Sekspir - Henri IV, Deo I

B O LIN B R U K Zasluga je tvoja plemenita, znam, I ja neću da je zaboravu1diam. (V la ze P E R S I i E P IS K O P K A R L A J L S K I)

PERSI Glavni zaverenik, opat vestminsterski Pod pritiskom. gniže savesti i. sete Predade svoje t.elo grobu; ali Kairlajl stoji tw, i on očekuje Da kraljevsld siid o svome girehu ćuje B O LIN B R U K Karlajle, til ćeš se u tdh l;raj povući, Da tamo provedeš svoj život budući. Buđeš li miran, umrećeš tiu ti’o; Jer, ia to si. mi neprijatalj: bio, Isika-e prave easti u tebi sam gied'o. (U la zi E KSTO N . s L J U D IM A

k o ji nose k ovćeg )

EKSTON Veliki kralju, u tom kovčegu dovedoh Tvoj sahrainjeni strah. Ovde ti leži Od tvojih dušrnana đušmanin najteži, Rjčarđ od Bordoa, koga sam ti dov'o. B O LINBR U K Ekstone, ne hva-la za. delo ti ovo. Zla ruka, t i baca sad sramatu pršvu Na svu slavnu zemlju: i na mioju glavu. EKSTON Gospodaru, vašoj rečd sam to dužan. B O LIN B R U K Otrov nije mio ni kome je nužan Ni ti rneni. Želeh da nije na licu Zemlje, al’ ga volim,, i mrzim ubicu. Nek’ griža sa.veis.ld Vazda ti trud prati, A I’ loi'aljevsku Ijubav ja fci neću dali. K ’o Kaina nek’ te senka noći skoli, A l’ na svetlost dana glavu ne pomoli. Izjavljujem : duša bola mi je puna, Jer ltrvlju je moja poprslcaina kruna. Pridruž’te m i se u žalosti vi, Duboku crninu ol>ucite svi. U Svetu Zemlju la-enuti sam rad, Da s grešne ruke krv operem sad. Podite za mnom i proiite saize Nad omm koga ovaj lcovčeg uze. (Izla ze)

HENRI ČETVRTI P R V I DEO

Ndslov origina la TH E F ffiS T P A R T OF K IN G H E N R Y T H E FO U RTH

Preveli ŽIV O JIN SIM IC i SIM A PAND U RO VIC

H en ri I V (1390—1113) je B olin b ru k iz R i č - a r d a II. P ro š le su tr i cjođlne od R ič a rd o v o g svrgavanja i H e n rije v o g stupanja ?ia p re s io : k.omad p o čin je posle b itke kod H olm edona (1402), mada gled alac im a utisa k n eposrednog nastavka is torijsk og zbivanja. H en rijeva vladavin a je n cpopu la rna , u z e m lji su n ered i i bune, a on sdm je nespokojan , „b rig om iz n u re n ‘f, je r se ispun ja va p roroča n stvo iz R i č a r ' d a I I (IV , 1): ,,k rv Engleza će z em lju n a to p iti“ . P re d m e t d ra m e je P ersijev a buna i k ra lje v a pobeda nad u sia nicim a u b ic i k od S ru zbur.lja, 1403. godine. Deto j e 'p r v i p u t štampano 1598 (Q l), sledeće godine o b ja v lje n o je Q2, sa ozna kom „iznova p op ra vljen o“, a do 1623 (F l) izišla ’su još č e tiri izdanja. F . M irs p om in je delo 1598, a im a i a lu zija na n j u n ek im dramama, 1599. i 1600, pa se otuda sm atra da je naplsano 1596. i 1597. N a to u k a zu ju i njegove stilske i dram aturške osob en osti: n o v dram atičan k a ra k te r stila, m ešavina p oez ije i proze, o z b iljn o g i šaljivog, što č in i o v a j kom ad „d ivn o m i ra zn ovrsn om is to rijs k o m tra g ik o m e d ijo m ", „is to rijs k o m po s v o jim lik o v im a i po svom e duhu, a ipa k m ešavinom uzvišene poezije viteštva i n a jo rig in a ln ije g n a rod skog hum ora“ . tz v o ri za ov u dra m u su H olinšedove H r o n i k e, 1587, i d ra m ska hronika S l a v n e p o b e d e I I e n r i j a V, nepozna tog pisca. štampana 1598, ali igra na m nogo ra nije. P r v o delo dalo je pesn iku gradu za is to rijs k u ra dnju, a u dru gom e je našao pod sticaj za doda'vanje ša ljivih scena. Radnja se, pre?na lo m e, vod i na dva, pla n a: na is torijsk om i kom ed ijsk om , na d voru i na b o jn o m p o lju , na lo n d o n skim ulicam a i po gostionicam a. Jun a ci is to rijs k o g zbiva nja su k ra lj H e n ri, uzurpator i ubica. kom e je „duša bola pu na “, i P e rs i-O g n ja nin, vitez k o ji bi i ,,s bledolikog m eseca svetlu čast“ da u zb ere; u d ru g om su Falstaf i njegova vesela d ru žin a : k ra lje v ić H al sjed in ju je obe te ta k o ra zličn e pozorn ice: on je pra vi h e ro j dram e. K ra lje v ić i O g n ja n in 7iosioci su herojske tem e o vite š tv u i časti, a F alsiaf je pa rod ija te ideje. U stvari, H e n r i IV p r v i je deo tr ilo g ije o p rip re m a n ju i sazrevanju S ek s p lrovo g idealnog vladara, H en rija V. Kao i drugde, S ekspir i ovde p re in a ču je is to rijs k u grad u kako to potreba dram ske ra d nje i ka rakterizacija lik ova za h teva ju . N a jg la vn ija odstupanja od Holinšeda su ova : k ra lj He?iri p rik a z a n je kao star čovek, mada je u vrem e u k o je se ra dnja događa im ao trid eset godina; P e rs i je bio čak i m a lo s ta riji od k ra lja , a u d ra m i je istih godina kao i k ra lje v ić ; dodati su n e k i n o v i lik o v i; G le n d u v r i n je g o v i V elša n i p rik a za n i su kao da su od presudnog zna ča ja u b ic i kod S ru zb u rija , m ada su se b o rili na strani ustanika. D ra m a S l a v n e p o b e d e navela je pesnika na srećnu m isao da, su p rotn o i kla sičn oj d ra m i i svom dotadašnjem p ostu p k u u is to rijs k o j dram i,

183

pom eša tra g ićn o i k om ičn o, da h erojs k oj i ro m a n tič n o j tem i s u p ro i'stdvi, kao iro n iča n k on tra st, realisttčno k o m e d ija n je Falstafa i n je gove družine. U S l a v n i m p o b e d a m a k ra lje v ić druguje s v ite zom D žonom O ldka slom , i tu se nalaze epizode slične on im a u H e n r i j u I V: h ara nje na drum u, sastanak u gostion icl, la k rd ija n je zbog io b ožn je g susreta k ra lje v ič a i v rh ovn og sudije (ovde F alsta f i k ra lje v ić , II, 4) i p o m ire n je k ra lja i k ra lje v ić a (I I I, 2). I u Sekspiro v o j d ra m i Faistaf se p rv o b itn o zvao vitez D žon Oldkasl, po im en u slavnog p ris ta lice V ik lifo v e refo rm e, k o ji je bio obešen i spa ljen kao je re tik 1417, zato što je papu nazvao a n tih ristom . Posle n jeg ove s m rti k a to lic i su ga n eistin ito p rik a ziva li kao raskalašnika k o ji je k v a rio m lad og k ra lja H en rija V, pa ga je i. Sek sp ir tako nazvao i tako opisao. Jedan od O ldkaslovih p oiom a k a p ris ilio je Sekspira da im e starog viteza, čestita i hrabra čoveka, zarneni n ek im d ru gim , i on ga je nazvao F alsla fom , im a ju ć i sad u vidu viteza D žona Fastolfa, u glednog ra tn ik a iz vrem ena H e n rija V. N i upotreba ovo g im ena n ije prošla bez p rotesta ; još 1G62. jedan pisac se žali.: „ P o z o rnica je bila p reviše slobodna p rem a u spom eni jed n og v e lik o g ra tnika. . . . t kao što se ra dujem što je im e viteza Džona. Oldkasla izostavljeno, tako m i je žao što je im e viteza Džona Fastolfa stavije n o . . . da bude n ak ovan j za. svakog tupavka. da udara p o n je m u ." U oba stučaja p esn ik je u p otreb io is io rijs k o im.e: pišući is to rijs k u drarnu, želeo je da sva glavna lica im a ju n ek og is torijsk og osnova. U ep iiog u dram e I-I e n r i IV, drugi deo, da b i se odbranio od p r ig ovora pesnik kaže: Oldkasl je u m ro m u če n ičk o m sm rću, pa, p rema tom e, on n ije F a lsta f." K om a d je p r v i p u t prikazan u N a rod n om pozorištu u Beogradu i štampan 1952. g od in e u p revo d u Z. S im ića i S. Panduroviča. „N ijed n a S ek s p irova drama ne čita se više od p rvog i dru gog deia H e n r i j a IV . Možda još nikad n ije d a n pisac n lje u dva kom ada p ru žio to lik o uživanja. K ru p n i dogadaji su z a n im ljiv i, je r sudbina kra ljevsta va zavisi od n jih ; neznatnija zbivanja su zabavna i., sem jed n og il i dva, d o v o ljn o su verova tn a ; događanja se m nože sa ćudesnom p lod n ošću mašte, a u lik o v e unesena je raznovrsnost sa n a jv e ćo m tananošču razlikovanja i sa n a jd u b ljim poznavanjem Iju dske p riro d e .ate]j Onaj čiji jezik zati-aži i paru Za otkupnin'u buntovnog Mortimera! O G NJAN IN Buntovnog Mortimera! Nikad, gospodaru, ne otpa on od vas Sem ratnom srećom. Da se to dokaže, Dovoljan je jedan jezdk za sve rane Šbo k’o usta zjape, koje zadobi Na trščanom žalu mdmoga Severna U dvoboju, prsa u prsa, skaro sat, Boreći se besno s velikim Glenduvrom Triput odahnuše, i tripuit sporazumno Na Severnovom. pili su brzaku, Što preplašen njiinim krvavim izgledom Bojažljivo jiutmu međ drhtave trske,. Kudravu glavu krijuć’ u jamu pod obalom. Poprsikan krvlju tih hrabirih boi’aca.. Još izdajnička, podla pol'itiika N ije krila smer svoj tim strašnim ranama, Niti bi časmi Moa-timer primio Dobrovoljmo takve rane; i zbog toga N e klevetajm o ga k’o pobunjenika. K R A LJ H ENRI Lažno ga prikazuješ, Persi. lažno kažeš S Glenduvrom se nikad ne sukobi on, Veiim t'i. Pre bi smieo s đavolom No s Ovenom Glemduvinm biti boj. Zar se ne stidiš? A li odsada Da ti nisam ČUO' reč o Mortimeru! Zarobljenike nam, što pre možeš, poš’lji, Iii ćeš čuti šta' ti nije drago. Lord Nortamberlanđe, vama dopuštamo Poći sa sinom. Sve zarobljenike Poš’lji'te, il’ ćete još čuhi O' tome. (K R A L J H E N R I, B L A N T i S V IT A izlaze)

199

O G N JA N IN N ek’ sam đavo dođe da urla za njih, Pnstiti ih neću. Idem da mu kažem T o odmah, da samo olakšam srcu svom, Pa ma i glavu ugroz'o tim. NO R TA M B E R LAN D Šta, zanet si gnevom? Pričekaj malo, stoj! Evo ti strica. (V U S T E R se vraća)

O G N JA N IN Da o Mortimeru ne govoritn više! Govoriću, bogme; i nek’ mi je đusa Prokleta ako se ne udružim s njim ! N jega radi svoje ašprazniću vene, Izliti krv milu u prah kap po kap. AJ.i ću dići zgaženog Mortiimera Na visinu gde je nezahvalni kralj, Taj neblagodami i zli Bolinbruk. N O R TA M B E R LAN D (VUSTERTJ) Brate, kralj sinovca tvog razjari luđo VUSTER Ko po mom odlasku zapali vatru tu? O G N JA N IN Zamislite, traži sve zarobljenike; A kad još jednom pomenuh otkupninu Za brata moje zene, beše bled Na lice mi oko smrti25 upirući, Dršćući od besa na ime Mortimer. VUSTER Ne krivim ga; zar ga pokojni Iličard nije Proglasio svojim prvim naslednikom? N O R TA M B E R LAN D Da, čuo sam proglas. To beše kad jadni kralj — Nek’ nepravde prema nama bog mu pix>sti! — Pode na svoj irski pohod, odakle se, Opozvan, vrati i uskoro bi S prestola svi-gnuit, a zatim ubijen. VUSTER I zbog čije smrti široka usta sveta Ruže nas, sramote naše ime svud. O G N JA N IN Molim vas, polako! Je li kraJj Ričard tad Moga šuraka Edmiuida Mortimera Nasledniikom ki-une proglasio baš? N O R TA M B E R LAN D Jest, lićno sam čuo. Ofco sm rti — o ko k oje pretl smrću.

200

O G N JA N IN E, onda ne rnogu Da krivim kralja. njegovog rođaka, Kad mu želi smirt od gladi u brdima. A l’ zar dopustiti da vi, što staviste Krunu na glavu toga nezahvalnika, Zbog toga mrsku ljagu podsticanja Ubistva snosite — zar dopustati Da čitav svet kletvi primite na sebe Kao izmećari k’o poidla oruda, Konopci. lestve, tačnije — džeiati? Oprostite što se spustih tako nisko, Da bih vam pokaz’o stepen i položaj Na koji ste pali pod lukavim kraljeni. Zar da današnjdca govori sa stidom, A dstorije buduće za.pišu Da su Ijudi vašeg plemstva, vaše moći, I jedno i drugo stav lii u službu Nepravedne stvari. kao vas dvojica, Kad ste — bog da prosti! — svrgnuii Ričarda. Mirisavu, lepu ružu, i posadili Taj tm, tu d ivlju ružu, Bolinbmka? I zar, rad većeg s-tida, dodati Da vas prevari, odbaci, pregazi Onaj zbog koga snosite te sramote? Ne. još je vreme da spasete svoju Cast ugroženu i da povratite Dobar glas u svetu, da se osvetite Za podrugljivo, drsko preziranje Tom nadmenom kralju, koji dan i noć Smišlja da vam ceo dug izmiri svoj Krvavom isplatom vašeg pogubljenja. Stoga velim . .. VUSTER Ćuti, sinovče, i mir! Otvoriću vam tajnu knjigu sad I žustrom sudu vašeg nestrpljenja Pročitati o stvari opasnoj, Dubokoj, punoj pretnje, vratolomlja, Kao prelaženje hučne, brze reke Hodom preko kakvog nesigumog koplja. O G N JA N IN Ko padne taj tone ili ispliva. Pusti opasnost s istoka na zapad, 201

Pa nek’ čast, idući od severa jugu, Sretne je, uhvaitn. u koštac Jer kn/- pre Uzavrl u lovu na lava no zeca. NO H TAM BERLAN D Njega pom'iisaio na kakav važan podvig Isteruje izvan granđce stirpljenja. O G N JAN IN Neba mi, čisni se lak stoolc uzabrati S. bledoli.kog Meseca svetiu čast, IIi zaroniti do sarraog dna dlubi.ne, Gde visak nikad ne dohvata tle, Izvuči za kose potoinulu čast — Ako bi onaj što je izbavi Njena dostojans-tva uživao sam. A do davola s bednom ortačinom! VUSTER On zamišlja čitav svet od vizija, A na bdtno nikad ne obraća pažnju. Sinovče dobii, saslušaj me časkom. O G N JAN IN Oprostite . . . VUSTER One plemonite Skote, Zarobljenike i . . O G N JA N IN Zadržaću ih sve. Nijednog neće dobiti, bogami, Pa da mu Škot za dušdn ti'eba spas. Desnicom ovom držaću ih sve. VUSTER Udaljavaš se, ne slušaš m i plan. Zarobljenike ćeš zadržaiti ti. O G N JA N IN I hoću; toi je svršeno. Reče da ne da otkup za. Mortimera, O Mortimieru ne smcm, reći reč. A li ću ga naći kad ležd u snu, Na uvo ću mu viflai'uitd: „M artim er!" Jest, Uzeću čvorka, da ga nauče Da kaže samioi ,,Mortimer“, dati ga Njemu, nek’ stalno bOdi njegov gnev. VU STEIl Saslušaj, siinovče, samo jedrnu reč. O G N JA N IN Svečano se svakog mozgamja odričem, Sem živoit da zagorčam Bolinbruku; A razuzdanog tog pninca od Velsa — Kad ne bih misMo da ga otac mrzi, 202

Da bt mu rad, bio kakvoj nesreći — Ja bih krčagom piva otoovao. VUSTER Sinovče, zbogom. Govoriću s lobom Kad voljnijd. budeš da me saslušaš. N O R TA M B E R LAN D Kakva si td to osdčava luda. Nestrpljiva, da 1i 'takva žeraska ćud Ne da da slušaš nikoga sem sebe? O G N JA N IN Meni je, efo, k’o da me šiba bič, Kopriva pali, ujedaju miravi, Kad samo čujem o tom Bolmbruiku, Političaru mrskom. U Rdčai’dovo vreme — Kako se zvaše to mesto? davola! — U Glostei’šaji, gde je žiiveo Lalcomisleni vojvoda, njegov stric, Stric mu Joirk, tu savih koleno prvi put Pred. Boldnbinikom, tim kraljem. osmeha, Kad ste se — sto mu. gromova! — ti i on Iz Ravenspuirga.26 VratiJi. N O R TA M B E R LAN D U Berkli zamku. O G N JA N IN Da, tako je. Kako Slatko se tada memi urrailjavaše Taj hrt laskavi, govioreoi „kada Novorođena mi sreća bude punoletna", Pa „mili H ari Persi“ , pa „dobri rođaće11 — Vrag nek’ te varalice nosii! Bože prosti! .. . Dobri striče, kaži što irnaš; gotov sam. VUSTER Ako nisi, produžd; oekaćemo. O G N JA N IN Odisia jesam, VUSTER Onda se vratim o Još jednom na tvoje za'robljeniike Skote. Bez o'kupndne .ih osiobodi smesta. Daglasovog sina pretvori u sredstvo Za vrbovanje vojniika po Škotskoj; Iz razloga što ću ti pismeno poslati, Pristaće na to. (N O R T A M B E H LA N D U )

A ti, lorde moj. Dok ti sin bude zaposlen u Škotskoj, “

Luka na jo rk ša jsk o j obali u k o jo j se Henri IV isk rcao kad 17. izgnanstva.

