Sandra Brown - Zavodjenje Sa Predumisljajem

Zvoncica

1 Anna

Zvoncica

Sandra Braun

Zavodjenje sa predumišljajem

AUTORKA NAJBOLJE PRODAVANIH ROMANA SA LISTE BESTSELERA NJUJORK TAJMSA

2 Anna

Zvoncica Drage čitateljke i čitaoci,

Godinama pre nego što sam počela da pišem beletristiku, pisala sam ljubavne romane. Roman pred vama, Zavođenje sa predumišljajem, prvi put je objavljen pre gotovo dvadeset godina. Ovaj roman oslikava stavove i način razmišljanja vremena u kome je nastao, ali su teme koje obrađuje večite i univerzalne. Kao i u drugim ljubavnim romanima, u fokusu ovog zapleta su dvoje zaljubljenih koje je sudbina spojila. Ima tu trenutaka strasti, agonije i nežnosti koji uvek predstavljaju sastavni deo zaljubljivanja. Oduvek sam uživala pišući ljubavne romane. Oni odišu optimizmom i poseduju poseban šarm koji se retko nalazi u drugim vrstama narativnih formi. Ukoliko je ovaj roman vaš prvenac u ovom žanru, nadam se da ćete uživati. Sandra Braun

3 Anna

Zvoncica

1. - Hejli Ešton - rekla je, dok je prstom pritiskala trepćuće dugme na interfonu. - Gospođice Ešton, ovde Doson. - Hejli Ešton je prema krčanju i zvucima iz pozadine zaključila da čovek iz obezbeđenja govori u svoj voki-toki. - Mislim da bi trebalo da siđete do Velikog točka što pre. Ovde je haos i niko ne zna da mi kaže šta se tačno dogodilo. Radilo se o hitnom slučaju, shvatila je Hejli istog trenutka. Smireni, pouzdani Doson je očigledno potresen. - Šta se dešava? - upitala je profesionalno smireno. - Pa, jedan muškarac je potpuno poludeo, urla na sve oko sebe kao Damjanov zelenko. Kaže da se nešto dogodilo njegovoj kćeri. Koliko sam uspeo da shvatim, devojčica je odjurila u toalet i zaključala se. Ovaj tip privlači baš veliku publiku. Ljudi počinju da sumnjaju u sve i svaš... - Odmah silazim. - Hoćete li da pošaljem električni automobil za golf po vas? Napolju je vrelo... - Neću, brže ću stići pešice - odgovorila je Hejli kratko. - Dosone, pokušaj da smiriš te ljude. Posebno oca. - U redu. Prekinuo je vezu i Hejli je projurila kroz prijemnu prostoriju dobacujući svojoj sekretarici: - Molim te, preuzmi kontrolu. - Hejlina kancelarija sa zidovima od stakla se nalazila blizu glavnog ulaza u zabavni park. Septembarska vrućina joj se obrušila na glavu i grudi čim je iskoračila na asfalt i pritiskala ju je dok se brzo i vešto provlačila između gostiju, koji su sa fotografskim aparatima u rukama i decom koja ih prate u stopu, kao reka prolazili kroz krilne kapije. Na jednoj od kapija se napravila gužva jer se jedan posetilac raspravljao zbog cene ulaznice sa popustom. Izbezumljena službenica je sa zahvalnošću i olakšanjem pogledala u Hejli koja im se ubrzano približavala. - Gospođice Ešton... - Kako mogu da vam pomognem, gospodine? - upitala je Hejli direktno kako bi uštedela na vremenu. Misli su joj sve vreme bile usmerene na nezgodu pored Velikog točka. 4 Anna

Zvoncica - Dakle - započeo je muškarac ratoborno - ona tvrdi da ne mogu da uvedem svoje najmlađe dete na ovu ulaznicu sa popustom. On ima svega tri godine. Ionako ne može da ide na velike rolerkostere... - Molim vas, gospodine, slobodno prođite i vi i vaša porodica. Sigurna sam da je ta ulaznica sasvim u redu - prekinula ga je Hejli. Odluka koju je donela nije bila korektna prema upravi parka, niti prema službenici kojoj se, umesto da je podrži, suprotstavila, kao ni prema ostalim posetiocima koji su plaćali punu cenu ulaznica za svoje trogodišnjake, ali u tom trenutku je imala druge prioritete. Kasnije će smisliti način da se oduži svojoj nezadovoljnoj službenici. Jedva primetno klimnuvši glavom umesto odgovora na muškarčeve usplahirene izraze zahvalnosti, prošla je kroz kapiju na visokoj, sivoj drvenoj ogradi koja je delila prostor za zaposlene od prostranstva zabavnog parka namenjenog posetiocima. Zabavni park Serendipiti 1 je tog subotnjeg poslepodneva bio prepun, a dobro je poznato da, što više ljudi ima, to je veća verovatnoća da će doći do nekog incidenta. Kao direktorka parka za odnose sa posetiocima, Hejli je navikla da se suočava sa manjim nesrećnim slučajevima, bilo da ih izazivaju ljudi ili viša sila. Nije joj bilo lako da trči u sandalama sa niskom štiklom, ali se kretala brzim hodom preko užarenog asfalta. Bela suknja lepršala joj je oko vitkih nogu. Osećala je kako joj se znoj sliva niz leđa i kvasi zelenu pamučnu majicu na kojoj se tik ispod plastičnog bedža sa njenim imenom nalazio izvezen logo zabavnog parka. Hvala nebesima što je toga jutra odlučila da kosu prikupi u konjski rep. U suprotnom bi joj se bujne, bakarne kovrdže koje su joj sezale do ramena divlje uvijale u svim pravcima na vlažnoj vrelini. U rekordno kratkom roku je stigla do drugog dela parka i prošla kroz još jednu kapiju. Jedan od šest mjuzikala koje su svakodnevno izvodili studenti glume u Putujućem seoskom pozorištu se upravo završio, te se našla usred gomile gledalaca koji su napuštali svoja sedišta. Serendipity (eng.): reč koju je Udruženje britanskih prevodilačkih agencija (ATC) 2004. godine svrstalo u grupu najteže prevodivih reči sa engleskog jezika. Direktan prevod bi glasio: „srečna slučajnost” ili „srećna koincidencija”. (prim. prev.) 1

5 Anna

Zvoncica Ljubak osmeh prikrivao je nemir koji je osećala. Devojčica koja se krije u toaletu? Šta li joj se desilo? Uprkos žurbi, zastala je i sagla se da pokupi opušak koji je neko nemarno ispustio. Zaposleni koji bi bez osvrtanja prošli pored bilo kakvog đubreta dobijali su otkaz na licu mesta. Uz to, čitava armija čistača vodila je računa o tome da park u svakom trenutku bude besprekorno čist. Hejli je prošla pored jedne od mnogobrojnih prodavnica sa suvenirima u kojima su se prodavali posteri, majice, šolje za kafu, kao i simboli Velikih dimnih planina 2 države Tenesi i i samog gradića Gatlinberga. Posao je cvetao. Gužva u prodavnici je, međutim, bila zanemarljiva u poređenju sa onom koja se stvorila oko ženskog toaleta u blizini Velikog točka. Rolerkoster je bio ogroman, Hejli se nikada nije usudila da se na njemu vozi. Sada ga je samo okrznula pogledom dok je pokušavala da se probije kroz svetinu. - Izvinite, izvinite, molim vas - ljubazno je ali odlučno govorila dok se provlačila ka mestu događaja. - Izvinite. - Jedva je zaobišla čoveka koji je lizao polurastopljen sladoled i bukvalno naletela na Dosona. - Dosone - obratila mu se, i pošto je od graje nije čuo, potapšala ga je po ramenu da mu privuče pažnju. Naglo se okrenuo ka njoj. - Gospođice Ešton, hvala vam... - Da li je ovo osoba koju smo čekali čitavu večnost? Glas je bio grub, optužujući, nestrpljiv, i očigledno besan. Takođe je nagoveštavao da Hejli nije bila vredna tolikog čekanja. Okrenula se i susrela sa čeličnim sjajem u očima ispod namrštenih tamnih obrva. - Ja sam Hejli Ešton, direktora za odnose sa... - Sa posetiocima - rugao joj se dok ju je prodornim pogledom premeravao od glave do pete i konačno se zaustavio na bedžu sa imenom na njenim grudima. - Poštedite me svojih titula. Želim da nešto preduzmete. - Tek tada je ponovo podigao pogled ka njenim očima. Gnev u njegovima kao da je za trenutak utihnuo dok ju je posmatrao. Zastao je, trepnuo i tek onda rekao: - Nešto se desilo mojoj kćeri, a ja sam okružen gomilom nesposobnjakovića. - Jedva da je pomerao usne dok je to izgovarao.

Great Smokey Mountains: čuveni nacionalni park koji se prostire na teritoriji Tenesija i Severne Karoline u SAD. (prim. prev.) 2

6 Anna

Zvoncica - Molim vas, gospodine, smirite se i pokušajte da mi polako objasnite šta se dogodilo - odgovorila mu je Hejli autoritativno. - Tako iznervirani ne možete pomoći ni svojoj kćeri, a ni sebi, je li tako? Da se nije radilo o devojčici u potencijalnoj opasnosti, Hejli bi svakako bila mnogo taktičnija. Ovaj muškarac nije izgledao kao neko ko je spreman da prihvati blagonaklonu kritiku, ili bilo kakvu kritiku. Ipak, njegove uvrede i bes samo su komplikovali situaciju. Besno ju je pogledao ledenim očima. Njena samokontrola je na par trenutaka vodila bitku sa njegovim nestrpljenjem. Hejli je pobedila. Gunđajući je skrenuo pogled i nastavio malo smirenije. - Stajali smo u redu za onu stvar... - Pokazao je ka rolerkosteru. Iznenada, bez ikakvog očiglednog razloga, moja ćerka je pobledela kao krpa i počela da vrišti. Zatim je odjurila u toalet. Pojurio sam za njom, ali me je na vratima zaustavila jedna ratoborna čistačica, i... - Da li je ona i dalje unutra? - upitala je Hejli Dosona, okrećući leđa razjarenom muškarcu. Doson je potvrdno klimnuo glavom. - Kako se zove? - upitala je sada oca, čiji se gnev utrostručio za onih par sekundi koliko ga je Hejli ignorisala. - Kako se zove! - zaurlao je. - Za ime boga, zašto je to sada važno? Možda joj se dogodilo nešto strašno, a vi ovde stojite kao automat i pitate me... - Pitam vas kako se zove. Rukama je nervozno prošao kroz tamnu kosu, koja je već bila potpuno razbarušena od svih prethodnih sličnih reakcija. - Zove se Fejt, dođavola, Fejt. - Hvala vam - odgovorila je Hejli. Požurila je ka vratima toaleta i preko ramena doviknula: - Dosone, zamoli prisutne da se raziđu. Molim te, pozovi električni automobil da nas pokupi i javi u ambulantu da im možda dovodim pacijentkinju. - Nije se osvrnula da proveri da li se njena naređenja izvršavaju. Bila je sigurna da je upravo tako. Niti je ponovo pogledala visokog muškarca širokih ramena koji ju je pratio u stopu kao da se sprema da je napadne s leđa. Ušla je u ženski toalet i zastala na trenutak kako bi joj se oči privikle na polutamu prostorije posle blistave sunčeve svetlosti napolju. Čistačica ju je pogledala sa zahvalnošću. Pre nego što je Hejli uspela da progovori, požurila je da joj kaže sve što zna. 7 Anna

Zvoncica - Gospođice Ešton, toalet je bio prepun dama. Ja sam čistila jedan od lavaboa kada je ta devojčica uletela vrišteći, oblivena suzama. Zaključala se u poslednjoj kabini. Pokušala sam da je ubedim da otključa vrata, ali ona nikako neće da izađe. Čak sam se i popela na wc šolju u susednoj kabini i pokušala da vidim šta se događa. Samo tako čuči, sklupčana u ćošku i gorko plače. Zatim je uleteo taj divlji čovek, govorio je neke strašne stvari. Ostale dame su počele da vrište, misleći da je neki perverznjak ili tako nešto, i da je pratio sirotu devojčicu. Sve sam ih izbacila napolje. Kažem vam... - Hvala ti, Hejzel - prekinula ju je Hejli, plašeći se da će se ovo objašnjenje poprilično odužiti. - Zašto me ne sačekaš napolju? Pozvaću te ako mi nešto bude bilo potrebno. I, molim te, ne puštaj nikoga unutra. - Da, gospođice. Hejli je prišla poslednjoj kabini i kucnula na zaključana vrata. - Fejt? Jesi li dobro? - Nije bilo odgovora, iz kabine je i dalje dopiralo samo jecanje. - Fejt? Molim te, pusti me da uđem. Želim da ti pomognem. Tvoj otac je veoma zabrinut za tebe. Plač je na trenutak prestao. Nekoliko puta je glasno šmrknula. Par puta je zagrcala od očaja. Zatim je počela da štuca. Hejli je iskoristila dobrodošlo zatišje. Tiho je nastavila: - Ja sam Hejli. Možeš mi reći šta god da te muči. - Instinktivno je dodala: - Niko drugi ne mora ništa da zna o tvom problemu, ako će ti tako biti lakše. Čak ni tvoj tata. - Hejli je mogla samo da se nada da je to obećanje koje će moći da održi, ali je u tom trenutku bilo važnije da ubedi dete da otvori vrata. - Nećeš... nećeš nikome ništa da kažeš? - jedva čujno je upitala devojčica. - Ne ukoliko ti to ne želiš. - Sramota me je. - Ponovo je zajecala. - Ali me i boli. Hejlina nelagoda rasla je iz trenutka u trenutak. Pogledala je preko ramena u strahu da će devojčicin otac svakog trenutka uleteti u toalet uprkos njenim uputstvima da ih ne uznemirava. - Šta te boli? Čula je šuškanje odeće, a potom ‘klik’ metalne brave. Vrata su se otvorila i pojavila se devojčica od otprilike jedanaest godina. Bila je lepo obučena u patike i beli šorts, ali je čvrsto stegnutim pesnicama stiskala majicu na grudima. 8 Anna

Zvoncica Tamnokestenjaste kikice uvezane ružičastim trakama štrčale su joj na obe strane glave. Kroz par naočara od kornjačinog oklopa Hejli su posmatrala dva siva oka puna suza. Oči njenog oca, pomislila je mlada žena i zapitala se kako je uopšte zapamtila boju njegovih očiju. - Zdravo, Fejt - pozdravila ju je i pomerila se u stranu nemo je pozivajući da izađe iz kabine. - Zdravo. - Izašla je, stala pred Hejli i postiđeno zurila u pod. - Da li mi možeš reći u čemu je problem? Šta te boli? Devojčica je ovlažila usne i Hejli je primetila odblesak proteze na njenim zubima. - Uh... mmm... ubola me je pčela. - O, ne - uzviknula je Hejli sada ozbiljno zabrinuta. - Jesi li alergična na ubod pčele? Fejt je slegnula ramenima. - Mislim da nisam. Hoću da kažem, mislim da neću umreti ili nešto tome slično. - Osetio se tračak ironije u njenom drhtavom glasu. - Samo me peče - tiho je dodala. - Gde te je ujela? - Dok smo čekali u redu za Veliki točak. Hejli se ugrizla za usnu da se ne bi nasmejala. - To znam. Hoću da kažem, gde na telu? - A, to. - Fejt je brzo pogledala u Hejli i zatim isto tako brzo skrenula pogled. – Ovde - odgovorila je i naglo povukla okovratnik majice nadole, kao da će se ukoliko o tome i sekund više bude razmišljala predomisliti. Hejli je videla dva crvena otoka na nežnoj mladoj koži na grudima koje su pupele u prvom nagoveštaju devojaštva. I istog trenutka joj je sve bilo jasno. Nije bilo majke uz izbezumljenog oca. Kada ju je pčela ujela, Fejt se postidela i nije mogla da mu kaže gde je boli. Hejli se raznežila i sažalila na devojčicu. Prisetila se sopstvene rane mladosti i snažne potrebe za privatnošću koju je osećala, tog intenzivnog stida pred sopstvenim telom koje se neprestano menjalo. Otišla je do lavaboa i natopila papirni ubrus hladnom vodom. Pokušala je da zvuči smireno i samouvereno. - Šta misliš, kako je pčela dospela pod tvoju majicu? - upitala ju je sa smeškom. - Podigla sam ruku da dotaknem jednu od zastava na ogradi. Neko grmlje je bilo blizu. 9 Anna

Zvoncica - Orlova kandža 3. - Aha, taj cvet mnogo lepo miriše. Bilo kako bilo, pčela mora da mi je uletela kroz rukav od majice. - Usne su joj ponovo zadrhtale. - Da li misliš da će se tata mnogo ljutiti? Mislim da sam izgledala malo blesavo. Hejli se još jednom suzdržala da se ne nasmeje dok joj je vlažnim ubrusom hladila mršave grudi. Pridržavala joj je ubrus na mestima ujeda sve dok Fejt nije odlučila da ga sama uzme u ruke. - Mislim da će mu laknuti kada bude shvatio da se ništa strašno nije desilo - uveravala ju je Hejli. - Naravno, i ujed pčele je neprijatan. Ali, probaj da ga ne sekiraš. Muškarci ne razumeju kako se mi žene osećamo kada su te stvari u pitanju, zar ne? Fejt je potvrdno klimnula glavom razrogačenih očiju posmatrajući ovu divnu lepu damu koja kao da je imala odgovore na sva pitanja. Tako je. On ništa ne razume. Misli da sam ja još uvek beba. - Pa, sasvim je jasno da si ti gotovo potpuno odrasla. Kako je mogao da očekuje da drugačije reaguješ? Da skineš majicu pred svima i vičeš da te je pčela ujela u predelu grudi? Ovaj šašavi opis je proizveo željenu reakciju. Fejt se zakikotala. Hejli je iskoristila priliku. - Hajde da ponovo obučeš majicu. Drži i dalje taj vlažan ubrus ispod nje. Odveščemo se kolima za golf do ambulante i tamo ću ti naneti odličnu kremu protiv ujeda. Sigurna sam da će prestati da te peče. A zatim ćemo popiti koka-kolu. Kako ti se to čini? Fejt je nervozno pogledala ka vratima i Hejli je dodala: - Nema više gužve. Jedan od čuvara ih je zamolio da se raziđu. Ali zaista više ne bi trebalo da okupiramo toalet. Fejt se nasmejala. Navukla je majicu i Hejli joj je pomogla da zakopča dugmiće. Rukom savijenom preko grudi devojčica je pridržavala vlažni papirni ubrus ispod majice. Potom joj je Hejli pružila vlažnu, rashlađenu maramicu da obriše lice. Jedini tragovi uznemirenosti sada su bili naduvene oči i crven nosić. Hejli ju je obgrlila oko mršavih ramena i zajedno su krenule ka vratima. Baš kao što se Hejli nadala, nikoga više nije bilo ispred toaleta. Baštenska biljka, poreklom iz Azije, čiji mirisni i raznobojni cvetovi podsećaju na orlove kandže. (prim. prev.) 3

10 Anna

Zvoncica Jedino je otac male Fejt i dalje tu stajao, potpuno ukočen, pogleda prikovanog za vrata. Živnuo je čim su se pojavile. Pojurio je ka njima. - Fejt, jesi li dobro? - oštro je upitao. - Jesam, tata, dobro sam - stidljivo je odgovorila devojčica. - Šta se... za ime sveta... šta te je nateralo da se tako ponašaš? Hejli je prekinula ovo unakrsno ispitivanje, uverena da bi bilo bolje da se na neko vreme odloži. - Ja ću odvesti Fejt u ambulantu u kolima za golf. Mislim da je sve u redu, ali bih želela da budem sigurna. - Pogurala je devojčicu ka električnim kolima koje je Doson za njih pozvao. - Slušajte, vi, gospođice... - Gospodin Doson će vam sa zadovoljstvom pokazati kuda da idete prekinula ga je Hejli ledenim glasom dok je ubacivala menjač malog kabrioleta u prvu brzinu i manevrisala kako bi zaobišla grupu glasnih tinejdžera. Da je okrenula glavu, videla bi ga kako stoji sa rukama na kukovima, upućujući joj gnevne poglede kao da bi mu u tom trenutku najveće zadovoljstvo priuštilo kada bi mogao da je zadavi. Dok su se dovezle do ambulante, Hejli i Fejt su već postale najbolje drugarice. Opušteno su ćaskale dok su ulazile u nisku zgradu od cigle. Pošto je medicinska sestra bila zauzeta pružanjem pomoći sredovečnom muškarcu koji je dobio sunčanicu, Hejli je odvela Fejt u manju ordinaciju. - Reci mi ako te nešto boli - promrmljala je dok je nanosila lepljivu kremu iz srebrne tube na pupoljke devojčicinih grudi. Nije još sasvim ni završila sa tretmanom kada su se u hodniku začuli glasni koraci. - To je tata - rekla je Fejt očajna. - Sigurno je strašno ljut. - Pusti mene da sa njim razgovaram. Jesi li raspoložena za kokakolu koju sam ti obećala? - Da, molim te. Da li bi ti smetalo ako ostanem ovde? Hejli se nasmešila, shvatajući devojčicino oklevanje da se suoči sa ocem. - Ostani ovde koliko god hoćeš. Zatvorila je vrata za sobom i ugledala muškarca koji je nervozno koračao napred-nazad ispred prijemnog pulta. - Gde je? - upitao je glasom koji nije trpeo pogovor. Hejli je zaključila da nikada ranije nije srela nikoga toliko nevaspitanog. - U ordinaciji je - odgovorila je i krenula ka frižideru na suprotnoj strani prostorije. - Rekla sam joj da ću joj doneti koka-kolu. 11 Anna

Zvoncica - Koka-kolu! - eksplodirao je. - U ovakvom trenutku ona pije kokakolu! Hejli ga je smireno ignorisala dok je otvarala konzervu i bez reči je pronela pored njega u drugu sobu. Fejt je i dalje sedela na stolu za pregled, čitala postere na kojima se opisivala štetnost pušenja i klatila mršavim nogama koje nisu dosezale do poda. - Hvala ti - ljubazno je kazala kada joj je Hejli pružila konzervu sa pićem. Hejli je pažljivo odmerila devojčicu pre no što je upitala: - Fejt, gde je tvoja mama? Fejt je spustila glavu i promrmljala sebi u grudi: - Umrla je. Pre nekoliko meseci. - Hejli je tako nešto i pretpostavila. - Mislim da bi trebalo tati da kažemo da te je ujela pčela. Šta ti misliš? - Fejt je klimnula glavom i Hejli ju je potapšala po kolenu pre nego što je ponovo izašla i zatvorila vrata za sobom. Devojčicin otac je sedeo na ivici sofe od veštačke kože, ali je skočio kao oprljen kada je Hejli ušla. - Možete ponovo da sednete - rekla mu je. - Treba da popunite par formulara. Otišla je iza pulta, trudeći se da ne obraća pažnju na njegov očigledan bes. Uzela je izveštaj za slučaj nezgode iz fioke i ubacila ga u pisaću mašinu. - Dakle, šta... - Do đavola sa tim prokletim formularima, gospođice Ešton. Želim da znam šta se događa sa mojom ćerkom. I to odmah. - Nije više govorio tako glasno ili očajno kao nešto ranije. Ali je zato zvučao dva puta opasnije. Pomerio se od sofe i stao tačno ispred nje. Podigla je pogled ka njemu. Naslonio se na dlanove, širom raširenih ruku dok se naginjao preko pulta. Lice mu je bilo tik uz njeno. Uznemiravajuće blizu. Po prvi put ga je videla kao muškarca, a ne kao neprijatnog posetioca koji je jedan uobičajen dan pretvorio u katastrofu. Hipnotišuće oči su mu bile hladne i odlučne kao što je već primetila. Ali sada je sagledala i uzan, dug nos čije su nozdrve blago podrhtavale. Imao je široka usta, trenutno stanjena u ravnu liniju, ali je znala da su, kada se opuste, punih i senzualnih usana. Brada i vilica su mu bile odlučne i tvrdoglave i ukazivale su na snagu volje koja zastrašuje sve koji se usuđuju da mu se suprotstave. Kosa mu je i dalje bila 12 Anna

Zvoncica razbarušena, ali se jasno uočavalo da je veoma dobro ošišana. Na slepoočnicama je bila šarmantno prošarana srebrnim vlasima. Plava polo majica bila je zategnuta preko širokih prsa i snažnih mišica preplanulih ruku. Sportske pantalone, tamnije plave boje, ležerno su mu stajale na vitkim, uskim kukovima i zategnutim butinama. U dnu vitkog vrata, kroz otkopčan okovratnik, Hejli je primetila nagoveštaj tamnih malja koje su verovatno prekrivale Čitave fantastično muževne grudi. Tako nagnut nad njom, izgledao je još opasnije nego okružen radoznalom gomilom. Snaga i odlučnost kojima je odisao se nisu mogle zanemariti. Jedino bi budala pokušala da mu se suprotstavi. Njegova muškost je bila gotovo opipljiva sila. Progutala je knedlu i, oslanjajući se na duboko ukorenjenu poslovnost, rekla: - Fejt je ujela pčela. Nanela sam antiseptičku i analgetsku kremu protiv ujeda. Sada se odmara. Oteo mu se uzdah olakšanja. Uspravio se i nadlanicom obrisao znoj sa čela. Kada je shvatio da mu kćer nije ni u kakvoj ozbiljnoj opasnosti, ponovo je prostrelio Hejli onim prodornim, oštrim pogledom. - Zbog čega je onda, dođavola, podigla onoliku halabuku? Zašto mi jednostavno nije rekla šta se dogodilo, umesto što je onako odjurila i sakrila se? - Pčela joj se uvukla pod majicu. Ujela ju je u predelu grudi. Odlučno ga je gledala. Uzvratio joj je zbunjenim pogledom. Na njegovim čvrsto stisnutim usnama i u hladnim sivim očima nije se moglo pročitati nikakvo osećanje. - Vaša kćer postaje prava dama, gospodine... - Skot. - Gospodine Skote. Prirodno je što se oseća pomalo postiđeno promenama koje uočava na sopstvenom telu. Isprepadao ju je iznenadan bol i bila je užasnuta činjenicom da ju je pčela ujela upravo na tom mestu, bilo ju je sramota da vam kaže. - Ali to je šašavo. Ja znam kako izgledaju ženske grudi. Iz nekog razloga koji Hejli nije želela sebi da pojasni, odjednom je pocrvenela i ostala bez daha. Prekorila je sebe što se ponaša detinjasto kao Fejt. - Možda je to vama šašavo, gospodine Skote, ali za osetljivu devojčicu njenih godina sigurno je... užasavajuće da se skine pred vama. - Ja sam joj otac - rekao je, očigledno frustriran ovim ženskim rezonovanjem. 13 Anna

Zvoncica - Razumem, gospodine Skote, ali ma koliko vama bilo teško da to prihvatite, pokušajte da je razumete. Fejt je veoma uznemirena. Brine se da ste ljuti na nju. Opsovao je upola glasa i ponovo se srušio na kauč. Nervoznim pokretima je nekoliko puta prešao preko brade. Muškarac koji pokušava da razume nešto sa čime nema nikakvog iskustva. Kada je ponovo podigao glavu ka Hejli, primetila je kako su mu sive oči smekšale. - Pretpostavljam da sam preterao i da sam bio previše grub prema Fejt. Hejli mu je uputila iskren osmeh. - To je potpuno razumljivo. Oprostite, pitala sam Fejt šta je sa njenom majkom. Rekla mi je da ste nedavno izgubili suprugu. - Nije mi bila supruga. - Primetivši Hejlin zaprepašćen izraz lica i iznenadno bledilo, požurio je da pojasni. - Bila mi je žena kada se Fejt rodila, ali smo se ubrzo posle toga razveli. Fejt je sve ovo vreme živela sa majkom. Monika je nastradala u nesreći na čamcu pre nekoliko meseci i Fejt od tada živi sa mnom. - Stisnuta usta su se iskrivila u samoprezriv osmeh. - Još uvek učim o roditeljstvu, kao što možete da primetite. Hejli je spustila pogled na svoje šake i zatim ga ponovo stidljivo pogledala. - Biti samohrani roditelj je veliki izazov za bilo koga. S obzirom na okolnosti, mogu da zamislim kroz šta sve vi i Fejt prolazite kako bi se prilagodili jedno drugom. Zašto je tako otvoreno razgovarala sa nepoznatim muškarcem o potpuno ličnoj stvari? Ali, ipak, on je otvorio tu temu, zar ne? Da li bi se usudila da mu ponudi savet koji joj nije tražio? - I svakako, morate imati na umu da nema ničeg zahtevnijeg, delikatnijeg i osetljiviljeg od devojčice u pubertetu. Da ne govorimo o tome koliko vam je strpljenja potrebno. Navukao je guste obrve preko očiju koje su sada sijale vragolastim sjajem. – Sem dečaka u pubertetu koji pokušava da smuva devojčicu u pubertetu. Istog trenutka je Hejli spustila svoje tamne trepavice. Obrazi, do malopre bledi, zarumeneli su se vatreno crveno. Kako bi izbegla pogled tih prodornih očiju, ponovo se okrenula pisaćoj mašini i poslovnim glasom rekla: - Moram da se vratim u kancelariju što pre, ali pre toga 14 Anna

Zvoncica moram da popunim ovaj formular. - Namestila je margine na mašini i potom kratko upitala: - Ime i prezime? - Skot. Tajler Skot. Prsti su joj se zamrzli nad tastaturom. Usta su joj se osušila. Srce joj se popelo u grlo. Čitavo telo joj je zadrhtalo od neprijatnog iznenađenja. Krajičkom oka primetila je da je Tajler Skot ustao sa kauča i prišao pultu kako bi se našao tačno ispred nje. Podižući glavu, uočila je kaiš poznatog modnog kreatora na njegovom pojasu, dug, vitak torzo i impresivna prsa, preplanuli trougao u dnu vrata. Kada su im se pogledi sreli, zgrčila se pred pobedničkim izrazom na njegovom licu. - Tako je, gospođice Ešton - tiho je rekao. - Ja sam vlasnik parka.

15 Anna

Zvoncica

2. Izveštaj o nezgodi izvučen je iz mašine bez prethodnog oslobađanja hartije. Preciznim hicem koji bi i Majkla Džordana impresionirao, loptica od papira preletela je preko sobe i sletela pravo u centar metalne kante za otpatke. - Mislim da ovoga puta ne moramo da popunjavamo taj obavezni izveštaj. Šta vi mislite, gospođice Ešton? - hladno je upitao. - Svi izveštaji o nezgodama se kad-tad nađu na mom radnom stolu, a ja o ovome znam sve. Serendipiti svakako ne može snositi odgovornost zbog nesmotrenog ponašanja jedne pčele, koja je ionako radila samo ono što pčele rade. Ja se, međutim, obavezujem da ću narediti da se grmlje još jednom zapraši pre kraja sezone kako bismo izbegli slične nezgode u budućnosti. Dok je to govorio, šetao je prostorijom, sa rukama u džepovima, posmatrajući postere i obaveštenja po zidovima sa beskrajnim interesovanjem. Hejli je sleđeno sedela za pisaćom mašinom. Šta je sve rekla ovom čoveku? Da li je bila gruba? Jeste, bila je. Svesno mu je prećutala informacije o stanju njegove kćeri. Naterala ga je da pešice pređe popriličnu razdaljinu između Velikog točka i ambulante u centru parka. Gospode, biće dobro ako sutra u ovo vreme još bude imala posao! Mogao bi je otpustiti na licu mesta. - Ono što bih morao da ozbiljno razmotrim, međutim, jeste kako su moji zaposleni odreagovali na nepredviđenu situaciju. Bilo bi neozbiljno prema posetiocima parka Serendipiti kada bih to prenebregao, zar ne? Hejli je progovorila, po prvi put od kako joj se zvanično predstavio. Glas joj je tiho zakrčao. - Da, bilo bi - složila se žalosno. Ili će me najstrašnije prekoriti i uslovno me kazniti, ili će me odmah otpustiti, razmišljala je. Ali, on me je zaista isprovocirao!, branila se u sebi. Spremila se za ozbiljan prekor, i bila je iznenađena kada je on krenuo ka vratima ordinacije i tiho kucnuo. - Fejt? Jesi li sada dobro? Još uvek te čekam da idemo zajedno na Veliki točak. Vrata su se otvorila i Fejt im se zarumenjena pridružila. Tajler Skot joj se nežno nasmešio i zagolicao je ispod brade. - Zdravo. Baš si me zabrinula. Je li sada bolje? 16 Anna

Zvoncica - Jeste, tata. Izvini što sam se tako glupo ponela. Bila sam tako... hoću da kažem, bilo je... - Nema potrebe da mi objašnjavaš. Gospođica Ešton je to uradila umesto tebe. Zahvali joj se, pa da krenemo. Ukoliko ne želiš da ostatak dana provedeš u ambulanti - zadirkivao ju je. - Ne želim - zakikotala se Fejt. Izgledalo je kao da želi da mu priđe i zagrli ga oko struka, ali nije. Umesto toga, okrenula se ka Hejli, koja je i dalje sedela na škriputavoj plastičnoj stolici kao da je za nju zakovana. - Hvala ti, Hejli. Jooj, ne znam šta bih uradila da se ti nisi pojavila. Super si. - Hvala na komplimentu. Drago mi je što sam mogla da ti pomognem. Da li te i dalje boli? - Ne, više uopšte ne. - Prati ta mesta i vodi računa da se ne pojavi otok ili crvenilo. Neki ubodi insekata mogu da budu opasni. - I, mada joj je to veoma teško palo, uspela je da se suoči sa ledenim očima koje su je probadale. Možda biste mogli da na povratku kući kupite neku analgetsku kremu, gospodine Skote. - Odličan savet, gospođice Ešton. Imate li neki predlog koju? Žurno je na listu hartije nažvrljala ime leka i pružila mu ga. Umesto da prihvati papir, zarobio joj je ručni zglob snažnim prstima. - Bićemo u kontaktu - rekao joj je tihim, pretećim glasom. Dodatno je pojačao značaj svojih reči pritiskom palca u sredinu njenog dlana. Pustio joj je zglob tek pošto je prihvatio listić hartije. - Fejt? - Otvorio je vrata i propustio svoju kćer na vrućinu dok je Hejli drhtala od zebnje pred onim što je čeka. Kako je mogla da napravi tako strašan propust? Tajler Skot joj je išao na nerve od prvog trenutka. Zaista je bila gruba prema njemu. Pričinilo joj je zadovoljstvo da pojačava njegovu zabrinutost. Bila je tako ponosna što ga je naterala da hoda iako je bilo dovoljno mesta u kolicima za golf. A pakost nije bila karakterna crta Hejli Ešton. Ostavila je medicinskoj sestri kratku poruku sa objašnjenjem o tome šta se desilo i izašla iz ambulante. Da li bi trebalo da pozove ostale rukovodioce i upozori ih da im je poslodavac u parku? Nikako. Već je dovoljno iznervirala gospodina Skota. Trudiće se da bude što 17 Anna

Zvoncica neupadljivija dok joj se ne javi i nadaće se da će se njene kolege snaći bolje od nje ukoliko na njega naiđu u toku dana. Brzim hodom je prelazila preko ogromne površine parka, bez potrebe da svesno razmišlja o tome kuda ide. Već je četiri godina radila u Serendipitiju i poznavala ga je kao svoj džep. Staze, veštačke potočiće, prodavnice, restorane, pozorišne scene i sve ostale zanimljivosti mogla je da obiđe i žmureći. Kada je počela da radi, potrudila se da se dobro upozna sa svim aspektima funkcionisanja parka. Hejli je oduvek želela da bude odlična u onome što radi. I bila je poznata po svojim vrhunskim sposobnostima. Svi će se sigurno iznenaditi kada saznaju da je izgubila posao zato što je bila gruba prema posetiocu za koga se ispostavilo da je Tajler Skot. Godinu dana pošto se zaposlila u Serendipitiju, park je kupila Skot korporacija, pa je ova turistička atrakcija postala samo maleni deo ogromnog konglomerata. Industrijska imperija Skot posedovala je kompanije za posredovanje nekretninama, pilane, kompjutersku firmu, tržni centar, građevinsku kompaniju i još mnogo toga. Zaposleni u Serendipitiju su se često šalili govoreći da Tajler Skot nije osoba već ime iza koga se krije grupa slabašnih staraca. Niko ga nikada nije video, a sve poslovne transakcije obavljala je vojska podređenih, te su ljudi s pravom pomišljali da Tajler Skot, muškarac, uopšte ne postoji. Hejli se tužno nasmešila. Tajler Skot je sasvim izvesno muškarac. I epitet ‘slabašan’ se nikako ne bi mogao primeniti na njega. Široka ramena i snažna prsa. Ne, svakako je potpuno stvaran. I šta će jedan takav muškarac da uradi zaposlenoj koja je trebalo da bude stručna za odnose sa posetiocima u njegovom zabavnom parku koji se prostirao na nekoliko hektara? Njen osnovni zadatak jeste da gosti osete da su dobrodošli i bezbedni. A ona je bila oštra, beskompromisna, bez sažaljenja. Zaista, šta će uraditi? * * *

Stigla je kući tek posle devet sati uveče. Poslednja dužnost toga dana bila je da se pobrine da svih sto trideset mladih izviđača koji su 18 Anna

Zvoncica jednodnevni izlet proveli u Serendipitiju dobiju reklamne nalepnice, koje su oni istog trenutka počeli da lepe jedni na druge. Ostavila je sandale na ulaznim vratima, blejzer prebacila preko stolice. Ne razmišljajući je ušetala u kuhinju i otvorila frižider u nadi da će u njemu naći neko zaboravljeno prijatno iznenađenje, i bila je duboko razočarana. Još jedan omlet za večeru, progunđala je u sebi dok je hodala tamnim hodnikom ka spavaćoj sobi. Upravo je skinula uniformu kada je zazvonio telefon. - Halo? - Hoćete li da prihvatite poziv od Elen Ešton na vaš račun? - Da, hoću - odgovorila je Hejli umorno. - Ćao, sestrice. Hejli je bila ljuta što je Elen ponovo zove na njen račun, ali je pokušala da odbaci tu sebičnu pomisao sa dubokim uzdahom. To što je ona imala užasan dan ne znači da bi trebalo da svoju muku iskali na sestri. - Ćao, Elen, šta ima novo? - I pre nego što je postavila to pitanje, znala je da je čeka dug monolog o najnovijim događanjima u Eleninom životu. I to na njen račun. Sela je na krevet i spremila se da sluša. Hejli je za sebe smatrala da je prosečno privlačna, ali je oduvek mislila da je njena dve godine mlađa sestra potpuno očaravajuća. Hejli je imala sjajnobakarnu kosu, ali je Elenina bukvalno gorela. Hejli je bila visoka i vitka, ali je ona za sebe mislila da je mršava još od tinejdžerskih dana. Elen je bila pošteđena pubertetske nezgrapnosti. Od punačke devojčice pretvorila se u zanosnu ženu podarenu oblinama, bez ijednog dana neprijatnosti u odnosu na sopstveno telo. Hejli je bila odgovorna. Elen beznadežno neozbiljna. Ali lepa i iskričava, obožavana od svih. Nebrojeno puta je izgubila posao zbog sopstvenog nemara, da bi već sutradan uspevala da nekog sledećeg poslodavca očara i ubedi ga da je zaposli uprkos prosečnim radnim sposobnostima. - Izgleda da ti se ovaj posao dopada više od prethodnog - uspela je Hejli da ubaci dok je Elen hvatala vazduh posle višeminutne tirade. - O, da! Ljudi su mnogo prijatniji. Žene u onoj prethodnoj kancelariji su prema meni bile okrutne. Mislim da su sve bile ljubomorne na mene. Svašta su šefu ispričale o meni. Morala sam da dam otkaz da ne bih poludela. 19 Anna

