Sanacija i Ojacanje Zidanih Dimnjaka
February 5, 2017 | Author: Zaba | Category: N/A
Short Description
clanci o sanaciji i ojacanju zidanih dimnjaka posle zemljotresa prepouke novog zelanda za ojacanje...
Description
SADRŽAJ
Deo prvi………….……………………………………………………………………………………………………. 1 1. Uvo……………………………………………………………………………………………………………………………………....1 2. Opis inustrijskih zianih imnjaka…………………………………………………………………………………………1 2.1 Istorija……………………………………………………………………………………………………………………………..1 2.2 Podužni oblik i poprečni presek .............................................................................................2 2.3 Materijali...............................................................................................................................4
2.4 Građenje inustrijskih zianih imnjaka ...............................................................................4 2.5 Oštedenja i restauracija .........................................................................................................5 3. Istraživanja inustrijskih zianih imnjaka……………………………………………………………………………..6 3.1 Eksperimenti…………………………………………………………..………………………………………………………..7 3.2 Modeliranje industrijskih zidanih dimnjaka……………..……………………………………………………….8 3.3 Seizmička otpornost i oblici loma ........................................................................................10 3.4 Ojačavanje zianih imnjaka ...............................................................................................11 4. Zaključak .................................. ............. ............................................ ................................................. ............................................... .......................................... ..................... .......12
Deo rugi……….……………………………………………………………………………………………… ..….13 5. Uvod……………………………………………………………………………………………………………………………………..13 6. Sugestije NZHPT nakon zemljotresa ………………………………………………………………………………………13 6.1 Uverite se da je zgrada sigurna.……………..……………………………………………………………………….13 6.2 Sanacija (korišdenje originalnog ili sličnog materijala)…………..………………………………………..14 6.3 Rekonstrukcija…………………………………………………………………………………………………………………15 6.4 Zamena (korišdenje lakih materijala)……..……………………………………………………………………….16
Literatura ……………………………………………………………………………………………. 17
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
DEO PRVI Inustrijski ziani imnjaci: O građenja o ojačanja
1. Uvod
Inustrijski ziani imnjaci su počeli a se pojavljuju sreinom 19. veka za vreme inustrijske revolucije. Oni su bili velike visine i obično koničn og oblika (vidi sl. 1). Njihova uloga je bil a a se ukloni im iz pedi potrebnih za inustrijske procese u to vreme. rvi eo (Oeljak 2 je posveden istoriji ovih imnjaka kako i zašto su izgrađeni njihovim dimenzijama, i uzrocima koji mogu dovesti do potrebe za njihovu sanaciju ili ojačanje. Drugi eo (Oeljak 3 razmatra različite stuije o abričkim imnjacima koji se mogu nadi u literaturi. Sarži i aspekte kao što su moeliranje i otpornost na prirodne fenomene kao što su zemljotresi. 2. Opis industrijskih zidanih dimnjaka 2.1. Istorija
okom 19. i 2. veka veliki eo aktivnosti bio je posveden izgranji inustrijskih imnjaka. Ovo se esilo jer se prešlo sa upotrebe traicionalnih zanatskih pedi (na primer za pečenje keramičke cigle na nove tipa Homan koje se koriste za masovnu proizvonju sa različitim komorama izajnirane za različite procese i zajeničkim imnjakom. Ovi imnjaci su u početku bili skromnih imenzija i građeni su o traicionalne cigle. Međutim velike ekspanzije u ovoj aktivnosti dovele su do pojave prvih stručnih publikacija o izgranji imnjaka sreinom 19. veka u pokušaju a se poboljšaju karakteristike imnjaka. Ovi projekti su samo razmatrali težinu strukture i elovanje vetr a. Dupli zidovi dimnjaka su se često gra ili u cilju povedanja otpornos ti i toplotne izolacije. Moerna ekspanzija graova je stavila tačku na mnoge o ovih inustrija koje su se nalazile u srcu ili na perieriji graova. Mnoge abričke zgra e su nestale ili su transformisane za druge svrhe ali mnogi imnjaci su sačuvani i saa čine eo urbanog pejzaža graova. U anašnje vreme mnogi primeri ovih imnjaka se još uvek mogu nadi u različitim elovima sveta. U mestima gde je originana fabrika nestala usled urbanog razvoja, dimnjak je i dalje opstao kao sveok prošlih vremena on često čini eo istorijskog nasleđa lokalne zajenice i
može se čak smatrati za atrakciju sa tačke gleišta kulturnog turizma. oneka je mogude nadi mnoge o ovih imnjaka koji čine tipičan eo urbanog pejzaža u graovima zaštidene o strane opštinskih vlasti kao eo lokalnog nasleđa (vidi sliku 2).
