RUDOLF STEINER 5. EVANĐELJE

Rudolf Stajner

PETO EVANDELJE

DR.RUDOLF STEINER

SADRZAJ

redavanje prvo Oslo,1. oktobar 1913.

7

Predavanje drugo Oslo,2. oktobar 1913.

21

Predavanje trece Oslo, 3. oktobar 1913.

38

Predavanje cetvrto Oslo, 5 oktobar 1913.

54

Predavanje pete Oslo, 6 oktobar 1913.

71

Predavanje sesto Keln, 17. decembar1913

93

redavanje sedmo Keln, 18. decembar 1913

118

PRVO PREDAVANJE Oslo, 1. oktobar 1913. godine

Tokom 1913. i poeetkom 1914. godine Rudolf Stajner je u Oslu, Berlinu, Hamburgu, Studgartu, Min­ henu i Kelnu oddao niz predavanja na temu "Peto Evandelje" elanovima novostvorenog Antroposofskog drustva, koji su bili pripremljeni prethodnim prouca­ vanjima da shvate znacaj ovih otkrica duhovnog istra­ zivanja. . Povodom polaganja kamena temeljca prvog Geteanuma 20. septembra 1913. godine u Dornahu, Rudolf Stajner je govorio 0 Petom Evandelju kao 0 Evandelju saznanja 0 duhu, kao 0 makrokosmickom Evandelju koje je sada moguce objaviti. Tom prili­ kom, kao i mnogim drugim prilikama, naznacio je potrebu za promenama u naCinu razmisljanja kakvo sada prevladava u covecanstvu, da bi nove i znacajne objave postale razumljive. U ovoj knjizi objavljuju se sedam predavanja (pet predavanja odrzanih u Oslu i dva predavanja odrZana u Kelnu).

Tema 0 kojoj nameravam da gO\ dana, izgleda mi posebno vazna s obzirom n vreme i danasnje prilike. Naglasieu odmah da sadrzaj teme - Peto Evanaelje - nije senzacionalizma iii nekih slienih stvari. Na eu moGi da pokazem da se, u stvari, moze l smislu govoriti 0 Petom Evanaelju, i to u or koji u sadasnje vreme mora da bude naroCi ito, da ovom sto treba da kazem, u stvari, nl bolje ni jedno drugo ime nego: Peto Evan Peto Evanaelje, kao sto cete euti, danas jo: sano, ali ce sigurno u buducnosti postojati I poseban zapis. Moglo bi se reCi, u izvetom je Peto Evanaelje stare toliko koliko i 0 Evanaelja. Meautim, da bih mogao da . ovom Petom Evanaelju, potrebno je da da nekom uvodu, objasnim izvesne vaznije sty bi se potpunije shvatilo one sto sada zelim verno Petim Evandeljem. Zeleo bih da POOt da, sasvim izvesno, nije tako daleko doba u vec u osnovnim skolama, vec u osnovnoj na: drugaCije predavati nauka koju obieno 'nazi rijom, nego sto se predavala do sada. Nairn buducnosti, eak i u onoj osnovnoj, bice dal~ shvatanje Hrista, predstava 0 Hristu, neg< danas. Znam da sa tom reeenicom izgovarar

PRVO PREDAVANJE Oslo, 1. oktobar 1913. godine Tema 0 kojoj nameravam da govorim ovih dana, izgleda mi posebno vazna s obzirom na danasnje vreme i danasnje prilike. Naglasieu odmah u pocetku, da sadrzaj teme - Peto Evandelje - nije uzet zbog senzacionalizma ili nekih slicnih stvari. Nadam se da eu moCi da pokazem da se, u stvari, moze u izvesnom smislu govoriti 0 Petom Evandelju, i to u onom smislu koji u sadasnje vreme mora da bude naroCito vazan, a ito, da ovom sto treba da kazem, u stvari, ne odgovara bolje ni jedno drugo ime nego: Peto Evandelje. Ovo Peto Evandelje, kao sto eete cuti, danas jos nije zapi­ sano, ali ee sigurno u buduenosti postojati kao sasvim poseban zapis. Moglo bi se reCi, u izvenom smislu, da je Peto Evandelje staro toliko koliko i ostala cetiri Evandelja. Medutim, da bih mogao da govorim 0 ovom Petom Evandelju, potrebno je da dan as, kao u nekom uvodu, objasnim izvesne vaznije stvari zato da bi se potpunije shvatilo ono sto sada zelimo da nazo­ verno Petim Evandeljem. Zeleo bih da pocem od toga da, sasvim izvesno, niie tako daleko doba u kome ee se vee u osnovnim skolama, vee u osnovnoj nastavi, nesto drugaCije predavati nauka koju obicno nazivamo isto­ rijom, nego sto se predavala do sada. Nairne, u istoriji buduenosti, cak i u onoj osnovnoj, biee daleko vaznije shvatanje Hrista, predstava 0 Hristu, nego sto je to danas. Znam da sa tom recenicom izgovaram, u stvari, 7