:se 1399. vratio

203

Vešto se uvuci u srce plemenitog Prelata, voljenog arliiepiskopa. O G N JAN IN Od Jorka, je 11? VIJSTER Da, njemu teško pada Smrt brata m.u, lorda Skrupa, u Bristolu. Ne giovorim to po pretpostavci o tom Sia bi moglo biti, već po tom što 7.nam Da je smišljeno, skovano, spremljen'', I čeka samo da ugleda lice Prilike što će ga i ostvariti. O G N JA N IN Namirisao sam! Zivota ms. bvće. NORTAMBERJL.AND Pre no divljač ueneš ti stalno puštaš ' psa. O G N JA N IN Pa plemenita je Z8- era to: Moć Škotske i Jorka Udružiće se s Mortimerom, ha! VUSTER I hoće. O G N JAN IN Vere mi, đivno smišljeno. VUSTER Veliki r?.s razJog podstiče na žurbu. Da dizanjem vojske glave spasemo. Jer, ma kako se oprezno držali, Kralj će verovali da nam je dužnik još, Smatrati nas da smo nezadovoljeni, Dok nam god ne spremi kobnu isplatu. Vidite da je otpočeo već L ii;avati nas Ijubaznih pogleda? OOMJANIN Da, jeste; ali osvetaćemo mu se! VUSTER Sinovče. zbogom! Ne preduzimaj Više no što te pismima uputim. Kad vreme sazri, a skoro će biti, Otići ću tajno Glenduvru i lordu Mortimeru, gde ćete se ti I Daglas, i naše vojske u taj mah, Već udešeno. srećno sastati, Da snažnim mišicama dignemo sreću svoju Koju sad držimo u sumnji velikoj. NO R TA M B E R LAN D Zbogom, dobri brate! Nadam se uspehu.. OGNJANIN Zbogom, striče! Kratalc rok, dok nam u tom Ne pozdrave igru polja, jek i lom. (O dlaze)

204

D R U G I C IN

SCENA PR V A Ročester. Kafanskn dvoHšte (U la z i K IR ID 2 IJ A

s fe n je ro m

u ru c i)

K IR ID Ž IJ A Oho! Ako nije četiiri sata ujutru, neka me obese, Veliki Medved je već iznad novog odžaka. a konj nam još nije naitovaren. Ej. konjušaru! KONJUSAR (izn u tra ) Evo me, evo me. K IR ID Ž IJ A Čuj, Tome, udesi Kusomjino sedlo, stavi malo vune ispod unkaša; jadno kljuse je sasvim izranjavljeno po grbini, (U la z i D R U G I K IR ID Z IJ A )

DRUGI K IR ID Ž IJ A Grašak i pasulj su ovde tako budavi, da je to najsigumdiji način da siiroti konji dobiju crve.21 Otkako je umro konjušar Robin, u ovoj kući se sve radi naopačke. P R V I K IR ID Z lJ A Jadniik, nijednom se nije razveselio otkako' je skočila cena zobi; to ga je i ubilo. DRUGI K IR ID Ž IJ A Mdshm da je ovo najgora krčma s buvama na ceiom lonđonskom putu; toliko sam izujedan da se šarenaim kao Jdnjak. P R V I K IR ID Ž IJ A Kao linjak! Mise mi, ndjedan hrdšćanskd kralj n'ije više izbockan nego ja posle prvih petlova. D RUGl K IR ID Ž IJ A Niikad nam ne daju noćni sud, pa mokrimo' na oignjište, a mokraća koti buve kao riba ikru. P R V I K IR ID Ž IJ A Hej. konjušaru! Odi ovamo, đavo da te nosi! Ovamo! ^ U S ekspirovo vrem e m islilo se đa su c rvi u konjsltom želucu i crcvim a prouzrokovan i rđavom stočnom hranom. M eđutim , ti ,,crvi“ su stvarno larve d vokriin e mušice k oje k on ji progutaju jedući liSće na k om e se one nalaze.

205

DRUGI K IR ID Ž IJ A Dofoio sam da predam eak u Čearing Krosu ltoru sla-nine i dva korena đurnbii'a. P R V I K IR ID Ž IJ A Pobogu! Čurani u mojo.i korpi su sasvim izgladneli. Hej, konjušaru! Kuga te umorila! Zar ncmas očiju u glav.i.? Jesi li gluv? Da sam bulja, atoo m i ne bi bilo slađe da ti. rascopam glavu, nego da se napijem. Odi ovamo, davo- te nosio! Imaš li duSe? (U la z l G A D S IIIL )

G A D SH IL Dobro jutro, lđridžije! Kol'i.ko je sat.i? P R V I K IR ID Ž IJ A Mislim, ima dva. G AD SH IL Moliim te potsajmi mi tvoj fenjer, da viddm konja u štali. P R V I K IRJD ŽIJA Polako, polako! Gle gle, anam ja veštinu ltoja vredi dvaput više od te, vere mi. G A D SH IL Molim te daj' mi tvoj. DRUGI K IR ID Ž IJ A Da, a kadi? Sad, ili odmah? „Pozajmd mi tvoj fenjer", veli. Gle ti njega, al’ najpre da te \ddim obešena. G AD SH IL Slušaj. kiridžijo, kad misliš da ćete stići u London? DRUGI K IR ID Ž IJ A DovoOjno rano da edemo u lcrevet pre svetlosti sveće. Komšijo' Magse, da probudiimo gospodu; i oni će s društvom, jer imaju mnogo prtljaga. ( K t r t d . ^ i i e odlaze)

G A D SH IL Ej, ej. sobaru!28 SOBAR (izn u tra ) Tu sam, veli seciikesa G AD SH IL To je isto što i: tu sam veli sobar; jer se tvbj rad ne razlikuje više od kesaroštva no uputetvo od izvršenja Ti pi-aviš plan. (U la z i SO B AR )

SOBAR Dobro jutro, gospodiine Gadishile. Ono što sam vam kazao sinoć va ži: neki seoskii gazda iz kenlvske pustare nosi sa sobom ta’i. stotine maraka29 u zJa.tu, Čuo sam kad jc to rekao siinoć za večerom jednom d svojih saputmilca, koji je neka vrsta računoispitača i ima velik prtljag; ala, -a Kai'anski sobari b ili su često u dosluhu s drumskim razbojnicim a. M arha n ije bila kovan novac, ali je v red e la 13 šiLinga i 4 pen jja ; prem a tome, 300 m aralta u zlatu je ravn o oko 200 zlatnika.

206

bog bi ga znao šta je u njemu! Vee su usitaii i poi'učili jaja pržena na maslu; uskoro će poći. G A D SH IL Čuješ, ako se ne sretnu s pisarima svetog Nikole,33 evo ti mog vrata. SOBAR Šta će mi? On je dželatov, jer znam da mnogo obožavaš sv. Nikalu, kao i svi lupeži, G A D SH IL Što govoriš o dželatu? Budem li viisdo, dobro će se omastati dvoja vešala; jer alco budem visio, vdsiće sa mnom i. stari ser Džon, a ti. znaš da on nije mi'šava gladnica. Pa ima i di-ugih veseljalca, o kojima ti i ne sanjaš, Jsojd su, razonode radi, iz-voleli da učine čast našem pozivu i lioji ta, u slučaju da se nešto doknči, s.ve izgladili rad'i vlastito'g ugleda. Nisam ja udružen ni. s kakvim lutajućim razbojnicima pešaciima, sa sitoim secikesama naoruižanim dugačkim tojagamas sa bučnam, brkatim pijanicama modrocrvena nosa, već sa plemstvom i gospcdstvom. odborn.icima i pravnicima., ljiudiima k o ji čuvaju tajnu, k o ji će pre udariti nego progovori.ti, giovooAti pre nego piti, • piti pre nego moliti, se. Ali, ne, slagao sam, jer se oni staJno rnole svome svecui. država, :i kleče pred njom; ili tačnije, ne kieče pred njom već na njoj. jašu po njoj, pljačkaju je i prave čizme od njene kože. SOBAR Pa, vere mi, više limate da zanvalite noći nego seputu ne propuste vodu? G A D SH IL Neće; neće; namazane su i natopljene pravdom. Mi krademo u potpunoj bezbednosti, kao u tvrđavi; nosimo sa sobom seme paprati,31 pa idemo nevidljivi. SOBAR Pa. vere mi, vdše imate da zahvaJite noći nego semenu paprati što idete nev.idljii.vi. G A D S IilL RuJcu ovamo! Dobićeš svoj deo od naše dobiti ako sam ja čestit čovek. SO BAR Sigurnije mi je da. kožeš da ću dobiti ako si potajni lopov. G A D SH IL Idi do vraga! ,,Homo“ je zajedničlco im e za sve Jjude. Reci lvonjušaru da mi dzvede Jvon.ja. iz štale. Zbogom, tupoglavi lupežu! (O b ojica ocllaze) ” Drumski razb ojn ici zvani su pisari sv. N ik ole, je r se smatralo d a - je on zaštitnik dece, ućenjaka. m ornara, čobana, putnika I topova. 31 A lu zija na v e ro v a n je da je sitno seme paprati v id ljiv o sa-mo uoči Ivanjdana i da ono čini nosioca n e v id ljivim ako se tada ubere.

20?

SCENA DRUGA Drum blizu Gadshila (U la z e P R IN C H E N R I i P O IN S )

POINS Hođi, hodi da se salcriješ! Skkmio sam Falstal'ovog konja, pa se lcrza kao uStirlmn somot.32. PR IN C I-IENRI Ti buđi sataiiven. (U ta zl F A I.S T A F )

F A L S T A F Poinse! Poi-nse, sto mu muka! Poinse! PR IN C HENRI M.ir, debeii luipežu! Sto vičeš toli-ko! F A L S T A F Cde je Poi'ns Hale? FR IN C IIFjN R I Otišao je na vrh brda; potražiću ga. F A L S T A F Proklet da sam što pljačkam u đruštvu toga lopova: taj n.i.Uvov je s'klonio m-jg koinja i zavezao ko zna gde. Ako budem išao peške još samo četiri stope, ostaću bez daha. A li se nadam da ou umreti lepom smirću. kao čestit oovek, ako ne budem obešen za ubistvo te hulje. Za poslednje dvadeset i dve godine zaiklinjao sam se svakog sata da ću se odreoi da budem s njim, a ipak sam još.omađija.n društvom toga lupeža. Ako ml taj nevaljalac riije dao ljubavni napitak da se zaljubim u njega, neka me obese. Drukčije nije. rnora da sam popio ljubavni na,pitak. Poinse! Hale! kuga vas umorila! Bardiolfe! Peto! Pre ću umreti od gladi no ići u pljačku i stopu dalje. A ko postaiti čestit čovek i napusbilii te lupeže nije isto tako dobro delo kao i napiti se, ja sam najveća propalica koja je ikad žvakala zubima. Osam koraka neravnog zemljišta peške za mene je sedamdeset m ilja; i ti zlotvori kamena srca znaju to vrlo dobro. Do đavola, lcad lopovi ne mogu da budu česta.tiii jedain prema drugom! (zviidanje) _ uh! Kuga vas umoa’ la! Dajte mi mog konja. nitkovi: dajte m i konja; pa idite do đavola! PR IN C H ENRI Mir, ti trbonjo! Lezi doJe; prisloni uvo na zemiju i oslušni ako možeš čuitii korake putnika. F A L S T A F Imaš li kakvu polugu da me digneš ako legnem na zemlju? Vere mi, ne biih još jednr.m teglio peške ovo toga

208

“ Somot je ponekad štirkan da b ' im ao bol.ii sjaj, ali se usled krzao.

mo-je telo ovako daleko ni za sve blago u blagajni tvog oca. Što me, do đavoda, mučite ovako kao konja PR IN C HENRI Lažeš; ne muče te kao konja, već bez konja. F A L S T A F Molim te, dobri prinče I-Iale, pomozi mi da dođem do svog konja, dobri kraljeviću. PRINC. HENRI Šta, lupežu! zar ja da budem tvoj konjušar? F A L S T A F Idi i obesi se svojim prestolonasledničkim pcdvezicama! Ako budem uhvaćen. osvetiću se za ovo. Neka me čaša viina otruje ako ne uđesim da se spevaju balađe o svima vama .i pevaju na podrugljiv načiin. Kad se sa šalom pretera, pa još peške, mirska mi je. (U la ze

G A D S H IL , B A R D O LF

i PETO)

G A D SH IL Stoj! F A L S T A F Pa to i činim, prolav svoje voJ.je. PO INS O, to je naše njuškalo, poznajem mu glas. Bardolfe, šta je novo? B ARD O LF Spremdte se, spremiite se; stavite maske. Novac za kralja silazi niz brdo. Taj novac ide u kraijevu biagajnu. F A L S T A F Lažeš, lupežu, ide — u kraijevu krčmu. G A D SH IL Ima ga dovoljno da nas sve obogati. F A L S T A F Da nas sve obesL PR IN C HENRI Vas četvorica ih sačekajte u tesnacu; Ned, Poins i ja otići ćemo dalje naniže. Ako pobegnu od vašeg napada, naići će na nas FETO Koliko ih ima? G A D S H IL Osam ili deset. F A L S T A F Do đavoia, neće li nas oni opljačkati? PR IN C HENRI K akva si to kukavica, gospodine Džone Trbuško? F A L S T A F Ono, istina, ja nisam Džon od Gonta.,3S vaš ded; ali ipak nisarn kukavica, Haie. PR IN C HENRI Ostavite da dela pokažu. PO INS Džeče, tvoj konj je iza žive ograde; kad ti bude 2atrebao, tamo ćeš ga naći. Zbogom; držite se dobro. F A L S T A F Sad ga ne bih mogao udarit.i pa da me stane ŽJvola. :'3 G on t znači mršav. 14 Š ek spir 7

209

PR IN C HENRI Nede, gde su naši ogrtaći i maske? POINS Ovde, u blizini; hajde za mnom. (P R IN C H E N R I i P O IN S

ođlaze)

F A L S T A F A sad, momci, kom obojci, kom opanci, želim sreću svakome od nas; svak’ na svoj posiio! (Ulaze P U T N IC I)

P R V I P U T N IK Hajde, susede; dečak će povesti naše konje ndzbrdo, a mi ćemo propešačiti da opružtao noge. LO PO V I Stoj! P U TN IC I Ah, Isuse Hriste! F A L S T A F Udriite! Dole s njima! Zalfoljite hu.lje! Ah, beskorisne gusenice! Žderonje silanine! Oni mrze nas omladinu. Dole s nj.ima! Očerupajte i'h! P U T N IC I O, upTopašćcni smo, i mi i naši zauvek! F A I.S T A F Na vešada, trbušati lupežd! Jeste li upropašćenj" Ne, vi trule seoske gazde! Voleo bdh da su vaše magav.e ovde! Napred, ugojcnii veprovi, napred! Nitkovi, mladi ljudi mott-aju da žive. Vi ste vdsoki porotnici.3'1 Jeste li? Mi ćemo' vam presuditi, vere md! (O p lja čk a ju ih

i v e iu . lz la z e)

(U la ze P R IN C H E N R I i P O IN S preru šen i)

PR IN C H EN RI Lopovi su vezali poštene ljude. Ako sad t.i i ja uspemo' da opljačkamo lopove i odemo veselo u London, imaćemo razgovora za nedelju dana, smeha za čitav mesec i dobru šalu zauvek. POINS Stani u stranu; čujem ih, dolaze. (R A Z B O J N IC I se vra ća ju )

F A L S T A F H a j’te, momcd, da podelimo, pa onda na konje pre no se razdand. A ko princ i Poins nisu dve velik e kukavice, onda više nema pravde na svetu U onom Poinsu nema hrabrosti koliko' u divljem patku. PR IN C H EN RI Pare! POINS Nitkovi! (D o k o n i dele novac, P R IN C i P O IN S ih napadaju. Posle jednog ili dva udarca F A L S T A F i S V I O S T A L I beže. osta vlja ju ći plen za sobom ) 3* P o ro tn ici v e lik e porote m o gli su bitd samo bogati lju d i visokog društvenog položaja.

