Seminar Ski Rad-Nacelo Slobode Kretanja Lica

MEGATREND UNIVERZITET – BEOGRAD FAKULTET ZA MENADŽMENT – VALJEVO

„Načelo slobode kretanja lica“ - seminarski rad -

Profesor: Dr.Slavoljub Vukčević

Student: Miljković Dragana

Valjevo, 2011. Sadržaj: Uvod................................................................................................................................3 1. Evropska unija...........................................................................................................4 1.1. Istorija EU...........................................................................................................5 1.2. Investicije EU......................................................................................................6 1.3. Članice EU..........................................................................................................6 2. Sloboda kretanja lica..................................................................................................7 2.1. Ugovor iz Mastrihta............................................................................................7 2.2. Sloboda kretanja lica...........................................................................................8 2.2.1.Nedeskriminacija po osnovu državljanstva.............................................9 Zaključak........................................................................................................................11 Literatura

2

UVOD Sloboda kretanja lica i sloboda kretanja usluga se u literaturi često tretiraju zajedno,jer i jedna i druga u suštini omogućavaju istu stvar; nesmetano kretanje lica iz jednih u druge države članice Unije u cilju sticanja zaposlenja, uspostavljanja vlastite delatnosti i obavljanja ili korišćenja neke usluge. Osnov slobodnog kretanja lica Ugovorom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice postavljen u tački „c“ člana 3. koji krug akcije Zajednice uključuje i „ukidanje,između država članica,prepreka slobodnom kretanju ljudi,usluga i kapitala“. Ova opšta odredba biva razvijena i razrađena u Ugovoru koji reguliše slobodu uspostavljanja vlastite delatnosti u drugoj državi članicikoja reguliše slobodu, cirkulaciju usluga. Navedene odredbe poslužile su kao osnov za donošenje, prvenstveno tokom prelaznog perioda, nizarivatnih akata, koji su ih dodatno razredili. Sloboda kretanja lica prestavlja jedno od četri osnovna načela Evropske zajednice, kojim se državljanima država članica, a pre svega radnicima i članovima njihovih porodica, u okviru Zajednice garantuje jednake mogućnosti za ostvarivanje životnih i radnih uslova i promovisanje sopstvenih vrednosti, a poslovnim ljudima se omogućava da svoje aktivnosti obavljaju u onoj državi članica u okviru Zajednice u kojoj postoje najpovoljniji uslovi.

3

1. EVROPSKA UNIJA

Evropska unija (skraćeno: EU) je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih država. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane šest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila pridruživanjem novih država-članica i stekla veću moć. Ova zajednica je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviđena je izmena sadašnjih sporazuma kako bi se korigovale političke i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma završen je u novembru 2009. godine. Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica. Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoša na graničnim prelazima država-članica je ukinuta Šengenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima. EU je definisana kao:1 - federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao 1

www.wikipedia.org

4

- međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaćem proizvodu (15,8 biliona američkih dolara) u 2007.Unija predstavlja svoje članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatrač je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 članica Evropske unije je i članica NATO pakta. Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina. 1.1. ISTORIJA EVROPSKE UNIJE Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji počinje 1952. osnivanjem prve velike evropske nadnacionalne ekonomske zajednice — Evropske zajednice za ugalj i čelik. U Evropi su 1958. osnovane još dve nadnacionalne zajednice — Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik ujedinile u Evropske zajednice. Godine 1993. Evropska ekonomska zajednica je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav kao Evropska zajednica, a deset godina kasnije, istekom Ugovora iz Pariza, i funkcije Evropske zajednice za ugalj i čelik su postale deo nadležnosti Evropske zajednice, a samim tim i EU. Evropska zajednica za atomsku energiju je nastavila da postoji kao samostalna nadnacionalna organizacija. Od svog nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono što je počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar čijih 27 država članica je omogućeno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Većina njenih građana se služi zajedničkom valutom, a članice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljnopolitičkim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najvišim bruto društvenim proizvodom na svetu.