nesto vrlo cudnovato. Ali setimo se da mozemo da pogledamo na ne tako davno doba u kome su bezbro­ jna srca upravljala ka Hristu svoje oseeaje i oseeanja na mnogo vatreniji naCin nego sto je to danas cak i medu ucenim vernicima zapadnih zemalja. Toga je bilo u neuporedivo veeoj meri u ranijim vremenima. Ko proucava danasnju knjizevnost, ko razmislja 0 tome sta uglavnom zanima danasnjeg coveka savre­ menog obrazovanja, ka cemu on upravlja svoje srce, dobiee utisak da je odusevljenje za Hrista i razume­ vanje Hrista u opadanju. A ipak bi trebalo da dana­ snje doba radi na tome da u buduenosti predstava 0 Hristu bude daleko vaznija nego sto je to bilo do sada u istoriji covecanstva. Ne izgleda li to potpuno pro­ tivrecno? Priblizimo se sada sa druge strane toj misli. U ovom gradu sam vee govorio 0 znacenju i sadrzaju predstava 0 Hristu. U knjigama i predavanjima koja su nam na raspolaganju, nalazimo mnoga duboka ucenja duhovne nauke 0 tajnama Hristovog biea i predstave 0 Hristu. Svako ko u sebe primi one sto je receno u predavanjima, ciklusima i uopste napisanim spisima, uvideee da je za potpunije razumevanje Hristovog biea potreban izuzetno veliki napor, da su potrebni najdublji pojmovi, predstave i ideje, ako zelimo da se uzdignemo do potpunijeg razumevanja onoga sto je vekovima bio Hristos i Hristov impuis. Stavise, moze se reCi da je potrebno poznavati celu antroposofiju, da bismo se uzdigli do tacne predstave o Hristu. Isto tako, kada pogledamo na duhovni razvoj prosIih stoleea, vidimo da je iscrpna i duboka 8

nauka vekovima nastojala da shvati Hrista pojavu. Vekovima su ljudi upravljali svoje nije i najvaznije misli i ideje ka tome da shy: A moglo bi i danas da izgleda, kao da je naj intelektualna delatnost ljudi upravljena na razume Hrist. Da Ii je to zbilja tako? Da nije take nas uveri sasvim jednostavno razmisljanje jedanput na duhovnu vagu, takoreCi, sve on, sada ucenoseu, naukom, pa i antroposofsk njem, postignuto u razumevanju Hrista. 51 to na jedan tas vage, a na drugi stavimo u I lima sve duboke oseeaje, sve impulse ljudi, vekovima priklanjali onome koga nazivamo primetieemo da ee se brzo visoko podignu vage gde smo postavili nauku, ucenost, pa i fiju koju gajimo radi razumevanja Hrista. ( oseeaji i impulsi, kojima su se ljudi okrelal pojavi, potisnuee vrlo duboko drugi tas vage rujemo kada tvrdimo da je od Hrista potek rno delovanje, a da je znanje 0 Hristu tome doprinelo. Hriseanstvo bi zaista vrlo slabo n; da su se Ijudi priklanjali Hristu kroz ona i ganja Srednjeg veka, skolasticara i crkveni cak da je ljudima bilo potrebno one sto de mo da uzmemo iz antroposofi.ie radi shvata Ono sto bi se time uCinilo bilo bi zaista vrl( verujem da bi bilo ko - ko posmatra nepris hriseanstva kroz vekove - mogao ovoj misl biljno da prigovori. Mozemo da se i sa je strane tacnije pribliZimo toj misli. Pogledajmo

nauka vekovima nastojala da shvati Hrista i njegovu pojavu. Vekovima su ljudi upravljali svoje najuzvise­ nije i najvaznije misli i ideje ka tome da shvate Hrista. A moglo bi i danas da izgleda, kao da je najznaeajnija intelektualna delatnost ljudi uprav~jena na to da se razume Hrist. Da Ii je to zbilja tako? Da nije tako moze da nas uveri sasvim jednostavno razmisljanje. Stavimo jedanput na duhovnu vagu, takoreCi, sve one sto je do sada ueenoscu, naukom, pa i antroposofskim shvata­ njem, postignuto u razumevanju Hrista. Stavirno sve to na jedan tas vage, a na drugi stavimo u nasim mis­ lima sve duboke osecaje, sve impulse Ijudi, koji su se vekovima priklanjali onome koga nazivamo Hristom, i primeticemo da ce se brzo visoko podignuti onaj tas vage gde smo postavili nauku, ueenost, pa i antroposo­ fiju koju gajimo radi razumevanja Hrista. Oni duboki osecaji i impuIsi, kojima su se ljudi okretali Hristovoj pojavi, potisnuce vrlo duboko drugi tas vage. Ne prete­ rujemo kada tvrdimo da je od Hrista poteklo neizme­ rno delovanje, a da je znanje 0 Hristu tome najmanje doprinelo. Hriscanstvo bi zaista vrlo slabo napredovalo da su se ljudi priklanjali Hristu kroz ona ueena izla­ ganja Srednjeg veka, skolastieara i crkvenih otaca iIi eak da je ljudima bilo potrebno ono sto danas moze­ mo da uzmemo iz antroposofije radi shvatanja Hrista. Ono sto bi se time ueinilo bilo bi zaista vrlo malo. Ne verujem da bi bilo ko - ko posmatra nepristrasno hod hriscanstva krol vekove - mogao ovoj misli nesto oz­ biljno da prigovori. Mozemo da se i sa jedne druge strane tacnije pribliZirno toj misli. Pogledajmo u vremena 9

