisnosti od pripreme listova duvana. Pored samog duvana u pripremi ovih proizvoda mogu se koristiti određeni orašasti proizvodi, citrusi, zaslađivači i arome koje se uglavnom dodaju na sam list duvana pre pripreme. Prisutan je na svetskom nivou.

Rastapajući duvanski proizvodi Rastapaju se u ustima, sadrže duvan i velik broj aditiva, čiji je cilj da oslobode i apsorbuju nikotin u ustima. Često su u pitanju proizvodi dobro poznatih proizvođača cigareta kao što su: Camel Sticks, Strips and Orbs, Marlboro sticks itd. Ovi novi duvanski proizvodi za oralnu upotrebu su razvijeni za korišćenje u situacijama kada pušači nisu u mogućnosti da zapale duvanski proizvod ili iz nekog razloga odluče da to ne urade. Prisutni su u razvijenijim zemljama.

Nikotin Nikotin je alkaloid koji se nalazi u porodici biljaka Solanaceae i čini 0.6% - 3% težine suvog duvana. Prisutan je u opsegu između 2-7 mikrograma po kilogramu raznih jestivih biljaka. Uz biosintezu uzima mesto u korenu biljke i akumulira se u lišću. Funkcija mu je slična hemikalijama koje se koriste u borbi protiv insekata, zbog čega je i korišćen kao insekticid u prošlosti. U malim koncentracijama (1mg u prosečnoj cigareti) nikotin deluje kao stimulant kod sisara, dok u velikim koncentracijama (30-60mg) može biti fatalan. Ovaj efekat stimulansa je glavni faktor odgovoran za stvaranje zavisnosti kod aktivnih pušača. Nikotinska zavisnost je, istorijski gledano, jedna od zavisnosti koju je najteže prekinuti, dok su karakteristike slične zavisnosti prema narkoticima poput heroina i kokaina. Sa izuzetkom duvanskih proizvoda za oralnu upotrebu, duvan se obično koristi sagorevanjem, pri cemu se listovi duvana zapale na viskoj temperaturi i rezultat je dim koji se unosi u pluća. Sagorevanje je najefikasniji i najbrži način da se nikotin dovede do mozga. Sa razvojem nauke, uvodelo se da su visoko koncentrisani nikotinski proizvodi potencijalno opasni po zdravlje ukoliko se konzumiraju u prevelikoj količini.

9

Duvanske kompanije su svesne važnosti nikotina i krenule su da razvijaju proizvode sa manje nikotina, kao i da drugačije obrađuju i gaje duvan. Početkom 1970ih godina, farmaceutske kompanije počinju da pružaju terapije odvikavanje od nikotina da bi olakšale proces prestanka konzumacije duvanskih proizvoda kao i neželjene simptome. Zbog toga što su terapije i proizvodi farmaceutskih kompanije u klasi lekova, moraju da prođu rigorozne kontrole bezbednosti i efikasnosti. Proizvodi u vidu flastera za telo, žvaka, lozengi i inhalatora koji uglavnom sadrže manje doze nikotina su dostupni.

Duvan i tržište

Međunarodna trgovina duvanom u okviru robnih berzi koji njima trguju predstavlja ogromnu granu samog poslovanja u dovanskoj industriji sa procenjenom godišnjom vrednošću prihoda od 22 milijarde dolara, 7 milijardi u sirovom materijalu - listovi duvana i oko 15 milijardi u obliku gotovog proizvoda - cigareta. Kina gaji više od 40 procenata svetkse proizvodnje duvana, ali se samo 5 procenata lista duvana izvozi. Preostalo se konzumira u okviru Kine i njenih 410 miliona pušača. Brazil, Indija i Kina gaje najveće

količine duvana u svetu, preuzimajući tako ulogu glavnih proizvođača od SAD, gde je proizvodnja duvana decenijama u padu. Da bi maksimizirali svoj profit, multinacionalne kompanije ciljaju na zemlje sa jeftinim troškovima gajenja duvana i proizvodnje duvanskih proizvoda za formiranje svojih kompanija i izmeštanje svoje proizvodnje. Najveći uvoznici neobrađenog duvana su tradicionalno zemlje sa velikim brojem konzumenata duvanskih proizvoda, a sa razvojenim proizvodnim pogonima ili distributivnom mrežom za dalji plasman i preprodaju. Izuzetak predstavljaju države koje posreduju u saradnju sa određenim duvanskim kompanijama pa im nabavljaju određene sorte duvana po povlašćenim cenama, sa ciljem pravljenja tzv. premijum proizvoda. Lideri na polju uvoza su i ekonomski lideri u svojim regijama u svetu, a to su , Rusija, SAD i Nemačka, čije potrebe čine najveći udeo svetskog uvoza. Japan i Italija su isto veći uvoznici gotovog proizvoda. Specifičnost Japana ogleda se u tome što oni otkupljuju približno 75% izvoza SAD-a. Najveći izvoznici cigareta kao gotovog proizvoda, pojedinačno posmatrajući, sa prijavljenim ukupnim izvozom u visini preko 3 milijarde dolara su Holandija i Nemačka.