210

PR IN C HEiNR.l Bez po muke dobiit. Sad čilo na konje! Lupeži. rasuti, strahoim obuzeti, Ni sresti se više neće smeti sad, Smatrajući jedan drugog goniteljem. Edvaa-de dragi, napred! Falstafa je Znoj mrtvačkd oblio; on masti Mršavu zemlju idući po njoj. Zao bi m i bUo, da nije za smeh. POINS Kako je samo taj lupež rikao! (lzla ze)

SCENA TRECA Vakvortski zam-ak (U la z i O G N J A N IN , sam, č ita ju ć i pism o)

O G N JAN IN „A li, što se mene tiče, moj lorde, bio bih sasvim zađovoljan da budem tu, s obzirom na ljubav koju gajim prema vašem domu.“ Bio bi zadovaljan — pa zašto onda nije? S obzirom na ljubav koju gajim prema vašem domu — time pokazuje da mu je njegov ambar draži no naš dom. Da vidim dalje. „Podvig koji preduzimate je opasan“ — pa u to nema sumnje: opasno je nazepsti, spavati, pitd; ali. kažem. ti, moj budalasti lorde, da m.i iz koprive opasnosti beremoi cvet bezbednostdi, „Pothvait koji ste preduzeli cpasan je; prijatelji koje pominjete nesdgurnd su; vrem e je nepodesno: a cela vaša zavera je suviše laka da bi. bila protivteža tako velikom otporu.“ — A , tako veliiš? Tako? A ja t i kažem da si ti plitkoumna strašljivdca i da lažeš. Kakav je to ćalov! Gospoda mi, naša zavera je taiko dobra, da bolja nikad ndje skovana; našd prijatelji su vemd .i. postojani - dobar plan, dobri prijatelji i dobri izgiedi; odličan plan, vrlo dobri prijatelji. Kakva je to smirznuta kukavica' Pa eto, lord od Jorka je pohvalio zaveru i sav opšti plan. Bogami, da sam sad kod tog nevaljalca, prosuo bih mu mozak lepe211

zom njegove zene.35 Nisu li tu mo.j otac, moj stric i ja? Pa lord Edmund Mortimer, lord od Jorka i Oven Gienduvr? N ije li.. najzad, i Daglas tu? Nemam li pisma od svih njih da će se naoružani sastati sa mnom devetog dana idućeg meseca? Zar neki od njih nisu već pošli? Kakav je ovo paga.nski nevaljalac! Nevernik! Ha, u svom velikom strahu i kukavičluku, sad će on pravo kralju i otkriće mu sve naSe pripreme. O, kad bih mogao da se podelim na dvojicu pa da se pesničim sa samim sobom što sam pozivao takvog plašljivca da sudeluje u ovakvom časnom pothvalu! Đavo da ga nosi! Neka kaže kraJju; m i smo spremni. Ja polazim, noćas. (U la z l L E D I P E R S I)

Eto, K eli moramo te kroz dva sata ostaviti. LED I PERS.T O. moj dobri mužu, što si tako sam? Šta sam )u\iva da već dve nedelje budem Iz postelje moga Hai-ija prognata? Zbog čega si, reci. miili. izgubio Voiju za jelom, vedrdnu, zlatni san? Što obaraš svoje oči zemlji, zašto Tako se često tirgneš kad sd sam? Sto izgubi svežinu lica svog, Moje blago, pravo na tebe žrtvova Razmišljanju mutna oka, tmurnoj seti? U nemirnom sam gledala te snu, Čula gde mrm.ljaš o surovom ratu, Svom ubojnom, brzom konju naređuješ. Kličeš: „Hrabro napred!“ I kako govoriš 0 jurišu, ustulcu, šatorima, Rovu, preprekama i paJisadama Grudobranu. lakim i teškim topovima, Otkupu roblja, vojnicima palim, 1 žestoke borbe promenaina svim. Tvoj duh beše tol’ko obuzeo rat. A ti toliko uznemiren snom, Da ti čelom graške znoja izbijahu “ Žene su u Selcspirovo doba nosile lepeze. M yda su lepeze p ravljen e od perja, drSke su im često b ile od srebra iii zlata, a pokatkad ukrašene i dragim kam enjem .

Kao mehurići na potoku burnom; A Hcem ti čud.ni nekakvi pokreti, Kao kod Ijudd što uzdrže dah Na kakvu nenadnu, važnu zapovest. Šta sve to znači? Težak posao Predstoj.i mom mužu; i moram ga znati; Inače. znači, ne vodi me više. OGNJANTN Šta!

1

(Utazi S LU G A )

Je li Giljams otiš’o s paketima? SLUG A Jeste, gospoda.ru moj, pre jednog sata. OGN.TANIN Je li Batler doveo konje od šerifa? SLU G A Jednog konja je, gospodaru. upravo sad doveo. O G NJAN IN K oga l-conja? ćujavog alata? SLUGA Jeste, gospodaru. O G N JA N IN Ovaj će alat biti presto moj. Dobro, odmah ću ga uzjahat. — O. nado!36 — Neka ga Batlea' izvede u park. (SLU G A odlazi)

LED I PERSI A l’ čuj m.e. moj lorde! O G N JA N IN šta kažeš, ledi moja? LED I PERSI Šta te odvodi od doma? O G N JA N IN Pa moj konj, Ljubavi, konj moj. LED I PERSI Luckastd. majmune! N.i lasica sama nema tafcvu žuč K ’o što je ta što tebe muči. Moram, I hoću da znam, Hari, šta je to. Plašim se da moj brat Mortdmer želi Doći do svog prava, pa šalje po tebe, Da mu smer pomogneš. Ali, ako id eš. .. O G N JAN IN Čak tamo, paške — umar’ ću se. draga LED I PERSI No, paipagaju, hajd’, hajd’. odgo\-oa-ii Tačno na ono što te pitam ja. Hari, mali ću ti prelomiti prst Alco mii celu istinu ne kažeš. O G N JA N IN Idd. vragolamko, hajde! Ne vodim'te, Ne marim te, K eti! Ovo ndje svet "" Nada je bila geslo Persijevih.

212

213

Za borbu s uisnama, i-gru s iepojkama. K rva vi nosovi, razbijene glave, To je sad na ređu. Čujem, rže konj.

Št;a kažeš, Keti? Sta hoćeš od mene? LEDI PEESI Ne voliš me. dakle? N e voliš zaista? Pa onda n em oj: kad me ne voliš, Neću ni ja sebe volefa. Ne voliš? Kaži, govoriš !i u šali, il’ ne? OG-NJANIN H ajd’. lioćeš li da me vidiš kad uzjašem? Kad budem na konju. zakieću ti se tad Na beskanačnu ijutbav. A l’ ćuj, Keti, Odsada me ne smeš jspiitdvatbi Kuda idem i iz koga razJoga. Kud moram, moram; l da zaključim : Večeras te ostavljam, draga Keti. Znam, mudra sd; ali ipak Jie mudrija Od Ognjaninove žene; postojana, A l’ ipak si žena; a kad se tiče tajni, Nijedna n-ije bolja no ti. jer Verujem, što ne znaš to nikad i'eći nećeš. T o l’ko se oslanjam na te, draga Keti. LED I PERSI Kako? tek toliko? O G N JA N IN N i za pedalj više. Ali. slušaj, Keti: Kuda ja idem doći ćoš i. tt . Ja polazim danas, a ti sutira. znaj. JesL 1’ zadovoljna, Keti? LEDI PERSI Pa, kađ moram.

PR IN C HENRI Sa tri iii čeLiri giupana među šezdeset ili osamdeset buradi.*7 Udario sam u najniži ton poniznosti. Eto, postao sam prisan dirug trojice kelnera i sve ih mogu zvatt krštenim imenom: i Toma, i Dika i Francisa. Oni sc već kunu spasenjem svoje daiše da sam ja kralj učtivosti iako sam samo ptdnc od VeJsa; i otvoreno m.i kažu da nisam neki naduvenko, kao Falstaf, već veseljak, đida i dobar drug — duše mi. tako me nazivaiu. A kad budem kraij Engleske, kažu mi da ću imati pod svojom komando-m sve dohre dirugare u Istčipu. Dobro se opiti — oni zavu oboj.iitii se oiveino; a ikad pri piću zaistaneš da odahneš, poviiču: ,.Na dušaJt!“ Da zaključim — toliko sam napredovao u roku od četvrt sata, da ću celog života moći da pijem naporedo sa ma. kojim kotiokrpom.38 Kažem ti. Nede :zgubio si. mnogo časti što nisi sudelovao sa mnom u tom podvlgu. Ali, slatki Nede — da bih ti zasladio 'me. dajem ti fiše.k šećera od jednog penija,34 to ji mi je nialopre ćušnuo u ruku kelnerski pomoćn.i,k, što celog života nije prevalio preko jezika diruge reči sem: „Osam šilinga i šest penija,“ i: „Dotorodošli,“ s onim piskavim dodatkom: ..Odmah, odmah. gospodiine!“ .ill: „Pola Uitra ,,.kopila“ 40 u PoJumesecu,'11 na raboš“ — iJii tome slično. Al.i, Nede da bismo prekraitdli vreme dolc Falstaf ne dođe, otiidii u susednu sobu i, dok ja budem ispitivao log maJog kelnera u kom cilju mii je dao šećer, ti ga staino viči poi imenu ..Francise," da on ne bi stigao da Jcaže. u razgovoru sa mnom, n:išta sem .,odmah!“ Ooiiđ.i i ja ću izvesti tu lciomediju. (PO INS izla zl)

(Izla ze)

POINS (iznutra) Fraincise! PR IN C HENRI Odlično! PO INS (izn u tra) Francise! SCENA Č E TV R TA

(U la z i FR A N C IS )

Krčma ..Kod giave divljeg vepra“ v. Istčipu (U la ze P R IN C H E N R I i P O IN S )

PR IN C HENRI' Nede. molim te. iziđi iz se nasmejemo malo, POINS Gde si bio, Hale? 214

zagušljive sobe. da

37 O m iljen i gosti ponekad su p oziva n i-n a pijanku u kafanskom podrumu. Js Kotlolcrpe su bili čuveni kao pijanice. 1,3 Da bi zasladili vino, kalanski gosti don osili su šećer sa sobom ili su ga k u p ovali u m alim fišecim a od keinera. 40 K o p ile je slatko špansko crno ili belo vin o slično tam n jan ici po ukusu. u Sobe u k afan am a im ale su neobična im cna kao „polumeđec**. ..nar“ , „fen ik s4* itd. i zn aci k oji su odgovarali tim im enim a bili su Iznad vrata.

215

/ FR AN C IS Odmah. •odmah, gospodine! Pogledaj u ,.nar“ , Rali'e. PR IN C H EN RI Odi, Francise! FRAN CIS Izvo l’te, gospođao-u. PR IN C H EN RI KolLko im;i5 da služiš, Francise? FR AN CIS Pet godina i onoliifco koliko — POINS (iz n u ira ) Francise! FR AN C IS Odmah, odmah, gospodine! PR IN C H ENRI Pet godina! Bogorodice mi, to je dugačak rok za zveckanje kalajnim posudem,.42 A li, Francise, da li bi se ti usudio da iznevertš ooigovoir s lcrčmairom. da okreneš pele i pobegneš? FR AN CIS Zbilja, go»podairu, zakleo bih se na svdm knjigama u Engleskoj da bih se usudio. PO INS {tzn u tra ) Fi-ancise! FR AN C IS Odmah, gospodine, PR IN C H EN RI KoLi'ko ti je gO'dina. Francise? FR AN CIS Da promislim — O' Miholjdanu ću im a ti... PO INS (iznutra) Francise! FR AN C IS Odmah. gospodine. M olim vas pričekajte rnalo, gospodaru. P R IN C H EN RI A li, shišaj, Fi-ancise, šećer koji si m i dao staje jeda-n peni, zar ne? FR AN CIS Gosp'odaru, voleo bih da je dva penija. PR IN C H ENRI Daću ti hiljadu funti za njega; zatraži kad god hoćeš; daću ti. POINS (Izn u tra ) Francise! FR AN CIS Odmah. odmah! PR IN C H EN RI Odmah, Francise? Ne, Francise; ali sutra, Francise; ili, Fi-ancise, u četvrtak; Francise. ili kad god •ti hoćeš. Ali, Francise! FR AN CIS Gospodiuu? P R IN C IiE N R I Zar bi ti opljačkaio43 onog ošišanog laskavca u lcožnom grudnjaku sa icristalnim đugmetima, onog što nosi prsten ukirašen ahatom, zagasitosive čarape. pcdvezice od uipiredenog konca i španski jandžik? FR AN C IS Pobogu, gospodine, na koga to mislite? U krčm am a se obićno vipotrebljavalo kalajno posuđe. " Z a r bi t i pogazio svoj u g o vor s k rčm a re m i pobeg.to?

216

PR IN C HENRI Izgleda mi da je crno ,,kopile“ jediino vino koje piješ; pogledaj. Francise, tvoj beli platneni prsnils je pun m rija od njega. U Berbenij :11 šećer n ije tako skup. FRANCIS Kako. gospodaru? PO INS (izn u tra ) Francise! PR IN C H ENRI Odlazi, lupežu! Cuješ li da te.zovu? (O b n jica ga 20C11; K H LN E R s to ji zapanjen ne zna ju ćl u kom p ra v rv da ide) (V la zi K E C M A R )

K R Č M A R Šta, sto.jiš 4u dokon uprkos tolikom dozivanjuV Idi gostima unutra. (F R A N C is izia zi) _ Milostivi gospodaru, stari ser Džon, sa pet-šest Jjudi, stojii pred vratima. Hoću li ih pustiti unutra? PR IN C HENRI Neka čekaju malo. pa im onda otvori vrata. (KRCM.AH iztazi) — Poinse! POINS (izn u tra) odmah, odmab, gospodine. (PO IN S pon ovo u la zi)

PR IN C HENRI Falstaf i ostali lopovi sti pred vratim a; al’ ćemoi se proveseliti! PO INS Kao poljski popci, diruškane. Ali slušaj, u kakvoj si nameri izveo ovu maju šalu s kelnerskim pomoćnikom? Reoi o čemiu je reč. PR IN C HENRI Ja sam sad od svih ćudi koje su postojale ’oš od davnih vremena dobrog Adama pa do sadašnjeg mladog' ponoćnog časa. (FR A N C IS pon ovo u la zi)

Koliko je sata, Francise? FRANCIS Odma.h odmah, gospodine (FR A N C IS izla zi)

PR IN C HENRI Ovo momče za dn'vno čudo ima manje reči od papagaja iako je sin žene. Njegiov posao, .ie da trčkara tamo-amo po kafani, a besedništvio mu je da ređa stavke iz računa. Nisam još Persijeve ćudi; onog Ognjani.na sa severa što 'ubije neiknh šest ili sedam tuceta Skota za ručak, opere ruke i kaže svojoj ženi: ,Dd đavola s ovim mirnian životom! Zaželeo sam se rada.“ „O, moj slatki fl U Š ekspirovo vrem e šećer je uvožen iv. B erberije.

217

Hari", kaže rau ona, „koli'ko si ufoio danas?“ „Neka oporu moga aiata“ . nai'eđuje on i posle čitavog sata jo.i odgovara: „Nekiih. četnnaest; raato, malo.“ Molim te. zovni Falstafa; ja ću glumiti Persija, a taj prokleti ugojeni vepar igraće ledi Mortimer. njegovu ženu. ,,Vino“ , kaže pijanica. Zovi mi onog debeljka. (U laze F A L S T A F , G A D S H IL. B A R D O L F i P E T O : F R A N C IS donosl vin o)

PO INS Dobro došao, Džeče, gde si biio? F A L S T A P Neka kuga pomori sve kukavice, karžem. i neka ih stigne osveta! Triput amin! Daj mii čašu vina, momče. Pre nego što još dugo budem vodio ovaj život plešću, naplitatd i potpli-tatii čara-pe. Kuga neka nosi sve kukavice! Daj mi čašu vina. o'bešenjače. Zar nema više vrline u svetu? (P lje )

P R IN C H ENRI Jesi li ikad gledao kad Titan'13 lju bi zdeiu masla, a ono se — sažaljivo — topL od suinčeve lepe priče. Ako nisi pO'gledaj u tog znojavka.40 F A L S T A F Hej, ni-tkove, i u ovom vinu ima kreča.47 U nevaljalom čoveku nema ničega sem nitko-vluka; ali kukavica je ipak gora od čaše v-ina- s krečom. Podla kukavica! Idii svojim putem. stari Džeče; u-mi'i kad ti bude volja. Ako muževnosit, dobra muževnost. nije ?aboravljena na iicu zemlje, onda sam ja ha-ringa bez iki’e. Nerna u Englesivoj ni tri dobra čoveka neobešena; a jedam od njih je debeo i sitar. Neka nam bo-g pomogne u ovakvim vremenlma! Rđav je ovo svet, kažem Voleo bih da sam tkač: mogao biii pevati psalme, iii taiko nešto.'18 Kuga odnela sve kukavice, opet kažem. P R IN C H E N R I Sta je. vunena vrećo, što gundaš toliko? F A L S T A F K raljev sin! A ko te ne isterain iz tvoje kraljevine drvenim ma-čem49 i ne oteram sve tvoje podanike ispred ■' Titan = Sunce. “ Z n o ja v k o je F alsta l, k o ji lič i na zdelu masla k o je se topi na suncu. 17 U vino je stavljan kree da bl bilo su vlje i svetlucalo u ćaši. K Tlcači sli obično pevaii za vrem e rada; m nogi od n jih su bili puritanci, pa su p ev a li psalme. 15 U crkven im dram am a P o ro l; je tukao Đavola drven im mačem.

218

tebe kao jato diivljih gusaka, nikad više neću nosi-ti bradu. I ti si m>i princ od Velsa. PR IN C HENRI ProkJeti debeljko, šta ti je? F A L S T A F Zar nisi. kukavica? Odgovori mi na to a Poins takođe? PO INS Sto rnu gromova. debela trbušino, ako- me nazoveš kukavioom, tako mi Gospoda, proburaziću te. F A L S T A F Ja da nazivam kukavicom tebe! Pre bih te video na vešalima no da te nazovem kukavicom. A li bih dao hitjadiu funitii da mogu da trčim brzo kao ti. Dovo-ljno si prav u ramenima. pa ti je svejedno ko ti vidi ieđa. Zar ti to zoveš pomaganjem svojirn prijateljima? Do đavola s takvom pomoći! Daj mi ljude koji će mi gledati u lice Daj mi čašiu vi-na. N itkov sam akx> sam danas popio jeđan gutijaj! PR IN C HENRI O lupežu! Jedva da si obrisao usne ot.kako si poslednjd put pio. F A L S T A F T o ne čini nikakvu razli-ku. ke, Skotske, Velsa. Koj.i bi m e mogaio nazvati učenikom, Što me je učio? I daj mi sina žene Što će ići sa mnom putima madije Ukorak u dubokim ogledima. O G N JA N IN Nem a oovetka što velški75 bolje zna M O RTIM ER Ćuti, zete Persd, izazvaćeš mu bes. GLENDUVR Duhove nz strašnih dubina prdzivam. O G N JA N IN T o i ja mogu, i može to svak’ ; A l’ hoće li doći kad ih ti prizLvaš? GLENDUVR Mogu te naučiiti, rodače, da vladaš Đavolom. OGNJANTN A ja tebe da postidiš Đavola isti-nom. Jer on se stidi nje. ;J M nogi su p rip is iv a li zem ljotres „vetru zatvorenom u Z c m iji". ’ s B iio jc rasprostranjcno mišljcn.ic da su V elšani sam ohvalisavi i da je n jih o v je zik jedan od n ajtežih; prem a tome, gorn jom rečenicom O gn jan in je ili hteo đa kaže đa n iko ne ume tolik o da se h vali, iii da n iko ne g o v o ri tako n erazu m ljive gluposti kao G lenduvr.