1
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
Slika 1: Dimnjak fabrike cigala (Valensija- Španija
Slika 2: Zaštiden imnjak koji je opstao između ve zgrade
2.2 Podužni oblik i poprečni presek
osmatranje abričkih imnjaka ukazuje a se njihova struktura može jasno poeliti u tri ela: kruna, dimnjak i osnova. - Kruna : Ovo je najviši element imnjaka i njegova unkcija je čisto ukrasna. Graitelji su koristili krunu kao svoje speciično obeležje . - Dimnjak : Ovo je najvažniji element i on sprovoi im prema gore. Obično je konusnog oblika. - Osnova : o je onji eo imnjaka i obično je četvorougaon ili osmougaon sa promenljivom
visinom. jegova unkcija je a istribuira opteredenje po tlu a bi se izbegao lom u temelju. Ako je dimnjak relativno mali ovaj eo imnjaka može biti gotovo neprimetan. U ovoj zoni je smešten pristup unutrašnjosti imnjaka rai oržavanja (vii sliku 3 . rvi imnjaci su imali konstantan poprečni presek obično pravougaoni koji je ozvoljavao upotrebu jedne vrste opeke. Zahvaljujudi poboljšanjima u tehnici izgranje i iskustvu stečenom tokom vremena mogli su biti građeni viši imnjaci i imnjaci sa promenljivim poprečnim presekom. oprečni preseci su takođe mogli biti kružni osmougaoni ili helikoini. Dimnjaci su tako postajali estetski atraktiviniji i različite inustrije su se izvajale po vrsti njihove izgranje.
2
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
Što se tiče imenzija visine imnjaka su se veoma razlikovale prema važedoj jačini vetra tipu industrije, topografiji, blizini okolnih gradova. Visine između 2 i 5 metara bili su uobičajene a bilo je nekih koji su dostizali 100 m. 0.5 Dimenzije osnove su bile oko H uvek su bile zaovoljavale uslov a opteredenje koje se
prenosi na tlo ostaje ispo 25 ka. Ako bi se javile vede vrenosti opteredenja ili ako teren nije bio stabilan primenjivalo se uniranje na šip ovima. rečnik osnove je bio at na osnovu preporuka koje su se u obzir uzimale visinu strukture i količine goriva koje je bilo sagorevano u toku jenog časa ok je ebljina imnjaka bila limitirana usle opteredenja sopstvene težine i vetra i zateznih opteredenja o 1 Ma. Debljina u temenu obično je varirala između 15 i 22 cm.
Slika 3: ristup unutrašnjosti imnjaka rai oržavanja : a) stara slika dimnjaka u okrugu Oliva, Španija b moeran imnjak u Vileni Španija
Slika 4: a Skica rasporea unutrašnje skele tokom izgranje b otograija imnjaka tokom izgranje u okrugu Oliva Španija
3
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
2.3 Materijali
Građevinski materijali koji su se koristili u izgranji imnjaka ispitivanih u ovom rau su uglavnom cigle i krečni malter. o je bilo iz razloga što su cigle bile lake za rukovanje i zato što nue olične toplotne i mehaničke osobine. une cigle su se uvek koristile sa različitim oblicima u sklau sa završnim izgleom. Krečni malter se koristio u 19. veku za ziane objekte. Međutim nakon što je otkriven ortlan cement cementni malter postepeno zamenjuje krečni malter u 2. veku. Neke pros ečne vrenosti materijalnih karaktristika koji se mogu koristiti u opštoj analizi (onekle smanjene kako bi se omogudio prostor za mogude pogoršanje maltera i krutosti usle inamičkih eekata su sleede: - Sila pritiska : f c = 6.5 MPa - Zatezna čvrstoda : t = 0.2 MPa - Moul elastičnosti : E = 6 Ma - Poisson – ov koeicijent : ν = .2 - Gustina : q = 1600 kg / m
3
2.4 Građenje inustrijskih zianih imnjaka Meto građenja je bio istinska umetnost i zavisio je u velikoj meri od iskustva
graitelja. akođe važno je imati na umu da u tim vremenima skela nije bila opcija, tako da su dimnjaci morali da
buu izgrađeni iznutra u prstenovima koji su konstantne visine i postepeno se
sužavaju u širini. a istočnoj španskoj obali Sredozemnog mora, dimnjaci su
građeni po koraku o oko 2 m na an tako da je 40 m visok dimnjak mogao biti
izgrađen za mesec ana. Rani an je počinjao oko 7. sati završavao se u 12.3 časova zbog vetra sa mora koji se javlja u ovom trenutku i koji bi mogao biti prilično jak na visinama kao i zbog činjenice a je novo - postavljena sekcija bila nestabilna oko 2 m dok je malter bio
još uvek vlažan.
