RT i RTC 1 - Seminar Ski Rad

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET ODSEK ZA LOGISTIKU

 Predmet:

Robni terminali i robno-transportni centri 1 SEMINARSKI RAD Logistički centar za bezalkoholna pića (voda)  Predmetni nastavnik:

 prof.  prof. dr. Slobodan Zečević, dipl. inž.  Asistenti: Mr. Snežana Tadić, dipl. inž.

Studenti: Desivojević Nikola 060032 Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199 Jovčić Đorđe 060144

 Beograd, 2010. god.

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

2

SADRŽAJ SPISAK SLIKA SPISAK TABELA UVOD 1.Obim i struktura robnih i transportnih tokova 1.1.Analiza robnih tokova u gravitacionoj zoni centra 1.1.1.Vrsta i asortiman robe 1.1.2.Domaća proizvodnja 1.1.3.Uvoz mineralne vode 1.1.4. Gravitacione zone: 1.1.5. Generatori robnih i transportnih tokova 1.1.6. Pojavni oblik robe: 1.1.7. Pravci dopreme i otpreme: 1.1.8. Sezonske karakteristike: 1.2.Procena realizacije robnih tokova preko logističkog centra 1.2.1. Dopremni tokovi 1.2.2.Otpremni tokovi 1.2.2.1.OTPREMA TRGOVAČKIM PREDUZEĆIMA 1.2.2.2.OTPREMA UGOSTITELJSKIM PREDUZEĆIMA 1.2.2.3.OTPREMA ADMINISTRATIVNIM PREDUZEĆIMA 1.3.Intezitet i dinamika realizacije robnih tokova 1.3.1. Mesečna količina – Izbor merodavnog meseca 1.4.Struktura i intezitet transportnih tokova 1.4.1.Struktura tehnologije transporta u realizaciji dopremnih tokova 1.4.2. Struktura transportnih sredstava u realizaciji dopremnih tokova 1.4.3. Struktura transportnih sredstava u realizaciji otpremnih tokova 1.4.4.Raspodela verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne dopreme (otpreme) ZAKLJUČAK LITERATURA PRILOG

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

2 3 4 6 6 6 7 10 10 11 16 18 20 21 23 24 24 25 25 26 26 31 31 31 33 35 39 40 41

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

2

SADRŽAJ SPISAK SLIKA SPISAK TABELA UVOD 1.Obim i struktura robnih i transportnih tokova 1.1.Analiza robnih tokova u gravitacionoj zoni centra 1.1.1.Vrsta i asortiman robe 1.1.2.Domaća proizvodnja 1.1.3.Uvoz mineralne vode 1.1.4. Gravitacione zone: 1.1.5. Generatori robnih i transportnih tokova 1.1.6. Pojavni oblik robe: 1.1.7. Pravci dopreme i otpreme: 1.1.8. Sezonske karakteristike: 1.2.Procena realizacije robnih tokova preko logističkog centra 1.2.1. Dopremni tokovi 1.2.2.Otpremni tokovi 1.2.2.1.OTPREMA TRGOVAČKIM PREDUZEĆIMA 1.2.2.2.OTPREMA UGOSTITELJSKIM PREDUZEĆIMA 1.2.2.3.OTPREMA ADMINISTRATIVNIM PREDUZEĆIMA 1.3.Intezitet i dinamika realizacije robnih tokova 1.3.1. Mesečna količina – Izbor merodavnog meseca 1.4.Struktura i intezitet transportnih tokova 1.4.1.Struktura tehnologije transporta u realizaciji dopremnih tokova 1.4.2. Struktura transportnih sredstava u realizaciji dopremnih tokova 1.4.3. Struktura transportnih sredstava u realizaciji otpremnih tokova 1.4.4.Raspodela verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne dopreme (otpreme) ZAKLJUČAK LITERATURA PRILOG

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

2 3 4 6 6 6 7 10 10 11 16 18 20 21 23 24 24 25 25 26 26 31 31 31 33 35 39 40 41

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

3

SPISAK SLIKA Slika 1. Prodaja vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008. Slika 2. Učešće proizvođača vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008. Slika 3. Grad Beograd podeljen po opštinama, uža i šira gravitaciona zona Slika 4. Pravci dopreme robe – mineralne vode (gazirane i negazirane) Slika 5. Pravci dopreme i rastojanja do LC-a, kao i mogući vidovi transporta Slika 6. Potrošnjab Potrošnjabezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008. po mesecima Slika 7. Mesečna potrošnja vode u Beogradu za 2008. godinu - Isporučena iz LC-a Slika 8. Mesečna potrošnja mineralne vode u Beogradu za 2008. godinu Slika 9. Raspodela verovatnoća mesečne količine mineralne vode isporučene iz LC-a Slika 10. Ra Raspodela ve verovatnoća ko količine te tereta u jednoj do dopremi u merodavnom me mesecu Slika 11. Raspodela verovatnoća vremena između dve realizacije robnog toka Slika 12. Raspodela verovatnoća veličine jedne otpreme Slika 13. Raspodela verovatnoća vremena između dve otpreme vozila Slika 14. Prikaz drumskog transportnog sredstva za realizaciju dopreme – Volvo FH 12 Slika 15. Prikaz železničkih kola serije G Slika 16. Prikaz pick-up vozila – VW Caddy Van Slika 17. Prikaz kombi vozila – Ford Transit Slika 18. Prikaz drumskog transportnog sredstva nosivosti do 10 tona – MAN Furgon Slika 19. Raspodela verovatnoća broja drumskih transportnih sredstava u dopremi Slika 20. Raspodela verovatnoća broja vagona Slika 21. Raspodela količine robe u pick-up vozilu Slika 22. Raspodela verovatnoća količine robe u kombi vozilu Slika 23. Raspodela količine robe u vozilu do 10 t nosivosti Slika 24. Raspodela količine robe u vozilu do 20 t nosivosti Slika 25. Raspodela verovatnoće pojavljivanja svakog od tipova vozila

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

8 9 11 18 19 20 26 27 28 29 29 30 30 32 32 33 33 33 35 35 36 36 37 37 38

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

4

SPISAK TABELA Tabela 1. Asortiman vode prema ambalaži Tabela 2. Prodaja vode u Srbiji po domaćim proizvođačima Tabela 3. Učešće proizvođača na tržištu Srbije Tabela 4. Prodaja vode u Beogradu u 2008. godini Tabela 5. Uvozni tokovi i količina vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godini Tabela 6. Maloprodajni i veleprodajni trgovački objekti u području Beograda Tabela 7. Veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda Tabela 8. Ukupna količina vode koja se potroši po opštinama u Beogradu Tabela 9. Raspodela ugostoteljsih objekata prema gravitacionim zonama Tabela 10. Karakteristike ambalaže i jedinica rukovanja Tabela 11. Mesečna potrošnjab potrošnjabezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008 Tabela 12. Distribucija vode u Beogradu Tabela 13. Robni tokovi negazirane vode koja će se distribuirati preko LC-a Tabela 14. Ro R obni tokovi gazirane vo v ode koja će se distribuirati preko LC-a Tabela 15. Tokovi dopreme negazirane vode do logističkog centra u Beogradu Tabela 16. Tokovi dopreme gazirane vode do logističkog centra u Beogradu Tabela 17. Distribucija vode iz LC-a do generatora Tabela 18. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora Tabela 19. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora Tabela 20. Distribucija vode u užu i širu zonu administrativnih generatora Tabela 21 21. Me Mesečna potrošnja vo vode u Be Beogradu za 20 2008. go godinu - Is Isporučena iz iz LC LC-a Tabela 22. Mesečna potrošnja mineralne vode u Beogradu za 2008. godinu Tabela 23. Učešće vida transporta za realizaciju dopreme Tab Tabela ela 24. Broj roj drums rumskkih i žele železn znič ičkkih tr. tr. sred red. za real realiz izac acij ijuu dop dopreme reme robe robe po pravc ravcim imaa Tabela Tabela 25. 25. Struktur Strukturaa drumsk drumskih ih tr. sred. kojima se realizu realizuje je otprema otprema u užu užu i širu gravitacion gravitacionuu zonu zonu

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

6 7 8 9 10 13 14 15 16 17 20 21 22 22 23 23 24 24 25 25 26 27 28 31 34

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

5

UVOD Robni tokovi su uzročno posledični faktor stalnog porasta prostornih, vremenskih i količinskih transformacija u neprekidnoj smenjivosti aktivnosti pakovanja, utovara, transporta, skladištenja, ponovnog  pretovara, transporta, istovara, skladištenja, isporuke itd. Nosioci realizacije robnih tokova su logistički lanci i logistički sistemi. Najznačajnije mesto u logističkom lancu je logistički centar ili terminal. Logistički centar je  pojam koji je najprisutniji i koristi se za sve centre, odnosno terminale koji kao osnovnu delatnost imaju skup logističkih aktivnosti. 1 U radu će biti razmatrani robni tokovi bezalkoholnih pića sa akcentom na flaširane vode. Voda je tečnost bez mirisa i ukusa koAja je prisutna skoro svuda: u okeanima, morima, rekama,  jezerima, gasovita u oblacima, zamrznuta u glečerima ili u velikim podzemnim bazenima ispod krečnjačkih stena. Ovu vodu neprestano koristi živi svet koji bez nje ne može da opstane. Ljudsko telo čini 72% vode, pri čemu se stalno unose i izbacuje nove količine. Voda je presudna za metabolizam u organizmu, pošto omogućuje varenje i kasnije rastvaranje hrane u ćelijama, ali i čišćenje ćelija od suvišnih materija. Smatra se da  bi svakog dana u organizam trebalo uneti oko osam čaša vode, ali to nije naučno dokazano pošto mnogi ljudi  piju znatno manje vode. Kako bi zadovoljila svoje ogromne potrebe za vodom, ljudska civilizacija vodu crpe ispod zemlje, iz reka ili iz mora, a potom je vodovodima dovodi u gradove, do stanova i česmi. Sva voda, hemijski posmatrana sačinjena je od istog molekula (H 2O). Ovo nam govori da je voda sastavljena od dva atoma vodonika (H) i  jednog atoma kiseonika (O). Električne karakteristike i prostorni izgled ovog molekula su zaista specifične, pa određuju mnoge od dobro poznatih osobina vode. Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do niza hroničnih degenerativnih promena tkiva i organa. Čak i bolesti kao što su čir na želucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice konstantne dehidracije. Savremeni čovek živi u iluziji da ne može da dehidrira jer mu je voda uvek pri ruci - dovoljno je da okrene slavinu. Međutim, zanemarivanje čiste vode i njena zamena tzv. "tečnostima", kako mi volimo da nazivamo kafu, alkohol, razne "kole" i sokove, neumitno vodi dehidraciji, jer pomenuti napitci ne mogu da zamene čistu vodu u organizmu. A njihovo stalno konzumiranje, nažalost, na kraju dovodi i do gubitka osećaja za žeđ, i do toga da čovek zameni osećaj žedji sa osećajem gladi, pa jede, umesto da pije vodu - što je pogubno po organizam.2 Do sada je registrovano preko 200 izvora voda na teritoriji Srbije, od kojih većina može da se flašira, ali se trenutno crpi samo 12 izvora. Najveći tereni sa pogodnim, slobodnim, podzemnim vodama nalaze se u Istočnoj Srbiji (borsko-zaječarski region, niško-topličko-pirotski, jablaničko-pčinjski i braničevski) i zapadnoj Srbiji (mačvanski, raški). Na prostorima Srbije potrošači su dugo favorizovali gaziranu flaširanu vodu. Međutim, danas se okreću svetskim trendovima, vodeći sve više računa o zdravlju i samim tim unose više flaširane negazirane vode u svoj organizam. U Srbiji segment negazirane vode učestvuje sa 33,6% količinskog učešća bezalkoholnih pića. Sa aspekta tipa pakovanja proizvoda, tržišna struktura mineralne (gazirane i negazirane) vode u Srbiji plastična ambalaža je najzastupljenija. Povratna staklena ambalaža čini 13,1%. 1

Slobodan Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Odsek za logistiku, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2009.

