Rudolf Steiner-filozofija Kosmogonija i Religija

                         DR.RUDOLF STEINER             

                               

FILOZOFIJA 

       KOZMOGONIJA         I RELIGIJA        

                        NA KRAJU SVAKOG PREDAVANJA PRILOŽEN JE CRTEŽ(LIKOVNI POKUŠAJ)                         IZRAĐEN 1983.‐MATPET

Rudolf Stainer

Antropozofska misao ~

141.333

ST.tdNER, Rudolf Filozofija. kosmologija, rel igijajRudo lf Stajner; oreveo sa f rancuskoq Dimit rije Nastic., Beograd : N. Mirkovic: D. Nastic, 1987 (Beograd: Pronal·a· zastvo) . 94 CTp . ; 20 CM. (Edic ij a "Hermes,, ) Predgovor jug oGlovenskog izdan jajD,mitr ije Nastic: CTp. 5-6. I Steiner Rudolf 1. HaCl'Hn, AH"!HTplIje, 289.957 TIK : a. A HTpon03skustvo. Inteligeneija zatim izgraauje odnose izmeau tih cinjeniea, tih dostignuca kOja fizicki covek duguje oulima kojima je njegovo telo snabdeveno.

10

Nauka ne zeli da stignuCima. Ali ona nece mod se ne moze otkriti Malocas sam rekao c cemo, sledeCih dana, su stari Grci, u zlatnc supstanca koja je is koja je isprva zivela i prozi ma eelo fizicko . Danasnja nauka pc znaje etersko, taj SUI filozofiju. Fizickim tel mer. Ako ga izucavm fizicki i bioloski, des K ad se nas pogled dn imamo delatnost koj bib su jos takve ka cati, opazati. Kad su kao sto m i delujemo se radala »filozofija«. nosti disanj a, na prir, tako, Grk nij e sumn zaltuNjen ukotvljena tela. On je imao jasr. I1Jjegovom eterskom tel ModerniJ covek je Zato je tradicionalna bi mogla posmatrati ganizma u cijim ned ona je izgubila one sl apstrakoija za koju 0 Zamislite , mectutim nim jos cvrsCim, zg njegovo fizicko telo. 1 neopazajan fenomen isto tako, moderni co bi tada bilo tek jed da mu prvo »dokazen zofija pociva na rea kad je u coveku nest Da bismo ponovo pre svega saznanje I da prenese coveku to U filozofskom miS one opaza svoje ete : isto vreme S'U osecali urNverzuma. Covek ir za kosmologijDlll On tvreno u svom orgar univerzum i kako 5e ,

