Sarl Monteskje -Razmatranja o Uzrocima Velicine Rimljana i Njihove Propasti

Monte skje Monte Razma Raz matra trawa wa o uzroci uzro cima ma veli~ine veli~ine Rimqa Ri mqana na i wiho wihove ve propa propasti sti

Naslov originala

MONTE MON TESKJE SKJE

MONTESÛUIEU CONSIDÉRATIONS SUR LES CAUSES DE LA GRANDEUR DES ROMAINS ET DE LEUR DÉCADENCE

RAZMATRA RAZMA TRANJA NJA O UZROCI UZROCIMA MA VELI^INE VE LI^INE RIMLJA RIMLJANA NA I NJIHOVE PROPASTI

 prevod s francuskog Sr|an Pavlovi}

CopÚright © 2004 za Srbiju i Crnu Goru Utopija – Beograd Sva prava zadr`ana

UTOPIJA

Beograd 2004

Razz ma Ra matr traa wa o uzroci uzro cima ma veli~ine ve li~ine Rimq Ri mqaa na i wiho wi hove ve propa pro past stii I GOV VI RATO TOVI VI 1. PO^ECI RIMA 2. WEGO

Ne bismo bismo smeli smeli da zami zami{qa {qamo mo grad Rim, na wego we govom vom po~etku, po~et ku, kao grado gra dove ve ko je da danas nas vidi vidimo, mo, sa izu izuzet zetkom kom onih na Krimu Krimu ko ji su po podig dignu nuti ti radi radi odla odlaga gawa wa ratnog ratnog pleplena, stoke stoke i zemaq zemaqskih skih plodo plodova. va. Drevna Drevna imena imena glavnih glavnih memesta u Rimu Rimu sva odre od reda da sto je u vezi vezi sa takvom takvom name namenom. nom. U gradu gradu ~ak nisu ni su posto posto ja  jale le ni ulice, uli ce, osim ako tako ta ko ne nazo na zove vemo mo produ produ`et `etke ke pute puteva va ko ji su se sti stica calili u wemu. wemu. KuKu}e su bile bi le ra{tr ra{trka kane ne i veo veoma male: male: zato zato {to su mu{kar mu {karci ci uvek bili bili na poslu poslu ili na trgu, tr gu, tako tako da su jedva jedva bora boravi vilili u kuku}ama. }a ma. No, veli veli~i ~ina na Rima Rima izne iznedri dri}e }e se uskoro usko ro u wego we govim vim javjavnim gra|e gra|evi vina nama. ma. Zdawa, Zdawa, ko ja ko ja su pru pru`a `ala, la, a i danas da nas jo{ uvek pru`a pru`a ju naj najuuzvi zvi{e {eni ni ju  ju pred predsta stavu vu o wego wegovoj voj mo}i, mo}i, nasta na stala la su u doba do ba kraqe kraqeva. va.1 Ve} je tada tada zapo zapo~e ~elo lo zida zidawe we ve~no ve~ noga ga grada. grada. Romul Ro mul i wego wegovi vi nasled nasledni nici ci goto gotovo vo su nepre nepresta stano no rato rato-valili sa suse va su sedi dima ma kako kako bi se domo do mogli gli wiho wihovih vih gra|a gra|ana, na, `e`eDiooni Di nisi si je  je iz Hali Ha likar karna nasa sa ne mo`e mo `e da se na~u na ~udi di kloa kloaka kama ma ko je je izgra iz gradio dio Tarkvi Tarkvini ni je  je (Rim (Rim ske stari po sto je. (M.) starine ne,, III) – One i danas posto 1

7

6

na ili zemqe. Vra}ali su se u grad sa plenom otetim od pora`enih naroda: snopovima `ita i stadima stoke; {to je pri~iwavalo veliku radost. Bila je to klica tri jumfa ko ji su docni je bili glavni uzrok veli~ine do ko je }e dospeti grad. Rim je umnogome bio osna`en savezom sa Sabiwanima, plemenima surovim i ratobornim poput Lakedemowana, od ko jih su potekli. Romul je preuzeo od wih {iroki {tit umesto malog argolidskog {tita ko jim se do tada slu`io,2 a mora se primetiti da ono {to je naj vi{e doprinelo da Rimqani postanu gospodari sveta jeste to {to su se, ratu ju}i sa nizom naroda, neprestano odricali starih obi~a ja ~im bi nai{li na boqe. U tada{wim italskim republikama smatralo se da ugo vori sklopqeni sa nekim kraqem ne obavezu ju wegovog naslednika; bila je to za wih ne ka vrsta me|unarodnog prava.3 Tako bi svi oni ko je je pokorio rimski kraq, smatrali sebe slobodnim pod wegovim naslednikom, pa su ratovi stalno izazivali nove ratove. Duga i miroqubiva vladavima Nume veoma je pogodovala tome da se Rim prepusti osredwosti i da je u to doba imao mawe ograni~enu teritori ju a ve}u mo}, izgleda da bi wegova sudbina zauvek bila re{ena. Jedan od uzroka wegovog napretka je {to su svi wegovi kraqevi bili zna~ajne li~nosti. Nigde drugde u istori ji ne nailazimo na neprekidni niz takvih dr`avnika i vojskovo|a. U vreme nastanka dru{tva, vo|e donose uredbe republike, a zatim te uredbe obrazu ju vo|e republike. Tarkvini je je prisvo jio krunu mada ga nisu izabrali ni Senat ni narod.4 Vlast je postala nasledna; on ju je u~inio

neograni~enom. Posle ova dva prevrata usledio je i tre}i. Wegov sin Sekst silovao je Lukreci ju i u~inio prestup zbog koga su tirani oduvek bivali prognani iz gradova u ko jima su vladali, jer je narod zbog takvog ~ina dobro ose}ao su`awstvo i posezao za krajwom odlukom.5 Narod lako podnosi kad mu se name}u novi porezi: nikad ni je na~isto sa tim ne}e li izvu}i neku korist iz upotrebqenog novca ko ji je od wega zahtevan; ali kada mu se nanose uvrede, on ose}a samo svo ju nesre}u i woj prida je predstavu o svim mogu}im nepravdama. Ipak, ta~no je da je Lukreci jina smrt bila samo povod prevratu, jer ponosan, preduzimqiv narod, smeo i opasan zidinama, neizbe`no mora da strese sa sebe jaram ili ubla`i svo je obi~a je. Od ove dve stvari, jedna je morala da se desi: ili }e Rim promeniti svo ju vlast, ili }e osta ti mala i bedna monarhi ja. Savremena istori ja pru`a nam primer onoga {to se tada desilo u Rimu i to vaqa ista}i: i kao {to su qudi oduvek imali jednake strasti, a povodi ko ji su izazivali velike promene bili razli~iti, uzroci su uvek bili isti. Kao {to je engleski kraq Henri VII pro{irio vlast Doweg doma da bi ponizio velika{e, pre wega je Servi je Tuli je pro{irio narodne povlastice kako bi obezvredio Senat; 6 ali se narod time samo osmelio i oborio obe monarhi je. Slika Tarkvini ja nikad ni je bila sa~iwena kao pohvala; wegovo ime ni je izmaklo ni jednom od govornika ko ji su usta jali protiv tirani je. Ali wegovo dr`awe uo~i sloma, ko ji je sam predvideo, wegova blagost prema pokorenim narodima, velikodu{nost prema vojnicima, ve{tina da to-

Plutarh, Romulov `ivot . (M.) Ovo proisti~e iz ~itave istori je rimskih kraqeva. (M.) 4 Senat je imenovao savet ko ji je u me|uvla{}u birao kraqa: izbor  je morao da potvrdi narod. Videti Dionisi ja iz Halikarnasa, Rim ske  starine, II, III, IV. (M.)

Sic enim ef fectum est ut agitatus iwuriis populus, cupiditate libertatis incenderetur. (Florus, I, 8). 6 Videti Zonaru i Dionisi ja iz Halikarnasa, Rim ske starine, IV. (M.)

2 3

5

9

8

like qude zanese radi svog odr`awa, javna zdawa, hrabrost ispoqena u ratu, posto janost u nesre}i, dvadesetogodi{wi rat ko ji je bez dr`ave i dobara vodio ili nametao rimskom narodu i wegova nepresu{na pomo}na sredstva, ukazu ju da ni je vredan prezrewa. Mesta ko ja odre|u je potomstvo, kao {to obi~ no biva, izlo`ena su Fortuninim hirovima. Suprotno ugledu svakog vladaoca koga je potisnula vlada ju}a stranka ili ko ji  je poku{ao da ukloni predrasudu ko ja }e ga nad`iveti! Rim je, posle progonstva kraqeva, uspostavio godi{we konzule; i to je ono {to ga je do velo do visokog stepena mo}i. Vladaoci u svom `ivotu prolaze kroz razdobqa gordosti, posle ko jih slede druge strasti, ~ak i lewost. No, Republika ni je, stekav{i vo|e ko ji se svake godine smewu ju i upiru da poka`u svo je sposobnosti ne bi li zadobili nove du`nosti, gubila ni trena radi gordosti: konzuli su pokretali Senat da narodu predlo`i rat i svakodnevno mu ukazivali na nove nepri jateqe. Ovo je telo oduvek bilo sklono tome, te po{to se zamorilo od neprestanih narodnih pritu`bi i zahteva, nasto jalo je da mu skrene pa`wu sa doma}ih briga i da ga zaokupi ne~im izvana.7 No rat je gotovo uvek odgovarao narodu, jer bi se, mudrom raspodelom plena, uvek pronalazio na~in da ga na~ine korisnim. Kako je Rim bio grad bez tr govine i gotovo bez zanata, pqa~ka je bila jedini na~in da se po jedinci obogate. Stoga je u pqa~kawe uneta disciplina i gotovo je jednako po{tovan red kakav je danas svojstven malim Tatarima. Plen je za jedni~ki sabiran8 i deqen vojnicima. Ni{ta ni-

 je bivalo izgubqeno jer se pre polaska u rat svako zakliwao da ni{ta ne}e otu|iti u svo ju korist. A Rimqani su bili narod sa najve}om verom na svetu u zakletvu ko ja je oduvek bila `ila vojne discipline. Najzad i gra|ani ko ji su osta jali u gradu, u`ivali su u plodovima pobede. Deo zemqe oduziman je pobe|enom narodu i delio se na dva dela: jedan je prodavan u korist dr`ave, drugi je deqen siroma{nim gra|anima pod izvesnim porezom u korist Republike. Konzuli, ko ji su tri jumf mogli da steknu samo osva jawima ili pobedom, ratovali su sa krajwom uporno{}u: kretali su pravo na nepri jateqa a onda bi odlu~ivala snaga. Rim je tako bio u stalnom i uvek `estokom ratu. A narod ko ji je u neprestanom ratu,9 i po principu vladavine, neizbe`no mora ili propasti ili nadvladati sve ostale ko ji bilo u ratu bilo u miru nisu nikada bili skloni da napadnu niti spremni da se brane. Tako su Rimqani stekli duboko poznavawe ratne ve{tine. U povremenim ratovawima, ve}ina primera je beskorisna: mir pru`a druga~i je predstave i zaboravqa ju se sopstvene mane ali i vrline. Druga posledica principa stalnog ratovawa bila je u tome {to su Rimqani u miru `iveli iskqu~ivo kao pobednici. Zapravo, ~emu sklapati sramni mir sa jednim narodom da bi se zaratilo sa drugim? U tom pogledu, wihovi zahtevi bi se pove}ali ~im bi do`iveli poraz; tako su iznena|ivali pobednike i sami sebi nametali jo{ ve}u neophodnost pobede. Oduvek izlo`eni najstra{ni jim osvetama, posto janost i odva`nost su im postale potrebne, a ove vrline se kod wih nisu mogle razdvo jiti od qubavi prema sebi, porodi-

7 Uostalom, vlast Senata bila je mawe ograni~ena u spoqnim poslovima, nego u unutra{wim. (M.) 8 Videti Polibi ja, kwiga ×. (M.)

Izbrisana primedba: Rimqani su strance posmatrali kao nepri jateqe. Ho stis, prema Varonu, u Lin gua lat ., lib. IV, zna~ilo je, u po~etku, stranca ko ji je `iveo po svo jim zakonima. (Izdawe iz 1734. godine) 9

11

10

ci, otad`bini i svemu {to je ~oveku najdra`e. 10 Italski narodi nisu koristili nikakve naprave uobi~a jene tokom opsada11 a uz to, budu}i da vojnici nisu bili pla}eni, nisu mogli dugo biti zadr`avani na jednom mestu; stoga je malo wihovih ratova bilo odlu~u ju}e. Borbe su vo|ene da bi se opqa~kao nepri jateqski tabor ili wegova zemqa; posle ~ega su se i po bednik i pora`eni povla~ili svako u svoj grad. Upra vo je ova ~iwenica pobudila otpor italskih naroda i isto vremeno re{enost Rimqana da ih porobe; to }e dovesti do pobeda ko je ih ne}e iskvariti a ostavi}e ih u bedi. Da su brzo osvo jili sve okolne gradove, do`iveli bi propast sa dolaskom Pira, Gala i Hanibala, i, {to je sudbina skoro svih dr`ava sveta, prebrzo pre{li iz siroma{tva u bogatstvo i iz bogatstva u iskvarenost. Ali Rim se i daqe upirao i stalno nailazio na prepreke, pokazivao je mo} bez mogu}nosti da je pro{iri i u vrlo uskom okru`ewu, posvetio se vrlinama ko je }e za svet 10 Izbrisani odeqak: U Itali ji se desilo ono {to je Amerika do`ivela u na{e doba: slabi i raseqeni domoroci predali su svo je zemqe novim stanovnicima, nastawene trima razli~itim narodima, Tuscima, Galima i Grcima. Gali nisu imali nikakvog dodira sa Grcima niti Tuscima; oni su predstavqali pleme posebnog jezika, obreda i obi~a ja, a gr~ke koloni je ko je su poticale od razli~itih, ~esto nepri jateqskih naroda, imale su prili~no druga~i je interese. Tada{wi svet ni je bio poput dana{weg: putovawa, osva jawa, trgovina, nastanak novih dr`ava, izum po{te, kompasa i {tampe, izvesna op{ta pravila, olak{ali su veze i ukorenili su u nama ve{tinu ko ju zovemo politika: na prvi pogled se uo~ava sve {to se zbiva u svetu, i ~im neki narod poka`e ambici je, smesta pobu|u je bo jazan kod svih ostalih. (Izdawe iz 1734. godine) 11 Dionisi je iz Halikarnasa ovo izri~ito navodi (I×), a to se vidi i iz istori je. Nisu umeli da naprave galeri je da bi se zaklonili od vojske ko ja dr`i opsadu. Nasto jali su da gradove zauzmu preko lestvica. Efor je napisao da je graditeq Artemon izumeo ogromne ma{ine za probi jawe naj ja~ih bedema. Perikle se wima prvi poslu`io tokom opsade Samosa, navodi Plutarh, Periklov `ivot . (M.)

postati od neprocewive vrednosti. Nisu svi italski narodi bili pod jednako ratoborni: Tu12 sci su bili smek{ani bogatstvima i rasko{i; Taren}ani, Kapuanci, gotovo svi gradovi u Kampani ji i Velikoj Gr~koj raspadali su se od lewosti i u`itaka. Ali Latini, Hernici, Sabiwani, Ekvi i Volsci su strastveno voleli rat; svi oni su bili oko Rima; pru`ali su mu nezamisliv otpor i postali wegovi u~iteqi u pogledu istrajnosti. Latinski gradovi su bili koloni je Alba, a osnovao ih je Latin Silvi je.13 Osim za jedni~kog porekla sa Rimqanima, imali su i za jedni~ke obrede, a Servi je Tuli je14 ih je unajmio za gradwu hrama u Rimu kao sredi{tu saveza dva ju naroda. Posle poraza u velikoj bici kod Regilskog jezera, bili su prisiqeni na savez i bratstvo po oru` ju sa Rimqanima.15 Jasno se vidi koliko je, tokom kratkotrajne tirani je decemvira, uspon Rima zavisio od wegove slobode: dr`ava kao da je izgubila du{u ko ja ju je pokretala.16 U gradu su preostale samo dve vrste qudi: oni ko ji su patili kao su`wi i oni ko ji su, iz sopstvene koristi, nasto jali da nametnu ropstvo. Senatori su se povukli iz Rima kao tu|eg grada a susedni narodi nisu pru`ali nikakav otpor. Po{to je Senat na{ao na~in da plati vojnike, zapo~ela  je opsada Ve je koja je potra jala deset godina. Kod Rimqana se zapa`a nova ve{tina i nov na~in ratovawa: wihovi uspesi posta ju sjajni ji; boqe koriste svo je pobede; osva jawa su sve ve}a; pro{irili su svo je naseobine; ukratEtrurci. Kao {to se vidi iz rasprave pod naslovom: Ori go gentis romanae, ko ja se pripisu je Aureli ju Viktoru. (M.) 14 Dionisi je iz Halikarnasa, IV. (M.) 15 Videti kod Dionisi ja iz Halikarnasa (VI), jedan od sporazuma sklopqenih sa wima. (M.) 16 Pod izgovorom da narodu da ju pisane zakone, dograbili su vlast. Videti Dionisi ja iz Halikarnasa, ×I. (M.) 12 13

12

ko, osva jawe Ve je bilo je neka vrsta prevrata. Ali, ni napori nisu slabili. Iako su zadavali te{ke udarce Tuscima, Ekvima ili Volscima, wihovi saveznici Latini i Hernici, ko ji su imali isto oru` je i jednaku disciplinu, napustili su ih; me|u Tuscima nasta ju novi savezi; a Samni}ani, najratoborni ji narod Itali je, ob javio im je o{tar rat. Od uvo|ewa plate, Senat vi{e ni je dodeqivao vojnicima zemqu pobe|enih naroda; nametnuo je nove uslove: prisiqavao ih je, na pri mer, da neko vreme snabdeva ju vojsku letinom, da ju joj `ita i ode}e.17 Galsko osva jawe Rima ni je mu oduzelo ni{ta od wegove snage: vojska je bila vi{e rasuta nego pora`ena, gotovo se u celosti povukla u Ve ju; narod se izbavio po okolnim gradovima; a po`ar u gradu je progutao tek ne-

koliko pastirskih koliba. II O VE{TINI RATOVANJA RIMLJANA

Upu{ta ju}i se u rat i smatra ju}i ga ve{tinom, Rimqani su u wu unosili svoj duh i sva svo ja razmi{qawa ne bi li je usavr{ili. Nema sumwe da ih je, pripoveda Vegeci je1, neki od bogova nadahnuo da stvore legi je. Procenili su da je vojnicima legi je neophodno dati ja~e i te`e napada~ko i odbrambeno oru` je nego {to ga ima ma ko ji drugi narod.2 No, kako u ratovima ima stvari za ko je nisu podesne te{ko naoru`ane jedinice, po`eleli su da se u okvi ru legi je na|e lako naoru`ani vod ko ji bi se mogao izdvo jiti u borbi i, ukoliko se za tim uka`e potreba, vratiti se u wene redove; zatim da se u woj na|e i kowica, strelci i pra}ka{i ko ji }e goniti nepri jateqa i dovr{iti pobedu: da bude opremqena svim ratnim oru|ima ko je }e nositi sa sobom; Kwiga II, glava 1. (M.) Videti Polibi ja i Flavija, De bel lo judaico, lib. III, o oru` ju rimskog vojnika. Ovaj drugi ka`e da ima malo razlike izme|u natovarenog kowa i rimskog vojnika. „Nose sa sobom”, ka`e Ciceron, „hranu za vi{e od petnaest dana, sve {to im je neophodno, sve {to je potrebno za utvr|ivawe, a u pogledu oru` ja, te{ko da ima ju i{ta vi{e od svo jih ruku”, Tu sculanes, II. (M.) 3 Kwiga II, glava ××V. (M.) 1 2

17

Videti sklopqene sporazume. (M.)

15

14

da se svaki put3 ulogori i na~ini, kao {to Vegeci je ka`e, neku vrstu tvr|ave. Da bi bili te`e naoru`ani od bilo koga drugog, bilo je neophodno da postanu sna`ni ji od ostalih qudi; to je postignuto stalnim radom ko ji ih je ja~ao i ve`bama ko jima su sticali okretnost, a upravo se okretno{}u najmawe tro{i snaga ko ju ~ovek posedu je. Prime}u jemo danas da na{a vojska mnogo gubi zbog prekomernog rada vojnika,4 a ipak su Rimqani uspevali da se o~uva ju zahvaqu ju}i ogromnom trudu. Razlozi, veru jem, le`e u tome {to su to bili neprestani napori, dok na{i vojnici prelaze iz krajwe radinosti u krajwu besposlenost {to je najpogubni ja stvar na svetu. Ovde bi vaqalo da napomenem {ta nam pisci govore o obuci rimskih vojnika.5 Navikavali su ih da hoda ju stro jevim korakom, drugim re~ima da prevaqu ju dvadeset miqa za pet sati, a katkad i dvadeset pet. Tokom ovih mar{eva, morali su da nose teret od {ezdeset funti. Terali su ih da tr~e i ska~u pod punom ratnom opremom; u ve`bama su koristili dvostruko te`e ma~eve, kopqa, strele nego kod obi~nog naoru`awa, a ta ve`bawa su bila stalna.6 Ratna obuka se ni je odvi jala samo u logoru; i u gradu je posto jalo mesto kuda su gra|ani odlazili da ve`ba ju (bilo je to Marsovo poqe). Po zavr{enom poslu, bacali bi se u TiPosebno kopawe zemqe. (M.) Luj ×IV je prisilio vojnike da rade na akvaduktu u Versaju. Njih vi{e od deset hiljada umrlo je od raznih epidemija. 5 Videti Vegeci ja, kwiga I. Videti kod Tita Livi ja, kwiga ××VI, ve`be ko jima je Scipion Afrikanac podvrgao vojnike posle zauzimawa Nove Kartagine. Mari je je, uprkos starosti, svakog dana odlazio na Marsovo poqe. Pompej se u pedeset i osmoj godini borio pod punim naoru`awem uz mladi}e, uz jahivao kowa, juri{ao bez zapetih uzdi i bacao kopqa. (Plutarh, @ivot Mari ja i Pom pe ja). (M.) 6 Vegeci je, Kwiga I. (M.) 7 Vegeci je, Kwiga I. (M.) 4

bar, kako bi ve`bali plivawe i oprali sa sebe pra{inu i znoj.7 Nemamo vi{e ta~nu predstavu o telesnim ve`bama: prezren je ~ovek ko ji im se suvi{e posve}u je zato {to ve}ina ovim ve`bama pristupa radi zabave, dok je u staro doba sve, ~ak i ples, bi lo sastavni deo vojne ve{tine. Desilo se ~ak da jedna ve{tina, veoma tra`ena u dr`awu oru` ja ko jim se slu`imo u ratu, postane sme{na, po{to je uvo|ewem obi~a ja dvobo ja, ma~evawe postalo prepoznatqivo kao stvar kavgad`i ja ili kukavica. Oni ko ji Homera kritiku ju zato {to sasvim prirodno otkriva u svo jim junacima snagu, okretnost ili `ustrinu tela, morali bi Salusti ja smatrati vrlo sme{nim budu}i da je hvalio Pompe ja, jer tr~i, ska~e i nosi teret kao i svaki drugi wegov savremenik.8 Svaki put kad bi Rimqani poverovali da su u opasnosti ili kada bi po`eleli da nadoknade nekakav gubitak, bilo je za wih uobi~a jeno da poo{tre vojnu disciplinu.9 Da li treba da zarate sa Latinima, narodom pod jednako ratobornim kao i oni? Manli je pomi{qa na to da pro{iri svo ju vojnu mo} i pogubi sina ko ji je pogazio wegovo nare|ewe. Da li su potu~eni kod Numanci je? Scipion Emili jan im je uskratio sve {to bi moglo da ih razmazi.10 Da li su rimske legi je pro{le kroz sito i re{eto u Numidi ji? Metel ispravqa ovu sramotu kada im nare|u je da uspostave stara pravila. Mari je zaobilazi reke da bi potukao Kimbre i Tevtonce, a Sula je toliko dobro obu~io svo je vojnike, zastra{ene ratom protiv Mitridata, da od wega zahteva ju Cum alacribus saltu, cum velocibus cursu, cum validic vecte certabat. Odlomak iz Salusti ja ko ji prenosi Vegeci je, Kwiga I, glava I×. (M.) 9 Vojna disciplina se prvi put javila u wihovoj dr`avi i posledwa je u woj i{~ezla, toliko je bila skop~ana sa ustrojstvom Republike. (Bose, Ras prava o op {toj istori ji, III, 6). 10 Prodao je svu vojnu stoku i svakom vojniku odredio da nosi `ita za trideset dana, i sedam ko~eva za u{an~ivawe (Florov popis, Kwiga LVII). (M.) 11 Frontin, Strate geme, kwiga I, glava ×I. (M.) 8

17

16

borbu ne bi li okon ~ali vlastite muke.11 Publi je Nasika bespotrebno nare|u je stvarawe mornarice: vi{e se strahovalo od besposlenosti nego od nepri jateqa. Aul Geli je12 navodi prili~no r|ave razloge za obi~aj Rimqana da puste krv vojnicima ko ji su na~inili neki prestup: najta~ni ji je, budu}i da je snaga glavno svojstvo vojnika, da je time pre uni`avan nego slabqen. Tako o~vrsli qudi su obi~no bili zdravi; kod pisaca ne nailazimo ni na jednu drugu vojsku ko ja ratu je po raznim predelima a imuna je na bolesti; danas se gotovo redovno de{ava da se vojske, mada nepobe|ene, takore}i istope u toku ratnog pohoda. Kod nas su ~esta dezerterstva, jer su vojnici najpodli ji sloj svakog naroda i nema nikoga ko ima nadmo} nad drugima ili u wu veru je. Ona su kod Rimqana bila retka: vojnici regrutovani iz srca toliko ponosnog, dosto janstvenog naroda, samouverenog u nadmo} nad ostalima, nisu ni mogli da pomisle na takvo poni`ewe da prestanu biti Rimqani. Kako wihova vojska ni je bila brojna, bilo je lako dr`ati je; vojskovo|a je mogao da ih boqe upozna i lak{e uo~i mane i disciplinske prekr{a je. Snaga wihovih ve`bi, zadivqu ju}i putevi ko je su izgradili, upu}ivali su ih na duge i brze mar{eve.13 Wihova neo~ekivana po java ledila je `ile nepri jatequ: umeli su da se iznenada po jave, naro~ito posle nekog neuspeha, u vreme kada su wihovi nepri jateqi bili uquqkani pobedom. U dana{wim borbama, po jedinac ima poverewa samo u mno{tvo; ali svaki Rimqanin, ~vr{}i i ratoborni ji od svog nepri jateqa, uvek je ra~unao na samog sebe; razume se bio je hrabar, dakle obdaren vrlinom ko ja je ose}awe sopstvene snage. Kwiga ×, glava VIII. (M.) Posebno videti Hazdrubalov poraz i wegovu brzinu protiv Viri jata. (M.) 12 13

Wihove su jedinice oduvek bili najboqe disciplinovane, bilo je te{ko i u najqu}oj borbi izbe}i wihovo grupisawe ili pometwu u nepri jateqskim redovima. Tako se u istori ji stalno nailazi kako, mada u po~etku nad ja~ani bro jem ili `estinom nepri jateqa, uspeva ju da izbore pobedu. Glavna pa`wa sasto jala se u tome da ispita ju u ~emu bi ih nepri jateq mogao nadma{iti i tome su posve}ivali pa`wu. Navikli su se na prizore krvi i rawavawe u gladi jatorskim borbama ko je su preuzeli od Etruraca. 14 O{tri ma~evi Gala,15 Pirovi slonovi, samo su jedanput mogli da ih iznenade. Obru{ili su se na slabost svo je kowice,16 najpre zbacu ju}i uzde sa kowa kako se wihova prodornost ne bi zaustavila; potom su uveli velite.17 Kad su doznali za {panski ma~,18 odbacili su svoj. Razvili su znawe o moreplovstvu izumev{i napravu ko ju nam je Polibi je opisao.19 Naposletku, kao {to ka`e Flavije, 20 rat je za wih bio ve`ba razmi{qawa, a mir ve`ba tela. Ako je neki narod od prirode ili iz svog ustroj stva izvukao neku posebnu prednost, oni su se wome poslu`ili; nisu ni{ta prepu{tali slu~a ju ne bi li se domogli numidskih kowa, kri}anskih lukova, balearskih na jamnika, Odlomak Nikole iz Damaska, kwiga I, kod Atene ja, kwiga IV. Pre nego {to su vojnici odlazili u vojsku, prikazivali su im gladi jatorske borbe. Juli je Kapitolin, @ivot Mak sima i Bal bina. (M.) 15 Rimqani su pru`ali svo ja kopqa ko jima su primali udarce galskih ma~eva i otupeli ih. (M.) 16 Bila je jo{ i boqa nego kod malih naroda Itali je. Stvarali su je od najboqih gra|ana ko jima je dr`ava izdr`avala kowa. Kad bi se ona po javila, ni jedna joj pe{adi ja ni je bila ravna i vrlo ~esto ona je odlu~ivala o pobedi. (M.) 17 To su bili lako naoru`ani mladi}i i najve{ti ji u legi ji ko ji su na najmawi znak skakali na kowe ili se borili na nogama. (Valeri je Maksim, kwiga II; Tit Livi je, kwiga ××VI). (M.) 18 Odlomak iz Polibija, koji prenosi Suda prema Makairovim navodima (M.) (Kutelas) 19 Gavran, vrsta kuke namenjene zaustavljanju brodova Kartaginjana. 20 De Bel lo judaico, lib. III. (M.) 14

19

brodova sa Rodosa. Ukratko, ni jedan narod ni je se spremao za rat sa toliko opreznosti i ni je ga vodio sa tolikom smelo{}u. III KAKO SU RIMLJANI MOGLI DA PRO{IRE VLAST

Sada, kada svi narodi Evrope raspola`u jednakim ve{tinama, oru` jem, disciplinom i na~inom ratovawa, vanredni uspon Rimqana ~ini nam se nezamislivim. Uostalom, danas posto ji takva nesrazmera u mo}i da ni je mogu}e da se neka mala dr`ava vlastitim snagama izdigne iz ponora u ko ji ju je smestilo provi|ewe. Ova okolnost nas tera na razmi{qawe; bez toga bismo sagledali doga|a je ne razumeva ju}i ih i ne ose}a ju}i dobro razliku u okolnostima, poverovali bismo, ~ita ju}i drevnu povest, da vidimo qude druga~i je od nas samih. Dugo iskustvo u Evropi podu~ilo nas je da vladalac sa milion podanika ne mo`e dr`ati vi{e od deset hiqada vojnika a da samom sebi ne na{kodi; stoga samo veliki narodi ima ju vojske. To ni je bio slu~aj sa starim republikama: ova razmera vojnika u odnosu na ostatak qudi, ko ja danas iznosi jedan prema sto, u to doba je mogla da iznosi jedan prema osam. Osniva~i starih republika tako|e su raspodeqivali zemqu. I to je bilo dovoqno da se stvori mo}an narod, tj. dobro ure|eno dru{tvo. Tako je nastala i dobra vojska,  jer je svako imao jednak interes, i to vrlo veliki, da brani otad`binu.

Kad zakoni vi{e nisu strogo po{tovani, stvari su se vratile na onu ta~ku na ko joj se danas nalaze kod nas: pohlepa jednih i rasipni{tvo drugih obrtalo je bogatstva zemqe kroz malo ruku, a zatim su se po javili zanati zbog uza jamnih potreba bogatih i siroma{nih. To je dovelo do toga da vi{e gotovo ni je bilo ni gra|ana ni vojnika: budu}i da je zemqa rani je namewena izdr`avawu potowih kori{}ena za prehrawivawe robova i zanatli ja, kao vid rasko{i novih vlasnika; bez toga bi i{~ezla dr`ava ko ja mora da opstane uprkos nepravilnostima. Pre propadawa, prvobitni prihodi dr`ave bili su deqeni vojnicima, tj. zemqodelcima; kad je propala Republika, oni su pre{li u ruke bogata{a ko ji su ih pretvorili u robove i zanatli je, a od wih je, kroz porez, izdva jan deo za izdr`avawe vojske. No, ovaj soj qudi uop{te ni je bio sklon ra tovawu: bili su pla{qivi i ve} pokvareni rasko{nim `ivotom u gradovima a ~esto i samim zanatom; osim toga, kako zapravo nisu ni imali vlastitu otad`binu, i kako su od svo je industri je u`ivali svugde, malo {ta su mogli da izgube ili sa~uva ju. U rimskom popisu obavqenom neko vreme posle progona kraqeva,1 a zatim u popisu ko ji je obavio Demetri je sa Falerona u Atini,2 pokazao se gotovo jednak broj stanovnika: u Rimu je bilo ~etiri stotine ~etrdeset hiqada, u Atini ~etiri stotine trideset i jedna hiqada. No, ovaj popis u Rimu pada u vreme kad je grad bio u na ponu svog ustrojstva, dok je Atina ve} uveliko bila na zalasku. Broj odraslih u Rimu ~inio je ~etvrtinu wegovog stanovni{tva, dok je u Atini iznosio ne{to mawe od dvadesetine. Mo} Rima u odnosu na Atinu, u ovim razli~itim razdobqima, sto ji u odnosu ~etvrtine prema dvadesetini, tj. bila je pe1 Re~ je o popisu o ko jem govori Dionisi je iz Halikarnasa u kwizi I×, 25, i ko ji mi izgleda istovetan sa onim o ko jem pi{e na kra ju svo je {este kwige ko ja je nastala {esnaest godina posle progona kraqeva. (M.) 2 Ktesikle, Atene j , kwiga VI. (M.)

20

tostruko ve}a. Kad su kraqevi Agis i Kleomen uo~ili da je u Sparti umesto devet hiqada gra|ana koliko ih je bilo u Likurgovo3 doba, preostalo jo{ svega sedam stotina, od ~ega je jedva stotinu posedovalo zemqu,4 dok su ostatak ~inili pla{qivci, preduzeli su da s tim u vezi uspostave zakone5 ko ji se ti~u ovog predmeta, pa su Lakedemowani iznova postali najmo}ni ji i najizuzetni ji me|u svim Grcima. Ravnopravna raspodela zemqe omogu}ila je Rimu da se najpre izbavi iz svog ponirawa, a to se dobro osetilo kad je posrnuo. Rim je bio mala republika, kada su mu Latini uskratili vojnu pomo} ko ju su bili obavezni da pru`e, pa je u gradu sakupqeno deset legi ja.6 „Jedva sakupqena u Rimu”, pripoveda Tit Livi je, „svetina se ni je mogla zaustaviti, i to je bilo mogu}e tek po{to se pred zidinama iznenada po javio nepri jateq: siguran znak da se uop {te nismo umno`ili i da smo samo uve}ali rasko{ i bogatstva ko ja nas raz jeda ju.” „Recite mi”, govorio je Tiberi je Grah plemstvu, 7 „ko  je vredni ji, gra|anin ili do`ivotni rob, vojnik ili ~ovek nesposoban za rat? Ho}ete li da se zbog ima wa od nekoliko jutara zemqe vi{e nego kod drugih gra|ana, odrek-

3 Ovi su se gra|ani nazivali Spartanci. Likurg je odredio da ih je devet hiljada, a ostalih gra|ana trideset hiqada. Pogledati Plutarha, Likurgov `ivot . (M.) 4 Videti Plutarha, @ivot Agi sa i Kleomena. (M.) 5 Videti Plutarha, ibid. (M.) 6 Tit Livi je, prvo desetokwi` je, kwiga VII. To se desilo neko doba posle pada Rima, pod konzulstvom L. Furi ja Kamila i posle I. H. Klaudi ja Krasa. (M.) 7 Api jan, O gra|an skom ratu, kwiga I. (M.)

nete nade u osva jawe ostatka sveta ili se izlo`ite opasnosti i vidite kako vam nepri jateq otima zemqu ko ju nam uskra}u jete?” IV 1. O G ALIMA – 2. O P IRU – 3. PORE\ENJE IZME\U KARTAGINE I RIMA – 4. HANIBALOV RAT

Rimqani su vodili prili~an broj ratova protiv Gala. Slavoqubivost, prezir prema smrti, ~vrstina voqe, bili su pod jednaki u oba naroda, ali je oru` je bilo druga~i je; galski {tit bio je mali a ma~ slab: stoga je prema wima vladao odnos gotovo sli~an onom ko ji su [panci u posledwim vekovima ga jili prema Meksikancima. A {to je posebno iznena|u ju}e jeste da su se ovi narodi, na ko je su Rimqani nailazili gotovo svuda i u svako doba, jedan za drugim prepu{tali propadawu, a da nikad nisu upoznali, istra`ili, spre~ili uzrok svo je zle kobi. Pir je zaratio sa Rimqanima u doba kad su oni bi li u 1 Pirov rat je Rimqanima otvorio o~i: protiv toliko iskusnog nepri jateqa, postali su marqivi ji i prosve}eni ji nego {to su bili rani je. Na{li su na~ina da se za{tite od slonova ko ji su u prvim sukobima uneli nered u wihove legi je; izbegavali su ravnice i tra`ili pogodna mesta protiv kowice ko ju su zbog toga prezirali. Potom su nau~ili da podi`u logore po uzoru na Pira, po{to su se divili poretku i dosto janstvu wegovih trupa, dok je kod wih sve bilo u neredu (Sent-Evremon, Razmi {qawa o duhu rim skog naroda u razli~itim razdobqima Re publike, glava VI).

23

22

stawu da mu se odu stawu od upru i da izvu iz vuku ku pou pouke iz wego we govih vih popobeda; be da; nau nau~io ih je kako ka ko da se u{an~e, u{an ~e, izabe izaberu ru mesto mesto za lolo gore go re i urede ure de ga; navi na vikao kao ih je na slono slo nove ve i pripre pri premio mio za velilika ve ka rato ratova vawa. wa.1 Piro Pi rova va slava slava ogleda ogleda se iskqu iskqu~i ~ivo vo u wego wegovim vim li~nim li~nim osobi oso bina nama. ma.2 Plu Plutarh tarh nam pripo pri pove veda da da je bio prisi pri siqen qen na rat sa Make Ma kedo doni ni jom  jom zato zato {to ni je  je mogao mogao da izdr iz dr`a `ava va {est hiqa hi qada da pe{a pe{aka ka i pet stoti sto tina na kowa. kowa.3 Ovaj vlada vladalac, lac, gospo gospo-dar dr`a dr`avi vice ce o ko joj ko joj se posle posle wega wega ni je  je ~ulo, ~ulo, bio je pusto pu sto-lov ko ji ko ji se nepre ne presta stano no upu{tao upu{tao u nove no ve podu poduhva hvate te jer bez wih ni je  je mogao mogao da opsta op stane. ne. Wego We govi vi save savezni znici ci Taren Taren}a }ani ni umnogo umnogome me su izob izoblili~i ~ilili dr`a dr `avu vu svo jih svo jih preda predaka ka Lake Lakede demo mowa wana. na.4 Mo Mogao gao je da popo stigne stig ne veli velike ke stvari stvari sa Samni Sam ni}a }ani nima, ma, ali su ih Rimqa Ri mqani ni skoro sko ro uni{ti uni{tili. li. Po{to Po {to se Karta Kar tagi gina na oboga obogati tila la pre Rima, Rima, rani rani je  je je za zapo po-~elo ~e lo i weno weno propa propada dawe; we; tako, tako, dok su u Rimu Ri mu javne javne sluslu`be stica sticane ne samo samo na osnovu osnovu vrli vrlina na i dono donosi sile le samo samo po~ast po~ast i raste rastere re}e }ewe, we, sve {to je dr`a dr `ava va mogla mogla da pru`i pru `i po je po jedin dincu cu u Karta Kartagi gini ni proda prodava valo lo se a svaka sva ka u~iwe u~iwena na usluga uslu ga dr`a dr`avi vi bila bi la je ispla ispla}e }ena. na. Tira Ti rani ni ja  ja vlada vla daooca ne ru{i ru{i dr`a dr`avu vu vi{e vi{e nego nego {to ravno rav no-du{nost du {nost prema prema op{tem op{tem dobru dobru podri pod riva va repu republi bliku. ku. PredPred nost slobod slo bodne ne dr`a dr`ave ve je u tome to me {to se u woj bo qe upraupravqa priho prihodi dima. ma. A {ta ako se i to lo{i lo {i je  je ~ini? ~ini? Prednost Pred nost sloslo bodne bod ne dr`a dr`ave ve je u tome to me da nema nema povla povla{}e {}enih. nih. Ako to nini  je slu~aj, slu ~aj, pa umesto ume sto vlada vladaoo~e ~evih vih pri jate  jateqa qa i rodi rodite teqa qa bobogatstvo gat stvo sti~u sti~u pri jate  jateqi qi i rodi rodite teqi qi svih onih ko ji ko ji u~estvu u~estvu ju u vlasti, vla sti, sve je izgu iz gubqe bqeno; no; zako zakoni ni se kr{e kr {e opasni opasni je  je nego nego {to ih gazi gazi vlada vladalac, lac, ko ji ko ji s obzi obzirom rom na to da je naj va va`ni `ni ji  ji gragra-

|anin |a nin dr`a dr`ave ve ima i najve naj ve}i }i inte interes res da ih sa~u sa ~uva. va. Stari Sta ri obi~a obi~a ji, izve izvesna sna navik naviknu nutost tost na siro si roma ma{tvo, {tvo, uravurav note no te`i `ilili su bogat bo gatstvo stvo u Rimu; Rimu; ali u Karta Kar tagi gini ni po je po jedin dinci ci su bilili boga bi bogati ti kao kraqe kra qevi. vi. Od dve stranke stran ke ko je ko je su vla vlada dale le u Karta Kartagi gini, ni, jedna jedna je stalno stal no `ele `elela la mir a druga dru ga uvek rat; tako ta ko je bilo bi lo nemo nemogu gu}e }e u`iva u`i vati ti u prvom prvom i biti biti uspe{an uspe{an u drugom. dru gom. Dok je u Rimu Rimu rat ob je ob jedi diwa wavao vao sve inte in tere rese, se, u Karta Karta-gini gi ni ih je jo{ vi{e vi {e razdva razdva jao.5 U dr`a dr`ava vama ma ko ji  jima ma upravqa upravqa vlada vladalac, lac, razdo raz dori ri se lako la ko smiru smi ru ju, zato za to {to je u wego we govim vim ruka rukama ma sila sila prinu prinude de ko ja ih miri; miri; ali u repu re publi blika kama ma su oni trajni traj ni ji,  ji, jer ova nevo ne voqa qa obi~no obi~ no napa napada da samu samu vlast ko ja ko ja bi ih mogla mo gla isko iskore reni niti. ti. U Rimu Rimu gde se upravqa upra vqalo lo po zako za koni nima, ma, narod narod je prepre pustio pu stio Senatu vo|e vo |ewe we poslo poslova. va. U Karta Kar tagi gini ni u ko joj ko joj se se vlavladalo da lo zlou zloupo potre treba bama, ma, narod narod je hteo da svim upra vqa sam. Imu}na Imu} na Karta Kartagi gina na vodi vodila la je rat protiv pro tiv rimskog rimskog siro si roma ma-{tva i time time je ve} bila bi la unaza unaza|e |ena; na; zlato zlato i srebro sre bro se iscr is cr-pqu ju, ali vr vrlilina, na, upornost, upornost, snaga sna ga i siro siroma ma{tvo {tvo nika nikada da se ne mogu mogu istro istro{i {iti. ti. Rimqa Ri mqani ni su svo ju svo ju ambi am bici ci ju  ju stica sti calili iz pono po nosa, sa, a Karta Karta-giwa gi wani ni iz neza ne za ja  ja`qi `qivo vosti; sti; jedni jed ni su `ele `e lelili da gospo go spoda dare, re, drugi dru gi da sti~u; sti ~u; a ovi poto po towi wi su rato ratova valili bez quba qubavi, vi, nepre nepre-stano sta no ra~u ra~una na ju  ju}i }i priho prihode de i izdat izdatke. ke. Izgu Iz gubqe bqene ne bitke, bitke, smawi smawiva vawe we naro naroda, da, slabqe slabqewe we trgo trgo-vine, vi ne, iscr iscrpqi pqiva vawe we dr`av dr`avnih nih blagaj blagajni, ni, pobu pobuna na sused susednih nih nanaroda ro da mogli mogli su da Karta Kar tagi ginu nu prisi prisile le na najo naj o{tri je  je uslo uslove ve mira. mi ra. No Rim se nika ni kada da ni je  je vo vodio dio ose}a ose}awi wima ma dobra dobra i zla: samo samo je wego wegova va slava slava odre odre|i |iva vala la delo delova vawe, we, a kako kako sebe se be ni je  je mogao mo gao da zami zamisli sli u drugoj drugoj ulozi ulozi izu izuzev gospo gospo--

Videti Vide ti odlo odlomak mak iz kwige kwi ge I, od Diona, u Od Odlom lomku ku o vr lina linama ma i  poro  po roci cima ma.. (M.) 3 Pirov Pi rov `ivot  `i vot . (M.) 4 Justi Ju stin, n, kwiga kwiga ××. (M.)

Hani Ha niba balo lovo vo prisu prisustvo stvo je preki pre kinu nulo lo sve pode po dele le me|u me|u Rimqa Rimqani nima; ma; ali Scipi Scipioono novo vo prisu prisustvo stvo je zao za o{tri {trilo lo ve} posto po sto je  je}e }e pode podele le me|u me|u KarKartagi ta giwa wani nima; ma; ono je li{i li {ilo lo vladu vladu preo preosta stale le mo}i; mo}i; vojsko vojskovo vo|e, |e, Senat, veve lilika ka{i {i posta postalili su naro narodu du sumwi sumwivi vi ji,  ji, a sam na narod rod jo{ obesni obesni ji.  ji. Vi Vide deti ti kod Api jana  jana o ~ita ~i tavom vom ratu ratu Scipi Scipioona Prvog. Prvog. (M.) 5

2

24

dara, nika dara, nikakvo kvo o~eki o~e kiva vawe we ili strah nisu ni su mogli mogli da ga obave oba ve-`u na sklapa skla pawe we mira mira ko ji sam ni je  je namet nametnuo. nuo. Nema Ne ma ni~eg ni~eg mo}ni mo} ni jeg  jeg od re r e pu publi blike ke u ko joj ko joj se za z a ko ko-ni po{tu po {tu ju  ju kao {to { to je bio slu ~aj u Rimu Ri mu i zemqi ze mqi Lake Lakede demowa mo wana, na, ne iz straha, stra ha, ne iz razu ra zuma, ma, ve} iz strasti. stra sti. Time Time  je sva sna snaga ga po je po jedi dine ne grupe grupe veza vezana na za mudrost mu drost dobre do bre vlada vla davi vine. ne. Karta Kar tagi giwa wani ni su kori ko risti stilili strane strane trupe trupe dok su Rimqa Ri mqani ni upotre upo trebqa bqava valili vlasti vlastite. te.6 Ka Kako ko su ovi drugi dru gi pora pora`e `ene ne uvek smatra sma tralili samo samo kao sredstvo sred stvo ko je ko je }e poslu po slu`i `iti ti u budu budu}im }im pobe po beda dama, ma, oni su u vojsku voj sku prima pri malili sve qude qude ko je ko je bi po po-kori ko rili, li, i {to je vi{e vi {e muka muka izi iziski skiva vala la pobe pobeda da nad wima, wi ma, utoutoliliko ko su ih smatra sma tralili pogod pogodni ni jima  jima za ukqu~i ukqu ~iva vawe we u svo ju svo ju rerepubli pu bliku. ku. Tako Tako vidi vidimo mo kako kako su Samni Sam ni}a }ani, ni, poko pokore reni ni tek posle po sle dvade dvadeset set ~eti ~etiri ri pobe pobede, de,7 po posta stalili oslonac oslonac Rimqa Rimqana na a neko ne ko vreme vreme posle posle Drugog Drugog punskog pun skog rata ra ta izvu izvukli kli su od wih i wiho wi hovih vih save savezni znika, ka, u zemqi ze mqi ko ja ni je  je bila bi la ve}a ve}a od pappap ske dr`a dr`ave ve i Napu Na puqa, qa, sedam sedamsto sto hiqa hiqada da pe{a pe{aka ka i sedam se damde de-set hiqa hiqada da kowa kowa ~ime ~ime su se suprot suprotsta stavi vilili Gali Galima. ma.8 Na vrhun vrhuncu cu Drugog Drugog punskog pun skog rata, rata, Rim je uvek imao u stro ju dvade dvadeset set dve do dvade dva deset set ~eti ~etiri ri legi legi je;  je; ipak, prepre ma Livi Livi ju,  ju, popis popis je poka pokazi zivao vao svega svega sto tride trideset set sedam sedam hihiqada qa da gra|a gra|ana. na. Karta Kar tagi gina na je kori ko risti stila la dodat dodatne ne snage snage radi ra di napa napada, da, Rim radi radi odbra odbrane; ne; ovi drugi dru gi su, kao {to smo upra vo rerekli, nao naoru ru`a `alili ogroman ogroman broj qudi qu di protiv protiv Gala Gala i Hani Haniba bala la ko ji ko  ji su ih napa na pada dali, li, a posla po slalili svega svega dve legi le gi je  je protiv pro tiv najnajKarta Kar tagi gina na je sazda sazdana na na trgo tr govi vini ni a Rim na oru` ju, oru` ju, prva prva je kori koristi sti-la strance strance za svo je svo je rato ra tove ve a gra|a gra |ane ne za posao; po sao; druga druga se kori ko risti stila la gragra|ani |a nima ma iz ~ita ~itavog vog sveta sveta a svo je svo je gra gra|a |ane ne uzima uzimala la za vojni voj nike. ke. (SentEvremon) Evre mon) 7 Flor, kwiga kwiga I. (M.) 8 Vide Vi deti ti Poli Polibi bi ja.  ja. Florov Flo rov popis popis navo navodi di da su saku sakupi pilili trista trista hiqa hiqada da qudi qu di u gradu gradu i me|u me|u Lati Latini nima. ma. (M.) 6

25

ve}ih kraqe ve}ih kra qeva va – to je bila bi la poli politi tika ka ko ja ko ja je ove oveko kove ve~i ~ila la wiho wi hovu vu silu. si lu. Prililike Pri ke na doma doma}em }em tere terenu nu za Karta Kar tagi ginu nu bile bile su nesi ne si-gurni gur ni je  je ne nego u Rimu. Rimu. Ovi poto potowi wi su oko sebe se be imali imali tride trideset set kolo ko loni ni ja  ja ko je ko je su delo de lova vale le poput poput utvr|e utvr|ewa. wa.9 Pre bitke bitke kod Kane, Ka ne, ni je  je ih iz izne neve verio rio ni jedan  jedan save saveznik; znik; Samni Sam ni}a }ani ni i ostali ostali naro na rodi di Itali Itali je  je bili bili su navik naviknu nuti ti na wiho wihovo vo prei preimu} mu}stvo. stvo. Kako Ka ko je ve}i ve }ina na grado gradova va u Africi Afri ci bila bila slabo slabo utvr|e utvr|ena, na, preda pre dava valili bi se smesta sme sta osva ja osva ja~u ~u ko ji ko ji bi se po ja po javio. vio. Tako Tako su svi ko ji ko ji su se tamo ta mo iskr iskrca cali, li, Agato Agatokle, kle, Regul, Regul, Scipi Sci pion, on, smesta sme sta baca bacalili Karta Kartagi ginu nu u o~a ja o~a jawe. we. Nevo Ne voqe qe ko je su op ophr hrva vale le Karta Kartagi giwa wane, ne, tokom tokom rata rata ko ji je protiv protiv wih vodio vo dio Scipi Sci pion on Prvi, Prvi, mogu mogu se pripi pri pisa sati ti isiskqu~i kqu ~ivo vo lo{oj lo{oj vlasti: vlasti: grad i vojska voj ska su ~ak glado gla dova vali, li, dok su Rimqa Ri mqani ni svega svega imali imali u izo izobi biqu. qu.10 U Karta Kartagi gini, ni, vojska vojska ko ja ko ja je bila bila pora pora`e `ena, na, posta posta ja  jala la je  jo{ zlo zlo}ud }udni ni ja:  ja: po pone nekad kad su raza ra zapi piwa walili na krsto kr stove ve svo je vojsko voj skovo vo|e |e i ka`wa ka`wava valili ih zbog sopstve sop stvene ne pla{qi pla{qivo vosti. sti. U Rimu, Ri mu, konzul konzul je izdva iz dva jao ~ete ~e te ko je ko je su se razbe raz be`a `ale le i poponovo no vo ih vodio vo dio protiv pro tiv nepri nepri jate  jateqa. qa. Vlada Vla davi vina na Karta Kartagi giwa wana na bila bila je veo ve oma okrutna: okrutna:11 to tolili-ko su `esto `e stoko ko mu~i mu~ilili naro narode de [pani [pani je  je da su Rimqa Rimqani ni tamo tamo do~e do ~eka kani ni kao oslobo oslo bodi diooci. I ukoli uko liko ko imamo imamo u vidu vi du ogroogro mne svote svote za podr podr{ku {ku rato ratova vawu wu u ko jem ko jem su tr trpe pelili pora pora-ze, uvide uvide}e }emo mo da je neprav ne pravda da r|ava r|ava vodi vodiqa qa i da ~ak ne isis 9 Tit Livi Livi je,  je, kwiga kwi ga ××VII. (M.) – Ove ko lo loni ni je,  je, uspo us posta stavqe vqene ne na svim strana stranama ma Carstva, Carstva, dove do vele le su do dve zadi za divvqu ju  ju}e }e po ja  jave: ve: prvo, prvo, prazni pra znile le su grad od preko pre komer mernog nog bro ja gra gra|a |ana na i ve}i ve}ine ne siro siroma maha, ha, drugo, dru go, sa~u sa~uva vale le su glavna glavna mesta mesta i poste postepe peno no navi navika kava vale le tu|in tu|inske ske nanarode ro de na rimske rim ske obi~a obi~a je. (Bose, (Bose, Ras pra  prava va o op {toj op {toj istori istori ji,  ji, III, 6). 10 Vide Vi deti ti Api jana,  jana, lib. LibÚcus. LibÚcus. (M.) 11 Vide Vi deti ti {ta Poli Po libi bi je  je ka ka`e `e o ovim pogu po gubqe bqewi wima, ma, poseb posebno no u ododlomku lom ku I× kwige, kwige, Od Odlo lomak mak o vr lina linama ma i poro poroci cima ma.. (M.) 12 Vari Va ri janta:  janta: dobro dobro }e se shvati shva titi ti da je neprav ne pravda da lo{ sluga sluga i da ~ak ne ispu ispuwa wava va ni ono {to obe}a. obe }a. (Izda (Izdawe we iz 1734. godine).

