Sandra Hajden -Ljubav i Nasledstvo

Zvončica

~1~ neky

Zvončica

- Sandra Hajden – Ljubav i nasledstvo Neki su se borili za nasledstvo, a Ema i Fredi za iskrenu ljubav

~2~ neky

Zvončica Bogati kolekcionar umetnina knez Herman fon Fredensholt živi veoma povučeno. Njegova jedina radost je jedinstvena i vredna umetnička zbirka, o kojoj brine mlada dr Ema Holtman, stručnjak za umetnost Kad je knez Herman saznao da je neizlečivo bolestan, morao je da se pobrine za svoju zaostavštinu. Pošto nije imao potomstvo, u obzir su mogli doći samo dalji rođaci i njegovo kumče, pisac kriminalističkih romana Frederik van Kesting. Ipak, knez je sve svoje rođake smatrao nedostojnim tog nasledstva. Ema mu je predložila da saopšti potencijalnim naslednicima svoju nameru da se oženi i da zasnuje porodicu. Bila je uverena da će na tu vest pretendenti na kneževo bogatstvo burno reagovati i da će tako pokazati pravo lice, a knez Herman moći će da odluči ko bi bio najprikladniji naslednik vredne kolekcije. Dr Frida Vilhelmi pozvala je svog pacijenta u kutak salona, kako je nazivala ugao za sedenje pored prozora u ordinaciji. Iako je bila u šezdesetim godinama, Frida je svoj posao obavljala s nesmanjenom strašću. Ponudila je pacijentu fotelju s visokim naslonom, ali se ipak ustezala da sedne kraj njega. Pažljivo ga je posmatrala. Knez Herman fon Fredensholt bio je njen pacijent već nekoliko decenija. S njim ju je povezivao prisan i poverljiv odnos, a morala je da uloži mnogo napora, strpljenja i srdačnosti da bi to postigla, jer je knez važio za tešku osobu i mizantropa. Odavno je Herman zagazio u osmu deceniju života. Nije bio preterano visok i pre bi se moglo reći da je mršav nego vitak. Na njegovoj izduženoj, uzanoj glavi nije bilo ni jedne jedine dlake, ali je zato negovao guste brkove, sa u špic usukanim krajevima. Knez je retko odlazio u ordinaciju svoje doktorke, ali sad je morao, jer su ga u poslednjih nekoliko nedelja mučile užasne glavobolje i neprirodan umor. Naporni pregledi primorali su ga da napusti svoj omiljeni Vodeni dvorac, skriven u idiličnoj prostranoj šumskoj oblasti na ostrvu kraj malog jezera. Uglavnom je dvorac napuštao kad je odlazio u duže šetnje, jer svet starom gospodinu nije imao šta da ponudi i stoga mu je bilo draže da vreme provodi okružen vlastitom, nadaleko poznatom kolekcijom umetnina. Knez je mrzovoljno gledao svoju lekarku, koja je napokon sela pored njega. Iako je bila pomalo bucmasta, dr Frida Vilhelmi još uvek je

~3~ neky

Zvončica dobro izgledala. Držala je do sebe, a divlja smeđa kovrdžava kosa davala je njenom liku ton ekscentričnosti. U njenim toplim, saosećajnim očima knez Herman mogao je da nasluti da mu ona ovoga prepodneva neće saopštiti dobre vesti. - Dobila sam rezultate ispitivanja, Vaša ekselencijo - trudila se da zvuči prijateljski. - Predosećam da nisu dobri - hrapavim glasom oglasio se knez. Doktorica je lagano odmahnula glavom. - Nažalost, nisu. - Kancer? Doktorka je ponovo odmahnula glavom. - Aneurizma. Knez ju je bespomoćno posmatrao, izraz njegovog lica zahtevao je podrobnije objašnjenje. - U vašem slučaju, aneurizma je u mozgu. Nabubrio je zid krvnog suda prema unutra i preti da potpuno zatvori protok krvi - doktorka je polako pričala. - Postoji li mogućnost da se tu nešto uradi? Možda neka operacija? - Nažalost, ne. Aneurizma je na takvom mestu da operacija nije moguća. Moraćete da pijete lek za razređivanje krvi, ekselencijo, da bi krv mogla da protiče kroz suženi deo krvnog suda. - Pa, s tim ću moći da živim - promrmljao je starac. - Pitanje je samo koliko dugo - odgovorila je doktorka Frida uz uzdah. - Problem je u tome što se zid krvnog suda, zbog ispupčenja, sve više stanjuje kako aneurizma raste. I biće sve gore, Vaša ekselencijo. Ako pukne, to će značiti trenutnu smrt. Nije mnogo okolišala, a to se knezu dopadalo. Doktorka je stvari nazivala pravim imenom. - Koliko mi je još preostalo? - upitao je knez. - To je problem u slučaju aneurizme. Nemoguće je bilo šta predvideti. Mogla bi sutra da pukne, ili za godinu dana, ili da uopšte ne pukne, što je prilično neverovatno. Trebalo bi da izbegavate stresne situacije i naporne aktivnosti, koje bi mogle da povećaju pritisak u krvnim sudovima u mozgu. To je jedini pravi savet koji vam mogu dati. - Dakle, sedim na buretu baruta, koje svakog trenutka može da eksplodira - mrgodno je zaključio knez.

~4~ neky

Zvončica Lekarka je klimnula glavom i dodala: - Žao mi je što nemam bolje vesti. - Nemate za čim da žalite, pa niste vi izazvali to u mojoj glavi zarežao je podižući se na noge. Potom je, bez pozdrava, napustio ordinaciju. Dr Frida Vilhelmi je duboko uzdahnula. Knez joj je bio drag iako je tvrdoglav i često mrzovoljan. Otišla je do prozora koji gleda na ulicu. Njena ordinacija bila je ušuškana u jezgru gradića u staroj, stilskoj zanatskoj kući. Na kaldrmi ispred objekta bio je parkiran knežev automobil. Uniformisani vozač upravo mu je otvorio zadnja vrata i doktorka je uspela da vidi kako knez ulazi. Uz preterano bučno startovanje motora ogromno vozilo izgubilo se u drvoredu. Dr Frida Vilhelmi se vratila za svoj pisaći sto. Naravno da je knezu trebalo vremena da prihvati ovu lošu vest. Za nekoliko dana ona će otići u Fredensholt da ga poseti.

~5~ neky

Zvončica

*** Fredensholt slovi za najraskošniji dvorac na vodi u Minsterlandu, a izgrađen je još u srednjem veku kao dobro utvrđeni zamak na vodi. Tvrđava nije bila preterano velika, ali arhitektonski gledano od neporcenjivog je značaja, jer je reč o takozvanom prstenastom sistemu gradnje. Dvorac, koji je jasno pokazivao odlike renesanse, baroka ali i klasicizma, opasao je nepravilnu kružnicu oko unutrašnjeg dvorišta, na koje senku baca prastari, moćni kesten. Kameni most vodi od prednjeg dela zamka preko suženog dela jezera do mračnog lučnog svoda pravo u dvorište. Izduženi objekti prednjeg dela zdanja, odakle je u ranija vremena opskrbljivan dvorac, odavno su prazni i podložni zubu vremena. Ta slika uvek je pogađala Emu Holtman kad je automobilom dolazila u dvorac. Tako je bilo i tog toplog letnjeg popodneva. Naime, dvorac Fredensholt bio je njeno radno mesto i ona nije mogla zamisliti ništa lepše od toga. S obzirom na to da je diplomirani istoričar umetnosti, radila je kao kustos i stručnjak za potrebe poslova kneza Fon Fredensholta, pa je tako upravljala njegovom vrednom umetničkom zbirkom. Knez je bio posebno ponosan na svoja dela iz dvadesetog veka, čiji je opus bio impozantan. Emi je starac bio drag, čak i onda kad nije bio naročito ljubazan prema njoj. Herman ju je iznad svega poštovao, pa je tako unapređena u njegovog jedinog poverenika. Za Emu je to bila velika čast. Kad je konačno ušla u foaje glavnog objekta, osmišljenog još u doba renesanse, Ema Holtman je duboko uzdahnula. Bila je zadovoljna sobom i činjenicom da je ovde, u dvorcu, jer ju je među ovim debelim zidinama uvek pratio osećaj kao da je kod kuće. Na svetlom mermeru pod njenim nogama bilo je nekoliko orijentalnih, prilično dotrajalih tepiha, dok su se desno pružale zavojite stepenice za gornje spratove. Moćni stubovi podupirali su visoku tavanicu ukrašenu najfinijim slikama. Ema je potrčala uza stepenice. Kroz široki hodnik stigla je u klasicističko zapadno krilo, gde je smeštena biblioteka s veoma visokom tavanicom, a podovi su u njoj obloženi kvalitetnim starinskim parketom. Prednji deo više podseća na salon, jer je u njemu božanstven

~6~ neky

Zvončica kamin, nekoliko zatvorenih visokih vitrina s knjigama i udobne kožne fotelje. U centralnom delu biblioteke poređani su veliki stolovi. Na nekima su ležale razbacane knjige, a na nekima ekvatorijalni armilari iz različitih vekova, koji su privlačili pažnju svakoga ko bi ušao u prostoriju. Duboke niše bile su opremljene vitrinama prepunim knjiga, a u uglu su bile spiralne stepenice od kovanog gvozđa koje su vodile do kružne galerije, opasane rustičnim otvorenim policama s knjigama. Ema je znala da se knez rado zadržava u ovoj prostoriji, pa se osvrnula tražeći ga pogledom. - Vaša ekselencijo? - izgovorila je ne sluteći da je on upravo primetio da je ušla. Knez Herman je stajao gore, na galeriji, u polumraku. Obradovao se što je vidi, jer je Ema bila jedna od retkih osoba koje ga nisu razdraživale. Dopadalo mu se i to što je veoma inteligentna mlada žena. Uvek je bila skromna i uzdržana, a ipak dovoljno samosvesna i samouverena da se rado upuštala u diskusije s njim, a istovremeno strasna kad se radilo o njemu tako dragoj umetnosti. Knez Herman je posmatrao tu neobično visoku ženu. Za čitavu glavu bila je viša od njega. I, naravno, vitka i veoma ženstvena, ali je to pokušavala da prikrije garderobom, najčešće klasičnim kostimima. Njena kratka, plava kosa uokvirila je savršeno ovalno lice, na kojem su najistaknutije tamnoplave oči i bistar pogled. Knez je znao da je tridesettrogodišnja Ema prestala da mašta o velikoj ljubavi. Muškarci ne vole samouverene, pametne žene, jer se pred njima osećaju inferiorno, a još ako je pritom dama nesvakidašnje inteligentna, povlače se čim to osete. Ipak, knez se nadao da će se jednoga dana pojaviti odgovarajući partner za Emu, jer tako ljupko biće, po njegovom mišljenju, ne bi trebalo da provodi dane u samoći. Hermanov tihi uzdah privukao je Eminu pažnju. - Vaša ekselencijo, donosim dobre vesti. - To mi je drago - promrmljao je starac silazeći niza spiralne gvozdene stepenice. - Verovali ili ne, nabasala sam na originalnu Fon Fajningerovu sliku, koju je u Londonu Sotebi ponudio na aukciju. Kupila sam je za

~7~ neky

Zvončica vašu kolekciju! Za nekoliko dana biće isporučena. Mogli biste da razmislite o tome gde ćete je okačiti... Ema je ućutala, začudila ju je kneževa prividna nezainteresovanost, jer ju je on lično molio da u svakom slučaju kupi tu sliku ukoliko je reč o originalu. Zagledala mu se u lice. Odjednom joj je knez delovao potpuno drugačije, pa je Ema počela da brine, ali ništa s tim u vezi nije rekla, nego je nastavila: - Mislim da bi Fajningerova slika odlično pristajala u zelenom salonu - predložila je, jer je iz iskustva znala da nema smisla kneza gnjaviti pitanjima o tome kako se on oseća, naime, u tom slučaju samo bi je mrko pogledao. Bolje je da sačeka da joj se on sam poveri. - Hoćete li da pogledamo gde bi bilo pravo mesto za sliku? - upitala je Ema. Knez je klimnuo glavom i pošao je za njom u prizemlje, u zeleni salon, koji se pre jednog veka nazivao jutarnjom sobom za dame. U međuvremenu je ova prostorija promenila namcnu, pa je korišćena za popodnevni predah uz kafu, jer su visoki prozori nudili očaravajući pogled na jezerce. Ema je pokazala mesto na zidu iznad raskošne sofe u stilu bidermajera, gde je trenutno visila skica zamka Fridensholt iz prošlog veka. - Ovde će Fajningeru biti dobro, zar ne mislite tako, Vaša ekselencijo? Kad po podne sunčevi zraci prodru u sobu, slika tu neće biti na direktnom svetlu, a ipak će biti osvetljena. Ne čekajući odgovor, Ema je pažnju usmerila na stariju služavku Gretu, koja je na sto upravo spustila poslužavnik. Donela je kafu za njih dvoje i pun tanjir ukusnih domaćih kolača. - Ah, kafu bih sad zaista mogla popiti - obradovala se Ema. Sela je i nasula svom poslodavcu i sebi aromatični napitak. - Nemojte da vam se ohladi - zamolila je kneza zagrizavši kolač sa šećernim prelivom. Poslastice je pripremila domaćinova dugogodišnja kuvarica Magda. - Magda je pravi kulinarski genije - mrmljala je Ema ne ispuštajući kneza iz vida, a on je konačno seo pokraj nje. Kako je sve vreme ćutao, Ema se još više zabrinula. - Moram sročiti testament - posle mnogo oklevanja napokon je starac progovorio. - Zar to niste odavno učinili? - začudila se Ema.

~8~ neky

Zvončica Knez je odmahnuo glavom. - Ne, to sam uvek odlagao, ali sad više nemam izbora. Međutim, pojma nemam kome sve ovo da prepustim: dvorac, zbirku, imanje... - Kako nemate izbora? Da niste bolesni? - Ema je znala za njegove zdravstvene tegobe tokom poslednjih nedelja, ali joj na pamet nije palo da se iza toga krije nešto ozbiljno. - Bili ste kod doktorke Vilhelmi dok sam boravila u Londonu? - pretpostavila je, a knez je to potvrdio klimnuvši glavom. - Tako je. Tražila je da obavim silne pretrage, prevrnula me je naglavačke da bi nešto pronašla. - I... je li pronašla? - Jutros je dobila rezultate i odmah me je obavestila - mrmljao je knez. - Izgleda da je baš loše. - Koliko je to loše? - Umreću! - izgovori starac bez okolišavanja i, primetivši njen iznenađeni pogled, dodade: - To je nekakvo čudno zamešateljstvo u mojoj glavi... Knez joj je potom ispričao sve što je čuo od doktorke Fride Vilhelmi. U prvi mah Ema ga je u čudu, ćutke posmatrala, a onda je jedva progovorila: - Pa to je strašno... da smrt možemo očekivati svakog časa. - Od sada će ta bolest biti moj tihi pratilac - dodade knez. - Da li sad razumete zašto više nema odlaganja? Moram da napišem testament, moram da regulišem svoju zaostavštinu. - Nikada niste pričali o svojoj rodbini, ali sigurno imate nekoga... - Sve su to idioti! - Valjda postoji neko ko će umeti da ceni vašu zaostavštinu. Knez se slatko nasmejao. - O, da, za imanje su sigurno zainteresovani, ali za zbirku... Ona će sigurno otići na doboš, samo da bi dobili još više novca. Tužno je to što je moja draga rodbina zainteresovana samo za novac. - Ne mogu da verujem - čudila se Ema. - Zaista je tako, ne preterujem - knez je skočio na noge. - Trebalo bi da se odmaram. Doktorka je rekla da pokušam da živim bez stresa zajedljivo se nasmejao.

~9~ neky

Zvončica - To je lakše reći nego učiniti i to baš sad kad moram da biram kome ču sve ostaviti: nezainteresovanima ili pohlepnima. Otvorio je vrata i pre nego što su se ona za njim zalupila, Ema je čula kako stari aristokrata besno gunđa.

~ 10 ~ neky

Zvončica

*** Kad se Ema narednog jutra vratila u dvorac iz gradića u kojem je njen stan, zatekla je kneza za radnim stolom. Bio je zauzet pisanjem testamenta. - Ah! - uzviknuo je ugledavši je u vratima. - Dođite, dođite! Sedite. Možda mi vi možete pomoći. - U čemu? - Ema je privukla neudobnu stolicu s visokim naslonom, koju je knez najčešće nerado nudio posetiocima. - Da regulišem svoju zaostavštinu - potom je rukom pokazao na kožnu korpu, koja je bila puna neuspelih pokušaja da sroči testament. - Zaista ne znam kako bih vam u tome mogla pomoći... - Vi ste inteligentna žena, setite se nečega - zarežao je knez iako nije zvučao neljubazno. - Zar ne mislite da je najbolje da se obratite svom advokatu? - Naravno. Ali on mora znati kako sam zamislio testament. - Možda će njemu pasti na um neka ideja, predlog... - Doktoru Mansfeldu? Ha! - sarkastično uzviknu knez. - On je birokrata bez imalo mašte... Izgleda da ću morati da se oslonim na sebe - pogledao ju je sa iščekivanjem u očima. - I? Da li ste ipak smislili nešto? Ema je uzdahnula. - Vaše poverenje čini mi čast, Vaša ekselencijo, ali... - Koješta! - gunđajući, prekinuo ju je usred rečenice. - Svim svojim dugogodišnjim slugama mislio sam da ostavim... - Oprostite - odgovori Ema zbunjeno - ništa ne očekujem da mi ostavite u nasleđe, Vaša ekselencijo. Dovoljna mi je nagrada to što radim za vas. - Znam to, drago dete - stari gospodin odmahnu rukom. - To je samo nekoliko slika, koje vam se odavno dopadaju. Na primer, Nold. Zbog toga nemojte da se nervirate. Radije me posavetujte kome da ostavim glavninu svog imetka. - Šteta što se nikada niste oženili - odvažno reče Ema. - Sad ne biste morali da razbijate glavu tim pitanjem.