Nauka ne zehi da dopusti saznanje .a ko ono ne pociva na tim do ­ stignuCima. Ali ona nece moei da prevazidu samog fizickog coveka. A u njemu se ne moze otkr~t i ono sto su stari oznacavali imenom Filozofije. Malocas sam rekao da danas mogu samo da skiciram cinjenice koje cemo, sledeCih dana, imati prilike da detaljnije izucavamo; to sto su stari Grci , u zlatno doba, nazivali Filozofijom, bila je jedna duhovna supstanca koja je isprva zivela u dusi, a niposto u fizickom telu; koja je isprva zivela u jednom eterskom organizmu koj'i zatim prodire i prozima celo fiz icko telo. Danasnja nauka poznaje, u stvari, samo ovo poslednje. Ona ne po­ znaje etersko, taj suptilni zivot u kojem je grcki fiilozof crpeo svojlu filozof iju. Fizickim telom, mi imamo svest 0 disanj u i gledanju, na pri­ mer. Ako ga izucavamo, mozemo ste6i jasan pojam 0 onome sto se fizicki i biolo sk i, desava dok diSemo Hi dol~ imamo vizuelne opazaje. Kad se nas pogled drZi na eterskom, nadculnom coveku, mi pred sobom imamo delatnost kojoj su starli Grci davali ime filozofuja. Ti Grci bili su jos takve konstitucije da su t:u etersku delatnost mogli ose­ cati, opazati. Kad su svoje etersko telo stavljali u delovanje, upravo kao !ito mi delujemo nasim fizickim telom diSuci lili gledajuCi, u njima se radala »filozofija«. Mi nikada ne osecamo sumnju u pogledu real­ nosti disanja, na primer, zato sto imamo svest svog fiz)icko g tela. Isto tako, Grk nije sumnjao da je filozo fija, ta mudrost u koju je bio zaljuNjen ukotvljena u realnosti, jer je J.os Imao svest svog eterskog tela. On je imao jaSl1u svest 0 misaonoj delatnosti kOja se odvijala u rrjegovom eterskom telu. lVIodernj) covek je izgubio tu svest; on ne zna da ima etersko teJK). Zato je tradicionalna filozofija postala skup apstraktnih ideja; jer ona bi mogla posmatratiideje kao realnosti samo kad bi imala svest or­ ganizma u cijim nedn;ma su se one izgradile. Sa svescu 0 eterskom, ona je izgubila ono sto je tvorilo realnost filozofije. Tako je ona postala apstrakoija za koju osecamo potrebu da opravdamo postojanje. Zamislite, medutim, da ljudsko bke bude najednom snabdeveno jed­ nim JOs cvrSClm, zgusnutijum, materijalnim organizmom nego 'ito je njegovo fizicko telo. Disanje bi, na primer, postalo tada za njega jedan neopazajan fenomen i, naposletku, on bi izgubio osecanje fizickog tela; is to tako, moderni covek je izgubio asecanje svog eterskog tela. Disanje bi tada bilo tek jedan poj,am, jedno teorijsko saznanje, i trebalo bi da mu prvo lldokazemo« realnost, kao sto danas treba dokazati da filo­ zofija pociva na realnosti. Sumnja u odnosu na filozoHju rodena je kad je u coveku nestalo osecanje njegovog eterskog tela. Da bismo ponovo nasli realnost ililozofije, treba dakle, da pronademo pre svega saznanje eterskog tela. Prvi korak antropozofije je upravo da prenese coveku to saznande. U fjlozofskom miSljenju ljudsko bice se pre svega opaZa unutraSnje, one opaZa svoje etersko telo. Ali otkako su ljudi poceli da misle, U isto vreme S'U o'secali potrebu da Ijudsko bice smatraju clanom Kosmosa, urllverzuma. Covek ima potrebu za fiilozofijom; on takode ima potrebu za kosmologij.om. On hoce da razume kako je on, to Ijudsko bice za-~ tvreno u svom organizmu na jednoj datoj tacki zemlje, vezan za ceo univerzum i kako se, malo po malo, tokom evolucije, iz njega izdvojio.