27

26

puwa pu wava va ni svo ju svo ju svrhu. svrhu.12 Osniva Osni vawe we Aleksan Aleksandri dri je  je pri prili~ li~no no je umawi umawilo lo trgo trgovi vinu nu Karta Kar tagi gine. ne. U prvo prvo vreme, vreme, su je  jever ver je je prak prakti~ ti~no no prote protera ralo lo strance stran ce iz Egipta, Egip ta, a kad su ga Persi Per si janci  janci osvo ji osvo jili, li, razmi razmi{qa {qa-li su samo samo o tome tome kako kako da oslabe osla be svo je no nove ve poda podani nike. ke. No, pod gr~kim gr~ kim kraqe kraqevi vima, ma, Egipat Egipat je trgo trgovao vao sa goto go tovo vo ~i~itavim ta vim svetom, svetom, a trgo trgovi vina na u Karta Kartagi gini ni je po~e po ~ela la da zami za mire. re. Trgo Tr gova~ va~ke ke mo}i mo}i mogu mogu dugo dugo vreme vremena na da se odr`a odr `ava va ju u osredwo osred wosti; sti; ali wiho wi hova va veli veli~i ~ina na je kratkog krat kog veka. veka. Pola Polako ko se uzdi uzdi`u `u a da to niko ni ko i ne prime pri me}u }u je: zato zato {to ne povla po vla~e ~e ni jedan  jedan potez potez ko ji ko ji }e izazva iza zvati ti buku buku ili ukaza uka zati ti na wiho wi hovu vu mo}. Kad stvari stvari do|u do|u do ta~ke ta~ ke na ko joj ko joj posta po sta ju vidqi vi dqive, ve, svako sva ko nasto nasto ji da taj narod na rod li{i li{i predno pred nosti sti ko ju ko ju je ta tako kore re}i }i stekao ste kao izne iznena nada. da. Karta Kar tagin ginska ska kowi kowica ca je bila bi la nadmo}ni nadmo}ni ja  ja od rim rimske ske iz dva razlo razloga: ga: prvo, prvo, zato zato {to su numi nu midi di jski  jski i {pan {panski ski kowi kowi bilili boqi bi boqi od itali itali janskih,  janskih, i, drugo, dru go, zato zato {to je rimska rim ska kowi kowi-ca bila bila slabo slabo nao naoru ru`a `ana: na: tek u rato ra tovi vima ma ko je su Rimqa Ri mqani ni vodi vo dilili u Gr~koj, Gr~koj, prome pro mewen wen je ovaj vid rato ra tova vawa, wa, kako kako dozna do zna je  jemo mo od Poli Polibi bi ja.  ja.13 U Prvom Pr vom punskom punskom ratu, ratu, Regul Regul je bio pora po ra`en `en ~im su Karta Kar tagi giwa wani ni odabra odabralili ravni ravnicu cu kako kako bi se suprot su protsta stavi vilili svo jom kowi ko wicom, com, a u Drugom, Dru gom, Hani Hanibal bal svo jim svo jim numi nu midij dij-skim kowi kowima ma dugu dugu je zname znameni nite te pobe pobede. de.14 Po{to Po {to je Scipi Scipion on osvo jio osvo jio [pani [pani ju  ju i sklo sklopio pio savez savez sa MaMa sini si nisom, som, preo preoteo je od Karta Kar tagi giwa wana na ovu premo}; pre mo}; numi numi-dijska dij ska kowi kowica ca je dobi do bila la bitku bitku kod Zame Za me i okon~a okon~ala la rat. Karta Kar tagi giwa wani ni su bili bi li isku iskusni sni ji  ji na moru moru i umeli umeli su da bobo qe mane manevri vri{u {u nego nego Rimqa Rimqani; ni; ali mi se ~ini ~i ni da ta prednost pred nost tada ta da ni je  je bila bila toli toliko ko veli velika ka koli koliko ko bi zna~i zna ~ila la danas. danas. Kwiga VI. (M.) Kwiga ^ita ^i tava va odre odredi di Numi Numi|a |ana na pre{li pre{li su k Rimqa Rimqani nima ma ko ji su tek on da odahnu odahnuli. li. (M.) 13 14

Kako Ka ko stari stari naro narodi di nisu nisu imali imali buso busolu, lu, mogli mogli su da plove plo ve samo du` obala; samo oba la; osim toga to ga kori koristi stilili su samo sa mo male male i plitke plit ke la|e la |e sa vesli ve slima, ma, i prista prista ja  jalili na goto go tovo vo svakom svakom ostrvce ostrvcetu; tu; ve{ti ve {tina na more moreplo plova vaca ca bila bila je veo ve oma ograni ograni~e ~ena, na, a wiho wihovo vo mane ma nevri vrisa sawe we sasvim sasvim neznat neznatno. no. ^ak je i Aristo Ari stotel tel govo govo-rio15 da je besko beskori risno sno dr`a dr`ati ti morna mornari ricu cu i da su za to dodo voqni voq ni te`a te`aci. ci. Ve{ti Ve {tina na plovidbe bila bi la je toli to liko ko nesa ne savr vr{e {ena na da se ni uz pomo} pomo} hiqa hi qada da vesa vesala la ni je  je posti po stiza zalo lo ono {to se danas da nas ~ini ~i ni sa stoti sto tinak. nak.16 Veliliki Ve ki brodo brodovi vi bili bili su nepo nepogod godni, ni, po{to po{to zbog te{ko te {ko}a }a u kreta kretawu wu posa posada da ni je  je bila bi la u stawu sta wu da izvr iz vr{i {i neop neophod hodne ne zaookre za krete. te. Anto Antoni ni je  je je na wima wi ma do`i do`iveo veo pora pora`a `ava va ju  ju}e }e isiskustvo ku stvo kod Akci Ak ci juma:  juma:17 we wego gove ve la|e la|e nisu nisu mogle mogle da se makmak nu, dok su ih mnogo mno go lak{e lak{e Avgu Avgusto stove ve {ajke {ajke napa napada dale le sa svih strana. stra na. Kako Ka ko su stare sta re la|e la|e bile bile na vesla, ve sla, to su one najlak naj lak{e {e me|u me |u wima wima sa lako lako}om }om razbi razbi jale  jale ve}e ve}e ko je ko je su u to vre vreme me bile bi le samo samo nepo nepokret kretne ne sprave sprave kao na{i na{i dana dana{wi {wi brodo brodovi vi bez jarbo jarbola. la. Otkri Ot kri}em }em buso busole le mewa mewa ju se pri prililike; ke; odba odbacu cu ju se ve ve-sla,18 uda udaqa qava va se od obale, oba le, grade grade se veli ve like ke la|e; la|e; brodo bro dovi vi su posta postalili slo`e slo`eni ni ji  ji a jedre je drewe we je usavr usa vr{e {eno. no. Prona Pro nala lazak zak baru baruta ta doveo doveo je do neo~e neo ~eki kiva vane ne stvari; stvari; snaga sna ga morna mornari rice ce je vi{e vi{e nego nego ikad po~i po ~iva vala la na ve{ti ve{tini ni brobrodograd do gradwe: we: da bi se odole odo lelo lo sili sili topo topova va i nadmo} nadmo}ni ni joj  joj vava trenoj tre noj snazi, snazi, bile bile su neop neophod hodne ne veli velike ke la|e; la|e; no ve{ti ve {tina na momoPolititika Poli ka,, kwiga kwiga VII, glava gla va VI. (M.) Vide Vi deti ti {ta ka`e ka `e Pero Pero o vesli veslima ma starih starih naro naroda. da. Ogled o fizi fizici ci,, nanaslov 3, Me Meha hani nika ka `ivo `ivotitiwa wa.. (M.) 17 Ista se stvar pono po novi vila la u bici bici kod Sala Salami mine. ne. (Plutarh, (Plutarh, @i @ivot vot Temi Temi- stokla  sto kla)) – Istori Isto ri ja  ja je puna pu na sli~nih sli~nih ~iwe ~iweni nica. ca. (M.) 18 Na osnovu osnovu ~ega ~ega mo`e mo`emo mo sudi suditi ti o nesa nesavr vr{e {eno nosti sti morna mornari rice ce kod starih sta rih naro naroda, da, po{to po{to smo odba od baci cilili obi~aj obi~aj u ko jem smo ste stekli kli toli toliku ku premo} pre mo} nad wima. wi ma. (M.) 15 16

28

replovstva morala je biti srazmerna velikim brodovima. Negda{we male la|e iznenada bi se sudarile a vojnici na obe strane su se upu{tali u borbu; na brodove je ukrcavana ~itava kopnena vojska: u pomorskoj bitki ko ju su dobili Regul i wegov drug, sto trideset hiqada Rimqana borilo se protiv sto pedeset hiqada Kartagiwana. U to doba, vojnici su zna~ili mnogo a mornari malo: danas su vojnici nebitni ili od malog zna~a ja, a mornari mnogo vrede. Pobeda konzula Duili ja vidno je istakla ovu razliku; Rimqani nisu poznavali moreplovstvo. Jedna kartagiwanska gali ja zalutala je na wihovu obalu, a oni su se poslu`ili ovim uzorkom da bi i sami sagradili sopstvene brodove. Za tri meseca, podignuta su jedra, flota je sagra|ena, opremqena, porinuta, i uskoro se su protstavila kartagiwanskoj mornarici i pobedila je. Danas je jedva dovoqan qudski vek da bi vladalac sagradio flotu sposobnu da se po javi pred silom ko ja ve} gospodari morskim carstvom; to je mo`da jedina stvar ko ja se ne mo`e kupiti novcem. I ako nekom vladaocu u na{e doba to po|e za rukom,19 iskustvo pokazu je da }e drugi to pre prihvatiti kao primer ko jem se treba diviti nego ga slediti.20 Drugi punski rat je toliko ~uven da ga svi pozna ju. Kad se dobro prou~e brojne prepreke ko je su se postavile pred Hanibalom, a ko je je taj izuzetni ~ovek sve od reda savladao, pred nama se ukazu je najlep{i prizor ko ji nam pru`a stari vek. Rim je bio ~udo posto janosti. Posle nevoqa kod Ticine, Trebi je i na Trazimenskom jezeru, posle jo{ u`asni jeg poraza kod Kane, gotovo svi narodi Itali je okrenuli su mu leLuj ×IV. (M.) [pani ja i Moskovska kne`evina. (M.) Filip V od [panije i Petar Veliki nisu uspeli u svom nastojanju, prvi da obnovi njegovu flotu, a drugi da je sam izgradi. 21 Rim ske starine, kwiga VIII. (M.) 19 20

29

|a, ali on ni je molio za mir. Razlog tome je {to se Senat ni je odricao starih na~ela; pregovarao je sa Hanibalom kao i rani je sa Pirom kome nisu dali mira sve dok se nalazio na tlu Itali je. A kod Dionisi ja iz Halikarnasa21 nalazim da je Senat, tokom pregovora sa Koriolanom, ob javio kako ne}e prekr{iti stare obi~a je; kako rimski narod ne mo`e da sklopi mir dok je nepri jateq na wegovom tlu, ali da }e se, ukoliko se Volsci povuku, wihovim zahtevima udovoqiti. Rim je spasen snagom svo jih ustanova. Posle bitke kod Kane, `enama vi{e ni je bilo dopu{teno ni da proliva ju suze; Senat je odbio da otkupi zarobqenike i poslao je bedne ostatke vojske u rat na Si cili ju, bez nadoknade i bez ratnih po~asti sve dok Hanibal ne bude prognan iz Itali je. 22 S druge strane, konzul Terenci je Varon sramno je pobegao u Venuzi ju. Taj ~ovek najni`eg roda u konzulstvo je uveden samo da bi ponizio plemstvo. No Senat ni je `eleo da proslavi ovaj `alostan tri jumf; uvideo je koliko je u toj prilici bilo neophodno ste}i poverewe naroda; do~ekao je Varona i zahvalio mu {to ni je bacio Republiku u o~a jawe.23 Stvarni gubitak u nekoj bici (dakle nekoliko hiqada qudi), u`asan je po dr`avu, ali te`i je imaginarni gubitak i obeshrabrewe ko je je li{ava samih snaga ko je joj je sudbina jo{ ostavila. 22 Posle bitke kod Kane, u ko joj bi svaka druga dr`ava poklekla zloj sudbini, u narodu ni je bilo nikakvih znakova slabosti, ~ak ni razmi{qawa o bilo ~emu drugom izuzev dobru Republike. Sva nare|ewa, svi ~inovi, sva zvawa dobrovoqno su podeqena: bila je ~ast zadr`ati mawa a sramota ~uvati vi{a. (Sent-Evremon) 23 Senat se na tome javno zahvalio, i to onda kad je, prema starim maksimama, odlu~eno da se u tom `alosnom stawu ne ~u je ni za kakav mirovni predlog. Nepri jateq je bio za~u|en; narod je povratio smelost i poverovao da ima sredstava o ko jima je Senat vodio ra~una iz opreznosti. (Bose, Ras prava o op {toj istori ji, III, 6)

30

Posto je stvari ko je svi ponavqa ju zato {to su jednom izre~ene. Reklo bi se da je Hanibal po~inio nepopravqivu gre{ku jer ni je krenuo u opsadu Rima posle bitke kod Kane. Istina je da je u Rimu vladao izuzetan nemir ali je zbuwenost ratobornog naroda ko ja se gotovo uvek preobra}a u hrabrost razli~ita nego kod obi~ne ruqe ko ja ose}a samo svo ju slabost. Dokaz da Hanibal ne bi uspeo jeste da su Rimqani i daqe slali pomo} na sve strane. Daqe se tvrdi da je Hanibal po~inio veliku gre{ku zato {to je svo ju vojsku poveo u Kapuu, gde je oslabqena, ali se ne vodi ra~una o pravom uzroku. Vojnici su se posle silnih pobeda obogatili i gdegod bi krenuli nai{li bi na Kapuu. U sli~noj prilici, Aleksandar ko ji je zapovedao sopstvenim podanicima, poslu`io se predno{}u ko ju Hanibal ni je imao sa svo jim pla}eni~kim ~etama; spalio je sav prtqag svo jih vojnika i sva wihova i svo ja bogatstva. Ka`u da je posle osva jawa Indi je, Kuli-kan svakom vojniku ostavio samo sto rupi ja.24 A upravo su Hanibalova osva jawa promenila ratnu sre}u. U Itali ju ga nisu poslali kartagiwanski magistrati, primio je sasvim malo pomo}i {to iz qubomore jednih {to iz prevelikog poverewa drugih. Dok je svo ju vojsku dr`ao na okupu, pobe|ivao je Rimqane, ali kad je trebalo

24

Povest we govog `ivota, Pariz, 1742, str. 402. (M.)

da uspostavi garnizone u gradovima, brani saveznike, vodi opsade ili ih spre~ava, wegove snage pokazale su se slaba{nim, pa je veliki deo wegove vojske rascepkan. Lako je osva jati jer se osva ja svim silama, ali je te{ko sa~uvati osvo jeno, jer se brani samo delom svo jih snaga. V I

O STANJU U GR^KOJ, MAKEDONIJI, SIRIJI EGIPTU POSLE PONI@ENJA KARTAGINJANA

Mislim da Hanibal nije bio sklon duhovitim opaskama i da je jo{ mawe pohvalno govorio o Fabi ju i Marcelu na svo ju {tetu. Sa `aqewem opa`am da Tit Livi je obasipa cve}em ove gorostase starog veka; voleo bih da je poput Homera umeo da izbegne obo`avawe i onako dobro ih prika`e u stvarnosti. Osim toga, trebalo je da govori ko ji su pridavani Hanibalu budu razboriti ji. Kada, saznav{i za poraz svoga brata, prizna je da vidi propast Kartagine, ne znam ni{ta pogodni je da baci u o~a jawe narod ko ji mu se prepustio i obeshrabri vojsku ko ja o~eku je velike nagrade posle rata. Kako su se Kartagiwanima u [pani ji, na Sicili ji, Sardini ji suprotstavqale samo pobedni~ke vojske, Hanibal ~i ji su se nepri jateqi bez prestanka utvr|ivali, bio je prisiqen na odbrambeni rat. To je Rimqane podstaklo da rat prenesu u Afriku; Scipion se tamo iskrcao, tamo{wi uspesi primorali su Kartagiwane da iz Itali je pozovu Hanibala ko ji je plakao od `alosti preda ju}i Rimqanima zemqu na ko joj ih je toliko puta pobedio.

33

32

Sve {to veliki dr`avnik i veliki vojskovo|a mo`e da u~ini, Hanibal je u~inio da bi spasio svo ju otad`binu. Ne uspev{i da primora Scipiona na sklapawe mira, upustio se u bitku u ko joj se ~inilo da Fortuna sa zadovoqstvom sjediwu je wegovu sposobnost, iskustvo i zdrav razum. Kartagina je izborila mir ali ne od ne pri jateqa ve} od gospodara: obavezala se na pla}awe deset hiqada talenata na rok od pedeset godina, na davawe talaca, preda ju svo jih brodova i slonova, da ne}e ratovati bez saglasnosti rimskog naroda i, da bi stalno bila u poni`ewu, uve}ana  je mo} Masinise, wenog ve~nog nepri jateqa. Posle poni`ewa Kartagiwana, Rim je vodio gotovo iskqu~ivo male ratove i odnosio velike pobede, za razliku od rani jeg vremena kad je imao male pobede i velike ratove. U to doba kao da su posto jala dva razdvo jena sveta: u  jednom su se borili Kartagiwani i Rimqani, drugi je bio u potresima nastalim zbog sva|a ko je su tra jale od Aleksandrove smrti; tamo se ni je ni razmi{qalo o onome {to se de{ava na Zapadu,1 mada je Filip, kraq Makedoni je, sklopio sporazum sa Hanibalom, on je prakti~no ostao bez posledica. A ovaj vladar, ko ji je Kartagiwanima pru`io samo slabu pomo}, prema Rimqanima pokazao je samo beskorisnu malodu{nost. Kad vidimo kako dva velika naroda me|usobno dugo i uporno ratu ju, ~esto se pogre{no misli da je mogu}e ostati nemi posmatra~: zato {to onaj od dva na roda ko ji postane pobednik, smesta preduzima nove ratove, te vojni~ki narod pora`ava narod gra|ana. To je u ono doba izgledalo jasno: tek {to su po korili Kartagiwane, Rimqani su napali druge narode i po javqivali se svuda ne bi li osvo jili i sve druge zemqe. 1 Iznena|u je, kao {to u svo joj kwizi protiv Apiona prime}u je Flavije ( Jos. contra Ap. I, 4), da ni Herodot ni Tukidid nikada nisu spomenuli Rimqane iako su ovi vodili tolike velike ratove. (M.)

U to vreme na Istoku su posto jale samo ~etiri sile ko je su bile sposobne da se odupru Rimqanima: Gr~ka i kraqevstva Makedoni je, Siri je i Egipta. Pogledajmo kakvo je bilo stawe u dve prve sile, zato {to su Rimqani po~eli sa wihovim pokoravawem. U Gr~koj su `ivela tri ve}a naroda: Etolci, Ahajci i Beo}ani; to su bili savezi slobodnih gradova ko ji su imali za jedni~ke skup{tine i magistrate. Etolci su bili ratoborni, ~vrsti, bezobzirni, pohlepni za plenom i dr`ali su samo do svo jih re~i i zakletvi; ukratko, ratovali su na kopnu poput morskih gusara. Ahajce su neprestano uznemiravali nezgodni susedi ili branioci.2 Beo}ani, najtromi ji me|u Grcima, najmawe su se bavili javnim poslovima: vo|eni iskqu~ivo trenutnim ose}awem za dobro i zlo, nisu imali dovoqno duha da bi ih govornici mogli tronuti i, {to je posebno neobi~no, wihova republika opsta jala je u samoj anarhi ji.3 Postojbina Lakedemowana je o~uvala svo ju mo}, odnosno onaj ratoborni duh ko ji su joj dale Likurgove ustanove. Tesalci su u neku ruku bili pot~iweni Makedoncima. Ilirski kraqevi su ve} bili do kra ja potu~eni od Rimqana. Akarnanci i Atamani zauzvrat su bili pobe|eni od Makedoni je i Etoli je. Bez sopstvenih snaga i bez saveznika,4 Atiwani su zadivqivali svet jo{ samo laskawem kraqevima. A tribina sa ko je se obra}ao Demosten, podizana je samo radi ob jave najkukavi~ki jih i najsraVari janta: Beo}ani, najtromi ji me|u svim Grcima, ali i najmudri ji, `iveli su obi~no u miru, iskqu~ivo vo|eni ose}awem za dobro i zlo; nisu imali dovoqno duha da bi ih govornici mogli tronuti i sakriti im istinske interese. (Izdawe iz 1734. godine) 3 Da bi udovoqili mno{tvu, oblasti vi{e nisu otvarale sudove; umiru}i su zave{tavali svo jim pri jateqima imovinu da bi se ona upotrebila za gozbe. Videti odlomak iz dvadesete Polibi jeve kwige, u Odlomku o vr linama i porocima. (M.) 4 Nisu bili ni u kakvom savezu sa drugim narodima Gr~ke. (Polibi je, kwiga VIII) (M.) 2

35

34

motni jih naredbi. Ina~e, Gr~ka je bila izuzetna zbog svog polo`a ja, snage, mno{tva gradova, bro ja svo jih vojnika, politike, obi~a ja, zakona: volela je rat, poznavala je ve{tinu ratovawa i, da je bila ujediwena, bila bi nepobediva. Bila je zate~ena napadima Filipa Prvog, Aleksandra i Antipatra, ali ne i pot~iwena, ali kraqevi Makedoni je ko ji nisu mogli da se odlu~e i odreknu se svo jih zahteva i o~ekivawa, uporno su radili na wenom porobqavawu. Makedoni ja je bila skoro okru`ena neprohodnim planinama; tamo{wa plemena bila su veoma vi~na ratovawu, hrabra, poslu{na, marqiva, neumorna, i svakako su ova svojstva primila od podnebqa, jer su i danas qudi iz ovih predela najboqi vojnici Turskog carstva. Gr~ka je opsta jala u izvesnoj ravnote`i: Lakedemowani, po pravilu, bili su saveznici Etolaca, a Makedonci saveznici Aha jaca; no, dolaskom Rimqana, ova ravnote`a je bila razbi jena. Kako kraqevi Makedoni je nisu mogli da dr`e velike trupe,5 i najmawi poraz donosio je te{ke posledice. Ina~e, sa mukom su se {irili, jer wihove namere nisu ostale nepoznate, na wihove pokrete se uvek pazilo budnim okom a uspesi u ratnim pohodima bili su za wihove saveznike zlo ko je su ti isti saveznici nasto jali {to pre da isprave. No, kraqevi Makedoni je, po pravilu, bili su sposobni vladaoci. Wihova monarhi ja ni je ulazila u red onih ko je se kre}u u pravcu ozna~enom na samom po~etku: izvla~e}i stalno pouke iz opasnosti i nevoqa, uvu~eni u sve vidove razmirica sa Grcima, trebalo je da pridobi ju gospodare gradova, unesu zabunu me|u narode, podele ili ob jedine interese. Ukratko, bili su prinu|eni da u svakom Videti Plutarha, Flamini jev `ivot . (M.) Videti kod Polibi ja nepravde i okrutnosti zbog ko jih se Filip obrukao. (M.) 5 6

trenutku pru`a ju li~no jemstvo. Filip ko ji je na po~etku svo je vladavine umereno{}u zadobio qubav i poverewe Grka, iznenada se promenio: postao je okrutni tiranin u doba kad su politika i ambici je6 morali da ga u~ine pravednim. Video je, dodu{e iz daqine, Kartagiwane i Rimqane ~i ja je snaga bila ogromna; okon~ao je rat u korist svo jih saveznika i pomirio se sa Etolcima. Prirodno bi bilo da je pomi{qao na ujediwewe ~itave Gr~ke pod svo jom vla{}u kako bi spre~io strance da se u woj nastane; ali, umesto toga, iritirao ju je malim uzurpaci jama i zabavqao se raspravama o zaludnim stvarima dok se radilo o wegovom opstanku, u tri ili ~etiri akci je je postao odbo jan i prezren od svih Grka. Etolci su bili najvi{e raz jareni, a Rimqani, ugrabiv{i priliku za osvetom ili ludo{}u, sklopili su sa wima savez, u{li u Gr~ku i naoru`ali je protiv Filipa. Vladalac je bio pora`en u bitki kod Kinoskefale a pobeda je delimi~no izvo jevana zahvaqu ju}i odva`nosti Etolaca. Bio je toliko zapawen da je pristao na sporazum ko ji je vi{e li~io na napu{tawe sopstvenih snaga nego na mir; povukao je garnizone iz ~itave Gr~ke, predao svo je brodove i obavezao se na pla}awe hiqadu talenata na rok od deset godina. Svo jom uobi~a jenom o{troumno{}u, Polibi je poredi Bose, u svo joj Ras pravi o op {toj istori ji, navodi ove prednosti i mane, i po{to ih je procenio, pridru`u je se Polibi jevom mi{qewu, ko je je ina~e delio i Tit Livi je i ve}ina pisaca ko ji su se bavili strategi jom. Evo navoda episkopa Moa: „Makedonci, qubomorni da sa~uva ju stari poredak wihove milici je ko ju su stvorili Filip i Aleksandar, verovali su u svo ju nepobedivu falangu i nisu mogli sebe da ubede kako je qudski um sposoban da prona|e ne{to odlu~ni je. Ipak, Polibi je, i Tit Livi je posle wega, pokazali su da sude}i samo na osnovu prirode rimske i vojske Makedonaca, ovi drugi dugoro~no nisu mogli izbe}i poraz, jer se makedonska falanga, ko ja je predstavqala samo veliki ~etvrtasti bataqon, oja~an sa svih strana, mogla kretati samo kao celina za razliku od rimske vojske ko ja je bila razdeqena na mawe korpuse, okretni ja i br`a u svim vidovima pokreta.” ⇒ 7

37

36

vojno ure|ewe Rimqana sa onim kod Makedonaca ko je su prihvatili svi kraqevi, Aleksandrovi naslednici. Pokazu je nam prednosti i nedostatke falange i legi je; naklowen je rimskom vojnom ure|ewu i izgleda da je u pravu ako sudimo na osnovu tada{wih de{avawa.7 U Drugom punskom ratu, okolnost da je Hanibal odmah naoru`ao svo je vojnike po ugledu na Rimqane, dovela je ove u opasnost. Ali Grci nisu promenili ni oru` je, niti na~in ratovawa. Ni je im palo na pamet da se odreknu navika uz ko je su postigli tako velike uspehe. Uspeh Rimqana nad Filipom bio je najve}i od svih koraka ko je su preduzeli u op{tem osva ja~kom pohodu. Da bi se osigurali od Gr~ke, poslu`ili su se svim sred stvima da razbi ju Etolce ko ji su im pomogli u pobedi; {tavi{e, naredili su da se svaki gr~ki grad ko ji se nalazio pod Filipovom vla{}u ili nekim drugim vladaocem ubudu}e upravqa po vlastitim zakonima. Lako se uo~ava da su ove male republike mogle da budu iskqu~ivo zavisne. Grci su se prepustili besmisle⇒ „Rimqani su, dakle, prona{li ili su uskoro nau~ili ve{tinu podele vojske na vi{e bataqona i eskadrona i stvorili rezervne jedinice ~i je je kretawe odgovaralo napredovawu ili podr{ci onih koji bi zaostali. Krenite na tako ustro jene makedonske falange: ova velika i troma ma{ineri ja bi}e odista u`asna kad se svom si linom obru{i na neku vojsku; ali kao {to pripoveda Polibi je, ona ni je u stawu da dugo vremena o~uva svo je prirodno svojstvo, tj. ~vrstinu i ujedna~enost, jer joj, da tako ka`emo, nedostaje mesto i ja sne ~iwenice, i u slu~a ju da ih sama ne prona|e, dovodi sebe u zabludu ili ta~ni je razbi ja sebe sopstvenim pokretom; jednom raspuknuta spona ne mo`e se ponovo vezati, i umesto da kao rimska vojska, podeqena na mawe korpuse, koristi sva mesta i prilagodi im se, spa ja ju je i razdva ja ju kako po`ele; rimska vojska lako mar{ira i sakupqa se bez muke; sposobna je za grupisawe, za povezivawe; najzad mo`e da upotrebi mno{tvo pokreta i utoliko vi{e akci ja i snage od falange. Dakle, slo`imo se sa Polibi jevim zakqu~kom da je bilo potrebno da joj falanga ustupi mesto i da Makedoni ja bude pora`ena.” (Tre}i deo, kwiga VI)

nom u`ivawu i poverovali da su zaista slobodni, zato {to su im to ob javili Rimqani. Etolci ko ji su zami{qali da }e zavladati ~itavom Gr~kom, pali su u o~a jawe uvidev{i da im je jedino po{lo za rukom da sebi nametnu gospodara. A kako su uvek odlazili u krajnost, nasto je}i da vlastite ludosti isprave drugim ludostima, pozvali su u Gr~ku Antioha, kraqa Siri je, kao {to su bili pozvali i Rimqane. Kraqevi Siri je bili su najmo}ni ji Aleksandrovi naslednici, zato {to su posedovali gotovo sve dr`ave Dari ja, izuzev Egipta. Ali doga|a ji }e dovesti do znatnog slabqewa wihove mo}i. Kra jem svog `ivota, Seleuk, osniva~ kraqevstva Siri je, razorio je Lizimahovo kraqevstvo. U mete`u, pobunilo se nekoliko pokra jina: nastala su kraqevstva Pergama, Kapadoki je i Bitini je. No, ove pla{qive dr`avice do`ivqavale su kao sopstvenu sre}u poni`avawe wihovih nekada{wih gospodara. Budu}i da su kraqevi Siri je oduvek sa krajwom zavi{}u posmatrali napredak kraqevstva Egipta, razmi{qali su samo o wegovom osva jawu. Zapostavqa ju}i iz tog razloga Istok, oni su izgubili nekoliko pokra jina a u ostalima nailazili na neposlu{nost. Kona~no, kraqevi Siri je dr`ali su gorwu i dowu Azi ju. No, iskustvo je pokazalo da u slu~a ju kad se prestonica i glavne snage nalaze u dowim pokra jinama Azi je, ni je mogu}e sa~uvati gorwe, i kad do|e do opsade Carstva u gorwim, dolazi do iscrpqivawa u nameri da se sa~uva ju dowe. Siri ja i carstvo Persi janaca nisu nikada bili toliko  jaki kao carstvo Par}ana ko je je obuhvatalo tek deo pokra jina prvih dva ju carstava. Da Kir ni je pokorio kraqevstvo Lidi je, da je Seleuk ostao u Vavilonu i prepustio priRazloge za to }u navesti u glavi ×V. Oni su delom proistekli iz geograf skog prostirawa dva carstva. (M.) 8

39

38

morske pokra jine Antigonovim naslednicima, carstvo Persi janaca bi za Grke ostalo nepobedivo a carstvo Seleuka za Rimqane. Posto je izvesne granice ko je je priroda dala dr`avama da bi zauzdale qudske ambici je; kad su ih Rimqani prekora~ili, Par}ani su ih skoro satrli;8 kad su se Par}ani usudili da ih prekora~e, najpre su bili prinu|eni da se vrate; a u na{e doba, Turci, ko ji su uznapredovali izvan ovih granica, prisiqeni su da se u wih vra te. Kraqevi Siri je i Egipta imali su u svo jim zemqama dve vrste podanika: osva ja~ke i porobqene narode. Ovim prvima, punim se}awa na poreklo, te{ko se upravqalo. Ni je ih odlikovao duh samostalnosti ko ji nas vodi ka tome da odbacimo okove, ve} nestrpqewe da promenimo gospodara. Ali najve}a slabost kraqevstva Siri je poticala je sa dvora na ko jem su vladali Dari jevi a ne Aleksandrovi naslednici. Rasko{, ta{tina i meku{tvo ko ji ni u jednom vremenu nisu napu{tali azijske dvorove, posebno su vladali na ovom. Zlo se prenelo na narod i vojnike i postalo zarazno i po same Rimqane, po{to je rat ko ji su vodili sa Antiohom istinsko doba wihove propasti. Takvo je bilo stawe kraqevstva Siri je kad se Antioh, ko ji je po~inio tolike velike stvari, upustio u rat protiv Rimqana. Ali on ~ak ni je bio oprezan ni onoliko koliko je to bilo potrebno i u obi~nim poslovima. Hanibal je `eleo da se rat u Itali ji obnovi a Filip bude pobe|en ili neutralisan. Antioh ni je postigao ni{ta od toga. Po javio se u Gr~koj sa mawim delom svo jih snaga i kao da je `eleo samo da okusi rat, bio je zaokupqen samo vlastitim u`ivawem. Pora`en, pobegao je u Azi ju vi{e zastra{en nego pobe|en. Rimqani su u ovaj rat poput bu jice uvukli Filipa, poslu`ili se wegovom vla{}u i pretvorili ga u oru|e svo jih pobeda. Zadovoqstvo zbog osvete i uni{tewa Etoli je, obe}awe da }e mu smawiti danak i prepustiti mu nekoliko gradova, qubomora ko ju je ga jio prema Antiohu, ukratko, vo|en niskim pobudama i ne usu|u ju}i se da

za~ne misao o zbacivawu okova, pomi{qao je samo kako da ih oslabi. Antioh je tako r|avo sudio o stvarima da je zami{qao kako su ga Rimqani ostavili na miru u Azi ji. No, oni }e i tamo krenuti za wim. Ponovo pobe|en i zaprepa{}en, pristao je na najsramni ji sporazum ko ji je jedan vladalac ikada sklopio. Ni je mi poznato da je makar i jedan monarh dana{wice9 doneo toliko veli~anstvenu odluku da radi je bude sahrawen pod ru{evinama prestola, nego da prihvati predloge za kakve kraq ne sme ni da ~u je. Imao je suvi{e ponosan duh da bi se spustio ni`e nego {to su ga nevoqe ve} unizile i da se kruna mo`e odbraniti samo hrabro{}u a ne i sramotom. Sasvim je redovna po java na}i vladaoca ko ji se upu{ta u bitku, ali je me|u wima malo onih ko ji ume ju da ratu ju, i ko ji su pod jednako sposobni da se poslu`e Fortunom i da je sa~eka ju, sa onim stawem duha ko ji nala`e opreznost pre nego {to se upuste u poduhvat i ostanu neustra{ivi kad to jednom u~ine. Posle propasti Antioha, preostale su samo male sile, uz izuzetak Egipta, ko ji je svo jim polo`a jem, plodno{}u, trgovinom, bro jem stanovnika, pomorskom i kopnenom silom, mogao da bude izuzetan. No, okrutnost kraqeva, wihov kukavi~luk, pohlepa, glupost, zastra{u ju}a osetqivost, u~inili su ih toliko odbojnim u o~ima podanika da su se uglavnom odr`avali na vlasti pod za{titom Rimqana. Prakti~no je za krunu Egipta va`io osnovni zakon da se sestre i bra}a naizmeni~no nasle|u ju i da bi odr`ali jedinstvo vlasti, brat se `enio sestrom. Te{ko je zamisliti i{ta nastrani je u politici od takvog naslednog reda, jer je svaka ku}na sva|a dovodila do nereda u dr`avi; i ko god  je u tom paru imao i najmawu muku smesta je dizao na 9

Luj ×IV. (M.)

40

onog drugog narod Aleksandri je. Ovo brojno stanovni{tvo uvek je bilo spremno da se pridru`i prvom kraqu ko ji bi ga pokrenuo. Osim toga, kako su kraqevstva Kirene i Kipra obi~no bila u rukama drugih vladalaca iz ove ku}e, sa uza jamnim pravima nad celinom, de{avalo se da uvek posto je vladari i pretendenti na krunu, da se kraqevi nalaze na klimavom prestolu i da su bespomo}ni izvan zemqe jer se u woj nisu u~vrstili. Snage kraqeva Egipta kao i drugih kraqeva Azi je, bile su sastavqene od gr~kih pla}enika. Osim duha slobode, ~asti i slave ko jima su se nadahwivali, Grci su se neprestano zanimali svim vidovima telesnih ve`bi: u svo jim najva`ni jim gradovima ustanovili su igre na ko jima su pobednici dobi jali vence pred ~itavom Gr~kom {to je podsticalo op{te takmi~ewe. U doba kad je oru` je zahtevalo snagu i okretnost radi uspeha u bitkama, ovako obu~avani qudi su nesumwivo bili u velikoj prednosti nad varvarskom ruqom slu~ajno sakupqenom i protiv voqe povedenom u rat, kao {to po kazu je Dari jeva vojska. Rimqani su u~inili dve stvari kako bi kraqevima uskratili takvu milici ju i tiho im preoteli glavne snage: prvo, postepeno su gr~kim gradovima nametnuli pravilo da ne

Ve} su takvu politiku vodili prema Kartagiwanima, ko je su sporazumom obavezali da se vi{e ne slu`e pla}enicima, kao {to se vidi iz Dionovog odlomka. (M.) 10

sme ju da sklapa ju saveze, da pru`a ju pomo} ili ratu ju protiv bilo koga, bez wihovog odobrewa; osim toga, u svo jim sporazumima sa kraqevima, zabranili su im da sakupqa ju pla}enike me|u saveznicima Rimqana {to ih je svelo na narodne ~ete.10 VI O NA^INU NA KOJI SU RIMLJANI POT^INILI SVE NARODE

U nizu tolikih brojnih uspeha, kad qudi obi~no postanu nemarni, Senat je uvek de lovao posto janom pronicqivo{}u i dok je vojska na svim stranama izazivala strah, on se okretao porobqenim narodima. Prerastao je u tribunal ko ji je sudio svim narodima posle svakog rata, odlu~ivao o kaznama i nagradama ko je je svaki narod zaslu`io; oduzimao je deo poseda od pobe|enog naroda i davao ga saveznicima, i tako postizao dve stvari: vezivao je za Rim kraqeve od ko jih ni je bilo razloga za strah ali se od wih mno go o~ekivalo i slabio je one od ko jih se ni{ta ni je o~ekivalo a strahovalo zbog svega. Saveznici su slu`ili u ratovawu protiv nepri jateqa, ali bi onda i uni{titeqi bili smesta oboreni. Filip je pobe|en uz pomo} Etolaca ko ji su zatim bili potu~eni ~im su se pridru`ili Antiohu. Antioh je pobe|en uz pomo} Ro|ana; ali po{to su ih sjajno nagradili, zauvek su ih ponizili izgovara ju}i se da su oni tra `ili da sklope mir sa Perse jem. Kad su imali vi{e nepri jateqa u svo joj blizini, sklopili bi primir je sa najslabi jim, ko ji se smatrao sre}nim da ga

42

dobi je, visoko cene}i {to je odlo`io vlastitu propast. U toku velikog rata, Senat se pretvarao da ne prime}u je nikakve prestupe i u ti{ini je ~ekao da stigne vreme odmazde. Ukoliko bi mu o{te}eni qudi poslali krivce, odbi jao je da ih kazni, radi je se opredequ ju}i da ~itav narod smatra krivim i za sebe zadr`i pravo na korisnu osvetu. Budu}i da su nepri jateqima nanosili neslu}ena zla, retko da je ikad sklopqen savez protiv wih, jer je zemqa najudaqeni ja od opasnosti izbegavala da mu se prikqu~i. Zbog toga, retko su im ob javqivani ratovi, ali su ih uvek vodili u vreme, na na~in i protiv nepri jateqa ko ji je wima odgovarao. I od svih naroda ko je su napadali, vrlo  je malo onih ko ji nisu pretrpeli najgore vrste uvreda ukoliko su po`eleli da budu ostavqeni na miru. Kako su navikli da uvek govore kao gospodari, izaslanici ko je su slali me|u narode ko ji jo{ nisu osetili wihovu mo}, bili su izvesno izlo`eni nepri jatnostima, a to je bio siguran izgovor za ob javu novog rata.1 Kako nikada nisu dobronamerno sklopili mir, a re{eni da pokore ~itav svet, sporazumi sa wima predstavqali su samo prekid ratova i u wima su sta jale odredbe ko je bi uvek zna~ile po~etak propasti dr`ave ko ja ih je prihvatala: zahtevali su izme{tawe garnizona izvan utvr|enih gradova ili ograni~avali broj kopnene vojske ili oduzimali kowe ili slonove i, ukoliko bi doti~ni narod bio mo}an na moru, prisilili bi ga na spaqivawe brodovqa a ponekad i da se preseli dubqe u zale|e. Po{to bi uni{tili vladao~evu vojsku, obru{ili bi se na wegove finansi je nametawem ogromnih poreza ili danka, pod izgovorom naplate ratnih tro{kova: nova vrsta tirani je ko ja ih je prisiqavala na ugwetavawe sopstvenih podanika i gubitak wihove qubavi. Kada bi sklopili mir sa nekim vladarom, uzimali bi Jedan od primera za to je i wi hov rat protiv Dalmata. Videti Polibi ja. (M.) 1

43

kao taoca nekog od wegove bra}e ili dece; to im je pru`alo mogu}nost da wegovo kraqevstvo po svom naho|ewu ucewu ju. Kad bi se dokopali najbli`eg naslednika, zastra{ivali su posednika; kada bi imali samo vladaoca nekog daqeg srodstva, slu`ili su se wime da podstaknu narodne pobune. Ako bi neki vladar ili narod odbio poslu{nost gospodaru, najpre bi mu dodelili zvawe saveznika rimskog naroda,2 i time ga u~inili svetim i nedodirqivim; tako da ni u jednom trenutku ni je bilo kraqa, ma koliko on mo}an bio, ko ji je i na trenutak mogao da bude siguran u svo je podanike, ~ak ni u svo ju porodicu. Mada je zvawe wihovog saveznika predstavqalo izvestan oblik ropstva, ipak je bilo veoma po`eqno:3 oni ko ji su ga stekli bili su sigurni da }e uvrede primati samo od wih, a bilo je osnove za nadu da }e one biti slabi je. I tako ni je bilo usluge ni podlosti ko ju narodi i kraqevi nisu bili spremni da u~ine ne bi li ga zadobili. Imali su vi{e vrsta saveznika. Neki su bili ujediweni privilegi jama i u~e{}em u slavi, kao {to be jahu Latini i Hernici; drugi, samim poreklom, kao {to be jahu wihove koloni je; neke naklono{}u kao Masinisa, Eumenes i Atal ko ji su im dugovali svo je kraqevstvo i uspon; drugi, slobodnim sporazumima ko jim su posta jali podanici putem dugoro~nih saveza kao kraqevi Egipta, Vitini je, Kapadoki je i ve}ine gr~kih gradova; naposletku, mnogi kroz prinudne sporazume kao Filip i Antioh jer nisu sklapali mir sa nepri jateqem osim ako ni je pripadao savezu – {to }e re}i da su pot~iwavali samo one narode ko ji su im pomagali u pokoravawu drugih naroda. 2 Posebno videti wihov sporazum sa Jevre jima, u prvoj kwizi Makabe jaca, glava VIII. (M.) 3 Ariarat je prineo `rtvu bogovima, ka`e Polibi je, da bi im zahvalio za ono {to je postigao ovim savezom. (M.) 4 Videti {ta navodi Polibi je o gradovima Gr~ke. (M.)

45

44

Kada su nekim gradovima prepustili slobodu, smesta su podsticali stvarawe dve stranke u wima:4 jedna je branila zakone i slobodu zemqe, druga je tvrdila da posto ji samo zakon rimske voqe, a kako je ova druga stranka uvek bila nadmo}ni ja, jasno je da je takva sloboda bila samo prazno slovo. Ponekad bi zagospodarili zemqom pod izgovorom nasledstva: u{li su u Azi ju, u Vitini ju, u Libi ju, poziva ju}i se na zave{tawa Atala, Nikomeda5 i Apiona, a Egipat su porobili na osnovu zave{tawa kraqa Kirene. Kako bi velike vladare dr`ali u stalnoj slabosti, nisu `eleli da u svoj savez prima ju one ko jima su nametnuli svo je gospodare.6 A po{to nisu odbi jali ni jednog od suseda mo}nog vladara, ovaj uslov, naveden u mirovnom sporazumu, li{avao ih je saveznika. [tavi{e, kada bi pobedili nekog zna~ajnog vladara, unosili su u mirovni ugovor da on ne sme posezati za ratom kako bi re{io nesporazume sa saveznicima Rimqana ({to je po pravilu zna~ilo sa svim svo jim susedima), ve} da se mora obratiti arbitra`i. To ga je ubudu}e li{avalo wegove vojne sile. I da bi svu mo} sa~uvali za sebe, uskra}ivali su je ~ak i sopstvenim saveznicima: ~im bi saveznici do{li u najmawi sukob, Rimqani su slali izaslanike ko ji bi ih prisilili na sklapawe mira. Dovoqno je prisetiti se kako su okon~ali ratove izme|u Atala i Pruse. Kada je neki vladar okon~ao osva jawa {to bi ga obi~no iscrpelo, odmah je stizao rimski izaslanik da ugrabi plen. Setimo se samo, me|u hiqadu drugih primera, kako su jednom re~ ju isterali Antioha iz Egipta.

Zna ju}i koliko su evropski narodi sposobni za rat, oni su uspostavili zakon prema ko jem ni jednom azijskom kraqu ni je bilo dopu{teno da u|e u Evropu i u woj pokori bilo ko ji narod.7 Glavni motiv rata ko ji su vodili protiv Mitridata bio je taj {to je ovaj, upr kos zabrani, pot~inio neka varvarska plemena.8 Kada bi uo~ili dva naroda ko ji ratu ju, ~ak iako nisu bili u savezu ili sukobu ni sa jednim ni sa drugim, nisu propu{tali da se ume{a ju. I poput na{ih luta ju}ih vitezova, prelazili su na stranu slabi jeg. Dionisi je iz Halikarnasa9 ka`e da je stari obi~aj Rimqana bio da uvek uka `u pomo} ko god bi je za tra`io. Ovi obi~a ji Rimqana nikako nisu bili usamqeni slu~a jevi. Bili su to nepromenqivi principi kao {to se belodano vidi iz ~iwenice da su protiv velikih sila sledili ista na~ela kao i u po~etku protiv okolnih gradova. Poslu`ili su se Eumenesom i Masinisom da bi pokorili Filipa i Antioha, kao {to su se poslu`ili Latinima i Hernicima da bi pokorili Volske i Tuske. Zahtevali su brodovqe od Kartagine i kraqeva Azi je, kao {to su oduzeli barke od Anti ja. Ukinuli su politi~ke i gra|anske veze izme|u ~etiri dela Makedoni je kao {to su rani je raskinuli savez malih latinskih gradova.10 No, iznad svega, wihova stalna maksima je glasila – podeliti. Ahajska republika je nastala kao savez slobodnih gradova; Senat je proglasio da se ubudu}e svaki grad samostalno upravqa po sopstvenim zakonima, nezavisno od za jedni~ke vlasti. Republika Beo}ana je sli~no tome bila savez nekoliko

Filopatorov sin. (M.) 6 To je bio slu~aj sa Antiohom. 7 Zabrana nametnuta Antiohu, ~ak i pre rata, da pre|e u Evropu, postala je op{teva`e}a za sve ostale kraqeve. (M.) 8 Api jan, De Bel lo mit hridatico. (M.)

Dionisi jev odlomak, iz Odlomka o po slan stvima. (M.) Tit Livi je, kwiga VII. (M.) 11 Izostavqen odeqak: Makedoni ja je bila okru`ena neprohodnim planinama. Senat ju je podelio na ~etiri dela, proglasio ih slobodnim, zabranio bilo kakve veze izme|u wih, ~ak i bra~ne, preselio plemi}e u Itali ju, i tako uni{tio ovu silu. (Izdawe iz 1734. godine). 9

5

10

46

gradova. Ali u ratu protiv Perse ja neki gradovi su se svrstali na wegovu stranu a drugi na stranu Rimqana. Ove druge su Rimqani primili pod svo ju za{titu uz uslov da za jedni~ki savez bude raspu{ten. Kada bi se neki veliki vladar11 u na{e doba dr`ao ovih pravila, upotrebio bi znatni ju silu da podr`i susednog vladara zba~enog u pobuni i ograni~io ga na ostrvo ko je bi mu ostalo pot~iweno. Dele}i jedinu silu ko ja se mogla suprotstaviti wegovim namerama, on bi izvukao ogromne koristi na nesre}i svoga saveznika. Kada bi u nekoj dr`avi izbili sukobi, Rimqani bi smesta razmotrili stvar, i tako bi se obezbedili da protiv sebe ima ju samo stranu ko ju su osudili. Ako su u pitawu bili vladari iste krvi ko ji su se sukobili oko krune, oni bi nekad obo jicu proglasili za kraqeve;12 ako je jedan od te dvo jice bio maloletan,13 odlu~ili bi u wegovu korist i uzeli ga pod svo ju pasku kao za{titnici sveta. Oni su stvari doveli dotle da su narodi i kraqevi posta jali wihovi podanici ne zna ju}i ta~no u kom svojstvu, uvode}i pravilo prema ko jem je za wih bilo dovoqno ~uti da bi im se robovalo. Nikada nisu zapo~iwali ratove u dalekim kra jevima a da prethodno nisu obezbedili nekog saveznika u okolini nepri jateqa na ko jeg su se ob ru{ili, ko ji bi mogao da se svo jim ~etama pridru`i vojsci ko ju {aqu. A kako ova vojska nikad ni je bila brojna, uvek bi se potrudili da dr`e drugu vojsku u nepri jatequ najbli`oj pokra jini a tre}u u Rimu, uvek spremnu za pohod.14 Tako su ratovali samo 12 Kao {to se desilo Ariaratu i Holofernu u Kapadoki ji. (Api jan, in SÚriac) (M.) 13 Da bi kao starateqi mogli da uni{te Siri ju, iz jasnili su se za Antiohovog sina ko ji je jo{ bio dete, a protiv Demetri ja ko ji se nalazio kod wih kao talac i ko ji im se zakliwao na osvetu, govore}i da je Rim wegova majka a senatori wegovi o~evi. (M.) 14 To je bio stalni obi~aj, kao {to se vidi kroz istori ju. (M.) 15 Videti kako su se dr`ali u ratu u Makedoni ji. (M.)

47

malim delom svo jih snaga, dok je wihov nepri jateq stavqao na kocku sve svo je snage.15 Ponekad su zloupotrebqavali prefiwenost svog jezika: razorili su Kartaginu govore}i da su obe}ali kako }e po{tedeti op{tinu a ne sam grad. Po znato nam je kako su Etolci, ko ji su sebe prepustili dobroj voqi Rimqana, bili prevareni: Rimqani su tvrdili da je zna~ewe izraza prepustiti se voqi nepri jateqa podrazumevalo gubitak svih stvari: li~ne slobode, zemqe, gradova, hramova, ~ak i grobova. Umeli su ~ak i da na sumice tuma~e ugovor. Tako su, po`elev{i da uni{te Ro|ane, saop{tili ovima da im nisu dali Liki ju kao poklon ve} kao pri jateqa i saveznika. Kada je jedan wihov vojskovo|a sklopio mir da bi spasio svo ju vojsku od uni{tewa, Senat ni je odobrio mir, ali ga je iskoristio i nastavio rat. Tako se, kad je Jugurta opkolio rimsku vojsku i pustio je prihvata ju}i sporazum, desilo da su iste trupe ko je je po{tedeo upotrebqene protiv wega. A kad su Numi|ani pri silili dvadeset hiqada Rimqana na ivici gladi da mole za mir, mir ko jim je spaseno toliko gra|ana, prekr{en je u Rimu i izigrana narodna voqa tako {to je smewen konzul ko ji ga je potpisao.16 Ponekad su sa nekim vladarom sklapali mirovni sporazum pod razumnim uslovima, a kad bi ih ovaj ispunio, oni bi dodali nove toliko besmislene da je bio primoran da ponovo zapo~ne rat. Tako, po{to su primorali Jugurtu da preda slonove, kowe, blago i prebege, zatra`ili su da se sam preda – {to je najgori mogu}i ~in za vladara i ne mo`e biti uslov za mir. 17 Najzad, sudili su kraqevima zbog wihovih gre{aka i po16 Tako su se odnosili ~ak i prema Samni}anima, Luzitancima i korzikanskim plemenima. O ovim posledwima, videti odlomak Dionove kwige I. (M.) 17 Jednako su se odnosili i prema Virijatu; po{to su od wega zatra`ili da preda prebegle, zatra`eno je da preda i oru` je; na {ta ni on ni wegovi nisu mogli da pristanu. (Odlomak iz Diona) (M.)