~ 11 ~ neky

Zvončica - Ema, nemam biološke potomke, a o rođacima nemam baš lepo mišljenje. Iskren da budem, ne poznajem ih dovoljno. Jedina rođaka koja mi pada na pamet je moja sestričina Helena. - I? - Ona živi u Londonu, udata je za uspešnog bankara. Helena je glupačica s veoma ograničenim horizontom. Život je posvetila mužu i svojoj nevaspitanoj deci, a ima ih troje. U čitavoj priči jedino je nesporno to da je ona kćerka moje sestre. Nažalost, nasledila je majčin karakter. - To baš ne zvuči prijateljski. - Moja sestra je bila najpohlepnija osoba na svetu, koja se može zamisliti, a njena kćerka je ista. Žao mi je što takva osoba mora nešto naslediti od mene, jer, zaboga, u njenim venama teče krv Fredensholtovih. Ali njoj nikako ne želim da prepustim svoj dom i svoju vrednu zbirku! Pre bih se ubio nego što bih to uradio! - Zar nikoga više nemate? - Uf, naravno da imam! Gotovo sam zaboravio... da, moj sestrić, Lorenc grof Majnhers. On je profesor arheologije, star je skoro koliko i ja, a živi u Berlinu. Nekad smo bili prijatelji, ali to je odavno prošlo. Decenijama nismo u kontaktu i on je poslednji kome bih nešto ostavio u nasleđe. Ta odluka delovala je kao konačna, pa Ema nije želela da pita za razlog. Slutila je da je između njih dvojice nastao nepopravljiv raskol. - Tu je još i Frederik - nastavio je zamišljeni knez. Izgleda da se njega naprasno setio, jer mu je glas istovremeno zvučao i začuđeno i postiđeno. - Je li i on vaš rođak? - zanimala se Ema. - Ne, on je moje kumče. Tačnije, on je unuk mog prijatelja kolekcionara Ecela van Kestinga, možda ste čuli za njega. Bio je veliki stručnjak, ali je, nažalost, odavno umro. Ema je zapanjeno zurila u kneza - Frederik van Kesting je vaše kumče? - Poznajete ga? - začudio se knez. - Ne lično, ali volim da čitam njegove knjige. - Knjige? Mali Fredi piše knjige?

~ 12 ~ neky

Zvončica Ema se nasmešila jer je shvatila da knez svoje kumče još uvek zamišlja kao dečaka. - On je poprilično poznat pisac kriminalističkih romana, Vaša ekselencijo - objasnila je. - Ni pomislio nisam da čitate takvu literaturu - priznao je Herman. - Volim da se opustim uz lako štivo. Možda biste i vi mogli da pokušate, ekselencijo. - Pa... ne znam, nisam razmišljao... - Rado ću vam preporučiti i doneti jedan krimi-roman vašeg kumčeta. - Pisac kriminalističkih romana, hm - čudio se starac. - Poslednji put sam ga video kad mu je bilo... možda desetak godina. Nešto pre smrti njegovog dede, a od tada je prošlo bar četvrt veka ako me pamćenje dobro služi. - Sad mi je jasno zašto ste u dilemi kome da ostavite svoju vrednu zbirku i ostali imetak - zaključila je Ema ustajući. - Žao mi je što ne mogu da vam pomognem. Hoćemo li se videti danas u podne? Knez je klimnuo glavom, pa ju je ispratio pogledom, a onda se rasejano zagledao kroz prozor.

~ 13 ~ neky

Zvončica

*** Impresivna trpezarija dvorca, uređena u najstarijem delu zdanja, bila je ogromna i mračna. Čak i u najtoplijem delu leta, bila je ledeno hladna. Ni loženje vatre u kaminu nije moglo da je zagreje. Upravo zato knez je izbegavao da boravi u njoj. Obično je zahtevao da se sto postavi u manjem salonu, preuređenom u neformalnu trpezariju. Ema je upravo sedela za tim okruglim stolom, radoznalo očekujući svog poslodavca. - I, jeste li odlučili kome ćete ostaviti imetak? - Ne - priznao je odmičući stolicu da sedne. Kao po zapovesti, ušla je služavka Greta i servirala supu. Na kneževu radost, salonom se širio miris hamburške supe od jegulje. - A za koga bih se odlučio? - supa ga je oraspoložila, pa je i njegov glas zvučao prijatnije. - Niko od ljudi koje sam vam pomenuo verovatno ne bi umeo da ceni ni dvorac ni zbirku. Osim toga... - nakratko je zaćutao da okusi supu, pa je nastavio: - Nikome od njih ne verujem, razumete li? - ovo je više bila konstatacija nego pitanje. - Nemojte se ljutiti, ali čini mi se da vi jedva poznajete svoju rodbinu. Sami ste rekli da s grofom Majnhersom već decenijama niste razmenili ni reč i da ste svoje kumče izgubili iz vida od smrti njegovog dede. Kada ste poslednji put videli sestričinu? Možda ona i njena porodica nisu tako pohlepni kako ih vi pamtite. Knez Herman se grohotom nasmejao. - Ja da ne poznajem svoju familiju?! Ha! - Ljudi se menjaju, s vremenom promene i stavove i mišljenje. - Grešite, Ema, u njihovim venama teče krv Fredensholtovih. - Ali to se ne odnosi na Frederika van Kestinga - podsetila ga je Ema i potom dodala: - Trebalo bi otkriti ko je od vaših kandidata odgovarajući naslednik, tačnije, ko bi mogao nastaviti vaše delo ili ga bar sačuvati i ceniti. - Predlažete li mi da angažujem privatnog detektiva? - upita knez sarkastično. - Ne, to nikako. Sugerišem vam da ih pozovete u goste. - Šta? - knez je besno ispustio kašiku u supu, čime je izazvao izlivanje tople tečnosti po stolu, ali to ga nije uznemirilo.

~ 14 ~ neky

Zvončica - Mislila sam... da ih bolje upoznate - Ema je pokušavala da smiri kneza. - Ne dolazi u obzir - žestoko je odbacivao njen predlog. - Možda će vam neko među njima već na prvi pogled biti simpatičan... - Ne budite naivni, Ema. Oni bi se silno trudili da me oduševe i zadive, a znam da ne bi birali sredstva u postizanju tog cilja. Mogućnost da će na slediti ovaj dvorac i sve u njemu, probudila bi ono najgore u njima. - I to je moguće - složila se Ema usredsredivši se na krompir u jagnjeće kotlete, koje je Greta u međuvremenu servirala. Ipak, nije odustala od te vruće teme. - Oni ne smeju znati da tražite naslednika, Vaša ekselencijo. - A kojim povodom da sazovem bandu? - Hm, da... to je problem. Ćutke je završila jelo i tek kad je Greta donela desert, želirani kompot od crvenog voća s kremom od vanile, Emi je na um pala sjajna ideja. - Trebalo bi da se oženite, Vaša ekselencijo! - Molim? - knez ju je zapanjeno pogledao, nije mogao da poveruje svojim ušima. - Zar ste zaboravili da sam zakleti neženja, draga moja? Jedina žena koja je to mogla da promeni, nažalost, pre mnogo godina odlučila se za drugog- Saslušajte me do kraja. Treba samo da se pretvarate da želite da se oženite i da konačno, u smiraj života, osnujete porodicu. Naravno, nećete im tu odluku saopštiti u telefonskom razgovoru, nego ćete sačekati da dođu. Najavite im da želite pred svima da saopštite važnu odluku i pozovite svoje najbliže na nekoliko dana u dvorac Fredensholt da budu vaši gosti. - Hm - zamislio se knez, a u njegovim živahnim sivim očima zasijala je iskra. - Ideja nije loša. Moja tobožnja veridba izazvaće među potencijalnim naslednicima određene reakcije i tako će se razotkriti. Po reakciji svakog ponaosob prepoznaću ko bi bio dostojan naslednik. - Upravo sam tako to zamislila - osmehnula se Ema.

~ 15 ~ neky

Zvončica

*** Radni dan se bližio kraju, pa je Ema u trezor dvorca htela da zaključa sliku ranog Pikasa, koju je trenutno ispitivala. Uzdahnula je uključivši alarm, jer je ovo bio naporan dan. Ipak, radovala se zasluženoj slobodnoj večeri. Žestoko se uplašila kad se okrenula i gotovo sudarila s knezom. Nije ga čula da dolazi. - Vaša ekselencijo! - Oprostite, nisam hteo da vas uplašim, Ema. - Oh, ipak ste uspeli - našalila se. - Mogu li još nešto da učinim za vas? - Možda možete - starac plave krvi nervozno je hodao gore-dole, kao da nije znao koje reči da upotrebi, što nije ličilo na njega. Onda je zastao pred njom pogledavši je pravo u oči. - Udajte se za mene! Ema je zaustavila disanje. Ćurke ga je posmatrala nekoliko sekundi, jer je bila uverena da se knez šali. Onda se glasno nasmejala. - Primamljiva ponuda, ali ipak ne bih, hvala vam! Knez se postideo. - Razmislite, Ema, treba da se udate, vreme vam je... - Vaša ekselencijo, ubeđena sam da nešto niste dobro razumeli.... - Čitavo popodne razmišljao sam o vašem predlogu, Ema. I Što sam više na to mislio, to mi se plan više dopadao. U pravu ste. Vaša ideja je odlična, tako na pravi način mogu da se domognem željenog cilja. Ipak, postoji jedna začkoljica. - Koja? - Ema podiže obrve. - Ako potencijalne naslednike pozovem u dvorac da ih obavestim o svojoj nenadanoj veridbi, moraću ih upoznati s verenicom, zar ne mislite tako? - Potpuno ste u pravu. Predlažem da zamolite doktorku Vilhelmi da glumi buduću nevestu. Mislim da bi ona sasvim odgovarala, a čini mi se da bi vam to učinila - predložila je Ema. Knez Herman se nasmešio. - Ema, morate ići korak ispred njih. Naime, moji kandidati će pretpostaviti da se ja u ovim godinama ženim samo zato da obezbedim

~ 16 ~ neky

Zvončica naslednika kneževa Fredensholt. Zbog toga moja navodna verenica treba da bude u reproduktivnim godinama. Ema je pocrvenela, što je knezu bilo simpatično. - I onda ste se mene setili? Kakva čast! Hvala vam, ekselencijo Ema je zvučala podrugljivo, ali to kneza nije zbunilo. - A koga sam mogao da se setim? I Greta i Magda su stare. Više nikoga ne poznajem. - Oprostite, ali ste za to sami krivi, jer ste se izolovali od sveta. - Inače više ne bih bio među živima - usprotivio se starac. - Umro bih od tuge gledajući gluposti kojima planetu zasipaju površni ljudi. Dakle, da li ćete mi ukazati čast i glumiti moju verenicu? Morate mi to učiniti, Ema. Uostalom, to je bila vaša ideja! Ema se ustručavala, ali na kraju je klimnula glavom, a Herman ju je nagradio toplim stiskom ruke. - Znao sam da me nećete ostaviti na cedilu - osmehnuo se. Potom je požurio niz hodnik, usput obaveštavajući Emu: - Odmah ću se baciti na posao da napišem pozivnice. Delovaće krajnje oficijelno, a vas, kao svoju verenicu nikome neću spomenuti! - trljao je dlanove. - Svejedno je šta će iz svega ovoga proizaći. Siguran sam da će biti zanimljivo - potom se od srca zakikotao u iščekivanju zabavnih zapleta. Ema je potražila stolicu da sedne, morala je da se sabere. U šta se to upustila? Iako je to zapravo bio njen predlog, ni slutila nije da će joj se vratiti kao bumerang. Ipak, kako da odbije kneza kad joj je onako gorljivo izneo svoju želju?

~ 17 ~ neky

Zvončica

*** Frederik van Kesting je voleo pogled na Elbu iz radne sobe stare vile u Hamburg-Blankenesu. Uživao je posmatrajući brodove koji su lenjo plovili rekom. Bilo je rano jutro, a za njega je to bilo najlepše doba za rad. Nekako se činilo da svet u jutarnjem sivilu miruje i ništa nije ukazivalo na buku i vrevu, uobičajenu za kasnija doba dana. Dok je prstima žurno kucao po tastaturi laptopa, pogled je često podizao na prozor, pa tako i na Elbu. U trenu ga je obuzeo dobar osećaj! Ali taj se osećaj brzo izgubio čim ga je neko oslovio imenom. - Fredi? Uzdahnuo je. Ivona Kornbah je bez sumnje zanosno lepa žena i definitivno je u poziciji da mu pruži trenutke zanosa. Ipak, njen zvonki, večito zahtevni glas, uvek ga je podsećao na to da starleta nije dobra prilika za njega. Otkad su se upoznali na nekoj gradonačelnikovoj dobrotvornoj gala zabavi, Ivona mu se zakačila oko vrata. Bilo mu je jasno da je poslužio cilju da joj obezbedi što više poznanstava kao poznati pisac kriminalističkih romana. Frederik je svesno upao u njenu zamku i to je sebi odmah priznao. Ivona Rornbah ga je ubila ženskim oružjem - seksepilom koji se ne odbija. Pa i ja sam čovek od krvi i mesa, sa svim slabostima, pomislio je Frederik rezignirano kad je ugledao Ivonu u vratima svoje radne sobe. Zaista je savršena! Ispod dugih trepavica posmatrale su ga vesele oči pune iščekivanja. - Šta radiš, Fredi? Kad bi bar ćutala... Glas joj je bio užasno iritantan. - Upravo planiram ubistvo! Potrajalo je nekoliko trenutaka da tamnokosa Ivona shvati o čemu on priča. - O, pa ti radiš! Za Ivonu se nije moglo reći da je glupa, ali da je ciljno orijentisana, to svakako. Nedostajala joj je životna širina, obrazovanje i smisao za humor. - Ne treba tako da se šališ sa mnom - zamolila je uvređeno.

~ 18 ~ neky

Zvončica - Izvini, to je u skladu s mojim pozivom, malena. Vrati se u krevet, još neko vreme moram da radim! Hteo je da se posveti pisanju, ali Ivona mu to nije dopustila. Prišla mu je s leđa i zagrlila ga oko vrata. - A baš sam mislila da ću te ubediti da mi posvetiš koji trenutak mazno se privijala uz njega. Fredi je opet uzdahnuo i odlučno je sklonio njene ruke sa svog vrata. - Žao mi je, ne čučiš mi samo ti za vratom, nego i moj izdavač. Moram da radim, shvati! Ako želiš da učiniš nešto dobro, skuvaj mi jaku kafu. Ili, još bolje, mogla bi da odeš da kupiš sveže zemičke i da nam pripremiš doručak. Dotad ću završiti ovo poglavlje. Ivona, koja se kao bivša mis pojavljivala u medijima zbog brojnih afera s poznatim glumcima i pevačima, prkosno je isturila donju usnu. - Nisam ti ja služavka - pa ipak je i dalje bila umiljata. - Moje sposobnosti ogledaju se na drugom polju, dragi. - Tako je, potpuno si u pravu - priznao je, što je Ivona shvatila kao kompliment. - Dakle, dobro, učiniću nešto - popustila je. - Uključiću automat za kafu. - Baš si dobra prema meni - procedio je Fredi. Zagledan u ekran laptopa, čuo je Ivonu kako zvecka u kuhinji. Ubrzo potom vratila se ogrnuta njegovim satenskim mantilom, koji je ovlaš vezala, pa je pogled na nju mogao da izmami uzdah. - Kafa će brzo biti gotova - spustila mu je nekakvu kovertu na tastaturu, pa nije mogao dalje da radi. - Šta je to? - odmah je prepoznao grb na koverti. - Otkud ja znam? Očito je ubačeno kroz otvor za pisma. Našla sam ga na podu u hodniku. Mora da ga sinoć nismo videli kad smo se vratili s književne večeri - koketno se nasmejala. - Imali smo pametnija posla, zar ne, dragi? To Fredi nije mogao poreći. - Koverta je baš elegantna, ima i grb na njoj. Mora da je nešto važno, a, ljubavi? - To je od mog kuma - Fredi je nekoliko puta okrenuo u ruci kovertu pre nego što ju je otvorio. - Odavno ništa o njemu nisam čuo.