2

www.tehnologijahrane.com – Voda kao izvor života

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

6

 Nepovratna staklena ambalaža je još uvek prisutna, ali zauzima neznatno količinsko učešće od 1,8%. Kada se uzme u obzir poreklo flaširane vode, podaci ukazuju da na tržištu Srbije količinsko učešće proizvoda stranih  proizvodača konstantno iznosi 0,1%, što znači da su u Srbiji zbog jake konkurencije domaćih brendova, inostrani brendovi irelevantni. Najveći značaj za prodaju vode pripada objektima sa odloženom konzumacijom (supermarketi, tradicionalne piljarnice, specijalizovane prodavnice hrane, kiosci, benzinske pumpe, ugostiteljski objekti). Današnjica je okarakterisana brzim životom, nezdravom hranom i pićem i skromnim  bavljenjem fizičkim aktivnostima. Međutim, na globalnom nivou se ljudi sve češće okreću zdravijem stilu života, koji podrazumeva i unošenje velikih količina vode u organizam. Okretanje zdravijem životu, neminovno, predstavlja jedan od glavnih uzročnika globalnog rasta tržišta vode. Te promene na svetskom tržištu vode se reflektuju i na tržiste Srbije kroz veću ponudu, ali i potražnju flaširane vode. 3 U ovom radu će biti reči o realizaciji robnih tokova preko određenog logističkog centra koji se nalazi na teritoriji Beograda. Prvo će biti sagledani obim i struktura robnih tokova kao i njihove osnovne karakteristike. Važno je dobro poznavati vrstu robe sa kojom će se raditi i u potpunosti istražiti njen asortiman kao i pojavni oblik. Prva tačka rada obuhvata analizu robnih tokova u gravitacionoj zoni centra. Tu će biti reči o asortimanu i pojavnom obliku robe, domoćoj proizvodnji flaširane vode kao i uvoznim tokovima. Potrebno je utvrditi pored tokova dopreme robe i tokove otpreme ka generatorima na području Beograda., kao i dinamiku isporuke u cilju realizacije postavljenih zahteva. Glavni inicijatori logističkih aktivnosti su različiti generatori pa će biti potrebno da se utvdi ko su generatori i kolika je njihova tražnja za ovom vrstom proizvoda. Gravitaciona zona koju opslužuje logistički centar će biti podeljena na užu i širu zonu. Uži deo čine gradske opštine grada Beograda, a širu gravitacionu zonu čine prigradske opštine.  Nakon analize robnih tokova i usvajanja merodavne količine robe na godišnjem nivou tj. utvrđivanja trenutnog stanja, potrebno je proceniti realizaciju robnih tokova preko određenog logističkog centra. Intenzitet i dinamika robnih tokova su razmatrani u trećoj tački gde je stavljen akcenat i na raspodele verovatnoće veličine  jedne dopreme odnosno otpreme kao i raspodele verovatnoća vremena između dve realizacije toka po vrsti robe ili kategoriji toka. Konačno u poslednjem, četvrtom delu rada biće razmatrani struktura i karakteristike transportnih tokova koja je određena: strukturama tehnologija transporta i transportnih sredstava kojima se realizuju tokovi, raspodelaom verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne dopreme (otpreme). Ovo je potrebno utvrditi kako bi se postavila podloga za kasniji rad kada se bude utvđivala lokacija Logističkog centra (LC), definisala njegova struktura i usluge koje će on pružati.

3

Progressive magazine – Potrošnja vode u Srbiji

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

7

1.Obim i struktura robnih i transportnih tokova Robni tokovi su generatori zahteva za uslugama transporta, skladištenja, pretovara, pakovanja, komisioniranja, kontrole i dr. Od vrste, strukture, intenziteta i drugih kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika tokova zavisi i struktura usluga na logističkom tržištu. Kod robnih tokova razlikuju se međunarodni i unutrašnji tokovi. Postoje tri vrste međunarodnih tokova: tokovi uvoza, izvoza i tranzita. Unutrašnji tokovi se mogu podeliti na: tokove dopreme/otpreme (šira gravitaciona zona), tokove unutrašnjeg tranzita i tokove dovoza/odvoza (uža gravitaciona zona). Tokovi makro distribucije su tokovi koji nastaju i/ili se završavaju van posmatranog regiona, a tokovi mikro distribucije se definišu kao tokovi koji nastaju i završavaju se unutar posmatranog regiona. Karakteristike robnih tokova se ne mogu svrstati u jednu ili dve grupe, jer postoji mnoštvo karakteristika koje su bitne za njihovo sagledavanje. Karakteristike robnih tokova mogu biti: vrsta i asortiman robe, pojavni oblik robe, količina (godišnja, mesečna, dnevna), pravci dopreme i otpreme, sezonski karakter i neravnomernost robnog toka, osetljivost robe i specifični zahtevi pri realizaciji logističkih aktivnosti i procesa.

1.1.Analiza robnih tokova u gravitacionoj zoni centra 1.1.1.Vrsta i asortiman robe Voda se na tržištu pojavljuje kao prirodna mineralna voda, a može biti gazirana ili negazirana, sa ili bez arome. Pakuje se u staklenu ili PET ambalažu, različitih dimenzija i zapremine. Voda se pojavljuje u različitim  pakovanjima - 0.25, 0.33, 0.5, 0.75, 1, 1.5, 2, 5 litara. Zbog lakše manipulacije jedinice proizvoda se ukurupnjavaju u jedinice rukovanja, odnosno zbirna pakovanja i to: 6 x 1.5 l, 12 x 1 l, 12 x 0.75, 12 x 0.5 l, 12 x 0.33 l, 24 x 0.25l, 1 x 5 l. U cilju jednostavnijeg, bezbednijeg i bržeg pretovara, transporta i skaldištenja zbirna  pakovanja se slažu na paletu (800 x 1200 mm ili 1000 x 1200 mm). Kompletan asortiman vode prema ambalaži prikazan je u tabeli 1. Tabela 1. Asortiman vode prema ambalaži Gazirana - Prirodno mineralna voda Negazirana - Prirodno mineralna voda Ambalaža (l) Sa aromom Bez arome Sa aromom Bez arome 0,25 / STAKLENA PET PET, STAKLENA 0,33 / STAKLENA / STAKLENA 0,5 PET PET, STAKLENA PET PET, STAKLENA 0,75 PET PET, STAKLENA PET PET, STAKLENA 1 / PET, STAKLENA / PET, STAKLENA 1,5 PET PET / PET 2 / PET / PET 5 / / / PET

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

8

1.1.2.Domaća proizvodnja Kao što je već napomenuto, Srbija ima veliki broj izvora vode, pa ne iznenađuje činjenica da se najveći deo zahteva potrošnje podmiruje iz domaće proizvodnje. Prisutno je 35 proizvođača, a najpoznatiji su:             

KNJAZ MILOŠ - Aranđelovac VODA VRNJCI - Vrnjačka Banja HEBA - Bujanovac KARAĐORĐE - Palanački Kiseljak  VLASINSKA ROSA - Surdulica BB MINAKVA - Novi Sad MIVELA - Valjevo PROLOM VODA - Prolom Banja VODA VODA - Subotica VUJIĆ VODA - Valjevo BI VODA - Bujanovac JAZAK VODA - Novi Sad VRNJAČKO VRELO - Vrnjačka Banja

Prethodnih godina uglavnom svi proizvođači su povećavali proizvodnju, što je u skladu sa zahtevima tržišta. Struktura proizvođača u ukupnoj prodaji vode u Srbiji u periodu 2006. – 2008. prikazana je u tabeli 2, a odnos gazirane i negazirane vode u proizvodnji i prodaji je 60:40. Tabela 2. Prodaja vode u Srbiji po domaćim proizvođačima 4 Količina (hiljada litara) Proizvođač 2006. 2007. 2008. „Knjaz Miloš“ 142 650 165 872 178 384 „BB Minakva“ 114 805 133 494 136 628 „Voda Vrnjci“ 68 054 79 132 79 738 „Vlasinska Rosa“ 40 934 47 598 55 724 „Heba“ 34 458 40 068 39 466 „Prolom voda“ 25 616 29 786 28 556 „Voda voda“ 25 702 29 886 21 082 „Karađorđe“ 8 834 10 272 10 294 „Bi voda“ 6 326 7 356 8 640 „Jazak“ 5 616 6 530 6 378 „Vrnjačko vrelo“ 5 229 6 080 6 646 „Vujić voda“ 4 290 4 988 4 700 „Mivela“ 2 981 3 466 2 974 Ostali 31 820 37 000 39 000 UKUPNO 517 315 601 528 618 210

4

www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

9

Dominantnu ulogu na tržištu mineralne vode u Srbiji (Slika 1) imaju „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca i „BB Minakva“ iz Novog Sada, a slede „Voda Vrnjci“, „Vlasinska Rosa“, „Heba“, „Prolom voda“ i „Voda Voda“. Ostali proizvođači imaju manje učešće.