49

48

 jedina~nih prestupa: saslu{ali su `albe svih onih ko ji su bili zava|eni sa Filipom, poslali su izaslanike da se brinu o wihovoj bezbednosti. A Perse ja su optu`ili za nekoliko ubistava i nekoliko sva|a sa gra|anima udru`enih gradova. O slavi vojskovo|e se sudilo na osnovu koli~ine zlata i srebra ko ju je nosio tokom tri jumfa, tako da ni{ta ni je ostavqao pora`enom nepri jatequ. Rim se stalno bogatio i svaki rat mu je omogu}avao da krene u slede}i. Pri jateqski ili savezni~ki narodi upropa{}avali su se ogromnim darovima ko je su davali da bi sa~uvali ili stekli jo{ ve}u naklonost, a polovina novca ko ju su tako slali Rimqanima bila je dovoqna da budu pobe|eni.18 Kao gospodari sveta, sve blago su sami uzimali: a u pqa~ki su bili mawe nepravedni kao osva ja~i nego kao zakonodavci. Saznav{i da Ptolomej, kraq Kipra, ima pozama{no bogatstvo, na predlog nekog tribuna usvo jili su zakon po ko jem su sebi pripisali imawe `ivog ~oveka i oduzeli bogatstvo savezni~kom vladaru.19 Uskoro je pohlepa po jedinaca dovr{ila sa razno{ewem onog {to je preostalo od javne otima~ine. ^inovnici i namesnici nametali su kraqevima svo je nepravde. Dvo jica suparnika iscrpqivali su se uza jamno nasto je}i da kupe za{titu ko ja je uvek bila upitna protiv suparnika ~i ji prihodi nisu sasvim presu{ili. Kod Rimqana ni je bilo traga ~ak ni od pravde lopova ko ji unose izvesno po{tewe u obi~a je prestupa. Ukratko, legitimna ili uzurpirana prava oslawala su se iskqu~ivo na novac, vladari su zbog toga skrnavili hramove i oduzimali imovinu najbogati jih gra|ana. Hiqade zlo~ina je po~iweno da bi se Rimqanima Darovi ko je je Senat slao kraqevima bile su sitnice poput stolica ili {tapa od slonova~e, ili slu`bene ode`de. (M.) 19 Flor, kwiga III, glava I×. (M.) —Divitiarum tanta fama erat, ut victor gentium populus, et donare regna consuetus, socii viviÜue regis confiscationem mandaverit. 18

dao sav novac ovoga sveta. Ali ni{ta ni je boqe poslu`ilo Rimu od straha ko ji je svugde izazivao. Pred wim su kraqevi osta jali tihi i izgledali kao glupi. Ne samo da je u pitawu bio opseg wihove mo}i ve} i osoba ko ja se na{la na udaru. Rizikovati rat sa Rimom zna~ilo je izlo`iti se ropstvu, smrti i sramu pobede. Tako se oni kraqevi ko ji su `iveli u sja ju i rasko{i nisu usu|ivali ni da bace pogled na rimski narod. A gube}i hrabrost svo jim strpqewem i podlostima, verovali su da uspeva ju da unekoliko odlo`e nevoqe ko je su im pretile.20 Molim vas da osmotrite pona{awe Rimqana. Posle Antiohovog poraza, bili su gospodari Afrike, Azi je i Gr~ke sa jedva nekim svo jim gradom na tom prostoru. Izgledalo je da su osvo jili samo da bi davali. No, oni su osta jali ~vrsti gospodari tako da kad bi zaratili protiv nekog vladara, iscrpeli bi ga takore}i te`inom ~itavog sveta. Jo{ ni je bilo do{lo vreme da se preuzmu osvo jene zemqe. Da su zadr`ali gradove osvo jene od Filipa, otvorili bi o~i Grcima. Da su, posle Drugog punskog rata ili rata sa Antiohom, uzeli zemqe u Africi ili Azi ji, ne bi bili u stawu da sa~uva ju nedovoqno osigurana osva jawa.21 Trebalo je sa~ekati da se svi narodi naviknu na poslu{nost kao slobodne dr`ave i saveznici pre nego {to budu pot~iweni i dok postepeno ne i{~eznu u Rimskoj republici. Pogledajte sporazum ko ji su sklopili sa Latinima posle pobede na Regilskom jezeru.22 Bio je to jedan od glavnih temeqa wihove mo}i. U wemu ne nalazimo ni jednu Skrivali su koliko su mogli svo ju mo} i bogatstva od Rimqana. Videti o ovome odlomak iz Dionove kwige I. (M.) 21 Nisu su se usu|ivali da tamo osniva ju svo je koloni je; vi{e su voleli da odr`ava ju ve~itu qubomoru izme|u Kartagiwana i Masinise, i poslu`e se podr{kom i jednih i drugih da bi osvo jili Makedoni ju i Gr~ku. (M.) 22 Dionisi je iz Halikarnasa izve{tava o ovome, kwiga VI, glava ×CV, Oksfordsko izdawe. (M.) 20

50

re~ ko ja bi dovela u sumwu Carstvo. Bio je to spor vid osva jawa. Pobedili bi jedan narod i zadovoqili se da ga osla be; nametnuli bi mu uslove ko ji bi ga u ogromnoj meri razrovali; ako bi se pobunio, bio bi  jo{ vi{e uni`en i postao bi su`awski narod a da niko ne bi umeo da ka`e kada je su`awstvo zapo~elo. Tako Rim zapravo ni je bio ni monarhi ja niti republika, ve} glava na telu ko je su ~inili svi narodi sveta.23 Da su [panci, posle osva jawa Meksika i Perua, sledili ovaj plan, ne bi bi li prisiqeni da sve razore kako bi sve sa~uvali. Ludost osva ja~a ogleda se u voqi da svim narodima podari svo je zakone i obi~a je. To je besmisleno, jer su qudi sposobni da se podvrgnu bilo kom obliku vladavine. Ali, kako Rim ni je nametao op{te zakone, narodi izme|u sebe nisu imali opasne veze. Oni su ~inili telo samo za jedni~kom poslu{no{}u i, mada nisu bili zemqaci, svi su postali Rimqani. Mo`da }e neko prigovoriti da carstva stvorena na zakonima prestola nikada nisu bila ni trajna, ni mo}na. Ali na svetu ni je bilo ni~eg toliko protivre~nog kao {to su

23 Jo{ smo zastra{eni kad razmotrimo da su narodi ko ji su stvorili dana{we mo}ne kraqevine, svi Gali, svi [panci, gotovo ~itava Velika Britani ja, Iliri ja do Dunava, Germani ja do Elbe, Afrika do svo jih stra{nih i neprohodnih pustiwa, Gr~ka, Traki ja, Siri ja, Egipat, sva kraqevstva Male Azi je i oni ko ji su se stisli izme|u Gvozdenih vrata i Kaspijskog mora, i drugi ko je sam mo`da zaboravio ili ko je ne `elim da spomenem, stole}ima bili samo rimske provinci je. (Bose, Ras prava o op {toj istori ji, tre}i deo, glava VI)

planovi Rimqana i varvara. Ukratko, prvi je bio delo snage, drugi slabosti; kod jednog, ropstvo je bilo krajnost, kod drugog, nezavisnost. U zemqama ko je su osvo jili germanski narodi, vlast je bila u rukama vazala, a samo zakon u rukama vladara. Kod Rimqana stvar je bila potpuno obrnuta. VII KAKO JE MITRIDAT USPEO DA IM ODOLEVA

Od svih kraqeva ko je su Rimqani napadali, samo je Mitridat uspeo da se smelo odbrani i suprotstavi im se u vidu pretwe. Wegove dr`ave bile su idealno mesto za ratovawe. Grani~ile su se sa ne pristupa~nom zemqom Kavkaza, ispuwenom najborbeni jim plemenima. Otuda su se prostirale sve do Crnog mora. Mitridat je more preplavio brodovima i stalno odlazio da od Skita kupi novu vojsku. Azi ja je bila otvorena za wegove pohode. Bio je bogat jer su wegovi gradovi na Crnom moru uspe{no trgovali sa slabi je razvi jenim narodima. Progonstva ko ja su zapo~ela u ovo doba, prisilila su Frontin, Strate geme, kwiga II, ka`e da je Mitridatov zamenik, Arhelaj, bore}i se protiv Sule, postavio ispred sebe svo ja kola s kosama, u drugi red falangu, u tre}em nizu pla}enike Rimqana: „MiØtis fugitivis Italic Üuorum pervicacic multum fidebat”. Mitridat je ~ak sklopio savez sa Sertori jem. Videti i Plutarha, Lukulov `ivot . (M.) 1

53

52

mnoge Rimqane da napuste svo ju zemqu. Mitridat ih je do~ekao {iroke ruke. Stvorio je legi je u ko je ih je regrutovao a one su postale wegove najboqe ~ete.1 S druge stane, Rim ko ji je trpeo od graðanskih nesuglasica, zaokupqen pre~im nevoqama, zapostavio je de{avawa u Azi ji i pustio Mitridata da ni`e pobede ili se oporavi posle poraza. Za ve}inu kraqeva ni je bilo ni~eg pogubni jeg od wihove vidqive `eqe za mirom. Ovo je odvratilo sve ostale narode da sa wima dele opasnost iz ko je su i sami toliko `udeli da se izbave. Ali Mitridat je svima odmah dao do znawa da je nepri jateq Rimqana i da }e to uvek bi ti. Kona~no, gradovi u Gr~koj i Azi ji ose}aju}i sve ve}i teret okova Rimqana nad sobom, poklonili su poverewe ovom varvarskom kraqu ko ji ih je pozivao u slobodu. Ovakvo stawe stvari dovelo je do tri velika rata ko ji ~ine jedan od lep{ih delova rimske istori je, jer se u wima ne po javqu ju ve} poni`eni i osramo}eni vladari, poput Antioha i Tigrana, ili kukavice, poput Filipa, Perse ja i Jugurte, ve} mo}ni kraq ko ji u nesre}ama kao lav posmatra svo je rane i posta je zbog wih jo{ raz dra`eni ji. Ovi ratovi su izuzetni zbog stalnih i neo~ekivanih preokreta; i mada je Mitridatu po{lo za rukom da oporavi svo ju vojsku, desilo se, zauzvrat, kada je bila neophodna ve}a disciplina i poslu{nost, da ga varvarske trupe napuste; iako je bio ve{t da pod stakne narode i gradove na bune, na drugoj strani iskusio je izdajstva svo jih vojnih zapovednika, svo je dece i svo jih `ena; napokon, iako se borio protiv neobu~enih rimskih vojskovoða, u razli~itim razdobqima protiv wega poslati su Sula, Lukul i Pompej. Ovaj vladar je pobedio rimske vojskovoðe i osvo jio Azi ju, Makedoni ju i Gr~ku, do`iveo poraz od Sule, vra}en sporazumom na stare granice, izmoren od rimskih vojskovoða, uspeo jo{ jedanput da odnese pobedu i osvo ji Azi ju. Zatim ga je Lukul proterao u wegovu zemqu, pa

se prinudno povukao u Tigranokertu i videv{i da je beznade`no slomqen i prepu{ten samom sebi, prebegao je u sopstvene dr`ave i tamo se ponovo u~vrstio. Pompej je nasledio Lukula i sru{io Mitridata. Mitridat  je pobegao iz svo jih zemaqa i prelaze}i Araks, na putu kroz zemqu Laza, dospevao iz opasnosti u opasnost. Okupqa ju}i usput varvare ko je bi prona{ao, izbio je na Bosfor i sukobio se sa sinom Makarom ko ji je sklopio mir sa Rimqanima.2 U provali ji u ko joj se na{ao, re{io je da prenese rat u Itali ju i krene na Rim sa istim narodima ko ji su ga nekoliko stole}a rani je osvo jili i to istim putem.3 Drugi od wegovih sinova, koga su izdali Farnak i vojska zastra{ena slavom wegovih poduhvata i opasnosti u ko je se upu{tala, umro je kao kraq. Pompej je bio taj ko ji }e brzim nizom pobeda dovr{i-

Mitridat ga je proglasio za kraqa Bosfora. Ubio se na vest o dolasku oca. (M.) 3 Videti Api jana, De Bel lo mit hridatico. (M.) 4 Videti Plutarha, u Pom pe jevom `ivotu, i Zonaru, kwiga II. (M.) 2

55

ti veli~an veli~anstve stveno no delo delo rimske rimske veli~ine. veli~ine. Pridru Pri dru`io `io je besko bes ko-na~an broj zema ze maqa qa telu telu svoga svoga carstva carstva {to je vi{e vi {e poslu poslu`i `i-lo veli~awu veli~awu rimskog rimskog sja ja sja ja nego ne go wego wegovoj voj stvarnoj stvar noj mo}i. I mada ma da je, po natpi nat pisi sima ma no{e no{enim nim prili prilikom kom wego wegovog vog tri jum jumfa, izgle izgleda dalo lo da je pove}ao po ve}ao javne jav ne priho prihode de za vi{e vi {e od jedne tre}ine, mo} Rima Ri ma ni je  je pora porasla sla a javne javne slobo slobode de su popo stale sta le ugro`e ugro `eni ni je.  je.4 VIII SUKO KOBI BIM MA KOJI JIH H JE UV UVEK EK BILO U GRADU O SU

Dok je Rim osva jao osva jao svet, svet , unu tar wego wegovih vih zidi zidina na bebesneo je tajni taj ni rat. Wegov We gov ogaw bio je poput po put vulka vul kana na ko ji ko ji bqu je vatru va tru kad god se po ja po javi vi ne{to ne {to {to podsti~e pod sti~e wego we go-vu aktiv aktivnost. nost. Posle Po sle progo progona na kraqe kraqeva, va, vlast je posta po stala la aristo aristokrat kratska. ska. Samo Sa mo su poro porodi dice ce patri patrici ci ja  ja sti stica cale le slu`be, slu`be, sva dosto do sto jan  jan-stva1 i, shodno shodno tome, tome, sve vojne vojne i graðanske graðan ske po~asti. 2 Patri Pa trici ci ji  ji su, `ele}i `e le}i da spre~e povra po vratak tak kraqe kra qeva, va, nasto nasto- jalili da po ja~aju  ja po ja~aju po pokret kret ko ji ko ji je ob obuuzeo narod narodni ni duh. No u~inilili su vi{e u~ini vi {e nego nego {to su smera sme rali: li: hrane}i hrane}i ga mr`wom mr `wom protiv pro tiv kraqe kraqeva, va, probu pro budi dilili su u wemu we mu neu neume mere renu nu `equ `equ za Patri Pa trici ci ji  ji su u neku ne ku ruku ruku imali imali sveti sveti karak karakter: ter: samo samo su oni mogli mo gli da prima prima ju auspi au spici ci je.  je. Vide Vi deti ti kod Tita Tita Livi Livi ja,  ja, kwiga kwi ga VI, govor go vor Api ja  ja Klauudi ja. Kla  ja. (M.) 2 Na primer, primer, samo samo su oni mogli mo gli da slave slave tri jumf  jumf jer su sa samo mo oni smelili da posta sme postanu nu konzu konzulili i vojni vojni zapo zapoved vedni nici. ci. (M.) 1

slobodom. slobo dom. Budu}i Budu}i da je kraqev kra qevska ska vlast u potpu pot puno nosti sti pre{la pre {la u ruke ru ke konzu konzula, la, narod narod je osetio ose tio nedo nedosta statak tak slobo slobo-de ko ju ko ju je bio pri prisi siqa qavan van da zavo za voli. li. Zato Zato je nasto na sto jao da prinu pri nudi di konzul konzulsku sku vlast, da dobi do bi je  je ple plebej bejske ske slu`be slu`be i da sa plemstvom plem stvom pode podelili kurul kurulske ske ~asti. Patri Pa trici ci ji  ji su bi bilili priprinuðeni da udovo udo voqe qe svemu svemu {to je od wih zah te teva vano, no, zato zato {to u gradu gra du gde je siro si roma ma{tvo {tvo bilo bilo op{ta op{ta odli odlika ka a bogat bo gat-stvo bilo bilo prezre prezreno no kao tajni taj ni put za preu pre uzi zima mawe we vlasti, vlasti, rod i ~ast nisu ni su pru`a pru`alili mnogo mnogo predno pred nosti. sti. Vlast je tako ta ko momorala ra la da bude bu de vra}ena mno{tvu, mno {tvu, a aristo ari stokra krati ti ja  ja da se poste poste-peno pe no preo preobra brati ti u narod narodnu nu dr`a dr`avu. vu. Oni ko ji su oda odani ni kraqu kraqu mawe mawe su obu ob uze zeti ti zavi{}u zavi{}u i qubo qu bomo morom rom od onih ko ji ko ji `i `ive ve u nasled na slednoj noj aristo aristokra krati ti ji.  ji. Vladar Vla dar je toli to liko ko udaqen udaqen od svo jih svo jih poda po dani nika ka da ih skoro sko ro i ne viða, i toli to liko ko je nadmo}ni nad mo}ni ji  ji da oni oni nisu nisu u stawu sta wu da zaza misle mi sle bilo bilo {ta {to bi moglo mo glo da ih zapa za pawi. wi. Ali plemstvo plem stvo na vlasti vla sti je izlo iz lo`e `eno no svim pogle po gledi dima ma i ni je  je to toliliko ko uzvi uzvi{e {eno no da bi se izbe iz begla gla nepre nepresta stana na i neu neugod godna na poreðewa. poreðewa. Zato Za to se i dogaðalo dogaðalo a i danas da nas se dogaða do gaða da narod na rod prezi pre zire re senatore. nato re. U tom pogle po gledu du su najsre}ni naj sre}ni je  je repu republi blike ke u ko ji ko jima ma se roðewem ne sti~e u~e{}e u vla sti, jer su qudi qu di mawe mawe zazavisni vi sni prema prema vlasti vlasti ko ju ko ju da ju da ju onome ono me koga koga `ele `ele i oduzmu oduzmu mu je kada kada ho}e. Neza Ne zado dovo voqan qan patri patrici ci jima,  jima, narod narod se povu po vukao kao na Sveto Sve to brdo. br do. Izasla Izaslani nici ci su dola do lazi zilili da ga umire umi re i kako ka ko su se svi meðusobno meðusob no zakli zakliwa walili da }e se poma po maga gati ti ukoli ukoliko ko patri patrici ci ji  ji ne odr`e odr`e re~3 – {to bi dovo do vodi dilo lo do stalnih stal nih sedni sed nica ca i pore pore-meti me tilo lo sve funkci funk ci je  je ~inovni ~inov ni{tva {tva – proce pro cewe weno no je da je bobo qe stvori stvoriti ti ustano ustanovu vu ko ja ko ja bi mo mogla gla da spre~i neprav ne pravde de 4 nad plebej ple bejci cima. ma. Ali zbog ve~ne bole bo lesti sti u ~oveku, ~ove ku, plebej plebejci ko ji su dobi dobilili tribu tribune ne da bi se brani bra nili, li, poslu poslu`i `ilili su se wiwi ma za napad: napad: poste postepe peno no su ukidali ukidali sve privilegije patri pa trici ci-3 4

Zonara, Zona ra, kwiga kwiga II. (M.) Pore Po reklo klo narod narodnih nih tribu tribuna. na. (M.)

57

56

 ja {to je iza izazi ziva valo lo stalna stalna spore sporewa. wa. Tribu Tribuni ni su podr po dr`a `ava valili ili, ta~ni je,  je, pod podsti stica calili narod, narod, a Senat je bra nio patri patrici ci je,  je, ko ji su ga ga goto gotovo vo iskqu~ivo iskqu~ivo i sa~iwava sa~iwa vali, li, naklo naklowen wen starim starim pravi pra vililima ma i u strahu stra hu da bi stanov sta novni ni{tvo {tvo moglo moglo uzdi}i nene kog tribu tribuna na do tira tirani ni je  je Narod Na rod se kori koristio stio vlasti vlastitim tim snaga snagama ma i premo}i premo}i u glaso glaso-vima, vi ma, odbi odbi jawem  jawem da ide u rato ra tove, ve, pretwa pretwama ma da }e se iz wih povu}i, povu}i, pristra pri strasni snim m za zako koni nima ma i, najzad, naj zad, presu pre suda dama ma protiv pro tiv onih ko ji ko ji su mu dugo du go pru`a pru`alili otpor. otpor. Senat Senat se brabra nio mudro mudro{}u, {}u, pravdom pravdom i quba qu bavqu vqu prema prema otad`bi otad`bini ni ko ju ko ju  je podsti podsticao, cao, dobrim dobrim deli delima ma i razum razumnim nim upravqa upravqawem wem ririznica zni cama ma Repu Republi blike, ke, po{to po{tova vawem wem ko je je na narod rod nego negovao vao prema pre ma ugledu ugledu vode vode}ih }ih poro porodi dica ca i vrli vrlini ni slavnih slavnih li~no li~nosti, sti,5 reliligi re gi jom,  jom, drev drevnim nim ustano ustanova vama ma i zabra za branom nom sabo saboro rova vawa wa pod izgo izgovo vorom rom da su prili pri like ke bile bile nepo nepovoq voqne, ne, sluga slugama, ma, me|u me |usob sobnim nim suprot suprotsta stavqa vqawem wem tribu tribuna, na, posta postavqa vqawem wem dikta dik tato tora, ra,6 za zani nima mawem wem za novi novi rat ili nesre ne sre}e }e ko je ko je su zdru`i zdru `iva vale le sve inte in tere rese; se; najzad, najzad, o~inskom o~in skom popu popustqi stqivo vo{}u {}u ko jom je udo udovo voqa qavao vao delu delu narod narodnih nih zahte zah teva va kako kako bi se Narod Na rod ko ji je voleo voleo slavu, slavu, sasta sastavqen vqen od qudi qudi ko ji su `ivot `ivot provo provo-dili u rato dili ratova vawu, wu, ni je  je mogao mogao da uskra us krati ti izbor izbor veli velikom kom ~ove ~oveku ku pod koko  jim se borio. bo rio. On je dobio do bio pravo pravo da bira bira plebej plebejce, ce, a birao bi rao je patri patrici ci je.  je. Bio je prisi prisiqen qen da sebi sebi ve`e ve`e ruke, ruke, obave obaveznim znim posta postavqa vqawem wem jednog jednog plebej ple bejskog skog konzu konzula: la: i plebej plebejske ske poro porodi dice ce ko je su ulazi ulazile le u slu`bu, slu`bu, popotom su za wu stalno stal no bira birane; ne; a kada ka da bi narod na rod uzdi uzdigao gao do po~a po ~asti sti nekog nekog ~ove ~o veka ka niskog niskog pore porekla, kla, poput poput Varo Varona na i Mari Ma ri ja,  ja, bila bi la je to neka ne ka vrsta vrsta pobe po bede de nad samim samim sobom. sobom. (M.) 6 Da bi se odbra od brani nili, li, patri patrici ci ji  ji su imali ima li obi~aj obi~aj da posta po stave ve dikta diktato tora: ra: to im je zadi za divqu vqu ju  ju}e }e pola polazi zilo lo za rukom; rukom; ali plebej plebejci ci su dobiv dobiv{i {i pravo pravo da budu budu bira birani ni kao konzu kon zuli, li, tako tako|e |e mogli mogli da bira bira ju dikta dik tato tore; re; i to je uzne uz nemi miri rilo lo patri patrici ci je.  je. Vi Vide deti ti kod Tita Tita Livi Livi ja,  ja, kwi kwiga ga VIII, VIII, kako kako ih je Publi Pu bli je  je Filo Filo poni ponizio zio tokom tokom svo je dikta diktatu ture: re: doneo doneo je tri veo ve oma {tetna {tetna zako za kona. na. (M.) 7 Patri Pa trici ci ji  ji su sa sa~u ~uva valili samo samo neko nekoliliko ko sve{te sve{teni~ ni~kih kih ~asti ~asti i pravo pravo da imenu ime nu ju ~inov ~inovni nika ka koga koga su zvali zva li privremeni kraq (interreØ ( interreØ). ). (M.) 5

odusta odu stalo lo od drugih dru gih i onom stalnom stal nom maksi maksimom mom da je bitbit ni je  je o~uva o~uvawe we repu republi blike ke od stale sta le`a `a ili ma kakve ka kve slu`be. slu`be. Kako Ka ko je vreme vre me prola prolazi zilo, lo, plebej plebejci ci su toli to liko ko unizi unizilili papatrici tri ci je  je da je razli raz lika ka me|u me|u poro porodi dica cama ma posta postala la ni{tav ni{tavna na7 i svi su bez razli raz like ke stica sticalili prizna priznawa. wa. Onda Onda su se javi ja vilili novi novi sporo spo rovi vi izme izme|u |u obi~nog obi~ nog naro naroda, da, ko ji su pod podsti stica calili tribu tribu-ni, i glavnih glav nih patri patricij cijskih skih ili plebej ple bejskih skih poro porodi dica, ca, ko je ko je su zvalili plemstvom zva plem stvom i ko ji ko ji su ima imalili na svo joj svo joj stra strani ni Senat u ko jem su i sede se deli. li. I po{to po {to stari stari obi~a obi~a ji vi{e vi{e nisu nisu va`i va`ili, li, popo jedin  je dinci ci su dola do lazi zilili do ogromnih ogrom nih bogat bogatsta stava va a po{to po {to bogat bogat-stvo neiz neizbe be`no `no dono donosi si vlast, plemstvo plem stvo je pru`a pru `alo lo ja~i ja~i ototpor od patri patrici ci ja  ja i to je bio raz razlog log smrti smrti Graha Graha i ve}i ve }ine ne onih ko ji ko ji su za wima wi ma usledi usledili. li.8 Moram Mo ram da pome po menem nem magi magistra stratu turu ru ko ja ko ja je umnogo umnogome me dopri do prine nela la da se odr`i odr `i vlast Rima Ri ma – re~ je o cenzo cen zori rima. ma. Oni su popi po pisi siva valili narod narod i, budu bu du}i }i da je ja~i ja ~ina na Repu Republi blike ke po~i po ~iva vala la na disci discipli plini, ni, strogom stro gom mora moralu lu i stalnom stal nom po{to po{tova va-wu izve izvesnih snih obi~a obi ~a ja, is ispra pravqa vqalili su zlou zlo upo potre trebe be ko je ko je za za-kon ni je  je pred predvi video deo ili ko ji ko jima ma obi~an obi~an magi magistrat strat ni je  je mo mo-gao da sudi. su di.9 Po Posto sto je r|avi r|avi prime primeri ri gori gori od zlo~i zlo ~ina, na, a vi{e vi {e  je dr dr`a `ava va propa propalo lo zbog ga`e ga `ewa wa moral moralnih nih obi~a obi ~a ja ne nego go zbog kr{e kr {ewa wa zako zakona. na. U Rimu Rimu su cenzo cen zori ri10 re refor formi misa salili sve {to bi moglo mo glo da unese une se opasne opasne novo novota tari ri je,  je, da pro prome meni ni oseose}awe }a we i duh naro na roda, da, da ugrozi ugro zi wiho wihovu vu nepro neprome mewe wenu nu trajtrajKao Satur Saturnin nin i Glau Glauci je.  je. (M.) Mo`e Mo `emo mo da uo~i uo~imo mo kako kako su bili bili poni poni`e `eni ni oni ko ji su, posle po sle bitke bitke kod Kane, Kane, smatra smatralili da bi treba trebalo lo napu napusti stiti ti Itali Itali ju;  ju; oni ko ji su se preda predalili Hani Ha niba balu; lu; oni ko ji su zbog ne nera razu zume meva vawa wa propu propusti stilili wegov wegov govor. govor. (M.) 10 Izoosta Iz stavqe vqena na napo napome mena: na: Cenzus Cenzus sam po sebi, se bi, ili popis popis gra|a gra|ana, na, bio  je vrlo vrlo mudra mudra stvar; to je bilo bi lo prizna priznawe we dr`av dr`avnih nih poslo poslova va i prei preispi spiti tiva va-we mo}i mo}i dr`a dr`ave: ve: uveo ga je Servi Ser vi je  je Tuli Tu li je.  je. Pre wega, we ga, ka`e ka`e Eutro Eutropi pi je,  je, kwiga kwi ga I, cenzus cen zus je bio nepo nepoznat znat u svetu. svetu. (Izda (Izdawe we iz 1734. godi go dine) ne) 11 Ovo se zvalo zva lo Ae  Aera rari rium um aliÜu aliÜuem em face facere re aut in coe coeri ritum tum tabu tabulas las rere fer re. re. Udaqa Udaqavan van je iz centu cen turi ri je  je i gubio gu bio je pravo pra vo glasa. glasa. (M.) 12 Tit Livi Livi je,  je, kwiga kwiga ××I×. (M.) 8 9

59

58

nost – ako smem da upo tre trebim bim taj po jam, po jam, kao i svaki sva ki nenered, u domu domu ili u javno jav nosti. sti. Mogli Mogli su da iste is tera ra ju iz Senata koga ko ga po`e po`ele, le, da vite vi tezu zu oduzmu oduzmu kowa kowa ko ji ko ji mu m u je dr`a dr `ava va dode do delilila, la, da gra|a gra|ani nina na uvrste uvrste u drugu dru gu tribu tribu pa ~ak i meme |u one ko je ko je su pla pla}a }ale le gradske gradske da`bi da`bine ne ne u~estvu u~e stvu ju  ju}i }i u wego we govim vim povla povlasti stica cama. ma.11 M. Livi Livi je  je je popisao sam sam narod na rod i od tride tri deset set i pet triba tri ba wih tride trideset set i ~eti ~e tiri ri svrstao svrstao u redo re dove ve onih ko je ko je su osta ostale le bez povla povlasti stica ca u gradu. gra du.12 „Jer”, rekao rekao je, „po{to „po {to ste me osudi osu dili, li, izabra izabralili ste me za konzu kon zula la i cenzo cen zora. ra. Time Time ste iziz dalili vlasti da vlastito to pove povere rewe we ili jedan jedanput, put, izri izri~u ~u}i }i mi presu presudu, du, ili dva puta, puta, izabrav izabrav{i {i me za konzu kon zula la a potom potom cenzo cenzora.” ra.” Cenzo Cen zori ri su izba izbaci cilili iz Senata narod na rodnog nog tribu tribuna na M. DuDuroni ro ni ja  ja zato za to {to je u vreme vre me svo je magi ma gistra stratu ture re ukinuo ukinuo zazakon ko ji ko ji je ograni ogra ni~a ~avao vao izdat izdatke ke na gozba go zbama. ma.13 Cenzor Cen zorstvo stvo je bilo bi lo vrlo vrlo mudra mudra ustano usta nova. va. Cenzo Cenzori ri nisu ni su svako sva kome me mogli mogli da oduzmu odu zmu magi magistrat, strat, zato za to {to bi to popo reme re meti tilo lo delat delatnost nost javnih jav nih slu`bi, slu`bi,14 ali su namet na metnu nulili propropast stale sta le`a `a i ~ina ~ina i tako takore re}i }i uskra uskra}i }iva valili gra|a gra|ani ninu nu po je po je-dina~ di na~nu nu vrednost. vred nost. Servi Ser vi je  je Tu Tulili je  je je spro sproveo veo ~uve ~uvenu nu pode podelu lu na centu cen turi ri je  je ko ju su nam toli to liko ko dobro dobro po ja  jasni snilili Tit Livi Livi je  je15 i Dio Dioni nisi si je  je iz Hali Halikar karna nasa. sa.16 On je raspo raspode delio lio sto deve de vede deset set tri cencen turi tu ri je  je u {est kla klasa sa i sav obi~an obi ~an puk uvrstio uvr stio u posled posledwu wu centu cen turi ri ju  ju ko ja ko ja je sama sa ma ~ini ~inila la {estu {estu klasu. klasu. Uo~a Uo~ava va se da je ovom pode podelom lom iskqu iskqu~io ~io obi~an obi~an puk od prava pra va izbo izbora ra ne zako za konom nom ve} stvarno. stvar no. Kasni Kasni je  je je pre presu su|e |eno no da }e se popo dela de la na tribe tri be odra odrazi ziti ti i na glasa gla sawe, we, izu izuzev u po je po jedi dinim nim slu~a slu ~a je  jevi vima. ma. Bilo Bilo je tride tri deset set i pet triba, tri ba, svaka svaka sa pravom pra vom Valeri Vale ri je  je Maksim, Maksim, kwiga kwiga II. (M.) Zvawe Zva we sena senato tora ra ni je  je predsta predstavqa vqalo lo magi magistra stratu turu. ru. (M.) 15 Kwiga Kwi ga I. (M.) 16 Kwiga Kwi ga IV, 15, i slede sle de}e. }e. (M.) 17 Nazva Na zvani ni tur ba ba foren foren sis  sis.. (M.) 18 Vide Vi deti ti Tita Tita Livi Livi ja,  ja, kwiga kwiga I×. (M.) 13 14

glasa: ~eti glasa: ~etiri ri u gradu gra du i tride tri deset set i jedna jed na na selu. se lu. Vode Vode}i }i gragra|ani, |a ni, svi zemqo ze mqodel delci, ci, narav naravno, no, ubra ja ubra jani ni su u tribe tri be na sese lu, a u one gradske grad ske u{ao je obi~an obi ~an puk 17 ko ji je, bu budu du}i }i zazapreten pre ten unutar unu tar zidi zidina, na, imao malog malog utica utica ja na po poslo slove ve i to  je smatra smatrano no spasom spasom po Repu Re publi bliku. ku. A kad je Fabi Fa bi je  je me|u me|u ~eti ~e tiri ri gradske gradske tribe tribe prese preselio lio ni`e ni`e klase klase ko je je Api je  je KlaKlaudi je  je ras raspo pode delio lio po svim slo je slo jevi vima, ma, stekao stekao je nadi na dimak mak Maksi Ma ksimus. mus.18 Sva Svakih kih pet godi go dina na cenzo cenzori ri su razma razmatra tralili tretrenutno nut no stawe stawe u Repu Republi blici ci i prera preraspo spode deqi qiva valili narod narod me|u me|u razne ra zne tribe tribe tako tako da tribu tri buni ni i ambi am bici cioozni po je po jedin dinci ci nisu nisu mogli mo gli da steknu stek nu kontro kontrolu lu nad glaso gla sovi vima ma a sam narod na rod nini je mogao mogao da zlou zlo upo potre trebi bi vlast. 19 Vlast Rima Rima je bila bila zadi zadivqu vqu ju  ju}a }a jer su od wenog we nog popostanka stan ka zlou zloupo potre trebe be mogle mogle da se ispra is prave ve ure|e ure|ewem, wem, bilo bilo zahva za hvaqu qu ju  ju}i }i duhu duhu naro naroda, da, bilo bilo snagom snagom Senata ili auto au tori ri-tetom te tom po je  jedi dinih nih . Karta Kar tagi gina na je propa propala la zato zato {to ni je  je mogla mo gla da zadr za dr`i `i ni ruku ru ku svog Hani Haniba bala la kad je treba tre balo lo sase sase}i }i zlou zloupo potre trebe. be. Atina Ati na je pala pa la zato zato {to su joj se za blu blude de toli toliko ko omile omilele le da Du`no Du `nosti sti cenzo cenzora ra nisu nisu presta presta ja  jale le ovim; oni su vr{i vr {ilili i popis, popis, „i tatako je”, ka`e ka `e Bose, Bose, „Rim znao koli koliko ko gra|a gra|ana na je sposob sposobno no da nosi nosi oru` je, i {ta se mo `e o~eki o~ekiva vati ti od omladi omladine ne ko ja odra odrasta. sta. Osim toga, toga, oni su upravqa upravqalili snaga snagama ma protiv protiv nepri nepri jate  jateqa qa ko ji je sti stizao zao sa obala obala Afrike, Afri ke, koga koga je treba tre balo lo uni{ti uni{titi ti u tu|oj tu|oj zemqi, zemqi, kada je pomo} po mo} kasni kasnila la i kada ka da su pobe pobede, de, ko je ko je su sta ja sta jale le toli toliko ko krvi, krvi, posta postale le pogub pogubne. ne. Zbog toga, to ga, kakav kakav god je gubi gu bitak tak zabe zabele le`en, `en, Senat je uvek sve stan onoga onoga {to  je preo preosta stalo lo od dobrih dobrih vojni vojnika, ka, samo samo takti taktizi zirao rao i nikad nikad ni je  je dopu dopu{tao {tao posr po srnu nu}e. }e. Kada Kada su posle posle pora poraza za kod Kane Kane i pobu pobuna na ko je su usledi usle dile, le, snage sna ge Repu Republi blike ke toli toliko ko smawe smawene ne da je odbra od brana na bila bila jedva jedva zami zamisli sliva va u slu~a slu~a ju nepri ne pri jateq  jateqskog skog napa napada, da, odr`a odr`avao vao se hrabro hra bro{}u; {}u; i ne vode vo de}i }i ra~u ra ~una na o gubi gu bici cima, ma, pratio pratio je pokre pokrete te pobed pobedni nika. ka. ^im je prime pri me}e }eno no da Hani Ha nibal, bal, umesto umesto da dovr do vr{i {i svo ju pobe pobedu, du, neko neko vreme vreme ne pomi pomi{qa {qa ni na {ta drugo drugo osim da u woj u`iva, u`i va, Senat se ohrabrio ohra brio i uvideo uvi deo da nenepri jateq  jateq ko ji je sposo sposoban ban da propu pro pusti sti sopstve sopstvenu nu sre}u sre}u i prokoc prokocka ka vlavlastite sti te veli velike ke uspehe, uspehe, ni je  je stvoren stvoren da bi pobe po bedio dio Rimqa Rimqane. ne. Od toga toga vrevremena me na Rim je stalno stal no bele bele`io `io najve najve}e }e podu poduhva hvate; te; a Hani Ha nibal bal ko ji je bio vrlo vr lo ve{t, hrabar hra bar i oven~an oven ~an pobe pobeda dama, ma, ni je  je im se mogao mo gao suprot suprotsta stavi vi-ti”. (Ras (Ras pra  prava va o op {toj op {toj istori istori ji,  ji, tre}i tre}i deo, glava glava VI) 20 Ali vi{e vi{e ni vlasti. vlasti. (M.) 19

61

ni je ni `elela da se povrati. A, me|u nama, italske republike ko je se hvale stalno{}u svo jih vlada, trebalo bi da se  jedino hvale trajno{}u wihovih zloupotreba. Zato i nema ju vi{e slobode nego {to je imao Rim u doba decemvira.20 Vlada Engleske je mudri ja zato {to tamo posto ji telo ko je je stalno ispitu je i stalno preispitu je samo sebe, a wegove gre{ke nikad nisu dugotrajne i ~esto su korisne da narodu udahnu duh budnosti. Ukratko, slobodna vlada {to }e re}i vlada u stalnom pokretu, ne mo`e da opstane ukoliko ni je sposobna da se popravi sopstvenim zakonima. I× DVA UZROKA PROPASTI RIMA

Dok je prevlast Rima bila ograni~ena na Itali ju, Republika je lako mogla da opstane. Svaki je vojnik ujedno bio i gra|anin, svaki konzul je okupqao vojsku a drugi gra|ani su odlazili u rat pod wegovim naslednikom. Kako broj trupa ni je bio prevelik, vodilo se ra~una da u mi1 Oslobo|eni robovi i oni ko je su zvali ca pite cen si zato {to su posedovali neznatni imetak, pa su bili oporezovani samo po glavi, nisu regrutovani u kopnenu vojsku, izuzev u hitnim slu~a jevima. Servi je Tuli je ih je uvrstio u {esti razred a vojnici su sakupqani samo izme|u prvih pet razreda. Ali polaze}i u rat protiv Jugurte, Mari je je bez razlike regrutovao sve qude: „Milites scribere”, ka`e Salusti je, „non more ma jorum, neÜue classibus, sed uti cu jusÜue libido erat, capite censos perosÜue”. (De Bel lo Ju gurth.). Potrebno je znati da u podeli na tribe, oni ko ji su se na{li me|u gradskim tribama bili su gotovo iz jedna~eni sa onima ko ji su u podeli na centuri je ubro jani u {esti razred. (M.)

lici ju budu primani samo qudi ko ji su bili dovoqno imu}ni da bi imali interesa za o~uvawe grada.1 Kona~no, Senat je pomno pratio dr`awe vojskovo|a i izbi jao im iz glave svaku pomisao o kr{ewu du`nosti. Ali kad su legi je pre{le Alpe i more, ratnici ko ji su morali da budu ostavqeni u vi{e pohoda po zemqama ko je su osva jane, postepeno su gubili gra|anski duh. A vojskovo|e ko je su vodile vojske i kraqevstva, osetili su sopstvenu mo} i odbi jali su poslu{nost. Vojnici su otada po~eli da slu{a ju samo svoga vojskovo|u, da pola`u sve svo je nade u wega i ose}a ju se sve daqim od grada. To vi{e nisu bili vojnici Republike, ve} Sulini, Mari jevi, Pompe jevi, Cezarovi vojnici. Rim vi{e ni je mogao da zna da li je ~ovek na ~elu vojske u provinci ji wen vojskovo|a ili nepri jateq. Sve dok je narod Rima bio potkupqivan samo od svo jih tribuna ko jima su mogli da dodele samo vlast, Senat  je bio u prilici da se lako brani jer je delovao nepromenqivo, dok je stanovni{tvo prelazilo iz krajwe `estine u krajwu slabost. Ali kada je narod stekao mogu}nost da svo jim miqenicima dodeli izuzetnu vlast na strani, sva mudrost Senata je postala beskorisna i Republika je bila izgubqena. Razlog zbog ko jeg slobodne dr`ave tra ju kra}e od ostalih, le`i u tome {to su nevoqe i uspesi ko je do`ivqava ju uvek dovodili do gubitka sloboda, dok uspesi i nevoqe dr`ave u ko joj je narod porobqen samo potvr|u ju wegovu pot~iwenost. Mudra republika ne sme da riziku je i izlo`i se opasnosti dobre ili zle sudbine. Jedino dobro ko jem treba da te`i jeste opstanak dr`ave. Jus latii, jus italicum. (M.) Ekvi su govorili na svo jim skup{tinama: „Oni ko ji su mogli da bira ju, dali su prednost svo jim zakonima nad rimskim pravom ko je je neminovna kazna onima ko ji se od wega nisu mogli odbraniti”. (Tit Livi je, kwiga I×, glava ×LV) (M.) 2 3

63

62

Ukoliko je veli~ina carstva uni{tila Republiku, veli~ina grada ni je imala maweg utica ja. Rim je porobio ~itav svet uz pomo} naroda Itali je ko jima je u raznim prilikama davao razli~ite povlastice;2 ve}ina ovih naroda u po~etku ni je mnogo marila za rimsko gra|ansko pravo a neki su radi je `eleli da o~uva ju sopstvene obi~a je.3 Ali, kad je ovo pravo po~elo da zna~i univerzalni suverenitet, a ~ovek ni je ni{ta zna~io ako ni je rimski gra|anin, narodi Itali je su re{ili ili da propadnu ili da postanu Rimqani. Ne uspev{i da se izbore sa spletkama i molbama, latili su se oru` ja: podigli su se na ustanak du` ~itave obale Jonskog mora, a ostali saveznici sledili su wihov primer.4 Prisiqen da se bori protiv onih ko ji su takore}i ~inili ruke ko jima je osvo jen svet, Rim je bio iz gubqen. Bi}e sveden na svo je zidine; dodelio je ovo tako `eqeno pravo saveznicima ko ji mu jo{ nisu uskratili odanost,5 a postepeno svima. Posle toga, Rim vi{e ni je bio grad ~i ji su qudi ob jediweni duhom, qubavqu prema slobodi, mr`wom prema tirani ji, gde je qubomora prema mo}i Senata i ovla{}ewima velika{a, pome{ana sa po{tovawem, bila tek qubav prema ravnopravnosti. Kada su narodi Itali je postali wegovi saveznici, svaki grad je u wega unosio svoj duh, svo je po jedina~ne interese i zavisnost od velikog za{titnika.6 Razbi jeni grad vi{e ni je ~inio celinu. A budu}i da su wegovi gra|ani bili to samo fiktivno, da vi{e ni je bilo istih magistrata, istih zidina, istih bogova, istih hramova i istih grobova, 4 Askulci, Marsi, Vestini, Marucini, Frentini, Hirpini, Pompe jani, Venusini, Japigi, Lukani, Samniti i drugi. (Api jan, O gra|an skom ratu, Kwiga I) (M.) 5 Tusci, Umbri, Latini. To je dovelo do porobqavawa nekoliko naroda; a kako su oni postali gra|ani, drugi su odlo`ili oru` je; na kra ju, ostali su samo Samni}ani ko ji su bili istrebqeni. (M.) 6 Zamislimo ~udovi{nu glavu naroda Itali je ko ja bi izborom svakog ~oveka, upravqala ostatkom sveta! (M.)

nisu vi{e posmatrali Rim istim o~ima, nisu vi{e negovali qubav prema otad`bini a rimska ose}awa su i{~ezla. Ambiciozni su doveli u Rim ~itave gradove i narode da bi uneli nered u glasawe ili pridobili glasove. Skup{tine su postale pravi skupovi zaverenika, grupe pobuwenika nazvane su comices. Vlast naroda, wegovi zakoni i ~ak i sam narod postali su himeri~ni pojmovi a anarhi ja je bila tolika da se vi{e ni je moglo ustanoviti da li je ili ne narod usvo jio neki propis. Od pisaca sazna jemo samo za podele ko je su uni{tile Rim, ali ne prime}u jemo da su ove podele bile neophodne, da ih je oduvek bilo i da su uvek mo rale posto jati. Veli~ina Republike je izazvala sve nevoqe i preobratila narodne bune u gra|anske ratove. U Rimu je moralo biti podela zato {to tako hrabri, neustra{ivi i stra{ni ratnici nisu mogli da budu umereni kod ku}e. Tra`iti u slobodnoj dr`avi qude ko ji su u ratu `ustri a u miru pla{qivi, zna~ilo je `eleti nemogu}e. I, po pravilu, kad god vidimo da su u dr`avi ko ja sebe zove republikom svi mirni, mo`emo biti sigurni da tamo nema slobode. Ono {to se u politi~kom telu zove jedinstvo jeste prili~no vi{ezna~no: istinsko jedinstvo je u skladu u ko jem svi delovi, koliko god delovali suprotstavqeno, sara|u ju za op{te dobro dru{tva kao {to u muzici nesaglasja dopuwu ju op{te sazvu~ je. U dr`avi u ko joj nam se ~ini da uo~avamo samo sukobe, mo`e posto jati jedinstvo, tj. sklad iz ko jeg proisti~e sre}a ko ja predstavqa jedini stvarni mir; kao {to je sa delovima sveta, ko ji su ve~no povezani akci jama jednih i reakci jama drugih. Ali u skladu sa azijskim despotizmom, tj. neodmerenom vla{}u, uvek posto ji prava podela: zemqodelac, ratnik, trgovac, ~inovnik, plemi} povezani su samo utoliko 7

Videti Ciceronova Pi sma Atiku, kwiga IV, pismo ×VIII. (M.)

64

{to ugwetava ju druge bez otpora. I ukoliko tu vidimo7 ikakvo jedinstvo, tu nisu ujediweni gra|ani ve} mrtva tela sahrawena jedna pored drugih. Ta~no je da su zakoni Rima postali nedovoqni da upravqa ju Republikom. Ali oduvek se prime}ivalo da dobri zakoni ko ji su uve}ali malu republiku, posta ju teret kad ona naraste, zato {to je wihova prirodna posledica nastanak a ne vlast velikog naroda. Posto je zna~ajne razlike izme|u dobrih i pogodnih zakona, izme|u onih ko ji omogu}ava ju narodu da gospodari sobom i onih ko ji odr`ava ju wegovu vlast. U svetu u ovom trenutku posto ji republika ko ju gotovo niko ne pozna je8 a ko ja u tajnosti i ti{ini svakim danom uve}ava svo ju mo}. Izvesno je da ukoliko ikada dostigne veli~inu na ko ju je predodre|u je mudrost, neizbe`no }e promeniti svo je zakone. A to ne}e biti delo zakoBernski kanton. (M.) Izostavqena napomena: Ima qudi ko ji su rimsku vlast smatrali r|avom, jer je bila me{avina monarhi je, aristokrati je i narodne dr`ave; ali savr{enstvo vlade ne ogleda se u tome da se dovede u vezu sa odre|enom vrstom politike kakva se nalazi u politi~kim ud`benicima, ve} da se odgovori na mi{qewa ko ja svaki zakonodavac mora imati, a to su veli~ina jednog naroda ili wegova sre}a. Ni je li i vlast Lakedemona bila sastavqena od ova tri elementa? (Izdawe iz 1734. godine) 10 Mogli bismo uzrocima propasti Rima dodati mnogo po jedina~nih incidenata. Strogost poverilaca prema du`nicima izazivala je velike i ~este pobune. Izuzetan broj gladi jatora i robova ko jima su Rim i Itali ja bili preoptere}eni izazvao je zastra{u ju}e nasiqe pa ~ak i krvave ratove. Rim, iscrpqen tolikim gra|anskim i osva ja~kim ratovima, stekao je toliko novih gra|ana slu~ajno ili namerno, da je sebe jedva mogao da prepozna me|u tolikim strancima ko je je odoma}io. Senat  je ispuwen varvarima; rimska krv se me{ala; qubav prema otad`bini, zahvaqu ju}i ko joj se Rim izdigao nad svim ostalim narodima sveta, ni je bila usa|ena ovim gra|anima pristiglim sa strane; a ostali su se iskvarili usled ove me{avine. Kako je raslo izuzetno mno{tvo novih gra|ana, umno`avale su se spletke a nemirni duhovi su i tu nalazili na~ina da se sna|u i uspe ju. Ipak, broj si roma{nih je beskona~no ⇒ 8 9

nodavca ve} posledica iskvarenosti. Rim je stvoren radi {irewa a wegovi zakoni su iz tog razloga bili zadivqu ju}i.9 Kakva god bila vlada – vlast kraqeva, aristokrati je ili narodna dr`ava – Rim nikada ni je prestao da se upu{ta u poduhvate ko ji zahteva ju jako vo|stvo – i u tome je uspeo. Ni je se pokazao mudri jim od ostalih dr`ava za jedan dan, ve} za ve~ nost; odr`avao je malu, osredwu, veliku mo} sa pod jednakom nadmo}no{}u, i ni je bilo uspeha ko je ni je iskori{}en niti nesre}e ko jom se ni je poslu`io. Izgubio je svo ju slobodu zato {to je suvi{e rano dovr{io svo je delo.10 × rastao zbog rasko{i, nemara i nerada ko ji su se javqali. Oni ko ji su osiroma{ili, nalazili su spas samo u nemirima i u svakom slu~a ju nisu brinuli da li }e sve ostalo propasti za jedno sa wima: ambiciozni velika{i i bednici ko ji nema ju {ta da izgube uvek vole promenu. Ove dve vrste gra|ana preovladale su u Rimu, a za jedni~ka dr`ava ko ja jedina mo`e da odr`i u ravnote`i sve slo jeve naroda, posta ju}i sve slabi ja, dovela je do pada Republike. (Bose, Ras prava o op {toj istori ji, tre}i deo, glava VII) 1 Po{to je Kinej odr`ao govor za Pirovom trpezom, Fabrici je je po`eleo da svi nepri jateqi Rima usvo je principe sli~ne sekti. (Plutarh, Pirov `ivot ) (M.) 2 „Ako Grcima pozajmite jedan talenat, uz deset obe}awa, deset upozorewa, uz toliko svedoka, nemogu}e je da oni ispune obe}awe; ali me|u Rimqanima, re~ se po{tu je zbog date zakletve, bez obzira da li se radi o dr`avnom novcu ili imovini po jedinca. Zato je mudro ustanovqen strah od pakla; i danas ga bezrazlo`no pobi ja ju.” (Polibi je, kwiga VI) (M.) 3 Kwiga IV, pismo ×VIII. ⇒

67

66

O ISKVARENOSTI RIMLJANA

Veru jem da je Epikurova sekta ko ja se u Rimu po javila pri kra ju Republike, mnogo doprinela da pokvari srca i duh Rimqana.1 Grci su se pre wih za ludeli ovom sektom. A rani je su se i pokvarili. Polibi je nam pripoveda da u wegovo doba gr~ka zakletva ne uliva poverewe, dok je Rimqanin wome takore}i okovan.2 Posto ji u Ciceronovim pismima Atiku3 ~iwenica ko ja nam pokazu je koliko su se Rimqani u tom pogledu izmenili od Polibi jevog doba. „Memi je je”, pi{e on, „upravo izvestio Senat o sporazumu ko ji su wegov suparnik i on sklopili sa konzulima, po ko jem se ovi zakliwu da }e ih podr`ati u wihovom zahtevu za konzulat u idu}oj godini. A oni su, sa svo je strane, obe}ali da }e konzulima platiti ~etiri stotine hiqada sesterci ja ukoliko prona|u tri augura ko ji bi potvrdili da su bili prisutni kad je narod doneo zakon kuri je,4 iako nisu bili, i dva biv{a konzula ko ji }e tvrditi da su sudelovali u potpisivawu zakqu~ka Senata ko jim se ure|u je uprava u wihovim provinci jama, mada nisu.” Koliko mnogo prevaranata u jednom jedinom ugovoru! Na stranu ~iwenica da je vera oduvek bila najboqi jemac qudskog morala, kod Rimqana je posebna osobenost bila da su izvesno religiozno ose}awe me{ali sa qubavqu ko ju su negovali prema otad`bini. Ovaj grad osno van pod najboqom za{titom, Romul, wihov kraq i bog, Kuri jatski zakon je davao vojnu vlast, a zakqu~ak Senata odre|ivao je ~ete, novac, oficire ko je je trebalo da izdr`ava namesnik: a konzuli su da bi sve bilo ura|eno prema wihovoj zamisli, `eleli da proglase la`ni zakon i la`ni zakqu~ak Senata. (M.) 5 Ku}u ko ju je Korneli je kupio za sedamdeset pet hiqada drahmi, Lukul je otkupio ne{to kasnije za dva i po miliona. (Plutarh, Mari jev  `ivot ) (M.) 4

Kapitol, ve~an kao Grad, i Grad, ve~an kao wegov osniva~, svi su u rani je doba ostavqali utisak na duh Rimqana za ko ji je bilo po`eqno da bude o~uvan. Veli~ina dr`ave dovela je do veli~ine po jedina~nih imetaka. Ali kako je istinska mo} u obi~a jima a ne u bogatstvu, ko je je kod Rimqana postalo nezasito, ovo je dovelo do neobuzdane rasko{i i rasipni{tva.5 Oni ko ji su isprva bili iskvareni bogatstvom, kasni je su se iskvarili u bedi. Sa imovinom ko ja nadrasta `ivotne potrebe, bilo je te{ko biti dobar gra|anin; sa ~e`wom i bolom za propalim bogatstvom, ~ovek je bio spreman na svaki o~ajni~ki potez. I kao {to ka`e Salusti je,6 stasala je generaci ja qudi ko ji nisu mogli da steknu ni nasledstvo niti da dopuste to drugima. Ipak, kakva god bila iskvarenost u Rimu, nisu ga sna-

Ut merito dicatur genitos esse, Üui nec ipsi habere possent res familiares, nec alios pati. (Odlomak iz Salusti jeve Istori je, naveden prema delu O dr `avi bo`joj , kwiga II, glava ×VIII) (M.) 7 Romul je dopustio slobodnim qudima samo dve vrste zanimawa, zemqoradwu i zanatstvo. Trgovci, radnici, oni ko ji su izdavali ku}e, gostioni~ari, nisu ubra jani u gra|ane. (Dionisi je iz Halikarnasa, kwiga II; Idem, kwiga I×.) (M.) 8 Ciceron navodi razloge u svo jim Du`no stima, kwiga III. (M.) 9 Trebalo je odslu`iti deset godina, izme|u {esnaeste i ~etrdeset sedme godine `ivota. Videti Polibi ja, kwiga VI. (M.) 6

69

{le sve nevoqe jer je snaga wegovih ustanova bila takva da  je sa~uvala juna~ku `ustrinu i wenu primenu u ratu uprkos bogatstvu, popustqivosti i ~ulnim zadovoqstvima {to se, veru jem, ni je desilo ni jednom drugom narodu na svetu. Rimski gra|ani su trgovinu7 i zanate smatrali ropskim ve{tinama8 – nisu se bavili wima. Ako je bilo nekih izuzetaka, radilo se samo o nekolicini slobodwaka ko ji su nastavili sa svo jim rani jim zanimawem. No, u celini uzev, Rimqani su poznavali samo ve{tinu ratovawa ko ja je bila jedini put da se stigne do slu`bi i po~asti.9 Tako su ratni~ke vrline preostale i kad su sve osta le bile propale. ×I 1. O S ULI 2. O P OMPEJU I CEZARU

Molim za dopu{tewe da odvratim pogled sa Mari jevih i Sulinih ratnih u`asa. Wihovu zapawu ju}u povest nalazimo kod Api jana. Osim qubomore, ambici je i okrutnosti dvo jice vo|a, svaki Rimqanin je kipteo od besa. Novi i stari gra|ani nisu mogli da prihvate jedni druge kao pripadnike iste Republike,1 pa su zapo~eli rat ko ji je po svom naPoput Mari ja ko ji je na sebe preuzeo vo|ewe rata protiv Mitridata, na Sulino protivqewe, te je uz pomo} tribuna Sulpici ja, razdelio osam novih triba italskih plemena me|u stare, {to je Italcima pru`ilo prednost na izborima, a oni su ve}inom bili u Mari jevoj stranci, dok su Senat i stari gra|ani bili na strani Sule. (M.) 2 Pogledati u Katilininoj zaveri, sliku ove vojske ko ju je sa~inio Salusti je. (M.) 1

ro~itom svojstvu bio i gra|anski i osva ja~ki u isto vreme. Sula je donosio dobro zami{qene zakone da bi uklonio uzrok posto je}ih nereda. Wima je pro{irena vlast Senata, umerena mo} naroda i ure|ena prava tribuna. Fantazi ja ko ja ga je naterala da odbaci diktaturu kao da  je povratila `ivot Republici, ali u mahnitosti wegovih uspeha, u~inio je stvari ko je su onemogu}ile Rimu da sa~uva slobodu. Tokom svog azijskog pohoda razorio je ~itavu vojnu disciplinu: navikao je vojsku na plen 2 i usadio joj potrebe ko je se rani je nisu javqale. Prvo je iskvario vojnike ko ji su kasni je iskvarili svo je vojskovo|e. Upao je u Rim sa oru` jem u rukama i nau~io vojskovo|e da skrnave to uto~i{te slobode.3 Podelio je vojnicima zemqu ko ja je pripadala gra|anima4 i zauvek ih u~inio pohlepnim; od tog trenutka nadaqe, svaki je ratnik vrebao priliku u ko joj bi mogao da se dokopa imawa svo jih sugra|ana. Izmislio je zabrane i ucenio glave svih onih ko ji nisu pripadali wegovoj stranci. Posle toga bilo je nemogu}e pristupiti Republici: kad god bi se na{la dva ambiciozna ~oveka ko ji se otima ju za pobedu, oni ko ji su bili neutralni i samo pristalice slobode, bili su sigurni da }e biti proskribovani ko god bude iza{ao kao pobednik. Zato je opreznost nalagala da se pristupi jednoj ili drugoj strani. Posle wega, govori nam Ciceron,5 do{ao je ~ovek ko ji 3 Fugatis Marii copiis, primus urbem Romam cum armis ingressus est. (Odlomak iz Jovana Antiohijskog, u Izvodu o vr linama i porocima) (M.) 4 Na samom po~etku bi podelili deo zemqe pobe|enih nepri jateqa, ali Sula je podelio zemqu gra|anima. (M.) 5 O du`no stima, kwiga II, glava VIII. (M.) – Secitus est, Üui in causa impia, victoria etiam foediore, non singulorum civium bona publicaret, sed universas provincias regionesÜue uno calamitatis jure comprehenderet. 6 Vaqa uporediti {ta je usledilo posle Cezarove smrti. (M.)