~ 19 ~ neky

Zvončica Potom je perorezom otvorio kovertu izvukavši iz nje pozivnicu od najfinijeg kartona, na kojoj je takođe bio grb Fredensholta. Na pozivnici je lepim, elegantnim rukopisom njegov kum napisao da ga poziva da sledeću nedelju provede u Fredensholtu, jer želi da mu saopšti radosnu vest, koja se i njega tiče. - O, Bože, to zvuči kao da je Fredensholt nekakav dvorac - dobacila je Ivona uzbuđeno. Fredi nije primetio da mu je stajala iza leđa dok je čitao pismo. - Jeste, to je dvorac. Tamo nisam bio bar dvadeset pet godina. Otkad mi je deda umro, moj kum kao da me je zaboravio... Fredensholt je u divnoj šumskoj oblasti. Sećam se da sam se tamo uvek dobro osećao. - Šta tvoj kum sad hoće od tebe? - čim je čula reč dvorac Ivonina pažnja se udvostručila. Fredi se smešio mada je bio pomalo povređen. - Savršeno mi je svejedno šta hoće, jer poziv neću prihvatiti. Herman je star, sad mu je blizu osamdeset. Verovatno želi da obelodani ko će ga naslediti. Reč naslediti Ivoni se zakucala u glavi. Iako joj je imponovalo da se pojavljuje u medijima, više bi joj prijalo da je pored bogatog i finansijski obezbeđenog čoveka. - Je li tvoj kum bogat? Fredi se od srca nasmejao. - Da, ali to nije ni u kakvoj vezi sa mnom. Sigurno nisam njegov glavni naslednik - surovo je raspršio njene nade. - Nismo u krvnom srodstvu, dakle, ne računaj na taj imetak. Verovatno želi da mi ostavi neku sitnicu za uspomenu. Ivona se zamislila. - Knez Fredensholt... - ponovila je nekoliko puta. - Tvoj kum je pravi plemić? - Knez Herman fon Fredensholt - ispravio ju je Fredi u želji da joj pokaže koliko je takav čovek nedostižan. - On je bezobrazno bogat. Vlasnik je velikog komada zemlje i nekoliko nekretnina u gradu ako se ne varam. Naravno, njegov je dvorac Fredensholt, jedno od najpoznatijih zdanja na vodi u Minsterlandu. Međutim, najvrednija je njegova zbirka umetnina. - Kakva zbirka? - Ivonine oči sijale su od radoznalosti. - Zbirka umetničkih slika dvadesetog veka. Moj kum skuplja sve iz tog perioda. Biblioteka je... da se onesvestiš kad je vidiš. Njegova zbirka ulja na platnu vredi čitavo bogatstvo i visoko je cenjena u stručnim

~ 20 ~ neky

Zvončica krugovima, a nimalo ne zaostaju ni stare knjige i rukopisi koje čuva u toj biblioteci. - Ako je tako, moraš prihvatiti njegov poziv, Fredi - izletelo je Ivoni. - Zašto bih? Trenutno sam zatrpan poslom. Nije uspeo ni da izgovori rečenicu do kraja, a Ivona se ugnezdila u njegovom krilu moleći ga: - Ali moramo tamo otići, Fredi. Nikada nisam bila u nekom dvorcu. - Teško da tu možemo nešto promeniti. Pozivnica ne glasi na tvoje nego na moje ime, draga. - Sigurna sam da bi me mogao povesti i da se knez ne bi tome protivio. Ovako zgodnu ženu svako voli da vidi u svom okruženju. Uostalom, toliko se dugo poznajemo, pa možeš nešto učiniti za mene... koketirala je Ivona. - Tri meseca, poznajemo se samo tri meseca - podsetio ju je Fredi podrugljivo. - To je večnost, nikada nikoga nisam volela kao tebe - uveravala ga je . Fredi se nasmejao shvativši da bi poseta njegovom kumu, u Ivoninom prisustvu, mogla biti veoma zanimljiva, - Onda... dobro... Ići ću i povešću te. Ali samo pod uslovom da odmah odeš po zemičke i da nam spremiš doručak! Ivona je poskočila. - Ako je to jedini uslov, već sam otišla. Otrčala je gore u potkrovlje, u spavaću sobu, u kojoj su još uvek bili tragovi strasno provedene noći. Brzo je navukla farmerke i laganu bluzu. Radovala se. Zahvaljujući Frediju, krug njenih poznanika brzo se proširio. Čak su joj nudili filmske uloge. Ivona je maštala o tome da se uda za Fredija. A sada joj je ta ideja bila primamljivija nego ikada pre... Kad je izašla napolje, odjednom joj je neverovatna misao prošla kroz glavu: Fredi će svakako nešto naslediti, ali titulu sigurno neće! - Kneginja Ivona fon Fredensholt - prevalila je tiho, sanjalački preko punih usana. Dobro joj je to zvučalo, jer je tako mogla da ostvari svoj cilj: da bude materijalno obezbeđena i popularna, a da se nimalo ne napreže. Savršeno!

~ 21 ~ neky

Zvončica Ivona je znala da joj muškarci teško odolevaju. Bila je uverena da će bez problema šarmirati vremešnog starca i još lakše ga odvesti pred oltar. U tom slučaju, silno kneževo bogatstvo pripalo bi njoj. Dobro raspoložena, vratila se u vilu. S voljom je postavila sto za doručak i strasno je poljubila Fredija čim je ušao u kuhinju. - Tako se radujem, mili! Nikada nisam upoznala pravog plemića. - Ne očekuj previše da se ne razočaraš. Dvorac Fredensholt je u provinciji, pa sumnjam da ćeš se tamo dobro osećati. Za tebe je asfalt savršen. - Stalno me potcenjuješ, Fredi - šarmantno mu se nasmešila sipajući mleko u šolje.

~ 22 ~ neky

Zvončica

*** I grof Majnhers je tog prepodneva sedeo u svojoj radnoj sobi preturajući po nekim knjigama i praveći zabeleške. Struka cenjenog profesora arheologije bila je kameno doba u Evropi. Važio je za eksperta na ovom polju, a predavanja koja je još uvek držao uvek su bila veoma posećena. Odsutno je podigao sedu glavu kad je neko pokucao na vrata. Domaćica Marga ušla je u njegovu sobu. Namrgođena kao i obično, pružila mu je poštu koja je upravo stigla i bez reči se povukla. Koverta sa upadljivim grbom grofu je odmah zapala za oko i on ju je brzo otvorio bacivši pre toga pogled na fotografiju svoje davno preminule supruge. - Od Hermana je, Lujza - obratio se fotografiji, kao da je živa. U dubokom glasu nazirala se seta dok je izvlačio pozivnicu iz koverte. Pozivnica, Lujza, stigla nam je pozivnica - začudio se grof. - Posle toliko godina razlog može biti samo jedan, zar ne? Herman je sigurno sačinio testament i sad želi da obelodani ko će biti njegov glavni naslednik. To što me poziva sigurno je iz osvete. Ne verujem da je mislio na mene dok je sastavljao testament - uzdahnuo je. - Uostalom, njegovo imanje me uopšte ne zanima - uveravao je svoju pokojnu suprugu dok je rukom prevlačio po okviru. Već je hteo da baci pozivnicu u korpu, a onda se predomislio. - Možda ipak treba da odem, šta ti misliš, Lujza? Biće to dobra prilika da raščistimo ponešto iz prošlosti, zar ne? Zaboga, pa Herman i ja smo nekad bili dobri prijatelji, zapravo, najbolji prijatelji. Nisam kriv što smo se onda obojca zaljubili u tebe, draga moja Lujza. Lorenc Majnhers je s ljubavlju obema rukama uzeo srebrni okvir i nežno pomilovao staru fotografiju. - Znam koliko ti je tada bilo teško da se odlučiš za mene. A znam da si volela i njega. Još uvek sam ti zahvalan, draga, što si me odabrala. Proživeli smo tri divne decenije zajedničkog života. Rodila si mi dvojicu sinova. Naravno, otišli su svojim putem i ponosan sam na njih. Jedino mi je žao što žive u inostranstvu, pa njih i njihove porodice retko viđam. Ovde, u Berlinu postalo je dosadno, previše sam usamljen, draga Lujza. Bilo bi lepo ponovo imati prijatelja.

~ 23 ~ neky

Zvončica Učinilo mu se kao da mu se supruga osmehnula i to je bio znak da prihvati poziv. Iskoristiće priliku da se pomiri sa starim prijateljem.

~ 24 ~ neky

Zvončica

*** U kući Fosterovih veliki značaj pridavan je svakodnevnom ritualu ispijanja čaja u pet popodne, stoga je Bernhard Foster, akcionar i direktor ugledne privatne banke Foster&Mihael, bio razočaran što su trojica njegovih sinova, koje je trenutno drmao pubertet, bili odsutni. Bernhard u svojoj vili nikada nije propuštao to tradicionalno porodično okupljanje, za koje su pripremana ukusna peciva, sendviči s krastavčićima, mafini ili sveže zemičke s maslacem i cimetom. Podrazumevalo se da to isto očekuje od svojih sinova. To što su se oni oteli kontroli, po njegovom mišljenju, zasluga je isključivo njihove majke, koja im je i inače štošta dozvoljavala. S druge strane, znao je to gospodin Foster, šta se moglo očekivati od žene plave krvi? Njegova tašta je odrasla okružena blagostanjem uz brojnu poslugu u velikom dvorcu i teško da je mogla razumeti život kakvim je Bernhard živeo. Isto tako, spoznao je to direktor banke odavno, Helena je mnogo manje zakerala nego njena majka. Ona je bila nežna i pažljiva supruga i majka. Umela je da vodi domaćinstvo na najbolji mogući način, ali se isto tako dobro snalazila i u svim drugim društvenim aspektima. Bernhard joj je bio neizmerno zahvalan, jer mu je omogućila odlične društvene kontakte. Gospodin Foster je beskrajno voleo Helenu mada joj je zamerao što je, s godinama, zapostavila urođenu eleganciju. Nije joj više bilo važno kako izgleda ni kako je obučena. Bila je visoka, mršava žena, viša od muža nekoliko centimetara. Helenino lice najčešće je bilo mrzovoljno, a bore nije pokušavala da prikrije. Ipak, oči su joj uvek bile živahne. - Ma pusti današnju mladost! - je da smiri supruga. - U takvom su uzrastu, vratiće se kući do večere. Tako su mi obećali. - Sumnjam da će se banditi setiti obećanja, pazi šta sam ti rekao Bernhard je sa stočića uzeo poštu i zauzeo je svoje mesto uz popodnevni čaj. Uzdahnuvši, Helena je nasula mužu šolju vrelog čaja i dodala mu je tanjir sa sendvičima. Pre nego što je uspela da uzme sebi jedan, Bernhard joj je pružio kovertu ukrašenu grbom Fredensholta. - Za tebe!

~ 25 ~ neky

Zvončica - Moj Bože! - iznenadila se Helena. - Od mog ujaka? Odavno ništa nisam čula o njemu. - Ni on o tebi. Helena je otvorila kovertu izvukavši pozivnicu. - Pozivnica! Ujak Herman me poziva da sledeće nedelje dođem u Fredensholt. Čudno! - Šta je tu čudno? On ti je ujak, a ti si njegova jedina krvna srodnica u prvoj liniji. Helena je progutala knedlu. - Misliš da hoće da nas upozna sa sadržinom testamenta? - Starom gospodinu primiče se vreme, verovatno te zato poziva. - U pravu si - Helena je klimnula glavom. - Sve mi se čini, draga moja, da će tebe odrediti za svog prvog naslednika. - Da, u pravu si. Ko bi drugi mogao biti osim mene? S Lorencom je već decenijama u svađi - uzbuđena Helena prislonila je žilave šake na grudi. - Znaš li šta to znači, Bernharde? - Svakako, ti ćeš posle ujakove smrti raspolagati ogromnom svotom novca, najdraža moja. A ko je prikladniji od mene da ga investira? Već mi se po glavi motaju dobre ideje, a pouzdano znam za nekoliko projekata koji obećavaju. Zar tvoj ujak nema i značajnu umetničku zbirku? Možda bi se već sad trebalo interesovati za aukciju kod Sotebija ili Kristija? - Dečake bismo mogli da premestimo u bolju školu i internat, a potom će upisati i studije. Možda ćemo ih čak upisati na Iton koledž, zar nije tamo studirao princ Vilijam? Tamo je upoznao svoju Kejt. O, Bernharde, dečacima će se ukazati neverovatne mogućnosti! - Tako je, mila moja! Ipak, moraćemo još malo da se strpimo. Tvoj ujak neće odmah sutra otići u carstvo nebesko. Možda bi trebalo neko vreme da brineš o njemu i da ga podsećaš na to da si mu jedina preostala od familije. Dosad si prema njemu bila veoma distancirana. - I ti bi se tako ponašao da znaš kakav je on mrgud - usprotivila se Helena, ponosno podigavši glavu. - Ali, naravno, u pravu si. Moram nekako da nadoknadim izgubljeno vreme. Uostalom, krv nije voda. Moći ću valjda neko vreme da podnesem ujaka Hermana iako on nije baš najljubaznije društvo... Hoćete li se vi neko vreme snaći bez mene?

~ 26 ~ neky

Zvončica - Naravno, anđele. Svi moramo podneti poneku žrtvu. - Tako si dobar, Bernharde. Ali isplatiće nam se to, videćeš. Izgledi da će naslediti ogromno bogatstvo inspirisali su podjednako i Helenu i Bernharda, oboje su podlegli pohlepi. Helena se odmah latila mobilnog telefona da rezerviše let za Nemačku. - O, Bože, trebaće mi i nova večernja haljina. Sećam se da je ujak uvek pridavao značaj manirima, protokolu, spoljašnjosti. - Mislim da što pre treba da obnoviš kompletnu garderobu. Tvoje haljine poprilično su stare, a ne želimo da tvoj ujak pomisli da nam je njegov novac preko potreban, zar ne? Moraš ostaviti dobar utisak na njega. Konačno, to je investicija koja će se dobro isplatiti - predložio je Bernhard Foster, koji inače nije bio baš darežljiv. Helena mu je bila duboko zahvalna.

~ 27 ~ neky

Zvončica

*** Već nekoliko dana knez Herman nije se osećao baš najbolje i jedva da je napuštao svoje odaje. Otkad je saznao da su njegova tri kandidata za nasledstvo dobila pozivnice i da će uskoro stići u dvorac Fredensholt, nije mogao da se opusti. Najradije bi od svega odustao, ali za to je bilo prekasno. Kuvarica Magda brižljivo je sastavila meni, a domaćica Greta dobro je izluftirala gostinske sobe i spremila ih za pridošlice. Obe su se radovale što će u dvorac ući malo života, a pre svega kuvarica Magda, jer će opet do izražaja doći njena gastronomska rapsodija. Na kneževu molbu, Ema se tokom vikenda uselila u mali apartman blizu njegovih odaja da bi njihov plan bio što uverljiviji. Tog jutra knezu je bilo toliko loše da je Ema pozvala doktorku Vilhelmi. Srećom, brzo je stigla. Posle kraćeg pregleda sve je objasnila Emi: - Ne brinite, nije ozbiljno. Dobri knez je samo malo nervozan. - To je sasvim razumljivo - Ema je ispratila doktorku u dvorište. Frida Vilhelmi začuđeno je pogledala kneževu kustoskinju. - Kako to mislite? - Znate, narednih nekoliko dana u dvorcu će biti veoma turbulentno. Danas stižu gosti, pa je Njegova ekselencija opravdano nervozna. - Gosti? - Frida Vilhelmi je ubacila lekarsku torbu u stari prašnjavi kombi. Sve se više čudila. Poznavala je kneza kao pustinjaka, a sad je pozvao goste? - Potencijalne naslednike - objasnila je Ema odlučivši da doktorki ispriča sve o kneževim namerama. - Ah, dobra moja - reče Frida kad je Ema završila. - To nikako nije bila dobra ideja. Na Emin upitni pogled dodala je: - Izgleda da će ovde uskoro biti mnogo haosa i buke, a to je u direktnoj vezi sa emotivnim stanjem i stresom. Moraćete mnogo da pazite na njega, Ema. Stres za kneza može biti smrtno opasan.

~ 28 ~ neky

Zvončica Ovo nedvosmisleno upozorenje uplašilo je Emu. Malo je razmislila o celoj situaciji, pa je zamolila: - Da li biste mogli tih nekoliko dana da provedete ovde, u Fredensholtu, doktorka? Plašim se da će Njegovoj ekselenciji trebati mnogo veća pomoć od one koju ja mogu da mu pružim. - Pozivate me u dvorac? - Da, naravno, to mi je dozvoljeno s obzirom na to da sam sad kneževa verenica. Dakle, šta kažete na moj predlog? Frida Vilhelmi protese smeđe kovrdže. - Dobro, prihvatam. Mogla bih zatvoriti ordinaciju na nekoliko dana. U toku su godišnji odmori i svakako se ne dešava ništa posebno. - Mnogo vam hvala, vaš sam dužnik. Osećam se sigurnije kad znam da ćete biti u blizini - sa olakšanjem se osmehnula Ema. - Drago mi je što mogu da pomognem. Sad bi trebalo da krenem... idem kući da spakujem najosnovnije. - Dobro ste me podsetili. Možete li i mene da povezete, moram i ja da donesem iz stana neke sitnice, koje sam zaboravila. - Naravno - doktorka je pokazala na suvozačevo mesto. - U povratku vas ponovo mogu povesti. - Hvala vam, ne treba. Vratiću se kroz šumu, prijaće mi malo mirne šetnje pred buru. Dr Frida Vilhelmi se smešila. - To razumem! Pažljivo je prošla kroz kapiju i tek onda stisnula papučicu za gas. Zamalo se sudarila s džipom koji joj je išao u susret. Nesmotreni vozač neoprezno je ušao u krivinu, kao da je na sportskim trkama. - Bože, ko li je to? - doktorka se pomučila da zadrži automobil na drumu dok je Ema gledala u oblak prašine koji je džip ostavio za sobom. - Zaista ne znam. Nadam se da je reč o nekom zalutalom turisti. Za goste je još rano.

