Santa Maria Della Salute-Analiza

To je najljepsa ljubavna pesma-elegicna pesma Laze Kostica, nastala 1909. godine . Nosio ju je u sebi punih cetrnaest godina. U njoj se susrecemo sa motivom mrtv e drage. Da bi pesma bila, bolje shvacena potrebno je podesiti na intimnu dramu pesnika koja je prethodila nastanku pesme. Kada je Laza imao pedeset godina, upo znao je devetnaestogodisnju devojku Lenku Dunderski, kcerku svog dobrog i bogato g prijatelja Laze Dunderskog. Iako nisu bili bliski po godinama rodila se obostr ana ljubav. Lenka D. je bila ocinjena slavnim pesnikom a on njenom mladoscu i lj epotom. Medjutim shvatajuci da je razlika u godimana suvise velika i da je takva ljubav prosto nemoguca Laza bjezi u manastir Krusevdol, gde ce ostati nekoliko godina. Na predlog njenog oca zeni se bogatom udovicom iz Sombora, koju nikad ne volio, te iste 1895. godine umire Lenka a on sa zenom odlazi u Veneciju gde izm edju ostalog posecuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandeoznom ljepotom crkve Laza Kostic ce u sebi nositi ovu pesmu, sve dok ne dobila puni sjaj, i postala oprostajna pesma, jedna od najljepsih u srpskoj poeziji. A da je to tako potvrdju7je i njegov lic ni dnevnik u kome je zapisao: Znate, za mene L. ne sasvim mrtva ona dolazi da me vi di u snu. Ali kad mi se javi Ona, to ne san kao drugi. To bas ona bude tu. Ona u desi san. Ona ude u moju pamet, moju dusu za minut jedan, i izide iz nje sa snom . Pesma pocinje obracanjem pesnika Gospi od Spasa u ce ime je podignut hram. Bogor odica je svetost. Ona je majka sveta , balzena i vrelo milosti. Ushicen ljepotom hr ama on trazi oprost za sve svoje grehe. Njegov greh je dvostruki; napisao je 187 9.godine pesmu Duzde se zeni, u kojoj govori o zidanju istog hrama i zali za pos ecernim dalmatinskim borovima koji se u njega ugradjuju. i kao drugo, sest godin a rane, 1872., pisao je negativno o Bogorodici i madonizmu u katolickoj veri. U hramu pred koijm se nasao, Laza je video sveti znak i vertikalu preko koje se us postavlja veza zemaljskog sa bozanskim, nebeskim,m duhovnim. Posle ovakvog uvodnog pristupa pesnickoj temi, pesnik pravi zaokret i pocinje da ispoveda sebe, svoju pesnicku intimu. Govori o svom stradanju, i ceznajma i nad ama koje je gruba stvarnost sasvim ponistila. Medjutim, sve muke koje su ga zade sile, za sve sto je dusi lomilo krilo , krivicu vidi u sebi, sve je to sa ove glave, sa lude . Od ovog trenutka pesnik u slikama, gradacijski, citaocu nudi slike svop jih patnji i promasenosti. Saznajemo da je sve pocelo sa iznenadnom pojavom mald e zene, kada je zauvek usla u njegov zivot. On ispisuje hvalospev njoj i njenoj ljepoti, ona je vila, sa njom je dosla svetlost, sa njom je sinula ona unutrasnj a milina ali su dosle i muke, patnja. Zena lepota je ispunjenje svih njegovih oc ekivanja, vecnost bi dao za trenutak njenog pogleda.Ona je zlatna vocka koja je sazrela kasno. U tome i jest problem, njena mladost i njegova starost nasli su s e u vreme kada jedno iskljucuje drugo, u cemu je i razlog vise za njegovom patnj u i dusevnu dramu. U pesniku dolazi do dvojstva: u njemu se sukobaljavaju razum i osecanja. Razum c e na kraju nadvladati srce i pesnik ce se povuci, a ona umire. (Utekoh od nje- a ona svisnu). Smrt voljenog bica dozivljava se kao opsta kataklizma. Kada je pesnik opevao dramu bica i kad ju je podigao na nivo svetskie kataklizme on se opet vraca slici hrama i asocijacijama koje ona budi u njemu. Pesnik stoj i pred hramom, pred likom Bogorodice i u tom trenutku shvata da je i njemu jos j edan hram. To je hram podignut na uspomenama, hram na stubu secanja na Lenku8 Dund erski. Ova dva zhrama imaju nesto zajednicko a to je ljepota i divljenje. Preko hrama se dakle uspostavlja veza sa nebeskim, momenta kad pocinje priblizavanje j