u kojima jos nije bilo hriscanstva. Treba sarno da po?setim na.ono sto je veCini vas poznato: a to je nacm ,na kOJI se u staroj Grckoj, u grckoj tragediji ­ ?ary06to u nj~nim star~.im oblicima - predstavljao bog 111 covek u ClJOJ se dUSl bog bori i deluje. Tada se to prikazivalo kao neposredno delovanje bozanske sile sa visina prema dole. Treba samo d'a ukazem na to kako je. Homer svoj znacajni spev sasvim protkao delovanJem duhovnog, treba sarno da ukazem na velike likove Sokrata, Platona i Aristotela. Sa tim im~~~ma dolazi ,pred nasu dusu duhovni zivot koji je naJv1se vrste u 1zvesnom domenu. Ako ostavimo sve ost.~l? po strani i sarno pogledamo pojavu Aristotela, kOJl Je ~e~ovao nekoli~o vekova pre osnivanja hrisca­ n~tva, v1d1mo d~ to na lzvestan naCin nije prevaziaeno ?lydo danas" ~nstotelova ucenost i misljenje su i danas JOs tako.~ehk.l, ~a se kaze: postignut je vrhunac u Ijud­ skom mlslJenJu I to do sada nije prevaziaeno. . ,A sada .c~mo na cas uzeti neobicnu hipotezu, kop. ce nam.. bit! po~rebn~. za sledece dane: pretpo­ stavlmo da mJe postoJalo OlJedno Evandelje iz koga bi s~ moglo nesto saznati 0 Hristu. Pretpostavimo da msu postojali prvi spisi, koje covek danas u7ima u :-uke kao Novi. Zavet, zamislimo da nije postojalo ni Jedno EvandelJe - dakle, ne uzimajuCi u obzir sve one sto je receno 0 osnivanju hriscanstva - posmatrajmo ra~voj ~riscanstva kao istorijsku Cinjenicu i pogle­ daJ.mo sta se zbi.lo meau ljudima u vekovima posle Hnstovog roaenp. Dakle, bez Evanaelja, bez Dela ~pos~olskih, bez Poslanica apostola PavIa - posmatra­ Jmo sta se, u stvari, dogodilo. Naravno, to je samo pretpostavka. Sta se dogodilo? 10

Ako prvo pogledamo na jug Evrope, u izvesnom vremenu visoko duhovno obrazo' je predstavnik Aristotel, kao sto smo malopn visoko razvijeni duhovni zivot, koji se u nare kovima jos posebno razvio. U vremenu kad canstvo pocelo da se siri po svetu, na jugu t postojali mnogi Ijudi grckog obrazovanja, lju primili grcki duhovni zivot. Sledimo Ii razvo stva do onog neobicnog coveka, Celzusa, k tako veliki protivnik hriscanstva, nalazimo Evrope, na grckom i italijanskom poluostrv III veka, ljude sa visokim duhovnim obra2 mnogobrojne ljude koji su primili visoke i, nalazimo kod Platona, Ciji bistri umovi izgle nastavak Aristotelove bistrine. To su fini duhovi grckog obrazovanja, Rimljani sa grcl zovanjem, koji su finoj duhovnosti Grka dod; agresivnost. U taj svet ulazi hriscanski impu vreme hriscanski impuls bio je takav da m( kazemo: predstavnici tog impulsa zaista se smatrati u intelektualnom pogledu, u pogle nja 0 svetu - obrazovanim ljudima, u porl onim obrazovanjem koje su imali mnogobrc Rimljani. U taj svet najzrelijeg intelektualii ljudi bez obrazovanja. I sada vidimo cudn ove jednostavne, primitivne prirode, koje ~ prvog hriscanstva, sire ovo hriscanstvo srazm jugom Evrope. Kada uporedimo te jednosl rode, koje su tada sirile hriscanstvo, sa on danas mozemo da shvatimo Hristovo bic kroz antroposofiju, tada bismo mogli da ka;

Ako prvo pogledamo na jug Evrope, nalazimo u izvesnom vremenu visoko duhovno obrazovanje ciji je predstavnik Aristotel, kao sto smo malopre naveli, i visoko razvijeni duhovni zivot, koji se u narednim ve­ kovima jos posebno razvio. U vremenu kada je hris­ canstvo pocelo da se siri po svetu, na jugu Evrope su postojali mnogi ljudi grckog obrazovanja, Ijudi koji su primili grcki duhovni zivot. Sledimo Ii razvoj hriscan­ stva do onog neobicnog coveka, Celzusa, koji je bio tako veliki protivrlik hriscanstva, nalazimo na jugu Evrope, na grckom i italijanskom poluostrvu, do II i III veka, ljude sa visokim duhovnim obrazovanjem, mnogobrojne Ijude koji su primili visoke ideje koje nalazimo kod· Platona, ciji bistri umovi izgledaju kao nastavak Aristotelove bistrine. To su fini i snazni duhovi grckog obrazovanja, Rimljani sa grckim obra­ zovanjem, koji su finoj duhovnosti Grka dodali rimsku agresivnost. U taj svet ulazi hriscanski impuls. U one vreme hriscanski impuls bio je takav da mozemo da kazemo: predstavnici tog impulsa zaista se ne mogu smatrati u intelektualnom pogledu, u pogledu sazna­ nja 0 svetu - obrazovanim ljudima, u poreaenju sa onim obrazovanjem koje su imali mnogobrojni Grci i Rimljani. U taj svet najzrelijeg intelektualizma ulaze ljudi bez obrazovanja. I sada vidimo cudnu pojavu: ove jednostavne, primitivne prirode, koje su nosioci prvog hriscanstva, sire ovo hriscanstvo srazmerno brzo jugom Evrope. Kada uporedimo te jednostavne pri­ rode, koje su tada sirile hriscanstvo, sa onim koliko danas mozemo da shvatimo Htistovo bice, recimo kroz antroposofiju, tad a bismo mogli da kazemo: ovi 11