Zvoncica Hejli je bila sumnjičava po pitanju pravih razloga za prekid Eleninog radnog odnosa, ali nije to glasno izgovorila. Elen ne bi trebalo uopšte da radi. To jednostavno nije išlo uz njen karakter. Trebalo bi da nađe popustljivog bogataša koji će joj udovoljavati, paziti je i potpuno razmaziti. - Stekla sam i nove prijatelje, Hejli. Izlazimo svake večeri i ludo se provodimo. - Divno, Elen. - Pozvana sam na veliku zabavu u kantri klub sledeće nedelje. Svi koji nešto znače će biti tamo. - Hejli se namrštila u znak negodovanja zbog ovog izraza snobizma. - Slušaj, Hejli, imam jedan mali, malecni problem. Hejli je bez poteškoća pogodila o kakvom se malom, malecnom problemu radi. - Potrebna mi je nova haljina, Hejli. I još nisam dobila prvu platu na novom poslu. Da li bi mi, molim te, mogla poslati nešto novca da kupim novu haljinu? - Elen, prošle nedelje sam ti slala novac - rekla je Hejli sa tračkom oštrine u glasu. - Šta si sa time uradila? - Bednih sto dolara? - Tih bednih sto dolara je trebalo zaraditi - odgovorila je Hejli ljutito. - Izvini, sestrice. Nemoj misliti da sam nezahvalna. Zahvalna sam ti, stvarno. Ali taj novac sam upotrebila da kupim komplet za posao. Nisi valjda mislila da ću ušetati u novu kancelariju bez pristojne odeće? Hejli je bila sigurna da Elen više ne može da zatvori svoj plakar od količine ‘pristojne odeće’. - Čini mi se da si mi rekla da ti je novac potreban da platiš telefonski račun. - Pa, jeste. Ali uspela sam da pozajmim nešto para i od jedne od devojaka sa kojima radim. Hejli je od muke grickala donju usnu, ali je uspela da se savlada i smireno upita: - Misliš li da je to dobra ideja, Elen, da pozajmljuješ novac od nekoga koga si tek upoznala? - Ali njoj ne smeta. Gotovo da smo postale najbolje prijateljice. Koliko li će to prijateljstvo trajati?, poželela je Hejli da pita. Protrljala je čelo jer je glava odjednom počela da joj pulsira. - Važi, Elen, poslaću ti još nešto novca. Ali ovo je poslednji put. - Prisetila se čeličnog 20 Anna

Zvoncica pogleda para ledenosivih očiju i činjenice da će možda već sutradan biti bez posla. - Dogovoreno - svečano je obećala Elen, a zatim započela hvalospev svim sestrinim dobrim osobinama. - Ti si najbolja sestra na svetu, Hejli. Ja baš imam sreće, da imam tebe da o meni vodiš računa. Uobičajene reči pozdrava na kraju razgovora je Hejli izgovorila potpuno mehanički. Ovakve scene su se ponavljale previše često privatnom životu? Čak i ako je njegov pokvareni mozak i mogao tako nešto da pomisli, kako se usuđuje da to glasno izgovori? Sasvim će mu otvoreno reći šta misli o tim njegovim insinuacijama kada ga bude videla. Sutra. Šta li planira da kaže, da uradi? Zašto je drži u neizvesnosti, zašto da čitavu noć brine zbog posla? Zašto joj odmah nije rekao šta misli i završio sa time jednom za svagda? Odustala je od omleta i besno odjurila u kupatilo. Neće joj biti teško da nađe drugi posao. Ima puno iskustva i odlične preporuke. Šta je briga šta će on uraditi? Neka je otpusti. Eto mu njegov posao. Da li će iko moći da ga obavlja tako dobro kao ona? - Nema šanse, gospodine Skote odbio se njen uzvik o pločice na zidovima kupatila. Bilo joj je potrebno da uradi nešto nečuveno. Neočekivano. Možda skandalozno. Žudela je za nečim potpuno neočekivanim i impulsivnim. Hejli Ešton je uvek radila samo ispravne stvari, uvek se pristojno ponašala. Uvek, baš uvek, i sada joj je bilo dosta. Da li je ona ikada ikoga razočarala, iznenadila, šokirala? Nikada. A to bi joj dobro došlo. Šta bi mogla da uradi? Da opljačka banku? Da trči naga ulicama? Da nađe ljubavnika? Naglo je podigla glavu da se pogleda u ogledalu iznad lavaboa. Kako joj je to palo na pamet? Nije znala. Niti je shvatala otkud joj sledeća misao koja ju je okupirala. Pitam se šta Tajler Skot misli o meni kao o ženi. Objektivno posmatrano, on je bio veoma privlačan muškarac, bar onim ženama kojima se dopadaju snažni, dominantni tipovi. Odisao je sirovom muževnošću. Hejli je uočila trag osmeha kada je govorio o nesigurnosti u sopstvenu roditeljsku veštinu. Čelični odraz u njegovim očima bio je zastrašujući, ali su one bile meke i tople kada je posmatrao Fejt. 21 Anna

Zvoncica Ali pogled kojim ju je odmerio od glave do pete kada ju je prvi put ugledao ni na koji način nije sugerisao požudu! Nasmejala se sama sebi. Naravno, jedan dugi trenutak se zadržao na njenim grudima dok je čitao ime sa bedža, ali to se ne računa. Zaključila je da mu je jednostavno bilo potrebno malo više vremena da pročita kako se zove. Zatim, bio je tu onaj naizgled beskonačni momenat u kome ju je dodirnuo, kada je palcem sugestivno prešao preko njenog zgloba do mekanog udubljenja na njenom dlanu. Da li je mogao da oseti divlje tutnjanje njenog bila pod stiskom snažnih prstiju na ručnom zglobu? Nestrpljivo je ugasila lampu na komodi pored kreveta, nadajući se da će isto tako uspeti da ugasi i seriju sumanutih misli koje su joj proletale kroz glavu kao kakav erotski slajd šou. Međutim, tama ih nije odagnala. Naprotiv, činilo se da se pojačavaju dok se nemirno prevrtala po krevetu. Kada je konačno zaspala, telo joj je još uvek bilo vrelo i ustreptalo. Sanjala je da je povređena i da je Tajler nežno neguje. Dodir mu je bio nežan, ali joj je slao žmarce uz telo. Oči su mu bile nežne, ali i smele. Usta... Uopšte nije dobro spavala te noći. * * *

Sledeće jutro bilo je ispunjeno nizom manjih katastrofa. Izgubljen je novčanik i odmah potom pronađen. Vlasnik se sa suzama u očima beskonačno zahvaljivao Hejli na pomoći i brzini reakcije. Brojna izgubljena deca su brzo vraćana izbezumljenim roditeljima. U ambulanti je ležao jedan pacijent sa sinusnom glavoboljom i drugi sa posekotinom na kolenu. Hejli je lično dočekala grupu penzionera koji su došli na jednodnevni izlet na kome je trebalo da pogledaju sve pozorišne predstave, ručaju i voze se samo na ringišpilu. Morala je da umesto histeričnog direktora za pripremu posebnih događaja telefonira restoranu čiji je ketering kasnio čitav sat, ali koji je ipak stigao. Trebalo je da joj jutro proleti sa tom serijom dinamičnih događanja, ali se zapravo vuklo u nedogled dok se strah zbog susreta sa Tajlerom Skotom uvećavao iz trenutka u trenutak. 22 Anna

Zvoncica U dvanaest i trideset je rekla Šarlin da odgovara na njene telefonske pozive i izašla iz kancelarije. I dalje je bilo vruće i vlažno, ali je ipak obukla beli blejzer preko zelene majice koja je činila deo radne uniforme. U svakom slučaju, izgledaće profesionalno. Harmon Sanders, generalni direktor parka, nije bio u svojoj kancelariji, ali je njegova efikasna sekretarica srdačno pozdravila Hejli kada je ušla u luksuznu, rashlađenu prostoriju koja je izgledala kao da je kilometrima udaljena od buke i meteža zabavnog parka. - Zdravo, Hejli. - Zdravo, Nensi, gde su svi nestali? - Obično je kancelarija bila puna direktora različitih službi koji su svi tražili par minuta sa generalnim direktorom. - Svi su se sklonili zbog... - utišala je glas, ali je glavom pokazala ka zatvorenim vratima. - Njega - prošaputala je. Podigla je kažiprst. Zamisli, posle tri godine iznenada je odlučio da se pojavi. Hejli, da samo zaš kako je zgodan! Čekaj samo da ga vidiš! Oh, Bože, gotovo da sam se onesvestila kada je ušetao kroz ta vrata i mrtav hladan se predstavio. Duboko je uzdahnula kao da je još uvek pod utiskom tog trenutka. - Zamolio me je da te uvedem čim stigneš. Jesi li spremna? - upitala je sa izrazom saosećanja kao da se radi o osobi osuđenoj na smrt. - Jesam - odgovorila je Hejli smirenije no što se osećala. Krenula je ka teškim vratima od orahovine i okrenula kvaku. Tajler Skot se naginjao preko velikog radnog stola čiju su sjajnu radnu površinu prekrivale razbacane stranice teksta odštampanog na kompjuterskom štampaču. - Uđite, gospođice Ešton - rekao je mada nije podigao glavu da proveri ko ulazi u sobu. Kako je znao da je ona? - Vaš Šanel vam prethodi - odgovorio je kao da joj je pročitao misli. Podigao je glavu i pogledao je ispod spojenih gustih obrva. - Sedite, molim vas. Dakle, odlučio se za prijateljski nastup, ne preterano formalan. U suprotnom, ne bi komentarisao njen parfem. Kada joj se toliko približio da bi osetio i koji parfem koristi? Kako uopšte zna toliko o parfemima? Kolena su joj klecala dok je prilazila jednoj od dve kožne fotelje smeštene nasuprot radnog stola. Sela je, prekrstila noge i čedno povukla rub suknje preko kolena. 23 Anna

Zvoncica Zaključila je da je bolje da ne spominje koliko joj je zasmetalo što je sa njom tako nevaspitano razgovarao preko telefona prethodne večeri. Nije bilo potrebe da sa njim ulazi u raspravu. On je očigledno gad, muški šovinista sa mentalitetom i jezikom koji više odgovara surovim fudbalskim navijačima nego uglađenom biznismenu. Ništa što bi mu ona rekla to ne bi promenilo. Mnogo je mudrije da zaboravi na taj deo razgovora. Odlučila je da se drži krajnje profesionalno. Protekao je još jedan minut pre nego što je konačno odložio izveštaje i seo za sto. Iznenadila se kada je shvatila da on lično čita finansijsku statistiku poslovanja Serendipitija, umesto da tu dosadnu dužnost prepusti nekom od svojih saradnika. Rukave uštirkane bele košulje je zavrnuo do laktova. Par zlatnih manžetni sa njegovim inicijalima utisnutim kurzivom stajao je nemarno odbačen na radnom stolu. Prugasta kravata mu je opušteno visila oko raskopčanog okovratnika košulje. Sako je okačio na čiviluk iza sebe, ali je i dalje nosio prsluk koji je isticao njegov vitki stas. Naslonio se u stolicu i podigao noge na sto, prebacujući članak jedne noge preko druge dok ju je netremice posmatrao. - Kako ste, gospođice Ešton? Ukoliko mu je namera bila da je zbuni, uspevalo mu je. Nije očekivala prijatno ćaskanje. - Dobro sam, hvala na pitanju. Kako je Fejt? Da li se sinoć žalila na bol ili neprijatnost posle onog uboda? - Nije - nasmešio se. - Naravno, zabranjen mi je pristup njenoj sobi, tako da ništa ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ali pretpostavljam da je sve u redu. Hejli mu je uzvratila osmeh i opustila se, malkice. - Odlično. Brinula sam za nju. Pozvala bih je jutros, ali nisam znala gde ste odseli. - U hotelu Gledston. Uzeo sam apartman na nekoliko nedelja. To ju je iznenadilo i mora da joj se to videlo na licu jer je nastavio. Sedište moje kompanije je u Atlanti. Tamo je centrala, ali sam morao da dođem ovde i malo preuredim park. Takođe sam mislio da bi promena ambijenta dobro došla Fejt. Nije joj baš... prijatno sa mnom od kada... od kada joj je majka umrla. - Zar Fejt ne bi trebalo da krene u školu u Atlanti? - Pod normalnim okolnostima, da, ali sam odlučio da je ove jeseni ne upisujem. Prošlog proleća, posle Monikine smrti, počela je da 24 Anna

Zvoncica zaostaje u školi zbog stresa. Školski psiholog je savetovao da je neko vreme pustim da se odmori. Čitavog leta je imala tutora, ali mislim da će se u redovnu školu vratiti tek posle Božića. Ne bi trebalo da ima poteškoća u nadoknađivanju gradiva pošto je odlična učenica. Mislim da joj je trenutno emotivna stabilnost mnogo važnija od škole. - Verovatno ste u pravu. - Zašto joj sve ovo govori? Nju je zanimala budućnost nesrećne devojčice, koja se toliko trudila da zadovolji oca koga se izgleda plašila. Dirnula ju je njena nesigurnost. Ali, nekako nije u skladu sa prirodom poslovnog čoveka poput Tajlera Skota da sa svojom službenicom koju planira da otpusti raspravlja o privatnim stvarima. - Da li ti se dopada posao u Serendipitiju, Hejli? - upitao je, naglo menjajući temu. Da li joj se on to upravo obratio sa Hejli? - Da, dopada mi se. - I ne želiš da malo pojasniš svoj odgovor? - Sive oči su mu vragolasto sijale. - Zapravo ne. Radim ovde već četiri godine. Bila sam ovde kada ste kupili park. Harmon... gospodin Sanders... mi je ponudio uslove koje nisam mogla da odbijem. Periodično mi daje povišicu plate. - Ne daje ti je on, već ja. - Oh, izvinite - zbunila se. - Mislila sam... - Mislila si da je gazdi u Atlanti sve ovo ispod časti, da nema potrebu da poznaje sve svoje zaposlene? E, pa ja nisam takav, Hejli. Znao sam ko si i koliko si sposobna i pre nego što sam kupio zabavni park. Koliko je sposobna? Da li bi joj to rekao da želi da je otpusti? - Samo je jedan podatak nedostajao u mom dosijeu o gospođici Hejli Ešton, staroj dvadeset osam godina, sa jedinstvenim matičnim brojem 462-89-10002. Nigde u dosijeu nije bilo ni reči o tome koliko si lepa. Srce joj je odavno iskočilo iz grudi i tutnjalo negde u grlu. Sada je počelo da udara toliko jako da nije mogla da uhvati vazduh. Odvojila je oči od njegovog hipnotišuće privlačnog pogleda i usredsredila se na rub svoje suknje. 25 Anna

Zvoncica Kada se ponovo usudila da ga pogleda, on je takođe analizirao rub njene suknje koji je otkrivao glatka kolena u najlon čarapama. Spustio je pogled malo niže i odmerio njene duge, vitke listove i elegantna stopala. Nije se usudila ni da se pomeri. U glavi joj se vrtelo. Šta on to radi? Da li je ovo primer seksualnog zlostavljanja na poslu? Da li treba da ga zadovolji kako bi zadržala posao? Lepo vaspitanje ju je nateralo da odgovori. - Hvala vam - rekla je promuklim glasom. - Nema na čemu - odgovorio je, ustajući i obilazeći sto. Nonšalantno se oslonio o jedan ugao. Izgledalo je da se dobro zabavlja. Da li se on to spremao da je otvoreno napadne? - Jesi li ikada razmišljala o tome da odeš iz Serendipitija? Odmahnula je odrično glavom pre no što je odgovorila. - Nisam, dopada mi se moj posao ovde. - A kada bih ti ponudio drugi posao? On nema nameru da je otpusti! Pogledala ga je. - Kakav posao? - upitala je radoznalo, iako je sumnjala da bi zaista mogla da prihvati. - Ja vodim i kompjutersku kompaniju. Potreban nam je neko kao ti u odnosima sa klijentima. Voleo bih da obučiš moje zaposlene kako da se ophode prema kupcima. - Ali ja ne znam ništa o kompjuterima! - I ne treba da poznaješ kompjutere. Ti poznaješ ljude. To je vrsta ekspertize koja mi je potrebna. Nažalost, neki od mojih zaposlenih poznaju svaki detalj kompjuterskog hardvera, ali im je veoma teško da uspostave kontakt sa klijentima - bilo kakav kontakt, dobar ili loš. Da li bi razmislila o tome? Za trenutak se zagledala u njega, a potom u svoje ledene, vlažne dlanove. - Mislim da ne bih, gospodine Skote. Zaista sam veoma srećna ovde u Serendipitiju. - Razumem. - Buljio je u svoje sjajne, lakirane cipele i namrštio se. Zazvonio je telefon u sekretaričinoj kancelariji. Čuli su Nensin nerazumljiv odgovor. Teška tišina vladala je u rashlađenoj sobi. - Pretpostavljam da bi mogla da nastaviš na istom radnom mestu rekao je, konačno je pogledavši. - Zapravo, ako ostaneš ovde, sve će mi biti mnogo lakše. - Lakše? Šta će to biti lakše? 26 Anna

Zvoncica - Biće mi lakše da te zavedem - rekao je probadajući je svojim sivim pogledom oštrim poput ivice brijača.

27 Anna

Zvoncica

3. Ne bi je više zaprepastio ni da su mu iznenada izrasla krila. Dugo vremena nije mogla da progovori, da se pomeri. Osećala je kako zeva u njega širom otvorenih usta sa potpuno tupavim izrazom na licu. Molim? - upitala je sa nevericom. - Dobro si me čula. - Ali ne mogu da verujem šta sam čula. - Planiram da te zavedem. - Svakako ne mislite to ozbiljno. - Ja sam uvek ozbiljan - odgovorio je. Zatim, kao da želi da sam sebi protivreči, nasmejao se dubokim, muškim smehom koji joj se dopao uprkos činjenici da je i dalje bila potpuno zatečena njegovom drskošću. - Izgledaš iznenađeno - rekao je. - Zašto? Mislim da bismo bili sjajni ljubavnici. Kompatibilni smo i po starosti, ja sam samo deset godina stariji od tebe. Mogao bih da ti zadovoljim sve prohteve, a u isto vreme bi bila finansijski nezavisna. Oboje smo visoko obrazovani i relativno inteligentni. Koliko znam, moj izgled nikada nikom nije bio odbojan, a ja sam ti već rekao da mislim da si lepa. Savršeno se dopunjujemo. Hejli je besno skočila na noge. Nije mogla da veruje da jedan muškarac, bilo koji muškarac može tako besramno da je vređa. - Nadam se da se šalite, gospodine Skote - odbrusila mu je. - Uveravam te da se ne šalim. Planiram da postanem tvoj ljubavnik. Uskoro. - Uopšte me ne zanimaju vaše namere, sem onih koje imaju veze sa poslovnom sferom. Priznajem da sam juče bila gruba prema vama. I izvinjavam vam se zbog toga. Ali mislim da je ova kazna potpuno neprimerena. Vaša ponuda nas oboje vređa. Seksualno uznemiravanje je najgora vrsta mobinga koju jedna žena može da doživi. Nisam ni najmanje zainteresovana za ljubavnu vezu sa vama. Ukoliko vam jednostavno ‘ne’ nije dovoljno ubedljivo, možete lepo da zapakujete sve vaše poslovne ponude u putnu torbu i otputujete direktno u pakao, gospodine Skote! Okrenula se na petama i energično krenula ka vratima. - Hejli pozvao ju je sa toliko autoriteta u glasu da je zastala uprkos nameri da ode bez reči. - Pogledaj me. - Ne želeći da pomisli da ga se plaši, 28 Anna

Zvoncica okrenula se da se ponovo suoče, dok su joj prezir i nezadovoljstvo izbijali iz svake pore. - Seksualno uznemiravanje? Nisam ni pomislio da bi to mogla tako shvatiti, ali pošto izgleda da si stekla pogrešan utisak, dozvoli mi da ti objasnim. Neću te uznemiravati, samo ću te ubeđivati. - Semantika. To je jedno te isto. Nasmešio se. - Ne sasvim. Bar ne onako kako ja ubeđujem. Kada budemo bili zajedno, želećeš me baš koliko i ja tebe. - Nemojte se kladiti u to. - Ne moram. Već te privlačim. - Oh! - prosiktala je kroz stisnute zube. - Vi ste... ja... nikada nisam... - Nijednog trenutka nisi pomislila da se radi o seksualnom uznemiravanju i mobingu. Seksualno zlostavljanje je kada poslodavac koristi svoju poziciju da ucenjuje zaposlenog, ili zaposlenu, gubitkom posla. Tvoj posao je potpuno siguran. Čak i da ne radiš u mojoj kompaniji, i da smo se sreli pod potpuno drugačijim okolnostima, ja bih bio podjednako odlučan u nameri da te zavedem. - Ali vam svakako ide u prilog to što vam dugujem određenu lojalnost. - Ti si dragocena u poslu kojim se baviš. Ne bih rizikovao da te izgubim samo da bih zadovoljio trenutnu eksploziju požude. Da sam takav čovek, verovatno bih te do sada već naterao da mi se predaš pod ucenom otkaza. I ne bih potrošio pola sata razgovarajući o tome. - Juče me je potpuno obuzela panika. Da se bilo koji drugi posetilac tako ponašao u vanrednoj situaciji, očekivao bih od svog direktora za odnose sa posetiocima da reaguje efikasno i kompetentno, upravo kako si ti odreagovala. Tvoj prioritet bio je da zbrineš gosta u potencijalnoj opasnosti; u našem slučaju, to je bila Fejt. Uradila si upravo ono što je trebalo da uradiš. Na trenutak ju je razoružalo njegovo laskanje. - Hvala vam - rekla je kruto. - Ali - nastavio je, odgurnuvši se od stola i krenuvši ka njoj - to što si kompetentna direktorka nema nikakve veze sa ovim. Sada se nalazio na svega nekoliko centimetara od nje, primoravši je da zabaci glavu unazad kako bi ga gledala u lice. Instinkt za samoodržanjem joj je vrištao da beži, ali su je njegove vrele oči naterale 29 Anna

Zvoncica da ostane. Spustio joj je ruke na ramena. Usne su mu bile opasno blizu njenih kada je prošaputao: - Želim te u svom životu i želim te u svom krevetu, Hejli. Očekivala je da će mu usta biti gruba, gramziva, čak brutalna. Ali nisu bila ništa od toga. Usne koje su zarobile njene bile su meke i ponizne. Pio je sa njenih usana, prelazeći preko njih beskrajno pažljivo i obzirno, kao da se plašio da će nestati pre nego što se zasiti njenog nektara. Hejli nije ni odgovorila niti pružila otpor. Stajala je potpuno nepomična od šoka. Ipak, osećala je kako joj se telo opušta sa svakim otkucajem srca. Usne su joj se razdvojile kada je osetila kako njegov jezik klizi između njih, dražeći je, ali ne prodirući potpuno. Iz daleka je čula tiho cviljenje i nije bila svesna da je ona proizvela taj zvuk sve dok ga nije obuhvatila oko struka kako bi se održala na nogama. Lagano se zaljuljala, a on ju je obuhvatio nežno, ali odlučno. Ruke je obmotao oko nje kao čelične, ne, pre kao somotske trake. U svakom slučaju, bila je nesposobna da beži. Nije donela svesnu odluku da otvori usta i odgovori na uporne, nežne prodore njegovog jezika, to se jednostavno desilo. I bio je u njenim ustima, oblikujući svoje usne prema njenim, rascepivši je na dva dela u naletu uživanja. Znala je da treba da prestane. Bilo je suludo da stoji tu i ljubi tog muškarca, i takođe, potpuno u neskladu sa njenom prirodom. Ipak, prisetila se prošle noći kada je u naletu očaja i usamljenosti uveravala sebe da treba da uradi nešto divlje i spontano, ako ni zbog čega drugog, onda zbog novog iskustva. Zašto da sebi ne dozvoli da ostvari tu fantaziju? Svakog trenutka može da prestane. To je samo bezazleni poljubac. Ništa više od toga. Vešto i detaljno, Tajler je kušao, istraživao i uživao u njenim ustima. Crpeo je iz njih tajne za koje Hejli nije ni znala da ih poseduje. Približila mu se instinktivno odgovarajući na pritisak njegovog jezika na svome. Duboki vapaj želje mu se oteo iz grudi čvrsto stisnutih uz njene. Drsko je pomislila kako je ponosna što je ona, stabilna i pouzdana Hejli Ešton, uspela da izazove takvu reakciju ovog vitalnog muškarca. Konačno je podigao glavu, potpuno bez daha i vrelim pogledom žudno prelazio preko crta njenog lica. Sigurnim i samouverenim 30 Anna

Zvoncica rukama joj je razdvojio peševe blejzera. Njegove oči su joj pekle grudi. Kao da reaguju na njegovu nemu komandu, osetila je kako joj se bradavice krute i napinju pod tkaninom bluze. Blago se nasmešio. Snažnim, preplanulim prstima nežno joj je sklonio bakarne uvojke sa zarumenjenog obraza. - Kada me budeš bolje upoznala, Hejli, otkriću svaku očaravajuću tajnu tvoga tela. A ti ćeš želeti da ih sve podeliš sa mnom. Obećavam ti da ću te upoznati od glave do pete. Ove tihe reči su je trgle iz transa u koji je upala. Odgurnula ga je od sebe sa toliko odlučnosti da se zateturao unazad pre nego što je uspeo da povrati ravnotežu. - Ništa više od ovoga nećete saznati o meni, gospodine Skote. Izgovorila je to tihim, napetim glasom. Nikada pre nije bila toliko besna na drugo ljudsko biće. - Neću dozvoliti da me vaše nevaspitanje i gnusno ponašanje nateraju da napustim dobar posao. Planiram da nastavim da radim u Serendipitiju na istom radnom mestu kao i do sada. Ukoliko odlučite da me otpustite, ili me ponovo dodirnete, goniću vas za seksualno uznemiravanje sve do Vrhovnog suda. Isto tako, ne plašim vas se i nećete me strahom naterati da vam se podam, tako da vam savetujem da odmah odustanete i potražite drugu, malo predusretljiviju žrtvu. Petom cipele je napravila rupu u dubokom tepihu dok se okretala ka vratima. Izašla je i snažno ih zalupila za sobom. Nensi ju je uznemireno pogledala. - Zar je bilo toliko loše? - upitala je zabrinuto. Hejli je progutala sve uvrede koje je želela da uputi na račun gospodina Tajlera Skota i ledenim glasom odgovorila - Zapravo ne. Gospodin Skot i ja se savršeno razumemo. - Izletela je pre nego što je Nensi mogla da je bilo šta upita. Dok je stigla do svoje kancelarije, tabani su je boleli od lupanja po vrelom asfaltu. Sa svakim besnim korakom proklinjala je Tajlera Skota, tog najarogantnijeg, najuobraženijeg, najodvratnijeg stvora koga je ikada upoznala. Bilo joj je neverovatno da on misli da ona neće moći da mu odoli. Zar je zaista smatra tako bednim i slabašnim primerkom ženske vrste, zar misli da je toliko gladna muškog dodira? Da li je u njenom dosijeu proverio i da li je udata? Da li je zaključio da je frustrirana baba31 Anna

Zvoncica devojka? Da li je pretpostavio da je dovoljno usamljena, očajna i željna pažnje da će mu se bez razmišljanja baciti u naručje? Naredila je svojoj asistentkinji da nastavi da prima njene pozive i prošla ka malecnom toaletu koji je samo ona koristila. Uznemirio ju je sopstveni lik u ogledalu. Da li je Šarlin primetila njenu raščupanu kosu, vlažne usne, vrele obraze? Uvek je bila veoma uredna. Zar su svi videli trag ruža na njenoj vilici? Tajler je svojim usnama preneo njen sjaj boje korala do tog nežnog mesta ispod njenog uha. Srećom, blejzer je pokrivao činjenicu da joj je bluza izuvrtana i ispasana iz suknje. Mrmljajući izraze prezira prema samoj sebi, brzo se umila hladnom vodom i popravila šminku. Očešljala se i skupila kosu u rep na vrhu glave. Donekle oporavljena, odlučila je da ovaj incident izbaci iz glave do kraja poslepodneva. To, međutim, nije bilo jednostavno. Šarlin je ubzo primetila da je njena nadređena veoma uznemirena. - Hejli, jesi li dobro? Već tri puta ti postavljam isto pitanje. Čini mi se da nisi čula ni jednu jedinu reč. - Da, dobro sam - odgovorila je Hejli. - Samo imam strašnu glavobolju. - Dobro onda, šta želiš da mu odgovorim? - Kome? - Direktoru gimnazije iz Noksvila - uzvratila je Šarlin umorno. - Pita da li može da organizuje zabavu za školski fudbalski tim na kraju takmičarske sezone. - Ah, da. Kada se završava sezona? - 30. oktobra. - Zašto me onda uopšte gnjaviš sa time? Znaš da se park zatvara 1. oktobra. - Znam, ali sam pomislila... - Nećemo praviti izuzetke, Šarlin. - U redu, preneću mu. Hejli je po devojčinom povređenom glasu shvatila da je neprijatna samo zato što se ona ne oseća dobro. - Izvini, Šarlin - rekla je pomirljivim tonom. - Daj mi njegov broj telefona i ja ću ga pozvati. I izvinjavam se što sam bila tako džangrizava. Ovo je baš gadan dan. 32 Anna

Zvoncica - Sve je u redu. Mislim da nas sve uznemirava ova vlaga. Vlaga nije imala nikakvog udela u Hejlinom lošem raspoloženju. Onaj par sivih očiju sa pegicama boje ebonovine, okružen oštrim crnim trepavicama joj je rušio koncentraciju i uznemiravao u sprovođenju najjednostavnijih poslovnih aktivnosti. Živo sećanje na njegove vrele usne koje na najnežniji način traže odgovor. Njegovo čvrsto, napeto telo pripijeno uz njeno, koje joj je pružilo priliku da se upozna sa muškom fizičkom snagom na način od koga je i dalje drhtala. Nije poznavala mnogo muškaraca i svakako ni sa jednim nije bila u ozbiljnoj vezi. Sada je ovaj muškarac uleteo u njen život sa namerom da je iskoristi kao i svi ostali. Šta je to u njoj što drugima ostavlja utisak da je mogu zloupotrebiti? Da li je previše odgovorna? Previše popustljiva? Ili bi bolje bilo reći, prevelika kukavica? Čitavog života su je iskorišćavali. Roditelji najpre, kako bi ona bila dobar primer za Elen. Elen, koju je spasavala iz svih mogućih nevolja. Prijatelji kojima nije mogla da odbije uslugu makar to i bilo na njenu štetu. Na sopstvenom gorkom iskustvu je naučila da su ljudi pohlepni i nemilosrdni i da je u ljudskoj prirodi da koriste slabije od sebe. Ali ju je zrelost, u paru sa neprekidno ponavljanim razočaranjem i bolom u duši, naučila da bude opreznija. Uspela je da se izbori za svoju samostalnost i čuvala je po cenu života. Neće biti ničiji otirač. Pa ni Tajlerov. Ničiji. * * *

U osam sati još uvek je ispraćala reku gostiju koja je prolazila kroz pokretnu kapiju. Na zvuk svoga imena, podigla je glavu i pogledala kroz stakleni zid svoje kancelarije. Fejt Skot je jurila ka njoj zaobilazeći fontanu na svom putu. Devojčica je bila zadihana, lica zarumenjenog i sjajnog od znoja i sa širokim osmehom na usnama. Zaustavila se tik uz spoljnu stranu stakla i povikala: - Zar to nije sjajno, Hejli? Hejli je otvorila prozor kako bi mogle da se čuju bez vikanja. Izraz iskrenog oduševljenja na devojčicinom licu joj je izmamio osmeh na usnama. - Šta je to sjajno? - Tata mi je rekao da ideš sa nama na večeru. 33 Anna

Zvoncica I zaista, Tajler je delovao zadovoljno sobom dok je preskakao baricu pored fontane. Nemarno je zabacio sako na rame i pridržavao ga jednim prstom. Prešao je put od fontane do njene kancelarije u par dugih koraka i ležerno spustio ruku na ćerkino rame. - Ćao - rekao je. Hejli je poželela da vrišti. Taj podrugljivi osmeh izluđivao ju je još više od zavodljivih obećanja koja joj je ponudio. Umalo mu nije rekla da ona nije na dugme i spremna da sve zaboravi na jedan njegov mig, ali tada je pogledala u dečje lice puno iščekivanja. Grube reči su joj istog trenutka zamrle na usnama. Tajler je lukavo koristio devojčicu kako bi došao do svog cilja. Ali Fejt je bila iskrena i naivna, i Hejli nije želela da preuzme odgovornost za njeno razočaranje. - Kako su ti ujedi pčela? - upitala je Hejli Fejt, ne obraćajući pažnju na Tajlera. - Super. Tata mi je u apoteci kupio onu kremu koju si mu preporučila i od jutros me baš ništa ne boli. Ti baš svašta znaš. - Drago mi je da sam uspela da nadmudrim pčelu. Fejt se zakikotala. - Jesi li spremna da krenemo? Hejli je po prvi put pogledala u Tajlera i ljupko se nasmešila. Bila je zadovoljna što je primetila kako ga je njena srdačnost iznenadila. - Dajte mi par minuta. Otišla je u kancelariju da pokupi blejzer i tašnu. Na izlasku je izdala par poslednjih uputstava Šarlin koja će ostati do deset uveče u kancelariji, do zatvaranja parka. Izašla je na sporedna vrata predhodno proverivši kako izgleda u ogledalu u malom toaletu. Klela se sama sebi da joj zaista nije važno da li je lepa ili ne; ne planira da zavede bilo koga, posebno ne Tajlera Skota. Fejt je nestrpljivo čekala. Tajler je opušteno stajao jedne noge naslonjene na klupu kao da mu nijednog trenutka nije palo na pamet da bi mogla da odbije njegov poziv na večeru. - Automobil mi je... - Odšetaćemo sa tobom do parkinga i pratiti te do kuće. Čak ćemo i sačekati ako želiš da se presvučeš, zar ne Fejt? - Aha! Volela bih da vidim gde živiš, Hejli. Prokletstvo! Ponovo ju je nadmudrio uključivši Fejt. Hejli je planirala da sama odveze svoj auto do restorana koji joj predlože kako ne bi saznao gde živi. Naravno, bilo je 34 Anna

Zvoncica dovoljno da otvori njen dosije na poslu i da sazna njenu adresu. Ipak, baš ju je mučilo što je tako lako pobedio i ovoga puta. - Živim u dupleksu u planinama, Fejt - rekla je Hejli, namerno isključujući Tajlera iz razgovora. - Jedan deo kuće iznajmljujem turistima. Zimi ovuda prođu horde skijaša koji traže dobar smeštaj. - To je opasno, zar ne? - umešao se Tajler uhvativši je pod ruku dok su prelazili preko pešačkog prelaza na ulazu na parking za zaposlene. Da primaš strance pod svoj krov. - Pažljiva sam pri odabiru gostiju. - Ali kada žena živi sama, trebalo bi... - Nikada nisam rekla da živim sama. Naglo je zastao i zario joj prste u kožu oko lakta. - Ali živiš sama, zar ne? Divlji izraz na njegovom licu ju je uznemirio. Obrve su mu se skupile iznad očiju iz kojih su sevale varnice. Usne su mu bile sastavljene u tanku liniju. I uprkos sopstvenom uveravanju da je nezavisna i slobodna, odlučila je da bude oprezna. I nije se usudila da ga izaziva. - Da, živim sama - mirno je odgovorila. Zatim je dodala tiho kako bi je samo on mogao čuti: - Mada, to se vas zaista ne tiče. - Tiče me se, Hejli. Ja sam posesivan, sebičan ljubavnik. I ne želim da te delim sa bilo kime. Zaustila je da mu odgovori šta misli o njegovim stavovima, ali se u tom trenutku tankim glasićem oglasila Fejt: - Koji je tvoj auto, Hejli? Hejli je odmahnula glavom, kao da pokušava da je razbistri. Sve se događalo previše brzo, nije mogla da se snađe. Želela je da ovom oholom grubijanu objasni koliko je besmisleno njegovo posesivno ponašanje, ali nikako nije pronalazila priliku. - Eno ga. Plavi džip. - Džip! Kul! - uzviknula je Fejt i pojurila ka parkiranom automobilu. - Da li mogu da se vozim sa tobom, Hejli? Mogu li, tatice? Molim te? - Mislim da treba da pitaš Hejli, ne mene. Fejt ju je pogledala sa molbom u očima kojoj Hejli nije mogla da odoli. - Naravno da možeš, ali moram da te upozorim da svi moji suvozači moraju da koriste sigurnosne pojaseve. - Nema problema. I u tatinim kolima moram da se vezujem. 35 Anna

Zvoncica Hejli je otključala vrata prvo sa suvozačeve strane i prešla na drugu stranu da otključa svoja. Tajler joj je spustio ruku na rame i rekao: - Moj automobil je parkiran tamo. - Pokretom glave joj je pokazao pravac. Sačekaj me na kapiji. Pratiću te. - To nije bila molba. Bila je to ljubazna naredba koja ju je upozoravala da ne pokušava da napusti parking pre nego što on doveze svoj auto. Kako bi ublažio svoj autoritativni ton, prstima joj je blago prešao preko ramena i u sledećem trenutku su se njegove usne obrušile na njene u kratak, silovit poljubac koji ju je zatekao potpuno nespremnu. Obrazi su joj se divlje zarumeneli i bila je srećna što je Fejt već udobno smeštena na sedištu njenog džipa, te nije bila u prilici da posmatra ovu scenu. Nije imalo smisla ni da ga grdi zbog poljupca, time bi samo privukla devojčicinu pažnju. Okrenula se od njega i smeteno pokušavala da otvori vrata. Brzi pogled iskosa u njegovom pravcu potvrdio joj je da je već krenuo ka svom automobilu. - Otvorićemo prozore dok se auto malo ne provetri, pa ćemo onda upaliti klima-uređaj. Nije baš rentabilno paliti klima-uređaj u džipu, ali ja sam razmažena. - Hejli je uputila osmeh ka dečjem licu koje ju je gledalo sa neskrivenim obožavanjem. - Ja obožavam džipove. Ali zašto si se ti odlučila baš za njega? upitala je Fejt iskreno radoznala. Hejli se glasno nasmejala. - Videćeš uskoro. Gatlinberg je bio malo turističko mesto u kome se veoma mnogo računa vodilo o tome da se ne naruši tradicionalna arhitektura. Ulice su bile uske i zagušene saobraćajem. Izbegla je Parkvej, centralnu aveniju koja je prolazila kroz srce gradića i krenula putem koji je vrludao uz reku Mali vrabac. Skrenula je desno na jedan od puteva koji su vodili u planine. Džip je sa lakoćom savladavao oštre krivine planinskog putića. Hejli je nezadovoljno primetila da i veliki, snažni linkoln, koji je pre njih stigao do izlaza sa parkinga, podjednako dobro napreduje na tom zahtevnom terenu. Njen dupleks je bukvalno bio zakačen za planinsku liticu. Fejt je izletela iz džipa kada ga je Hejli parkirala na kratkoj pristupnoj stazi. Samo pažljivo - doviknula joj je prateći je sporijim korakom. Nije čak ni pogledala da li se Tajler parkirao iza nje. Ispravno je pretpostavila da jeste. 36 Anna

Zvoncica - Pažljiva sam, ne brini. Oh, ovo je super. Gde ti živiš? - Na spratu. - Ima li sada nekoga dole? - Ne, trenutno, ne. Kuća je bila građena pod neobičnim uglovima sa otkrivenim drvenim gredama i velikim površinama u staklu. Krov se naginjao pod oštrom kosinom. Terasa od crvenog drveta koja je izgledala kao da visi u vazduhu bez očigledne potpore istovremeno je pokrivala trem ispred ulaznih vrata. Sa terase se pružao spektakularan pogled na Gatlinberg, smešten u udolini daleko ispod kuće. Otvorila je ulazna vrata i Fejt je bez oklevanja projurila unutra. Hejli se sagla da pokupi večernje novine koje su ležale blizu vrata. - Veoma lepo. - Glas je bio tih, prisan, uznemiravajući. Uspravila se i okrenula da pogleda u Tajlera. Nije posmatrao pejzaž niti kuću. Gledao je u nju dok se saginjala da podigne novine. - Hvala vam - odgovorila je jedva se suzdržavajući da ne prasne. - Ljuta si na mene, je li tako? - Bolje bi bilo reći zgađena. - Zašto? - Zato što mi ni na pamet nije palo da bi neko, makar i pokvaren kao vi, pokušao da iskoristi svoju kćer kako bi dobio ono što želi. Uvreda je postigla željeni cilj. Drzak, pobednički izraz na njegovom preplanulom licu zamenio je gnev. Pre nego što je dobio priliku za protivnapad ili odbranu, Fejt ih je pozvala iz kuće: - Hoćete li vas dvoje da uđete već jednom? - Odmah - doviknula joj je Hejli sa prizvukom lažne radosti u glasu. Naglo se okrenula i suknja joj se zavodljivo zatalasala oko nogu. Raskomotite se, gospodine Skote. U frižideru ima hladnih pića za vas i Fejt. - Ja bih radije sa tobom - rekla je Fejt. Ona je već provirila u Hejlinu spavaću sobu i očigledno je njome bila potpuno fascinirana. - Važi. Možeš da mi odabereš garderobu za večeras. - Stvarno? - upitala je Fejt pre nego što je odjurila u spavaću sobu. 37 Anna