~ 29 ~ neky

Zvončica

*** Da je rano za goste, pomislila je i Ivona, koja je nešto kasnije izašla iz džipa u impresivno dvorište dvorca. Fredi ju je u cik zore trgnuo iz sna. Da bi izbegao uobičajenu saobraćajnu gužvu, namerio je da na put od Hamburga do Minsterlanda krene po noći. Sve vreme dok su se vozili, Ivona je gunđala da ne može da spava sedeći, da joj je neudobno... - Ovde je divno! - uzviknula je i potrčala do zidane ograde, koja je štitila unutrašnje dvorište od jezera. - Deluje nestvarno, mili. Pogledaj, vidi se čitavo jezero i suprotna obala. O, pa dole je i neki čamac, možemo kasnije da se provozamo. Fredi, ovo je veličanstveno! Pogledaj dvorac! Zaista je čaroban, kao iz bajke... - Drago mi je što ste toliko oduševljeni. Inače, većina ovaj zamak smatra neudobnim - čuvši pomalo promukao glas, Ivona se osvrnula na onižeg, mršavog čoveka, koji je upravo prilazio Frediju. Na sebi je imao somotske pantalone, a preko smeđeg prsluka nosio je diskretno karirani sako od istog materijala. Ivoni se on učinio kao pravi engleski seoski gospodin. Njegovi uvrnuti brkovi bili su joj baš zanimljivi. - Kume! - Fredi pruži ruku starom Hermanu. - Mogu li da ti predstavim svoju prijateljicu Ivonu Kornbah? Nisam mogao da je odvratim od ideje da pođe sa mnom. - U to sam siguran, dragi moj - potapšao je svoje kumče po ramenu ne skidajući pogled sa atraktivne devojke. Ivona se duboko naklonila. - Visočanstvo! - nezgrapno je izgovorila, na šta se knez podrugljivo nasmejao. - Ekselencijo, ako baš insistirate na titulama, mlado damo ispravio ju je. Knez se još uvek nije najbolje osećao, ali je odlučio da bolesti neće pridavati značaj. Trudiću se da ne mislim na fizičku slabost, nego na Emin plan, kuražio je sebe. Čim mu je Greta javila da su stigli prvi gosti, skočio je iz kreveta. Knez Herman je pažljivije odmerio svoje kumče. Izrastao je u zgodnog čoveka, pomislio je. Visok i atletski građen, Fredi je baš dobro izgledao, a oči su mu bile tople i iskrene. Za razliku od njega, Ivona Kornbah nimalo se nije dopala knezu, jer je bila izveštačena i preterano

~ 30 ~ neky

Zvončica nafrakana za njegov ukus. Hermanu nikako nije bilo jasno kako je takva žena mogla da privuče njegovo kumče. A Fredi, šta je on mislio o kumu? U prvi mah se uplašio kad ga je ugledao. U njegovom sećanju knez je bio mnogo mlađi. Ostario je, nekako mi izgleda oronulo i bolešljivo, pomislio je. - Silno se radujem što ću ovde provesti nekoliko dana - veselo je uzviknula Ivona piskavim, iritantnim glasom. - Baš sam vam zahvalna, Vaša ekselencijo. Njen laskavi pogled odbijao se od starog gospodina i Ivoni je odmah postalo jasno da neće biti lako da starog kneza uhvati u zamku, kako je zamislila. Nije vredna razmišljanja, pomislio je stari aristokrata zamolivši ih da uđu u kuću. Ivoni je zastao dah i već joj se činilo da bi ovde mogla da živi, zauvek, ali kao isključivo vladarka, nikako drugačije. Domaćica im je pokazala gostinske sobe, koje su bile jedna uz drugu. - Zašto smo u odvojenim sobama? To je blesavo, zar ne? - mazno se obratila Ivona Frediju. - Draga moja, mi nismo venčani - ironično se nasmešio, a zapravo se radovao što neće morati da bude s njom po čitav dan i noć. - U ovim krugovima još uvek se pridaje značaj ustaljenim moralnim vrednostima. - Baš blesavo - ponovila je Ivona da bi odmah potom, bacivši pogled na svoju sobu, uzviknula: - O, pogledaj dragi, krevet s baldahinom i brokatne zavese na prozorima! Pa još i pogled na šumu! - E, da - nije uspela da zarazi Fredija euforijom. - Čim se raspakujem, otići ću u kratku šetnju kroz šumu. Hoćeš li sa mnom? - U šumu? - Ivona zbunjeno zatrepta. - Šta ćeš tamo? - Da se prisetim detinjstva - priznao je Fredi. - Dakle? Hoćeš li sa mnom? - Nipošto! - to je Fredi i očekivao. - Znaš da ne volim sirovu prirodu i da umem da hodam samo po ravnom. Radije ću razgledati dvorac ako smem? - Ne verujem da će to knezu smetati.

~ 31 ~ neky

Zvončica Fredirik je bio neizmerno srećan što je tako odlučno odbila njegov učtivi poziv, pa se čilim korakom uputio kroz šumu prisećajući se detinjstva i bezbrižnih dana ovde provedenih. Ova šuma nekada mu je, kao dečaku, delovala preteći, činilo mu se da je gusta i neprohodna. Pitao se da li stara drvena osmatračnica još uvek postoji? Da li će uspeti da je pronađe?

*** Šuma se umnogome promenila. Mnoga stara mesta, na kojima se on s dečacima iz obližnjeg sela igrao, jednostavno su nestala. A stara osmatračnica dočekala ga je ruinirana i napuštena, što je Frediju pokvarilo raspoloženje. Ali, za razliku od prošlih vremena, video je da je označena ruta za pešačenje. Znaci sa uputstvima jasno su ukazivali na to da je prolaznik u prirodnom rezervatu i da ne bi trebalo da napušta utabane i označene staze. Fredi se toga nije pridržavao, uputio se prečicom kroz rastinje i žbunje prema obali jezera. Ni ovde ništa više nije bilo onako kako se sećao. Nestali su nekadašnji nasipi, pa je obala jezera poprimila nekadašnji prirodni izgled. Ovde je sada rasla trska zauzimajući velike površine jezera. Pisac kriminalističkih romana naslonio se na deblo breze zagledan u jezersku vodu. Ranije je ovde kampovao sa seoskom omladinom i u ovom jezeru naučio je da pliva. Palili su onomad logorsku vatru, a neko je uvek pri ruci imao gitaru. Prodoran vrisak trgnuo je Fredija iz razmišljanja o prošlosti. Potom su se začule glasne psovke sa obližnje staze, pa se brzo tamo uputio. S bolnim izrazom lica na panju je sedela mlada žena trljajući skočni zglob. Pored nje je ležala šarena papirna kesa, iz koje su se rasule ženske sitnice. Fredi se zbunio, jer mu se mlada dama učinila poznatom. Njen svetao, porcelanski ten narušavala je tek poneka pega. Bio je siguran u to da je nikada pre nije sreo, a ipak mu je bila nekako poznata.

~ 32 ~ neky

Zvončica - Mogu li da vam pomognem? - upitao je procenivši da devojka nema ni trideset godina. Iz očiju su joj sevale varnice, očito je bila ljuta na sebe. - Mislim da ne možete, sama sam kriva - odgovorila je glasom koji je bio prigušen bolom. - Nagazila sam na zečju rupu. Nešto sam se zamislila i... joj, baš me boli. Srećan je čovek kome je ona predodređena, pomislio je Fredi. Kiselo se nasmešila, pa ipak je taj osmeh sasvim neočekivano potpalio plamen u njegovom srcu. Pokušala je da ustane i Fredi se začudio primetivši koliko je visoka. - Nećete me valjda pitati da li igram košarku? - registrovala je šta mu se mota po glavi. - Uzdržaću se od toga - obećao je i sagnuo se da podigne njenu tašnu, u koju je potom pokupio i ubacio češalj, ogledalo i šampon za kosu, pa joj je dodao u ruke. - Hvala vam - nabacivši torbu na rame, htela je da nastavi put. Ali već prvi korak izazvao je grč na njenom licu. - Mogu li se ponuditi da poslužim umesto štake? - predusretljido je predložio Fredi. Klimnula je glavom i obavila ruku oko njegovih ramena. Bio je to dodir pri kojem ih je oboje prožeo osećaj najsličniji strujnom udaru. I odjednom im je oboma bilo jasno da je njihov susret sudbinski predodređen. Fredi, koga nije bilo lako uznemiriti, borio se da udahne vazduh, da se domogne pravih reči pomoću kojih će objasniti ovu neobičnu situaciju i svoja osećanja. - Možda ipak niste smeli sami da idete kroz ovu tamnu šumu, Crvenkapo. - Nisam računala na to da ću naići na vuka - spremno je dočekala šalu na svoj račun. Tiho se nasmejao. Dopala mu se njena duhovitost - Zaista volim ovu šumu, poznajem je kao svoj džep i često ovuda Šetam - pravdala se. - Zaista? - on se tome veoma obradovao, kao da je iznenada pronašao srodnu dušu. Osećao je da je ova mlada žena prijatno uznemirena.

~ 33 ~ neky

Zvončica I... samo je nakratko pomislio na Ivonu. - Oprostite, potpuno sam zaboravio da vam se predstavim. Ime mi je Frederik van Kesting. Njeno iznenađeno: - Oh! - pokazalo mu je da joj njegovo ime nije sasvim nepoznato. Ema Holtman. - Očaravajuće ime - zaključio je. - Možda biste svoju narednu junakinju krimi-romana mogli nazvati po meni - predložila mu je veselo i tim komentarom potvrdila da zna čime se on bavi. Ema je ponovo pokušala da se osloni na nogu. Verovatno je bol u njenom zglobu popustio, pa se usudila da ostatak puta hoda sama. Gotovo nevoljno povukla je ruku s njegovog ramena. - Mnogo vam hvala što ste mi pomogli. Verujem da ću odavde moći sama - okrenula se u pravcu dvorca, što Fredi nije primetio. - Šteta. Nadam se da ćemo se uskoro opet sresti - laskao joj je. - Uverena sam da hoćemo - ništa više nije htela da mu otkrije. Mladi pisac dugo je gledao za njom. Tek kad je zamakla dublje u šumu i više nije mogao da je prati pogledom, osetio je nekakvu prazninu u duši. Susret sa Emom Holtman izazvao je snažno lupanje srca u Fredijevim grudima. Ovako se nikada u životu nije osećao. Zapravo, gospođica Holtman uopšte nije bila njegov tip, pre su to bile žene poput Ivone. Ali iznenadni susret sa Emom doživeo je kao... osećao se kao da ga je neko udario u stomak. Činilo mu se da oseća hiljade leptirića u stomaku. Zaboga! Kakav je to osećaj, šta je to? Ovu devojku nije poznavao, a ipak mu se činilo da je ona sastavni deo njegovog života, njegove duše. Znao je da mora ponovo da je vidi, pa će je ovih dana potražiti. Fredi se vratio na obalu jezera i sad mu je okolina odjednom delovala drugačije. Kako je moguće da mu se u samo nekoliko trenutaka život naopačke okrene? Šta je to dotična Ema pokrenula u njemu? Pravu ljubav? Ali to ne postoji! Ljubav na prvi pogled? Možda...

~ 34 ~ neky

Zvončica

*** Jedno za drugim, u dvorac su stigli Helena Foster i grof Lorenc Majnhers. Sestričinu je pozdravio lično knez, a gospodina je prepustio Emi. Potom je stigla i doktorka Frida Vilhelmi, Starac je bio duboko zahvalan Emi što je pokazala razboritost pozvavši doktorku u goste. Za sedam sati knez Herman je naložio da se servira svečana večera u velikoj trpezariji. U hladnu prostoriju prvi je ušao grof Lorenc Majners, koji se još uvek dobro sećao ovih ledenih zidova. U ogromnom kaminu, iako je napolju bila letnja temperatura, gorela je vatra. Prozori su bili širom otvoreni, a večernji povetarac njihao je mirisne zavese. Ove su nove, zaključio je profesor arheologije, jer su ranije na prozorima bile zavese od teškog zlaćanog brokata. Ta mala izmena prijatno ga je iznenadila, jer njegov rođak Herman nije bio čovek koji je voleo promene. Nešto kasnije profesoru se pridružila Helena Foster. Večernja haljina od plave taft svile, sa uzdužnim prugama, činila ju je još mršavijom nego što zapravo jeste. - Ujače Lorenc - uzdržano ga je pozdravila. Prepoznavši u njemu konkurenta za veliko nasledstvo, uputila se u najudaljeniji ugao prostorije. Pre nego što je Lorenc stigao da progovori, teška vrata ponovo su se otvorila i u trpezariju su ušli Ivona i Fredi. Grof Majners i Helena Foster morali su priznati da je Frederik van Kesting u elegantnom večernjem odelu delovao veoma otmeno, za razliku od njegove prijateljice, koja je bila neprimereno odevena. Haljina s vulgarno dubokim dekolteom i lagana providna tkanina od koje je sašivena, podsećala je na krpice koje su nosile dame sumnjivog morala. Fredi je takođe smatrao da je Ivonina haljina od veštačke svile neprikladna za skup na koji su pozvani. Bez obzira na to što ju je upozorio da će joj tako odevenoj biti hladno, Ivona se nije predomislila. Čim su ušli u trpezariju, Fredi se postideo svoje pratilje shvativši da se ona nikako ne uklapa u ovu sredinu. Iz njemu nepoznatog razloga, pomislio je na Emu Holtman i srce je divlje počelo da mu tuče u grudima. Ema bi se savršeno uklopila u ovaj ambijent.

~ 35 ~ neky

Zvončica Za to vreme, Ema i Frida Vilhelmi srele su kneza u hodniku ispred trpezarije. Vremešnom plemiću odelo skrojeno po meri odlično je pristajalo i u njemu je delovao bar deset godina mlađi. Ema je nosila svetloplavu večernju haljinu s visokim okovratnikom i dugim rukavima, čije su sitne falte istakle njenu vitku, privlačnu figuru. Preko ruke je, za svaki slučaj, nosila topli vuneni ogrtač. I Frida Vilhelmi je dobro izgledala. Poznavala je dvorac, kao i pravila koja u njemu važe, pa se pojavila u večernjoj haljini dugih rukava od crnog žoržeta. Iako je bila dama u godinama, odavala je utisak primerene elegancije, koju je upotpunila duga biserna ogrlica. Knez se ljubazno obratio lekarki: - Veoma sam vam zahvalan što ste prihvatili Emin poziv da budete naša gošća. - Šta mi je drugo preostalo kad planirate ovakve ludosti? U tom slučaju, bolje da vas držim na oku, Vaša ekselencijo - osmehnula se Frida. Knez se od srca nasmejao. - Drago mi je Što ste raspoloženi za igru - a potom se okrenuo Emi: - Jeste li spremni za šou? Ne baš priznala je uzdahnivši. - Samo polako, uradićemo onako kao što smo se dogovorili. Vi ćete čekati ovde dok vas ne uvedem unutra. - Ti - ispravila ga je Frida. - Molim?! - i knez i Ema istovremeno su je pogledali. - Trebalo bi jedno drugom da se obraćate sa ti ako želite da poveruju u vašu veridbu. Tobožnji verenici slatko su se nasmejali, a knez je klimnuo glavom u znak odobravanja. - Dakle, ti ćeš čekati ovde, Ema! Ne čekajući njeno odobrenje, knez je doktorki pružio ruku i uveo ju je u trpezariju. Sve oči bile su uprte u domaćina i njegovu pratilju. Herman je to primetio, ali se pretvarao da nije. Ljubazno je otpratio dr Fridu Vilhelmi do njenog mesta, a onda je otišao do svog, u pročelju dugog stola. Potom je svaki gost prišao svojoj stolici, jer su mesta bila označena pločicama sa imenom, postavljenim u nizu na sredini stola.

~ 36 ~ neky

Zvončica - Malo mi je ovo predimenzionirano, zar ne? - prošaputala je Ivona Frediju. - Ova prostorija koristi se isključivo za zvanične prijeme - hladno joj je odgovorio Fredi. - Svima vam se zahvaljujem što ste prihvatili moj poziv - obratio im se knez i znatiželjno je pogledom preleteo duž stola. - Saopštenje koje sam najavio tiče se mog ličnog života i želim to da podelim s vama, najbližima. Ipak, čini mi se da ste svi mislili da ću ovom prilikom spomenuti testament i proglasiti prvog naslednika, što bi bio i red za ovakvog starca kakav sam ja. Mada, moram da vam priznam, moj duh je još uvek mlad, osećam se bolje nego ikad, a to mogu zahvaliti samo jednoj osobi. Voleo bih da se svi radujete mojoj sreći. Naime, planiram da se oženim! Za trenutak je u prostoriji zavladala mukla tišina dok je Helena nije prekinula ogorčenim uzdahom, a Ivona Frediju ironično dobacila; - Koja bi se stara kanta udala za ovakvog starca? Fredi ju je prekorno pogledao. - Sada ću vam predstaviti svoju verenicu - nastavio je knez, a sve oči ustremile su se na postiđenu Fridu. Vremešni knez polako je prišao vratima, otvorio ih je i uveo Emu s takvim oduševljenjem da mu je srce dvaput preskočilo. A sirota Ema jedva je umela da se ponaša u takvoj situaciji. Ponovo je nastala mukla tišina u trpezariji. Pre svega, Fredi je jedva mogao da poveruje kad je ugledao mladu ženu pokraj svog kuma. Ema Holtman! Žena na koju je neprekidno mislio, koja ga je pri prvom susretu opčinila. Ema je kumova verenica! To ne može biti! Zapanjeno je zurio u Emu, a samo na tren pogledi su im se sreli. Da li se prevario ili je zaista u njenim očima video... kajanje? - Ovo je Ema Holtman, moja buduća supruga! - svečano je objavio knez Herman. I ponovo je Helena ogorčenim glasom prekinula napetu situaciju. - Ujače, nemoguće je da si ozbiljan. Šta te je spopalo? Ova žena može unuka da ti bude! Pa ovo je ludost! Potpuno si dementan i ne znaš šta radiš!