232

Moižeš .li, prizovi, dovedi ga ovde; Kunem ti se da ću ga stidnog oterati. Reci uvek pravo, đavolu na stid! M O RTIM ER S tim beskorisnim govorom dosta de! G LEND UVR Triput je Henri Boiinbruk dizao Vojsku na moju moć, i triput sam ga S obala Vaja, peščanog Severna Vraćao kući boisog, pod nepogodom.73 O G N JA N IN Vraćao se kući bos, pod nepogodom! Kako li izbeže groznicu, do vraga? G LEND UVR Evo karte. Šta je čije da vidimo, Prema uglavljenom, trojnom sporazumu. M O RTIM ER Već je arhiđakon podelio to U tri gotovo ieđnake oblasti. Engleiska, od Trenta i Sevema dovde, Južno i istoeno, pripala bi meni; Vels i plodna zemlja u tim granicama, Ovenu Glenduv.ru; a tobi, šurače, Ostalo što' leži seveimo od Trenla. Naš trojni sporazum je već ugovoren; A kad ga potvrđiim© svojim pečatiina, Što ćemo još večeras učiniiti, Sutra, šurače Persa, ta. i ja, . I moj dobrii loird Vuster ćemo poći Na sasianak s tvojim ocem, škotskoni vojskom, Kako je već rečeno u Šrusbuiriju. M oj tast Gienduvr nije spreman još, A za dve nedelje neće nam trebati Njegova pomoć. (G LE N D U VR U )

Za to vreme ćeš skupiti Vazale, prdjatelje, susedne glavaire. GLENDUVR U lcraćem ax>ku doći ću, lotrdovi; I sa sobom povesti vaše dame, Od kojih se bez ,,zbogom“ iskradite, Jer inače b i bilo mon’e suza Pri raslanku izmeđ’ žena vam i. vas. 78 Harding u s vo jo j isto riji kaže da je k ra lj Henri IV trip u t bio prinuđen „m aglam a i b uram a" da se s vojsk om povučc ispred Glenduvra.

233

O G N JA N IN Izgleda, nioj deo, severno od Bartona, Po veličini n ije ravan vašim. Vidite kako ta reka vijugavo Uiazi, najbolju zemlju mi ođseca, Grdan poiumesec, ogro-man kornad taj. Tu ću odvratiti brainom njezin tok/' Pa će srebrni i m irni Trent teći Pravo i lepo novim koritom, N e vijugajući velikom fcriviinom, N e lišavati me bogate zemije te. G LEN D UVR Neće? Hoće, mora; vidiš da vijuga. M O RTIM ER Da, ali pogledaj Ceo tok njegov, i katoo me šteti Ovde, u korist diuige strane on, Krnjeći od irnog dela onoliko Koidko od tebe oduzima tu. VUSTER Jest, ai’ s malo troška m-ože se skrenuti Ovde, i sa severa se nadoknaditi tle; A reka će lako i pravo da teče. O G N JA N IN Učinđ.ću; s malo troška je gotovo. GLENDUVR Neću da se menja tok. O G N JA N IN Zar nećeš ti? GLENDUVR N i ti. O G N JA N IN A ko mi može reći ne? G LENDUVR Ja. O G N JA N IN , Onda je bolje da te ne razumem. Reci to na velškom. G LENDUVR Govorim engleski, lorde, lc'o i ti; Na engles-kom sam dvoru vaspitan, Gde sam, u ranioj mladosti uz harfu Engleske pesme sastavljao lepo I muzičkom ih pratnjom ukrašav’o. Kod tebe nije zapažen taj dar. O G N JAN IN Doista nije; I tome se od sveg srca radujem. Jer pre bih bio mače i mauikao No pesnik tih balada rogobatnih; II P rcd an je p ripisu je Ognjaninu prom enu toka Trenta u V ilin tonu, gde se još i sada v id e ostaei stare brane i tragovi starog rečn og korita.

234

Pre glačanje svećnjaka mesiinganih Slušao, i škripu točka na osovini. To bi mi mnogo manje vređalo Zivce no ta veštačka poezija Što na hod usdljen -kak\'e rage liči. GLEND UVR Pa nek’ bude, možeš odvratiti Trent. O G N JA N IN N ije m i baš stalo. I triput toliko Zem lje bih dao dirugu zaslužnom. Ali, razumej me, pri pogađanju, Na devetom delu dlake zameram. Je 1’ ugovoa- gotov? Hoćemo li poći? GLEND UVR Mesec divno sija, možete po noći. Požuriću pisara i izvestiti 2ene vam o vašem skorom polasku. Bojim se da će poludeti mi kći, Toliilco čezne za svojim Moi'timerom. (O dlazl)

M ORTIM ER Pfuj, Persd! Što tako protiv tasta mog! O G N JA N IN N e mogu drukčije. Često me Ijuti on: Te nekim pričama o krtici, mravu, Sanjalu Merlinu,78 njegovim pTOroćanstvima, Zmaju, i nekim ribama bez peraja,73 Grifinu80 bez lcniia gavranu omiitarenom, Lavu što leži, mački koja skače, I svakojaldm budalaštinama . Sto me od vere odvraćaju. Eto, Prošlu noć me drž’o bar devet časova Budnog ređajući imena đavola, K o ji mu služe. Odgovarao sam: ,,Hm!“ i ,,Zaboga!“ a n;sam skišao w M e rlin je , po narodnora predanju, živ e o u V veku i bio prorok i m ađioničar. Otac mu je, po predanju, bio demon, a m ati velška princeza. O njem u se m nogo priča u legendam a A rtu ro v o g cikiusa. Jedno n jegovo p roročanstvo o krtict, zm aju, lavu i vuku protum ačeno je ta k o 'k a o da je k ralj Henri IV bogom prokleta krtica, a G lenduvr, M ortim er i O gnjanin kao da su zm aj, la v i vuk, lcoji će pobediti i podeliti izm eđu sebe englesku k raljevin u . M erlin ova proročanstva pom inju se u „K ra lju Liru “ sa istira om alovažavan jem kao i ovde. ,e A lu zija na M erlin o v o proročanstvo da ćc lavo va m ladunčad biti pretvoren a u m orske ribe. *• G rifin je, u m itolo giji, životin ja: pola lav, a pola orao.

235

N i jednu jediiinu reč.81 O, đosađam je, Kao konj umoran, džandrljdva žena, GorL od dim ljive kuće. Ja bih pre Živeo na luku i saru u vodanici No da se u najboljem zamlcu hrišćaiiluka Gositim i slušam njegov raizgovior. M O RTIM ER On je uistind vi-edan ppštovanja: Veoma načitain, upućen u tajne Nauke, hrabar k’o lav, pristupačan, D arežljiv kao rudnici Indije. Kažem ti, šurače, on visoko ceni Tvoju ličnost, i čak obuzdava , Prirodnu s>klonost kad mu protivrećiš. Jamčim ti da nema živoga čoveka Što bi smeo da ga tako izaziva A da ne okusi prekor i opasnost. A li, molim te, ne čkii to više. VUSTER Vere m.i, lorde, natnemo si la-iv. Otkako si ovde, činio si dosta Da ga potpuno isteraš iz strpljenja. Uči se, lorde, da popraviš greh, Mada prekost katkad pokazuje hrabrost, Duh i veldčdnu — a to je najbolji Ukras što ti đaje — ipak je ona često Znak surovosti, maina u ponašanju, Osiionost, gordost, ili preziranje. A na plemiiću najm anji oitasak Toga odstranjuje srca, stavlja rrn-lju Na lepotu drugih njegovih odlika, Lišavajući ga hvale zaslužene. O G N JA N IN Poučen sam; nek’ ti dobro ponašanje Bude vrlina! Dolaze nam žene Da se oprostdmo. M O RTIM ER L ju ti me taj jad; Ja ne znani velški, a žena engleski. 91 O gn jan in ovo n ezađ ovoljstvo ;|e ra zu m ljivo kađ se uzm e u ob zir da su m a đ ion ičari ,,znali“ im ena m n oglh đavola. U Skotovom delu „P ro n a lazak m a đ ije " (izd. 1665) čitavih osam strana ispunjeno je im enim a raznih đavola.

236

G LEND UVR K ći m i pdače; neće da bude bez tebe; Želi da je s vojskom, i hoće u rat. M O RTIM ER Reci joj, dragi tasde, da će ona Zajedno s tobom i mojom sestrom doći. (G LE N D U V R j o j g o v o ri na velškom , i ona odgovara titn je z ik o m )

G LEND UVR Ona je očajna, ćudljiva, samovoljna; Nikakav nagovor da je urazumi. (L E D I M O R TIM E R g o v o ri nq velšk om )

MORT.IMER Razumem tvoj po.gled; i taj lepi velški Što liješ sa svo'jih prepunih nebesa32 Znam savršeno; i da se ne stiđim, Ja bih ti jezatoom tim odgovorio. (L E D I M O R TIM E R g o v o ri na velšk om )

Razumeni ti poljupce, i ti moje, Taj razgovor naših osećanja, A l’, ljubavi moja, neću odustati Dok ti ne naučim giovor, jer tvoj jezik Cini velški slatddm k’o najlepše pesme Sto divna kralj.ica u letnjem hladnjaku Čarobno izvija uz lautu svoju G LEND UVR A k o se raznežiš, ona će pornahnitati.

.

(L E D I M O R T IM E R g o v o ri opet na velškom )

M O RTIM ER O, sad sam neznanja pravo oiičenje. G LEND UVR K aže td da legneš na novu, zelenu Asuru, glavu stavdš joj na krilo, Pa će ti pevati pesmu koju voliš, N a kapcima ti očnim krundsata Boga sna, krv ti udjuljkivati U prijatan dremež, što se razlikuje Od sna i budnoće kod’ko praskozoa'je Od dana i noći, kad zaprega neba Počne svoj zlatni put na istolcu. M ORTIM ER Rado ću sosti i čuiti pesmu njenu. Dok bude napisan i ugovor naš. GLENDU VR Učini tadco. Svirači što će li svirati sad lebde 6- Prepuna nebesa su oči prepune suza.

23?

Na hiljadu m ilja83 odavde vazduhom, I ođmah će doći. T i sedi i slušaj O G N JA N IN Hodi, K eti; ti se razumeš u ležanju. Bi-zo, brzo hodi, da stavim glavu na tvoje lcrilo. LEDI PERSI Ta idL, d iv lji gusane! (M u zik a p očin je da svlra )

O G N JA N IN Sad vidim da đavo razume velški, Te nikakvo čudo što je ćudljiv tako. Bogorod.ice mi, doibar je svirač on. LED I PERSI Onda treba da si vrlo muzikalam, jer ćudi pot • puno vladaju tobom. Lezi mirno, nevaljalče, i služaj đamu kad peva na velškom. O G N JA N IN Radije bih slušao svoju lovačku kuju kad peva na irskom. LEDI PERSI Hoćeš li da ti glavu razbijem? O G N JA N IN Ne. LED I PERSI Onda mdruj. O G N JA N IN Ne; to je ženska mana.84 LEDI PERSI Bog ti na pomoći! O G N JA N IN Za krevet Velške dame. LED I PERSI Sta? O G N JA N IN Cuti! Peva. (L E D I M O R T IM E B peva velSku pesmu.)

Hajd, Keti, da tvojiu; pesmu čuješ još. LED I PERSI Bogme ne mogu. O G N JA N IN „Bogme ne mogu!“ Srce moje, kuneš se i psuješ .k’oi poslastičarka. ,,Bogamii“ , „života mii“ , „tako m i bog pomogao“ , „jasno kao dam!“85 Tvo je su zakletve i psovke tako blage K ’o da nisi išla dalje od Finsbui-ija. Psuj, Keti, kao I6di,80 što i jesi, '* M ađion ičari su obično up otreb ljavali ova j broj kad su g o v o riii o svojira podvizim a. 84 Mana žene je da glu m i sm irenost ili sm ernost i da se trudi da izgleda ravnoduSna prem a onom e što stvarno želi. II T rg o va čk i slalež je mnogo u p o treb ljavao i smatrao otm enim izraze ,,bogami“ , „živ o ta m i“ , „tako m i b og pom ogao“ , ,,jasno kao dan“ . M cdutim, viši stalež ih n ije upotreb ljavao i smatrao in je prostačkim. »« S er T . Eliot, u svom delu ,,G u vem er“ kaže: „ . . . Oni sm atraju psovanje otmenim, i za onoga ko psuje krupno kažu da psuje kao lord .“

238

Glasino i snažno; ositavi ,,bogati“ I druge proste izraze građainima I građankama u pi'azničnom i-uhu.S7 No', hajde, pevaj. LED I PERSI Da pevam, neću. O G N JA N IN Pevanje je najtoolji način da se postane krojač ili učitelj pevanja za crvendaće. A ko su ugovori gotovi, poći ću kroz dva sata. Dođi ovamo !cad budeš htela. (izlazi)

GLEND UVR H ajd’ lord-Montimere, 1)L si (ako spor K ’o lord Persi što je na ugljevlju sav. Sporazum je do sad gotov. Još da pečat Stavimo, pa odmah na konje! M O RTIM ER Od sveg srca. (izlaze)

SCENA DRUGA London. Dvorac (U laze K R A L J I-IENRI, P R IN C OD V E L S A i d ru g i)

K R A L J IiE N R I Lordovd. ostav’te nas; princ od Velsa i ja Imamo nešto nasamo. No blizu Budite, jer vas uskoro ti-ebamo. (LO R D O VI izlaze)

Ja ne znam da li takO' htede bog, Zbog učinjenog kakvog nedela, T e tajno dosuđi da m i moja krv Izrodi za mene osvetu i bič? A l’ ti me tvojim načinom života Navodiš na mis’o da si određen Da budeš odmazđa neba. bič i kazna Za moje prestupe. Jer, da nije to, Zar bi razuzdane i niske želje te, ” Gradani i građan ke u prazničnom ruhu im aju i s v o je praznično ponaćanje, tj. trude se da se ponašaju b oije nego oblčno.

239

Tričava, bedna i pnoisitačka dcla, Jalove slasti i društvo ološa, U koje si sasvim utonuo već. M ogle ovladaiti plemenitom krvlju I kneževsko srce tvo je osvojiti? P R IN C HENR.I Veličanstvo', ja b.ih voleo da mogu B iti čist od sviju grešaka; al’ znarn Da se od mnogih optužaba mogu Odbraniti. Dozvolite da vas Zamolim, da mi blagonakdono, Posle pobijenih, a izmišljenih priča, Što uvoi velikdh tako često siuša Od ulizica i .potkazivača, , I posle mog iskrenog priznanja, op'rostite Sve .ludosti iH istupe za koje M oja je mladost uistinu kriva K R A L J H ENRI Bog ti oprostio! A l’ dopusti, Hari, Čudno je da ti. sve sklotnosti lete Suprotno letu svih Wojih predaka. Nepromišljeno, izgubio si mesto U Savetu; tvoj mlađi brat ga popuni; Svim srcima na dvoru, piinčevim a M oje krvi ti si vazda ost’o tuđ. Čekanje, i nade u tebe polagane Propale su; duša svakoga čoveka Pi'oročld več naslućuje ti pad. Da bejah d a režljiv sa svojim- prisustvom I često očima Ijudi izložen, Pristupačan pros.tom društvu, običan, Javno mnenje, šU> mi poimo'že do krune, Ostalo bi vea-no prethod.nđku mom. A ja u zaboravljenoan progonstvu osiao K ’o čovek bezvredatn i bez budućnosti. Retko viđan, nisam mogao da krenem A da mi se kao kometi ne dive, Da ljudi deci ne kažu: ,,To je on!“ A drugi: „Gde je? koje je Bolinbruk?" Ponašao sam se najuljudnije, A ogrnut bio takvom smemošću, Da izazivah odanost svih srdaca,

Pokliče glasne, pozdrave sviju usta, Ćak i u prisustvu lcrunisanog kralja. Ličnost mi je tako bila sveža, nova; Prisustvo, kao prvosveštenička Odežda, gledana s divljenjem ; a mo.ja Pojava s rasfcošnom opa-emom izgleda K ’o gozba, i retka kao svečanost. Lakomislerm se kralj šetk’o ovamoOnamo, sa pli'tkim lakrdijašima, Prevrtljivcim a što se kao peć Gvozdena brzio zagreju, ohlade; Ponižav’o ugled svoj, i mešao se S glupim pajaeima, izlagao ime Poruz:i njinoj; na štetu dostojanstva Podsticao podsmeh dečaka, b.io cilj Sala golobradih šaljdvdžija svih, Odveć se često ulicom pojavljiv’o I družio sa prostim narođom. I, pošto su ga viđali svaikodnevno, Ljudi su bili sđiti meda, stali Mrzefci i sam ukus slasti, koja, Prelazeći meru. pi-ešla je već mnogo. T tako, kad je trebalo da bude Viđen, ljudi su g'a, k’o junsku kuka'dcu, Slušali ne čuvši, gledali očima Žmirkavim, umornim od svega običnog, Sto nemaju onaj redak pogled što se Updre u, Suncu slično, veličansfcvo, K o je kafckad sino zadivljenom oku; Več dremljive, palih kapaka i kao Da spavaju, dok je on tu, pog'ledaju Na njega ponekad. i to poglediom Sto zlovoljni ljudi bace pi-otivniku, Jer su mu prisustva siti i prešiti. U toj vrsti, Hai’i, sada sd i ti, Izgubivši svoje prinčevsko dostojanstvo Družbom sa nitkovima. I nema oka tog Neumoi’enog od tvoje pojave, Izuzevši moga što želi da te vidi, 16 Šekspir 7

