Sem Šepard - Ludi od ljubavi

Sem Separd - Lud od ljubavi

Sem Šepard Lud od ljubavi

Preveo: David Albahari Za Bilija Pirsna "Pravi odgovor na ljubav sastoji se u njenom prihvatanju. Ne treba ništa raditi." Nadbiskup Entoni Blum Ovaj komad treba igrati nemilosrdno, bez prekida Lica: MEJ EDI MARTIN STARAC SCENA: Gola, jeftina saba u motelu na rubu pustinje Mohave. Izbledeli zeleni zidovi. Tamnosmeñ linoleum na podu. Nema tepiha. Gvozdeni krevet sa četiri stuba, blago pomeren sa centra pozornice udesno, postavljen horizantalno prema publici. Krevet pokriven izbledelom, plavom čupavom prostirkom. Metalni sto sa pohabanim žutim plastičnim vrhom. Dve odgavarajuće metalne stolice, u "S" obliku iz pedesetih godina, sa žutim plastičnim sedištima, podjednako pohabanim. Sto i stolice su postavljeni sasvim napred levo (sa glumačke tačke gledišta). Stolice su postavljene gore i desno od stola, sto je prazan. Izbledela žuta ulazna vrata na sredini levog zida pozornice. Kad se ta vrata otvore, mala narandžasta sijalica, na tremu, obasja sobu. Žuta vrata od kupatila na gornjem delu desnog zida. Ta vrata su u početku otvorena, i kroz njih se vidi deo starinskog parcelanskog umivaonika, beli peškiri, gomila ženskih predmeta, dok istovremeno žuta svetlost prodire na scenu. Veliki prozor tačno na sredini gornjeg zida, oivičen prljavim, dugačkim, tamnozelenim plastičnim zavesama. Žućkasto-narandžasta svetlost sa ulične lampe probija kroz prozor. Napred levo, pored stola i stolica, nalazi se mala produžena platforma u istom nivou sa pozornicom. Pod je crn i okviren je crnim zavesama. Jedini predmet na platformi je stara drvena stolica za ljuljanje okrenuta prema desnoj strani pozadine scene. Na sedištu je jastuk bez navlake. Za naslon stolice pričvršćeno je karirano staro ćebe. Boje ćebeta treba da budu prigušene siva i crna, Svetla na sceni su sasvim zamračena. U mraku se čuje pesma "Probudi se" sa Marl Hagardovog albuma "The Way I Am". Page 1

Sem Separd - Lud od ljubavi Svetla počinju polako da se pojačavaju u skladu s tempom pesme. Zvuk postepeno raste sa svetlima, sve dok ne stignu da krajnje tačke. Platforma ostaje u mraku, ovlaš osvetljena scenski svetlom. Na sceni je troje glumaca. LICA: STARAC:edi u stolici za ljuljanje licem okrenut prema desnoj strani pozadine scene, tako da publika vidi samo deo njegovog profila. Na podu pored njega stoji flaša viskija. On uzima flašu i naliva viski u čašu stiropora. On ima čupavu riñu bradu, nosi stari umašćeni "stetson" šešir (sa uskim obodom), tamnu postavljenu jaknu izbledelu od sunca, kojoj postava ispada na laktovima, crnobele karirane pantalone koje su isuviše kratke, ofucane, tamne zapadnjačke čizme, stari prsluk i bledo-zelenu košulju. On postoji samo u svesti EDIJA i MEJ čak i onda kada mu se direktno obraćaju i potvrñuju njegovo fizičko prisustvo. STARAC:e prema njima odnosi kao da oni postoje u istom vremenu i prostoru. MEJ sedi na rubu kreveta, licem prema publici, sa stopalima na podu, raširenih nogu s laktovima na kolenima; ruke joj, prekrštene, mlitavo vise izmeñu kolena; glava joj je pognuta lice uprto prema podu. Ona je potpuno mirna i zadržava takav položaj sve dok ne progovori. Ona nosi suknju od teksas-platna, široku belu majicu, stopala su joj bosa a na jednom članku ima srebrni lanćić. Ona je u ranim tridesetim. EDI:edi u daljoj, gornjoj stolici, licem prema MEJ. On nosi blatnjave, iznošene kaubojske čizme sa srebrnom trakom omotanom preko prstiju i risa, kao i izlizane, izbledele, prljave farmerke koje smrde na konjski znoj. Ima smeñu zapadnjačku košulju s drikerima. Sa opasača mu visi par mamuza. Kada hoda blago sepa i ostavlja utisak da retko silazi s konja. Njegovo telo u celini ostavlja izvesni skrhani utisak, kao da je prevremeno ostario. On je u poznim tridesetim. Na podu, izmeñu njegovih stopala, nalazi se kožni bič kakav koriste krotitelji divljih konja. Na desnoj šaci nosi odgovarajuću kožnu rukavicu i maže je mašću iz bele vrećice. Dok to radi pilji u MEJ: ne obraća pažnju na STARCA. Kad se pesma približi kraju, on se sagne, ruku u rukavici zavuče u dršku biča i okrene je tako da proizvede čudan zvuk usled trenja masti i kože. Pesma se završava, svetla gore punom snagom. On izvlači ruku i skida rukavicu. EDI: (sedi, baca rukavicu na sto. Kratka Pauza.) Vidi, Mej, Mej? Nigde ne idem. Jel vidiš? Evo me. Tu sam. Nisam otišao. Pogledaj. (ona neće da pogleda) Ne znam zašto nećeš samo da me pogledaš. Znaš da sam to ja. Ko bi drugi bio? (Pauza) Hoćeš malo vode? A? (On lagano ustaje, obazrivo joj prilazi, nežno je pomiluje po glavi, ona se ne pomera.) Mej? Ma daj. Ne možeš samo tako da sediš. Koliko dugo već tu sediš? Hoćeš da odem i da ti nešto kupim? Pržene krompiriće ili nešto drugo? (Ona ga iznenada sa obe ruke hvata za bližu nogu i čvrsto je drži, zagnjurivši glavu izmeñu njegovih kolena.) Neću otići. Ne brini. Neću otići. Ostajem ovde gde sam. To sam ti već rekao. (Ona se još čvršće pribije uz njegovu nogu, on stoji i nežno je miluje po glavi.) Mej? Pusti me, jel hoćeš? Dušo? Smestiću te u krevet. U redu? (Ona ga hvata i za drugu nogu i čvrsta se drži za obe.) Smestiću te u krevet i skuvaću ti neki vruć čaj. Hoćeš malo čaja? (Ona silovito odmahuje glavom, ne popuštajući stisak.) S limunom? Mej, moraš sada da me pustiš, važi? (Pauza, potom ga ona gura od sebe i zauzima prvobitni položaj.) A sada lezi i probaj da se opustiš. (Pokušava nežno da je gurne na krevet i u isto vreme zadiže pokrivač. Ona besno eksplodira, Page 2

Sem Separd - Lud od ljubavi skače s kreveta i nasrće pesnicama na njega. On uzmiče, Ona se vraća na krevet i gleda ga besno i ljutito, pravo u oči.) (Posle pauze) Hoćeš da odem? (Ona odmahuje glavom.) MEJ: Neću! EDI: Pa, šta onda hoćeš? MEJ: Smrdiš. EDI: Smrdim. MEJ: Smrdiš. Stvarno. EDI: Danima sam vozio kola. MEJ: Prsti ti smrde. EDI: Na konje. MEJ: Na pičku. EDI: Ma daj, Mej. MEJ: Smrde na metal. EDI: Ne započinji to sranje. MEJ: Bogata pička. Veoma čista. EDI: O da, to sigurno. MEJ: Znaš da je tako. EDI: Došao sam da vidim da li je s tobom sve u redu. MEJ: Nisi mi potreban ! EDI: U redu. (Okreće se, uzima rukavicu i bič.) Dobro. MEJ: Nemoj da ideš! EDI: Idem. (On izlazi na leva vrata i zalupi ih za sobom; vrata odzvanjaju) MEJ: (mučni krik) Nemoj da ideš!!! (Ona zgrabi jastuk, pritiska ga na grudi, onda se baca licem na krevet, jeca i vuče se s kraja na kraj kreveta na laktovima i kolenima. Čuje se kako se EDI izvana vraća do levih vrata, Ona skače s kreveta, i dalje stiska jastuk, stoje desno od kreveta, licem prema levim vratima, EDI ulazi na leva vrata, zalupi ih za sobom. Napolju je ostavio rukavicu i bič. Stoje m jedno prema drugom. On kreće prema njoj. MEJ se povlači do najdaljeg desnog ugla sobe, pritiskajući jastuk na grudi. EDI ostaje uz levi zid, licem prema njoj.) EDI. Šta da radim? A? Šta treba da uradim? MEJ: Znaš ti. EDI: Šta? MEJ: Ubićeš me. EDI: Šta to pričas? MEJ: Ili ćeš me ti ubiti ili ćeš srediti da me ubiju. EDI: Zašto bih to učinio? Jel me zezaš? MEJ: Zato što ti smetam. EDI: Ne budi glupa. MEJ: Pametnija sam od tebe i ti to znaš. Znam ti misli još pre nego što ih smisliš. (EDI se kreće duž zida do najdaljeg levog ugla, MEJ ostaje na mestu u suprotnom uglu.) EDI: Mej, ja nastojim da se brinem o tebi. U redu? MEJ: Nije tačno. Kriv si. Kukavica si i kriv si. EDI: Lepo, bogami. (Kreće se levom stranom do stola, drži se zida. Pauza.) Page 3