~ 37 ~ neky

Zvončica

*** Večera je počela skandalom još pre nego što je servirano predjelo. Samo je kneževo ponašanje primoralo Helenu da se smiri. Namrštenog čela, dok su mu iz očiju iskakale varnice, odlučno joj se obratio: - Plašim se da trenutno nisi u stanju da nam u ovom radosnom času praviš društvo. Reći ću posluzi da ti servira večeru u sobi! - Ali, ujače, moraš shvatiti da sam pomalo... iznenađena - pravdala se Helena. - To svakako, ali ovakav vulgaran način izražavanja zasigurno neću trpeti! - rukom je pokazao vrata. - Laku noć, Helena! Helena je pognute glave napustila trpezariju kao pretučeni pas, a Emi je gotovo bilo žao. Međutim, promenila je mišljenja čim ju je kneževa sestričina otrovnim pogledom prostrelila pre nego što je besno zalupila teška vrata. - Molim vas, sedite - knez se trudio da ostane smiren - i dozvolite da večera počne. Magda je znala da je prevazišla sebe. Svako jelo koje je pripremila bilo je pravo remek-delo i to su svi gosti zadovoljno prokometarisali. Tokom večere razgovor nikako da se zapodene, jer su zvanice uglavnom razmišljale o kneževoj odluci da se oženi u tim godinama i to tako mladom ženom. Mudri Herman se baš uživeo u ulogu, pa je svaki čas sa osmehom na licu zagledao svoju kustoskinju. Emi je zbog toga bilo neprijatno. Iako, uprkos zamamnim mirisima, nije imala apetit, buduća nevesta se trudila da jede. Gotovo da je znala zašto ju je Helena mrzela. Negde između redova pročitala je da je kneževa sestričina lovac na blago. Ni Ivona nije bila ništa bolja, jer se silno trudila da bude u centru pažnje i da se dodvori knezu. A Lorenc von Majnhers bio je veoma simpatičan Emi. Stari sedokosi gospodin odavao je utisak ljubaznog, veselog i predusretljivog čoveka. Fredi van Kesting, međutim, u Emi je izazvao pravu buru osećanja i priznala je sebi da joj pomalo smeta to što je ovamo došao u ženskom društvu. Iako je bilo jasno kao dan da se njegova prijateljica smrzava, bila je to lepa i atraktivna žena.

~ 38 ~ neky

Zvončica Ema nije mogla da zamisli da bi se čovek poput Frederika ozbiljno zainteresovao za ženu kakva je Ivona. Zaključila je to nekako sa žaljenjem, a onda se setila: on, verovatno, razmišlja kao većina muškaraca i sud o nekoj ženi donosi na osnovu njene spoljašnjosti. A tako je bio fin prema njoj u šumi... Posle večere, koja je uglavnom protekla u tišini jer su se gosti oporavljali od upravo im saopštene novosti, knez ih je zamolio da pređu u zeleni salon. Naravno, tada su svi iskoristili priliku da Emi i knezu čestitaju veridbu. Kad je Fredi van Kesting pružio Emi ruku, nehotice se nasmejala. - Obećala sam vam da ćemo se uskoro ponovo videti. - Vi se poznajete? - začudio se knez. - Da, danas smo se upoznali u šumi. Gospodin Van Kesting mi je pomogao kad sam nagazila u zečju rupu, dragi - knez Herman je istog trena njenu ruku privukao svojim usnama. - Zahvalan sam ti na tome, Fredi. Ne bih mogao da zamislim da se mojoj najdražoj nešto ružno dogodi. - I vi odlazite u šumu? Grozno! - opet je Ivona pokušavala da bude u centru pažnje. Posesivno je uhvatila Fredija podruku i time jasno stavila do znanja da joj on pripada. Ema je osetila knedlu u grlu, ali se trudila da to niko ne primeti. - Ivona ne uživa u prirodi - pravdao ju je Fredi dok se oslobađao njene ruke. Bilo mu je neprijatno što ga tako napadno privlači sebi.

*** Te noći Frediju san nije dolazio na oči. Stalno mu se vraćala ista slika: Ema, koja sedi na panju u šumi i masira bolni zglob. A onda kako, smešeći se, stoji pored njegovog kuma, za glavu viša od njega. Frediju se činilo da je upravo sreo ženu svog života i da ju je istog trena izgubio. To ga je silno bolelo. Nije mogao da se pomiri ni sa činjenicom da ona pripada njegovom kumu, starcu koji, izgleda, po

~ 39 ~ neky

Zvončica svaku cenu želi naslednika. Zato je odabrao upravo Emu, lepu, pametnu i produhovljenu. Nije stari lud, mislio je Fredi, zna on šta su prave vrednosti. Odjednom ga je obuzeo bes. To nije pravedno! Još dugo se prevrtao na udobnom dušeku i, shvativši da ipak neće zaspati, odlučio je da ustane. Navukao je kućni mantil i bosonog strčao u kuhinju da popije čašu toplog mleka. Odranije je znao da je to efikasno sredstvo protiv nesanice. Još u hodniku, ispod kuhinjskih vrata primetio je traku svetla i... zastao je kao ukupan ugledavši Emu kako stoji pored šporeta i greje mleko. Obučena u bademantil od svetlo-plavog frotira, koji joj je dopirao do kolena, odlično je izgledala. Fredijevo srce naprosto je poskočilo. Osetio je koliko je želi, ovoga trena. Obuzeo ga je osećaj koji nikada dosad nije doživeo. Ponovo se zapitao da li je to ljubav? Ljubav na prvi pogled? U dubini duše znao je da je Ema njegova sudbina, ali nažalost, sada kad zna kome ona pripada, potpuno mu je nedostižna. Ema se okrenula čuvši da se vrata otvaraju. Bila je do te mere iznenađena time što ga vidi da nije primetila kad je mleko počelo da kipi. Brzo je sklonila lončić s ringle. - Nisam hteo da vas uplašim. Ema se jedva usudila da ga pogleda, osećala je da joj je lice oblilo crvenilo. Postidela se svojih osećanja, jer je znala da Fredi pripada drugoj ženi. Priželjkivala je čoveka koga nije mogla da ima. Njeno ludo srce divljalo je u grudima. On nije slobodan!, govorila je sebi. Koliko god se trudila, nije mogla da se sabere. Ni pomisao na to da Fredi nije njen tip muškarca nije joj pomogla. Ona je volela južnjake tamnopute i mišićave, a Fredi je bio nekeko... aristokratski tip. Pa ipak, njegovom šarmu nije mogla odoleti. Kao da su čitali misli jedno drugom. Ni Ema nije bila žena kakva bi ovom piscu zapala za oko, pa ipak su mu kolena klecala čim bi je ugledao. Činjenica da je nekoliko centimetara viša od njega, u svim drugim situacijama bi ga odbijala. Sad nije bilo tako, naprotiv.

~ 40 ~ neky

Zvončica Kneževa verenica je znala da Fredija ne zanimaju žene kakva je ona. Ema definitivno nije bila lepotica koja bi se mogla porediti sa Ivonom Kornbah. Njene obline ni izdaleka nisu bile tako izazovne, Emin osmeh nikada nije bio tako senzualan i zavodljiv. Seksepil je za Emu bio gotovo strana reč dok je iz Ivone naprosto izvirao. Čitave večeri Ema je ispod oka posmatrala gospođicu Kornbah. Znala je da ona glumata, da nešto smera, osetila je to Ema. Shvatila je da ta namontirana namiguša ne voli Fredija, ali je bila uverena u to da ga zbog nečeg drži u Šaci. - Ni vi ne možete da spavate, gospodine Van Kesting? – tiho upita Ema. - Da, hteo sam da uzmem čašu toplog mleka. Kažu da ono pomaže ukoliko čoveka muči nesanica. - Toplo mleko? - ponovila je Ema, jer nije znala da mleko služi u borbi protiv nesanice. Ona je volela da ga pije u svako doba dana i noći. Potom je uzela još jednu čašu da Frediju naspe topli napitak. - O, mnogo vam hvala! - rekao je uzimajući čašu, a pritom su im se prsti dodirnuli. Gotovo da mu je čaša ispala iz ruke, jer je ovaj nežni dodir na njega delovao poput strujnog udara. Činilo se da je i Ema isto osetila. Za trenutak je zastala kao ukopana i sve vreme teško je disala. A onda su im se pogledi opet sreli i... Ema je pretrnula. Neki unutrašnji glas rekao joj je da Fredi oseća isto što i ona. Toga se plašila. Zgrabila je svoju času mleka i gotovo pobegla iz kuhinje. Fredi je dugo gledao za njom. Još uvek je u mislima video te divne, tople oči i u tom trenutku bio je uveren da im se dogodila ljubav na prvi pogled, da je Ema njegova srodna duša. Ema! Srce mu je poskočilo i prešlo u galop. Ema! Kako bi je rado zagrlio, osetio njen miris, ljubio... posvuda. A u dubini duše znao je da to ne sme da se dogodi. Ema nije slobodna! Fredi je znao da ne sme da je preotme svom kumu, ma koliko to želeo. Vrtelo mu se u glavi, pa je laganim korakom pošao nazad, u svoju sobu. U hodniku se gotovo sudario sa Ivonom, koja je upravo izlazila iz njegovih odaja.

~ 41 ~ neky

Zvončica - Tražila si me? - odsutno je upitao. Seksepilna devojka namerno se nagnula prema svom ljubavniku i njen provokativnim providni negliže više je otkrivao nego što je pokrivao, pa su se jasno ocrtavale obline zgodnog ženskog tela. Ipak, mladog pisca krimi-romana ni najmanje to nije dotaklo. Ivona ga je pogledala kroz poluspuštene trepavice. - Već sam se pitala gde si, ljubavi - mazno se uvijala oko njega. Ne mogu da spavam... pa sam pomislila da bismo mogli... zajedno da ubijemo vreme - provokativno ga je gricnula za uho. - Ne - odbrusio je Fredi i zapitao se šta je sve vreme video u ovoj ženi. To nije bila ljubav, znao je od početka. Jedino ga je njeno savršeno telo privlačilo izazivajući u njemu požudu. Seks, s njom sam samo zbog dobrog seksa, priznao je sebi. Ivona ništa više ne može da ponudi muškarcu. A noćas je shvatio da mu to nije dovoljno. - Evo ti - tutnuo joj je čašu mleka u ruku - ovo će ti pomoći da zaspiš - ni pogledao je nije. - Oprosti mi, umoran sam! - povukao se u svoju sobu zatvorivši zapanjenoj Ivoni vrata ispred nosa. Fredi je proveo nemirnu noć. Zbog toga se obukao i još u ranu zoru uputio se u pravcu šume. Nešto ga je vuklo prema jezeru. Zapravo, potajno se nadao da će sresti Emu, a znao je da je to pomalo šašavo. Šta bi ona u cik zore radila u šumi? Još ni sunce nije izašlo, neodlučno se poigravalo na horizontu iza nagomilanih oblaka. Kad se približio jezeru, ugledao je Emu kako sedi na oborenom deblu i zamišljeno gleda u glatku površinu vode. Fredijev san postao je java. Protrljao je oči. Ema je okrenula glavu kad mu je pukla grančica pod nogama. - Vi?! - iskreno se začudila. Bez poziva seo je tik do nje. - I ja bih mogao isto to da kažem. - Oh, ja sam često ovde - pohvalila se ona. - Jezero je očaravajuće, pogotovo u sviranje. Uživam da gledam kako se magla podiže iznad vode. Tada mi se čini da sam sama na svetu i onda mi je najlakše da sredim misli. - Morate li to... mislim, da sredite misli? - Obavezno.

~ 42 ~ neky

Zvončica Ema je ponovo usmerila pogled prema jezeru. Ćutke je posmatrao njen profil. I on je sređivao sopstvene misli. U prvu i jedinu koja se iskristalisala bio je potpuno siguran: ova mu se žena uvukla pod kožu. Kad se sunce konačno izborilo sa oblacima, Emino lice obasjala je blistava svetlost. U tom trenutku Frediju je Ema bila nestvarno lepa, kao šumska boginja. Uživao je u ćutanju s njom, a ni slutio nije da se i ona upravo tako oseća. - Zašto ste sami? - konačno je progovorila. - Zar vaša prijateljica nije bila raspoložena da vas prati? - Mislim da još spava. - A vi niste hteli da je probudite. Veoma ste pažljivi! Fredi je razvukao usne, ali ništa nije odgovorio. Bilo mu je jasno da je Ema pomislila da je on sa Ivonom proveo noć. Ništa nije učinio da je razuveri. - Izgleda da će dan biti lep - Ema je brzo promenila temu, pa je ustala. - Prvi dan ostatka naših života - filozofirao je Fredi. Ema ga je kratko pogledala, ali ništa nije rekla. Znala je na šta je mislio. Citirao je monolog junaka svog romana. Frida Vilhelmi je pogledala kroz prozor ugledavši Emu i Fredija kako se zajedno vraćaju iz šume. Išli su jedno pored drugog. Ćutke. Samo su njih dvoje znali da su se grčevito borili da se slučajno ne dodirnu. Kad ih je nešto kasnije oboje srela u zelenom salonu, gde je bio postavljen doručak, primetila je i da se trude da se jedno prema drugom ljubazno ophode. Fridi Vilhelmi nisu promakli ni njihovi čežnjivi pogledi kad su mislili da ih onaj drugi ne posmatra. A onda je u salon umarširala Helena Foster. Njen ljubazni osmeh nestao je istog trena kad je ugledala Emu. - Gde mi je ujak? Zar još nije ustao? Ema je lagano podigla glavu. - Jučerašnji dan bio je Hermanu veoma naporan - odgovorila je. - Mora da se odmori. Klimnuvši glavom, Helena je stisnula tanke usne. Potom se uzvrpoljila, pa je izabrala da sedne pokraj Fride Vilhelmi. - Vi ste ujakova doktorka, zar ne? - interesovala se ona.

~ 43 ~ neky

Zvončica - Tačno. - Zar i vi ne snosite odgovornost za ujakovu odluku da se oženi veoma mladom ženom... mislim, mladom za njega? Ona sigurno ima izvesne potrebe, koje ujak ne može... razumete šta hoću da kažem? Pa to bi ga moglo ubiti. Doktorka se veselo osmehivala, krišom namigujući Emi. Odmah je prozrela Helenu i znala je koliko ova pati jer joj nasledstvo zauvek izmiče iz ruku! - Niste u pravu. Ljubav je izvor mladosti. Nemojte brinuti za svog ujaka, gospođo Foster - doktorka je bila veoma uverljiva. Kao potvrda njenih reči, snažno su se otvorila vrata i u prostoriju je umarširao dobro raspoloženi knez. - Dobro jutro, svima! Helena skoči i žurno priđe ujaku. Zabrinuto ga je uhvatila podruku i odvela do njegove stolice, što dalje od Eme. - Jesi li dobro spavao, ujače? Želiš li kafu? Možda tost? Ne čekajući da joj odgovori, nasula mu je šolju kafe. - Herman ne podnosi tost - ubacila se Ema. - On više voli crni hleb. Knez Herman je odmah prišao svojoj Emi i poljubio ju je u teme. - Kako sve znaš, najdraža moja! Odavno prezirem tost, Helena. Jednim grubim potezom Fredi je pomerio stolicu unazad, pa je ustao. Nije mogao da podnese nežne gestove svog kuma prema verenici. - Izvinite, idem da potražim Ivonu - promrmljao je napuštajući prostoriju. Helena se nasmejala. - Ha, Ivona! Ne mogu da zamislim da će ona ustati pre ručka procenila je gospođa Foster. - Otkud to da ju je poveo sa sobom? Ta laka žena ovde nema šta da traži. - Možda je voli - tiho se ubacila Ema. - Nisam baš sigurna u to - uključila se Frida, a Herman je klimnuo glavom podržavajući je. - Potpuno je jasno da njih dvoje veže samo seks - izgovorio je starac. - Mora se priznati da je dama veoma zgodna i... privlačna.

~ 44 ~ neky

Zvončica - Ujače, kako možeš tako nešto da kažeš? - zaškripao je Helenih glas. Knez se sarkastično nasmejao. - Zašto ja ne bih smeo da pričam o tome? Helena, ne budi smešna, čovek je dužan da se prilagođava savremenim trendovima.

*** Helena Foster je ipak u nečemu bila u pravu. Naravno da je Ivona Kornbah bila voljna da ustane tek oko podneva, zbog čega su joj svi u dvorcu bili zahvalni, jer su tako bili pošteđeni njenog iritantnog glasa i nametanja. Pre toga je već pozvala služavku Gretu zahtevajući od nje da joj donese doručak u krevet i da joj napuni kadu vodom i pripremi mirisnu kupku. Ivona nije računala na to da će je Greta odlučno odbiti uz objašnjenje da u dvorcu Fredensholt nema takve vrste usluga, kao i da njoj ne pada na pamet da tu bilo šta menja. Besna, starleta je sa uživanjem razmišljala o tome da će se mnogo toga promeniti kad ona bude gospodarica dvorca. Tad je još uvek bila ubeđena da će ostvariti svoj cilj i da će uspeti da zavede starog kneza iako je veren. Znala je Ivona da je dovoljan jedan pravi pogled da obori starca s nogu i da ovaj shvati da Ema takvoj svetskoj ženi nije nikakva konkurencija. Obučena u provokativnu usku haljinu, koja je isticala njenu savršenu siluetu, Ivona je konačno sišla niza stepenice. Verovala je da izgleda kao kraljica i radovala se što je u hodniku naišla na kneza, koji se pretvarao da je ne primećuje. Ipak, nije mogao da je izbegne, pa ju je pozdravio. - Od vašeg kumčeta sam čula, Vaša ekselencijo, da ste veliki poklonik umetnosti i da posedujete izvanrednu zbirku umetnina. Knez je nesvesno zasukao brk. - Tako znači, to vam je rekao? Ivona je klimnula glavom uhvativši ga podruku bez ustručavanja.