11

To oseeanje da c.ini jedno s univerzumom, covecanstvo je oseeaJo spontano u vrlo stara vremena. Ali kad opstoj,i jedino svest fizickog tela ne mozemo se smatrati sjedinjenim sa Kosmosom. Sve one 0 cemu covek zadobija svest izmedu rodenja i smrti izhija iz zivota, neposredno vezanog za fizicki, culni svet. Iznad i izvan te fizicke srecJ.ine odvija se zivot duse, sasvim razl'icit od onoga sto je fizicki svet za coveka. Ali ako hoce da sebe posmatra i da se oseti kako pripada Kosmos'U, treba da oseea kako taj Zivot duse 6ini jedno sa Kosmosom. U proteklim epohama, Ijudi su zapravo mogli, u svojoj unuatrasnjoj viziji, da u univerzumu, u Kosmosu prepoznaju one sto je takode tvorilo Zivot njihove duse, a cia to ipak ne bude ono sto se danas naziva - u nedostatku ispravnog shvntanja - antropomorfizmom. Zivot duse u njemu samom, njegov sopstveni unutrasnji zivot, bio je za coveka neodoljiv dec duhovnog zivota Kosmosa, upravo kao sto se zivot fizickog orga­ nizma smatra vezanim za domen prirode, eulnog sveta. Ali u modernoj eposi, dopusteno je jedino saznanje prirode zasno­ vano na posmatranju i iskustvima, kao i na misljenju koje se hrani njihovim podac ima. PrikupIjanjem tih izdvojenih podataka, postavlja se osnovu enciklo­ pedijskog znanja. Rezultati postignuti pl1irodnim naukama doprli su do jedne kosmologije. Ali ova odrazava jedino cinjenice culne realnosti koje S'U medusobno povezane miSljenjem. Tako se obrazovala jedna slika univerzuma , ali isecci te sbike nisu ni,s ta viSe do zakoni utvrdeni miSlde­ njem, koji upravljaju culnim, fizickim realnostima. Ona ne obuhvata, kao !ito je to cinila kosmologija StaPih, duhovni Zivot, :hivot duse, vee sarno one sto moze biti opazeno culima - culni svet. Covek tu moze da pronade svoje Nzicko biCe, ali nikako svoj UI1U­ trasnji zivot, zivot svoje duse. . Elem, u prosla vremena, kosmologija je sadrzavala takoae i sve one sto je tvorilo Zivot duse. sto to nije i danas iSlucaj, to je zato sto spoznaja u modernoj eposi ne moze v,ise posmatrati taj unutra.snji zivot kaa sto su to Ijudi nekada ci.niLi. Jer danas, kad se goyori 0 odno­ sima duse i tela, opisuju se unutrasnje cinjenice - miSljenje, oseeanje, volja, a Zivot duse se posmatra kao zOOr tih izdvojenih delatnosti kOje se medusobno proZimaju. S1ika koja se danas stvaru 0 unutrasnjem zi­ votu obuhvata misljenje ,oseeanje, vo~j'U, koji se smatraju njegovim val> nim elementima . BuduCi da su stvari takve, ta slika misljenja, oseeanja Ii. volje ko}i se medusobno prozimaju, neumitno ne odgovara jednom unutrasnjem zivotu koji se javlja rodenjem, razVlijajuCi se sa ljudskim bieem i umiruCi s njtim. Ni najmanje se ne vidi neka tacka oslonca koja bi dopustila da se u njemu pronade nesto sto nadZivlj:uje smrt. Jer sve tri tako zamisljene sposobnosti usko su vezane za Zivot fiziCkog tela. Vidrimo udove koji se razvij aju i zamiSljamo tako jedno misljenje, osecanje, jednu volju kako se paralelno razvijaju. Vrl.dimo kako se telo mineralizuje Ii fizicki propada i isto tako vidimo kako miSljenje, osecanje i volja atrofiraju u svoj.i.rn manifestacijama. Ali staro doba ~malo je u Zivotu duse saznanje kOlje je prevazilazi!o ono sto zivi u misljenju, osecanju, vOlji. Kroz te tri sposobnosti on~ je opatalo jednu su pstancu kojoj su one bile sarno Yeo, zracenje, emancija.

12

Za nas one se radajt~ sto one pokrivaju, via to Iju dslw astralno biCe U !izickom coveku natCulnog COY ka; isto prepoznati prisu..stvo j l [sana mislj enj em, osee\ On a p Iip ada duhovnim izmedu rodenja i smr n akon smrti pon-:lvo SE coveka, one sto po rOI Misli, osecanja, volj ~ nizam i postoje tjedinQ oni manife ·tacija, prev1 mesto u Kosmosu, U organ izmu. Ako se hoee pristuj o eterskom coveku i c eanje i volja. Odraz pr svoje obitavaliste. JediD smrti, ali uvek dostup! btlo onoj koja se moze svoje mesto u duhovnl sarno odbljesak lVIoderna kosmologija skela koje medusobno m oze obuhvatiti unutrq u astralnost. Da bi se \ nece bit.i vezana za fi2 d ilhovni univerzum, tie' dostiglo ono !i to je njil: veka nemoguce je prom duse. Kad bude ponov( novo cemo imati mogUl sliku Kosmosa i sliku Ijl To treba da bude dr predavanja videcemo u

U unutrasnjem

islw

.iedne u.k.;up nosti: u Ko:

ort ima svest da je je telo, tako i u odnosu miju. Nezavisno ad svo~ - t ako se oseea IjudsJ danas pod jeclnom pot Dok izgov aramo taj sto nije zavisno ni od m i oznacu jemo jedno u

