Seminar Ski Posebne Dokazne Radnje KPP

Unija Fakulteta Jugoistočne Evrope Union of Faculties of South East Europe FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE Dr Lazar Vrkatić MENADŽMENT U POSLOVNO-CIVILNOJ BEZBEDNOSTI PREDMET: Krivično procesno pravo

SEMINARSKI RAD ТЕМА:

Posebne dokazne radnje Mentor: Doc Dr Mile Matijević

Student: Stupar Dušan 61/11 Budimir Nikola 003/11

Novi Sad 2012. godine

1

Sadržaj 1. Uvod …………………………………………………………………….. 3 2. Vrste posebnih dokaznih radnji ………………………………………… 4 3. Tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog ……………………………. 5 4. Pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova ……………………………………………………………………………... 7 5. Angažovanje prikrivenog islednika ……………………………………. 9 6. Tajno fotografisanje i vizuelno snimanje u privatnim prostorijama, na javnim mestima i otvorenom prostoru ..................................................................................... 11 7. Kontrolisana isporuka ………………………………………………….. 12 8. Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka ………

14

9. Saslušanje svedoka saradnika ………………………………………….. 15 10. Zaključak………………………………………………………………..19 11. Literatura ………………………………………………………………. 20

2

1.

Uvod

Problemi prikupljanja dokaza i dokazivanja krivičnih dela u oblasti savremenog a posebno organizovanog kriminaliteta, redovnim – klasičnim oblicima tehnike i dokaznih sredstava postalo je izuzetno otežano i znatno složenije nego kod “konvencionalnog kriminaliteta”. Sve je to nalagalo da se međunarodnda zajednica i sistemi bezbednosti i pravosuđa orijentišu na mogućnost korišćenja posebnih dokaznih radnji, korišćenjem mera specijalnih istražiteljskih tehnika. Zbog osetljivosti primene ovih mera, kojima se neposredno zadire u slobode i prava građana, posebno u njihovu privatnost , da bi one imale snagu i dokaznih radnji morale su biti strogo zakonski regulisane i precizno uslovljene, kako u odnosu na subjekte koji ih primenjuju, kao i subjekata prema kojima se koriste. Korišćenje savremenih i naučnih i tehnoloških dostignuća u suprotostavljanju kriminalitetu, pogotovo u segmentu njihovog otkrivanja i obezbeđenja dokaza, smatra se imperativom u savremenim uslovima. Organi unutrašnjih poslova mogu imati uspeha u suzbijanju teških krivilnih dela, naročito organizovanog kriminaliteta, samo uz korišćenje savremeneih sredstava. Prema tome ne dileme da li državni organi posebno organi otkrivanja i gonjenja, a prvenstveno policijski organi,treba da koriste savremena tehnička dostignuća, u suzbijanju kriminaliteta. Specijalne istražne tehnike predstavljaju posebne metode koje se zasnivaju ne samo na korišćenju određenih tehnika već i u primeni posebnih sredstava, radnji i mera, što ove metode čini specijalizovanim, dajući im posebnu operativnu dimenziju. Nije od nekog posebnog značaja kako će se metodi zvati, odnosno koji će se termini koristiti u pojedinim zakonodavstvima. Bitno je da oni budu precizno regulisani i da se njihovim korišćenjem mogu obezbediti dokazi, naročito kod onih krivilnih dela kod kojih je teško ili nemoguće na drugi način obezbediti dokaze.

3

2. Vrste posebnih dokaznih radnji U posebne dokazne radnje ubrajaju se: • • • • • • •

Tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog Pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova Angažovanje prikrivenog islednika Tajno fotografisanje i vizuelno snimanje u privatnim prostorijama, na javnim mestima i otvorenom prostoru Kontrolisana isporuka Automatsko računarsko pretraživanje ličnihi drugih podataka Saslušanje svedoka saradnika

ZKP CG ove dokazne radnje naziva se mere tajnog nadzora, i mogu se narediti i primeniti za krivična dela: • Za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina i teža kazna • Sa elementima organizovanog kriminala • Sa elementima korupcije i to: pranje novca, prouzrokovanje lažnog stečaja. Zloupotreba procene, primanje mita, davanje mita, odavanje službene tajne, protivzakonito posredovanje, zloupotreba ovlašćenja u provredi, zloupotreba službenog položaja, prevara u službi za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 8 godina ili više • Otmica , iznuda, ucena, posredovanje u vršenju prostitucije, prikazivanje pornografskog materijala, zelenaštvo, utaja poreza krijumčarenje, nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih amterija, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, sprešavanje dokazivanja, zločinačko udruživanje, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, nedozvoljen prelaz preko državne granice i krijumčarenje ljudi • Protiv bezbednosti računarskih podataka Mere po ZKP RS mogu trajati najduže 6 meseci, i produžavati se po tri meseca, a prema ZKP RCG one mogu trajati 4 meseca, s tim da se u opravdanim slučajevima mogu produžiti još 3 meseca.