71

70

 je na jo{ bespo{tedni ji na~in i posle jo{ sramni je pobede, ne samo oduzeo po jedincima imetak, nego uneo isti nemir u ~itave pokra jine. Odla`u}i diktaturu, izgledalo je da Sula `eli da `ivi samo pod za{titom svo jih zakona. Ali ovaj ~in ko ji je navodio na umerenost, bio je posledica wegovih nasilnih dela. Razmestio je ~etrdeset sedam legi ja u razli~itim kra jevima Itali je. „Ti qudi su smatrali”, ka`e Api jan, „svo je bogatstvo neraskidivim od `ivota, starali se o wegovoj bezbednosti i uvek bili spremni da ga brane ili osvete.”6 Republika je neizbe`no morala da propadne, bilo je samo pitawe kako i ko }e je uni {titi. Dvo jica qudi jednakih ambici ja (s tim {to jedan ni je znao kako da neposredno do|e do ciqa kao onaj drugi) zasenili su sve ostale gra|ane ugledom, poduhvatima i vrlinama. Pompej se prvi po javio a Cezar je usledio odmah za wim. Pompej je, da bi za sebe pridobio naklonost, stavio izvan snage Suline zakone ko ji su ograni~avali vlast naroda. Kad je svo joj ambici ji `rtvovao najzdravi je zakone otad`bine, stekao je {to je `eleo, a odu{evqewu naroda prema wemu ni je bilo granica. Zakoni Rima su razborito razdelili vlast izme|u velikog bro ja magistrata ko ji su jedan drugog podr`avali, proveravali i uskla|ivali se. Kako su svi oni raspolagali ograni~enom vla{}u, svaki gra|anin ih je bio dosto jan a narod, vide}i kako se pred wim re|a ju tolike li~nosti jedna za drugom, ni je mogao da se navikne ni na koga poPlebis opes immunitoe, paucorum potentia crevit. (Salusti je, De Cowurat. Catil.) (M.) 8 Odlomak iz Salusti jeve Istori je. (M.) – Mihi Üuidem satis spectatum est, Pompeium tantoe glorioe adolescentem malle principem volentibus vobis esse, Üuam illis dominationis socium; auctoremÜue in primis fore tribunitioe potestatis. Verum, Üuirites, antea singuli cives in pluribus, non in uno cuncti praesidia habebatis: neÜue mortalium ÜuisÜuam dare aut eripere talia unus poterat. Kwiga III ovih odlomaka obuhvata govor narodnog tribuna Marka Lepida. 7

sebno. Ali u to doba promenilo se ustrojstvo Republike: najmo}ni ji qudi su sebi dodelili posebna ovla{}ewa {to je poni{tilo vlast naroda i magistrata i sve bitne poslove prenelo u ruke jednog ~oveka ili nekolicine wih.7 Kad je trebalo zaratiti sa Sertori jem, posebna ovla{}ewa data su Pompe ju. Kad je trebalo zaratiti sa Mitridatom, svi su zavapili za Pompe jom. Kad je trebalo da se u Rim dopremi `ito, narod je smatrao da je izgubqen ako Pompej ne preuzme taj zadatak. Kad je vaqalo uni{titi gusare, samo  je Pompej to mogao da u~ini. I kad je Cezar zapretio pohodom, Senat se oglasio i poverewe dao upravo Pompe ju. „Zaista veru jem”, govorio je narodu Macer,8 „da }e Pompej koga o~eku je plemstvo, radi je braniti va{u slobodu nego wihovu vlast. Ali bilo je vremena kad je svako od vas u`ivao za{titu vi{e wih a ne svu za{titu od samo  jednog, i kad je bilo ne~uveno da jedan smrtnik da je ili uzima ovakve stvari.” Kako je Rim podignut radi {irewa, trebalo je u istim osobama ob jediniti ~ast i mo} ko ji bi u smutno doba mogli da u~vrste divqewe naroda prema po jedinom gra|aninu. Kad se dodequ ju po~asti, ta~no se zna {ta se da je, ali kad je sa wima povezana i vlast, nemogu}e je re}i dokle se mo`e i}i. Prekomerne prednosti date gra|aninu Republike oduvek su imale za neizbe`nu posledicu da pobu|u ju zavist naroda ili bez mere uve}ava ju wegovu qubav. U dva navrata Pompej se vratio u Rim dovoqno sna`an da slomi Republiku, ali je bio odmeren da svo ju vojsku otpusti pre ulaska u grad i da se po javi kao obi~an gra|anin. Ove akci je ko je su ga obasule slavom, imale su za posledicu da se Senat uvek iz ja{wavao u wegovu korist, kako god bi ovaj postupao u odnosu na zakone. Pompe jeve ambici je su bile spori je i bla`e od Cezarovih. Ovaj drugi `eleo je da se na vr hovnu vlast uspne sa 9

Videti Plutarha. (M.)

72

oru` jem u rukama poput Sule. Ovaj vid ugwetavawa ni je se dopao Pompe ju: on je te`io diktaturi ali sa podr{kom i glasovima naroda. Ni je mogao da se saglasi sa preotimawem vlasti ve} je pri`eqkivao da mu je dodele. Kako naklonost naroda nikada ni je trajna, stigla su vremena u ko jima je Pompe jev presti` po~eo da opada.9 I {to ga je osetno pogodilo, qudi ko je je prezirao, uve}ali su svoj ugled i po mo}u wega mu se suprotstavqali. To ga je nateralo da po~ini tri pod jednako kobna koraka. Narod je pokvario novcem, a na izborima je odredio cenu za glas svakog gra|anina. [tavi{e, poslu`io se najodvratni jom ruqom da bi poremetio magistrate na wihovim funkci jama, nada ju}i se da }e ga mudri qudi, umorni od `ivota u anarhi ji, iz o~a jawa postaviti za diktatora. Kona~no, udru`io se sa Cezarom i Krasom. Katon ka`e da je taj savez a ne wihovo nepri jateqstvo uni{tilo Republiku. Zaista, Rim se na{ao u nesre}nom polo`a ju da je bio iscrpqeni ji od mira, ko ji je ob jedinio poglede i interese glavara i doneo samo tirani ju, nego od gra|anskih ratova. Pompej ni je ba{ doslovno pozajmio svo je poverewe Cezaru, ali mu se nesvesno `rtvovao. Uskoro }e Cezar protiv Pompe ja upregnuti snage ko je mu je dao Pompej kao i wegove dosetke. Uznemiravao je grad svo jim izaslanicima i stekao kontrolu nad izborima. Konzuli, pretori i tribuni potkupqivani su po ceni ko ju bi sami odredili. Senat ko ji je jasno uo~io Cezarove namere, posegao  je za Pompe jom. Zamolio ga je da preuzme odbranu Republike – ako ovo ime mo`e da se upotrebi za vlast ko ja  je tra`ila za{titu od sopstvenih gra|ana. Veru jem da je Pompej prvenstveno bio razoren od stida pri samoj pomisli da mu je nedosta jalo dalekovidosti {to je uzdigao Cezara. Pomirio se sa tom ide jom me|u posledwima. Ni je pripremio svo ju odbranu kako ne bi morao da prizna da je sebe izlo`io opasnosti. Pred Se-

73

natom je tvrdio da se Cezar ne}e usuditi da zarati i kako  je to ~esto govorio, uporno je ponavqao isto. ^ini se da je jedna okolnost pru`ila Cezaru priliku da preduzme sve {to je `eleo. Zbog nesre}ne sli~nosti u imenima, vlast nad podalpskom Gali jom bila je pridru`ena wegovoj upravi nad Gali jom. Dr`avna politika ni je dopu{tala da u blizini Rima bude vojske, ali ni je se saglasila ni sa tim da Ita li ja bude potpuno ispra`wena od trupa. Iz ovog razloga, zna~ajne snage dr`ane su u podalpskoj Gali ji, tj. u zemqi ko ja se prostire od Rubikona, re~ice u Romawi, do Alpa. Ali da bi obezbedio grad Rim od ovih trupa, ob javqen je ~uveni Senatus con sul tum ko ji se jo{ uvek mo`e videti uklesan na putu od Rimini ja do ]esene. Wime je svako ko bi pre{ao Rubikon sa legi jom, vojskom ili kohortom, `rtvovan podzemnim bo`anstvima i ogla{en krivim za svetogr|e i oceubistvo. Tako va`noj upravi, ko ja je grad dr`ala u strahovladi, pridru`ena je jo{ znatni ja vlast nad pre koalpskom Gali jom ko ja je obuhvatala oblasti ju`ne Francuske. Ovo je Cezaru pru`ilo priliku da nekoliko godina po `eqi ratu je protiv ovih naroda. Vojnici su uz wega ostarili a on im je omogu}io da pot~ine varvare. Da Cezar ni je imao vlast nad prekoalpskom Gali jom, on ne bi potkupio svo je vojnike, niti bi wegovo ime bilo proslavqeno kroz tolike pobede. Da ni je imao vlast nad podalpskom Gali jom, Pompej bi mogao da ga zaustavi na prelazu Alpa. Kako se ispostavilo, Pompej je morao da napusti Itali ju ve} na po~etku rata i tako svo joj stranci uni{ti ugled ko ji u gra|anskim ratovima vredi koliko i sama vlast. Pod jednaki u`as ko ji je Hanibal uneo u Rim posle bitke kod Kane, izazvao je Cezar kada je pre{ao Rubikon. Pompej je bio slomqen na samim po~ecima rata, i ni je video alternativu osim da posegne za posledwim sredstvom u o~ajni~kim trenucima. Mogao je samo da popu-

75

74

sti i pobegne; oti{ao je iz Rima ostavqa ju}i dr`avnu blagajnu za sobom; nigde ni je mogao da zaustavi pobednika, napustio je deo svo jih trupa, ~itavu Itali ju i pre{ao more. Mnogo je re~eno o Cezarovoj sre}i. Ali ovaj izuzetni ~ovek imao je toliko mnogo velikih osobina bez ijednog nedostatka – iako je imao i mnogo poroka – da bi bilo vrlo te{ko da ne postane pobednik ko joj god vojsci zapovedao i ne zavlada Republikom u ko joj je ro|en. Po{to je porazio Pompe jeve namesnike u [pani ji, Cezar je po{ao u Gr~ku tra`e}i samog Pompe ja. Pompej, ko ji je dr`ao morsku obalu i nadmo}ne snage, gotovo je doveo do propasti Cezarovu vojsku zbog bede i gladi. Ali, kako je wegova vrhunska slabost bila da od drugih tra`i saglasnost, ni je mogao da se uzdr`i i oslu{ku je ta{ti govor svo jih qudi ko ji su ga neprestano hvalili ili optu`ivali.10 „On `eli, govorio je jedan, da se odr`i kao zapovednik i bude kraq nad kraqevima, kao Agamemnon.” „Upozoravam vas, govorio je drugi, da ni ove godine ne}emo jesti smokve iz Tuskula.” Po jedini uspesi ko je je postigao naterali su ga da okrene le|a ovoj senatorskoj grupi. Tako je, da bi izbegao cenzuru, Pompej u~inio ne{to {to }e potomstvo uvek cenzurisati i `rtvovao mnoge prednosti da bi se sa novim trupama upustio u bitku protiv vojske ko ja je toliko ~esto bila pobedonosna. Kad su se pre`iveli sa Farsale povukli u Afriku, Scipion ko ji im je zapovedao, ni je nipo{to `eleo da poslu{a Katonov savet i unedogled produ`i rat. Budu}i isuvi{e samouveren zbog izvesnih prednosti, sve je rizikovao i sve izgubio. A kad su Brut i Kasi je obnovili ovu stranku, isti Videti Plutarha, @ivot Pom pe ja. (M.) Ovo je ve} ob ja{weno kod Apijana, O gra|an skom ratu, kwiga IV. Oktavi janova i Avgustova vojska bi umrla od gladi da ni je zaratila. (M.) 10 11

tok stvari doveo je do tre}eg pada Republike.11 Uo~i}ete da je tokom ovih dugotrajnih gra|anskih ratova, spoqa{wa mo} Rima neprestano rasla. Pod Mari jem, Sulom, Pompe jom, Cezarom, Antoni jem i Avgustom, Rim je neprestano posta jao sve stra{ni ji i dokraj~io sve preostale kraqeve. Ni jedna dr`ava ne preti drugima osva jawem toliko sna`no kao onda kad se na|e u strahotama gra|anskog rata: svi, plemi}, gra|anin, zanatli ja, zemqodelac posta ju vojnici i kad mir ob jedini suprotstavqene snage, ova dr`ava ima veliku prednost nad onima u ko jima `ive samo gra|ani. Osim toga, u gra|anskim ratovima ~esto se uzdi`u velike li~nosti, jer se u mete`u izdva ja ju najzaslu`ni ji. Svako dospeva na svo je mesto i polo`aj, dok se u drugim vremenima mesta dodequ ju i to skoro uvek pogre{no. I da po|emo od primera Rimqana ka novi jim, Francuzi nikada nisu ulivali ve}i strah nego posle razmirica izme|u dvorova Burgundi je i Orleana, posle potresa u Savezu, i posle gra|anskih ratova u doba Lu ja ×III i maloletnog Lu ja ×IV. Engleska nikad ni je bila po{tovani ja nego pod Kromvelom, posle ratova u vreme Dugog parlamenta. Nemci su stekli prevlast nad Turcima tek posle gra|anskih ratova u Nema~koj. [panci su, pod Filipom V, neposredno posle gra|anskih ratova za nasle|e, pokazali snagu na Sicili ji ko ja je zadivila Evropu. A danas vidimo kako se iz pepela gra|anskog rata ponovo ra|a Persi ja i poni`ava Turke. Najzad, Republika je bila skr{ena i zbog toga ne smemo da okrivqu jemo ambici je nekoliko po jedinaca. Za to  je potrebno optu`iti ~oveka ~i ja pohlepa za vla{}u raste utoliko vi{e {to je mo} ve}a i ko ji `eli sve samo zato {to ve} posedu je mnogo. Da su Cezar i Pompej razmi{qali kao Katon, drugi bi 12

Poznate po slanice, kwiga ×V. (M.)

77

76

razmi{qali onako kao {to su to ~inili Cezar i Pompej, a Republika, predodre|ena da nestane, bila bi gurnuta u ponor od strane nekog drugog. Cezar je svima oprostio, ali mi se ~ini da ova umerenost, pokazana po{to je sve uzurpirao, ne zaslu`u je veliku pohvalu. Uprkos onome {to je re~eno o Cezarovoj brzini posle bitke kod Farsale, Ciceron ga s pravom tereti za usporenost: on ka`e Kasi ju da nikad nisu pomislili da bi Pompe jeva stranka mogla napraviti takav povratak u [pani ju i Afriku, i da su mogli predvideti Cezar bi se zabavio ratom u Aleksandri ji a oni ne bi morali da sklope mir i povukli bi se u Afriku sa Scipionom i Katonom.12 Tako  je Cezar zbog lude qubavi izazvao ~etiri rata i ne predvi|a ju}i posledwa dva, ponovo doveo u pitawe ono {to je odlu~eno u Farsali. Cezar je najpre vladao u zvawu magistrata – qudima  je najva`ni je ime. I kao {to su narodi Azi je omrznuli imena konzula i prokonzula, narodi Evrope su prezreli ime kraqa tako da su u to doba ova imena zna~ila sre}u ili o~a jawe. Cezar se ni je ustezao da se oven~a krunom, ali videv{i da narodno odu{evqewe spla{wava, odbacio ju  je. ^inio je druge poku{a je13 i ja ne mogu da shvatim kako je mogao da poveru je da samo zato {to ga Rimqani trpe kao tiranina, vole tirani ju ili veru ju u ono {to ~ine. Jednog dana kada mu je Senat dodeqivao izvesne po~asti, propustio je da ustane; i tada su najozbiqni ji ~lanoSlomio je narodne tribune. (M.) Poznate poslanice, liv. I×. (M.) – An te audio senatusconsultum in Armeniam et SÚriam esse perlatum, Üuod in meam sententiam factum esse dicatur, Üuam omnino mentionem ullam de ea re esse factam. AtÜue nolim me jocari putes. Nam mihi scito jam a regibus ultimis allatas esse litteras, Üuibus mihi gratias agant, Üuod se mea sententia reges appellaverim: Üuos ego non modo reges appellatos, sed omnino natos nesciebam. (Epist. ×V.) 13

vi ovog tela izgubili sve preostalo strpqewe. Qude najvi{e vre|a kada se poka`e prezir prema wihovim sve~anostima i obi~a jima. Nasto jawe da se qudi ugwetava ju ponekad je dokaz po{tovawa prema wima; udar na wihove obi~a je uvek je znak prezira. Oduvek nepri jateq Senata, Cezar ni je mogao da sakri je prezir prema ovom telu ko je je postalo gotovo sme{no posle gubitka vlasti. Zbog toga je i wegova milost bila uvredqiva. Prime}eno je da on ni je pra{tao, ve} pre izbegavao da ka`wava. Prezir je i{ao dotle da je sam donosio senatske zakqu~ke; potpisivao ih je imenima prvih senatora ko ji bi mu pali na pamet. „Ponekad dozna jem”, ka`e Ciceron,14 „da je Senatus con sul tum, usvo jen po mo joj preporuci, izvr{en u Siri ji i Jermeni ji pre nego {to sam za wega i saznao. A nekoliko vladara napisalo mi je pisma zahvalnosti zbog preporuke da steknu kraqevski ~in, pri tome ne samo da nisam znao da su oni kraqevi, nego nisam ni ~uo za wih.” Iz pisama nekih velikana ovog doba,15 ob javqenim pod Ciceronovim imenom zato {to ve}ina i poti~e od wega, uo~avamo poti{tenost i bezna|e vode}ih qudi Republike suo~enih sa ovim iznenadnim prevratom, ko ji ih je li{io po~asti pa ~ak i wihovih poslova. Kad je Senat iz gubio svrhu, po{tovawe ko je su senatori u`ivali svugde u zemqi, mogli su da steknu ponovo samo u kabinetu jednog ~oveka. A ovo je vidqivi je u ovim pismima nego u raspravama istori~ara. Ona su remek-delo naivnosti qudi ujediwenih za jedni~kim bolom i vremena u ko jem la`na u~tivost ni je svugde pose jala la`. Ukratko, u wima ne vi-

14

Videti Ciceronova i Sulpici jeva pisma. (M.) Decim Brut, Gaj Kaska, Treboni je, Tili je Cimber, Minuci je Bazil, bili su Cezarovi pri jateqi. (Api jan, De Bel lo civili, lib. II) (M.) 17 Ne govorim o pratiocima tiranina, ko ji bi posle wega ostali izgubqeni, ve} o wegovim saradnicima u slobodnoj dr`avi. (M.) 15 16

78

dimo qude ko ji `ele da jedni druge prevare, kao u ve}ini savremenih pisama, ve} nesre}ne pri jateqe ko ji nasto je da jedni drugima sve ispri~a ju. Cezaru je bilo te{ko da za{titi svoj `ivot budu}i da je ve}ina zaverenika bila iz wegove stranke ili je od wega bila obasuta dobro~instvima.16 Razlog ovome je sasvim prirodan: oni su prona{li velike prednosti u wegovoj pobedi, ali kako se wihovo bogatstvo uve}avalo, tako su vi{e ose}ali op{tu nesre}u.17 Jer, ~oveku ko ji nema ni~ega malo je bitno, u izvesnom pogledu, pod kakvom vla{}u `ivi. [tavi{e, posto ji izvesni me|unarodni zakon – mi{qewe utemeqeno u svim republikama Gr~ke i Itali je, prema ko jem je ubica onoga ko ji je uzurpirao vrhovnu vlast smatran po{tenim ~ovekom. Posebno u Rimu, posle izgnanstva kraqeva, zakon je bio izri~it a wegove primene obi~ajne. Republika je naoru`ala svakog gra|anina, na trenutak ga u~inila magistratom i ovlastila ga za wenog branioca. Brut se ~ak usu|u je da ka`e pri jateqima da bi smesta ubio i svoga oca, kada bi se ovaj vratio na zemqu,18 i ma-

da se nastavkom tirani je ovaj slobodarski duh polako gubio, zavere su se i daqe nastavile do po~etka Avgustove vladavine. Bila je to svemo}na qubav prema otad`bini ko ja je prevazilaze}i uobi~a jena merila zlo~ina i vrlina, slu{ala samo sebe i ni je videla ni gra|anina, ni pri jateqa, ni dobro~initeqa, ni oca: vrlina je zaboravila na samu sebe da bi sebe prevazi{la a qudi su se divili bo`anskom ~inu ko ji isprva nisu mogli da odobre jer je bio u`asan. Odista, zar je bilo mogu}e kazniti za zlo~in Cezara, ko ji je `iveo pod slobodnom vla{}u, na bilo ko ji drugi na~in osim ubistvom? I ni je li pitawe za{to on ni je gowen dr`avnom silom ili zakonima isto kao i zahtev da se wegovi zlo~ini kazne? ×II O STANJU RIMA POSLE CEZAROVE SMRTI

18

Brutovi listovi, iz Ciceronove zbirke. (M.)

Bilo je u toj meri nemogu}e da Republika bude obnovqena da se desilo ne{to potpuno nezamislivo. Vi{e ni je bilo tiranina, ali ni je bilo ni slobode, zato {to su i daqe posto jali razlozi ko ji su je uni{tili. Zaverenici su skovali plan samo za zaveru ali ne i za wen nastavak. Po{to je obavqena akci ja, povukli su se na Kapitol, Senat ni je zasedao a slede}eg dana Lepid ko ji je tra`io nepriliku, zauzeo je Rimski forum uz pomo} naoru`anih qudi. Vojnici veterani ko ji su strahovali da se ogromni daro-

81

80

vi ko je su primili ne}e vi{e ponoviti, upali su u Rim. Zbog toga je Senat odobrio sve Cezarove akte i da bi pomirio krajnosti pomilovao zaverenike, {to je proizvelo la`ni mir. Pre svo je smrti, Cezar je priprema ju}i se za pohod na Par}ane, postavio magistrate na nekoliko godina, tako da su wegovi qudi mogli da odr`e mir wegove vlasti u wegovom odsustvu. Tako su posle wegove smrti, wegove pristalice jo{ dugo u`ivale u mo}i. Po{to je Senat odobrio sve Cezarove akte bez ograni~ewa, i po{to je wihovo izvr{ewe preneto na konzule, Antoni je, i sam konzul, pridobiv{i Cezarovog sekretara, domogao se wegovih kwiga i u wih zapisao sve {to je `eleo. Tako je diktator vladao vi{e carski nego za `ivota, jer to {to je u~inio Antoni je, Cezar nikada ne bi uradio. Novac ko ji Cezar nikada ne bi razdelio, razdelio je Antoni je, i ko god je imao zle na mere prema Republici iznenada je u Cezarovim kwigama na{ao nagradu. Da nesre}a bude ve}a, Cezar je za svoj pohod prikupio ogromne svote i odlo`io ih u hram bogiwe Ops. Antoni je ih je uz pomo} wegove kwige potro{io po svom naho|ewu. Zaverenici su najpre re{ili da Cezarovo telo bace u Tibar,1 i pri tome ne bi nai{li ni na kakvu prepreku, jer u trenucima zaprepa{}ewa ko ji slede posle neo~ekivane akci je, lako je u~initi sve {to se poku{a. No to ni je u~iweno2 i desilo se slede}e. Senat se smatrao obaveznim da dopusti Cezarov pogreb i zaista, budu}i da ga nisu proglasili tiraninom, nisu mogli da mu uskrate pogreb. A vladao je rimski obi~aj, toliko hvaqen kod Polibi ja, da se na pogrebu nose slike pre-

daka i zatim odr`i posmrtno slovo. Antoni je, kao govornik, pokazao je narodu krvavu Cezarovu haqinu, pro~itao im wegovo zave{tawe, u kome im je u~inio velikodu{nosti i toliko ih uzbudio da su zapalili ku}e zaverenika. Ciceron,3 ko ji je u ~itavoj stvari vodio Senat, prizna je da je bilo boqe delovati odlu~no i rizikovati smrt i da niko ne bi poginuo. Ali on sebe okrivqu je tvrde}i da se Senat okupio kad je ve} bilo dockan. A svako ko zna koliko je bitan svaki trenutak u poslovima u ko jima narod ima toliku ulogu, ne}e biti za~u|en. I jo{ jedna po java: dok su tra jale igre u Cezarovu ~ast, kometa sa dugim repom videla se sedam dana. Narod je poverovao da je wegova du{a primqena na nebesa. Me|u plemenima Gr~ke i Azi je vladao je obi~aj da se podi`u hramovi kraqevima ~ak i prokonzulima ko ji su vladali nad wima.4 Dopu{teno im je bilo da to ~ine kao najsna`ni je svedo~anstvo ko je su mogli da pru`e o svo joj poniznosti. ^ak su i Rimqani mogli da oda ju bo`anske po~asti svo jim precima u svo jim larari jumima ili privatnim hramovima. Ali ne vidim da je ijedan Rimqanin od Romula do Cezara, uvr{}en u javna bo`anstva.5 Vlast nad Makedoni jom zapala je Antoni ju; on je, umesto toga, pri`eqkivao Gali ju, lako je uvideti za{to. Decim Brut je dr`ao podalpsku Gali ju a Antoni je je hteo da ga istera odatle jer je ovaj odbio da mu preda zemqu. To je izazvalo gra|anski rat u ko jem je Senat proglasio Antoni ja za nepri jateqa otad`bine. Ciceron je po~inio gre{ku nasto je}i da uzdigne Oktavi jana kako bi porazio Antoni ja, wegovog li~nog nepri ja-

Ovo ne bi bila novost: posle ubistva Tiberi ja Graha, Lukreci je je kao edil, koga su posle toga prozvali Vespilo, bacio wegovo telo u Tibar. (Aureli je Viktor, De Vi. Il lust.) (M.) 2 Svetonije u Julio, L×××II (M.) 3 Pi sma Atiku, kwiga ×IV, pismo ×. (M.)

Videti o tome Ciceronova Pi sma Atiku, kwiga V, i napomenu g. opata od Mongoa. (M.) 5 Dion ka`e da su tri jumviri ko ji su se nadali da }e jednog dana zauzeti Cezarovo mesto, ~inili sve {to mogu da uve}aju po~asti ko je su mu ukazivane, kwiga ×LVII. (M.)

1

4

83

82

teqa. I umesto nasto jawa da narod zaboravi Cezara, on je vratio Cezara. Oktavi jan se spretno pona{ao sa Ciceronom. Dodvoravao mu se, hvalio ga, savetovao ga i koristio se svim lu kavstvima ko jima ta{tina ne odoleva. Ono {to pokvari skoro sve poduhvate, obi~no je u tome {to oni ko ji ih pred uzima ju, pored glavnog ciqa, te`e jo{ i izvesnim malim po jedina~nim uspesima ko ji gode wihovoj samozaqubqenosti i ~ine ih zadovoqnim samim sobom. Mislim da bi Katon, da mu je samo po{lo za rukom da se sa~uva zbog Republike, uspeo da doga|a je dovede do potpunog preokreta. Ciceronov talenat je bio pogodan za drugorazrednu ulogu, ali nesposoban za glavnu: iako je imao vrhunski um, wegova du{a je ~esto bila prosta. Kod Cicerona sredstvo je bilo vrlina, a kod Katona slava.6 Ciceron je uvek razmi{qao najpre o sebi, dok je Katon zaboravqao na sebe. Ovaj drugi je `eleo da spasi Republiku radi we same, a prvi da bi se time mogao hvaliti. Mogao bih da nastavim pore|ewe navode}i da je Katon predvi|ao, dok je Ciceron strahovao; kada se Katon nadao, Ciceron je bio samouveren, prvi je uvek hladnokrvno posmatrao stvari, drugi kroz stotinu strasti. Antoni je je pora`en u Modeni; oba konzula Hirci je i Pansa su poginuli. Senat, ko ji je verovao da su stvari stavqene pod kontrolu, nameravao je da razvlasti Oktavi jana ko ji je sa svo je strane prestao da delu je protiv Antoni ja, poveo svo ju vojsku u Rim i proglasio se konzulom. Esse Üuam videri bonus malebat: itaÜue, Üuo minus gloriam petebat, eo magis illam asseÜuebatur. (Salusti je, De Bel lo catil.) (M.) 7 Bio je Cezarov naslednik i posinak. (M.) 8 Wihova je okrutnost bila toliko bezobzirna da su naredili kako se svako ima prikloniti proskripci jama, pod pretwom `ivota. Videti Diona. (M.)

Tako je Ciceron, ko ji se hvalio da je wegova haqina uni{tila Antoni jevu vojsku, podario Republici opasni jeg nepri jateqa, po{to je wegovo ime bilo omiqeni je a wegova prava, naizgled, legitimni ja.7 Posle poraza, Antoni je je izbegao u prekoalpsku Gali ju gde ga je primio Lepid. Ova dvo jica su se udru`ila sa Oktavi janom i uza jamno trgovali `ivotima svo jih pri jateqa i nepri jateqa.8 Lepid je ostao u Rimu, druga dvo jica su po{la u potragu za Brutom i Kasi jem i prona{li ih na mestima gde su se tri puta vodile bitke oko svetskog gospodara. Brut i Kasi je su se poubi jali uz neoprostivu `urbu i ovo poglavqe wihovog `ivota se ne mo`e ~itati bez `ala za Republikom ko ja je time prepu{tena sudbini. Katon se ubio na kra ju tragedi je, a ova dvo jica su je svo jom smr}u, na neki na~in, zapo~ela. Mo`emo navesti nekoliko razloga zbog ko jih je obi~aj samoubistva bio toliko rasprostrawen me|u Rimqanima – uspon stoi~ke sekte ko ja ga je podsticala; obi~a ji tri jumfa i ropstva {to je mnoge velike qude navelo da pomisle kako ne sme ju pre`iveti poraz; prednost ko ju su optu`eni za zlo~in sticali ako bi se ubili pre nego {to se povinu ju kazni ~ime bi se}awe na wih bilo izbrisano a wihova dobra oduzeta;9 izvesna vrsta ~asti, razumni ja mo`da od

6

Eorum Üui de se statuebant humanbantur corpora, manebant testamenta, pretium festinandi. (Tacit, Anali, kwiga VI) (M.) 9

85

one ko ja nas danas nagoni da ubi jemo pri jateqa zbog gesta ili re~i; najzad, velika prilika za juna{tvo jer svako okon~ava svo ju ulogu u svetu na mestu gde to po`eli. Mogli bismo da dodamo i lako}u u izvr{ewu dela: kad  je du{a potpuno zaokupqena ~inom ko ji predsto ji, motivom ko ji je odre|u je, opasno{}u ko ju izbegava, zapravo i ne prime}u je smrt, jer je strast ta ko ja nas tera da ose}amo ali ne vidimo. Samozaqubqenost, qubav u sopstveno odr`awe preobra`ava se na toliko mnogo na~ina i delu je toliko suprotstavqenim principima da nas dovodi do toga da `rtvu jemo na{e bi}e zbog qubavi prema na{em bi}u. I to je slu~aj kad pristanemo da okon~amo `ivot zbog prirodnog i mra~nog instinkta ko ji nas tera da sebe volimo vi{e od samog `ivota. ×III AVGUST

Sekst Pompej je dr`ao Sicili ju i Sardini ju, gospodario  je morem i pored sebe je imao bezbroj begunaca i izgnanika ko ji su se borili za ostatke posledwe nade. Oktavi jan  je poveo dva veoma krvava rata protiv wega i, posle toliU na{e doba, gotovo svi oni koji su osu|ivali [arla I i sami su tragi~no okon~ali `ivote. To je upravo zato {to je nemogu}e povla~iti takve poteze a da se na svim stranama ne steknu smrtni neprijatelji i samim tim suo~i sa bezbroj opasnosti. 2 Opat od Sen-Reala. (M.) 1

ko neuspeha, porazio ga zahvaqu ju}i Agripinoj ve{tini. Gotovo svi zaverenici su nesre}no okon~ali `ivote,1 pa  je bilo sasvim prirodno da qudi ko ji su se na{li na ~elu toliko puta pora`ene stranke, u ratovima u ko jima se ni jedan kraj nije predao, mora ju umreti nasilnom smr}u. Ipak, qudi su zakqu~ili da nebeska osveta ka`wava Cezarove ubice i presu|u je wihovoj stvari. Oktavi jan je savladao Lepidove vojnike i oduzeo mu vlast tri jumvirata. ^ak mu je uskratio i utehu skromnog `ivota, pa ga je prisilio da kao obi~an gra|anin prisustvu je narodnim skup{tinama. Zadovoqstvo je videti poni`enog Lepida. On je bio najpodmukli ji gra|anin u Republici, uvek prvi ko ji zapo~iwe sa nemirima, ko ji stalno radi na zlim poduhvatima u ko jima je bio prinu|en da sara|u je sa qudima mudri jim od wega. Savremeni pisac2 radovao se da u~ini pohvalu u wegovu ~ast i navodi Antoni ja ko ji ga u jednom od svo jih pisama naziva ~asnim ~ovekom. Ali, ono {to je za An toni ja zna~ilo biti ~estit ~ovek, ni je moralo da bude i za druge. Veru jem da je Oktavi jan bio jedini me|u svim rimskim zapovednicima ko ji je stekao naklonost vojnika, pokazu ju}i im neprestano znakove prirodnog kukavi~luka. U to doba, vojnici su vi{e cenili velikodu{nost vojskovo|e nego wegovu hrabrost. Mo`da je za wega i bila sre}na okolnost {to ni je imao svojstva ko jim se sti~e carstvo i da ga zbog toga stekne, jer su ga se qudi mawe pla{ili. Ni je nemogu}e da su ga najvi{e obe{~astile stvari ko jima se najboqe poslu`io: da je od po~etka pokazivao velikodu{nost, svi bi ga se klo nili, i da je bio lu kav ne bi dao Antoni ju vremena da po~ini tolike gluposti ko je su izazvale wegov pad. Sprema ju}i se protiv Oktavi jana, Antoni je se zakleo 3

Videti Diona, kwiga LI. (M.)

87

86

vojnicima da }e obnoviti Republiku dva meseca posle pobede. Ovo pokazu je da su ~ak i vojnici `udeli za slobodom otad`bine iako su je stalno uni{tavali, budu}i da nema ni~eg toliko slepog kao {to je vojska. Odigrala se bitka kod Akci juma; Kleopatra je pobegla i povela Antoni ja sa sobom. Izvesno je da ga je na knadno izdala.3 Mo`da je, uz nezamisliv `enski duh zanosnosti, smerala da pod svo je noge baci i tre}eg gospodara sveta. Antonija je izdala `ena ko joj je `rtvovao ~itav svet. Izneverilo ga je toliko mnogo vojskovo|a i kraqeva ~i ju  je vlast pro {irio ili u~vrstio. I kao da je ple menitost povezana sa ponizno{}u, grupa gladi jatora ostala mu je juna~ki odana. Obaspite ~oveka dobro~instvima i prva pomisao ko ju }ete kod wega pobuditi jeste da }e nasto jati da na|e na~ina da ih sa~uva; pru`ate mu nove interese ko je on brani. Iznena|u ju}a odlika ovih ratova jeste da je sve odlu~ivano u jednoj bici a da se poraz ni je mogao ispraviti. Rimski vojnici nisu imali duh za jedni{tva. Nisu se borili za odre|enu stvar, ve} zbog odre|ene li~nosti; znali su samo za svog vo|u ko ji ih je za se be vezivao ogromnim o~ekivawima. Ali po{to pora`eni vo|a vi{e ni je bio u stawu da ispuni obe}awa, okretali su se nekom drugom. Provinci je nisu ulazile u sukobe sa nimalo ve}om iskreno{}u: za wih je bi lo neva`no da li je na vla sti Senat ili narod. ^im bi jedan vo|a bio pora`en oni su se predaU gradovima ni je bilo garnizona ko je je trebalo zadr`ati, a Rimqani su imali potrebu da Carstvo {tite samo pomo}u vojske ili koloni ja. (M.) 5 Ve}ina ambicioznih ko ji se uzdignu, uzima ju nova zvawa da bi stekli novu mo}. Ali Avgust je `eleo da sakri je novu vlast pod poznatim imenima i uobi~a jenim dosto janstvima; proglasio se imperatorom, da bi sa~uvao vlast nad legi jama; ustanovio je sebe kao tribuna da bi raspolagao narodom i kao vladara da bi wime upravqao. (Sent-Evremon) 4

vali drugome;4 zato {to je svaki grad morao da razmi{qa o tome kako da se opravda pred pobednikom ko ji je morao da ispuni velika obe}awa vojnicima i `rtvu je im najodgovorni je zemqe. U Francuskoj smo imali dve vrste gra|anskih ratova. Neki su kao izgovor koristili religi ju i oni su potra jali jer  je motiv ostao i posle pobede; drugi nisu ni imali motiva, ve} ih je podsticala lakomislenost ili ambici ja nekoliko velikana, ali su odmah bili ugu{eni. Avgust (to je ime ko je je laskavost dodelila Oktavi janu) je uspostavio red, odnosno trajno ropstvo.5 Zato {to u slobodnoj dr`avi gde je uzurpiran suverenitet, {ta god  je u stawu da uspostavi neograni~enu vlast zove se dobar red i {ta god mo`e da odr`i istinsku slobodu podanika zove se pobuna, razdor ili r|ava vlast. Svi qudi ko ji su imali ambiciozne ide je, nasto jali su da unesu izvesnu pometwu u Republiku. Pompej, Kras i Cezar su u tome ~udesno uspeli. Uspostavili su bestidnost za sve javne zlo~ine, ukinuli sve {to je moglo da zaustavi moralno posrnu}e ili vodi ka delotvornom redu. I dok dobri zakonodavci nasto je da svo je sugra|ane u~ine boqima, ovi su nasto jali da ih u~ine r|avi jim. Stoga su uveli obi~aj da narod potkupqu ju novcem, a ako bi neko bio optu`en za glasine, podmi}ivane su i sudi je. Remetili su izbore svim vidovima nasiqa, a ukoliko bi neko bio priveden pravdi, sudi je su bile zastra{ivane.6 Sam ugled naroda je bio razoren: dokaz tome je Gabini je ko ji je – uprkos voqi naroda – vratio Ptolome ja na vlast sa oru` jem u rukama i spokojno zatra`io da se priredi tri jumf.7 Ovi vode}i qudi Republike nasto jali su da narodu ogade wihovu vlast i postanu neophodni kako bi ote`ali Ovo se dobro uo~ava u Ciceronovim Pi smima Atiku. (M.) Cezar je zaratio protiv Gala, a Kras protiv Par}ana, a da za to ni je bilo nikakve odluke Senata niti narodne odluke. Videti Diona. (M.) 6 7

88

89

nevoqe republikanske vlasti. Ali, kada je Avgust postao gospodar, politika ga je naterala da uspostavi red tako da svako iskusi blagoslov vlasti po jedinca. Kad se Avgust naoru`ao za rat, strahovao je od pobune vojnika a ne od zavera gra|ana; zbog toga se prema vojnicima odnosio sa obzirom a prema ostalima bio okrutan. Kada se nalazio u miru, strahovao je od zavera i ima ju}i pred o~ima Cezarovu sudbinu, pomi{qao je da krene drugim putem vladavine kako bi izbegao wegovu kob. Ovo je kqu~ ~itavog Avgustovog `ivota. U Senatu je ispod odela nosio oklop na grudima, odbio je zvawe diktatora. Dok je Cezar besramno govorio da Republika ni{ta ne predstavqa i da je wegova re~ zakon, Avgust je govorio samo o dosto janstvu Senata i po{tovawu Republike. Stoga je wegova namera bila da uspostavi vlast najpogodni ju da bude prihva}ena, ali da ne ugrozi wegove interese; i napravio ju je aristokratskom u civilnom, monarhisti~kom i vojnom pogledu. No, budu}i da se ni je mogla osloniti na sopstvene snage, ova ~udna vladavina mogla  je da opstane samo onoliko dugo koliko udovoqava monarhu i zbog toga je u potpunosti bila monarhisti~ka. Nametnulo se pitawe da li je Avgust zaista nameravao da se povu~e sa vlasti. Ali ko ne vidi da bi za wega bilo nemogu}e da u tome uspe da je to samo po`eleo? To {to je svakih deset godina tra`io da bude oslobo|en tereta vladavine, a opet nastavqao da ga nosi, ukazu je da se radilo o igri. Bila su to sitna lukavstva sa ciqem da mu po-

novo bude dodeqeno ono {to je smatrao u nedovoqnoj meri osiguranim. Imam u vidu ~itav Avgustov `ivot, i mada su qudi krajwe ~udni, ipak se retko de{ava da se u jednom trenutku odreknu ne~ega ~emu su te`ili ~itavog `ivota. Sve Avgustove akci je, svi propisi, jasno su bili usmereni ka uspostavqawu monarhi je. Sula se odrekao diktature, ali u ~itavom Sulinom `ivotu, ~ak i usred na silnih dela, odra`avao se republikanski duh. Kao ~ovek obuzet strastima, Sula je energi~no poveo Rimqane prema slobodi; Avgust, prepredeni tiranin,8 polako ih je odveo u ropstvo. Dok je pod Su lom Republika ponovo oja~ala, svi su urlali protiv tirani je, a dok se pod Av gustom u~vr{}ivala sama tirani ja, narod je govorio samo o slobodi. Obi~aj tri jumfa ko ji je toliko doprineo veli~ini Rima, i{~ezao je pod Avgustom ili, ta~ni je, ova po~ast je postala povlastica vrhovne vlasti.9 Ve}ina stvari ko ja se zbivala pod carevima poticala je iz Republike10 i stoga je neophodno napraviti wihovo pore|ewe. Samo onaj pod ~i jim je nadzorom preduziman rat11 imao je pravo da zahteva tri jumf; ali rat je uvek preduziman pod nadzorom vrhovnog zapovednika a time i cara ko ji je bio vrhovni zapovednik vojske. U vreme Republike, va`ilo je na~elo stalnog rata; pod carevima, maksima je glasila odr`avawe mira. Pobede su smatrane samo kao povod nemirima jer je vojska mogla da ispostavi visok ra~un za svo je usluge. Oni ko ji su se nalazili na mestima zapovednika stra-

Na ovom mestu upotrebqavam ovu re~ u zna~ewu Grka i Rimqana ko ji su ovim imenom nazivali sve one ko ji su ru{ili demokrati ju. (M.) – Uostalom, po narodnom zakonu, Avgust je postao zakoniti vladar: Lege regia Üuoe de ejus imperio lata est populus ei et in eum omne im perium transtulit. (O du`no stima, kwiga I) (Izdawe iz 1734. godine) 9 Po jedincima su davana samo jo{ tri jumfalna odlikovawa. (Dion, in Aug.) (M.) 10 Kad su Rimqani mewali vlast, a da na to nisu bili prisiqeni, ostavqali su stare obi~aje i spoqa{we obli~je. (M.)

11 Dion, in Aug., kwiga LIV, ka`e da je Agripa iz skromnosti izbegao da izvesti Senat o svom pohodu na narode sa Bosfora, pa je ~ak i odbio tri jumf; i da posle wega niko od wemu ravnih ni je proslavqan; ali to je bila milost ko ju je Avgust u~inio Agripi i {to je Antoni je uskratio Ventidi ju kada je ovaj prvi put pobedio Par}ane. (M.) 12 Svetoni je, in Au gust . (M.) 13 Svetoni je, ibid. Videti O du`no stima, kwiga I. (M.) 14 Dion, in Au gust . (M.)