Za nas one se radaju i razvIJaJu izmedu rodenja i smrti. 0 onome sto one pokrivaju, vidovtito saznanje proslosbi imalo je svest: bilo je to ljudsko astralno biCe. U fizickom coveku mozemo prepoznati prisustvo jednog »eterskog«, natculnog coveka; isto tako, u tom fizickom ·i eterskom coveku mozemo prepoznati prisustvo jednog »astralnog« bica. Astralnost nije konstitu­ [sana mLsljenjem, osecanjem, voljom; ona je njihovo tkivo, supstanca. Ona pripada duhovnim svetovima i umece se u egzistenciju koju vodimo izmedu rodenja i smrti. Ona navlaci kao odecu fizicko-etersko telo, a nakon smrti ponovo se vraca u svet duhova i duSa. Od tog astralnog coveka, one !ito po rodenju postaje vidljtivo, samo je manifestacija. MisE, osecanja, volja mogu se razumeti samo vezani za Lizicki orga­ nizam i postoje !jedino izmedu rodenja i smrti. Astralno biCe, cija su oni manifestacija, prevazilazi fizickog i eterskog coveka; one ima svo~ie mesto u Kosrnosu, u univerzalnom svetu, i nije zatvoreno u fizickom organizmu. Ako se hoce pristupiti potpunoj Kosmologiji, treba imat.i saznanje o eterskom coveku i 0 astralnom coveku ciji su odraz mi slj enje, ose­ canje i volja. Odraz prisutan u ljudskom bicu, i koji nema Kosmos za svoje obitavaliste. Jedino prabice, zatvoreno u njima izmeo.u rodenja i smrti, alii. uvek dostupno vidovitosti bilo onoj iz starih vremena, buo onoj koja se moze danas metodicno steCi - jedino to b ice ima, svoje mesto u duhovnom Kosmosu, kome je fiZicki, culni univerzum samo odbljesak Moderna kosmologija je jedna prosta konstrukcija, jedno pravljenje skela koje medusobno povezu.je podatke fizickog, culnog sveta. Ona ne moze obuhvatiti unutrasnji zivot coveka zato sto nema nikakav uvid u astraln ost. Da bi se dopustilo postojanje jedne ljudske supstance koja neee biti vezana za fizicko telo i koja ce za obitavaliSte imati jedan di..Ihovni univerzum, treba prevaziCi miSIjenje, osecanje, volju, da bi se dostiglo ono sto je njihov izvor. Bez saznanja i bez slike astralnog co­ veka nemoguce je pronaCi saznanja i sLi-ke duhovnog Kosmosa, kosmicke duse. Kad bude ponovo zadobiveno to saznanje astralnog coveka, po­ novo cemo imati mogucnost jedne Kosmologije kOja sadrzi istovremeno sliku Kosmosa i sliku ljudskog biCa. To treba da bude drugi korak antropozofije. U poslednjem delu ovog predavanja videcemo u cemu se sa::;Loji treci.

... +

..

U unutrasnjem islmstvu filozofskog miSljenja covek ima osecanje jedne uk;upnosti: u Kosmologiji , on je jedan dec Kosmosa; o's im toga, on ima svest da je jedno biCe koje, kako u odnosu na svoj e fj,z 'cko telo, tak o i u odnosu na Kosmos ciji je deo, poseduje svoju au tono­ miju. Nezavisno od svog tela, nezavisno i od tog Kosmosa kome pripada - tako se oseca ljudsko bice dok oznacuje u sebi Duhovnog coveka, danas pod jednom potpuno skrivenom formom, malom recju »ja(spavanja, vrac3(f.u, u nase fizicko i etersko telo. Te snage meseea su zapravo one koje za ovo poslednje vezuju astralno telo i Ja. Kod svakog budenja, kad dusa, napustajuCi duhovni svet. hoce da ponovo prodre u fizicki i eterski organizam, treba da ·5e prepusti struji

48

mesecevih snaga. Malo da Ii ce biti mlad iii Pl jalno nevidljiv, njegove telo (mada modifikaciji ko'je ga gledaju cas IJ stvari, promenama u osetljivi duh i dusa co' poslednjeg i duhovnog kosmickih snaga eiji na koje prisvaja me5ee tok Tako nas pogled me Zivot i mozemo da dokl On j e ponovo nalazi J: l$pavanja. Kad dospe d sjedini s Bogom, snovi no opet nade u svom fiz Zasto ljudsko bice, ~ tim mesecevim snagama utieaja i da 5e za duze . obavijaju rodenje, smrt biti predmet naseg izu