Zvoncica Kada je Hejli ušla, Fejt je već preturala po stvarima u njenom plakaru. - Ovo - rekla je, izvlačeći letnju haljinu sa koje još nije bila skinuta etiketa. - Uh, ne znam baš - pobunila se Hejli. Kupila je tu haljinu bez mnogo razmišljanja na početku leta i još je nijednom nije obukla. Nikako se nije ukazala prava prilika, a haljina je bila otvorenija nego što je ona navikla. Elen ju je preklinjala da joj je pokloni, ali Hejli je to odbila, mada nije bila sigurna zašto. Iz nekog razloga joj se činilo da dokle god joj je ta haljina u ormaru, postoji mogućnost da se u njenom inače dosadnom životu desi nešto uzbudljivo. - Ali, prelepa je - rekla je Fejt. Haljina je možda pre bila elegantna neko lepa. Sašivena od teksasa oivičena belom čipkom, krojena kao korset u gornjem delu i sa suknjom koja se zavodljivo širila u pun krug od kukova do sredine listova. Korset se držao samo na dve veoma tanke bretele, tako da se haljina mogla nositi samo uz grudnjak bez bretela ili bez grudnjaka. Hejli nije imala grudnjak bez bretela. - Hm mm... - Hajde, Hejli. Molim te, obuci je. Plašeći se da ne povredi devojčicina osećanja, pristala je. Uostalom, potpuno je šašavo da je ne nosi. Letnja sezona je pri kraju i ako je ne obuče sada, verovatno neće imati drugu priliku. A sledećeg leta možda više neće biti u trendu. I mada je haljina dosta toga otkrivala, i mada ispod nje nije nosila mnogo veša, Hejli je sebe ubeđivala da se ne doteruje kako bi zadivila gospodina Skota, već sebe. Ukoliko on na pogrešan način protumači njene motive, naći će načina da mu stavi do znanja da nije u pravu. Fejt je pričala bez prestanka i pratila je u stopu po sobi. Hejli je prešla u kupatilo. Haljina joj je savršeno stajala, prianjajući joj uz grudi kao druga koža. Kosu je pažljivo očešljala i prikupila je sa nekoliko dekorativnih češljića. Fejt je bila previše radoznala da bi mogla da ostane i potpuno lepo vaspitana. Tiho je kucnula na vrata od kupatila. - Mogu li da uđem? - Naravno - odgovorila je Hejli. Fejt je fascinirano posmatrala kako se mlada žena šminka. Bila je radoznala, napadna i dosadna, ali očaravajuća. Očigledno joj je bilo potrebno da dobije žensko mišljenje o sopstvenom izgledu, pošto više nije imala mamu da sa njom o tome razgovara. 38 Anna

Zvoncica Hejli ju je zamolila da joj pomogne u odabiru sandala sa ravnom petom koje bi se slagale sa haljinom. Pošto se namirisala Šanelom, prsnula je malo i na Fejt. Devojčica je gledala potpuno zaneseno, a Hejli je bila dirnuta činjenicom da jedan tako jednostavan gest može toliko mnogo da znači. Hejli je u jedno bila sasvim sigurna: devojčica je obožavala svoga oca. „Tata je rekao”, „Tata misli”, „Tata je”... predstavljali su početke gotovo svih njenih rečenica. Bilo je potpuno jasno da ga obožava. U dnevnoj sobi je Tajler bio samo tamna silueta naspram ružičaste svetlosti zalazećeg sunca na prozoru. Okrenuo se pošto ih je čuo kako ulaze. Širom je razrogačio oči neskriveno se diveći Hejlinom izgledu. Ona se jedva suzdržala da ne podlegne porivu da rukama pokrije golišava ramena i poprsje. - Mislim da smo spremne - rekla je. Osetila se poniženom zbog stidljivosti koju je osetila u sopstvenom glasu. Zvučala je kao šiparica koja izlazi na prvi ljubavni sastanak. - Imaš divan dom - rekao je. Hejli je prešla pogledom preko sobe kao da je prvi put vidi. Ozidani kamin zauzimao je čitav jedan zid, ogromni prozori prekrivali su drugi. Sofa i fotelje su bile presvučene grubom tkaninom boje peska, a na njih nabacani ukrasni jastučići kontrastnih zemljanih tonova. Prostirke su tu i tamo prekrivale hrastov parket. Niska dvokrilna barska vrata vodila su ka kuhinji, a uz nju se u uglu dnevne sobe nalazila trpezarija. - Ako ti se dopada ova soba, treba da vidiš njenu spavaću sobu. Ima predivan, mekan prekrivač boje breskve. A kupatilo je preslatko. Ima ogromnu kadu iste boje kao i prekrivač. Moraš da je vidiš, tata. Pogledao ju je svojim sivim očima, ali je ona užasnuta spustila pogled. - Možda ću je i videti jednog dana - odgovorio je zavodljivim glasom. - Šta si ono rekla, gde bi želela da večeraš, Fejt? - Nije posmatrao svoju kćer. Još uvek je stajao pogleda prikovanog za Hejli. - To je jedno super mesto - rekla je Fejt trudeći se da zvuči ubedljivo. - Imaju picu i lazanju i kompjuterske igrice. To je privuklo Tajlerovu pažnju i odobravajuće se nasmejao. - Moje dete je potpuno zavisno od tih kompjuterskih igrica - objasnio je Hejli. Uzvratila mu je osmeh. - Mislim da je to slučaj sa svom decom danas. 39 Anna

Zvoncica - Neće ti smetati da večeramo u restoranu koji u susednoj prostoriji nudi kompjuterske igrice? - Pitanje je postavio iskreno potišten i sa izvinjavajućom nijansom u glasu. - Naravno da neće. I sama ću se okušati. - Super! Idemo! Umirem od gladi! - Fejt je poslednju rečenicu izgovorila dramatično otežući i sve troje su se slatko nasmejali. Hejli je zaključala kuću i krenula za Tajlerom i Fejt prema njegovom automobilu. Posednički ju je obgrlio oko ramena i privukao sebi. - Možda ću morati da promenim uniforme u Serendipitiju. Večeras izgledaš fantastično, Hejli. Dah kojim joj je rashladio obraz mirisao je na mentol i izazvao šašavo golicanje u njenom grlu. Njeno „Hvala” zvučalo je potpuno neprirodno. - Dopadaš mi se razgolićena i sa malo donjeg veša. Ova direktna primedba izazvala je promenu njenog raspoloženja. Sramežljivost je zamenio bes. Odgurnula ga je od sebe. - Ne možete sa mnom tako da razgovarate - rekla mu je ljutito. Blistavo beli zubi zablistali su u večernjoj tami dok mu se licem širio osmeh. - Naravno da mogu. Ja ću biti tvoj ljubavnik, zar si zaboravila? - Zaustila je da mu uzvrati nekom otrovnom opaskom, ali ju je prekinuo: - Sačuvaj te argumente za kasnije i sve ću ih rado i uspešno opovrgnuti. Sada nas Fejt čeka. Pokušala je da mu skine ruku sa ramena, ali kada su stigli do kola, i dalje je bila tamo. Nije uspela da ga se oslobodi.

40 Anna

Zvoncica

4. Restoran koji je Fejt odabrala je bio bučan i prepun, baš kao što je Tajler i predvideo. Novčanica od pet dolara koju je Tajler tutnuo u ruku šefu sale im je bez čekanja obezbedila sto blizu prozora sa pogledom na prometnu pešačku zonu, daleko od elektronskih zvukova koji su dopirali iz sale sa kompjuterskim igricama. Čim je naručila svoj obrok, Fejt je otišla da proveri koje igrice su u ponudi i vratila se da ih obavesti kako su to apsolutno najbolji i najnoviji naslovi koje je do sada videla. Salata je bila prilično uvela, sa previše preliva, ali je lazanja bila ukusna i kvalitetna. Kjanti koji je Tajler naručio i insistirao da ga Hejli podeli sa njim je bio hladan i opasan, pošto joj se već vrtelo u glavi. Ma koliko joj je bilo mrsko da to prizna, Tajler Skot je duboko uticao na sva njena čula. Zaključila je da ima savršene manire i da je veoma prijatan sagovornik. Bio je razoružavajuće zgodan, što su potvrđivali pogledi svih ostalih žena u restoranu, shvatila je Hejli prilično obeshrabrena. Kako je i dalje bilo veoma vruće, skinuo je sako i prsluk i njegov vitak torzo izgledao je snažnije i čvršće nego ikada. Rukavi košulje zavrnuti do lakata otkrivali su mišićave podlaktice poprskane tamnim maljicama. Košulja zategnuta preko mišićavih prsa nagoveštavala je vitalnu muškost koja se nazirala ispod tkanine. Kada su im se pogledi sreli izad crveno-belog kockastog stolnjaka, Hejlino srce je tako zatutnjalo da se prosto uplašila. Da je u nekom romanu pročitala sličan opis osećanja koja su joj navirala, prezrivo bi ih odbacila kao literarnu slobodu romanopisca. Ali ovi senzualni žmarci koji su joj plesali po grudima, napinjali joj bradavice, spuštali se nadole i pretvarali se u očaravajuću težinu u dnu njenog stomaka su bili previše stvarni, previše uznemiravajući. Sa ustima punim lazanje, Fejt joj je rekla: - Volela bih da sam tako lepa kao ti, Hejli. Je l’ tako da je lepa, tata? Hejli se spasila odmeravajućeg prodornog pogleda sivih očiju jer se istog trenutka zagrcnula vinom. Kašljala je u salvetu i borila se za vazduh. Kada je konačno podigla vlažne oči da ga pogleda, susrela se sa njegovim koje su iskričavo sijale odajući dobro raspoloženje. - Veoma je lepa. 41 Anna

Zvoncica Hejli je otrla suze iz očiju. - Nisam ja lepa, Fejt. Moja sestra Elen je lepotica u našoj porodici. - Lepa si! Mnogo si lepa! Ja nikada neću biti lepa jer me tata tera da nosim ove glupe naočare. Kaže da sam još mala za kontaktna sočiva. Optužujuće je pogledala svog oca. - Šta ti misliš, Hejli? Hejli se pravila da je odmerava pogledom, iako nije nameravala da se suprotstavi Tajlerovom stavu. - Reći ću ti šta su moji roditelji uradili. Dozvolili su mi da počnem da nosim sočiva kada sam skinula protezu. Kao poklon za izdržljivost. Devojčicine oči iza omraženih naočara su se raširile od iznenađenja. Širom otvorenih usta je upitala: - I ti si nosila protezu? - Puna usta proteza čitave tri godine - odgovorila joj je Hejli smejući se. - I morala si da nosiš naočare? - Dok nisam dobila kontaktna sočiva. Još uvek ponekad nosim naočare kada mi se oči umore. - Ali mogu da se kladim da nisi izgledala tako glupo kao ja. - Uopšte ne izgledaš glupo. Mislim da su ti naočare veoma šik. Da li znaš koliko čuvenih filmskih zvezda nosi naočare? Džoni Dep, Penelope Krus, En Hetavej, Bred Pit. - Vau! - Fejt uskliknu u neverici. Zurila je u prazan tanjir dok je razmišljala o Hejlinim rečima. Hejli je pogledala Tajlera. Na licu mu je titrao blag osmeh, upućen samo njoj. Podigao je čašu sa vinom i glavom joj pokazao da učini isto. Usnama je formirao reči „Hvala ti” kada su se kucnuli čašama. Zatim su im se pogledi prepleli iznad vinskih čaša. Hejli je bila nesposobna da oči odvoji od njegovih, kao ni da pomeri mali prst koji je on jedva primetno milovao svojim. Osećanja su joj stegla grlo. Talas vreline joj se peo uz vrat i preplavio ušne školjke pulsirajućom toplotom. Jagodicom malog prsta prelazio je preko njenog, a ona je osećala strujne udare koji su joj jurili rukom ka grudima. Drhtala je od uzbuđenja. - Da li sada mogu da idem da se igram? - Molim te, da li mogu da ustanem od stola i idem da se igram ispravio ju je Tajler, na silu skrećući pogled sa Hejli i spuštajući čašu na sto. 42 Anna

Zvoncica Fejt je uzdahnula pubertetski naglašeno. - Molim te, mogu li da ustanem od stola i idem da se igram. Tajler se nasmešio. - Možeš. Evo ti dva dolara - dodao je izvlačeći novčanicu iz džepa. - Razmeni ih na kasi i vodi računa kako ih trošiš. - Hvala, tatice. Potrudiću se da potraju - obećala je Fejt, zgrabila novac, otpila poslednji gutljaj koka-kole i odjurila od stola. Hejli je to vreme iskoristila da pokuša da se pribere. Osećala se slabašno i usplahireno kao sredovečna usedelica sa valunzima. Ovo je ludilo, razmišljala je, da sebi dozvoli da je zavede muškarac poput Tajlera Skota. On je navikao da dobija, da otima ono što poželi, navikao je da sve bude po njegovom. Bio je veoma uglađen. Znao je kako da se poigrava emocijama žena. Bez sumnje je imao mnogo iskustva u primeni tehnika zavođenja, ali Hejli je bila potpuno neiskusna i nesposobna da mu se odupre. Trudeći se da joj se ništa od onoga o čemu je razmišljala ne pokaže na licu, još malo se uspravila na stolici, popravila frizuru, ovlažila usne i pokušala da izgleda prisebno i smireno. Iz iskustva je znala da ukoliko mu pruži prst, on će tražiti čitavu... - Jesi li za kafu? - upitao je. - Da, molim vas - odgovorila je kratko. Dok su čekali da im posluže kafu, ona se pretvarala da je neobično zanima promenada i reka ljudi koji su prolazili pored restorana, iako zapravo ništa nije videla. Nije ni pokušao da započne razgovor, ali je sve vreme osećala njegov pogled na sebi, pogled koji je dodirivao svuda, koji je sve video. Ponovo je osetila tu sumanutu potrebu da se nekako pokrije. - Mleko? - privukao joj je pažnju. - Da, molim vas. - Kaži koliko. - Dolivao joj je mleko u kafu dok ga nije zaustavila. - Hvala vam. - Nema na čemu - odgovorio je podrugljivo ljubazno. Ispijala je kafu, odbijajući da ga pogleda. On je svoju odsutno mešao kašičicom. - Ne moraš da budeš takva, znaš? - tiho je rekao. - Kakva? 43 Anna

Zvoncica - Stisnuta, na oprezu, uplašena. Neću ti strgnuti odeću i silovati te na stolu. - Usne je iskrivio u vragolast osmeh i namignuo joj. - Bar ne prvog puta. - Gospodine Skote... - Dobro, dobro. Izvini. Tako si prokleto nervozna. Zar ne umeš da prepoznaš šalu? - Meni nije bilo smešno. - Onda ću morati da smislim nešto drugo da te zabavim. Spustila je glavu potpuno postiđena. Iznenada se osetila veoma mladom i veoma glupom. - Obično imam odličan smisao za humor, ali zbog vas se sve vreme osećam kao da moram da se branim, zbog onoga što se desilo ovog poslepodneva, i... - I? - I zbog onoga što ste rekli. Oprezno je podigla glavu da ga pogleda jer ništa nije odgovorio. Zamišljeno ju je posmatrao. - Kada nešto želim, onda obično svim silama krenem da radim na tome da to i dobijem. Bez zazora i punom parom. Izvini, Hejli. Želim te. To ti je jasno. Ali sam te požurivao i do sada nisam shvatao koliko sam bio nestrpljiv i koliko sirovo tebi verovatno izgledam. Obećavam ti da ću da usporim, da ću ti dati prostora da dišeš. Sve njene brane su u tom trenutku probijene, sve odbrane su pale. Blagi sjaj u njegovim očima i toplina u njegovom glasu osvojili su je onako kako sila nikada ne bi uspela. - Pričaj mi o sebi - tiho je zamolio. - O svom životu pre nego što si me upoznala. Pomenula si da imaš sestru. Da li i ona živi ovde? - Ne, živi u Nešvilu. Radi u jednom muzičkom studiju. - Šta radi? - Kao sekretarica. - Da li je i ona uspešna u svom poslu kao ti? Hejli se tiho nasmejala. - Ne želim da zvučim nadmeno, ali ne, nije. Ali ona nedostatak pameti i obrazovanja uspešno nadoknađuje svojim izgledom. Veoma je lepa. - To si već pomenula. „Elen je lepotica u našoj porodici.” O tome ćemo kasnije. A tvoji roditelji? 44 Anna

Zvoncica - Nisu više živi. Odrasla sam u Noksvilu. I mama i tata su se razboleli neposredno pošto sam diplomirala i počela da radim kao menadžerka u jednoj telefonskoj kompaniji. Živela sam sa njima i starala se o njima. Oboje su umrli u roku od nekoliko meseci. Prodala sam kuću, konkurisala za posao u Serendipitiju, i sada sam ovde. Nije baš naročito uzbudljivo. - Ti mene uzbuđuješ. Do tada je gledala neodređeno pored njegove glave, ali je na zvuk tih ozbiljnih, blagih reči, skrenula pogled ka njemu. Vatra koja je buktala u sivim dubinama njegovih očiju potvrđivala je ono što je upravo rekao. - Ali da ti dokažem da nisam divljak kakvim me smatraš, ispričaću ti više o sebi no što bi ikada želela da znaš. Otpio je gutljaj kafe, zamolio kelnera da im oboma dopuni šolje, bacio pogled preko ramena da proveri da li je Fejt i dalje bezbedno udubljena u igrice i ponovo progovorio. - Imao sam veoma privilegovano detinjstvo i mladost. Privatna škola. Fakultet za menadžment na Harvardu. Svi su od mene očekivali da se dobro oženim i to sam i uradio. Teško bi bilo proceniti ko je koga učinio nesrećnijim. Monika i ja smo se i u najsrećnijim trenucima tek prijateljski podnosili. Razveli smo se posle godinu i po dana. - Fejt je jedina dobra stvar koja je proizašla iz tog braka. U to vreme se retko dovodilo u pitanje pravo majke na starateljstvo. Tako je Monika podizala našu kćer, a ja sam život posvetio proširenju očeve imperije. Kada je Monika poginula, Fejt i ja smo se iznenada našli zajedno. Do tada smo se sretali retko, nakratko, tokom sporadičnih poseta vikendom. Još uvek se upoznajemo. - Duboko je uzdahnuo. - Dakle, to je to. Životopis i ljubavi Tajlera Skota. Hejli nije baš mogla da se sažali na nekoga ko je odrastao uz sve privilegije koje novcem mogu da se kupe, ali bilo je očigledno da mu to nije donelo sreću. Prvo pitanje koje joj je palo na pamet bilo je: - Kako je Monika izgledala? - Fizički? Plava, lepa. Zanemarila je oštar ubod ljubomore i dodala: - Je li bila dobra majka? - Ne mogu da je kritikujem pošto sam ja odigrao potpuno epizodnu ulogu u vaspitanju Fejt. Bila je onoliko dobra koliko to može biti majka 45 Anna

Zvoncica koja igra tenis, bridž i ima bogat društveni život. Mislim da se Fejt neprestano sa njom poredila i uvek na svoju štetu. Ali sumnjam da je Monika ikada shvatila da Fejt pati od kompleksa niže vrednosti i da ju je ikada hrabrila onako kako si ti to učinila malopre. Hvala ti na tome. - Znam kako je kada se osećaš ružnom. - Govoriš iz sopstvenog iskustva? - Da. U poređenju sa tim kako sam ja izgledala u pubertetu, Fejt je prima balerina. Naočare, proteze, crvena kosa, visoka, mršava. Bila sam savršena slika za neki od onih tv programa ‘pre i posle’, gde gostima u potpunosti promene fizički izgled. Tajler se naslonio na laktove i nagnuo se kako bi joj poverljivo šapnuo: - Gospođice Ešton, kada ste se poslednji put pogledali u ogledalu? Pitanje i način na koji je postavljeno su je potpuno zbunili. Pre no što je uspela da razume puno značenje njegovih reči, doletela je Fejt i uzviknula: - Odigrala sam sve igrice koje imaju. Hoćete li sada vi da igrate sa mnom? Mooolim vas! - Kako mogu da odbijem taj poziv? Hejli, šta ti kažeš? - Idemo - rekla je, graciozno ustajući sa stolice, da bi je Fejt istog trenutka zgrabila za ruku i povukla ka prostoriji sa igricama. U narednih pola sata Tajler je punio mašine novčićima. Odrasli su bili ljubomorni na veštinu sa kojom ih je Fejt pobeđivala, ali su se svi dobro zabavljali, smejali se i vikali dok su polako učili od nje. Kada je grupa tinejdžera postala preglasna, uz upotrebu reči i izraza koji nisu bili prilkladni za njene mlade uši, Tajler ih je obe brzo izgurao iz prostorije, podmitivši ćerku obećanjem da će dobiti sladoled u kornetu. - Da li znaš gde se nalazi poslastičarnica Zaljubljena srca u selu? upitao je Hejli. - Tamo imaju sladoled od breskve. To mi je omiljeni - umešala se Fejt. - Naravno da znam. Ali ja sam vrlo konzervativna. Ja ne mogu da se oslobodim svoje zavisnosti od sladoleda od čokolade sa karamelom. Veselo su ćaskali dok su se probijali ulicom još uvek prepunom turista. Antikvarnice i prodavnice suvenira bile su prepune kupaca. Deca i odrasli su se naslađivali slatkišima iz mnogobrojnih poslastičarnica, ispijali su limunade sa kioska ili uživali u svežim 46 Anna

Zvoncica krofnama. Nekoliko prodavnica suvenira nudilo je i stolice za ljuljanje postavljene ispred radnji na kojima su šetači mogli da predahnu i da u isto vreme uživaju u svemu što ih okružuje. Selo je projektovano po uzoru na bavarske gradiće u Nemačkoj. Radnje su bile ljupke, raznovrsne po arhitekturi, i u njima se moglo naći sve, od najskupocenijeg kristala do košer krastavčića i unikatnih Božićnih ukrasa. Poslastičarnica Zaljubljena srca je u to doba obično bila prepuna posetilaca kojima je bilo teško da se odluče u izobilju različitih vrsta sladoleda. Tajler, Hejli i Fejt su morali da čekaju u redu. Hejli se oduvek dopadala ova poslastičarnica, sa crvenim zidovima natrpanim suvenirima sa motivom koka-kole. Ali večeras je bila u agoniji, neobičnoj i divnoj u isto vreme. Od kada su izašli iz restorana, Tajlerova ruka ju je zaštitnički grlila oko vrata. Dodir mu je bio lagan, milovao ju je prstima i ni za trenutak nije posumnjala da nije svestan toplote koju je odašiljao kroz njeno telo. Sada, dok su stajali u redu i raspravljali sa Fejt o prednostima sladoleda od vanile u odnosu na onaj od breskve, ruka mu je skliznula niže na njena obnažena leđa. Kažiprstom joj je rasejano prelazio preko čipke na rubu korseta od jedne lopatice do druge. Sada već poznata slabost joj je obuzela udove i morala je da potraži oslonac u tom visokom, snažnom telu pored svog. Prstima joj je obuhvatio vrat, palcem joj zabacio glavu unazad i nagnuo se nad nju. - Šta ti misliš? Nije mogla ni o čemu da razmišlja. Sva njena mentalna energija bila je usmerena na njega - na njegovu savršenu muževnost, na to koliko želi da mu dodirne kosu, na to koliko žudi da prstima prođe kroz njegove uvek razbarušene i nakostrešene obrve. Na taj dug, tanak nos i puna usta pomalo nalik na profile antičkih statua. Nije ni shvatala koliko ženstveno, ranjivo izgleda dok ga tako zaneseno posmatra. Plafonski ventilatori su se lenjo okretali i blago joj mrsili kosu na obrazima i na čelu. Vrat joj je bio izvijen, a bilo u trouglu ključne kosti kucalo je vidljivo ubrzano. Zelene oči bile su joj ispunjene neplaniranom zavodljivom snagom. Nije shvatila dvostruko značenje pitanja koje joj je uputio i jednostavno je odgovorila: - Ja ću ipak čokoladu sa karamelom. 47 Anna

Zvoncica Spustio je pogled na njena usta, razdvojenih i drhtavih usana dok je ubrzano i plitko disala. - Da li mogu da probam? Nije mislio na sladoled i oboje su to znali. Razgovor, da ne pominjemo čitav kontekst, izmicao je kontroli. Hejli je bilo jasno da tone u more strasti i da će se svakako udaviti ako sada ne pokuša da se spase. - Molim te, da li mogu da probam. Fejt je pomislila kako je baš zabavno što Hejli ispravlja njenog tatu, baš kao što je on nju ispravio i prsnula je u smeh koji je trajao i pošto su sladoledi pojedeni. - Vreme je za spavanje, draga moja devojčice - podsetio ju je Tajler dok ih je izvodio iz sela i sprovodio ka parkiranom linkolnu. Fejt je dobrovoljno sela na zadnje sedište, uzimajući zdravo za gotovo da Hejli treba da se vozi na prednjem sedištu uz Tajlera. - Ostaviću te u Gledstounu i zamoliću Harija da te otprati do apartmana, a zatim ću otpratiti Hejli kući. - Mogu li... molim te, da pre spavanja odem na plivanje? - Ne smeš u bazen ako ja nisam prisutan. Uostalom, bazen se zatvara u 10 uveče. Ali ići ćemo ujutru ukoliko budeš čvrsto spavala kada se vratim. - Važi - progunđala je Fejt. Hejli se okrenula ka njoj da joj pogledom kaže kako je razume i uhvatila devojčicu dok je pokušavala da sakrije zevanje. Tajler je isto to primetio u retrovizoru i dvoje odraslih su se znalački nasmešili jedno drugom. Noćni menadžer u Gledstounu je obećao da će ispratiti Fejt do njihovog apartmana. Devojčica je poslala Hejli poljubac pre nego što su ona i Tajler izašli kroz teška staklena ulazna vrata hotela. - Ne bi priznala da joj se spava dok se ne onesvesti prokomentarisao je Tajler smejući se, dok je ubacivao menjač u brzinu i izlazio sa parkinga na ulicu. - Mislim da je to osobina sve dece. - Znaš mnogo o deci, Hejli? - Zapravo ne. Moje teorije su sve bazirane na ličnom iskustvu. - Priznajem da je roditeljstvo najteži posao kojim sam se ikada bavio. Potpuno me prevazilazi. - Na koji način? - oprezno je upitala. Nikada mu ne bi otvoreno rekla da je njegova kći nesigurna u njegovu ljubav. Ponos muškarca 48 Anna

Zvoncica kakav je Tajler Skot ne bi podneo taj udarac. Bolje je da ga pusti da sam priča i možda tako shvati kako mu može pomoći da bolje razume svoju devojčicu. Tužno se nasmejao pre nego što je odgovorio na njeno pitanje. - Na svaki mogući način. Mislim da nikada ranije nisam imao razumevanja za kompleksnosti ženskog uma dok nisam bio primoran da izađem na kraj sa jedanaestogodišnjom devojčicom. - Fejt se mnogo trudi da izađe na kraj sama sa sobom. Devojčice njenog uzrasta obično nisu zadovoljne sobom. Želi da postane žena, ali je ta pomisao i plaši. Telo joj sazreva brzinom koju njena psiha ne može da isprati. - I tako, kada je pčela ujede na nezgodno mesto, ona se previše stidi da to kaže svom ocu. Hejli se nežno nasmešila. - Upravo tako. Veoma je osetljiva i otkriva samo delić onoga što oseća. I više od svega, želi da njen otac bude ponosan na nju. Naglo je okrenuo glavu ka njoj. - Ja jesam ponosan na nju. Hejli je poželela da ga upita da li joj je to ikada rekao, ali je zaključila da ne treba da se meša. Umesto toga, rekla je: - Ona je divna devojčica koja se pretvara u sjajnu mladu ženu. Nasmejao se. - I ona misli da si ti podjednako sjajna. Od kada si joj juče pritekla u pomoć, neprestano priča o tebi. Uzvratila mu je osmehom. - A ja samo o vama slušam. - O, ne! - zastenjao je. - Da li te je obavestila o svim mojim lošim navikama? - Na primer? - Na primer da psujem kao kočijaš kada igram golf. - Koliko puta ste igrali golf sa Fejt? Zaustavio je automobil ispred njene kuće i široko se nasmešio. - U pravu si. Tu moju lošu naviku još nije upoznala. Možda ću i ostale uspeti da sakrijem od nje. - Koje ostale? - A, ne. Svoje loše navike otkrivam jednu po jednu. Tih zajednički smeh ispunio je unutrašnjost automobila. Grubo je prekinut zaslepljujućom svetlošću munje i pratećom tutnjavom 49 Anna

Zvoncica grmljavine. Istog trenutka su kišne kapi počele da dobuju po šoferšajbni. - Auu - prokomentarisao je Tajler. - Pretpostavljam da je zato bilo toliko vruće i vlažno. - Verovatno - promrmljala je Hejli. Iznenada je atmosfera u kolima bila puna električnog naboja baš kao i oluja napolju. Vazduh je bio lepljiv, bilo im je teško da dišu. Sporadični odsjaji munja samo su pojačavali intervale potpune tame. I najtiši zvuk u kolima činio se mnogo glasniji u periodima potpune tišine između dva udara groma. Hejlino srce je divlje udaralo bolno svesno prisustva muškarca na svega par centimetara od nje. Instinktivno je znala da je i on nje svestan na isti način. To obostrano osečanje kao da ih je gušilo, kao ćebe koje ih je oboje prekrivalo. - Hvala vam za ovo veče - brzo je rekla Hejli i pružila ruku da otvori vrata. Neverovatnom brzinom je pružio ruku preko sedišta presvučenog kožom i uhvatio je za zglob. - Sve dame sam uvek pratio do vrata, gospođice Ešton. Posebno usred oluje. Sačekaj. Izašao je iz automobila i otvorio njena vrata pre nego što je mogla da se snađe i isplanira kako da se odbrani. Snažnu ruku je prislonio uz donji deo njenih leđa i pogurao je ka zaštiti krova trema koju je formirao pod terase od crvenog drveta. - Moj ključ... - Petljala je po unutrašnjosti tašne, uzaludno pokušavajući da pronađe ključ. Kada ga je konačno izvukla nespretnim prstima, okrenula se ka Tajleru i rekla mu: - Laku noć. Uzalud se nadala da će joj poći za rukom brzo da pobegne. Pre nego što je uspela da uvuče ključ u bravu, Tajler je uspeo da je pribije uz zid, sprečavajući bilo kakav pokušaj bekstva oslonivši dlanove na zid sa obe strane njene glave. Disala je isprekidano i plitko, što zbog trčanja, što zbog njegove blizine, ali je pokušala da zvuči odlučno kada je počela: - Gospodine Skote, već smo jednom danas odigrali ovu scenu, i sada mi je već pomalo dosadna. Rekla sam vam tada i ponavljam sada... - Ćuti. Bez oklevanja joj je pritisnuo usne svojima. Ono malo samokontrole koju je još posedovao toga jutra u kancelariji polako se topilo tokom 50 Anna

Zvoncica dana, i sada je više uopšte nije bilo. Više nije ispitivao, oklevao, više nije bio strpljiv, odlučno ju je ljubio i nije naišao ni na kakav otpor. Usne su mu se otvorile nad njenim i bilo joj je nemoguće da ostane hladnokrvna. Svaka ćelija u telu joj je oživela. Koža joj je bridela od čudnog, novog uzbuđenja dok je rukama senzualno prelazio preko njenih mišica ka ramenima. Milovao joj je ramena pre nego što joj je obema rukama obuhvatio lice. Zarobio joj je glavu snagom svojih dlanova i nagovorio njena usta da mu odgovore. - Nemoj se uzdržavati, Hejli - prošaputao joj je u usta. Znala je da je na nepoznatom terenu, ali je očajnički želela da nauči ovu novu igru i razdvojila je usne da prihvati vrelinu njegovih usta. Njegov jezik je palio kao baklja. Zaronio je u njena usta, ulazio i izlazio sve dok ga ona nije zarobila svojim usnama, zamenivši uloge i od plena postala grabljivica. Zvuk koji je ispustio bio je eho grmljavine sa okolnih brda. Razdvojio je usne od njenih kako bi istražio meku kožu iza njenog uha. Njena kosa mu se rasula po dlanovima kada je spretnim prstima izvukao češljiće koji su je pridržavali. - Hejli, Hejli - vatreno je šaputao. - Ti sebe i dalje vidiš kao tu nespretnu, mršavu tinejdžerku sa naočarima i protezom, zar ne? Zar ne shvataš koliko si poželjna? - Tajlere... gospodine Skote... - Tajler. - Tajlere, molim te... ne želim da mi ovo radiš. - Da, želiš. Da, želela je. Grickao joj je ključnu kost. Osetila je kako joj se odlučnost topi baš kao i mišići na nogama i obavila mu je ruke oko vrata kako se ne bi srušila. Dozvolila je sebi da zadovolji potrebu koju je osećala od kada ga je prvi put videla, i dotakla mu tamnu kosu koja se uvijala oko kragne, a potom sede vlasi na slepoočnicama. Nikada kasnije nije mogla jasno da se priseti kada je spustio tanke bretele njene haljine, ali isto tako nikada neće zaboraviti trenutak kada su njegovi prsti počeli da miluju vrelu kožu na njenim grudima. - Znao sam da ti je koža ovako meka. Topao saten. Da su snovi stvarnost, do sada bih te već voleo hiljadu puta, Hejli. Na svaki način na koji muškarac može da voli ženu, i na još mnogo drugih još neotkrivenih. 51 Anna

Zvoncica Ljubavne reči koje joj je šaputao bile su razuzdane i uzbudljive; u prvom trenutku ih nije povezivala sa sobom. Ipak, potpuno su je opčinile. Ali, šta ako ih on izgovara samo zato što zna da je to nešto što svaka žena želi da čuje? Šta ako ih je do sada ponovio bezbroj puta? Šta ako ih zaboravi do sutra? Sada su joj zvučale pomalo šašavo i veoma, veoma uzbudljivo. Da li se one zaista odnose na nju? Na Hejli Ešton, koja je obično muškarcima bila dobra drugarica, nikada ljubavnica? Usne su mu napustile udubljenje na njenom ramenu i vratile se na njena usta. Usne i nosevi su se njuškali u slatkom iščekivanju dok istovremeno nisu prestali da se igraju i strasno se poljubili. Povukao joj je ruke sa svog vrata ka struku. Obgrlila ga je bez stida, želeći da oseti mišiće koji su mu se napinjali pod košuljom. Prsti su joj sa divljenjem prelazili preko njegovog čvrstog tela. Kiša mu je nakvasila lice i pojačala miris njegove kolonjske vode koji ju je u kombinaciji sa prirodnom aromom njegove kože potpuno opio. - Hejli? - Hm? Ponovo joj je podigao jednu ruku. Okrenuo je glavu i utisnuo usne u njen mek dlan. - Tajlere - tiho je zastenjala kada je osetila vlažnu vrelinu njegovog jezika na svojoj nežnoj koži. - Hejli, hajde da se dodirujemo. - Nije dovoljno brzo shvatila puno značenje njegovih reči i pre nego što se snašla, uvukao joj je ruku između dugmića na svojoj košulji i pritisnuo je na svoju toplu, maljama prekrivenu kožu. Osetivši ga pod svojim prstima na trenutak je gotovo izgubila svest. Nije ni primetila da je otkopčao prvo dugme na ionako duboko sečenom korsetu njene haljine i prstima prelazio preko punoće njenih dojki, sve dok nije bilo prekasno da se pobuni. Reči protesta formirirane u glavi su se na putu do grla pretvorile u uzdahe pristanka koji su joj u kratkim uzdasima prelazili sa usana. Njegove ruke su odgovorile na njeno uživanje. Bretele su se još malo spustile i tkanina koja ju je štitila spala je pod njegovim željnim prstima. Obuhvatio ju je u toplu bezbednost svojih dlanova. Ispunila ih je darežljivo i taman koliko treba. Divio se njihovoj čvrstoj zrelosti pre nego što je palčevima krenuo da iznuđuje odgovor delikatnih pupoljaka. Nije ga razočarala. Bubrili su pod njegovim predanim dodirom. - Oh, ne! - Hejli, ponesena strašću kakvu do tada nije spoznala i za koju je verovala da postoji samo u mašti, nije više mogla da izdrži sve 52 Anna

Zvoncica intenzivnije senzacije koje je osećala i zaronila je lice u udubljenje između njegovog ramena i grudi. - Hejli, pogledaj me. - Ne. - Okretala je glavu levo-desno odbijajući da podigne pogled jer je znala da je, ako to učini, izgubljena zauvek. I znala je da i ovako priznaje poraz. Uradio je ono što joj je obećao, zaveo ju je. - Pogledaj me, molim te. Podigla je glavu, očiju punih suza izazvanih osećanjima koja nije mogla ni da imenuje, i pogledala ga. - Nikada više mi nemoj reći da nisi lepa. Da li me čuješ? Samo je nemo klimala glavom, nesposobna da progovori jer ju je on i dalje dodirivao intimnije nego bilo koje ljudsko biće pre njega. - Poljubi me - rekao je. Pružila mu je usne bez oklevanja. U plesu erotičnog simbolizma, jezikom je trljao njen dok joj je svakim prstom ponaosob dodirivao bradavice. - Oh, gospode - prostenjao je, odvajajući se od nje. Disanje mu je bilo ubrzano i nepravilno. Dugo je zurio u drveni pod pod svojim nogama pre nego što ju je žalosno pogledao. Sa nežnošću kojom se ljudi obično ophode sa decom, podigao joj je bretele na haljini i zakopčao dugme koje joj je pre toga otkopčao. - Ako te sada ne napustim, neću biti u stanju da održim obećanje da neću žuriti. - Ponovo joj je dlanovima obuhvatio lice. - Ali, bože, tako si slatka. Poljubio ju je beskrajno nežno, uvlačeći jezik u njena usta tek na trenutak, samo da bi dodirnuo vrh njenog. - Laku noć, ljubavi moja rekao je. I nestao iza kišne zavese. Hejli je ušla u kuću i spremila se za spavanje u stanju potpune euforije. Ipak nije imao nameru da je iskoristi. Dopadala mu se takva kakva jeste, ne zbog onoga što može da učini za njega, seksualno ili na neki drugi način. Da je samo želeo da je iskoristi, ne bi je ostavio te noći. Obećao joj je da će je zavesti i da će to biti zavođenje sa predumišljajem, uz nežnost i prefinjenost, možda čak i... ljubav? Ljubav? Zadrhtala je od pomisli na tu mogućnost. Nazvao ju je svojom ljubavi, ali da li su te nežne reči imale i dublje značenje? Iz iskustva je znala da ljudi često manipulišu izjavama ljubavi kada nešto žele da dobiju. 53 Anna

Zvoncica Tajler, onaj Tajler koji ju je ljubio sa toliko strasti i obzira ne bi mogao da bude tako surov.