10

Proizvodnja duvana u Republici Srbiji U našoj zemlji preovladavaju panonska, planinska i blago mediteranska klima. Uticaj različitih tipova klime pruža mogućnost proizvodnje više tipova duvana. Zastupljeni su različiti tipovi zemljišta, što utiče da se proizvodnja duvana odvija na zemljištima različite plodnosti, što ima uticaja na prinos i kvalitet. Tipovi zemljišta kod nas mogu se svrstati u dve grupe i to: zemljište u ravnicama i brežuljkastim terenima, u zemljišta u brdsko-planinskim područjima. U prvoj grupi dominiraju: černozem, smonica, gajnjača i parapodzolasta gajnjača. U drugoj: kisela smeđa i parapodzolasta zemljišta, a potom crvenice, smeđa zemljišta i rendzine.

Različiti tipovi klime i zemljišta zahtevaju uvažavanje potreba duvana u pogledu uslova za njegovo uspešno gajenje, što se u praksi često zapostavlja. Saglasno ovome, suočavamo se sa činjenicom da izostaje rejonizacija tipova i sorti duvana, što se nepovoljno odražava na prinos i kvalitet sirovine.

Evo nekih podataka iz statističkog zavoda za statistiku:



Požnjevena površina duvana u ha.

7000 6000 5000 Republika Srbija

4000

Centralna Srbija Vojvodina

3000

#REF! 2000 1000 0 2009

2010

2011

2012

11



Ukupan prinos duvana u tonama

2013

12000 10000 8000 Republika Srbija

6000

Centralna Srbija Vojvodina

4000 2000 0 2009

2010

2011

2012

2013

Po Zakonu o duvanu, domaci proizvodjaci cigareta su duzni da od poljoprivrednijka godisnje otkupe najmanje 2.000 tona “zutog lista”, odnosno ne manje od polovine godisnjih potreba. Ako je suditi po tome sto je “Britis Ameriken Tobako” urodio od oktobra prosle godine, kad je postao vecinski vlasnik Dunavske industrije Vranje, gajenje duvana u Srbiji ce opet biti siguran unosan posao. Proizvodnja duvana u Banatu do sada nije bila toliko rasirena, ali poljoprivrednici iz ovog kraja ocekuju da ce dolaskom BAT – a, i Filipa morisa” u Srbiju traznja biti povecana, a plasman siguran, tako da ce duvan, narocito sortu “virdžinija” sve vise saditi.

12

Marketing u duvanskoj industriji

Marketing predstavlja ključno područje u poslovnoj koncepciji. Četiri glavna elementa marketinga su: proizvod, cena, promocija i distribucija. Zadaci marketinga su da stvori uslove da proizvod na tržištu pronađe put do kupaca i ostvari dobar plasman među konkurencijom.

Proizvod Osnova svih duvanskih proizvoda je neki od tipova duvana, od kojih su najzastupljeniji već spomenuti: virdžinija, berlej i orijental. Imidž brenda i cena proizvoda imaju uticaj na konzumente svih starosnih dobi. Cilj je očuvanje postojećih potrošača tokom njihovog odrastanja i učiniti brend privlačnijim, mlađim budućim konzumentima koji će razviti lojalnost prema njemu. Proizvodi se uobičajeno dele na regularni i premium segment, od kojih je reegularni namenjen većem broju potrošača, dok se premium segment plasira ljudima sa istančanim ukusom i posebnim afinitetima. Premium segment je izložen većim proizvodnim troškovima te stoga donosi kvalitetnije proizvode. Proizvodi regular segmenta se uglavnom na policama zadrže 6 meseci u mekim pakovanjima, 9 u tvrdim. Prosečna starost proizvoda je oko 3,5 meseca, u zavisnosti od razvijenosti te mreže distribucije.

Cena Cena duvanskih proizvoda predstavlja jedan od najvažnijih elemenata u marketingu. Duvanske kompanije troše više na maloprodajne i potrošačke podsticaje nego na sve ostale marketing kategorije zajedno. Nekoliko metoda se koristi za kontrolu cene i promociju prodaje koji uključuju i smanjenje nabavnih cena za maloprodaje što dovodi do smanjenja krajnjih cena i utiče na kupovinu krajnjeg kupca. Kada se sklapa ugovor sa distributerima ili maloprodajnim lancima, zastupnici prodaje duvanskih kompanija mogu ponuditi smanjenje nabavne cene proizvoda. Takva odluka u slučaju održavanja iste maloprodajne cene ka krajnjim kupcima dovodi do povećanja marže, samim tim i do profita maloprodajnih lanaca. U tim slučajevima duvanske kompanije dobijaju kontrolu nad aspektima prodajnog okruženja duvanskih proizvoda u okviru maloprodaje (prisustvo reklamnih polica, slogana, prikaza na primarnim mestima prodaje - blizu kase, slatkiša, časopisa). Cena duvanskih proizvoda podleže raznim načinima oporezivanja u dosta zemalja, čime se osnovna cena proizvoda višestruko uvećava prilikom dolaska u maloprodaju. Uobičajena praksa je da su poreske stope veće za cigarete nego za ostale duvanske proizvode zbog njihove rasprostranjenosti i moguće štetnosti po zdravlje konzumenta.