primitivni ljudi, tadasnji nosioci hriseanskog impuIsa, koji su dospeli do grckog visoko razvijenog obrazo­ vanja, nista nisu razumeli 0 Hristovom bieu. Pri tom nikako ne mislimo na veliko kosmicko shvatanje Hrista, vee na mnogo jednostavnije shvatanje Hrista. Nista drugo nisu oni unosili u grcki i rimski zivot, vee sarno sopstvenu unutrasnjost, onu koja je nastala iz njihovog licnog odnosa prema ljubljenom Hristu. A u tom odnosu voleli su ga kao clana drage porodice. Oni koji su medu Grke i Rimljane uneli hriseanstvo, koje se dalje razvijalo sve do naseg doba, nisu bili obra­ zovani antroposofi, nisu uopste bili obrazovani ljudi. Obrazovani antroposofi ondasnjeg vremena bili su gnostici, koji su visim idejama shvatali Hrista, ali i oni su mogli da daju sarno ono sto moramo da stavimo na onaj uzdignuti tas vage. Preko gnostika se hriseanstvo sigurno ne bi rasirilo po svetu. To sto je doslo sa Istoka, nije bio narocito obrazovani intelektualizam, a u prilicno kratkom vremenu srusilo je Staru Grcku i Rimsko carstvo. To je jedna strana. Posmatramo Ii sa druge strane, vidimo ljude koji stoje visoko intelektualno, sve do Celzusa ­ protivnika hriseanstva, koji je jos tada izneo protiv hriseanstva sve ono, sto bi i danas moglo da se kaze, pa do onog filosofa na prestolu - Marka Aurelija. Pogledajmo na fino obrazovaoje neoplatonista, koji su tada izoosili ideje prema kojima je danasoja filosofija deCija igra i koje po visini i sirini vidokruga daleko nadmasuju nase danasnje ideje. Pogledamo li sve 000, sto su ti duhovi izneli protiv hriseanstva i prozmemo Ii se onim sto su ti veliki iotelektualci, u grckom i rimskom 12

duhu, izneli protiv hriseanstva sa stanovis filosofije, dobijamo utisak da svi oni niSl Hrista. Vidimo da hriscanstvo sire oni ljw sustini hriseanstva ne razumeju nista. To je sp visa kultura, koja nije shvatiia sta znaCi Hr puIs. Zaista, hriseanstvo dolazi na svet, a da lice oi njegovi protivnici oe razumeju nista 0 r stvarnom duhu. A i ak, ljudi su nosili u dl kojom su ovaj Hristov Impuis doveli do ~ svetu. Pogledajmo sada one koji su sami SOl snagom branili hriseanstvo, kao sto je to bio ~ vidimo u njemu Rimijanina koji je, moze se s. oboovio Iatioski jezik, unevsi naoovo zivotno u reCi; kroz te reci upoznajemo u ojemu veli~ Ali, ako se zapitamo kako je sa Tertulian( jama, onda je drugaCije. Tada vidimo da je intelektualoe i duhovne uzvisenosti. Poborn! ostva, cak ni TertuIijanove veliCine, nisu mr posedovali. A ipak su delovali, delovali kat takvi duhovi kao sto je Tertulian, Cija izlaga Grci zaista nisu mogii moogo da uvazavaj deIovao "oecim" zaoosoim. Ali Cime to? To cemu se radi! Osecamo da se ovde stvarno jedDo pitanje pred dusu: Cime su delovali cr] pa cak i sam Origen, i pored svoje nevestosti' deiovali nosioc· ristovog impulsa, kada n stvari, oisu mnogo razumeli Hristov impuls? u sustini Hristovog impulsa, sto ni grc~ obrazovaoje nije mogio da razume? Sta je Sv(

duhu, izneli prativ hriscanstva sa stanovista grcke filosofije, dobijamo utisak da svi oni nisu shvatili Hrista. Vidimo da hriscanstvo sire oni ljudi koji 0 sustini hriscanstva ne razumeju nista. To je sprecavala visa kultura, koja nije shvatila sta znaCi Hristov im­ puls. Zaista, hriscanstvo dolazi na svet, a da ni prista­ lice ni njegovi prativnici ne razumeju nista 0 njegovom stvarnom duhu. A ipak, ljudi su nosili u dusi snagu kojom su ovaj Hristov impuls doveli do pobede u svetu. Pogledajmo sada one koji su sami sopstvenom snagom branili hriscanstvo, kao sto je to bio Iertulian: vidimo u njemu Rimljanina koji je, moze se skora reCi, obnovio latinski jezik, unevsi nanovo zivotno znacenje u reCi; kroz te reCi upoznajemo u njemu veliku licnost. Ali, ako se zapitamo kako je sa Tertulianovim ide­ jama, onda je drugaCije. Tada vidimo da je tu malo intelektualne i duhovne uzvisenosti. Pobornici hrisca­ nstva, cak ni Tertulijanove veliCine, nisu mnogo toga posedovali. A ipak su delovali, delovali kao licnosti, takvi duhovi kao sto je Tertulian, Cija izlaganja uceni Grci zaista nisu mogli mnogo da uvazavaju. On je delovao "neCim" zanosnim. Ali cime to? To je ono 0 cemu se radi! Osecamo da se ovde stvarno postavlja jedno pitanje pred dusu: Cime su delovali erkveni oei, pa cak i sam Origen, i pored svoje nevestosti? Cime su delovali nosioei Hristovog impulsa, kada ni sami, U stvari, nisu mnogo razumeli Hristov impuls? Sta je to u sustini Hristovog impulsa, sto ni grcko-rimsko obrazovanje nije moglo da razume? Sta je sve to? 13