54 Anna

Zvoncica

5. - Odeljenje za odnose sa posetiocima. Hejli Ešton. - Javila se Hejli kada je telefon zazvonio. Tek je pre pola sata stigla u park, ali joj je radni sto već bio prepun poruka i formulara. Neprekidna reka posetilaca i toga jutra je prolazila kroz glavnu kapiju, mada je Hejli pre nekog vremena primetila da se starosna struktura gostiju donekle promenila. Pošto je počela nova školska godina, posetioci su tih dana bili nešto stariji i smireniji. - Dobro jutro, gospođice Ešton. Pogodite ko je. Nije morala da pogađa. Taj glas ju je čitave noći pratio u snovima. Da li je ikada ranije tako dobro spavala? Tog jutra se probudila rumena i ustreptala prisećajući se nežnosti razmenjenih prethodne večeri. - Da niste možda voditelj sa radija koji deli nagrade? - Jok. - Prokletstvo. Baš nemam sreće. Da me niste vi više puta zvali da mi nudite čišćenje zavesa i tepiha sa popustom? - Ponovo netačno. - Znam da mi niste švaler, jer je on... - Kakav švaler? - Glas sa druge strane žice više nije zvučao šaljivo, postao je zahtevan i osoran. Hejli se nasmejala. - Samo sam htela da proverim da li pažljivo slušaš. - Dobro jutro - ponovio je. Glas mu se ponovo promenio. Ovoga puta bio je intiman. Zvučao je kao da joj je dobro jutro poželeo dok im se glave dodiruju na jastuku. - Dobro jutro - odgovorila mu je šapatom. Pročistio je grlo. - Je li sve u parku u redu? Malopre sam se čuo sa Harmonom i izgleda da je sve pod kontrolom. - Jeste. Bar onoliko koliko je to moguće dve nedelje pred zatvaranje sezone. Nekoliko posetilaca se žalilo što smo zatvorili par prodavnica. Objasnila sam im da u parku preko leta radi mnogo studenata koji se u septembru vraćaju na fakultet i da zbog toga moramo da zatvorimo 55 Anna

Zvoncica neke od vožnji i prodavnica. Gunđali su, ali to je to, jednostavno traže razloga da se žale. - Ti to sve tako vešto rešavaš. - Hvala vam, gospodine. - Hoću li ti nedostajati dok budem bio na putu? Srce joj je otežalo kao olovo dok je čvrsto stezala slušalicu iznenada potpuno malaksalom rukom. - Na putu? - upitala je tihim glasom. - Nažalost, tako je. Moram da otputujem u Atlantu na nekoliko dana. U gužvi sam, ali sam hteo da te pozovem pre nego što krenem. Polećem sa aerodroma u Noksvilu, i ako ne požurim, propustiću let. - Razumem. - Osetila se kao da ju je neko polio ledenom vodom i potom iscedio. Iz sekunda u sekund je bivala sve očajnija. Trebalo je da znaš, Hejli... - Ostavljam Fejt sa dadiljom koju mi je preporučio direktor Gledstouna. Mislim da će se lepo slagati, ali ta gospođa ne vozi, pa sam hteo da te zamolim da, ako ti nije teško, povedeš Fejt sa sobom ako negde izlaziš. Učinila bi mi veliku uslugu. Vreme je stalo, baš kao i njeno srce. Zurila je u kalendar na svom radnom stolu sve dok se linije koje su razdvajale dane i nedelje nisu stopile u jednu nejasnu mrlju. - Hejli? Jesi li još uvek tu? - Jesam. - Iznenadila je samu sebe smirenošću sa kojom mu je odgovorila. Mirna, hladna, kompetentna Hejli. Ništa je ne može izbaciti iz takta. Uvek se na nju može računati. - Da, još uvek sam na vezi. Shvatio je to kao slaganje sa njegovim predlogom i požurio. - Hvala ti, Hejli. Znao sam da ti neće smetati. Vas dve se tako dobro slažete. Ti joj mnogo značiš. Svaka reč joj se zarivala u dušu poput uboda noža. Ona je želela da se dobro slaže sa Tajlerom. Želela je da njemu mnogo znači. Nije je pitao kako je spavala. Nije joj rekao kako mu je bilo teško da je sinoć napusti. Pitao je da li je sve u redu u Serendipitiju i sada je molio da bude visokokvalifikovana dadilja njegovoj kćeri! Proklet bio! - Imam puno posla, ali ću videti šta mogu da uradim. Jesi li želeo još nešto da mi kažeš? - upitala ga je poslovno i nabusito. - Ne bih želela da zakasniš na avion, a i ja imam veoma puno posla. 56 Anna

Zvoncica - Hejli. - Prepoznala je onu opijajuću notu u njegovom glasu. Već dva puta je uspeo da je omami i spreči da razumno postupa, ali sada joj je bilo jasno da je sve to gluma. - Imam još jedan poziv, gospodine Skote. Do viđenja. - Sa treskom je spustila slušalicu i potom zaurlala: - Nadam se da ćeš goreti u paklu! Zidovi su je gušili. Morala je da izađe iz kancelarije da se ne bi onesvestila. Proletela je kroz sobu svoje asistentkinje. - Idem da nešto proverim, Šarlin. Molim te, primaj moje telefonske pozive. Zatim je krenula vijugavim i lepo uređenim stazama parka ne mareći kuda ide, znajući samo da mora da nastavi da se kreće. Kako je mogla da bude toliko glupa da od početka ne shvati o čemu se radi? Jednostavno nije obraćala pažnju na očigledne znake. Kada je prvi put pokušao da je zavede, mislila je da je tražio razonodu u kancelariji. Trebalo je da joj bude jasno. Tajler Skot nije bio počastvovan fantastičnom reputacijom uspešnog biznismena zato što je flertovao sa sekretaricama i koleginicama. On je sve vreme tražio pouzdanu dadilju za svoju kćer jer je bio previše zauzet i previše sebičan da joj se lično posveti. I čim je osetio da popušta pred njegovim veštim zavođenjem, preduzeo je korake da je postavi na mesto koje joj je namenio. - Izvinite - mrmljala je dok se vešto provlačila pored para koji je buljio u mapu parka. - Izvinite, mlada damo, vi ovde radite, zar ne? Možete li nam reći gde je Plantaža strave i užasa? Nema je na mapi. Naravno da je na mapi, ti glupane!, poželela je da zavrišti. Umesto toga, odgovorila je sa strpljenjem i ljubaznošću kaluđerice. - Da, gospodine. Evo, ovde je. - Pokazala im je jasno označenu tačku na šarenoj, jednostavnoj mapi. - Prođite pored lutkarskog pozorišta i naći ćete se tačno ispred plantaže. - U redu - rekao je i lagano krenuo u pratnji supruge. - Nema na čemu - promrmljala je Hejli upola glasa potpuno iznervirana. Nikada se neće navići na nevaspitanje nekih ljudi. Što ju je ponovo skrenulo na mračne misli o karakteru Tajlera Skota. Da je jednostavno prišao i rekao joj da mu se dopada kao ljudsko biće, da joj je rekao koliko se njegova kćer vezala za nju, da joj je objasnio koliko je devojčici teško da se emotivno prilagodi činjenici da 57 Anna

Zvoncica više nema majku, saosećala bi sa njim. I verovatno bi mu i sama ponudila da češće viđa Fejt. Uostalom, Hejli je imala puno slobodnog vremena, a Fejt joj se zaista dopadala. Ali on se nije odlučio za taj pristup. Pokušao je da probudi njenu žensku taštinu, instinktivnu potrebu svake žene da se oseti privlačnom i... voljenom. Obasipao ju je providnim komplimentima čije je pravo značenje trebalo odmah da spozna. Nikada nije bila lepa. Zašto je toliko želela da mu veruje kada joj je to govorio? Da je njeno telo zaista dovodilo muškarce do ludila od požude, zar ona to ne bi do sada saznala? Kakva je budala ispala. Jutarnji vazduh je bio prijatno svež i oštar, ali su joj uprkos tome obrazi goreli dok se sećala kako je besramno odgovarala na njegova milovanja, na njegova laskanja, na njegove poljupce. Mora da je silno uživao u činjenici da ju je tako brzo zaveo. Nije on sinoć otišao zato što je poštuje, kao što je želela da veruje. Otišao je jer je već potpuno vladao njenim osećanjima, oblikovao ju je kao glinu svojim veštim rukama, i znao je da je spremna da odgovori na sve njegove zahteve. E, pa do đavola sa vašim zahtevima, gospodine Skote! Kako nije obraćala pažnju kuda ide, ukočila se u mestu kada je shvatila da se nalazi ispred Velikog točka. Upravo ovde, na ovom istom mestu je prvi put ugledala te sive oči. Oči koje su je naterale da se ponaša na način potpuno suprotan njenoj prirodi, tako da više nije mogla da se prepozna. Zamišljala ga je onako kako ga je prvi put videla, i priznala je sebi da bes koji je trenutno u njoj divljao nije bio jedino što je osećala. Drugi deo je predstavljao gorko očajanje. Dopada joj se. Čak je dozvolila sebi da sa strahom pomisli da ga možda voli. Zašto, Tajlere?, pitala se prizivajući njegov lik u sećanje. Zošto ti mene ne želiš jednostavno zato što ti se dopadam? Zašto samo želiš da me iskoristiš? Poraz i odbijanje su joj povili ramena dok se vraćala ka kancelariji. Nije primetila da se drveće boji bakarnim i zlatnim bojama jeseni. Nije shvatila kako jesenji kolorit koji je okružuje ističe boju njene kose i očiju. Žene su se sa ljubomorom okretale za vitkom figurom vatrenobakarne kose i zelenih očiju koje su sada blistale od neisplakanih suza. Ali Hejli nije primećivala njihove diskretne poglede. Niti je videla kako se muškarci okreću da se dive njenom stavu, 58 Anna

Zvoncica energičnom prirodnom, neizveštačenom njihanju kukova, vitkim, lepo oblikovanim nogama i čvrstim grudima. Bila je slepa za sve odobravajuće poglede, kao i uvek do tada. Ona je i dalje u ogledalu sebe videla kao nespretnu, običnu, neprivlačnu devojčicu. * * *

Hejli nije bila jedina žrtva koja je patila zbog Tajlerovog odlaska. Tog poslepodneva joj se javila Fejt. - Tata je rekao da mogu da te pozovem ako imam neki problem, ali mi je takođe rekao da te ne gnjavim previše. Da li ti smetam? Usamljenost u njenom tihom glasu joj je izazvala grižu savesti. Nije mogla da nastavi da se ljuti na njenog oca i time povredi devojčicina osećanja. - Naravno da mi ne smetaš. Imaš neki problem? - Pa, tako nekako - oklevala je Fejt, i Hejli je shvatila da pokušava da smisli opravdanje zašto ju je pozvala. - Da li misliš da bi trebalo da ofarbam kosu? Znaš, kao Majli Sajrus? Hejli se ugrizla za usnu da se ne bi nasmejala. - Mislim da bi o tome trebalo da razgovaramo za večerom. - Stvarno, Hejli? Vau, to bi bilo super! - Više nije zvučala tužno, neprijatnost je ustupila mesto oduševljenju. - Možemo da odemo do jednog super restorana van grada i večeramo tamo. - Važi. Šta da obučem? - upitala je Fejt glasom odrasle devojke i Hejli se pitala da li možda imitira pokojnu majku. - Idemo opušteno, u farmerkama i majicama. Idemo na jedno mesto gde imaju ogroman švedski sto sa puno salata. Posle toga možemo da naručimo po dva dezerta. Fejt se zakikotala. - Obe ćemo se ugojiti i tata nas neće prepoznati kada se vrati. Hejli je pomislila da nju Tajler svakako neće prepoznati. Više neće biti tako podatna i željna njegovih milovanja kao prethodne večeri kada mu je, ako ne rečima, onda svojim postupcima jasno stavila do znanja koliko je žudela za njegovim dodirom, za njegovim poljupcima. Dolazim po tebe u sedam. Danas ranije izlazim sa posla. - Biće buntovna do kraja. - Reci direktoru hotela... 59 Anna

Zvoncica - Hariju. - Reci Hariju da ćemo se vratiti do deset. - Važi, vidimo se. - Pre no što je spustila slušalicu, Fejt je dodala: Tata je rekao da ćeš ti smisliti neke zabavne aktivnosti za nas dve. Dakle tako, razmišljala je Hejli dok se pušila u kancelariji čvrsto stisnutih usana, očekivao je da će ispuniti njegove želje. Nije ni posumnjao da bi mogla da mu poremeti planove.

Ipak, do večeri se potpuno smirila, i bila je dobro raspoložena kada je otišla po Fejt u hotel. Odlično su se provele, odigrale partiju mini golfa i uživale u obilnoj večeri. I svako sledeće veče su provele zajedno. Hejli je uživala u devojčicinom društvu. Ona je, zauzvrat, polako počela da se opušta i da povremeno priča o svojim osećanjima. Hejli je slušala i instinktivno shvatala da ovom detetu niko nikada nije posvetio punu pažnju. Jednom kada se brana podigla, sve njene najdublje anksioznosti su našle put do njenih usana. Jedino što je Hejli kvarilo raspoloženje bila je činjenica da je Fejt neprestano pominjala oca. Za nju je Tajler bio mera svih ljudi - fizički, intelektualno, moralno. Hejli se zbog nje pretvarala kako i ona deli devojčicino mišljenje. Toliko puta je čula reč „tata” da kada je Fejt vrisnula iz hotelskog bazena jedne večeri, Hejli nije shvatila da se zapravo vratio, da stoji ispred nje i posmatra je kako leži na jednom od šezlonga uz ivicu bazena. Podigla je pogled sa stranice romana koji je čitala i ukrstila pogled sa njegovim, sa onom samoubilačkom odlučnošču noćnog leptira koji leti ka plamenu. Nekoliko sekundi su bez daha zurili jedno u drugo pre no što je skrenuo pogled i obratio se Fejt. - Ko je ta graciozna sirena u bazenu? - Oh, tata - odgovorila je Fejt crveneći. Zatim je povikala: - Gledaj me! Gledaj me! - Zaronila je glavom nadole i izbacila mršave noge pod pravim uglom u odnosu na površinu vode. Ljuljale su se kao dva nestabilna jarbola dok je pravila stoj na glavi pod vodom. Kada je ponovo bila na nogama u vodi do struka, ponosna zbog svog postignuća, Tajler joj se ponosno nasmešio i aplaudirao. - Vežbala si. - Dok je Fejt plivala ka ivici bazena, ponovo se okrenuo ka Hejli. 60 Anna

Zvoncica Koliko dugo ležiš tu, u tom besramnom kupaćem kostimu, dozvoljavajući kibicerima da uživaju u pogledu od koga su snovi satkani? Nije želela da je zadirkuje svojim mudrolijama, nije želela da izgleda tako fantastično muževno, i toliko seksi da je privlačio pogled svake žene koja je slučajno prošla pored bazena. Kada izgleda tako kao sada i kada joj se obraća tim sporim, tihim, zavodljivim šapatom, ne može da razmišlja. Sećanje joj se pomutilo i više nije mogla da se seti zašto ga toliko prezire. Uspravila se, prebacila noge preko ivice šezlonga i upitala pre nego što ponovo napravi budalu od sebe: - Kako je bilo na putu? - Dosadni poslovni sastanci - rekao je i cimnuo Fejt za kikice kada mu je pritrčala. Veselo je mahao rukama kako bi se oslobodio viška vode koju je iscedio iz devojčicine kose. Hejli je ubacila knjigu u veliku torbu za plažu i ustala, obavijajući se frotirskim peškirom. - Kuda ćeš, Hejli? - upitala je Fejt. Voda joj se sa brade slivala na mršave grudi. Koža i usne su joj bile plave i drhtala je od hladnoće. Kratkovido je gledala bez naočara. - Vreme je da krenem kući. - Ali planirale smo... - Šta ste planirale? - upitao je Tajler Fejt, ne obraćajući pažnju na Hejli. - Hejli je ponela preobuku, i posle plivanja je trebalo da idemo na večeru. - Dobro zvuči - zadovoljno je zaključio Tajler. - Da li biste me sačekale dok se i ja bućnem na brzinu? - Naravno! - odgovorila je Fejt. Zatim je oklevajući pogledala u Hejli. - Saćekaćemo ga, je l’ da, Hejli? Da je Hejli odbila da ga sačeka ili da krene na večeru sa njima, samo bi morala da objašnjava svoje razloge Fejt. U tom trenutku je odlučila da je najjednostavnije da potvrdno klimne glavom: - Naravno, što da ne. Tajler ju je prodorno pogledao, a potom se okrenuo ka Fejt, štipnuo je za bradu i rekao: - Odmah se vraćam. 61 Anna

Zvoncica Vratio se za nekoliko minuta, prošao kroz sporedna vrata i krenuo ka bazenu samouveren i nonšalantan kao kakvo pagansko božanstvo. I gotovo podjednako razodeven. Na sebi je imao crne kupaće gaće sa belim nogavicama koje su se spuštale niz njegove vitke butine. Tako su mu zavodljivo grlile kukove da se Hejli jedva suzdržala da ne bulji u njega, nateravši se da brzo skrene pogled. Mišići na butinama su mu bili vretenasti, ali su nagoveštavali neverovatnu snagu pod preplanulom kožom. Hejli se takođe trudila da ne zuri u njegov torzo, ali bez uspeha. Imao je telo mladića u punoj snazi. Zrelost je samo naglašavala njegovu vitalnost. Široka i snažna, ne preterano mišićava ramena i grudi. Vitka, ali ne i mršava, rebra i struk. Izgledao je moćno, ali u isto vreme i elegantno dok je izvodio savršen skok na glavu koji jedva da je ustalasao površinu vode. Hejli je ušla u deo gde se nalazio zatvoreni bazen i sela u džakuzi. Plafon velikog atrijuma u kome je sedela bio je visok, ali je delovao intimnije, uređen kao tropski raj, sa sve vodopadom i kamenjem koje je podsećalo na lavu havajskih vulkana. Tropske biljke oko bazena su se divlje širile u toj vlažnoj klimi. Tajler i Fejt su se igrali i glasno se smejali u velikom bazenu. Hejli se naslonila na zid džakuzija i zažmurila trudeći se da se opusti u toploj, penušavoj vodi. Ispod kapaka joj je pred očima titrao Tajlerov lik. Poznavala je osećaj maljica na njegovim prsima pod svojim prstima. Ali kako li je dodirivati tu usku, svilenu liniju koja se spuštala niz njegov stomak i nestajala u pojasu njegovih kupaćih gaća? Kakav li je to osećaj? - Voleo bih da mogu da ti uđem u glavu i saznam kakve su nevaljale misli izazvale taj izraz uživanja koji imaš na licu. Naglo je otvorila oči, uznemirena što ga vidi pored sebe u bazenčiću. Klokotanje vode je prigušilo njegov ulazak. Seo je pored nje na klupu ispod površine vode i prošaputao: - Zapravo, želeo bih da budem u tebi, i to je to. Borila se da se uspravi i zamalo da nije skliznula pod uskovitlanu vodu. - Ne razgovaraj tako sa mnom! - prosiktala je. Lenjo se osmehnuo. - Zašto? - Zašto? Zato što smo na javnom mestu, eto zašto. - Potpuno smo sami. 62 Anna

Zvoncica Osvrnula se oko sebe i sa očajanjem shvatila da je u pravu. Gde su svi nestali? - Tu ti je ćerka. - Igra se pod vodopadom. Ne može da nas čuje. - Ipak, ti... Oh! Šta je to? - Moja ruka. Zaprepastila ju je njegova drskost. - Tajlere... - Način na koji je izgovorila njegovo ime zvučao je pre kao milovanje nego kao prekor koji je nameravala da mu uputi. Frenetično se trudila da ga zgrabi za ruku, ali se on nije dao. Gde li se deo sav onaj hladnokrvni prezir koji je planirala da mu prikaže? Taj dobro isplanirani gnev? Ti ponižavajući pogledi? U svega nekoliko minuta od njegovog povratka ona je ponovo bila u njegovoj vlasti, zbunjena i bez daha. - Tajlere, molim te. Nemoj. - Zašto? - upitao je grickajući joj ugao usana. - Zato... zato... - Pretraživala je svest u nadi da će se setiti nekog razumnog razloga, ali bez uspeha. Bilo je tako dobro, to stiskanje nežne kože sa unutrašnje strane njene butine, ta igra njegovih prstiju. Pomerao ih je bez stida i uzdržanosti, prelazio je preko njene kože glatko kao voda. Zatvorila je oči i naslonila se na njegove grudi. I dalje nespremna da prizna potpuni poraz, još uvek se slabašno protivila. Zato što ne bi trebalo... - Ti mene možeš da dodiruješ gde god želiš. Pomisao na onu intrigantnu liniju malja koja mu se spuštala od grudi ka stomaku proletela joj je kroz glavu nepozvana. Zatreptala je, otvorila oči i shvatila kako je netremice posmatra. Jednu gustu obrvu je ispitivački izvio uvis dok su mu usne podrhtavale od suzdržanog smeha. - Imaš li već neki određeni deo na umu? Uspela je da se oslobodi njegovog stiska. - Pusti me! - Ta drskost ju je strašno razljutila i sva neprijatnost koja se u njoj gomilala je sada vulkanskom snagom izbila na površinu. Izvukla se iz njegovih upornih ruku, uspela da ustane i dođe do ivice plitkog bazenčića. - Od sada, ruke k sebi! - naredila mu je jetkim glasom. Mahnula je Fejt koja je bila sa druge strane atrijuma. - Dođi, idemo da se obučemo za večeru. - Sačekala je da devojčica izađe iz bazena, obavila je u veliki peškir i zajedno su krenule ka Tajlerovom apartmanu. 63 Anna

Zvoncica Dnevna soba razdvajala je dve spavaće sobe, od kojih je manju koristila Fejt. Fejt je prva ušla pod tuš, tako da je Hejli imala vremena da ispere njihove kupaće kostime u lavabou. Začula je kuckanje na vratima kupatila. Tiho je opsovala i navukla na sebe frotirski ogrtač pre nego što je otvorila vrata. - Da? - Došao sam da pozajmim sapun. - Sapun. - Aha, znaš, ona stvarčica koja se peni i pere u vodi. Ignorisala je njegov pokušaj da bude duhovit. - Gde je tvoj? - Da znam, svakako ne bih pozajmljivao vaš. Vratila se u kupatilo gde je Fejt ne preterano dobro pevušila neku popularnu pop numeru praćena šumom vode. Podigla je još uvek zapakovan hotelski sapun i pružila ruku kroz pritvorena vrata. Kretao se brzinom svetlosti. Zgrabio ju je za zglob čeličnim stiskom, izvukao u sobu i bacio na sofu. Legao je preko nje, pritiskajući je uz meke ukrasne jastučiće. Ogrtač joj se otvorio. Njegove snažne butine trljale su se o njene. Ruke joj je čvrsto stezao iznad glave moćnim prstima obavijenim oko njenih zglobova. Glasno su i plitko disali u tihoj sobi u koju je jedva dopiralo razdragano pevušenje ispod tuša. - Da čujem o čemu se radi - zahtevao je. - Pusti me. - Nema šanse. Sve dok mi ne kažeš zbog čega se ponašaš kao da sam ti nekoga ubio. - Ne znam o čemu govoriš. - Vraga ne znaš! Znao sam da nešto nije u redu kada sam te pozvao pred put u Atlantu, ali tada nisam imao vremena da se time pozabavim. Sada sam opet ovde, a ti se ponašaš kao nakostrešeno bodljikavo prase i šalješ mi ubitačne strelice svaki put kada me pogledaš tim zelenim očima. Hoću da znam zašto. - Nema razloga - odlučno je izjavila i ponovo pokušala da se oslobodi. Samo ju je još jače pritisnuo uz sofu. - U tom slučaju svakako želiš da me poljubiš onoliko koliko i ja tebe. 64 Anna

Zvoncica Spustio je svoje usne na njene odlučno i tvrdoglavo. Odupirala se, stisnula je vilicu, odbijala da odgovori na sopstvenu želju koja je i sada, potpuno nepozvana, divljala njenim telom. Podigao je glavu i pogledao u njene ljutite oči. - U redu, ti uporna ženo. Želiš da te ubeđujem. Neću te razočarati. Spustio je glavu i počeo da joj gricka kožu na vratu. I dodir njegove kose doživela je kao svilenkasto milovanje dok je pomerao glavu kako bi je odmorio na njenim grudima. Ljubio ju je ispod ruke. - Nedostajala si mi. Iako si tako prokleto tvrdoglava, užasno si mi nedostajala. Duboko je i oštro uzdahnula kada je rastvorio usne nad njenom kožom. Kako je moguće da ona nikada pre nije čula za tu erogenu zonu? Ovlaš je jezikom prelazio preko njenog pazuha, paleći požar u njoj, sve dok joj se glasan uzdah uživanja nije oteo iz grla. Uzaludno je pokušavala da spusti ruku i prekine to slatko mučenje, odbijao je da joj dozvoli. - Dopada ti se ovo? Tek smo počeli, Hejli. Borila se protiv tog kovitlaca u dnu stomaka, protiv vlažne težine među butinama. Svest joj je vrištala kako ga mrzi, ali je jedini zvuk u njenom srcu i na njenim usnama bilo njegovo ime, katarzično ponavljano iznova i iznova. - Tako je, ljubavi moja. Vidi kako si lepa. - Očima ju je premerio od glave do pete. - Čitave nedelje sanjam o tome da te vidim nagu pod sobom. Želeo sam da vidim ove grudi koje sam samo dodirivao u mraku. Još si lepša nego što sam zamišljao. Usnama je kušao spoljnu stranu njene dojke; izvila se od uživanja. Jedno koleno je provukao između njenih butina. Ni taj prodor nije naišao na otpor. Kupaće gaće su mu i dalje bile vlažne kada je kukove smestio u udubljenje njenog stomaka. Osetila je njegovu želju pod tankom tkaninom. - Tako si slatka - šaputao je. Jezikom je ostavio trag bele vreline pod oblinama njenih dojki. Osećala je njegov pogled na sebi; prethodio je nežnom dahu kojim joj je hladio bradavice koje su preklinjale da ih dodiruje. Tako lagano, da je pomislila da zamišlja, usnama je okrznuo jedan ružičasti pupoljak. Drugi nežni dodir njegovih usta svakako nije izmislila, kao ni vlažno palacanje njegovog jezika. - Tajlere - rekla je vatreno dok su mu se usne obavijale oko njene bradavice. 65 Anna

Zvoncica Oslobodio joj je ruke, ali su one tražile nove okove u gustoj masi njegove kose. Prstima ju je grabila, čvrsto držeći njegovu glavu uz svoje telo, bez reči ga preklinjući da nikada ne prestane to divno sisanje koje je izazivalo erupciju svake ćelije njenog tela. Druga dojka bila je blagoslovena istom vrelom pažnjom. Šaputao joj je ljubavne reči u toplu, mirišljavu kožu dok ju je obasipao poljupcima. Kada se konačno podigao i provirio u njene oči, sada zamagljene strašću, upitao je: - Hoćeš li me sada poljubiti? - Hoću - pristanak je zvučao kao preklinjanje - Hoću, Tajlere. Poljubi me. Spojio je usta sa njenim. Ljubili su se lagano, uživajući u ukusu, u osećaju suštine onog drugog dok su žedno pili jedno drugom sa usana. Nežni poljubac je potom prerastao u seksualni okršaj dva jezika. Dok joj je jezikom prelazio preko nežne kože iza uha, upitao je: Dakle, priznaj da ti je žao što si toliko dragocenog vremena izgubila svađajući se. Ne bi je brže osvestio ni da ju je ošamario. Šta se to dogodilo? Kada je potpuno izgubila kontrolu? Gospode!, pomislila je. Da li je zaboravila šta se krije iza njegovog prividno strasnog vođenja ljubavi? Bila je odlučna da ga prezrivo odbije, da ne naseda na njegove romantične trikove. Umesto toga, ležala je naga pod njim i svakim atomom svoga bića ga preklinjala da je uzme, da je iskoristi. Spustila je dlanove na njegova ramena i odgurnula ga svom snagom. Pošto ga je potpuno iznenadila, uspela je da ga zbaci sa sebe i obori na pod. Skočila je na noge i navukla ogrtač na svoje vrelo telo. - Da li ovako plaćaš sve svoje dadilje?

66 Anna

Zvoncica

6. Pre nego što je odjurila ka vratima, sa zadovoljstvom je zapazila potpuno zapanjen izraz na njegovom licu. Sedeo je na podu i buljio u nju trepćući, očima punim pitanja. Stigla je do vrata koja su vodila u manju spavaću sobu u trenutku kada je Fejt zavrnula slavinu na tušu. Snažno je za sobom zalupila vrata. Brzo je prikupila svoje stvari. Nije planirala da provede veče u društvu tog muškarca, makar i po cenu toga da povredi devojčicina osećanja. Fejt je izašla iz tuš kabine u donjem vešu. - Hejli, hoćeš li sada da mi napraviš pletenicu riblju kost? Rekla si da kosa ne sme da mi bude potpuno suva. Hejli je u sebi zacvilela od frustracije, ali je naizgled veselo odgovorila: - Naravno. Dođi. Fejt je sela na krevet, a Hejli joj je kosu podelila u nekoliko delova. Plela je još uvek vlažne pramenove u dve pletenice koje su počinjale uz samu glavu i završavale na devojčicinim ramenima. Učvrstila ih je sa dve ružičaste trake. - Vau, baš dobro izgledaju. Volela bih da mogu sama da ih pravim. - Gotovo je nemoguće da ih napraviš sama sebi. Ja sam naučila tako što sam plela kosu svojoj sestri, Elen. Fejt se i dalje divila svojoj novoj frizuri u ogledalu, ali je upozorila Hejli: - Trebalo bi da požuriš i spremiš se. Mislim da tata ne voli da čeka. Hejli ju je nežno uhvatila za ramena i okrenula ka sebi. - Fejt, da li bi bila mnogo razočarana ako vam se ja večeras ne pridružim na večeri? Veoma sam umorna i potrebno mi je da provedem veče kod kuće, da operem veš i tome slično. Razumeš me, zar ne? - Videla je da je Fejt ne razume i da se sprema da se usprotivi, pa je požurila da doda: Uostalom, tata te nije video gotovo čitavih nedelju dana. Mislim da bi mu prijalo da veče provede sam sa tobom. Fejt je iskosa pogledala ka vratima od susedne sobe. - Stvarno tako misliš? - Stvarno. Vas dvoje verovatno imate mnogo tema za razgovor pošto se niste videli nekoliko dana. 67 Anna

Zvoncica - Nisam sigurna - Fejt nije zvučala baš ubeđeno. - On voli i sa tobom da razgovara. Ti si mu bliža po godinama. Da Hejli nije bila potpuno skrhana onim što se desilo pre svega nekoliko minuta, slatko bi se nasmejala ovoj naivnoj primedbi. - Ipak mislim da bi bolje bilo da ja sada odem. Pretvarajući reči u delo, brzo se obukla. Uzela je haljinu koju je planirala da obuče te večeri i svoju veliku torbu i krenula ka vratima. Već sam rekla tvom tati da ne idem sa vama. - Bila je to drska laž, ali ako Tajler može da se služi prevarama, može i ona. Znala je da on ne bi otkrio Fejt da ju je lagala. - Čujemo se sutra, važi? - Važi - promrmljala je Fejt razočarano. Zatim se ozarila i sa puno nade pogledala u Hejli. - Misliš li da će se tati dopasti moja nova frizura? - Izgledala je toliko ranjivo da se Hejli nagla i nežno je poljubila u obraz. - Misliće da izgledaš fantastično. Lepo se provedi i čujemo se sutra. Malo se opustila tek na pola puta do kuće. Očekivala je da će svakog trenutka u retrovizoru ugledati njegov linkoln kako joj se približava, ali je po svemu sudeći uspešno pobegla. Sa druge strane, Tajleru je verovatno bilo svejedno da li će ona večerati sa njima ili ne. Njegovi romantični nasrtaji su osujećeni, a muškarac tako strastan kao on svakako neće trošiti vreme i snagu na nekoga ko mu pruža otpor. Naći će neku drugu ženu spremniju da sarađuje. Ruke su joj drhtale dok je otključavala ulazna vrata. Zašto bi je pomisao na Tajlera sa drugom ženom tako uznemirila? Ipak, ideja da bi mogao da neku drugu ljubi sa istom strašću, da je dodiruje podjednako intimno kao što je nju ljubio i dodirivao, ispunjavala ju je mračnim očajem. Odlučila je da se baci na posao kako se povrh svega ne bi osećala krivom i zbog laži koju je izrekla Fejt, pa je prala veš, oprala kosu, nalakirala nokte i platila račune. Spustila je zatvorene koverte sa markama na stočić pored ulaznih vrata kako ih ne bi zaboravila sutra kada krene iz kuće i zaključila da bi mogla da krene na spavanje. Rad po kući joj ni malo nije ublažio osećanje depresije. Zapravo, tek boravak u praznoj kući naveo ju je da zaključi koliko je njen život dosadan. Razmišljala je o tome gde li su Tajler i Fejt otišli na večeru. Sigurno su jeli nešto mnogo ukusnije od supe iz kesice koju je ona sebi spremila. Šta je Tajler rekao i uradio kada je saznao da je pobegla? Da li je bio ljut? Da li mu je uopšte bilo stalo? 68 Anna

Zvoncica Upravo je krenula da ugasi lampu pored kreveta kada je zazvonio telefon. Srce joj je poskočilo, preskočilo i potom divlje zatutnjalo. Da li je to možda Tajler? Da li želi da čuje njegov glas? Govoreći sebi da ne želi, podigla je slušalicu. - Hejli? Ovde Harmon. Razočarano je klonula. - Zdravo, Harmone. - Izvini ako sam te probudio, ali upravo sam se čuo sa velikim gazdom. Vratio sa sa puta i potpuno je podivljao. Sazvao je sastanak direktora odeljenja za sutra u osam ujutro. Navi budilnik na sat ranije. Svima vam preporučujem da ne kasnite. Mislim da je u nekom baš lošem raspoloženju. S mukom je progutala pljuvačku. - Da... da li znaš zbog čega je ljut? - Ljut je previše blaga reč. Samo se nadam da nije nešto što sam ja uradio. Vidimo se ujutro. Prekinuo je vezu, ali je Hejli još par trenutaka držala slušalicu uz uho. Zabrinuto je grickala donju usnu. Za razliku od generalnog direktora Serendipitija, ona je znala da je upravo ona razljutila Tajlera Skota. Preostalo joj je da se nada da to niko od njenih kolega neće saznati. * * *

Grupa napetih osoba sedela je oko dugog, ovalnog konferencijskog stola u prostoriji pored Harmonove kancelarije. Napetost u vazduhu se mogla seći nožem. Nensi je pripremila kafu, ali ih se svega nekoliko poslužilo. Iako su svi bili na upravljačkim pozicijama, trenutno su se osećali veoma nervozno. Svima je bilo neobično što je njihov poslodavac, koji se godinama nigde nije pojavljivao, odjednom aktivno uključio u dnevno poslovanje Serendipitija. Zar više nema poverenja u njihovu sposobnost da upravljaju parkom? Da li Tajler Skot planira da ih sve otpusti? Tajler je uleteo i krenuo pravo ka čelu stola gde se niko nije usudio da sedne. Hejli je koncentrisano posmatrala američku zastavu u uglu sobe, iako je krajičkom oka odmerila Tajlerovu garderobu i silno se iznenadila. Očekivala je da će se pojaviti u poslovnom odelu. Umesto toga, na sebi je imao farmerke i sportsku košulju svetložute boje koja je 69 Anna

Zvoncica naglašavala njegov preplanuo ten i otkrivala snažne mišiće koje je tako dobro upoznala. Progutala je knedlu i nastavila da zuri u zastavu. - Dobro jutro - pozdravio ih je sa entuzijazmom sudije koji donosi presudu o nesumnjivoj krivici. Uzvratio mu je hor obazrivih glasova. - Imamo problem - rekao je i bacio debelu fasciklu punu papira na izlakiranu površinu stola. Niko se nije pomerio. - Serendipiti mi donosi previše novca. Dvanaest pari očiju bilo je uprto u površinu stola. Na svim licima se ogledala neverica. Pošto su polako, jedan po jedan, shvatali da nisu pogrešno čuli, sve glave su se okrenule ka čoveku na čelu stola. On se smeškao. Nervozni smeh olakšanja proneo se prostorijom. - Hvala vam svima. Serendipiti je odlično poslovao ove letnje sezone. Ostvario sam sjajan profit, koji ću morati da predam poreskoj službi ukoliko ne smislim način da ga ponovo uložim u kompaniju. Tražim od vas da mi pomognete da potrošim novac - rekao je, bacajući na sto olovku kojom se do tog trenutka igrao i zavaljujući se u stolici. Budite kreativni. - Da li mislite da potrošimo više od onoga što smo planirali za nove vožnje, gospodine Skote? - upitao je stidljivo direktor tehničkog sektora. - Ti si svoj posao obavio, Dejvise - odgovorio mu je Tajler sa smeškom. - Evo, da obavestimo i ostale da smo upravo kupili tri nova rolerkostera od jedne nemačke firme. Postavićemo ih tokom zime i biće u funkciji na samom početku naredne sezone. Dejvis i ja već radimo na tome. Harisone - okrenuo se ka direktoru sektora za održavanje zelenih površina - Očekujemo da će oprema biti isporučena u januaru. Čim se rolerkosteri montiraju, ti krećeš sa uređenjem okolnih površina. Osmotri teren, proveri detalje i počni da pripremaš planove za pejzažno uređivanje. Naruči sve što želiš. Budi ekstravagantan. - Razumem, gospodine.