4

3. Tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog Na današnjem nivou razvoja tehničke mogućnosti koje se mogu koristiti u za nadzor i tehničko snimanje telekomunikacija u cilju suprotstavljanja kriminalitetu, stalno se razvija, težeći ka savršenstvu. Može se slobodno reći da je teško ostvariti sigurnost od prisluškivanja, bez obzira koje sredstvo telekomunikacije se koristi za međusobnu komunikaciju i bez obzira na to da li se lice nalazi na zatvorenom ili otvorenom prostoru. U tom kontekstu treba istaći da se stvaraju novi modeli „stenica“ koji se premanentno usavršavaju. Tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog sastoji se u nadzoru i snimanju telefnoskih i drugih razgovora, ili komunikaciji sa drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje, donsono lociranje u prostoru i praćenju pomoću elektronskih uređaja lica za koje postoje osnovi sumnje da su učinila krivična dela. Elektronska tehnička sredstva se koriste za tajno prisluškivanje razgovora u određenim prostorijama, a donekle i u automobilima, i na otvorenom prostoru, ali i za tajnu kontrolu telefonskih razgovora i drugih sredstava komunikacija, kao pto su kompjuter, telefaks, pejdžer...1 Razna elektronska sredtva se koriste za nadzor i simanje razgovora putem drugih sredstava komunikacije, bilo žičanih bilo bežičnih veza, kao pto su telegrafski saobraćaj, mobilni telefoni, radio u tv veze... Danas kada kriminalitet postaje sve složenija negativna društvena pojava, kada teži ka ekspanziji, internacionalizaciji i ispoljavanju novih formi organizovanog kriminaliteta, logično je da ove mere tajnog nadzora i posebne dokazne radnje nalaze svoju punu primenu u operativnoj delatnosti policije, sa ciljem otkrivanja , razjašnjavanja i dokazivanja određenih krivičnih dela. Pod prisluškivanjem telefonskih razgovora podrazumeva se snimanje saobraćaja tehničkim sredstvima, koje se odvija preko javnih telefona i telefonskih linija, u cilju saznanja sadržaja međusobnih razgovora i utvrđivanja identiteta lica koja vode razgovor. Prisluškivanje i snimanje ovih razgovora je jednostavnije i bezbednije nego priskluškivanje i snimanje neposrednih razgovora, bez obzira na to gde se oni obavljaju.2 Od novijih tehničkih sredstava komunikacija danas su u upotrebi mobilni telefoni i persoonalni računari. Mobilne telefone, koji svakim danom sve više postaju sredstvo komunikacije među ljudima, pa tako koriste i razna lica iz kriminogenih sredina za svoje dogovore, tako da primenom odgovarajućih tehničkih sredstava možemo saznati i tehnički snimiti sadržaj takvih razgovora, pa identifikovati sagovornici., tim što je poznato da se korisnik mobilnog telefona može locirati na bilo kom mestu Da bi se ova dokazna radnja obavila, ovlašćena službena lica mogu tajno da uđu u stan ili druge prostorije, odnosno u predmete koji se u njima nalaze, i da postave tehničke uređaje za sprovođenje radnje. 1 2

Dr. M milošević, Sistem državne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001 godina R Rađenović, op.cit.str 62

5

Snimak pribavljen merom dostavlja se istražnom sudiji, a operativno ovlašćenim radnicima policije služi i radi prikupljanja drugih pravno relevantnih dokaza. Istražni sudija može odrediti da se snimci dobijenipotrebom tehničkih sredstava u c elini ili delimično prepišu i opišu.Istražni sudija će pozvati javnog tužioca da se upozna sa materijalom dobijenim posebnom dokaznom radnjom. Ako podaci dobijeni primenom nisu potrebni za vođenje krivičnog postupka ili ako javni tužilacizjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, savprikupljeni materijal će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije. Istražnisudija će o tome sastaviti zapisnik.

4. Pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova

6

Bez obzira na različite nazive ovih mera u zakonicima o krivičnom postupku, u suštini među njima nema nekih bitnih razlika i treba istaći da se radi o dve mere koje spadaju u simulovane pravne poslove i njihova primena dolazi do izražaja u otkrivanju, razjašnjavanju i dokazivanju krivilnih dela iz oblasti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine. Pod ovim pojmovima, najčešće se smatraju radnje simulovanog otkupa predmeta koji su stečeni krivičnim delom, ili služe za izvršenje krivičnog dela, kao i davanje mita – simulovano podmićivanje. Mera je policijsko istražne prirode čiji izvori nalaze osnova u međunarodnim pravnim aktima. Reč je o dokazima koji su namenjeni, služe ili potiču iz kriminalnih radnji, ili sun a bilo koji način povezani sa kriminalom. Mere fiktivne kupovine premeta i lica, odnosno mera pruđanja simulovanih pravnih usluuga, odnosi se na sve one predmete i lica koja su u vezi sa krivičnim delom, pa to mogu biti predmeti koji su pribavljeni krivičnim delom, sredstva izvršenja krivičnih dela , predmeti koji su proistekli izvršenjem krivičnog dela, kao i svi drugi relevantni predmeti koji se mogu dovesti u vezu sa nekim krivilnim delom. Primena mere simulovane kupovine predmeta, odnosno pružanje simulovanih poslovnih usluga, posebno dolazi do izražaja kod nekih krivičnih dela koja se vrše u kontinuitetu ( krivina dela u vezi sa neovlašćenim držanjem, proizvodnjom, prodajom droge, municije ... ) Primenom ove mere dolazi se do veoma značajnih dokaznih i operativnih informacija koje se odnose na određenu kriminalnu delatnost a može se utvrditi i identitet pojedinih pripadnika kriminalne organizacije. 3 Druga radnja u sklopu ove mere tajnog nadzora kao što joj je i ime, pretežno se odnosi na krivična delap rimanja i davanja mita i druga korupcijska krivična dela, čije dokazivanje uobičajnim dokaznim sredstvima predstavlja poteškoće organima krivičnog gonjenja. Radnja izvršenja tih delikata, u pravilu se odvija između 2 lica, a neretko i posredovanjem trćih lica. Ovom merom tajnog nadzora pokušavaju se prevladati uočene prepreke u dokazivanju tih društveno štetnih i kažnjivih oblika ponašanja, Pored toga što treba izvršiti veoma dobru kriminalističko teaktičku i tehničku pripremu veoma je bitno da se obezbedi i naredba istražnog sudije o pretresanju, koje obavezno treba sprovesti, u odnosu na primaoca mita , njegov stan, i prostorije, odmah nakon primanja novca ili neke druge vrednosti. Da bi se ove radnje mogle sprovesti potrebno je da policija raspolaže relevantnim informacijama o pripremi za izvršenje nekog od navedenih dela. Korišćenje simulovanog otkupa, odnsono pružanje simluovanih pravnih usluga kod krivičnih dela krijumčarenja uglavnom se zasniva na nekompromitovanoj operativnoj vezi. Najčešće operativne veze po odobrenju kriminalne organizacije traže kupca u dogovoru sa policijom za krijumčarenu robu, kako bi se uzorci pojedinih vrsta robe ili manje količine robe prodavale bez otkrivanja od strane policije, koja najčešće igra ulogu kupca, čime operativna veza i prikriveni istražitelj ostvaruju veće poverenje u kriminalnog oranizaciji.

3

Dr Mićo Bošković, Osnovi Kriminalistike, USEE, Novi Sad 2008

7

Primena ovih dela ne sme da predstavlja podstrekivanje na izvršenje krivičnog dela , mada postoje prigovori da u korišćenju ovih mera postoje neki elementi i provociranog krivičnog dela. Međutim takvi prigovori se ne mogu prihvatiti. Tokom sprovođenja ovih mera i radnji, u mnogim kriminalistilko operativnim situacijama ukazaće se potreba i za tajnim snimanjem lica i predmeta. Prikupljeni podaci , snimci i psrave , predmeti do kojih se došlo primenom ovih posebnih radnju mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Istražni sudija može, na zahtev javnog tužioca, prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je, samo ili zajedno sa drugim licima, izvršilo krivično delo organizovanog kriminala (član 21), odobriti primenu posebnih dokaznih radnji: pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. Ove posebne dokazne radnje iz stava se mogu izuzetno odrediti i kada postoje osnovi sumnje da je lice prema kome se takve radnje određuju, samo ili zajedno sa drugim licima, izvršilo neko od sledećih krivičnih dela: falsifikovanje novca, pranje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, trgovina ljudima, trgovina decom radi usvojenja, davanje i primanje mita i zloupotreba službenog položaja. Pismena i obrazložena naredba istražnog sudije kojom se određuju posebne dokazne radnje sadrži podatke o licu prema kome se mera sprovodi, zakonski naziv i opis krivičnog dela, način, obim, mesto i trajanje mere. Po izvršenju ovih posebnih dokaznih radnji policija odnosno Bezbednosnoinformativna agencija dostavlja istražnom sudiji i javnom tužiocu poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka radnje, podatke o službenom licu koje je radnju sprovelo, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaćenih radnjom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene posebne dokazne radnje. Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci,svi prikupljeni podaci moraju biti uništeni, a o primeni mere obavestiće se lica na koja se ti podaci odnose, ako se može utvrditi njihov identitet.

5. Angažovanje prikrivenog islednika

8

Prikriveni islednik na današnjem nivou kriminaliteta i te kako je potreban, a njegov značaj dolazi do izražaja zbog činjenice da je ova radnja procesno regulisana. Prikriveni islednik je lice, po pravilu pripadnik Organa unutrašnjih poslova, koje se tajni infiltrira, odnosno ubacuje u određenu kriminalnu sredinu prema kojoj policija usmerava delatnost u cilju otkrivanja i dokazivanja konkrente kriminalne organizacije. Infiltracija u kriminalnu organizaciju jedna je od bitnijih pretpostavki mogućnosti prikupljanja relevantnih saznanja o radu takvih organizacija i dokaza za dela organizovanog kriminaliteta. Posebnu dokaznu radnju angažovanje prikrivenog islednika određuje istražni sudija pismenom i obrazloženom naredbom na zahtev javnog tužioca. Prikrivenog islednika određuje ministar unutrašnjih poslova, odnosno direktor BIA ili lice koga on ovlasti. Ova radnja traje onoliko vremena koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najduže šest meseci. On ne sme da vrši krivična dela, niti da provocira izvršenje krivinih dela. Prikriveni islednik mora imati: • • • •

dobro kreiranu legendu, nameštenu biografiju, za koju mora posedovati dokumente, mora dobro poznavati jezik kriminalne sredine i podzemlja i psihologiju ponašanja kriminalne organizacije, način ponašanja i oblačenja u svemu poistovećen s kriminalnom sredinom.