Ali, poclimo dalje. Ta pojava ukazuje nam se jos jasnije kada istorijski posmatramo zivot u kome se siri hriscanstvo. Vidimo da se hriscanstvo siri u evrop­ skom svetu meclu narodima koji su, kao sto je german­ ski, ziveli u sasvim drugim religijskim odnosima. Ti su narodi jedno, ili izgleda da su jedno, sa svojim religij­ skim predstavama, a ipak punom snagom primaju Hristov impuls, kao da je on bitan deo njihovog zi­ vota. A ti najdelatniji propovednici u germanskom narodu, da li su to bili skolasticki, teoloski obrazovani ljudi? Ne, nisu. To su bili oni koji su sa srazmerno primitivnom dusom prilazili ljudima i na primitivan nacin, najbliskijim, svakodnevnim jezikom govorili ljudima, ali su neposredno ulazili u njihova srca. Oni su znali da sastave reCi tako, da su mogle da taknu najdublje dusevne zice onoga kome su govorili. Ti jednostavni ljudi su isli u sve krajeve i upravo su oni najuspesnije delovali. Tako se vekovima sirilo hriseanstvo. A cudno je, zatim, da upravo ovo hriseanstvo postaje povod za najdublju ucenost, nauku i filosofiju. Ne omalovaza­ vamo ovu filosofiju, ali danas bismo hteli da pogle­ damo onu retku pojavu, a to je da se hriseanstvo, sve do u Srednji vek, sirilo meclu narodima tako sto je brzo ulazilo u duse, mada su do tada oni u sebi nosili sasvim druge predstave i verovanja. U ne tako dalekoj buduenosti mnogo toga ee se tvrditi drugacije kada se bude govorilo 0 sirenju hris¢anstva, kada se bude govorilo 0 delovanju hriscanskog impulsa. Sto se tice plod ova sirenja hriseanstva mozemo da kazemo: iz hriscanskog ucenja zraCio je kao neki entuzijazam, iz 14

tog sirenja hriscanstva, hriseanskog impulsa l neko odusevljenje. Meclutim, kada predemo doba, izgleda kao da je u Srednjem veku po one i onakvo sirenje hriseanstva. Posmatrajmo Kopernika, kao i prirc uku novoga vremena sve do XIX veka. 1 izgleda kao da je prirodna nauka, sa svim on posle Kopernika uneto u zapadni duhovni ziv, protiv hriseanstva. Spoljasnje cinjenice mogu 1 jos da pojacaju. Katolicka crkva drzala je, m Kopernika na ta~anom n e su sve 0 \ go ma XIXVeka. [1,·0 SU spo Jasrrje stvan niJe smetalo 0 erni tla Dude kanonr . ~ cr va je spalila Dortlana 'Bruha, a on je bio kanac. Obojica su upravo iz hriscanstva I svojih iqeja. Delovali su iz hriscanskog Smatrati da ova ucenja nisu plodovi hr u aza 0 bi na slabo razumevanje onih koji " se cvrst drze stanovista crkve. Navedenirr cama sarno se dokazuje da je crkva vr 0 lose· plodove firiseanstva. Onaj ko dublje gled morace da prizna da je one sto su narodi post u novijim vekovima, plod hriscanstva; da se 1 canstvo upravio pogled ljudi sa Zemlje u net ljine, kao sto se to dogodilo kroz Kopernikov{ To je bilo moguee sarno u hris.canskoj kultl hriseanske zakone. A za onoga ko ne posma povrsinu, vee dubine duhovnog zivota, njemu zuje nesto sto ce izgledati, kada to sada ka2 cudno, a sto je ipak tacno: takvo dublje pas vidi da je Hekel bio mogue jedino u hriseanstvi

r

tog sirenja hriscanstva, hriscanskog impulsa zracilo je neko odusevljenje. Medutim, kada predemo u novije doba, izgleda kao da je u Srednjem veku pomraceno one i onakvo sirenje hriseanstva. Posmatrajmo Kopernika, kao i prirodnu na­ uku novoga vremena sve do XIX veka. Moze da izgleda kao da je prirodna nauka, sa svim onim sto je posle Kopernika uneto u zapadni duhovni zivot, radila protiv hriseanstva. Spoljasnje cinjenice mogu taj utisak jos da pojacaju. Katolicka crkva drzala je, na primer, Kopernika na ta~anom n e su sve dO va esetih 1, ·0 su pO Jasnje stvari i to ipak gochna-:-t)Cveka. KatolicKa niJe smetalo opernl·· t1a . uCIe kanoniK. .' cr' va je spalila Doraana gruha, a o'fi je' bio domini­ kanac. Obojica su upravo iz hriseanstva dosla do svojih ideja. Delovali su iz hriseanskog impulsa. Smatrati da ova ucenja nisu p~odovi hriseanstva u aza 0 bi na slabo razumevanje onih koji veruju da se cvrsto d ~e stanovista crkve. Navedenim Cinjeni­ cama sarno se dokazuje da je crkva vrlo lose razumela Rlodove ~iseanstva. Onaj ko dublje gleda stvari, moraee da prizna da je one sto su narodi postigli, cak i u novijim vekovima, plod hriseanstva; da se kroz hris­ canstvo upravio pogled Ijudi sa Zemlje u nebeske da­ Ijine, kao sto se to dogodilo kroz Kopernikove zakone. To je bilo moguee sarno u hriseanskoj kulturi i kroz hriseanske zakone. A za onoga ko ne posmatra sarno povrsinu, vee dubine duhovnog zivota, njemu se poka­ zuje nesto sto ce izgledati, kada to sada kazem, vrlo cudno, a sto je ipak tacno: takvo dublje posmatranje vidi da je Hekel bio mogue jeaino u hriscanstvu i pored ~