~ 45 ~ neky

Zvončica - I mene interesuje umetnost - ustvrdila je. - I osećala bih se počastvovanom kad biste mi pokazali svoje slike. - Rado ću to učiniti - knez se trudio da bude ljubazan. - Lično, najviše volim impresioniste. Ili želite prvo da vidite umetnost postmoderne? Samo jedan pogled na atraktivnu damu knezu je bio dovoljan da shvati da Ivona pojma nema o umetnosti. Izveštačeno se nasmejala. - Ah, volela bih da vidim nešto crveno - predložila je. - Znate, obožavam crvenu boju, jer je to boja ljubavi... Knez Herman se jedva uzdržao da se glasno ne nasmeje. - Nisam to znao - procedio je kroz stisnute zube. I gotovo je bio srećan kad se Helena odnekud pojavila spasavši ga Ivoninog društva. - Ah, tu si ujače! - zabrinuto je odmeravala lepu Ivonu, koja se provokativno primaknula knezu. Kao orao na plen, Helena se ustremila na njih ubacivši se između Ivone i Hermana, tako da je Ivona bila prinuđena da olabavi stisak i ispusti kneza. - Vreme je za mali ručak, ujače Hermane. Od velikog ručka prošlo je već nekoliko sati, pa sam ti skuvala okrepljujuću supu. Knez je negodovao. Nije mogao da zamisli da Helena dobro kuva, a još manje je želeo da proba njenu supu. - Nisam pri apetitu. Možda je gospođica Kornbah gladna? Vi još niste doručkovali, zar ne? S lukavim osmehom na licu knez je ostavio dame, diskretno se povukavši. Heleni nije padalo na pamet da Ivoni ponudi supu. Uz zajedljivo: - Pih! - visoko uzdignute brade napustila je atraktivnu Ivonu.

~ 46 ~ neky

Zvončica

*** Posle podne svi su se okupili u zelenom salonu, uz kafu. Knez Herman se trudio da ne obraća pažnju na svog rođaka Lorenca, koji se upustio u živahan razgovor s doktorkom Fridom. Fredi, međutim, nije mogao odvojiti pogled od Eme. U mislima je odlutao, pa nije slušao šta mu Ivona priča. Nije samo Ema primetila njegove čežnjive poglede, uočila ih je i atraktivna starleta. Zato je Ema očekivala da će ova smisliti kako da joj se osveti. Tokom večere Ivona je bila toliko napadna i prosta da je Emi bilo neprijatno. Nedolično se namiguša ponašala prema knezu, ali se on trudio da je kulturno ignoriše. Posle večere društvo se povuklo u salon, a Ema je izašla na terasu okrenutu prema jezeru. Srce joj se kidalo. Shvatila je da se beznadežno zaljubila u pogrešnog čoveka. Ivonu nije doživljavala kao konkurentkinju, ali je ipak bila povređena Fredijevim gotovo otvorenim interesovanjem za sebe. Pokušavala je da se opusti na svežem vazduhu i večernjem povetarcu. Odjednom joj je iza leđa prišla Ivona Kornbah. Pripalila je cigaretu i s velikim zadovoljstvom izduvala dim u svetlu noć. - Želite li i vi jednu? - ponudila je Emi, koja je žustro odmahnula glavom. - Ne, hvala vam, zakleti sam nepušač. - Kao moj dobri Fredi. On ne može da podnese kad pripalim cigaretu u njegovom stanu. Nikada neće da mi pravi društvo. Ema se ohrabrila da priđe sasvim blizu svojoj sagovornici. - Žao mi je ako se osećate zapostavljenom, gospođice Kornbah. Ivona ju je posmatrala ne razumevajući o čemu to ova priča. - Zašto bih se osećala zapostavljenom? Ne razumem. Ivona zapravo nije htela sebi da prizna da bi se njen Fredi mogao zanimati za devojku kakva je Ema. Smatrala je da joj ova previsoka mršavica nikako ne može parirati. S druge strane, Ivona je bila uverena da se dopala knezu. - Gospođice Kornbah, najljubaznije bih vas zamolila da se ne nabacujete knezu onako otvoreno i banalno. Znate, nije primereno...

~ 47 ~ neky

Zvončica Preglasan i napadan Ivonin smeh prekinuo je Emu. - Mislite, treba to da radim onako kako ste vi osvojili tog starca? zvučalo je toliko omalovažavajući da je Emi zastao dah. - Jedno, draga moja, treba da vam bude jasno - samouvereno se postavila starleta - još uvek niste venčani s knezom. I, verujte mi, pobrinuću se da tako i ostane. Lako ću ga privući, zar ne vidite kako me požudno gleda? Nema muškarca koji meni može odoleti. - Sram vas bilo! Ne razumem, šta želite od Hermana? - Da se udam za njega - bez ustezanja je priznala Ivona. - Ništa bolje neće mi se dogoditi u životu. Moram da mislim na budućnost, da je obezbedim. Želim da budem bogata i poznata, razumete li? Ema je bila u potpunom šoku. Jedva je izgovorila: - A Fredi? - Bio mi je od koristi - prezrivo je priznala Ivona. - Konačno, on je poznat čovek, pored njega sam uvek bila obasjana svetlošću bliceva. Osim toga, odličan je ljubavnik. Zato nameravam da ga stalno podgrevam i držim na laganoj vatri. S druge strane, on je potpuni idiot, jer ga kneževo bogatstvo uopšte ne interesuje. - To govori o tome kakav je on čovek - Emi je Ivonina iskrenost zvučala sramotno. - Naprotiv, on ne zna kakvu šansu time propušta. Ali svejedno, ni u kom slučaju neću ga izgubiti. Fredi mi jede iz ruke i znam da sam na korak da me zaprosi. Ova informacija potresla je Emu, jer joj je postalo jasno koliko je Ivona proračunata. Istovremeno je žalila Fredija.

~ 48 ~ neky

Zvončica

*** Ema ni te noći nije mogla da spava pa je opet sišla u kuhinju da ugreje čašu mleka. Potajno se nadala da će tamo sresti Fredija. Ah, umesto njega, za kuhinjskim stolom sedela je doktorka Frida u slast jedući sendvič sa šunkom. - Hm - nakašljala se doktorka kad je Ema ušla, začuđeno je pogledavši. - Sve one francuske đakonije, koje su poslužene za večeru, nisu ni prineti dobrom sendviču sa šunkom. Ema se nasmejala, pa je sela naspram svoje prijateljice. Frida je primaknula tanjir ponudivši Emi da se posluži. - Porcije su za večeru bile minimalne - priznala je Ema. - To je zato što je knez organizaciju večere prepustio Heleni Foster, koja sebe smatra ekspertom u kuhinji - nasmejala se doktorka. - A gospođa Foster misli da je takvo posluženje otmeno i sasvim primereno plemićkoj porodici. Rekla je da ona najbolje zna šta Njegovoj ekselenciji treba i šta on voli da jede. - Otkud sad to? Pa svih ovih godina nije se ni javljala, a kamoli brinula o svom ujaku. Tek sada kad je poverovala da se može dočepati bar dela nasleđa, glumi dušebrižnicu. - Da, kneževa veridba potpuno ju je šokirala - dodala je Frida Vilhelmi - Takođe je smatrala da bih ja morala da mu zabranim venčanje s tako mladom ženom, kao što ste vi, Ema. To je, kako je rekla, medicinski neodgovorno - nasmejala se Frida. - Ne plaši mene Helena, nego Ivona. Možda se dobri Herman upeca u Ivoninu mrežu - tiho je rekla Ema, a kad je primetila doktorkin radoznali pogled, ispričala joj je o čemu je razgovarala sa Ivonom Kornbah. - Baš tako je rekla? - doktorka Vilhelmi je bila zapanjena. - Čini se da je bila iskrena, uostalom, to liči na nju. Žao mi je i sirotog Fredija. Doktorka ju je pogledala pravo u oči. - Čini mi se da se vi više brinete za gospodina Van Kestinga nego za kneza Hermana - zaključila je Frida, a Ema se istog trena zarumenela.

~ 49 ~ neky

Zvončica - Ne, to je samo... - impulsivno je odmahnula rukom, a doktorka joj je uskočila u reč. - Zaljubili ste se u njega, Ema. Ema je znala da srdačnu, iskusnu doktorku ne može prevariti, pa nije ni pokušala. - Možda, ali samo malo - našalila se na svoj račun. - Ne smem da razmišljam o njemu. - Ali zašto? - Ivona mi je rekla da Fredi namerava da je zaprosi. - To ne mora biti tačno - doktorka je izvila obrve. - Možda. Ivona je vatrena, može da osvoji bilo kog muškarca. Čak i ako Fredi oseća nešto prema meni, Ivona će okrenuti vodu na svoju vodenicu. - O, ne bih bila baš toliko sigurna u to, dete moje. Iskustvo mi govori da muškarci od žena kao što je Ivona očekuju samo dobru zabavu. Takve se ne odvode pred oltar. - Mislite? - ponadala se Ema. - Uverena sam u to. Uostalom, nije mi promaklo kako vas naš pisac posmatra, Ema. Nemojte mi reći da vi to niste primetili. - Da, osetila sam više puta njegov pogled na sebi... Ali ništa mi nije rekao, nije pokazao baš nikakvu naznaku... - Ema, Fredi van Kesting veruje u to da ste vereni - podsetila ju je doktorka. Ema je klimnula glavom. - Bože, sve je tako komplikovano! Nisam računala da će biti ovako kad sam pristala na knežev plan. - Na šta niste računali? Da ćete se zaljubiti? Pobogu, pa ko planira da se zaljubi? - Ne to, nego... nisu me muškarci previše zanimali. Nisam dovoljno lepa, nisam atraktivna, ne umem da zavodim i nisam... kao Ivona. Osim toga, previsoka sam da bi se neko interesovao za mene. Doktorka se glasno nasmejala. - Ne budite smešni, Ema. Sigurna sam u to da gospodinu Van Kestingu vaši nedostaci neće smetati. Naprotiv! Mislim da ste ga privukli baš zato što ste takvi kakvi ste. Znam da će mu prijati društvo inteligentne žene, kakva ste vi.

~ 50 ~ neky

Zvončica Osvanuo je divan letnji dan. Knez Herman se povukao u svoju biblioteku da ne bi slučajno naleteo na svog rođaka Lorenca i da bi eskivirao Ivoni no prenemaganje. Grof Lorenc Majners sedeo je na terasi s Fridom Vilhelmi, čiji je vedar duh i životnu mudrost veoma cenio. Sjedne strane terase bilo je jezero a s druge široki šanac pun vode, preko kojeg se uzdizao drveni most. Iza dvorca prostirao se divno uređen park, dok se s prednje strane livada prošarana poljskim cvećem spuštala do obale, na kojoj su gosti igrali badminton. Na Heleninu žalost, bila je u timu sa Ivonom, a igrale su protiv Eme i Fredija. Gospođa Foster nije smela da se buni, jer su izvlačili ceduljice ko će s kim igrati. - Oboje su baš dobri - primetio je profesor arheologije. - Da, baš su usklađeni, kao da su vežbali zajedno - nadovezala se Frida. Lepotu tog prijatnog letnjeg dana zaparao je Emin jauk. Prilikom doskoka se saplela, pa je pala i ponovo ozledila već povređeni članak. Frida je preko drvenog mosta požurila do nje. - Valjda nije strašno - promrmljala je Ema. - Ista noga upala vam je pre neki dan u zečju rupu - podsetio ju je Fredi pritrčavši da joj pomogne. - Nije fer, zbog takve sitnice igra se ne prekida. Gospođa Foster i ja samo što vas nismo pobedile - žalila se Ivona. Ema je uzdahnula. - Da li biste vi, doktorka uskočili umesto mene? Za to vreme, ja ću sedeti na terasu i praviti društvo profesoru. Desetak minuta kasnije Ema i Lorenc Majnhers upustili su se u razgovor. Emi se stari gospodin baš dopao. Bio joj je simpatičan, razgovorljiv i nekako čovek od poverenja Nije potrajalo dugo i profesor je saznao šta Ema oseća prema kneževom kumčetu, kakve su je muke pritisnule i zašto je tako neodlučna. - Trebalo bi da popričate s Hermanom, on će sve razumeti i pustiće vas. Uveren sam da vam neće praviti problem kad raskinete veridbu. Ema se naježila. Zamalo je odala kneza i priznala njegovom rođaku da je veridba zapravo farsa. To nikada ne bi učinila svom poslodavcu, jer ničim to nije zaslužio. Zato je odmahnula rukom i pomirljivo rekla: - Ne, to ne mogu. Dala sam reč, a ja držim do reči.

~ 51 ~ neky

Zvončica

*** Knez Herman je imao sve manje živaca za svoju dosadnu rođaku Helenu. Toliko ga je nervirala da se povukao u biblioteku naredivši joj da ga ne uznemirava. Međutim, posle sat vremena samovanja, u prostoriju je ušao njegov rođak Lorenc. Stari aristokrata ljutito je uzdahnuo, ali je istovremeno morao da prizna da mu imponuje Lorencova dosadašnja uzdržanost. Čovek bujne bele kose, na kojoj mu je knez zavideo, zastao je u raskošno izrezbarenim vratima dvoumeći se da li da mu priđe. - Uđi - progunđao je knez. - Mogu da razumem da te baš biblioteka privlači. Nisam zaboravio da si dobar deo slobodnog vremena provodio upravo ovde. Grof Lorenc je zakoračio u prostoriju, zamišljeno se osvrćući levo i desno. - Da, u pravu si, nedostajala mi je biblioteka - priznao je. - Ah još više ste mi nedostajali ti i Luiza. Kad je pomenuo ime nekada toliko voljene žene, kneževo lice se smrklo. - Jesi li došao da diraš stare rane? - Herman se nije trudio da prikrije prezir prema nekadašnjem rivalu. - Ne, nisam, ali želim da popričam s tobom o nečemu drugom. Grof je prišao knezu, ali se nije usudio da nepozvan sedne. - O čemu bismo nas dvojica još mogli da razgovaramo? ljubopitljivo se nadovezao Herman. - O tvojoj veridbi... Zar ne misliš da je suludo u tvojim godinama vezati se za mladu ženu? - Šta se to tebe tiče? - Ne tiče se mene, istina je. Na izvestan način mogu da te razumem, Hermane. Ema je sigurno posebna žena, ali uveren sam da nije odgovarajuća za tebe. Knez je ljutito poskočio, na šta je njegov rođak ustuknuo. - A da nije možda odgovarajuća za tebe? - zašištao je knez na grofa. - Da nisi možda otvorio svoje srce i Emi? Pa naravno da jesi! Ti se uvek

~ 52 ~ neky

Zvončica zagreješ za žene, koje su se meni obećale. Ali ovoga puta si zakasnio! Nećeš mi više preoteti nijednu ženu... - Ne želim da ti preotmem Emu, urazumi se - branio se grof, besan zbog ove insinuacije. - U kakvog si se to tvrdoglavog matorca pretvorio? - Aha? Šta misliš zašto sam takav? - gunđao je stari Herman dok su mu iz očiju iskakale varnice. - Zašto si uopšte došao u dvorac? Šta tražiš ovde? Mogao si da taktiziraš i da ne prihvatiš moj poziv. Grof se odjednom snuždio. - Nadao sam se da ćemo se pomiriti. Iskoristio sam tvoj poziv uveren u to da ćemo obojica otići sa ovog sveta u miru. Eto, zato sam došao - duboko je uzdahnuo grof. - Toliko je vremena prošlo, Hermane, a žena koju smo obojica voleli odavno nije živa. I ne slutiš koliko je Lujza svih onih godina patila zbog naše zavade. I zbog nje želim da ti pružim ruku pomirenja, stari moj. Knezu je na vratu poskakivala žila kucavica. - Kako se usuđuješ da pomisliš da ću ti oprostiti?! - zaurlao je knez. - Ljudski je praštati, Vaša ekselencijo - mirnim glasom umešala se doktorka Frida. Nijedan od njih je nije čuo kad je ušla u biblioteku. - Vi se ne mešajte! - odbrusio je knez Fon Fredensholt. - Ali moram! Vaša sam lekarka i Ema me je zamolila da vas držim na oku upravo u ovakvim situacijama. Ne smete se uzrujavati, to sam vam već objasnila. - Bolestan si? - upitao je grof. - Ni to se tebe ne tiče! - pobesneo je knez. - On vam je rođak, ekselencijo, dozvolite svom srcu malo oduška. Prijaće vam. - Ali vi pojma nemate šta mi je on učinio, doktorko Vilhelmi branio se knez. - Naprotiv, sve znam. Grof Majners mi je ispričao vašu priču. Mislim da je vreme za oproštaj, Vaša ekselencijo. Žena koju ste nekada voleli odlučila se za drugog. To se u životu često dešava. Ne treba glavu gubiti zbog toga i ne treba sebe da kažnjavate. Ako sam dobro shvatila grofa, ta dama vas je obojicu volela. Mislim da bi u znak sećanja na nju danas trebalo da se pomirite. To bi pozitivno uticalo na vaše zdravlje, ekselencijo.

~ 53 ~ neky

Zvončica Oborenih ramena, knez je napustio biblioteku. Možda je tako pokušao da prikrije šta zaista oseća?