Slika 5: stara fotografija dva dimnjaka u okrugu Oliva. 4
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
2.5 Oštedenja i restauracija Mnoga graska veda su imala zanimljivu ieju avanja zvanične zaštite ovim konstrukcijama i obezbeđivanja generalne prezantacije svakog imnjaka (imenzije materijal it uključujudi eventualna oštedenja i otograije materijala. ajčešde vrste oštedenja koja se javljaju uključuju otklon ose dimnjaka od vertikale (bilo zbog problema f uniranja ili termičkih eekata elimičan gubitak strukturnih materijala oštedenja krune o uara groma ili termičkih eekata propadanja maltera zbog hemijskih reakcija sa dimom, atmosferalijama ili kontaminacijom, pucanje izazvano temperaturnim promenama itd.
Slika 6 pokazuje primer uobičajno g defekta otklona ose dimnjaka o vertikale koji se može desiti zbog neispravnih graditeljskih metoda, problema sa fundiranjem, ili češde razlike u sušenju maltera na različitim stranama usle ejstva preovlađujudeg vetra na oređenoj strani. Iz tog razloga nije neuobičajena pojava a se mnogi imnjaci u nekoj oblasti naginju na istu stranu zbog uticaja različitog sušenja maltera usle elovanja preovlađujudeg vetra.
slika 6. Dimnjaci eormisani zbog eekata širenja i skupljanja materijala usle vlage
Drugi tip oštedenja koji se često nalazi na ovim dimnjacima javlja se u vidu longitudinalnih pukotina i generalnog oštedenja krune koje nastaje usle parcijalnog gubitka materijala. Ovi primeri se mogu videti na slici 7.
Slika 7 a) Longitudinalna pukotina b) Oštedena kruna 5
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
Različite metoe mogu biti upotrebljene a se sanira šteta a bi se sačuvao integritet ovih imnjaka. O traicionalnih gvozenih traka koje su korišdene kao ‘’korset‘’ a bi se izbegle termičke pukotine o anašnjih FR (karbonske trake traka koje se koriste zbog istog termičkog eekta kao i zbog povedanja otpornosti na spoljna opteredenja kao što su zemljotresi. Ko što je napomenjeno glavni problem ovih struktura u pogleu seizmičkog opteredenja je taj što su one u vedini slučajeva projektovane a izrže opteredenja o sopstvene težine i o vetra ali ne i seizmička opteredenja. Slike 8a i 8b prikazuju primere gvozdenih i F RP traka primenjenih na dimnjacima.
Konačno kako su sa mnogi o ovih imnjaka po zvaničnom zaštitom različiti tipovi raova se izvoe počev o jenostavnog čišdenja ili postavljanja zaštite o potpune rekonstrukcije. U slučaju rekonstrukcije skela se postavlja sa spoljašnje strane i imnjak se postepeno ruši i opet se montira. Na slici 9 je prikazana skela koja je podignuta oko dimnjaka koji je pod rekonstrukcijom, sanacija krune
i nekoliko cigala tačnih imenzija abrikovanih za rekonstrukciju. reba napomenuti a su cigle koje su korišdene u toku konstrukcije imnjaka bile različitih imenzija u sklau sa njihovom pozicijom.