mesecevih snaga. Malo je vazno ovde - a to cete lako raz,u meti ­ da Ii ce biti mlad iii ,p un mesee. Jer, u prvom sluCa.ju makar bio materi­ jalno nevidljiv,. njegove snage deluju u Kosmosu da bi vrattle dusu u telo (mada modifikaeije koje trp i materijalni mesee u nasim ocima ­ koje ga gJedaju cas punog, cas ,u rastucem obliku odgovaraju, U stvari , promenama u psihickom bicu meseea, promenama na koje su osetJjivi duh i dusa coveka u fizickom organizmu). Odnosi izmedu ovog poslednjeg i duhovnog bica coveka izgraduju se zapravo pod utieajem kosmickih snaga ciji nam se materijalni izraz javlja u razlicitim oblieima koje prisvaja mesee tokom svog eiklusa. Tako nas pogled moze zaroniti u one !ito skrivaju spavanje i budni zivot i mozemo da dokuc imo one sto uj.utro vraca coveka u budnu sveSt. On je ponovo nalazi posto je U obmUitom smeru prosao tri stadijuma s pavanja. Kad dospe do treceg, onog koji ga ispunjava zeljom da se sjedini s Bogom, snovi se ponovo uvlace u njegovu dusu i on se postup· no opet nade u svom fizickom i eterskom organi=u. Zasto Ijudsko bice, kad prekoracuje dveri smrti, nij e viSe podvrgnuto tim mesecevim snagama, - u kojoj meri moze da se ortgne od njihovog utieaja i da se za duze vreme zadrZi u duhovnom svetu, - koje misterije obavijaju rodenje, smrt i zavisnost uzastopnih zivota, takav ce u sustini biti predmet naseg izucavanja tokom dva iduca predavanja.

*

*

*

49

6. PRELAZ OD DU HOVN E EGZISTENCIJE

U FIZICKI ZIVOT

Prethodna izlaganja 0 inspirativnom i intuitivnom saznanju imala su da pokazu da up,utrasnje covekovo bice, njegova dusa i niegov duh, opaZaju Kosmos. Opisao sam juce kako se to opazanje zbiva tokom spavanja, ostajuCi nepoznato obicnoj svesti. Ljudsko biCe dozivljava iskustvo Kos­ mosa, ali njegova uobicajena svest ne zna niSta 0 tome. Kad uroni u fizicku egzistenciju i culno iskustvo, ima svest 0 sebi posredstvom svog fizickog i svog eterskog tela i za njega je njegovo unutrasnje bice ono sto mu njegovi organi prenose. Kad je doziveo iskustvo Kosmosa, kao sto je to slucaj tokom spavanja, njegov unutrasnji zivot je obrazovan slikom kosmickih bica. Tako za obicno spavanje uobicajeni Ullutrasnji svet l)o.staje spoljasnji svet. Dok spava, Ijudsko bice opaZa oko sebe, izvan sebe, fizicko telo i etersko telo koja 'su inace u njemu, koja su on sa!'.l. I ono sto u culnom svetu obrazuje spoljasnji svet, Kosmos, postaje za njega nesto unutrasnje. Elem, tokom spavanja, astralni covek i Ja-covek stalno su nastanjeni zeljom da ponovo zadobiju fizic:ko telo. Ta zelia je posebno intenzivna u moment.u spavanja koje sam ozn3cio kao najdu blje - u »svesti zvezda stajaCica«. Ta zelja za vracanjem u fizicko telo vezana je, razumljivo, za prisustvo tog tela punog zivota u culnom svetu. A to SU, kao sto sam juce ulmzao snage meseca koje ga podsticu. Da bi se dobro razumela antropozofska nauka, treba jedno razjasniti: cinjenice uzete izolovano mogu biti predstavljene u vrlo razlicitim per­ spektivama. Talco sam, s jedne strane, rekao: Ako covek ujutro hoce da se vrati u svoje fizicko i etersko telo, to je zato !ito njegovadusa ima tu zelju. A s druge strane, moglo bi se reCi: Tad povratak je posledica mesecevih snaga. Obe tvrdnje su tacn8. Da bi S8 preciziralo, treba reCi da z8~ja da S8 ponovo nade sjedinjen s jednim fizicktm organizmom, racta pod uticajem snaga meseca tokom opazanja Kosmosa, onih snaga u kojima se kupa astralni organizam i Ja izmedu momenta kada zaspi i kada se budi. Ali te iste snage meseca, duhovnog meseca, ne mogu de­ lovati na coveka tokom njegove predzemaLjske egzistencije, tj. pre nego sto napusti duhovni svet da bi se zaodenuo fizickim tel om. Tokom tog perioda on nije vezan za fizicki i eterski organizam, buduCi da ovaj ne postoji. Dok tokom spavanja, t8ij organizam u neku ruku ceka da ga dusa i duh covekov opet nastane. Ali mada fizicko i etersko telo jos ne postoje tokom predzemaljskog Zivota, Ijud:';ko bice ipak moze na neki nacin da ucini od Kosmosa unutrasnje iskustvo, kao kad bi ovaj bio njegov ·unutraSnji svet. Ono ima osecanje da je ono sarno jedan Kosmos, ali koji se razlikuje od onog !ito ga culima opazamo izmedu rodenja i smrtL Taj Kosmas, 0 kome on stvara iskustvo u izvesnom stadhjumu predzemaljske egzistencije, jeste jedna vrsta klice onoga .sto ce kasnije biti njegov fizicki organizam, kojim ce Se zaodenuti silazeCi na, zemlju. ZamisLite - svakako, odgovarajuCe