- OK, da čujemo sada i ostale. Direktor kadrovske službe, čiji je smisao za humor svima bio dobro poznat, ubacio je: - Svima bi nam prijala povišica. Svi su se nasmejali, uključujući Tajlera. - Imate je. Petnaest posto, retroaktivno od početka ovogodišnje sezone. - Posle zvučnog 70 Anna

Zvoncica kolektivnog uzdaha, sobom se prolomio aplauz. Tajler je izgledao kao da mu je neprijatno. Direktoru kadrovske je rekao: - Dodaj tome i povišicu za honorarce. Želimo da samo najbolja deca rade u našem parku. Spreman sam da platim više i da više njih zaposlim. Pažljivo ih odabiraj za sledeću sezonu. - Da, gospodine. Na Hejlino ogromno olakšanje, nju je pažljivo ignorisao od početka sastanka. Ali sada se ona našla na liniji njegovog proniciljvog sivog pogleda. - Vi još ništa niste rekli, gospođice Ešton. Imate li nekih ideja? Nije planirala da se prepadne pred tim inkvizitorskim tonom. Bila je spremna. - Imam, gospodine Skote. Imam jednu ideju. - Pokretom ruke ju je pozvao da nastavi. - Sva istraživanja mog odeljenja i sve ankete koje obavljamo ukazuju da je svima najveći problem dugo čekanje za najpopularnije vožnje. - Ne možemo da smanjimo redove. Logično je da što je vožnja bolja, to je i red duži. - Naravno da ne možemo da eliminišemo redove, ali možemo da umanjimo dosadu čekanja. - Sada je privukla pažnju svih. - Predlažem da angažujemo orkestar koji svira rok, pop, kantri, džez, koji bi se kretao od rolerkostera do rolerkostera i zabavljao ljude dok stoje u redu. Deset do dvanaest kostimiranih muzičara koji se mogu voziti u stilizovanom kamionetu ili čak šetati parkom. Takode bi nam dobro došao neki spretan mađioničar, ili neka gatara da zabavljaju posetioce. Neko ko može da proćaska sa publikom i skrene im pažnju sa čekanja u redu. - A gde u današnje vreme možemo da nađemo takvu grupu trubadura? - upitao je Tajler. Naslonio se laktovima o sto i gledao je pravo u oči. Da li razmišlja o tome kako mu je pobegla prošle noći? - Imate odeljenje za pozorišne i druge predstave. Sigurna sam da orkestar može da se formira od već postojećih kadrova. Direktor odeljenja za pozorišne i druge predstave malo se promeškoljio u stolici dok su se sve oči u prostoriji, uključujući i Tajlerove, okretale ka njemu. - Dakle, Nevile? Da li misliš da ćemo moći da napravimo tako nešto? - Naravno, gospodine. Mislim da je to dobra ideja. 71 Anna

Zvoncica - Dogovori se o svemu sa gospođicom Ešton. Želim da bude aktivno uključena u ovaj projekat. Nastavili su u sličnom tonu još pola sata. Sva odeljenja, tehničko održavanje, odnosi sa javnošću i reklame, ketering, prodavnice poklona i suvenira, svi su morali da predstave predloge za unapređenje poslovanja, uvećanje aktivnosti i produktivnosti. Pre nego što je zaključio sastanak, Tajler je rekao: - Hajde da zatvorimo sa praskom. Kao što vidite, došao sam obučen da radim sa vama. - Pokazao je na svoju ležernu odeću. - Planiram da obiđem svaki ugao parka pre no što se završi ovogodišnja sezona. Ovih poslednjih nedelju dana biće veoma naporni, naročito će za vikend biti velika gužva. Želim da se svaki posetilac Serendipitija fenomenalno provede. Hvala vam svima za odličnu sezonu. Hejli se nadala da će se iskrasti iz konferencijske sale bez privlačenja pažnje, ali ju je zaustavio na vratima. - Gospođice Ešton, želeo bih da sa vama nakratko porazgovaram. Izvinite me - dodao je provlačeći se između ostalih ka vratima. Uhvatio ju je za mišicu i proveo kroz vrata. - Otpratiću vas do kancelarije, možemo usput da razgovaramo - rekao je kako bi zadovoljio radoznalost ostalih. Preostalo je još pola sata do otvaranja parka i jedini prolaznici bili su zaposleni koji su žurili na posao. Asfalt je još uvek bio vlažan od prskanja i pranja prethodne noći. Letnje cveće u lepo održavanim lejama više nije bilo tako raskošno, ali su hrizanteme blistale u nijansama bakarne i zlatne boje. Hejli je ledeno tiha hodala pored Tajlera, trudeći se da ne zaostaje za njegovim dugim korakom. Nije želela da razmišlja o tome kako mu se snažne, duge noge ocrtavaju pod uskim farmerkama. Ili kako mu jutarnji povetarac, prvi vesnik jeseni, mrsi tamnu kosu na čelu. - Ovo sam želeo da proverim - rekao je i povukao je ka ulazu na jednu od atrakcija. Bio je to panoramski toranj konstruisan u stilu osmatračnica iz vremena američkih pionira. Odisao je tradicijom starog Tenesija, iako je bio potpuno moderan, sa ugrađenim liftom. - Moram na posao - usprotivila se Hejli, bezuspešno pokušavajući da izvuče ruku iz njegove. - Već si na poslu - zarežao je. - Dobro jutro - obratio se mladiću koji je radio u liftu, i time sprečio Hejli da nastavi da se raspravlja sa njim. 72 Anna

Zvoncica Mladić je bio obučen kao traper kako bi se uklapao u ambijent prvih osvajača Divljeg zapada. - Dobro jutro, gospođice Ešton - obratio joj se s poštovanjem, pošto ju je odmah prepoznao. Ljubazno je klimnuo glavom Tajleru. - Dobro jutro, Rendi - rekla je, brzo pročitavši ime na bedžu koji je nosio. - Želeli bismo da se popnemo na platformu, Rendi - obratio mu se Tajler. Mladić je pogledom tražio odobrenje od Hejli. - U redu je Rendi. Ovo je gospodin Tajler Skot. On je vlasnik Serendipitija. Dečko je pocrveneo kao bulka. - Oh, naravno, svakako. Ja... izvolite mucao je. - Samo znate, nije mi dozvoljeno da bilo koga puštam... hoću da kažem... - Odlično si postupio - uveravao ga je Tajler. - Dakle, da li možemo da se popnemo? I, molim te, ne puštaj nikoga gore dok nas dvoje ne siđemo. Planiramo neke novine za sledeću sezonu. - Naravno, gospodine Skote. Hejli je znala da ju je opet iskoristio, ali ništa nije mogla da uradi po tom pitanju a da se pri tome ne obruka, i ne dovede sirotog Rendija u neprijatnu situaciju. - Da ti ne smeta visina? - upitao je dok su se peli brzim liftom. - Jedino mi smetaju naporni muškarci. - Onda svakako ne misliš na mene, jer sam ja oličenje šarma. Uputio joj je razoružavajući osmeh dok su izlazili iz lifta. - Prvo dama rekao je podrugljivo, i duboko se naklonio. Besnim korakom je prošla pored njega, ali ju je zaustavio posle par metara i okrenuo ka sebi. - U redu, Hejli. Ovo je već otišlo predaleko. Šta si to htela da kažeš kada si mi postavila to enigmatično pitanje o dadiljama prošle večeri pre nego što si tako kukavički zbrisala? - Nisam zbrisala - ljutito je odgovorila. - I nisam kukavica. - Stvarno? A ja mislim da je to što si zloupotrebila jedno dete da se izvučeš iz neprijatne situacije prilično kukavički. - Nemoj ti meni prebacivati da koristim ljude, gospodine Skote. Mogla bih da učim od tebe. - Šta to treba da znači? 73 Anna

Zvoncica - Baš ti nije jasno, je l’ da? Koristiš komplimente i poljupce da sebi obezbediš besplatnu dadilju. - Eto. Rekla mu je i ponosno, pobednički isturila bradu. Bila je to slatka, ali kratkotrajna pobeda. Tajler je zabacio glavu unazad i grohotom se nasmejao. Kada se konačno smirio, pogledao ju je i rekao glasom koji je još podrhtavao od smeha: - Ti baš imaš nisko mišljenje o sebi. Besplatna dadilja? Da li si mislila da to želim od tebe? - Zar ne želiš? - upitala je nadmeno. Odmahnuo je glavom i jače joj stisnuo ramena. - Ne, Hejli. Zašto bi mi bio problem da platim dadilju za Fejt? - Ne radi se o novcu. Fejt me voli. Tako tebe ne bi grizla savest što joj ne posvećuješ dovoljno pažnje, što moraš na službene puteve, jer veruješ da sam ja dobra zamena za tebe. - Tačno je da mi je drago što se vas dve tako lepo slažete. Rekao sam ti da joj ti dobro činiš i to sam i mislio. Da joj se ne dopadaš, ili da se ona tebi ne dopada, bilo bi nam mnogo teže da razvijamo naš odnos. - Naš...? Mi nemamo odnos. I nikada ga nećemo imati. - Zašto se toliko opireš, Hejli? - S ljubavlju je odmahnuo glavom. Rizikovaću da te dodatno razljutim i reći ću ti da sam se kod Harmona raspitivao o tebi. Ali ne na način koji bi probudio njegovu radoznalost požurio je da doda, čim je osetio kako se koči. - Želeo sam da saznam da li je bilo drugih muškaraca u tvom životu. Rekao mi je da je popriličan broj zaposlenih muškaraca u parku pokušao da otopi ledeni oklop gospođice Ešton, ali da, bar koliko on zna, nikome to nije pošlo za rukom. Čak je i oženjeni Harmon o tebi pričao sa zanesenim izrazom lica. - Ne budi smešan. - Vidiš? Upravo o tome govorim. Zašto bi to bilo smešno? - Zato što muškarci o meni ne razmišljaju na taj način. Ja nisam taj tip. Nežno se nasmešio. - Oh, ali jesi taj tip, itekako. Zašto mi ne veruješ da te želim takvu kakva jesi i da nemam nikakve zadnje namere? Prvo si mislila da ću te seksualno uznemiravati i ucenjivati otkazom. Sada veruješ da hoću da te iskoristim kako bih te privoleo da budeš družbenica mojoj kćeri. To su sramne optužbe, Hejli. 74 Anna

Zvoncica Obgrlio ju je i privukao bliže sebi, pritiskajući je uz zid mišića na svojim širokim prsima. - Jedino za šta želim da te iskoristim je da mi pomogneš da utolim ovu želju koju osećam prema tebi. I želim da ti mene iskoristiš na isti način. Na trenutak je bila zavedena zavodljivom snagom njegovih sivih očiju. Želela je da mu veruje. Usamljenost koju je osetila prethodne noći bila je gotovo nepodnošljiva. Čak i ako su se svađali svaki put kada bi se našli zajedno, nedostajao joj je kada ga ne bi videla, kada ne bi čula njegov glas. Želela ga je u svom životu, ali... Uspravila se i odlučno rekla: - Ja još uvek radim za tebe. - Tako je. I imaš najlepše grudi među zaposlenima. - Šta... - Posmatrao sam ih jutros preko konferencijskog stola dok je neko trabunjao o nečemu, neko iz odeljenja za kostime, čini mi se. Razmišljao sam kako izgledaju dok se... - Tajlere... - Ljubimo. Divno su oblikovane. Pune i oble... - Tajlere! - Putene i mekane... - Molim te - prostenjala je. - Nastaviću ovako da pričam sve dok me ne poljubiš. A kada ih dodirnem... Prišla mu je, podigla se na prste i pritisla usne na njegove. Otvorio je usta i jezikom se upustio u erotično osvajanje njenih usana, neumoljivo je privijajući uz svoje čvrsto telo. Ljubio ju je sa strašću koja je, po njegovom mišljenju, surovo osujećena prethodne večeri. Hejli se nije borila protiv sopstvene potrebe da ga ljubi podjednako vatreno. Privila se uz njega na način koji bi je potpuno šokirao samo nekoliko nedelja ranije. Kretala se izazovno pod očaravajućim milovanjima njegovih ruku pod otkopčanim blejzerom. - Nastavićemo ovaj razgovor večeras, posle večere u tvojoj kući rekao joj je između poljubaca kojima joj je obasipao usta. - Doneću šnicle i vino. Ti se postaraj za ostalo. Večeras u osam? - Važi - uzdahnula je, u tom trenutku nesposobna da mu bilo šta odbije. 75 Anna

Zvoncica Bila je kao u transu dok su se vozili liftom nadole. Zakačio joj je odbegao pramičak za uho tik pre no što su se automatska vrata otvorila. Rendi ih je nestrpljivo čekao. - Je li sve u redu gore? - Sve je u savršenom redu - odgovorio je Tajler, iskosa upućujući Hejli značajan pogled. - Hvala vam - rekao je Rendi dok su prolazili pored njega. - Biću u Sandersovoj kancelariji, gospođice Ešton. Ako vam bilo šta treba, stojim vam na raspolaganju - rekao je Tajler dovoljno glasno kako bi ga Rendi čuo. - Hvala vam, gospodine Skote. Okrenuo se od nje, napravio par koraka, a potom ponovo zastao, zapucketao prstima kao da se iznenada nečeg setio i ponovo je pozvao. - Gospođice Ešton? - Da? Prišao joj je, spustio usne direktno na njeno uho i prošaptao: Mislio sam sve ono što sam rekao o tvojim grudima. * * *

Pažljivo je analizirala taj deo svoje anatomije dok je izlazila iz tuš kabine kasno te večeri. Gledala je svoj odraz u velikom ogledalu na vratima kupatila i odlučila da ne izgleda loše za ženu svojih godina. Čitav dan je provela u slatkom iščekivanju večere sa Tajlerom. Nije je baš u potpunosti uverio da to što želi da je zavede nema nikakve veze sa poslom ili sa njegovom ćerkom. Nasmešila se dok je oblačila donji veš. Da li se nada da će nastaviti da je ubeđuje? U svakom slučaju, odabrala je veoma zavodljivu odevnu kombinaciju za zajedničku večeru, pomislila je dok je navlačila crne svilene pantalone i heklanu bluzu iste boje. Znala je da joj crno lepo stoji, u kontrastu sa njenom vatrenom kosom i svetlim tenom. Odlučila je da te večeri zaboravi na sve svoje inhibicije i da vidi šta će se desiti. Pustila je da joj se kosa prirodno osuši i stavila velike zlatne minđuše. Nanela je diskretan, ali veoma prisutan parfem. Ispod heklane bluze koja je sve otkrivala, obukla je crnu čipkanu potkošulju. Nije loše, pomislila je, odmeravajući se još jednom samokritično u ogledalu. Svakako drugačije od rigidne, uvek pristojne, kompetentne i razumne gospođice Ešton. 76 Anna

Zvoncica Ali, šta li će Tajler reći kada je vidi? Dok je prolazila kroz kuću, proveravajući da li je sve na svom mestu, čudila se svom ubrzanom pulsu i stezanju u grlu svaki put kada bi pomislila na noć koja joj je predstojala. Nije imala mnogo iskustva sa muškarcima. Da li sme da mu veruje da misli ono što kaže? Da li zaista misli da je lepa? Poželjna? Seksi? Jelo sačinjeno od tri vrste zelene salate, crnih maslina, čeri paradajza i artičoka se hladilo u frižideru. Krompiri u ljusci su se pekli u rerni, dok je preliv od kisele pavlake, vlašca i komadića hrskave slanine već bio spreman na stolu. Čokoladni mus se lepo stegao u staklenim činijicama. Sve je bilo kako treba. Sem Hejli. Ona je bila hrpa živaca. Poskočila je kada je čula zatvaranje vrata njegovog automobila i brze korake na tremu. Tri puta je duboko udahnula i, nadajući se da joj kosa uskoro neće izmaći kontroli, otišla da mu otvori vrata. Izraz na njegovom licu kada ju je ugledao trebalo je da razveje sve njene sumnje. Vilica mu se opustila i očima ju je premerio nekoliko puta pre nego što je pogled zaustavio na njenom licu. Nije progovorio dok se nije dovoljno nadivio svakoj pojedinačnoj crti. - Oduzimaš mi dah. U stvari, dala si mi sjajnu ideju. Predlažem da preskočimo večeru i da te uzmem sada i ovde. Nervozno se nasmejala i spustila ruku na grlo, kao da želi da umiri svoje podivljalo srce čije je otkucaje tu osećala. - Nešto ti curi. Pogledao je u šerpu koju je držao u ruci. - Ups, izvini. - Progurao se pored nje i otišao kroz pokretna vrata u kuhinju. - Zamolio sam šefa restorana da marinira ove šnicle. Čitav dan se njima bavio. - Spustio je aluminijumsku šerpu na radnu površinu i okrenuo se ka njoj. - Fejt? - tiho ga je upitala. - Ne dolazi. Večerašnja predstava nije preporučljiva za osobe ispod osamnaest godina. - Oh. - Postidela se što se radovala jer će biti sami. Navukao je obrve preko očiju zamagljenih željom. - Dođi. - Glas mu je bio nežan, blag, ali ipak komandujući. 77 Anna

Zvoncica Prišla mu je kao hipnotisana. Milovao ju je po rukama, zavukao ih je pod rukave njene bluze, masirao joj je ramena. - Dopadaš mi se sa puštenom kosom - rekao je. - Sačekaj jedno sat vremena. Počeće da se uvija u svim pravcima. Potpuno je divlja. - Volim sve što je divlje - zadirkivao je. - I sam se trenutno osećam opasno primalno. - Glas mu je bio hrapav dok je to govorio i privlačio je bliže sebi. Ruke je spustio na njena leđa. Talentovanim prstima joj je masirao kičmu. Jedva primetnim pritiskom na njen potiljak povukao ju je još malo ka sebi dok im se tela nisu spojila. Duboko je i oštro udahnula kada je osetila njegovu muškost kako se utiskuje u nju preko odeće. - Vidiš li šta mi radiš? - Nagnuo je glavu i obuhvatio joj usne svojim. Njena usta su bila mračna pećina koju je njegov jezik istraživao senzualno polako. Milovao joj je gornje nepce, zube, unutrašnju stranu usana, sve dok nije počela plitko i isprekidano da diše. Bio je nemilosrdan, neumoljiv. Ruke su mu skliznule na njene kukove, obuhvatio ih je dlanovima i privukao k sebi. Pulsirajući bol počeo je da joj razdire utrobu, i kretala se zajedno sa njim, instinktivno znajući da samo on može da je oslobodi te divne muke. Još se bolje smestila uz njega, zadivljena time kako mekota njenog tela savršeno pristaje njegovoj čvrstoći. Glasno je jauknuo kada je odvojio usne od njenih i zaronio lice u udubljenje njenog vrata. Teško je disao. - Hejli - tiho je rekao stenjući ako nastavimo ovako, zaista možemo da zaboravimo na šnicle i na vino i na sve ostalo što si spremila. - Jezikom je flertovao sa zlatnom minđušom pre nego što joj je zario zube u resicu. Rukama je prelazio preko njenog struka i rebara sve dok ih nije smestio sa obe strane njenih grudi. - Šta ti kažeš? Bilo joj je teško da bilo šta kaže. Usnama je izvodio čuda na njenom uhu. Telo joj je gorelo na onim mestima koja su dodirivala njegovo. Mislim - započela je hrapavim glasom, zatim pročistila grlo i počela ponovo: - Mislim da treba da se ponašamo civilizovano i prvo večeramo kako smo i planirali. Uzdahnuo je. Pomerio se unazad i spustio joj kratak poljubac na usne. - U pravu si. Kuvaš li tako dobro kao što se ljubiš? 78 Anna

Zvoncica Nasmejala se i zavodljivo ga pogledala. - Niko do sada nije poredio te dve veštine. Potapšao ju je po zadnjici i rekao: - Pa, ako su ti kulinarski talenti iole blizu drugih... postignuća, očekuje me prava gozba. Nadam se da se nisi trudila da pripremiš desert. Ja već znam čime ću se zasladiti. Proždirao ju je očima. - Ostavio sam vino u kolima u posudi sa ledom. Idem da ga donesem, dok ti upališ roštilj.

Ostavio ju je i na trenutak je stajala drhteći, potpuno izgubljena. Kada je pokušala da se pokrene, noge su je izdale, sporedni efekat dodira njegovih ruku i usana. Osećala je kako se blesavo smeška, osećala je kako joj radost žubori u grudima, penje joj se ka grlu i izlazi kroz pesmu koju je tiho pevušila stavljajući marinirane šnicle na električni roštilj. Tajler je zvučao podjednako srećno, čula ga je kako se glasno smeje dok se vraćao u kuću. Toliko se slatko smejao da je morala da radoznalo proviri preko kuhinjskih vrata. Njenog osmeha je istog trenutka nestalo. Mehur sreće bolno se raspršio. Pesma joj je zamrla na usnama. Crvenokosa žena visila je o Tajlerovoj ruci i radoznalim pogledom prelazila preko sobe dok nije ugledala Hejli. - Zdravo, starija sestro veselo ju je pozdravila. - Zdravo, Elen.

79 Anna

Zvoncica

7. - Zašto si uopšte i na trenutak ispustila iz vida ovakvog frajera, Hejli? Makar i izašao samo da uzme flašu veoma skupog i veoma dobrog vina. - Elen se još malo bliže pribila uz Tajlera i pogledala ga zavodljivo ispod zavese od dugih, raskošnih trepavica. - Možda ona ne misli da sam baš tako sjajan frajer - odgovorio je suvo Tajler. Hejli je zaključila da mu nije mrzak način na koji se Elen privija uz njega, niti raskošna dojka kojom se trljala o njegovu mišicu. Elenin smeh bio je bistar i zvonak kao srebrno zvonce. - Onda jedino mogu da zaključim da je sišla s uma. - Odvojila se od Tajlera, prešla mu preko ruke besprekorno izmanikiranim noktima i okrenula se ka Hejli. - Zašto se kriješ iza tih vrata, Hejli? Zar ne želiš da zagrliš svoju dragu sestricu? Hejli je prošla kroz pokretna vrata i srela se sa sestrom na pola puta. Izbegla je Tajlerov pogled dok je prihvatala Elenin oduševljeni zagrljaj. Sigurno je gleda pohotno i žudno, kao i svi drugi muškarci. Hejli je zaključila da to ne bi mogla da podnese. Te večeri se potrudila da izgleda privlačno. Za Elen je to bilo prirodno stanje. Tesne farmerke čuvenog modnog kreatora i košulja od teksasa pripijena uz telo i raskopčana do sredine grudi rugali su se Hejlinom crnom kompletu. Hejli je pustila kosu, ali je Elen svoju zategla u zaglađenu, sofisticiranu punđu pored koje je Hejlina frizura izgledala neuredno. Osećala se kao sveća koju su upravo ugasili. - Drago mi je što te vidim, Elen - lagala je. - Nisam te očekivala. - To je očigledno - otegla je Elen sugestivno i okrenula se da namigne Tajleru. - Obećavam da ću kratko ostati. Dovezla sam se iz Nešvila jer sam poželela da te vidim i odmah moram natrag. - To je popriličan put. Šta je sa tvojim poslom? - zabrinuto je upitala Hejli. - Posle pauze za ručak sam javila da mi nije dobro. Zato moram da se vratim večeras. Sutra rano ujutro moram na posao, da nadoknadim propuštene sate. Tajler je prišao Hejli i obavio joj ruku oko ramena. Brzo je rekla: Izvinite, da li ste se vas dvoje upoznali? - Nismo. Ja sam Tajler Skot, gospođice Ešton. 80 Anna

Zvoncica - Elen - odgovorila je smejući se i drmusajući ispruženu ruku. Nadam se da ćemo se češće viđati. Tajler je iskosa pogledao u Hejli, ali ona je stajala pognute glave. Nije mogla da primeti toplinu u njegovom pogledu. Samo je čula njegov odgovor koji joj je zazvučao kao obećanje. - I hoćemo. - Hejli - počela je Elen oprezno. - Zaista moram odmah da krenem natrag. Da li bismo mogle... - Ja ću se pobrinuti za šnicle - umešao se Tajler, shvatajući šta Elen želi da kaže. Stisnuo je Hejlino rame pre nego što je spustio ruku i krenuo u kuhinju. - Hajdemo u spavaću sobu - predložila je Elen izveštačenim šapatom i zgrabila Hejli za ruku, vukući je za sobom. Zatvorila je vrata spavaće sobe i naslonila se na njih, širom otvorenih očiju. - Gospode, Hejli, gde si ga krila do sada? Od kada ste zajedno? Ko je on? Kako si ga upoznala? Ispričaj mi sve. Hejli je prešla preko sobe do toaletnog stola, automatskim pokretima zgrabila četku i počela da raščešljava svoje divlje bakarne uvojke. - Nema tu šta mnogo da se priča. Poznajem ga tek nekoliko nedelja. Zapravo sam ga upoznala preko njegove ćerke koju je ujela pčela dok su čekali na vožnju u Serendipitiju. - Pun je kao brod! Kakav automobil vozi! I sva ta skupa odeća! Neka perverzna potreba da šokira sestru naterala je Hejli da nemarno kaže: - On je vlasnik Serendipitija. I još mnogo drugih stvari. - Vau, sestrice, ti kada osvajaš, ti baš ideš na veliko. Kladim se da je pravi dinamit u krevetu. - Četka je za trenutak ostala zamrznuta u vazduhu nad Hejlinom glavom, a zatim se osvetnički još odlučnije obrušila na njene uvojke. - Dakle? - insistirala je Elen nestrpljivo. - Šta, dakle? - Kakav je u krevetu? Hejli je posmatrala Elenin odraz u ogledalu. Oči su joj goropadno sijale od radoznalosti. I još jednom je Hejli želela da doda podtekst činjenici da je veče provodila sama sa muškarcem poput Tajlera. - Baš kao što si i pretpostavila - čula je sebe kako odgovara. - Pravi dinamit. Četka joj je skliznula kroz prste i sa treskom pala na toaletni sto, kao da pojačava tu laž. Zašto je želela da Elen pomisli da ona i Tajler spavaju 81 Anna

Zvoncica zajedno? Uvila je kosu u čvrstu punđu i izgrebala kožu glave dok je grubo zabadala ukosnice. - Oh, sestrice, toliko mi je drago što si srećna! - Elenin uzdah je bio teatralan i providan. Hejli je odlučila da čeka. Ovoga puta je neće prva pitati šta nije u redu. - Drago mi je da je bar jedna od nas dve srećna. Uzdahnuvši u sebi, Hejli je prihvatila njenu igru. - Ti nisi? Mislila sam da ti se dopada novi posao i da imaš nove prijatelje. - Prijatelje! Hah! Sećaš se one devojke o kojoj sam ti pričala, one koja je bila tako ljubazna prema meni? - Elen nije sačekala njen odgovor. - E, pa ispostavilo se da je prava kučka. Dugujem joj nešto novca, koji me je praktično naterala da pozajmim od nje, i sada želi da joj ga vratim odjednom. Zaista, zašto ljudi više ne veruju jedni drugima? Hejli se okrenula da se suoči sa Elen, koja je sada sedela u turskom sedu na sredini kreveta, i izgledala mlađe od Fejt. Suze su joj blistale u zelenim očima. - Koliko je to ‘nešto novca’? - upitala je Hejli nestrpljivo. - Pet stotina dolara - promumlala je Elen. - Molim?! - Hejli se zagrcnula, potpuno užasnuta. - Elen, kako si mogla? Pet stotina dolara! Za šta? - Nemoj da vičeš na mene, Hejli - jecala je Elen. - Rekla sam ti da me je praktično naterala da ga pozajmim. - Ne verujem ti. - Jeste! Grozna si prema meni, isto kao i ona. - Na šta si potrošila taj novac? - Mučna pomisao na drogu, kocku i ucenu proletela joj je kroz glavu. - šta si kupovala? - Uglavnom garderobu. Nešto nakita. Nemoj tako da me gledaš, Hejli. - Elen je plakala i konačno podigla glavu da pogleda sestru. - Znaš da ne mogu da podnesem kada si ljuta na mene. Ja te toliko volim. - Naročito kada ti je potreban novac. - Oh, užasno je to što si rekla. - Ali zato si ovde, zar ne? Da od mene dobiješ novac. - Vratiću ti. Obećavam. Molim te, Hejli. Svima u kancelariji govori grozne stvari o meni. Kako je moguće, pomislila je Hejli, da kada ja plačem izgledam kao čudovište, crvenog nosa, otečenih kapaka i obraza? Nasuprot tome, Elen je izgledala potpuno očaravajuće kada plače. Oči su joj postajale 82 Anna

Zvoncica blistavije od suza, vlažne trepavice su izgledale još gušće, usne su joj drhtale odražavajući neodoljivu ranjivost. Ali, razlog što je Hejli bila spremna da joj pozajmi novac nije imao veze sa saosećanjem. Prema sestri nije osećala sažaljenje, samo prezir uz pomalo gađenja. Dajući joj novac oslobodiće se njenog prisustva, bar privremeno. Hejli nije želela Elen u svom svetu. Sebična do krajnosti, Elen je bila spremna da otme sve što Hejli ima, novac, samopouzdanje, i, kad bi joj se pružila prilika, Tajlera. Bez ikakvih moralnih načela, uzimala je sve što bi poželela. - Kako se zove ta devojka? - upitala je Hejli. - Napisaću joj ček. - Možeš da napišeš ček na moje ime. - Kako se zove? - ponovo je strogo upitala Hejli, vadeći čekovnu knjižicu iz tašne. Elen se više nije raspravljala i dala joj je ime dureći se. Hejli joj je pružila ček bez reči prebacivanja. Govor njenog tela bio je više nego jasan. Gotovo postiđeno, Elen je zaustila: - Hvala ti, Hejli. Ti si najbolja sestra... - Ja sam ti jedina sestra. I samo zbog toga si ovde. Nemoj se pretvarati da je bilo šta drugo u pitanju. - Zašto si odjednom tako zla prema meni? - upitala je Elen hirovito. Hejli je nije udostojila odgovora. Već je otvarala vrata i jasno pokazivala da je Elen dobila ono po šta je došla i da treba da ode. Tajler je sedeo na sofi u dnevnoj sobi, članka jedne noge oslonjenog o koleno druge, i prelistavao neki časopis. - Da li shvataš kakvo si blago dobio u mojoj sestri? - rekla je Elen izveštačeno i prišla Hejli da je čvrsto zagrli. - Mislim da ona toga nije svesna - tiho je odgovorio Tajler, pažljivo posmatrajući Hejlino skrhano lice dok je ustajao sa sofe. Nije registrovala njegove reči. Sve što je Hejli videla bila je Elen koja je uredno presavila ček i smestila ga u džep na grudima tesne košulje. Činila je to svesno usporeno i provokativno. - Veoma mi je drago što smo se upoznali, Tajlere - rekla je. Prišla mu je, obgrlila ga jednom rukom oko vrata i privukla ga sebi kako bi mu spustila sestrinski poljubac na obraz. Hejli je primetila kako se bujnim grudima očešala o njegova prsa pre no što je uzmakla. 83 Anna

Zvoncica - Do viđenja, Hejli. Hvala ti. - Izašla je kroz ulazna vrata u tišini. Njeni koraci su u Hejlinoj glavi odzvanjali kao pogrebna zvona. Zurila je u vrata sve dok se dve snažne ruke nisu spustile na njena ramena. - Jesi li gladna? Postala je svesna zanosne arome grilovanog mesa, ali joj je pomisao na hranu izazvala mučninu. - Pretpostavljam da jesam. - Odlično. Ja umirem od gladi. - Tajler joj je spustio nežan poljubac na potiljak pre nego što ju je okrenuo i poveo ka kuhinji. - Ti prenesi hranu na sto, koji je uzgred, divno postavljen, a ja ću sipati vino. Malopre sam otvorio flašu da diše. Trudio se da zvuči opušteno, da nastavi tamo gde su stali, ali je Hejli bila ubeđena da bi radije krenuo za Elen. Zašto bi se bilo koji muškarac zadovoljio bednim kvarcom kada može da ima blistavi dijamant? Tokom večere joj je jedva iznudio tu i tamo po neku reč. On je ćaskao o svojim planovima za Serendipiti, pohvalio je njenu ideju o orkestru koju je iznela na sastanku toga jutra, divio se hrani koju je jeo sa uživanjem, dok je ona samo čeprkala po punom tanjiru. Odgovarala mu je rasejano. Zašto se uopšte trudi da nastavi sa ovom farsom? Zašto jednostavno ne ode? Zato što je sažaljeva? Ta sumnja je počela da je izjeda; osetila je kako bes u njoj raste uz potrebu da se brani. Nije joj potrebno njegovo sažaljenje, niti njegovo saosećanje. Ništa od toga joj ne treba. Njeni odgovori na Tajlerova uporna pitanja su iz minuta u minut postajali sve kraći i odsečniji. Kada je ispraznio svoju činiju i u usta stavio poslednji zalogaj čokoladnog musa, objavila je da će srediti kuhinju. Pristao je bez rasprave, ali je insistirao da on raščisti sto i donese joj sudove. Čudo je da je išta od posuđa preživelo. Ostavio ju je samu u kuhinji da se izduva, a ona mu je svakim lupanjem vratima kredenca, svakim zveckanjem escajga, svakim bacanjem posuđa jasno stavljala do znanja da bi radije ostatak večeri provela sama. Grubo je ugasila svetio u kuhinji i odgurnula pokretna vrata. Bes je ispario kada je videla prizor koji joj je priredio. Vatra je gorela u kaminu. Posuda za hlađenje vina i dve čiste čaše čekale su je na stočiću za kafu ispred niske sofe. Svetla su bila prigušena, zavese razmaknute i kroz ogromne prozore pružao se fantastičan pogled na svetla 84 Anna

Zvoncica Gatlinberga. Tajler je čučao pored police sa CD-ovima i birao muziku za stereo uređaj. - Jesi li završila? - upitao je preko ramena kada je čuo kako mu se približava. - Zašto si zapalio vatru? - Mislio sam da bi nam se oboma to dopalo, a veče je dovoljno sveže. - Ne, mislim, zašto si se uopšte trudio?

- Nije mi bilo teško. - Do đavola, Tajlere, zašto si sve to radio kada, kada... - Kada uskoro planiram da krenem? Pognula je glavu i rekla: - Da. - Potrudio sam se jer me tvoje nevaspitano ponašanje i loši maniri neće oterati, Hejli. Trgla se. Podigla je glavu i izbacila bradu. - Nevaspitano... - Tako je, nevaspitano ponašanje. Tokom čitave večere sam pokušavao da te uvučem u razgovor, ali si ti odbila da budeš dobra domaćica. I pretpostavljam da uvek bacaš stvari po kuhinji kao divljakuša i praviš strašnu buku dok pereš sudove. - Jednostavno sam pretpostavila... - Ti mnogo toga pretpostavljaš. To ti zapravo najbolje ide od ruke da izvodiš sumanute, pogrešne zaključke. Poslednji u nizu je ovaj - da bih radije bio sa tvojom krupnookom, prsatom sestrom nego sa tobom. Posebno ju je iznerviralo što joj je pročitao misli. - Ti uobraženi tikvane. Da li misliš da bi me bilo briga i da je tako? - Mislim da bi - mirno je odgovorio. - Mada ti to nikada ne bi priznala. Sledila si se onog trenutka kada je ona ušetala u sobu. - Iznenadila sam se što je vidim, to je sve - odgovorila je, bacajući se na sofu i trudeći se da izgleda nezainteresovano. - Aha. Poludela si jer je ušla držeći me pod ruku i jer smo se zajedno smejali. Ja joj nisam ponudio ruku, sama ju je zgrabila. I bio sam previše lepo vaspitan da se udaljim. Smejala se jer nije imala ništa pametno da kaže, a verovatno i zbog toga što je znala da će to tebe uznemiriti. A ja sam se smejao jer je od mene očekivala da joj se divim. 85 Anna

Zvoncica - A previše si lepo vaspitan pa si i na to pristao. Nasmešio se i seo pored nje na sofu. - Naprotiv. Bio sam veoma nezadovoljan. Ja već imam devojku koju želim. - Nežno ju je uhvatio za ruku. Palcem je lenjo pravio krugove po njenom dlanu. - Zašto si joj dala novac, Hejli? Širom je razrogačila oči. - Kako si... Prisluškivao si!? - Čuo sam svaku reč. Zašto je nisi odbila? Siguran sam da ovo nije prvi put da od tebe traži novac, ili bilo šta drugo što joj je u datom trenutku potrebno. Istrgla je ruku iz njegove, ustala i stala ispred ognjišta. - Ne mogu da verujem da si namerno ugrozio moju privatnost. Šta ti daje za pravo da prisluškuješ moje razgovore? - Naglo se okrenula da ga pogleda u lice. On je i dalje bio potpuno miran. - Želeo sam da razumem zašto si se odjednom tako drastično promenila onog trenutka kada je tvoja sestra potpuno neprimereno ušetala. Da li uvek popuštaš pred njenim suzama i daješ joj sve što poželi? - Nisu njene suze razlog... - naglo je zaćutala kada je shvatila da je na putu da otkrije više o sebi nego što je smatrala prikladnim. - Nastavi - tiho je podsticao. - Ne dotiču me njene suze - produžila je posle kraće pauze. Pretpostavljam da je u pitanju navika više nego bilo šta drugo. - Za obe bi bilo bolje kada biste prekinuli sa tom navikom. - Obrasci ponašanja postavljeni rano u detinjstvu teško se menjaju. - Oduvek te je tako iskorišćavala? - Hejli je želela da to porekne, ali je ipak potvrdno klimnula glavom. - To je zato što je ljubomorna na tebe - mudro je zaključio. Pogledala ga je sa nevericom. - Elen, ljubomorna na mene? - upitala je povišenim tonom, a potom se gorko nasmejala. - E, pa to je zaista smešno. Elen, lepa, šarmantna, Elen, koju svi obožavaju, ljubomorna na svoju dosadnu i rigidnu sestru. Tajler se nagnuo kako bi je ponovo uhvatio za ruku i vratio na sofu, ovoga puta bliže sebi. Obgrlio ju je oko ramena i privukao je k sebi. - Upravo tako. Odavno je shvatila da si ti pametna, da tebe ne može da zavara kao sve ostale. Ti je vidiš onakvu kakva jeste, blesavo, sebično 86 Anna

Zvoncica biće, i ona ne može da podnese činjenicu da ti znaš istinu. Zato te povređuje. - A gde si ti to dobio diplomu psihoterapeuta, Sigmunde? sarkastično je upitala. Nasmejao se. - Razmisli o svemu. Pre ili kasnije uspećeš da se oslobodiš svog kompleksa inferiornosti i priznaćeš da sam u pravu. Nešto u načinu na koji su njegovi prsti milovali njen vrat teralo ju je da poželi da mu veruje. Da li joj zaista govori istinu? Da li bi zaista radije bio s njom nego sa Elen? - Zašto si dok si bila u spavaćoj sobi podigla kosu? - pitao je dok je nestrpljivim prstima pokušavao da iskopa te neprijatne ukosnice. Rekao sam ti da mi se dopada puštena. - Elen je izgledala tako uredno, a ja tako... - Da, ona je na sebi imala tesne farmerke i košulju koja puca po šavovima, a ti si se odmah ukočila i zauzela tu odbrambenu pozu koja ti tako dobro ide od ruke. - Nisam. Ne radim ja to - poricala je. - Venula si na moje oči. Sva životna radost je iscurila iz tebe. Kada sam te dodirnuo, sva si se stisla, iako si se svega par minuta pre toga bukvalno pela po meni. - To je tako vulgarno! - uzviknula je, uspravila se i pokušala da ga odgurne od sebe. - I to ti se dopada. - Ponovo ju je privukao sebi, pritsnuo je uz svoje mišićave grudi. - U tome je tvoj problem, gospođice Ešton. Nijedan muškarac sa tobom nije vulgarno razgovarao. Sve si ih rasterala tom ledenom palatom koju si sagradila oko sebe. E, pa ja imam previše vrelu krv koja se ne da zalediti pogledom tvojih zelenih očiju. I ne odustajem tako lako. Video sam te i poželeo sam te. I imaću te. Sa svakom reči, usne su mu bile malo bliže, sve dok poslednju reč nije izgovorio direktno u njena usta. Dlanove joj je prislonio na leđa i privukao je još bliže sebi. Spljoštio joj je grudi pritiskom o svoje, i bradavice su joj oživele od tog zapaljivog dodira. Spustio ju je na jastučiće u uglu sofe. - Da li bi želela malo vina? upitao je pijući joj sa usana. - Vina? - upitala je kao da nikada pre nije čula tu reč. - Ne. 87 Anna

Zvoncica - Dopašće ti se. - Podigao se na trenutak kako bi dopola napunio čašu crnim vinom. Prineo ju je njenim usnama, nagnuo je taman toliko da joj jedna grimizna kap kane na usne. Zatim, pre nego što je shvatila šta radi, polizao je jezikom. Prosuo je još malo vina i ponovo ga pokupio sa njenih usana i brade plišanom površinom svog jezika. Bili su potpuno opijeni. Ne vinom, već jedno drugim i poljupcima sa ukusom vina. U žurbi da isprazni čašu, poslednju kap vina joj je prelio preko usana te joj je skliznula niz obraz. Uhvatio ju je prstom i obrisao. Upravo se spremao da ga oliže kada mu je Hejli zarobila ruku i spustila je ka svojim ustima. Posmatrajući ga poluuplašenim očima, obuhvatila mu je prst usnama. Ritmično ga je sisala dok ga je brisala jezikom. - Hejli - prostenjao je i zario lice u mirišljavo udubljenje među njenim dojkama. - Da li znaš šta radiš? Da li si svesna koliko se strasti krije iza te tvoje ledene fasade? - Spustio je dlan na njeno uznemireno srce; bradavica mu je procvetala u ruci. Prstima ju je vešto pretvorio u još čvršči pupoljak. - Otkopčaj mi košulju - nežno ju je hrabrio. Mišići na rukama su mu se napeli dok se pridržavao iznad nje kako bi joj dao prostora da ga posluša. Kada je završila, okrenuo se na stranu; ležali su licem u lice na uskoj sofi. - Želim da me upoznaš, Hejli. Ne očekujem da možeš da vodiš ljubav sa potpunim strancem. Poljubio ju je kako bi primirio njenu stidljivost. Spojili su se ustima u poljubac koji im je oboma oduzeo razum. Ohrabrena njegovim poverenjem i snagom, odlučila je da suzbije svoju sramežljivost i da dozvoli čulima da je vode. Prvo mu je prolazila prstima kroz kosu ka obodu kragne košulje. Zatim je pretraživala uši nežnim dodirima. Prekinula je poljubac kako bi mu poravnala obrve, koje kao da su neprestano izmicale kontroli. I dalje je žmurio dok je prelazila preko njegovog aristokratskog nosa do gornje usne. Ljubio joj je vrhove prstiju dok je njima klizila preko njegovih usta. Prilagođavajući svoje nežne obline njegovom čvrstom telu, ljubila ga je po vratu, hrabro dozvoljavajući jeziku da istražuje trougao u udubljenju ključne kosti. Prstima je prelazila preko oštrih malja na grudima i divila se misterioznim mišićavim brežuljcima i prevojima ispod tople kože. 88 Anna

Zvoncica Slučajno je prstom prešla preko njegove bradavice. Oštar udah i iznenadno kočenje njegovog tela ju je uplašilo. Naglo je povukla ruku. Ležao je potpuno miran, ne dišući, čekajući. Kao privučeni magnetnom silom, prsti su joj sami ponovo krenuli ka tom mestu na njegovim prsima. Oklevajući, dodirnula ga je srednjim prstom. Domalim prstom. Kažiprstom, kružeći polako. Napeta koža se još malo zategla. Ponovo je kružila preko nje. - Oh, mila moja - zastenjao je i nagnuo joj glavu kako bi je ponovo poljubio sa neobuzdanom strašću. Besramno je potražio rub njene bluze. Željnim rukama ju je prevukao preko glave i odbacio na pod. Usnama se spuštao ka njenim grudima Povukao je nadole jednu satensku crnu bretelu i obasuo joj rame očaravajuće vlažnim poljupcima. Niže. I još niže. I kada je očekivala da će joj skinuti i potkošulju, on je prevukao čipku preko njenih dojki i nežnim prstima je zategao koliko je mogao. Vrelina u njegovim očima joj je palila kožu dok je uživao u njenim napetim bradavicama pod crnom čipkom. Kao da se trudio da zauvek u sećanje utisne tu sliku. Zatim ju je poljubio. Jezikom je istražujući prelazio preko bradavice prekrivene tankom čipkom što je samo pojačavalo intenzitet senzacija koje su je potresale. Usnama ju je obuhvatio i nežno je stisnuo. Refleksno se kukovima pridigla ka njemu, osećajući njegovu sve snažniju želju. - Oh, tako, Hejli, ljubavi moja. Tako. Par dugih trenutaka je pridržavao obline njenih kukova rukom, pritisnute uz sebe dok su im tela pulsirala u istom ritmu. Polako, mučno polako, provukao je ruke između sebe i nje, pronašao rajsferšlus na njenim pantalonama i otkopčao ga. Dlanom joj je pritisnuo pupak i milovao je dovodeći je do ekstaze. Prstima joj je gladio nežnu kožu stomaka sve dok nije pronašao čipkasti lastiš njenih gaćica. Prstom je prošao ispod njih, žudeći da otkrije tajnu koja se tu krila. * * * 89 Anna

Zvoncica Dodir mu je bio hipnotišući baš zato što je bio lagan kao pero. Obuzela ju je nepodnošljiva vrućina dok je proživljavala njegovo istraživanje. Otkucaji srca tutnjali su joj u venama i između butina sve dok se nije izvila ka toj ruci koja je izazivala to blaženo mučenje. - Divna si - šaputao je kada ju je pod prstima osetio vlažnu i podatnu. A zatim ju je dodirnuo na tako erotičan, zabranjen način da se ukočila od šoka. - Tajlere - povikala je zaprepašćeno, izbezumljeno ga odgurujući od sebe. Bila je to razotkrivajuća reakcija, zapanjujuća za njega koliko i njegov dodir za nju. Podigao se iznad nje. Sivim očima se zario u njene prestravljene, širom otvorene zelene oči, bez reči joj postavljajući pitanje da li je to što je pomislio zaista istina. - Hejli? - Malim prstom je pomerio nemiran čuperak sa njenog obraza i smestio ga u masu uvojaka koja se razlila po jastuku oko njene glave. - Jesam li ja prvi? Nesposobna da se suoči sa tim prodornim pogledom, stisla je oči i okrenula glavu u stranu, pritiskajući obraz o jastučić na sofi. - Ja sam nakaza. Pokušala sam da ti objasnim da nisam stvorena za ovo. Ne bi mi poverovao da sam ti rekla. Dirnut očajem u njenom glasu, pomilovao ju je kažiprstom po obrazu kao što se to obično radi sa bebama, nežno, gotovo u strahu da joj nenamerno ne nanese bol. - Ne. Nisi ti nakaza. Ti si veoma posebna žena. Toliko posebna da ja prema tebi osećam duboko poštovanje i divljenje. Otvorila je oči, ali nije imala hrabrosti da ga pogleda. Nije verovala da je dobro čula šta je rekao. Očekivala je porugu, grdnju, možda ironičan smeh. Nije očekivala taj tihi glas pun poštovanja i nežnosti. - Nemoj tome pridavati nekakvu mističnu važnost - rekla je braneći se. - To samo znači da me niko pre tebe nije želeo. Nasmejao se, dubokim, grlenim smehom koji nije stigao do usana. Ti si nevina na više načina, Hejli. Veoma si naivna u pogledu toga kako te muškarci vide. I drago mi je zbog toga, jer neću morati da ih neprestano rasterujem. Ohrabrila se da ga pogleda. Uglovi usana su mu bili izvijeni u nežan osmeh. Toplim očima joj je pretraživao lice. - Još uvek me želiš? - Nije ni pomislila na to koliko apsurdno zvuči to pitanje. Do malopre je tvrdila 90 Anna

Zvoncica da nikada neće postati ljubavnici, a sada joj je život zavisio od njegovog odgovora. Spustio joj je lagan poljubac na usne. - Želim te više nego ikada. Toliko da me sve boli - tužno je rekao. - Ali ja te nikada ne bih povredio, Hejli. Nikada te ni na koji način ne bih uznemirio. Večeras si prošla kroz nekoliko emotivnih kriza. To nije dobar uvod u vođenje ljubavi. Kada bude došao pravi trenutak, oboje ćemo to znati. Ja se obično borim za ono što želim. I najčešće to i dobijem. Ali shvatio sam da što više nešto čekam, to ga više cenim. Povukao ju je u sedeći položaj, pomogao joj da ponovo navuče pantalone i navukao joj bluzu preko glave. Dok je zakopčavao svoju košulju, rekao je: - Park se zatvara u nedelju uveče. Rano u ponedeljak ujutro, ti, Fejt i ja idemo na odmor. - Molim? - Idemo da se odmorimo od svega ovoga. - Ne mogu da odem dan posle zatvaranja parka. Imam još milion stvari da završim. - Ti si direktorka za odnose sa posetiocima. Kada svi gosti odu, sa kime ćeš uspostavljati odnose? - Na trenutak se divila obliku njegovih usana dok se smešio, a zatim se naterala da se vrati na temu razgovora. - Moram da počnem da ugovaram grupne posete za narednu sezonu. Da osmišljavam promotivne kampanje. Da pripremam reklamne brošure. Karte... - Sve to može malo da sačeka. Idemo. Imam brvnaru na jezeru Fontana. Budi spremna rano u ponedeljak ujutro. - Ja ne idem, Tajlere.