~ 54 ~ neky

Zvončica

*** Uzrujan, Herman fon Fredensholt krenuo je u potragu za Emom. Ona je bila njegova iskrena prijateljica i želeo je s njom da podeli ovo iskustvo, da čuje šta ona misli o Lorencu Majnersu. Zanimalo ga je da li i ona smatra da je višegodišnja mržnja izgubila svaki smisao smrću voljene žene? Da li će mu i ona savetovati da Lorencu pruži ruku pomirenja? Pretpostavljao je da je Ema u svojoj radnoj sobi. Baš kad je hteo da uđe u veliku prostoriju, na koju se nastavljao trezor s najvrednijim slikama, čuo je tihe glasove. Ema je pokušavala nekome da približi posebnost tek kupljene Fajningerove slike i to nekome ko jedva da je bio zainteresovan za umetnost. - Zaista, Ema, umetnost nije moja jača strana - priznao je muški glas. Knez Herman je prepoznao glas svog kumčeta Fredija van Kestinga. - Veoma je lepo što želite da mi pokažete svoje carstvo, ali moja molba da pogledam zbirku bila je samo paravan - priznao je Fredi. - Hteo sam... samo nekoliko trenutaka s vama da budem nasamo... U njegovom toplom glasu naslućivala se čežnja, koja knezu nije promakla. - Mora da se šalite? Ne znam treba li da se ljutim na vas? - To bi me rastužilo. - Ipak, moram vas nekako kazniti - nasmejala se. - Osuđujem vas na čas savremene umetnosti. - Samo pod uslovom da vi budete predavač - pristao je Fredi. Knez Herman se tiho povukao. Njegovo kumče je sasvim očigledno pokazalo slabost prema Emi. To bi trebalo da ga raduje ukoliko je želja obostrana. Knez je voleo Fredija. Od svih gostiju bio mu je najprijatniji, jer jedino on nije pokazivao nikakvo interesovanje za bogatstvo, dvorac i imanje. Izgleda da ga je jedino zanimala Ema, ali se ustručavao da to pokaže, jer je iznad svega poštovao svog starog kuma.

~ 55 ~ neky

Zvončica Rasejani Herman ušao je u salon i, na njegovu žalost, tamo je naleteo na Helenu. - Zar ne misliš, ujače, da bi trebalo malo da se odmoriš? - dočekala ga je brižna rođaka. - Gospode Bože, Helena! - odbrusio je ljutito. - Ostavi me na miru! Ne pretvaraj se da te zanima moje zdravlje. Pa svih ovih godina nisi se javljala, što mi je , istini na volju, sasvim prijalo. Helena Foster je uvređeno ustuknula. - Zaista mi je žao, ujače, što nisam imala dovoljno vremena da ti se posvetim i vidi sad do čega je to dovelo. Upao si u klopku grabljivice koju zanima samo tvoj novac! Knez Herman se nasmejao odmeravajući je od glave do pete. - To je verovatno tačno - pa je brže-bolje izjurio iz salona.

*** Ne znajući kuda bi mogao da se uputi a da se sakrije od Helene, knez je izjurio iz dvorca. U dvorištu je sreo svoju doktorku, koja se upravo spremala da uđe u kombi. - Doktorko! - požurio je do nje. - Smem li da vas pitam kuda ste pošli? Želite li možda da pobegnete? - pokušao je da bude duhovit. - Ne planiram bekstvo, ekselencijo! Moram da navratim u ordinaciju da uzmem neke lekove, koji bi mogli da vam zatrebaju ukoliko se još koji put uzbudite kao danas. Kad je to čuo, knezu je bilo neprijatno. - To nije potrebno, verujte mi. - Ipak ću poći, za svaki slučaj - baš kad je htela da krene, knez ju je uhvatio za lakat. - To može da sačeka. Molim vas, pođite sam mnom u šetnju, želim s vama nešto da podelim. Treba mi mišljenje iskusne žene. Doktorka Frida ga je zainteresovano pogledala. - Ako je tako, ne mogu da vas odbijem.

~ 56 ~ neky

Zvončica Knez nije gubio vreme, odmah je upitao: - Šta mislite o mom kumčetu? - O gospodinu Van Kestingu? - Frida nije bila iznenađena. - Čini mi se da je pošten i korektan mlad čovek. Čestito radi svoj posao i veoma je uspešan u tome, rekla bih. - Vidite, a meni se najviše dopada zbog toga što mi se ne dodvorava. Frida se nasmejala. - Hteli ste da kažete kao vaša rođaka Helena? Knez je klimnuo glavom. - Ona je užasna osoba. - Da, nije baš prijatna. Gospodin Kesting je sasvim drugačijeg kova. - Žao mi je jedino što se manje interesuje za moju umetničku zbirku nego za moju kustoskinju. - Oh, i vi ste to primetili? - Mislim da je Fredi naklonjen Emi bez obzira na to što je došao sa onom namigušom. - Naklonjen? Ima tu još ponečeg - razjasnila mu je doktorka. - I to nije samo s njegove strane. Zar niste primetili kako se uzajamno gledaju? Čini mi se da su zaljubljeni jedno u drugo, ali se ustručavaju da to priznaju. - Mislim da znam zašto je Fredi stegnut. Uverenje u to da je Ema moja verenica i ne želi da me povredi. To veoma cenim. Takođe, potpuno mi je jasno da on nema ništa zajedničko sa onom atraktivnom i napadnom gospođicom... - Mislite na gospođicu Kornbah? - Da, na lepu Ivonu - knez se nasmešio. - Zamislite, doktorko, ona se zagledala u mene. Mislim, u moje imanje, to je jasno kao dan - zastao je, kao da želi nešto važno da sazna. - Šta mislite, da li su Fredijeve namere prema Emi časne i ozbiljne? Ne bih želeo da ona bude razočarana, jer je veoma poštujem. - Na to pitanje jedino gospodin Van Kesting može da vam odgovori. Mene što se tiče, mislim da su mu namere časne.

~ 57 ~ neky

Zvončica

*** Knez je najmanje očekivao da će sresti svoje kumče u prostoriji, u kojoj se čuva umetnička zbirka. Fredi je stajao pred slikom rađenom pastel tehnikom, na kojoj su preovlađivali tonovi boje peska. To ga je smirivalo. - Ah? - izgovorio je knez skrećući pažnju na sebe. - Šedid. Siguran sam da ti se njegova slika dopada. - Tako nekako. Tvoja verenica mi je preporučila da je pogledam, jer je ona njome oduševljena. - Zar ti nisi? - Meni slika očito ne govori ono što i Emi. - Naravno, svako drugačije reaguje - knez je duboko uzdahnuo i priznao: - Nisam vas pozvao da bih vam predstavio svoju verenicu. - Nego? - zbunio se Fredi. - Želim da sročim testament i treba da izaberem naslednika. Lorenc, Helena i ti jedini ste koji dolaze u obzir... - A Ema? - izletelo je iz Fredija. - Da, i ona - prisetio se starac da je veren. - Da li bi želeo da budeš moj naslednik? - Ja? - Fredi se našao u čudu. - Ne, hvala, to zaista ne želim. Nije mi potreban dvorac i ogromno imanje. - Zar te pomisao na to ne bi obradovala? Tada bi mogao da ispuniš sebi mnoge želje - nagovarao ga je knez. - Jednu sigurno ne bih - stari atistokrata je naslutio o kakvoj je neostvarenoj želji reč, pa je blagonaklono zagrlio Fredija. - To se nikad ne zna, dragi moj. - Kako to misliš? - Nisam slep, mladiću. Zar misliš da mi je promaklo koliko ti se Ema dopada? Fredi ničim nije pokušao da opovrgne tu tvrdnju. - Šašavo, zar ne? Konačno sam sreo ženu svog života, a onda se ispostavilo da je ona tvoja verenica.

~ 58 ~ neky

Zvončica - Da, to je tragično - smejao se stari lisac. - Pogledaj još jednom tu sliku, možda će ti ona do kraja dana ipak nešto saopštiti - sa osmehom na licu, knez je izašao iz prostorije. Fredi je zapanjeno zurio u zatvorena vrata.

*** Potom se veseli aristokrata vratio u biblioteku, gde je zatekao svog rođaka vršnjaka, zadubljenog u stare rukopise. Grof Majners se trgnuo kad mu se knez glasno obratio. - Zanimljivo, zar ne? Želiš li to da naslediš? Mislim, biblioteku i sve što je u njoj? Odlučio sam da Heleni ostavim samo nužni deo, to joj ne mogu uskratiti. Lorenc nije poverovao svojim ušima. Povredilo ga je to što je knez pomislio da je grof došao po svoj deo kolača. - Ti dobro znaš zbog čega sam došao, Hermane. Nisam zainteresovan za tvoje bogatstvo. Prestar sam da bi mi to nešto značilo. - Slažem se. Odlučio sam da to bude Fredi, ali on nije zainteresovan. - Dobar izbor - iskreno se složio stari profesor. - Sa Emom kraj sebe imao bi veoma razumnu ženu, u koju je zaljubljen. Samo kad bi ti shvatio da si ti prestar za nju. - Toliko blesav nisam - reče knez mrgodno. - Naravno da sam prestar za Emu. Ti zapravo ne znaš da nas dvoje nismo u vezi. To je bio trik kojim sam se poslužio - potom mu je Herman sve ispričao. - U tom slučaju, predlažem da celokupno imanje, zajedno sa dvorcem i umetničkom zbirkom, prepustiš Emi. Ona će brinuti o tvojoj umetničkoj zbirci i nastaviće tvoje delo. - Ni to nije dobra ideja - odnekud je iskrsnula doktorka Frida. Gotovo sam sigurna u to da ni Ema neće prihvatiti takvu ponudu. - Imate li drugi predlog? - progunđao je knez. - Šta mislite o tome da osnujete fondaciju, Vaša ekselencijo? Organizaciju, čiji će cilj biti očuvanje umetničkog blaga i uopšte razvoj umetnosti.

~ 59 ~ neky

Zvončica Knez Herman je zurio u nju, kao da je vidi prvi put. - To je prokleto dobra ideja - složio se grof oduševljeno. - Hvala vam, grofe - prihvatila je Frida kompliment. - Ali i fondacijom neko mora da upravlja - zamislio se knez ne odustajući od ove ideje. - Možda je rešenje u dvoje ljudi: Fredi i Ema! Ema bi se mogla brinuti o umetnosti, a Fredi o svemu ostalom.

*** Prilika da se spoje dvoje mladih ljudi ukazala se neočekivano brzo. Fredi je još uvek stajao ispred Šedida kad je Ema ušla u prostoriju. Nije baš očekivala da će ga tamo zateći. - Da li vam se nešto dopalo na toj slici? - upitala je. - Nije, iskren da budem - priznao je Fredi. - Pitam se šta se vama toliko dopada na njoj? - Usamljenost koja zrači iz svakog poteza četkicom - odgovorila je Ema. - Usamljenost? - Da, volim usamljenost s vremena na vreme. - I ja je ponekad volim, ali na slici je pustinja... - Zagledajte se bolje, pa ćete osetiti da vam misli naviru - stala je tik pored njega da bi i ona posmatrala sliku. Nežno poput pera spustio je ruku na njen struk. Nije se bunila, prijao joj je njegov gest. Gorela je na mestima gde ju je dodirnuo. - U pravu ste, slika budi najtoplije i najiskrenije emocije - potom je spustio usne na njene. I dalje se nije opirala. Uzvratila mu je toplinom i iskrenošću. Potpuno su se prepustili trenutku... A onda se Fredi odjednom trgnnuo, kao da ga je neko ošamario. Grubo ju je odgurnuo od sebe i brzinom munje napustio je sobu. Obuzeo ga je stid. Šta je to učinio? Šta su to uradili? Povredili su starog dobrog Hermana!

~ 60 ~ neky

Zvončica Ema je potpuno zanemela. Za trenutak su se pred njima otvorila vrata raja i bio je potreban samo mali korak da prođu kroz njih. Šta ga je spopalo? Zašto se pokolebao? Da li mu je naprasno proradila savest, jer je još uvek s drugom ženom? Milion pitanja vrzmalo joj se po mislima.

*** - Moram odmah da razgovaram s tobom - odlučnim glasom Fredi se obratio Ivoni, koja se u bikiniju sunčala na terasi. Naravno da je odmah ustala. Začuđeno ga je pogledala i podigla naočare za sunce iznad čela. - Šta se dešava? - od njenog glasa obuzela ga je jeza. - Žao mi je, Ivona, među nama je završeno - konačno je odahnuo. - Šta to pričaš, mili? - To što si upravo čula. Trebalo bi što pre da napustiš dvorac Fredensholt - odlučno je zahtevao. Ivona se na silu nasmejala. - Zašto bih to morala da učinim, dragi? Ovde se sasvim dobro osećam. - Bilo nam je lepo dok je trajalo. Ne želim više... da budem s tobom. Želim da promenim život i ti mi smetaš na tom putu... - a onda je setno pogledao u pravcu šume. - Ivona, pronašao sam ženu svog života i neću da ona misli da si nam ti prepreka. Zato očekujem da još danas otputuješ. Ne dajući joj priliku da odgovori, Fredi je žurno napustio terasu. Bez reči je prošao pored svog zabezeknutog kuma, koji je čuo taj razgovor. Starac je bio i oduševljen i začuđen. - Da li ste to čuli, kneže? - obratila mu se Ivona. - Ne može on sa mnom tako - gotovo se rasplakala. - Plašim se, mlada damo, da može - podrugljivo je odgovorio Herman. - I podržavam ga u tome, zato bi najbolje bilo da ga što pre poslušate. Ovde zaista više nemate šta da tražite.

~ 61 ~ neky

Zvončica Ivona se zaledila. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da joj se povrati glas. - Ah ne možete me izbaciti, kneže - oči su joj se napunile suzama pa vi i ja se odlično razumemo. Knez se nasmejao. - Šta vi umišljate, gospođice Kornbah? Ja jesam star čovek, ali nisam glup! Još prvog dana prozreo sam vaše namere i moram vam reći da mi se uopšte niste dopali. Bez sumnje, uskoro će se pojaviti neki kandidat, koga ćete moći da očarate, jer ste zaista atraktivna i lepa žena, doduše, bez srca. - Kome još treba srce ako nudim lepotu i seks? - prosiktala je povređena Ivona. - Zvonili ste, Vaša ekselencijo? - pojavila se domaćica Greta. - Da, naravno. Gospođica Kornbah će nas uskoro napustiti, Greta. Molim vas, pomozite joj da se spakuje, jer se neće vratiti. - S velikim zadovoljstvom, ekselencijo - oduševljeno reče Greta i skloni se s vrata stavljajući tako Ivoni do znanja da odmah treba da krene. - Zbog ovoga ćete se svi pokajati! - prosiktala je starleta.

~ 62 ~ neky

Zvončica

*** Odlučnim korakom Fredi je tumarao po dvorcu tražeći Emu. Zatekao ju je u njenoj kancelariji, u koju se, zbunjena posle one male ludorije, povukla. Prethodno ne pokucavši, ušao je i obišao oko stola da se ništa ne bi isprečilo među njima. - Ne smeš se udati za Hermana, Ema! Ema je pomislila da će joj srce iskočiti iz grudi. Tada je prvi put videla Fredija tako odlučnog. Pa on je želi! Odlučio se za nju, umesto za Ivonu! Ema nije znala šta da kaže. - Ne? - Naravno da ne smeš! - Fredi ju je uhvatio za obe ruke pa je kleknuo pred njom. - Volim te, Ema! Volim te više nego što to umem da pokažem. Ti si žena koju odavno tražim. Susret s tobom promenio mi je život. Osećam da ni ti nisi ravnodušna prema meni, zato ne smeš da se udaš za Hermana. - Fredi... - počela je Ema bojažljivo, jer nije znala kako da mu saopšti istinu, ali joj on nije dopustio da dođe do reči. - Mogu da razumem da ti je stari gospodin drag, uostalom, i meni je. Ali ti njega ne voliš, Ema! Emino srce je preskočilo. - A šta je sa Ivonom? - htela je da zna. - Upravo smo raskinuli i ona će napustiti dvorac - Fredi je privukao njene ruke svojim usnama. - Toliko ti dugujem. - Oh, to nisam očekivala - raznežila se Ema. Ali Ivona je... - Fredi se smešio dok joj je spuštao prst na usne. - Ivona više nije važna, moje srce pripada tebi - Frediju se činilo da je rešio sve životne probleme. - Reci mi šta osećaš... Umesto odgovora, Ema ga je strasno poljubila. - Eto, to osećam. - Onda moraš da razgovaraš s mojim kumom. Molim te, raskini veridbu, Ema!

~ 63 ~ neky

Zvončica - To ne mogu - odgovorila je Ema i, na njegovo zaprepašćenje, luckasto se zakikotala. - Ne mogu da raskinem nešto što ne postoji poljubila ga je još jednom. - Nisam verena! Frediju je bio potreban trenutak da se sabere. Brzo se uspravio gledajući u oči ženu u koju se iskreno zaljubio. - Ti nisi...? Ema je klimnula glavom pokušavajući da mu to objasni: - To je bila kneževa ideja, jer... - Svejedno mi je - Fredi joj je uzvratio poljubac. - Znači, slobodna si. To je jedino što me trenutno interesuje - privukao ju je uza se i snažno zagrlio. - Život je lep! - uzviknula je Ema.

*** Držeći se za ruke, Ema i Fredi izašli su na veliku terasu u nadi da će tamo zateći kneza Hermana, jer ga nisu pronašli u biblioteci. Međutim, naleteli su na grofa Lorenca i doktorku Fridu, koji su uživali u popodnevnoj kafi, okupani poslednjim sunčevim zracima. - Ne znam gde je Herman trenutno - rekao je grof. - Znam da se ponudio da odveze Ivonu na železničku stanicu, jer želi da bude siguran u to da nije propustila voz. - Znači, Ivona ima još vremena da ostvari cilj - odmahnula je Ema glavom. - Baš ste vickasti, Ema - nasmejala se dokorka i ponudila je zaljubljenima da im se pridruže za stolom. - Koji cilj? - Fredi nije znao o čemu je reč. - Gde su vam bile oči, gospodine Van Kesting? - upitala je Frida. Svi su primetili da Ivona koketira s knezom. Nije propuštala priliku da mu se dodvori. Onako provokativna garderoba, neumesni pogledi, vulgarni pokreti... kako to niste videli? - čudila se doktorka.