15

toga sto je bio njegov protivnik. Bez hriseanske kul­ fure ne bi moglo biti ni Ernsta Hekela. Say noviji. prirodnonaueni razvoj, i pored toga sto se toliko trudi da razvije neraspolozenje prema hriscanstvu, sva je ta priroana nauka dete hriseanstva, neposredni nastavak hriseanskog irnpulsa. \Tek kada se prebole sve deCije bo est! novije prirodne nauke, uvideee Ijudi da nova prirodna nauka, kad se logieno sledi, stvarno vodi do u ovne nauke, da postoji dosledan put od Hekela u du ovnu nauku. Kada se to shvati uvidece se, takode, da je Hekel potpuno hriseanska glava, iako on 0 tome nista ne zna. Hriseanski impulsi nisu dali sarno ono sto se naziva hriseanskim, iIi se nazivalo tako, vee i ono sto se pokazuje' kao da je protivno hriseanstvu. DoCi cemo do takve spoznaje ako stvari istrazujemo prema njihovoj realnosti, a ne sarno prema njihovim pojmo­ virna i idejama. 1z Darvinove nauke 0 razvoju vodi neposredan put doduhovne nauke 0 ponovnim zi­ votima na Zemlji, kao sto mozete da vidite u mojoj knjizi "Reinkarnacija i karma". Ali, da bismo kod ovih stvari ostali na isprav­ nom stanovistu, treba da na izvestan naCin nepristra­ sno posmatramo delovanje hriseanskog impulsa. Onaj ko razume darvinizam, hekelianizam, ko je ubeden da je Darvinov pokret bio mogue sarno kao hriseanski po ret - a 0 eemu Hekel ne zna nista, ali je Darvin nesto i znao - ko to razume, dolazi sasvim ·aosledno do ueenja, odnosno do ideje 0 reinkarnaciji. A ko moze da se pomogne izvesnom vidovitom snagom, taj na ovome putu logieno dolazi do duhovnog porekla ljudskog ro a. Ali, moze da se ogodi da neko shvata 16

darvinizam u smislu u kakvom se danas izlaze, a uae prozet zivotnim principima samog darvi dan-e oseca u sebi nista od dubljeg razumevanj canstva koje jos postoji u darvinizmu. Tada se ljuje nesto naroCito: tada moze da se dogo i da ~ takvu duhovnu osobinu slabo razume i hrisca darvlOizam. Tada eovek moze da bude napustc dobrog duha hriseanstva i 00 aobrog duha darvi Ali, -ako ima dobrog duha darvinizma, tada ce veliki materijalista, kada ide unazad kroz istori mre, dolaziti uvek do one tacke gde spoznajern~ eovek nikada nije razvio iz nizih zivotinjskih vee da mora da ima duhovno poreklo. Dolazi taeke gde gledamo eoveka kao duhovno bicc takoreCi, lebdi nad zemaljskim svetorn. Do darvinizam yodice do toga. Ali, ako je eoveka ( do ri duh darvinizma, tada moze da veruje kad, unazad, kao pristalica ideje 0 reinkarnaciji, da j( ziveo kao majmun u nekoj od inkarnacija Zernlji Si urno se modernom darvinizmu rno nuti njegovo hriseanstvo, ali ako se to ne uCini, • se a se do u nase dobaimpulsi darvinizrna ra, Hrlstovo im ulsa, da hriseanski impulsi deluju gde ih se ljudi odrieu. Tako vidimo da se hrisc sin u prvlm veKovima bez obzira na ucenost i hriseanskih pristalica i ispovedni-ka, da u Sre veku njegovom sirenju vrlo malo doprinose ucer Osim toga, imamo eudnu pojavu da se hrisc, I

I Napomena povodom nekih lvrdnji teosofa Ani Bisanl bitera.

darvinizam u smislu u kakvom se danas izlaze, a da ne uae prozet zivotnim principima samog darvinizma, a ne oseca u sebi nista od dubljeg razumevanja hris­ canstva koje jos postoji u darvinizmu. Tada se pojav­ ljuje nesto naroCito: tada moze da se dogodi da se kraz takvu duhovnu osobinu slabo razume i hriscanstvo i darVllllZam. Tada covek moze da bude napusten i od dobrog duha hriscanstva i 0 Gobrag duha darvinizma. Ali, ako ima dobrag duha darvinizma, tada ce i kao veliki materijalista, kada ide unazad kroz istoriju Ze­ m1je, dolaziti uvek do- one tacke gde spoznajemo da se covek nikada nije razvio iz nizih zivotinjskih oblika, vec da mora da ima duhovno poreklo. Dolazimo do tacke gde gledarno coveka kao duhovno bice koje, takoreCi, lebdi nad zemaljskim svetom. Dosledan darvinizam yodice do toga. Ali, ako je coveka ostavio dobri duh darvinizma, tada moze da veruje kada gleda unazad, kao pristalica ideje 0 reinkarnaciji, da je i sam ziveo kao majmun u nekoj od inkarnacija Zemlje 1• Sigurno se modernom darvinizmu moze ski­ nuti njegovo hriscanstvo, ali ako se to ne ucini, naCi ce se a se do u nase doba impulsi darvinizma radaju iz HristovoO' im ulsa, da hriscanski impulsi deluju i tamo ide ih se ljudi odricu. Tako vidimo da se hriscanstvo sin u prvim veI.If\~

(;..\...A";,i--\ ...

S~t.1\

RNbEO (

su Bat Ko1 8; to je bio glas slabiji i nize vrste, neg je bio (glas) onog duha koji je inspirisao stare pro ali taj glas je ipak predstavljao nesto slicno. U lsw okolini su mnogi tako govorili 0 Bat Kolu. 0 ton Kolu se mnogo govori i u kasnijim jevrejskim spis Umecem ovde nesto sto, u stvari, ne pri Petom Evandelju, sto jedino treba da posluzi c njenju Bat Kola. U nesto kasnijem vremenu, nast. prepirka u dvema rabinskim skolama. Znameni bin Eliazar ben Hirkano9 podrZavao je jedno ucel kao dokaz za to ueenje navodio je (to pripovl Talmud) da moze da Cini euda. Rabin Eliazar je u da se iz zemlje uzdigne drvo rogaca i da se sam sa i 100 arsina dalje. UCinio je i da jedna reka uzvodno. A kao treee, pozivao se na glas sa neba potrebno objaviti njegovo ucenje. Ali, u protivn rabinskoj skoli Josue, i pored svega toga, nije se valo, pa je rabin osua odgovorio: "lako rabin El moze da prenese rogac s jednog mesta na drugo, moze da uCini da reka teee uzvodno i moze ( poziva na glas Bat Kola, ipak u Zakonu je zapi da veeni zakoni zivota treba da udu u ljude, u ljl srca; i ako rabin Eliazar zeli da nas uveri onda n ne poziva na glas Bat Kola, nego na one sto srce sko moze da shvati." Govorim 0 tom dogadaju sto on ukazuje da je uskoro posle uYodenja hrisCaI

Nebeski glas iIi kCi glasa, sveti Anoeo cuvar. Mnogi rabin traju da se kroz taj glas oglasavao Bog u vreme kada prorol nile bilo. 9 Ziveo oko 90, godine nase ere.