51

snage, a ne materijalne organe - zamislite, dakle, ogromno uveean zivot svih organa: pluea, srca, itd. To je ono 0 cemu on stvara isk:h.ustvo, ali sjedinjujuCi ga u svojoj dusi, cineCi od tog Kosmosa svoje unutrasnje b~.

~

Sluzeei se ovde recju »klica« za oznacavanje onoga sto ee kasnnje biti fizicki organizam, podvuCi eu da termin treba biU uzet u sasvim dru­ gom smislu , nego kad se govori 0 fizickoj klici. U pogled'U fizickog Zivota, pod klicom se razumeva nesto sto je mal ih dimenzija i !ito se uveeava i postaje organizam. Kad, naprotiv, govorim 0 Kosmosu koji je klica Ijudskog fizickog tela, treba ga sebi predstaviti neizmerno uve­ canog i da se eve vise i viSe sazima da bi se smanjio. Osim toga, ne ,treba izgubiti iz vida, u ovom slucaju ~ij;o .se tice predzema'lj ske egzistencije, termini »veliki« i ))mali« upotrebljeni su jedan IU odnosu na drugi kao slike, jer tokom te egzistencije dusa ne moze vezati svoja islm.J.Stva za prostor koji ne po:stoji. Ona poznaje samo utiske, svojstva. Prostor postoji same u cuInom svetu. Razlike ove vrste mogu sluziti samo za odgonetanje iz­ vesnih cisto duhovnih uslova predzemaljske egzistencije. U tom smislu mozemo reCi: Ijudska kosmicka klica je »velika«; ona se sve vise i vi se skuplja i , na kraju, javlja vrlo smanjena, pod formom fizickog organizma. U predzemalJjskoj egzistenciji covek ne vidi Kosmos u obliku zvezda­ nog beskraja iznad sebe, kao ovde dole. Taj univerzrurn, u kome obitavaju bica, covek ima prisutan oko sebe. On se oseca sjedinjen sa njima, ima utisak da ona zive u njemu i da je njegova dusa rasprostra u celom tom univerzumu. Taj Kosmos nije nista drugo do one sto ce biti njegovo fizicko telo, rasireno do dimenzija univerzuma. Ono sto ce kasnije biti njegovo biCe, on opaza kao spoljasnji Kosmos, ali sa kojim se njegova dttSa. mesa., Moze se , dakle, reCi da taj Kosmos -- voleo bih ga zvatL ljudskim Kosmosom - da taj Ijudski Kosmos kojega b ice opaza kao da cini deo njega samog, jeste njegova individualna egzistencija. Ali isto­ vremeno, covek oseca prisustvo drugil1 duhovnih biCa i drugih ljudskih dusa koje ne silaze do zemaljske egzistencije. On sjedinjuje s njima svoj unutrasnji zivot i tako istovremeno stvara iskustvo jednog univerzuma koji mu licno pripada i iskustvo neke vrste sjedinjenja s drugim biCima. To sjedinjenje prozivljeno tokom predzemaljske egzistencije nazvacu aktivnom, realnom in~icijom, dozivlJjenom intuicijom. To sto je u intuitivnom saznanju steceno kao slikovita cinjenica, tokom predzemaljske egzistencije je :livo iskustvo. Tokom spavanja, ljudsko bice dozivljava iskustvo jedne vrste proze­ tosti Kosmosom, a s druge 'strane, poseduje svoj fizicki i svoj eterski organizam, dovrsene i formirane: tokom predzemaljske egzistencije taj buduCi organizam je prisutan ne van njega, vee u njemu, kao da je bio njegovo vlastito biCe. U njemu i, u isto vreme, van njega, njegov zivot se sastoji u aktivnom radu: delovanjem njegovog duha i njegove duse na tom organizmu koji ce postati on Sam. Tokom zivota na zemlji, nas rad se sastoji u modifikovanju nas samih. Tokom predzemaljske egzistencije, mi radimo na pripremanju naseg fizickog organizma. Snabdevamo ga svim onim sto ce na zemlji omogutiti ,skladnu delatnost organa jednog s dru: gim, organa sa dusom, duse sa duhom. Mi zivimo u univerzumu koji cemo postati i cije se forme malo po malo izgraduju u pogledu naseg buduceg fizickog organizma.