ave i sna, da bi se nakon unutrasnjeg prosvetljenja i duhovnog ozarenja bica, ja va preobrazila u san: hram Gospe od Spasa nestaje . Sada je san, prvi put, posta o jaci od jave: Postoji samo ona , samo san i ona u tom snu. Javlja se u snu ali uve iznenada, mimo njegovih zelja i uvek drugacija: Dode mi u snu. Ne kad je zove silnih mi zelja navreli roj, ona mi dode kad njojzi gove, tajne su sile sluskinje njoj. Navek su sa njom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj. U ovim stihovima prepoznajemo onu pesnikovu belesku iz dnevnika sto dovolkjno go vori o Lenki kao njegovoj trajnoj opsesiji. U tom snu i zanosu oni su kao muz i zena- culno se ne ugasilo, s tim sto je ona sad starija od njega (ne po godinama vec starija po smrti, vec po pripadanju nebu i duhovnosti). Oni imaju i decu- p esme su im deca. Posto ona pripada onostranom svetu i odatle pristize u njegove snove, on u njeno m javljanju vidi znak da joj se pridruzim, to se pesnik ni malo ne plasi smrti, on je cak prizeljkuje, tamo je raj u kome ona obitava u raj, u raj u njen zagrlja j! . Kraj pesme cetrnaesta strofa jos vise naglasav pomisao na taj onostrani svet i s usret s njom. U tom susretu on vec vidi neslucenu srecu i uskrsnuce ljubavi koja je toliko jaka i sveprozimajuca. Ljubav za divljenje i za vecnost: zadivicemo svetske kolute, bogove silne, kamoli ljude, zvezdama cemo pomerit' pute, suncima zasut' seljanske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Santa Maria della Salute.

Ova kraj sadrzi krupne kosmoloske odrednice: svet, raj, zvezde, vaseljena, bogov i, sunca. Pesnik je krenuo od zemaljske stvarnosti od hrama Santa Maria della Sa lute da bi putem pesnickog majstorstva to prosirio ovlastima sna, zanosa i fantaz e . U ovoj posljednjoj strofi pesnik je toliko glasan i raspevan da se sve stropst ava i sliva u jedno, bozansko i vecno, kosmicko i neunistivo. Laza Kostic je svo jom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom stavaraoca umeo da pveze mnoge krajn osti: ljidsko i bozansko, sveto i profano, dva principa: muski i zenski, zwmaljs ko i nebesno, trajno i prolazno, srecu i tugu.U ovom pesnickom delu posebno mest o ima refren Santra maria della salute- javlja se na kraju svake strofe: cetrnae st puta. Njime se potencira pesnicka tema kao izvor ljepote, univrezalne, svevre menske. Santa Maria - hram, srediste je pesme i povod za apologioju zene, ljepot e iljubavi. Ovaj italijanski naziv deluje i priojatno na sluh zvucno je bogat i pevljiv. Javlja se kao tajna rec kojom se nesto zakljucava, nesto brani i pomocu nje otvaraju vrata koja vode u onostrani svet. Dozivljavamo je kao misticnu rec kojom se neko priziva iz neznanih daljina. Kada je u pitanju jezik ovog pesnika, posebno mesto imaju Kosticeve kovanice ili tzv. neologizmi, kojima je kitio svoje pesme: nebesnica, kajan, dusilo, ugod, g led, zud, zalut, zapon, gove, beznjenice. Uvid u kompoziciju pesme Santa Maria della Salute I Susret pesnika sa hramom u Veneciji i kajanje zbog prethodnog pevanja: Ushit ljepotom i bozanskimObracanje Bogorodici i trazenje oprostaLjepota kao uni verzalni smisao trajanja, opredmecen u hramuUsmeravanje pevanja prema vlastitoj drami II Osvetljavanje vlastitih muka: Pojava zene: svetlos umesto mrakaZena kao ispunjenje svih zelja Hvalospev zensko j ljepotiDvojstvo u pesniku: razum i strast, pobeda razumaPesnikovo uzmicanje pr ed mladoscu elepotom, lom u njemu i njena smrtU ljepoti hrama vidi ljepotu zene, otkriva hram u sebi od uspomena na nju III San i ona: San postaje jaci od javeNjena pjava u snuOni su u vezi, senzualno i duhovnoPesme koje se ne pisu i ne poju to su njihova deca definitvno bjegstvo od jave i priz ivanje smrti zamisljeni susret u tom svetu donosi srecu, ljubav obedinjuje bozan sko i ljudsko, zemaljsko i nebesko