Slika 8: Gvozdene i FRP trake na dimnjacima
3. Istraživanja inustrijskih zianih imnjaka Ovaj oeljak sarži retrospekciju najvažnijih oprinosa literaturi koji se tiču istraživanju zianih imnjaka. Dat je opis numeričkog moeliranja u cilju prikazivanja odgovora konstrukcije usled seizmičkog opteredenja. akođe su ati prelozi za ojačavanje konstrukcije karbonskim ili staklenim kompozitnim vlaknima. (CFRP, GFRP).
6
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
Slika 9: skela proizvonja cigle i rekonstrukcija imnjaka u okrugu Oliva Španija
Slika 10: pozicije akcelometara
3.1 Eksperimenti
eško je a se tačno einiše ogovor konstrukcije zianih imnjaka kao i bilo koje ziane građevine izložene različitim opteredenjima. Često puta geometrija konstrukcije ili karakteristike materijala od kojih je napravljena nisu poznati, tako a numerički moeli ne mogu a tačno simuliraju stvarnu konstrukciju. Da bi se izbegla ova situacija numerički moeli su kalibrirani uz pomod neestruktivnih eksperimentalnih metoa i zatim mogu biti upotrebljeni a predvide odgovor konstrukcije dimnjaka u hipotetičkim situacijama. U seizmički aktivnim elovima sveta im n jaci su uvek ojačavani zbog ove prirone katastroe i u tom slučaju potrebno je znati inamičke karakteristike konstrukcije imnjaka. 7
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
Slika 1 prikazuje pozicije seizmičkih acelometara na 4 tačke imnjaka postavljenih a bi se einisale mehaničke osobine neestruktivnim testiranjem. Ovaj imnjak je visok 33.83 metra i spoljneg prečnika 3.6 metra u osnovi. Širina krune je 1.45 metra pri vrhu. Registrovane veličine ubrzanja su prik azane na slici 11, a sila pobude je aplicirana na 1.5s na nivou uklještenja. Na slici 12 grafi čki su prikazana dva tona oscilovanja konstrukcije. Akcelerometri su postavljeni u sredini visine i na vrhu dimnjaka u dva o rtogonlana pravca, paralelno x-x osi i z-z osi.
Slika 11: akcelerogram
Slika 12: tonovi oscilovanja konstrukcije
3.2 Modeliranje industrijskih zidanih dimnjaka
Kako je ved ranije bilo rečeno prikupljanje inormacija o ponašanju strukture imnjaka je težak zadatak. Moeliranje zianih konstrukcija zahteva visoko poznavanje građevinskog materijala od kog je konstrukcija napravljena, kao i poznavanje materijala kao dela konstrukcije.
Različite strategije mogu biti primenjene a bi se moelirale ziane konstrukcije: u nekima od njih su korišdeni jenostavni 1D numerički moeli koji su poređeni sa stvarnim rušenjem imnjaka u stvarnim zemljotresima neki autori su primenjivali metou konačnih elemenata u statičkim analizama imnjaka. F. J. allarés je napravio numeričku analizu ponašanja imnjaka pomodu moela zasnovanog na 3D konačnim elementima pri tom koristedi akcelerograme kompatibilne sa spektrom ogovora. roučavao je ejstvo zemljotresa maksimalnog intenziteta na nekoliko imn jaka koji bi zbog svojih imenzija (naročito visine trebalo a izrže takvo seizmičko ejstvo. allarés je upoređivao različite kriterijume loma i tečenja (Drucker -Prager D-P, Willam-Warnke W-W) za ziane konstrukcije koristedi ih za slučajeve kaa su imnjaci izloženi seizmičkoj aktivnosti.
8
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
Zaključak je bio a je W -W kriterijum najpodesniji za detaljno opisivanje loma, iako u nekim slučajevima D- kriterijum ovoi o obre aproksimacije uz manju količinu računarskog proračuna. Zemljotres je bio presta vljen u formi ubrzanja apliciranog na osnovi dimnjaka i potom su rezultati bili analizirani.