"Kriminalistički posmatrano, sa praktičnog aspekta izbora, angažovanja i delovanja prikrivrnog islednika, potrebno je rešiti sledeća bitna pitanja: • izbor odgovarajućih lica za prikrivenog islednika, njihova fizička svojstva, karakteristike, stručnost, znanje, inteligencija, snalažljivost, psihička stabilnost, sposobnost za prilagođavanje načinu života u kriminalnoj sredini, kao i druga bitna svojstva vezana za takva lica, ali i za određenu kriminalnu sredinu; • obuka prikrivenog islednika i njegova priprema za rad, snabdevanje infiltriranog lica odgovarajućom dokumentacijom, opremom, tehnikom idr.; • načini održavanja veze, davanja uputsava i koordinacija sa prikrivenim islednikom; • načina ubacuvanja u kriminalnu sredinu; • prognoza mogućih situacija u kojima se može zateći prikriveni islednik(hipotetički okvirar) i načini postupanja u slučaju potrebe; • načini izvlačenja iz kriminalne sredine i mere uključivanja u realan život;

9

•

mere zaštite prikrivenog islednika."4

Takođe prikriveni islednik može biti izložen raznim vidovima ugrožavanja, koji su mogući najčešće usled: • njegove neadekvatne delatnosti i neodgovarajućeg ponašanja u kriminalnoj sredini; • njegovog otkrivanja od strane pripadnika kriminalne organizacije u kojoj deluje putem raznih njihovih metoda; • poštovanja zakonskih propisa u situaciji kada mu se nameće provociranje krivičnog dela sa članovima kriminalne organizacije; • njegovog otkrivanja od strane neke druge kriminalne organizacije, i u tom kontekstu treba sagledati i interese te kriminalne organizacije i njeno postupanje u takvoj situaciji, pri čemu može to svoje saznanje saopštiti "njegovoj" kriminalnoj organizaciji, vršiti vrbovanje, ucenjivanje, pretnje u cilju njegovog angažovanja da radi i za tu kriminalnu organizaciju, što svakako komplikuje situaciju prikrivenog islednika i dovodi u opasnost njegov život; • saopštavanja ili činjenja dostupnim informacija o angažovanom prikrivenom isledniku kriminalnoj oranizaciji u kojoj prikriveni islednik deluje, i to od strsne "krtice" u redovima organa unutrašnjih poslova ili drugih organa; • dolaženja u sukob "njegove" kriminalne organizacije sa policijskim snagama, čiji pripadnici nisu u situaciji da znaju za ulogu prikrivrnog islednika; • korumpiranja prikrivenog islednika. Prikriveni islednik tokom trajanja posebne dokazne radnje, po potrebi, podnosi periodične izveštaje svom neposrednom starešini, istražnom sudiji i javnom tužiocu. Izveštaji se neće podnositi ako je njihovo podnošenje skopčano sa nastankom znatne opasnosti po život, telo ili zdravlje prikrivenog islednika ili bezbednost građana. Po završetku angažmana prikrivenog islednika, ovlašćeno službeno lice policije odnosno Bezbednosno-informativne agencije podnosi istražnom sudiji i javnom tužiocu konačni izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka posebne dokazne radnje; podatke o službenom licu koje je sprovelo posebnu dokaznu radnju; opis primenjenih tehničkih sredstava; broj i identitet lica obuhvaćenih posebnom dokaznom radnjom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene posebne dokazne radnje.

Saslušanje prikrivenog islednika kao svedoka obaviće se tako da se ne otkrije njegov identitet, odnosno da podaci o njegovom identitetu predstavljaju službenu tajnu.

6. Tajno fotografisanje i vizuelno snimanje u privatnim prostorijama, na javnim mestima i otvorenom prostoru 4

Bošković, Mićo: Osnovi kriminalistike, Novi Sad, 2006.

10

Ove mere tajnog nadzora i posebne dokazne mogu da budu od bitnog značaja za otkrivanje krivičnog dela, učinioca i obezbeđenja ličnih i mateijalnih dokaza, i najčešće se realizuje kroz tajno praćenje, čime se dolazi do situacije da se interesantni objekat tajno fotografiše ili vizuelno snimi, bez obzira na to da li je na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Primena ovih mera i radnji može dovesti do otkrivanja krivilnog dela i učinioca, odnosno hvatanja učinioca pri izvršenju krivilnog dela, do hvatanja učinioca pri podeli protivzakonom pribavljene imovinske koristi, do otkrivanja učesnika, do pronalaženja sredstava izvršenja krivičnog dela. Ove mere i radnje pored represivnog mogu ostvariti i preventivni efekat, odnosno primenom ove mere može se sprečiti izvršenje nekog drugog krivičnog dela. A može se doći i do podataka koji ukazuju na izvesne okolnosti. Tajno fotografisanje i praćenje sprovode određeni pripadnici policije odnsono BIA, stručno obučeni da vrše taj posao, koji uz to ima i razvijenu moć opažanja i pamćenja svih bitnih detalja značajnih za kriminalnu delatnost. Da bi se tokom praćenja obezbedili dokazi u skladu sa prcesnim odredbama, potrebno je da se odgovarajućom tehnikom,registruju, odsnosno dokumentuju odrepene radnje praćenog lica, predmeti koji su u vezi sa krivilnim delom, i dtuge činjenice koje su od uticaja na otkrivanje krivilnog dela, učinioca i obezbeđenja dokaza. Stoga u dokumentovanju tajnog praćenja značajnu ulogu ima tajno fotografisanje koje se vrši upotrebom savremenih tehničkih sredstava, kao što su fotoaparati, kamere, skriveni minujaturni fotoaparati.