Pa je sad, i protiv m oje volje, eto Zamaglilo se od lude nežnosti. PR IN C H ENRI Prem ilostivi gospodaru, odsad Biću više što sam stvai'no. K R A L J H ENRI Za sav svet, Što sd ti sada, Ričard beše kada Iz Francuske situpjih na tle Ravenspuri'a. A štx> sam ja bio tx3' je Pei-si sad. Eto. skipti-a m i i m oje duše, on je Zaslu&io presto više nego ti, PrestolonasledruLčlca senko. Bez ikakvog Prava i razloga on je preplavio Vojskama polja naše kraljevine, N e prezajuć ni od lavavah čeljustL Nim alo stariji 'od tebe, on vodi Lordove stare, časne episikope U lcrvave bitke,- ubilačke vojne. Kakvu je besmrtnu slavu zadobio P rotiv čuvenog Da'glasa, kome su Podvizi slavni i žestoke bitke. I ogromna ratna slava dali pravo Na prvenstvo među svima raitnicima U kraljevstvama što paiznaju Hrdsta! Triput je Ognjanin, taj Mars u povoju, To đete-ratnik, pobedio slavnog Daglasa, jednom ga zairobio, zatim Osloboddo ga i združio se s njim, Da zajazi usta m ržnje imi duboke, Ugrozi naš presto, temelj mu zatrese. Šta kažeš na to? Persi, Noirtamberland, Episkop Joršlci, Daglas, Mortimer Udruženi sad su ustali na nas. A l’ što da ti taj gilas saopštavam? Što da ti, Hari, pričam o dušmanima, Tebi, što si mi dušmanin najveći, Najbliži, što si u stanju, verovatno, Da iz podlog straha, niske sklonosti, Nastupa zlovolje pođeš protiv mene Kao Persijev najamnik, da ddeš 242

N jegovim stopama, klanjaš mu se čelu Namirštenom, da zna koliko si pao. P R IN C HENRI N e mislite tako; neće tako biti. Bog da prosti svima što me odstraniše Od dobrih misli vašeg veličanstva! Iskaiiću to na Pea-sijevu glavu; I na kraju ću jednog sla'vnog dana Smeti da vam kažem da sam. ja vaš sin, Dck mi sve odeio bude krvavo, Lice umrljano krvlju, koja će, Kad se spere, jednom odneti i moj sram. T o će biti onog dana, sad svejedno, Kada se to isto dete časti, slave, Taj hrabri Ognjanin, taj'hvaljeni vitez, I tvoj prezreni H ari budu sreli. Želeo bdh da mu svaka čast što krasd. Šlem bude mnoštvo, a na mojoij glavi Dvostruke sramoite. Jer će doći čas Kad ću tog sevem og mlađića naterati Da svoju slavu zameni za moj sram. Punomoćnik md je Persa, gospodaru, Sto za moj račun slavna dela skuplja. A I’ pozvaću ga da strogo položi Račun i preda svaku svoju čast. Pa čak priznanja i najmanji znak, Inače mu račun istržem iz srca. To u ime boga, obećavam. Ako, Po miiosti božjoj izvršim, nadam se Da zalečim staire rane što zadade Razuzdanosit m oja vašem veličainstvu. Ne bude 1’ — smrt briše obaveze sve. Pre ću umretd sto hiljada puta N o ti-un zaveta ovioig prekršiiti. K R A L J HENRI T o je smi't stotine hiljada buntovnika! Imaćeš komaindu i puno poverenje. (U la z l B L A N T )

NO', dobri Blante? Izgledaš užua-ban, B L A N T Hidna je stvar po kojoj dolazim. Lord Mortimer od Skoitske šalje vest: 16*

»* po

fl ir

a B J1 H O T B h h m

243

Da su se Daglas. englesld buntovnici Sastali jedanaestog ovog u Šrusburi. Izvi'še li se data im obećanja, To je najmoćnija, najstrašnija vojska Šlo podlo usta protiv države. K R A L J H ENRI Gix)f od Vestmiarlanda danas je krenuo Sa mojdm sinom, loi'd-Džonom od Lankastra, Jer toj vesti evo ima već pet dana. T i ćeš u iduću sredu poći, Hari; U četvrtak ćemo i mi maršk’ati. Sastaćemo se u Bričnordui. T i ćeš, Hari, la'oz Glosteršaj prolaiziti. Smatram, S obzirom na cilj nam, dči će naše vojske Sresta se za dvanaest dana u Bričnordu. Hajd’mo; posla ćemo imati sve veća. • Kad čovek razgada, olenji se sreća. (Izla ze)

SCENA TRE ĆA Krčm a „Kod glave divljeg vepra“ u Istčipu (U la ze F A L S T A P i B A R D O L F )

F A L S T A F Bandiolfe, nisam li gadno opao posle našeg poslednjeg podviga?88 Zar ne gubim u težini? Zar se ne smanjujem? Eto koža mi vis-i oko mene lcao ogrtač kakve stare dame; smežuraji sam kao stara jabuka ivanjača. .Pa, pokajaću se, i to odmah, dok sam još u prilično dobrom stanju. M ože se desiitd da uskoro oronem, pa da nemam snage da se pokajem. Ako nisam zaboravio kako' crkva izgieda iznuitra, onda sam zrno bibera, pivarslci konj.89 Ah unutrašnjost crkve! Društvo, rđavo društvo mc je pokvarilo. B ARD O LF Ser Džone, toliko se jedite da nećete moći živeti dugo. ** P osle p lja č k e kod Gadshila. *• A lu zija na sićušnost i sm ežuranost taiberovog zrna i na starost i izanđalost p iva rsk o g konja.

244

F A L S T A F T>a, tu je zio! Pevaj mi neku skarednu pesmu; razveseli me. Bio sam oruoliko moralan koliko jedan gospoddn treba da je — dovoljno moralan. Psovao sam malo, kockao sam se ne više od sedarn piita nedeljno; od'.azio u javnu kuću ne više no jedanput svakih četvrt-sata; vratia pozajmljeni novac dva ili tri puta; živeo dobro i uredno; a sad živim sasvim neurednc, prekoračujući svaku granicu. BARD O LF Pa, tako ste debeli, ser Džone, da ne možete ostati u nekim grandcama, u nekam razumnim granicama, ser Džone. F A L S T A F Popravi ti svoje lice, pa ću ja popraviti svoj život. T i si naš admiralski brod, nosiš fenjer na zadnjoj palubi; — ali ne. on ti je na nosu; ti si vitez goreće lampe. BA R D O LF Pa, ser Džone, moje lice vam ne čdni nikakvo zlo. F A L S T A F Tako je, u to bih se mogao zakleti. Koristim se njime tako dobro kao mnogi ijudi prsvenom s mrtvačkom glavoim ili nekim drugim memento mori. Nikad ti ne pogledam u lice a da ne pomislim na vatrn pakla i onog bogataša u skerletu,90 jer on je tamo u svojoj odeždi, i goi’i li. gori. Da si ti iole naldonjen vrlini, kleo bih se u tvoje lice; moja za-kletva bi bila: tako md vatre koja je božji anđeo! A li ti si sasvim izgubljen, i b.io bi, da ti nije tog tvog' lica, sin mraka. Kad si trčao uz Gadshil, one noći, da uhvatiš mog konja, ako ndsam misliioi da si ti ignis fatuus iii vatrena lopta,9' onda ni. novac nema kupovne moći'. O. ti: si stalna trijumfalna povorka.92 večita vatra radosmdca! Uštedeo si mi hiljadu maraka na bu'ktinjicama i buktinjama kad sam noću išao s tobom od krčme do krčme. A li za vino, ikoje si m i popio, jevtime bi mi bile sveće i kicd najskupljeg voskara u Evropi. Snabđevao sam stal.no tog tvog daždevnjaka vatrom za po&leđmje trideset i dve goddne; bog me nagradio za to! BA R D O LF Do vraga, voleo bdh da mi je lice u tvom želucu! u,> A lu zija na priču o bogatašu u skerletu i Lazaru; „J eva n d elje po L u k i", X V I. 111 Vatrene lo p te su upotrebljavane u pom orskom ratu 1 baeane su rukom ili sa vrh a sabljc. A lu zija na plam en buktinja k oje se nose u tiiju m fa in o j povorci.

245

F A L S T A F Da ne da bog! Onda bih stalrio iinao gorušicu. (Uiazi. Iv ROm a k i c a ) _ Kaiko ste, gospođo Kotoo,93 jeste li se raspitali ko m i je opljačkaio džep? K R Č M A R IC A Kako, ser Džone, šta mislite vi, ser Džone? Zair mislite da ja držim lopove u svojoj kući? Jai i moj m ui sm o'istraživali i pretresli čoveka po čoveka, dečka po dečlca, slugu poi slugu. Nikad rainije ni dlačic^u n ije nestala u mojoj kućL F A L S T A F Lažete, krčmatuce. Bardolf je ovde pri brijanju izgubio lninogo dlaka; i ja ću se zakleti da m i je ovde opljaičkain džep. Idi, idi, ti si žensko čeljade, idi! K R C M A R IC A K o, ja? Ne. Cikam te da to dokažeš. Nikad me niko ramije nije tako nazvao u mojoi kući. F A L S T A F Idiite, znam ja vas vrl© dobm K R Č M A R IC A Ne, ser Džome; v i me ne znate, ser Džome. Ja znam vas, ser Džone. V i m i dugujete novaca, ser Džone; pa ste sad izmiislili ovu svađu da biste izbegli isplatu duga. Kupdla sam vam tuce košulja. F A L S T A F Od n'ajprostijeg, najgffreg plat-na. Dao sam ih pekarkama, i ome su napravile od nji.h sita. K R Č M A R IC A E pa tako ja bila čestila žena kao što je to bilo lepo holandsko plaitno od.osam šilinga po aršinu. A dugujete nam, ser Džome, i za hranu, piće između obroka i pozajmicu u gotovomii, dvadeset i četini funte. F A L S T A F I om je dofcdo jedam deo toga; neka om plati. K R Č M A R IC A On? Ah, on je sdromaišan i nema ništa. F A L S T A F Kako! Siiiomaišan! Fogledajte mu 'U lice! Sta zovete v i sinomašnim? Neka iskuju u novac njegov nos,N neka iskuju njegove obraze; neću da platim ni pare. Da ne biste hteli da napravdte od mene žutokljunu budalu? Zar se ne mogu odmoriti u svojoj ki-čmi a da mii ne isprazne džep? Nestao mi je dedin prsten s pečatom, koji vredi četrdeset maraka, K R Č M A R IC A O Isuse, čula sam princa. ni sama ne znam koliko puta, kad mu je govorio da mu je taij prsten ad baJcra. »> U Š ekspirovo vrem e im e K ok a , K ok ošk a ili C eprkalo upotreb ljavan o je za s va d ljivu ženu. w U „H en riju P e to m “ B a rd o lf kaže da je n je g o v crven i nos sve bogatstvo k o je je dobio u Falstafovoj službi.

246

F A L S T A F Sta! Princ je lupež, kuikavdcka podmukldca, Da je ovde, idzbatinao bdh ga kao psa ako 'oi to kazao. (P R IN C i P E T O ulaze m arSirajući, F A L S T A F im iđe u susret s v ira ju ć i u svo j kra tki šlap kao u sviralu)

Šta je to, momče! Duva li taj vetar, zaista? Moramo li svi marširati? B ARD O LF Da, dva po dva, u nj.ugeitskom stilu.95 K R Č M A R IC A Gospodaru, molim vas, saslušaite me. P R IN C I-IENRI Šta kažeš ti, gosipodo Žurka? Kako ti je muž? Mnogo ga volim , čestit je to čovek. K R Č M A R IC A Dobri morj gospodaru, saslušajte me. F A L S T A F M olim te, pusti je i čuj mene. P R IN C HENRJ Šta dmaš da kažeš, Džeče? F A L S T A F Pre nako veče zaspao sam ovde dza za'kiona, i ispraznili su m i džep. Ova krčma je postala javna kuća; u njoj se krade iz džepova. P R IN C H ENRI Šta t.i je nestalo, Džeče? F A L S T A F Hoćeš li m i verovati, Ha.le? Tri ili četdani obveznice od po četrdeset fumti svaka, i dedin prsten s pečatom. P R IN C H ENRI Sitnica od neldh osam penija. K R Č M A R IC A Tako sam mu i ja rekla. gospođaru; i rekla sam mu da sam čula vašu milost kad je kazala to isto. Ald, moj gospodairu, on je govordo vrlo ružno o vama, jer •ima pogan jezik; i relcao je da.će vas. izbatdnati, P R IN C H ENRI šta! N ije valjda? K R Č M A R IC A Neka nema ni vere, ni istine n i ženskosti u meni ako t o n ije iS'tina. F A L S T A F Nerna u tebi više vere nego u kuvamoj šljivi,93 ni viiše dstime no u asteranoj lisica.;97 a što se tiiče ženskosli, devojka Meriana98 biila bi otimena dania u poređenju. s tobom. OdJazi, tii si stvaa-, odlazi. “s H apšenici su sprovođeni u N ju geitsk i za tvo r po d v o jic a vezani jedan za drugog. •* K uvane š ljiv e ćesto su služene po krčm am a i javn im kućam a. Z b o g n jlh ove upotrebe u javnim kućama „kuvana š ljiv a “ je bila sinonim za prostitutku. 07 Lisica isterana iz jazbine pribegava lu k avslvim a i p ritvo rstvim a (na prinier, p ra v i se da je m rtva) da bi umakla s vo jim gon iteljim a. M M eriana je lic e u mavarskoj ig ri; ta uloga je običn o pripadala muškarcu preobučenom u žensko odelo. M avarska ig ra obično se izvodila za v rem e narodne majske svetkovin e. P ored eći krčm aricu s M erianom , Fa lstaf je predstavlja kao m uškobanjastu i nezgrapnu.

247

K R C M A R IC A Kaži kakva stvar? K akva sam ja stvar7 F A L S T A F Kakva stvar! Pa stvar na kojoj treba zahvaliti bogu. K R Č M A R IC A Ja nisam. stvar na koijoj treba zahvaliti bogu; hoću da znaš to. .Ia sam supruga čestitog ooveka i, ostavljajući tvoje viteštvo na stranu, ti si lupež kad me tako nazivaš. F A L S T A F Ositavljajući tvoju žensikiost na stran«, ti st životinja zatoi što mi pro'tivire&š. K R Č M A R IC A K aži looja životinja. ti lupežu? F A L S T A F K oja živoitinjai! Pa vidra. P R IN C HENRI Viđra, ser Džoine! Zašto vidra? F A L S T A F Pa oina n jje ni. riba ni. suvozemac — ni ovo ni ono: čovek ne zna za šta da je uhvati. K R Č M A R IC A Ti si nepravedan čovek kad kažeš 1:ako; ti znaš, kao i svaiki čovek. za' šta da me uhvatiš, lupežu! PR IN C HENRI Istinu kaižeš, krčmarice; on te bezočno ideveta. K R Č M A R IC A Pa i vas, gospodairu,. Ononvad je rekao' da. mu dugujete hiljadu funti. PR IN C IiE N R I Čoveče, zar ti, ja dugujem hiljadu funti? F A L S T A F Hiljadu fun'ti, Hale! Milion! T voja ljubav vred'i m ilion; ti m i duigiuješ tvoju Ijubav. K R Č M A R IC A M ilostivi gospodaru, nazvao vas je lupežom i rekao' da će vas dzbattoati. F A L S T A F Jesam H, Bardolfe? B ARD O LF Doista,, ser Džone, tako ste rekli. F A L S T A F Da, ako bude kazao da je moij prsten od bakra. PR IN C I-IENRI P a eto, kažem da je od balsra; hoćeš l i smoti sada da održiš svoju reč? F A L S T A F Pa, Hale, tii ?naš, ulkoliko si ti samo čovek, da bili smeo; ali ukoliko si princ, bojim te se, kao što se bojiin rike lavovog mladunčeta. PR IN C H ENRI A zašto ne kao lava? F A L S T A F Kralja se treba bojati. kao la va ?" Misliš li ti da se plašim tebe kao' što se plaš'im tvog oca? Ne, ako bih to činio, dabogda mi pukao pojas.100

PR IN C HENRI O, onda bi ti trbušina spala do kolena. -nli, čoveče, u toj tvojoj mešinl nema rnesta za veru, istinu 4 čestiitost; sva je prepuna creva i krezla. Kako možeš da okrivljuješ čestitu ženu kao džeparošku! Ti, pohotljivi, bezobrazni, naduveni nevaljalče, ako je bilo šta u tvom džepu sem. kafamsikih račutna, beležaka o javnim kućama i kakav bedni fišečić šećera lcao sredsivo proti.v sipnje; ako je u tvom džepu bilo ikakvih drugih vrednosti sem tih tričarija, neka saim hulja. A ipak upor.no ostaješ pri svom lažnom tvrđenju. Zar te nije stid? F A L S T A F Čuješ, Hale; ti znaš da je u stanju neviruositi. Adam pao; pa šta da. radi siroti Džek Falstai u ovim danima. nevaljalstva? Vidiš da imaim, više mesa nego dTOgi Ijudi, pa sitoga i više slabositi'. Ti, dakde, priznaješ da si mi isprazniiO' džep? PR IN C HENRI Tako piToizIaizi dz priče. F A L S T A F Krčmarice, opraštam ti. Idi, spremi doručak; voli svoga muža, pazi na. svoj'e sluge, ugadaj svojim gostimaNaći ćeš da sam gotov da pristanem na sve što je opravdano i razumno'. V.i.diš da sam uvek strpljdiv i blag. M olim te. idii. (K r C m a r i c a odiazi) a sad, Hale, da čujemo vesti iz đvora. A što se tiče one pljačke, kako je s tim, momčc? PRJNC HENRI O, mojai slaitka voLino, neprestano moram da budem tvoj dobri anđeo. Nm'ac je vraćen natrag. F A L S T A F O, ne voildm to vi-aćanje; to je dupli posao. P R IN C HENRI U dobrim sa.m odnosima s ocem, .i mogu da radim šta hoću. F A L S T A F Onda mi, pre svega, opljačkaj državnu blagajnu,101 i to neopranih ruku.102 B ARD O LF UčdraLte to, gospodaru. PR IN C HENRI Obezbedio sam ti, Džeče. komandu nad četam pešaika. F A L S T A F Voleo bih da. je to komjica. Gde da nađem nekoga koji ume dobro da krade? Nekog veštog lopova od dvadoset j, dve godiine ofipniilike. Mori me besparica. Pa, hvala

"* Careva je srdnja kao rlka m ladoga lava („P rič e S olom on ove", X IX , 12). J0“ Sm atralo se ncsrećnim kad kom e puknc pojas Ui ga raspojaše.