U svim naučnim pristupima mogude je primetiti a je mogude moelirati imnjake pomodu 1D 2D ili 3D elemenata. Međutim najetaljniji opis stanja koje prethoi lo mu je dat modelima sa 3D konačnim elementima koji uključuju kriterijum loma (W -W). Ukoliko je ovaj kriterijum ostignut u moelu može a se razmatra pojava pukotina. Moeli konačnih elemenata treba a buu kalibrirani u sklau sa eksprimentalnim rezultat ima kako bi aproksimirali ponašanje konstrukcije što je bolje mogude. Ukoliko su eksperimentalni rezultati ati oni se uzimaju kao osnova mouo elastičnosti materijala se koriguje ok se eksperimentalno mereni tonovi oscilovanja ne poklope sa tonovima iz numeričkog moela. Granični uslovi su potom korigovani obično se sprečavaju sva pomeranja u osnovi osim pri seizmičkim aktivnostimaili se elastični parametri tla uključuju u generisanje moela. Konačno nije neophono a se moeliranju svi etalji konstrukcije posebno oni koji su suvišni za distribuciju mase i krutosti p ri inamičkoj analizi. Slika 13 prikazuje 4 moguda načina modeliranja dimnjaka i W-W kriterijum loma. Prvi model (1D, slika 13a) je jednostavan model
koji ne može a reproukuje nagib pukotina kroz presek tokom zemljotresa ali može a prikaže globalna stanja loma. Drugi model (2D, slika 13b) je napredniji od prethodnog i etaljnije može a prikaže raspore pukotina za oređeni poprečni presek. redi i četvrti moel su 3D moeli (Slike 13c1 i c2 i oni najetaljnije prikazuju raspore pukotina za svaki poprečni presek i kriterijum loma. Može se proučavati razvijanje pukotine u svakom trenutku zemljotresa. Slike 13c1 i c2 prikazuju va moela istog imnjaka sa različitim nivoom etalja (kruna imnjaka i čvor pri osnovi imnjaka koji aju matematički slične rezultate i time pokazuju suvišnost etalja koji se mogu eliminisati a bi se ušteelo vreme proračuna.
Slika 13: Moeliranje konačnim elementima a 1D b 2D c 3 D; e W-W kriterijum loma 9
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
3.3 Seizmička otpornost i oblici loma
Iz savremenih stuija iz ove oblasti može biti rečeno a generalno ponašanje vedine neojačanih zianih imnjaka i njihovi oblici loma usle seizmičkih aktivnosti u mnogome zavise o zatezne čvrstode ziane konstrukcije iako značajnu ulogu imaju i karakteristike zemljotresa. rema nekim autorima tipični lomovi nastaju u osnovi imnjaka i u zonama koje su pogođene rugim i tredim tonom oscilovanja (obično u osnovi i na ve tredine ukupne visine imnjaka). Primer oštedenja obijen iz proračunskog moela je at na slici 14.
Slika 14: Raspore pukotina na imnjaku usle seizmičkog opteredenja
10
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
3.4 Ojačavanje zianih imnjaka U ovom oeljku prestavljena je alternativa trakama o gvožđa koje su se tradicionalno koristile za ojačavanje imnjaka a to su FR trake (Fibre Reinorce olymer -olimer ojačan vlaknima. o je materijal napravljen o smola i vlakana (karbonskih staklenih... sa obrim mehaničkim karakteristikama i malom sopstvenom te žinom koji poboljšava otpornost konstrukcije a pri tom ne oaje veliku težinu. Uspešno je korišden a zaštiti i betonske i ziane konstrukcije u slučajevima kaa su opteredene cikličnim i seizmičkim silama. akođe FR trake su lake za korišdenje što ih čini veoma obrom opcijom vedini slučajeva. eostaci su što su relativno skupe i što nema ovoljno inormacija o njihovom ugoročnom ponašanju takođe ko ojačavanja imnjaka FR trakama može odi o termičkih problema koji de uticati na promenu karakteristika i o paa u čvrstodi FR -a. Ojačavanje imnjaka može biti potrebno iz različitih razloga počev o prevencije termičkih pukotina ukoliko je imnjak još uvek u upotrebi o očuvanja imnjaka ako je on eo kulturno istorijskog nasleđa. rake takođe mogu biti upotrebljene kao zaštita o seizmičke aktivnosti ukoliko ona nije bila uzeta u obzir u vreme kaa je imnjak bio građen. a slici 15a imnjak je ojačan vertikalnim FR trakama koje su rotaciono simetrično raspoređene sa korakom ugla o 45°. U poprečnom preseku imnjaka se vii a su trake raspoređene na svakih 45°. a slici 15b imnjak je ojačan trakama u krstastoj ormi. U poprečnom preseku se vii a trake obavijaju ceo imnjak. U obe metoe trake su postavljene o 2/3 ukupne visine imnjaka. Međ utim, treba napomenuti a visina o koje se ojačava imnjak zavisi o vrste zemljotresa i vrste imnjaka nekaa je bolje ojačati samo vrh imnjaka nekaa celu visinu. Moeliranje ovog tipa ojačanja zahteva uvođenje novog elementa u numerički moel a bi se definisale njegove karakteristike i karakteristike kontakta između va materijala. Ovaj element može imati u zavisinosti o tipa ojačanja samo jenu imenziju ili ve imenzije (membrana ili ljuska. Deinisanje kontakta va materijala može zahtevati uvođenje oatnog elementa čija de uloga biti a moelira kontakt između cigle i FR-a.