52

Postajemo svesni a ne samo idejama. je zato sto fizicki j dovrsen i mi vi se r ramo iskustvo u u Tokom predzema: janSu - sa onim ko. organizam - obraz manifestuje u nama na zemlji. To je star Ono nam prenosi iSH buduce zemaljske e:

Kad posmatramo nam predlazu ili njl nimalo ne mozemo I zuma, zvezdanog sve ono sto skriva mate veno u ljudskom biC! pod veo materije, i zamisliti jedan univei zvezdama i svim S\ velicini , moti, velican~ Silazimo na zemljt grandioznog sveta. I beznacajna su prema egzistencije. Kazem: 1 raz!ici tijih hijerarhija ganizmu. Rad koji ih Jer, sta cini Ijudsl smrti i novog roctenj a izvesnom stadijumu svoje delove, na mudr zU.ie univerzalan mode onim sto ce on UPOZll; ovde ispunjava, naci I nizma koji ce biti ( onaj koji je najmanje Dra..'1la materijalizn teriia kad se govori 0 duhom a ne sarno .(Jnt mozemo obelodaniti jE ka sasvim razlicitim zam je ono sto mate materij alisticki mental ganizma os tale skriver Ijenja.

Za ocrtavanje ove e j ednako 5e moze reCi

Postajemo svesni tog univerzuma delatnoscu svoga duha i svoje duse, a ne samo idejama. Ali ako ta svest ne dospe do zemaljs.kog zivota, to je zato !ito fizicki i eterski organizam, kad spavamo, ne evoluira; on je dovrsen i mi vise nemamo da radimo aktivno na njemu. 0 njemu stva. ramo iskustvo u uslovima \koje Is am juce opisao. Tokom predzemaljske egzistencije, nasa veza sa univerzumom u nasta­ janJu - Sa onim koji se postupno sazima da bi postao nas buduCi fizick!i. organizam - obrazovana je snagama, unutrasnjom delatnoscu koja se manifestuje u nama u stanju svesti razlicitom od onog koje poznajemo na zemlji . To je stanje pune svesnosti ,intenzivnije cak i od bude svesti; ono nam prenosiiskustvo rada koji izvrsavamo mi sami u pogledu nase buduce zemaljske egzistencije. Kad posmatramo na zemlji svoj fizicki organizam pod formom kakvu nam predlazu ili njegov spoljasnji izgled, iIi fiZiologija i anatomija, mi nimalo ne mozemo prizvati bljestavu grandioznost, velicanstvenost univer­ zuma, zvezdanog sveta, mnozine koja nas okruzuje. Kad se prizove sve ono sto skrivamaterijalna supstanca organizma, sve ono sto je prikri­ veno u ljudskom bicu koje zivi na zemlji , prikriveno zato !ito je uvuceno pod yeo materije, i kad se vidi preme!iteno u duhovne obHke, treba zamisliti jedan univerzum kOjem se nas fizicki svet, uprkos svim svojim zvezdama i svim svojim sunCima, ni izdaleka ne moze pribliziti po velicini, moei, velicanstvenoscu. Silazimo na zemlju posta smo stekli duhovno i-skustvo jednog mocnog grandioznog sveta. I najveca del a na kojima mozemo raditiovde dole, beznacajna su prema onom u kome covek ucestvuje tokom predzemaljske egzistencije. Kazem: u kOjem ucestvuje, jer bezbrojna duhovna bica naj­ razlicitijih hijerarhija rade s njim na tom cudesnom delu - fizickom or­ ganizmu. Rad koji ih ispunjuje blazenstvom. Jer, sta cini ljudsko bice tokom svog predzemaljlskog zivota, izmedu smrti i novog