101 Za vlade k ra ljic e Elizabete učinjeno je n ekoliko p okušaja da se opljačk a državna blagajna. I to n eopra nih ru k u — odmah (ne zaustavljajući se da opereš ruke).

248

249

bogu na ovim pobunjenicima, oni ne čine zla nikome sem čestitim; hvalim ih i slavim. PR IN C HENRI Bardolfe! B A R D O LP M ilostivi gospodairu? PR IN C H ENRI Odnesi ovo pism.o lordu Dišorou od Lankastra, mome bratu D žotiu i; a ovo loadu od Vestmorlanda. , Striiti se ditivde, čak u logor naš. Piše mi o svojoj ozbiijnoj boljcL iu, I da se prijatelji, prelto posrednika, N e bi mogli brzo sikupiti; a on Ne smatra mudrim da opasan čicn P o v e ii nekom kog se to manje tiče. A l’ nam daje hrabar savet, da sa maliom Udruženom snagom napred. krenemo, Da bismo sreću okušali bair; Jer, veli dalje, nazad se ne može, Pošto je la-alj, bez siuamnje, obavešten O našem ciiju. Sta kažete na to? VUSTER Očeva je bolest naše sakaćenje. O G N JA N IN Otvoreina rana, odsečen deo tela. Pa ipak, ndje. N jegov nedolazaic Izgleda nam sada gori no što jeste. Zar riznice naših imanja. staviti Na kocku? Bogait ulog ostaviti Igri sa-eće jednog sumnjivog trenutka? N e valja t», jer bismo tad od.jedinom Svu nadiu svoju iscrpli do dna, Videli pred sobom krajnju granicu Sreće, mogućnostii. VUSTER Vere mi, takio je A sad nam ostaje dobno naslede, Pa možemo smeJo trošiti, zbog' nade U ono što ćemo tek da primimo. Takva nam rezeirva pruža utehu. O G N JA N IN I zborište, sigurnu odstupnicu, A ko se davo, zli udes. ustremi Na sam početak našeg poduhvata. 252

VUSTER VoJeo bih, ipak, da li je otac tu. Posebna priiroda našega podviga Neće podvojenost. Neki, što ne znaju Zašto je odsutain, misliiće da su baš Muđrost, podanička vernosit, neslaganje Sa našim postupkom zadržali grol'a. I zamislite kako bi zabluđa ta Probudila vrstu sumnje u naš stav. Dobro znate da se, kao podstrekači, Moramo sfcrogo smotre čuvati, ZapušitL svaku rupu. pukoitinu, Da oko razurna ne viai na nas. Odsubnost tvog loica diže zavesu, Pokazujući neupućenima Neslućeni. razlog za strah, O G N JA N IN Pi-eteruješ. Pre bih rek’o' da je ona konisna, Da daje veći ugled, sjaj i smelost Našem delu nego đa je ;i. girof ifcu. Jer svak’ će ipak ovako misLiti: Kad stnO', bez pomoći njegove: tu vojsku Slcupili za napad protiv loi-aljevine. Da bismo' uz pomoć njegovu sravnili Tu ikraljevinu sa zemljinim tlom. Još sve ide dobro, čitavi smo još. D A G L A S Govoreći pravo, u Skotskoj ne postoji Takva reč kao što je ita reč strah. (U la z i SEK K lC A R D V E R N O N )

O G N JA N IN M oj rođak Vei'non! Doibro nam došao! VERNON Da bog da, loade, da mi dobrodošlicu Zaslužuju. vesti. Grof od Vesitmoaianda Sa sedam hiljada vojniika nastupa Ovamio k nama; s njdm je i loa’d Džon. O G N JA N IN Pa to- ndje zlo. Sta još? VERNO N Daznao sam Da je i kralj liično lci-enuo ovamo, ILd namea-ava da dođe što pre S velikim i moćnim ubojnim snagama

O G N JA N IN Dobiće i on svoju dobrodošlicu. A gde mu je lakonogi105 sjn, lakomisleni Princ od Velsa, s društvom. što je odgurnulo Svet i reklo mu da odlazi? VEENON Svi su Opremljeni, s oružjem, okićeni Nojevom perjanicom, žustri k’o orlov;,106 K ’o ikone bldstavi u zlatnom odelu, Puni života ikao mesec maj; L epi k’o letnje sunce, i nemirni K ’o jarad, pomamni k’o mladi bikovi. Video sam mladog I-Iarija s vizirom Spuštenim, u divnom oklopu, kada se Diže sa zem lje k’o la'ilati Merkur,107 Uskočivši u sedlo tako lako K ’o da se ainđeo spustio iz oblaka. Da zaokreće vatrenog Pegaza I svet očarava jahačfl^om veštinom. O G N JA N IN Dosta, dioista. Hvala ta sibvara groznicu Gore no mantovsko suince. Neka dođu. Spremni su k ’o za žrtvenik volovi. Vaitrenoj boginji dim ljivoga rata Žrtvo\''ani biće vruići i krvavi, Mars u oldopu sedeće na oltaru U kr\'i do guše. Sav sam na žeravioi, Kad. čujem da je bogati plen blizu, A još nije naš. A l’ da ogledam konja, Sto će me kao munja da odnese Jeđan"od nas bude m-rtav u sudaru: Prsima princa od Velsa.. Hari će Na Harija, vreli konj na konja, diok O, da je Glenduvr ovde! ’«■' Harison, u svom delu „O pis E n gleske" kaže da je princ H en ri „im a o običaj da lo v i je len e bez lovafikih pasa, j e r je tako brzo trčao da je bio u stanju da ih i sam um ori." 11,11 Ovde smo saželi dva stilia u jedan, je r onako kako stoje prave besm islicu. T a besm islica, po m išljenju većin e kom entatora, nastala je otuda Sto je jedan originalan stih izgubljen . 1117 A lu zija na M erkurovu k tilatu obuću.

254

VERNO N Ima vesbi još. Doznao sam. usput, u Vusteru, neće Za dve nedelje skupiti vojsku svu D A G L A S To je najgora vest koju nam nosaš. VUSTER Da, vere m i moje, h'ladna je k’o mraz. O G N JA N IN Sve kraljevske vojske kodiki je broj ? VERNO N Do t o ’es’t hiljada. O G N JA N IN Nek’ je i četrdeset. , Iako su otac i Glenduvr van, M i imam.o snage za taj vedik dan. Izvršimo smotrui. Tu je čas sudbine. A ko treba mreti, nek’ se vedro gine. D A G L A S N e pominji smrt mi. Po godine, znaj, N e preti m i ruke smrti domašaj. (S v i odlaze)

SCENA DRUGA Drum blizu K oventrija (U la z e F A L S T A F i B A R D O L F )

F A L S T A F Bardoife. hajd’ napred za Koventri; napuni mi bocu rakijom. Naši vojtnici će mairširatu. kroz varoš: večoras čemioi za Saton Koldfiid, B ARD O LF Iioćete li mi. dati novac, kapetane? F A L S T A F Isplati iz blagajne, isiplati iz blagajne. BA R D O LF Ova boca iznosi. jedan anđeo.108 F A L S T A F Pa ako je tako, uzmi ga na im e naplate za tvoj trud; a ako dznosi dvadeset, uzmi svih dvadeset; ja jamčim da novac n ije lažan. Kaži mome poručndiku Petu đa me sačeka na kraju varoši. B ARD O LF Hoću, kapetane; zbogom. (o-i)azi) F A L S T A F A ko se ne stidim sviojih vojnika, nek’ sam usoljena haringa. Strašno sam zloupotrebio kraljevo ovla1M Aruteo je b io poluzlatnilc u vrednosti 10 šilinga i im ao na sebi lik arhanđela M ihaUa k oji ubija aždaju.

255

šćenje za vrbovanje vojnilca.100 Zamenjivanjem sto pedeset vojnlka sa drugim regrutima dobLo sam tri stotine i nekoliko funti. Uzimam u vojsku samo imućne lcućevlasnike, gazdinske sinove. Pronalazim verene mornke, čija je veridba već dvaput oglašena; bogataše koji bi radije čuld đavola nego doboš; one koji se plaše pucnja gore nego pogođena šljulka i.li ranjeni divlji patak. Kupio sam sarno mekušce sa srcem u petama, sa srcem ne većim od čiodine glavice, pa su se oni otkupiii; i sada se cela moja jedinica sastoji od zastavnika. kaplara, čeibnih komandira, poručnika, dronja iscepanih kao Lazar na slikama na tapetima, koje predstavljaju kako mu psi proždrljivog bogataša ližu raine; i onih kojd nikada nisu bili vojnici već otpuštene nepoštene sluge, mladi sinovi mlađe braće,'10 odbegli kelneri i propali konjušari; čirevi mirnog sveta i dugotrajnog mira, iscepaniji, mada manje časno, od stai'ih zastava. Takvim a sam popunio mesta onih koji su se ot.kupili; takvi su da bi čovek pomislio da imarn sto pedeset izguibljenii'h dronjavih sinova koji su doskora čuvali sviaije i hranili se splačinama i otpacima. N eki saljivd žija sreo me je usput i rekao mi da saim rastereitiio sva vešala i pokupio u vo-jsku mrtvace. Oko nikad nije videlo takva strašila. Neću da marširam kroz Koventri s njiima, to je sigurno. Eto. ti nitkovi marširaju ta-ko laskrečeno, kao da su im bukagije na nogama; ono, doduše, većamu sam :i uzeo iz zatvora. Cela jcdinica nema ni košulju i po; poia košulje je od dva salveta prikačena z ijedno i prebačena preko ramena kao glasnički kaputić ben rukava; a ivoštilja je. da kažem Lstinu, u-kradena ili od krčmara u Sent Albanu ili -od crvanonosog krčmara u Daventriju. A li m e n ije briga; naći će se dovoljno platna na svakoj ogradi. (U la z e P R IN C i V E S T M O R L A N D ) ’"5 V o jn i pisci toga doba k ritik u ju razne zloupotrcbe nepoštenih kapetana k o ji su d rža li lažne spiskove, nisu d avali platu vojn icim a, treb o va li plate za m rtve vojn ik e, prim ali m ito da pustc b ogatije v o jnike kućama, a n am iriva li n jih ov broj ljudim a m anje sposobnim za vojn u službu. Ser V o lte r R a li u svom dclu „O rat.u“ govori o teškoćam a „m lađih sinova m ladc b raće" k o ji nem aju zc m lje nitl sredstava za izdržavan je, pa su stoga „n ezad o vo ljn i podan iei".

256

PR IN C HENRI Kaiko iđe, naduvoni Džeče! Katoo je napunjeni dušeče! F A L S T A F O Hale! Kako si, budalasti miadiću? K o g ćeš đavola ti u Voarviikšaja? Izviinitei moj dobri lo-rde od Vestmorlanda, ali ja sam mislio da je vaša milost već u Srusburiju. V ESTM O R LAN D Zaista, ser Džone, trebalo je da sam već tamo pa i v i; ali moja je vojska već tamo. Mogu vam reći, kralj nas sve očekuje; moraćemo putovati celu noć F A L S T A F O, ne brinite za mene; budan sam kao mačka kad krade slaninu. P R IN C H ENRI Istinu kažeš, od: mnogih krađa i sam si se pretvorio u .sland-nu. A li reci mi, Džeče, čiji su to ljudi što sad dolaze? F A L S T A F Moji, Hale, moji. PR IN C HENRI NLkad nisam video tako bedne lupeže. F A L S T A F Eh, eh, dovoljno su dobri za probadanje kopljem; topovska hrana, topovska hi-ana; napuniće jamu isto tako dobro kao i bolji od njih. Ah, Hale, smiitni su ljudi, smrtni ljudi. VESTM O RLAND Da, ser Džone, aili izgiedaju mi vrlo sia’omašni, dionjavi i mršavi, suviše liče na prosjake. F A L S T A F Što se tiče njihovog siromaštva, vere md. ne znam gde su ga našli; a što se tiče dronjavosti .i meš&vosti, tome se, siguran sam, nisu naučili od mene. PR IN C HENRI Ne: kunem se u to; sem ako ti ne zoveš mršavošću dmati tri prsta slanine na rebr.ima. Ali, čoveče, požuri! Persi je već na bojištu. F A L S T A F Šta, je l i se kralj već ulogorio? VESTM O RLAND Jeste, ser Džone. Bojim se da smo se suviše zadržali. F A L S T A F Poslednji za borbu, a prvi za jelo, To je loš ratnik i ves’o gost zacelo.111 (O de) A lu zija na posiovicu : „B o lje je d oći na k raju gozbe n ego u

početku okršaja". 17 Sokspir 7

257

SCENA TRECA

VUSTER Broj kraljevih konja veći je no naš. Pobogu, sačekaj dok svi naši dođu.

Buntovnički logor kod Šrusburija (U la ze O G N J A N IN , VU STER , D A G L A S f V E E N O N )

O G N JA N IN Napašćemo ga noćas. VU STER Nemogiuće. D AG LAS A ko ne, tim bolje za njega. VERNON A l’ nije. O G N JA N IN Kako nije, kad on čeka pojačanje. VERNON Pa i mi. O G N JA N IN A l’ stvarno, a mi sumnjivo. VUSTER Sinovče, mudin! — ,i noćas ne lu'eći. VERNON Nemoj, lorđe. D A G LA S Znajte, vaš savet je loš. T o govori strah i malodušnost vaša. VERNON Ne klevetaj me, Daglase. Tako mi Zivoita, smelo jamaim da je tako. K ad mi razumna čast naredi napred, S bojažljivim sti-ahom malo se svetujem, K ’o .i ti, moj lorde, il’ ma koji Škot. Sutra ee se u borbi pokazati Ko se od nas plaši. D A G LA S Ili noćas. VERNON Dobro. O G N JA N IN Noćas, kažem. VERNON Ali, to je nemoguće. Čudiim se da vi, oprobani vođi, N e uviđate kakve nezgode Smetaju našem delu. Neki konji Rođaka Vernona nisu stigli još; K onji tvog strica Vustera stigli su Tek danas, sanjdva ponosa i snage, Od napora 'im hrabrost splasnula, T e nijedan n ije ono što inače. O G N JA N IN I neprijateljsfei konji tako isto Umorni su od puta, malaksali; A većina naših sasviim je odmorna.