Sem Separd - Lud od ljubavi MEJ: (mirno, u uglu) Ubiću je, znaš. EDI: Koga? MEJ: Koga? EDI: Ne govori tako. (MEJ počinje lagano da se kreće desnom stranom prema prednjem planu pozornice, dok se EDI istovremeno kreće levom stranom prema dnu pozornice. Oboje se pritom oslanjaju na zidove.) MEJ: Hoću. Ubiću je, a onda ću ubiti tebe. Sistematično. Oštrim noževima. Sa dva zasebna noža. Jedan za nju a jedan za tebe. (Udara zid laktom. Zid odzvanja.) Kako vam se krv ne bi pomešala. Ali nju ću prvo mučiti. Tebe neću. S tobom ću da sredim stvar jednim udarcem. Verovatno usred poljupca. Onda kada pomisliš da se sve sredilo. U trenutku kada poveruješ da si me izradio. Tada ćeš umreti. (Ona stiže do krajnjeg desnag ugla, na samom ruhu scene. EDI je u najudaljenijem levom uglu. Pauza.) EDI: Da li ti uopšte znaš koliko sam skrenuo s puta samo da bih došao ovde da te vidim? Da li uopšte imaš pojma koliko je to? MEJ: Niko nije tražio da doñeš. EDI: Dve hiljade četiri stotine i osamdeset. MEJ: Ma nemoj? Gde si to bio, u Katmanduu? EDI: Dve hiljade četiri stotine i osamdeset milja. MEJ: Pa šta! (On savija glavu, pilji u pad. Pauza. Ona pilji u njega. On počinje lagano da se pomera prema prednjem delu scene, levom stranom, držeći se zida dok govori.) EDI: Nedostajala si mi. Stvarno jesi. Nedostajala si mi više od bilo čega drugog u mom životu. Mislio sam na tebe sve vreme dok sam vozio. Neprestano si mi bila pred očima. Ponekad sam video samo neki tvoj deo. MEJ: Koji deo? EDI: Tvoj vrat. MEJ: Moj vrat? EDI: Aha. MEJ: Nedostajao ti je moj vrat? EDI: Nedostajala si mi ti cela, ali zbog nekog razloga stalno se pojavljivao tvoj vrat. Plakao sam zbog tvog vrata. MEJ: Plakao si? EDI: (Zastaje kad levih vrata. Ona ostaje s desne strane.) Aha. Jecao sam. Kao beba. Nekontrolisano. Počeo bih, pa prestao, pa onda počeo iz početka. I tako miljama. Nisam mogao da prestanem. Automobili su me mimoilazili. Ljudi su piljili u mene. Lice mi se skroz iskrivilo. Nisam mogao da ga obuzdam. MEJ: Da li je to bilo pre ili posle tvog muvanja s groficom? EDI: (Udara glavam u zid. Zid odzvanja.) Nije bilo nikakvog muvanja ni sa kakvom groficom! MEJ: Lažeš. EDI: U redu, jednom sam je izveo na večeru. MEJ: Aha! (Ona polazi ka dnu scene, držeći se desnog zida.) EDI: Dva puta. MEJ: Tucao si je redovno! Ne zajebavaj me s tim sranjem. EDI: Veruj sta god hoćeš. Page 4

Sem Separd - Lud od ljubavi MEJ: (Zastaje kod vrata koja vode u kupatilo, nasuprot Ediju) Verovaću u ono što je istina! Ona manje zbunjuje. EDI: Vodim te sa sobom, Mej. (Ona baca jastuk na krevet i odlazi do desnog ugla u dnu scene.) MEJ: Ne vraćam se s tobom u tu idiotsku prikolicu ako si to imao na umu. EDI: Selim se. Nabavio sam parče zemlje u Vajomingu. MEJ: U Vajomingu? Jesi li ti lud? Ne idem u Vajoming! Šta ima tamo? Kauboji s reklama za marlboro? EDI: Ovde ne možeš da ostaneš. MEJ: Zašto da ne? Imam posao. Postala sam pravi grañanin. EDI: Imaš posao? MEJ: (vraća se do kreveta) Nego. Šta si ti mislio, da sam bespomoćna? EDI: Nisam. Mislim odavno nisi radila. MEJ: Sada sam kuvarica. EDI: Kuvarica? Pa ti ne možeš ni jaje da ispržiš, zar ne? MEJ: Neću više da govorim s tobom! (Okreće se od njega, utrčava u kupatilo, zalupi vrata za sobom, EDI polazi za njom, pokušava da otvori vrata, ali ona su zaključana.) EDI: (Pred vratima kupatila) Mej, sve sam smislio. Nedeljama već razmišljam o tome. Preboleću prikolicu. Sagradiću mali koral za konje. Imaćemo veliku bastu s povrćem. Možda i neke kokoške. MEJ: (ne vidi se, glas dopire iza vrata od kupatila) Mrzim kokoske! Mrzim konje! Mrzim celo to sranje! Znaš ti to dobro. Pobrkao si me s nekim drugim. Dolaziš ovamo s bednim seljačkim snovima o životu s kokoškama i povrćem, a ja ne mogu da ih podnesem. Povraća mi se kada pomislim na njih. EDI: (za to vreme je prešao na levu stranu pozornice, zaustavlja se pored stola.) Navići ćeš se. MEJ: (izlazi iz kupatila) Ti si stvarno neverovatan! (Ona zalupi vrata od kupatila, odlazi do prozora.) EDI: Ovoga puta neću te pustiti, Mej. (On seda na stolicu bližu stražnjem delu pozornice.) MEJ: Nikada me nisi ni držao, samo to da znaš. (Pauza) Koliko puta si mi to već učinio? EDI: Šta to? MEJ: Navučeš me na neku malu glupu fantaziju, a onda me ispustiš kao usijani kamen. Koliko puta se to dogodilo? EDI: Nije to nikakva fantazija. MEJ: Sve je to fantazija. EDI: I nikad te nisam ispustio. MEJ: Nisi, jednostavno si nestajao! EDI: Sada sam ovde, zar nisam? MEJ: Hvala gospodu bogu! EDI: Brinuću se o tebi, Mej. Hoću. Ostaću s tobom bez obzira sta da se desi. Obećavam. MEJ: Ma, zajebi. (Puaza) EDI: Zašto si uopšte morala da bežiš? Page 5

Sem Separd - Lud od ljubavi MEJ: Da bežim? Ja? EDI: Da. Zašto nisi ostala tamo gde si bila. Znala si da ću se vratiti po tebe. MEJ: (prilazeći krevetu) A šta ti misliš kako je to kad moraš nedeljama da sediš u metalnoj prikolici kroz koju zviždi vetar? Da čekaš da stigne plin. Da stopiraš po kiši da bi odneo veš na pranje. Jel misliš da je to jako uzbudljivo? EDI: (i dalje sedi) Kupio sam ti sve one časopise. MEJ: Kakve časopise? EDI: Kupio sam ti celu gomilu modnih časopisa pre nego sto sam otišao. Mislio sam da ti se dopadaju. Francuski su. MEJ: Da, naročito mi se dopao onaj s groficom na naslovnoj strani. Taj je baš lep. (Pauza) EDI: Dobro. (On ustaje) MEJ: Dobro šta? (On kreće prema levim vratima) Kuda si pošao? EDI: Samo da uzmem svoje stvari iz kamiona. Odmah se vraćam. MEJ: Šta, jel se ti to useljavaš? EDI: Pa, pomislio sam da ovde prespavam, ako je to u redu. MEJ: Zezaš se? EDI: (Otvara vrata.) Onda, valjda, mogu da odem. MEJ: (ustaje) Čekaj. (On zatvara vrata. Stoje neko vreme jedno naspram drugog. Ona mu lagano prilazi, Staje. On pravi nekoliko koraka prema njoj. Staje. Oboje nastave da se približavaju. Staju. Pauza dok se gledaju. Grle se. Dug, nežan poljubac. Veoma su nežni, Ona se malo odmiče od njega, smeši se, gleda ga pravo u oči, onda ga iznenada silovito udara kolenom u jaja. EDI se presamićuje i pada kao klada. Ona da stoji nad njim. Pauza.) Možeš ti to da podneseš. Ti si dubler. (Ona odlazi u kupatilo, zalupi vrata za sobom. Vrata su opremljena mikrofonima i bar bubnjem sakrivenim u okviru, tako da svaki put kada ih neki glumac zalupi, vrata odzvanjaju dugo i glasno. Isto važi i za vrata na levoj strani. EDI ostaje na podu, držeći se za stomak, Svetla se smanjuju na pola jačine dok se reflektor blago usmerava na STARCA. On se direktno obraća EDIJU.) STARAC: Ja sam mislio da si ti tamo neki zanesenjak, je li? Zar nije tako kod tebe? Ti zamišljaš stvari. Jel tačno? EDI: (ostaje na podu) Ne znam. STARAC: Ne znaš. Pa, ako ti ne znaš, onda ne znam ko bi to, doñavola, znao. Hoću da ti pokažem nešto. Nešto stvarno, važi? Nešto pravo. EDI: Važi. STARAC: Pogledaj onu sliku tamo na zidu. (Pokazuje zid na desnoj strani scene. Tamo nema slike, ali EDI gleda u zid) Jel je vidiš? Dobro je pogledaj. Vidiš je? EDI: (zagledan u zid) Aha. STARAC: Znaš ko je to? EDI: Nisam bas siguran. STARAC: Barbara Mendrel. Eto ko je to. Barbara Mendrel. Jesi čuo za nju? EDI: Svakako. STARAC: E pa, da li ćeš mi poverovati ako ti kažem da sam oženjen s njom? Page 6

Sem Separd - Lud od ljubavi EDI: (Pauza) Neću. STARAC: E pa, vidiš, u tome je sva razlika. To ti je realizam. Ja sam u svojim mislima stvarno oženjen s Barbarom Mendrel. Možeš to da razumeš? EDI: Svakako. STARAC: Dobro. Drago mi je što se razumemo. (STARAC pije iz čaše od stiropora. Reflektor se lagano gasi, dok se scenska svetla pojačavaju do pune snage. Ove promene svetla su povezane sa otvaranjem i zatvaranjem vrata. MEJ ulazi iz kupatila, tiho zatvara vrata. U rukama nosi glatku sjajnu crvenu haljinu, hulahopke, cipele s visakom štiklom, crnu tašnu s kaišem i četku za kpsu. Prilazi donjem delu kreveta i baca odeću na njega. Tašnu obesi o naslon kreveta, seda u dno kreveta, leñima okrenuta EDIJU i počinje da četka kosu, EDI ostaje na podu. Ona završava s četkanjem, baca četku na krevet, onda počinje da se svlači i da oblači odeću koju je donela na scenu. Dok govori EDIJU i oblači se u novu odeću, postepeno se preabražavši u veoma seksipilnu ženu. To se dogaña gotovo neprimetno tokom njenog govora) MEJ: (veoma hladan, brz, gotovo monoton glas, kaa da mu piše pismo) Ne razumem svoja osećanja. Stvarno ih ne razumem. Ne razumem kako mogu toliko da te mrzim iako je proslo toliko vremena. I kako te, bez obzira koliko bih volela da te ne mrzim, sve više i više mrzim. Mržnje se uvećava. Sada čak ne mogu ni da te vidim. Vidim jedino tvoju sliku. Ti i ona. Ne znam čak ni da li je slika stvarna. Svejedno mi je. Slika je izmišljena. Opseda me. Vas dvoje. A ta me slika više vreña nego da sam te stvarno videla s njom. Seče me. Seče me toliko duboko da to nikada neću preboleti A ne mogu da se otresem te slike. Dolazi sama. Nepozvana. Kao neko malo mučenje. I vise te krivim za to malo mućenje nego za ono što si učinio. EDI: (lagano ustaje) Otići ću. MEJ: Bolje je da odeš. EDI: Zašto? MEJ: Eto tako, bolje je. EDI: Mislio sam da želiš da ostanem. MEJ: Neko treba da doñe po mene. EDI: (kratka pauza, stoji) Ovde? MEJ: Da, ovde. Gde drugde? EDI: (kreće prema njoj) Jesi viñala nekoga? MEJ: (odlazi brzo napred levo, prolazi nadesno) Kada smo poslednji put bili zajedno, Edi? A? Da li ti pamćenje toliko doseže? EDI: S kim si se viñala? (On silovito kreće prema njoj) MEJ: Da me nisi pipnuo! Nemoj ni da pomisliš na to! EDI: Koliko se već viñaš s njim?! MEJ: Zar je to važno?! (Kratka Pauza. On pilji u nju, onda se naglo okreće i izlazi na leva vrata, koja zalupi za sobom. Vrata odzvanjaju.) Edi! Kuda ćeš? Edi! (Kratka Pauza. Ona gleda za EDIJEM, onda se brzo okreće. Odlazi do prozora. Razdvaja trake na plastičnoj roletni, gleda kroz prozor, vraća se u sobu. Pritrčava udaljenijoj strani kreveta, spušta se na šake i kolena, izvlači kofer ispod kreveta, baca ga na krevet, otvara. Juri u kupatilo, nestaje, ostavljajući vrata otvorena. Vraća se sa raznim odevnim predmetima, ubacuje Page 7