13

Promocija Promocija duvanskih proizvoda predstavlja značajan aspekt duvanske industrije, jer sama promocija utiče na stvaranje potražnje za određenim proizvodom. Duvanske kampanje se često uzimaju kao vodeći primeri u oblasti marketinga proizvoda. Svrha promocije duvanskih proizvoda je uspostavljanje i održavanje povećane profitabilne prodaje. Svaka promotivna aktivnost treba da bude finansijski opravdana. U okviru procesaa promocije duvanskih proizvoda njihovi proizvođači se bave i aktivnostima prezentovanja konstantne slike o brendu, što uključuje i logo, slogan, vizuelne elemente, boju i slično. Specifičnosti promocije kod cigareta ogledaju se u tome što je za promocije ovog proizvoda, direktivama postavljeno dosta uslova i ograničenja marketinških aktivnosti zbog istraživanja koja pokazuju negativan uticaj duvana na zdravstveno stanje konzumenta usled neadekvatnog konzumiranja. Duvanska industrija se koristi raznim načinima sa ciljem promovisanja svojih proizvoda. Nekada masovno korišćeni načini za promociju proizvoda koji su u padu od početka 21. veka, usled usvajanja regulativa i zabrana reklamiranja duvanskih proizvoda, su:   

Televizijske i radio reklame Bilbordi Sponzorstva

Zamene su bile:   

Direktan marketing Barovi, noćni klubovi, koncerti Magazini, kuponi

14

Distribucija Aspekti distribucije kao dela marketinga tiču se odluka koje se odnose na distribucione kanale koji će biti korišćeni i njihov menadžment, lokaciju prodajnih objekata, metode transporta, nivo zalih i slično. Kanali se sastoje od organizacija kao što su veleprodaje ili maloprodaje preko kojih roba može i ne mora proći kroz određen broj kanala, na putu do krajnjeg kupca. Praksa je da duvanske kompanije sprovode analizu svog distributivnog lanca kako bi ga unapredili. U okviru analize se posmatraju pozitivni i negativni aspekti koji utiču na prodaju proizvoda u okviru distributivnog lanca. Pozitivni efekti mogu biti velik broj distributera koji može da plasira proizvod velikom brzinom u maloprodajne objekte. Doke negativni aspekti mogu biti slabljenje pozicije na tržištu usled pojeftinjenja konkurentskih proizvoda, što može dovesti do smanjenja potražnje proizvoda od strane distributera, prodaje malim intenzitetom.

Distribucija duvanskih proizvoda Proizvođač duvanskih proizvoda Veleprodaja/Distributer

Maloprodaja

Krajnji kupac

Maloprodajni objekti u kojima se nalaze duvanski proizvodi su uglavnom prodavnice, supermarketi, benzinske pumpe, specijalizovane prodavnice duvana ( u okviru njih se pored konzumenata krajnjeg proizvoda najčešće snabdevaju restorani i barovi). Krajnji kupac na kraju kupuje proizvod na nekoj od navedenih lokacija.

15

Zaključak

Sa obzirom na veliki interes koji predstavlja duvan za našu zemlju, a posebno za neke njene rejone, uz uvažavanje povoljnih prirodnih uslova, korisno je bolje poznavanje tehnologije njegove proizvodnje. Kako se u nas proizvodi više tipova duvana, potrebno je poznavanje specifičnosti u proizvodnji svakog tipa posebno.Duvanska

industrija

je

od

samog početka i formiranja svog prvog tržišta bila u konstantnoj ekspanziji koja je dovela do toga da su duvanski proizvodi sada dostupni u svim delovima sveta. Zavisna je od svojih konzumenata koji utiču na njeno unapređivanje i razvoj.

Kako god bilo, ne može se zanemariti štetan uticaj koji konzumacija duvanskih proizvoda donosi. Aktivno ili pasivno unošenje duvanskog dima ima loš uticaj na zdravstvo na svetskom nivou. Duvanske kompanije se prikazuju kao društveno odgovorne, pokušavajući da proizvedu genetski modifikovan duvan koji bi imao manje štetnih posledica po zdravlje potrošača. Može se desiti da dođe do zloupotreba, kao što je bio slučaj u prošlosti. Dosta država delimično sankcioniše konzumaciju cigareta i duvanskih proizvoda donošenjem zakona o zabrani korišćenja istih na radnim i javnim mestima.

Uprkos svim merama suzbijanja duvanskih proizvoda, broj njihovih potrošača će u toku 21. veka zabeležiti rast prouzrokovan prvenstveno rastom svetske populacije i prisustvom duvanskih proizvoda u raznim oblicima, prilagođenim tržištima na koje se plasiraju.

16

Literatura

E-izvori:

1. http://www.stat.gov.rs 2. http://sh.wikipedia.org/wiki/Duvan_%28proizvod%29 3. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/468-Uzgoj4. 5. 6. 7.

duvana.php http://www.monus.rs/o-duvanu/poreklo-i-istorijat-duvana http://www.tobacco-facts.net http://www.duvan.gov.rs/budzet http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_duvanu.html

17