(T ru b a svira na p reg ovo r. U la zi ser V O LT E R B L A N T )

B L A N T Velikodušni kraljev predlog nosim. Ako mi služainjem pažnju ukažete. O G N JA N IN Dobro nam došao, sei- Volter Blante. Kamo Sreće da si i ti našega mišljenja! Neki te od naših vole i zavide Zaslugama tvojim , dobrom imenu, Jer nisi na našoj strani, Već stojiš protiv nas k’o neprijatelj. B L A N T Da ne da bog da stojim drukčije Dok vi, van međa Vemosti, zaikona, Stojdte protiv venčainog veličanstva. A l ’ na moj zadatak! K i’alj me je posiao Da vam saana žalbe, i žito nadahnuste Pobunom gj udi građanskoga mira, Učeći njegovu poslušnu zemlju sad Drskoj svirepostd. Jer, abo je kralj Na neki način već zaboravio. Zasluge vaše, koje on pi'iznaje, Poručuje vam da žalbe izložite, Pa će vam, uz naJcnadu, želje zadovoljdti I dati oproštaj vama i onima Sto su zavedieni vašim podsticanjem. O G N JA N IN K ralj je predusretijiv. a znamo da kralj Zna kad da plati, a kad da obeća. Moj otac, moj stric i ja smo mu đali Krunu koju nosi. K ad nije imao N i dvadeset i šest pristalica, kad je Bio bez ugleda, bedan i ništavan, Prezreni izgnanik što se kući krade, Na obali ga je doček’o otac moj. Kad mu se uz suze, izjave odanosti, Zakle bogom, dade zavet da je doš’o Da bude samo vojvoda od Lankastra. Da moii za m ir i povraćaj svoga Feudnog dobra, moj otac, sažaijiv, Obeća mu pomoć i od rža reč. 17*

259

A kad su lordovi i baroni zerrilje Videli da mu je Nortamberland sklon, Svi su mu došli ponizno, sa kapom U ruci; u velikim i malim građovima 1 seliima ga dočekivali; Čekali kraj mosta, stajali u redovima; Darivali ga, davali zakletve; Si-nove mu sla,li za paževe, išli Ustopice za njim u zlatnim gomilama. Uskoiro, kad mu velieina posta Svesna sebe. on je malo prekoračio Zavet dat ocu dok mu je ćud bila Ponizna, na goloj obali Ravenspurga. Pa onda, gle, uzima na sebe vlast Da menja ui-edbe, stroge zaloone, Narodu teSke; on zloupotrebe Osuđuje i, tobož, on plače Zbog patnji svoje zemlje. Pi’etvaranjem. Prividnom lju'bavlju za pravdom osvaja Srca svih onih koje je lovio. Pa onda još dalje: on odseca glave Svima ljubimcima što odsutni kral j Ostavi da ga zamene dok on Vodi rat u Irskoj. B L A N T Nisam ovde da to slušam. O G N JA N IN Onda na sitvar. Za kratko vrem e zbaci© je kralja Uskoro zatim život mu oduz’o, A odmah potom udario namet Na celu državu. Da zlo bnde gore. Pust.io je da njegov rođak Marč, K oji bi — da je svak’ na svome mestu — Bi'O kralj, bude u velškom laoStvu I ostane bez otkupnine tamo. Srečne ini pobede on je potcenjiv’o, Hvat’o me u zamku pomoću uboda: Iz Saveta mi oterao strica, Mog oca gnevno iz dvora otpustio; Kršio zakletve, činio nepravde; Najzad, nater’o nas da dignemo vojsku

I ispitamo pravo mu na presto, Odveć obilazno da bi bilo trajno. B L A N T Treba li da kralju taj odgovor dam? O G N JA N IN Ne, ser Voltere; govorićemo ;ioš. Vrati se 'kralju, poš’ljito taoca, K ’o jaimstvo radi sigurnog povratka, Pa će ujutru rano već moj stric Doneti mu naš odgovor. Zbogom. B L A N T Prihvatićete, mdslim, milost, ljubav. O G N JA N IN Možda i ho'ćemo. BLAN T Nek’ bog’ da da bude. (Izlaze svi)

SCENA ČE TVRTA Jork. Arhiepiskopov dvorac (U laze A R H IE P IS K O P OD JO R K A i SER M A JK E Ij)

A R H IE PIS K O P Evo, ser Majkele: zapečaćena pisma Kr.ilaftom brzi.nom nosite loa’d-ma'i’šal'o: Ovo mom rođaku Skrupu; sva ostala Onima na koije glase. Kaid bi znali Njihoivu važnost, v i bi. pohitali. SER M A JK E L M ilostivi loirde, nagađam značaj njin. A R H IE PIS K O P Moguće. Sutra, dobi’i ser Majkelu, Da:n je kad će sreća njiih deset hiljada Biti na probi; jer kod Šrusburija K ralj s moćnom i brzo pokupljenom vojskom Napašće toirda Hairija. Bojim sc, Nešto. zbag boilesti Noirtamberjandove. Na čije su snage stavljali najviše A nešto jer Oven Glenduvr nije tu, Čiju su snagu cenili takođe, I koji, zaveden proroćanstvom, nije Došao — bo'jim se da Persijeva moć N ije odveć slaba za ogled sa kraljem. SER M A JK E L Pa, m ilostivi lorde. ne 1xeba Plašiti se; tu su Daglas, Jord Mortimer. 261

260

A R H IE PIS K O P Ne, Mortimer nije tamo. SER M A JK E L A li, tu su Mordej,k. Vernon i lord Peirsi, Pa i lo-rd Vuster, i vojska. sve samih Hrabrih ratnika i piemića. A R H IE PIS K O P Jeste. A l’ kralj je skupio vojsku iz sve zemlje. S njim su princ od Velsa, lord Džon od Lunkastra, Pa časni Vestmorland i ratobom i Blant. I mnoge pristalice i čestiti ijudi Velika ugleda i vični ratu svi. SER M A JK E L N e sumnjajte, lorde, .naći će otpor jak. A R H IE PIS K O P I ja se nadam; al’ bojazan je dobra. Pa, da se spreći najgore, požur’te, Ser Majkele! Jer ako lord Persi N e uspe, kralj hoće da pre raspuštanja Vojske udari na nas, jer je čuo O našem učešću u zaveri; pa je Mudro da snage svoje skupimo Protiv njega. Stoga požurite. Moram Pisati još nekim prijateljima. Zbogom, ser Majkele! (izla z e)

P E T I C lN

SCENA P R V A K ra ljev logor kođ Šrusburija (U la ze K E A LJ. P B IN C OD V E LSA , LO R D D Ž O N OD L A N K A S T H A , SER V O L T E R B L A N T i F A L S T A F )

K R A L J Kal«> iza onog brda žbunovitog K rvavo Sunce v iri! Dan izgleda Bled zbog njegove slabosti. P R IN C HENRI Južni vetar Služi kao trubač njegovog znamenja, I svojim potmulim hu'janjem u lišću Predskazuje buru i nemiran dan. K R A L J Nek’ onda saoseća s onima što gube; Pobedniku ništa ne izgleda zlo. (T ru b a . Ulaze V U S TE R i V E R N O N )

O, lorde od Vustera! Steta što se mi Sastajemo u ovakvim pnilikama. Pnoneverili ste naše poverenje, Prinudili nas da skinemo lake Odežde mira i stare udove Gnječimo tvrdim čelikom. N e valja To, lorde, ne valja. A šta Vi velite? Hoćete l i da odrešite grubi Čvor ovog mrskog rata, i ponovo Da Idete onom poslušnom oblašću Gde dajete lepu i prirodnu svetlost, A da ne budete meteor od pare,112 . Strašno čudovište i nemili predznak113 Nerodenim vremenima nagoveštenog zla? Nekad se m islllo da se m eteor sastoji od Sunčeve pare. 113 U ono vrem e v ero v a lo se da m eteori predskazuju nesreću.

263

VU STER Saslušaj me, moj gospodam! Sto se mene li'če, bio bih potpuno Zađovoljan da kraj života provedem U časovima mira. i izjavljujem Da nisam, tražio dan ove zavade. K-RALJ Niste ga tražili! Pa kako je d-ož’o? F A L S T A F Pobuna mu je ležala na putu. pa ju je on naSao PR IN C H ENRI Kušuj, brbljlva čavko, ćuti! VUSTER Vaše veličanstvo je izvolelo da skrene Blagonaikion pogled od mene i mog doma: A, gospodaru, moram vas podsetiti Da smo vam biii pa-vd, najveći. prijate'lji. U Ričardovo vrem e predomio sam štap Svog zvanja rad’ vas , žurio dan i noć Da vas sretoem, da vam ruku poljubim, Kad niste po ugjediu i položaju bili N' izdaleka moćni d srećni lcao ja. Ja, moj brat i njegov san smo vas Doveli kuei, smelo prkoseći Opasnostima omdašnjeg vremena. Zaldeii ste se. i zakletvu daJi u Donkasrru. Da proUiv države nemate nam.ere. N e traži,te ništa sem naslednog prava: Gontovo imanje, vojvodstvo od. Lankastra. A m i se zalUesmo pomoći vas u tom. Uskoro se sreća obilno izlila Na vas, noseći vas. bujioom uspeha, Zbog pomoći naše, odsutnosti J-a-alja. Nešto zlx>g nepravdi nesredeniO'g sitćmja, Priviđnih patnji koje ste podneli, Nepovoljnog vetra što zadrža ia-alja Dugo u nesrećnom ratu mu u Irslccj, Te ga u Engileskoj proglasiše mirtvim. U roju za vas povodjn.ih priliilca Iskoristili ste brzo i trenutak Da u svoje ruke zgirabite državnu vlast. I kad vas naJia-ainLs.mjo, posfcupili ste kao Surovo ptiče Ituikavičino 264

S vrabicom,1H naše pritasli ste gnezdo: Na našoj hrani tovljeni, narasli. Da ni naša ljubav, iz straha da bude Proguta.na, ne smede izaći pred vas, Bismo prdnudeni da, sebe radi. brzo Odletimo od vas, dignemo vojsku tu I prema vama slanemo s oružjem, K oje ste sami skovali protiv sebe Vašim postupcima, pretećim pogledima, Kršenjem svalte vere i zakletve Date u mladosti vašeg delovanja. K R A L J Ispisali ste to već u tačkama. Obznanili na trgu, čitali Po crkvama, da bi ruhu poibune Dali lepu boju koja godi oku Prevrtljivaca, bednih podbadača, Sto .radosno ruke trljaju na vesti 0 neredima nasilnim promenama. Nikad pobuni nisu trebale Te vodene boje da premaže stvar, Ni takvi očajni prosjaci što žude Za vremenom opšte zbrke i pomet.nje. P R IN C HENRI U našiim vojskama mnoga duša skupo Platićc naš susret ako sukob dode. Kažite sinovcu: princ od VeJsa .ima K ’o ceo svet hvale za* Henri Persija. 1 pošto se nadam da mu ovaj podvig Izbrisan bude iz računa, misJim Da od njega danas nema JirabTijeg Plemića, boljeg, mladalački smelijeg, Neustrašivijeg i detatvamijeg, Sto poznija doba krasi delima. Sto se mene tiče, mogu stideći se Reći da sam bio za viteštvo stran; A čujem, i on me smatra kao taltvog. Ali, pred veličanstvom mog oca ja evo Izjavljujem, uprkos preamućstvima što mu Kulcavica običn o snese ja je u gnezđu neke m anje ptice. K ad se ja;|e izleže, kuk avićin o ptiće otirna hranu od ostalih ptića u gnezdu 1 tako ojača da prožd ere ostale ptiće, pa najzad pojede i pticu k oja ea je izlegla,

265

Pruža kru'pno im e i čast, da sam volian, Radi otklanjanja tog lcrvoprolića, Da O'kušam sreću u dvoboju s njim. K R A L J Prinče od Velsa, izložićemo te toj Opasmosti, mada bezbrojni razlozi Govore protiv. Da, dobri Vusteru, đa, M i votimo svoj narod, pa volim o čak I one zaveđene, na st.rani tvog sinovea. Prim e li ponudu naše milosti, I on, i oni i ti, da, svi vi Bićete mi drugovi, a ja vaš. Tako a-eci'le siinovcu; i jav’te Sta je odlučio. A k o ne pristaje, Na raspoloženju nam je strašna kazna što će Učiniti svoje. Odgovor nemojte Davati odmah, ne treba. Idite. Ponuda je dobra, a v.i: je vidile. (V U S T E R i V E R N O N izlaze)

PR IN C HENRI Života ma, neće prihvatiti., ne! Daglas i Ognjanin, udruženi tako, Ne boje se celog oružanog sveta. K R A L J Onda svaki vođa jodinioi svojoj! Posle odgovora miii ćemo napasti. Nek’ nam bog pomogne za pravednu stvair. (Izlaze S V I sem P R IN C A OD V E L S A i F A L S T A F A )

F A L S T A F A ko me, Hari, u bici na zem lji vidiš ti. Onda me prijateljski ovako objaši.115 PR IN C HENRI Samo bi gorostas mogao da ti ućini t.u prijateljsku uslugu. Očitaj molitvu. Zbogom! F A L S T A F Voleo bih da je vrem e spavar.ju, Hale, i đa je sve dobro. PR IN C HENRI Pa ti duguješ bogu smrt. (lz la z i)

F A L S T A F Još joj n ije vreme; ne bih volco da mu pre roka platim dug. Sto da žuirim onome ko n,e ne zove? Pa, lo U bici kođ A žin k o rta k ra lj H en ri je ućinio tu p rijateljsk u uslugu svom e bratu, v o jv o d i od Glostera. N o rd u delu „P lu tarh , K o riolan “ , kaže: „K a d je neki rim ski v o jn ik oboren u n jegovo j blizin i, M arcije ga je odm ah objašio i pogubio n ep rija telja koji ga je o b o rio ."

266

nije važno; čast me mamuza da idern napaed. Da, ali šta onda ako me čast odmamuzne kad stignem? St.a onda? Može li čast- ponovo namestiti odsečenu nogu? Ne, Ili ruku? Ne. Ili da oduzme bol ran.i? Ne. Čast, dalde, nije vešta u hirurgiji: Ne! Sta je čast? Reč. Šta je u 'to j reći čast? Sta je ta čast? Vazduh. Bogami, lep račun. K o1je ima? Onaj šito je umii'o u sredu. Oseća li je on? Ne. Cuje li je on? Ne. Ona je, dakle, neopažljiva? Da. za mrtve. A li zar ona ne živi i sa živima? Ne. Zašto? K levetanje ne dopušta to, Zato mi ona nimalo ne treba. Čast je samo gesJo na grbu — i ovo je kraj moga lcatihizisa. (izia z i)

SCENA DRUGA Buntovnićki logor (U la z e V U S TE R i V E R N O N )

VUSTER M oj siniovac ne sme znati, ser Ričarde. Kraljevu darežljivu, ljubaznu ponudu. VERNON N ajbolje je da zna. VUSTER Onda propadamo. Nemoguće je i ne može biti Da kralj održi reč i da nas voli. Vazda će sumnjati u nas, naći zgodu U dirugim greškama da ovaj prestup kazni. Mnogooka sumnja pratiće nas svud, Jer se izđaji veruje k’o i liiscu Sto ma kako pitoim, mažen i zatvoren Ne gubi divljiinu svojih predaka. Ma kako lizgledali, tužni il’ veseli, Protivnik će izgled krivo da tumači. Zivećemo kao volov.i uz jasle: Sto bolje gajen,i, spreminiji za smrt. Prestup mog sinovca biće zaboravljen, Jer ga opravđava mlađost, vrela krv, Sam nadimaik116 koji po sebi govori: "* Pei-sijev nadim ak u originalu je H otspur, što zn a či „v rela m am uza“ . K ak o u našem jeziku takav nadim ak ne postoji. m i smo P ersija, prema smislu. nazvali Ognjanin.

267

Vatreriii Ognjanin. neobuzđana ćud. Sve njegove lauvice na naše teme pašće I njegovog oca; m i smo ga mamili; Izopačenost je primio od nas; — Pokretaoi svega, platićemo sve. Stoga, rođače, Hari ne sme znati Kiraljevu ponudu. VERNON Kaži mu &to hoćeš; reći ću da je tako. Evo ti sinovca. (U la ze O G N J A N IN i D A G L A S )

O G N JA N IN Moj stric se vratio. Otpustnte loa'da Vestmorlanda. Striče, kakve nam glase danosiš? VUSTER Kralj želi đa nam bitlcu ponudd. D A G LA S Pozovi ga u boj pi’eko Vestmorlanda. O G N JA N IN Lord-Daglase, idi i kaži Vestmorlandu. D A G LA S Hoću. veoma rado, hoću. (iz la z i)

VUSTER Kralj ne pokazuje ni znaka milosti. O G N JA N IN Niste ga n i molili? I ne dao bog! VUSTER Blago mu govorih o našim žalbama, Njegovom nevetrstvu; a. on se lažno zakJe Da nikad nije kršio zakletve. M i smo buintovnici, izdajnici,. Kaže Da će vojsikom mrsiku izdaju kazniti. (D A G L A S se vra ća )

D A G LA S K oružju, -vdtezi, k oružju! Poslao sam Hrabar poziv kiralju Henriju na megdan Preko Vestmorlanda, njegovog taoca, Te će ga to brzo dovesti. ovamo. VUSTER Pred kraljem je primc od Velsa istupio I pozrv'-ao te na dvoboj, sdnovče, O G N JA N IN O, nek’ bi na. naše glave pao spor, I da se niko danas ne zadiha Sem mene i Hari Mommauita!117 Kaži, Kaži kako zvuči taj poziv? Je 1’ prezriv? " 7 lla r i M on m a ut je princ od Velsa. princ H enri.

268

VERNON Ne, duše mi; nikad u svome životu Skromniji poziv nisam slušao, Sem kad bi brat brata pozvao na ogled U oružju i na prijateljsku vežbu. Govorio je s dužndm poštovanjem 0 tebi. hvalio te prinčevskim jezikom, Zasluge ti dav’o kao istordja, Smafcrao te boljim i od svoje hvale, Kudeći tu hvalu u poređeinju s tobom. A što miu je zbilja ličilo k’o prinou, Stidljiivo i sebe pomenu, koreći Nehaitnu mladost svoju umesno; K ’o da je dvostrukim duhom vladao, 1 prim’o je i dav’o pouku. Zatim je zaćut’o. A l’ moram reći svetu, Ako ©n preživi zavist ovog dana, Engleskoj će biti nada najveća, Mada neshvaćen zbog svoje neozbiljnostii. O G N JA N IN Rodače, mislim da si zaljnbljen U njegovu ludost. Nikada ne čuh još Da je princ jedan tako razuzdan. A l’ kakav je da je, pre no padne noć Ratničkom ću rukom zagrliti njega, I tim zagrljajem. ugušen će biti. K oružju, brzo! Ratni drugovi, Vojnici, pa-ijateljii, i sami znate već Pasao svoj bolje no što bih vam mog’o Reći ja što nemam rečitosti dar. (U la zi G L A S N IK )

G L A S N IK Gos.pođaru, pdsma. O G N JA N IN Da čitam nemam kad 0 vitezi, vi-eme života je lcratko! A l’ straćeno ludo, duže bi. bilo čak 1 da život jaše na vrhu skazaljke I iedmočasovnim svirši se obrtom. Budemo 1’ živd, gazioemo preko Kraljeva; ako poginemo pak, Plomen.Ua smrt je umreti s prinčevima! 269

Savest nam govori, oružje je časno Ako se nosl za pravednu stvar, (U la z i D R U G I G L A S N IK )

G L A S N IK Gospodaru, spi-em’te se! K ralj brzo nastupa O G N JA N IN Hvala mu što mi govor preseca; M oja veštiina nije besedništvo. Nek’ svak’ čini što bolje može. Evo, Vađim mač čiji ću čelilc olu'vaviti. Najboljom ltrvlju koju budem sreo U toku borbe ovog strašnog dana. A sad, Nado! P e r s i!"8 Napred! nek’ se čiiju Svi ponosni insfcrumenti rata, I uz te z\nike da se zagrlimo, Jer, neba mi, zemlje! mnogi od nas neće Ponoviti ovaj prijateljski čin. (T ru b e sviraju. O ni se g rle i izlaze)

SCENA TRECA Ravnica između logora (K R A L J s tite sa s v o jo m VOJSKOM . U zbuna za bitku. Ulaze D A G I.A S i SER V O L T E R B L A N T )

BLANT Ja, oholi Skote, Za predaju nisarn roden. Našao si K ralja koji će osvetiti smrt Lorda Staforđa. (B ore se. D A G L A S ubija B L A N T A . Utazi O G N J A N IN )

O G NJAN IN Daglase, da si se kod Holmedona talro Borio, ne bih trijumfovao Nad Skotom. D AG LAS Sve je goiovo. dobiveno. Mrtav kralj leža tu. O G N JA N IN Gde? D AG LAS Ovde. O G N JA N IN Ovaj, Daglase? Ne, to lice dobro znam. Beše hrabar vitez i zvao se Blant. Na njemu oprema slična kraljevoj. D A G L A S H ajd’ ludo, idi kud ti duša ide! Skupo si platio ovu pozajmljenu Titulu. Što mi reče da si kralj ? O G N JA N IN Mnogi su tu u kraijevskoj odeždi.119 D A G L A S Mača mi, sve ću kraljevske odežde Smlatiti, pobiti čitavu garderobu. Dok se ne sretnem s njim. O G N JA N IN Brzo hajdemo. Izgledi svi sui da bitku dobijemo. (lzla z e. Uzbuna. F A L S T A F u la zi s6m)

B L A N T Kako je ime tebi što- me tako Pratiš? Na račun moje glave kakvu Ca st tražiš? D AGLAS Znaj tad, im e mi je Dagias, A tražim te u borbi, jer netki Rekoše mi da si kralj. BLANT Istinu kažu. D A G LA S Lord Staford je danas skupo platio Štio ti je sličan. Jer mesto tebe, kralju Hari, ovaj mač je njega oborio; Pa će i tebe, ako se ne predaš Kao zarobljenik. “ « iVado/ P e r s i’. — bio jc ratni p ok lić P ersijevih .