7. Kontrolisana isporuka Ova mera tajnog nadzora odnosno posebna dokazna radnja predviđena je konvencijom UN, protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, pod nazivom

11

kontrolisana isporuka, i predstavlja značajnu istražnu tehniku za otkrivanje, razjašnjavanje i dokazivanje krivičnih dela krijumčarenja.5 Kontrolisana isporuka predstavlja posebnu dokaznu radnju kojom se, po odobrenju nadležnog tužioca dozvoljava da nezakonite li sumnjive pošiljke izađu, uđu, pređu na teritoriju jedne ili više država, uz znanje i pod nadzorom njihovih organa sa ciljem: sprovođenja istrage i identifikovanja lica umešanih u izvršenje krivičnog dela. U suštini kontrolisana isporuka znači kontrolisano nadgledanje transporta preko određene teritorije, punktova primopredaje od strane policije u prometu roba, drugih stvari koje su predmet krivičnog dela od strane kriminalnih grupa ili organizacija. Prema konvenciji UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, ova radnja se sastoji u nadziranju transporta odnosno, tako što policija ne preduzima odmah mere prema transportu, odnosno licima koje vrše transport, kako bi dosla do operativnih i dokaznih informacija o svim bitnim činjenicama konkretnog krivičnog dela, u vezi sa opojnim drogama, kao što su podaci o licima koji vrše transport, skladište, putevi krijumčarenja droge, posrednici, finansijeri, organizaotri, i kako bi stvorila sve uslove za lišenje slobode učinilaca ove kriminalne delatnosti. Ovu dokaznu radnju izvršava policija , odnosno neki drugi državni organ i primenjuje se po pravilu za dela trgovine drogama ili nezakonitog nuklearnog materijala, oružja ili radioaktivnog otpada. Često se ovakve mere kriminalističko operativne prirode preduzimaju u međunarodnim okvirima, pri čemu se traži saglasnost odgovarajućih organa na čijoj se teritoriji mere preduzimaju, na osnovu načela reciprociteta u sladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim ugovorima. Kako se iz navedenog može konstatovati, ova mera i radnja ima veoma značajnu praktičnu primenu, jer se njenim sprovođenjem mogu pribaviti značajni materijalni dokazi, i prikupiti podaci i licima kojima su poznate pojedine činjenice sa konretnom kriminalnom grupom. U suštini radi se u praćenu određene kriminalne delatnosti, ali bez preduzimanja konkretnih represivnih mera, da bi se sačekala najoptimalnija situacija za presecanje kriminalne delatnosti, hvatanje učinilaca i obezbeđivanje dokaza. Sprovođenjem ove posebne dokazne radnje ne čini se krivično delo. Posebna može se preduzeti samo ako na drugi način nije moguće, ili bi bilo znatno otežano, otkrivanje, odnosno lišavanje slobode lica koja su uključena u nezakoniti transport opojnih droga, oružja, ukradenih stvari i drugih predmeta proisteklih iz vršenja krivičnog dela ili predmeta koji su sredstvo izvršenja krivičnog dela, odnosno ako bi otkrivanje ili dokazivanje krivičnih dela povezanih sa isporukom nezakonitih ili sumnjivih pošiljki na drugi način bilo nemoguće, odnosno znatno otežano. 5