Slika 1. Prodaja vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008 . Iz tabele 3. se može videti da prodaja vode raste iz godine u godinu, kao i prodaja kod vodećih  preduzeća. Pad prodaje u 2008. godini imali su „Heba“, „Prolom voda“, „Voda Voda“, „Jazak“, „Vujić voda“, „Karađorđe“ i „Mivela“, dok je kod ostalih zabeležen rast prodaje. Tabela 3. Učešće proizvođača na tržištu Srbije 5 UČEŠĆE (%) Proizvođač 2006. 2007. 2008. „Knjaz Miloš“ 27,2 27,6 28,9 BB „Minakva“ 21,6 22,2 22,1 „Voda Vrnjci“ 12,1 13,2 12,9 „Vlasinska Rosa“ 8,2 7,9 9,0 „Heba“ 7,0 6,7 6,4 „Prolom voda“ 5,7 5,0 4,6 „Voda voda“ 5,3 5,0 3,4 „Karađorđe“ 2,3 1,7 1,7 „Bi voda“ 1,5 1,2 1,4 „Jazak“ 1,1 1,1 1,0 „Vrnjačko vrelo“ 1,1 1,0 1,1 „Vujić voda“ 0,7 0,8 0,8 „Mivela“ 0,5 0,6 0,5 Ostali 5,7 6,0 6,1 UKUPNO 100 100 100

5

www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

10

Slika 2. Učešće proizvođača vode na teritoriji Srbije u periodu od 2006. do 2008. Sa slike 2 se vidi procentualno učešće proizvođača vode na teritoriji Srbije za period od 2006. do 2008. godine. Vidi se da najveće učešće na tržištu ima „Knjaz Miloš“, a na drugom mestu je „BB Minakva“. Bitno je napomenuti da ova dva proizvođača drže oko 50% tržišta, za ceo posmatrani period. Od ukupne količine flaširane vode koja je potoršena na teritoriji Srbije u 2008. godini oko 25% je potrošeno na teritoriji Beograda. Taj procenat je dobijen tako što je sa aspekta strukture proizvođača zadržan odnos iz prodaje na teritoriji cele Srbije. (Tabela 4) Međurim, na teritoriji Beograda se prosečno potroši više vode po glavi stanovnika, jer na to utiču velike manifestacije, sportski događaji, karakteristike Beograda kao turističkog i studentskog centar, a ujedno i koncentracija ljudi iz unutrašnjosti koji su privremeno tu zapošljeni. Tabela 4. Prodaja vode u Beogradu u 2008. godini Proizvođač Količina (litara) „Knjaz Miloš“ 43 659 774 BB „Minakva“ 33 439 925 „Voda Vrnjci“ 19 516 005 „Vlasinska Rosa“ 13 638 540 „Heba“ 9 659 368 „Prolom voda“ 6 989 127 „Voda voda“ 5 159 854 „Karađorđe“ 2 519 473 „Bi voda“ 2 114 654 „Jazak“ 1 561 026 „Vrnjačko vrelo“ 1 626 619 „Vujić voda“ 1 150 333 „Mivela“ 727 891 Ostali 9 545 313 UKUPNO 151 307 902

1.1.3.Uvoz mineralne vode  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

11

Analiza tržišta mineralne vode u Srbiji pokazuje da su strani proizvođači veoma malo zastupljeni. Tokom 2008. godine uvezeno je 2.7 miliona litara vode, a najviše iz Hrvatske (preko 50%). Od inostranih  proizvođača najprisutnija je Jana, sa nešto više od 34% ukupnog uvoza. (Tabela 5). Tabela 5. Uvozni tokovi i količina vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godin i Proizvođac Država Količina (l) Učesće (%) Jamnica Hrvatska 400 000 15 Jana Hrvatska 905 000 34 Radenska Slovenija 130 000 5 Donat Mg Slovenija 81 000 3 Evian Šva-Fran 405 000 15 Perrier Francuska 135 000 5 Badoit Francuska 270 000 10 Volvic Nemačka 81 000 3 Kiseljak BiH 189 000 7 Gorska Crna Gora 59 000 2 Zora Crna Gora 45 000 2

6 

1.1.4. Gravitacione zone Gravitaciona zona logističkog centra je prostor sa koga se pokreću robno-transportni tokovi koji u  jednoj fazi svog kretanja prolaze kroz centar. 7 Uža i šira gravitaciona zona, čine jednostavnu podelu teritorije grada Beograda na kojem će se vršiti distribucija vode. Beograd se sastoji iz 17 opština, od kojih su neke gradske, prigradske i mešovite opštine. Prema urbanizovanosti, gustini naseljenosti i potrošnji vode za potrebe ovog rada posmatrana oblast Beograda  je podeljena na užu gravitacionu zonu i  širu gravitacionu zonu (slika 3). Užu gravitacionu zonu čini šest gradskih opština uz, bliže centru grada, delove Voždovca, Zemuna, Palilule i Čukarice. Širu gravitacionu zonu čine prigradske opštine, kao i delovi mešovitih opština koji nisu u okviru uže gravitacione zone.

Gradske: Vračar, Zvezdara, Novi Beograd (najviše stanovnika), Rakovica, Savski venac, Stari Grad. Mešovite: Voždovac, Zemun, Palilula (po površini najveća beogradska opština) i Čukarica. Prigradske: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac, Sopot i Surčin.

6 7

www.dragas.biz – Količina mineralne vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godini Slobodan Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Odsek za logistiku, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2009.

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

12

Slika 3. Grad Beograd podeljen po opštinama (levo), uža i šira gravitaciona zona (desno)

1.1.5. Generatori robnih i transportnih tokova Glavni razlog projektovanja i izgradnje logističkog centra za bezalkoholna pića (flaširana voda), jeste snadbevanje potrošača, tačnije generatora koji podstiču potražnju i prodaju navedenih proizvoda. Neophodno  je utvrditi gde se nalaze odnosno lokaciju generatora, njihove karakteristike, veličinu i kakvi su njihovi zahtevi u pogledu asortimana robe, količine, itd. Na osnovu ovoga moguće je utvrditi generatore robnih tokova za navedenu robu. Generatori robnih tokova bezalkoholnih pića – prirodna mineralna voda, za područje Beograda i okoline su:   

TRGOVAČKA PREDUZEĆA UGOSTITELJSKA PREDUZEĆA ADMINISTRATIVNA PREDUZEĆA

Trgovačka preduzeća:  Hiper marketi, Super marketi, Mini marketi, Cash&Carry, FMCG, STR, Category killer consumer, Robne kuće, Shoping centri, Kiosci... Ugostiteljska preduzeća:  Hoteli, Moteli, Hosteli, Restorani, Fast Food, Diskoteke, Caffe klubovi, Gostionice, Kafane, Poslastičarnice, Picerije, Splavovi, Kazina...  Administrativna preduzeća:  Opštine, Sudovi, Ministarstva, Banke, Obrazovne ustanove... Trgovačke objekte možemo podeliti na male, srednje i velike. Postoje još i podela na veliko i na malo, ali danas je takva podela praktično ne moguća, jer danas većina velikih pa čak i srednje velikih trgovačkih objekata vrši i trgovinu na veliko i na malo. Razlika se ogleda u tome što se kod trgovine na malo vrši obrt sa manjom količinom robe u odnosu na trgovinu na veliko. Mali trgovački objekti:  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144 Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

   

13

Kiosci - Štampa, Futura Plus, Global Press... Samostalne trgovačke radnje Mini marketi - Mini Maxi, C Market, Pekabeta... Robne kuće, Shoping Centri – Delta City, Ušće Shoping Centar, Mercator...

Srednji trgovački objekti:    

Marketi – Maxi, RK Marketi... Samostalne trgovačke radnje Category Killer Consumer (Diskonti) FMCG - Fast Moving Consumer Guided

Veliki trgovački objekti:   

Hiper marketi, Cash & Carry – Pevec, Tempo, Metro, Super Vero, Idea, Roda, itd. Supermarketi - Super Maxi, Delta Maxi... Category Killer Consumer (Diskonti)

 Navedeni generatori su primeri generatora koji se nalaze na području grada Beograda i svaki od njih ima svoje zahteve za određenom robom. Konkretno, danas maltene na svakom koraku može da se kupi flaširana voda, tako da je neophodno da svi navedeni objekti budu opskrbljeni navedenom robom. Prema podacima trgovinskog sektora grada Beograda, tačnije strategije prostornog razvoja trgovinske mreže, u tabeli 6 je prikazan raspored trgovinskih objekata po opštinama u Beogradu.

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

14

Tabela 6. Maloprodajni i veleprodajni trgovački objekti u području Beograda 8  Naziv opštine Barajevo Voždovac Vračar Grocka Zvezdara Zemun Lazarevac Mladenovac N. Beograd Obrenovac Palilula Rakovica Savski Venac Sopot Stari grad Surčin Čukarica UKUPNO

Br. veleprodajnih Br. maloprodajnih Br. Br. stanovnika po trgovinskih trgovinskih stanovnik  veleprodajnom objekata objekata a trgovinskom objektu 5 621 457 26 460 641 2 37 1555 103 636 100 490 3 1145 55 227 6563

211 965 782 112 1134 1191 30 561 2548 124 1292 536 688 7 1471 212 1098 12962

24.000 164.000 64.000 76.000 145.000 162.000 58.000 53.000 234.000 70.000 168.000 105.000 46.000 20.000 63.000 40.000 180.000 1672000

4800 264 140 2923 315 253 29000 1432 150 680 264 1050 94 6667 55 727 793 /

Br. stanovnika po maloprodajnom trgovinskom objektu 114 170 82 679 128 136 1933 94 92 565 130 196 67 2857 43 189 164 /

Kao veliki turistički centar i jedan od evropskih centara, grad Beograd je opskrbljen velikim brojem ugostiteljskih objekata. Svaki od ovih objekata pružaju određenu vrstu zabave, odmora i drugih aktivnosti koje su vezane za njih. Da bi jedan grad funkcionisao, neophodno je da se u njemu nalaze hoteli, restorani, kafići i ostali objekti sličnog karaktera. Na sledećoj tabeli će biti prikazan broj ugostiteljskih objekata na području grada Beograda, prema podacima turističke organizacije Beograda i turist biroa, koji konstanto vrše popis ugostiteljskih objekata različitih tipova. Svaka od ove dve grupe, može se dalje klasifikovati. Tako se ugostiteljski objekti mogu klasifikovati u šest grupa:     

Hoteli - uključujući hostele i motele Restorani - (inter)nacionalni, poslastičarnice i fast food... Kafe klubovi - kafići, kafane, gostione... Diskoteke i klubovi, Splavovi Ostalo - kazina, kladionice...

Prema podacima Turističke oranizacije Beograda, ukupan broj većih ugostiteljskih objekata na teritoriji Beograda, koju čini ukupno 16 opština, iznosi 572 ugostiteljska objekta. Podaci o broju većih ugostiteljskih objekata na području grada Beograda, dati su u tabeli 7.

8

www.beograd.rs – Ekonomija razvoja grada Beograda, trgovački objekti na području grada Beograda

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

15

Tabela 7. Veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda 9 Ugotiteljski objekat Broj objekata Hoteli 53 Hoteli Hosteli 61 Moteli 3 (inter) nacionalni 148 Fast Food 45 Restorani Poslastičarnice 11 Pivnice 10 Kafe klubovi 164 Diskoteke i klubovi 65 Ostalo 12 UKUPNO 572 Potrošnja flaširane vode nije ista u savim beogradskim opštinama i zavisi od raznih faktora kao što su:  broj stanovnika, broj turističkih, ugostiteljskih i trgovinskih objekata; postojanje obrazovnih ustanova kao i studentskih domova. Tako je u užoj gravitacionoj zoni potrošnja flaširane vode veća nego u široj gravitacionoj zoni upravo zbog postojanja velikog broja fakulteta, raznih znamenitosti, poslovnih objekata itd. U zavisnosti od podataka dobijenih istraživanjem i iskustva stečenog terenskim istraživanjem proračunate su količine flaširane vode koja se troši po opštinama. U centru grada je zbog koncetracije većeg broja turista, posetilaca i studenata potrošnja flaširane vode u manjem pakovanju veća dok je u takođe u užoj gravitacionoj zoni ali dalje od centra grada prodavanjia voda u pakovanjima od preko 1.5 l (velikoprodajni objekti kao što su Tempo i Idea su upravo locirani u tim delovima ove zone, npr.u Novom Beogradu). Pri kupovimi na veliko u većim  prodajnim objektima koji nisu locirani u užem centru grada prodaja flaširane vode u većem pakovanju je izraženija. U tabeli 8 je prikazana ukupna količina flaširane vode koja se troši po opštinama kao i raspodela tih količina prema asortimanu.