5

1.2. INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE Evropska unija ima nekoliko institucija: - Evropski parlament (785 članova) - Savet Evropske unije (ili 'Savet ministara') (27 članova) - Evropski savet - Evropska komisija (27 članova) - Evropski sud (15 sudija) - Evropski finansijski sud (27 članova) Postoji nekoliko finansijskih tela: - Evropska centralna banka (koji zajedno sa nacionalnim (narodnim) bankama čini Evropski sistem centralnih banaka) - Evropska investiciona banka (uključujući Evropski investicioni fond) - Postoji još mnogo tela zadužena za sprovođenje objektivne politike i pravde. To su tzv. Agencije Evropske unije. 1.3.

ČLANICE EVROPSKE UNIJE

Od 1. januara 2007. EU ima 27 zemalja članica. Ukupna površina tih 27 zemalja je 4,325,675 km². Da je jedinstvena zemlja, bila bi sedma po redu država u svetu po površini. Broj građana EU (pod uslovima Mastrihtskog sporazuma) u 27 zemalja je otprilike 496 miliona (januar 2007). Bila bi dakle treća po redu posle Kine i Indije, da se radi o pravoj državi. U periodu od 1952/1958. šest osnivačkih zemalja EU bile su: Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Devetnaest budućih zemalja su joj se pridružile u „talasima proširenja“ : Danska, Republika Irska, Ujedinjebo kraljevstvo, Grčka, Portugal, Španija, Austrija, Finska, Švedska, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija, Češka, Bugarska i Slovenija.

6

2.

SLOBODA KRETANJA LICA 2.1. Ugovor iz Mastrihta

Usvojen je 7. 2.1992., a stupio je na snagu 1.11.1993. Ovaj ugovor predstavlja novu etapu u razvoju evropske integracije. Ugovor iz Mastrihta kao opšti akt sastoji se iz 6 delova i u sebi sadrži 314 članova i za predmet ima regulisanje društvenih odnosa. Ugovor je podeljen na dva dela: - deo koji se bavi ekonomskom i monetarnom unijom; - deo koji se bavi političkom unijom. Mastrihtski ugovor potpuno definiSe ekonomsko - monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvođenje pariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne banke. Pravo kretanja prema Ugovoru iz Mastrihta Pravo ili sloboda kretanja su već Rimskim ugovorom proklamovani kao jedno od osnovnih načela na čemu se zasniva unutrašnje tržište. Ugovora o osnivanju, i ono je na osnovu priznanja direktnog dejstva odgovarajućih odredbi Ugovora o osnivanju i na osnovu kasnije donetih akata sekundarnog zakonodavstva i sporazuma iz Šengena već je bilo dato državljanima država članica. Sloboda kretanja radnika je regulisana odredbama posebnog naslova III, u delovima 1, 2 i 3. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. 2 Uvođenjem pojma građanstva sloboda kretanja je priznata i ostalim licima, svim građanima unije, bez obzira da li obavljaju ekonomsku aktivnost u drugoj državi članici. Međutim, i jednu i drugu slobodu navedena lica mogu da koriste samo u okviru ograničenja koja su propisana ugovorom i merama koje su donete na osnovu Ugovora.