Sem Separd - Lud od ljubavi ih u kofer, okreće se kao da će se vratiti u kupatilo. Zastaje. Čuje EDIJA na levoj strani. Brzo zatvara kofer. Gura ga ispod kreveta, trči oko kreveta do njegove bliže strane. Seda na krevet. Ponovo ustaje. Juri u kupatilo, vraća se s četkom za kosu, zalupi vrata od kupatila. Počinje da četka kosu kao da je samo to sve vreme radila. Seda na krevet i četka kosu. EDI ulazi sleva, zalupi vrata za sobom, vrata odzvanjaju. Zastaje s puskom u jednoj ruci i flašom tekile u drugoj. Prilazi krevetu, baca pušku na krevet pored nje.) MEJ (ustaje, odlazi u dno pozornice, prestaje da četka kosu.) O, divno. Šta ćeš da radiš s tim? EDI: Očistiću je. (On otvara flašu.) Imaš neke čaše? MEJ: U kupatilu. EDI: Šta rade u kupatilu? (EDI prilazi vratima od kupatila s flašom u ruci.) MEJ: Sve držim u kupatilu. Tamo je sigurnije. EDI: Hoćeš malo ovoga? MEJ: Ne pijem više. EDI: Dobro. I vreme ti je. (On odlazi u kupatilo, MEJ se približava krevetu, zagleda pušku.) MEJ: Edi, ta osoba koja dolazi ovde prijateljski je raspoložena. Nije ni u kom smislu zlobna. (Pauza) Edi? EDIJEV GLAS: (iz kupatila) Gde su te proklete čaše? MEJ: U ormariću za lekove! EDIJEV GLAS: Šta kog ñavola traže u ormariću za lekove! (Zvuk otvaranja i snažnog zatvaranja ormarića s lekovima) MEJ: U ormariću za lekove nema nikakvih bacila! EDI: Bacili? MEJ: Edi, jesi me čuo? (EDI ulazi s čašom, lagano sipa tekilu u nju dok ne napuni, istovremeno prilazeći stolu.) MEJ: Jesi čuo šta sam rekla, Edi? EDI: Šta to? MEJ: Za tog muškarca koji dolazi ovamo. EDI: Kog muškarca? MEJ: O, bože. (EDI spušta flašu tekile na sto, potom seda na udaljeniju stolicu. Ispija dug gutljaj iz čaše, ignoriše STARCA) EDI: Pre svega, ta stvar ne može da bude jako ozbiljna. MEJ: Ma nemoj? A zbog čega? EDI: Zato što si ga nazvala "muškarcem". MEJ: A kako je trebalo da ga nazovem? EDI: "Momak" ili nešto slično. Da si ga nazvala "momak", zabrinuo bih se, ali pošto si ga nazvala "muškarac", izdala si se. Našla si se u glupoj situaciji s tim momkom zato što ga nazivaš "muškarcem". Stavljaš se ispod njega. MEJ: Šta ti kog ñavola znaš o tome. EDI: Taj momak je neki nikogović. Mora da je majmun u običnom odelu od dva dolara. MEJ: Svi oni koji se napola ne ubiju prilikom pada s konja ili u skoku na bika za tebe su niko i ništa. EDI: Tačno. Page 8

Sem Separd - Lud od ljubavi MEJ: A šta si ti, "momak" ili "muškarac"? (EDI lagano spušta čašu. Pilji u nju. Pauza. On se nasmeši, onda progovori smireno i odlučno.) EDI: Reći ću ti nešto. Sačekaćemo da taj "muškarac" doñe ovamo. Nas dvoje ćemo sedeti ovde i čekaćemo ga. Onda ću te pustiti da prosudiš. MEJ: Zašto sve, za tebe, predstavlja veliko nadmetanje? On se ne takmiči s tobom. On čak i ne zna da ti postojiš. EDI: Predstavi me čoveku. MEJ: Neću te predstaviti. Sigurno te neću predstaviti. Bilo bi mu veoma neprijatno kada bi me ovde zatekao s nekim drugim. Osim toga, tek sto smo se upoznali. EDI: Bilo bi mu neprijatno? MEJ: Da! Neprijatno. On je veoma nežna osoba. EDI: Jel tako? E pa, i ja sam veoma nežna osoba. Moja osećanja se lako oštete. MEJ: Koja osećanja? (EDI zaćuti, otpije gutljaj pića, zatim lagano ustaje s čašom u ruci, ostavlja flašu na sto, prilazi krevetu, seda na njega, spušta čašu na pod, uzima pušku i počinje da je rasklapa. MEJ ga pažljivo posmatra.) Ne možeš vise tako da me muvaš. To već predugo traje. Ne mogu više da podnesem. Razbolim se svaki put kad se pojaviš. A onda se razbolim kada odeš. Ti mi doñeš kao neka bolest. Osim toga, nemaš prava da budeš ljubomoran na mene posle svih sranja koja sam imala s tobom. (Pauza. EDI pažljivo radi oko puške dok razgovara s njom.) EDI: Mi imamo sporazum. MEJ: O, bože. EDI: Sklopili smo sporazum. MEJ: Nema vise ničega izmeñu nas! EDI: Zbog čega se onda toliko uzbuñuješ? MEJ: Ne uzbuñujem se. EDI: Van sebe si. MEJ: Ti me izluñujes. Ti me potpuno izluñujes! EDI: Znaš da smo povezani, Mej. Uvek ćemo biti povezani. To je jos veoma davno odlučeno. MEJ: Ništa nije odlučeno! Sve si to izmislio. EDI: Znaš sta se desilo. MEJ: Obećao si mi da je s tim gotovo. Ne možeš sada da započneš sve to iz početka. Obećao si mi. EDI: Obećanje ne može da zaustavi takvu stvar. Ona se desila. MEJ: Ništa se nije desilo! Nikada se ništa nije desilo! EDI: Nevina do poslednje kapi. MEJ: (Pauza, kontrolisano) Edi hoćeš li, molim te, da odeš? Ovog časa. EDI: Doznaćeš na ovaj ili onaj način. MEJ: Želim da odeš. EDI: Ranije nisi želela da odem. MEJ: Sada želim da odeš. I to ne zbog tog čoveka. Već zato što… EDI: Šta? MEJ: Što je glupo. To bi već trebalo da znaš. Page 9

Sem Separd - Lud od ljubavi EDI: Misliš, a? MEJ: Uvek će se ponavljati ista stvar. Kratko ćemo biti zajedno a onda ćeš otići. EDI: Ja ću otići. MEJ: Hoćeš. Znaš ti to. Sada me želiš samo zato što se viñam s nekim drugim. Čim se to završi, ponovo ćeš otići. EDI: Nisam došao ovamo, zato što se viñaš s nekim drugim! Baš me briga s kim se viñaš! Mene nikada nećeš zameniti i ti to znaš! MEJ: Nosi se odavde! (Duga tišina. EDI podiže čašu i nazdravija joj, zatim lagano ispija ostatak pića, Palako spusta čašu na pod.) EDI: (Nasmeši joj se) U redu. (On ustaje polako, skuplja delove puške. Stoji i načas se zagleda u delove puške, MEJ se mala pomeri prema njemu.) MEJ: Edi (On podigne glavu u naglom trzaju i zapilji se u nju. Ona se ukoči.) EDI: Ti si izdajica. (On izlazi nalevo s puškom, Zalupi vrata, Vrata odzvanjaju, MEJ pritrča vratima.) MEJ: Edi!! (Ona se baca na vrata. Širi ruke i grli zid. Plače i počinje lagano da se kreće duž levog zida do ugla u stražnjem delu scene, grleći zid dok se kreće i plače. STARAC počinje da priča svaju priču dok se MEJ lagano kreće duž zida. On se direktno obraća njoj, kao da je ona dete, MEJ ostaje obuzeta svojim osećanjem gubitka i nastavlja da se kreće oko sobe, grleči zidove tokom priče, sve dok ne dospe do desnog ugla u stražnjem delu scene. Onda pada na kolena. Lagano tokom MEJINOG tugavanja reflektor počinje da osvetljava STARCA, a scenska svetla se ponovo smanjuju na pola snage.) STARAC: Znaš, jednu stvar neću nikada zaboraviti. Neću je zaboraviti dok sam živ, a čak i ne znam zašto je tako dobro pamtim. Vozili smo je jedared kroz južnu Jutu, mislim da je to bila Juta. Ja, ti i tvoja majka - u onom starom "plimutu" koji smo nekad imali. Sećaš se tog "plimuta"? Imao je na haubi ukras od plastike. Mali model "Mejflauera", čini mi se, nekakav brod. Svejedno. Vozili smo se celu noć i ti si čvrsto spavala na prednjem sedištu. A onda si se iznenada probudila sva u suzama. Plakala si zbog nečega na sav glas. Ne znam sta ti je bilo. Neki ružan san, možda. Odmah sam ti probudio mamu i ona je zajedno s tobom prešla na stražnje sedište i pokušala da te smiri. Ali ti, ni po koju cenu, nisi htela da zaćutiš. Nastavila si da urlaš. I tako sam onda zaustavio "plimut" pored puta. Negde bogu iza leña. Ne znam čak ni gde smo to bili. Mrkli mrak. Uzeo sam te sa stražnjeg sedišta i poneo u polje. Mislio sam da će te hladan vazduh malo smiriti. Ali ti si nastavila da zavijaš. A onda, iznenada, video sam kako se nešto pokreće. Nešto veće od nas dvoje zajedno. I onda je počelo polako da nam se približava. (MEJ počinje lagano da puzi na kolenima i rukama iz ugla prama krevatu. Kada stigne da kreveta, uzima jastuk i grli ga, i dalje na kolenima ljulja ga napred-natrag, grleći jastuk, dok starac nastavlja da priča.) A onda su tom stvoru počele da se pridružuju druga, takva stvorenja. Isti oblik i sve ostalo. Toliko je bilo mračno, da sam jedva mogao da nazrem svoju šaku. Ali ta stvorenja su počela da nam se približavaju sa svih strana, u nekom velikom krugu. A ja sam samo stajao i onda sam se okrenuo prema kolima, jer sam hteo da vidim je li sve u redu s tvojom majkom. Ali vise nisam mogao da ih vidim. I zato sam je pozvao. Jasno i Page 10