Slika 15:
Ojačavanje FRP trakama 11
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
Slika 16 prikazuje eekat vertikalnih FR traka na imnjaku sa slike 14. Kao što može biti primedeno na ova va moela sa ojačanjem broj i veličina pukotina usle istog zemljotresa na istom imnjaku je znatno smanjena i pomerena na mesta ge ojačanje nije sproveeno.
Slika 16: pukotine na imnjaku ojačanom FR trakama (uporeiti sa neojačanim imnjakom na slici 14)
4. Zaključak
Ovaj rad sagledava saašnje stanje inustrijskih zianih imnjaka sagrađenih između sreine 19.
i sreine 2. veka. U prvom elu at je opis njihove upotrebe načina građenja i njihovog istorijskog značaja u mnogim graovima ge su eo kulturnog nasleđa. akođe je skrenuta pažnja na tipična oštedenja i njhove uzroke. Drugi eo uključuje pregle stuija obavljenih na ovim imnjacima kao i značaj testiranjem nedestruktivnim metodama da bi se einisale mehaničke osobine koje de se koristiti u numeričkim metooma koje mogu a prestave stvarno ponašanje imnjaka. akođe su napomenute razne opcije moeliranja. Kaa su numerički moeli napravljeni oni mogu biti korišdeni a previe ponašanje imnjaka po izuzetnim opteredenjem kao što je zemljo tres. a kraju prestavljen je meto ojačavanja imnjaka FR trakama. 12
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
DEO DRUGI Sugestije NZHPT za sanaciju i rekonstrukciju istorijskih dimnjaka posle zemljotresa
5. Uvod
Dimnjaci su pre 1960. bili sveprisutne građevine u ovom Zelanu. ilo je izuzetno neobično za
tamošnja omadinstva a buu građena bez imnjaka. Vedina imnjaka je pravljena o neojačane pune cigle. Kenterberi zemljotres (4 septembar 21 i njegovi naknani potresi izazvali su značajna oštedenja na neojačanim zianim imnjacima velikih proporcija. ehnologija i socijalni aktori kao što su ostupnost čistijih grejnih uređaja i želja zajenice a živi u manje zagađenoj okolini rezultirali su time a su imnjaci postali unkcionalno suvišni i kao posleica toga mnogi imnjaci su uklonjeni tokom proteklih pola veka. ostepeno uklanjanje imnjakau kombinaciji sa gubitkom koji se može pripisati razornom zemljotresu ostavlja buudnost imnjaka a visi o koncu. Dimnjaci su često vitalne komponente sastava zgrae i bila bi šteta izgubiti ove arhitektonske elemente. akođe oni služe kao opipljivi posetnici o prethonom načinu života. e Zealan Historic laces rust (ZH preporučuje a ge go je mogude imnjaci koji su oštedeni ili uništeni u zemljotresu buu sanirani i obnovljeni u najautentičnijem mogudem načinu. Međutim bezbenost mora biti prioritet i ojačanje može a zahteva značajne intervencije.
e postoje va imnjaka i šteta koju su pretrpeli a su ientični – niti de jean pristup biti rešenje za sve različite scenarije. Iako je sanacija ili obnova imnjaka o njegovog izvornog oblika koristedi originalne materijale najbolje rešenje u smislu očuvanja nasleđa u nekim slučajevima korišdenje lakih materijala može a bue opcija. Svakim imnjakom treba se posebno baviti. 6. Nakon zemljotresa NZHPT sugerišu :
6.1 Uverite se da je zgrada sigurna :
a imnjak je vizuelno neošteden • Zabeležite (fotograf ija crtež i mere prema potrebi oštedenja čak iako dimnjak izleda neošteden. Naknadni potresi mogu imati nepoznat efekat na strukturu.