2

Vukadinović R., Pravo Evropske unije, Kragujevac, 2006., str. 28

7

2.2. Sloboda kretanja lica Sloboda kretanja lica predstavlja jedno od 4 osnovna načela Evropske zajednica, kojim se državljanima država članica, a pre svega radnicima i članovima njihovih porodica u okviru Zajednice garantuju jednake mogućnosti za ostvarivanje životnih i radnih uslova i promovisanje sopstvenih vrednosti, a poslovnim ljudima se omogućava da svoje aktivnosti obavljaju u onoj državi članici u okviru Zajednice u kojoj postoje najpovoljniji uslovi. Korišćenjem načela slobode kretanje lice ostvaruju se kako pojedinačni, tako i neki globalni interesi zajednice. Državljanima država članica se kao pojedincima omogućava da na celoj teritoriji zajednice, odnosno na teritoriji 25 država članica, ostvaruju ona prava koja su doskora bila shvatana kao prava vezana isključivo za pripadnostkonkretnoj državi. Sa stanovišta interesa pojedinaca, ostvarivanje prava slobodnog kretanja znači, pre svega, lakše zapošljenje i samostalno obavljanje ekonomskih aktivnosti ili profesija, ali i razmenu ideja i informacija i upoznavanje drugih kultura, navika i običaja. Ovo bi u širem smislu trebalo da doprinese novom i kvaitetnijem življenju. U političkom i socijalnom smislu, na ovaj način se stvaraju neke od pretpostavki za bolje upoznavanje naroda, radi lakšeg zajedničkog življenja u Evropskoj uniji. Ugovorom o Evropskoj uniji, to je označeno kao “proces stvaranja sve čvršćeg jedinstva između naroda Evrope” odnosno kao “društvena poezanost između država članica” u Ugovoru o Evropskoj zajenici. 3Time se trasira put i za ostavrivanje dugoročnog političkog cilja – promovisanje jednisvenog pojma građana evrope, koji bi, pored dosadašnjih prava vezanih za “ekonomske aktivnosti” kao što su pravo na zapošljenje, jednaki tretman, kao zaposlenih lica i uživanje nekih socijalnih prava kasnije uživali i specijalna politička prava, između ostalog, jedinstvo prava glasa i pravo izbora u javne službe. U kontektu ciljeva unutrašnjeg tržišta, otvarivanje slobode kretanja lica predstavlja neophodni uslov za slobodan promet i ostalih faktora proizvodnje roba, usluga i kapitala. Tek se sa maksimalnom pokretljivošću svih državljana država članica i pre svega radnika, može računati sa uspostavljanjem pravog tržišta radne snage na nivou Zajednice. Pravni osnov za uspostavčjanje slobode kretanja lica sadržan je, u širem smislu, u načelnoj odredbi člana 3 Ugovora o osnovanju Evropske zajednice, kojom je radi ostavrivanja 3

Vukadinović R., Pravo Evropske unije, Kragujevac, 2006., str. 30

8

ciljeva zajednice, propisano, između ostalog i “ukljanjajne prepreka slobodnom kretanju ljudi, usluga i kapitala između država članica” dok je osnovno načelo odredbama člana 12 Ugovora, definisamo kao zabrana svake diskriminacije po osnovu državljanstva u oblasti primene ugovora. U tom cilju je naslov III Ugovora o osnivanju, posvećen slobodi kretanja lica, usliga i kapitala. U pravno-tehničkom smislu, ove odredbe su podeljena na odredbe o slobodi kretanja radnika, pravo nastanjivanja. Otuda slobodu kretanja uživaju radnici, lica koja imaju pravo nastanjivanja i davaoci usluga. Ovakav značaj ne prizilazi samo iz formalnog mesta koje je odredbama o slobodi kretanja dato u ovon delu ugovora, već , pre svega, iz ekonomskog i socijalnog značaja ove slobode za evropsku integraciju. U opštem smislu sloboda kretanja lica podrazumeva pravo ulaska, pravo boravka i pravo izlaska svih lica sa teritorije jedne države članice na teritoriju ostalih država članica Zajednice. Skup ovih normi čini imigraciono pravo Zajenice. Pojam lica obuhvata različite kategorije državljana članica i trećih država kao što su radnici, sporazumna lica i lica koja pružaju ii rimaju usluge. Iako između jih postoje razlike u pogledu korišćenja slobode kretanja, što je i izraženo u formulacijama članova 39, 43 i 49. Ugovora o Evropskaoj zajenici, sud pravde je pokušao da formuliše neke zajedničke principe u njihovoj primeni, odnosno u primeni prava na odbijanje ulaska ili deportaciju, nediskriminacije po osnovu državjanstva i kod obrnute diskriminacije. 2.2.1. Nediskriminacija po osnovu državljanstva Odredbama člana 12 Ugovora o osnivanju kao osnovno načelo je ustanovljena zabrana svake diskriminacije po osnovu državljanstva u okviru domašaja primene ugovora o osnivanju, ali i bez prejudiciranja njegovih posebnih odredbi. Primena ovog načela praktično znači da pojedninci nakon što uđu na teritoriju neke od država članica ne mogu biti diskriminisani po osnovu državljanstva u pogledu pristupa ili vršenja trgovine ili profesije. Pod pojmom nediskriminacije se podrazumeva potpuni ili “perfektno jednaki tretman u državi članici lica čiji je položaj regulisan komunitarnim pravom i državljana država članica u pitanju”.