Dr Mićo Bošković, Osnovi Kriminalistike, USEE, Novi Sad 2008

12

PRIMER. Srpska policija ušla je u trag još jednoj isporuci droge iza koje stoji narko-klan Ljubana Ećima, bivšeg zamenika načelnika Državne bezbednosti RS i nekadašnjeg komandanta „crvenih beretki“ u BiH, saznaje „Blic“. - Radi se o 20 kilograma čistog heroina. Grupa pod vođstvom Ljubana Ećima je dugo u poslu. Sigurno je da 48 kilograma heroina i četiri kilograma kokaina, koji su kod Ećima i četvorice njegovih saradnika nađeni prošle nedelje u Beogradu, nije jedina količina narkotika kojom su oni trgovali. Za sada smo ušli u trag jednoj pošiljci, ali se proverava i da li Ećim ima veze sa još nekoliko narko-isporuka u poslednjih nekoliko meseci - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpskog MUP-a. U međuvremenu, istragu o ovoj kriminalnoj grupi, kako saznaje „Blic“ preuzelo je Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. Na proveri policije, kako saznaje „Blic“, naći će se i nedavna zaplena 160 kilograma čistog kokaina, koji je u dve akcije otkriven u Rijeci i u grčkoj luci Pirej. - Polovina ove droge prošlog meseca je, kao kontrolisana isporuka, pod tajnom prismotrom naše policije, prošla kroz Srbiju. Droga je praćena da bi zatim bila zaplenjena na krajnjem odredištu - Banjaluci, gde su uhapšena šestorica osumnjičenih. U saradnji sa kolegama iz RS, trenutno se proveravaju Ećimove veze sa uhapšenima - kaže naš izvor. Izvor „Blica“ kaže da je trgovina narkoticima najunosniji i najprofitabilniji način zarade za finansiranje ostalih kriminalnih aktivnosti, od terorizma do skrivanja begunaca. - I Ećim i Predrag Njegovan, koji je uhapšen sa njim, nalaze se na listi osoba kojima su vlade zapadnih zemalja zabranile ulazak u Evropsku uniju jer se sumnjiče da su jataci Radovan Karadžića kaže naš izvor. Osim Ećima i Njegovana, u jednomesečnom pritvoru nalaze se i ostali pripadnici grupe: Aleksandar Stevanović, Igor Ranković i Velimir Bila. 6

8. Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka

6

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/23751/Otkrivena-nova-isporuka-heroina

13

Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka povezanim sa njima, i njihova elektronska obrada sastoji se u automatskom pretraživanju postojeće baze podataka sa njima neposredno povezanih, i njihovom automatskom poređenju sa podacima vezanim za krivilno delo i lice koje se osnovano može dovesti u vezu sa tim krivičnim delom. Ova radnja dokazivanja može se preduzeti u slučajevima krivičnih dela za koje je moguća dokazna radnja tajni i zvučni optički nadzor. Ovde je reč o slučajevima primene sprecijalne istražne tehnike, kao što su metode elektronskog praćenja, prsretanja elektronskih komunikacija i drugi specifični oblici elektronskog nadzora. U materijalnom smislu, dokazima ove vrste memorija i elektronski dokazi na magnetski medijima, optičkim diskovima koje se nalaze na lektronskim skladištima, kao što su hard diskovi, fleš memorije, optički kompakt diskovi, elektrnoski dnevnici, štampani izveštaji i drugim crstama elektronskih memorija. Ova posebna dokazna radnja se izuzetno može odrediti i ako osobite okolnosti ukazuju da se priprema neko od krivičnih dela, a činjenice ukazuju da se izvršenje krivičnog dela na drugi način ne bi moglo sprečiti ili bi njegovo sprečavanje bilo znatno otežano, odnosno nastupile bi nepopravljive štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu veće vrednosti. Ovu posebnu dokaznu naređuje istražni sudija na predlog javnog tužioca, a u slučaju postojanja okolnosti koje ne trpe odlaganje javni tužilac može sam doneti naredbu, koju mora u roku od 24 časa podneti istražnom sudiji na potvrđivanje. Ako istražni sudija ne potvrdi naredbu javnog tužioca u roku od 24 časa od kada je naredbu primio, ona se bez odlaganja stavlja van snage, a svi prikupljeni podaci se odmah uništavaju pod nadzorom istražnog sudije i javnog tužioca. Ovu posebnu dokaznu radnju sprovode policija, Bezbednosno-informativna agencija, organ carinske službe ili drugi državni organ, odnosno druga pravna lica koja na osnovu zakona vrše određena javna ovlašćenja.

9. Saslušanje svedoka saradnika Institut svedoka saradnika u krivičnom postupku uveden je 2002. godine, izmenama zakonika o krivičnom postupku za dela organizovanog kriminala.

14

Svedok saradnika je lice za koje postoji osnovana sumnja da je pripadnik kriminalne organizacije, odnosno osumnjičeni koji je to izričito priznao, za koga je podneta krivična prijava, ili se vodi krivični postupak i doneto rešenje o sprovođenju istrage za delo organizovanog kriminala. Sve to pod uslovom, da postoje olakšavajuće okolnosti na osnovu kojih bi po krivičnom zakoniku mogao biti oslobođen od kazne ili bi mu kazna mogla biti ublažena. Pri odluci se ceni da je značaj iskaza svedoka za dokazivanje tih krivičnih dela i krivice ostalih učiniliaca veći od ptetnih posledica krivičnog dela koje se svedoku saradniku stavlja na teret. Zakonici o krivičnom postupku RCG i RS ne predviđaju posebne norme za krivična dela organizovanog kriminaliteta, već su one ugrađene u opšte odredbe, s tim što se ovaj institut i dalje može koristiti samo za ovu vrstu krivičnih dela. Da bi mogao da postane svedok saradnik, uslov je da okrivljeni u potpunosti prizna delo i pripadnost organizaciji, i da njegovo priznanje je potkrepljeno dokazima. Potrebno je davanje takvog statusa, s obzirom na prirodu i okolnost krivičnog dela, u pogledu kojeg postoji osnovana sumnja da ga je to lice učinilo, celishodno. To podrazumeva da se osnovano može očekivati da značaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela kriminalne organizacije bude pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela za koje postoji osnovana sumnja da ga je učinilo. Na kraju važna procena da se, prema postojećem činjeničnom stanju, osnovano može pretpostaviti da bi utvrđivanje važnih činjenica u krivičnom postupku bilo nemoguće ili znatno otežano, ukoliko svedok saradnik ne bi bio saslušan. Saslušanje svedoka saradnika je radnja koja se sastoji u tome da se kao svedok saslušava lice: • • •

za koje postoji osnovana sumnja da je pripadnik kriminalne organizacije i koje je to izričito i priznalo; protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage ili podignuta neposredna optužnica za delo organizovanog kriminala iz čl. 21. ovog zakonika, a koje je ono u potpunosti priznalo, a njegovo priznanje je podkrepljeno drugim dokazima.