8

91

90

hovali su da se upuste u suvi{e velike poduhvate; trebalo  je biti umeren u slavi kako bi se pobudila pa`wa ali ne i qubomora vladaoca, i uzdr`ati se da se pred wim po javite u sja ju ko ji wegove o~i ne bi podnele. Avgust je bio veoma oprezan kada je trebalo dodeliti pravo rimskog gra|anstva,12 donosio je zakone13 da bi spre~io prekomerno osloba|awe robova.14 U svom zave{tawu preporu~io je da se po{tu ju ove dve maksime i da se ne poku{ava pro{iriti carstvo novim ratovima. Ove tri stvari bile su vrlo ~vrsto povezane, ~im ni je bilo ratova, ni je bilo potrebe za novim gra|anstvom a time ni za novooslobo|enim robovima. Dok je Rim vodio stalni rat, trebalo je neprestano obnavqati stanovni{tvo. U po~etku, deo naroda iz svakog osvo jenog grada dovo|en je u Rim. Docni je, mnogi gra|ani susednih gradova dolazili su da bi u~estvovali u izbornom pravu i nastanili se u toliko velikom bro ju da je Rim, na `albe saveznika, ~esto bio primoran da ih vra}a nazad. Najzad, u grad su nahrupile gomile iz provinci ja. Osim toga, zakoni su podsticali brakove pa ~ak ih zahtevali. U svim ratovima, Rim je stekao izuzetan broj robova, i kada su wegovi gra|ani bili obasuti bogatstvom, kupovali su ih na svim stranama, ali su ih i beskona~no osloba|ali, iz velikodu{nosti, pohlepe, slabosti:15  jedni su `eleli da nagrade odane robove, drugi su `eleli da dobi ju `ito ko je je Republika delila siroma{nim gra|anima; a neki su, opet, hteli da u pogrebnoj povorci ima ju veliki broj u~esnika krunisanih vencima. Skoro sve stanovni{tvo ~inili su oslobo|eni qudi,16 tako da su ovi gospodari sveta, Dionisi je iz Halikarnasa, kwiga IV. (M.) Videti Tacita, Anali, kwiga ×III, late fusum id corpus, itd. (M.) 17 On je odredio da svi pretori janski vojnici prima ju pet hiqada drahmi: dve hiqade posle {esnaest godina slu`be i preostale tri hiqade drahmi posle dvadeset godina. (Dion, in Aug.) (M.)

ne samo na po~etku, ve} u svim vremenima najve}im delom bili ropskog porekla. Kako je broj obi~nog sveta, skoro iskqu~ivo sastavqenog od oslobo|enih robova ili wihovih sinova, postao nezgodan, od wih su obra zovane koloni je i tako je osiguravana lo jalnost provinci ja. Tako je uspostavqen protok qudi iz ~itavog sveta: Rim ih je primao kao robove, a oda{iqao ih kao Rimqane. Pod izgovorom nekih nemira na izborima, Avgust je smestio u grad namesnika i garnizon. Stvorio je stalne legi je, razmestio ih na granicama i uveo posebne fondove iz ko jih ih je pla}ao. Najzad, naredio je da veterani prima ju naknadu u novcu a ne u zemqi.17 Iz raspodele zemqe kakva se uobi~a jila od Sulinog vremena, nastalo je mnogo r|avih posledica. Vlasni{tvo nad svo jinom gra|ana postalo je nesigurno. Ukoliko svi

15 16

Videti Tacita, Anale, kwiga ×IV, o vojnicima odvedenim u Tarent i Antij. (M.) 18

93

vojnici jedne kohorte nisu dovedeni na jedno mesto, bili su nezadovoqni, ostavqali neobra|enu zemqu i posta jali opasni gra|ani.18 Ali, kada bi zemqe bile razdeqene po legi jama, pohlepni qudi su mogli da za ~as protiv Republike podignu vojsku. Avgust je stvorio stalne luke za mornaricu. Kako pre wega Rimqani nisu imali ni stalnu kopnenu vojsku, jo{ mawe su imali mornari~ke snage. Avgustova flota je kao glavni ciq imala obezbe|ivawe konvo ja i veza izme|u razli~itih kra jeva Carstva; ina~e, Rimqani su bili gospodari ~itavog Sredozemqa. U to doba, plovilo se samo ovim morem, i oni se nisu pla{ili nikakvog nepri jateqa. Dion vrlo ve{to prime}u je da je posle imperatora postalo te`e pisati istori ju: sve je postalo tajna; svi izve{ta ji iz provinci ja odno{eni su u imperatorov kabinet. Ostalo je poznato samo ono {to samovoqom ili prepredeno{}u tirana ni je ostalo skriveno ili ono {to su isto ri~ari naslutili. ×IV TIBERIJE

Kao {to reka lagano i tiho podriva nasipe ko ji su na woj podignuti a zatim ih u trenu sru{i, plave}i zemqi{te ko je je wima bilo za{ti}eno, tako isto i vrhovna vlast ko ja je pod Avgustom delovala bezose}ajno, pod Tiberi jem nasilno odbacu je stvari. Posto jao je zakon veli~anstva protiv onih ko ji su izvr{ili zlo~in nad rimskim narodom. Tiberi je se do~epao

ovog zakona i primenio ga, ne na slu~a jeve za ko je je bio predvi|en, ve} na bilo {ta {to je moglo da poslu`i wegovoj mr`wi ili sumwi, ne samo na dela ko ja su ulazila u delokrug zakona, ve} i na re~i, znakove ~ak i misli, jer ono {to se u izlivima srca ka`e u razgovoru dvo jice pri jateqa mo`e se ve} smatrati mi{qu. Stoga je nestalo slobode na gozbama, poverewa me|u ro|acima, vernosti me|u robovima. Vladarska dvoli~nost i ozlo je|enost svugde su se pro{irile, pri jateqstvo je smatrano opasnim, iskrenost neoprezno{}u, vrlina opona{awem ko je je moglo da narodu dozove u se}awe sre}u rani jih vremena. Nema okrutni je tirani je od one ko ja se odvi ja u senci zakona i pod velom pravde, kada nesre}nike takore}i dave samom daskom ko jom su se izbavili. I kako tiraninu nikada ne nedosta ju oru|a za wegovu krvolo~nost, Tiberi je je uvek na lazio sudi je spremne da osude onoliko qudi koliko je on mogao da osumwi~i. U doba Republike, sudio je Senat, ko ji kao telo ni je donosio po jedina~ne presude, od narodnog izaslanstva bivao  je obave{ten o zlo~inima ko ji su pripisani saveznicima. Tiberi je mu je poverio i su|ewe za zlo~ine uvrede veli~anstva. Telo je zapalo u stawe neizrecive podlosti. Senatori su predwa~ili u slugerawstvu i pod nadzorom Se jana, najugledni ji me|u wima postali su dou{nici. ^ini mi se da vidim nekoliko uzroka za ropski duh ko ji je tada zavladao u Senatu. Po{to je Cezar porazio republikansku stranku, wegovi pri jateqi i nepri jateqi u Senatu saglasili su se da ukinu sva ograni~ewa ko ja je zakon nametnuo wegovoj vlasti i dodeli mu brojne po~asti. Prvi su nasto jali da mu udovoqe, drugi da ga razbesne. Dion nam ka`e da su neki oti{li dotle da predlo`e da mu se Izostavqena napomena: Rimski velika{i su ve} osiroma{ili u Avgustovo doba; niko vi{e ni je `eleo da bude edil niti narodni tribun; mnogi se nisu upirali da postanu ni senatori. (Izdawe iz 1734. godine) 1

95

94

odobri da u`iva sa svakom `enom ko ja mu se svidi. To je bio razlog {to se nimalo ni je pribo javao Senata, i {to je na kraju dovelo do wegovog ubistva. To je i bio razlog zbog ko jeg kod slede}ih vladara ni je bilo besprimernog hvalisawa, ali ni sposobnosti da uzburka ju duhove. Pre nego {to je Rimom zavladao jedan ~ovek, bogatstva najvi|eni jih Rimqana bila su ogromna, kakvi god bili na~ini ko jim su ona zadobi jena. Skoro sve ovo bogatstvo razneseno je pod carevima. Senatori vi{e nisu imali velike mu{teri je ko je su ih obasipale bogatstvom,1 a u provinci jama se moglo uzeti malo toga osim za Cezara, posebno po{to su wegovi prokuratori, ko ji su skoro kao dana{wi upravnici, tamo ponovo uspostavqeni. I mada se izvor bogatstava ugasio, tro{kovi su ostali nepromeweni; tok `ivota bio je odre|en i samo je imperatorova milost mogla da ga u~ini podno{qivi jim. Avgust je narodu oduzeo zakonodavnu i sudsku vlast, ali mu je prepustio ili se bar ~inilo da mu je prepustio, pravo da bira magistrate. Tiberi je ko ji je strahovao od skup{tina toliko brojnog naroda, uskratio mu je ~ak i ovu povlasticu i dao je Senatu, {to }e re }i, samom sebi.2 Ipak, te{ko je naslutiti u ko joj je meri ova propast vlasti naroda ozlo jedila duhove velika{a. Dok je narod raspolagao dosto janstvima, magistrati ko ji su ga branili ~inili su brojne podvale. Ali, one su bile povezane sa izvesnim sja jem ko ji ih je skrivao, bilo da su narodu prire|ivane igre ili gozbe, bilo da mu se delio novac ili `ito. Iako je motiv bio podmukao, ova sredstva su imala ne~eg plemenitog u sebi jer velikanu prista je da stekne naklonost naroda svo jom velikodu{no{}u. Ali, kad narod vi{e nema {ta da pru`i, a vladar, u ime Senata, ukine sva wegova prava, ona se zahteva ju i sti~u prezrivim vidovima: dodvoravawe, 2 Tacit, Anali, kwiga I; Dion, kwiga LIV. (M.) – Kaligula je ponovo uspostavio komici je a potom ih ukinuo. (Izdawe iz 1734. godine)

be{~a{}e i zlo~in su ve{tine neophodne za uspeh. Ipak, ne izgleda da je Tiberi je `eleo da razvlasti Senat. Ni na {ta se ni je vi{e `alio od sklonosti ovog tela ka robovawu; ~itavog `ivota je iskazivao svo je ga|ewe nad tim. No poput ve}ine qudi pri`eqkivao je protivre~ne stvari; wegova op{ta politika ni je bila u saglasju sa li~nim strastima. Pri`eqkivao je Senat ko ji bi bio slobodan i sposoban da stekne ugled u vladavini, ali je isto tako `eleo Senat ko ji u svakom trenutku udovoqava wegovim strahovima, qubomori i mr`wi. Ukratko, dr`avnik u wemu stalno je popu{tao ~oveku. Rekli smo da je narod rani je naterao patrici je da pristanu na plebejske magistrate ko ji }e ga braniti od mogu}ih uvreda i nepravde. Da bi ovi magistrati mogli da vr{e svo ju vlast, progla{eni su svetim i nepovredivim, te je nare|eno da }e onaj ko ugro`ava tribuna delom ili re~ ju smesta biti ka`wen smr}u. Sada kada su carevi dobili ovla{}ewa tribuna, stekli su i wihove povlastice. I na osnovu toga mnogi su qudi osu|eni na smrt, dou{nici su najzad mogli svoj zanat da obavqa ju sa punom lako}om, a optu`ba za uvredu veli~anstva – zlo~in onih ko jima se ni je mogao pripisati nikakav zlo~in, kao {to ka`e Plini je – bila je pro{irena da obuhvati bilo {ta. Ipak, veru jem da neki od razloga za optu`be nisu bili toliko sme{ni kao {to nam danas izgleda ju, pa ne mogu da zamislim da bi Tiberi je optu`io ~oveka zato {to je prodao statuu imperatora sa svo jom ku}om, da bi Domici jan osudio na smrt `enu ko ja se skinula pred wegovom slikom i gra|anina ko ji je na zidovima sobe imao oslikanu ~itavu zemqu, ako su ove radwe kod Rimqana mogle da izazovu iste misli kao i kod nas da nas. Veru jem da se ovo delimi~no mo`e ob jasniti promenom vlasti u Rimu tako da je ono {to se nama ~ini bez utica ja, tada moglo da bu3

Videti Tacita. (M.)

96

de druga~i je. Sudim po onome {to danas vidim u narodu ko ji se ne mo`e osumwi~iti za tirani ju, gde je zabraweno piti u zdravqe neke osobe. Ne mogu da zanemarim bilo {ta {to mo`e da poslu`i spozna ji duha rimskog naroda. Bili su toliko savesno naviknuti na poslu{nost i na to da sre}a potpuno zavisi od razlike izme|u gospodara tako da su posle Germanikove smrti, dali svedo~anstvo o `alosti, bolu i bezna|u kakvi se

kod nas ne vi|a ju. Potrebno je pogledati kako su istori~ari opisali tako veliku, dugu i neumerenu javnu `alost,3 a da ona ni je bila pretvorna, jer ~itav narod ne mo`e da se pretvara, glumi ili dodvorava se. Kako rimski narod vi{e ni je u~estvovao u vlasti, a gotovo svi su bili slobodni qudi ili qudi bez posla ko ji su `iveli o tro{ku dr`avne blagajne, bili su svesni samo svo je nemo}i. Tugovali su kao deca i `ene ko ji se te{e ose}awem sopstvene slabosti: bili su zli, svo je strahove i nade su polagali u Germanika i kad im je ona us kra}ena, pali su u o~a jawe. Ni jedan se narod ne pla{i nesre}e koliko oni ko je bi beda wihovog polo`a ja mogla razuveriti i ko ji bi sa Andromahom mogli da ka`u: „Da Bog da, pa se upla {im”.4 U Napuqu danas ima pedeset hiqada qudi ko ji `ive samo na zequ i kao jedini imetak ima ju polovinu platnenog odela. Ti qudi, najnesre}ni ji na ovoj zemqi, pada ju u u`asnu poti{tenost ve} na najmawi dim iz Vezuva. Dovoqno su budalasti da bi se pla {ili nesre}e. ×V O IMPERATORIMA OD GAJA KALIGULE DO ANTONINA

Kaligula je nasledio Tiberi ja. Za wega se govorilo da nikad ni je bilo boqeg roba niti r|avi jeg gospodara. Ove dve stvari neposredno su povezane, po{to isti zaokret uma ko ji dovodi do toga da ~ovek bude pod sna`nim uti4

Uporediti sa Senekom, Trojanke, stih 639 i slede}i.

1

Ukinuo ih je docni je. (M.)

98

skom neograni~ene mo}i kao glavni zapovednik, izaziva kod wega isti utisak i kad se sam na |e na tom polo`a ju. Kaligula je ponovo uspostavio komici je1 ko je je Tiberi je ukinuo, i ukinuo je samovoqni zlo~in uvrede veli~anstva ko ji je ovaj uveo. Na osno vu ovoga mo`emo da zakqu~imo da je po~etak vladavine lo{eg vladara ~esto kao kraj vladavine dobrog. Ono {to dobri vladari ~ine iz vrline, lo{i rade iz `eqe da se vrate pona{awu svog prethodnika. A ovom duhu protivre~nosti dugu jemo prili~no dobrih odluka, ali i prili~no lo{ih. [ta se ovime postiglo? Kaligula je zabranio tu`be za ~in uvrede veli~anstva, ali je koristio svo je vojne mo}i da usmrti one ko ji mu nisu bili po voqi. A ni je bio zlovoqan samo prema nekolicini senatora; dr`ao je isukani ma~ nad ~itavim Senatom kome je pretio potpunim istrebqewem. Ova zastra{u ju}a tirani ja imperatora bila je saglasna op{tem duhu Rimqana. Po{to su iznenada pali pod samovoqnu vlast, gotovo bez me|urazdobqa u ko jem su vladali i postali sluge, bili su potpuno nepripremqeni za prelazak na bla`e propise; ratni~ko raspolo`ewe je ostalo; sa gra|anima se postupalo kao {to su oni po stupali sa pora`enim nepri jateqima, i po istom planu su bili porobqeni. Sula ko ji je u{ao u Rim ni je se razlikovao od Sule ko ji je u{ao u Atinu – oslawao se na isto me|unarodno pravo. A dr`ave ko je su bile postepeno porobqene, kada bi im nedosta jali zakoni, vladali su se po obi~a jima. Stalni prizori gladi jatorskih borbi u~inili su Rimqane krajwe ratobornima. Prime}eno je da je Klaudi je posta jao skloni ji krvoproli}u po{to bi odgledao priredbe ove vrste. Primer ovog imperatora, ko ji je bio mirne naravi a Videti rimske zakone o vlasti o~eva i majki. (M.) Vojvoda od Bragance je posedovao velika imawa u Portugalu; kad se pobunio, {panskom kraqu je upu}ena ~estitka zbog bogatstva ste~enog zaplenom. (M.) 2 3

99

po~inio toliko mnogo okrutnosti, belodano ukazu je da je vaspitawe toga doba bilo druga~i je od na{eg. Kako su Rimqani navikli da se poigrava ju qudskom prirodom kod svo je dece ili robova,2 nisu bili u stawu da upozna ju vrlinu ko ju zovemo qudskost. Da li ratobornost ko ju nalazimo me|u `iteqima na{ih koloni ja poti~e od bilo ~ega drugog osim kazni ko jima je ovaj nesre}ni deo qudske rase stalno bio izlo`en? Kada smo okrutni u gra|anskoj dr`avi, {ta mo`emo da o~eku jemo od prirodne blagosti i pravde? Zamorno je pratiti u istori ji imperatora beskona~an broj qudi ko ji su ubi jani da bi wihova dobra bila preoteta. U savremenoj istori ji ne nailazimo ni na {ta sli~no. Ovo se, kao {to smo rekli, mora pripisati bla`im obi~a jima i represivni joj religi ji, i uz to, nema razba{tiwavawa porodica onih senatora ko ji su poharali svet. Prednost ko ju izvla~imo iz skromnog opsega na{ih imawa uliva ve}u sigurnost; nismo vredni muke da bi nam neko opqa~kao imawe.3 Narod Rima ko ji se zvao plebs ni je mrzeo najgore careve. Po{to su izgubili vlast i vi{e nisu bili zaokupqeni ratom, postali su najprepredeni ji narod. Trgovinu i zanate 4 Grci su imali igre na ko jima je bilo dostojno boriti se kao {to je bilo slavno pobediti na wima; Rimqani su prire|ivali samo spektakle a posebne su bile borbe gladi jatora. Ali kada je neki velika{ li~no silazio u arenu ili se popeo u pozori{te, rimska ozbiqnost ni je time bila ugro`ena. Kako bi se na to odlu~io senator, on kome zakoni brane da se zbli`i sa qudima ko je su ~ak i narodni prezir i aplauzi odbacili? Ipak su se na tom mestu po javqivali i imperatori; a ovo ludilo ko je je kod wih pokazivalo veliku nesre|enost du{e, prezir prema lepom, ~estitom, kod istori~ara je zauvek obele`ilo karakter tirani je. (M.) 5 Izostavqen odeqak: Kad bi imperator pokazao svo ju snagu i dr`awe, kao kad je Komod pred narodom ubio toliko zveri udarcima ma~a, sa takvom lako}om, morao je privu}i divqewe naroda i vojnika, jer su dr`awe i snaga bila neophodna svojstva za vojni~ku ve{tinu tog doba. (Izdawe iz 1734. godine)

101

100

smatrali su ropskim poslom a zbog raspodele `ita ko je su primali, zanemarili su zemqu. Navikli su se na igre i pri redbe. Kada vi{e nisu imali tribune ko je bi slu{ali ili magistrate ko je bi birali, ove beskorisne stvari postale su neophodnost, a besposlenost je pove}ala wihovu glad za tim. Tako su Kaligula, Neron, Komod i Karakala o`aqeni od naroda zbog wihove ludosti, jer su ludo voleli ono {to i narod voli, i svom snagom pa i li~nim utica jem doprineli narodnim zabavama. Ovi vladari su na wih tro{ili bogatstva Carstva a kada su ona iscrpqena, narod je, mirno gleda ju}i kako sve velike porodice zapada ju u bedu, u`ivao u tirani ji. A wihova je radost bila ~ista jer su na{li sigurnost u vlastitoj prostoti. Takvi su vladari, naravno, mrzeli dobre qude: znali su da ne u`iva ju wihovu naklonost.4 Razgnevqeni protivqewem ili ti{inom bednog gra|anina, opi jeni aplauzima puka, uspeli su da sebe zamisle kao vlast narodnih usre}iteqa ko ju samo zlonamerni qudi mogu da ograni~ava ju. 5 Kaligula je bio istinski sofista u svo joj okrutnosti. Po{to je vodio poreklo i od Antoni ja i od Avgusta, govorio je da }e konzule kazniti i ukoliko proslave dan se}awa na pobedu kod Akci juma, ali i ukoliko ga ne proslave. A kad je umrla Druzila, ko joj su pridavane bo`anske po~asti, bio je ujedno zlo~in `aliti za wom, zato {to je ona bogiwa, i ne `aliti je jer je bila wegova sestra. Na ovom mestu treba uo~iti prizor qudske sudbine. Koliko mnogo ratova u rimskoj istori ji, koliko mnogo prolivene krvi, koliko mnogo uni{tenih naroda, koliko mnogo velikih poduhvata, koliko mnogo tri jumfa, kakvo Avgust je postavqao prokuratore, ali oni nisu imali nikakva ovla{}ewa; a kad su pokazivali neposlu{nost, moralo se posegnuti za vla{}u namesnika provinci je ili pretora. Ali pod Klaudi jem, imali su obi~na ovla{}ewa kao wegovi zamenici u provinci jama; vodili su jo{ i poreske poslove {to je sva~i je bogatstvo stavqalo u wihove ruke. (M.) 7 Videti Tacita, Anali, kwiga ×II. (M.) 6

dr`avni{tvo, kakva trezvenost, opreznost, upornost i hrabrost! Ali, kako je okon~ana ova zamisao osva jawa sveta – tako dobro isplanirana, izvr{ena i dovr{ena – osim {to je utolila `e| petorici ili {estorici ~udovi{ta? Pobogu! Ovaj Senat je uni{tio tolike kraqeve samo da bi zapao u najpodmukli je ropstvo nekih od najprezreni jih gospodara i sebe iskorenio vlastitim osudama! U~vr{}u jemo sopstvenu mo} samo da bi je boqe preobratili! Qudi nasto je da uve}a ju svo ju vlast a onda ona prelazi u sre}ni je ruke i okre}e se protiv wih! Po{to je Kaligula ubi jen, Senat se sastao da sastavi vladu. Dok je ve}ao, neki vojnici su u{li u palatu da bi je opqa~kali. U mra~nom kutu, prona{li su ~oveka ko ji je drhtao od straha. Bio je to Klaudi je: proglasili su ga za imperatora. Klaudi je je oborio stari poredak dopu{ta ju}i oficirima da dele pravdu.6 Mari je i Sula su ratove vodili ponajvi{e da bi utvrdili ko }e imati pravo na to, senatori ili vitezovi.7 ]ef izvesnog glupana uskratio je to pravo i jednima i drugima {to je neobi~an ishod sukoba ko ji je zapalio svet! Ni jedna vlast ni je bezgrani~ni ja od one ko ju ima naslednik republike jer se na|e u prilici da ima svu mo} naroda ko ji sebi ni je mogao da uvede ograni~ewa. Tako i danas vidimo danske kraqeve ko ji ima ju najsamovoqni ju vlast u Evropi. Narod ni je bio mawe uni`en od Senata. Videli smo da  je do vremena imperatora, on bio toliko ratoboran da su vojske ustanika disciplinovane na terenu i kretale pravo na nepri jateqa. U gra|anskim ratovima Vitali ja i Vespazi jana, Rim je postao plen svakog ambicioznog ~oveka, i, pun pla{qivih gra|ana, strepeo pred svakom ~etom vojnika ko ja bi se po javila. Polo`aj careva ni je bio nimalo boqi. Budu}i da pra8

Tacit, Anali, kwiga I. (M.)

103

102

vo ili izazov izbora imperatora ni je bio sveden samo na  jednu vojsku, bilo je dovoqno da neko koga je jedna vojska izabrala bude omra`en drugima ko ji su smesta birali suparnika. I tako kao {to je veli~ina Republike bila kobna po republikansku vladu, veli~ina Carstva je postala opasna po careve. Da su branili samo zemqu osredwe veli~ine, imali bi samo glavnu vojsku ko ja bi ih jedanput izabrala i branila delo svo jih ruku. Vojnici su bili privr`eni Cezarovoj porodici ko ja je bila jemac svih prednosti {to ih je doneo prevrat. Do{lo je vreme kad je Cezarova porodica istrebila sve velike rimske porodice i kada je sa Neronom i sama i{~ezla. Gra|anska vlast ko ja je neprestano potiskivana, ni je bila u prilici da se suprotstavi vojsci, jer je svaka vojska `elela da proglasi svoga cara. Napravimo na ovom mestu pore|ewe razli~itih razdobqa. Kad je Tiberi je po~eo da vlada, iskoristio je Senat na najboqi na~in.8 Saznao je da su se rimske legi je u Iliri ji i Germani ji pobunile: u~inio im je nekoliko ustupaka, ustvrdio da Senat treba da se iz jasni o ostalima9 i poslao im izaslanika iz ovog tela. Oni ko ji su prestali da se pla{e Caetera Senatui servanda. (Tacit, Anali, kwiga I) (M.) Videti Germanikov govor. (Ibid.) (M.) 11 Gaudebat coedibus miles, Üuasi semet absolveret. (Ibid.) – U nastavku su navedene iskorewene privilegi je. (Ibid.) (M.) 12 Tacit, Istori je, kwiga I. (M.) 13 Ibid, kwiga III. (M.) 14 Videti kod Tita Livi ja, svote deqene posle razli~itih pobeda. Ciq zapovednika je bio da unesu dosta novca u javnu blagajnu a da tek deo podele vojnicima. (M.) 15 Paul Emili je, u vreme najslavni jih osva jawa kada je dare`qivost bila ve}a, podelio je samo sto denara svakom vojniku; ali Cezar im je dao dve hiqade; a wegov primer su sledili Antoni je i Oktavi jan, Brut i Kasi je. Videti Diona i Api jana. (M.) 9

10

mo}i, i daqe mogu da po{tu ju autoritet. Kad je vojnicima rimske armi je pokazano da su `ivoti imperatorove dece i senatskih izaslanika ugro`eni,10 uspeli su da se poka ju pa ~ak do{li dotle da sami sebe kazne.11 Ali kad je Senat kona~no slomqen, wegov primer vi{e nikoga ni je uzbu|ivao. Oton je uzalud ube|ivao svo je vojnike pri~a ju}i im o ugledu Senata, 12 uzalud je Viteli je slao najvi|eni je senatore da sklope mir sa Vespazi janom.13 Ugled ko ji im je po naredbi dr`ave uskra}en, ni je mogao da se obnovi u trenutku. Vojske su ove izaslanike smatrale najkukavi~ki jim robovima gospodara koga su ve} odbacile. Drevni obi~aj Rimqana bio je da onaj ko sla vi pobedu, podeli nekoliko denara svakom vojniku: sitninu.14 U gra|anskim ratovima su ovi darovi narasli.15 Rani je su izdva jani od novca oduzetog nepri jatequ; u ovim nesre}nim vremenima, to je bio novac gra|ana a vojnici su `eleli deo ~ak i kad ni je bilo ni~ega. Ove raspodele su vr{ene posle ratova; Neron ih je obavqao u miru; vojnici su se na to navikli i bili su besni na Galbu ko ji im je hrabro rekao da on ume da odabere vojnike ali ne ume da ih ku pu je. Galba, Oton16 i Viteli je samo su se kratko zadr`ali na vlasti. Poput wih, i Vespazi jana su izabrali vojnici. Tokom ~itave svo je vladavine, on je razmi{qao samo o obnovi Carstva ko jim su uzastopce vladala {estorica tirana pod jednako okrutna, gotovo svi odreda divqi, ~esto priglupi i, {to je stvari ~inilo jo{ gorim, razmetqivi do ludila. Tit ko ji ga je nasledio, bio je miqenik rimskog naroda. Domici jan je u wemu video novo ~udovi{te, okrutni je ili bar nezgodni je od wegovih prethodnika zbog wegove pla{qivosti. Wemu najbli`i slobodni qudi, ~ak i wegova `ena – kaSuscepere duo manipulares imperium populi romani transferendum, et transtulerunt. (Tacit, Istori je, kwiga I) (M.) 16

105

104

ko su neki tvrdili – uklonili su ga, uvi|a ju}i da je opasan koliko u pri jateqstvu toliko i u mr`wi. Pre nego {to su zadali smrtni udarac, potra`ili su naslednika i odabrali Nervu, ~asnog starinu. Nerva je usvo jio Tra jana, najsavr{eni jeg vladaoca u analima istori je. Roditi se u doba wegove vladavine zna~ilo je blagoslov; ni je bilo ni~eg toliko sre}nog ili slavnog za rimski narod. Bio je veliki dr`avnik i veliki vojskovo|a. Bio je odva`an {to ga je u~i nilo blagonaklonim prema dobrim delima, prosve}enog duha ko ji ga je pou~avao najboqem i plemenitog duha, velik i lep. Posedovao  je sve vrline a da ni u jed noj ni je dosegao krajnost, ukratko bio je najpogodni ji da po~asti qudsku narav i predstavi bo`ansku. On je dovr{io Cezarov poduhvat i uspe{no ratovao protiv Par}ana. Svako drugi bi pokleknuo u podvigu pred takvim neposrednim opasnostima i nedosti`nom pomo}i, onda kad je apsolutno potrebno pobediti i kad je neizvestan opstanak posle pobede. Te{ko}a je po~ivala i u polo`a ju dva car stva i u na~inu ratovawa dva ju naroda. Ako bi se udarilo putem kroz Jermeni ju, prema izvorima Tigra i Eufrata, nai{lo bi se na brdovitu i neprohodnu zemqu kroz ko ju je nemogu}e voditi konvo je, tako da bi vojska stigla polurastro jena u Medi ju.17 Ako bi se udarilo prema jugu preko Nizibisa, nai{lo bi se na u`asnu pustiwu ko ja razdva ja dva carstva. Ako bi se krenulo jo{ ju`ni je i po{lo kroz Mesopotami ju, putovalo bi se kroz de lom neobra|enu, a delom zapu{tenu zemqu, a budu}i da Tigar i Eufrat teku od severa ka jugu, prodor u unutra{wost ne bi bio mogu} bez uda-

qavawa od reka, niti udaqavawe od wih bez mogu}nosti na opstanak. [to se ti~e na~ina ratovawa dva ju naroda, snaga Rimqana bila je u wihovoj pe{adi ji – naj ja~oj, naj~vr{}oj i najdisciplinovani joj na svetu. Par}ani nisu imali pe{adi ju ve} zadiviqu ju}u kowicu. Borili su se iz daqine i izvan dometa rimskog oru` ja; kopqe je retko uspevalo da ih dosegne, a wihovo oru` je ~inili su luk i zastra{u ju}e strele. Radi je su dr`ali vojsku pod opsadom nego {to bi joj se su protstavili u borbi. Uzalud su progoweni jer je za wih bek stvo zna~ilo borbu. Primoravali su svo je qude na povla~ewe kako se nepri jateq bli`io, ostavqa ju}i samo garnizone u upori{tima, a kada bi ovi bili zauzeti, morali su biti uni{teni. Ve{to su spaqivali svu zemqu oko nepri jateqske vojske i uskra}ivali mu ~ak i travu. Ukratko, vodili su rat veoma sli~no kao {to se i danas ratu je u istim kra jevima. Uostalom, legi je iz Iliri je i Germani je ko je su povedene u ovaj rat, ni su im uop{te bile dorasle.18 Naviknuti na

17 Zemqa ni je imala dovoqno velikih stabala da bi se sagradile naprave za opsadu gradova. (Plutarh, Antoni jev `ivot ) (M.) 18 Videti Irodi jana, Alek sandrov `ivot . (M.)

Videti Eutropi ja. Daki ja je napu{tena tek u vreme Aureli jana. (M.) Sveti Avgustin, O bo` joj dr `avi, kwiga IV, glava ××III I ××I×. (M.) 19 20

107

obilnu ishranu u svo joj zemqi, vojnici su gotovo do posledweg izdahnuli. Tako su Par}ani u~inili {to jo{ nikom ni je po{lo za rukom i izbegli rimski jaram – ne zato {to su nepobedivi, ve} stoga {to su bili nedostupni. Hadri jan se odrekao Tra janovih osva jawa19 i postavio granice Carstva na Eufratu. I posle toliko ratova, zadivqu ju}e je da su Rimqani izgubili samo ono {to su `eleli da napuste, poput mora ko je opada onda kad se samo od sebe povu~e. Hadri janovo dr`awe izazvalo je dosta komentara. U svetim kwigama Rimqana, narod je pro~itao da je Tarkvini je, kada je po`eleo da sagradi Kapitol, video da se na na jpogodni jem mestu ve} nalaze kipovi mnogih drugih bo`anstava. Ispitao je svo jim vra~arskim znawem da li bi ona bila voqna da ustupe mesto Jupiteru. Svi su pristali, izuzev Marsa, Juventusa i Terminusa.20 Ovo je dovelo do nastanka tri religiozna razmi{qawa: da Marsov narod nikome ne bi ustupio oblast ko ju je zaposeo; da rimska mladost nikad ne}e biti nadma{ena i, kona~no, da se rimska granica nikada ne}e pomaknuti unazad: {to se sve desilo, dodu{e pod Hadri janom. ×VI O STANJU CARSTVA OD ANTONINA DO PROBA

U ovo doba, sekta stoika se ra{irila i stekla naklonost u Imperi ji. Izgledalo je da je qudska narav u~inila napor

da stvori ovu zadivqu ju}u sektu iz sebe same – kao biqke ko je se ra|a ju iz zemqe na mestima ko ja nebesa nikada nisu ugledala. Rimqani joj dugu ju svo je najboqe careve. Ni{ta nas ne mo`e naterati da zaboravimo prvog Antonina osim ~oveka koga je usvo jio – Marka Aureli ja. Ose}amo u sebi potajno zadovoqstvo govore}i o ovom caru; ne mo`emo da ~itamo o wegovom `ivotu bez neke vrste razne`enosti. Posledica toga je da o sebi boqe mislimo zato {to boqe mislimo o qudima. Nervina mudrost, Tra janova slava, Hadri janovo juna{tvo, vrlina dvo jice Antonina privukle su po{tovawe vojnika. Ali kad su nova ~udovi{ta zauzela svo ja mesta, zloupotrebe vojne uprave po javile su se u punoj krajnosti, a vojnici ko ji su prodali Carstvo, ubi jali su careve da bi se domogli novih ucena. ^u jemo da je negde u svetu jedan vladalac petnaest godina nasto jao da ukine gra|ansku vladu u svo jim zemqama i uspostavi vojnu upravu. Ne bih `eleo da o toj nameri iznosim bilo kakva odbojna mi{qewa, re}i }u samo da, po prirodi stvari, dve stotine a ne osam hiqada stra`ara mo`e da pru`i sigurnost vladaru; uz to, opasni je  je ugwetavati naoru`ani narod od nenaoru`anog. Komod je nasledio svoga oca Marka Aureli ja. On je bio ~udovi{te ko je se predalo svim strastima, sopstvenim kao i strastima svo jih ministara i dvor jana. Oni ko ji su ga pogubili, doveli su na wegovo mesto ~asnu starinu Pertinaksa koga je pretori janska garda odmah zatim ubila. Oni su Carstvo izlo`ili na licitaci ju, a Didi je Juli jan ga  je zadobio svo jim obe}awima. Svi su zbog toga bili pogo|eni. Iako je Imperi ja ~esto kupovana, nikad oko we ni je bilo cenkawa. Pescenin Niger, Sever i Albin progla{eni su carevima; Juli jana su vojnici napustili jer ni je mogao da isplati ogromne svote ko je im je obe}ao. Sever je porazio Nigera i Albina. Bio je veoma spo-

108

soban ~ovek, ali mu je nedosta jala ugla|enost, ta glavna vrlina vladara. Vlast careva bi nam se lako mogla u~initi vi{e tiranska od vlasti dana{wih vladara. Wihovo je dosto janstvo bilo skup svih rimskih magistratura. Kao diktatori pod imenom careva, kao narodni tribuni, prokonzuli, cenzori, veliki sve{tenici i – kada bi po`eleli – konzuli, delili su delimi~nu pravdu. Tako su lako mogli da pobude sumwu da ugwetava ju one ko je su osudili jer narod obi~no sudi o zloupotrebi vlasti na osnovu wene veli~ine. Ali kraqevi Evrope ko ji su zakonodavci a ne izvr{ioci zakona, vladari a ne sudi je, odrekli su se onog dela vlasti ko ji im je bio odbo jan. I dok su sebi ostavili pravo da dele milost, ovlastili su posebne magistrate za odre|ivawe kazni. Jedva da je bilo qubomorni jih careva od Tiberi ja i Severi ja, pa ipak su obo jica sebi dopustili da vlada ju bedno, prvi uz pomo} Se jana a drugi uz pomo} Plauci ja. Nesre}an obi~aj proskripci ja, ko ji je uveo Sula, nastavqen je pod carevima; ~ak je bilo neophodno da vladar bude obdaren vrlinom kako je ne bi sledio; jer su wegovi ministri i miqenici smesta predvi|ali ogroman broj Irodi jan, Severov `ivot . (M.) Zlo se nastavilo pod Aleksandrom. Artakserks ko ji je obnovio Persijsko carstvo, pokazao se izuzetan prema Rimqanima, jer su wihovi vojnici, iz hira ili svo jeglavosti, dezertirali u grupama kod wega. (Ksifilinov popis, iz Dionove kwige L×××) (M.) 3 Odnosno Persi janci ko ji su ih nasledili. (M.) 4 Sever je porazio Nigerove azi jatske legi je; a Konstantin Licini jeve. Vespazi jan, iako progla{en od strane vojske u Siri ji, vodio je rat protiv Viteli ja uz pomo} legi ja iz Mezi je, Panoni je i Dalmaci je. Ciceron je, na{av{i se u wegovoj vladi, pisao Senatu da se ne mo`e ra-~unati na skupqawe vojske po Azi ji. Konstantin je, ka`e Zosim, Maksenci ja pobedio samo zahvaqu ju}i kowici. O tome videti i glavu ××II. (M.) 5 Avgust je legi je ustro jio kao sta ja}u vojsku i rasporedio ih po provinci jama. Na po~etku, ~ete su prikupqane u Rimu, zatim me|u Latinima, potom u Itali ji, a onda po provinci jama. (M.) 1 2

109

konfiskaci ja a wemu su govorili samo o potrebi za ka`wavawem i pogubnoj milosti. Severove proskripci je naterale su mnoge Nigerove vojnike1 da prebegnu Par}anima.2 Nau~ili su Par}ane onome {to im je nedosta jalo u vojnoj ve{tini, ukqu~u ju}i i rukovawe i izradu rimskog oru` ja. Zbog toga su ovi narodi, obi~no zadovoqni da se brane, otada skoro uvek bi li napada~i.3 Primetno je da su, u ovom nizu gra|anskih ratova ko ji su se neprestano javqali, oni ko ji su u`ivali podr{ku evropskih legi ja gotovo uvek pobe|ivali one ko je su podr`avale azijske legi je.4 A u istori ji Severovoj nalazimo da ni je mogao zauzeti grad Atru u Arabi ji jer su se evropske legi je pobunile primorava ju}i ga da upotrebi legi je iz Siri je. Ova razlika je postala uo~qiva otkad su zapo~ele vojne pobune po provinci jama,5 a bila je ista tolika izme|u legi ja koliko i izme|u naroda ko ji su po pri rodi ili vaspitawu mawe ili vi{e skloni ratu. Ove pobune po provinci jama izazvale su jo{ jednu posledicu. Kako su carevi obi~no bili dovo|eni iz vojnih redova, gotovo su svi bili stranci a ponekad i varvari. Rim vi{e ni je bio gospodar sveta, ali je primao zakone iz ~itavog sveta. Svaki od imperatora doneo je ne{to iz svo je zemqe, bilo da se radi o opho|ewu, obi~a jima, upravi ili religi ji. A Heliogabal ide toliko daleko da `eli da uni{ti sva mesta obo`avawa u Rimu i ukloni sve bogove iz hramova kako bi u wima postavio sopstvene. Pored tajnih sredstava ko je Bog odabira i ko je samo On pozna je, ova je okolnost prili~no doprinela uspostavqawu hri{}anske religi je; vi{e u Carstvu ni je bilo ni~eg stranog a narod je bio spreman da prihvati sve obi~a je ko je bi car po`eleo da uvede. Znamo da su Rimqani primili u svoj grad bo gove drugih naroda. Prihvatili su ih kao osva ja~e i pronosili ih na

111

110

tri jumfima, ali kad su stranci sami hteli da ih tamo donesu, smesta im je to zabrawivano. Osim toga, poznato je da su Rimqani imali obi~aj da tu|im bogovima da ju imena svo jih bogova ko ji su im bili najsli~ni ji. Ali, kada su sve{tenici drugih zemaqa `eleli da slu`e svo jim bogovima u Rimu pod vlastitim imenima, to im ni je dopu{tano i to  je bila jedna od najve}ih prepreka na ko ju je nai{la hri{}anska religi ja. Karakala se pre mo`e nazvati uni{titeqem qudi nego tiraninom: Kaligula, Neron i Domici jan ograni~ili su svo je okrutnosti na Rim, Karakala je svoj bes pro{irio na ~itav svet. Sever se poslu`io otima~inama tokom duge vladavine i proskripci jama onih ko ji su pripadali stranci wegovih suparnika kako bi nagomilao ogromno bogatstvo. Karakala, ko ji je svo ju vladavinu zapo~eo ubistvom brata Gete, iskoristio je ova bogatstva da ubedi vojnike da trpe wegove zlo~ine; a ovi su voleli Getu i govorili da su se zakleli obo jici Severovih sinova a ne samo jednom. Sedam hiqada miri jada, Dion, in Macrin. (M.) Ati~ka drahma je bila rimski denar, osmi deo unce i {ezdeset~etvrti deo na{e marke. (M.) 8 Pove}ao ju je za {ezdeset i pet posto. (M.) 9  Anali, kwiga I. (M.) 10 Cezarov `ivot . (M.) 11 Prirodna istori ja, kwiga ×××III, ~lanak 13. Umesto da da ju deset bakrenih unci za dvadeset, davali su {esnaest. (M.) 12 Vojnik kod Plauta, in Mo stel laria, ka`e da ima tri asa: ovo se mo`e razumeti samo kao as od deset unci. Ali, ako je plata bila ta~no {est asova u Prvom punskom ratu, u Drugom se ni je smawila za petinu ve} za {estinu, a razlika je zanemarena. (M.) 13 Polibi je ko ji ga ra~una u gr~kom novcu, pravi razliku samo u deli}u. (M.) 14 Videti Orozi ja i Svetoni ja, in Domit . Obo jica kazu ju isto druga~ije se izra`ava ju}i. Naveo sam ograni~ewa u bakrenim uncama kako bi me razumeli oni ko ji nema ju potrebe da pozna ju rimski novac. (M.) 6 7

Ovo nagomilano bogatstvo gotovo je uvek donosilo samo kobne posledice: ono zaslepqu je naslednika; i ako ne iskvari wegovu du{u, zatrova}e wegov um. On smesta planira velike poduhvate ko ji po~iva ju na slu~ajnoj mo}i, ko ja ne mo`e da opstane, ko ja je neprirodna i naduvana pre nego {iroka. Karakala je povisio plate vojnicima. Makrin je pisao Senatu da je ova povi{ica iznosila sedamdeset miliona6 drahmi.7 Izgleda da je ovaj vla dar preterao. Ako uporedimo tro{kove pla}awa dana{wih vojnika sa ostatkom  javnih rashoda, i pogledamo istu razmeru kod Rimqana, vide}emo da je ova svota bila ogromna. Potrebno je prou~iti kolika je bila plata rimskog vojnika. Od Orozi ja sazna jemo da je Domici jan za ~etvrtinu pove}ao utvr|enu platu.8 ^ini se, na osnovu govora nekog vojnika kod Tacita,9 da je u vreme Avgustove smrti ona iznosila deset unci bakra. Kod Svetoni ja10 nalazimo da je Cezar udvostru~io plate u svo je doba. Plini je11 ka`e da je u Drugom punskom ratu ona smawena za petinu. To zna~i da je u vreme Prvog punskog rata12 iznosila {est unci bakra, u drugom pet unci, pod Cezarom deset13 a pod Domici janom14 trinaest i tre}inu. Ovde }u navesti nekoliko primedbi. Plata ko ju je Republika sa lako}om davala dok je bila mala zemqa, ratovala svake godine i svake godine donosila plen, ni je mogla da se bez zadu`ivawa odr`i tokom Prvog punskog rata, kad se oru` je prenelo van Itali je i zemqa morala da vodi dug rat i izdr`ava veliku vojsku. U Drugom punskom ratu, plata je svedena na pet unci bakra a ovaj pad mogao je da bude izveden bez opasnosti, jer je to vre me kad je ve}ina gra|ana crvenela kada bi uop{te primila isplatu i `elela da slu`i o svom tro{ku. Riznice Perse ja i tolikih drugih kraqeva ko je su ne15

Ciceron, O du`no stima, kwiga II. (M.)

112

prestano dovla~ene u Rim, dovele su do ukidawa poreza.15 U dr`avnoj i po jedina~noj rasko{i, Rimqani su imali mudrosti da ne pove}ava ju platu od pet bakrenih unci. Iako su od ove plate odbi jani izdaci za `ito, ode}u i oru` je, ona je bila dovoqna po{to su regrutovani samo oni gra|ani ko ji su imali nasle|e. Kako je Mari je regrutovao qude ko ji nisu imali ni~ega, a wegov primer su sledili drugi, Cezar je bio primoran da pove}a platu. Ovaj rast plata nastavqen je i posle Cezarove smrti, vlada je bila prisiqena da pod konzulatom Hirci ja i Panse ponovo uvede poreze. Kad je Domici jan iz slabosti pristao na pove}awe plate za ~etvrtinu, naneo je te`ak udarac dr`avi, ~i ja nesre}a ni je bila u preovla|u ju}oj rasko{i ve} u stale`ima ko ji po prirodi stvari mora ju da ima ju samo toliko da zadovoqe fizi~ke potrebe. Kona~no, ~im je Karakala odobrio novu povi{icu, Carstvo se na{lo u polo`a ju da ne mo`e da opstane bez vojnika ali ni sa wima. Karakala je svog brata uzdigao u red bogova da bi sti{ao zgra`avawe zbog wegovog ubistva, i {to je neobi~no, to isto je s wim u~ inio Makrin, po{to je naredio da ga zakoqu, `ele}i da smiri pretori jansku gardu ko ja je postala o~ajna zbog smrti dare`qivog vladara. Podigao je hram u wegovu ~ast i u wemu smestio flaminske sve{tenike. Zbog toga uspomena na wega ni je izbledela i po{to Senat ni je smeo da ga osudi, ni je bio uvr{}en me|u tirane kao Komod ko ji to ni je vi{e zaslu`io od wega.16 Od dvo jice velikih imperatora, Hadri jana i Severa,17 prAelius Lampridius, in Vita AleØ. Severi. (M.) Videti Ksifilinov zakqu~ak, @ivot Hadri jana i Irodi jana, Severov  `ivot . (M.) 18 Izostavqena primedba: Ovi ustupci u~iweni vojnicima poti~u od starog obi~a ja ustaqenog u Republici; pobednik je delio svakom vojniku nekoliko denara: to je bila sitnica. U gra|anskim ratovima, voj16 17

113

vi je uspostavio vojni~ku disciplinu a drugi ju je raspustio. Posledice sasvim dobro odgovara ju uzrocima: vladari ko ji su usledili posle Hadri jana vladali su sre}no i tiho; a oni ko ji su usledili posle Severa do`iveli su mno{tvo u`asa. Darovi ko jima je Karakala obasipao vojnike bili su ogromni; on je vrlo verno sledio savet svog umiru}eg oca da obogati vojnike i da se ne bri ne ni za koga drugog. Ali ovakva politika te{ko da je mogla da bude dobra za razdobqe du`e od jedne vladavine. Slede}eg imperatora, nesposobnog da podnese iste tro{kove, vojska je smesta ubila tako da su mudri carevi stradali u smrtnim presudama ko je su izricali vojnici, a zli ginuli u zaverama ili po nalogu Senata. Kad se tiranin predao ratnicima a gra|ane ostavio izlo`ene wihovom nasiqu i pqa~kawu, takve okolnosti nisu mogle da nad`ive jednog vladara, jer su vojnici svo jim uni{tavawem oti{li toliko daleko da su sebi uskratili izvore prihoda. Stoga je postalo neophodno da se razmisli o ponovnom uspostavqawu vojne discipline – poduhvat ko ji je uvek sta jao `ivota onoga ko ji bi se usudio da ga primi na sebe. nici i vo|a bili su pod jednako podmi}ivani, pokloni su bili ogromni, mada su bili uzimani od gra|ana a vojnici su tra`ili podelu ~ak i kada ni je bilo plena. Cezar, Oktavi jan, Antoni je ~esto su davali do pet hiqada denara obi~nom vojniku, dvostruko vi{e zapovedniku jedinice, a drugima srazmerno tome. Rimski denar je vredeo deset asa ili deset funti bakra. (Izdawe iz 1734. godine) 19 U to vreme, svi su sebe smatrali dostojnim Carstva. Videti Diona, kwiga L××I×. (M.) 20 Videti Lampridi ja. (M.) 21 Kazobon prime}u je da je tokom avgustovske istori je, ko ja obuhvata sto {ezdeset godina, bilo sedamdeset osoba ko je su, s pravom ili ne, nosile zvawe cezara: „Adeo erant in illo principatu, Üuem tamen omnes mirantur, comitia imperii semper incerta”. Iz ovoga se lako prime}u je razlika u vladavini u odnosu na Francusku, ko ja je za dvesta godina imala svega {ezdeset tri kraqa.

114

Kad je Karakala ubi jen u Makrinovoj zasedi, o~ajni zbog gubitka vladara ko ji je davao bez mere,18 vojnici izabra{e Heliogabala.19 A kad ih je ovaj, za okupqen samo vlastitim opscenim nasladama, ostavio da `ive po svo joj voqi i po{to im je postao nesnosan, ubili su ga. Isto tako su ubili i Aleksandra ko ji je `eleo da ponovo uspostavi disciplinu i govorio da }e ih kazniti.20 Tako je okon~ao tiranin ko ji ni je osigurao svoj `ivot ve} mo} da vr{i zlo~ine, s tom mra~nom predno{}u da je onaj ko ji bi u~inio ne{to boqe od wega, morao da pogine za wim. Posle Aleksandra, izabran je Maksimin, prvi imperator varvarskog porekla. Wegova d`inovska visina i fizi~ka snaga nadaleko su ga proslavile. Vojnici su ubili i wega i wegovog sina. Dva prva Gordi jana poginula su u Africi. Maksim, Balbin i tre}i Gordi jan su ubi jeni. Filipa ko ji je ubio mla|eg Gordi jana, ubio je wegov vlastiti sin, a Deci je ko ji je izabran na wegovo mesto, ubi jen je zahvaqu ju}i Galovoj izda ji.21 Ono {to se u tom ve ku zvalo Rimsko carstvo, bila je neka vrsta neure|ene republike, veoma nalik al`irskoj aristokrati ji, gde vojska ko ja ima vrhovnu vlast, postavqa i smewu je ~inovnike ko ji se zovu de jovi (deÚ). A mo`da  je i op{te pravilo da je vojna vlast u izvesnom pogledu vi{e republikanska nego monarhisti~ka. Neta~no je da su vojnici u~estvovali u vlasti samo neposlu{no{}u ili pobunama. Nisu li kona~no harange ko je su im imperatori spremali bile u osnovi istovetne sa onima ko je su konzuli i tribuni nekada nametali narodu? I mada vojska ni je imala posebno mesto na ko jem bi se okupqala, iako se ni je vladala u skladu sa izvesnim pravilima, iako obi~no ni je bila hladnokrvna – s obzirom na nepromi{qenost i naglost – ni je li ona raspolagala neo22

Videti Juli ja Kapitolina. (M.)

115

grani~enom vla{}u nad sudbinom dr`ave? I {ta je drugo bio imperator nego ministar nasilne vlade, izabran radi posebne blagodeti vojnika? Kad je vojska uzdigla Filipa,22 prefekta pretori janaca tre}eg Gordi jana, ovaj je zatra`io da mu prepuste vrhovno zapovedni{tvo i po{to ga ni je mogao dobiti, vr{io je pritisak na vojsku da se vlast podeli izme|u wih, ali ni je uspeo. Molio da je mu bude ostavqeno zvawe cezara ali su mu i to odbili. Tra`io je da postane pretori janski prefekt ali su wegove molbe odbi jene. Naposletku, zakliwao ih je da mu bar po{tede `ivot. U raznim odlukama, vojska je pokazivala vrhovnu vlast. Varvari, ispo~etka nepoznati Rimqanima, a potom neugodni, postali su po wih opasni. Najneverovatni jim nizom okolnosti, Rim je potpuno uni{tio sve narode tako da je, kada je bio pokoren, izgledalo da je zemqa izrodila novi narod samo da bi ga uni{tila. Vladari velikih dr`ava obi~no ima ju nekoliko susednih zemaqa ko je mogu da postanu predmet wihove ambici je. Kad bi se na{la takva dr`ava, sigurno bi nasto jali da je osvo je. Stoga su ovakve dr`ave okru`ene morima, planinama i ogromnim pustiwama, ~i ja beda pobu|u je prezir. Tako su Rimqani ostavili Germane u {umama, a severne narode u ve~itom ledu, ali oni su se odr`ali i ~ak postali narodi ko ji }e pokoriti same Rimqane. U doba Galove vladavine, veliki broj naroda ko ji se docni je proslavio, opusto{io je Evropu, a Persi janci su, posle osva jawa Siri je, napu{tali svo je posede samo da bi sa~uvali plen. Ove horde varvara ko je su nekada upadale sa severa, 23 Videti na {ta se svelo ~uveno pitawe, „Za{to sever ni je vi{e naseqen kao nekada?” (M.) 24 Sto pedeset godina kasni je, u vreme Honori ja, varvari su ga osvo jili. (M.)

