Savremene Tehnologije u Projektovanju i Gradjenju

SAVREMENE TEHNOLOGIJE U PROJEKTOVANJU I GRADJENJU_MARIJA 1. FAKTORI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA_A. KRSTIĆ Savremene tehnologije u projektovanju i gradjenju Faktori tehnoloskog razvoja Razvoj savremene arhitekture zasniva se na sledecim principima • Prilagodjavanje potrebama trzista • Savremen tehnologije gradnje- novi koncepti (industrijalizacija gradnje) • Uspostavljanje aktivnog odnosa objekata i okruzenja Na prilagođavanje potrebama tržišta, njihov nivo i razvoj, utiču: 1. Političko-ekonomski uslovi (stabilnost društva, stanje ekonomije) 2. tehnološki razvoj i promene (vezano za ekonomiju, razvoj tehnologija gradnje i proizvodnje -> gradjevinske industrije i operative) 3. dručtvene promene – razvoj društva na kulturno-obrazovnom, ekonomskom i socijalnom polju rezultuje rastom standarda : impertaiv su potrebe korisnika – projektovanje za poznatog korisnika, ostvarenje identiteta na svim nivoima i razmatranje zivotnog ciklusa zgrada LCA Prilagodjavanje potrebama tržišta - Arhitektonski objekti – izraz političke i ekonomske moći i tehnološkog napretka (City Hall. London, Norman Foster) Arhitektonski objekti – izraz političke i ekonomske moći Primer: Integrisani FE moduli u funkciji poktivača i proizvođača električne energije (Shell, Gelsenkirhen, Nemačka) Prilagođavanje potrebama tržišta Na razvoj projektantskih i izvođačkih koncepata utiču zahtevi proizašli iz razvoja društva: 1. Zadovoljenje raznovrsnih i promenljivih potreba korisnika – razvoj fleksibilnih arhitektonskih struktura u pogledu organizacije i materijalzacije 2. povećani standardi u pogledu kvaliteta življenja : • adekvatan komfor boravka u prostorima • ostvarenje identiteta na svim nivoima • smanjenje i sprečavanje zagađenja životne sredine

1

Kombinovani sklopovi i mešovite metode gradnje omogućavaju ispunjenje raznorsnih potreba korisnika, koncepti materijalizacije fasada izražavaju zahteve korisnika => ostvarenje identiteta Razvoj novih kocepata gradnje - "otvoreni" koncepti -Izraz razvoja društva i tehnološkog napretka - Smanjenje i sprečavanje zagađenja životne sredine - Korišćenje obnovljivih izvora energije – solarne energije proizvelo je nove kocepte i tehnologije materijalizacije zgrade Savremene tehnologije u funkciji zaštite istorijskog nasleđa The British museum, London Ekonomska moć i tehnološka razvijenost – unapređenje kvaliteta života Savremene tahnologije gradnje – novi koncepti gradnje • Savremene tehnologije gradnje karakteriše koncepcijska raznoversnost materijalizacije, posebno spoljnog omotača u smislu oblikovanja, primene materijala i sklopa komponenti • Daje se značaj rešavanju problema u kvalitativnom smislu, što je vezano i za stepen zadovoljenja korisnikovih zahteva, tj. potreba i težnji uključenju (participaciji) korisnika u procesu projektovanja i gradnje High-tech tehnologija Savremene tehnologije gradnje – High –tech koncept • • •

High –tech arhitektura utiče na razvoj industrijalizovane gradnje. High –tech koncept se bazira na preciznoj izradi i spajanju građevinskih komponenti, što je moguće uz upotrebu industrijskih metoda i sistema proizvodnje i gradnje. Dimenzionalna koordinacija i suva montaža - montažnodemontažni sklopovi – su osnov High –tech tehnologije.

Savremene thenologije gradnje – novi koncepti industrijalizovane gradnje – HIGH-TECH KONCEPT • High-tech arhitektura, koja pretenduje da popdržava industrijske metode i produkte, nailazi na posebne probleme. •

Prednjači problem "masovne" proizvodnje. 2

• • • • •

•

Uočljiv je otpor upotrebi masovno proizvedenih građevinskih komponenti bez njihove modifikacije, uglavnom u oblikovnom pogledu. Arhitekte radije sami projektuju i razvijaju komponente i sisteme i izgrađuju ih po narudžbini u malim specijalizovanim radionicama. One se lakše prilagođavaju različitim zahtevima, nego veliki industrijski pogoni Ali, to povećava cenu komponenti !!!! Problematiku fleksibiliteta filozofija high-tech-a kompleksno i na specifičan način tretira. Ona uvodi ideju demontažnosti ne samo unutrašnjih pregrada već i komponenti spoljnih zidova, krova, pa i konstrukcije. Karakteristični materijhali za high – tech su metal i staklo, a tehnologija proizvodnje komponenti od ovih materijala su lakše prilagodljive specifičnim zahtevima nego tehnologije proizvodnji komponenti od betona

Izgledi kao plan, postaju apstraktne mreže koje mogu da s eprilagode izvesnom broju različitih funkcija. Kada se promeni namena prostora, konfiguracija spoljnog zida je sposobna da odgovori novim potrebama, jer je sklopljena od lakih suvo montiranih komponenti, dimenzionalno koordiniranih. •

• •

Problem nije u načinu proizvodnje, već u postizanju različitog izgleda komponenti. ovaj problem se može rešiti zajedničkim angažovanjem (ili konsultovanjem) arhitekata i biroa i proizvođača na razvoju komponenkti i sistemu (sistema komponenti). Rezultat su sistemi koji su podržani od većine arhitekata i obično ih karakrteriše mogućnost primene u raznovrsnim projektima. Norman Foster ovaj postupak naziva "design development" (razvoj oblikovanja)

Savremene tehnologije gradnje – novi koncepti industrijalizovane gradnje – klimatski omotač Museum of frit, Yamanashi, Japan Elementi aktivnog odnosa objekat i okruženja Uspostavljenje aktivnog odnosa objekta i njegovog podrazumeva prilagođavanje : 1. prirodnom i stvorenom okruženju – lokaciji, 2. klimi, godišnjim i dnevnim ciklusima, promenama 3. raznovrsnim potrebama korisnika

okruženja

3

Rezultat su "žive" – fleksibilne arhitektonske strukture, prilagodljive promenama koje se odvijaju tokom njihovog životnog ciklusa PRILAGOĐAVANJE FASADE GODIŠNJIM I DNEVNIM PROMENAMA – CIKLUSIMA – MULTIFUNKCIONALNE FASADE ENVELOPE STUDY Aktivan odnos objekta i okruženja Uspostavljenje aktivnog odnosa objekat sa okruženjem ima za cilj : 1. Ostvarenje optimalnog komfora boravka 2. maksimalne energetske uštede, odnosno redukciju potrošnje konvencionalnih energenata i 3. Zaštita živone sredine Rezultati su : 1. Energetski racionalne i 2. Energetski efikasne zgrade ..koje karakterišu novi koncepti organizacije i tehnologije i komponente materijalizacije – eco – tech koncept Projektovanje energetski racionalnih i efikasnih zgrada i njihovih komponenti zasniva se na postizanju odgovarajućih energetskih performansi : 1. energetskoj štednji 2. energetskim dobicima (energetski efikasne zgrade) hladjenje osvetljenje grejanje • Cilj je da s euspostavi veza između zgrade i okruženja uvođenjem tehnologija grejanja, hladjenja i osvetljavanja baziranih na korišćenju prirodnih potencijala i obnovljivih energetskih izvora, što omogućava smanjenje potrošnje konvencionalnih energenata i zadađenja životne sredine • Multifunkcionalne fasade su rezultat takvog pristupa. Eco-tech koncept – prirodno tempiranje objekta Solarna energija u funkciji tempiranja prostora – energetski efikasne zgrade Fasadne komponente u funkciji snabdevanja objekta toplotnom i električnom energijom Eco-tech koncept – novi materijali i tehnologije gradnje Transparentna termoizolacija Eco-tech koncept – prirodna ventilacija objekta 4

Eco-tech koncept – klimtatski omotač Multifunkcionalni krovovi- "klimatski" omotač Idejno rešenje pergole u funkciji kilmatske kontrole - "veštačko nebo" Rekonstrukcija istorijskog područja, Seuks, Bejrut • Hi-tech i eco-tech koncepti proizveli su nove komponente i sisteme materijalizacije, kao i tehnike gradnje.