• roverite strukturni integritet imnjaka iznad i ispod krova. • Razmotrite ojačanje imnjaka a bi struktura mogla izržati svaku buudu seizmičku aktivnost.
13
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
(b imnjak elimično uništen – cigle nedostaju , destabilizovan
• Snimanje preostalih struktura (otograija crtež i mere prema potrebi). Fotografije na kojima se vii ge su cigle pale mogu a pruže korisne inormacije. • Uklonite cigle koje su se ovojene o strukture (proverite kavitaciju plafona) • Stabilišite imnjak vezujudi poupirujudi ili oblagajudi imnjak. • Osigurati da je zgrada privremeno otporna na vremenske uslove. • roveriti strukturni integritet imnjaka ispo nivoa krova. • Sve neoštedene cigle (i / ili ruge bitne građevinske materijale ukloniti iz imnjaka i oložiti na grailište. (c) dimnjak uništen, eo imnjaka izna nivoa krova se srušio • Snimanje preostalih struktura (otograija crtež i mere prema potrebi . Fotografije na kojima se vii ge su cigle pale mogu a pruže korisne inormacije. • Ukloniti cigle koje su se ovojile o konstrukcije ili one koje bi mogle da se odvoje i koje na taj način neminovno prestavljaju rizik za ličnu bezbednost (proveriti kavitaciju plafona). • U nekim slučajevima šteta može biti toliko obimna tako a prestavlja rizik za ličnu bezbednost. Zgrada se smat ra nenastanjivom o potpune sanacije štete. • roverite strukturni integritet imnjaka ispo nivoa krova. • roverite a li je strukturna krova oštedena. Osigurati da je zgrada privremeno otporna na vremenske uslove.
• Sve neoštedene cigle ( i / ili druge bitne građevinske materijale ukloniti iz imnjaka i oložiti na grailište. Sanacija obnova zamena oštedenog imnjaka
• S obzirom na rizik koji neaekvatno popravljeni imnjaci mogu prestavljati potrebna je visoka stručnost praktikanata. • e žurite sa građevinskim raovima. Sve opcije treba pažljivo a buu razmotrene pre početka izgranje. Generalno je potrebno i značajno vreme osiguravajudim ruštvima za procenu imovine i štete. • Građevinski inženjer de biti potreban u vedini slučajeva a: (a) utvrdi razloge za kolaps dimnjaka
(b a utvri način jačanja imnjaka protiv buudeg zemljotresa 6.2 SANACIJA koristedi originalan ili sličan materijal
Sanacija de biti priklana kaa je imnjak pretrpeo minimalnu štetu i struktura je relativno netaknuta.
• Kaa se sanira imnjak važno je sačuvati prvobitni izgle koliko go je to mogude. Ge je to izvodljivo, originalni materijal treba koristiti ili ako to nij e mogude postidi ientični ili sličan material.
• Sanaciju malterskih spojnica treba pažljivo razmotriti. • ip maltera koji se koristi zaviside o starosti imnjaka i kaa / ako je preuzeta neka sanacija. 14
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
• Malteri na bazi kreča (mrvljiv e konzistenci je i svetlije boje su se najčešde koristili na zgraama pre 19 goine. Malteri na bazi cementa ( tvrđe i nepropustljive konzistencije i tamnije boje su se obično koristili na zgradama posle 1900. Svaki tip maltera ima vrline i mane. Malteri na bazi kreča se ponašaju veoma različito o maltera na bazi cementa i o vitalnog je značaja a malter koji se koristi bude konzistentan kroz strukturu.