Sem Separd - Lud od ljubavi glasno sam uzviknuo njeno ime. A ona mi je odgovorila iz mraka. Viknula je nešto. I tada su ta stvorenja počela da muču. Mukala su sva u isto vreme. (On padražava mukanje krave.) I tako se ispostavilo da stojimo tačno usred prokletog krda krava. E pa, nikada se nijedna beba nije tako brzo smirila. Nisi više ni pisnula posle toga. Sve do kraja puta. (MEJ naglo prestaje da se ljulja. Iznenada, MEJ čuje EDIJA na desnoj strani. Scenska svetla se naglo pojačavaju. Reflektor koji osvetljava STARCA gasi se. Ona skače na noge, potpuno napušta svaj osećaj bola, okleva načas, onda juri do stola i seda na dalju stolicu. Pije piće direktno iz flaše, tresne flašu na sto, zavaljuje se u stolicu i pilji u flašu kao da tako sedi otkad je on otišla. EDI brzo ulazi sa leve strane, nosi dva smotana konopca u rukama. Zalupi vrata. Vrata odzvanjaju. On potpuno ignoriše MEJ. Ona potpuno ignoriše njega i nastavlja da pilji u flašu. On prilazi daljoj strani kreveta, baca jedan konopac na krevet i počinje da pravi omču na drugom konopcu, pavlačeći ga levom rukom tako da zašišti kao zmija dok prolazi kroz alku. Sada počinje da obraća pažnju na MEJ, ali nastavlja da se zabavlja s konopcem. Ona i dalje pilji u flašu s tekilom.) EDI: Odlučila si da prestaneš da piješ, a? (On zavrti laso iznad glave, zatim nabacuje omču na jednu krevetsku nogu, i uz oštar prasak zateže konopac desnom rukom. Skida omču, ponovo je pravi, vrti laso i hvata drugu nogu. Nastavlja to redom oko kreveta, hvata lasom nogu za nogom i nikada ne promaši. MEJ ponovo otpije i spusti flašu) MEJ: (i dalje ga ne gleda) Šta radiš? EDI: Malo vežbam. Moram da ostanem u formi. Sada ima klinaca koji uhvate tele za šest sekundi. Veruješ li ti to? Samo za šest sekundi. Izleću sa sEDIa s desne strane kao majmuni. Kažem ti, razradili su to na naučnoj osnovi. (Nastavlja da baca laso na krevetske noge, obilazeći u krug oko kreveta.) MEJ: (tupo, zagledana u flašu) Mislila sam da si otišao. Zar nisi rekao da odlaziš? EDI: (dok baca laso) E, da, hteo sam. A onda mi je tamo nasred parkinga sinulo da nijedan čovek, po svemu sudeći, ne dolazi ovamo. Nikakav momak i nikakav muškarac, niko ne dolazi ovamo. Sve si to izmislila. MEJ: Zašto bih izmišljala? EDI: Da bi mi se osvetila. (Ona se lagano okreće na stolici prema njemu, otpije tekilu, gleda ga, potom vraća flašu na sto.) MEJ: Nikada neću uspeti dovoljno da ti se osvetim. (On se nasmeje, prilazi stolu, dobro otpije iz flaše, zabaci glavu, izgrglja, proguta, zatim izvede salto unazad preko pozornice i tresne u zid na desnoj strani scene.) MEJ: Tako znači, sada ćemo postati stvarno opaki i brljivi, je li? Kao u stara vremena. EDI: Pa, dugo već sebi nisam dao nikakvog oduška. Bio sam jako dobar. Jesam. Ništa piće. Ništa ćorka. Ništa žene. Bas ništa. Bio sam u stvari veoma dosadan momak. Mislim da to sebi dugujem. Bar jednom. (Nastavlja da baca lasa. Ona samo pilji u njega.) MEJ: Zašto to radiš? EDI: Već sam ti rekao. Moram da vežbam. MEJ: Nisam na to mislila. Page 11

Sem Separd - Lud od ljubavi EDI: Pa, kaži onda šta misliš, dušo. MEJ: Zašto radiš sve to ponovo kao da pokušavaš da me impresioniraš ili ne znam ni ja šta. Kao da smo se tek upoznali. Već si me upoznao sa svim tim sranjem u srednjoj školi. EDI: (bacajući laso) Srce, to je malo svedočanstvo moje ljubavi. Mislim, kada bih prestao da pokušavam da te impresioniram, to bi značilo da je sve gotovo, jel tako? MEJ: Sve jeste gotovo. EDI: I ti mene pokušavaš da impresioniraš, zar ne? MEJ: Znaš me i spolja i iznutra. Nemam više ništa novo što bih ti pokazala. EDI: Imaš tog momka koji dolazi. Tog novog momka. To je veoma impresivno. Mislio sam da si se već sasvim sasušila. MEJ: O, baš ti hvala. EDI: Šta je on, neki "mlañi čovek" ili nešto slično? MEJ: Ništa se to tebe ne tiče. EDI: Jesi se već tucala s njim? (Ona ga besno ošine pogledom.) Jesi li? Zanima me. (Pauza) Ne moraš da mi kažes. Već znam. MEJ: Ti si kao malo dete, jel znaš? Ljubomorni balavi klinac. (EDI se nasmeje, pljune, iskrivi lice u izraz balavca, nastavi da baca laso.) EDI: Nadam se da će taj momak naići. Iskreno se nadam. Voleo bih da ga vidim kako ulazi na ova vrata. MEJ: Šta ćeš da uradiš? (On prestaje da baca laso, okreće se prema njoj. Nasmeši se.) EDI: Zakucaću mu bulju za patos. Smesta. (On iznenada baca laso na stolicu u prednjem delu scene, pored MEJ. Lagano zateže i onda je silovito povuče prema krevetu. Pauza. Oni se netremice gledaju. MEJ iznenada ustaje, odlazi do kreveta, uzima torbu, zabacuje je na rame i kreće prema levim vratima.) MEJ: Ovo me više ne zanima. (Ona izlazi na leva vrata ostavljajući ih otvorena. EDI istrčava sa scene za njom.) EDI: Gde si pošla? MEJ: (izvan scene. levo) Skidaj te ruke s mene! EDI: (izvan scene. levo) Čekaj malo, čekaj malo. Sačekaj, važi? (MEJ vrišti, EDI je donosi na scenu dok ona vrišti i mlatara nogama. On je spusti, zalupi vrata. Ona odlazi njega udesno i ispravlja haljinu) Znaš šta. Povlačim se. Biću strašno fin. Hoću. Obećavam. Biću miran ko mačka, važi? Možeš da me predstaviš kao svog brata ili nešto slično. Pa možda ne baš kao svog brata. MEJ: Možda ne. EDI: Kao roñaka. Važi? Biću tvoj roñak. Želim samo da ga sretnem, to je sve. Onda ću otići. Obećavam. MEJ: Zašto želiš da ga sretneš? On mi je samo prijatelj. EDI: Samo da vidim kako si ovih dana. Možeš mnogo da saznaš o nekom čoveku ako vidiš s kim se druži. MEJ: Čuj. Ja sada izlazim. Idem u govornicu preko puta. Pozvaću ga i reći mu da me zaboravi. U redu? EDI: Dobro. Ja ću spakovati tvoje stvari za to vreme. MEJ: Ne idem s tobom, Edi! (Iznenada farovi prelete preko pozornice s desne Page 12

Sem Separd - Lud od ljubavi gornje strane, kroz prozor farovi prelete preko publike, onda se izgube na levoj strani. To treba da budu dva zraka prodorne bele svetlosti, a ne pravi farovi.) O, grozno. (Ona pritrči prozoru, gleda kroz njega. EDI se smeje, otpije iz flaše.) EDI: Zašto ne izletiš napolje! Ajde. Poleti. Baci mu se u naručje. Poljubi ga pod mesečinom. (EDI se smeje, prilazi krevetu, skine par starih mamuza sa opasača. Seda. Počne da stavlja mamuze na čizme. Važno je da te mamuze izgledaju stare i korišćene, sa malim žvrkovima, da ne budu dečje kaubojske mamuze. MEJ odlazi u kupatilo, ostavljajući vrata otvorena.) MEJ: (iz kupatila) Šta radiš? EDI: Stavljam svoje kuke. Želim da dobro izgledam pred tim "muškarcem". Da ostavim pravi utisak. Konačno, ja sam tvoj roñak. MEJ: (ulazi) Ako ga povrediš, Edi… EDI: Neću ga povrediti. Ja sam fin momak. Veoma osećajan. Veoma civilizovan. MEJ: On samo dolazi na sudar, znaš. Običan sudar. EDI: Stvarno? Onda bih mogao da ga slupam. (On počinje toliko da se smeje na svoju šalu, da pada s kreveta na pod. Prolazi kroz pravi napad smeha i udara pesnicama o pod. MEJ krene prema vratima, onda zastaje i okreće se prema EDIJU.) MEJ: Edi! Učini mi uslugu. Samo ovu, važi? EDI: (Smejući se) Šta god želiš, draga. Šta god želiš. (Nastavlja histerično da se smeje.) MEJ: (udaljavajući se od njega) Jebi ga. (Ona odlazi do levih vrata i otvara ih širom. Napolju mrkli mrak, svetli samo sijalica na tremu. Ona stoji na vratima, gleda napolje. Pauza dok EDI polako uspeva da se kontroliše i prestaje da se smaje. On gleda MEJ) EDI: (i dalje na podu) Šta radiš? (Pauza. MEJ gleda napolje) Mej? MEJ: (gladajući kroz otvorena vrata) To nije on. EDI: Nije, a? MEJ: Ne, nije. EDI: Pa, ko je onda? MEJ: Neko drugi. EDI: (lagano ustaje i seda na krevet) Aha. Verovatno nikada i neće biti "on". Zbog čega pokušavaš da me načiniš ljubomornim? Znam da si živela sama. MEJ: Ovo je neki veliki, siroki, ekstra dugački mercedes-benc. EDI: (pauza) Pa, ovo je motel, zar ne? Ljudi smeju da parkiraju ispred motela ako borave u njemu. MEJ: Ljudi koji ovde borave ne voze veliki, široki, ekstra dugački mercedes-benc. EDI: Ti ne, ali neko drugi možda. MEJ: (i dalje na vratima) Ovo nije tip motela za crni mercedesbenc. EDI: Ma, zatvori onda ta prokleta vrata i uñi unutra, MEJ: Neko sedi u tim kolima i gleda pravo u mene. EDI: (brzo ustaje) Šta rade? Page 13