02. UTICAJ TEHNOLOGIJA NA SAVREMENE KONCEPTE ARH PROJEKTOVANJA_ŽEGARAC IZAZOV TEHNOLOGIJE UTICAJ TEHNOLOGIJA NA ARHITEKTONSKO PROJEKTOVANJE Način na koji tehnologija upravlja arhitekturom i/ili način na koji arhitekti koriste tehnologiju Tri problema: 1. Odnos čoveka (društva) i tehnike (tehnologije) 2. Različita shvatanja istorije 3. Prvi i drugi zakon termodinamike Odnos čoveka (društva) i tehnike (tehnologije) Četiri stanovišta koja generalno određuju odnos prema tehnici i koja neprestano odeređuju odnos između čoveka/društva i tehnike: 1. Pozitivno (optimističko ili tehnofilsko): postoji direktna povezanost između tehničkog i društvenog razvoja. 2. Negativno (pesimističko, tehnofobsko): razvoj tehnike ne nudi blagostanje već preti uništenjem prirode i ljudske vrste, cena tehničkog napredka prevazilazi prevazilazi vrednosti koje takav progres donosi. 3. Neutralno ili instrumentalno: tehnika sama po sebi ne poseduje ni dobre ni loše strane, ona predstavlja samo sredstvo. 4. Ambivalentno: tehnika može imati i dobru i lošu stranu, a koja će biti dominantna zavisi od konkretnog konteksta. Različita shvatanja istorije U staroj Grčkoj istorija je predstavljala proces neprestanog propadanja. U grčkoj mitologiji istorija je prikazana kao niz od 5 doba od kojih je svako izopačenije i ružnije od predhodnog (zlatno, srebrno, herojsko i gvozdeno) Rimljani su smatrali da „vreme umanjuje vrednost sveta“. Srednjevekovno hrišćansko shvatanje istorije je kao o procesu propadanja: istorija ima početak, sredinu i kraj (stvaranje spasenje i poslednji sud). Cilj čovečanstva nisu bila dostignuća već spasenje. 5

Savremeno shvatanje istorije kao progresa formirano je tokom XV – XVIII veka. Verovanje u tehnički progres formirano je tokom XIX veka. Prvi i drugi zakon termodinamike Prvi zakon: materija i energija u univerzumu su nepromenjive: ne mogu biti stvorene ni uništene. Drugi zakon (zakon entropije): materija i energija se mogu menjati samo u jednom smeru, od upotrebljive ka neupotrebljivoj. Entreopija je mera za količinu u kojoj se korisna energija pretvara u nekoristan oblik. TEHNIKA KAO PODSTICAJ Posledice industrijske revolucije Krupne promene koje su temeljno izmenile dotadašnji svet, u Engleskoj, a zatim i u drugim zemljama. Poređenje sa „bojnim poljem“ (Lewis Mumford) Razvoj gradova bez planova i špekulacije sa zemljištem, naglo doseljavanje stanovništva. Razaranje prostornih struktura, pogoršanje životnih uslova, nestanak tradicionalnih društvenih struktura. Sagregacija stanovništva, bekstvo bogatijih u vrtna predgrađa. Posledica opšteg razvoja nauke i tehnike je pronalazak novih tehnika gradjenja, novih materijala i upotreba već poznatih građevinskih materijala u novom obliku. Uloga prefabrikacije: Kristalna palata je izgrađena za 6 meseci. TRADICIONALNI PREFABRIKOVANI OBJEKTI: Afrika: šatori beduina, S.Amerika: šatori Indijanaca, Azija: šatori mongolskih plemena. Joseph Paxton: „Kristalna palata“ – standardizacija i prefabrikacija, proizvodnja elemenata u fabrici, minimum rada na gradilištu. Izuzev ovog i drugih usamljenih primera, novi građevinski materijali i tehnike građenjau početku nisu naišli na prihvatanje od strane vodećih stvaralaca toga doba niti od strane zvaničnog ukusa publike. Vrtna predgrađa i vrtni gradovi Negativni stav prema novim tehničkim dostignućima Bekstvo od bojnog polja i industrijske stvarnosti Rekostrukcija idilične preindustrijske zajednice Obnova starih zanata (V.Moris, „Arts & Crafts“ pokret), oslonac u arhitektonskom nasledju (iz doba Tjudora i Stjuarta) Pr.Kuće u vrtnom gradu Letchworth (arh. Parker & Unwin) Toni Garnijer: Industrijski grad 6

Odgovor na izazove tehničkog razvoja i industrije, prihvatanje novih tehnika i materijala (arm.beton). Pr. Garnier(1904.) i le Corbusier(1919.) kuće za novu radničku klasu. Le Corbusier: Način razmošljanja o urbanizmu „Dolazi do sloma razvojne linije, ta hiljadugodišnja linija poticala je od sredozemne antike, od revolucionarnog srednjeg veka, kao i od izvesnih adaptacija osrednjih vrednosti iz epohe klasicizma. Tehnika je uvek ostajala ista: kamen, opeka, drvo. Ali evo, dolaze promene sa profilisanim čelikom, sa staklom i arm.betonom i naučnim metodama proračuna otpornosti, zasnovanim na najvećoj mogućoj meri na pouzdanosti veštačkih materijala konstantnog kvalitete: čeliku i vezivnim materijalima.“ Pr. Projekat za tromilionski grad, 1922. Pr. J.Černjihov: Fantazije br.30, 1929. Pr. „Ruski“ klasicizam: Stambeni objekat Moskva, 1930. INTEGRISANA TEHNIKA Period nakon Drugog svetskog rata - Nedostatak stanova kao posledica velikih ratnih razaranja i velikih migracija iz pravca sela u grad. - Primena industrijskih metoda u cilju realizacije zahteva za brzim i jeftinim gradjenjem novih stanova. - Nastanak jedinstvene urbanističke i arhitektonske ideologije, uskladjenje sa zahtevima novih tehnika građenja zasnovanih na tipizaciji, serijskoj proizvodnji i prefabrikaciji po ugledu na industriju. Industrijske metode građenja Zasnovane na industrijskim tekovinama XIX i XX veka. Zahvaljujući masovnosti njihove primene one dobijaju novu ulogu u arhitekturi i urbanizmu. Sistemi industrijske prefabrikacije počinju se primenjivati u Francuskoj u drugoj polovini ’40-ih. Početkom ’60-ih godina u Evropi se primenjuje na desetine različitih, uglavnom tzv. „zatvorenih“ sistema, što podrazumeva relativno ograničene mogućnosti varijacija različitih tipova objekata, tj. Velike serije istih (ili veoma sličnih) kuća. Nemogučnost kombinovanja elemenata različitih sistema. Povezanost projektovanja, proizvodnje elemenata i gradjenja. Razlike u domenu društvenog odnosa prema industrijalizovanom gradjenju: U zapadnoevropskim zemljama objekti i čitava naselja gradjena su primenom industrijskih metoda, namenjeni su za stanovanje siromašnijih slojeva stanovništva (niže ili srednje klase)

7

Ove zgrade su po pravilu slabijeg kvaliteta od kuća gradjenih na licu mesta primenom tradicionalnih metoda. U istočnoevropskim zemljama industrijalizovano gradjenje je prohvaćeno kao opšte društveno opredeljenje za izlazak iz stambene krize. Nova socijalistička društva su sa velikim entuzijazmom prihvatile nove tehnike jer su one obećavale efikasno rešavanje stambenih problema i predstavljale su potvrdu naprednih stremljenja putem radikalnog raskida sa „zastarelim i dekadentnim“ načinom gradjenja. Nova stambena naselja Lokacije: neizgradjeni tereni na periferijama velikih gradova i radikalno rušenje i raščišćavanje postojećeg gradskog tkiva. Naselje je isparcelisano superblogove – jedinice susedstva (rešavanje problema iz segmenata). Urbanistička rešenja su zasnovana na slobodostojećim objektima ili nizovima oblekata na velikim medjusobnim rastojanjima čime je omogućen pristup teškoj mehanizaciji, transport i deponovanje prefabrikovanih elemenata i ostalog materijala. Kranski urbanizam (mit i opravdanje) PREISPITIVANJE ULOGE TEHNIKE - Kritike i suprotstavljanja Preispitivanje osnovnih načela modernizma Tokom ’60-ih godina postalo je očigledno da modernizam nije ispunio svoju ulogu. Preispitivanja tokom ’70-ih i u prvoj polovini ’80-ih godina: postmodernizam, dekonstruktivizam, h-tech... Kritike novih naselja (J.Jacobs: 1961., ukidanje ulice dovelo do porasta nasilja...). Kritike koncepta jedinice susedstva (za kontakte medju ljudima nije potrebna prostorna bliskost). Kritike zoniranja – umesto zoniranja preklapanje i prožimanje funkcija (C.Aleksandar: Grad nije drvo). Poredjenje tradicionalnih gradskih struktura sa tradicionalnim gradovima (bogatstvo različitosti naspram standardizacije i tipizacije). Pojam odsustva participacije korisnika. Preispitivanje uloge tehnike Kritike industrijskih metoda gradjenja, posebno sistema industrijske prefabrikacije, neispunjavanje osnovnih ciljeva: brzina, kvalitet, cena, bolji uslovi za rad gradj.radnika, dehumanizacija urbanig prostora, monotonija, siva boja arm.betona... Promene u domenu tehnike i nauke (mikroelektronska revolucija).