91 Anna

Zvoncica

8. - Ja ne idem, Tajlere. - Dolazimo po tebe u osam. I ako još budeš bila u krevetu, ući ću i izvući ću te napolje. - Ne idem, Tajlere. - Zvučiš kao pokvarena ploča. Bio je u pravu. Čitave nedelje je ponavljala tu istu rečenicu, a on je odlučio da na to uopšte ne obraća pažnju. Od kada joj je prvi put pomenuo put na jezero Fontana u Severnoj Karolini, ona je energično odbijala da krene. Smišljala je najneverovatnija opravdanja, ali ih je on sve odbacivao, veselo i dobronamerno, kao što je i sve drugo radio tih dana. Poslednja nedelja sezone u Serendipitiju bila je naporna za sve zaposlene. Tajlerovo prisustvo nije smirivalo ionako napetu atmosferu. Pojavljivao se nenajavljen, neočekivano, na najčudnijim mestima i sve nadređene doveo u stanje konstantnog stresa. Međutim, izgledalo je da je zadovoljan načinom na koji park funkcioniše. Jedne noći je za večerom priznao Hejli da su on i Fejt više puta inkognito posetili zabavni park. - Sve dok nismo naleteli na onu zlu pčelu, tretirali su nas kao obične goste. I pošto mi se činilo da sve teče glatko, nisam komentarisao Sandersove upravljačke sposobnosti. Ipak - oči su mu vragolasto zasjale - nije na odmet da gazda svima da do znanja da je prisutan. Hejli je imala puno posla sprovodeći ankete i obračunavajući rezultate. Komentari su u ovo doba godine obično bili pozitivni jer su gužve bile znatno manje, pa je svaki gost imao priliku da iskusi individualizovanu pažnju osoblja. Tokom zime proći će i kroz upitnike koje su posetioci popunjavali od početka sezone i pripremiće detaljan izveštaj za Harmona Sandersa. Na osnovu toga izveštaja sva odeljenja u parku mogu da analiziraju svoja postignuća i da se usredsrede na problematične tačke. Bila je srećna zbog velikog obima posla u toku priprema za zatvaranje parka. Da je bila zaludna, neprestano bi se vraćala na osećanja prema Tajleru Skotu koja ni sebi nije mogla da objasni. 92 Anna

Zvoncica Bila je u telefonskom kontaktu sa njim nekoliko puta dnevno i uznemirilo ju je saznanje da je počela da se raduje njegovim pozivima. Neprestano joj je upadao u kancelariju sa prilično providnim opravdanjima. Hejli se nadala da niko drugi neće primetiti da joj posvećuje posebnu pažnju, ali su ipak svi shvatili da ona ima dubljeg uvida u način na koji on razmišlja. Neprestano su je bombardovali pitanjima. - Šta gospodin Skot planira da uradi sa parkiralištem? Treba nam još parking mesta. - Šta gospodin Skot planira da izgradi na placu koji su upravo raščistili? Ona je na sva pitanja imala odgovore, i to je samo po sebi ukazivalo koliko su im se životi prepleli. Često se sa njom savetovao kada bi mu neka nova ideja pala na pamet. Cenio je njeno mišljenje. Tražio je njene sugestije i savete i uzimao ih u obzir. Večerala je sa njim i Fejt svake noći. To se gotovo pretvorilo u nepisano pravilo. Posle jednog posebno napornog dana, častili su se plivanjem u bazenu u Gledstounu. Sledeće večeri su na Hejlinom roštilju u dvorištu pekli hamburgere. Naredne su ostali u parku do zatvaranja i naterali Hejli da se po prvi put vozi na Velikom točku. Na njeno olakšanje, Tajler je više nije tako otvoreno zavodio. Ali, da li joj je to zaista donelo olakšanje? Svaki put kada bi slučajno primetila da je posmatra, vatra strasti u njegovim očima je bila očigledna i bez izuzetka je u njoj izazivala isti takav odgovor. Ipak, ponašao se prema njoj kao prema dobroj prijateljici. Dodirivao ju je često i slobodno, ali ljubazno, ne senzualno. Svake večeri je skrivala razočaranje kada bi je pri rastanku bratski poljubio u obraz. Samo joj je jednom tokom te duge nedelje pokazao da se njegova želja ne smanjuje, već naprotiv, da je iz dana u dan sve jača i snažnija. Jednog ranog jutra joj je telefonirao u kancelariju i zamolio je da se nađu u Pećini. - Požuri, pre no što se park otvori. Želim da sa tobom podelim jednu novu ideju. Žustrim korakom je prošla kroz park i posle par minuta našla se pred tom popularnom vožnjom. Drveni kanui su se vodenim putem spuštali niz veštačku pećinu po kojoj su vitlale pokretne figure veštica i čudovišta plašeći uzbuđene posmatrače. Pećina je bila veoma popularna tokom vrelih letnjih meseci zbog hladovine koju je nudila. I 93 Anna

Zvoncica posebno među tinejdžerima zbog mračnog ambijenta kao stvorenog za ljubakanje. Tajler ju je čekao na ulazu u pećinu, ljubazno ćaskajući sa mladom ženom koja je rodila na komandnoj tabli. - Dobro jutro, gospođice Ešton - pozdravio ju je i poljubio u obraz kada se približila. - Dobro jutro, gospodine Skote - odgovorila je. - O čemu ste želeli da razgovarate? - Imam jednu ideju i potrebno mi je vaše stručno mišljenje. Zamolio sam Lidiju da nikoga ne pušta unutra dok ne izađemo. – Umesto da je uvede u jedan od kanua koji su plutali u plitkom kanalu, otvorio je kamuflirana vrata koja su vodila u deo konstrukcije gde su se nalazile električne i druge instalacije. Upalio je baterijsku lampu i uvukao Hejli za sobom. - Da li znaš kuda ideš i šta radiš? - upitala ga je oprezno dok ju je vodio kroz hadsku tamu. - Naravno da znam. Sve sam juče proverio. Samo se drži staze. Oh, i pazi se paukova. - Paukova! - ciknula je. Nasmejao se i stisnuo joj ruku. - Šalim se. Klinci koji ovde rade se u ovim tunelima snalaze kao kod svoje kuće. Ali, pazi da ne udariš glavu. Neke od greda su veoma niske. - Prošli su pored minijaturnih figura koje su izgledale još strašnije tako nepokretne. - Po parku se priča da je ovo sjajno mesto za pauzu. - Šališ se - odgovorila je Hejli. - Zašto bi se iko provlačio ovuda bez ikakve potrebe? - Da posmatra zaljubljene parove kako se ljubakaju. Iznenadila bi se koliko mašte imaju. Vožnja traje sedam minuta. Zaljubljena osoba može da se oslobodi poprilično napetosti za sedam minuta. - Ne verujem ti ni reč - smejala se Hejli protiv svoje volje. - Ko ti je sve to ispričao? - Pa, zapravo, nisu baš meni pričali. Prisluškivao sam dok su dva momka juče razgovarala u svlačionici. I došao sam da se sam uverim. Bili su u pravu. Kao u pozorištu. Zaustavio se i okrenuo se da je pogleda. Baterijsku lampu je uperio u pod, stvarajući oko njih gotovo nestvaran oreol prigušene svetlosti. Dakle, da vidim da li mogu da pogodim kakva ti je ideja pala na pamet 94 Anna

Zvoncica rekla je provokativno. - Želiš da prodaješ ulaznice pohotnim matorcima da ulaze ovde i gledaju tinejdžere kako se ljube. Glasno je pucnuo prstima. - To je još bolje od onoga što sam ja imao na umu! - Nasmejao se i obuhvatio je u srdačan zagrljaj. - Zapravo, mislio sam na nešto što bi ljude rashladilo, a ne uspalilo. - Ovde je već sveže. - Ali ja bih da bude još svežije. - Kako? - Prošle zime sam za Božić bio u jednom tržnom centru u Dalasu. Padao je sneg, pet minuta na svakih sat vremena. - Sneg? Hoćeš da kažeš da... - Upravo tako. Bez obzira na to kakvo je vreme napolju, krupne pahulje snega padale su po čitavom tržnom centru. Imali su mašinu za pravljenje snega. Otuda i moja ideja. Hteo sam da malo promenim ovu vožnju. Da umesto pećine strave, napravimo snežno carstvo sa Sneškom Belićem, stazama za skijanje, i tome slično. - I da nabavimo tu mašinu koja će posipati pahulje po posetiocima tokom vožnje. - Uvek jedan korak ispred mene - rekao je. - Kako ti se čini? - Veoma mi se dopada. - Stvarno? Ne kažeš to samo zato što znaš da je to ono što želim da čujem? - Naravno da ne! Mislim da će to biti nešto sasvim novo i još neviđeno. Ljudi će o tome pričati i svi će želeti da vide. Vi ste genije, gospodine Skote! - U pravu si, ali se trudim da ostanem skroman. - Udario se laktom u zid dok ju je okretao ka vratima. - Uf! Od mene se očekuje da nastavim porodičnu tradiciju. Moj otac je bio veoma uspešan biznismen. - Bio? Nije više živ? - O, veoma je živ. Hteo sam da kažem da se penzionisao. Kada sam napunio trideset godina predao mi je upravljačku palicu. On i mama žive u Atlanti. - Ti si stvarno baš sposoban poslovan čovek, zar ne? Neko vreme je ćutao i gotovo da je mogla da oseti da je slegnuo ramenima. - Samo sam imao sreće u par poslovnih poteza, to je sve. 95 Anna

Zvoncica Prema njegovom glasu je zaključila da ne želi da razgovara o svom finansijskom uspehu i rešila je da dalje ništa ne pita. - Dopala bi se mojim roditeljima. Voleo bih da ih uskoro upoznaš. Da li sam ti ikada rekao da svaki put kada se okreneš buljim u tvoje noge? Saplela se mraku. - Ne možeš ni da ih vidiš. - O, mogu, itekako. Upravo ih osvetljavam baterijskom lampom. - E, pa bolje bi ti bilo da paziš kuda ideš. I pre nego što je završila rečenicu začula je mučni zvuk udarca glave u drvo. Tajler je glasno opsovao i ispustio baterijsku lampu, koja se okrenula u vazduhu i zaustavila pored njegove cipele. - Oh, Tajlere - zakukala je, pokrivajući usta šakom. - Šta si to uradio? Zaškrgutao je zubima. - Naleteo sam na jednu od onih niskih greda na koje sam te upozorio. Dođavola! Baš boli! - Da vidim - rekla je nežno, prišla mu, propela se na prste i sklonila mu ruku sa čela. Pošto su bili gotovo u potpunom mraku, oprezno je prelazila preko njegove obrve dok nije opipala ogromnu čvorugu na slepoočnici. - Tako mi je žao - rekla je blagim, umirujućim glasom. Nežno je prstima proveravala ozbiljnost povrede. - Mislim da nije strašno. Napravila ti se čvoruga i to je dobro. Opasno je kada se ne pojavi otok. - Zaboravi na to sada - tiho je zarežao i privukao je sebi. Tražio je njene usne. - Tajlere, tvoja glava... - Jezivo me boli. Poljubi me i pomozi mi da zaboravim. Poljubio ju je tako vatreno da je za trenutak bila previše pometena da odgovori. Njegov jezik je bio dobrodošao provalnik, prodirao joj je u usta koja su uzvraćala i više no što je tražio. Rukama vajara, oblikovao je njeno telo prema svome. Očajnički se kukovima trljao o nju. Da li zbog toga što joj je pričao o tajnim ljubavnim scenama u Pećini, ili zbog tame koja ih je obavijala, ili zbog njegovog dodira koji joj je toliko nedostajao, nešto se u njoj probudilo i nateralo je da mu odgovori podjednako provokativnim pokretom. 96 Anna

Zvoncica - Oh, Bože, Hejli. - Snažno je zadrhtao i pokušao da se sabere. Usnama joj je palio stazu preko obraza do uha. - Ti si moj sladak lek. Ali samo sam jedan bol zamenio drugim. A ovaj drugi će me svakako ubiti. - Izvini - prošaputala je. Želela je da zvuči pokajnički, ali je prepoznao tračak smeha u njenom glasu. - Aha, baš ti je žao. Mislim da ti pričinjava perverzno zadovoljstvo da me ovako mučiš. - Grickao joj je ušnu školjku. - Vreme vam curi, gospođice Ešton. Uskoro ćeš me preklinjati da vodim ljubav sa tobom i ja ću te naterati da pređeš od zadovoljstva. Postiđena jer je znala da je verovatno u pravu, sagla se da podigne baterijsku lampu. Tunel je istog trenutka obasjala jaka svetlost sijalica. - Št... - Zblanuto je zurila u Tajlerovu ruku pored prekidača za svetio. Zelene oči su joj se sumnjičavo suzile u dva uska proreza dok je procenjivala lukav izraz na njegovom licu. - Sve vreme si znao da ovde ima svetla. Zašto ga nisi upalio čim smo ušli? Lascivno se smeškao. - Šta misliš? Treba nešto da naučimo i od mlađih generacija. - Oh! - pušila se. Naglo se okrenula od njega i po osvetljenom terenu brzo i lako stigla do vrata. Zadovoljno se kikotao dok ju je pratio u stopu. Na izlasku je promrmljao dovoljno glasno da ga ona čuje. - Vreme ti polako ističe, Hejli. Bićeš u mom krevetu pre nego što se vratimo sa jezera. - Ja ne idem, Tajlere - ponovila je i tada. Samo se nasmejao. I tri dana kasnije se ponovo smejao dok je stajao oslonjen na njen radni sto. - Ideš. Već sam angažovao ženu da očisti brvnaru, da napuni ostavu i frižider i da sve malo dovede u red. I to sve zbog tebe. Ideš. - Upravo smo zatvorili park za posetioce, ali ima još toliko posla. - Da li treba da te otpustim da bih te izvukao odavde? - Ne bi se usudio. - U pravu si. Ali ipak ideš sutra sa Fejt i sa mnom. Zato sam insistirao da danas ranije izađeš sa posla. Spakuj se, naspavaj se i dolazimo po tebe u osam. - Glasno ju je poljubio i izašao potpuno uveren u to da će krenuti sa njima. I naravno da je krenula. 97 Anna

Zvoncica Sve vreme dok se pakovala, raspravljala se sama sa sobom, pokušavajući da nađe razloge da ne ide. Zarekao joj se da će je na putu konačno zavesti do kraja. Zašto onda pristaje da krene sa njim? Vrtela je to pitanje po glavi sve dok konačno nije uspela sebi da prizna. Želela je da je zavede. Opasnosti od jedne takve veze bile su bezbrojne. Niko pre Tajlera Skota nije bio vredan njenog izlaganja tolikom riziku. Ali, on ju je privukao čim ga je upoznala. Promenio ju je. Više nije bila ni nalik onoj ženi koja ga je srela razgoropađenog i izbezumljenog zbog nerazumnog ponašanja njegove kćeri. Život joj se promenio. I ma šta budućnost nosi, želela je da koliko god može uživa u magiji koju je uneo u njen svet. Da li je uopšte poznavala radost pre nego što ga je srela? On je poput buldožera uleteo u njen život i nijednog trenutka se nije povukao. I mada mu se suprotstavljala kako bi se zaštitila, potajno je uživala u uzbuđenju koje je uneo u njeno sumorno i jednolično postojanje. Sa jedne strane, nije joj se dopadao njegov agresivan nastup, ali joj je sa druge strane laskao. Samopouzdanje i samouverenost su bile osobine koje je cenila, mada su ponekad bile iscrpljujuće. Tajler joj je pokazao da ranjivost takođe ima svojih prednosti. Iako mu to nikada ne bi priznala, obožavala je način na koji su je njegova milovanja i poljupci svodili na ženstvenu suštinu u najprimalnijem obliku. Želela je da bude žena za Tajlera Skota. Obasipao ju je pažnjom kao nijedan muškarac pre njega. Preveo ju je na nivo emocija i senzacija za koji pre njega nije mogla ni da zamisli da postoji. Žudela je da mu se preda, da se nađe u njegovom krevetu i da spozna vrhunac svih njegovih zavodljivih obećanja. Samo je na jedan trenutak zadrhtala od zebnje pre nego što je utonula u san. Da li zaista čini pravu stvar? Ali, da li je uopšte važno da li čini pravu stvar? Čitavog života činila je upravo ono što se od nje očekivalo, trudeći se da nikoga ne razočara. Ponašala se onako kako su joj drugi nametali. I gde ju je ta pokornost dovela? Njeni roditelji su umrli očajni zato što Elen nije bila sa njima. Sestra ju je ‘volela’ samo kada joj je nešto bilo potrebno. Sve medalje za lepo ponašanje vremenom potamne i izgube svaki smisao, pomislila je sa gorčinom. Po prvi put u životu, Hejli Ešton odlučila je da uradi ono što ona želi i da ne brine o posledicama. 98 Anna

Zvoncica * * *

- Nikada do sada nisam bila na pikniku na reci - rekla je Hejli, grickajući hrskavu koricu komada pohovane piletine. Pre nego što su krenuli iz Gatlinberga, svratili su u jedan restoran gde su im pripremili ukusan lanč-paket. - Pravi smo pioniri - rekao je Tajler naslonivši se na laktove. Oko njih su se kovitlali brzaci reke Mali vrabac. Prošli su kroz nacionalni park Velike dimne planine ka granici sa Severnom Karolinom. Pošto su ogladneli, sve troje su počeli da traže prijatno mesto za piknik. Tajler je parkirao automobil na jedno odmaralište sa koga se pružao divan pogled na reku. Umesto da se zadovolje klupama na odmaralištu, predložio im je da ručaju na jednoj velikoj, ravnoj steni koja je natkriljavala rečno korito. Zanemarujući njihove mlake proteste, sproveo je Hejli i Fejt do ravnog dela stene. Kao i uvek, sve je moralo da bude po njegovom. I kao i uvek, bio je u pravu. Mesto je bilo očaravajuće. - Ja nikada nisam bila ni na kakvom pikniku - promrmljala je Fejt zdušno žvaćući pileći batak. Hejli i Tajler su je pogledali sa nevericom, pogledali jedno drugo, pa se potom ponovo zagledali u Fejt. - Sigurno si bila na nekom pikniku, Fejt - blago je rekao Tajler. - Mislim da nisam - odgovorila je devojčica ravnodušno. - Bar koliko se ja sećam. Mama me nikada nije vodila na piknike. Nije volela da jede ni na terasi jer je tvrdila da je to previše komplikovano i da se plaši buba. Jednom su devojčice iz mog odeljenja išle na izlet, ali ja sam dobila ovčije boginje i nisam mogla da krenem sa njima. Ovo je ipak moj prvi piknik. - Činilo se da je uopšte ne uznemirava taj propust iz ranog detinjstva i to je još više rastužilo njenog oca i Hejli. - E, pa svakako neće biti poslednji - rekao je Tajler i cimnuo je za kikicu. - Od sada ćemo ići na piknike dok nam ne izađu na nos. - Da li i Hejli može sa na nama, na svaki? - upitala je Fejt. Tajler je pogledao u Hejli razgaljenim očima i zauzeo pozu duboke koncentracije. - Ne znam - rekao je češkajući se po bradi. - Možda bi svaki put trebalo da je pozovemo? 99 Anna

Zvoncica Prihvatajući njegovu igru, Fejt se zakikotala. - Uvredila bi se ako je ne pozovemo. - U redu, dakle, pozivaćemo je. - Uspravio se, povukao postiđenu Hejli među savijena kolena i pritisnuo je uz svoje grudi. Njuškao joj je uho nosem. To izražavanje prisnosti pred Fejt je iznenadilo Hejli, ali joj nije pričinilo neprijatnost niti je posramilo. - Oh, tata, odvratno! - rekla je Fejt zgroženo. - Misliš da je to grozno? Vidi sad. - Nagnuo je Hejlinu glavu unazad i poljubio je komično strasno, čvrsto pritiskajući usnama njene. Fejt se slatko smejala. - Tako se ljube svi na televiziji. Tajler se smejao zajedno sa njom. Hejli se blago smeškala oslonjena o njega. - A šta si ti to gledala na televiziji, mlada damo? Od sada ćemo morati da je kontrolišemo - rekao je obraćajući se Hejli. Mi. Zvučalo je trajno i konačno. Privila se čvršće uz njega. - Nikada nikome neću dozvoliti da me tako ljubi! - odlučno je rekla Fejt. - Mada niko neće ni hteti, ali, svejedno, i da hoće, ja mu neću dozvoliti. - Hoćeš, hoćeš, a ja ću verovatno želeti da puškom oteram prvog dečka koji bude pokušao - odgovorio je Tajler. - Zašto? - Zašto? Zato što si ti moja devojčica, eto zašto. Ljupko je pocrvenela i spustila pogled na svoje patike. - Pa, mene nijedan dečak neće želeti da poljubi, tako da nemaš zašto da brineš. - Puno dečaka će želeti da te poljubi. Ti si najlepša devojčica koju poznajem. Naglo je podigla glavu i pogledala ga. - Da li to stvarno misliš? - Naravno da mislim! Ti si najlepša devojčica koju sam ikada video. Uvek si bila, od trenutka kada sam te odabrao u bolnici. - Tata, znam da me nisi birao. Znam odakle dolaze bebe. - Govorila je prekornim glasom, ali je Hejli videla da blista od zadovoljstava zbog Tajlerovih komplimenata. Hejli je želela da se okrene i zagrli ga. Devojčicino samopouzdanje je tokom prethodnih nedelja cvetalo. I mada je verovala da i ona ima nekog udela u tome, ipak je smatrala da je zasluga uglavnom Tajlerova. Razgovarao je sa njom ne kao sa detetom, već kao sa odraslom osobom. 100 Anna

Zvoncica I posledice njegove pažnje bile su više nego očigledne. Fejt se otvarala kao cvet koji je predugo čekao da stigne proleće. - Kako bi bilo da pokupiš ostatke hrane od piknika? - upitao je otac ćerku. - Možda tako zaradiš par dolara. - Važi - spremno je odgovorila. Dok se ona bavila korpom, posuđem i hranom, Hejli je spustila glavu na Tajlerovo rame i zagledala se u njega. Naginjao se nad nju, a njegov dah ju je milovao kao topao, letnji povetarac. Razaznavala mu je svaku trepavicu ponaosob. Tamne zenice njegovih očiju bile su odraz obećanja u njenima. U znak odgovora na taj otvoreni poziv, spustio je usne na njene. Ovaj poljubac nije bio ni za čije oči. Bio je potpuno sebičan i namenjen samo njima dvoma. Nije bio strastan. Ni on ni ona nisu bili egzibicionisti; nisu smatrali prikladnim da se prepuste talasu strasti pred mladim očima koje su sve upijale. Ali bio je to moćan poljubac, bremenit žudnjom, neutoljenom željom i prećutnim razumevanjem. Jezikom je blago gurkao njene usne, ali je gest bio toliko sugestivan da ga je osetila kao milovanje po sasvim drugom delu tela. I izazvao je eksploziju iz srži njenog bića koja joj je telo preplavila iskrama strasti. Ono što je drugima izgledalo čedno, bio je zapravo strastan i pohotan poljubac, ali su samo njih dvoje to znali. Podigao je glavu i Hejli je u njegovim očima videla vatrenu želju podjednako jaku kao onu koja je poput uglja gorela u njenom smaragdnom pogledu. Pomogao joj je da ustane. Slaba od naleta strasti koju je u njoj uzburkao, oslonila se na njega. Zaštitnički ju je obgrlio. Znao je, razumeo je i poštovao njenu slabost. Delio je sa njom. Par dragocenih trenutaka su se grčevito držali jedno drugog. Kada su se konačno razdvojili, shvatili su da ih Fejt zainteresovano posmatra. Proteza joj je blistala u ustima razvučenim u radostan osmeh, a u njenim sivim očima, toliko nalik na očeve, plesala je novootkrivena radost. * * *

Stigli su na jezero posle podne, posle prijatne spore vožnje kroz nacionalni park kako bi uživali u razgledanju. Gusto pošumljene planine 101 Anna

Zvoncica vrhova pokrivenih sivoplavom izmaglicom, po kojoj su dobile ime, blistale su zlatnim bojama jeseni. Fejt se žalila da ne vidi dobro sa zadnjeg sedišta, i Tajler je konačno pristao da joj dozvoli da pređe napred i sedne pored njega i Hejli. Ispostavilo se da su svi uživali u tom novom rasporedu sedenja. Fejt, jer je imala bolji pogled kroz prednje staklo, Tajler i Hejli, jer su bili primorani da sede priljubljeni jedno uz drugo, dodirujući se čitavom dužinom tela, od kolena do ramena. Izgledalo je da je Tajlerova desna ruka neuobičajeno uposlena, nije mirovala nijednog trenutka. Konačno je Hejli shvatila da se svaki put kada je pomeri mišicom očeše o njenu levu dojku zbog čega je ona sve vreme puta bila blago uzbuđena. Kada je okrenula glavu da ga optužujući pogleda, vragolasto joj je namignuo i nasmejao se, kao da želi da joj čestita što je konačno shvatila kako je lukav. Vratila mu je istom merom kada je ruku spustila visoko na njegovu butinu. „Brvnara” je zapravo bila luksuzna građevina sa tri spavaće sobe i tri kupatila. Iz dnevne sobe se pružao pogled na jezero, dok su spavaće sobe gledale u planine. Bila je potpuno nameštena, sa puno ukusa, i opremljena svim mogućim kućnim aparatima. Pošto su se istuširali i presvukli, odvezli su se u obližnji restoran na večeru. Vraćajući se kući, Fejt ih je obavestila da je u TV programu videla da se te večeri daje definitivno najstrašniji horor film. - Pa, to ne smemo da propustimo, je li tako? - zadirkivao ju je Tajler. Fejt je navukla svoju pižamu sa Snupijem i Vudstokom i ispružila se na podu ispred televizora očekujući početak filma. Uskoro je bila potpuno zaokupljena muzičkim spotom jedne od njenih omiljenih rok grupa. - Hajde da se i mi raskomotimo - predložio je Tajler Hejli i krenuo ka svojoj spavaćoj sobi prevlačeći usput džemper preko glave. Hejli je zatvorila vrata spavaće sobe koju su njoj namenili, dekorisane u hiljadu nijansi od svetložute do zlatne. Skinula je košulju i suknju koje je nosila na večeri i okačila ih u plakar. Ostala je samo u gaćicama i navukla dug satenski ogrtač. Ekstravagantan rođendanski poklon od Elen koji do tada nije imala prilike da obuče. Tamna, duboko zelena boja tkanine naglašavala je nijansu njene kose i pojačavala sjaj očiju. Nevidljivi rajsferšlus kopčao je ogrtač od kolena do grla, a rukavi su se zvonasto širili od laktova nadole. 102 Anna

Zvoncica Pretraživala je putnu torbu u potrazi za papučama kada se začulo diskretno kucanje na vratima. - Ko je? - upitala je bez daha, na brzinu stavljajući na sebe nekoliko kapi parfema. - Nagi divljak odlučan da zadovolji svoju požudu. Nasmejala se i otvorila vrata. - Lažove jedan. Nisi nag. - Daj mi par sekundi - odgovorio je, gurajući je natrag u sobu. Na sebi je imao donji deo sive trenerke i duksericu sa logom Sokolova iz Atlante 4. - Ti si lud. - I postajem sve luđi - promrmljao je dok je pokušavao da je poljubi. - Ti me razluđuješ. - Uspeo je da joj zarobi usne svojima. Spretno ih je razdvojio i poljubio je divlje kao što je i najavio. Zaronio je jezik u njena usta, instinktivno pronalazeći najosetljivija mesta, izbezumljujući joj sva čula. - Tajlere... - Moja želja je postala potreba, Hejli. Potrebna si mi. Odgurujući ga od sebe, tiho je zajecala. - Ne možemo. - Zatim je spustila glavu i zagledala se u svoja bosa stopala. Promuklo je prošaptala. - Ja ne mogu. - Znam. Mislila je da će psovati, preklinjati, vikati, ali nije očekivala da će složiti sa njom. Ovo tiho priznanje je bilo samo još jedno na dugom spisku iznenađenja koje je doživljavala kako ga je bolje upoznavala. Ti... ti znaš? - Jedva da je mogla da progovori. - Fejt. Crte lica su joj smekšale od nežnosti. I on je nju sve bolje poznavao. Potvrdno je klimnula glavom, dodirujući mu lice rukama koje su mu jasno stavile do znanja koliko mu je zahvalna što je razume. - Odrasle smo osobe, Hejli. Mi znamo o čemu se ovde radi, ali ona ne zna. I ne mogu je učiti moralu ukoliko ja... - Razumem te, Tajlere. Nadala sam se da ćeš tako razmišljati. Atlanta Falcons (eng.): čuveni fudbalski klub iz Atlante u Džordžiji. (prim. prev.) 4

103 Anna

Zvoncica Kažiprstom joj je prešao preko donje usne. - Ti sve razumeš. Govorio je tiho, gotovo nečujno, ali ga je ipak razumela. - Ali da li razumeš kako se oseća muškarac koji želi jednu ženu onoliko koliko ja tebe želim? Ti si u svim mojim erotskim fanatazijama. Sve me boli, Hejli. - I mene. Zaprepastile su ga njene reči. Sa zaprepaštenjem i nevericom je posmatrao kako podiže ruku do kićanke na rajsferšlusu svog ogrtača. Nisu skidali pogled jedno s drugog dok je rajsferšlus šuškao preko satenske tkanine. Potpuna tišina u sobi je učinila da se taj zvuk pojača hiljadu puta. Tajler se nije pomerio, nije disao. Raskopčala je ogrtač, uhvatila ga za ruku, prinela je svojim usnama i poljubila ga u dlan. Znajući da svakog trenutka može da izgubi hrabrost, privukla mu je ruku oblini svoje dojke i njom pritisla tu zamamnu mekotu. Sopstvenim dlanom je milovala njegovu nadlanicu, zglavke, vitke, duge prste. - Hejli - progovorio je glasom hrapavim od strasti. Spustio je glavu na taj čudesni deo njenog tela koji kao da je oživljavao pod njegovim prstima. Treperavo je prelazio preko divnih polumeseca ka njihovom tamnom centru. Divio joj se prstima i fascinirano posmatrao kako reaguju. Oči je ponovo podigao ka njenim na tren pre nego što je spustio glavu da okusi slast onoga što je njegova ruka upravo proizvela. Jezikom joj je kupao bradavice dugim, senzualnim, kružnim pokretima. Obuhvatao ih je usnama, čvrstim i vlažnim. Sisao ju je, lagano, nežno. Prošaputala je njegovo ime i podvukla ruke pod njegovu duksericu kako bi mu milovala maljave grudi. Tajlera je obuzeo nalet želje toliko snažan da mu je bio potreban svaki atom snage volje da se savlada. Obuhvatio ju je u čvrst zagrljaj. Naslonio je vreo, gladak obraz uz mekoću njenih grudi. - Biće tako dobro, Hejli - zakleo joj se hrapavim šapatom. - Biće tako dobro. Poljubio ju je ne dozvoljavajući da se dodirnu bilo kojim delom tela sem usnama koje su se savršeno stopile u dugi poljubac. Nasmešili su se jedno drugom sa novootkrivenom nežnošću. Tek što su ponovo uredili odeću Fejt ih je pozvala iz dnevne sobe. - Tata, Hejli, počinje film. Do drugog reklamnog bloka Fejt je već bila sklupčana pored Tajlera na sofi, glave zagnjurene u njegovo rame tokom svake strašne scene. Drugom rukom je čvrsto grlio Hejli i svaki put kada bi se pogledali, u njegovim očima se ogledala potvrda obećanja koje joj je dao. 104 Anna

Zvoncica

9. Doručak je bio buran i veseo. Tajler je glumio kuvara, a Fejt i Hejli zahtevne gošće. Uprkos haosu i smehu, uspeli su da pripreme palačinke i isprže slaninu. Hejli je bila zadivljena uređenjem kuće. Kuhinja je bila potpuno moderno opremljena. Nijedna prostorija nije delovala hladno i sterilno kako to obično biva u kućama u kojima se retko boravi. Koliko li je često Tajler boravio ovde? Da li su on i Monika ovde dolazili zajedno? Zaključila je da nisu. Sve u kući je bilo previše novo, a njihov brak je okončan pre deset godina. Da li je ovo bilo njegovo skriveno mesto na koje je bežao da se oslobodi pritisaka poslovnog sveta? Da li je ovde dovodio druge žene? Koliko njih? - O čemu razmišljaš, Crvenokosa? Tajlerovo pitanje trglo ju je iz razmišljanja o neprijatnoj temi. Odsutno je zurila u svoju šolju kafe i nije ni primetila da je Fejt napustila kuhinju i smestila se pred televizor. – Ni o čemu - odgovorila je na onaj način koji obavezno uspe da iznervira muškarca. Nije se uznemirio. - Da ti kažem o čemu ja razmišljam - rekao je osmehujući se pohotno i pružajući ruku ka njoj preko prepunog stola. - Znam o čemu ti razmišljaš - odgovorila je, trudeći se da ostane ozbiljna. - Priznajem. Od kada sam se sudario sa visokom, seksi crvenokosom blistavih zelenih očiju, misli su mi neprestano u blatu. Dakle, priznajem krivicu. Veži mi ruke i okači mi bukagije o noge. Išibaj me. Zaslužujem samo najsuroviju i najstrašniju kaznu. - Prestani! - povikala je smejući se. - Zvučiš kao neko koga privlači sadomazohizam. - Još uvek ne, ali ja ništa ne odbacujem pre nego što probam. Smeškao se, otkrivajući snažne bele zube za koje je znala da mogu da proizvedu najdivnija, omamljujuća mučenja. Ali, dok ga je posmatrala, zadirkujućeg izraza je nestalo; nežno joj je milovao ruku, usredsređujući svu svoju energiju u palac kojim joj je masirao dlan. - Kriv sam za mnogo toga, Hejli, ali ne i za paradu žena u svom životu. 105 Anna

Zvoncica Svaka crta njenog lica odražavala je zaprepašćenje. Bilo je neverovatno koliko joj je lako i precizno čitao misli. - O tome si razmišljala, zar ne? - upitao ju je. - Koliko sam žena pre tebe doveo ovde ili koliko sam strasnih ljubavnih veza imao pre nego što smo se sreli? Spustila je pogled. - To me se ne tiče. Cimnuo ju je za ruku. - Pogledaj me, Hejli - insistirao je i ona ga je poslušala. Nije želela, ali je morala da zna. - Od razvoda su moji susreti sa ženama bili retki, kratki i razočaravajući. Nikada nijednu ženu nisam osvajao sa toliko upornosti i marljivosti kao tebe. - Stvarno? - Tako je strašno želela da mu veruje. - Stvarno. Nikada ranije nisam dozvoljavao nijednoj ženi da se ispreči između mene i posla. A na onom putu na koji sam nedavno išao, zgurao sam dve nedelje obaveza u jednu jer nisam mogao da podnesem da budem daleko od tebe. U slepoočnicama joj je bubnjalo, ne samo od značenja njegovih reči, već i od načina na koji ih je izgovorio. Kako bi prikrila sopstvenu snažnu emotivnu reakciju, ustala je i počela da rasprema sto trapavim, drhtavim, od znoja lepljivim prstima. - U normalnim situacijama kada sedim na važnim poslovnim sastancima na kojima se donose značajne odluke, usredsređujem se samo na ono o čemu se raspravlja. Da li znaš šta sam radio na svim sastancima na kojima sam bio od kada sam tebe upoznao? - Stvarno bi trebalo da raščistimo... Uhvatio ju je za nervozne ruke, privukao je uz sebe, i zarobio joj ruke iza leđa. - Mislio sam na tebe. O tome kako treba da otputujemo na obalu i vodimo ljubav u okeanu. Želim da sa tobom stojim na talasima i posmatram kako ti pena kupa dojke. - Tajlere... - I u mislima sam se hiljadu puta tuširao sa tobom, sapunjao ti svaki deo tela i zatim uživao u dodiru tvojih ruku na mojoj koži. Mogu jasno da zamislim kakav je osećaj dodirivati te nasapunjanim dlanovima. Pritisla mu je otvorene dlanove na grudi. Spustila je čelo na njegovu ključnu kost i odmahnula glavom. - Stidim se, Tajlere. Zaista ne bi trebalo tako sa mnom da razgovaraš. Prolazio je ustima kroz njenu kosu. - Da li bi radije da preskočimo priču i odmah se bacimo na posao? - Uzdah koji mu se oteo zvučao je i 106 Anna

Zvoncica očajno i šaljivo. Obuhvatio joj je lice rukama i nagnuo joj glavu unazad. Ako baš moraš, brini o drugim stvarima, Hejli, ali nemoj brinuti o drugim ženama. Zatim ju je poljubio, zavukao ruku u pojas njenih farmerki i obuhvatio joj kuk. Usta su mu bila vrela, uporna, ubeđujuća, i tokom ostatka dana Hejli više ni o čemu nije brinula. * * *

Tajler je iznajmio motorni čamac, pa su veći deo prepodneva proveli na jezeru.U podne su, kose razbarušene od jakog vetra, uzbuđeni i pregladneli uživali u čizburgerima, pomfritu i prženom luku u lokalnom restoranu. - Šta ćemo sada da radimo? - upitala je Fejt pošto je poslednji krompirić zaronila u kečap na svom tanjiru. Tajler i Hejli su uglas zaječali. - Idemo da dremnemo. - Oh, ne! Hajde da idemo na jahanje. Ili da planinarimo. Mislim da imaju i motocikle za iznajmljivanje. Pristala je na planinarenje, a zatim na dinamičnu partiju stonog tenisa u restoranu blizu brvnare. Dok su se Tajler i Hejli oporavljali od partije u pet setova, Fejt je igrala kompjuterske igrice. Upoznala je devojčicu istog uzrasta i podjednako zaljubljenu u kompjutere. Konačno su i nju i njenu novu drugaricu morali da odvuku iz kompjuterske sobe. Sve troje su se kući vratili potpuno iscrpljeni. - Predlažem da se odmorimo pre večere - rekao je Tajler. - Ići ćemo u onaj restoran sa odličnim roštiljem i živom muzikom. Dame su se složile i svi su se povukli u svoje sobe da povrate snagu. Hejli je zadovoljno i opušteno uživala u dugoj kupki. Popravila je šminku. Pustila je kosu koja joj se ljupko kovrdžala oko lica i na vratu. Obukla je tamnu, plisiranu, pamučnu suknju, tipičnu za ‘prerijsku modu’. Odlučila se za bluzu viktorijanskog kroja sa čipkanom kragnom koja joj je dopirala do ispod brade. Rub suknje prelazio je preko čizama od meke kože. Imala je problem sa kopčanjem na leđima, pa je zamolila Fejt da joj pomogne. - Vau, Hejli, izgledaš fantastično - rekla je devojčica diveći se svom idolu. 107 Anna