9

www.tob.co.rs – Turistička organizacija Beograda, veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

16

Tabela 8. Ukupna količina vode koja se potroši po opštinama u Beogradu Staklena ambalaža 0,25 l

 Naziv opštine

Staklena Staklena PET ambalaža ambalaž ambalaža 0,33 l a1l 0,5 l

PET ambalaža 0,75 l

PET PET PET ambalaža ambalaža ambalaža 1,5 l 2l 5l

Količina (hiljada litara)

Barajevo

2104

282

287

257

241

165

395

322

155

Voždovac

14244

2110

1461

1756

1647

1128

2199

2884

1059

Vračar 

6044

1019

765

685

643

440

1053

1025

413

Grocka

6796

1110

809

714

763

523

1151

1236

491

Zvezdara

13920

2108

1634

1553

1456

997

2286

2550

836

Zemun

14552

2579

1937

1735

1627

1114

2666

2849

1046

Lazarevac Mladenovac  N. Beograd

5368 4988

823 744

694 634

521 568

582 532

399 364

855 872

920 832

275 342

21464

3725

2798

1906

2350

1609

3351

4115

1511

Obrenovac

6520

1014

837

750

703

481

1152

1131

452

Palilula

14128

2174

2009

1299

1287

1055

2565

2654

1085

Rakovica

9580

1571

1206

1024

1054

722

1628

1746

628

Savski Venac

4416

732

550

493

462

316

757

809

297

Sopot

1816

318

239

214

201

138

329

248

129

Stari grad

5548

903

653

575

533

433

1037

1008

407

Surčin

3740

637

478

428

402

275

658

603

258

Čukarica

16080

2565

2153

1628

1508

1238

2863

3065

1063

UKUPNO

151308

26613

19994

17904

16790

11495

27518

27997

10447

Posmatrajući pojavni oblik robe tj. ambalažu u kojoj se voda puni dolazi se do zaključka da je gotovo nemoguće na jednom mestu pronaći vodu u svim oblicima ambalaže. Naročito je izražena razlika kod generatora koji se bave pružanjem ugostiteljskih usluga (restorani, kafići itd.) kod kojih se flaširana voda može kupiti u staklenoj ambalaži od 0.25, 0.33 i 1 litra što je nemoguće naći na kioscima ili u marketima.

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

17

Tabela 9. Raspodela ugostoteljsih objekata prema gravitacionim zonama Uža Šira Broj Ugotiteljski objekat gravitaciona gravitaciona objekata zona zona Hoteli 53 41 12 Hoteli Hosteli 61 39 22 Moteli 3 2 1 (inter) nacionalni 148 113 35 Fast Food 45 39 6 Restorani Poslastičarnice 11 9 2 Pivnice 10 9 1 Kafe klubovi 164 127 37 Diskoteke i klubovi 65 55 10 Ostalo 12 10 2 UKUPNO 572 444 128 U tabeli 9 je predstavljena raspodela ugostiteljskih objekata prema gravitacionim zonama. Svi ugostiteljski objekti su razvrstani u pet kategorija: hoteli, restorani, kafe klubovi, diskoteke i klubovi i ostali. Hoteli se dalje dele na hotele, hostele i motele, a restorani na (inter)nacionalne, Fast Food, poslastičarnice i  pivnice. Kao što se može videti iz tabele veći broj ugostiteljskih objekata je koncentrisan u užoj gravitacionoj zoni a manji broj u široj gravitacionoj zoni. Većina turista, ali i domaće stanovništvo teži centru grada, kada su u pitanju noćni izlasci, svečane manifestacije, noćenja u hotelima, diskoteke, klubovi, koje su uglavnom skoncentrisani oko centra grada. U široj gravitacionoj zoni se u većem broju nalaze hosteli, restorani i kafe klubovi, koji se uglavnom nalaze duž većih saobraćajnica na izlazu iz uže gravitacione zone grada Beograda.

1.1.6. Pojavni oblik robe Kako se voda nalazi u tečnom stanju, neophodno ju je pakovati, odnosno puniti, u flaše određene zapremine. Tako dolazimo do pojavnog oblika robe u kojoj se voda pojavljuje, a to su PET i STAKLENE odnosno flaše.  

PET boce zapremine: 0.25 l - 0.5 l - 0.75 l - 1.5 l - 5 1 Staklene flaše zampremine: 0.25 l - 0.33 l - 0.5 l - 1 l

Karakteristike PET-a (Poli-Etilen Tereftalat)10 Među termoplastičnim poliestrima, najvažnije jedinjenje je polietilen teraftalat. Opšta hemijska formula ovog jedinjenja je [(-OC-C 6H4-COO-CH2-CH2-O-)n]. To je linearni, zasićeni poliestar, polukristalne strukture, termoplastičan i velike tvrdoće. Ima odlične barijerne karakteristike na spoljašnje uticaje, čak i pri niskim temperaturama, glatke je površine i otporan na habanje. Amorfna frakcija prelazi u kristalno stanje na temperaturama od 50ºC do 70ºC i kao takav se najčešće koristi za proizvodnju ambalaže. Prerađuje se ekstruzijom, injektovanjem i ekspandovanjem, a postoji mogućnost upotrebe drugih poznatih metoda. Karakteristike stakla11 10 11

www.tehnologijahrane.com – Karakteristike PET-a (Poli-Etilen Tereftalat) www.tehnologijahrane.com – Karakteristike stakla

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

18

Staklene posude koje se koriste za pakovanje namirnica obično imaju obloženu površinu da  bi se obezbedilo premazivanje u proizvodnoj liniji i izbeglo grebanje ili nagrizanje površine, a time i zastoj linije. Dokazana otpornost na lomljenje omogućava proizvođačima da koriste tanje staklo čime se smanjuje težina i olakšava transport i distribucija. Kako je bez mirisa i hemijski inertno prema praktično svim namirnicama staklo ima nekoliko prednosti u primeni za pakovanje namirnica:     

 Nepropusnost za gasove i paru, pa održava proizvod svežim u dužem vremenskom period bez  pogoršanja ukusa i arome, Sposobnost da podnese zagrevanje na visokim temperaturama, što ga čini upotrebljivim za sterilizaciju kako slabo, tako i jako kiselih namirnica, Staklo je čvrsto, obezbeđuje dobru izolaciju i može biti proizvedeno u velikom broju različitih oblika, Providnost stakla dopušta korisnicima da vide proizvod, a ipak varijacije u boji stakla štite sadržaje koji su osetljivi na svetlost, Staklo se može reciklirati, pa nije štetno sa stanovišta očuvanja životne sredine. Tabela 10. Karakteristike ambalaže i jedinica rukovanja

Kapacitet ambalaže (l) 0,25 0,33 0,5 0,75 1 1,5 2 5

Dimenzije Vrsta ambalaže Broj flaša u Bruto masa  Neto masa  jedinice rukovanja (jed.p.)  jed. rukovanja (kg) (kg) (mm) Staklena (1) Plastična (2) Staklena (3) Plastična (4) Staklena (5) Plastična (6) Staklena (7) Plastična (8) Staklena (9) Plastična(10) Staklena(11) Plastična(12) Staklena(13) Plastična(14) Staklena(15) Plastična(16)

370x245x160 360x250x155 240x180x220 245x185x215 240x190x220 240x195x220 275x205x215 280x210x240 400x300x330 380x280x320 255x180x315 260x170x320 / 350x260x330 / 150x120x350

24 24 12 12 12 12 12 12 12 12 6 6 / 6 / 1

6 6 3,96 3,96 6 6 12 12 12 12 9 9 / 12

11,05 6,48 7,21 4,46 9,85 6,51 16,4 12,6 19 12,8 13,4 9,51 / 12,9

5

5,2

U tabeli 10 je prikazan asortiman flaširane vode prema ambalaži i to kapacitet ambalaže, dimenzije  jedinice rukovanja, broj flaša u pakovanju kao i bruto i neto masa pojedinačnih pakovanja. U zavisnosti od vrtse ambalaže napravljena je podela na 16 kategorija koje će kasnije za potrebe ukrupnjavanja robe olakšati  postupak (npr. staklena flaša od 0.25 l ima redni broj 1 i tako redom do plastične flaše od 5 l koja ima r.b. 16). U tabelama (Prilog 1) i (Prilog 2) je prikazan pravac iz kog se doprema određena količina (u tonama) flaširane vode za svakog proizvođača pojedinačno. Zatim je prikazan broj jedinica proizvoda, jedinica rukovanja kao i potrebnih tovarno manipulativnih jedinica za sve proizvođače po asortimanu. Kao izlazni  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144 Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

19

rezultat tabele dobijen je broj tovarno manipulativnih jedinica potrebnih za ukrupnjavanje ukupne količine ( oko 151 milion litara) flaširane vode koja se potroši na teritoriji Beograda. Za potrebe ukrupnjavanja korišćen  je softver „Quick Pallet Maker“ i podaci o karakteristikama ambalaže (jedinice rukovanja) iz tabele 10.

1.1.7. Pravci dopreme i otpreme Tokovi dopreme i otpreme mogu se podeliti na unutrašnje i uvozne. Unutrašnji tokovi, odnosno domaći tokovi, se realizuju iz više pravaca u zavisnosti od grada u kom se nalazi fabrika za proizvodnju vode. Unutrašnji i uvozni tokovi, odnosno pravci dopreme i otpreme, prikazani su na slici 4.

Slika 4. Pravci dopreme robe – mineralne vode (gazirane i negazirane) Pošto je utvrđena vrsta robe i asortiman, kao i pojavni oblik i količina, neophodno je utvrditi pravce dopreme te robe u logistički centar koji se nalazi na periferiji Beograda. Proizvođači flaširane vode su sa teritorije cele Srbije, a neznatna količina vode se uvozi iz Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine što se može videti na slici 5. Za potrebe izrade seminarskog rada pravci uvoza su zanemarljivi jer je reč o veoma maloj količini vode, svega 0,3 % od ukupne količine koja se proda tj. proizvodi na teritoriji Srbije. Za svaki robni tok potrebno je utvrditi pravac dopreme, rastojanje između mesta proizvodnje i logističkog centra kao i alternativne vidove transporta do LC-a. U obzir ulaze drumski i železnički transport (Slika 5).  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

20

Slika 5. Pravci dopreme i rastojanja do LC-a, kao i mogući vidovi transporta 12

1.1.8. Sezonske karakteristike Mineralne vode su potreba svakodnevice i ne spadaju u sezonsku robu, ali se, ipak, i kod njih mogu uočiti određene oscilacije u potražnji i u potrošnji u toku godine. Primetno je da je potražnja za ovom vrstom  proizvoda izraženija u letnjem periodu, kao i u zimskom periodu (oko Nove Godine) u vreme velikog broja  praznika. U tom periodu je potrebno da proizvođači obezbede dovoljne količine ove vrste pića, kako bi se zadovoljili povećani zahtevi korisnika. Pomenute sezonske razlike se moraju uzeti u obzir prilikom izgradnje logističkog centra bezalkoholnih pića (voda) za snabdevanje bilo kog grada ili oblasti, a naročito Beograda, koji  postavlja velike zahteve pred proizvođače, snabdevače i ostale učesnike lanca snabdevanja. Sezonske karkteristike su date u tabeli 11.