8

:* EA11 kOL~ NE.~t!S\L\ ~lA~ IL.\ \.o~ova )(9j(vode r]iZVOfZemUe a qe sarno. ~tvar Ijuqi.Na jednoj strani je bi 0 pitanje: "Sta moze da se uCini za. covecanstvo a se ne izgu i na pogres~om I?utu ,:.~ sa druge strane: 127

"Sta treba da uClmmo mi bogovi da pruzlmo neko iZJedna~enje za ono sto se dogodilo, jer smo mi ~orali a pustlmo Lucifera i Arimana u ljudski razvoj?" . . Pi.. saGa moze covek dci stekne neki oseeaj da je MisteriJum na Golgoti jos i nesto drugo, a ne sarno ze­ mafjska okofnost, da je to stvar bogova, dogadaj bo­ stvari, on je znaCio vise za bogove jer su mo­ r~ I2redaju Hrista Zemlji, nego sto je on znacio za c~canstvo koje je bilo u stanju da ga primi. Misterijum na Golgoti je centralni dogadaj razvoja Zemlje. Ali on je i stvar bogova. Bogovi otva­ raju prozor na nebu i jedno kratko vreme obavljaju svoje poslove pred ocima ljudi! Kada gledamo na Mi­ sterijum na Golgoti moramo da nauCimo da oseeamo da je to kao kada bismo prolazili pored uvek zatvo­ rene nebeske kuee i kao da se tada otvorio prozor i kroz taj prozor mozemo da gledamo u ono sto je inace uvek bilo nevidljivo iza zidova boravista bogova. Covek koji zaista ima pravi okultni oseeaj, sa takvim strahopostovanjem posmatra Misterijum na Golgoti; on se oseea kao neko ko polako obilazi oko neke kuee zatvorene sa svih strana i tek naslueuje sta se unutra zbiva. Ali na jednom mestu postoji mali prozor kroz koji covek moze da bude svedok jednog deliea onoga sto se unutra dogada. Jedan takav prozor prema duhovnom svetu za coveka je Misterijum na Golgoti; tako se mora oseeati ono sto se dogodilo onda kada je Hristovo biee sislo u telo Isusa iz Nazareta. Uvek sve dublje treba da se prozmemo tom idejom da pre 0 Misterijuma na Golgoti postajemo g edaoci dogadaja koji je stvar bogova.

gova.-U

-

128

Kada se govori 0 takvim stvarima, me prijatelji, tada vidite da se reci moraju koristil nom drugom smislu od onog koji se koristi u a zivotu. Mora da se govori 0 necemu kao 0 "boj' "strahu ogova u casu zemaljske evolucije pr daja na Golgoti. Vidite da se reci moraju kor nov naCin kod svetih duhovnih okolnosti covec es ra no e ako da ono sto se misli u najs smislu bude oklevetano i diskreditovano od Oi su uvek spremni da to urade zbog glupostl, friv zbog tastine iIi nekih drugih razloga. To se lal Ne treba nista drugo uCiniti nego znacenje rt nuti tako da mogu da im posluze u spoljasnjem ~ covek moze neku takvu stvar koja jt sarno iz unutarnje potrebe da se objave istine m svetova, koje se tesko otkidaju iz duse ­ moze neku takvu stvar lako izvrnuti u suprat pFaviti je smesnom, davoljom, satanskom, ak~ sarna postoji nepromisljenost i bezobzirnost. A nase doba takoreCi opsta pojava. Suvise su mah om Koji bi morali da cuvaju blago svetih du istina koje bi morale da udu u ljudska srca bas doba. Ljudi bi hteli da na lak nacin, bez napora svoj duh. Kako cesto covek mora da gleda sty, su za zaljenje. Kada se vrlo razvodnjeno gc duhu, kada se 0 njemu govori sarno malo iznac ri]alizma, tada ljudi lako izjavljuju da su zad takvim govorom 0 duhu, jer pri tome ne moraj napreZu, naroCito ne iznutra. Trebalo bi da cove] da je time 5tO ucestvuje u posmatranju uzvisen tih okolnosti zemaljskog razvoja, da je time i odg