Svedok saradnik ne može biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je njegov doprinos kriminalnoj grupi znatan, da je organizovalo kriminalnu grupu, ili lice koje je duže rukovodilo kriminalnom grupom.

Pre saslušanja svedoka saradnika on se upozorava da nije oslobođen ni jedne pogodnosti koje postoje za druge svedoke u pogledu uskraćivanja izjave po osnovama sredstva, kao ni opšteg prava da uskrati obaveštenja koja njega terete, ili ga izlažu nekom

15

obliku sramote. U protivnom svedok se, ukoliko ne govori istinu može teretiti i za davanje lažnog iskaza. Prilikom saslušanja svedoka saradnika javnost je isključena, osim ako veće na predlog nadležnog tužioca, i uz saglasnost svedoka ne odluči drugačije. Svedoku saradniku u istrazi i do početka glavnog pretresa status daje sud na predlog državnog tužioca, a u toku glavnog pretresa sudsko veće uz prisustvo svedoka saradnika, tužioca i branioca. On nije u potpunosti isključen odgovornosti, jer se i njemu za izvršeno delo odmerava kazna u granicama propisanim Krivičnim zakonikom za krivično delo organizovanog kriminala za koje se vodi postupak, koje je priznao i za koje je dokazano da ga je učinio, a onda se tako odmerena kazna izriče za polovinu. Na predlog nadležnog tužioca sud može, izuzetno uzimajući u obzir značaj iskaza koji je dao svedok saradnik, držanje svedoka saradnika pred sudom, njegov raniji život i sve druge bitne okolnosti, svedoka saradnika da oglasi krivim ili ga oslobodi od kazne. ZKP RCK ima nešto drugačiji stav po kome svedok saradnik, koji je sudu dao iskaz u skladu sa odredbama zakonika ne može biti gonjen za krivično delo organizovanog kriminala za koje se vodi postupak. Sud kao i kod ostalih posebnih dokaznih radnji, ne može neko lice oglasiti krivim samo na osnovu dokaza dobijenih svedočenjem svedoka saradnika. Ako se prihvati status svedoka saradnika celokupni spisi koji se tiču njgovih iskaza kao okrivljenog izuzimaju se iz službenih spisa, i oni se ne mogu dalje koristiti u krivičnom postupku. U slučaju neispunjavanja dužnosti svedoka saradnika gonjenje protiv njega se nastavlja, a kazna mu se izriče u granicama propisanim Krivičnim zakonikom. OD svedoka saradnika treba razlikovati institut zaštićenog svedoka, koji se bitno razlikuje, jer se kod zaštićenog svedoka radi o svedoku čija je lična bezbednost ili bezbednost njegove porodice ugrožena. Ovu posebnu dokaznu radnju predlaže javni tužilac. Ako se u toku postupka otkrije neko ranije krivično delo svedoka saradnika koje ne predstavlja delo organizovanog kriminala (član 21), javni tužilac će postupiti prema opštim pravilima ZKP-a.

Svedoci saradnici u Srbiji: Pravni institut poznat kao svedok saradnik ustanovljen je zakonoma pre nešto više od sedam godina da bi pomogao utvrđivanju materijalne istine u sudskim procesima. Pokazalo