12

www.beograd.org.yu

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

21

Tabela 11. Mesečna potrošnja bezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008. 13 Učešće Količina Mesec u godini (%) (l) Januar 6.4 9 683 706 Februar 5.5 8 321 935 Mart 6.5 9 835 014 April 7.3 11 045 477 Maj 9.3 14 071 635 Jun 11.3 17 097 793 Jul 12.7 19 216 104 Avgust 10.3 15 584 714 Septembar 7.3 11 045 477 Oktobar 6.8 10 288 937 Novembar 7.7 11 650 708 Decembar 8.9 13 466 403 Ukupno / 151 307 902 Prodaja mineralnih voda u Srbiji u prvih pet meseci ove godine nalazi se na istom nivou kao i u istom  periodu lani, i to je dobra vest. Iako je većina proizvođača planirala rast u ovoj godini, početkom godine situacija je bila veoma loša, pad tržišta se kretao oko 20%, pa su novi podaci ”silom prilika” zadovoljavajući. Po podacima Udruženja industrije mineralnih voda, prodaja je opala za svega jedan procenat u ovom periodu, dok se u zavisnosti od proizvođača (članova Udruženja) uspeh kretao od 40% pada do 30% rasta. Najveći pad u prvih pet meseci imali su voda "Mivela" od 42%, "Voda Voda" (31%), "BB Minakva" (8%), "Knjaz Miloš" (7%), dok su najveći rast imali "Voda Vrnjci" (32%) i "Vlasinska rosa" (15%). Na slici 6 je prikazano učešće  potrošnje vode po mesecima za merodavnu godinu. Proizvođači saopštavaju da je svakako bio planiran dosta veći rast prodaje vode ove godine, jer je svest građana o značaju mineralnih voda za zdravlje dosta povećana, ali je kriza kao i u svim drugim segmentima privrede učinila svoje.

Slika 6.  Potrošnja bezalkoholnih pića (voda) u Srbiji u 2008. po mesecima

1.2.Procena realizacije robnih tokova preko logističkog centra

13

Izvor: Knjaz Miloš – Sezonska potrošnja vode na teritoriji Srbije za 2008. godinu

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

22

 Nakon određivanja obima i strukture robnih i transportnih tokova, na osnovu dobijenih rezultata, potrebno je izvršiti što precizniju procenu realizacije robnih tokova preko logističkog centra u Beogradu kroz 15 godina. Na sam postupak procene realizacije tokova mogu uticati razni faktori od kojih su najbitniji: karakteristike robnih tokova, zahtevi za realizacijom tokova, uloga centra u logističkoj mreži, struktura usluga koje LC pruža i saobraćajno transportna infrastruktura. Od karakteristika i zahteva za realizacijom robnih tokova u velikoj meri zavisi koja će količina bezalkoholnih pića (flaširane vode) biti distribuirana preko LC koji je predmet procene. Pojedini proizvođači sami vrše distribuciju flaširane vode (npr. Knjaz Miloš) pa će ti tokovi biti zanemareni. Ukupna količina vode koja se distribuira u Beogradu je 151 307 904 litara.Od te količine vode koja se distibuira u Beogradu, 43 659 774 litara što predstavlja 29 % od ukupne količine distribuira Knjaz Miloš preko svog logističkog centra. Prema ličnoj proceni 17 614 255 litara ili 11 % distribuiraju proizvođači iz grupe „ostali“ direktno do velikih prodajnih centara (Metro, Idea...). Količina od 60 % ukupne vode koja se distribuira u Beogradu ide preko logističkog centra za bezalkoholna pića. Ta količina iznosi oko 90 785 000 litara i u centar stiže iz raznih delova Srbije. Zbog zanemarljivo male količine uvoznih tokova, oni se neće uzimati u obzir. Rad LC-a Beograd će biti posmatran 12 godina pa se predpostavlja da će na funkcionisanje ovog centra u velikoj meri uticati privredni razvoj zemlje kao i velika konkurencija na tržištu. Promene u kupovnoj moći potrošača biće od značaja za potencijal beogradskog tržišta a samim tim i za zahteve za bezalkoholnim pićem, u ovom slučaju za flaširanom vodom. Flaširana voda će preko ovog centra biti distribuirana do svih generatora, a predpostavlja se uspostavljanje i održavanje jakih poslovnih veza sa konkurentima. Bezalkoholna pića se moraju čuvati u zatvorenim skladišnim objektima i prevoznim sredstvima, na tamnom i suvom mestu pri temperaturi koja nije veća od sobne temperature (oko 20°), pa tako i za flaširanu vodu važe isti uslova. Specifičnost ove robe jeste to da se pakovanje obavlja kod proizvođača a ne u logističkom centru. LC pruža svojim klijentima (naročito maloprodajnim objektima) uslugu formiranaja mix paleta sa flaširanom vodom različitih proizvođača. Što se tiče lokacije LC je smešten u Dobanovcima, opština Surčin i ima dobru povezanost sa svim generatorima koje treba opsluživati. Prisutne su drumske saobraćajnice a nije isključeno da se u budućem peridu razvije mogućnost za povezivanje železničkim ili vodnim saobraćajem. Tabela 12. Distribucija vode u Beogradu Količina Distributer Učešće (%) (u hilj. litara) LC Beograd 60 90785 Knjaz Miloš 29 43879 Ostali 11 16644 Ukupno 100 151308 S obzirom na procenu da će se pereko LC Beograd realizovti distribucija 60% od ukupne količine vode, uitvrđene su količine koje se dopremaju iz određenih pravaca tj. od određenih proizvođača. U  prikazanim tabelama predstavljeni su tokovi dopreme u LC Beograd kao i količine kako gazirane, tako i negazirane vode po svakom pravcu. Iz tabele 12 se može zaključiti da se je kod pojedinih tokova procenjena količina vode koja će se dopremati u LC skoro identična, a u pojedinim tokovima se javljaju znatna odstupanja.

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

23

Ta odstupanja su posledica raznih faktora koji su sagledani s obzirom na to da će rad LC biti posmatran u  periodu od 12 godina.. Samim tim se uzima u obzir da će neki manje poznati proizvođači vode postati  poznatiji, a da će sada poznati biti biti još poznatiji pa će se njihova proizvodnja a samim tim i potrošnja  povećati. Tabela 13. Robni tokovi negazirane vode koja će se distribuirati preko LC-a Pravac

Proizvođač Količina (t) Količina preko LC-a (t)

Aranđelovac Knjaz Miloš 19648 Vrnjačka Banja Voda Vrnjci 7418 Surdulica Vlasinska Rosa 10252 Prolom Banja Prolom voda 6996 Subotica Voda voda 5006 Palanački Kiseljak Karađorđe 1951 Novi Sad Jazak 1542 Bujanovac Vrnjačko vrelo 1626 Jug Ostali 2108 Zapad Ostali 2283 UKUPNO 58830

0 4451 10651 6198 5250 2071 1425 1476 1589 2187 35298

Tabela 14. Robni tokovi gazirane vode koja će se distribuirati preko LC-a Pravac

Proizvođač Količina (t) Količina preko LC-a (t)

Aranđelovac Knjaz Miloš 23984 Novi Sad BB Minakva 34340 Vrnjačka Banja Voda Vrnjci 12553 Surdulica Vlasinska Rosa 3708 Bujanovac Heba 9600 Palanački Kiseljak Karađorđe 973 Bujanovac Bi voda 254 Valjevo Vujić voda 1152 Valjevo Mivela 759 Jug Ostali 2784 Zapad Ostali 2371 UKUPNO 92478

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

0 26604 8567 4250 8760 584 652 991 655 2087 2337 55487

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

24

1.2.1. Dopremni tokovi Doprema negazirane vode najveća je iz pravca juga i jugo-istoka. Na ovaj podatak imaju uticaj  proizvođači koji prevashodno proizvode negaziranu vodu, a to su Vlasinska Rosa, Prolom Voda, Heba. Tabela 15. Tokovi dopreme negazirane vode do logističkog centra u Beogradu Pravci Pojavni oblik  Količina (litara) (litara) Sever Jug Jugo-Istok Jugo-Zapad 0,25 2 230 000 / / / 2 230 000 0,33 5 430 000 / / 3 320 000 2 110 000 4 597 0,5 15 847 000 5671 000 5 579 000 / 000 0,75 2 113 000 / / 2 113 000 / 1 0 / / / / 1 823 1,5 9 660 000 4 649 000 2 352 000 836 000 000 2 202 000 / / 202 000 / 5 367 000 / 142 000 86 000 139 000 6 420 10 462 13 450 UKUPNO 35 647 000 5 315 000 000 000 000 Doprema gazirane vode je najveća iz pravca severa, a veliki uticaj na to ima proizvođač BB Minakva, koji je na drugom mestu po ukupnoj proizvodnji u Srbiji. To je jedini proizvođač koji je u tri godine ostvario rast prodaje od preko 15%, a najmanje je iz pravca jugo-zapad, jer iz tog pravca je najmanje proizvođaća (Tabela 15). Tabela 16. Tokovi dopreme gazirane vode do logističkog centra u Beogradu Pravci Pojavni oblik  Količina (litara) (litara) Sever Jug Jugo-Istok Jugo-Zapad 0,25 5 536 000 / 2 716 000 590 000 2 230 000 0,33 2 110 000 / / / 2 110 000 12 206 0,5 26 824 000 6 427 000 7 616 000 575 000 000 0,75 711 000 / / 711 000 / 1 0 / / / / 1,5 8 804 000 / 5 129 000 2 162 000 1 513 000 2 10 364 000 9 154 000 548 000 / 662 000 5 37 000 / 37 000 / / 21 360 14 857 11 079 UKUPNO 54 386 000 7 090 000 000 000 000