~ 64 ~ neky

Zvončica - Tvoja prijateljica je, dragi moj Fredi, sve pokušala da zavede dobrog Hermana. To ti sigurno nije moglo promaći! Fredi je pročistio grlo. - Ispašću glup ako kažem da mi je to promaklo, ali, ne stidim se, jer je tako. Imao sam preča posla - setno je pogledao svoju voljenu. - Moje misli i pogledi bili su usmereni u drugom pravcu, zar ne, draga? pomazio ju je po ruci. Upravo u tom trenutku na terasu je teatralno izašla Helena Foster, zlobno pogledavši Emu. Ova se ispravila, kao grešnica uhvaćena na delu. Da bi je smirio, Fredi joj je nežno poljubio nadlanicu. Ne rekavši ni reč, Helena je sela za sto i nasula sebi kafu. Nekoliko trenutaka vladala je napeta tišina. - Nadala sam se da ću ovde sresti ujaka - konačno je progovorila Helena. - Brzo će se vratiti – dobacio je grof ne objašnjavajući kuda je knez otišao. - Nije valjda sam seo za volan? Ko mu je to dozvolio u njegovim godinama? - tobože se zabrinula gospođa Foster. - Preteruješ, Helena! Pobogu, nije Herman umobolan i sme da ide kud hoće. - Želim samo najbolje... - Ali samo za sebe - dopunio ju je grof i time joj je zapušio usta. Povređena Helena uglavnom je ćutala slušajući kako okupljeni za stolom ćaskaju. Nisu joj promakli ni zaljubljeni pogledi, koje su Ema i Fredi razmenjivali. Ali ništa nije pitala. Još više je mrzela Emu. Bes je u njoj rastao, a onda je konačno eksplodirala: - Kako vas oboje nije stid da se tako ponašate? Bestidno izdajete mog ujaka. Ema, sram vas bilo! - Ko me je izdao? - oglasio se Herman prilazeći društvu. Helena je skočila na noge i uperila prst u Emu i Fredija. - Sramota! Oboje šapuću jedno drugom nežnosti i veruju da to neću primetiti! Užas, ujače, katastrofa! Samo da se zna da sam te upozorila. Njoj je samo do tvog bogatstva stalo! Želi ga više od svega na svetu i zato hoće da se uda za tebe. Čim sam je ugledala, to mi je bilo jasno. Knez Herman nije obraćao pažnju na čantranje svoje rođake, već se okrenuo zaljubljenom paru. Fredi je posesivno prebacio ruku preko

~ 65 ~ neky

Zvončica Eminog ramena. Kneževe oči zadovoljno su sijale i, na Helenin užas, upitao ih je: - Jeste li se konačno vas dvoje pronašli? Oboje su klimnuli glavom. - Ništa me ne raduje koliko to. Nego... Fredi, šta ti je slika rekla? Jesi li uspeo da pronikneš u suštinu? - našalio se stari lisac na kumčetov račun. - O, da, bio si stoprocentno u pravu. Slika mi je otvorila oči i pokazala pravi put... - Ali ne u pustinju - nadovezala se Ema. - Znao sam da će te baš ta slika podstaknuti na razmišljanje. Ema je obožava i bio sam uveren da će vas ona spojiti. Svi su se za stolom nasmejali od srca, osim Helene Foster. - Ali, ujače - zapanjeno mu se obratila Helena - slušaš li ti sebe? Knez je zamahnuo rukom kao da tera dosadnu muvu, a onda je Fredija sa odobravanjem potapšao po ramenu. - Bravo, mladiću, zaista si pokazao da imaš ukusa... cenim to. Nije lepo da se porede dame, ali moram da primetim da žena koju si doveo u dvorac ni do kolena nije našoj Emi. Presrećan sam što sam Ivonu upravo otpratio na železničku stanicu. - Hvala ti, kume - obradovao se Fredi ispijajući prohlađenu kafu. - Zato služe kumovi - knez se srećno osmehivao. - Ni ti, Ema, nisi mogla naći boljeg momka. Vreme je da misliš na porodicu. Deco, imate moj blagoslov. - I, jesi li morao da tešiš Ivonu do železničke stanice? Siguran sam da je tražila rame za plakanje? - šalio se grof sa svojim rođakom. - Priznajem, teško je odoleti njenom šarmu, ali moram se pohvaliti da ja, eto, jesam. - Zašto si se onda tako dugo zadržao? - grof je namignuo doktorki Fridi. - Iskoristio sam priliku da skoknem do svog advokata, jer je krajnje vreme da mu saopštim planove i detalje u vezi s testamentom uozbiljio se knez primetivši da je Helena u tom trenu uključila sva čula. - Nemoj se previše nadati, Helena. Naravno, dobićeš svoj nužni deo koji ti po zakonu pripada, a moji glavni naslednici biće Ema i Fredi.

~ 66 ~ neky

Zvončica - Ne dolazi u obzir - rekoše oboje uglas, na šta je knez široko osmehnuo. - Tako sam i mislio da će biti. Pošto osim moje rođake Helene Foster niko istinski nije zainteresovan za moju zaostavštinu, uvažiću predlog gospođe Vilhelmi i osnovaću fondaciju. Ema će biti predsednica te fondacije, jer verujem da će ona znati šta treba da se radi. Dvorcem i imanjem upravljače moj dragi Fredi. Ekonomska dobit trebalo bi da se sliva na račun fondacije, čija će svrha biti održavanje dvorca i moje vredne umetničke zbirke. Takođe, očekujem da se Ema i Fredi potrude da organizacijom skupova, otvorenih tribina i kolonija podstaknu razvoj talentovanih mladih ljudi. Uostalom, ne kaže se uzalud da na mladima svet ostaje. - Ali ti to ne možeš i ne smeš da učiniš - izletelo je Heleni posle kneževog iscrpnog izlaganja. - Ja sam tvoja sestričina, tvoja krvna srodnica. Moja je majka rođena Fredensholt. Da te podsetim, ona je bila tvoja rođena sestra! Kako možeš tako da se ophodiš prema meni? Ničim to nisam zaslužila, ujače! Vređa me tvoja lakomislena odluka. - O, draga moja Helena, smatram da se odgovorno ponašam prema tebi, upravo onako kako si zaslužila - samouvereno ju je sasekao ujak. Ako ti se ne dopada moja odluka, opet imaš izbor: da me tužiš ili da se odrekneš i tog nužnog dela, pa da glumiš ponosnu gospođu Foster. Mene što se tiče, možeš odmah da napustiš dvorac. U tom slučaju, moraćeš da pozoveš taksi, jer mi moramo da se dogovorimo oko nekih veoma važnih stvari, što ćeš valjda razumeti. Knezu Hermanu učinilo se da vidi kako para šiklja iz ušiju njegove sestričine. Helena Foster je uvređeno poskočila sa stolice. - Ni minut više ne želim da ostanem u ovom negostoljubivom dvorcu. Ti si, ujače, potpuno poludeo, ne znaš ni šta pričaš ni šta radiš! Nije samo demencija tvoj problem, nego i ludilo. Napustila je terasu visoko uzdignute glave, prošla kroz zeleni salon i snažno je za sobom zalupila vrata.

~ 67 ~ neky

Zvončica

*** Narednog jutra Ema se probudila u Fredijevom naručju. Pre nego što je otvorila oči osetila je da je on posmatra. - Volim te, Ema - čula je Fredijev šapat. - Znaš li koliko si zanosna dok spavaš? Ema se nasmešila protežući se. - Grešiš, dragi. Dosad su me obasipali komplimentima da sam previsoka, hladna, nepristupačna i da umem da pričam isključivo o umetnosti. - S kakvim si se to ljudima družila? - poljubio ju je u čelo i zadovoljno provukao prste kroz njenu gustu kosu. - Meni se dopadaš baš takva kakva si. - Laska mi to. - Iskren sam, u tvom se društvu osećam nekako... drugačije. Nijedna žena u meni nije probudila ono što je tebi pošlo za rukom, a uveren sam da to nisi radila namerno. U tome je draž našeg poznanstva. Znaš, Ema, zbog tebe sam počeo da verujem u ljubav na prvi pogled, zbog tebe osećam leptiriće u stomaku, a sve donedavno tvrdio sam da ljubav postoji samo u bajkama i ludim tinejdžerskim snovima. Ema ga je poljubila da zaustavi bujicu nežnih reči. - Postideću se, nemoj više tako da pričaš. - I nije tačno da si hladna, o tome svedoči prethodna noć - Fredi ju je nežno prigrlio, a ona se mazno sklupčala u njegovom krilu. - Nikada u životu nisam bio ovoliko srećan i ispunjen. Ema je uzdahnula prisećajući se protekle noći u Fredijevom zagrljaju. - Ni ja, dragi moj. Nisam čak znala da je moguće biti ovoliko srećan. Čudno je sve ovo među nama, zar ne? - Zašto? - Poznajemo se tek nekoliko dana, a ipak... -... kao da se poznajemo čitavog života - završio je Fredi njenu rečenicu. - Upravo tako. Nije li to sudbina?

~ 68 ~ neky

Zvončica - Uveren sam da jeste. Šta misliš o podužoj jutarnjoj šetnji? predložio je. - Samo ako ćemo ići u šumu - Ema je u trenutku bila na nogama. - Ti si jedina žena koja se oduševljava šumom i šetnjom po njojZato te volim - i Fredi je brzo ustao navlačeći na sebe prvo što je napipao pod rukom. Ema se u njegovom društvu osećala posebnom, jer je Fredi umeo da istakne njene vrline i da je tako vine među zvezde. Divio joj se! Kratko su sedeli na oborenom stablu kraj jezera. Jutarnji zraci sunca poigravali su se na mirnoj površini vode, a kroz guste krošnje visokog drveća nazirale su se zidine dvorca. - Ovo mesto predivno je za decu, znam to iz ličnog iskustva. Ovde klinci mogu da razvijaju kreativnu maštu, da se snađu u nemogućim situacijama, da nauče kako da izbegnu opasnost, kako da reše probleme - nabrajao je Fredi. Ema ga je zaljubljeno posmatrala. Sunce je obasjavalo njegovo odlučno lice. - Želiš li decu? - upitala ga je. - Naravno da želim! - Dvorac Fredensholt je zaista čarobno mesto za decu. Obožavam ga. Kad sam prvi put ovde došla, osećala sam se kao kod kuće. - Ako je tako, draga moja, onda treba da prihvatimo kneževu ponudu. Znam da ćeš imati previše obaveza, ali uveravam te da ću ti pomoći oko svega. Pun sam energije i verujem da ćeš umeti da je usmeriš - zadovoljno ju je poljubio. Emine oči sijale su od sreće. - Često sam razmišljala o tome da se od ovog zdanja može uraditi mnogo toga, jer su njegove zidine tako inspirativne. A objekti ispred dvorca kao stvoreni su za to da u njima organizujem raznovrsne radionice i seminare. - Znam da ćeš ti to umeti, ali u mom slučaju postoji veliki problem požalio se Fredi. - Koji? - O poljoprivredi ništa ne znam. Treba da brinem o poljima, njivama, voćnjacima... a neupotrebljiv sam - zabrinuto je odmahnuo glavom. - Znaš da sam pisac, a želim to i da ostanem.

~ 69 ~ neky

Zvončica - Ne verujem da Herman očekuje od tebe da napustiš svoj poziv. Mislim da on očekuje da budeš... ako tako mogu da kažem, neka vrsta nadzornika. Knez je već odavno angažovao ljude, koji rade za njega, i veoma je zadovoljan njihovim učinkom. I sigurna sam u to da ne bi voleo da bilo šta tu promeniš, - Hm, misliš li da bih mogao da budem čovek od poverenja? - Tebi bih mogla sve da poverim - obavila mu je ruke oko vrata i vatreno ga je poljubila. Fredi se promeškoljio, pa ju je podigao u naručje. - Ako je tako, moramo odmah da saopštimo Hermanu našu odluku.

*** Sedeći u društvu doktorke Fride i rođaka grofa, knez je zadovoljno saslušao Emu i Fredija. Sledeća vest prouzrokovala je nešto snažnije lupanje starčevog srca. - Ako nemaš ništa protiv, dragi moj kume, Ema i ja bismo što pre da se venčamo i to ovde, u dvorcu Fredensholt - držeći svoju dragu za ruke, svečano je izgovorio budući mladoženja. - Veću radost niste mogli da mi priredite - u kneževom oku zablistale su suze. Ema je bila u čudu, jer ga nikada tako razneženog nije videla. - Voleli bismo da živimo ovde, s vama - dodala je Ema. - Naravno, ako nemate ništa protiv. I... već planiramo proširenje porodice... možda će biti bučno za koju godinu... - Samo lud čovek ne bi voleo da ovih širokim hodnicima trče deca! Ima li išta lepše od dečje graje u dvorištu? Fredi to najbolje zna, ovde je proveo dobar deo svog detinjstva. - Kum je potpuno u pravu. - Naravno da možete ovde da živite! Srećan sam zbog vaše odluke, deco moja. Biće malo tesno... ali snaći ćemo se - svi su prasnuli u smeh, jer je dvorac toliko velik da je mogao da ugosti stotinu ljudi.

~ 70 ~ neky

Zvončica - Presrećna sam - osmehnula se Ema. - Postoji još nešto što mi ovih dana leži na duši - uozbiljio se knez i diskretno se okrenuo svojoj doktorki. - Ovih dana posebno ste mi prirasli srcu, doktorko. Mnogo cenim vaš rad i znanje, ali tek sad sam vas zapravo upoznao. Zbog svega toga predlažem vam da razmislite o tome da mi ubuduće pravite društvo u ovim zidinama. Pre nego što je zbunjena Frida mogla da odgovori na kneževo stidljivo udvaranje, oglasio se grof Lorenc: - Čekaj, polako! Ne može tako! Knez Herman se namrštio. - Treba li tebe da pitam za dozvolu? - Doktorka i ja smo se zbližili ovih dana, pa sam se ponadao da će me ona ćešće posećivati u Berlinu - priznao je profesor osmehnuvši se doktorki. - Od Lujzine smrti nisam se tako dobro osećao u društvu neke žene, kao s vama, draga Frido. - Dakle... - uzvrpoljila se doktorka, ali ju je knez besno prekinuo. - A zašto bi ona tebe, matorog osobenjaka, želela da poseti? - Mlađi sam od tebe - podsetio ga je Lorenc. - Samo dve godine, pih! - zagrmeo je knez Herman. - Neću valjda ponovo dozvoliti da mi preotmeš divnu ženu?! - Moliću lepo... - pokušao je grof da objasni, ali je zastao primetivši da Frida maše rukama. - Gospodo! - pozvala je obojicu prijatelja da se smire. - Da li se vi to meni udvarate? - u njenim toplim smeđim očima ogledalo se zadovoljstvo. - Da, naravno - procedio je knez postiđeno, a grof Lorenc je pročistio grlo. - Time mi ukazujete veliku čast - osmehnula se Frida - ali moram vas obojicu razočarati. Nikome neću praviti društvo. Zaboravili ste da sam lekar, gospodo, i to još uvek aktivan. Volim svoj posao najviše na svetu i nemam vremena za vaša prepucavanja. Krajnje je vreme da se vratim u ordinaciju - potom je ustala, srdačno ih je pozdravila i napustila salon. Knez je zbunjeno zurio u vrata koja su se zatvorila za lekarkom. - Potpuno si je zbunio - optužio je knez svog rođaka. - Ja? Ti si bio taj...

~ 71 ~ neky

Zvončica - Lorence, kume, vreme je da se konačno pomirite - pokušao je Fredi da ih urazumi, a stekao je utisak da priča s dvojicom tvrdoglavih dečaka. - Od danas smo svi jedna velika porodica i morate... -... moramo biti uzor budućim pokolenjima... sve znamo - spremno je dočekao grof. - Hm! - zamislio se knez. Oklevao je kad mu je Lorenc pružio ruku, ali ju je ipak prihvatio. - U redu, neka sve bude kao da svađe nikad bilo nije, zbog naše Luize. Grofu je laknulo, kao da mu je neko veliki teret skinuo s ramena. - Šta misliš, Hermane, kako bi bilo da nas dvojica odemo na duže putovanje? - predložio je grof. - Iskren da budem, dosađujem se u svom stanu u Berlinu, a ni ti više nemaš važnog posla u dvorcu. Potpuno si rasterećen, jer si rešio pitanje svoje zaostavštine. - Odlična ideja - umešao se Fredi. - Slažem se, treba da uživate u životu, obojica. Predlažem da doktorka Frida pođe s vama, jer će vam obojici biti potrebna... ovako i onako. Neko mora da brine o vama - veselo je predložila Ema. Njen zarazni smeh preneo se i na trojicu muškaraca. Neko vreme starci su se domunđavali pa su se bez reči uputili u biblioteku. Profesor je nešto objašnjavao knezu, a ovaj je klimao glavom u znak odobravanja. Ema i Fredi začuđeno su gledali za njima. - To će biti zanimljivo - dobacila je Ema. - I ja se toga plašim - Fredi joj je prebacio ruku preko ramena. - Oni su kao deca, pogledaj ih! Do malopre su bili ljuti neprijatelji a sad... kao da su zaustavili vreme - potom je strasno poljubio svoju izabranicu. Sve u svemu, bila je ovo fantastična zabava. Ko zna šta će njima dvojici još pasti na pamet? - A ne pitaš šta je meni upravo palo na pamet? - začikavala ga je. - Hm... možda i znam. Mogu li da pogađam na putu do spavaće sobe? Ema ga je iznenađeno pogledala. - Kako si znao...? - Draga moja, već sam ti rekao da mi se čini da te poznajem čitavog života. Meni ništa ne može da promakne. Volim i ja tebe, to si htela da čuješ, zar ne?

~ 72 ~ neky