8

Ekološki problemi, pokret „zelenih“, pitanje svrhe i cene tehničkog napredka. Modernizacija nije više negacija tradicije. U zapadnoevropskim zemljama rešen je problem stambenog deficita, krajem ’60-ih dolazi do napuštanja _______ primene sistema industrijske prefabrikacije. Pokušaj uspostavljanja drugačijeg odnosa prema tehnici Oslobadjanje vere u tehniku i mašine. Umesto „slavljenja tehnike“ arhitektura zauzima trezveniji odnos prema tehnici. Tehnika se koristi kao sredstvo za realizaciju arhitektonskih zamisli, bez pretenzije da to moraju da budu najnovije metode. Istražuju se alternativni putevi razvoja tehnike u relaciji sa ekologijom i povoljnim arhitektonskim bilansima. Savremena tehnička rešenja se podrazumevaju, ali se radi o njihovoj transformaciji ka jednom humanijem i ______ičnijem vidu korišćenja.

ODNOS PREMA PRIRODI – iliti „Pralicin odnos“ :) Shunmyio Massuno, Japanski vrt. M.Lammers & B.Zeiser, Dogradnja kuće, Švedska, 2003. „Proderma“ – proizvodjač drvenih obloga. Prirodni kamen u mreži. Citroen park, Pariz. Adrenalin kula (Adrenalin tower), Roterdam, entrijer. Stambeni objekti za izbeglice, Srbija 1994-2000. ODGOVARAJUĆA I DOSTUPNA TEHNOLOGIJA Stambeni objekti za izbeglice, Srbija, samogradnja 1999-2000. Skloništa od vreća sa peskom.

TRANSFER TEHNOLOGIJE Preuzimanje inovacija iz drugih oblasti nauke i tehnologije. Posledica: novi pristupi arhitektonskom projektovanju, podsticanje istraživanja i pronalaženje novih odgovora na zahteve konstrukcije, energije, osvetljenja... Promene u shvatanju prostora, fasade, nove funkcije... New York, Objekat, Lehman bros, parapeti od LCD ekrana Jean Nouvel: Arapski kulturni centar – transfer tehnologije i tehnološka reinterpretacija 9

Jeftini grad – Shinobu Hasimoto John M. Johansen, Daniel Stoika, Marsel De Winter – Stambena stabla (Apartments Stalks), 2006. Pustinjski šator-Andreas Vogler, Arturo Vitori Olimpijski bazen, Peking, 2008. Lotosov list (samočistiva, vodoperiva površina) ’’STO’’ boje za fasadu na principu lotosovog cveta Kitova peraja (lopatice za turbine na vetar konstruisane po uzoru na peraje grbavog kita) Koža morskog psa (zubolike krljušti koje umanjuju trenje) Čičak (gradja od kuka i omči koje trenutno hvataju) Gekonovo stopalo – model robota (dlačice loptastim vrhovima koje prijanjaju o površinu na molekularnom nivou koje omogućavaju kretanje po zidovima i plafonima) DELIMIČNO PROZIRNI (TRANSLUCENT) MATERIJALI - Beton koji prenosi svetlo: beton kombinovan sa optičkim vlaknima - Delimično prozirni beton: agregat od lomljenog stakla u kombinaciji sa plastikom - Aerogel: proziran materijal, izgleda kao staklo, obezbedjuje bolju toplotnu zaštitu od kamene vune, otporniji je od aluminijuma na toplotu - Metalne mreže i limovi - Talasasti stakleni paneli Holandski institut za zvuk i sliku (arh.Neutelings Riedijk) – Stakleni reljefni paneli sa štampanim filmskim scenama. MATERIJALI UNAPREDJENIH KARAKTERISTIKA - Beton ojačan vlaknima - Unapredjeni nosači - Termoplastični kompozitni paneli: Lakši od aluminijuma, jači od čelika. - Materijali ojačani karbonskim vlaknima 3D OBRADE POVRŠINA: Pločica, plafona, tepiha, gipsanih obloga, tekstila, papira, akustičnih panela. RECIKLIRANI MATERIJALI -Trotoari od recikliranih automobilskih guma -Ploče od recikliranih poljoprivrednih vlakana -Izolacione ploče od recikliranog stakla -Staklene prizme od recikliranog stakla 10

Inteligentni sistemi i materijali PROIZVODI ČIJI JE CILJ DA UNAPREDE ŽIVOTNU SREDINU: - Cement koji smanjuje zagadjenje iz vazfuha (apsorbuje CO2 iz vazduha) - Vodopropusni beton (upija vodu-koristi se za trotoare) - Plastika koja se sama razgradjuje - Pametno staklo (kontroliše količinu svetla koje propušta) PROIZVODI KOJI KORISTE SUNČEVU ENERGIJU ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE I ZAGREVANJE PROSTORA I FLUIDA: - Solarni fotovoltaik paneli - Solarni zidovi - Transparentne solarne ćelije - Sferične solarne ćelije PROIZVODI KOJI UKLJUČUJU OSVETLJENJE I ZAŠTITU OD SUNCA: - Osvetljeni nameštaj - Osvetljenje pločice - Osvetljeni podovi - Interaktivne površine Power glass – koristi se za isticanje imena ili poruke na transparentnoj površini, za kontrolisanje jačine svetlosti i za menjanje boja bez uticaja na transparentnost stakla. Čelični lim naduvan pod pritiskom: uspešna kombinacija izdržljivosti i gustine matala i očigledne svetlosti naduvane strukture. Lege beton je mnogo lakši od običnog, ojačan je sintetičkim vlaknima. Pluri giga ball je omotač sa velikim brojem malih vazdušnih jastuka. VULCARIX napravljen od recikliranog stakla, naslaga i male količine aluminijum nitrada, spojenih na 9000C, ovaj sundjerasti izolator ima manju gustinu nego voda, ali je veoma čvrst. CUOIOARREDO – koristi se za pokrivanje podova i pravi se od bizonovog krzna. Ploče prirodnog asfalta su napravljene od tamnog, uljanog praha dobijenog iz rudnika. Ploče od rečnog kamena povezanog transparentnom, polimerizovanom smolom. Papir napravljen od raznih vrsta povrća: šargarepe, cvekle, krastavaca, praziluka, sečenih na listiće. Zostera Mat (osušena trava i kora) je bolji toplotni izolator nego sintetički materijali kao što je fiberglas. Aluminijuski lim, ukrašen perforiranim oblicima, koji omogućuje da se dvodimenzionalni komadi metala transformišu u 3d objekte sa glatkom, atraktivnom površinom. 11