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

25

1.2.2.Otpremni tokovi Kao što se vidi iz tabele 17 najviše vode se distribira tragovačkim preduzećima, što je i logično, jer ih ima više nego ugostiteljskih i administrativnih preduzeća. Posle trgovačkih najviše se distribuira ugostiteljskim  preduzećima, a najmanje administrativnim preduzećima. Tabela 17. Distribucija vode iz LC-a do generatora GENERATORI Količina (litara) Učešće (%) Trgovačka Preduzeća 70 438 760 77,6 Ugostiteljska Preduzeća 18 167 000 20 Administrativna 2 172 240 2,4 Preduzeća 1.2.2.1.OTPREMA TRGOVAČKIM PREDUZEĆIMA U tabeli 18 su prikazane količine vode koje se distribuiraju preko logističkog centra za bezalkoholna  pića, u trgovačka preduzeća. Najveći generatori na području Beograda su trgovačka preduzeća. Zato je i logično da najveća količina vode ide prema trgovačkim preduzećima. Takođe se iz tabele može videti koja količina vode ide u širu, a koja u užu gravitacionu zonu. Vidi se da se skoro četri puta više vode distribuira u trgovačka preduzeća u užoj gravitacionoj zoni. Ovaj podatak je prevashodno proistekao iz toga što je najveća koncentracija trgovačkih preduzeća u užoj gravitacionoj zoni ali i iz činjenice da u ovoj zoni ima više znamenitosti atraktivnih za turiste. Tabela 18. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora Pravci Pojavni oblik  Količina (litara) Gravitaciona zona (litara) Uža Šira 0,25 4 367 203 3 406 418 960 785 0,33 10 636 253 8 296 277 2 339 976 24 339 0,5 31 204 371 6 864 962 409 0,75 4 015 009 3 131 707 883 302 1 0 0 0 14 889 1,5 19 088 904 4 199 559 345 2 422 633 329 653 92 979 5 704 388 549 422 154 965 54 942 UKUPNO 70 438 760 15 496 527 233

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

26

1.2.2.2.OTPREMA UGOSTITELJSKIM PREDUZEĆIMA Iz tabele 19 se vidi da otprema ugostiteljskim preduzećima najviše ide u užoj gravitacionoj zoni, oko četri puta više nego ugostiteljskim preduzećima u široj gravitacionoj zoni. Ovaj podatak je proizašao iz toga što većina ugostiteljskih preduzeća nalazi u užoj gravitacionoj zoni, odnosno u većini slučajeva oko centra grada. Tabela 19. Distribucija vode u užu i širu zonu trgovačkih generatora Pravci Pojavni oblik  Količina (litara) Gravitaciona zona (litara) Uža Šira 0,25 1 126 354 878 556 247 798 0,33 2 743 217 2 139 709 603 508 0,5 8 047 981 6 277 425 1 770 556 0,75 1 035 519 807 705 227 814 1 0 0 0 1,5 4 923 257 3 840 140 1 083 117 2 109 002 85 022 23 980 5 181 670 141 703 39 967 14 170 UKUPNO 18 167 000 3 996 740 260 1.2.2.3.OTPREMA ADMINISTRATIVNIM PREDUZEĆIMA Iz tabele 20 se vidi da otprema administrativnim preduzećima ide više u užu gravitacionu zonu, nego u širu gravitacionu zonu. Isto kao i kod trogovačkih i ugostiteljskih preduzeća, to je vezano zato što ima više administrativnih preduzeća u užoj gravitacionoj zoni. nego u široj gravitacionoj zoni. Tabela 20. Distribucija vode u užu i širu zonu administrativnih generatora Pravci Pojavni oblik  Količina (litara) Gravitaciona zona (litara) Uža Šira 0,25 134 679 105 050 29 629 0,33 328 008 255 846 72 162 0,5 962 302 750 596 211 707 0,75 123 818 96 578 27 240 1 0 0 0 1,5 588 677 459 168 129 509 2 13 033 10 166 2 867 5 21 722 16 943 4 779 1 694 UKUPNO 2 172 240 477 893 347

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

27

1.3.Intezitet i dinamika realizacije robnih tokova Rast prodaje vode je kod pojedinih proizvođača bio izraženiji i zbog toga je 2008. godina izabrana za merodavnu. Na osnovu tih podataka u predhodnoj tački je procenjena količina čija će se distribucija ka generatorima realizovati preko LC Beograd.

1.3.1. Mesečna količina – Izbor merodavnog meseca U tabeli 21. je prikazana potrošnja vode po mesecima na teritoriji Beograda, koja se distribuira preko LC-a (Logističkog centra). Količina koja se distribuira preko LC-a je 60% od ukupne količine vode koja se  potroši u Beogradu. Na osnovu sezonskih karakteristika dobijene su količine vode koje se potroše po mesecima na teritoriji Beograda, za količinu vode koja se distribuira preko LC-a. Tabela 21. Mesečna potrošnja vode u Beogradu za 2008. godinu - Isporučena iz LC-a Mesec u godini Količina (litara) Januar  5 810 223 Februar  4 993 160 Mart 5 901 008 April 6 627 286 Maj 8 442 981 Jun 10 258 676 Jul 11 529 662 Avgust 9 350 825 Septembar  6 627 286 Oktobar  6 173 363  Novembar  6 990 425 Decembar  8 079 842

Slika 7. Mesečna potrošnja vode u Beogradu za 2008. godinu - Isporučena iz LC-a

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

28

U tabeli 22 je prikazana potrošnja negazirane i gazirane vode koja se potroši u Beogradu, a distribuira se preko LC-a. Podaci su dobijeni na osnovu već ranije iskorištenih podataka, tačnije da se u Beogradu popije 60% gazirane vode, a 40% negazirane vode. Od količine vode koja se distribuira preko LC-a, dobijeni su  podaci, koliko se gazirane i negazirane vode potroši po mesecima u godini. Tabela. 22. Mesečna potrošnja mineralne vode (gazirana i negazirana) u Beogradu za 2008. godinu Mineralna voda Gazirana Negazirana Mesec u godini Količina (litara) 3 486 Januar  2 324 089 134 2 995 Februar  1 997 264 896 3 540 Mart 2 360 403 605 3 976 April 2 650 914 372 5 065 Maj 3 377 192 789 6 155 Jun 4 103 470 206 6 917 Jul 4 611 865 797 5 610 Avgust 3 740 330 495 3 976 Septembar  2 650 914 372 3 704 Oktobar  2 469 345 018 4 194  Novembar  2 796 170 255 4 847 Decembar  3 231 937 905

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

29

Slika 8. Mesečna potrošnja mineralne vode (gazirana i negazirana) u Beogradu za 2008. godinu

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

30

 Na osnovu navedenih podataka i na osnovu sezonskih karakteristika robe, kao merodavni mesec izabran je mesec avgust. Avgust je izabran iz tog razloga što je mesec u kome se potroši veća količina vode u odnosu na većinu meseci u godini, ali nije veća potrošnja u odnosu na jun i jul. U slučajevima porasta prodaje mogao bi da se iznajmi dodatni prostor za smeštanje te količine robe. U slučajevima ne popunjavanja kapciteta,  prostor logističkog centra se može iznajmljivati drugim provajderima i logističkim centrima. Na slici su  prikazane raspodele verovatnoća mesečne količine mineralne vode koja se distribuira preko LC-a.

Slika 9. Raspodela verovatnoća mesečne količine mineralne vode isporučene iz LC-a  Doprema vode iz logističkog centra  Neophodno je definisati dinamiku dopreme robe od proizvođača do LC Beograd. Ujedno je potrebno definisati veličinu jedne dopreme, a potom prikazati raspodelu verovatnoća veličine jedne dopreme i raspodela verovtnoća vremena između dve realizacije robnog toka. Utvrđeno je da će se doprema robe u LC Beograd, iz  pravca Novog Sada realizovati 40% drumom, a 60% železnicom. Ovaj odnos je usvojen, jer se radi o većoj količini robe koja se doprema, a relativno kraćem rastojanju. Za Prolom Banju je usvojeno da će se 100% tokova realizovati drumom, iako je rastojanje pogodno za železnicu neće se koristiti, jer u Prolom Banji ne  postoje železnički koloseci. Železnički koloseci taakođe ne postoje u Surdulici ali se distribucija obavlja tako što se predviđena količina flaširane vode Rosa dopremi do Vladičinog Hana gde postoje uslovi za distibuciju železnicom. Za svaki pravac respektivno, utvrđena su učeća vidova tarnsporta a podaci su prikazani u tabeli 23. Tabela 23. Učešće vida transporta za realizaciju dopreme Drumski transport Železnički transport Pravac Učešće (%) Novi Sad 40 60 Surdulica 20 80 Vrnjačka Banja 30 70 Bujanovac 20 80 Prolom Banja 100 / Subotica 20 80 Palanački Kiseljak 100 / Valjevo 100 / Zapad 45 55 Jug 45 55 Iz podataka prikazanih u tabeli (Prilog 3) može se izvršiti raspodela verovatnoća količine tereta u  jednoj dopremi koja je dobijena na osnovu dinamike dopreme u LC Beograd, tako da stigne 6 do 7 drumskih transportnih sredstava dnevno, a za dopremu železnicom usvojeno je da mesečno iz pravca Novog Sada dolazi  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144 Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

31

6 puta, iz pravca Surdulice takođe 6 puta, iz pravca Vrnjačke Banje 5 puta, iz pravca Bujanovca 3 puta, iz Subotice 2 puta i iz pravaca zapad i jug po jednom mesečno doprema železnicom. Na osnovu podataka  prikazanih u tabeli (Prilog 3) dobijena je raspodela verovatnoća količine jedne dopreme koja je prikazana na slici 10.

Slika 10. Raspodela verovatnoća količine tereta u jednoj dopremi u merodavnom mesecu  Nakon što je usvojena dinamika dopreme, potrebno je utvrditi vreme između dve realizacije robnog toka. Sa ciljem izbegavanja saobraćajne gužve, što predstavlja veliki problem za drumska transportna sredstva, većina drumskih transportnih sredstava će dolaziti u jutarnjim satima ili uveče, tačnije nakon jenjavanja saobraćajne gužve. Pretpostavka je da će vozila pristizati u intervalima 24 minuta, odnosno od 24 do 48, 48 do 82, 72 do 96 i 96 do 120 minuta. Na osnovu navedenih podataka formirana je raspodela verovatnoća vremena između dve realizacije robnog toka koja je prikazana graficima na slici 11.

Slika 11. Raspodela verovatnoća vremena između dve realizacije robnog toka

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

32

Otprema vode iz logističkog centra Pošto generatori zahtevaju da ih opslužuju vozila različite nosivosti treba da se odredi koje će generatore opsluživati koja vozila i koje nosivosti. Trafike će opsluživati pick-up vozila i kombiji nosivosti u rasponu od 0,75 t do 3 t. Mini markete i STR radnje će opsluživati kombiji i drumska transportna sredstva ( kamioni manje nosivosti ) nosivosti od 3 t do 10 t, a velike trgovinske centre šleperi do 18 t nosivosti. Ako se ustanovi da će najviše polazaka imati prema trafikama i STR radnjama ustanovljeno je da će matematičko očekivanje biti =5,35, a standardno odstupanje =2,7. 



Slika 12. Raspodela verovatnoća veličine jedne otpreme Vreme između dve otpreme vozila zavisi od mnogo uslova. Prvo treba se videti kolika je nosivost vozila koja izlaze iz LC, koliko brzo se može otpremiti vozilo (primiti narudžbinu, utovariti vodu u drumsko transportno sredstvo i otpremeti), koliko se vozila može odjednom otpremiti da se ne bi stvorila gužva na  pretovarnom frontu itd. Na osnovu ovih ograničenja ustanovljeno je da je srednje vreme otpreme tj. Matematičko očekivanje =5,35 a standardno odstupanje =2,7. 