116

vi{e se nisu po javqivale. Nasiqe Rimqana potiskivalo je narode s juga ka severu. Dok su posto jale sile ko je su ih {titile, oni su tamo i ostali; kad su one oslabqene, raspr{ili su se u svim pravcima.23 Isto se desilo nekoliko stole}a kasni je. Osva jawa Karla Velikog i wegovi tiranski potezi potisnuli su po drugi put narode sa juga ka severu, a ~im je wegovo carstvo oslabilo, oni su se ponovo vratili na jug. A kada bi neki vladar danas ponovio ovakva pu-

sto{ewa, narodi odba~eni na sever, odgurnuti na kraj sveta, tamo bi se zadr`ali sve do trenutka kada bi preplavili i po tre}i put pokorili Evropu. U`asan nered ko jem ni je bilo kra ja u Carstvu, dosegao je vrhunac. Kra jem Valeri janove i tokom vladavine wegovog sina Gali jena, po javilo se trideset razli~itih pretendenata ko ji su se najve}im delom uza jamno pobili posle kratke vladavine pa su nazvani tridesetoricom tirana. Varvari su prodirali sa svih strana jer su Persi janci zarobili Valeri jana a wegov sin je zanemario dr`avne poslove. Carstvo se na{lo u istom polo`a ju i stole}e kasni je na Zapadu,24 i propalo bi da mu sre}ni sticaj okolnosti ni je udahnuo nov `ivot. Odenat, vladar Palmire, saveznika Rimqana, odbacio  je Persi jance ko ji su osvo jili gotovo ~itavu Azi ju. Rim je stvorio vojsku od svo jih gra|ana ko ja je oterala varvare ko ji su dolazili da ga opusto{e. Bezbrojna vojska Skita ko ja je preplovila more na {est hiqada brodova, stradala  je zbog brodoloma, bede, gladi ali i sopstvene veli~ine; a po{to je Gali jen ubi jen, Klaudi je, Aureli jan, Tacit i Prob – ~etvorica velikana ko ji su sre}nim slu~a jem usledila jedan za drugim – obnovili su Carstvo ko je se ve} na{lo na rubu propasti. ×VII PROMENA U DR@AVI

Carevi su se udru`ivali sa osobama od poverewa ka-

119

118

ko bi spre~ili stalne izda je vojnika. Diokleci jan je pod izgovorom da je teret javnih poslova suvi{e te`ak, doneo uredbu da mora ju posto jati dva cara i dva cezara. Procenio je da bi ~etiri vojske u slu`bi onih ko ji su delili vlast nad Imperi jom, mogle sta jati u me|usobnoj ravnote`i straha a da bi druge vojske bile preslabe da svo je zapovednike uzdignu za careve te bi se postepeno odrekle obi~a ja progla{avawa careva. Kona~no, verovao je da s obzirom na pot~iweni polo`aj cezara, vlast ko ja bi radi sigurnosti vlade bila deqena me|u ~etvoricom, ipak na{la u punom opsegu u rukama dvo jice. Ono {to je jo{ vi{e sputavalo ratnike, bila su smawena bogatstva po jedinaca i dr`ave, a carevi vi{e nisu mogli da im pru`e zna~ajne poklone, tako da nagrada vi{e ni je bila srazmerna opasnosti ko ja je pretila od novih izbora. Osim toga, Konstantin je ograni~io pretori janske prefekte – ko ji su i vla{}u i polo`a jem umnogome li~ili na tada{we velike vezire, pa su ubi jali careve po svo joj voqi ne bi li zauzeli wihovo mesto. Ostavio im je samo gra|anske du`nosti i uspostavio ~etiri umesto dva prefekta. Tako su `ivoti imperatora posta jali sigurni ji. Mogli su da umru u krevetu, a to im je de lovalo ugla|eni je; vi{e nisu sa `estinom prolivali krv. No kako je ogromna vlast negde morala da se preliva, po javila se nova vrsta tirani je, ali podmukli ja. Vi{e ni je bilo pokoqa ve} zlonamernih presuda u vidu pravde ko ja je samo ubla`avala smrt da bi obe{~astila `ivot. Dvorom se vladalo a i on je vladao lukavi je, ve{ti je i u punoj ti{ini. Ukratko, nestala su besramna zlo~instva i bezobzirnost, a na wihovom mestu preostali su samo poroci podlaca i zlo~ini s predumi{qa jem. Po javila se nova vrsta iskvarenosti. Rani ji carevi su voleli u`ivawe, novi neosetqivost. Re|e su se pokazivali 1 Videti {ta nam ka`u pisci o Konstantinovom dvoru, o Valentu, itd. (M.)

pred vojskom; bili su lewi, upu}eni ji na svo ju poslugu, vezani za palate i izolovani od Carstva. Kako je dvor padao u osamu, to je ja~ao wegov otrovni uticaj. Ni{ta se ni je govorilo ali se o svemu naga|alo. Napadani su svi vi|eni ji qudi, a ministri i oficiri nalazili su se neprestano izlo`eni samovoqi osoba ko je ne mogu da slu`e dr`avi niti da podnesu da joj drugi slu`e slavno.1 Kona~no, pristupa~nost ranih careva ko ja je jedina mogla da poslu`i wihovom upoznavawu sa dr`avnim poslovima, potpuno je i{~ezla. Vladar je doznavao samo ono o ~emu bi ga izvestila nekolicina poverenika ko ji su ga – uvek slo`ni, ~ak i onda kada je izgledalo da su opre~nih mi{qewa – opslu`ivali kao jedna osoba. Boravak mnogih careva u Azi ji i wihovo neprestano suparni{tvo sa kraqevima Persi je, pobudilo je kod wih `equ da budu obo`avani poput ovih; a Diokleci jan – drugi ka`u Galeri je – nalo`ili su ovo posebnim ediktom. Kako su se ukorewivali azi jatska razmetqivost i sjaj, qudi su se na wih brzo navikli. A kad je Juli jan po`eleo da preobrati svo je dr`awe jednostavno{}u i skromno{}u, ono {to je bilo samo ostatak starih obi~a ja, nazvano je zanemarivawem du`nosti. Iako je posle vladavine Marka Aureli ja bilo nekoliko careva, posto jalo je samo jedno Carstvo. I kako je vlast svakoga od wih priznavana u provinci jama, radilo se o jedinstvenoj vlasti ko ju je obavqalo nekoliko qudi. No, kad se Galeri je i Konstanci je Hlor nisu mogli me|usobno sporazumeti, zaista su podelili Carstvo.2 I ovim Videti Orozi ja, kwiga VII; i Aureli ja Viktora. (M.) „EØspatiantia tecta multas addidere urbes”, ka`e Plini je, Prirodna istori ja, kwiga III. (M.) 4 Nekada je iz Itali je, ka`e Tacit, u udaqene provinci je odno{eno `ito i ona i daqe ni je bila besplodna; ali mi radi je obra|u jemo Afriku i Egipat, i vi{e volimo da `ivotnim nevoqama izlo`imo rimski narod. ( Anali, kwiga ×II) (M.) 2 3

120

primerom – ko ji je Konstantin kasni je sledio, preuzima ju}i Galeri jev a ne Diokleci janov plan – uveden je obi~aj ko ji ni je bio puka promena, ve} prevrat. [tavi{e, Konstantinova te`wa da osnu je novi grad i wegova ta{tina ko ja se ogledala u `eqi da ga nazove svo jim imenom, naveli su ga da sedi{te Carstva prenese na Istok. Iako opseg Rima ni izbliza ni je bio toliko veliki kao danas, wegova su predgra|a zapremala zadivqu ju}a prostranstva.3 Itali ja, puna rasko{nih letwikovaca, bila je samo vrt Rima; zemqodelci su bili na Sicili ji, u Africi, Egiptu,4 a ba{tovani u Itali ji. Zemqu su obra|ivali skoro iskqu~ivo robovi rimskih gra|ana. Ali, kad je se di{te Carstva preseqeno na Istok, preselio se i skoro ~itav Rim; velika{i su tamo poveli svo je robove, tj. gotovo sav narod, a Itali ja je ostala bez svo jih stanovnika. Kako novi grad ni u ~emu ne bi zaostao za starim, Konstantin je po`eleo da se i u wemu deli `ito i naredio da se `ito iz Egipta po{aqe u Carigrad a `ito iz Afrike u Rim {to, kako mi se ~ini, ni je bilo nimalo razborito. U doba Republike, rimski narod, kao gospodar nad svim ostalima, morao je naravno da prima i deo wihovih poreza. To je bio razlog zbog ko jeg mu je Senat naj pre prodavao `ito po ni`oj ceni a zatim ga delio jef tino. Kad Zapadna Indija: Amerika. Svetoni je, in Au gu sto; Orozi je, kwiga VI. Rim je ~esto do`ivqavao ovakve prevrate. Spomenuo sam da su, posle dono{ewa blaga iz Makedoni je, prestali svi nameti. (Ciceron, O du`no stima, kwiga II) (M.) 7 Tacit, De Moribus Ger manorum, to i zvani~no tvrdi. Uostalom, gotovo je poznato doba kad je otvorena ve}ina rudnika u Nema~koj. Videti Tomasa Sesreiberusa, o poreklu rudnika u Harcu. Smatra se da su oni u Saksoni ji novi jeg doba. (M.) 8 Videti Plini ja, kwiga ×××VII, ~lan 77. (M.) 9 Kartagiwani su, ka`e Diodor, bili veoma ve{ti da to iskoriste, a Rimqani da spre~e druge da se tim okoriste. (M.) 5 6

121

 je vlada postala monarhisti~ka, obi~aj je opstao uprkos principima monarhi je; zloupotreba je dopu{tena da bi se izbegle neprilike ko je bi nastale promenama. Ali Konstantin je osniva ju}i novi grad, uspostavio isti obi~aj bez pravog razloga. Kad je Avgust osvo jio Egipat, preneo je riznicu Ptolome ja u Rim. Ovo je tamo izazvalo gotovo istovetan prevrat kakav je u Evropi izazvalo otkri}e Amerike5 i kakvu su izvesni sistemi izazvali u na{e doba. Cene imawa u Rimu su udvostru~ene.6 I kako je Rim nastavio da privla~i bogata{e iz Aleksandri je ko ja je primila bogata{e iz Afrike i sa Istoka, zlato i srebro su postali rasprostraweni u Evropi. Ovo je omogu}ilo da qudi pla}a ju visoke nov~ane poreze. No, po{to je Carstvo bilo podeqeno, ova bogatstva su oti{la u Carigrad. Uostalom, poznato je da engleski rudnici jo{ nisu bili otvoreni,7 samo mali broj je posto jao u Itali ji i Gali ji,8 posle Kartagiwana {panski rudnici gotovo nisu ni kori{}eni ili bar nisu vi{e bili toliko izda{ni.9 Itali ja ko joj su preostali samo napu{teni vrtovi, ni je imala sredstava da privu~e novac sa Istoka, dok je Zapad da bi 10 Ovim {to je re~eno o Konstantinu, crkveni pisci nisu bili nimalo zaprepa{}eni. Oni su hteli da ~uju samo za pobo`na dela ovog vladara a ne za ona ko ja sto je u vezi sa upravqawem dr`avom. (Eusebi je, Kon stantinov `ivot , kwiga I, glava I×; Sokrat, kwiga I, glava I) (M.) 11 Zosima, kwiga VIII. (M.) 12 Posle osnivawa hri{}anstva, gladi jatorske borbe su se proredile. Konstantin ih je zabranio a potpuno su ukinute pod Honori jem, kao {to se vidi kod Teodora i Otona Frizijskog. Rimqani su od starih predstava zadr`ali samo ono {to je moglo da oslabi hrabrost i poslu`i privla~ni joj razonodi. (M.) – U rani jim vremenima, pre nego {to su vojnici odlazili u rat, borbe gladi jatora su prire|ivane kako bi ih navikli da vide krv, oru` je i rane, i ne bo je se nepri jateqa. (Juli je Kapitolin, @ivot Mak sima i Bal bina.) (Izdawe iz 1734. godine) – Videti prethodno glavu II. 13 Ami jan Marcelin, kwige ×VI, ×VII, ×VIII. (M.)

123

122

nabavio robu slao tamo svoj novac. Tako su srebro i zlato postali izuzetno retki u Evropi, ali kako su imperatori `eleli da stalno skupqa ju isti porez, to je sve uni{tilo. Kad je oblik vladavine neko vreme utvr|en a stvari ure|ene na izvestan na~in, gotovo je uvek razborito ostaviti ih takvima, jer razlozi ko ji su doveli da takvo stawe potra je ~esto su slo`eni i nepoznati, i prouzrokova}e da se oni i daqe odr`e. No, kad se promeni ~itav sistem, mogu}e je ispraviti samo one neprilike ko je name}e teori ja a prenebregnuti ostale ko je je mogu}e rasvetliti praksom. Tako je podela Carstva, iako je ono ve} bi lo suvi{e veliko, ubrzala wegovu propast jer su se svi de lovi ovog ve likog tela, dugo vremena u za jedni{tvu, prilago|avali da ostanu u wemu i zavise jedni od drugih. Po{to je oslabio prestonicu, Konstantin10  je Imperi ji zadao novi udarac na granicama. Povukao je legi je ko je su bile razme{tene du` obala velikih reka i raspr{io ih unutar provinci ja. Ovo je proizvelo dva zla: prvo, uklowena je brana ko ja je spre~avala upad tolikih naroda, i drugo, vojnici11 su `iveli i omek{avali u cirkusu i pozori{tima.12 Kad je Konstantin poslao Juli jana u Gali ju, otkrio je da su varvari zauzeli pedeset gradova du` Rajne,13 da su provinci je bile opqa~kane i da je preostala samo senka rimske vojske ko ja se mogla razbe`ati i na sam spomen nepri jateqevog imena. Ovaj vladar je svo jom mudro{}u, uporno{}u, {tedqivo{}u, dr`awem, smelo{}u i neprekidnim nizom juna~kih podviga potisnuo varvare,14 a u`as ko ji je wegovo ime izazivalo, spre~avalo je wihove upade sve dok je ostao Ami jan Marcelin, ibid. (M.) Videti veli~anstvenu pohvalu ko ju ovom vladaru upu}u je Ami jan Marcelin, kwiga ××V; videti i odlomke iz Istori je Jovana Antiohij  skog. (M.) 16 Prokopi je, Hist. ar cana. (M.) 14 15

`iv.15 Kratkotrajnost vladavine u Carstvu, razli~ite politi~ke stranke, razli~ite religi je, po jedina~ne sekte ovih religi ja prouzrokovale su da je karakter ovih careva do nas stigao krajwe izobli~en. Nave{}u samo dva primera. Isti Aleksandar ko ji je toliki stra{qivac kod Irodi jana, kod Lampridi ja je prikazan kao vrli junak; Graci jana koga su pravoverni toliko hvalili, Filostorgus poredi sa Neronom. Vi{e nego iko drugi, Valentini jan je osetio potrebu za starim ustrojstvom. Proveo je ~itav `ivot utvr|u ju}i obale Rajne, skupqa ju}i vojnike, grade}i tvr|ave, razme{ta ju}i tamo vojsku i davao joj sredstva za opstanak. No, svet je potom bio svedok doga|a ju ko ji je wegovog brata Valenta primorao da otvori prelaz na Dunavu, uz zastra{u ju}e posledice. U zemqi izmedju Azovskog mora, planina Kavkaza i Kaspijskog mora, nalazilo se mno{tvo plemena ko ja su prete`no pripadala narodima Huna ili Alana. Wihove su zemqe bile izuzetno plodne, voleli su ratovawe i pqa~ku, gotovo su stalno bili na kowima ili u kolima, i lutali po zemqi u ko joj su se zadesili. Istina, preduzimali su neke pohode du` granica sa Persi jom i Jermeni jom, ali Kaspijska kapi ja je bila lako brawiva pa nigde druZosima, kwiga IV. (M.) Jordanis, De rebus geticis; Prokopi je, Hist. Ar cana. (M.) 19 Videti Sozomena, kwiga VI. (M.) 20 Ami jan Marcelin, kwiga ××I×. (M.) 21 Me|u onima ko ji su primili ova nare|ewa, kod nekih se za~ela sramna qubav a drugi su bili obuzeti lepotom varvarskih `ena; ostali su podmi}eni poklonima, platnenom ode}om i presvlakama op{ivenim resama; jedina briga bila je napuniti ku}u robovima a imawe stokom. Dek si pova istori ja. (M.) 22 Videti Priskovu Got  sku istori ju, gde je utvr|ena ova razlika. Neko }e zapitati kako je mogu}e da su narodi ko ji se uop{te nisu bavili zemqoradwom, postali toliko mo}ni, dok su oni u Americi bili tako slabi. To je zbog toga {to su pastirski narodi izdr`qivi ji od lova~kih naroda. Prema Ami janu Marcelinu, izgleda da Huni u svo joj ⇒ 17 18

124

gde nisu mogli da prodru u Persi ju bez te{ko}a. Kako nisu pomi{qali na mogu}nost da pre|u Azovsko more,16 nisu upoznali Rimqane i dok su osta li varvari pusto{ili Carstvo, oni su ostali unutar me|a ko je im je nametnulo vlastito neznawe.

postojbini nisu obra|ivali zemqu; `iveli su od svo jih stada u zemqi ko ja je obilovala pa{wacima i bila navodwavana brojnim rekama, kao {to danas rade i Tatari, ko ji nastawu ju deo iste zemqe. Izgleda da su ovi narodi, posle seobe, nastawivali oblasti nepogodni je za uzgoj stada, pa su po~eli sa obradom zemqe. (M.) 23 Videti Zosimu, kwiga IV, videti i Deksipa, u Odlomcima iz po slan stava Kon stantina Por  firo genita. (M.) ⇒

Neki17 su tvrdili da je od blata ko je je naneo Tanais (dana{wi Don), nastao zemqouz na kimerskom Bosforu preko ko jeg su bili pre{li; drugi,18 da su dva mlada Skita gone}i ko{utu pre{li preko ovog morskog tesnaca. Bili su za~u|eni prizorom novog sveta; vrativ{i se u stari, izvestili su svo je sunarodnike o novim zemqama i – ako smem da budem toliko neuqudan i upotrebim ovaj izraz – o Indi jama ko je su sami otkrili.19 Smesta su nepregledne horde Huna pre{le na drugu stranu i sukobiv{i se najpre sa Gotima, gonile ih pred sobom. ^inilo se da se ovi na rodi baca ju jedni na druge, i da je Azi ja stekla novu te`inu da bi potisnula Evropu. Zapla{eni Goti po javili su se na obalama Dunava i mole}ivo sklapa ju}i ruke, molili za uto~i{te. Valentove ulizice iskoristile su priliku i prikazale mu ovo kao novi uspe{no porobqeni narod ko ji je stigao da brani Carstvo i obogati ga.20 Valent je naredio Gotima da pre|u bez oru` ja, ali su im wegovi oficiri za novac dopustili da ponesu kakvo god oru` je su `eleli.21 Podelio im je zemqu, ali, za razliku od Huna, Goti nisu bili zemqodelci.22 Uskratio im je ~ak i `ito ko je im je bilo obe}ano. Umirali su od gladi, usred bogate zemqe, bili su naoru`ani i izlo`eni nepravdama. Opusto{ili su sve od Dunava do Bosfora, potukli ValenSve je najpre davano vojnicima; zatim je sve davano nepri jatequ. (M.) 2 Ami jan Marcelin, kwiga ××V. (M.) 3 Id., kwiga ××VI. (M.) 1

127

126

ta i wegovu vojsku, i tek onda ponovo pre{li Dunav da bi ostavili u`asnu pusto{ ko ju su izazvali.23 ×VIII NOVA RIMSKA NA^ELA

Ponekad je kukavi~luk imperatora, ~esto slabost Carstva, izazivao poku{a je da se narodi ko ji su pretili invazi jom umire novcem.1 Ali mir se ne kupu je, jer onaj ko ga  jednom proda, taj }e ga uvek po novo dati na proda ju. Boqe je u}i u rizik ob jave rata nego novcem kupovati mir. Vladar uvek u`iva po{tovawe ako se zna da je po trebna duga borba da bi on bio sa vladan. Osim toga, takvi pokloni preobra}uju se u danke, i ispo~etka dobrovoqno davani, kasnije posta ju obaveza. Wih su smatrali ste~enim pravom a kad bi ih car uskratio nekom narodu ili davao mawe, posta jali su wegovi smrtni nepri jateqi. Meðu hiqadama primera, vojsku ko ju je Juli jan poveo protiv Persi janaca, sledili su tokom povla~ewa Arabqani ko jima je uskratio uobi~ajeni danak.2 Neposredno posle toga, pod Valentini janovim carevawem, razgnevili su se Alamani ko jima su ponuðeni mawi pokloni od uobi~ajenih; ovaj severwa~ki narod ko ji je dr`ao do ~asti, osvetio za ovu umi{qenu uvredu krvavim ratom. Svi ovi narodi3 ko ji su okru`ivali Carstvo u Evropi i Azi ji, postepeno su crpli bogatstva Rimqana. A budu}i „@elite bogatstva”, govorio je imperator vojsci ko ja je gun|ala, „evo zemqe Persi janaca, krenimo u potragu za wima. Verujte mi, od tolikog blaga ko je je posedovala Rimska republika, ni je preostalo ni{ta; a zlo sti`e od onih ko ji su vladare nau~ili da kupu ju mir od varvara. Na{e su blagajne prazne, na{i gradovi uni{teni, na{e provinci je propale. Imperator ko ji pozna je samo dobra du{e ne stidi se da prizna ~asnu bedu.” (Id, liv. ××IV) (M). 5 Ovo je Vegeci jeva primedba i izgleda, prema Titu Livi ju, da se retko de{avalo da ih broj pomo}nih ~eta nadma{i. (M.) 4

da su se Rimqani proslavili po{to im je dono{eno zlato i srebro svih kraqeva,4 to su sada oslabili jer je wihovo zlato i srebro odno{eno drugima. Dr`avni~ke gre{ke nisu uvek svesne. One su ~esto nu `ne posledice okolnosti u ko jima su se na{li, kad neprilike raðaju jo{ ve}e neprilike. Vojska je, kao {to smo vi deli, postala suvi{ni teret za dr`avu. Vojnici su primali tri vida nagrada: redovnu platu, nadoknadu po zavr{enoj slu`bi i povremene poklone ko ji su ~esto posta jali prava onih ko ji su u svo jim rukama dr`ali narod i vladara. Nedostatak novca za isplatu ovih tro{kova doveo je do potrebe za tra`ewem jef tini je vojske. Skalapani su sporazumi sa varvarskim narodima ko ji nisu znali za rasko{ rimskih vojnika, niti su imali isti duh a ni wihove drskosti. U ovom je posto jala jo{ jedna prednost. Kako su varvari vr{ili muwevite prepade na zemqu, bez potrebe za pripremama kad se odlu~i o pohodu, bilo je te{ko na vreme podizati trupe po provinci jama. Rimqani su stoga za vlastitu odbranu koristili grupe varvara uvek spremnih da prime novac, pqa~kaju i ratu ju. Oni su poslu`ili tom trenutku ali  je kasni je bilo dosta nevoqa, sa wima kao i sa nepri jateqem, da i wihove dodatne snage budu savladane. U preða{we vreme Rimqani5 nisu ukqu~ivali u svo ju vojsku ve}i broj pomo}nih ~eta od rimskih. I mada su wihovi saveznici zaista bili podanici, nisu `eleli da za svo je podanike ima ju narode ratoborni je od wih samih. Meðutim, u pozni jem razdobqu, ne samo da su propustili da uo~e ovu razmeru u pomo}nim ~etama, ve} su varvarskim vojnicima ~ak i popuwavali redove narodnih ~eta. Tako su uveli obi~aje sasvim suprotne od onih ko ji su ih u~inili gospodarima sveta. I kako je nekada{wa stalna politika bila da ratni~ku ve{tinu ~uva ju za sebe i ne pre6

De Re milit tri, cap. ××. (M).

128

da ju je ni jednom od suseda, sada su je unutar sebe uni{tavali i {irili meðu druge. Eto ukratko rimske istori je. Svo jim su na~elima porobili sve narode, ali kad su postigli ciq, wihova Republika ni je mogla da opstane. Bilo je potrebno promeniti vladu, a maksime protivne rani jima, upotrebqene za nove vlade, razorile su wihovu veli~inu. Slu~aj ne gospodari svetom. Pitajte Rimqane ko ji su zabele`ili neprekidni niz uspeha dok su bili voðeni izvesnim planom i stalni niz poraza kad su se okrenuli drugome. Posto je op{ti uzroci, moralni i fizi~ki, ko ji delu ju u svakoj monarhi ji, uzdi`u je, odr`ava ju ili obara ju. Svi dogaðaji se nalaze pod utica jem ovih uzroka. I ukoliko slu~aj neke bitke – {to je poseban uzrok – dovede dr`avu do propasti, neki op{ti uzrok doveo je do toga da je bilo neophodno da dr`ava nestane posle samo jedne bitke. Ukratko, glavni preokret povla~i sa sobom sve po jedine dogaðaje. Vidimo da su danske kopnene snage gotovo dva stole}a uvek do`ivqavale poraz od {vedskih snaga. Bez obzira na hrabrost dva ju naroda i ratnu sre}u, posto ji i unutra{wa mana u vojnoj ili graðanskoj vlasti Danske ko ja je izazvala ovu po javu – i ne mislim da ju je te{ko otkriti. Ukratko, Rimqani su ispustili vojnu disciplinu i oti{li toliko daleko da zanemare svo je oru` je. Vegeci je ka`e da su vojnici dobili od cara Graci jana dopu{tewe da skinu oklop a potom i {lem, po{to su im se ~inili prete{kim. I tako neodbrawivo izlo`eni udarcima nepri jateqa, nisu razmi{qali ni o ~emu vi{e osim o bekstvu.6 On doda je da su izgubili obi~aj utvrðivawa logora i da su zbog ovog propusta, wihove vojske bivale zarobqene od varvarske kowice. Tatarska kowica, ne slede}i ni jedno od na{ih vojnih na~ela, sve vreme je postizala velike uspehe. Pogledajte izve{ta je, a posebno najnovi je osva jawe Kine. (M.) 7

129

Kowica ranih Rimqana bila je sasvim malobrojna. Obuhvatala je svega jedanaesti deo svake legi je, ~esto i mawe, i u svetlu ~iwenice o tolikim opsadama u ko jima  je kowica danas od slabe koristi, izuzetno je da je wihova kowica bila malobrojni ja od na{ih. Kada se Rim na{ao u propadawu, preostala mu je skoro samo kowica. ^ini mi se da {to narod boqe ovlada vojnom ve{tinom, utoliko vi{e koristi pe{adi ju, a {to se mawe razume u ovu ve{tinu, utoliko vi{e pro{iru je kowicu. Razlog tome je da je te{ka ili laka pe{adi ja bez discipline bezvredna, dok kowica uvek mo`e da ratu je ~ak i neureðena.7 Dejstvo kowice vi{e se sasto ji u wenom `ustrom nastupu i `estokom udaru, dok je kod pe{adi je snaga u wenom otporu i izvesnoj nepokolebqivosti – tako da je pre re~ o pro tivdejstvu nego dejstvu. Ukratko, snaga kowice je trenutna, dok pe{adi ja delu je du`e vremena, ali zahteva disciplinu. Rimqani su uspeli da zagospodare svim narodima ne samo zahvaqu ju}i ratni~koj ve{tini ve} i opreznosti, mudrosti i upornosti, i wihovoj qubavi prema slavi i otad`bini. Kada su pod imperatorima sve ove vrline i{~ezle, preostala je ratni~ka ve{tina, i wome su ~uvali ono {to je ste~eno uprkos slabosti i tirani ji wihovih vladara. Kad je iskvarenost prodrla i u samu vojsku, Rimqani su postali plen svih naroda. Carstvo ustanovqeno oru` jem mora se oru` jem i odr`avati. I kao {to narod, kada se dr`ava naðe u nevoqi, ni je u stawu da pojmi kako se mo`e izbaviti, tako kad je dr8 Nisu `eleli da se pridru`e rimskim vojnicima u radovima. Videti Ami jana Marcelina, kwiga ×VIII, ko ji ka`e da su se jednom izuzetno pot~inili da bi stekli Juli janovu naklonost kada je on hteo da utvrdi odbrambeni polo`aj. (M.) 9 Ovo ni je bilo ~udno u me{avini luta ju}ih naroda ko ji nisu imali otad`bine i kad su se ~esto ~itave trupe pridru`ivale nepri jatequ ko ji ih je pobedio i to protiv vlastitog naroda. Videti kod Prokopi ja kakvi su bili Goti pod Vitigesom. (M.)

130

`ava u miru a wena se mo} po{tu je, niko ni ne pomi{qa na to da se takve okolnosti mogu promeniti. Stoga takva dr`ava zapostavqa svo ju vojsku za ko ju smatra da se od we ne mo`e ni{ta o~ekivati, a posto je svi razlozi da se od we strahu je, pa ~esto nasto ji i da je oslabi. U rani je doba, meðu Rimqanima je va`ilo nepovredivo pravilo da se kazni smr}u ko god napusti svoj borbeni polo`aj ili baci oru` je u bici. Juli jan i Valentini jan su ponovo uveli ove stare kazne. Ali, rimski varvarski pla}enici navikli su se da ratu ju kao dana{wi Tatari – povla~e}i se da bi nastavili borbu, u potrazi za plenom a ne po~astima8 – i bili su nesposobni za ovaj vid discipline.

Videti ~itavu kwigu V, De Guber natione Dei; videti i u Priskovoj poslanici govor Rimqanina ko ji se nastanio me|u Hunima, o sre}nim prilikama u toj zemqi. (M.) 11 Videti jo{ i Salvi jana, kwiga V; tako|e i zakone iz Zakonika i Di ge sta. (M.) 10

Disciplina kod ranih Rimqana bila je takva da su vojskovoðe osuðivale na smrt svo je sinove, jer su pobeðivali mimo wihovih nareðewa. No, kada su se pome{ali sa varvarima, bili su zara`eni duhom samostalnosti ko ji je obele`io karakter ovih naroda. I ukoliko ste ~itali o Velizarovim ratovima protiv Gota, uo~i}ete vojskovoðu kome su wegovi oficiri gotovo uvek odbi jali poslu{nost. Dok su besneli graðanski ratovi, Sula i Sertori je su i daqe radi je birali poraz nego bilo kakvu akci ju ko ju bi Mitridat mogao da iskoristi. Ali u docni jem razdobqu, ~im bi neki ministar ili velika{ poverovao da bi wegova pohlepa, osveta ili ambici ja mogle da se poslu`e varvarima, on ih je pu{tao u Carstvo i smesta im dopu{tao pusto{ewe.9 Ni jedna dr`ava nema pre~e potrebe za porezima od onih ko je propada ju tako da teret srazmerno raste kako plate`na mo} opada. Ubrzo su u rimskim provinci jama porezi postali nepodno{qivi. Potrebno je kod Salvi jana pro~itati o u`asnim globama stanovni{tva.10 Seqaci su bili goweni zbog poreza, graðani su jedino mogli da potra`e uto~i{te meðu var varima ili preda ju svo ju slobodu prvome ko ji bi po`eleo da je uzme. Ovo mo`e da ob jasni, u na{oj francuskoj istori ji, strpqewe ko je su Gali pokazali podnose}i prevrat ko ji je trebalo da uspostavi takvu zaprepa{}uju}u razliku izmeðu naroda plemi}a i obi~nog puka. Pretvara ju}i toliko graðana u sluge, odnosno u robove zemqe za ko ju su bili 1

Laktanci je, O smr ti pro goniteqa. (M.)

133

132

vezani, varvari jedva da su uveli ne{to {to ve} rani je ni je bilo okrutni je isprobano pre wih. 11 ×I× 1. O A TILINOJ VELI^INI 2. UZROK DOSELJAVANJA VARVARA 3. R AZLOZI ZBOG KOJIH JE NAJPRE SRU[ENO ZAPADNO CARSTVO

Kako je hri{}anska vera ustanovqena u doba opadawa Carstva, hri{}ani su za propast krivili pagane a pagani su smatrali odgovornim hri{}ansku veru. Hri{}ani su govorili da je Diokleci jan uni{tio Carstvo time {to je jo{ trojicu prihvatio kao u~esnike u vlasti, 1 a svaki od wih je `eleo da ima velike rashode i odr`ava jaku vojsku kao da je sam na vlasti. Tako je, tvrdili su oni, broj qudi ko ji su primali javne prihode bio nesrazmeran bro ju onih ko ji su ih pla}ali, a poreski teret je postao toliko veliki da su seqaci napu{tali zemqu i pretvarali je u {ume. S druge strane, pagani nisu presta jali sa dotle nepojmqivim povicima protiv nove religi je. I kao {to su nekad, u doba procvata Rima, plavqewe Tibra i druge prirodne po jave pripisivane besu bogova, tako su sada, u Rimu ko ji se nalazio na umoru, nesre}e dovoðene u vezu sa novom religi jom i ru{ewem starih oltara. U pismu upu}enom imperatorima u vezi sa oltarom bogiwe Pobede, prefekt Simah izneo je najpopularni je i otuda najzavodqivi je razloge za hri{}ansku religi ju. „[ta nas boqe vodi ka spozna ji bogova”, rekao je, „od iskustva na{eg nekada{weg napretka? Trebalo bi da budemo odani tolikim stole}ima i sledimo na{e o~eve ko ji su Simahova pisma, kwiga ×, pismo LIV. (M.) O Bo` joj vla sti. (M.) 4 O Bo` joj dr `avi. (M.) 5 Got  ska istori ja, i Priskov Izve {taj o po slan stvima. Re~ je o Teodosi ju Mla|em. (M.) 2 3

uspe{no sledili svo je. Zamislite da vam se obra}a Rim i ka`e: veliki vladari, o~evi zemqe, po{tujte mo je godine, tokom ko jih sam uvek obavqao obrede mo jih predaka. Ova religi ja je podredila svet mo jim zakonima, zahvaqu ju}i woj Hanibal je oteran od mo jih zidina a Gali sa Kapitola. Tra`imo mir od bogova na{e zemqe, tra`imo ga od doma}ih bogova. Ne ulazimo u rasprave dostojne samo zaludnih qudi, i po`elimo da poklawamo molitve a ne udarce.”2 Tri proslavqena pisca odgovorila su Simahu. Orozi je  je sastavio povest da bi dokazao kako je u svetu oduvek bilo velikih zala kakva su prizivali i pagani. Salvi jan je napisao kwigu tvrde}i da su paganski neredi privukli varvarske pohare.3 A sveti Avgustin je pokazao da je nebeski grad bio druga~iji od ovog zemaqskog grada4 u ko jem su stari Rimqani zbog nekih qudskih vrlina primali nagrade ko je su bile uzaludne koliko i ove vrline. Rekli smo da je u ra no doba politika Rimqana bila da podeli sve sile ko je su ih ugro `avale. Kasni je nisu bili u stawu da to ~ine. Morali su da podnesu kako Atila porobqava sve narode sa severa. Zagospodario je oblastima od Dunava do Rajne, uni{tio sve kule i utvrðewa podignute du` ovih reka i pot~inio dva carstva. „Teodosi je je”, nije se ustru~avao da ka `e, „poput mene, sin vrlo plemenitog oca. Ali pla}aju}i mi da nak, odrekao se plemstva i postao moj rob. Ni je pravedno da kao bedni rob priprema zasede svome gospodaru.”5 Drugom prilikom je rekao, „ne prili~i jednom caru da bude la`ov. Obe}ao je da }e Sa turninovu k}i dati za `enu Got  ska istori ja: „H æ sedes regis barbariem totam tenentis, hæc captis civitatibus habitacula præponebat”. (Jordanis, De Rebus geticis.) (M). 7 Izgleda, na osnovu Priskovog izve{ta ja, da se na Atilinom dvoru razmi{qalo i o nametawu danka Persi jancima. (M.) 8 O karakteru ovog vladara i obi~a jima na wegovom dvoru, vaqa pogledati Jordanisa i Priska. (M.) 6

135

134

 jednom od mo jih podanika. Ukoliko ne `eli da odr`i re~, ob javi}u mu rat. Ukoliko ni je u stawu i toliko je nemo}an da mu podanici odbi ja ju poslu{nost, prisko~i}u mu u pomo}.” Ne moramo da veru jemo da je Atila dopustio Rimqanima da opstanu zbog svo je umerenosti. On je sledio obi~aj svoga naroda ko ji ga je vodio ka tome da narode dr`i u pokornosti a ne u ropstvu. Ovaj vladar iz drvene kolibe kako nam ga je odslikao Prisk, 6 gospodar svih varvarskih naroda i, posredno,7 skoro svih civilizovanih, bio  je jedan od velikih vladara ko ji se spomiwu u istori ji. Na wegovom dvoru viðani su poslanici Rimqana sa Istoka i Zapada ko ji su dolazili da prime wegove naloge ili mole za milost. Ponekad je zahtevao povratak odbeglih Huna ili rimskih robova; ponekad je `eleo da mu bude predat neki carski ministar. Nametnuo je Isto~nom carstvu danak od dve hiqade i sto funti zlata. Bio je pla}en kao vojskovoða rimske vojske. One ko je je `eleo da nagradi slao je u Carigrad da bi ih obasuli poklonima, neprestano podgreva ju}i zastra{ivawe Rimqana. Wegovi su podanici strahovali od wega, ali ne izgleda da su ga mrzeli.8 Izuzetno ponosan a opet zao, `e stok u izlivima besa, ali ume{an da oprosti ili odlo`i kaznu kako  je to odgovaralo wegovim interesima, nikad ni je vodio rat ukoliko je mogao mirom da stekne dovoqnu prednost; wemu pot~iweni kraqevi verno su ga slu`ili a drevnu hunsku jednostavnost dr`awa sa~uvao je za sebe samog. Ipak, retko ko bi pohvalio hrabrost poglavice naroda u ko jem su deca padala u ludilo slu{a ju}i pri~e svo jih 9 To je bio prili~no ru{ila~ki narod poput Gota – uni{tili su sve ratare u Traki ji i odsekli ruke svim vozarima. (Malhova vizantijska istori ja, u Odlomku iz po slan stava) (M.) 10 O stawu u ovoj pokra jini kra jem devetog i po~etkom desetog stole}a, pogledati Hronike ko je je prikupio Andre Di{en. (Scrip. Norm. hist. veteres.) (M.)

o~eva o sjajnim ratni~kim podvizima, a o~evi plakali {to ne mogu da opona{a ju svo ju decu. Posle Atiline smrti, svi varvarski narodi su se ponovo ra{trkali; ali Rimqani su bili toliko slabi da ni je bilo dovoqno malog naroda ko ji im ne bi mo gao na{koditi. Nikakav po jedina~ni pohod ni je uni{tio Carstvo, ve} svi pohodi za jedno. Posle Galovog napada ko ji je bio sve samo ne op{ti, izgledalo je da se Carstvo povratilo po{to ni je izgubilo teritori ju. No, ono se postepeno kretalo od opadawa ka propasti sve dok se iznenada ni je sru{ilo pod Arkadi jem i Honori jem. Uzalud su varvari bili odgurnuti u wihovu zemqu, oni bi se u svakom slu~aju vratili da odnesu svoj plen na sigurno. Uzalud su ih uni{tavali; ipak su gradovi pqa~kani, sela paqena a porodice ubi jane ili raseqavane.9 Po{to bi opusto{ili jednu provinci ju, varvari ko ji bi usledili ne bi prona{li ni{ta i morali su da se obru{e na slede}u. Ispo~etka, pusto{ili su samo Traki ju, Mezi ju i Panoni ju. Kad su ove zemqe bile razorene, uni{tili su Makedoni ju, Tesali ju i Gr~ku. Odatle su morali da krenu prema Noriku. Carstvo se, {to }e re}i naseqena teritori ja, su`avalo a Itali ja je postala granica. Razlog zbog ko jeg pod Galom i Gali jenom ni je nastalo ni jedno varvarsko naseqe bio je u tome {to su ovi jo{ Goti, kao {to smo rekli, nisu obra|ivali zemqu. Vandali su ih zvali Truli, po imenu merice jer su u vreme gladi vrlo skupo prodavali mericu `ita. (Olimpiodor, u Foti jevoj biblioteci, kwiga ×××) (M.) 12 U Priskovoj Istori ji se vidi da su neki sajmovi bili ugovorima ustanovqeni na obalama Dunava. 13 Kad su Goti zamolili Zenona da u svoj savez primi Teodoriha, Triari jevog sina, pod uslovima ko je je dao Teodorihu, Balamerovom sinu, Senat je odgovorio da dr`avni prihodi nisu dovoqni da ishrane dva gotska naroda i da bi trebalo izabrati pri jateqstvo jednog od wih. (Malhova Istori ja, u Odlomku iz po slan stava) (M.) 14 Prisk, kwiga II. (M.) 15 Ibid. (M.) 11

136

uvek nalazili mesta za pqa~kawe. Tako su Normani – ko ji su bili slika i prilika osva ja~a Imperi je – nekoliko stole}a pusto{ili Francusku i kad vi{e ni{ta nisu na{li {to bi mogli da ponesu, prihvatili su potpuno opustelu provinci ju i meðu sobom je podelili. 10 Kako je u to doba Skiti ja bila potpuno neobraðena,11 weni su narodi ~esto bili izlo`eni gladi. Opsta jali su, delom, zahvaqu ju}i trgovini sa Rimqanima preko ko jih su nabavqali namirnice iz podunavskih provinci ja.12 Zauzvrat, varvari su davali predmete ko je su opqa~kali, zarobqenike ko je su zarobili i zlato i srebro ko je su primili na ime mira. Ali kad vi{e nisu bili u stawu da pla}aju ove prili~no velike obaveze da bi opstali, bili su primorani da se stalno nastane.13 Zapadno carstvo se prvo sru{ilo. Evo razloga. Pre{av{i Dunav, varvari su na levom krilu nai{li na Bosfor, Carigrad i sve snage Isto~nog carstva ko je su im se suprotstavile. Zbog toga su se okrenuli desnom krilu, prema Iliri ji i krenuli na Zapad. Usledila je seoba naroda i povla~ewe qudi sa obala. Kako su prelazi u Azi ju bili dobro ~uvani, ~itav pokret se prelio u Evropu, dok su se u prvom pohodu, pod Galom, varvarske snage raspale. Kad je Carstvo zaista podeqeno, isto~ni carevi su sklopili savez sa varvarima i nisu `eleli da ga raskinu radi pomo}i zapadnim carevima. Ova podela vlasti, ka`e Prisk,14 bila je kobna za budu}e dogaðaje na Zapadu. Tako su zbog saveza sa Vandalima, isto~ni Rimqani15 odbiProkopi je, Rat Vandala. (M.) Prisk, kwiga II, (M.) 18 Videti Jordanisa, De Rebus geticis, cap. ×××VI. (M). 19 Ovo se posebno pokazalo u ratu izme|u Konstantina i Likini ja. (M.) 20 Prisk, kwiga II. (M.)

137

li da priteknu u pomo} zapadnim Rimqanima. Po{to su Vizigoti sklopili savez sa Arkadi jem, stigli su na Zapad i Honori je je bio prisiqen da pobegne u Ravenu.16 Kona~no, da bi se otarasio Teodoriha, Zenon ga je ubedio ga napadne Itali ju ko ju je Alarih ve} bio opusto{io. Izmeðu Atile i vandalskog kraqa Genserika posto jao  je vrlo ~vrst savez.17 Ovaj drugi je strahovao od Gota.18 O`enio je svoga sina }erkom gotskog kraqa; kasni je, po{to joj je odsekao nos, poslao ju je natrag ocu; stoga je stvorio za jedni~ki savez sa Atilom. Dva carstva ko ja kao da su ova dvo jica vladara okovala lancima, nisu se usuðivala da pomognu jedno drugom. Posebno je bio `alostan polo`aj Zapadnog carstva. Ni je imao pomorske sile, ko ja se u celosti na{la na Istoku19 – u Egiptu, Kipru, Feniki ji, Joni ji i Gr~koj, jedinim zemqama u ko jima je tada jo{ odr`avana trgovina. Vandali i drugi narodi nastupali su prema svim obalama Zapada. Izaslanstvo Itali jana stiglo je u Carigrad, kazu je Prisk,20 da bi izvestilo kako se poslovi ne mogu nastaviti bez pomirewa sa Vandalima. Zapadni vladari su imali prili~no jasne politi~ke ide je. Procenili su da je bitno sa~uvati Itali ju ko ja je u izvesnom pogledu predstavqala glavu, a u drugom srce Carstva. Propustili su varvare ka okolnim oblastima i tamo ih naselili. Plan je bio dobro zami{qen i izvr{en. Ovi su narodi samo tra`ili opstanak. Dali su im ravnice, ali su brdovite

16 17

21 U Honori jevo doba, Alarih ko ji je opsedao Rim, primorao ga je na savez protiv imperatora ko ji mu se ni je mogao suprotstaviti. (Prokopi je, Rat Gota, kwiga I.) Videti Zosimu, kwiga VI. (M.) 22 Zosima, kwiga VI. (M.)

139

svih strana. ×× 1. O J USTINIJANOVIM OSVAJANJIMA

2. O NJEGOVOJ VLADAVINI

predele, re~ne prelaze, planinske prevo je i upori{ta na velikim rekama zadr`ali za sebe, {tite}i tako rimsku prevlast. Verovatno bi ovi narodi bili primorani da postanu Rimqani i lako}a s ko jom su ovi uni{titeqi sami bili pora`eni od Franaka, Grka i Mavara dovoqna je da opravda ovo mi{qewe. Ali, ~itava ova shema bila je poreme}ena prevratom kobni jim od svih drugih. Vojska Itali je, sa~iwena od stranaca, nalo`ila je da se doma}e ~ete i daqe zamewu ju stranim. Pod Odoakarom nastalo je plemstvo ko je je prisvo jilo tre}inu zemqe u Itali ji, zada ju}i time smrtni udarac Carstvu. Meðu tolikim nesre}ama, sa tu`nom radoznalo{}u sagledava se sudbina grada Rima. On je takore}i bio neodbrawiv. Lako je mogao biti izlo`en gladi, obim wegovih zidina ote`avao je odbranu. Kako se nalazio u ravnici, mogao je da bude lako zauzet silom, jer smawen broj wegovih stanovnika ni je bio u stawu da pru`i za{titu. Imperatori su morali da se povuku u Ravenu, grad nekad za{ti}en morem, poput dana{we Veneci je. Gotovo uvek napu{ten od svo jih vladara, rimski narod je bio prepu{ten sebi samom i po~eo je da skla pa sporazume radi svog odr`awa21 {to je najzakoniti je sredstvo ko jim se sti~e vrhovna vlast. Tako su Armorika i Bretawa po~ele da `ive po vlastitim zakonima.22 Takav je bio kraj Zapadnog carstva. Rim ko ji je svo ju mo} izgradio jer su ratovi pristizali jedan za drugim i sa neverovatnom sre}om, jer ga je svaki narod napadao tek po{to je prethodni bio pora`en, bio je pora`en zato {to su ga svi narodi od jednom napali i prodrli u wega sa

Kako su svi ovi narodi nagrnuli u Carstvo, na{li su se  jedni drugima na putu. A politika toga vremena u potpunosti se sasto jala u tome da se jedni naoru`a ju protiv drugih {to je zbog wihove `estine i pohlepe bilo lako. Najve}im delom su se uza jamno satirali pre nego {to su uspeli da se srede a ovo je za po sledicu imalo da je Isto~no carstvo opstalo jo{ izvesno vreme. Uostalom, sever Evrope se iscrpeo i one beskona~ne vojske ko je su najpre stizale otuda, vi{e se nisu po javqivale. Posle ranih pohoda Gota i Huna, posebno posle Atiline smrti, Huni i narodi ko ji su krenuli za wima napadali su sa mawe snage. Kad su ovi narodi, vojno organizovani, bili raseqeni kao po jedinci, zna~ajno su oslabili. Ra{trkani na raznim mestima ko ja su osvo jili i sami su se na{li izlo`eni napadima. U takvim okolnostima, Justini jan je preduzeo pohod radi ponovnog osva jawa Afrike i Itali je, i u~inio ono {to su Francuzi uspe{no obavili protiv Vizigota, Burgundaca, Langobarda i Saracena. Kada je hri{}anska vera prenesena meðu varvare, Ari jeva sekta je ve} prakti~no zavladala Carstvom. VaProkopi je, Rat Vandala, kwiga I. (M.) Mariana, Istori ja [pani je, kwiga VI, glava ×I×. (M.) 3 Prokopi je, Rat Vandala, kwiga II. (M.) 4 Za vreme Honori ja. (M.) 5 Vizantij  ska istori ja, u Odlomku iz po slan stava. (M.) 6 Videti Prokopi ja, Rat Vandala, kwiga I; i istog autora, Rat Gota, kwiga I. Gotski strelci bili su slabo uve`bani pe{aci. (M.) 1 2

141

140

lent im je poslao ari janske sve{tenike ko ji su bili wihovi prvi apostoli. Ali u meðurazdobqu izmeðu preobra}ewa i seobe, ova sekta je prakti~no uni{tena meðu Rimqanima. Ari jevski varvari, nai{av{i svugde u zemqi na pravover je, nikad nisu mogli da budu prihva}eni i carevima je bilo lako da ih ugwetava ju. Osim toga, ovi varvari nisu umeli da opseda ju gradove, a jo{ mawe da ih brane, te su gradske zidine prepustili zubu vremena. Prokopi je nas obave{tava da je Velizar prona{ao u Itali ji sasvim zapu{tene gradske bedeme. U Africi ih je poru{io Genserik,1 kao {to ih je u [pa ni ji docni je sru{io Vitisa2 s namerom da se osigura od mesnih stanovnika. Ve}ina severnih naroda je po nastawivawu na jugu, zapala u otupelost i postala nesposobna da podnese ratne tegobe.3 Vandali su utonuli u ~ulno u`ivawe; izbirqivost, kitwasta ode}a, kupatila, muzika, ples, vrtovi i pozori{ta postali su im neophodni. Rimqanima vi{e nisu zadavali briga,4 ka`e Malho,5 otkako su prestali da dr`e vojsku ko ju je Genserik uvek dr`ao u pripravnosti i ko jom je nadma{ivao nepri jateqe, zadivqu ju}i svakoga lako}om poduhvata. Rimska kowica je bila dobro obu~ena u streli~arstvu, a Goti i Vandali su se slu`ili samo ma~em i kopqem i nisu umeli da se bore izdaleka.6 Velizar je ovoj razlici i pripisivao deo svoga uspeha. Rimqani su, posebno pod Justini janom, dobro iskoristili Hune, narod od ko jih su potekli Par}ani ko ji su se i borili poput wih. Otkako su izgubili mo} posle Atilinog poraza i nesloge izmeðu wegove mnogobrojne dece, Huni su poslu`ili Rimqanima kao pomo}ne ~ete i ~inili wihovu najboqu kowicu. Upe~atqiv odeqak iz Jordanesa prikazu je nam sve razlike: pomiwe ih povodom bitke Gepida sa Atilinim sinovima. (M.) 8 Prokopi je, Rat Gota, kwiga II. (M.)

Svi ovi varvarski narodi meðusobno su se razlikovali posebnim na~inima borbe i naoru`avawa.7 Goti i Vandali su bili opasni sa ma~em u ruci; Huni su bili zadivqu ju}i strelci; Svevi dobri pe{adinci; Alani te{ko naoru`ani a Heruli laka vojska. Rimqani su od svih ovih naroda preuzeli razli~ite ~ete ko je su odgovarale wihovim planovima i suprostavqali bilo kome od wih prednosti svih ostalih. Neobi~no je da su naj slabi ji narodi bili oni ko ji su podigli najve}e naseobine. Bili bismo veoma razo~arani kada bismo o wima sudili po osva ja~koj snazi. U dugom nizu upada, varvarski narodi, ili ta~ni je horde ko je su se iz wih izdvo jile, uni{tavali su ili bivali uni{teni. Sve je zavisilo od okolnosti, i dok se veliki narod borio ili zaustavio, ~ete pustolova ko je su prona{le neza{ti}enu zemqu, nastavqale su u`asno pusto{ewe. Goti, ko je je zaostalost u oru` ju primoravala da be`e pred tolikim narodima, nastanili su se u Itali ji, Gali ji i [pani ji. Vandali su zbog sopstvene slabosti napustili [pani ju, pre{li u Afriku gde su osnovali veliko carstvo. Justini jan je mogao da opremi svega pedeset brodova protiv Vandala, i kad se Velizar iskrcao, imao je samo pet hiqada vojnika.8 Bio je to smeli podvig. Lav ko ji je protiv wih prethodno poslao flotu sastavqenu od svih brodova sa Istoka, na ko jima se na{lo sto hiqada qudi, ni je osvo jio Afriku i gotovo je izgubio Carstvo. Ove velike flote, poput velikih kopnenih vojski, jedva da su ikad postigle uspeh. Kako iscrpqu ju dr`avu ako je ratovawe dugo, ili ako ih zadesi nevoqa, ni je im mogu}e pru`iti pomo} niti ih popuniti. Ako deo bude izgubqen, ono {to preosta je posta je bezvredno jer ratni brodovi i prevoz, kowica, pe{adi ja, munici ja, ukratko razli~iti rodovi, zavise od celine. Usporenost u osva jawu uvek ima

7

9

Justini jan mu je dopustio samo tri jumf nad Afrikom. (M.) Videti Sudu, Velizar . (M.)

10

142

za posledicu da nepri jateq bude spreman. Osim toga, pohodi se retko de{ava ju u pogodno vreme; ~e{}e pada ju u nevreme, po{to je toliko razli~itih stvari retko spremno i nekoliko meseci posle vremena u ko jem su o~ekivane. Velizar je napao Afriku i pri tome mu je dosta pomoglo {to je veliku koli~inu munici je dovla~io sa Sicili je zahvaqu ju}i sporazumu sa Amalasuntom, kraqicom Gota. Kad je upu}en da napadne Itali ju, zapo~eo je osva jawe Sicili je uvidev{i da Goti tako uspeva ju da se izdr`ava ju. Izgladwivao je nepri jateqa a sam je imao svega u izobiqu. Velizar je osvo jio Kartaginu, Rim i Ravenu, poslao je kraqeve Gota i Vandala kao zarobqenike u Carigrad, gde su posle dugo vremena obnovqeni tri jumfi.9 Glavni razlozi wegovih uspeha mogu da se ob jasne osobinama ovog velikana.10 Vojskovoða ko ji je sledio na~ela starih Rimqana, stvorio je i vojsku ko ja je umnogome bila nalik staroj rimskoj vojsci. U poni`enosti su velike vrline obi~no skrivene ili izgubqene; ali Justini janova tiranska vladavina ni je mogla da slomi veli~inu wegovog duha ili nadmo} uma. I evnuh Narzes doprineo je da ova vladavina postane slavna. Kako je odgo jen u palati, imperator je imao u wega velikog poverewa jer vladari uvek smatra ju dvor jane svo jim najodani jim podanicima. Ali r|avo dr`awe Justini jana, wegovo rasipni{tvo, zastra{ivawe, pqa~ka, wegova strast za graditeqstvom, promenama, reformama, wegova nestalnost u namerama, mu~na i slaba vladavina pogor{ana wegovom poodmaklom staro{}u – sve su to bi le istinske nesre}e sme{ane sa beskorisnim uspesima i ispraznom slavom. Ova osva jawa ko ja su vi{e bila posledica posebnih Dva carstva su se me|usobno utoliko vi{e pqa~kala {to je slabila nada u o~uvawe ste~enih poseda. (M.) 12 Carica Teodora. (M.) 11

143

okolnosti nego snage Carstva, sve su poremetila. Dok su vojske time bile zaokupqene, novi narodi su prelazili Dunav i pusto{ili Iliri ju, Makedoni ju i Gr~ku. A Persi janci su u ~etiri pohoda naneli nezale~ive rane Istoku.11 [to su ova osva jawa bila br`a, bila su slabi je u~vr{}ena; Itali ja i Afrika su jedva bile osvo jene a bilo je potrebno ponovo ih osva jati. Justini jan je uzeo `enu iz pozori{ta ko ja se tamo dugo prostituisala.12 Mo} ko ju je imala nad wim, bila je besprimerna u istori ji, i stalnim me{awem strasti i `enskih hirova u dr`avne poslove, ona je podrivala najve}e pobede i uspehe. Na Istoku je vi{e`enstvo oduvek bilo rasprostraweno, kako bi bila uklowena izuzetna nadmo} ko je `ene ima ju nad nama u ovim kra jevima. Ali u Carigradu, zakon ko ji  je propisivao jednu `enu, dao je prevlast ovom polu {to je ponekad slabilo vladavinu. Carigradsko stanovni{tvo bilo je stalno podeqeno na dve stranke: plave i zelene. Ova podela je poticala iz naklonosti ko je su u po jedinim pozori{tima sticali izvesni glumci u odnosu na ostale: u cirkuskim igrama, kola ~i ji su voza~i bili odeveni u zeleno takmi~ili su se sa onima odevenim u plavo, i svako se opredeqivao za jednu stranu u op{toj pomahnitalosti. Ove dve stranke pro{irile su se po svim gradovima Carstva i mahnitost ko ja ih je pokretala, rasla je srazmerno veli~ini gradova, {to }e re}i lewosti ve}eg dela stanovnika. Ali podele, uvek neophodne da bi se odr`ala republikanska vlada, mogle su da budu iskqu~ivo kobne po 13 To je bila stara bolest: Svetoni je ka`e da je Kaligula, privr`en stranci zelenih, mrzeo narod jer je ovaj pqeskao drugoj strani. (M.) 14 Da bi se stekla predstava o duhu tog vremena, treba pogledati Teofana ko ji prenosi dugi razgovor odr`an u pozori{tu izme|u zelenih i imperatora. (M.)