Tečni metal je dva i po puta jači od titanijuma i predstavlja kombinaciju metala i plastike: veoma je tvrd, elastičan(ali zadržava svoj oblik), lagan, nepromenljiv, otporan na ogrebotine i biokompatibilan. 3D-TEX – Nezapaljiva tkanina proizvodi se u pločama i rolnama, impregnirana je stabilizirajućim polimerom, mešavinom termopromenljivih i termoplastičnih smola i oblikovana u trodimenzionalne površine. Žičana mreža je inovativni materijal koji se koristi u enterijeru, za draperije i sl. 3D oblikovan tekstil se proizvodi laserski bez komplikovanih šavova. APPIA je veštački kamen napravljen od fine mešavine minerala i prirodnih pigmenata. Cristal de Ravier napravljen je povezivanjem dva različita materijala, drveta i akrila. Čelik X – Ovi oblici nisu izliveni, napravljeni su od metalnih površina (čelik, aluminijum, bakar, titanijum itd.) sa nevidljivim spojevima po izuzetnom metodu koji je razvila firma Donati Group. Foto staklo je sendvič panel koji daje novu dimenziju poznatoj tehnici pravljenja sendvič plastičnog filma izmedju slojeva laminatnog stakla. TSP je drvo meko kao tekstil, drveni furnir se lepi na penastu površinu i dobijaju se paneli interesantnih akustičnih kvaliteta. Dual Glo fosforescentni materijali sadrže fotone i solobadjaju ih u mraku. ELUMIN8- Elektoluminescentni paneli za arhitekte i dizajnere; zahtevaju minimalnu količinu enregrije i proizvode se u različitim bojama. Holo-Color je napravljen od običnog laminiranog stakla, čiji srednji sloj umesto PVB filma ima holografsku mrežu koja prelama svetlost u vidu prizme. SOLARTUBE – Dnevna svetlost se sa krova ili fasadnog zida uvodi u zgradu sprovedi cevima sa visoko reflektujućom unutrašnjom površinom. Emfit je flekibilna plastična opna koja pretvara mehaničku silu u struju. Integrisano električno kolo – tekstila sa upletenim metalnim vlaknima, tehnologija tkanja je slična onoj za pravljenje etiketa na odvenim predmetima. Električni papir je jaka, veoma tanka, elastična, multifunkcionalna baterija od 1.5v koja se lako integriše svuda gde je potrebno. Hobermanov luk (zavesa od pokretnih, kompjuterski kontrolisanih elemenata sa integrisanim svetlima), Salt Lake City, Sad, 2002. Stambeno poslovni objekat, Cirih, Drveni paneli obloženi staklom. Umetnički centar, Grac, 2005. Zakrivljena akrilna staklena opna. Transparetni podovi, zidovi i plafoni sa displejima i cevastim svetlima.

12

NASA kapsula za život za potrebe misije na Mars 2013. sa mogućnostima transformacije i prilagodjavanju različitim oblicima. Pneumatska konstrukcija u kombinaciji sa metalnim rešetkama. Elementi za fasade i samonoseće konstrukcije kod kojih je delimično ispumpan vazduh- vakumirane. ODGOVARAJUĆA I DOSTUPNA TEHNOLOGIJA Stambeni objekti za izbleglice, samogradnja...). Sklonište od vreća sa peskom.

Srbija

1994-2000.

(Žitište,

TEHNOLOGIJA I INTERAKTIVNA ARHITEKTURA New York: fasade nosči reklamnih poruka. Pokretni delovi fasade (manipulators) i funkcionalnih celina. Kula vetrova, Japan, 1986., Toyo Ito. Interaktivni prostor, R128 Kuća, Štutgart, 1999-2000, Werner Sobek. Cisterna za prevoz benzina isečena je i naprevljene su jedninice za odmor i gledanje televizije. Arhitektura kao hibridna forma virtuelnog i fizičkog sveta. Fleksibilna koža sa led elemntima i digitalnim senzorima koji kreiraju novi tip promenjljivog prostora. H2O eXPO, ’’likvidna’’ arhitektura bez granica, jedinstveni podovi, zidovi i plafoni, Holandija, 1999, NOX. Son-O-House – struktura nepravilnog’’uvrtenog’’ (swirling, twisting) oblika koja koristi senzore da idnetifikuje pokrete posetilaca i generiše zvučni odgovor, Holandija, 2004, Nox. Adaptivne fasade za zaštitu od sunca (silikonom presvučene poliamidne gumene cevi sa čeličnim oprugama na krajevima koje koriste komprimovani vazduh kao pokretač), Kas Oosterhuis, Holandija, 2003. Kompozitna spoljašnja opna (Smartwrap), Kieran Timberlake, USA. Leban Centre, Hrezog & De Meuron. Prada, Rem Koolhaas...

03.DEMATERIJALIZACIJA ARH_A. RADIVOJEVIĆ

KAO

FENOMEN

U

SAVREMENOJ

Dematerijalizacija kao fenomen savremenog graditeljstva 13

Znacenje – terminologija -Pojmovi: Materijalnost/materijalizacija -Suprotni pojmovi? Nematerijalnost/dematerijalizacija U savremeno doba cesto korišcen pojam “materijalnosti” (“materiality”) neretko postaje svojevrsna maska za one graditelje/arhitekte koji rasprave o materijalima svode iskljucivo na vizuelne i culne aspekte cime se ukupni potencijali nekog materijala ni nagoveštavaju!!! Danas se kao pandan ovakvom (arhitektama bliskom) nacinu razmišljanja javljaju posebne discipline: - nauke o materijalima (Material Science); - inžinjerstvo Ovakva situacija i široko rasprostranjena upotreba pojma “materijalnosti” ukazuje na potrebu povecanja platform opšteg nivoa znanja koja su potrebna arhitektama u procesu projektovanja! -postaje posebno važno kada je rec o procesu ispitivanja mogucnosti primene novih materijala u kojem bi arhitekta trebalo da ima svoje mesto i znacaj! Može se reci da što je neka graditeljska zajednica više upoznata o materijalima, može se ocekivati da će biti u stanju da proizvede znatno unapredenije okruženje!!! Primena savremenih materijala na najbolji nacin objedinjuje potrebu za dobrim razumevanjem: - tehnickih karakteristika materijala; projektantskih/oblikovnih inovacija Može se ocekivati da ce se proširivanjem saznanja o materijalima poboljšati sposobnost projektanata da bolje odgovore savremenim potrebama id a proizvedu humanije izgradenu sredinu Savremeni trendovi primene materijala u arhitekturi U pogledu ekspresivnosti/izražajnosti koja se postiže gradevinama u savremenom graditeljstvu su uocljiva dva izrazito suprotstavljena stave: “realnost” materijala – naglašavanje osnovnih karakteristika/prirode nekog materijala – arhitektura realnog - “dematerijalizacija” materijala –_______/ poništavanje prirode nekog materijala. Problemi koji savremena arhitektura istražuje se mogu opisati kao preispitivanje odnosa:

14

Virtuelno – materijalno (realno); tama.

transparentno – masivno;

svetlost –

Pr. Crkva Sv. Pijusa, Švajcarska; grupa autora Primena specificnih vrsta kamena na danas neuobicajan nacin – transponovanje drevnih nacina primene materijala – ovakav nacin primene kamena bio je poznat u graditeljstvu prošlog vremena – arhitektura antickog Rima. Neuobicajni tretman i suceljavanje materijala (betona i stakla) pri cemu se gube osnovne karakteristike pojedinacnih materijala. Poigravanje sa svetlosnim efektima materijala – osmišljavanje novih, transparentnih materijala koji pored svoje osnovne funkcije omogucavaju u vecoj ili manjoj meri prodiranje svetlosti -transparentne (termo) – na bazi aerogela Beoton (u biti neprovidan materijal) postaje prozracan primenom transparentnih, optickih vlakana uTrCon – Light Transmiting Concrete Promenljivost objekta pod dejstvom svetlosti (preispitivanje transparentnosti materijala i efekata koji se mogu postici) Petar Cumtor- Umetnicka galerija u Bregencu, Austrija – promena boje u zavisnosti od doba dana Promena karaktera objekta u zavisnosti od osvetljenja (dnevno i nocno svetlo) Foster, objekat u Ipsvicu, Engleska Istraživanje materijala

i

proširivanje

konstruktivnih

mogucnosti

Staklo – danas može na razlicite nacine da bude korišceno kao deo konstrukcije, odnosno, kao citava konstrukcija objekta Uslovi savremenog gradenja donose nova (stara?) razmišljanja i problem vezane za odnos gradenja i okoline! Postavlja se pitanje: potrošnje energije; emisije CO2; potrošnje materijala Uvode se pojmovi: 1. Ugradene energije gradevinskuh materijala -Zbir svih potrošenih kolicina energije tokom svih faza životnog ciklusa materijala (dobijanje sirovina, proizvodnja, transport, ugradnja, održavanje, razgradnja, odlaganje otpada) 2. Ugradenog ugljen-dioksida gradevinskih materijala 15