Slika 13. Raspodela verovatnoća vremena između dve otpreme vozila  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

33

1.4.Struktura i intezitet transportnih tokova 1.4.1.Struktura tehnologije transporta u realizaciji dopremnih tokova  Na osnovu podataka iz tabele 24 može se zaključiti da će se železničkim transportnim sredstvima dopremiti veća količina vode (5 693 t) u odnosu na dopremu vode drumskim transportnim sredstvima (3 654 t). Najviše dopremnih tokova železničkim transportnim sredstvima će se realizovati iz pravca Novog Sada, Surdulice, Vrnjačke Banje i Bujanovca, jer se iz tih pravaca dopremaju najveće količinje vode. Tabela 24. Broj drumskih i železničkih transportnih sredstava za realizaciju dopreme robe po pravcima Pravac Novi Sad Surdulica Vrnjačka Banja Bujanovac Prolom Banja Subotica Palanački Kiseljak  Valjevo Zapad Jug UKUPNO

Količina u merodavnom mesecu (t) 2887 1535 1341 1121 638 541

Drumski transport Železnički transport Broj Broj vagona Učešće Količina Učešće Količina Broj transportnih u (%) (t) (%) (t) kompozicija sredstava kompoziciji 40 1155 58 60 1732 10 6 20 307 15 80 1228 7 6 30 402 20 70 939 7 5 20 224 11 80 897 10 3 100 638 32 / / / / 20 108 5 80 433 7 2

273

100

273

14

/

/

/

/

170 466 379 9351

100 45 45 /

167 210 170 /

8 11 9 183

/ 55 55 /

/ 256 208 /

/ 9 7 /

/ 1 1 24

Za razliku od dopremnih tokova koji se realizuju drumskim i železničkim transportnim sredstvima otpremni tokovi će se realizovati samo drumskim transpornim sredstvima jer se distribucija realizuje u užu i širu gravitacionu zonu grada Beograda.

1.4.2. Struktura transportnih sredstava u realizaciji dopremnih tokova U realizaciji dopremnih tokova koriste se železnička transportna sredstva – kola serije G, i drumska transportna sredsta – VOLVO FH 12. Za realizaciju dopreme drumskim saobraćajem, izabrano je vozilo Volvo FH 12, koje svojimk dimenzijama i karakteristikama zadovoljava kriterijume sa aspekta nosivosti (20 tona). Vozilo Volvo FH 12 će biti upareno sa polurpikolicom CargoBull. Karakteristike poluprikolice:  Dužina tovarnog prostora - 13400 mm  Širina tovarnog prostora - 2450 mm  Visina tovarnog prostora - 2950 mm   Nosivost - 20 000 kg

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

34

Slika 14. Prikaz drumskog transportnog sredstva za realizaciju dopreme – Volvo FH 12 U realizaciji dopremnih tokova železničkim saobraćajem koristiće se železnička transportna sredstva –  kola serije G, čija nosivost iznosi 30 tona. Prikaz kola serije G dat je na slici 17.

Slika 15. Prikaz železničkih kola serije G Dimenzije tovarnog prostora i neke osnovne dimenzije G-kola:       

Dužina preko odbojnika: 10,60 m Korisna dužina poda: 9,30 m Korisna širina poda: 2,70 m Korisna visina vagona: 2.3 m Korisna površina poda: 25,10 m 2 Korisna zapremina: 57,80 m 3  Nosivost 30 tona

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

35

1.4.3. Struktura transportnih sredstava u realizaciji otpremnih tokova U realizaciji otpremnih tokova pored drumskih transportnih sredstava nosivosti 20 t koristi će se i drumska transportna sredstva manje nosivosti - pick up vozila, kombi vozila i drumsko transportno sredstvo nosivosti do 10 tona.  Pick UP vozilo - VW Caddy Van Pick UP vozilo se koristi za izvršenje otpreme u užoj gravitacionoj zoni grada. Navedenim vozilo se vrši opsluživanje manjih objekata, kao što su kiosci i male STR radnje. Nosivost Pick UP vozila se kreće u rasponu od 0,5 tona do 1 tone. Nosivost prikazanog modela iznosi 0,75 tona (Slika 16).

Slika 16. Prikaz pick-up vozila – VW Caddy Van  Kombi vozilo - Ford Transit  Kombi vozilo se koristi za opslugu većih trgovačkih objekata u užoj gravitacionoj zoni grada, i ugostiteljskih objekata u široj gravitacionoj zoni grada. Nosivost kombi vozila se kreće u rasponu od 1 tone do 5 tona. Nosivost prikazanog modela Ford Transit iznosi 3 tone (Slika 17).

Slika 17. Prikaz kombi vozila – Ford Transit  Drumsko transportno sredstvo do 10 tona nosivosti – MAN Furgon Drumskim transportnim sredstvima do 10 tona nosivosti se realizuje isporuka ugostiteljskim objektima i većim trgovačkim objektima u široj gravitacijonoj zoni grada. Zbog svoje veličine i nosivosti od 10 tona, njegova upotreba u užoj gravitacionoj zoni grada je minimalna. Nosivost se kreće u rasponu od 8 tona do 10 tona. Nosivost prikazanog modela MAN Furgon iznosi 10 tona (Slika 18).

Slika 18. Prikaz drumskog transportnog sredstva nosivosti do 10 tona – MAN Furgon  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

36

U tabeli 25. je prikazana struktura drumskih transportnih sredstava kojima se realizuje otprema. Otprema se realizuje u užu i širu gravitacionu zonu grada Beograda, administrativnim preduzećima, ugostiteljskim objektima i trgovačkim objektima. Prikazana su učešća drumskih transportnih sredstava po tipu vozila za realizaciju otpreme do administrativnih, ugostiteljskih i trgovačkih preduzeća u široj i užoj gravitacionoj zoni i količina koja se otprema. Tabela 25. Struktura drumskih transportnih sredstava kojima se realizuje otprema u užu i širu gravitacionu zonu Otprema administrativnim preduzećima Gravitaciona zona Uža Šira Vrsta vozila Količina Količina Učešće (%) Broj vozila Učešće (%) Broj vozila (t) (t) Pick UP 136 80 181 14 30 19 Kombi 34 20 11 29 60 10 Furgon 0 0 0 4 10 1 Šleper 0 0 0 0 0 0 Otprema ugostiteljskim preduzećima Gravitaciona zona Uža Šira Vrsta vozila Količina Količina Učešće (%) Broj vozila Učešće (%) Broj vozila (t) (t) Pick UP 425 30 566 40 10 53 Kombi 708 50 236 160 40 54 Furgon 283 20 29 200 50 20 Šleper 0 0 0 0 0 0 Otprema trgovačkim preduzećima Gravitaciona zona Uža Šira Vrsta vozila Količina Količina Učešće (%) Broj vozila Učešće (%) Broj vozila (t) (t) Pick UP 1648 30 2197 154 10 206 Kombi 1648 30 550 464 30 155 Furgon 2197 40 220 620 40 62 Šleper 0 0 0 309 20 16

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

37

1.4.4.Raspodela verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne dopreme (otpreme) Dinamika dopreme i odpreme zavisi od vrste robe, količine robe koja se pojavljuje po pojedinim tokovima, raspoloživog vida transporta, saobraćajne infrastrukture, rastojanja koja treba preći od proizvođača do logističkog centra i od logističkog centra do generatora.  Na slici 19 je prikazana raspodela verovatnoća broja drumskih transportnih sredstava u jednoj dopremi. Sa slike se vidi da je najveća verovatnoća da će se jedna doprema realizovati pomoću 6 vozila. Nasuprot tome najmanja verovatnoća je da će se u jednoj dopremi pojaviti 10 vozila za dopremu vode do logističkog centra.

Slika 19. Raspodela verovatnoća broja drumskih transportnih sredstava u dopremi  Na slici 20 je prikazana raspodela verovatnoća broja vagona u jednoj dopremi. Najveća verovatnoća je da će se pojaviti 14 vagona u jednoj dopremi, međutim pošto ni u jednoj kompoziciji se ne pojavljuje više od 10 vagona, ovaj podatak pokazuje da će verovatno dve kompozicije stiću u isto vreme.

Slika 20. Raspodela verovatnoća broja vagona  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

38

 Na slici 21 je prikazana raspodela verovatnoća količine tereta u pick-up vozilu za realizaciju jedne otpreme. Kada se realizuje otprema kapacitet vozila ni u jednom trenutku nije ispunjen. Vidi se da je verovatnoća najveća kada je teret u pick-up vozilu težak 0,4 tone. Kada je pick-up vozilo u pitanju, ono ne opslužuje samo jedan objekat, već nekoliko u nizu. Iz tog razloga može se zaključiti da ovo vozilo neće napuštati logistički centar sa malim iskorišćenjem nosivosti, odnosno da neće napuštati logistički centar sa manje od 0,2 t robe.

Slika 21. Raspodela količine robe u pick-up vozilu Drugi tip drumskog transportnog sredstva za realizaciju otpreme, je kombi vozilo nosivnosti do 3 t. Ovo vozilo kao i pick-up vozilo ne opslužuje samo jedan objekat, već nekoliko njih u jednoj otpremi. Kao što  je to bio slučaj sa pick-up vozilom, ni kombi vozilo neće napuštati logistički centar sa malim iskorišćenjem nosivosti, a to u ovom slučaju iznosi 0,75 tona (Slika 22).

Slika 22. Raspodela verovatnoća količine robe u kombi vozilu

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

39

Drumsko transportno sredstvo nosivosti od 10 t se neće koristiti za transport količine manje od 3 t, jer  se za terete do 3 tone koriste kombi vozila. Najveća verovatnoća je da će se u ovo vozilo natovariti 8 tona tereta, a najmanja verovatnoća je da će u ovo vozilo biti utovareno 4 tone. Međutim ovde se javlja problem, jer   je kombi vozilo nosivosti do 3 tone, tako da ono ne može biti pretovareno pa će se za terete težine od 3 do 4 tone koristiti drumsko transportno sredstvo nosivosti do 10 tona (Slika 23).

Slika 23. Raspodela količine robe u vozilu do 10 t nosivosti Drumsko transportno sredstvo nosivosti do 20t, predviđeno je da, zbog velike nosivosti, snabdeva samo velike trgovačke objekte u široj gravitacijonoj zoni grada. Vozilo može da opslužuje nekoliko velikih trgovačkih objekata. Ako se uzme u obzir da navedeni generatori poseduju pretovarni front za navedena vozila i kapacitet da prime veće količine robe u jednoj otpremi. Predviđa se da vozilo ne kreće iz logističkog centra sa teretom manjim od 12 t, a maksimalna količina robe koja može da se pojavi u otpremi iznosi 20 t, što je ujedno i njegova maksimalna nosivost (Slika 24).