Zvoncica - Hvala ti. Upravo sam ja to tebi htela da kažem. Je li ti to nova kombinacija? - Jeste - rekla je Fejt ponosno i okrenula se da joj prikaže novu košulju i svetloplave pantalone na tregere podvijene na nožnim člancima. - Dopada ti se? Tata mi je kupio, ali sam morala da ga ubeđujem. Rekao je da nikada nije video ovakve pantalone. - Pa, moraće da počne da prelistava tvoje modne magazine, zar ne? - Tako je - smejala se Fejt dok su izlazile da se nađu sa njenim ocem. - Šta je tako smešno? - upitao je. - Ništa što bi muškarac mogao da razume - odgovorila je Hejli nadmeno. - Ženski razgovori. - Fejt se još glasnije nasmejala na njegovo mrštenje. Restoran je bio krcat i bučan, ali su se svi dobro provodili. Podijum za igru je ličio na bokserski ring u kome su se parovi gurali u ritmu muzike. Muzičari nisu bili sjajni, ali su zato bili veoma glasni. Upravo su završavali večeru, kada je Fejt skočila sa stolice i povikala: - Ćao, Kim! Obema rukama je mahala devojčici koja je sedela sa druge strane prostorije. - To je moja nova drugarica - brzo je objasnila Tajleru i Hejli pre nego što je potrčala kroz lavirint stolova kako bi porazgovarala sa devojčicom. Hejli i Tajler su je posmatrali, a posle kratkog razgovora, Fejt je vodila Kim i njenu mamu ka njihovom stolu. - Zdravo - rekla je žena ljubazno, trudeći se da nadjača žamor u restoranu. - Ja sam Frensis Harper. Moja ćerka Kim upoznala se sa vašom ćerkom u restoranu danas posle podne. Toliko su se lepo slagale i tako su se lepo provele, da sam se pitala da li biste pustili Fejt da prespava kod nas. Fejt i Kim, koja je bila par centimetara niža i par kilograma teža od Fejt, držale su se za ruke, pocupkujući, jedva u stanju da se kontrolišu u nadi da će im ispuniti želju. Sada je progovorila Fejt: - Moooolim vas. Ona ima plejstejšn i onaj novi CD koji sam toliko želela. Biću dobra, obećavam. Mooolim vas. Odrasli su se nasmejali žaru sa kojim je govorila. - Učinili biste mi uslugu kada biste je pustili - rekla je gospođa Harper. - Moj muž i ja uživamo da se odmaramo i opustimo kada dođemo ovde. To je, nažalost 108 Anna

Zvoncica Kim veoma dosadno, naročito kada treba da je izvučemo sa nastave kao ovoga puta. Moj muž je jedino ove nedelje mogao da uzme odmor. - Živimo u istoj ulici kao i vi, u crvenoj kući u kolonijalnom stilu. Neće mi smetati i dobro ću ih čuvati. Gospođa Harper se obraćala uglavnom Hejli, kao da je smatrala da ona treba da donese odluku. Iznenada joj je palo na pamet da ta žena logično pretpostavlja da je ona devojčicina majka. - Znam da biste... oklevala je. Šta treba da kaže? - Nema razloga da je ne pustimo, zar ne, Hejli? - upitao je Tajler. Iz njegovog glasa i prisnosti sa kojom je spustio ruku na njeno rame, sasvim se lako moglo zaključiti da je ona devojčicina majka i njegova supruga. - Nema, mislim da bi to bilo u redu. - Oh, hvala vam - povikale su obe devojčice uglas. - Hvala vam, hvala vam - ponavljala je Fejt dok je ljubila Hejli i Tajlera. Zatim su odjurile da se pridruže gospodinu Harperu koji je ostao da sedi za svojim stolom. - Kim ima još jednu pižamu, tako da možemo jednostavno odavde da povedemo Fejt sa nama. - Doći ćemo po nju sutra pre podne - rekao je Tajler. - Hvala vam. - Hvala vama što ste joj dozvolili da dođe. Drago mi je što smo se upoznali. Vidimo se ujutro. - Okrenula se i vratila za svoj sto. Hejlina duša je bila ranjena. Bilo je očigledno da je gospođa Harper uzela zdravo za gotovo da su njih dvoje muž i žena. Ali ona nije Tajlerova žena. Šta je ona njemu, zapravo? Družbenica za jedan vikend? Farmerka u krevetu dok je se ne zasiti? - Retki, kratki i razočaravajući rekao je kada je opisivao svoje odnose sa ženama. Ali, da li je to bio tačan opis? Da li će svakoj narednoj ženi koju bude želeo ponavljati iste reči, trudeći se da se ona oseti posebnom? Zavodeći je? - Hejli? - Izvini. - Trepnula je ka njemu kada ju je pozvao. - Šta si rekao? - Pitao sam da li si završila. Da li želiš još nešto? - Ne, hvala ti. - Hajdemo, onda. 109 Anna

Zvoncica Provukli su se kroz gužvu do ulaznih vrata. Fejt im je mahala i slala poljupce sedeći za stolom Harperovih, gde je pristojno čekala da oni završe večeru. - Je li ti hladno? - upitao je Tajler dok su išli ka parkiranom automobilu. Zadrhtala je od dodira njegove ruke na svom potiljku. - Jeste, malo. - Zapaliću vatru kada stignemo kući. Kući? Ukočeno je sedela pored njega i nisu ni reč progovorili tokom kratke vožnje do njegove duge prizemne kuće. Uhvatio ju je za ruku i klatio je napred-nazad na putu do ulaznih vrata. - Pun mesec. Pogledaj kako se ogleda u jezeru. Odsjaj meseca na vodi jezera je zaista bio spektakularan, ali Hejli nije želela da ga vidi. Nije želela da se prepusti romantičnom raspoloženju. Prisustvo njegove ćerke ih je prošle noći zadržalo u razdvojenim sobama. Večeras, Fejt nije sa njima. Ko će je štititi od njegovog zavođenja? Da li treba da se pouzda u sebe i svoju sposobnost da mu se odupre? Ako je tako, neka joj je bog u pomoći. Tajler je spustio svoju kožnu jaknu na čiviluk pošto je za sobom zatvorio ulazna vrata. - Naslagao sam cepanice dok ste se ti i Fejt spremale. Samo treba da ih potpalim. - Dobro. - Jesi li za kafu? Vino? Bilo šta? - Nisam. - Jesi li sigurna? Ima još malo onog izvrsnog šablija. Jedna mala čaša? - Ne. Čučao je ispred kamina, i u tom položaju se okrenuo ka njoj i podigao pogled. - Maca ti je pojela jezik? - Ne. Tada se nasmejao i uspravio se. Plamičci su lizali cepanice koje je naslagao u kamin. - Sve što si izgovorila od kada smo izašli iz restorana ne bi bilo dovoljno za jednu prostu rečenicu. - Prišao joj je i nežno joj stisnuo ramena. - Znaš, ne bi trebalo da brineš o tome. 110 Anna

Zvoncica Podigla je svoje tamne, guste trepavice i otkrila uznemirene oči kada ga je pogledala. - O čemu ne bi trebalo da brinem? - O tome što je gospođa Harper pogrešno zaključila da si mi žena. Bila je to potpuno prirodna greška, Hejli. - Tako je. A isto tako će prirodno zaključiti ko sam i kakva sam kada sazna da ti nisam žena. - Kada ćeš već jednom prestati da dozvoljavaš drugim ljudima da ti govore kako treba da se ponašaš? Kada ćeš dozovoliti sopstvenim impulsima da te vođe? Odvojila se od njega i stala pored velikog prozora. Suze koje su je pekle u očima činile su srebrni odraz u jezeru još nestvarnijim. Hladni oktobarski vetar graciozno je savijao grane. Zvezde su bili magični dragulji nezamagljeni svetlima velegrada. Noć je bila divna, fantastičan prizor prirode u njenom suštinskom, primalnom obliku. Želela je da bude deo nje. Pitanje koje joj je Tajler postavio i ona je sebi postavljala toliko puta. Zašto toliko brine o tome šta drugi misle o njihovoj vezi? Šta može da izgubi? Samoću. Dosadu. Život bez dubine, boje i ljubavi. Bilo kakve ljubavi. Polako se okrenula ka njemu. Suze su presušile pre nego što su potekle, ali ne pre nego što su joj oči pretvorile u dva blistava smaragdna jezera. Mesečina joj se presijavala u kosi, dok joj je odsjaj vatre iz kamina plesao po licu. On je ono što želi. Visok, snažan, moćan, inteligentan, duhovit. Tamna kosa mu se uvijala na čelu. Ispod gustih obrva, sive oči su je prodorno gledale. Izgledao je opušteno, jednog ramena oslonjenog o zid kamina, ali je Hejli bila potpuno svesna prikrivene snage ispod preplanule kože. - Mislim da bih ipak popila malo vina - rekla je. - Pridružiću ti se. Hoćeš li ti da sipaš? Samo da nešto donesem iz spavaće sobe. Kada se vratila iz kuhinje sa dve čaše i bocom vina, širio je pačvork prekrivač na tepih ispred kamina. Potom je prošao kroz sobu i pogasio sve lampe tako da su jedini izvori svetlosti bili mesečina koja se prelivala kroz prozore i odsjaj vatre u kaminu. 111 Anna

Zvoncica Spustila je poslužavnik na stočić ispred sofe i sipala vino. Podigao je obe čaše i pružio joj jednu. Prsti su joj drhtali; jedva je pridržavala krhku kristalnu čašu. Kucnuli su se i oboje ispili po gutljaj dok ju je posmatrao preko ruba čaše. - Hoćeš li da mi učiniš uslugu? - tiho je upitao. Uzeo joj je čašu iz ruke i spustio je pored svoje na poslužavnik. - Uslugu? - Imam jedan mišić na leđima koji me s vremena na vreme muči. Danas sam ga povredio dok sam palio motor na čamcu. - Tajlere - zabrinuto je prošaputala - je li nešto ozbiljno? - Siguran sam da će mi masaža pomoći. - Pružio je ruku i povukao je ka sebi. - Možeš da počneš tako što ćeš mi pomoći da se skinem. Uznemireno je progutala knedlu, ali je ostavila ruku tamo gde ju je on spustio, na otvorenu kragnu njegove košulje. Odbacujući poslednje promisli opreza, otkopčala mu je dugmad na košulji. Izvukla ju je iz pojasa njegovih pantalona i prevukla mu je preko ramena. Završila je nemarno odbačena na sofi. Pogled na njegov nagi torzo ostavio ju je bez daha. Očima je upijala svaki detalj snažnog mišićavog tela. - Možeš da mi skineš kaiš i pantalone odjednom, ili u dva koraka. Ti odluči. Pogledala je u kaiš i odahnula sa olakšanjem kada je shvatila da ima jednostavnu metalnu šnalu. Nije bila sigurna da bi se izborila sa bilo čime komplikovanijim uz to strašno drhtanje prstiju. Kaiš je nije uznemiravao, ali je otkopčavanje njegovih pantalona bila najdrskija stvar koju je do tada sebe naterala da uradi. Bar je tako mislila do trenutka kada je trebalo da otkopča rajsferšlus. - Nikada te ne bih povredio, Hejli - čula je njegov promukli glas iznad svoje glave. Pronašla je kukicu na rajsferšlusu i povukla je nadole. Srce joj je tutnjalo u strahu od onoga što sledi. Kao i obično, Tajler ju je iznenadio. Zakoračio je korak unazad i izuo espadrile. - Hvala ti - rekao je. Potom je izuo čarape. Zatim je iskoračio iz pantalona bez i trunke stida. Bacio ih je preko naslona fotelje. Duboke senke u sobi izdužavale su mu telo. Izgledao je još snažnije, još krupnije, još muževnije nego na bazenu. Uz još jednu značajnu razliku, makar 112 Anna

Zvoncica samo psihološku, a to je ona između kupaćih gaća i belih pamučnih bokserica. Odskočila je jedan korak unazad kada je kleknuo na jedno koleno ispred nje. - Zar ne želiš da se oslobodiš tih čizama? - Pogledao je nagore u njeno lice obasjano plamenom iz kamina. - D... da - odgovorila je. Nagla se i oslonila se o njegova ramena kako bi održala ravnotežu. Milovao joj je listove dok joj je skidao čizme. - Tako. Sada se sigurno bolje osećaš - rekao je, spustio se na stomak na prekrivač i sa uživanjem istegao. - Moj život je u tvojim rukama, Hejli. Klekla je pored njega, osećala se trapavo i naivno. Stidljive ruke su joj podrhtavale na par centimetara od njegove kože kada je on ponovo progovorio. - Slobodno se raskomoti kad god želiš. - Dobro sam - brzo je odgovorila. Slegnuo je ramenima, i pokrenuo mišiće leđa u prefinjeni ples. - Ne žurimo nigde. - Oslonio je obraz na savijene ruke. Mišić koji me muči je odmah ispod desne lopatice. Imaš losion pored sofe - dodao je, pokazujući na plastičnu bočicu na podu. Zažmurio je. Negde je pročitala da je najbolji način da se započne masaža tako što se losion sipa u dlan ruke, a ne direktno na kožu. Na taj način se zagreje pre nanošenja. Istisla je veću količinu mirišljavog losiona i razmazala ga među dlanovima. Duboko je uzdahnula i spustila mu šake na preplanula ramena. U početku su joj pokreti bili stidljivi, ali je uskoro postala samouverenija, jer se nije pomerao niti žalio zbog njenog nedostatka veštine. Polako je prelazila preko njegovih snažnih leđa, a zatim se usredsredila na bolnu tačku. Nežno ju je masirala prstima. Pritiskala dlanovima. - Rođena si maserka - promrmljao je. - Stvarno? - upitala je, nesvesna da mu dahom hladi kožu na leđima. - Imaš magičan dodir. - Misliš, idem ti niz dlaku - zadirkivala ga je. Izvio je obrvu iznad podrugljivog pogleda dok je okretao glavu da je pogleda. - Imaš šanse da razviješ potpuno novu karijeru: prva maserka komičarka na svetu. - Vrlo brzo bih bankrotirala. 113 Anna

Zvoncica - Samo ti je potrebno malo vežbe. - Uznemirio ju je kada se okrenuo na leđa. - Ako planiraš da se profesionalno baviš masažom, trebalo bi da budeš spremna da radiš na svim delovima tela. Dakle, treba da naučiš kako da masiraš i spreda. Pogledi su im se sreli i Hejli je u njegovom pročitala izazov. Želeo je da vidi koliko daleko sme da ide. Grudi su mu se smireno podizale i spuštale. Ravan stomak uvlačio se ka rebrima i mamio je da isprati trag svilenkastih maljica koje su nestajale pod njegovim donjim vešom. Savio je jedno koleno, ostavljajući utisak opuštenog samopouzdanja. Tu bačenu rukavicu Hejli nije mogla da ignoriše. Ne skidajući pogled sa njegovog lica, nanela je još losiona u ruku. Razmazivala ga je svesno polako i zavodljivo među dlanovima, trljajući ga kroz prste. Zatim se nagla nad njega i spustila mu ruke na obe strane vrata. Prelazila mu je preko ramena i mišica. Nabusito je podigla bradu i posmatrala ga kroz poluzatvorene oči dok je stiskala njegove snažne mišiće. Stezala je i opuštala prste dok ih je spuštala ka njegovim laktovima. Tamo je noktima nežno izgrebala već nadraženu kožu nadlaktica. - Upravo si zapečatila svoju sudbinu, Hejli - zarežao je. Zagrlio ju je, jednom rukom je uhvatio za potiljak i povukao joj glavu u vreli poljubac. Morala je da se osloni rukama pored njegove glave kako se ne bi srušila na njega. Stopio se sa njenim usnama, ljubeći je neskriveno gladno i strasno. Divlje joj je jezikom prelazio ustima, a potom je delikatnim nežnostima doveo do stanja drhtavog uzbuđenja. Laktovi su joj popustili i, nesposobna da više održava ravnotežu, stropoštala se preko njega. Usnama je pratio liniju njenog vrata. Nije mu smetala ni njena bluza, ljubio ju je preko nje, zaronio je lice među njene dojke i nosem i bradom uživao u njihovoj punoći. Ustao je i povukao je i nju u sedeći položaj. Spustio je ruku s njenog potiljka kako bi joj palcem trljao donju usnu. - Sada je na tebe red prošaputao je. Bila je hipnotisana tim magičnim pogledom dok su njegovi prsti počeli da joj se spuštaju niz leđa. Kada je otkopčao sve dugmiće, prevukao joj je bluzu preko ramena i ruku. - Tako si lepa, Hejli - rekao je, prelazeći prstom preko krivina njenih dojki koje su se nadimale iznad nežne čipke i najlona plitkog grudnjaka. Povukao ju je na kolena i otkopčao joj suknju. Bez reči joj je pokazao šta bi želeo da uradi. 114 Anna

Zvoncica Ustala je i iskoračila iz suknje sa toliko ženstvene gracioznosti da se nasmešio. Jednim odlučnim pokretom oslobodila se hulahopki. Stajala je pred njim u gaćicama i u grudnjaku. Nije bila dovoljno hrabra da ga pogleda u oči, ali je posmatrala njegovu ruku dok je hvatala njenu. - Lezi - nežno joj je naredio. Legla je na stomak, kao i on malo pre toga, i pritisla vrelo čelo na ruke. Nije ga gledala, ali je znala da stavlja losion na dlanove, razmazuje ga i spušta dlanove na njena leđa. Svaki pokret mu je bio proračunat. Brzo, polako, snažno, nežno, neprestano je menjao ritam. Usredsredila se na to da ostane potpuno mirna iako je želela da se uvija i grči pod njegovim sve intenzivnijim milovanjima. Jednim spretnim pokretom ručnog zgloba otkačio joj je kopču na grudnjaku. Dah joj se ubrzao kada joj je omamljujuće, bolno polako prstima iscrtao liniju od pazuha do struka. Nije se protivila kada je pronašao njene gaćice i oslobodio ih se podjednako vešto kao i grudnjaka. Zadnji deo njenih kolena, listovi i stopala upoznali su snagu i nežnost njegovog dodira. Zarila je glavu u prekrivač i prigušila jecaj čistog, životinjskog zadovoljstva pri kontaktu njegove, od malja hrapave kože, sa njenim bedrima kada ju je opkoračio. Provukao je ruke ispod nje i dražio joj bradavice dok ju je pokrivao svojim telom. Odmah joj je bilo jasno da se u međuvremenu oslobodio i sopstvenog donjeg veša. Uživala je u težini njegovog tela. Osećala je kako je maljice na njegovim grudima golicaju po leđima. Spustio je usta na njeno uho i prošaptao nekontrolisano vatreno: Hejli, dozvoli mi da te volim. Odmah, ljubavi moja, pre nego što umrem želeći te. Podigao se na ruke dozvoljavajući joj da se okrene pod njim. Pogledom je prelazio preko čitavog njenog tela. Svuda gde ju je dodirnuo, koža joj je gorela kao zapaljena bakljama. Zatim je polako, ponizno kao neko ko prima dugo očekivano priznanje, ponovo spustio svoje telo preko njenog. Poljubio ju je. Bio je to čarobno sladak poljubac. Jezikom joj je jedva razdvojio usne, ocrtao je njihove konture, istraživao je njihovu unutrašnjost, trljao se o njen jezik. Pošto se oslobodila svih okova, ona mu je pohlepno odgovarala, provlačeći svoj jezik između njegovih usana. 115 Anna

Zvoncica Njen poljubac je u njemu raspalio nekontrolisanu želju. Nasumično je usnama prelazio preko nje, osvajajući delove njenog tela kao čovek na ivici života i smrti. Njene dojke su upoznale slatko mučenje njegovih usana, njene bradavice blago palacanje njegovog jezika. Ljubio ju je preko ravnog stomaka do pupka, a zatim upotrebio sve svoje erotske moći. Zaronila je prste u njegovu kosu i uzviknula njegovo ime kada joj je utisnuo poljupce u nežnu kožu sa unutrašnje strane butina. - Hejli. - Izgovorio je njeno ime sa puno poštovanja, kao u molitvi, i ponovo je obasuo poljupcima. Pozdravila ga je krećući se sinhrono sa njim, prateći linije njegovog tela. Strasno ju je poljubio i nežno prodro u nju, dočekan samo podatnom dobrodošlicom. - Hejli, slatka Hejli mrmljao je dok ju je uzimao bezvremenski, večno. Osetila je samo trenutno bolno probadanje i kratkotrajan strah kada je probio poslednju branu njene nevinosti. Odmah potom bila je ponesena talasima neverovatnih osećanja koja su je preplavila. - Tajlere. - Nije ni shvatila da je izgovorila njegovo ime sve dok se nije primirio i podigao glavu da pogleda u njeno blistavo lice. - Da li te povređujem, Hejli? Reci mi i... - Ne - rekla je obuhvatajući mu lice dlanovima i privlačeći ga u poljubac. - Ne, ne, samo nikada nisam znala, nisam nikada... zamišljala... - Izvila je vrat dok ju je preplavljivao sledeći talas i podigla kukove kako bi ga još bolje upoznala. - Uzmi me celog, Hejli - stenjao je dok je spuštao glavu pored njene. - Tako je. Tako je, ljubavi moja, kreći se sa mnom. Tako je. Oh, bože, ovo je savršeno. Čitav svemir je mogao da nestane, ne bi ni primetila, niti bi joj bilo stalo. Otkriće koje je eksplodiralo u njenoj glavi kao zaslepljujuće svetio moglo je da zameni sunce. Ovo je bilo ispisano u zvezdama, propisano sudbinom, neizbežno. I ma koliko uzbudljivo bilo, nije se radilo samo o fizičkom činu. Muškarac sa kojim je to doživela preveo ju je u čarobni svet ekstaze. To je iskustvo koje nikada ni sa kim drugim ne bi podelila. Volela je Tajlera Skota. Pokreti su im bili savršeno sinhronizovani, stapanje duša baš kao i tela. Predala mu je svoju ljubav, svoj život. Ispunio ju je, širio joj je dušu sve dok nisu zajedno eksplodirali u istovremenoj proslavi života. Dugo, dugo, ležali su potpuno mirni u tom najintimnijem od svih zagrljaja. Lica okrenutih jedno drugom, disali su jednim dahom. Kada se 116 Anna

Zvoncica snažno udaranje njegovog srca, koje je odjekivalo u njenim grudima, smirilo, poljubio joj je obrvu. - Nisi ti zavedena, ljubavi moja, već ja.

117 Anna

Zvoncica

10. - Da li ti to pokušavaš da me napiješ? - upitala ga je kada joj je ponudio još jednu čašu hladnog, belog vina. - Naravno. Zar to nije u maniru otimača devica? Da ih napiju i na prevaru ih uvuku u krevet? - Ja sam već u tvom krevetu. Nasmešio se i prešao preko njenog tela raskalašnim pogledom. - Bogami jesi - otegao je. Nagnuo se iz sedećeg položaja i zaronio lice u njenu kosu koja se u bogatim slapovima talasala po jastuku. - A ja sam već pijan. Od tebe. Tokom dugog i vrelog poljupca nešto vina se prosulo na tepih. Hejli je zadovoljno uzdahnula kada se konačno malo odmakla. Srećno se nasmejao: - Zar ovo nije dobar osećaj? Oči su joj bile vlažne i zamagljene, zelena planinska jezera na njenom zarumenjenom licu. - Jeste - prošaputala je ubedljivo. - Najbolji osećaj. Dlanom se divio mekoći njenog obraza. - I za mene, Hejli. Povukavši je za sobom, ponovo je pao na jastučiće koje su sa sofe spustili na pačvork prekrivač ispred kamina. Pružila se preko njega, oslonivši se na laktove dok joj je on milovao ramena i mišice. - Plašila sam se da neću biti... da neću moći... da te zadovoljim... Prekinuo ju je na pola rečenice stavivši joj kažiprst na usne. - Bila si savršena. - Dugo je zurio u njene uznemirene oči pre nego što je tiho rekao: - Mišljenje drugih ti veoma mnogo znači, zar ne, Hejli? Zašto? Ti sve radiš savršeno. I prelepa si. - Nisam bila takva dok nisam tebe srela - odgovorila mu je glasom punim ljubavi i zahvalnosti. Prstom je pratio liniju rasta njene kose na čelu. - Oduvek si savršena i prelepa, samo toga nisi bila svesna. Ko je bio takvo đubre prema tebi i uspeo da te uveri da nisi lepa? Neki muškarac? - Ne - polako je odgovorila, postiđena. - Bolje rečeno, niko posebno. Nikada se nisam osećala... - Hoćeš da kažeš da se čitava ljudska vrsta urotila da ti dokaže da nisi privlačna? Ne verujem ti, Hejli. Razumem da si u pubertetu prošla kroz par godina u kojima si se osećala neprivlačno. Ali niko ne izgleda 118 Anna

Zvoncica naročito lepo u tom uzrastu, zar ne? Nije u tome stvar. Taj kompleks vučeš iz mnogo ranijeg doba. - Pretpostavljam da si u pravu - rekla je, razmišljajući o svom detinjstvu. - Nikada mi se nisu divili niti me darivali pažnjom kao Elen. Kada bi ona napravila neku glupost, sve bi joj opraštali jer nije podnosila kazne. Maltretirala bi tatu i mamu dok ne bi odustali i od najblaže kazne. Ja sam svoje podnosila stoički, nikada nikome nisam dozvoljavala da vidi koliko mi je teško. Možda je u tome bila moja greška. - Zatim, Elen je bila neodoljivo ljupka devojčica. Neposlušnost ju je činila još privlačnijom. Ja sam bila jednostavno dobra. Pretpostavljam da se poslovica: ‘Majka ne hrani dete koje ne plače’, sasvim lepo odnosi na naše roditelje. Ja nikada nisam pravila probleme, bilo je lako ne obraćati pažnju na mene. - Kako je bilo ko mogao da ne obraća pažnju na tebe? - upitao je. Spustio je pogled na njene grudi koje su se zavodljivo podizale i spuštale. - Posebno muškarci. Hejli se nasmejala. - Kada si deset centimetara viša od svih dečaka u gimnaziji, uglavnom te ignorišu. U svakom slučaju te ne doživljavaju kao seks simbol. A dok sam studirala, starala sam se o roditeljima i to mi je značajno osiromašilo društveni život. Kada sam diplomirala i počela da radim... - Podigla si oko sebe zid satkan od svoje nesigurnosti kao odbranu od svih praćki i strelica, da se tako izrazim. Nikome nisi dozvoljavala da ti se romantično približi i probije ga. Na usnama joj je titrao vragolast osmeh kada ga je pogledala kroz guste trepavice i čedno prokomentarisala: - Ti si ga probio. Veselo se i zadovoljno nasmejao i tihim zavodljivim šapatom rekao: - Sviđa mi se kada pričaš bezobraznike. - Smejala se sa njim, zabacujući kosu preko ramena spontanim i prirodnim pokretom, nesvesna koliko je privlačna. Smeh je utihnuo i skrenula je pogled u stranu. - Tajlere, nauči me... nauči me... želim da te zadovoljim. Pogledao ju je i pomislio da ga već savršeno zadovoljava. Njena kosa, njene oči u kojima joj se ogledala čista duša, blistavi sjaj kože obasjan plamenom iz kamina, stvarali su sliku ženstvenosti zbog koje je 119 Anna

Zvoncica zažalio što ne ume da slika, ili piše pesme, kako bi je sačuvao za uživanje budućih generacija. Ali, isto tako je znao da bi ga ubila ljubomora ukoliko bi bilo ko sem njega uživao u tom pogledu. Posle svega što se desilo te večeri, padao je u iskušenje da je sakrije od ostatka sveta. Oduvek je bio pohlepan, samoživ, ponosan na svoje vlasništvo i na zgrnuto bogatstvo. Ipak, sve bi to zamenio za obećanje večnog posedovanja Hejli. Njene duše, njenog uma, njenog tela. Usne su joj bile otečene i vlažne od njegovog vođenja ljubavi. Upoznao je njihove uzbuđujuče sposobnosti. Kada ju je prvi put poljubio, susreo se sa devojačkim otporom. Sada su se njena usta za njega otvarala spremno, nudila su i primala. Ali iz tih usta dolazile su i duhovite opaske i mudre misli. Uzbuđivala mu je intelekt baš kao i telo. Neprestano ga je duhovno i mentalno provocirala. Ali to nije bilo ono što je u tom trenutku želela da čuje. Tražila je drugu vrstu potvrde. Kako je moguće da ima toliko malo samopouzdanja i da ne shvata koliko je seksualno privlačna? Uzbudio bi se fizički samo od pogleda na njeno telo. Grudi su ga mamile da ih ljubi. Bradavice boje kajsije su ga ostavljale bez daha. Želeo je da ih oseti među svojim usnama, pod zavodljivim dodirom svog jezika. Hejli, zar ne vidiš, zar ne shvataš kakvu moć imaš nada mnom? - Ovo će biti najkraća lekcija u tvom životu - odgovorio joj je. - Već si me zadovoljila. - Hoću još toga da naučim. Povukao ju je na sebe i pokrio joj usta svojim. Kosa joj se rasula po njegovom licu, mirisna zavesa kojom je poželeo da se ceo pokrije. Otvarao je i zatvarao usne preko njenih kao da uživa u sitnim slasnim zalogajima zrele, sočne breskve. Jezikom je sistematično pretraživao njena usta, premeravao ih, pamtio njihovu teksturu, pravio mentalnu zabelešku svake njihove tajne. Povukao se unazad i sačekao, da bi posle par trenutaka čestitao sebi na sposobnosti da podučava. Hejli je uvežbavala svoje novostečene veštine, koristeći sopstvenu kreativnost. Tajler je drhtao u slatkoj agoniji suzdržavanja. Usnama je prelazio preko njenog uha, vrata, grla, a ona ga je oponašala, čineći sve još mnogo bolje od njega. Harala je delikatnim jezikom dok nije grcajući izgovorio njeno ime i privukao je na sebe kako 120 Anna

Zvoncica bi je zaustavio i ponovo uspostavio kakvu-takvu kontrolu nad svojim telom. Njene dojke su mu ispunile dlanove; trljao je bujne brežuljke sve dok njihova središta nisu nabubrila pod njegovim prstima. Zatim je blago kružio po njima dok nisu potpuno očvrsli, pulsirajući od želje. Primirio ih je jezikom. Hejli ga je začuđeno pogledala kada je ponovo spustio glavu na jastuke. Prstima je i dalje trljao i milovao. - I to? - upitala je. - Da. Pogledala je u njegove moćne grudi i oprezno prstima prešla preko oštrih maljica. - Dopada mi se kako izgledaš, Tajlere. - To osećanje je obostrano... ah, Hejli... Noktima ga je blago grebala po bradavici dok se nije ukrutila. Zatim ga je ljubila po grudima dok usnama nije došla do nje. - Da, da - stenjao je kada se usudila da ga okusi jezikom. Bez čekanja na dalja uputstva, motivisana jedino očiglednim uživanjem koje mu je proizvela, rukovođena čistom ljubavlju, ljubila ga je niz tu intrigantnu liniju maljica po stomaku. Prste je upleo u bogatu masu njene kose i ponavljao joj ime kao mantru dok mu je ljubila rebro po rebro. Spuštao je ruke preko njenih grudi ka stomaku. Jednom joj je obuhvatio kukove a drugom pronašao riđu deltu u udolini među njenim butinama. Pritisnuo ju je širom otvorenim dlanom i kružnim pokretima izazivao senzacije koje je osećala koliko preko kože, toliko i u središtu svoga bića. Nežno pretražujući, voleo ju je prstima. - Molim te, Hejli, molim te. Znala je šta želi od nje. Ljubav i najneverovatnije stvari čini mogućima. Dodirivala ga je s divljenjem i poštovanjem. Nije se prepala pred magijom njegove muškosti, slavila je. Želeći da ponovo oseti tu životnu snagu u sebi, okrenula se na leđa i povela ga ka sebi, ka zadovoljenju snažne želje. - Ne, Hejli, ne - zabrinuto je rekao, iako se ona već privijala uz njega. - Da, da. Više joj nije bio učitelj; Hejli je sada preuzela vođstvo. Pokušao je da smiri sopstvenu želju, ali mu njeni zahtevi to nisu dozvolili. U konačnom 121 Anna

Zvoncica naletu strasti kome nije mogao da se odupre, oboje ih je doveo do trijumfalnog zadovoljenja. Samoprezir mu je bio ispisan na licu kada ju je napustio i srušio se na leđa pored nje. - Izvini, Hejli. Znam da sam te povredio. Nisam želeo da ponovo vodimo ljubav tako brzo posle prvog puta. Ne bih te povredio ni za šta na svetu. Hoćeš li mi oprostiti? Spustila je glavu na njegovo uznemireno srce i zagrlila ga. - Ne bih ti oprostila da nisi. * * *

- Baš si sladak - zadirkivala ga je dok je izlazila iz tuš kabine. Tajler je stajao pored lavaboa, kukova obavijenih peškirom, donje polovine lica nasapunjane penom za brijanje. - Ni ti ne izgledaš loše - odgovorio je, odmeravajući njen odraz u ogledalu. Vragolasto se naklonila. - Kad bi prestala da se ponašaš kao neko derište, rekao bih ti da je to tuširanje bilo najerotičnije iskustvo u mom životu. Prevazišlo je i moje najluđe fantazije. Zaista ne znam kako se nismo udavili. Grleno se nasmejao dok je brijačem prelazio od dna grla ka bradi. Vidim da još uvek možeš da pocrveniš. Uprkos vašim raskalašnim manirima, gospođice Ešton, vi ste i dalje puritanka. - Jesi li siguran? - provocirala ga je, prilazeći mu s leđa i grleći ga oko struka. Pomerio se kako bi se bolje ugnezdio uz njeno telo. - Šta bih mogla da uradim da ti dokažem da više nemam ni trunke stida ni srama? - Vrhovima dojki mu je erotično milovala leđa. Približio je brijač Adamovoj jabučici ali je mudro zaključio da je bolje da ga ne spušta na kožu. - Siguran sam da ćeš se već setiti nečega. Naglim pokretom mu je strgla peškir sa struka i bacila ga na pod. - U pravu si - zarežao je, dok se privijala uz njega - zaista ne možeš biti besramnija. Lutajući prsti kojima se kretala ispod njegovog struka su ga još jednom opovrgli. Teško je disao stisnutih zuba. Brijač je pao u lavabo. Naglo se okrenuo, iznenadivši je, savio se, uhvatio je ispod kolena i odigao sa poda. Zaboravljajući da i dalje ima penu na licu, zaronio ga je među njene dojke, još uvek rosne i tople od tuširanja. 122 Anna

Zvoncica - Ako ovako nastavimo, umreću mlad, ali zadovoljan - promrmljao je. Usnama je putovao preko magične doline do slasnih polu-lukova, utiskujući joj poljupce na svaki centimetar kože. Hejli se izvila ispod njega i jauknula. Već je dobro poznavao glas kojim mu se obraćala u strasnom zanosu i odmah je shvatio da je ovo drugačije. Naglo je podigao glavu i zabrinuto je pogledao. - Tajlere - zastenjala je, očiju punih suza. - Je li ta pena za brijanje sa mentolom? * * *

- Vratiću ti za ono - pretila mu je mućkalicom za jaja kojom je mahala ka njemu. Pogrešio je što ju je pitao kako je kada je ušao u kuhinju u kojoj je ona već pripremala obilan doručak. - Nisi čak mogao ni da mi pomogneš da ga sperem, toliko si se smejao. - Izvini, Hejli - rekao je tobože kajući se, iako nije mogao da sakrije vragolasti odsjaj u očima. - Nisam razmišljao. Kunem ti se. Časna reč. Prezrivo je frknula na njegov pokajnički izraz lica. - Ne priliči ti ta poniznost. Rođen si da budeš arogantan, naporan i uobražen. Ali, oprostiću ti ako postaviš sto. - Dogovoreno, ali prvo da ispoštujemo prioritete. - Prišao joj je i snažno je zagrlio. Bez greške je pronašao njene usne i poljubio je sa žudnjom koju nisu umanjili ni dugi sati prethodne noći. Kada su napokon sa prekrivača ispred kamina prešli u veliki bračni krevet, obećali su jedno drugom da će spavati. Ali bilo je to prazno obećanje koje ni on ni ona nisu mogli da ispune. Njegov predlog da budu oprezni s obzirom na činjenicu da je upravo izgubila nevinost nije naišao na Hejlin pristanak. Sada su se milovali i ljubili sa obnovljenom strašću. Svaki zagrljaj je samo pojačavao obostranu želju. Buter je cvrčao u tiganju dok nije pocrneo i ispunio kuhinju dimom koji ih je povratio iz zanosa. Nije im smetalo što su morali da operu tiganj i krenu sve iz početka. Hejli mu je u usta stavljala poslednji komadić hrskave slanine kada joj je rekao: - Moram da pozovem Atlantu i proverim par stvari. Da li ćeš moći da se sama zabaviš dok ja radim? - Lizao joj je prste umašćene 123 Anna

Zvoncica slaninom jedan po jedan, a onda, kao da je zaključio da nisu dovoljno čisti, krenuo iz početka. Posmatrala ga je kako u usta uzima jedan po jedan njen prst i nežno ga sisa. Jezikom je blago prelazio preko njenih jagodica. Odjednom joj je bilo veoma teško da izgovori ono što joj je bilo na pameti. - Ja... uh... ja... ja ću srediti kuhinju. - Zovi me ako ti nešto treba - oprljio joj je obraz vrelim dahom i još jednom je poljubio. Dvadeset minuta kasnije zatekla ga je u njegovoj spavaćoj sobi zadubljenog u telefonski razgovor. - U redu, ali neko je zabrljao. Hoću da do sutra u ovo doba znam šta se tačno desilo. I takođe hoću da smisliš način da se odužiš klijentu. - Sa treskom je spustio slušalicu ne progovorivši više ni reč, a Hejli je sa sažaljenjem pomislila na sirotog zaposlenog koji se našao na liniji vatre. - Problemi? - upitala je tiho i pomilovala ga po kosi. - Aha - progunđao je odsutno. A tada, kao da je tek shvatio da je u sobi, povukao ju je u svoje krilo. - Ma do đavola sa svim tim - rekao je, rastežući joj džemper preko grudi i diveći se rezultatima koje je postigao. - Kada moraš da se vratiš? - Ne znam - rekao je rasejano, još uvek zaokupljen naporom da maksimalno pogledu izloži njene dojke. Pogledao ju je i namignuo joj. Ali ako ostanemo još neko vreme, moraću da nabavim neke vitamine. Muškarac mojih godina ne može da izdrži ovakav seksualni maraton bez određene nege. - Tako je - teatralno je uzdahnula. - Zaista si veoma star. Seda kosa rekla je, provlačeći prste kroz srebrne vlasi na njegovim slepoočnicama - bez snage, bez vitalnosti. Uhvatio ju je za ruku i čvrsto je stisnuo. - Hejli, trebalo je nešto ranije da ti kažem. Izgovorio je to potpuno ozbiljnim glasom i sa smrknutim izrazom lica, te je Hejlino srce poskočilo od zebnje. Da li ima četvoro vanbračne dece? Ili duguje novac mafiji? Šta? Šta god da je, ostaće sa njim. Sa njim uz sebe, mogla je da se suoči sa svakom nevoljom. Gospode, samo da nije u pitanju njegovo zdravlje. Molim te, Bože! I dalje je s ljubavlju 124 Anna

Zvoncica provlačila prste kroz njegovu kosu. - O čemu se radi, Tajlere? - upitala ga je sa punom pažnjom. - Imaš fenomenalnu guzu. Odgurnula ga je od sebe i odskočila sa njegovog krila. Uhvatila je jedan od ukrasnih jastučića i udarala ga po glavi, dok je on pokušavao da se zaštiti rukama. - Prešao sam te, je l’ da, Crvenokosa? Ali samo sam ti rekao istinu. - E, pa jedva čekam da je pokažem svim momcima u kraju - rekla je bacajući mu jastuk na glavu i okrećući se na petama. - Kuda ćeš? - Da pokupim tvoju ćerku - dobacila mu je preko ramena, zavodljivo vrckajući objektom kome se toliko divio utegnutim u tesne farmerke. - I možda se nikada više ne vratimo. - O, vratićete se, nego šta. Ti ne možeš bez mog tela - povikao je za njom. Još uvek se smejala dok je za sobom zatvarala ulazna vrata. Odjednom je čitav svet bio potpuno savršen. Gipkim korakom pela se šljunčanom stazom ka kući Harperovih koju su ona i Tajler pronašli prošle večeri pošto su izašli iz restorana. Još prošle noći razmišljala je šta će Harperovi pomisliti o njoj kada im Fejt bude rekla da ona nije gospođa Skot. Sada nimalo nije marila za to. Ono što je poklonila Tajleru, bilo je iz ljubavi. Niko joj ne može oteti to magično osećanje. Nije ona bila naivna devojčica koja veruje da će ovo trajati večno. Ona nije prva žena u Tajlerovom životu i neće biti ni poslednja. Ali dok je sa njim, trudiće se da maksimalno uživa u svakom trenutku. Za nju je ovo bila ljubavna veza njenog života. On je jedini muškarac koga će ikada voleti. U to je bila potpuno sigurna. Prešla je kilometar puta do kuće Harperovih u tili čas. Gospođa Haprer ju je srdačno pozdravila, bez i tračka morališućeg prekora u glasu koju je Hejli očekivala. - Fejt je apsolutno sjajna. Ona i Kim su razmenili adrese, kako bi ostale u kontaktu. Mi živimo u Ešvilu, ali često provodimo vikende ovde. Nadam se da ćemo se ponovo videti. - I ja se nadam. Hvala vam što ste je pozvali u goste. 125 Anna