-Kolicina CO2 koji se oslobada u atmosferu u svim fazama životnog ciklusa materijala (dobijanje sirovina, proizvodnja, transport, ugradnja, održavanje, razgradnja, odlaganje otpada) -Kolicina ugradenog ugljen-dioksida nije direktno proporcionalna kolicini ugradene energije za isti materijal (zavisi od izvora energije koja se troši, vrste i porekla energije) Gradevinarstvo – veliki portrošac materijala i energije, i posledicno veliki proizvodac ugljen dioksida!!! Težnja ka poboljšanju karakteristika okruženja iziskuje promenu stava prema materijalima koje primenjujemo u procesu gradenja Pitanje proizvodnje i potrošnje materijala, odnosno, projektovanog “života” gradevine (life span; service lifetime of a building) Težnja ka poboljšsnju karakteristika okruženja iziskuje promenu stave prema materijalima koje primenjujemo u procesu gradenja - pitanje proizvodnje i potrošnje materijala, odnosno, projektovanog “života” gradevine (life span; service lifetime of a building) - zahvaljujuci dugom veku trajanja, gradevine predstavljaju ogromno skladište materijala korišcenih za njihovu izgradnju - ekološki aspect izgradenog prostora postaje poseban aspect savremenog proucavanja gradevinskih materijala Vreme se tretira kao važan aspect prilikom razmatranja nacina i mogucnosti primene materijala i to sa stanovišta: 1. Mogucnosti i nacina primene odredenih vrsta materijala tokom vremena 2. Promenljivostikojoj materijali podležu tokom vremena u kontekstu: -trajnost materijala -promena izgleda -odnos koji autori i teoreticari arhitekture imaju prema promenljivosti materijala -podsticaja za razvoj novih materijala – manje podložnih promenama tokom vremena 3. Uticaja koji trajnost materijala ima/nema ___ - trajnost gradevina - concept gradenja Trajnost materijala nije niti jedini niti presudni faktor za opstanak gradevina! Primeri iz prošlosti koji se i danas primenjuju u nekim slucajevima pokazuju da se ogranicena trajnost pojedinih materijala uspešno kompenzuje redovnim održavanjem i sporadicnom zamenom materijala (istim materijalima)! 16

Savremeno društvo se ponekad odlucuje na zamenu/rušenje gradevina: - iako su gradene od materijala koje smatramo trajnim - iako njihovo fizicko stanje još uvek nije takvo da iziskuje rešenje Primer: Seatle Kingdom – podignuta 1976.god; predstavljala primer impozantnog objekta pokrivenog betonskom ljuskom; vrednost investicije/izgradnje 67 miliona dinara, planirana trajnost objekta 75 god, tokom eksploatacije ispoljavala rentabilnost u poslovanju, do 1994. God, 4 plafonske ploce otplate – za potrebnu sanaciju u trajanju od 4 meseca bilo je potrebno 70 miliona dolara, marta 2000. God hala je srušena, tokom 2001-2002 god na istom mestu podignut novi stadion vredan 430 miliona dolara! Pitanja koja se mogu postaviti: 1. Kolika je ocekivana trajnost materijala, odnosno, gradevine? 2. Koji su drugi razlozi (osim trajnosti materijala/gradevine) koji dovode do promene našeg odnosa prema gradevini koji konacno vodi ka njenom rešenju? Ideje potrošackog društva i potrebe za stalnim menjanjem i hvatanjem koraka sa novinama na tržištu postaju prisutne i u gradevinarstvu – posledicno, objekti trpe razlicite oblike: obnova, adaptacija, dekonstrukcija, ponovne izgradnje! Kako je gradevinarstvo/gradevine veliki potrošac materijala, postaje znacajno da se pravilno odredi vek trajanja nekog objekta! U prikazanom svetlu postaje znacajno kao i na koji nacin biramo i ugradujemo materijale u savremene uzimajuci pri tom u obzir: - izbor i raspoloživost materijala; trajnost materijala; vek trajanja objekta – planirani/projektovani i stvarni; konstantnu promenljivost stavova prema upotrebljivosti objekta i njegovom zastarevanju Raspoloživost materijala Danas nam je na raspolaganju citavo mnoštvo novih materijala (staklo, aluminijum, plasticne mase,…), kao i materijali koje smatramo tardicionalnima (opeka, kamen, beton, drvo)! Novi materijali i nacini primene (povecanje broja i vrsta konstruktivnih materijala) donose nove mogucnosti konstruisanja i izvodenja objekta!

17

Pitanje – kako se ovakva cinjenica održava na intenzitet primene materijala? Razlozi za promene u intenzitetu primene pojedinih materijala se ogledaju u težnji ka: 1. dematerijalizaciji; 2. supstituciji; 3. transferu tehnologija Pomenuti oblici transformacije predstavljaju katalizatore i uzrocnike promene u nacinu primene materijala i posledicno u nacinu gradenja! Dematerijalizacija – predstavlja nastojanje da se odredena potreba zadovolji uz pomoc manje kolicine materijala i energije, odnosno, uz smanjenje cene i napora! - smanjenje zapremine/obima korišcenog materijala - promena obima korišcenja resursa u odnosu na ekonomsku vrednost (jedinicu) - ukupno smanjenje potrošnje materijala u nekom društvu - smanjenje kolicine generisanog otpada... Na nivou strategije – dematerijalizacija donosi i pitanje toksicnosti materijala Dematerijalizacija – predstavlja dugorocni concept povezan sa dugorocnim promenama u pogledu prirode tehnologija, ekonomije i društva Osnovni faktori koji odreduju dematerijalizaciju se ogledaju u : 1. promeni structure finalnih zahteva 2. povecanju efikasnosti upotrebe materijala 3. szpstituciji/zameni alternativnim materijalima Tokom 20. veka se sporadicno javljalo nastojanje ka dematerijalizaciji – minimiziranju upotrebljene kolicine materijala! Primena materijala koji omogucavaju doživljaj “lakoce konstrukcije” i manju kolicinu materijala koji je ugraden u objekat, ne znaci nužno i da je ukupna (ugradena) kolicina materije manja (potrošnja materijala i rasipanje/resurs) Dematerijalizacija donosi novi pogled na pitanje nacina primene materijala: 1. “Ekološki ruksak” ili dodatno opterecenje svakog materijala 2. “Ekološki otisak” materijala Ovi pojmovi definišu kolicinu drugih materijala i energije potrebnih za proizvodnju željenog materijala – mera uticaja koji materijali imaju na okruženje Supstitucija – zamena nekog materijala drugim materijalom ili sistemom tako da performance celine ostanu iste ili bolje! Supstitucija može biti podstaknuta/inicirana brojnim faktorima: 18

- tehnickim unapredenjima; stanjem/ogranicavanjem reszrsa; prekidima u snabdevanju ili distribuciji; bezbednosnim razlozima; ekonomskim razlozima; … Dematerijalizacija i supstitucija se cesto odvijaju simultano, sa ciljem da dovedu do promena u kolicini materijala ugradenog u objekat, što ne znaci da ce se tom prilikom nužno dogoditi odgovorna upotreba materijala u konstrukciji (pitanje uticaja na okruženje, stvaranja novog zdravstvenog hazarda,…) Transfer tehnologija – uvoz/prihvatanje tehnika i materijala iz drugih disciplina i tehnologija kojima se može poboljšati efikasnost primene materijala uz poboljšanje ukupnih performansi! - Usvajanje i modifikacija rešenja postojecih tehnologija ili materijala u svrhe u koje ona nisu inicijalno bila namenjena Ovaj postupak se ne odvija uvek na lak i jednostavan nacin Danas se najvece skladište materijala krije u gradevinskom fondu – zahvaljujuci trajnosti materijala i objekata, tokom vremena se gradevinski fond akumulirao! Uz svu nepredvidenost i promenljivost koja se javlja tokom vremena, trajnost objekta se planira i može se povezati is a njegovom namenom! - Nepredvidljivost se znatno više odnosi na dugovecne objekte nego na one koji se u startu projektuju kao kratkorocni!!! Dugorocne gradevine sadrže: - Delove koji podležu zameni (obloge, pregrade…) - Delove koji opstaju tokom vremena (konstrukcija i veci deo spoljašnje obloge) Problemi vezani za: - (de)materijalizaciju objekta; (ne)predvidljivost njihovog veka trajanja; nacin upotrebe materijala u datom kontekstu Doprineti novom nacinu rezmišljanja o usredsredenom na probleme resursa, proizvodnje i potrošnje materijala – industrijska ekologija!!! U okviru ovog novog pravca naucnih istraživanja, gradevine imaju znacajno mesto! (gradevine – predstavljaju najvece skladište i potrošace materijala) Pitanje odgovarajuceg stave prema potrebama razvoja i gradenja i potrošnje materijala postaje znacajno u procesu projektovanja savremenog arhitekte! Mogu se uociti dva generalna stave u pogledu preispitivanja analogije u odnosu na ekološko shvatanje u gradevinarstvu:

19

1. Primena shvatanja industrijske ekologije na gradevinarstvo kao na bilo koju drugu granu industrije (preispitivanje protoka materijala i energije i pronalaženje boljih nacina za njihovu racionalniju upotrebu, pitanje otpada i njegove dalje upotrebe, zatvaranje životnog ciklusa materijala,…) 2. Shvatanje gradevine kao fizickog bica koje “živi i diše” i u tom kontekstu iziskuje materijale i energiju za: - nastajanje (process gradenja); - život (funkcionisanje, održavanje i popravku); - odumiranje (rušenje/razgradnja, preinacena ponovna upotreba – adaptive reuse) Stvara se mogucnost da se kontroliše stvarni sastav materijala u okviru objekta – u ovom procesu najvecu ulogu imaju upravo arhitekte! Graditeljske strategije: 1.”Kreativna destrukcija/razgradnja” – podrazumeva primenu razlicitih postupaka recikliranja, ponovne upotrebe, itd. 2. Pravilan odnos prema izgradenom fondu – zahtev za konstantnim održavanjem i popravkama, adaptivnom ponovnom upotrebom,… 3. Osmišljen pristup prema novogradnji/razlicite projektantske strategije – u pravcu povecanja efikasnosti ugradenih materijala, prilagodljivosti tokom vremena,… Projektantske strategije: 1. projektovanje za mogucu demontažu i razgradnju 2. prefabrikovani gradevinski moduli 3. privremeni i mobilni objekti 4. povecana odgovornost proizvodaca (u savremenim uslovima ima smisla kod industrijalizovane proizvodnje) 5. gradenje dugovecnih objekata 6. gradenje objekata razlicitog životnog veka – za sada je rec o cisto teoretskom razmicljanju! 04. RAZVOJ SAVREMENIH TEHNOLOGIJA MATERIJALIZACIJE ARH OBJ_A. KRSTIĆ Arhitektura je umetnost i umeće. Kontinualni naučni progres u arhitekturi zasniva se na tehnologiji, njenom razvoju i inovacijama. Kroz istoriju menjale su se i razvijale tehnologije što je davalp obeležje arhitektonskim pravcima. Tehnologija gradnje je uslovljena materijalom u kome se gradi. Kontinualni razvoj tehnologije gradnje i proizvodnje omogućava razvoj raznovrsnih arhitektonskih koncepata i u funkcionalnom i u oblikovnom pogledu, i njihovu realizaciju i u tradicionalnim i novim materijalima i njihovim kombinacijama.

20

Tehnologija gradnje je uslovljena materijalom u kome se gradi. Drvo, materijal koji je kontinualno prisutan u arhitekturi, kako kao materijal konstrukcije, tako i kao materijal eksterijerske i enterijerske obrade. Od tredicionalnih brvnara i bondručnih zgrada do savremenih panelnih i skeletnih konstrukcija. Primena lakih drvenih sklopova u realizaciji savremenih koncepata grejanja ’ sistem solarne energije – staklenik kao element prijema sunčeve energije. Kamen, materijal koji je kontinualno prisutan u arhitekturi, kako kao materijal konstrukcije, tako i kao materijal eksterijerske i enterijerske obrade. Opeka, materijal koji je kontinualno prisutan u arhitekturi, kako kao materijal konstrukcije, tako i kao materijal eksterijerske i enterijerske obrade. Arhitektura kao skilptura – Postojeća tehnologija se prilagodjava novim zahtevima. (Gaudi) Težnja arhitekata da ostvare prirodni osvetljaj prostora kao element komfora korisnika, vodila je ka unapređenju materijala i tehnika gradnje. Čelik, kako kao materijal konstrukcije, tako i kao materijal eksterijerske i enterijerske obrade, omogućio je realizaciju savremenih arhitektonskih koncepata, zgrada velike spratnosti, transparentnih struktura i amorfnih formi. Alcoa building, Wallace Harrison and Max Abramovitz, Pittsburg Petronas Towers, Cesar Pelli, Kuala Lumpur, Malezia „Istinitost u arhitekturi može se ostvariti samo na 2 načina. Treba biti iskren prema programu gradnje i istinit prema konstruktivnoj metodi.“ Biti dosledan prema programu znači tačno i jednostavno udovoljiti uslovima i nametnutim problemima. Istinitost u konstruktivnim metodama znači upotrebljavati materijale u skladu sa njihovim svojstvima i kvalitetima. (Viole le Dik, razgovori o arhitekturi, Etrenties sur architecture 1863.-’72.)

21

Arhitektonski objekat je odraz usvojenog prostorno-oblikovnog koncepta i tehnologije njegove materijalizacije. Tehnologija je sredstvo kojim se arhitektonske zamisli pretvaraju u fizičku pojavu.

Tehnologija može biti inspiracija za arhitektonsko stvaralaštvo, krajnji cilj, ali i obrnuto arhitektonsko stvaralaštvo je pokretač razvoja tehnologija u arhitekturi.

22

Potreba za obnovom zgrada i unapređenjem komfora življenja. Primer obnove zgrade u cilju formiranja energetski efikasnih zgrada – Bioklimatska obnova naselja Rinkeby, Stokholm Bioklimatska obnova naselja Lievre d’Or, Dreux, Francuska Unapređenje u estetskom i energetskom pogledu. Potreba za industrijalizovanom i prefabrikovanom gradnjom je stalno prisutna i podvrgnuta stalnom progresu. Raznovrsni konstruktivni koncepti, koncepti materijalizacije elemenata ispune – prefabrikovani i poluprefabrikovani sklopovi spoljnih i unutrašnjih pregrada i raznovrsnost finalnih obloga je imperativ. Kombinovani sklopovi i mešovite metode gradnje su osnov „otvorenih“ sistema gradnje. Jedinstveno prefabrikovane AB fasade. Slojevito prefabrikovane AB fasade. Tipovi poluprefabrikovanih masivnih fasada po sklopu:

23

1. Zaštitni sloj – prefabrikovan masivni panel u funkciji obloge, unutrašnji sloj – klasični sklop a) masivni (zidani) ili b) „laka“ ispuna 2. Zaštitni sloj – klasični sklop a) masivna (zidana) ili b) „laka“ obloga, unutrašnji sloj prefabrikovani betonski panel.

Iracionalno, ne-ortogonalni prostori i forme. Arhitektura kao scenografija. Pr. Experience Music Project, Seattle, Washington, Frank Gehry Savremene tehnologije gradnje – novi koncepti Industrijalizovane gradnje – High-tech koncept Beton, takodje konstruktivan materijal u high-tech tehnologiji. (Tenerife Opera House) Drvo, tradicionalan materijal nalazi primenu u high tech tehnologiji izgradnje objekata. Savremeni projektantski alati kao Compiuter Aided Design (CAD) i Compiuter Aided Manufacturing (CAM) programi omogućavaju da tehnologija nadahnjuje projektante pre nego što ih sputava. To je izazvalo preispitivanje nekih postulata moderne, kao koncept standardizacije. „Učili smo da standardizacija i modularnost konstrukcije ne podržavaju promene elemenata, jer u tom slučaju sve postaje značajno sluplje. Danas živimo u drugom svetu kada kompijuter dozvoljava sve promene... Da bi se projektovala inteligentna konstruktivna jedinica