16

se da je uloga svedoka saradnika u nekoliko velikih sudskih procesa bila od velike koristi u dokaznom postupku kao i za donošenje presuda. U nedavno započetom suđenju Darku Šariću i njegovoj grupi kao svedoci saradnici pojavljuju se Nebojša Joksović i Radan Adamović od kojih tužilaštvo i sud očekuju da daju krunske dokaze o kriminalnim delima te grupe. Joksović i Adamović postali su prvi svedoci saradnici posle niza godina bez te institucije u procesima za organizovani kriminal. Kad je zakonom utvrđena uloga svedoka saradnika bila je predviđena i njihova potpuna abolicija od krivičnih dela koja su počinili kao pripadnici organizovane kriminalne grupe kojoj se sudi. U to vreme, svedok saradnik nije mogao da bude i šef te grupe, već samo njen pripadnik. Prema novim odredbamaZakona o krivičnom postupku, i vođa kriminalne grupe mogao bi da dobije status ali niko ko ga dobije ne može da računa na potpuni oprost kazne. Budući svedoci saradnici, u nagodbi sa tužilaštvom, mogu da očekuju samo delimično oslobađanje od odgovornosti i umanjenje kazne. Novo je i to što svedok saradnik može da bude i optuženi ali onaj ko je već osuđen a u međuvremenu se pokajao, želi da prizna dela koja mu se stavljaju na teret i doprinosi rasvetljavanju zločina koje je kriminalni klan počinio. Ljubiša Buha Čume svakako je najpoznatiji srpski svedok saradnik ali ne i prvi koji je taj status dobio. U pogrešnim medijskim interpretacijama Buha je uvek navođen kao prvi iako je status dobio tek posle Zorana Vukojevića Vuka i Miladina Suvajdžiža, poznatog i kao Đura Mutavi. Iako je Buha za svedoka saradnika bio viđen još krajem 2002. godine, status nije mogao da dobije jer još nije bio donet zakon koji tu materiju reguliše. Po ubistvu premijera Zorana Đinđića, Buha je iz Slovačke, gde je dao iskaz tadašnjem specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću doveden u Srbiju i na status čekao do kraja novembra 2003. godine. Vukojević i Suvajdžić, koji su ughapšeni u akciji „Sablja“ status svedoka saradnika ipak dobijaju pre Buhe, u oktobru. Svedočenje te trojice „pokajnika“ osvetlilo je mračnu stranu delovanja zemunskog klana i ubistva premijera Đinđića. Buha je priču o zločinimaDušana Spasojevića Šiptara otvorio, Vukojević je proširio a Suvajdžić utemeljio do najsitnijih detalja. O likvidacijama i otmicama pričao je Buha kome se Spasojević neprestano hvalio učinjenim a i sam je bio svedok deljenja novca od otkupa za otmicu Miroslava Miškovića. Vukojević je svedočio o svemu što se događalo unutar zidina zdanja u Šilerovoj ulici, o posetama političara, ljudi iz pravosuđa, estrade, policije kao i o prihodima koji su od prodaje droge pristizali u Spasojevićevu kuću. Suvajdžić je bio detaljan u opisivanju svog „radnog mesta“. Ispričao je kako je zakupljivao stanove, „štekove“, kupovao mobilne telefone i kartice za jednokratnu upotrebu i automobile koji su koršićeni u izvršenju krivičnih dela. Sećao se svih brojeva pejdžera, mobilnih telefona i lažnih imena na svih sedam „falš“ ličnih karata koje je koristio.

17

Posle njih, status svedoka saradnika u istom procesu, dobio je i Dejan Milenković Bagzi koji je opisao likvidacije u kojima je učestvovao i pokušaj ubistva premijera Đinđića kod hale „Limes“. Peti poznati svedok saradnik bio je Nenda Šare Škene, koji je u procesu za ubistvo Ivana Stabmolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi ispričao kako je Stambolić otet u Košutnjaku i likvidiran na Fruškoj Gori. Iskazi svedoka saradnika potkrepljeni materijalnim dokazima i iskazima pojedinih optuženih u predkrivičnom postupku doprineli su izricanju osuđujućih presuda Među svedocima saradnicima mogao je da se nađe i bivši načelik Resora državne bezbednosti Radomir Marković. Sa njim je o statusu pregovarano posle hapšenja zbog sumnje da je učetsvovao u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine. Bio je petak kada je Marković tražio da se vidi sa tužiocem Prijićem kome bi ispričao sve što zna o tom zločinu i za to otpužio bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Posle vikend-posete branilaca, Marković u ponedeljak volšebno odustaje od priznanja. Do danas je ostalo nejesno zašto.7

10. Zaključak Pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji mora se voditi računa da se u što manjoj meri narušava privatnost lica na koja se ne odnosi primena ovih mera. 7

http://www.smedia.rs/spress/vest/64/svedok-saradnik-kriminalne-grupe-Darko-Saric-zemunski-klanSvedok-saradnik-u-sluzbi-istine.html#

18

Pripadnik policije, BIA i drugih organa, koji izvršava neku od navedenih posebnih dokaznih radnji, dužan je da vodi evidenciju i da istražnom sudiji i državnom, odnosno javnom tužiocu, dostavlja periodične izveštaje o izvršenju Nakon završetka primene mere anvedeni dostavljaju tužiocu konačan izveštaj i ostali materijal pribavljen primenom odgovarajuće mere. Ukoliko su navedene radnje sprovedene u skladu sa procesnim odredbama, na prikupljenim podacima i informacijama može se zasnivati sudska odluka. Istražni sudija je ovlašćen da donese naredbu o prestanku primene određene mere, kada oceni da više ne postoje razlozi za njenu primenu.

11. Literatura Milo Bošković, Osnovi krivično procesnog prava, USEE, Novi Sad 2009.

19

Dr Mićo Bošković, Osnovi Kriminalistike, USEE, Novi Sad 2008 Dr. D. Krapac, Zakon o krivčnom postupku i drugi izvori hrvatskog procesnog prava, Narodne novine Zagreb 2002 godina Dr. M milošević, Sistem državne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001 godina http://www.smedia.rs/spress/vest/64/svedok-saradnik-kriminalne-grupeDarko-Saric-zemunski-klan-Svedok-saradnik-u-sluzbi-istine.html# http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/23751/Otkrivena-nova-isporuka-heroina www.scribd.com

20