Sem Separd - Lud od ljubavi MEJ: Nisu u pitanju "oni", već "ona". (EDI leže na pod iza kreveta.) EDI: Pa, šta ona radi. MEJ: Samo sedi. I gleda me. EDI: Sklanjaj se s tih vrata, Mej. (Iznenada beli zraci farova osvetle pozornicu kroz otvorena vrata. EDI pritrči vratima, zalupi ih z odgurne MEJ u stranu. Kad zalupi vrata, čuje se prasak magnuma velikog kalibra sa leve strane, izvan scene, posle kojeg odmah, čuje zvuk razbijenog stakla, a potom se oglasi truba na kolima i nastavi neprekidno da svira.) MEJ: (vićuči da bi nadglasala trubu) Ko je to! Ko je tamo napolju! EDI: Otkud znam. (On pritiska prekidač pored levih vrata. Scenska svetla se gase. Svetlo u kupatilu i dalje gori) MEJ: Edi! EDI: Sagni se, jel čujes! Lezi na pod! (EDI je hvata i pokušava da je povuče na pod pored kreveta. MEJ se bori s njim u mraku. Truba na kolima i dalje se čuje, farovi počinju naizmenično da osvetljavaju kratkim i dugim svetlom, probijajući se na pozornicu kroz prozor.) MEJ: Ko je to? Jesi je doveo sa sobom? Ti, drkadžijo! (Ona počinje da nasrće na EDIJA, bori se s njim dok on pokušava da je spusti na pod.) EDI: Nisam je ja doveo! Ne znam ko je ona! Ne znam odakle je dosla! Lezi na patos, jel čujes! MEJ: Pratila te je dovde! Zar ne! Rekao si joj gde ideš i ona te je pratila. EDI: Nikome nisam rekao gde idem. Nisam ni znao gde idem dok ni sam ovde stigao. MEJ: Platićeš mi za ovo! Kunem ti se. Platićeš mi. (EDI polako ustaje, povijen, obazrivo prilazi prozoru, razdvaja roletne i viri napolje.) EDI: (gledajući napalje) Jebi ga, razbila mi je vetrobran na kamionu. U pizdu materinu. MEJ: (i dalje na podu) Edi? EDI: (i dalje gledajući kroz prozor) Šta je? MEJ: Je li otišla? EDI: Ne znam. Ne vidim nikakve farove. (Pauza) Prosto ne mogu da poverujem. MEJ: (ustaje, prilazi prekidaču) Da, trebalo je da misliš na posledice pre nego sto si joj se uvukao u gaće. (Ona pali svetio. EDI se naglo okreće prema njoj.) EDI: (krećući prema njoj) Ugasi svetlo! Ne pali ga! (On pritrčava prekidaču i gasi svetlo. Scena ponovo tone u mrak. MEJ se probija pored njega i ponovo pali svetla. Scena se osvetljava.) MEJ: Ovo je moj stan! EDI: Slušaj, ona će se vratiti. Znam da će se vratiti. Ako nećeš da brišemo odavde, onda svetla moraju da budu pogašena. MEJ: Zar nisi rekao da je ne poznaješ! EDI: Uzmi svoje stvari! Brišemo odavde. MEJ: Neću da idem! Ovo je tvoje sranje, nije moje. EDI: Došao sam po tebe! Šta ti je? Prevalio sam toliki put da bih te poveo. Zar misliš da bih to učinio da te ne volim! A? Ta kučka mi ništa ne znači! Ništa. Ti si Page 14

Sem Separd - Lud od ljubavi jedini razlog sto sam ovde. MEJ: Ja ne idem, Edi. (Pauza. EDI pilji u nju. Reflektar jače osvetljava STARCA. Scenska svetla ostaju ista. EDI i MEJ samo stoje i gledaju se dok STARAC govori. Oni nisu "zamrznuti", već samo i gledaju se u produženom trenutku prepoznavanja.) STARAC: Zapanjuje me što mi nijedno od vas dvoje ne izgleda poznato. Nije mi to jasno. Ne prepoznajem sebe ni u jednom od vas dvoje. Nikad nisam. Naravno, vase majke su ostavile svoje tragove na vama. To se odma' vidi. Ali s moje, strane, smatram, ničega nema. Ništa se ne vidi. Mogli bi ste da budete bilo čija deca. Verovatno jeste. Ne mogu čak ni da se setim pravih okolnosti. Bilo je tako davno. Verovatno sam zaboravio mnoge stvari. Dobro je što sam se na vreme izvukao. To je najbolje što sam u životu učinio. (Reflektor uperen na STARCA lagano se gasi. Scenska svetla se ponovo pojačavaju. EDI uzima konopac i počinje da ga namotava. MEJ ga posmatra.) EDI: Ja ne idem. Bas me briga sta ti misliš. Briga me šta osećaš. To više nije važno. Ne idem i tačka. Ostajem ovde. Briga me ako sto tvojih "sudara" proñe kroz ta vrata srediću ih sve redom. Briga me ako me mrziš. Briga me ako ne podnosiš moj izgled ili moj glas ili miris. Neću nikada otići. Nećeš me se nikada osloboditi. Nećeš mi nikada pobeći. Uvek ću te pronaći, bez obzira kuda odeš. Tačno znam kako ti radi mozak. Svaki put sam bio u pravu. Svaki put. MEJ: Moraš da prestaneš s tim, Edi. EDI: Neću da prestanem! (Pauza) MEJ: (mirno) U redu. Vidi, ja više ne razumem šta ti se mota po glavi. Stvarno ne razumem. Nije mi jasno. Sad me očajnički trebaš. Sad ne možeš da živiš bez mene. Sad ćeš učiniti sve za mene. Zašto bih ti verovala? EDI: Zato sto je istina. MEJ: I ranije si svaki put govorio da je istina. Svaki put. I sad je istina. Petnaest godina me tako cimaš. Petnaest godina sam ti služila kao jojo. Nikad nisam bila podeljena. Nikad nisam imala podvojena osećanja prema tebi. Volela sam te ili te nisam volela. A sada te jednostavno ne volim. Razumeš? Da li to razumeš? Ne volim te. Ne trebaš mi. Ne želim te. Jel ti jasno? Ako i posle ovoga hoćeš da ostaneš onda si ili lud ili patetičan. (Ona odlazi levo od stola, seda na dalju stolicu, licem prema publici, otpije tekilu iz flaše, tresne flašu na sto, farovi ponovo prelete preko pozornice a desne strane, preko publike, pa nestanu na levoj strani, EDI pritrči prekidaču, gasi svetlo. Scena i vanjska svetla i dalje gore.) EDI: (hvatajući je za rame) Idi u kupatilo! MEJ: (otima se) Neću da idem u kupatilo! Neću da se krijem u roñenoj kući! Izići ću napolje! Izići ću i otkinuću joj glavu! Zgnječiću je kao vašku! (Ona kreće prema levim vratima, EDI je zaustavlja. Ona vrišti. Bore se dok MEJ urla kod levih vrata.) Ulazi unutra! Uñi i donesi taj tvoj usrani pistolj! Jel me čujes? Donesi sva oružja koja imaš i to svoje mršavo telo pride! Živu ću te pojesti! (Leva vrata se iznenada silovito otvaraju i MARTIN uleće na scenu u mraku. On ima izmeñu trideset i četrdeset godinar dobro je grañen, nosi zelenu kariranu košulju, radničke pantalone sa tregerima, teške radničke čizme. MEJ i EDI se razdvajaju, MARTIN hvata EDIJA oko struka i njih dvojica naleću na vrata od Page 15

Sem Separd - Lud od ljubavi kupatila na desnoj strani, Vrata odzvaniaju, MEJ pritrčava prekidaču, pali ga. Svestlost osvetljava pozornicu, MARTIN stoj i iznad EDIJa koji se, oslonjen na zid, srušio na pod. MARTIN upravo namerava da razvali EDIJA pesnicom po licu. MEJ ga zaustavlja glasom.) Martine, čekaj! (Pauza. MARTIN se okreće i gleda MEJ. EDI, ošamućen, ostaje na podu. MEJ prilazi MARTINU i odvlači ga od EDIJA.) Sve je u redu, Martine. Sve je, ovaj, u redu. Samo smo se, ovaj, malo raspravljali. Stvarno. Ništa ne brini. U redu? (MARTIN se udaljava od EDIJA. EDI ostaje na podu. Pauza.) MARTIN: Jel? A ja čuo vrištanje kad sam se dovezao i onda su se sva svetla ugasila. Pomislio sam da neko pokušava da... MEJ: Sve je u redu. Ovo je moj roñak. Edi. MARTIN: (pilji u EDIJA) Jel? Izvini. EDI: (iskezi se MARTINU) Ona laže. MARTIN: (pogleda MEJ) Jel? MEJ: (prilazaći stolu) Sve je u redu, Martine. Hoćeš nešto da popiješ? Zašto ne bi nešto popio? MARTIN: A, da. Svakako. EDI: (ostaje na podu) Ona laže čim zine. MEJ: Idem po čaše. (MEJ brzo odlazi u kupatilo, prekoračajući EDIJA. MARTIN pilji u EDIJA. EDI se kezi. Pauza.) EDI: Čase drži u kupatilu. Zar to nije čudno? (MEJ se vraća sa dve čaše. Prilazi stolu, naliva piće iz flaše u obe čaše) MEJ: Već sam pomipljala da se nećeš pojaviti, Martine. MARTIN: A, da, izvini. Morao sam da isprskam školsko igralište vodom. Zaboravio sam. EDI: Šta si zaboravio? MARTIN: Zaboravio sam da to treba da uradim. Prevalio sam već pola puta kad sam se setio. Morao sam da se vratim. EDI: O, a ja pomislio da si zaboravio na nju. MARTIN: O, ne. EDI: Koliko je daleko pola puta? MARTIN: Izvini? EDI: Koliko si bio daleko kad si bio na pola puta odavde? MARTIN: Mmm ovaj ne znam. Par milja, tako nešto. EDI: Par milja? I to je sve? Par malih pišljivih milja? Hoćeš da znaš koliko sam milja ja prešao? A? MEJ: Mi smo malo pili, Martine. EDI: Ni kap nije popila. (Pauza) MEJ: (nudeći piće MARTINU) Izvoli. EDI: Da, to je moja tekila, Martine. MARTIN: Jel? EDI: Ne smeta mi ako je piješ. Samo sam hteo da znaš čija je. MARTIN: Hvala. EDI: Ne moraš meni da zahvaljuješ. Zahvali Meksikancima. Oni su je napravili. MARTIN: Jel? EDI: Trebalo bi, u stvari, da zahvališ celoj meksičkoj naciji. Ovde dole sve Page 16