145

144

vlast imperatora, jer su dovodile samo do promene suverena a ne i do ponovnog uspostavqawa zakona i uklawawa zloupotreba. Justini jan ko ji je bio naklowen plavima i uskra}ivao pravdu zelenima,13 zao{trio je odnose me|u dvema strankama i time jo{ vi{e produbio sukob. Suprotstavqenost se toliko zao{trila da je vlasti li{ila svakog ugleda: plavi se nisu pla{ili zakona jer ih je imperator od wih {titio; zeleni su prestali da ih po{tu ju, jer zakoni vi{e nisu mogli da ih za{tite.14 Sve veze, pri jateqske, rodbinske, veze iz obaveze ili zahvalnosti, bile su raskinute. Porodice su uni{tavale same sebe; svaka propalica ko ja bi po`elela da izvr{i zlo~in pripala je stranci plavih a svaki koga su opqa~kali ili ubili pripao je zelenima. Vlada je bila ne samo bezobzirna nego i okrutna: imperatoru ni je bilo dovoqno da svo jim podanicima nanosi op{tu nepravdu iscrpqu ju}i ih izuzetnim nametima, ve} ih je uznemiravao i svim vidovima tiranisawa u wihovim po jedina~nim poslovima. Naravno, ne bih bio sklon da po veru jem svemu {to nam o ovom predmetu pripoveda Prokopi je u svo joj Taj noj istori ji, jer hvalospevi ovom vladaru ko je je nagomilao u svo jim drugim delima, slabe wegovo svedo~anstvo u ovom, u kome nam ga odslikava kao najglupqeg i najokrutni jeg tiranina. Ali prizna jem da su me dve stvari privukle Taj noj istori ji: prva je da ona dobro opi su je za~u|u ju}u slabost Carstva kra jem wegove vladavine i pod slede}im vladarima. Druga je spomenik ko ji i danas posto ji me|u nama – zakoni ovog imperatora u ko jima je pravosu|e pokazalo vi{e promena tokom nekoliko godina nego u posledwih tri stotine godina na{e monarhi je. 15

Videti Justini janove Novele. (M.)

Ove promene su ve}inom u stvarima bez velike va`nosti15 da se ne zapa`a ni jedan razlog zbog ko jih bi se neki zakonodavac na{ao pozvanim da ih u~ini – izuzev ukoliko se ne prihvati ob ja{wewe iz Taj ne istori je ko je okrivqu je Justini jana da je pod jednako prodavao svo ja ube|ewa i zakone. Ali ono {to je najvi{e na{kodilo politi~kom stawu vlasti, bio je wegov pro jekat da sve qude dovede do istog mi{qewa u religioznim stvarima, i to pod okolnostima ko je nisu skrivale wegovu nesmotrenost. Kao {to su stari Rimqani ja~ali svo je carstvo dopu{ta ju}i u wemu svaki vid religi je, tako su docni je uni{tavane, jedna za drugom, sekte ko je se nisu ukorenile. Ove sekte su predstavqale ~itave narode. Po{to su ih Rimqani pot~inili, neki su, poput Samari}ana i Jevre ja, o~uvali staru religi ju. Drugi su se raselili po ostalim provinci jama kao Montanovi sledbenici u Frigi ji ili manihejci, sabatinci i ari janci. Osim toga, ve}i broj ruralnog stanovni{tva ostao je tvrdoglavo privr`en idolopoklonstvu kao religi ji sirovoj poput wih samih. Justini jan je uni{tio ove sekte ma~em i zakonima, prisiqava ju}i ih na pobunu. Bio je prisiqen da ih istrebi uz

Kwiga IV, glava ×. (M.) Avgust je uspostavio devet kra jina ili marki; pod slede}im imperatorima broj je porastao. Varvari su se po javqivali tamo gde ih rani je ni je bilo. A Dion, kwiga LV, izve{tava da ih je u wegovo doba, pod carom Aleksandrom, bilo trinaest. Na osnovu pregleda Carstva, pisanog posle Arkadi ja i Honori ja, vidi se da ih je samo u Isto~nom carstvu bilo petnaest. Pamfili ja, Likaoni ja, Pisidi ja su postale marke; a ~itavo Carstvo bilo je prekriveno utvr|ewima. Aureli je je bio primoran da utvrdi Rim. (M.) 18 I u Engleskoj. (M.) 16 17

147

posledicu da su mnoge provinci je ostale neobra|ene. Verovao je da je pove}ao broj vernih; a samo je smawio broj mu{karaca. Prokopi je nam pripoveda da je uni{tewem Samari}ana, Palestina opustela. Pri tome je zapawu ju}a ~iwenica da je Carstvo oslabqeno ovim zanosom prema religi ji na istom mestu gde }e znatno docni je prodreti Arabqani i uni{titi ga. Dok je car toliko {iroko pro{irio netoleranci ju, zbuwu ju}e je da se sam ni je saglasio sa caricom oko najbitni jih pitawa. On je sledio Halkedonski sabor a carica je bila naklowena onima ko ji su mu se protivili, bez obzira – kako nam ka`e Evagri je – da li su to radili s dobrom namerom ili iz nekog skrivenog motiva.16 Kad ~itamo Prokopi jeve spise o Justini janovim gra|evinama i vidimo utvr|ewa i kule ko je je ovaj vladar svugde podizao, pod stalnim smo utiskom – prili~no pogre{nim – o dr`avi u punom procvatu. Na po~etku, Rimqani nisu imali nikakvih utvr|ewa. Sve svo je poverewe poklawali su vojsci ko ja je bila razme{tena du` reka, grade}i na izvesnoj razdaqini kule u ko jima su kona~ili vojnici. Ali, kada im ni je preostalo ni{ta izuzev slabe vojske ili ~ak ni we, granica vi{e ni je branila unutra{wost i postalo je Huna. (M.) Kaspijska vrata. (M.) 3 Prokopi je, Ratovi Per  si janaca. (M.) 4 Menandrove Po slanice. (M.)

neophodno utvrditi je. A onda su izgradili utvr|ewa ali izgubili snagu, dobili vi{e skloni{ta i mawe sigurnosti.17 Kako predeli vi{e nisu bili naseqeni izvan utvr|enih mesta, ova su podizana na svim stranama. To je podse}alo na Francusku u doba Normana18 – ko ja nikada ni je bila toliko slaba kao onda kada su wena sela bila opasana bedemima. Prema tome, svi ovi spiskovi sa imenima utvr|ewa ko ja je Justini jan sagradio, a ko jima Prokopi je ispuwava ~itave stranice, svedo~e samo o slabosti Carstva. ××I NEREDI U ISTO^NOM CARSTVU

U ovo doba Persi janci su se na{li u povoqni jem polo`a ju od Rimqana. Nisu mnogo strahovali od naroda sa severa,1  jer ih je deo pla nine Taurus izme|u Kaspijskog mora i Crnog mora razdva jao od ovih na roda i zato {to su ~uvali vrlo uzani prolaz, zatvoren vratima, 2 ko ji je bio  jedino mesto kroz ko je se kowica mogla provu}i. Na svim drugim mestima varvari su morali da se spu{ta ju liticama i ostave kowe od ko jih je zavisila sva wihova snaga. Ali i daqe ih je spre~avao Araks, duboka reka ko ja te~e sa zapada na istok, na ko joj su prelazi bili lako odbrawivi. 3 [tavi{e, Persi janci su bili mirni na isto~noj granici, dok su na jugu izlazili na more. Bilo im je lako da arabqanske vladare, ko ji su razmi{qali samo o me|usobnoj pqa~ki, dr`e podeqenim. Stoga zapravo i nisu imali nepri jateqa osim Rimqana. „Znamo”, rekao je neki Hormisdin izaslanik,4 „da su Rimqani zaokupqeni brojnim ratovima i da se mora ju boriti protiv gotovo svih naroda.

1 2

5

Ova re~ poti~e iz gr~kog jezika i zna~i ro|en u porfiri.

149

148

S druge strane, zna ju da mi ratu jemo samo protiv wih.” U meri u ko joj su Rimqani zapostavili vojnu ve{tinu, Persi janci su je negovali. „Persi janci”, rekao je Velizar svo jim vojnicima, „ne nadma{u ju vas hrabro{}u; wihova jedina prednost nad vama je disciplina.” U pregovarawima su stekli pod jednaku nadmo} kao i u ratovawu. Pod izgovorom da mora ju da dr`e garnizon na Kaspijskim vratima, zahtevali su danak od Rimqana – kao da svaki narod ni je morao da ~uva svo je granice. Uveli su namete za mir, primir je, obustavqawe borbi, za vreme provedeno u pregovorima i za vreme ko je su proveli ratu ju}i. Kad su Avari pre{li Dunav, Rimqani su – obi~no zaokupqeni borbama protiv Persi janaca onda kada je trebalo da se bore protiv Avara, i borbama protiv Avara onda kada je trebalo da zaustave Persi jance – ponovo bili primorani da plate danak, a carski sjaj je po~eo da bledi u pogledima drugih naroda. Justin, Tiberi je i Mavriki je marqivo su radili na odbrani Carstva. Mavriki je je imao vrlina, ali su one bile umawene neverovatnom pohlepom ovog vladara. Avarski kraq je ponudio da vrati zarobqenike ko je je odveo Mavriki ju za pola srebrwaka po glavi; po{to je od bi jen, preklao ih je. Razbe{wena rimska vojska se pobunila i kako su se istovremeno pobunili i zeleni, centurion Foka je doveden na presto i osudio je na smrt Mavriki ja i wegovu decu. Istori ja Gr~kog carstva – tako }emo ubudu}e zvati Rimsko carstvo – predstavqa mozaik pobuna, nemira i izdajstava. Podanici nisu ni pomi{qali na vernost vladarima. A smene imperatora bile su neprestane tako da je zvawe Zenon je mnogo doprineo da se uspostavi ova olak{ica. Videti Malha, Vizantij  ska istori ja, u Odlomcima iz po slan stava. (M.)

Porfirogenita5 – ro|enog u oda jama u ko jima se pora|a ju imperatorke – bio osobeni naziv ko ji je moglo poneti svega nekoliko vladara iz razli~itih carskih porodica. Svi putevi su vodili ka carskoj vlasti. Do we se stizalo uz pomo} vojnika, sve{tenstva, Senata, seqaka, `iteqa Carigrada i drugih gradova. Po{to je hri{}anska vera zagospodarila Carstvom, stalno su se javqale mnoge jeresi ko je su morale da budu osu je}ene. Kad je Ari je negirao bo`ansku prirodu Re~i, Makedonci bo`ansku prirodu Svetog duha, Nestorije jedinstvo li~nosti Isusa Hristosa, Evtihi je wegove dve prirode, a monoteleti wegove dve voqe, bilo je neophodno sazvati sabore protiv wih. Kako sve odluke ovih sabora nisu bile smesta op{teprihva}ene, nekoliko careva se ponovo priklonilo osu|enim zabludama. I kako ni jedan narod ni je ose}ao tako o{tru mr`wu prema jereticima kao Grci ko ji su verovali da su zara`eni ako su govorili ili `iveli sa nekim od wih, mnogi su carevi izgubili naklonost svo jih podanika. A narod se navikao da vladare – kao buntovnike protiv Boga – smatra retko odabranim kroz Provi|ewe da bi vladali nad wima. Zbog stava utemeqenog na mi{qewu da se krv hri{}ana ne sme prolivati – mi{qewe ko je se sve vi{e ukorewivalo otkako su se po javili muhamedanci – zlo~ini ko ji nisu bili u neposrednoj vezi sa verom, blago su ka`wavani. Zvani~nici su presu|ivali va|ewe o~i ju, ili odsecawe nosa ili kose, ili neki drugi vid saka}ewa onih ko ji su podsticali pobunu ili nasrnuli na vladarevu li~nost.6 Tako su ovakve akci je mogle da budu preduzimane bez opasnosti, ~ak i bez neke odva`nosti. Zahvaqu ju}i po{tovawu ko je je narod imao prema carskim znamewima, ko god bi se usudio da ih stavi na

6

7

Videti Nikitu, @ivot Andronika Komnina. (M.)

150

sebe, smesta je privla~io pa`wu. Zlo~in je bio nositi skerletne tkanine ili ih imati kod ku}e, ali ~im bi ih neko odenuo, sticao je sledbenike vi{e zbog po{tovawa prema ode`di nego prema li~nosti. Ambici ju je i daqe izazivalo neobi~no ludilo toga doba: jedva da je bilo nekoga od ugleda ko ni je posedovao nekakvo predskazawe ko je mu je obe}avalo Carstvo. Du{evne bolesti su retko le~ene.7 Gatawe po zvezdama i ve{tina proricawa kroz predmete porinute u vodenu posudu, zamenila su za hri{}ane proricawe iz utrobe `rtava ili pti~ jeg leta, ko ja su i{~ezla s paganstvom. Isprazna obe}awa pokretala su ve}inu nepromi{qenih po jedina~nih poduhvata kao {to su na isti na ~in postala mudrost ko jom su se rukovodili vladari. Kako su se nevoqe u Carstvu svakim danom pove}avale, javila se prirodna sklonost da se weni ratni neuspesi i sramni sporazumi pripi{u nesposobnosti onih ko ji vlada ju.

8

Dnevnici.

Prevrati ko ji su se javqali dovodili su do novih prevrata i posledica je zauzvrat posta jala uzrok. Kako se mnogo razli~itih porodica smewivalo na prestolu, Grci nisu bili privr`eni ni jednoj od wih. A kako je sre}a uskratila carevima naklonost na bilo kom poqu, ni je bilo tako niskog roda niti ni{tavnih zasluga da bi mogla ugasiti nadu da se neko domogne prestola. Mnogi primeri ukoreweni u narodu obliku ju wegov op{ti duh i stvara ju obi~a je, ko ji vlada ju carski poput zakona. Velike poduhvate, izgleda, te`e je izvesti danas nego {to je to nekad bio slu~aj. Takvi poduhvati danas i nekad ne mogu da se porede jer su veze me|u narodima danas takve da svaki vladar na svim dvorovima ima svo je ministre i mo`e uvek ste}i izdajnike u svim kabinetima. Otkri}e po{tanske slu`be dovelo je do muwevitog {irewa vesti sa svih strana. Veliki poduhvati ne mogu se obaviti bez novca a trgovci su kontrolisali novac posle nastanka menica. Iz ovog razloga, trgova~ki poslovi ~esto su bili vezani za dr`avne tajne, a ovi qudi nisu {tedeli truda da ih otkri ju. Promene u te~ajnim listama, bez jasnih razloga, pobudile su mnoge qude da potra`e uzroke tome i kona~no ih i prona|u. Otkri}e {tampe ko je je stavilo kwigu u sva~i je ruke; otkri}e gravure ko je je geograf ske karte u~inilo dostupnim i, kona~no, stvarawe novina8 dovele su qude u stawe boqe obave{tenosti o stvarima od op{teg interesa a to im  je omogu}ilo da se i lak{e obaveste o tajnim aktivnostima. Posle otkri}a po{tanske slu`be, ote`ane su zavere u dr-

153

152

`avama jer je javnost dr`ala u svo joj vlasti sve li~ne tajne. Vladari mogu brzo da delu ju jer u svo jim rukama ima ju dr`avnu silu; zaverenici mora ju da delu ju polako jer im nedosta ju sredstva. Ali, otkako je sve moglo da bude rasvetqeno brzo i sa lako}om, zaverenici su otkrivani bez obzira koliko malo vremena su izgubili u svo jim dogovarawima. ××II SLABOST ISTO^NOG CARSTVA

U op{toj pometwi, kada je Fokina vlast postala nesigurna, Irakli je je stigao iz Afrike i ubio ga. Na{ao je porobqene provinci je i uni{tene legi je. Tek {to je u~inio ne{to da ova zla otkloni, probili su se Arapi iz svo je zemqe da bi pro{irili svo ju veru i carstvo ko je je osnovao Muhamed. Nikad ni je bilo vi|eno takvo napredovawe. Najpre su osvo jili Siri ju, Palestinu, Egipat i Afriku, te su napali Persi ju. Bog je dopustio da wegova vera izgubi prevlast u tolikim kra jevima ne zato {to se we odrekao, ve} zato {to – bez obzira da li je re~ o poni`ewu ili slavi – ona uvek moZosima, kwiga IV. (M.) Videti {ta ka`e Zosima, kwiga I, o Aureli janovoj i palmirskoj kowici; videti i Ami jana Marcelina, o kowici Persi janaca. (M.) 3 Bile su to uglavnom poplavqene zemqe ko je je qudska ume{nost preobrazila u pogodna qudska stani{ta. 4 Videti Ami jana Marcelina, kwiga ××VII. (M.) 5 Tamo{we podnebqe ni je vi{e toliko o{tro kao {to su govorili stari pisci. (M.) 6 Cezar ka`e da su germanski kowi bili ru`ni i mali. (Gal  ski rat , kwiga IV, glava II). I Tacit, O obi~a jima Ger mana, ka`e: Germania pecorum f œcunda, sed pleraÜue improcera. (M). 7 Zonara, @ivot Kon stantina Bradatog. (M.) 1 2

`e da proizvodi svoj prirodni uticaj i da posve}uje. Religi ja i carstva napredu ju na razli~ite na~ine. Jedan slavni pisac je rekao da je sasvim zadovoqan bole{}u jer  je bolest pravo stawe hri{}ana. Sli~no tome, moglo bi se re}i da su poni`avawa crkve, raseqavawe wenih vernika, uni{tavawe wenih hramova, patwe wenih mu~enika, prilika za wenu slavu, a onda kada se svetu ona u~ini pobedonosna, obi~no bi nastupilo doba wene propasti. Ovaj ~uveni doga|aj u vezi sa arabqanskim osva jawem brojnih zemaqa ne sme se ob ja{wavati samo odu{evqewem. Saraceni su se dugo vremena odlikovali kao pomo}ne ~ete Rimqana i Persi janaca; Hozro jevci i oni bili su najboqi strelci na svetu. Aleksandar Sever i Maksimin su ih uzimali u slu`bu kad god je bilo mogu}e, i sa velikim uspehom ih koristili protiv Germana ko je su izdaleka uni{tavali. Pod Valensom ni Goti nisu mogli da im odoleva ju.1 Naposletku, bili su i najboqa kowica toga doba. Rekli smo da su kod Rimqana evropske legi je bile boqe od azijskih. Ali, za wihove kowice va`ilo je suprotno; govorim o kowicama Par}ana, Hozro jevaca i Saracena. A ono {to je zaustavilo rimska osva jawa, posle Antioha, bio je novi tatarski narod ~i ja je kowica bila najboqa na svetu i preotela im gorwu Azi ju. Ova kowica je bila te{ka,2 dok je evropska bila laka; danas je obratno. Holandi ja i Frizi ja jo{ nisu nastale3 a Nema~ka je bila puna {uma, jezera i mo~vara, u ko jima  je kowica bila od slabe koristi. Otkako su ure|eni re~ni tokovi, mo~vare su i{~ezle pa se Nema~ka preobrazila. Valentini janovi graditeqski radoTeofilakt, kwiga II, glava III, Istori ja im peratora Mavriki ja. (M.) Istori ja saracen skog osva jawa Siri je, Per  si je i Egipta, od M. Okli ja. (M.) 10 Zonara, @ivot Romana Laka pina. (M.) 12 Nikita, @ivot Jovana Komnina. (M.) 8 9

155

154

vi na Nekru i rimski na Rajni4 izazvali su velike promene.5 A uspostavqawem trgovine, oblasti u ko jima se rani je nisu ga jili kowi po~ele su sa wihovim uzgo jem i kori{}ewem.6 Po{to je Konstantin, Irakli jev sin, otrovan a wegov sin Konstans ubi jen na Sicili ji, nasledio ga je wegov najstari ji sin, Konstantin Bradati.7 Velikodostojnici iz isto~nih provinci ja sabrali su se i `eleli da kruni{u dva wegova brata, dr`e}i da je razumno imati tri imperatora kao {to  je potrebno verovati u Svetu tro jicu. Gr~ka istori ja je puna ovakvih doga|a ja. Kada bi uskogrudost uspela da obliku je narodni karakter, mudrost bi se povukla iz wihovih poduhvata i javili bi se nemiri bez povoda kao i prevrati bez motiva. Op{ta dvoli~nost otupela je duh i iscrpla ~itavo Carstvo. Carigrad je zapravo bio jedini isto~ni grad u ko jem  je preovladala hri{}anska vera. Ali lakomislenost, lewost i obamrlost azijskih naroda sme{ali su se tu sa po bo`no{}u. Od hiqade primera, pomenu}u samo Filipika, Mavriki jevog vojskovo|u, ko ji se, gotov da preda bitku, zaplakao pri pomisli na veliki broj qudi ko ji }e biti ubi jeni.8 Suze ko je su neki Arapi prolivali, kada je wihov vojskovo|a sklopio primir je ko je ih je spre~avalo da proliva ju hri{}ansku krv, 9 bile su posve druga~i je prirode. Dvoli~na i fanati~na vojska potpuno su razli~ite. Prime}u jemo to u na{e doba u onoj ~uvenoj revoluci ji, u ko joj je Kromvelova vojska bila poput arapske a vojske Irske i [kotske poput Grka. Nerazumno su jever je, ko je razara um isto tako kako ga religi ja uzdi`e, preto~ilo je svu vrlinu u neznala~ku i Znatno rani je, Valent je doneo zakon da bi ih obavezao na ratnu slu`bu i pogubio one ko ji ga nisu poslu{ali. (Jornandes, De Regn. Success.; i zakon ××VI, cod. De Decur .) (M). 13 Sve {to }emo ovde videti o gr~kim monasima ne odnosi se na wihov stale`; jer se ne mo`e re}i da neka stvar ni je dobra samo zato {to  je u izvesnim vremenima ili zemqama bila zloupotrebqena. (M.)

glupavu strast prema ikonama i nateralo qude da im poklone svo je poverewe. A bili su poznati primeri vojskovo|a ko ji su dizali opsade10 ili gubili gradove11 samo da bi zadobili nekakvu relikvi ju. Hri{}anska vera se izobli~ila u Gr~kom carstvu do mere ko ju je dostigla me|u dana{wim Moskovqanima, pre nego {to je car Petar I pobudio narod na novi `ivot i uveo vi{e promena u dr`avi ko jom vlada nego {to osva ja~i donose onima ko je porobqava ju. Lako je poverovati da su Grci zapali u neku vrstu idolopoklonstva. Itali janima i Nemcima toga doba te{ko se mo`e prebacivati da su bili privr`eni spoqa{nosti obo`avawa. Ipak, kad se gr~ki istori~ari poziva ju na divqewe Itali jana prema relikvi jama i ikonama, to zvu~i poput deklamaci ja Kalvinovih protivnika. Kad su Nemci prolazili na putu do Svete zemqe, Nikita ka`e da su ih Jermeni primili kao pri jateqe jer nisu po{tovali ikone. Dakle, ako po mi{qewu Grka, Itali jani i Nemci nisu pokazali dovoqno po{tovawa prema ikonama, koliko veliko je tek ono moralo da bude kod wih samih? Istok se na{ao pred situaci jom da prisustvu je umnogome istovetnom prevratu kakav se odigrao dva veka rani je na Zapadu, kad je obnovom kwi`evnosti, narod po~eo da ose}a zloupotrebe i prestupe ko jima je bio izlo`en. I dok su svi tra `ili leka ovim nevoqama, qudi ko ji su bili lukavi, ali nedovoqno poslu{ni, uzdrmali su Crkvu umesto da je reformi{u. Lav Isavri janac, Konstantin Kopronim i wegov sin Lav predvodili su ikonoborstvo. I po{to je carica Irina ponovo uspostavila ikonopoklonstvo, Lav Jermenin, Mihailo Mucavi i Teofil ponovo su ga ukinuli. Ovi vladari su

12

Lav \akon, @ivot Lava Jer menina. Videti Sudin ~lanku o Konstantinu, Lavovom sinu. (M.) 15 Kwiga IV. (M.) 16 Videti Pahimera, kwiga VIII. (M.) 14

157

156

verovali da ovo poklonstvo mogu oslabiti samo ako ga uni{te. Ob javili su rat monasima ko ji su smetali dr`avi,12 i neprestano se slu`e}i krajwim sredstvima, `eleli su da ih istrebe ma~em umesto da nasto je da ih dovedu u red. Optu`eni za idolopoklonstvo od pristalica novog pokreta, monasi13 su ih anatemisali optu`u ju}i ih za vra~awe.14 Pokazu ju}i qudima crkve ogoqene od ikona i svega ostalog {to je prethodno predstavqalo predmet wihovog po{tovawa, nisu im dopustili da pomisle kako bi takve crkve mogle da poslu`e svemu samo ne slu`ewu |avolu. Sukob oko ikona bio je toliko `estok da je naposletku postalo nemogu}e razumnim qudima da predlo`e umereno re{ewe i to zbog wegove te`ine po vrlo osetqivom pitawu vlasti. Po{to su uzurpirali vlast, monasi nisu mogli da je pro{ire a da stalno ne doda ju nove oblike poklonstva ~i ji su deo i sami bili. Zbog toga su ikonobora~ki ratovi oduvek bili ratovi protiv wih i zbog toga, kad je wihova stvar pobedila, wihova mo} vi{e ni je poznavala granice. Isto {to se tada desilo, ponovilo se nekoliko stole}a kasni je u sporu Varlaame i Akindina sa monasima {to je potresalo Carstvo do wegove propasti. Spor je nastao oko toga da li je svetlost ko ja se po javila oko Hrista na Tavorskoj gori bila stvorena ili nestvorena. Monasima je bilo sve jedno da li je u pitawu jedno ili drugo, ali po{to ih je Varlaama direktno napadao, svetlost je morala da bude nestvorena. Zbog rata ko ji su ikonobora~ki imperatori ob javili monasima, podstaknuti da donekle uspostave na~ela vlasti, javni prihodi su kori{}eni u narodnu korist i, napokon, ukloweni su iz dr`avnog tela. Kada pomislim na duboko neznawe u ko je je gr~ko sve{tenstvo gurnulo verne, ne mogu a da ga ne upo redim sa onim Skitima kod Herodota15 ko ji su vadili o~i robovi-

ma da ih ni{ta ne bi ometalo u me{awu mleka. Carica Teodora je vratila ikone, a monasi su ponovo zapo~eli da zloupotrebqava ju op{tu pobo`nost. I{li su dotle da potisnu i svetovno sve{tenstvo ko je je dr`alo sva va`na sedi{ta16 i postepeno iskqu~ivali sve svetovwake iz episkopske slu`be. To je ove monahe u~inilo bahatima. Ako ih uporedimo sa latinskim sve{tenstvom i ako uporedimo delovawe papa sa carigradskim patri jarsima, vidimo da su jedni bili mudri koliko su drugi bili bezdu{ni. ^udna je to protivre~nost qudskog uma. Verski slu`iteqi me|u ranim Rimqanima nisu bili iskqu~eni iz slu`be ili dru{tva, ali su se sla bo bavili svo jim poslom. Kada je uspostavqena hri{}anska vera, crkvewaci su se slabo zanimali svetovnim poslovima ko ji su im bili tu|i. Ali, kad  je Carstvo po~elo da se raspada, a monasi ostali jedino sve{tenstvo, ovi qudi – obavezani posebnim zavetom da izbegava ju i pla{e se svetovnih poslova – grabili su svaku priliku da u wima u~estvu ju. Nikad nisu prestali da unose nemir i potresa ju svet iz ko jeg su se povukli. Bez monaha nisu vo|eni ni dr`avni poslovi, ni mir, ni rat, ni primir je, ni pregovori, niti su sklapani brakovi. Vladarski saveti su bili ispuweni wima, a narodne skup{tine su gotovo u celosti bile od wih sastavqene. Te{ko bi se poverovalo kakvu je to nesre}u donelo. Oni su oslabili duh vladara i naterali ih da ~ak i dobra dela ~ine nepromi{qeno. Dok je Vasili je uzeo ratnike svo je mornarnice za gradwu crkve svetog Mihajla, ostavio je Saracenima da pqa~ka ju Sicili ju i zauzmu Sirakuzu. A wegov naslednik Lav ko ji je sa istom svr hom upotrebio svo ju flotu, pustio ih je da za uzmu Tauromenij i ostrvo Lemnos.17 Pahimer, kwiga VI, glava ××I×. Koristili smo prevod g. predsednika Kuzena. (M.) 20 Paleolog, videti Istori ju dvo jice Andronika, ko ju je napisao Kantakuzen, kwiga I, glava I. (M.) 19

17 18

Zonara i Ni}ifor, @ivot Va sili ja i Lava. (M.) Pahimer, kwiga VII. (M.)

159

158

Andronik Paleolog se odrekao mornarice budu}i siguran da je Bog toliko sre}an odu{evqeno{}u za crkveni mir da se nepri jateq ne}e usuditi da ga napadne. Isti vladar je strahovao da }e Bog tra`iti da polo`i ra~un o vremenu ko je je proveo vlada ju}i dr`avom – vremenu otetom od duhovnih poslova.18 Grci, veliki brbqivci, velike sva|alice i ro|eni sofisti, nikada nisu prestali da uvla~e veru u sukobe. Kako su monasi u`ivali veliki ugled na dvoru ko ji je slabio kako je postao iskvareni ji, monasi i dvor su se uza jamno optu`ivali a krivica je bila i kod jednih i kod drugih. Ishod je bio da je sva pa`wa imperatora bila zaokupqena da pomire, a ~esto i da uti~u na bogoslovske rasprave ko je su bivale utoliko {tetni je koliko su bile `e{}e. Videv{i zastra{u ju}a razarawa Turaka u Azi ji, Mihailo Paleolog ~i ja je vladavina protekla u potresima zbog verskih rasprava, uzviknuo je sa olak{awem da su naglo odu{evqewe izvesnih osoba ko je su ocrwivale wegovu vladavinu i podsticale wegove podanike na pobunu protiv wega, primorale da u svo je odr`awe ulo`i svu svo ju snagu a pokra jine prepusti propadawu. „Zadovoqio sam se”, re~e, „da u ove daleke oblasti uputim namesnike ko ji su, {to iz podmi}enosti {to iz straha od ka`wavawa, skrivali potrebe ovih kra jeva od mene.”19 Carigradski patri jarsi su imali ogromnu mo}. Tokom narodnih buna, imperatori i dr`avni uglednici povla~ili su se u crkve i po{to bi patri jarh odlu~io da li }e ih predati ili ne, a ovo pravo je koristio po svo joj voqi, pokazivao je ti21

Kantakuzen, kwiga III, glava ×CI×. (M.) Duka, Istori ja po sledwih Paleolo ga. (M.) 23 Pitali su se uza jamno da li je neko slu{ao slu`bu sve{tenika ko ji je pristao na uni ju: razbe`ali bi se kao pred vatrom. Velika crkva je smatrana oskrnavqenim hramom. Monah Genadi je je bacao anateme na sve one ko ji bi po`eleli mir. (Duka, Istori ja po sledwih Paleolo ga) (M.) 24 Andronik Paleolog. (M.)

me, iako posredno, da je sudi ja u svim javnim poslovima. Kada je Andronik Stari ji20 upozorio patri jarha da bi trebalo da se bavi crkvenim poslovima a da wemu prepusti upravqawe Carstvom, patri jarh je uzvratio: „To je isto kao kada bi telo reklo du{i: tvrdim da nemam ni~eg za jedni~kog sa vama, i ni je mi potrebna nikakva pomo} da obavqam svo je funkci je.” Po{to su ovakva ~udovi{na nasto jawa bila vladarima nepodno{qiva, patri jarsi su ~esto zbacivani sa svo jih prestola. Ali u su jevernoj dr`avi, u ko joj su sve crkvene aktivnosti patri jarha za koga bi se pomislilo da je uzurpator, bile {teto~inske – ovo je izazivalo stalne raskole jer je svaki patri jarh – stari, novi, najnovi ji – imao svo je pristalice. Ovakve sva|e su bile `alosni je nego one ko je su se ticale dogme, jer su bile nalik hidri ~i ji se svaki odse~eni krak uvek mo`e obnoviti. Sukobi ko ji su besneli, postali su toliko prirodno stawe Grcima da je Kantakuzen, kada je zauzeo Carigrad, zatekao cara Jovana i caricu Anu ko ji su bili zaokupqeni savetom protiv nekih nepri jateqa monaha.21 A kad je Mehmed I podigao opsadu oko grada, ni to ni je moglo da prekine tamo{we bogoslovske mr`we,22 pa je narod bio zabrinuti ji zbog Florentinskog sabora nego zbog turske na jezde.23 U obi~nim sporovima svako zna da se mo`e na}i u zabludi i stoga ni je do krajnosti svo jeglav ili tvrdoglav. Ali u raspravama o veri, po prirodi stvari, svaka osoba je uverena da je weno mi{qewe ispravno i svi se razbesnimo zbog onih ko ji uporno insistira ju da promenimo gledi{te umesto da se oni predomisle. ^itaoci Pahimerove istori je lako }e uo~iti nesposobnost

22

Pahimer, kwiga I. (M.) Evagri je, kwiga III. (M.) 27 Prokopi je, Taj na istori ja. (M.) 28 Zonara, @ivot Irakli ja. (M.) 29 Nikita, @ivot Manoj la Komnina. (M.) 25 26

160

bogoslova, i tada i kasni je, da se me|u sobom usaglase. Na ovim stranicama vidimo imperatora24 ko ji ih ~itavog `ivota okupqa, slu{a ih, miri ih i opet vidimo kako hidra sukoba i daqe narasta. I ose}amo da se na isti na~in, uz istu strpqivost, iste nade, istu `equ da se stvar zakqu~i, istim obi~nim stavom prema spletkama, istim po{tovawem prema mr`wama, nikada ne bi sporazumeli do samog kra ja sveta. Ovo je prili~no upe~atqiv primer. Na carev zahtev, pristalice patri jarha Arseni ja sklopile su sporazum sa pristalicama patri jarha Josifa, dogovoriv{i se da obe strane svo je zahteve zapi{u na posebnom listu papira, da oba lista budu ba~ena u vatru, da ukoliko jedan od listova ne izgori bude usli{en Bo` ji sud, a da ukoliko oba izgore, oni odustanu od svo jih razlika. Vatra je progutala oba lista, dve stranke su se ujedinile i mir je potra jao jedan dan. No, slede}eg dana, rekli su da je pro mena u wihovim pogledima morala da usledi zbog unutra{weg ube|ewa a ne zbog slu~a ja, i rat je nastavqen jo{ `e{}e nego rani je.25 Trebalo bi pokloniti veliku pa`wu bogoslovskim raspravama; ukoliko je to mogu}e u~initi neopa`eno. Napori ko jima se neko upiwe da ih primiri, samo uve}ava wihov presti`: to pokazu je da je wihovo mi{qewe toliko va`no da odre|u je mir u dr`avi i sigurnost vladara. Ni je mogu}e okon~ati wihove rasprave slu{a ju}i dosko~ice, kao {to ne bi bi lo mogu}e ukinuti dvobo je osnivawem {kola u ko jima bi se u~ili pojmu po{tewa. Gr~ki carevi su bili toliko neoprezni, da su u svo joj slepoj revnosti sami izazivali prepirke ~ak i po{to bi se one uti{ale. Anastasi je,26 Justini jan,27 Irakli je,28 Manojlo Videti [ardena, Opis politi~ ke i voj ne uprave Per  si janaca, glava II. (M.) 31 Pi sma Atiku, kwiga IV. (M.) — Tum Lucullus de omnium collegarum sententia respondit, reliogionis judices pontifices fuisse, legis Senatum; se et collegas suos de religione statuisse, in Senatu de lege statuturos. (Loco citato.) 30

Komnin29 predlagali su verske ~lanke sve{tenstvu i narodu, ko ji bi odbacili i istinu iz svo jih usta ~ak i da su je ta mo zatekli. Tako, gre{e}i u formi i obi~no u su{tini, `eqni da poka`u svo ju prodornost ko ju su mogli da poka`u i u toliko drugih poslova ko ji su im poveravani, poduhvatili su se zaludnih rasprava o prirodi Boga, ko ja je skrivena u~enima, zbog wihove gordosti, a ne pokazu je se vi{e ni mo}nicima. Vara se onaj ko ji smatra da na svetu posto ji qudska vlast ko ja je u svakom pogledu neograni~ena. Nikada je ni je bilo, niti }e je biti, jer je i najve}a vlast uvek ograni~ena na neki na~in. Neka Veliki gospodar nametne novi porez Carigradu, i op{te nezadovoqstvo bi mu smesta ukazalo na ograni~ewa ko ja jo{ ne pozna je. Persijski kraq lako mo`e da natera sina da ubi je oca ili oca da ubi je sina,30 ali ne mo`e da natera podanike da pi ju vino. U svakom narodu posto ji op{ti duh na ko jem je vlast zasnovana, i kada se ovaj duh na|e na udaru, i sama vlast se potrese i neizbe`no dolazi do posusta jawa. Najdubqi razlog svih nevoqa kod Grka je da nikada nisu spoznali prirodu niti granice crkvene i svetovne vlasti, i zbog toga su i na jednoj i na drugoj strani zapadali u stalne zablude. Ova velika razlika ko ja predstavqa osnovu na ko joj po~iva mir naroda, utemeqena je ne samo na veri, ve} i na razumu i prirodi ko ji name}u da istinski razdvo jene stvari – stvari ko je mogu da opstanu samo ako su razdvo jene – nikada ne bi smele da se pome{a ju. Iako kod starih Rimqana sve{tenstvo ni je ~inilo zasebno telo, ova razlika bila je poznata i wima kao i nama

163

162

danas. Klaudi je je posvetio Ciceronovu ku}u Slobodi, a ovaj ju je, vrativ{i se iz izgnanstva, zatra`io nazad. Pontifeksi su re{ili da ju je mogu}e vratiti ne kr{e}i veru, ukoliko ni je posve}ena po izri~itom nare|ewu naroda. „Iz javili su”, ka`e Ciceron,31 „da su samo ispitali punova`nost posve}ewa, a ne zakon ko ji je doneo narod; da su o prvom pitawu presudili kao pontifeksi, a o drugom bi se iz jasnili kao senatori.” ××III 1. RAZLOG TRAJANJA ISTO^NOG CARSTVA 2. NJEGOVA PROPAST

Posle onoga {to sam upravo rekao o Gr~kom carstvu, prirodno je zapitati se kako je moglo da potra je toliko dugo. Veru jem da mogu navesti razloge. Po{to su ga Arapi napali i osvojili neke provinci je, wihove vo|e su se zavadile oko kalifata. A plamen wihovog prvobitnog `ara ni je vi{e proizvodio bilo {ta drugo osim doma}ih sporova. Arapi su osvo jili Persi ju, podelili je i oslabili, pa Grci vi{e nisu morali da na Eufratu dr`e glavninu svo jih snaga. Neimar ko ji se zvao Kalinik i ko ji je stigao u Carigrad iz Siri je, otkrio je vatrenu smesu ko ja se izduvava kroz cev i ima svojstvo da je voda i sve ostalo {to ga si vatru, samo dovodi do jo{ ja~eg rasplamsavawa. Grci ko ji su je stole}ima koristili, bili su u prilici da wome spale sve neNikita, @ivot Andronika Komnina, kwiga II. (M.) Ometali su plovidbu Itali jana po Sredozemqu. (M.) 3 Engleska, Francuska i Holandija. 4 Takvi su poduhvati protiv Turaka, poput onog preduzetog pod pontifiktom Lava ×, prema ko jem je car trebalo da preko Bosne stigne u Carigrad; kraq Francuske, preko Albani je i Gr~ke; drugi vladari da se ukrca ju u svo jim lukama; ovi poduhvati, tvrdim, nisu bili ozbiqni ili su ih organizovali qudi ko ji nisu sagledali interes Evrope. (M.) 1 2

pri jateqske flote, naro~ito arapske, ko je su dolazile iz Afrike ili Siri je da bi ih napale pod Carigradom. Vatra je uvr{}ena u dr`avne tajne, a Konstantin Porfirogenit, u svom delu o upravqawu Carstvom, ko je je posvetio sinu Romanu, upozorava ovoga da ~uva tu tajnu. Poru~u je mu da ukoliko varvari od wega zatra`e gr~ ku vatru, mora da odgovori kako mu ni je dopu{teno da im je preda,  jer an|eo ko ji ju je doneo caru Konstantinu, zabrawu je da se ona prenese drugim narodima, a one ko ji bi se usudili da to u~ine, vatra sa nebesa bi progutala po ulasku u crkvu. Najvi{e i gotovo iskqu~ivo u svetu trgovalo se u Carigradu, u doba kada su gotski narodi s jedne i Arapi s druge strane, razorili trgovinu i zanate na svim drugim stranama. Tkawe svile preneseno je iz Persi je. Osim toga, Grci su bili gospodari mora. Ovo je donosilo u dr`avu ogromna bogatstva a time i velike izvore zarade; i ~im bi nastupilo zati{ je, odmah se osetilo blagostawe. Ovo je upe~atqiv primer. Stari Andronik Komnin bio  je gr~ki Neron, ali uz sve svo je poruke, pokazao je zadivqu ju}u ~vrstinu u spre~avawu nepravdi i ugwetavawu velika{a; prime}eno je1 da je za tri godine wegove vladavine, mnogo provinci ja obnovqeno. Najzad, otkako su se varvari nastanili na obalama Dunava, vi{e nisu bili toliko zastra{u ju}i a ~ak su i slu`ili kao brana pred ostalim varvarima. Tako, dok je Carstvo propadalo pod r|avom upravom, po jedina~ne stvari su ga odr`avale. Tako i danas vidimo da se neke evropske dr`ave odr`ava ju, uprkos slabosti, blagom iz Indi je; vidimo kako privremene papske dr`ave opsta ju zahvaqu ju}i po{tovawu ko je u`iva wihov suveren, a berberski gusari preprekama ko je postavqa ju u trgovini malim narodima ~ine koristi za velike.2 5 Povest Ni}i fora Vri jenija Cezara, @ivoti Kon stantina Duke i Romana Dio gena. (M.)

165

164

Tursko carstvo je sada onoliko slabo koliko je nekada bilo gr~ko. Ali dugo }e potra jati, jer ako bi neki vladar i ugrozio ovo Carstvo nastavqa ju}i svo ja osva jawa, tri evropske trgova~ke sile3 suvi{e dobro pozna ju svo je poslove tako da bi odmah prisko~ile u pomo}.4 Wihova je sre}a {to je Bog dopustio posto jawe naroda sposobnih da beskorisno posedu ju veliko carstvo. U doba Vasili ja Porfirogenita, uni{tena je vlast Arapa u Persi ji. Muhamed, Sambraelov sin, ko ji je tamo vladao, pozvao je tri hiqade Turaka sa severa kao pomo}.5 Zbog nekakvog nezadovoqstva, poslao je na wih vojsku, ali se ona razbe`ala. Besan na svo je vojnike, Muhamed im je naredio da pred wega iza|u odeveni u `enske haqine, ali su se oni prikqu~ili Turcima ko ji su smesta uklonili garnizon sa stra`om na mostu preko Araksa i otvorili prelaz bezbrojnom mno{tvu svo jih sunarodnika. Posle osva jawa Persi je, {irili su se sa istoka prema zapadu preko teritori ja Isto~nog carstva. A kada je Roman Diogen po`eleo da ih zaustavi, zarobili su ga i porobili gotovo sve {to su Grci posedovali u Azi ji do Bosfora. Neko vreme docni je, za vladavine Aleksi ja Komnina, Latini su napali Istok. Znatno rani je, zlosre}ni raskol pose jao je me|u narode dva ju obreda ogor~enu me|usobnu mr`wu, ko ja bi izbila i rani je da su Itali jani prestali da razmi{qa ju o odbi jawu nema~kih careva od ko jih su strahovali vi{e nego od gr~kih careva ko je su samo mrzeli. U ovim okolnostima, iznenada se Evropom pro{irilo novo versko mi{qewe prema ko jem su se mesta, na ko jima je Isus Hristos ro|en i gde je patio, na{la obe{~a{}ena od strane nevernika, pa je wihov progon oru` jem bio na~in da se oka ju gresi. Evropa je bila puna qudi ko ji su Istori ja Alek si ja, wegovog oca, kwiga × i ×I. (M.) Nikita, Istori ja Manoj la Komnina, kwiga I. (M.) 8 Nikita, Istori ja, po sle pada Cari grada, glava III. (M.) 6

`udeli za ratom, ko ji su imali da oka ju mnoge zlo~ine i ko jima je predlo`eno da svo je grehe oka ju slede}i vlada ju}u strast, pa se svako latio krsta i oru` ja. Dolaze}i na Istok, krsta{i su zaposeli i osvo jili Nike ju, vratili je Grcima, a na u`asavawe nevernika, Aleksi je i Jovan Komnin potisnuli su Turke natrag do Eufrata. Ali, kakvu god korist su Grci mogli da izvuku iz krsta{kih pohoda, ni je bilo imperatora ko ji ni je uzdrhtao pred opasno{}u gleda ju}i takve ponosne junake i velike vojske kako prolaze posred wegovih zemaqa. Stoga su nasto jali da Evropi ogade ovakve poduhvate i krsta{i su svugde nailazili na izda je, podmetawa i sve {to se mo`e o~ekivati od stra{qivog nepri jateqa. Moramo priznati da Francuzi, ko ji su zapo~eli ove pohode, ni{ta nisu u~inili da ih olak{a ju. Kroz psovke Andronika Komnina upu}ene nama,6 zaista uvi|amo da smo propustili da se uzdr`avamo u stranoj zemqi i da smo ~ak i onda imali mane zbog ko jih nas i danas prekoreva ju. Neki francuski grof je hteo da sed ne na carski presto; grof Boduen ga je povukao za ruku i rekao mu: „Trebalo bi da znate da kad se na|ete u nekoj zemqi, onda vaqa po{tovati wene obi~a je. – Zaista, kakav je to prostak, odgovori ovaj, ko ji ovde sedi dok tolike vojskovo|e sto je!” Nemci ko ji su zatim pro{li i ko ji su bili najboqi od svih, platili su visoku cenu zbog na{ih propusta i svugde su nailazili na qude kod ko jih smo pobudili ose}awa ga|ewa.7 Najzad, mr`wa je dosegla vrhunac, a Francuzi i Mle~ani odlu~ili su se na krsta{ki rat protiv Grka, povedeni zlostavqawem nekih mleta~kih trgovaca, ambici jom, pohlepom i la`nom revno{}u. Zatekli su ih nenaviknute na ratovawe, kao {to su u novi je doba Tatari zatekli Kineze. Francuzi su se podsmevali wihovoj `enskastoj ode}i, hodali su ulicama Ca-

7

9

Kantakuzen, kwiga IV. (M.)

167

166

rigrada odeveni u svo je {arene haqine, nosili u ruci pisaqku i harti ju kako bi se narugali ovom narodu ko ji se odrekao ratni~kog poziva;8 a posle rata odbili su da primaju Grke u svo je trupe. Zauzeli su ~itav zapadni deo Carstva i izabrali za cara flandrijskog grofa, ~i je udaqene zemqe nisu mogle da podstaknu Itali jane na qubomoru. Grci su se odr`ali na istoku, razdvo jeni od Turaka planinama a od Latina morem. Latini ko ji nisu nai{li ni na kakve prepreke u svo jim pohodima, nailazili su na bezbroj prepreka nasto je}i da sa~uvaju ono {to su osvojili. Gr ci su pre{li nazad iz Azi je u Evropu, preuzeli Carigrad i gotovo ~itav Istok. Ali, novo carstvo je bilo tek senka nekada{weg i ni je imalo ni wegove prihode ni mo}. U Azi ji su gotovo jedini wegovi posedi bile pokra jine zapadno od Meandra i Sangari je, a ve}ina evropskih provinci ja bila je podeqena na si}u{ne oblasti. Osim toga, tokom {ezdeset godina koliko je Carigrad ostao u rukama Latina, kako su se gubitnici razbe`ali a osva ja~i bili zaokupqeni ratom, trgovina je u celosti pre{la pod kontrolu itali janskih gradova i Carigrad je ostao Pahimer, kwiga VII. (M.) Kantakuzen, kwiga II, glava ×CVI; i Pahimer, kwiga ×I, glava I×. (M.) 12 Ovo je stiglo po predawu sa severa, kako bele`i Got Jordanis, gotski kraq Filimer je stigav{i u getske zemqe i nai{av{i tamo na ve{tice, oterao ove daqe od svo je vojske; one su lutale pustiwama u ko jima su se mra~ni demoni sa wima sparili i tako je nastao narod Huna. „Genus ferocissimum, Üuod fuit primum inter paludes, minutum, tetrum, atÜue eØile, nec alia voce notum, nisi Üuæ humani sermonis imaginent assignabat.” (M). 13 Mihailo Duka, Istori ja Jovana Manoj la, Jovana i Kon stantina, glava I×. Konstantin Porfirogenit na po~etku svoga dela Odlomci o  po slan stvima, upozorava da kada varvari stignu u Carigrad, Rimqani mora ju da pripaze i ne poka`u im veli~inu svo jih bogatstava niti lepotu svo jih `ena. (M.)

bez svo jih bogatstava. ^ak su i unutra{wu trgovinu preuzeli Latini. Po{to su Grci ponovo uspostavili svo ju vlast, po`eleli su da se pomire sa \enovqanima da ju}i im slobodu trgovine bez pla}awa nameta,9 a namete nisu pla}ali ni Mle~ani ko ji nisu prihvatili mir ve} samo neka primir ja i ko je Grci nisu `eleli da izazivaju. Mada je pre zauzimawa Carigrada, Manojlo Komnin prepustio mornaricu propadawu, kako je trgovina i daqe opsta jala, bilo je mogu}e lako je obnoviti. Me|utim, kad  je mornarica propala u novom carstvu, nesre}a nije imala leka jer se nemo} stalno pove}avala. Ova dr`ava ko ja je vladala mnogim ostrvima, ko ja je bila razdeqena morem i wime okru`ena na mnogim stra-

10 11

Videti Istori ju im peratora Jovana Paleolo ga i Jovana Kantakuzena, ko ju je napisao Kantakuzen. (M.) 14

Rasprava o politici Rimqana u verskim pitawima (1716)

nama, ni je imala brodove za plovidbu. Provinci je vi{e nisu odr`avale veze izme|u sebe. Wihovi `iteqi bili su prisiqeni da se povuku u unutra{wost da bi izbegli gusare, a posle su im naredili da se povuku u tvr|ave kako bi se spasli od Turaka.10 Turci su tada vodili neobi~an rat protiv Grka: doslovno su i{li u lov na qude; ponekad su prelazili dvesta kopnenih miqa da bi obavili pqa~ku. Kako su bili podeqeni izme|u nekoliko sultana, sa svima wima ni je se mogao sklopiti mir darivawem a bilo je beskorisno sklapati ga samo sa nekima.11 Preobratili su se u muhamedansku veru a wihova religiozna revnost ih je zadivqu ju}e podsticala na pqa~kawe hri{}anskih zemaqa. Osim toga, kako su bili najru`ni ji narod na svetu, wihove su `ene bile u`asne poput wih12 i ~im bi ugledali Grkiwe, vi{e nisu mogli da podnesu bilo koga drugog.13 To ih je vodilo ka neprestanim otmicama. Najzad, stalno su odlazili u pqa~ku i bili isti kao oni Huni ko ji su nekada naneli toliko zla Rimskom carstvu. Kako su Turci preplavili sve {to je preostalo od Gr~kog carstva u Azi ji, stanovnici ko ji su mogli da pobegnu, sklawali su se pred wima na Bosfor. A oni ko ji su prona{li brodove, odbegli su u evropski deo Carstva u ko jem je broj stanovnika zna~ajno porastao. No, taj broj }e usko -

170

ro opasti. Izbili su toliko `estoki gra|anski ratovi da su dve strane pozvale razli~ite turske sultane pod uslovom14 – ko ji je bio koliko glup toliko i varvarski – da svi zarobqeni stanovnici u oblastima suprotnog tabora budu odvedeni u ropstvo. I upiwu}i se da uni{te nepri jateqa, obe strane su se nadmetale u uni{tavawu svo je naci je. Po{to je Ba jazit pokorio sve ostale sultane, Turci bi pod Mehmedom II ~inili ono {to i dotle, da se i sami nisu na{li na rubu da budu istrebqeni od Tatara. Nemam hrabrosti da govorim o strahotama ko je su usledile; re}i }u samo da je Carstvo pod posledwim carevima – svedeno na Carigrad sa predgra|ima – okon~alo kao Rajna ko ja osta je samo potok po{to se izgubi u okeanu. Religi ja kod Rimqana ni je nastala niti iz straha niti iz pobo`nosti, ve} iz potrebe ko ja se javqa u svakom dru{tvu. Prvi kraqevi su pod jednako vodili ra~una o uspostavqawu kulta i obreda koliko i o zakonodavstvu i podizawu bedema. Nalazim da je razlika izme|u rimskih i zakonodavaca drugih naroda u tome {to su prvi stvorili religi ju za dr`avu a drugi dr`avu za religi ju. Romul, Taci je i Numa podvrgli su bogove politici: kult i obredi ko je su oni ustanovili, pokazali su se toliko razboritim da je, po{to su kraqevi prognani, okov religi je bio jedini ko ji se narod u svo joj `udwi za slobodom ni je usudio da zbaci. Kada su zakonodavci uveli religi ju, nisu ni pomi{qali na preobra`aj obi~a ja, niti na nametawe moralnih propisa; nisu nipo{to `eleli da uznemire qude ko je jo{ nisu ni Tit Livi je, kwiga ×L, glava ××I×. (M.) De Leg., lib. II. „Bella disceptanto: prodigia, portenta, ad Etruscos et aruspices, si senatus jusserit, deferunto.” A na drugom mestu: „Sacerdotum duo genera sunto: unum, Üuod præsit cærimoniis et sacris, alterum, Üuod interpretetur fatidicorum et vatum ef fata incognita, cum senatus populusÜue adsciverit.” (M.)