Kada se govori 0 takvim stvarima, moji dragi prijatelji, tada vidite da se reci moraju koristiti u jednom drugom smislu od onog koji se koristi u obicnom zivotu. Mora da se ovori 0 necemu kao 0 "bojazni", 0 "strahu ogova u casu zemaljske evolucije pre dogaaaja na Golgoti. Vidite da se reci moraju koristiti na nov naCin kod svetih duhovnih okolnosti covecanstva. es ra no e a 0 da one sto se misli u najsvetijem smislu bude oklevetano i diskreditovano od onih koji su uvek spremni da to urade zbog glupostI, frivolnosti, zbog tastine iIi nekihdrugih razloga. To se lako radio Ne treba nista drugo uciniti nego znacenje reCi izvrnuti tako da mogu da im posluze u spoljasnjem zivotu~ Tako da covek moze neku takvu stvar koja je izneta sarno iz unutarnje potrebe da se objave istine duhovm svetova, koje se tesko otkidaju iz duse - covek moze neku takvu stvar lako izvrnuti u suprotno, nap aviti je smesnom, aavoljom, satanskom, ako u dusarna postoji nepromisljenost i bezobzirnost. A to je u nase doba takoreCi opsta pojava. Suvise su malo budni om Koji bi morali da cuvaju blago svetih duhovnih istina koje bi morale da UQU u ljudska srca bas u nase doba. Ljudi bi hteli da na lak nacin, bez napora, hrane svoj duh. Kako cesto covek mora da gleda stvari koje su za zaljenje. Kada se vrlo razvodnjeno govori 0 duhu, kada se 0 njemu govori sarno malo iznad materijalizma, tada ljudi lako izjavljuju da su zadovoljni takvim govorom 0 duhu, jer pri tome ne moraju da se naprezu, naroCito ne iznutra. Trebalo bi da Covek oseca da je time sto ucestvuje u posmatranju uzvisenih svetih okolnosti zemaljskog razvoja, da je time i odgovoran 129

*'

prema bogatstvu znanja koja se odnose na duhovni svet. rivolnost naseg vremena na tom podrucju je vrlo velika, a tu frivolnost koja tako olako uzima stvari, videcete kako se uvek iznova javlja, ali u svoj njenoj rugobi mozda cete je sarno onda zapaziti ako s e aovoljno budni i ako vasa srca dovoljno gore za naJsvetiJe auhovne istine. Mozda cete tek tada moCi da ih (duhovne istine) ispravno procenite i da budete obri cuvari duhovnog blaga koje smo svi mi zajedno pozvam da cuvamo. Tako ozbiljne reci mozda se najlakse mogu reCi onda kada treba ukazati na nesto tako vazno kao sto je ovo: nairne, da Misterijum na Golgoti nije sarno ljudska stvar, nego da je to stvar bogova i da mi na tu stvar bogova gledamo kao kroz neki prozor. Ali to 0 cemu sam ovde govorio, to ce se izvr­ tati na takav nacin da 0 tome uopste necu da govorim. n a ce mo~a doCi cas za sve vas kada cete se setiti IS me da moramo reci preobraziti, da moramo da im amo rugacIJe znacenJe ako hocemo da one reCi koje se koriste za culni svet upotrebimo za natculni svet, ida je lako te preobrazene reCi tumaCiti u drugom smlslu. To 0 cemu sada govorim popularno hriscan­ stvo iskazalo je ovim reCima: "Otac je covecanstvu zrtvovao svoga sina". U tim reCima se nalazi izrazeno na popularan naCin za osecajna ljudska srca one sto se u istinskom smislu moze reCi reCima: Misterijum na GOlgoti je stvar bogova. j\ko razmislimo 0 svemu sto sam izneo, moCi cemo da steknemo predstavu 0 tome sta se dogodilo 130

10vanovim krstenjem na 10rdanu, posle kog, dilo nesto sto takode pominju i Evandelja: is, Sa stanovista Akasa hronike reCi cemo otprilike Nakon sto je Isus iz Nazareta u sebe Hristovo bice morao je da ode u "samocu". A u samoCi imao dozivljaje koje pribliZno opis vidovitih pisaca Evandelja. To sto se tamo d moze se na sliean naCin izraziti; mora se same Citi to da je sada Hristovo bice bilo sjedinjen telesna ovoja Isusa iz Nazareta (astralnim, etc flZickim telom). Hristovo bice bilo je zaista sje sa a tri tela, tj. to bice je sislo iz duhovnih visin Je ilo vezano uz tri tela, uz sposobnosti ta Dakle, pogresno je kada neko sebi predstavl. saaa ristos odmah mogao da vidi visi svet, da uvid u vise svetove. To nije tako. Bio je VI Isusove sposobnosti. Kome se to Cini nerazUJ neka promisfi sta to znaci biti vidovit. Svi ste viti. Nema ovde nikoga ko nije vidovit. Pa zast ne vidi vidovito? Zato sto nije razvio organe mu omoguCili da se posluzi snagom koja se I svakom coveku. Ne radi se 0 tome da imame bnosti, nego 0 tome da mozemo da ih upotrebiJ Hristovo bice imalo je sve moguce spos' ali u trima ovojima Isusa iz Nazareta imalo j one sposobnosti koje su odgovarale tim 0 trima telima Isusa iz Nazareta. Zato su i mora ovoja da budu tako komplikovano pripremljeJ su sposobnosti tih triju ovoja svakako bile v nadmasivale su sposobnosti svih drugih ljudi na Ali Hristos je bio spojen sa tim sposobnostirr

Jovanovim krstenjem na Jordanu, posle koga je sle­ dilo nesto sto takode pominju i Evandelja: lskusenje. Sa stanovista Akasa hronike reCi cemo otprilike ovako: Nakon sto je Isus iz Nazareta u sebe primio Hristovo bice morae je da ode u "samocu". A tada je u samoCi imao dozivljaje koje pribliZno opisuju reCi vidovitih pisaca Evandelja. To sto se tame dogodilo moze se na slican nacin izraziti; mora se sarno nazna­ Citi to da je sada Hristovo bice bilo sjedinjeno sa tri telesna ovoja Isusa iz Nazareta (astralnim, eterskim i flzickim telom). Hristovo bice bilo je zaista sjedinjeno sa ta tri tela, tj. to bice je sislo iz duhovnih visina i sada Je 1 0 vezano uz tri tela, uz sposobnosti ta tri tela. Dakle, pogresno je kada neko sebi predstavlja da je saaa ristos odmah mogao da vidi visi svet, da je imao uviCl u vise svetove. To nije tako. Bio je vezan za Isusove sposobnosti. Kome se to cini nerazumljivim, neI