Ron Clark&Sam Bobrick - Jesi Li to Ti, Normane

Ron Klark & Sem Bobrik

Jesi li to ti, Normane? Ili Jadna naša zemljo

LICA: NORMAN ČEMBERS – mladić i srednjim dvadesetim godinama GARSON HOBART – Normanov cimer u srednjim dvadesetim BEN ČEMBERS – Normanov otac u ranim pedesetim MERI – Prostitutka s puno razumevanja, u ranim dvadesetim BEATRIS ČEMBERS – Benova supruga u poodmaklim četrdesetim

(Naslov originala: Ron Clark & Sam Bobrick - “Norman, Is That You?”. Komedija u dva čina izvedena je prvi put 19. februara 1970 u Lyceum Theatre na Broadwayu u režiji George Abbotta)

2

PRVI ČIN SCENA 1 (Ukusno nameštena garsonjera, s tri prostorije. Vidi se da su u njeno nameštanje uložena skromnija sredstva. Ima znakova ženskog ukusa: crveni tapeti, crvena sofa, crvene zavese. Desno je dnevna soba s ormanom, ulaznim vratima i onima što vode u malu kuhinju; vidimo samo jedan njen deo. Tu su i vrata što povezuju dnevnu sobu sa spavaćom, koja je levo na sceni. U spavaćoj sobi je bračni krevat s noćnim ormarićima, dve niše s garderobom i vrata što vode u kupatilo. U dnavnoj sobi ima nekoliko stolica, uz televizor, muzičku liniju, sofu, pisaći sto, nekoliko polica za knjige i druge delove odgovarajućeg nameštaja. Bliže kuhinji je stočić s mermernom pločom i dve stolice od kovanog gvožđa. Ima dva telefona. Glavni je u dnevnoj sobi, a priključak na noćnom ormariću u spavaćoj sobi. Rano je jutro. Mutna sunčeva svetlost jedva prodire kroz navučene zavese. Na krevetu u spavaćoj sobi su dva tela pod pokrivačem. Ne vidimo ko su. Interkom zazvrlji. Norman Čembers, mladić u srednjim dvadesetim godinama, ustaje iz postelje. U pidžami je, sav bunovan. Drugo telo na postelji ostaje pokriveno i nemo. Norman zevne, pogleda budilnik na noćnom ormariću, promrmlja nešto kao mesečar i pođe ka ulaznim vratima. Interkom opet zazvrlji. Norman priđe interkomu kraj ulaznih vrata i podigne slušalicu.) NORMAN Da? Ko je? BEN (Van scene, kroz filter) Ja sam Normane. Tvoj otac. NORMAN (Zapanjen) Šta? Tata? Otkud ti ovde? BEN (Van scene, kroz filter) Kazaću ti kad se popnem. NORMAN (Očigledno uspaničen) Ali...zašto...što mi nisi telefonirao? BEN (Van scene, kroz filter) Molim te pritisni dugme za ulazna vrata i pusti me u kuću! NORMAN A? Aha, evo... Pa to je zbilja iznenađenje... Što nisi telefonirao? BEN (Van scene, kroz filter) Ama, je li to onaj Norman Čembers iz Dejtona u Ohaju?

3 NORMAN (U pravcu spavaće sobe) Probudi se! Ustaj! BEN (Van scene, kroz filter)...koji nije hteo da radi kod oca – bio je suviše fin da bi se bavio hemijskim čišćenjem odela – pa je otišao u Njujork...da nađe sebe? NORMAN Dabome, ja sam... BEN (Van scene, kroz filter) Aha. E pa samo da znaš, tvoj otac je ovde u Njujorku, a pošto je trenutno u predvorju zgrade u kojoj stanuje njegov sin, voleo bi da ga vidi, gore u sinovljevom stanu. NORMAN Oh...hm...ovaj...pa da, tata, kako da ne. Ja sam na četvrtom spratu...stan 4B...i...da znaš...nemoj da kreneš liftom! BEN (Van scene, kroz filter) Što da ne? NORMAN Pa...eto...u njemu su mnogima, u poslednje vreme pokrali pare. BEN (Van scene, kroz filter) Ne brini. Imam samo putničke čekove. NORMAN Ali...znaš...često se i kvari. Bolje se popni stepenicama. BEN (Van scene, kroz filter) Dobro, idem ona stepenicama. Odmah dolazim. NORMAN (Okači interkom i potrči u spavaću sobu. Interkom opet zazvrlji. I ne zastavši, potrča natrag do interkoma i podiže slušalicu) Da? BEN (Van scene, kroz filter) Hoćeš li već jednom da pritisnaš to prokleto dugme za ulazna vrata!