171

poznavali. Tako su najpre imali samo op{tu nameru ko ja se ogledala u tome da kod naroda ko ji se ni~eg ni je pla{io, pobude strah od bogova i poslu`e se tim strahom da bi wime po svo joj voqi upravqali. Numini naslednici se nisu usu|ivali da u~ine bilo {ta {to ovaj vladar ni je u~inio: narod ko ji je izgubio svo ju ratobornost i surovost, postao je sposoban za stro`u disciplinu. Bilo je lako dodati verskim obredima moralne propise i pravila ko ja su im nedosta jala; ali rimski zakonodavci su bili suvi{e dalekovidi da ne sagleda ju kako bi takav preobra`aj bio opasan: to bi zna~ilo priznati da je vera mawkava, da joj treba vremena da sazri i oslabiti wenu va`nost u `eqi da ona bude u~vr{}ena. Mudrost je Rimqane uputila da se priklone boqoj odluci uvode}i nove zakone. Ljudske uredbe se mogu mewati ali bo` je mora ju ostati nepromenqive kao i sami bogovi. Tako je rimski Senat zadu`io pretora Petili ja1 da prou~i spise kraqa Nume, ko ji su prona|eni u kamenom sanduku, ~etiri stotine godina posle smrti ovog kraqa, i re{io da ih spali, po{to je pretor izvestio da se u wima propisani obredi prili~no razliku ju od onih ko ji su tada va`ili: a to je moglo da pobudi sumwu u narodu i poka`e mu da nametnuti kult ni je istovetan onome ko ji su ustanovili prvi zakonodavci, nadahnuti nimfom Egeri jom. Opreznost je nalagala jo{ i vi{e: tzv. Sibiline kwige se nisu smele ~itati bez dopu{tewa Senata ko ji ga je davao samo za velike doga|a je i kada se radilo o tome da se narod ute{i. Zabrawena su bila sva tuma~ewa; ove kwige su bile stalno zakqu~ane; i tako mudrom predostro`no{}u, izbi jeno je oru` je iz ruku fanatika i ruqe.

1 2

3 Optimis auspiciis ea geri Üuæpro reipublicæ salute gererentur; Üuæ contra rempublicam fierent, contra auspicia fieri. (De Senectute, cap. IV.) (M.) 4 De Divinatione, lib. II, cap. ×××V. (M.)

172

Vra~evi nisu smeli da bilo {ta prozbore o dr`avnim poslovima bez dopu{tewa magistrata; wihova je ve{tina apsolutno bila pot~iwena voqi Senata, a to je bi lo propisano kwigama pontifeksa, iz ko jih nam je Ciceron sa~uvao nekoliko odlomaka.2 Polibi je ubra ja su jever je me|u prednosti ko je je rimski narod imao nad drugim narodima: ono {to mudrima izgleda sme{no, neophodno je budalama; a ovaj narod ko ji je lako umeo da plane, morao je da bude obuzdan nevidqivom silom. Auguri i haruspici bili su prave groteske paganstva; ali ih ne treba smatrati nimalo sme{nim, ako se razmisli da u veoma rasprostrawenoj religi ji kao {to je ova, ni{ta ne izgleda nezgrapno; lakovernost naroda je sve ispravqala kod Rimqana: {to bi neka stvar bila bezumni ja, to im je izgledala bo`anstveni jom. Obi~na istina ih uop{te ne bi dirnula: bili su im neophodni predmeti divqewa, bili su im potrebni bo`anski znaci a wih su nalazili samo u onome {to je ~udesno i sme{no. Bilo je doista nezgrapno dovesti u zavisnost opstanak Republike od svetog apetita nekog petla ili od prino{ewa `rtvenih iznutrica; ali oni ko ji su ove obrede uveli, bili su svesni wihovih prednosti i mana, i samo iz dobrih namera gre{ili su ~ak i protiv razuma. Da je ovaj kult bio ra zumni ji, umni qudi bi bili prevareni kao i sam narod i time bi se izgubila korist ko ja se od wega o~eku je; bile su dakle potrebne sve~anosti ko je }e odr`avati su jever je  jednih i podr`avati politiku drugih: to je prona|eno u De Divinatione, lib. II. (M.) De Divinatione, lib. II. (M.) 7 Ibid. (M.) 8 Hoc reipublicæ causa constitutum: comitiorum enim non habendorum causas esse voluerunt. (Ibid.) (M.) 9 Pluribus, hostiis cæsis; cum litare non posset, introiit curiam, spreta religione. (In Jul. C æ s., lib. I, cap. L×××.) (M.) 5 6

173

ovim proro~anstvima. Nebeska znamewa su pripisivana iz javama najvi|eni jih senatora, prosve}enih qudi, onih ko ji su shvatali i sme{nu i korisnu stranu proricawa. Ciceron ka`e3 da se Fabi je kao prorok dr`ao pravila da se ono {to je ko risno po Republiku uvek de{ava pod povoqnim znacima. On poput Marcela4 smatra da je, iako se narodna lakovernost ukorenila u doba nastanka proroka, taj obi~aj sa~uvan iz koristi za Republiku; i isti~e razliku izme|u Rimqana i stranaca po ko joj su se prvi ovim slu`ili samo u stvarima ko je su se ticale dr`avnog interesa, dok su drugi za tim posezali u svakoj prilici. Ciceron5 nam prenosi da je grom ko ji bi udario na levu stranu puta bio dobar predznak, osim na narodnim skup{tinama, pr æter Üuam ad comitia. Pravila ve{tine su presta jala da va`e u tim prilikama: magistrati su po svo joj voqi sudili o prirodi predznaka a ti predznaci su bili uzde ko jima se upravqalo narodom. Ciceron doda je: Hoc in stitutum rei publicæ cau sa est, ut comitiorum, vel in jure le gum, vel in ju diciis po puli, vel in creandis ma gi stratibus,  princi pes civitatis es sent inter  pretes.6 Pre toga je naveo da se u svetim kwigama moglo pro~itati: Jove tonante et ful  gurante, comitia po puli habere ne fas es se.7 Ovo je bilo uvedeno, ka`e, da bi magistratima pru`ilo izgovor da raspuste narodne skup{tine.8 Ina~e, bilo je sve jedno da li `rtva ko ja se prinosi pokazu je dobar ili rðav predznak, jer kad se ne bi za dovoqili prvom, prinosili su drugu, tre}u, ~etvrtu ko je su se zvale ho stiae succedaneæ. @ele}i da prinese `rtvu, Paul Emili je je bio primoran da prinese dvadeset `rtava: bogovi su se smilovali tek posle posledwe u ko joj su pronaðeni znaci obe}ane pobede. Zato se obi~avalo re}i da u `rtvovawima posledwe `rtve vrede uvek vi{e od prvih. Cezar ni je bio toliko strpqiv kao Paul Emili je: po{to je zaklao nekoliko `rtava, ka`e Svetoni je,9 ne na{av{i povoqne znakove, prezrivo je napustio `rtvenik i oti{ao u Senat.

175

174

Kako su magistrati dr`ali predskazawa u svo joj vlasti, imali su sigurno sredstvo da narod odvrate od rata ko ji bi bio koban ili ga ponuka ju u rat ko ji bi mogao biti koristan. Vra~evi ko ji su uvek pratili vojske i bili vi{e tuma~i vojskovoða nego bogova, ulivali su poverewe vojnicima. Ako bi slu~ajno neko rðavo predskazawe zapla{ilo vojsku, ve{t vojskovoða bi preobratio zna~ewe i protuma~io ga povoqno; tako je Scipion isko~iv{i sa broda na obalu Afrike pao, zgrabio zemqu rukama i rekao: „Dr`im te, zemqo Afrike!” I ovim re~ima je po sre}io predskazawe ko je je izgledalo tako kobno. Kada su se Sicili janci ukrcali na brodove zbog nekakvog pohoda u Afriku, bili su zapaweni pomra~ewem Sunca da su bili na ivici da odustanu od svog poduhvata; ali prvi vojskovoða im je protuma~io da bi ovo pomra~ewe zapravo bilo lo{ predznak pre wihovog ukrcavawa, ali po{to se po javilo posle wega, mo`e zna~iti iskqu~ivo pretwu za Afrikance. Time je okon~ao wihovu bo jazan i na{ao u predmetu strahovawa sredstvo da uve}a wihovu hrabrost. Vra~evi su u vi{e navrata upozoravali Cezara da ne prelazi u Afriku pre zime. Ni je ih poslu{ao i tako je spre~io nepri jateqe ko ji bi bez ove `urbe imali vremena da sakupe svo je snage. Kras je tokom jednog `rtvenog obreda ispustio no` iz ruke {to se smatralo rðavim predznakom; ali je razuverio narod govore}i: „Hrabro! Bar mi ma~ nikada ni je ispao iz ruke.” Lukul se spremao da se upusti u bitku protiv Tigrana, kada su mu rekli da je to zlosre}an dan. „Utoliko boqe,

mi }emo ga usre}iti na{om pobedom.” Tarkvini je Oholi je zatra`io savet od Apolonovog proro~i{ta `ele}i da ustanovi igre u ~ast bogiwe Mani je. Odgovoreno mu je dvosmisleno i re~eno da tre ba da `rtvu je glave za glave, ca pitibus pro ca pitibus sup plicandum. Ovaj vladar ko ji je svo jom okrutno{}u prevazi{ao sopstveno su jever je, prineo je kao `rtvu decu, ali je Juni je Brut zamenio ovu u`asnu `rtvu jer ju je oba vio glavicama luka i maka, ~ime je ispuweno ili zaobiðeno proro~anstvo.10 Kada ga ni je bilo mogu}e razvezati, Gordi jev ~vor bi bio prese~en; tako je Klodi je Pulher `eleo da se upusti u pomorsku bitku pa je bacio svete koko{ke u more da ga, kako je govorio, piju kada ve} ne `e le da ga jedu.11 Ta~no je da je ponekad ka`wavan vojskovoða ko ji ni je poslu{ao predskazawa; i to je bila nova posledica politike Rimqana. Narodu se htelo pokazati da neuspesi, gubitak gradova, porazi nikako nisu posledica lo{eg dr`avnog ustrojstva ili slabosti Republike, ve} bezbo`ni{tva graðanina na ko jeg su se bogovi rasrdili. Sa takvim ubeðewem, ni je bilo te{ko povratiti poverewe naroda; bilo je radi toga potrebno samo nekoliko obreda i nekoliko `rtava. Otuda, kada bi se grad na{ao pred opasno{}u ili mu je pretila nesre}a, ni je propu{teno da se potra`i uzrok ko ji je uvek bio srd `ba nekog boga ~iji je kult bio zanemaren: da bi se obezbedili, dovoqno je bilo obaviti `rtve i liti je, pro~istiti grad bakqama, sumporom i slanom vodom. @rtve su voðene po grad skom utvrðewu pre nego {to bi bile zaklane, {to se zvalo sacri ficium ambur bi-

Makrobije, Satur nali je. (I, VII) (M.) 11 Ûuia esse nolunt, bibant. Valeri je Maksim, lib. I, cap. IV. (M.) 12 Totem consilium prodidit sapientum per Üuod civitates et populi regerentur. (De Civit. Dei, lib. IV, cap. ×××I.) (M.) 13 De Civit. Dei, lib. IV, cap. ×××I. (M.)

Adeone me delirare censes ut ista credam? (M.) Deus pertinens per naturam cu jusÜue rei, per terras, Ceres, per maria, Neptunus, alii per alia, poterunt intelligi: Üui ÜualesÜue sint, ÜuoÜue eos nomine consuetudo nuncuparerit, hos deos et venerari et colere debemus. (De Nat. deorum, lib. Il, cap. ××VIII) (M.)

10

14 15

177

176

um, et ambur biale. Ponekad se ~ak kretalo u ~i{}ewe vojske i flote posle ~ega bi se obnavqala hrabrost. Pontifeks Scevola i jedan od wihovih najve}ih bogoslu`iteqa Varon govorili su da je potrebno da narod ne sazna za mnoge istinite stvari ali da treba da veru je u mnoge la`ne; sveti Avgustin12 ka`e da je Varon time otkrio ~itavu tajnu politike i dr`avnih ministara. Isti Scevola je, kako navodi sveti Avgustin,13 delio bogove u tri grupe: one ko je su stvorili pesnici, one ko je su stvorili filozofi i one ko je su stvorili magistrati, princi pibus civitatis. Oni ko ji ~ita ju o rimskoj istori ji i ko ji su pomalo o{troumni, na svakom koraku nailaze na tragove politike o ko joj govorimo. Tako uo~avamo Cicerona ko ji posebno i meðu svo jim pri jateqima u svakom trenutku oda je svo je neverstvo,14 kako javno sa vanrednim `arom govori protiv Veresovog bezbo`ni{tva. Uo~avamo Klaudi ja ko ji je bestidno skrnavio tajne dobre bogiwe i ~ije je bezbo`ni{tvo `igosano sa dvadeset odluka Senata, a sam je odr `ao besedu ispuwenu pokloni{tvom prema Senatu ko ji ga je oborio, protiv starih obi~aja i religi je. Uo~avamo Salusti ja, najpokvari jeni jeg od svih graðana, ko ji na po~etak svo jih dela stavqa predgovor dosto jan Katonove ozbiqnosti i strogosti. Nikada ne bih zavr{io, kada bih `eleo da iscrpim sve primere. Mada se magistrati nisu predavali narodnoj religi ji, ne treba verovati da to nikad nisu ~inili. G. Kadvort je ve} dokazao da su u~eni pa gani obo`avali vrhovno bo`anstvo, ~iji su samo jedan vid narodna bo`anstva. Pagani, vrlo nepromi{qeni u kultu, verovali su da je sve jedno da li se obo`ava samo bo`anstvo ili bo`anske po jave; 16 17

Kwiga 1, glava III, ~lanak 3. (M.) Kwiga ×××IV. (M.)

obo`avati, na primer, pasivnu mo} prirode kod Venere ili vrhovno bo`anstvo u smislu da je sposobno za svako oploðewe; po{tovati kult sunca ili vrhovnog bi}a ko je pokre}e biqke i svo jom toplotom oploðuje zemqu. Stoga stoi~ar Balbo ka`e, kod Cicerona,15 da Bog svo jom prirodom u~estvu je u svim ovozemaqskim poslovima; da je on Ceres na zemqi, Neptun u morima. Znali bismo vi{e da smo pro~itali kwigu ko ju je pod naslovom Sklad svih vera sastavio Eskulap. Kako je dogma du{e sveta bila gotovo univerzalno prihva}ena i kako je svaki deli} vasione smatran `ivim organom u ko jem je rasprostrawena du{a, izgledalo je dopu{teno obo`avawe svih ovih delova pa je i kult mo rao biti prepu{ten sudu svakog po jedinca kao {to je bio slu~aj i sa dogmom. Eto odakle je potekao duh trpeqivosti i blagosti ko ji  je vladao paganskim svetom; niko ni je pomi{qao na progon ili meðusobno uni{tewe: sve vere, sve nauke o bogovima bile su pod jednako dobre; jeresi, ratovi i verski sukobi bili su nepoznati u tom svetu; pod uslovom da se odlazi na poklowewe u hram, svaki je graðanin u svo joj porodici bio vrhovni sve{tenik. Rimqani su bili jo{ trpeqivi ji od Grka ko ji su uvek sve kvarili: svakome je poznata Sokratova nesre}na sudbina. Ta~no je da je egi patska vera oduvek bila progowena  Anali, kwiga II, glava L×××V. (M.) Illi Üui Serapin colunt, christiani sunt; et devoti sunt Serapi, Üui se Christi episcopos dicunt. Nemo illic archisÚnagogus judæorum, nemo samarites, nemo christianorum presbÚter, non mathematicus, non aruspeÚ, non aliptes, Üui non Serapin colat. Ipse ille patriarcha (judæorum, scilicet) cum ægÚptum venerit, ab aliis Serapin adorare, ab aliis cogitur Christum. Unus illis deus est Serapis: hunc judæi, hunc christiani, hunc omnes venerantur et gentes. (Flavius Vopiscus, in Vita Satur nini.) Vid. Hi storiæ au gust æ scriptores, in-fol. 1620. p. 245; et in-8°, 1661, p. 959. (M.) 18 19

178

u Rimu: zato {to je bila netrpeqiva, jer je `elela da sama zavlada i nametne se na ru{evinama ostalih; u tom smislu  je duh blagosti i mira ko ji je vladao meðu Rimqanima bio stvarni razlog rata ko ji im je nesputano ob javqen. Senat  je naredio da se sru{e hramovi egipatskih bo`anstava; a Valeri je Maksim16 izve{tava, tim povodom, da je Emili je Prob prvi zapo~eo ru{ewe kako bi svo jim primerom ohrabrio radnike obuzete su jevernim strahom. Ali sve{tenici Serapisa i Izide bili su jo{ posve}eni ji obnovi obreda ko je su im u Rimu zabranili. Iako je Avgust, prema Dionovom izve{ta ju,17 odobrio wihovo vr{ewe u Rimu, Agripa, ko ji je gradom upravqao u wegovom odsustvu, bio je prinuðen da ga po drugi put zabrani. Mo`emo nai}i kod Tacita i Svetoni ja na ~este odredbe na ko je je Senat bio pri siqen da bi zabranio ovaj kult u Rimu. Vaqa primetiti da su Rimqani me{ali Jevre je sa Egip}anima, kao {to se zna da su me {ali hri{}ane sa Jevre jima: ove dve religi je dugo su smatrane granama prve i za jedno su podnosile mr`wu, prezir i progon Rimqana. Iste naredbe ko jima su u Rimu ukinuti egipatski obredi, stavqa ju uz wih i jevrejske, kako se vidi kod Tacita18 i Svetoni ja, iz `ivota Tiberi ja i Klaudi ja. Jo{ je jasni je da istori~ari nikada nisu razlikovali hri{}anski kult od drugih. Ova gre{ka ni je nestala ~ak ni u Hadri janovo vreme kao {to se vidi iz pisma ko je je ovaj imperator napisao iz Egipta konzulu Servi janu:19 „Svi oni ko ji u Egiptu po{tu ju Serapisa,  jesu hri{}ani pa ~ak i oni ko je zovu episkopima jesu privr`eni Serapisovom kultu. Nema ni jednog Jevre jina, u~iteqa sinagoge, Samari}anina, hri{}anskog sve{tenika, matemati~ara, vra~a, lekara, ko ji ne po{tu je Serapisa. ^ak i je20 Apud reteres, Üui rerum potiebantur, iidem auguria tenebant, ut testis est nostra civitas, in Üua et reges, augures, et postea privati eodem sacerdotio præditi rempublicam religionum auctoritate reÚerunt. (De Divinatione, lib. I) (M.)

179

vrejski patri jarh bez razlike po{tu je Serapisa i Hrista. Ovi qudi nema ju drugog boga osim Serapisa: to je bog hri {}ana, Jevre ja i ostalih naroda.” Da li je mogu}e imati konfuzni je misli o ove tri religi je i grubqe ih pome{ati?” Sve{tenici su kod Egip}ana ~inili zasebno telo ko je se izdr`avalo od dr`avnih prihoda; otuda je nastalo vi{e nevoqa: sva dr`avna bogatstva na{la su se sabrana u skupu qudi ko ji su stalno primali a nikad nisu davali i sve bezose}ajno privla~ili k sebi. Egipatski sve{tenici, pla}eni da ni{ta ne rade, tonuli su u lewost iz ko je su se izvla~ili samo uz poroke ko ji su iz we proisticali: bili su ve{ti, svadqivi, buntovni, drski; a ova svojstva su ih ~inila krajwe opasnim. Kona~no, telo ~iji su interesi nasilno bili razdvo jeni od dr`avnih bilo je ~udovi{te; a oni ko ji su ga stvorili bacili su u dru{tvo seme razdora i graðanskih ratova. U Rimu je bilo druga~ije: sve{tenstvo je bila dr`avna slu`ba; dosto janstva proroka, velikog pontifeksa bile su magistrature; oni ko ji su wima bili oven~ani posta jali su ~lanovi Senata i stoga nisu imali razli~ite interese od onih ko ji su vladali u tom telu. Sasvim suprotno od toga da su jever je koriste radi ukidawa Republike, nasto jali su da se wime korisno poslu`e. „U na{em gradu”, ka`e Ciceron,20 „kraqevi i wihovi ~inovnici oduvek su imali dvostruki karakter i dr`avom su vladali uz oslonac na veru.” Di jumviri su upravqali duhovnim poslovima; kvindecemviri su se starali o verskim obredima, ~uvali sibilske kwige: ono {to su ra ni je ~inili decemviri i di jumviri. Pitali su za savet proro~i{ta kada bi im to Senat na redio i izve{tavali ga da ju}i svo je mi{qewe; bili su zadu`eni i za izvr{ewe svega {to je bilo propisano sibilskim kwigama i proslavu svetovnih igara: tako su svi religiozni obredi prolazili kroz ruke magistrata. Rimski kraqevi su imali neku vrstu sve{teni~ke slu`be: posto jali su izvesni obredi ko je su samo oni smeli da obavqa ju. Kada su Tarkvini ji bili proterani, strahovalo se

180

da narod ne zapazi nekakvu promenu u religi ji: zbog toga je stvoren magistrat reØ sacrorum, ko ji je pri prino{ewu `rtava obavqao du`nosti rani jih kraqeva i ~ija se `ena zvala re gina sacrorum. To je bio jedini ostatak kraqevstva ko ji su Rimqani sa~uvali. Rimqani su bili u prednosti {to su za zakonodavca imali najmudri jeg vladara ko jeg pomiwe svetovna istori ja; taj velika{ je tokom ~itave svo je vladavine samo nasto jao da dovede do procvata pravdu i ravnopravnost i trudio se da svo ju umerenost poka`e koliko bli`wima toliko i podanicima. Ustanovio je feci jale ko ji su bili sve{tenici bez ko jih se ni je smeo voditi rat niti sklopiti mir. Jo{ uvek imamo obrasce zakletvi ko je su ovi feci jali polagali kada  je sklapan mir sa nekim narodom. U miru ko ji je Rim sklopio sa Albom, neki feci jal po Titu Livi ju ka`e: „Ako rimski narod bude prvi ko ji ga se odrekne, publico con silio dolove malo, neka zamoli Jupitera da ga udari kao {to }e udariti sviwu ko ju dr`i u rukama”; i smesta je obori udarom kamena. Pre nego {to bi zapo~eli rat, jedan od feci jala je poslat da podnese `albe narodu zbog {tete nanesene Republici. Davao im je neko vreme da se dogovore i pronaðu na~in da se sporazume ju; ali ako bi do govor izostao, fe-

Ipsum Üuinetiam Oceanum illa tentavimus; et superesse adhuc Herculis columnas fama vulgavit: sive adiit Hercules, seu ÜuidÜuid ubiÜue magnificum est, in claritatem ejus referre consensimus. (De Moribus Ger manorum, cap. ×××IV) (M.) 22 De Natura Deorum, lib. III. (M.) 23 Pr æ paratio evan gelica, lib. III. (M.) 21

Razgovor Sule i Eukrata (1724)

Ovo me pismo ohrabri, i natera da razmislim kako su najsre}ni ji i najnesre}ni ji qudi pod jednako okru`eni bo`anskom rukom, te re{ih da se ne po vodim za o~ekivawima ve} hrabro{}u i da do kra ja branim `ivot ko ji toliko mnogo obe}ava. Uveli su me u arenu. Oko mene se na{lo mno{tvo qudi ko ji su bili svedoci mo je hrabrosti ili zapla{enosti. Prepustili su me lavu. Obavio sam ogrta~ oko ruke: pru`io sam mu ruku, hteo ju je odgristi; uhvatio sam ga za jezik, i{~upao ga i bacio pod noge. Aleksandar je, naravno, voleo smela dela: odu{evio ga je moj postupak i to je bio trenutak kad se wegova velika du{a povratila. Pozvao me je k sebi i pru`io mi ruku: „Lizimahu”, re~e mi, „pru`am ti svo je pri jateqstvo, ti mi uzvrati svo jim. Moj bes je samo poslu`io da te natera na podvig kakav nedosta je Aleksandrovom `ivotu.” Primio sam kraqevske milosti; priklonio sam se bo` jim nalozima i o~ekivao wihova obe}awa a da ih nisam ni tra`io niti be`ao od wih. Aleksandar je umro i svi na rodi ostado{e bez gospodara. Kraqevi sinovi bili su jo{ deca; wegov brat Aridej je to i ostao; Olimpi ja je posedovala 1

79. godine pre Hrista.

182

samo `ustrinu slabih du{a i sve {to je bilo okrutno za wu  je predstavqalo hrabrost; Roksana, Euridika, Statira bile su izgubqene u bolu. Svi u palati su umeli da jeca ju ali niko ni je umeo da vlada. Aleksandrove su vojskovo|e stoga upirale poglede ka prestolu, ali je ambici ja svakoga od wih bila sapeta ambici jama ostalih. Podelili smo Carstvo i svako od nas je poverovao da smo podelili nagradu za za jedni~ki trud. Sudbina me je u~inila kraqem Azi je i sada kada mi je sve dostupno, vi{e nego ikad su mi neophodne Kalistenove pouke. Wegova radost me uverava da sam napravio neko dobro delo, a wegovi uzdasi mi govore da moram ispraviti neko zlo. On sto ji izme|u moga naroda i mene. Ja sam kraq naroda ko ji me voli. Glave porodica se nada ju mom dugom veku koliko i dugom veku svo je dece; deca strahu ju da }e me izgubiti kao {to strahu ju da }e izgubiti oca. Mo ji su podanici sre}ni a takav sam i ja. Nekoliko dana po{to se Sula odrekao diktature1, saznao sam da je po`eleo da me vidi zbog ugleda ko ji sam u`ivao me|u filozofima. Bio je u svo joj ku}i u Tiburu, gde je u`ivao u prvim mirnim trenucima svoga `ivota. Nisam pred njim osetio nemir u ko ji nas obi~no dovodi prisustvo velikih ljudi. I ~im smo ostali sami rekoh mu: „Sula, sami ste re{ili da dospete u ovo stan je prose~nosti ko je je mrsko svakom ljudskom bi}u? Odrekli ste se carstva ko je su vam slava i vrline dali pred svim ostalim ljudima? Sre}i kao da smeta {to vas vi{e ne uzvisu je po~astima.” „Eukrate”, re~e mi, „to {to vi{e nisam u op{toj predstavi, krivica je ograni~enosti ljudskih poslova, a ne mo ja.Verovao sam da sam sudbinu ispunio kada mi vi{e ni je preostalo velikih dela. Nisam uop{te bio stvoren da bih 2 3

Prema Plutarhu, taj neko bio je Metel. Tablice sa zabranama.

183

mirno vladao ropskim narodom. Volim da pobe|u jem, da stvaram ili uni{tavam dr`ave, sklapam saveze, ka`njavam uzurpatore, ali mo ja du{a ne bi umela da se bavi ovim si}u{nim po jedinostima vlasti u ko jima osrednji duhovi ima ju toliko prednosti, sporim izvr{en jem zakona, obukom mirol jubive milici je.” „Neobi~no je”, rekoh mu, „da ste uneli toliko savesnosti u ambici ju. Vi|eno je mnogo velikana ko ji nisu bili osetljivi prema ispraznom sja ju i rasko{i kakve okru`u ju vladaoce; ali je malo onih ko ji su ostali neosetljivi na vladarske slasti i ko ji nisu gledali kako se uga|a njihovim hirovima kao da su u pi tan ju zakoni.” „A ja, Eukrate”, re~e mi, „nikada nisam bio tako nezadovol jan kao onda kada sam postao apsolutni gospodar u Rimu, kada sam se osvrnuo oko sebe i nisam prona{ao ni suparnika ni nepri jatel ja. Poverovao sam da }e jednog dana re}i da sam podigao samo robove. @eli{ li, rekao sam sebi, da u tvo joj otad`bini vi{e ne bude ljudi ko ji }e biti dirnuti tvo jom slavom? I po{to si uspostavio tirani ju, ne vidi{ li da posle tebe ne}e biti tako kukavi~kog vladara ~i ja ti hvalisavost ne}e biti ravna i ne}e potisnuti tvo je ime, tvo ja zvan ja, ~ak i tvo je vrline?” „Gospodaru, vi ste svo jim postupan jem promenili sva mo ja gledi{ta o vama. Verovao sam da ste lakomi, ali ne i slavol jubivi: video sam zaista da je va{ duh ve lik, ali nisam slutio da je uzvi{en: ~ini mi se da je sve u va {em `ivotu pokazivalo ~oveka raz jedenog `udnjom da zapoveda a ko ji se ispun jen nesre}nim strastima, sa zadovoljstvom starao o sramoti, ka jan ju pa ~ak i poni`enosti ko je su skop~ane sa tirani jom. Jer naposletku vi ste sve `rtvovali svo joj vlasti; pokazali ste se u zastra{u ju}em svetlu svim Rimljanima; nemilosrdno ste obavljali sve du`nosti najgrozni je magistrature ko ja je ikada upam}ena. Senat je drhte}i video u vama neumol jivog branioca. Zar vam neko ni je re-

184

kao2: ‘Sula, dokle }e{ prolivati rimsku krv? @eli{ li da na kra ju vlada{ samo zidinama?’ Tada ste ob javili popise ko ji su odlu~ivali o `ivotu i smrti svakog gra|anina.”3 „Sva krv ko ju sam prolio podstakla me je da okon~am najve}e od svih mo jih dela. Da sam Rimljanima vladao blago{}u, kakvo bi me ~udo osim dosade, ga|en ja, hira, nateralo da se odreknem vlasti? Ali odrekao sam se diktature u vreme kada na svetu ni je bilo ni jednog ~oveka ko ji ne bi poverovao da je diktatura mo je jedino uto~i{te. Po javio sam se pred Rimljanima, kao gra|anin me|u svo jim sugra|anima; i usudio sam se da im ka`em: ‘Spreman sam da odgovaram zbog krvi ko ju sam prolio zarad Republike; odgovara}u svima ko ji od mene budu tra`ili svoga oca, sina ili brata.’ Svi Rimljani ispred mene su za}utali.” „Ovaj divan ~in o ko jem mi pripovedate, izgleda mi prili~no neoprezan. Ta~no je da ste izazvali ~u|en je me|u Rimljanima; ali kako ste se usudili da im se pravdate i da uzmete kao sudi je ljude ko ji ima ju toliko razloga da vam se osvete? Kada bi sva va{a dela iz vremena dok ste bili gospodar bila samo stroga, postala bi u`asni zlo~ini ~im ste to prestali da budete.” „Vi zlo~inima zovete”, re~e mi, „ono zahval ju ju}i ~emu se Republika izbavila. Da li sam smeo mirno da posmatram senatore dok izda ju Senat, smatra ju}i da sloboda treba da bude neograni~ena koliko i samo ropstvo, radi ovog naroda ko ji je nasto jao da ukine i samu magistraturu? Narod kome su smetali i zakoni i ugled Senata, od uvek je radio na ru{en ju i jednog i drugog. Ali onaj ko je dovol jno ambiciozan da bi se njime poslu`io protiv Senata i zakona, bio je dovol jno ambiciozan i da postane gospodar. Videli smo da su tako propale mnoge republike u Gr~koj i u Itali ji. Da bi spre~io sli~no zlo, Senat je oduvek bio obavezan da ovaj neposlu{ni narod zaposli ratom. On je bio prisi-

185

ljen da protivno svo joj vol ji pusto{i zemlju i porobljava mnoge narode ~i ja nam je pot~in jenost teret. Kakva bi bila sudbina Republike danas, kada u svetu vi{e nema nepri jatel ja za nas? I da li bi bez me ne, Senat mogao spre~iti da se narod u svo joj zaslepljenoj pomami za slobodom ne preda Mari ju ili prvom tiraninu ko ji bi mu ulio nadu u potpunu slobodu? Bogovi, ko ji su ve}ini ljudi podarili stra{ljivu ambici ju, pridavali su slobodi gotovo isto toliko zla koliko i ropstvu. Ali kakva god bi morala da bude cena plemenite slobode, potrebno je platiti je bogovima. More pro`dire brodove, potapa ~itave zemlje, a ipak  je korisno za ljude. Potomstvo }e prosuditi o onome {to se Rim jo{ ni je usudio da ispita: mo`da }e otkriti da nisam prolio dovoljno krvi i da nisu sve Mari jeve pristalice bile progon jene. „Sula, moram priznati da me sabla`njavate. Pobogu! Vi ste za dobro otad`bine prolivali toliku krv! I ljubili svo ju otad`binu!” „Eukrate”, re~e mi, „nikad nisam imao takvu preovla|u ju}u ljubav prema otad`bini o ko joj tolike primere nalazimo u ranom dobu Republike; a toliko volim Koriolana ko ji ognjem i ma~em prodire do zidina svog nezahvalnog grada, prisil java na poka jan je svakog gra|anina ko ji mu je naneo uvredu, kao onog ko ji je prognao Gale sa Kapitola. Nikada se nisam upirao da budem rob niti poklonik dru{tva sebi ravnih: a ova toliko hval jena ljubav  je isuvi{e niska strast da bi se poredila sa uzvi{eno{}u mo je du{e. Upravljao sam se isklju~ivo vlastitim mi{ljen jem i posebno prezirom ko ji ga jim prema ljudima. Po na~inu na ko ji sam se odnosio prema jedinom velikom narodu sveta, mo`e se suditi o prekomernom preziru prema svima ostalima. Pomislio sam, budu}i da sam ro|en u ovoj zemlji, trebalo bi da tu budem i slobodan. Da sam ro|en me|u var-

187

186

varima, man je bih se trudio da uzurpiram presto radi zapovedan ja a vi{e radi neposlu{nosti. Ro|en u Republici, stekao sam slavu osva ja~a te`e}i samo slavi slobodnih ljudi. Kad sam sa svo jim vojnicima u{ao u Rim, nisam odisao ni besom niti osvetom. Sudio sam za~u|enim Rimljanima bez mr`nje, ali i bez milosti. Bili ste slobodni, rekao sam, a `eleli ste da `ivite kao robovi! Ne. Ali umrite i ima}ete prednost da umrete kao gra|ani slobodnog grada. Verovao sam da je najve}i zlo~in uskratiti slobodu gradu ~i ji sam gra|anin. Kaznio sam ovaj zlo~in, i nisam se nimalo zabrinuo da li }u biti dobar ili zao duh Republike. Ipak, poredak na{ih o~eva bio je obnovljen; narod  je oka jao sve uvrede ko je je naneo plemstvu; strah je potisnuo ljubomoru a Rim nikada ni je bio tako miran. Sada znate {ta me je gonilo krvavim tragedi jama ko je ste videli. Da sam `iveo u sre}nim danima Republike kada su gra|ani mirno u svo jim domovima predavali bogovima svo je du{e, videli biste me u ovom uto~i{tu ko je sam zadobio samo uz toliko krvi i zno ja.” „Gospodaru”, rekoh mu, „sre}a je {to je nebo po{tedelo ljudski rod od brojnih ljudi poput vas. Ro|eni za prose~nost, iscrplju ju nas dosto janstveni duhovi. Da bi se neki ~ovek izdigao nad ~ove~anstvom, svi ostali mora ju preskupo da plate. Vi ste smatrali ambici ju junaka kao op{tu strast a cenili ste samo ambici ju razuma. Neutol jiva `udnja za vla{}u ko ju ste na{li u srcima nekih gra|ana, naterala vas je da postanete izuzetan ~ovek: ljubav prema vlastitoj slobodi naterala vas je da postanete stra{an i okrutan. Ko bi rekao da juna{tvo iz ube|en ja mo`e da bude pogubni je od  juna{tva iz plahovitosti? Ali ako je vama, da biste izbegli da postanete rob, bilo potrebno da posegnete za diktaturom, kako ste se usudili da je se odreknete? Ka`ete da vas 4

Sula je osvojio Atinu 86. godine.

 je rimski narod video razoru`anog i ni je nikad nasrtao na va{ `ivot. To je opasnost ko joj ste izmakli: mo`da vas vreba ve}a opasnost. Mo`e vam se desiti da jednog dana ugledate velikog zlo~inca ko ji u`iva u va{oj umerenosti i ko ji }e vas pome{ati u gomili porobljenog naroda.” „Stekao sam ime”, re~e mi, „i ono je do vol jno da odbrani mene i rimski narod. To ime zaustavlja sve zavere i nema te ambici je ko ju ono ne bi za ustavilo. Sula jo{ di{e a njegov duh je mo}ni ji od duha svih Rimljana. Sula je okru`en Herone jom, Orhomenom i Signi jom; Sula je svakoj rimskoj porodici u wenoj vlastitoj ku}i pru`io stra {an primer: svaki Rimljanin }e me stalno imati pred o~ima i ~ak i u snovima }u mu se po javljivati prekrivren krvlju; poverova}e da vidi kobne plo~e i ~ita svo je ime na vrhu spiska prognanih. Protiv mo jih zakona se potajno {apu}e, ali }e oni biti izbrisani samo rekama rimske krvi. Zar se ne nalazim usred Rima? Jo{ uvek }ete u mom domu prona}i koplje ko je sam imao kod Orhomena i {tit ko ji sam nosio na zidinama Atine.4 Nisam li Sula samo zato {to vi{e nemam liktora? Imam na svo joj strani Senat sa pravdom i zakonima; Senat na svo joj strani ima mo je iman je, sre}u i slavu.” „Prizna jem”, rekoh mu, „da kada nekog jedanput nateramo da drhti, gotovo zauvek sa~uvamo izvesnu prednost ko ju smo stekli.” „Nesumnjivo”, re~e mi. „Prenerazio sam ljude i to je dosta. Podsetite se povesti moga `ivota: vide}ete da sam sve crpeo iz ovog na~ela i da je on bio su{tina svih mo jih postupaka. Prisetite se mo jih sukoba sa Mari jem: razbesneo sam se kada sam video kako ovaj bezimeni ~ovek, Marije je zapravo umro pre Sulinih pobeda. Mitridat je u Aziji pobio sve one koji su govorili italijanskim  jezikom. 7 On je umro dve godine ranije. 5 6

188

ponosan na svo je nisko poreklo, poku{ava vode}e rimske porodice da potisne u narodnu gomilu; i u tom slu~a ju, osetio sam sav bol velike du{e. Bio sam mlad i odlu~an da zatra`im od Mari ja da poravnamo ra~une zbog njegovog prezira. Iz toga razloga, napadao sam ga njegovim oru` jem, tj. pobedama nad nepri jatel jima Republike. Kada sam hirom sudbine bio primoran da napustim Rim, jednako sam se dr`ao: krenuo sam u rat pro tiv Mitridata i poverovao sam da }u uni {titi Mari ja tako {to }u pobediti Mari jevog nepri jatel ja. Dok sam ostavio ovog Rimljanina da u`iva u svo joj vlasti nad pukom; priredio sam mu niz poni`en ja i prisilio ga da svakog dana odlazi na Kapitol i zahval ju je bogovima zbog uspeha ko ji su ga bacali u o~a jan je.5 Vodio sam protiv njega rat oko ugleda ko ji je bio sto puta okrutni ji od rata ko ji su mo je legi je vodile protiv varvarskog kral ja. Iz mo jih usta izla-

8

Aluzija na Cezara, koga je Sula nameravao da ubije.

Lizimah (1751)

ci jal je odlazio i napustio zemqu toga nepravednog naroda po{to bi protiv wih dozvao nebeske i podzemne bogove: tada je Senat nareðivao ono {to je sma trao pravednim i posve}enim. Tako ratovi nikad nisu zapo~iwali u `urbi i mogli su da otpo~nu tek posle dugog i zrelog promi{qawa. Politika ko ja je vladala rimskom verom jo{ boqe se razvila wihovim pobedama. Da su se oslawali na su jever je, meðu pora`ene narode bi doveli bogove pobednika, sru{ili wihove hramove i stvara ju}i novi kult, nametnuli poniznost te`u od prvobitne. Uradili su boqe: Rim se priklonio stranim bo`anstvima, primio ih pod svo je okriqe i tom sponom, naj ja~om ko ja posto ji meðu qudima, vezao  je za sebe narode ko ji su u wemu pre videli svetili{te vere nego gospodara sveta. Ali, da ne bi umno`avali bi}a bo`anstava, Rimqani su po uzoru na Grke, spretno pome{ali tuða bo`anstva sa svo jima; ako bi u pohodima na{li boga ko ji je bio u nekoj vezi sa onima ko ji su po{tovani u Rimu, oni su ga usva jali, da tako ka`emo, da ju}i mu ime rimskog bo`anstva i dodelili mu, ako smem da se tako izrazim, rimsko graðansko pravo. Stoga kad bi prona{li nekog ~uvenog junaka ko ji je zemqu oslobodio nekakvog ~udovi{ta ili porobio neki varvarski narod, smesta bi mu nadenuli Herkulovo ime.

190

„Kopali smo do okeana, ka`e Tacit;21 a tamo smo prona{li Herkulove stubove: ili je tu bio Herkul ili smo ovom junaku pripisali sva dela dostojna wegove slave.” Varon je nabro jao ~etrdeset i ~etiri ovakva krotiteqa ~udovi{ta; Ciceron22 svega {est, dvadeset dve Muze, pet Sunaca, ~etiri Vulkana, pet Merkura, ~etiri Apolona, tri Jupitera. Eusebi je je oti{ao daqe:23 on nabra ja gotovo onoliko Jupitera koliko ima naroda. Rimqani ko ji strogo govore}i nisu imali drugog bo`anstva osim duha Republike, nisu nimalo obra}ali pa`wu na nered i zame{ateqstvo ko je su unosili u mitologi ju; lakovernost naroda, ko ja je oduvek prevazilazila sve {to je sme{no i nezgrapno, sve je to dovodila u red. Kad je Aleksandar uni{tio Persijsko carstvo, nasto jao  je da qudi poveru ju u to da je Ju piterov sin. Makedonci su se razbesneli {to se ovaj vladar stidi zbog toga {to mu  je Filip bio otac: wihovo nezadovoqstvo se pove}alo kada su zapazili da preuzima obi~a je, ode}u i pona{awe od Persi janaca; i svi su po~eli da sebi zamera ju na tome {to su u~inili toliko mnogo za ~oveka ko ji je po~eo da ih prezire. U vojsci se {aputalo, ali se ni je glasno govorilo. Filozof po imenu Kalisten pratio je kraqa tokom wegovih pohoda. Jednog dana po{to ga je pozdravio po gr~kom obi~a ju, Aleksandar mu re~e: „Odakle si ti, kad mi se ne divi{?” „Gospodaru”, re~e mu Kalisten, „vi ste vo |a dva naroda: jednog, ko ji je robovao pre nego {to ste ga pokorili i to je i ostao ot kako ste ga pobedili; i drugog, slobodnog pre nego {to vam je poslu`io da ostvarite tolike pobede i to je ostao otkako ste ih odneli. Gospodaru,  ja sam Grk, a vi ste to ime toliko visoko uzdigli da nam vi{e ni je dopu{teno da ga izustimo a da pri tome vama ne nanesemo nepravdu.” Aleksandrovi poroci be jahu pod jednako izra`eni ko-

191

liko i wegove vrline: u besu je bio u`asan, i posta jao okrutan. Dao je da se Kalistenu odseku noge, nos i u{i, naredio da ga zatvore u gvozdeni kavez i tako ga je proveo kroz vojsku. Voleo sam Kalistena, i u svakoj prilici kada bi mi obaveze dopustile nekoliko sati predaha, ja sam ih koristio da ga slu{am, i to {to qubim vrlinu, dugu jem utiscima ko je su na mene ostavili wegovi govori. Otidoh da ga posetim. „Pozdravqam Vas, rekoh mu, nesre}ni u~itequ, koga zati~em u gvozdenom kavezu zato~enog poput divqe zveri zato {to ste bili jedini ~ovek u ovoj vojsci.” „Lizimahu”, re~e mi, „kada se na|em u okolnostima ko je zahteva ju snagu i hrabrost, ~ini mi se da sam na svom mestu. Odista, da su me bogovi stavili na zemqu samo da bi na woj u`ivao u `ivotu, poverovao bih da su mi zalud podarili veliku i besmrtnu du{u. U`ivati u ~ulnim zadovoqstvima je stvar za ko ju su svi qudi jednako sposobni, i da su nas bogovi stvorili samo radi toga, na~inili bi savr{eni je delo nego sto su po`elili i stvorili vi{e nego {to su nameravali. Ne radi se o tome”, dodade, „da sam bezose}a jan: vi mi upravo suvi{e pokazu jete da nisam. Kad ste stigli kod mene, najpre sam u`ivao u tome da vidim kako sam vas podstakao na hrabro delo. Ali, za ime bogova, neka to bude i posledwi put. Pustite me da podnosim nevoqe i nemojte biti okrutni da mi jo{ pridoda jete i va{e.” „Kalistenu”, rekoh mu, „obilazi}u vas svakog dana. Da vas je kraq video napu{tenog od blagodarnih qudi, ne bi se poka jao i poverovao bi da ste krivi. Avaj, nadam se da ne}e u`ivati da vidi kako su me wegove kazne rastavile od pri jateqa.” Jednog dana Kalisten mi re~e: „Ute{ili su me besmrtni bogovi, i od tada u sebi ose}am ne{to bo`ansko {to me je oslobodilo ose}a ja patwe. Ugledao sam u snu velikog Jupitera. Vi ste sta jali kraj wega, dr`ali ste u ruci `ezlo i kraqevsku traku na ~elu. Pokazao mi vas je i re -

192

kao mi: On }e te usre}iti. Sa tim ose}awem sam se i probudio. Na{ao sam se ruku uzdignutih ka nebesima, trude}i se da progovorim: Veliki Jupiteru, ako Lizimah mora da vlada, neka vlada pravedno. Lizimahu, zavlada}ete: verujte ~oveku ko ji mora da uga|a bogovima jer pati zbog vrline.” Ipak, po{to je Aleksandar saznao da po{tu jem Kalistenovu nesre}u, da ga obilazim i da sam se usudio da ga `alim, ponovo se razbesneo. „Odlazi”, re~e, „da se bori{ sa lavovima, nek je bedan onaj ko bude za`alio {to `ivi{ me|u divqim zverima.” Mo ja molba je odbi jena da bi poslu`ila kao primer mnogima. Prethodnog dana napisao sam Kalistenu ove re~i: „Umre}u. Sve misli ko je ste mi pru`ili o budu}oj slavi razbile su se u mo joj du{i. @eleo bih da olak{am muke ~oveku kao {to ste vi.” Prizap kome sam se poverio, donese mi ovaj odgovor: „Lizimahu, ako su bogovi odlu~ili da }ete zavladati, Aleksandar ne mo`e da vam oduzme `ivot, jer se qudi ne opiru bo`anskoj voqi.”

NAPOMENA O PISCU I DELU

[arl de Sekonda, baron de La Bred i Monteskje, ro|en je u zamku La Bred, blizu Bordoa, 18. januara 1689. godine, u staroj plemi}koj porodici ko ja je godinama davala Francuskoj ugledne sudske dosto janstvenike. Posle uspe{nog {kolovawa 1714. godine postavqen je za savetnika Parlamenta Bordoa, a ne{to kasni je, 1716. godine, za predsednika suda. Bio je odli~an pravnik i sudi ja, ali se ve} prvih dana svog slu`bovawa po~eo interesovati za filozof ska, istorijska i uop{te nau~na pitawa. Godine 1716. postao je ~lan Akademi je grada Bordoa, ko joj je ~esto slao svo je pravni~ke, filozof sko-politi~ke i istorijske radove. Iz ovog perioda Monteskjeovog `ivota poti~e i Ras prava o politici Rimqana u ver  skim stvarima ko ju je 1716. godine ~itao pred ~lanovima Akademi je. Godine 1721. anonimno je ob javio Per  sij  ska pi sma, ko ja su imala ogroman uspeh. Ohrabren tim uspehom, Monteskje je odlu~io da napusti slu`bu i da se potpuno posveti kwi`evnom i nau~nom radu, {to je i u~inio 1728. godine, kada je po tada{wem obi~a ju prodao svoj predsedni~ki polo`aj i pre{ao u Pariz. Iste godine izabran  je za ~lana Francuske akademi je. Da bi prikupio gra|u za svo je glavno delo Duh zakona, krenuo je na putovawe po Evropi. Posetio je Austri ju, Ugarsku, Itali ju, Holandi ju, [vajcarsku, a zatim i Englesku u ko joj je proveo dve godine prou~ava ju}i englesko dr`avno ure|ewe i zakonodavstvo. Po povratku iz Engleske vratio se u rodni kraj i posvetio se radu na svom glavnom delu. Me|utim, rad na Duhu zakona se otegao i Monteskje je `eleo da na ne kom konkretnom po jedina~nom slu~a ju ispita op{ta na~ela o dr`avi do ko jih je do{ao. Tako je godine 1734. ob javio Razmatrawa o uzrocima veli~ine Rimqana i wihove pro pa sti. Duh zakona ob javqen je 1748. godine. Monteskje je umro u Parizu 10. januara 1755. godine u svo joj {ezdeset {estoj godini.

194

Razmatrawa o uzrocima veli~ine Rimqana i wihove propasti, na prvi pogled jedno od mnogih istorijskih dela o uvek zanimqivim starim Rimqanima, predstavqa ju svojevrsni poku{aj da se isto rijska de{avawa pojme filozofski. Analiti~ko-deskriptivnim metodom, Monteskje je poku{ao da na primeru uspona i propasti Rimskog carstva poka`e kako povesno kretawe ni je rezultat delovawa nekih nedoku~ivih sila ili bo`anske providnosti, kako uspon i propast dr`ava po~iva ju na zakonitosti ko ja se mo`e – u duhu prosvetiteqstva – umom proniknuti. Tako razlozi veli~ine Rimqana le`e u wihovom rodoqubqu, vojnoj ve{tini i disciplini, republikanskim instituci jama, po{tovawu dobrih zakona, ograni~enoj teritori ji, a razlozi wihove propasti u preteranim osva jawima ko ja su ih u~inila svetskom silom, ukidawu republikanskog ure|ewa i uvo|ewu carstva, korupci ji i preteranoj rasko{i, nepravednoj raspodeli zemqi{nih poseda, prihvatawu varvara za prave rimske gra|ane, ispraznim verskim sporovima u Vizanti ji. – Dakle, u osnovi povesnog kretawa nalazi se zakonitost ko ja proizilazi iz posve prirodnih i dru{tvenih faktora. Utvr|ivawe te zakonitosti zadatak je filozofi je istori je, ta~nije filozofi je dr`ave i prava. U Ras pravi o politici Rimqana u ver  skim pitawima (1916), ~ije je osnovne ideje daqe razvio u ×× i ××I poglavqu Razmatrawa, Monteskje je na primeru Rimqana izlo`io svo je u osnovi deisti~ko shvatawe religi je. Religija treba da slu`i dr`avi; jedna od najva`nijih osobina zakonodavca je wegova ume{nost da se poslu`i religioznim ose}awem i sujeverjem gra|ana na dobrobit dr`ave. Monteskje je u Ras pravi tako|e istakao i prosvetiteqski zahtev za odva jawem religi je i dr`ave smatraju}i da nam stari Rimqani mogu poslu`iti kao uzor za to. Spremnost Rimqana da bo`anstva osvo jenih naroda inkorporira ju u sopstveni religiozni sistem, Monteskje tuma~i kao izraz verske toleranci je za ko ju se i sam zala`e. Raz govor Sule i Eukrata (1724), dijalog koji pored filozofske ima i odre|enu kwi`evnu vrednost, predstavqa svojevrsnu studiju na~ina razmi{qawa jednog tiranina koji je uveren da vlada u interesu svih. U Lizimahu (1751 ), izla`u}i sudbinu nesre}nog Kalistena, Aristotelovog ne}aka i Aleksandrovog istori~ara koga je veliki osvaja~ surovo kaznio, kao i Kalistenov odnos sa Lizimahom koji je kasnije nasledio Aleksandra na prestolu u azijskom delu Carstva, Monteskje  je odao po{tovawe osnovnim postavkama stoi~ke filozofije.

SADR@AJ

Razmatrawa o uzrocima veli~ine Rimqana i wihove propasti I 1. Po~eci Rima. 2. Wegovi ratovi II O ve{tini ratovawa Rimqana III Kako su Rimqani mogli da pro{ire vlast IV 1. O Galima. 2. O Piru. 3. Pore|ewe izme|u Kartagine i Rima. 4. Hanibalov rat

V O stawu u Gr~koj, Makedoniji, Siriji i Egiptu posle poni`ewa VI VII VIII I× × ×I ×II ×III ×IV ×V ×VI ×VII ×VIII ×I× × ×I ×II ×III

Kartagiwana O na~inu na koji su Rimqani pot~inili sve narode Kako je Mitridat uspeo da im odoleva O sukobima kojih je uvek bilo u gradu Dva uzroka propasti Rima O iskvarenosti Rimqana 1. O Suli. 2. O Pompeju i Cezaru O stawu Rima posle Cezarove smrti Avgust Tiberije O imperatorima od Gaja Kaligule do Antonina O stawu Carstva od Antonina do Proba Promena u dr`avi Nova rimska na~ela 1. O Atilinoj veli~ini. 2. Uzrok doseqavawa varvara. 3. Razlozi zbog kojih je najpre sru{eno Zapadno carstvo 1. O Justinijanovim osvajawima. 2. O wegovoj veli~ini. Neredi u Isto~nom carstvu Slabost Isto~nog carstva 1. Razlog trajawa Isto~nog carstva. 2. Wegova propast

Rasprava o politici Rimqana u verskim pitawima Razgovor Sule i Eukrata Lizimah Napomena o piscu i delu

5 13 18 21 31 41 51 54 60 65 68 79 84 92 97 106 117 125 131 138 146 151 161 169 181 189 193

MONTESKJE

RAZMATRANJA O UZROCIMA VELI^INE RIMLJANA I NJIHOVE PROPASTI  I IZDANJE

Izdava~  UTOPIJA – BEOGRAD Jure Kero{evi}a 4 ÞÞÞ.utopija.co.Úu Za izdava~a MIROSLAV KRSTI] Urednik MIROSLAV KRSTI] Lektor  MLADEN KRSTI] Priprema NENAD BUKARICA Dizajn DRAGOSLAV BORO ISBN 86-85129-03-6 Tira` 500 primeraka [tampa SLAVA, S OPOT Beograd 2004