Slika 24. Raspodela količine robe u vozilu do 20 t nosivosti

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

40

U odnosu na ukupan broj vozila na dnevnom nivou dobija se da će se najčešće pokretati pick-up vozila, zatim kombi vozila, vozila nosivosti do 10 tona i najmanje će se pokretati vozila nosivosti do 20 tona.  Na osnovu navedenog, može se odrediti raspodela verovatnoća koja određuje zakonitost pojavljivanja svakog od vozila u otpremi (Slika 25)

Slika 25. Raspodela verovatnoće pojavljivanja svakog od tipova vozila

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

41

ZAKLJUČAK  Značaj logistike za društvo, njen uticaj na poslovanje savremenih kompanija kao i značaj za korisnike usluga i društvo je veliki. Unapređivanje poslovanja kompanije koja ima zahteve za logističkim uslugama se  postiže detaljnom analizom kompanije, njenim osnovnim aktivnostima i usluga koje kompanija pruža. Često se u praksi odluke donose na osnovu subjektivnog utiska, osećaja, ličnog iskustva. Logistički centri kao osnovnu delatnost imaju skup logističkih aktivnosti. Usluge koje logistički centri pružaju mogu biti vezane za opsluživanje robnih i transportnih tokova, personala (usluge ljudima), usluge informisanja, posredovanja i  pripreme dokumenata; usluge vezane za finansijske poslove kao i dodatne tj. usluge koje stvaraju dodatnu vrednost robi. Osnovni cilj ovog rada je bio projektovanje logističkog centra za bezalkoholna pića (sa akcentom na vodu) koji će snabdevati generatore na teritoriji Beograda. Za potrebe projektovanja logističkog centra, a u cilju  postavljanja podloge za kasniji rad urađena je detaljna analiza strukture robnih i transportnih tokova. U obzir  su uzimani razni faktori i karakteristike okruženja, tokova, društva kao i potencijalne lokacije, postojeći objekti, zakonske regulative itd. Analizom robnih tokova u gravitacionoj zoni su obuhvaćeni asortiman i pojavni oblik  robe, domaća proizvodnja i uvozni tokovi, zatim tokovi dopreme do LC-a Beograd kao i tokovi otpreme ka generatorima na području Beogrda. Područje Beograda je za potrebe rada podeljeno na užu i širu gravitacionu zonu. Pošto je reč o robi široke potrošnje na tržištu Srbije je prisutan veliki broj proizvođača pa je samim tim zastupljen širok asortiman robe u različitim pojavnim oblicima. Uvozni tokovi su prisutni ali procentualno imaju veoma malo učešće u ukupnoj potrošnji vode pa su za potrebe rada zanemareni.  Na osnovu prikupljenih podataka o ukupnoj potrošnji vode na teritoriji Srbije a potom i Beograda izvršena je procena realizacije robnih tokova preko LC-a Beograd. Utvrđena je količina potrošene vode na teritoriji Beograda za merodavnu godinu, merodavni mesec u godini kao i merodavni dan u mesecu što je u velikoj meri olakšalo utvrđivanje veličina jedne dopreme odnosno otpreme kao i intenziteta realizacije robnih tokova. Kao izlazni rezultat poslednjeg poglavlja ovog rada dobijen je broj potrebnih drumskih transportnih vozila i vagona u kompozicijama za otpremu vode ka definisanim generatorima. Usled povećanja konkurencije logistički centar koji se projektuje mora biti spreman da u svakom ternutku pruži kompletnu i kvalitetnu uslugu. Na osnovu izvršene prognoze i posmatranja rada projektovanog LC-a u narednih 12 godina zaključuje se da će povećanje tražnje i tokova izazvati i razvoj intermodalne mreže, što će zahtevati da LC bude otvoren za sve vidove transporta. U skladu sa tim potrebno je projektovati centar  koji će biti dostupan za veliki broj korisnika i koji će privući transportne tokove, sa jedne strane i ispuniti sve zahteve koji se stavljaju pred njega, sa druge strane.

LITERATURA  Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

42

[1] - Slobodan Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Odsek za logistiku, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2009. [2] - Progressive magazine – Potrošnja vode u Srbiji [3] - Knjaz Miloš – Sezonska potrošnja vode na teritoriji Srbije za 2008. godinu Internet izvori: www.tehnologijahrane.com – Voda kao izvor života www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije www.blic.rs – Prodaja mineralne izvorske vode na teritoriji Srbije www.dragas.biz – Količina mineralne vode koja je uvezena u Srbiju u 2008. godini www.beograd.rs – Ekonomija razvoja grada Beograda, trgovački objekti na području grada Beograda www.tob.co.rs – Turistička organizacija Beograda, veći ugostiteljski objekti na području grada Beograda www.tehnologijahrane.com – Karakteristike PET-a (Poli-Etilen Tereftalat) www.tehnologijahrane.com – Karakteristike stakla www.beograd.org.yu

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

43

PRILOG Prilog 1: Ukrupnjavanje negazirane flaširane vode Prilog 2: Proces ukrupnjavanja gazirane flaširane vode Prilog 3: Mogući raspored dopreme u LC Beograd uključujući količine robe u dopremi

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

44

Prilog 1. Ukrupnjavanje negazirane flaširane vode

Pravac

Jedinica proizvoda (u hiljadama)

Količina (t)

Proizvođač

Aranđelovac

Knjaz Miloš

19648

Vrnjačka Banja

Voda Vrnjci

7418

1 524 0 /

2

3

/

/

/

6986

/

/

2734

/

5752

/ /

5034 5740

8 232 9 / 289 5 / /

/

1014

/

168

/

984 586

/

293

Vlasotince

Vlasinska Rosa

10252

/

/

Prolom Banja Subotica

Prolom voda Voda voda

6996 5006

/ /

/ /

/ 454 8 / /

Palanački Kiseljak

Karađorđe

1951

/

/

/

Novi Sad Bujanovac

Jazak Vrnjačko vrelo

1542 1626

/

/ /

Jug

Ostali

2108

Zapad

Ostali

2283

/

58830

524 0

UKUPNO

/

/ / 158 4 264 0 422 4

4

/ /

/ 173 3 106 7 280 0

/ / 454 8

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

6

Jedinica rukovanja (u hilj.)

558 878

12

/

/

14

16

Jedinica tovarenja (u hilj.) EURO paleta

ISO paleta

7277

/

437

2680

33 (+1)

28(+3)

3383

/

195

987

39(+1)

11(+1)

/

/

1511

16(+1)

12(+1)

/ / 27 7

/ /

917 708

22(+1) 9(+1)

18(+1) 7(+1)

56

215

3(+2)

2(+2)

/

62

202 233

3(+1) 3(+2)

2(+1) 2(+1)

/

140

400

2(+2)

1(+3)

2469 2986 1514

/

/

/

/

440

/

122

394

2(+2)

1(+3)

2869 6

522 4

2010 0

27 7

101 2

8247

132(+14)

84(+17)

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

45

Prilog 2. Proces ukrupnjavanja gazirane flaširane vode Pravac

Aranđelovac Novi Sad

Proizvođač

Knjaz Miloš BB Minakva

23984 34340

Jedinica rukovanja (u hilj.)

Jedinica proizvoda (u hiljadama)

Količin a (t) 1 6988 /

3 / /

5 / /

6 8672 17320

Vrnjačka Banja

Voda Vrnjci

12553

/

/

/

7 / /

9 1747

12 10187

/

/

3179

/

/

14 / 12840

746

/

3003 3483 1431

Jedinica tovarenja (u hilj.) EURO pale ta 44(+1) 91(+1) 22(+1)

ISO paleta 37(+2) 74(+1) 18(+1)

Jug

Vlasinska Rosa

3708

3721

/

4960

/

/

/

/

/

723

7(+1)

5(+1)

Bujanovac

Heba

9600

/

/

/

10434

/

/

2962

/

1363

27(+1)

22(+1)

Palanački Kiseljak

Karađorđe

973

808

/

/

/

975

/

/

/

115

2(+1)

1(+1)

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

45

Prilog 2. Proces ukrupnjavanja gazirane flaširane vode Pravac

Aranđelovac Novi Sad

Knjaz Miloš BB Minakva

23984 34340

Jedinica rukovanja (u hilj.)

Jedinica proizvoda (u hiljadama)

Količin a (t)

Proizvođač

1 6988 /

3 / /

5 / /

6 8672 17320

7 / /

9 1747

12 10187

/

/

14 / 12840

3003 3483

Jedinica tovarenja (u hilj.) EURO pale ta 44(+1) 91(+1)

ISO paleta 37(+2) 74(+1)

Vrnjačka Banja

Voda Vrnjci

12553

/

/

/

3179

/

/

746

/

1431

22(+1)

Jug

Vlasinska Rosa

3708

3721

/

4960

/

/

/

/

/

723

7(+1)

5(+1)

Bujanovac

Heba

9600

/

/

/

10434

/

/

2962

/

1363

27(+1)

22(+1)

Palanački Kiseljak

Karađorđe

973

808

/

/

/

975

/

/

/

115

2(+1)

1(+1)

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

18(+1)

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

46

Bujanovac

Bi voda

254

/

/

/

720

/

/

/

802

236

6(+2)

4(+1)

Valjevo

Vujić voda

1152

/

/

/

554

/

/

583

/

143

2(+1)

1(+1)

Valjevo

Mivela

759

/

/

/

264

/

/

408

/

88

1(+1)

1(+1)

Jug

Ostali

2784

1648

1576

/

/

/

/

468

260

326

4(+2)

3(+1)

Zapad

Ostali

2371

1872

1067

/

/

/

/

416

390

343

5(+2)

2(+1)

92478

13165

1576

4960

41143

975

1747

15354

13902

10911

211(+14)

168(+12)

UKUPNO

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

 Robni terminali i robno-transportni centri 1  Logistički centar za bezalkoholna pića

46

Bujanovac

Bi voda

254

/

/

/

720

/

/

/

802

236

6(+2)

4(+1)

Valjevo

Vujić voda

1152

/

/

/

554

/

/

583

/

143

2(+1)

1(+1)

Valjevo

Mivela

759

/

/

/

264

/

/

408

/

88

1(+1)

1(+1)

Jug

Ostali

2784

1648

1576

/

/

/

/

468

260

326

4(+2)

3(+1)

Zapad

Ostali

2371

1872

1067

/

/

/

/

416

390

343

5(+2)

2(+1)

92478

13165

1576

4960

41143

975

1747

15354

13902

10911

211(+14)

168(+12)

UKUPNO

 Desivojević Nikola 060032  Lazić Marko 060342 Vilotijević Branislav 060199   Jovčić Đorđe 060144

Saobraćajni fakultet, Odsek za logistiku

Prilog 3. Mogući raspored dopreme u LC Beograd uključujući količine robe u dopremi Teret koji Dan u stiže mesecu drumom (t) 1 122 2 122 3 122 4 122 5 122 6 122 7 122 8 122 9 122 10 122 11 122 12 122 13 122 14 122 15 122 16 122 17 122

 Novi Sad 289 / / / / 289 / / / / 289 / / / / 289 /

Surdulica 205 / / / / 205 / / / / 205 / / / / 205 /

Teret koji stiže železnicom Količina (t) Vrnjačka Bujanovac Subotica Banja 188 299 217 / / / / / / / / / / / / / / / 188 / / / / / / / / / / / / 299 / / / / 188 / / / / / / / / / / 217 / / /

Zapad

Jug

256 / / / / / / / / / / / / / / / /

208 / / / / / / / / / / / / / / / /