• ove malterske spojnice ne bi trebalo a buu jače o cigala. U buudim zemljotresima je poželjno a prvo popuste malterske spojnice a ne cigle. o postiče a se prvo ormiraju “postepene pukotine” u strukturi objekta a ne a omah ođe o kolapsa celog objekta. • Cigle dimnjaka – Originalne cigle treba ponovo koristiti gde god je mogude. Fizički oštedene ili cigle ozbiljno oštedene atmoserskim uticajima treba odbaciti. Cigle se moraju očistiti o svih maltera i malterske prašine. Neposredno pre postavljanja cigle treba da se tretiraju vodom kako bi se osiguralo a novi malter ponovo priržava cigle. Iskusne graitelje treba angažovati za sanaciju imnjaka jer de oni biti u potpunosti upoznati sa raznim vrstama maltera i sa tim kako de se ponovo korišdene cigle ponašati u obnovljenoj strukturi. 6.3 REKONSTRUKCIJA
Rekonstrukcija je prikladna na mestima gde je imnjak pretrpeo ozbiljna oštedenja. a primer kada je veliki broj cigala pao ili kada je strukturni integritet naru šen do granice gde dimnjak
treba a se pažljivo ruši o nivoa ge je struktura stabilna i a potom bue rekonstruisan u originalnom obliku.
• Ka se imnjak obnavlja važno je sačuvati prvobitni izgle koliko je mogude. Ge je to izvodljivo originalni materijal treba a se koristi ili ako to nije mogude koristi se ientični ili veoma sličan material. • Da bi imnjak bio u stanju a izrži buude seizmičke ogađaje može biti potrebna nova unutrašnja struktura. Raznovrsne opcije su dostupne . Ogovarajude rešenje de zavisiti o niza varijabli onosno o visine imnjaka stepena oštedenja i toga a li de imnjak biti u unkciji ili ne.
• Ako de imnjak biti unkcionalan može se ubaciti trostruka cev – to de omoguditi unkcionalnost i istovremeno pružiti strukturalnu snagu. • Dijaragma o šperploče koja okružuje otvor imnjaka u nivou krova može biti potrebna a bi se obezbeila bočna stabilnost. • Cigle dimnjaka – Originalne cigle treba ponovo koristiti ge go je mogude. ( Vieti poslenju tačku po naslovom ˝ Sanacija˝
15
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
6.4 ZAA orišdenje lakih materijala
Zamena se smatra kao najmanje poželjna opcija sa perspektive očuvanja baštine. Međutim bide slučajeva kaa de se laki materijali koristiti da zamene oređene elemente unutar zgrae koji su izgubljeni ili uništeni usle estruktivnog ogađaja (tj zemljotresa. Korišdenje lakih materijala za zamenu verovatno nede biti prihvatljiva opcija za zgrae sa najvedom kulturno – istorijskom vrenošdu. Rešenja za svaku zgrau / imnjak moraju biti pažljivo razmotrena o slučaja o slučaja . • Svaka rekonstrukcija bi trebalo a bue precizna replika vizuelnog izgleda originalnog dimnjaka.
• Da bi se utvrila orma prvobitne strukture arhitektonske crteže (ako su ostupni ) treba proučiti. Fotograije snimljene pre štete de takođe obezbeiti ragocene inormacije. • Ako nije ostupno ovoljno inormacija za tačno repliciranje originalnog oblika obnova ne bi trebalo a se nastavi. U takvim slučajevima može se smatrati za najpriklanije a se ukloni čitav imnjak. Korišdenje pretpostavki se ne smatra prihvatljivim za obnovu zgraa kulturnog nasleđa.
Drveni okvir napravljen da odgovara original sa oblogom od delova cigle
Deo replike fiberglas dimnjaka
•Laki kompozitni materijali. Veliki broj kompanija sada proizvodi fiberglas replike dimnjaka. Fiberglas potencijalno smanjuje težinu imnjaka sa više o 13kg na oko 6kg. Ovaj pristup bi trebalo da bude uzet sa oprezom. Postoji ogromna razlika u kvalitetu replike raznih kompanija.
Veoma je bitno a boja ogovara boji postojede cigle a je orma precizna i a su etalji što verniji.
16
Sanacija i ojačanje zidanih dimnjaka
LITERATURA
1) State
of the
art
of industrial masonry chimneys: A review from
construction to
strengthening; Authors: Francisco J. Pallarés, Salvador Ivorra, Luis Pallarés, J ose M. Adam
2) Sustainable Management of Historic Heritage Guidance Series, Repairing and Rebuilding Historic Chimneys after an Earthquake; New Zealand Historic Places Trust Pouhere Taonga
17
View more...
Comments