Sem Separd - Lud od ljubavi dugujemo Meksiku. Shvataš li ti to? Verovatno ne shvataš, a? Sada sedimo na meksičkom tlu. Čista je slučajnost što ti i ja nismo Meksikanci. Kog si ti porekla, Martine? MARTIN: Ja? Ovaj ne znam. Mene su usvojili. EDI: Ma nemoj. Onda mora da imaš gomilu problema, a? MARTIN: Pa, ne baš. Ne. EDI. Ne? Vi siročići obično puno kradete, zar ne? Po radnjama i svuda okolo. Vi ste takoñe glavna grupa koja je odgovorna za ubistva naših predsednika. MARTIN: Stvarno? Nikada nisam čuo za to. EDI: Trebalo bi da čitaš novine, Martine. (Pauza) MARTIN: Stvarno mi je žao sto sam te oborio. Mislim, mislio sam da je ona u opasnosti. EDI: Ona jeste u opasnosti. MARTIN: (pogleda MEJ) Jel? EDI: U velikoj opasnosti. MARTIN: Šta je bilo, Mej? MEJ: (prilazi krevetu sa čašom u ruci, seda) Ništa. MARTIN: Zašto su ti svetla bila pogašena? MEJ: Mi smo, ovaj, baš hteli da izañemo. MARTIN: Stvarno? MEJ: Da ovaj, mislim, vratili bismo se. (MARTIN staje izmeñu njih. On pogleda EDIJA, pa MEJ. Pauza.) EDI: (smeje se) Ne, ne, ne. Nismo to hteli da uradimo. Ti se zoveš Martin, jel tako? MARTIN: Tako je. EDI: E pa, nismo to hteli da uradimo, Marti. MARTIN: Jel? EDI: Možeš da mi dodaš tu flašu, molim te? MARTIN: (prilazeći stolu po flašu) Naravno. EDI: Hvala. (MARTIN se vraća do EDIJA sa flašom i dodaje mu je. EDI pije.) Raspravljali smo, u stvari, o tebi. Eto šta smo radili. MARTIN: O meni? EDI: Aha. Zatekao si nas usred velike rasprave o tebi. Stvar se toliko zagrejala da smo morali da ugasimo svetlo. MARTIN: I šta ste raspravljali? EDI: Da li si ti stvarno muškarac. Znaš? Da li si "muškarac" ili samo "momak". (Pauza. MARTIN pogleda MEJ. MEJ se ljubazno nasmeši, MARTIN ponovo pogleda EDIJA.) Vidiš, ona kaže da si ti muškarac. Tako te ona zove. "Muškarac". Jesi to znao? Tako te ona zove. MARTIN: (panova pagleda MEJ) Nisam. MEJ: Nikada te tako ne zovem, Martine. Nemoj da brineš. MARTIN: Ne brinem. Ne smeta mi. EDI: Ne, ali vidiš, ja sam joj, ovaj, rekao da ne sere. Mislim, rekao sam joj to pre nego što sam te uopšte video. A sada kad te vidim, ne bih mogao to da povučem. Razumeš šta mislim Martine? (Pauza. MEJ ustaje.) MEJ: Martine, hoćeš da idemo u bioskop? Page 17

Sem Separd - Lud od ljubavi MARTIN: Pa, da mislim, zato sam i došao. MEJ: Idemo onda u bioskop. (Ona brzo odlazi prema kupatilu, prekoračuje EDIJA, ulazi u kupatila, zalupi vrata, vrata odzvanjaju. Pauza dak MARTIN pilji u vrata od kupatila. EDI ostaje na podu, kezi se MARTINU) MARTIN: Da ona nije ljuta? EDI: Nemam pojma, druže. MARTIN: Nisam hteo da je naljutim. (Pauza) EDI: Šta ćete gledati, Martine? MARTIN: Ne mogu da se odlučim. EDI: Kako to misliš ne možeš da se odlučiš? Trebalo je sve to unapred da spremiš, zar ne? MARTIN: Pa jeste, ali nisam siguran šta se njoj dopada. EDI: Kakve pa to ima veze? Ti je vodiš u bioskop, tačno? MARTIN: Jeste. EDI: Znači, ti biraš film, tačno? Momak bira film. Momak bi uvek trebalo da odabere film. MARTIN: Jeste, ali ja ne želim da je odvedem da gleda nešto što ne želi da gleda. EDI: Kako znaš šta želi da gleda? MARTIN: I ne znam. Zbog toga i ne mogu da se odlučim. Mislim, šta ako je odvedem da gleda nešto što je već gledala? EDI: Uopšte ne kapiraš stvar, Martine. Ne vodiš je u bioskop da bi gledala nešto što još nije gledala. MARTIN: Jel? EDI: Vodiš je u bioskop zato što želiš da budeš s njom. Tačno? Želis da budeš uz nju. Mislim, mogao bi da je izvedeš gde god hoćeš. MARTIN: Pa, jeste. EDI: Mislim, posle izvesnog vremena verovatno više i ne bi morao da je izvodiš. Mogao bi da ostaneš ovde. MARTIN: A šta bismo ovde radili? EDI: Pa, mogli biste, ovaj, da pričate priče. MARTIN: Priče? EDI: Aha. MARTIN: Ne znam nijednu priču. EDI: Izmisli ih. MARTIN: To bi bilo kao da lažem, zar ne? EDI: Ma, ne. Lažeš kada veruješ da je istina. Ako znaš da je laž, onda ne lažeš. MARTIN: (Pauza) Jel ti treba pomoć da ustaneš s poda? EDI: Dopada mi se ovako. Manje napetosti. Jesi li zapazio koliko je čovek napetiji kada stoji? MARTIN: Da, jesam. Kada radim, znaš, često moram da puzim na rukama i kolenima. EDI: Kojim poslom se ti bavis, Martine? MARTIN: Baštenskim poslom, uglavnom. Na održavanju. EDI: Aha, travnjaci i ostalo? Page 18

Sem Separd - Lud od ljubavi MARTIN: Da. EDI: Obrañuješ travnjake na rukama i kolenima? MARTIN: Pa, na ivicama. Znaš, kada potkresujemo oko ivica. EDI: Ma nemoj. MARTIN: I kad čupam travu oko prskalica. EDI: Shvatio sam. MARTIN: Ali uvek sam primećivao koliko sam opušteniji kada se toliko približim tlu. EDI: Da. Pa, možeš i ovde da se spustiš na ruke i kolena ako želiš. Neće mi smetati. MARTIN: (Naceri se, neprijatno mu je, gleda prema vratima od kupatila.) Ne stajaću. Hvala. EDI: Kako hoćeš. Ovako ćeš biti sve napetiji i napetiji. (Pauza) MARTIN: Ti si, ovaj, roñak od Mej, a? EDI: Vidiš, baš to. To što si me pitao. Baš to. To je posledica napetosti. Razumeš šta mislim? MARTIN: Šta? EDI: To sto si me pitao da li sam njen roñak. To je zbog toga što si napet. Zbog toga si me pitao. A već znaš da nisam njen roñak. MARTIN: Kako to mogu da znam? EDI: Da li izgledam kao njen roñak? MARTIN: Pa, ona je rekla da jesi. EDI: (iskezi se) Ona laže. (Pauza) MARTIN: A šta si ti onda? EDI: (smeje se) Sada stvarno postaješ napet, a? MARTIN: Slušaj, možda bi bilo bolje da ja odem. Mislim… (MARTIN krene da izañe na levoj strani pozornice. EDI pritrči levim vratima i pribija MARTINA uz njih. MARTIN se ukoči, onda potrči prozoru, otvori ga, pokuša da pobegne, EDI mu pritrči i hvata ga za stražnji deo pantalona, odvlači ga od prozora, tresne ga o desni zid, potom ga lagano vuče niz zid i govori. Oni dospevaju do bližeg desnog ugla.) EDI: Ne, ne. Ne idi, Martine. Ne idi. Bićeš tužan i usamljen u mrkloj noći. Znam. I ja sam lutao tako sam i usamljen. Strašno. To može da uništi čoveka. (Obgrli MARTINA oko ramena i vodi ga do stola.) Doñi sad ovamo i popićemo po jedno pičence. Važi? MARTIN: (dok ide sa EDIJEM) E, ovaj, misliš da je s njom tamo sve u redu? EDI: Sigurno da jeste. S njom je uvek sve u redu. Ona to voli natanane. Samo da bi te malo mučila. MARTIN: Pa trebalo je da idemo u bioskop. EDI: Izaći će ona. Ne brini. Ona voli filmove. (Sedaju za sto, EDI izvlači bližu stolicu i smešta MARTINA na nju, potom odlazi da dalje stolice i seda tako da delimično bude okrenut STARCU. Reflektor polako osvetljava STARCA, ali MARTIN je svestan njegovog prisustva. Scenska svetla se ne menjaju, MARTIN spušta svoju čašu na sto. EDI je puni pićem iz flaše. STARČEVA leva ruka se lagano spušta i pruža preko stola praznu čašu. EDI načas pagleda STARCA pravo u oči, potom i njemu nalije piće. Sva trojica piju. EDI pije iz flaše.) Page 19

Sem Separd - Lud od ljubavi MARTIN: Šta je, u stvari, s njom? EDI: Ona je u šoku. (STARAC se zakikoće za sebe. Pije.) MARTIN: U šoku? Otkud sad to? EDI: Pa, nismo se dugo videli. Mislim, ja i ona, mi se odavno znamo, znaš. Još iz skole. MARTIN: Jel? Nisam znao. EDI: Aha. Mnogo milja. MARTIN: I niste stvarno roñaci? EDI: Ne. Stvarno Ne. MARTIN: Ti si njen muž. EDI: Ne. Ona je moja sestra. (On i STARAC se pogledaju, onda se on ponovo okrenu MARTINU) Moja polusestra. (Pauza. EDI i STARAC piju.) MARTIN: Tvoja sestra? EDI: Aha. MARTIN: Jel? Pa, vi se onda znate još od pre škole, a? EDI: Ne, vidiš, ja nisam čak ni znao da imam sestru dok nije prekasno. MARTIN: Kako to misliš? EDI: Pa, kad sam to saznao, mi smo se već znaš zabavljali. (STARAC odmahuje glavom, pije. Duga Pauza, MARTIN samo pilji u EDIJA.) EDI: (iskezi se) Šta je, Martine? MARTIN: Zabavljali ste se? EDI: Aha. MARTIN: Pa, ovaj, to je nezakonito, zar ne? EDI: Predpostavljam. STARAC: (EDIJU) Ko je ovaj momak? MARTIN: Mislim jel to tačno? Ona je stvarno tvoja sestra? EDI: Pola. Samo pola. MARTIN: Koja polovina? EDI: Gornja polovina. Kod konja mi to nazivamo "gornjak". STARAC: Da, a šta ono beše kobila? Kobila je, mhm "maternjak", zar ne? To je donja polovina, jel tako? "Maternjak". Smešno je što sam se toga setio. MARTIN: I zabavljali ste se dok ste bili u srednjoj školi? EDI: Pa da. Sigurno. Svi se zabavljaju u srednjoj školi. Zar ti nisi. MARTIN: Ne. Nikad. EDI: Možda je to trebalo da učiniš, Martine. MART IN: Mislim, nisam sa svojom sestrom. EDI: A ne, to ne bih preporučio. MARTIN: Kako je to moglo da se desi? Mislim… EDI: E pa, vidiš (Pauza, gleda STARCA.) naš tata se dva puta zaljubio. Tako se to desilo. Jednom u moju majku, a jednom u njenu. STARAC: Bila je to ista ljubav. Samo se podelila nadvoje, to je sve. MARTIN: Kako to da se niste znali pre srednje škole? EDI: On je vodio dva odvojena života. Eto tako. Dva potpuno odvojena života. Malo bi živeo sa mnom i mojom majkom, a onda bi nestao i otisao da živi s njom i njenom majkom. Page 20