rodenja? Odgovor na to pitanje zahteva zama!ian posao: na izvesnom stadijum'U ono radi sa duhovima Kosmosa na okupljanju 'u Svoje delove, na mudrom izgradivanju fizickog tela od kojeg isprva obra­ zuje univerzalan model koji je njegova »klica«. Jedino ovo, uporedeno sa onim sto ce on upoznati na zemlj.i, jeste nebeska egzistencija. Ono sto se ovde ispunjava, naCi ce se kasnije prikriveno u dubinama fizickog orga­ nizma koji ce biti odeca dUse, i od svih elemenata koji nas tvore onaj koji je najmanje dostupan obicnoj svesti. Drarna materijaUzma jeste !ito se veruje da se uistinu upoznaje ma"! terija kad se govori 0 njenim zakonima. Ali svaka materija je ozivljena duhom a ne samo 'onim sto se otkriva u njoj, nego takode i duhom kolf',i mozemo obelodaniti jedino upravljajuCi svoj pogled ka dalekim epohama, ka sasvim razlicitim stanjima svesti od nase. Materijalni fizicki organi­ zam je ono !ito materijalista najmanje poznaje. Trebalo je da se rodi materijalisticki mentalitet da bi tako kompleksno materijalne forme or­ ganizma ostale skrivene ocima moderne nauke inace tako dostojne div­ ljenja.

*

*

*

Za ocrtavanje ove etape predzemaljskog zivota koju sam upravo opisao, jednako 5e moze reCi: sve ono !ito okruzuje coveka, a sto je ,za ·, njega

53

u iSto vreme njegovo unutrasnje biee, on to upoznaje u oseeanjiU zajedniee sa duhovnim univerZ'"/-l."11om. Taj duhovni univerzum je skup realnih, aktivnil biea, u cijem krugu dusa i duh, ljudsko biee se oseea kako zivi. Ta silno Ziva jasna svest pocinje tada, pocev od izvesnog mo­ menta, da se pomracuje, ibriSe. Nema covek osecanje tog slabljenja, vee uporedena sa jasnoeom i intenzitetom koje je imala u prethodnoj fazi, ona slabi. Da bih izrazio jednom 'slikom to intenzivno oseeanje, mogao bih reCi da u jednom odreaonom momentu prenatalne egzisteneije, ljudsko biCe [pocinje sebi da ka ze: Imam oko sebe i, u isto vreme, U 'sebi druga, boz~nska duhovna bi ea. Cini mi se sada da mi se ta bic'a ne objavljuju potpuno. Cini mi se da se zaodevaju oblieima koji ih sluivaju; da postaju slicna onim zvezdama 0 kouima lSam stekao iskustvo u svojoj prethodnoj zemaljskoj egzisteneiji, pod njihovom materijalnom formom. Ona jos nisu te zvezde, ali mi se ukazuju kako se uplieu na putu, gde ee od duhovnih biCa postati zvezde. OSeeanje koje on tada trpi jeste oseeanje duhovnog sveta koji ee se malo po malo od njega udaljiti, da bi bio zamenjen slikom koja nosi njegov pecat, kosmickim izrazom njegove realnosti. Do.iivLjeno, aktiVIlo iskustvo intuieije, ustupa mesto inspiraeiji zadobijenoj kanalom te kos­ micke slike duhovnog sveta. Ta vizija je dozivljeno osecanje: duhovni svet u svojoj prvoj i pra­ voj supstanei nestaje, a d;usa od njega opaza jos samo objavu. To sto se budi u njoj u tom momentu, voleo bih da nazovem jodnom recju po­ zajmljenom iz govora zemlje - recju »lisavanje«. Dusa oseca zelju da opet pronade ono »sto je u toku da izgubi«. Pre svcg