24

više nije potrebno da svi delovi budu isti. Sve se danas promenilo, uključujući i pojam standardizacije“. (Renzo Piano) Arhitekturu krajem XX veka karakteriše poštovanje fizičkog konteksta, životne sredine i kulturne tradicije. Projektantski pristup se bazira na konceptima energetski efikasnih objrkata i korišćenju obnovljivih izvora energije. Pod terminom tehnologije gradnje prepoznaje se set faktora koji utiču na arhitektonsko projektovanje: - materijali - projektantske preporuke i alati - metode analize konstrukcija i - sistemi kontrole i zaštite životne sredine 07.PRIMENA DRVETA I PROIZVODA OD DRVETA_J. I-ŠEKULARAC -Drvo kao primarna konstrukcija-stubovi, grede, rebra(tavanjače), krovna konstrukcija(90% slučajeva kod nas) -drvo kao osnovna noseća konstrukcija od lepljenog lameliranog drveta za velike raspone -drvo kao sekundarna konstrukcija- prozori, vrata, obloge u enterijeru i eksterijeru Uticaji sredine na drvo i mere zaštite Eksterijer-negativni uticaji: sunčeva svetlost, voda i vlaga, gljive, insekti, požar Enterijer-negativni uticaji: voda i vlaga, gljive, insekti, požar Uticaj sunčeve svetlosti: (UV, vidljivo, IC) UV- 5% sunčeve svetlosti, razorno dejstvo na drvo i zaštitni film(premaz) Vidljivo-45% sunčeve svetlosti, ne poseduje dovoljno energije da raskine jake hemijske veze; izaziva promene u boji drveta IC- 50% sunčeve svetlosti, nosi toplotu koja ubrzava sve već gore pomenute fenomene Uticaj vlage Apsorbvija i oslobadjanje vlage dozvoljava bubrenje i kupljanje drvetapromene dimenzije Uticaj atmosferilija Prolazi kroz zaštitni sloj Drvo teži da postigne ravnotežu između sopstvene vlažnosti i vlažnosti okoline 25

-na drvetu kada je veoma vlažno (više od 20%) – napadaju ga gljivice i dolazi do biološke razgradnje drveta -na sistemu drvo-premaz: usled promene dimenzije sloj premaza ne može to da prati, pa dolazi do podizanja sloja premaza -na drvetu i premazu: voda ispira i drvo i prezaz- ostaje bez supstanci koje su štitile drvo- drvo postaje sivo Najizraženija štetnost: -Kada se voda skuplja na elementima konstrukcije ili obloge a kada nema oticanja vode -kada je direktan kontakt vode i drveta Uticaj gljiva Gljive napadaju drvo pri vlažnosti od 20-35% i na temp. 30-38stepeniizazivaju raspadanje lignina i celuloze Drvo ne fubi na svojim mehaničkim sposobnostima, već na boji i estetici Uticaj insekata Vlažnost drveta od najmanje 10% -Insekti koji jedu drvo-mogu da naruše mehanička svojstva drveta -Insekti koji jedu gljive na drvetu-nisu naročito opasni Odabir drvene gradje Na osnovu njegove konkretne uloge i mesta ugradnje Dobro osušeno, dozrelo drvo vlažnosti manje od 20%, sa velikom trajnošću i otpornošću Drvena noseća konstrukcija: -konstantno strujanje vazduha između obloge i konstruktivnog zida -sprečiti stvaranje pojedinačnih izvora vlage -sprečiti zadržavanje vode i direktan kontakt između drveta i zida -udaljiti najnižu tačku drvene konstrukcije najmanje 30cm od terena - udaljiti najnižu tačku fasadne obloge najmanje 30cm od terena -zaštititi noseći stub u eksterijeru nadstešnicom i uvući ga min 5cm -što dublje krovne strehe Obezbeđenje trajnosti drvenog proizvoda na otvorenom Premazi koji sadrže pigment i pružaju zaštitu od UV zračenja Zaštita mora da ispuni: -Smanjenu apsorbciju vlažnosti -smanjenu apsorbciju sunčevog zračenja -zaštitu od dejstva gljiva i insekata Hemijska zaštita drveta Protiv rasta gljiva i oštećenja insekata Izbegava se u enterijeru 26

Bojenje drveta Putem primene pigmenta ili hemijskog procesa, hemijskom bojom Sama boja ne pruža zaštitu drveta Danas se koriste boje isključivo na vodenoj bazi Enterijerske obloge od drveta: Podne obloge Zidne obloge Plafonske obloge Termički obrađeno drvo Kao fasadna drvena obloga Dobija se tako što se drvo zagreva bez prisustva vazduha na temperaturi većoj od 250stepeni- izvači se vlaga,a šećeri se kristalizuju Slojeviti drveni proizvodi Furnirske ploče Stolarske ili panel ploče Kompozitni materijali Drvo-cementne ploče Laminati Brvnare i talpare- jedine jedine drvene kuće od monolitnog drveta Višeslojne fasade Drvene fasade – vetrene, nevetrene, slabovetrene -fasade sa završnim slojem od prirodnog drveta:daska, drvena šindra, poluoblice - fasade sa završnim slojem od proizvoda od drveta: vodootporna šperploča, industrijski proizvedene ploče(kompoziti) Šindra za fasadnu oblogu-jela, smreka, tisa, ariš, hrast Kompozitne ploče-supstituti Proizvodi koji u sebi veoma malo sadrže drvo, ali liče na njegazahvaljujući finalnom izgledu Kompozitne ploče-„prodema“, „parklex“, „trespa“, „fundermax“ Odnos prema drvetu u savremnoj arhitekturi -tehnicistički_ima za cilj iznalaženje formalno novog izgleda arh. -organski_arh u svojoj pojavi treba da ima karakteristike slične prirodnom organizmu Primena drveta bez prethodne zaštite-organski pristup-proces starenja 27

Uticaji tradicionalne arh na savremena arh dela: -kreativan postupak-direktna vizuelna prepoznatljivost, formalizam, kopiranje, stilizacija -analitički kreativan postupak-subjektivni doživljaj interpretacije tradicije

08. TEHNIKE ZAŠTITE OD SUNCA_SUDIMAC

dodatni sistemi-sasebni elementi montirani u toku ili po izgradnji objekta nepomični:terase, žaluzine, nadstrešnice pomični: tenda, mehaničko i montažno pomeranje, spoljni venecijanermnogo efikasniji od unutrašnjih roletna, žičano pletivo unutrašnji elementi: pomični-platneni zastori integrisani: fotonaponske ćelije(blenda fotoaparata) 09. SAVREMENO PROJEKTOVANJE U SKLADU SA IFC _SVETEL IFC_INDUSTRY FOUNDATION CLASSES Objektivno orjentisan model podataka razvijen za postizanje najvišeg nivoa interoperabilnosti u građevinarstvu Neutralan i otvoren model Prikazuje sve stvari i događaje u životnom ciklusu građevine IfcObjectDef -IfcObject -IfcType Object -IfcProduct (prostorni, fizički, distribucioni elementi) Formati podataka: .ifc-svaka linija teksta sadrži opis jednog objekta .ifcXML-za korišćenje sa XML tehnologijama ..ifcZIP Propusti u komercijalnim aplikacijama Eksport podatak potpun

28

Import ograničen unutrašnjim modelom građevine koja se razlikuje od aplikacije do aplikacije Unutrašnji modeli ne poštuju u potpunosti principe objektno orjentisanog modelovanja (OOM) Semantički web Grupa metoda i tehnologija koje omogućavaju mašinama da razumeju značenje informacija IFD_standard za biblioteke termina i ontologije(formalna reprezentacija znanja kao skup koncepata u okviru nekog domena) Link između modela i različitih baza sa podacima specifičnim za projekte i proizvode Bogatiji model koji omogućava napredne analize, simulacije i kontrole u ranim fazama projektovanja Treba da funkcioniše kao sveobuhvatna struktura koja bi pružila podršku za razvoj objedinjenog rečnika građevinarstva na nacionalnom, regionalnom ili nivou domena IDM_definiše gde se proces uklapa i njegovu relevantnost, ko su učesnici koji stvaraju, upotrebljavaju, i imaju koristi od informacija; šta je stvorena i upotrebljena informacija; kako ta informacija treba d abude podržana od strane softvera. 13. UPRAVLJANJE SAVREMENIM TEHNOLOGIJAMA GRAĐENJA_PEJANOVIĆ Posebno odštampano 14. ODRŽAVANJE OBJEKATA_RADOJEVIĆ FM (Facility Management) FM –Upravljanje i održavanje objekata; Disciplina koja obuhvata mnoge profesije sa ciljem da očuva funkcionalnost izgrađenog okruženja, integrišući ljude, mesta, procese i tehnologije. Facility–Svaka fizička i virtuelna komponenta,deo opreme i postrojenja koji utiče na funkcionalnost nekog objekta u eksploataciji. FM (Facility Management) Upravljanje ukupnom imovinom uključujući postrojenja, instalacione sisteme, opremu i sve ono što utiče na efikasno obavljanje osnovne delatnosti i komfor korisnika objekta. Facilities (Objekt iInstalacije Oprema Biljke Uređaji Energija...)+ Services Services (Usluge) (Snabdevanje Transport Bezbednost Iznošenje smeća Čišćenje Održavanje Planiranje Konsultovanje.. ) = FMF 29