Sem Separd - Lud od ljubavi STARAC: Hajde, ne budi i suviše surov prema meni, dečko. To može da se desi i najboljima meñu nama. MARTIN: I ti uopšte nisi znao šta se dogaña? EDI. Nisam. Ni ja, ni moja majka. STARAC: Ona je znala. EDI: (MARTINU) Nikada nije doznala. MARTIN: Mora da je posumnjala da se nešto dogaña. EDI: Ako jeste, nikad mi to nije rekla. Možda se bojala da otkrije ili ga je možda, jednostavno, volela. Ne znam. On bi nestajao na nekoliko meseci a ona ne bi nikada upitala gde je bio za to vreme. Uvek se radovala kad bi se on vratio. Nas dvoje bismo istrčali iz kuće ćim bismo ugledali kako "stadbejker" prelazi preko polja. STARAC: (EDIJU) Nije to bio nikakav "stadbejker", već "plimut". Nikada nisam imao nikakav prokleti "stadbejker". EDI: I tako je to trajalo godinama. On je isezavao i ponovo se pojavljivao. Godinama. A onda, iznenada, jednog dana sve je prestalo. Ostao je kod kuće. Nije izlazio napolje. Samo je sedeo na stolici i piljio pred sebe. A onda je počeo da odlazi u dugačke šetnje. Šetao je po ceo dan. A onda po celu noć. Hodao je preko polja. Po mraku. Posmatrao sam ga sa prozora svoje sobe. A onda je nestajao u tami, odeven u kaput. MARTIN: Gde je išao? EDI: Samo je šeao. STARAC: Donosio sam odluku. (EDI podiže MARTINA na noge i vodi ga u šeta oko cele pozornice dok priča priču. MARTIN se opire, ali EDI ga vuče za sobom.) EDI:Ali jedne noći upitao sam ga da li mogu da poñem s njim. I on me poveo. Zajedno smo hodali pravo preko polja. Po mraku. I sećam se da je zemlja upravo bila poorana i stopala su nam tonula u nju i zemlja mi je upadala u cipele i sputavala me. Hteo sam da stanem i da ih ispraznim, ali on nije hteo da se zaustavi. Nastavio je da hoda a ja sam se plašio da ću ga izgubiti negde u mraku i nastavio bih da ga pratim. I sve vreme smo samo ćutali. Nismo rekli ni reč. Jedva smo mogli da vidimo svoja stopala, toliko je bilo mračno. A bele sove su izletale iz mraka i obrušavale se na zečeve. Sunule si pored naših glava, potom bi nestajale. A mi smo samo ćutke hodali i hodali dok nismo stigli u grad. U daljini sam mogao da vidim bioskop za vozače. Prvo sam to video. Kvadrate boja koje su se menjale. Zatim su lica počela da se uobličuju. A kad smo prižli bliže, mogao sam da prepoznam jedno od lica. Bio je to Spenser Trejsi. Spenser Trejsi koji je pokretao usta. Govorio bez reči. Govorio nekoj ženi u crvenoj haljini. Onda smo zastali kod prodavnice pića i on me je ostavio da čekam na parkiralištu dok je kupovao flašu pića. A oko kamiona sa crvenkastim blatom na gumama stajali su meksički radnici. Pili su pivo i smejali se i sećam se da sam bio ljubomoran na njih i da nisam znao zašto. I sećam se kako sam kroz staklena vrata prodavnice video starog kako plaća za flašu s pićem. I sećam se da mi ga je bilo žao i da nisam znao zašto. Onda je on izašao sa flašom u smeñoj papirnatoj kesi i čim je izašao, svi Meksikanci su prestali da se smeju. Samo su piljili u nas dok smo prolazili. (Za vreme ove Page 21

Sem Separd - Lud od ljubavi priče svetla lagano dobijaju plavičaste i zelenkaste tonove - mesečina) I prošli smo kroz ceo grad. Pored pekare, pored igrališta za minigolf, pored benzinske pumpe. A on je otvorio flašu i ponudio me. Ponudio me pre nego što je sam otpio. I ja sam je uzeo i pio i vratio mu je. I tako smo je dodavali u hodu dok je nismo ispraznili do dna. I sve to vreme nismo rekli ni reč. I tada, konačno, stigli smo do bele kućice sa nadstrešnicom od crvene cerade, sasvim izvan grada. Nikada neću zaboraviti tu crvenu ceradu jer je lepršala pod noćnim povetarcem i blestala osvetljena svetlom sa trema. Povetarac je bio topao, pustinjski, i vazduh je mirisao kao sveže pokošena lucerka. Otišli smo pravo do prednjeg trema i on je pozvonio i sećam se kako sam postao nervozan jer nisam očekivao da ćemo ići u posetu. Mislio sam da ćemo samo šetati. I onda je jedan žena prišla vratima. Stvarno lepa žena, sa crvenom kosom. Bacila mu se u naručje. A on je počeo da plače. Plače preda mnom. A ona da ga ljubi po licu i čvrsto ga grli, a on da plače kao dete. A onda kroz vrata, iza njih dvoje, vidim tu devojku. (Vrata od kupatila se veoma polako i tiho otvaraju i otkrivaju MEJ, koja stoji na vratima, osvetljena žutom svetlošću, u crvenoj haljini. On samo posmatra EDIJA dok priča svoju priču. On i MARTIN nisu svesni njenog prisustva.) Odjednom se pojavila. I tako ona stoji, gleda me, a ja gledam u nju i ne možemo da prestanemo da se gledamo. Kao da smo se odnekud već poznavali, iako ne znamo odakle. Ali onog časa kad smo se ugledali, tog istog časa, znali smo da nikada nećemo prestati da se volimo. (MEJ zalupi vrata od kupatila za sobom. Vrata odzvanjaju. Svetla se vraćaju na prethodnu jačinu.) MEJ: (EDIJU) O, pa ti si stvarno neverovatan! Grozan si. Martin dolazi kod mene. Uopšte te ne poznaje a ti mu pričaš takvu priču. Jesi li lud? Martine, ništa od svega toga nije istina. Ta čudna, suluda ideja već mu se godinama vrzma po glavi, i on ju je skroz naskroz izmislio. On je blesav. Ne znam odakle mu sve to. Potpuno je blesav. EDI: (MATRINU) Njoj je malo neprijatno zbog svega, znaš. Ne može joj se zameriti. MARTIN: Nisam znao da nas tamo možeš čuti, Mej. Ja… MEJ: Čula sam svaku reč. Pažljivo sam slušala. Hiljadu puta mi je već ispričao tu priču i uvek je menja. EDI: Ja se nikada ne ponavljam. MEJ: To je sve sto radiš. Jedino se ponavljaš, ništa više. Samo ideš okolo u velikom krugu. MARTIN: (ustajući) Pa, ja bih, možda, mogao da odem. EDI: Ne! Sedi. (Tišina. MARTIN lagano ponovo seda. MARTINU, tiho, naginjući se prema njemu) Jesi li pomislio da je to priča, Martine? Jesi li pomislio da sam sve izmislio? MARTIN: Nisam. Mislim, dok si pričao, delovala je stvarno. EDI: Ali sada sumnjaš zato što ona kaže da je laž? MARTIN: Pa… EDI: Ona ti tvrdi da je laž i ti se iznenada predomisliš? Je li tako? Ti u sekundi preñeš od istine do laži, a? MARTIN: Ne znam. MEJ: Idemo u bioskop, Martine. (MARTIN ponovo ustaje.) Page 22

Sem Separd - Lud od ljubavi EDI: Sedi. (MARTIN ponovo seda. Duga pauza.) MEJ: Edi (Pauza) EDI: Šta je? MEJ: Mi želimo da idemo u bioskop. (Pauza. EDI samo pilji u nju.) Želim da idem u bioskop s Martinom. I to smesta. EDI: Niko neće ići u bioskop. Nema tog filma u ovom gradu koji je bolji od priče koju ću ispričati. Završiću tu priču. MEJ: Edi… EDI: Ti želiš da čuješ ostatak priče, zar ne, Martine? (Pauza. On pogleda MEJ, potom ponovo EDIJA.) MARTIN: Naravno. MEJ: Martine, hajdemo. Molim te. MARTIN: Ja… (Duga Pauza, EDI i MARTIN se gledaju.) EDI: Šta ti? MARTIN: Ja bih ipak čuo ostatak priče ukoliko želiš da ispričas. STARAC: (za sebe) I ja umirem od želje da je čujem. (EDI se zavaljuje u svoju stolicu. Isceri se.) MEJ: (EDIJU) I šta misliš, čemu sve to? Zar misliš da će to nešto da promeni? EDI: Ne. MEJ: Pa, zar to onda ima nekog smisla? EDI: Nema, potpuno je besmisleno. MEJ: Zašto onda svi moramo da proñemo kroz to? Martin ne želi da sluša to sranje. Ja ne želim da slušam. EDI: Znam da ti ne želiš da slušaš. MEJ: Ne pokušavaj da prebaciš to na mene! Sve si pomešao, Edi. Sve si pomešao. Više ne znaš gde je kraj a gde početak. U redu. U redu. Nije mi potreban nijedan od vas dvojice. Nije mi ništa potrebno jer već znam ostatak priče. Ja znam sve ostalo u toj priči, znaš. (Ona se direktno obraća EDIJU, koji ostaje da sedi.) Znam tačno kako se sve odigralo. Bez ikakvih pridodanih malih trikova. (STARAC se poverljivo naginje prema EDIJU) STARAC: Šta ona zna? EDI: (STARCU) Laže. (Svetla počinju ponavo da slabe tokom MEJINE priče. Ona se veoma lagano kreće prema prednjem delu pazornice, zatim dok priča prelazi do STARCA.) MEJ: Hoćeš da završim priču umesto tebe, Edi? A? Hoćeš da završim ovu priču? (Pauza dok MARTIN ponovo seda.) Vidiš, moja majka lepa crvenokosa žena u beloj kućici sa crvenom nadstrešnicom bila je očajnički zaljubljena u starog. Zar ne, Edi? To se odmah videlo. Videlo se u njenim očima. Toliko je bila opsednuta njime, da nije bez njega mogla da izdrži ni jedan sekund. Proganjala ga je od grada do grada. Sledila male tragove koje si ostavljao za sobom, neku razglednicu ili ime motela na poleñini šibica. (MARTINU) On joj nikada nije ostavio broj telefona ili adresu ili nešto slično, jer je moja majka bila njegova tajna, znaš. Ona ga je godinama jurila a on je nastojao da je zadrži na sto većoj udaljenosti, jer je s približavanjem ta dva odvojena života, te dve odvojene žene, ta dva odvojena deteta, on postajao sve nervozniji. Sve više ga ispunjavao užasni strah da će ta dva života doznati jedan za drugi i da će ga Page 23