9

Prema načinu nakoji se vrši ili ispoljava, diskriminacija može biti direktna ili indirektna, i može se vršiti jednako primenljivim i nejednako primenljivim merama.4 •

Direktna ili otvorena diskriminacija

•

Indirektna diskriminacija

•

Nediskrminatorne mere

•

Opravdana odstupanja

Direktna diskriminacija postoji u slučajevima kada se na migrantne primenjuju različite ( nejednako primenjive mere ) koje su, po pravilu, i manje pogodne mere u odnosu an mere koje se primenjuju na domaće državljane. Ovakve mre se primenjuju samo u slučajevima koji su Ugovorom o osnivanju na izričit način predviđeni kao opravdani izuzeci. Indirektna diskriminacija se vrši merama koje eliminišu zahteve koji, iako na prvi pogled izgledaju kao nacionalno neutralne mre, imaju veći uticaj na državljane drugih država. I zahtevi u pogledu posedovanja posebnih kvalifikacija ili dozvola u slučaju kretanja zbog pružanja usluga se mogu smatrati indirektnom diskriminacijom jer migrantima nameću dupli teret. Nediskriminatorne mere - osim direktno i indirektno diskrminisamih mera postoje i one koje nisu diskriminatorne u pravom smislu reči ali otežavaju pristup tržištu. Opravdana odtupanja – i diretne i direktne mere su zabranjene,. Međutim direktne mere se mogu primeniti u slučajevima ako se mogu podvesti pod izričita odtupanja, dok indirektne mere mogu biti “objektivno opravdane ili obuhvaćene jednim od izričitih odstupanja”. Pri tome se navodi da je sud pravde objektivnog opravdanja koristio u kontestu slobode kretanja radnika, dok je kod prava nastanjivanja i vršenja usluga govori o opravdanjima u javnom ili opšetem interesu ili o imperativnim zahtevima. Sud je priznao da neki nacionalni interesi moraju biti zaštićeni i da u tm slučaju imaju veći zančaj od načela slobode kretanja lica.

4

Srdić M., Evropska unija i pravo Evropske unije, Čačak, 2005.,str. 113

10

ZAKLJUČAK Evropa je ponosna na svoju dugu tradiciju srdačnog prijema stranaca i humanu spremnost da ponudi azil izbjeglicama koje bježe od opasnosti i progona. Vlade EU su danas suočene sa neodložnim rešavanjem problema rastućeg broja imigranata, i legalnih i nelegalnih, u području bez unutrašnjih granica. Vlade zemalja EU dogovorile su se da usklade svoja pravila kako bi se zahtjevi za dobijanje azila obrađivali u skladu s nizom osnovnih principa koji su na jedinstven način priznati na cijeloj teritoriji Unije. One su u 1999. godine, kao svoj cilj predvidjele usvajanje zajedničkog postupka prema azilantima i istog postupka prema licima koja su dobila azil u celoj Uniji. Usvojene su neke tehničke mjere, kao što su minimalni standardi za prijem onih koji traže azil i za dodjeljivanje statusa izbjeglice. Osnovan je Evropski fond za izbeglice, sa budžetom od 114 miliona evra godišnje. Uprkos saradnji širokih mjera između nacionalnih vlada, istinska politika azila i imigraciona politika još uvek treba da dobije svoje mjesto.

11

LITERATURA: 1. Dr. Srdić M., Evropska unija i pravo evropske unije, Čačak, 2006. 2. Dr. Stefanović Z., Pravo Evropske unije, Beograd, 2005. 3. Dr. Vukadinović R., Pravo Evropske unije, Kragujevac, 2006. www.wikipedia.org www.studentskisvet.com/magazin/20061001/evropska-unija-istorija-i-razvoj

12