Zvoncica Kim i Fejt su se dugo pozdravljale obećavajući jedna drugoj da će pisati i čuti se telefonom. Ipak, Fejt je ubrzo zaboravila tugu zbog rastanka sa drugaricom dok su ona i Hejli išle natrag ka kući. - Njena mama je taaako dobra. Dala je Kim gomilu šminke koju više ne koristi i svu smo je probale! Jedino smo morale da obećamo da ćemo se umiti pre odlaska na spavanje. I igrale smo plejstejšn, ali ne predugo. Uglavnom smo slušale CD-ove i pričale. Bilo je suuuuper. - Ma nije valjda da si se dobro provela? - upitala je Hejli ironično. Devojčici je trebalo par trenutaka da shvati pravo značenje njenih reči, a onda su se obe nasmejale i zagrlile. - Super sam se provela, ali ste mi nedostajali ti i tata. Hejli je zaprepastila lakoća sa kojom je Fejt te reči izgovorila zajedno. Ti i tata. U paru. - Stvarno? - upitala je. Osećanja koja su je preplavila dala su nepotrebnu težinu njenom pitanju. - Naravno. Kimini mama i tata su fini, ali nisu tako zabavni kao ti i tata. I njena mama nije tako lepa kao ti. - Hvala ti, ali, znaš, zaista ne bi trebalo da o ljudima sudiš na osnovu njihovog izgleda. - Znam, ali to je tako očigledno. Hejli je pala u iskušenje da je pita šta je o njoj rekla Harperovima, da li znaju da ona i Tajler nisu u braku, ali se ipak nije usudila. - Pitam se ko bi to mogao biti - rekla je Fejt, pokazujući na automobil parkiran ispred njihove kuće. Hejli se saplela; srce joj je na trenutak stalo od razočaranja. Elen. Kako ih je samo pronašla? Šta li sada hoće? - To je automobil moje sestre. - Pustila je devojčicinu ruku i otvorila ulazna vrata. Fejt je ušla prva, ali se naglo zaustavila čim je prekoračila prag. Delić sekunde kasnije i Hejli je ostala ukopana u mestu. Elen i Tajler su stajali ispred kamina koji je sada bio hladan i pun pepela. Elenine ruke bile su isprepletene na njegovom potiljku. On je dlanovima pritiskao njena rebra. Ljubili su se tela pripijenih jedno uz drugo od grudi do kolena. Čuo ih je kada su ušle i odgurnuo Elen od sebe. Tupavo je zatreptala dok nije primetila pravac u koji je usmerio iznenađen i postiđen pogled. Oči su mu se susrele sa Hejlinim, i jasno je u njima sagledala sve dublji ponor žaljenja i kajanja koji preti da je proguta. 126 Anna

Zvoncica - Zdravo, Hejli - zacvrkutala je Elen. - Ućuti! - povikao je Tajler. - Hejli... - Idi do đavola - rekla je zastrašujuće mirnim glasom. Okrenula se i krenula ka svojoj spavaćoj sobi, sa namerom da se spakuje i ode pre nego što je još više ponize i povrede. - Hejli, stani - naredio joj je Tajler. Pošto ga nije poslušala, već žurno nastavila da hoda na olovnim nogama, pojurio je za njom. Stigao ju je na vratima i s leđa je zgrabio za ramena. - Pusti me - vrisnula je, izvijajući se kako bi se oslobodila čeličnog stiska njegovih ruku. - Neću. Znam šta misliš i nisi u pravu. Samo probaj da se malo udubiš u situaciju i znaćeš da nisi u pravu. - Ti nikako ne možeš znati šta ja mislim - prasnula je. - Vraga ne mogu. Dobro poznajem tu ponosno uzdignutu bradu, taj ukočeni stav i kičmu pravu kao strela. To znači da si ti već oformila mišljenje o nečemu i da nema načina da ga promeniš. Ali, tako mi svega, ovoga puta ćeš saslušati dok ti ne objasnim šta se desilo. - Ono što sam videla govori više od hiljadu reči. Žestoko je opsovao kroz stisnute zube, ali je i dalje nije puštao. Držao ju je prikovanu uza zid. Gledala ga je ubojitim pogledom svojih zelenih očiju. Kasnije će umreti od bola. Sada je jedino osećala zaslepljujući bes. - Dobio si ono što si hteo prošle noći. Uspešno si me zaveo. I sada si se upustio u novi izazov. Zar suština života nije u tome? U izazovima? U osvajanjima? Pa, čestitam. U ovoj igri sa mnom, ti si apsolutni pobednik. Sada me pusti. Za trenutak je sav bes nestao iz njegovih očiju i ona je u njima videla samo bol. - Da li zaista to misliš o meni, Hejli? - Bio je to grub, tihi šapat koji je samo ona čula, ali ju je duboko dotakao očaj kojim je bio natopljen. U sledećem momentu oči su mu ponovo bile oštre i varničile su poput kremena. - Elen - povikao je. - Šta je - upitala je Elen durljivo sa onog istog mesta pored kamina. - Dolazi ovamo. - Šta... 127 Anna

Zvoncica - Prokleta bila, dolazi ovamo - zastrašujuće je zaurlao. Elen se nije usudila da mu dalje protivureči. Kada se našla na par koraka od njih, još je jače pritisnuo Hejli uza zid jednom rukom, dok je drugom snažno povukao Elen kako bi se suočila sa sestrom. - Sada joj reci zašto si došla. Elen je svojim krupnim zelenim očima prvo pogledala Tajlera, pa zatim Hejli. Olizala je usne i rekla: - Došla sam da od njega tražim zajam. Hejli je posrnula pod Tajlerovim pritiskom, ali on nije popuštao. Zatim kao da je na neko vreme zaboravila na svoj nezavidni položaj i na nevidljivi zid koji ih je delio, zaprepašćeno je pogledala u svoju sestru. Šta si tražila? Elenina donja usna je počela da podrhtava. - Otpustili su me, Hejli. Samo zato što par dana prošle nedelje nisam išla na posao jer mi nije bilo dobro. Kada sam juče stigla u kancelariju, rekli su mi da pokupim svoje stvari. Bili su užasno zli prema meni. - Sada je iskreno jecala. - Ali, zašto si došla da tražiš novac od Tajlera? Elen je ljupko šrmcnula, a suze su joj kao kapi rose krasile trepavice. - Krenula sam kod tebe. Otišla sam u Serendipiti i tamo su mi rekli da ste ti i Tajler došli ovde. I tako, krenula sam za vama. - Prošle nedelje sam ti dala novac, Elen. Sigurno ćeš dobiti i neku otpremninu. Kriomice je sa strahom pogledala u Tajlera pre nego što je odgovorila. - Nisam platila kiriju za prošli mesec. Morala sam da kupim toliko drugih stvari. I sada mi i vlasnik stana preti da će me izbaciti. Neće mi dati otpremninu jer sam bila bolesna prošle nedelje. I čak i ako odmah nađem drugi posao, proći će nedelje pre nego što primim prvu platu. - On ima puno novca, Hejli - rekla je, pokazujući na Tajlera. - Znala sam da mi može pozajmiti nešto para a da to i ne oseti. Kada sam shvatila da si sa njim, odlučila sam da bi bolje bilo da pitam njega umesto tebe. - Oh, gospode! - Hejli je zažmurila i posramljeno spustila glavu, poražena činjenicom da njena rođena sestra može biti toliko beskrupulozna. - Objasni joj zašto si me poljubila. - Tajlerov glas je bio tih, dubok, zastrašujući. - On... on je rekao da bismo mogli da se dogovorimo... 128 Anna

Zvoncica Grubo je cimnuo Eleninu ruku i Hejli se pitala kako je nije iščašio iz ramena. Elenine oči su se raširile od straha, a lice potpuno pobelelo. - Reci joj istinu! - Hejli, ja... ti se ne bi ljutila... znaš da sam se samo šalila... - Kada je shvatila da njene plačne molbe neće uroditi plodom, pribegla je drugoj taktici. Bacila mi je ruke oko vrata i krenula da me ljubi. Tada ste vas dve ušle. - Tajlerove oči su bile prikovane za Hejline dok joj je objašnjavao šta se desilo. Potom je okrenuo glavu ka Elen i naglo joj pustio ruku, kao da se oslobađa nekog gadnog insekta. - Izlazi. - Reč je odjeknula poput bombe. - Da izađem? - upitala je Elen, zaprepašćena. - Ne možeš me... - Naravno da mogu. Izlazi. - Hejli - ponovo je počela Elen, ignorišući ga. - Moraš da mi pomogneš. - Cvilela je i zavijala. - Zašto bi? - upitao je Tajler. - Zato što te je do sada uvek izvlačila iz nevolje? Sa time je gotovo, Elen. Vrati se u Nešvil i čekaj da ti se javim. Mislim da ćeš se lepo uklopiti u jednu moju kompaniju u Baltimoru. - Baltimor! Ali to je... - Predaleko da bi mogla da gnjaviš Hejli za milostinju. Sada izlazi iz moje kuće pre nego što padnem u iskušenje da te išljepam. Trebalo je da to tvoji roditelji urade još pre mnogo vremena. - Da li ćeš mu zaista dozvoliti da tako razgovara sa mnom? nadureno je pitala Elen Hejli. Hejli je podigla glavu. Izgledalo je kao da joj je preteško da je drži uspravno. Nikada u životu se nije osetila toliko poraženom. - Uopšte me ne zanima šta ćeš ti da radiš, Elen. Samo me ostavi na miru. Elenino lice se snuždilo kao da je detence koje se sprema da se rasplače. - Oh, uvek si bila tako zla! Ti nikada ni u čemu ne grešiš! Savršena, besprekorna gospođica Hejli. E, pa nikome se nisi dopadala, a mene su svi voleli. - Pojurila je ka vratima i širom ih otvorila. - Čak i njemu se dopadam više od tebe. Neće da prizna, ali uzvratio mi je poljubac! - Zalupila je vrata za sobom. Nekoliko sekundi kasnije, začuli su brundanje motora njenog automobila. Potom je nastupila potpuna tišina. 129 Anna

Zvoncica Soba je bila potpuno tiha. Hejli je čula otkucaje Tajlerovog ručnog sata blizu svog uha dok ju je i dalje držao pribijenu uza zid. Nije morao da se trudi. Odavno ju je napustila snaga za svađu. Od nje je ostala samo prazna školjka. Da je nije pridržavao, verovatno bi se skljokala na pod. Dan koji je započeo u izmaglici apsolutne sreće, pretvorio se u tamu očaja. - Laže, Hejli. - To nije važno. - Naravno da je važno - rekao je, blago je drmusajući. Odmahnula je glavom. - Nije. Sve ovo je bilo pogrešno od početka. Znala sam šta si želeo od mene. I to si i dobio. Ostalo smo samo glumili. Ovo je loše za tebe, za Fejt, za mene... Iznenada je zanemela shvatajući da je nesrećna devojčica prisustvovala ovoj užasnoj sceni. Vireći preko Tajlerovog ramena, prešla je pogledom preko sobe, tražeći je. - Fejt? - tiho je upitala. Podigla je pogled ka Tajleru. Pustio ju je i okrenuo se, na isti način očima brzo pretražujući prostoriju. Bez potrebe da rečima izraze ono što su oboje pomislili, razdvojili su se: Hejli je krenula ka kuhinji i zadnjem delu kuće. Tajler je pretražio spavaće sobe i optrčao okućnicu, pretražujući pogledom i obalu jezera. Ponovo su se sreli u dnevnoj sobi, upućujući jedno drugom upitne poglede pune nade, oboje razočarani negativnim odgovorom onog drugog. Tajler je delovao potpuno zatečen i izgubljen kada je rekao: Nestala je.

130 Anna

Zvoncica

11. Hejli je prstima pritiskala stisnute usne. - Oh, Tajlere, mora da ju je strašno uznemirilo ono što je videla i čula. - Verovatno je tako - rekao je, nervozno prolazeći rukama kroz kosu. - Monika i ja nismo baš bili ljubazni jedno prema drugom kada bi se sreli. Fejt je često bila izložena scenama glasnih svađa. Zakleo sam se da nikada više neće morati da oseti taj strah i to nerazumevanje. Prokletstvo! Dobro je da je ta kučka otišla, inače bih mogao da je zadavim. - Nije Elen baš za sve kriva. - Nemoj ni da pokušavaš da je braniš - planuo je, preteći joj probadajuće ledenim pogledom. - Oboje smo joj upravo učinili najveću uslugu u životu. Snaći će se ta. Takvi kao ona se uvek snađu. Pošto pregaze takve kao što si ti. Hejli je pogledala u stranu, svesna da je u pravu. Elen se ponašala kao razmaženo derište, zanemarivala je kada joj nije bila potrebna i dolazila joj sa izlivima sestrinske ljubavi kada joj je Hejli bila potrebna. Izbacujući Elen iz glave, Hejli se vratila mnogo važnijem problemu u tom trenutku. - Šta misliš, gde je mogla da ode? - Ne znam - odgovorio je Tajler uzrujano. - Moram da je nađem i porazgovaram sa njom. Verovatno je prilično potresena. - Nije mogla daleko da stigne. Brzo ćemo je naći. Nisu mogli ni da pretpostave koliko je pogrešna bila ta pretpostavka. Dogovorili su se da Tajler pretraži šumu iza kuće dok Hejli pozove Harperove, a da potom pretraže obalu jezera. Pošto se ispostavilo da je nigde nije bilo, seli su u kola i prošli lokalnim stazama i pošumljenim predelima oko njih. Niko u restoranu nije video Fejt toga jutra, a menadžer lokala sa kompjuterskim igricama ih je uveravao da je bio tamo od otvaranja i da bi je svakako video da je slučajno dolazila. - Kako izgleda? - upitao ih je ponovo. - Raspitaću se okolo. - Ima jedanaest godina. Smeđa kosa, kikice, i oči iste boje kao i moje - rekao je Tajler. - Visoka, mršava, nosi protezu. - Šta ima na sebi? - Do đavola, čoveče... 131 Anna

Zvoncica - Na sebi ima farmerke i plavo-crveni prugasti džemper - umešala se brzo Hejli. Sati su prolazili, a od Fejt ni traga ni glasa. Tajler je iz minuta u minut bivao sve izbezumljeniji. Trudeći se da savlada sopstvenu paniku, Hejli je pokušavala da ga smiri, ali ga je samo nervirala banalnim utešnim rečima u koje ni sama nije verovala. On je krivio sebe zbog Fejtinog bekstva. Hejli se osećala podjednako odgovorno. I iako se nisu međusobno optuživali, izbegavali su da se pogledaju u oči. Pošto se nije vratila ni do sredine poslepodneva, obavestili su lokalnu policiju, koja je odmah počela sistematičnu pretragu šuma i obale jezera svim snagama koje su im bile na raspolaganju. Hejli je čula kako jedan policajac komentariše kako će možda morati da počnu da pretražuju i dno jezera i krv joj se sledila u žilama. Srećom, u tom trenutku je Tajler davao detaljan opis svoje kćeri drugom policajcu i nije čuo pominjanje ove strašne mogućnosti. Postajao je sve ratoborniji kako je veče odmicalo. Policajci su tolerisali njegove uvrede, svesni da ih izgovara izbezumljeni otac. Hejli je želela da ga uteši, ali nije mogla. Više nije nalazila reči utehe, a pomisao na to šta je sve moglo da joj se desi joj je potpuno blokirala svaku razumnu misao. Jedva je uspevala da i sama ne upadne u stanje potpune histerije. Kasno uveče, još uvek su iščekivali vesti od ljudi koji su tražili devojčicu. Šerif je zamolio Hejli i Tajlera da ostanu u kući, za slučaj da treba da stupi u kontakt sa njima, ili u slučaju da se Fejt sama vrati. Hejli je po hiljaditi put pogledom prelazila preko dnevne sobe dok se nervozno poigravala zlatnom minđušom. Tišina je bila opipljiva. Telefon se nije oglašavao. Kao da su bdeli nad telom pokojnika. Ne, pomislila je Hejli. Bilo je još gore. Kao da su čekali ishod hirurške intervencije od koje pacijentu zavisi život. Neizvesnost je bila nepodnošljiva. Tajler je sedeo na sofi nisko pognute glave i buljio u pod između raširenih kolena. Kosa mu je bila razbarušena. Linije oko očiju i usana duboko usečene od brige. Blato i lišće prekrivalo mu je espadrile, trag upornog pretraživanja šumskih staza u korak sa policajcima. Srce joj se paralo pri pogledu na tog snažnog muškarca koji je sada izgledao potpuno bespomoćno i poraženo. Čitavog dana se uzdržavala 132 Anna

Zvoncica da mu priđe, da ga dodirne, da ga zagrli. Duboko ju je dirnula njegova patnja jer ga je toliko volela. Kada se to dogodilo? Prošle noći kada je uzeo njeno telo koje mu je tako rado predala? Kada je odlučila da sa njim krene na ovaj kratak odmor? Ne, mnogo pre toga. Kada? Ili je ta ljubav uvek bila tu, čekajući da je ona prepozna? Nije mogla da u sećanje prizove svestan trenutak u kome je odlučila da ga voli, samo je znala da je tako, i da je verovatno oduvek bilo tako, od trenutka kada joj se prvi put obratio.

Da li je ovo ono što sam čekala čitavu večnost? Da li se zaljubljivala u njega čak i onda kada ju je svojim sivim očima ljutito streljao i... šta? Šta li je toga dana videla na Tajlerovom licu? Šta ju je to zauvek promenilo? Šta god bio razlog zbog koga ga je volela, kad god se to dogodilo, sada je to osećanje bilo sveprisutno, prožimalo ju je, ispunjavalo ju je takvom radošču da je poželela da je oglasi čitavom svetu. Možda i jeste, jer se u tom trenutku trgao i pogledao je. Bila je užasnuta očajem koji mu se ogledao na licu. Nema molba u tim crvenim očima privukla ju je kao magnet. - Hejli... A tada molba više nije bila nema. Čula ju je. I znala je koliko je snage potrebno muškarcu poput Tajlera da je izgovori. Njeno ime je bio poziv u pomoć. Bez oklevanja je ustala sa stolice i požurila preko prostora koji ih je delio kako bi ga zagrlila. - Tajlere, Tajlere - šaputala mu je nad glavom zarivenom u njene grudi. Nije to bio gest strasti, već očaja. Beba koja traži utehu, ljudsko biće kome je potreban dodir drugoga. Obavio je ruke oko nje ne stideći se da prizna koliko mu je potrebna. Čvrsto ga je stezala, privijala se uz njega i rukama punim ljubavi pokušavala da mu smanji napetost u ramenima. Nagla se nad njega i ljubila mu slepoočnice, obrve, srebrnu kosu. Sve što je imala da pruži, pripadalo je njemu. Zato što ga je volela toliko divlje, dozvoljavala mu je da je povređuje i zloupotrebljava više nego iko ikada ranije, ali joj to više nije bilo važno. Bila mu je potrebna. I mogla je da mu pomogne. Bilo joj je nezamislivo 133 Anna

Zvoncica da mu uskrati sebe. Kao što mu je prošle noći dala svoje telo, sada mu je bezrezervno predavala svoju dušu i svoj duh. - Tajlere - rekla je, spuštajući obraz na vrh njegove glave. - Volim te. Zadržala je dah. Neko vreme su oboje ostali nepomični. Da li je čuo? Da li se zaprepastio? Da li je oduševljen? Zgrožen? Polako je podigao glavu. I kada je mislila da neće moći da izdrži nijedan trenutak iščekivanja više, pogledala je u te sive oči koje su se u nju zabadale poput bodeža. Pre nego što su mogli da bilo šta progovore, zadnja vrata su se tiho otvorila. Kliknula je metalna brava. Tajler je naglo okrenuo glavu prema tom zvuku kao da želi da se uveri da ne sanja. Hejli se pomerila od sofe, i oklevajući napravila dva koraka ka kuhinji čvrsto se obgrlivši oko struka rukama sa stisnutim pesnicama. Fejt se pojavila na vratima između dve prostorije. Odeća joj je bila blatnjava. Na obrazima je imala dve musave linije od prolivenih suza. Kolena na farmerkama su bila iscepana i prljava. Lišće i granje joj se uplelo u kosu. Nije ih, međutim, zaprepastio njen izgled, već strašan gnev u njenom pogledu. - Fejt - rekao je Tajler. Ramena su mu klonula od olakšanja. - Gde si bila? - U šumi. - Sve ovo vreme? Zar nisi čula kako te dozivamo? - Jesam. Nisam htela da se javim. Nisam želela da me nađete. Nisam želela da se vratim ovde. Želela sam da umrem. Sve ovo je izgovorila sa toliko otrova u glasu da je Tajler, koji je krenuo da je zagrli, zastao u pola koraka. Sa nevericom je zurio u svoju kćer. Potpuno se izgubio. Ruke su mu bespomoćno visile pored tela. Žudeo je da joj priđe, uzme je u naručje i uveri sebe da je zaista bezbedna, tu, pored njega, ali je bio potpuno zatečen njenim neprijateljstvom. Okrenuo se ka Hejli tražeći pomoć. Uzvratila mu je podjednako zbunjenim pogledom. - Veoma si nas zabrinula, Fejt - blago joj je rekla. - Tvoj tata se izbezumio od brige. Mislili smo da ti se nešto strašno desilo. - Kao da vas je briga! - povikala je. - Nikoga ne bi bilo briga ni kada bih umrla! Mene niko ne voli. Majka me nije volela. Uvek mi je govorila 134 Anna

Zvoncica da sam glupa i ružna. Stalno je želela da bude sa svojim prijateljima, nikada sa mnom. Okrenula se ka svom ocu. - Ni ti nisi želeo da dođem da živim sa tobom. I ti me mrziš. Ti samo misliš na posao i neprestano telefoniraš i ideš na sastanke. Više bi voleo da me nemaš. Sada je gorko jecala; mršave grudi su joj podrhtavale od snage emocija koje su je razdirale. Hejli se srce cepalo, ali nije imala priliku da je uteši, jer se Fejt sledećeg momenta obrušila na nju sa podjednako silnim besom. - Ti si se pretvarala da me voliš, ali ni ti me ne voliš. Nadala sam se da ćeš možda živeti sa nama, biti mi mama, ali ti si gruba prema mom tati. Da si ga grlila i ljubila umesto što si neprestano ukočena i rezervisana i ljuta kada te on dodiruje, onda bi te možda pitao da živiš sa nama. Prošle noći sam Harperove lagala da si ti moja mama. Ponavljali su mi kako imam lepu mamu. Toliko sam želela da budeš moja mama. Grcala je u suzama. - Ali više ne želim da mi budeš mama. Ti nisi lepa. Mislim da si ružna. Da si lepa i dobra prema mom tati, on ne bi ljubio onu drugu odvratnu devojku. Mrzim te. - Besno je pogledala u Tajlera. - Mrzim i tebe. Sve vas mrzim. - Izgovorivši sve to, odjurila je u svoju sobu i zalupila vratima za sobom. Tajler je istog trenutka krenuo za njom. Hejli mu je pritrčala i zgrabila ga za ruku. - Nemoj, Tajlere, pusti je da se isplače. - Nema šanse. Ne može tako da razgovara sa tobom i sa mnom i da prođe nekažnjeno. Niti mogu da joj dozvolim da me tako izbezumi od brige. Vreme je da nauči da i ona ima nekih obaveza na ovom svetu. Zaslužuje da je kaznim zato što je pobegla od kuće i krila se čitavog dana. Hejline usne su bile kao od gume, ali je uspela da se natera da progovori - Šta ćeš da uradiš? - Održaću joj ozbiljnu lekciju i kazniću je. - Nemoj - insistirala je, vukući ga za ruku. - Nemoj, Tajlere, uznemirena je i... - I ja sam uznemiren. 135 Anna

Zvoncica - Ali ti si zreo čovek. Ona je prošla kroz toliko toga. Molim te. Sačekaj malo. Ne razume... - E, pa vreme je da razume. - Istrgao je ruku iz njene. Hejli je sačekala dok se vrata devojčicine spavaće sobe nisu zatvorila za njim, a zatim je izjurila iz kuće. Noćni vazduh joj je hladio obraze dok je jurila ka obali jezera, ali ona ništa nije primećivala. Voda je bila potpuno mirna, mada te noći nije bilo mesečine da se ogleda na njenoj površini. Oblaci su se nadvili nad jezerom. Čarolija je trajala samo jednu noć. Kako je sve moglo toliko da se promeni za tako kratko vreme? Ili je ona sve vreme zavaravala sebe? Da li je njena ljubav prema Tajleru greška? Zaljubila se u muškarca i zavolela i njegovu kćer. Sada su te dve osobe koje je volela više od sebe patile zbog njenog uplitanja u njihov život. Optužila je Tajlera da je iskoristio Fejt da joj se približi. Ali, zar nije i ona učinila isto? Zar nije ona koristila Fejt da se približi njenom ocu? Bilo je to toliko suptilno da čak ni ona nije shvatila šta je činila sve dok joj Fejt nije u lice bacila sve nepravde koje su joj naneli. Shvatajući kakve katastrofalne posledice ima njeno prisustvo u njihovim životima, Hejli se srušila na šljunčanu plažu i zarila lice u savijena kolena. Nepromišljeno je kompromitovala tanan odnos između Tajlera i njegove kćeri koji je tako pažljivo gradio. Fejt je optuživala oca što se ne ženi sa Hejli, a njemu to verovatno ni u jednom trenutku nije palo na pamet. Fejt je krivila Hejli da nije dovoljno dobra za njenog oca. Svi su bili na gubitku. Tokom onih dugih, strašću natopljenih sati prethodne noći, Tajler joj je šaputao reči ljubavi u uho. Bile su poetično nežne i šokantno smele. Dovele su je do ekstaze, a potom je uz njih utonula u blažen san. Ali ni u jednom trenutku nije rekao otvoreno i jasno: - Volim te. - Nikada neće znati kako bi odreagovao na njenu izjavu ljubavi jer će otići rano sledećeg jutra. Ako je njena ljubavna veza sa Tajlerom dovodila u pitanje sreću male devojčice, nije bilo sumnje da treba da ga ostavi. Tajler će to svakako razumeti. Jedva je ustala i odvukla se do kuće. Vrata sobe su i dalje bila zatvorena, ali je čula tihi žamor razgovora. Otišla je u svoju sobu, zatvorila vrata za sobom. Okruživala ju je tamna, hladna samoća. Ali ona 136 Anna

Zvoncica joj nije bila strana. Sa njom je živela toliko godina. Samo ju je sada jasnije primećivala pošto je spoznala radost druge vrste življenja. Letargično se pripremila za spavanje, tela i duše potpuno iscrpljenih. Znala je da treba da ostane budna i promisli šta da uradi sa svojim poslom u Serendipitiju. Da li može da nastavi da radi za Tajlera? Šta da radi sa Elen, šta da radi sa ostatkom svog života bez Tajlera Skota u njemu? Nije odolela svežim čaršavima, srušila se na krevet, pokušavajući da se pozabavi svojim problemima koji su joj tutnjali glavom, ali je mozak odbio da sarađuje. Zaspala je dubokim snom čim joj je glava dodirnula jastuk. * * *

Prva stvar koju je ugledala kada je sanjivo otvorila oči narednog jutra bilo je koleno u farmerkama na svega par centimetara od kreveta. Prateći mišićavu butinu lenjim pogledom zaključila je da je vlasnik datog kolena muškarac. Očigledna muška snaga... Naglo se podigla u sedeći položaj stežući na grudima majicu sa natpisom Serendipiti, park šampiona. - Šta ti radiš ovde? - oštro ga je upitala. - Sedim i gledam te dok spavaš - odgovorio je Tajler. Sedeo je duboko zavaljen u fotelju i izgledao je očajno, baš kao što se Hejli osećala. Zamišljeno ju je posmatrao ispod tamnih, razbarušenih obrva. - To nije smešno - odbrusila mu je. - I ne treba da bude smešno. Pitala si me šta radim i ja sam ti rekao. - Kako si ušao? Zaključala sam vrata. - Razvalio sam bravu. Hejli je pročistila grlo i upitala: - Kako je Fejt? - Dobro je - rekao je Tajler, osmehujući se po prvi put tog jutra. Zapravo, ona je sjajna osoba. Hejli je osetila kako joj suze naviru na oči, srećna što njihov odnos ipak nije pretrpeo trajnu štetu zbog njenog mešanja. - Jesi li je kaznio? - Jesam - polako je odgovorio. - Naterao sam je da sama pozove policiju i izvini im se zbog haosa koji je izazvala. I zatim smo razgovarali. Rekla mi je da joj je žao što ranije nisam bio uz nju da je 137 Anna

Zvoncica vaspitavam. - Tužno se nasmejao. - Nije znala da je volim, Hejli. Ne mogu da razumem kako je to moguće, ali ona se kune da nije znala. - Sa stanovišta deteta čija je majka bila više zainteresovana za život u visokom društvu, a otac opsednut poslom, deteta koje nikada nije bilo na izletu, pretpostavljam zašto je mogla da pomisli da je niko ne voli. Dugo sam je uveravao da je volim i da joj nikada neću dozvoliti da to zaboravi. Ovo je nije pretvorilo u savršeno dete, ali mislim da smo sinoć prevazišli ozbiljnu krizu. Hejli se smešila ohrabrujuće klimajući glavom. Nastavio je da zuri u nju, zbog čega je postala neprijatno svesna njegovog dominantnog prisustva u sobi. Grickala je donju usnu i gledala u stranu. - Šta želiš? Zanemario je njeno pitanje i postavio drugo. - Da li si zaista mislila ono što si mi rekla neposredno pre nego što je Fejt ušla? U deliću sekunde je dozvolila sebi da ga pogleda u oči, a potom je ponovo spustila glavu i usredsredila se na šaru na ćebetu. - To više nije važno. Ustao je sa fotelje i zgrabio je za ramena. Kolenom je napravio rupu na madracu. Zgrabio joj je pramen kose, zabacio joj glavu unazad i nagnuo se nad nju. Hejli je zurila u njega uplašeno i opčinjeno. - Imaš neverovatno iritirajuću naviku da kažeš da nešto nije važno kada je vraški važno. - Prisetila se da joj je nešto slično rekao u ambulanti kada nije želela da mu kaže šta se desilo sa Fejt. Čitavim telom je zahtevao odgovor kada je ponovio pitanje. - Da li si zaista mislila ono što si rekla? - Jesam. Obrušio se ustima na njena, odlučno i izazovno. Razdvojio joj je usne prodorom jezika. Prolazio joj je ustima sa strašću koja ju je ostavila bez daha. Kada je podigao glavu, pala je na jastuke boreći se za vazduh. Jednu ruku joj je prebacio preko stomaka dok se naginjao nad nju. Sinoć kada smo izašli iz njene sobe, Fejt je jedva čekala da ti se izvini. Želela je da znaš da nije mislila ništa od onoga što je rekla. Zatekli smo te kako spavaš i odlučili da ti je san potrebniji od objašnjenja. Planira da ti danas kaže koliko joj značiš. Hejli je odmahivala glavom, buljeći u čaršav koji je izgužvala nervoznim prstima. - Odlazim, Tajlere. Mislim da bi to bilo najbolje. 138 Anna

Zvoncica - Za koga? - upitao je, podižući joj bradu, primoravajući je da se suoči sa odlučnim pogledom njegovih sivih očiju. - Za sve nas. - Ne bi. Ne bi bilo dobro za Fejt. Ne bi bilo dobro za mene. - Mislim... - Previše razmišljaš, gospođice Ešton. To je tvoj najveći problem. Ponovo ju je poljubio. Ovaj poljubac je bio mnogo nežniji od prethodnog. Podigao je glavu i pržio joj kožu vrelim žarom svojih sivih očiju. Gledao ju je istim onim toplim pogledom punim emocija kao i prethodne noći kada mu je rekla da ga voli. - Vreme nam nije išlo naruku, Hejli, kada si govorila o ljubavi. Nisam uspeo da ti kažem koliko ja tebe volim. Bar ne rečima. Ali ti znaš, zar ne, da te volim? Jezik ju je izdao, pa je samo odmahnula glavom. - Kako je moguće da ne znaš, Hejli? - zapitao ju je, iskreno zbunjen. - Šta misliš, zašto sam te tako uporno opsedao? Šta misliš, zašto nisam mogao da podnesem da budem daleko od tebe na više od par sati? - Naveo si me da poverujem da te zanima samo fizičko osvajanje i ništa više - rekla je, igrajući se sa dugmićima na njegovoj košulji. Jedno po jedno, izvlačila ih je iz rupica. - Možda u početku, ali posle onog službenog puta shvatio sam da ne mogu da živim bez tebe. I tada sam znao da ti za mene nisi prolazna avantura. Zapravo, znao sam to prvog trenutka kada sam te ugledao i kada si me onako iznervirala. - Nežno joj se smešio i uhvatio je za bradu palcem i kažiprstom. - Volim te, Hejli. Reci da ćeš se udati za mene. - Tajlere - prošaputala je boreći se za vazduh, istovremeno ga grleći oko vrata. Poljubila ga je vatreno, smelo, silovito. - Volim te, volim te, volim te. Toliko dugo želim da ti to kažem. - Od kada? - upitao je dodirujući joj usnama meku, satensku kožu na vratu. - Mislim od prvog trenutka kada sam te upoznala. - Kako si mogla da se zaljubiš u nevaspitanog grubijana poput mene? Nasmejala se i razbarušila mu kosu prstima. - Ne znam, ali što si bio grublji i nevaspitaniji, to sam te više volela. 139 Anna

Zvoncica - Pomoći ćeš mi u poslu, važi? Sjajno si radila u Serendipitiju, jedva čekam da te pustim da dovedeš u red nekoliko gnjavatora u mojoj korporaciji. - Zar tvoji ostali zaposleni neće imati problem sa tim da im naređenja izdaje šefova žena? - Uvek možemo da nastavimo da živimo u grehu - rekao je i đavolasto namignuo. - Onda bi bila samo šefova ljubavnica. - Nema šanse. Od sada se neću odvajati od tebe ni trenutka. Uostalom, Fejt... Oh, Tajlere, gde je Fejt? Nasmejao se sa pokajničkim izrazom na licu. - Uprkos onolikom uzbuđenju prošle večeri, nas dvoje smo se rano probudili. Fejt je predložila da prvo ja porazgovaram sa tobom pre nego što ti se ona izvini zbog svega što ti je rekla prošle noći. Pozvao sam Harperove, smislio neku potpuno blesavu priču i pozvao se na njihovo gostoprimstvo. Bili su presrećni da pozovu Fejt u goste. Otići ćemo po nju kasnije danas posle podne. Sutra ćemo se venčati. Nadam se da će Fejt uspeti da sačuva tajnu. Treperi od želje da nekome ispriča. Hejli se ljutito bacila na jastuk i prekrstila ruke preko grudi. - Hm, baš si bio uveren u moj pozitivan odgovor kad si rekao Fejt da se venčavamo pre nego što si me uopšte pitao. - Fejt me je ubedila da ćeš pristati. Rekla je da joj ženska intuicija govori da hoćeš. - Da li je zaista srećna zbog svega? - Gotovo isto koliko i ja. Nasmešila se i prstima mu prešla preko konture usana. - A danas, šta ćemo danas raditi dok se Fejt ne vrati? - Nisam ti rekao? Moraš na posao - rekao je ustajući sa kreveta. Premeravao ju je pogledom od glave do pete dok se polako svlačio. Tvoja današnja dužnost je da usrećiš svog šefa. - Koje bi to aktivnosti mogle da ga usreće, pitam se - uzvratila je trepćući zavodljivo. - Krenućemo abecednim redom. Vitak i nag i čvrst od želje, legao je pored nje i uzeo je u naručje. Poljubio ju je strasno, jezikom obećavajući nova zadovoljstva. 140 Anna

Zvoncica - Da li ćeš sama da skineš ovo, ili treba ja to da uradim? - upitao je i pokazao na njenu majicu. - Ti me skini. Lukavo se nasmešio kao da hoće da joj kaže da je donela pogrešnu odluku. Spustio je ruke do ruba majice i prevukao je preko njenog struka i rebara do ispod grudi. Nagnuo je glavu i nosem gurao nagore meku pamučnu tkaninu preko njene glatke kože. Razludeo ju je sporim pokretima usana kojima je prelazio preko njenog tela. Ruke je uplela u njegovu kosu. Butinama je stisla njegovo snažno telo dok je ležao na njoj. Polako joj je milovao mirisnu kožu još uvek toplu od sna. Samo bi tu i tamo dozvolio jeziku da je nakratko okusi. Grickao ju je ispod polulukova dojki. A zatim su mu poljupci postali vreliji, usta zahtevnija, jezik odlučniji. Rukama je istraživao mesta na koži vlažna od njegovih poljubaca. Podigao joj je dojke i bradavice ukrutio u bolne pupoljke veštim dodirom palčeva. Polako je kružio, nežno trljao, zavodio, mučio, umirivao. Želja je bujala duboko u njoj, isijavajući ka spolja sve dok joj nije smekšala udove, stisla grudi i pretvorila se u strastan krik u njenom grlu. Odgovarajući na njeno preklinjanje, obuhvatio joj je bradavicu ustima. Jezikom i zubima ju je podigao još više na talasu strasti. - Molim te, Tajlere. Molim te. - Ne još, ljubavi moja. - Prevukao joj je majicu preko glave. - Danas ne želim da žurim. Imamo čitav život da se volimo. Dozvoli mi da uživam. - Tako si lep - šaputala je, prstima prelazeći preko malja na njegovim prsima. Podigla je glavu da poljubi vrelu kožu, da svojim usnama počasti njegove čvrste, ravne bradavice. Rukama je prelazila preko mišića njegovih kukova sve do zadnjeg dela butina. - Možda sam te previše dobro naučio - zastenjao je. - Opijen sam ljubavlju prema tebi, Hejli. - Očima je gutao njenu nagost. - Prelepo. Kleknuo je pored nje da bi je poljubio u udolinu ispod rebara. Milovao ju je svojim dahom dok su mu se usne spuštale nadole. Obdario je njen pupak nežnim ljubavnim ujedima. Kada je naišao na slabašnu barijeru njenih gaćica, uhvatio je čipkastu ivicu zubima i povukao ih preko njenih poslušnih kukova i 141 Anna

Zvoncica butina. Uzdah beskrajnog zanosa joj se oteo sa usana kada je usnama dodirnuo ono što je tkanina skrivala. Ne zanemarujući ništa, celu ju je voleo. Više nije mogla da podnese toliko zadovoljstvo. Bila je opasno blizu smrti ili ponovnom rođenju. Pre nego što je potonula u ambis, uzviknula je njegovo ime. Podigao se nad nju i jednim naglim pokretom ispunio bolnu prazninu u njenom telu koju je on stvorio. - Volim te, Hejli. Volim te. Zvezde su padale oko njih, ali su ipak preživeli, življi nego ikada ranije. Potpuno posvećeni jedno drugom, svakim pogledom, svakim dodirom, ukusom. Čak i kada je sve bilo gotovo, nije je napustio, ostao je ušuškan u njenoj očaravajućoj toplini kako bi je i dalje osećao. Poljubio ju je iza uha. - Da li će ti smetati da živiš u Atlanti? - Ne ako ćeš ti tamo da živiš. - Mrsila mu je obrve nežnim dodirom. - Naći ćemo kuću koja nam se svima dopada, i započećemo novi život, zajedno. Nas troje. - Usnama je šaljivo prešao preko njenih. - Ili četvoro. Ili više. Oduprla se o njegova ramena. - Tajlere? Šta to govoriš? Nasmejao se. - Fejt već planira hordu braće i sestara. - Ali ja i ne znam da li mogu da imam bebu. - Naravno da možeš - promrmljao je nežno, blago. - Ti sve radiš dobro, Crvenokosa. - Ljubav mu je bojila pogled dok joj je šaputao usnama pripijenim o njene. - Neke stvari radiš izuzetno dobro.

142 Anna