Sem Separd - Lud od ljubavi celog prožderati. Da će ga njegova tajna ščepati za grlo. Ali ona ga je na kraju stigla. Pronašla ga je procesom eliminacije. Sećam se onog dana kada smo otkrile grad. Ona je gorela od uzbuñenja. "To je!" Govorila je. "To je taj grad'" Telo joj je drhtalo dok smo išle ulicama i tražile kuću u kojoj on živi. Toliko jako mi je stiskala ruku da sam pomišljala da će mi slomiti prste. U isto vreme plašila se da ga slučajno ne sretne na ulici jer je znala da čini prestup. Znala je da prelazi preko zabranjene zone ali nije mogla da se suzdrži. Ceo dan smo hodale kroz taj glupi seljački grad. Ceo dan. Obišle smo sve delove, zavirile u svaki otvoren prozor, zagledali svaku tupavu porodicu, dok ga konačno nismo pronašle. (Pauza) Baš je bilo vreme večere i svi oni sedeli su za stolom i jeli pečeno pile. Prišle smo sasvim do prozora. Mogle smo da vidimo šta jedu. Mogle smo da čujemo njihove glasove ali nismo mogle da razaznamo šta govore. Edi i njegova majka su pričali ali stari nije progovorio ni reč. Jel tako, Edi? Samo je sedeo i ćutke jeo piletinu. STARAC: (EDIJU) Dečko, ova je baš preterala. Moraćeš nešto da učiniš. MEJ: I znaš sta je najsmešnije? Čim smo ga pronašle on je iščezao. Ona je bila s njim samo dve nedelje i on je nestao. Niko ga vise nije video posle toga. Nikad. A moja majka ona se samo zatvorila u sebe. To nikada nisam mogla da razumem. Posmatrala sam je kako tuguje, kao da je neko umro. Sklupčala bi se i piljila u pod. A ja nisam mogla da razumem jer su moja osećanja bila upravo suprotna. Bila sam zaljubljena, znaš. Dolazila sam kući iz škole, posle sastanka sa Edijem, i bila sam sva puna radosti, a ona je stajala usred kuhinje i piljila u sudoperu. Oči su joj izgledale kao pogreb, a ja nisam znala šta da kažem. Nije mi je čak ni bilo žao. Mislila sam samo na njega. STARAC: (EDIJU) Prekardašila je, jel znaš? MEJ: I on je mislio samo na mene. Nije li tako, Edi? Nismo mogli da udahnemo vazduh a da ne pomislimo jedno na drugo. Nismo mogli da jedemo kad nismo bili zajedno. Nismo mogli da spavamo. Noću, dok smo bili razdvojeni, bili smo bolesni. Strasno bolesni. Majka me je čak odvela kod lekara. I Edijeva majka je odvela Edija kod istog lekara ali lekar nije imao pojma šta nam je. Mislio je da je u pitanju grip ili nešto tako. Ni Edijeva majka nije imala pojma šta mu je. Ali moja majka moja majka je tačno znala šta je. Osećala je to do srži. Poznavala je sve simptome. I molila me je da se ne viñam s njim ali ja nisam htela da slušam. Onda je molila Edija da se ne viña sa mnom ali on nije hteo da sluša. Onda je otišla kod Edijeve majke i molila nju. A Edijeva majka… (Pauza. Ona gleda pravo u EDIJA.) Edijeva majka joj je raznela mozak. Zar ne, Edi? Smesta joj raznela mozak. (STARAC ustaje, prolazi sa platforme na pozornicu izmeñu EDIJA i MEJ.) STARAC: Hej, čekaj malo! Čekaj malo. Sačekaj, do ñavola. Ova priča nije tačna. (EDIJU koji i dalje sedi.) Nećeš joj valjda dozvoliti da proñe s tom pričom, je li? To je najgluplja verzija koju sam čuo u životu. Ona joj nije raznela mozak. Nikad mi to niko nije rekao. Odakle sad pa to? (EDIJU koji i dalje sedi) Ustaj! Diž' se, do ñavola! Hoću da čujem mušku stranu u ovoj stvari. Ti sada treba da me predstavljaš. Da govoriš u moju korist. Niko drugi sada ne može da govori umesto mene! Ustaj! (EDI polako ustaje. Pilji u STARCA) Reci joj sad. Reci joj kako se desilo. Mi imamo sporazum. Ne zaboravi Page 24

Sem Separd - Lud od ljubavi to. EDI: (STARCU mirno) To je bila tvoja puška. Ona ista s kojom si lovio patke. "Brauning". Pre toga nikada u životu nije pucala. To joj je bilo prvi put. STARAC: Niko mi to nije rekao. Ništa nisam znao. EDI: Otišao si. STARAC: Neko je mogao da me pronañe! Neko je mogao da me otkrije. Nije to bilo nemoguće. EDI: Otišao si. STARAC: U redu, otišao sam! Otišao sam. U pravu si. Ali nisam se odvojio. Nisam ništa presekao u sebi. Sve je bilo kao i ranije, kao da nisam otisao. Ali tvoja majka tvoja majka ne bi odustala, zar ne? (STARAC kreće prema MEJ, direktno joj se obraća. MEJ gleda EDIJA, koji se polako okreće prema njoj dok STARAC govori. Kada se njihovi pogledi sretnu, oni više ne prestaju da se gledaju. MEJ.) Privlačila me je sebi. Sve je činila da bi me privukla. Bila je jaka. Rekao sam joj da joj nikada neću popustiti. Rekao sam joj to još na samom početku. Ali ona je nastavila da mi se otvara. Nije htela da sluša. Otvorila mi je svoje srce. Kako sam mogao da je ostavim kad me je toliko volela? Kako sam mogao da odem od nje? Bili smo kao jedno. (EDI i MEJ samo stoje i gledaju se. STARAC se vraća EDIJU. Direktno mu se obraća.) STARAC: (EDIJU) Šta čekas? Kaži joj nešto. Privuci je na našu stranu. Moraš da je navedeš da vidi celu ovu stvar u jasnom svetlu. (Sasvim lagano EDI i MEJ kreću jedno prema drugom. EDIJU) Ne približuj joj se! Šta to do ñavola radiš? Beži od nje! Vas dvoje ne možete da budete zajedno! Moraš da podržis moju stranu u svemu ovome. Sada nemam nikoga! Nikoga! Ne smeš da me izdaš! Ti sada treba da me predstavljaš! Ti si moj sin! (EDI i MEJ se sastaju na sredini scene. Grle se. Nežno se ljube. Iznenada, farovi ponovo prelete preko scene s desna, probijajući se kroz prozor, potom nestanu na levoj strani. Zvuk glasnog sudara, razbijanja stakla, eksplozije. Jarki narandžasti i plavičasti plamenovi zapaljenog benzina iznenada osvetle prozor. Potom zvuci divljeg njištanja kanja, kopite galopiraju preko pločnika, udaljavajući se. Poitom potpuna tišina. Svetlost vatre se nastavlja do kraja drame. EDI i MEJ sve to vreme ne prestaju da se grle. Duga Pauza. Niko se ne pokreće. Tada NARTIN ustaje i odlazi do prozora, proviruje kroz roletnu. Pauza.) MARTIN: (kod prozora gledajući vatru) Je li ono tvoj kamion s prikolicom za konje? EDI: (ostaje uz MEJ) Aha. MARTIN: Upravo gori. EDI: Aha. MARTIN: Svi konji su pobegli. EDI: (odvaja se od MEJ) Da, tako sam i mislio. MEJ: Edi. EDI: (MEJ) Samo ću izaći da pogledam. Moram bar da pogledam, zar ne? MEJ: Nema razloga. Zašto bi izlazio? EDI: Pa, ne mogu tek tako da je pustim posle ovoga. Šta da radim? (Prilazi levim vratima) Odmah se vraćam. MEJ: Edi… Page 25

Sem Separd - Lud od ljubavi EDI: Odmah se vraćam. Samo da pogledam i odmah se vraćam) Važi? (EDI izlazi kroz leva vrata. MEJ pilji u vrata, ostaje gde je. MARTIN ostaje u gornjem delu scene. MARTIN se lagano okreće od prozora i gleda u MEJ. Pauza. MEJ prilazi krevetu, izvlači kofer ispod njega, baca ga na krevet i otvara. Odlazi u kupatilo i vraća se sa odećom. Slaže odeću u kofer. MARTIN je neko vreme posmatra, pa joj lagano prilazi dok ona i dalje pakuje stvari) MARTIN: Mej… (MEJ se vraća u kupatilo i donosi još odeće. Pakuje je.) Da li ti treba neka pomoć? Imam kola. Mogu da te odvezem negde ako želis. (Pauza, MEJ i dalje pakuje odeću.) Ideš s njim? (Ona staje. Uspravvlja se. Gleda MARTlNA. Pauza.) MEJ: On je otišao. MARTIN: Rekao je da se odmah vraća. MEJ: Otišao je. (MEJ izlazi s koferom kroz leva vrata, koja ostavlja otvorena. MARTIN neko vreme samo stoji i pilji u otvorena vrata. STARAC gleda levo u stolicu za ljuljanje, potom malo iznad nje, u prazan prostor. STARAC počinje polako da se vraća na platformu pokazujući prazan prostor, na levoj strani ) STARAC: Vidite onu sliku tamo? Vidite je? Znate ko je to? To je žena mojih snova. Eto ko je to. I ona je moja. Samo moja. Zauvek. (Dolazi do stolice za ljuljanje, seda, ali nastavlja da gleda imaginarnu sliku. Počinje polako da se ljulja kada STARAC sedne, počinje MERL HAGARDOVA pesma "Ja sam onaj koji te voli" dok svetla počinju lagano da tamne. MARTIN polako odlazi do prozora i staje. On gleda napolje leñima okrenut publici, svetluca kroz prozor dok scenska svetla gasnu, STARAC se polako ljulja. Svetla polako gasnu do potpunog zatamnjenja. Vatra još malo svetluca u mraku, onda se i ona pesma se nastavlja u mraku, znatno glasnije.) KRAJ

Page 26