270

F A L S T A F U Lomdonu sam uvek mogao da izbegnem čitav a da ne platim račun: ali se ovog obračuna ovde plašim. jer se vrši pravo po iubanji. Polako! Ko si ti? Ser Volter Blant. Stekao si čast za sebe! U ovome nema taštine! Vruć sam i težak kao istopljeno olovoi. Neka me bog čuva od olova! D ovoljna mi je težina mojih creva. Odveo sam svoje dronjavce tamo gde im je zabibereno;120 nema ih živih više od trojice od mojih sto pedeset; i njih sam uputio da na ulazu u varoš prose dok su živi. A li ko to dolazi? (U la z i P R IN C H E N R I) 110 Odežda se nosila preko oklopa i im ala heraldične zn ake svoga nosioca. Alco je ovo F a lsta f rekao ozblljn o. onda to značl da je on nam erno izložio s vo je lju d e opasnosti da bi, pošto poginu, ili iskoristio za sebc n jih ov e plate, ili, ostavši sam, otišao sa bojišta.

271

PR IN C I-IENRI Šta: ti stojiiš ovde dokon? Daj mi sablju! Plem ići mnogi leže ukočeni Pod kopitama obesnih dušmana. Njihova smrt je još neosvećena. Molim te, daj mi sablju! F A L S T A F O Hale, dozvoli mi da oda.hnem malo. Turćin Gregori121 nije nikad izvršio ova'kva ratnićka dela kao ja danas. Ubiio sam Persdija, on je siguran. P R IN C H ENRI Zaista jeste, i živi da bi te ubio. Molim te. daj mi tvoju sablju. F A L S T A F Ne, tako mi boga, Hale; ako je Persi živ, naćeš dobibi mioju sablju; ali uzmi moju kuburliju, ako hoćeš. PR IN C HENRI Daj mi je, šta! Ona je u tobolcu? F A L S T A F Da. Hale. Vrela je, toliko je vrela da bi zagrejala celu varoš. (P R IN C vucli iz lo b olca bocu ra k lje )

PR IN C HENRI Šta? Je l i ovo vrem e za šalu i šegačenje? (P R IN C baca bocu na n jeija i odlazi)

F A L S T A F Pa, ako je Persi živ, proburaziću ga. Ako naide na meme, tako će biti. A ako nc naiđe, a ja namerno- naidem na njega, onda neka napravi od mene krmenadiu N e dopada mi se ona iskežema čast kakvu je dobio ser Volter. Daj mi živoit. A ko mogu da ga spasem. dobro. Ako ne, čast će doći neta’ažena, i to će biti la-aj.

L A N K A S T E R Ne mogu, gospodaru, Sem ako ne bih i ja krvavio. P R IN C HENRI Molim vas, veličanstvo, idite vojsci vi, Da vaše povlačenje ne uplaši naše. K R A L J Da, Lord-Vestmorlande, vodi ga u šator. VESTM O RLAN D Hajdete da vas povedem, gospodaru. P R IN C HENRI Da me povedete? N e treba mi pomoć. Da ne da bog da plitka ogrebotina Otera princa od Velsa s bojišta, Gde krvavo plemstvo leži izgaženo, A bunbovnici u klanju trijumfuju! L A N K A S T E R Odveć se dugo odmaiamo. Hajd’mo, Rođače Vestmorlande, naša je dužnost tamo. Za ime boga, hajd’mo! (P R IN C D 2 0 N i V E S T M O R LA N D odlaze)

P R IN C HENRI Ah, prevarih se u tebi, Lankastre, Ne znadoh da si gospodair takvog duha; Pre sam te, Džone, k’o brata voleo, A sad si mi kao mo-ja duša drag. K R A L J Videh ga kako se odupire lordu Persiju smelije no što očekivah Od nedorasla ratnika. P R IN C HENRI O taj Dečak uliva hrabrost svima nama. (P R IN C H E N R I odlazi. U lazi D A G L A S )

(iz la z i)

D A G L A S Opet kralj! T i niču k’o hidrine glave. Ja sam Daglas, koban za sve one koji Nose te boje.122 K o si ti što lažno Predstavljaš kralja?

SCENA C E TV RTA D rugi deo bojišta (Z v u k

truba. N apađi. Ulaze K R A L J , P R IN C H E N RI. LO RD OD L A N K A S T R A i GROF OD V E S T M O R L A N D A )

D 20N

K R A L J Molim te, Hari, povuci. se; jako Krvaviš. Lord Džone od Lankastra. Id i s njim. 1!1 Papa G re g o ri (G r g u r ) Sedm i prozvat je T u rčin om zbog svoje plahovitosti i svireposti.

272

KRALJ Ja sam lično kralj, Kome je žao, Daglase, što si sret’o Tolike njegove senke, a ne njega. Imam dva siiia što bojištem traže Persija i tebe; al’ kad te srećna kob Nanese na mene: brani se, napadam! D A G LA S Bojim se, i ti si samo lažan kralj; Pa ipak, vere mi, držiš se k’o kralj. 122 H eraldičke b oje na k raljevom odelu. 18 Sekspir 7

273

A li, ko si da si, moj si, siguran sam;

Pogubiću te. (B o re se. K R A L J je u opasnosti. D olazi P R IN C OD V E L S A )

PR IN C H ENRI Glavu gore, podlj Škote, il’ je nikad Podići nećeš! U mojim mišicama Duh je hrabrog Širli. Staforda i Blanta. Preti ti princ od Velsa, koji još Nikad ne obeća a da ne isplati. (B o re se. D A G L A S beži)

Hrabro, gospođaru! Kako je vaša milost? Vitez Nikojas Gosi tražii pomoć, I Kliflon. Idem Kliflonu pravo sad. KRAL.T Stani i odahni; svoj izgubljeni ugled Povratio si i pokazao Da mariš za moj život kad si me Spasao sa toJiko hrabrosti. PR IN C HENRI O, bože! Velika nepravda su bile Te priče da ja želim tvoju smrt. Kad bi tako bilo, Zar ne mogoh drsku Daglasovu ruku Pustiti da na tebi trijumfuje? A ona bi te sigurno umorila K ’o svi otrovni napici ovog sveta I sinu ti nisko uštedela delo. K R A L J Idi Kliftonu, a ja ću Gosiju. (K R A L J odlazi. V la zi O G N J A N IN )

O G N JA N IN N e varam li sc, ti si Hari Monmaut? PR IN C I-IENRI Govoriš k’o da bih se ođrak’o imena. O G N JA N IN Ja sam Hari Persi. PR IN C HENRI Onda gledam vrlo Hrabrog buntovnika što nosi ime to. Ja sam princ od Velsa; i nemoj misliti, Persi, da ćeš slavu deli.ti sa mnorn još. Dve zvezde ne mogu ići jednim krugom, N it’ jedna Engleska trpeti vlade dve, Hari Persija i princa od Velsa. O G N JA N IN Pa i neće. Hari; suđeni je čas Jednome od nas. Kamo sreće da je Ratnička ti slava velika k’o moja! 274

PR IN C HENRI Biće veća pre no rastanem se s toboni, I sve napupele časti s tvog helmeta Uzbraću, da svojoj glavi venac spletem. O G NJAN IN Trpeti neću više te ludosti! (B o re se. Ulazl F A L S T A F )

P A L S T A F Bravo, Hale! Hrabro Hale! Mogu ti reći sad, Videćeš da igra dečačka nije to. (D A G L A S dolazi i napađa F A L S T A F A , k o ji pada kao da je m rta v. D A G L A S odlazi. O G N JA N IN , ra njen, pada)

O G N JA N IN O, Hari, ote mi čast mladićskih dela! Lakši je gubitak trošnoga života No ponosnog prvenstva što osvajaš; — Veća rana misli no telu tvoj mač. A l’ misao je rob života; ždvot Budala vremena; a vreme, što meri svet, Ima svoj kraj.123 Mogao bih sada proricati,124 Da mi zemljana i hladna ruka smrti Ne uzima jezik. Ne, Persi, ti si prah I hrana za .. . (U m ire )

PR IN C IiE N R I Za crve. hrabri Persi. Veliko srce, zbogom! Loše izatkano Slavoljubije, kako si sada splasnulo! Dok je to telo imalo duh u sebi Kraljevina je tesna bila za nj, A sad dva koraka najprostije zem lje Dovoljna mu. Zem lja što te mrtvog nosi Ne nosi život hrabrog k’o ti. Da si još osetljiv za blago ophođenje, ' Ne bih tu duboku naklonost pokaziv’o. Ali, nek’ ti jagluk moje devojke125 Unakaženo lice pokrije, I, u ime tvoje, zahvaliću sebi Što činim ovaj obred nežnosti. m Drugim re č im a : „ A li ne m ari; m isao će prestati saprestankom života, a živ o t je samo igračka vrem en a; pa i vrem e, m ada m eri trajan je sveta, ide svom e kraju." I!l A lu zija na v ero v a n je da dobar čov e k na samrtt im a moć p roricanja. t!s D cvojk e su svojim momcima davale ru kavice ili jag lu k e, k oje su oni nosili u svo jim helmetima.

18'

275

Zbogom! Ponesi slavu svoju nebu. A sramotu sobom u svoj grobni san Neurezanu na nadgrobnu ploču. (U gled a F A L S T A F A kako l e ii na z e m lji)

Šta. stari znanče! Zar ta telesina, Pa ni trun života? Jadni Džeče, zbogom! BoJjeg bih čoveka lakše prežalio. O, kako bi mi nedostajao tek Da sam ludostima više naklonjen! Smrt ne uJovi debljeg jelena. Mada bolji paše u krvavom lomu. Staraću se da ti đrobl2c izvađen bude. Dotle krvav leži kraj časnog Persija. (Iz la zi)

F A L S T A F (d iiu ć i se) Da mi se izvadi drob! Ako mi izvadiš drob danas, dozvoliću ti da me usoliš i pojedeš sutra. D6 vraga, bilo bi krajnje vreme da se potrudim da budem lažan mrtvac, jer bi mi inače onaj plahoviti besni Škot naplatio sve račune. Lažan? Ja ležim, pa prema tome ni- ŽK sam lažan; umreti je biti lažan. Samo je onaj lažan čovek koji u sebi nema život čoveka. A li lažno umreti da bi se živelo ne znači biti lažan. već biti istinsko i savršeno podobije života. Bolji deo hrabrosti je promišljenost, i tim boljim delom spasao sam sebi život. Do vraga, plašim se ovog pomamnog Persija, iako je mrtav. Šta, ako se i on pretvara, pa sad ustane? Vere mi strah me da se on ne pokaže bolji lažni mrtvac neg'o ja. Sboga ću se postarat-i da mi bude siguran, da, i zakleću se da sam ga pogubio. Zašbo se on ne bi mogao dići isto tako kao i ja? Ništa mi ne protivreči sem očiju. a niko me ne vidi. (Pr'de les sa bijom ) stoga, prikane s novom ranom u svojoj butini hajde sa mnom. (U zim a o g n j a n i n a na leda. uiaze p k in c OD V E L S A i LO R D D ŽO N OD L A N K A S T R A )

PR.INC HENRI Hajde brate Džone; hrabro si okrvavio Svoju devičansku sablju. 1!* A lu zija na p oren jc i vadenje droba Jelenu. Strat u svom delu „E ngleski maniri i o b ifa ji" govori o prastarom obićaju da se m rtvacu p rvo izvadi drob. a zatim se m rtvac potopi u slanu vodu, da bi mu se telo duže držalo.

276

LANKASTER A l’, polako! K o je ono? N e reče 1’ da je taj debeljko Mrtav? PR IN C HENRI Jesam; mrtvog ja sam ga gledao, Bez daha na zemlji, krvavog. Jesi 1’ živ? Ili nam mašta vara očni vid? Molim te, reci. Nećemo verovati Očima svojim bez ušiju. Nisi Više ono š'o si izgledao. F A L S T A F Da, to je sigurno. Nisam ni dvojnik ni privid. A li ako nisam Džek Falstaf, onda sarn lupež. (Baca se na ze m lju ) Evo Persija! Ako tvoj otac hoće da me nagradi, dobro; ako ne. onda neka idućeg Persija ubije on sam. Očekujem da postanem ili grof ili voivođa uveravam te. PR IN C I-IENRI Pa, Persija sam ja ubio, a tebe video mrtvog. F A L S T A F Jesi li? Bože, bože, kako se ovaj svet prolagao! Priznajem da sam bio na zem lji i to bez daha; isti je slučaj i s njim. A li smo se obojica digli istog trenutka i borili čitav sat po srusburijskom časovniku. Ako mi se veruje, dobro; ako ne onda neka greh padne na glavu onima koji treba da nagrađuju hrabrost. Zakleću se u život da sam mu zadao ovu ranu u butini. Ako bi cn bio živ i porekao to, naterao bih ga da proguta parče moje sablje. L A N K A S T E R To je najčudnija priča koju čuh. P R IN C HENRI To je najčudniji čovek, brate Džone. — Hajd’ na leđima ponesi prtljag svoj. A ja, ako ti je laž od koristi, Pozlatiću je najboljim rečima. (T ru b a o b ja v lju je p o v la ie n je )

Povlačenje svira truba. Dan je naš. H ajd’mo na najviše mesto bojišta, Da vidimo žive i mrtve prijatelje. (O dlaze P R IN C OD V E L S A i L A N K A S T E R )

F A L S T A F Idem, kao što kažu, za nagradom. Onoga koji me nagradi neka bog nagradi! Ako postanem veliki, smanjiću se; jer ću se očistiti, osiaviti vino i živeti trezv.ono, kao što dolikuje plemiću. (lzlazl)

277

SCENA PE T A D m g i deo bojišta ( S v ira ju trube. U laze K R A L J , P R IN C OD V E L S A , LORD D Z O N OD L A N K A S T R A , g r o f od V E S T M O R L A N D A , sa V U S TE R O M t V E R N O NO M , kao z a ro b lje n icim a )

KRAL.J Pobuna je vazđa našla svoju kaznu. Zloduhi Vusteru! Zar vam nismo milost, Oproštaj i reči ljubavi poslali? Što si nam ponudu izopačio? Što si prevario i sinovca svog? Tri viteza su naša damas pala. Plemeniti grof i mnogi đrugi sad Bili bi živi da si vojskama Tokom pregovora, kao hrišćanin, Vem o davao tačan izveštaj. VUSTER Sto sam činio, bezbednost mi je moja Nalagala, i ja primam strpljivo Udes koji me snade neizbežno. K R A L J Vodite na smrt Vustera i Vernona O drugim ki-ivcima razmisiićemo. (V U S T E R i V E R N O N izlaze pod stražom )

Kako je na bojištu? P R IN C HENRI Plememiti Škot, lord Daglas, videvši Da se sreća dana okrenu od njega, Da je Persi mrtav i da mu svi ljudi U sferahu beže, dao se u bekstvo; I, pavši s brega, bio ugruvan. Da ga gonioci uhvatiše. On je U mom šatoru. Molim vašu milost Da pusti da ja raspolažem s njim. K R A L J Od srca rado. PR IN C HENRI Onda, moj brate, Džone cd Lankastra, Ustupam tebi časno dobročinstvo. Idi Daglasu i, bez otkupnine, Oslobodii ga; nek’ ide kud hoće. Hrabrost mu, pokazana na našim šlemovima, Naučila nas je danas da cenimo Visoka dela i kod protivnika. 278

L A N K A S T E R Hvala, milosti, na toj plemenitoj Odluci koju ću odmah izvršiti K R A L J Ostaje nam još da pođelimo snagu. Ti, sine Džone rodače Vest.morla.nde, Najvećom brziinom krenite u Jork Na Nortamberlanđa, episkopa Skrupa, K o ji se, čujemo, žurno oružaju. Ja i ti ćemo. sine Hari, u Vels, U boj sa Glenduvrom i grofom od Marča. Bunt će izgubiti u zemlji moći svoje, Još jednim porazom k’o današnji što je; Pošto nam je uspeh Iep početak sarno, N e mirujmo sve dok sve ne okončamo. (Izlaze)