Facility procesi moraju se planirati, nadgledati i kontrolisati upravljačkim metodama, a kao rezultat nastaje Facility proizvod. Naučna pozicioniranost FM-a Arhitektura Građevinarstvo Elektro i mašinsko inženjerstvo Ekonomija Informacione i komunikacione tehnologije Organizacione nauke

Ciljevi primene FM-a Poboljšanje kvaliteta i efikasnosti Smanjenje troškova Optimizacija Kontrola statusa procesa u bilo koje vreme i bilo kada FM model prema CEN/TC 348 standardu ovaj model daje 5 različitih aspekata FMa: odnos između poslovnih i Fm ciklusa; međuzavisnost internih servisa i FM ciklusa; top-down FM procese, bottom-up FM procese, uticaje FM-a FM procesi (ko, šta,kako,čime) -PlaniranjeTop-Down (feed forward) ''Top-Down'' FM procesi imaju planersku prirodu (feed forward, ...kažem vam šta treba da radite...) -Kontrola Bottom-up(feedback) ''Bottom-up'' FM procesi daju informacije o performansama vezanim za ''Top-down'' procese, odnosno za odvijanje servisa isprovođenje standarda.(feedback, ...reci mi šta je urađeno...) - poslovni i FM ciklusi: prema ovome delatnost jedne organizacije se deli na osnovno poslovanje core busines s(osnovna delatnost definiše misiju, viziju, i vrednost cele organizacije generišući profit) i fm procese (fm poktiva sve procese za podršku unutar organizacije); smisao fm je da obezbedi onaj nivo opremljenosti koji je potreban osnovnom poslovanju na optimalnom nivou i za optimalnu cenu; kao i osnovno poslovanje fm ima cikličnu prirodu o podložan je neprekidnim promenama

30

- u ovakvom kontekstu fm treba da: predvidi promene za podrškom na bazi promena u oblasti osnovnog poslovanja; savetuje upravu u pitanjima vezanim za fm koja bi imala uticaj na osnovnu delatnost; prilagodi fm procese prema procesima primarnog poslovanja; reaguje na neočekivane i nepoželjne promene kako u aktivnostima osnovnog poslovanja tako i podrške - urbani i industrijski fm

Domeni primene FM koncepata Zdravstvo Studentski centri Ugostiteljstvo i turizam Obrazovanje Poslovanje Stanovanje Urbani Facility Management Industrijski Facility Management Zašto se uvodi Facility Management ? Integrisano upravljanje podacima o nekretninama i opremi Efikasnije korišćenje resursa Praćenje troškova Uštede(do 30% operacionih troškova) Transparentnost poslovanja Mogućnost komparativne analize podataka –“bench marking” Implementacija FM-a ...odakle početi?... Na primenu Facility Management koncepta utiču: 1 Jezik 2 lokalizacija 3 Kultura 4 pilot projekat 5 Tržište 6 outsoursing 7 Zakon/Standardi 8 Facility Management-Nema univerzalnog recepta

31

1)Identifikacija osnovnih ciljeva redukcija operacionih troškova -ušteda energije optimizacija korišćenja prostornih resursa unapređenje radnog okruženja promena imidža kompanije 2)Formiranje FM tma angažovanje eksternih konsultanata identifikovanje subjekata iz same organizacije povezanost FM tima sa izvršnim rukovodstvom nesmetan pristup informacijama. 3)Definisanje metoda i dinamike implementacije 4) Snimanje postojećeg stanja objekata (“as is”) prostorne strukture, opreme postrojenja i procesa, ... 5) Izbor i aktiviranje CAFM sistema objedinjavanje svih relevantnih podataka. 6)Početak korišćenja sistema povratak inicijalnih ulaganja (ROI) Facility Management –studija primenljivosti Strateška pitanja implementacije FM-a (definisanje očekivanih rezultata primene) Organizaciona pitanja implementacije Predlog dinamike implementacije Definisanje domena pilot primene Pregled predviđenih troškova Najveći korisnic iFM usluga Financial offices,Other offices,Retail, Industrial,Health,Education Šta pruža Facility Management Analiza i procena cene upravljanja i održavanja objekta Zadržavanje nivoa vrednosti izgrađenog objekta Smanjenje investicionog ulaganja *Za upravljanje i održavanje (preventivno, tekuće i investiciono) je potrebno izdvojiti od 1-5% investicione vrednosti objekta podela FM INFRASTRUKTURALNI (upravljanje površinama, opremanje inventarom, parkiranje, posetioci, preseljenja, čišćenje, zposleni) obuhvata unos, upravljane i nadzor svih usluga vezanih za objekat - TEHNIČKI obuhvata celinu svih tehničkih sistema održavanja, tehnički ispravnog pogona objekata (upravljanje održavanjem, sistemima smetnji, energije i sigurnosni sistemi kao i sistem automatike objekta) 32

- KOMERCIJALNI/TRGOVAČKI obuhvata celinu svih trgovačkih usluga i garantuje ekonomičnost pogona objekta (upravljanje nekretninama, knjigodođstvo, obračun sporednih troškova, upravljanje ugovorima, prodaja...) - PORTFOLIO obuhvataekonomski aspekt upravljanja objekta u funkciji (finansijsko ekonomske analize, ocene, vrednovanja, simulacije, procene rizika, benchmarking) - upravljanje prostorom/površinama (cilj optimalno korišćenje unutrašnjeg prostora, prostora oko objekta, kao i izdavanje troškova vezanih za korišćenje - upravljanje inventarom (formiranje dokumentacije o mobilijaru i tehničkim uređajima koji se nalaze u prostoriji i ažuriranje podataka) - upravljanje preseljenjem (preseljenje mobilijara, tehničkih uređaja, i praćenje zahteva za odgovarajućom opremom) - planiranje zauzetosti prostora (praćenje potreba i individualnih zahteva) - upravljanje čišćenjem (svakodnevno praćenje i kontrola, pregled mesečnih troškova) - upravljanje pristupom (proces izdavanja i vraćanja ključeva) - upravljanje iznajmljvanjem (neki prostori i oprema mogu biti dati u zakup na kraći ili duži period – dokumentovano i praćeno) - upravljanje dokumentacijom (ugovori o zakupu i iznajmljivanju, za održavanje i servisiranje opreme i instalacionih sistema, foto dokumentacija, dijagrami) - upravljanje energijom (dnevno, nedeljno, mesečno i godišnje praćenje potrošnje energije sa stalnom procenom uz primenu adekvatnih metoda uštede) Zivotni ciklus izgrađenih objekata Objekat definišu: Lokacija, Vizuelni identitet, Funkcija, Servisi, Cena EKSPLOATACIJA Početak korišćenja 1 Priprema za početak rada -Probni rad 2 Početak redovnog rada Upravljanje izgrađenim objektom –korišćenje i održavanje 1 Program preventivnog održavanja 2 Program remontnog održavanja 3 Korektivne procedure za održavanje 4 Održavanje žemljišta i okoline 5 Određivanje životnog veka opreme i objekta 6 Plan proširenja ili renoviranja Odstranivanje opreme ili objekta 33

ODRŽAVANJE(maintenance) Tekuće/Preventivno održavanje Redovno tehničko održavanje instalacija sa zamenom istrošenih delova (npr. sijalice), uređenje zelenih površina,... Investiciono održavanje Aktivnosti koje se preduzimaju za održavanje prvobitnog standarda i kvaliteta zgrade i njenih instalacija. To su planirane i nepredviđene aktivnosti, rutinska kontrola, i godišnja inspekcija. Poboljšanja i prepravke (energetska efikasnost) Termičkazaštita objekta, promena namene nekog prostora,...

1

34