4 NORMAN Izvini! (Pritisna dugme i spusti slušalicu. Onda otrči u sobu i počne da se oblači, govoreći telu u postelji) Znao sam, znao sam! Najzad smo uhvaćeni. Dole mi je tata. (Telo u postelji se ne pokreće) Ta hajde, oblači se! Diži se, zaboga! Dole mi je tata! (Za sebe dok se grozničavo oblači) On nas nikada neće razumeti. Nemaš pojma kakvi su ti provinijalci sa Srednjeg Zapada. O svemu imaju ukorenjene predrasude. Ako bi se oni pitali, niko ni s kim ne bi trebao da živi dok se ne venča. Ama, hoćeš li ustati već jednom? Molim te...tek što nije došao. (Telo se pridiže i tek sada vidimo Normanovog cimera Garsona Hobarda, takođe mladića og dvadeset i nešto godina; vidi se da je prilično ženskast.) GARSON Oh, mili!... (Proteže se) Sanjao sam nešto božanstveno! NORMAN Ta, požuri! GARSON Kao ručam ti ja s Rudolfom Nurejevim u „Baletskom kasinu“... NORMAN Žuri, Garsone, žuri. Tu mi je tata! Oblači se i kidaj. On ne zna za našu vezu. GARSON Šta? Ne zna? NORMAN Ne. Još nisam rekao mojima. GARSON Nisi? Ali poslali su mi čestitku za Božić! NORMAN Nisu oni – nego ja. Ja sam je potpisao. GARSON Ijao! Pa to je za mene – pravi udar. Pa mi živimo zajedno već godinu dana. Zašto im nisi rekao? NORMAN Nije to lako, Garsone. Naročito kad su u pitanju moji roditelji. Oni su još uvijek šokirani što se Ingrid Bergman preudala mada je imala decu. Nažalost, Garsone, moraćeš, za neko vreme, da odeš...

5 GARSON Da odem? (Pogleda budilnik) Pa tek je pola devet ujutru! (Interkom zazvrlji.) NORMAN Šta je sad? (Garsonu) Molim te, obuci se. (Otrči u dnevnu sobu. Garson uđe u garderobu. Norman govori u interkom) Da? BEN (Van scene, kroz filter) Gde ti je kog vrag,a to stepenište o kom si pričao? NORMAN Pa odmah desno od lifta. BEN (Van scene, kroz filter) Tuda sam i krenuo . I našao se opet na ulici. NORMAN Nabasao si na pogrešna vrata. BEN (Van scene, kroz filter) Znaš šta, ipak ću ja da rizikujem – i da se popnem s liftom. NORMAN Dobro tata. Baš divno što si došao... BEN (Van scene, kroz filter) Samo još nešto. NORMAN Šta? BEN (Van scene, kroz filter) Pritisni to dugme!! (Garson izlazi iz garderobe obučen u gaćice i potkošulju s kratkim rukavima. Norman okači slušalicu i pritisne dugme, a onda otrči u spavaću sobu.) NORMAN Žuri! Krenuo je liftom.

6 GARSON Ne vidim, mili, zašto ne bih mogao i da se upoznam s njim. Ja, znaš, ostavljam strašno fin prvi utisak. U jednoj samoposluzi, poslovođa mi je rekao da delujem neobično produhovljeno. NORMAN Sav si produhovljen, Garsone. Ali, prosto, još ne bih želeo da te vidi moj otac. GARSON Ako sad ne dobije kompleks niže vrednosti, neću nikad. NORMAN Lično ću da te oslobodim tog kompleksa, Garsone, obećavam ti. (Zvoni na vratima) To je on. Ti sad samo ostani ovde, a jaću već da ga se otarasim. (Norman ode u dnevnu sobu, zatvorivši vrata spavaće sobe za sobom. Priđe ulaznim vratima i pušta unutra svog oca. Ben Čembers je čovek ranih pedesetih godina. Ima radnju za hemijsko čišćenje odela u Dejtonu, Ohajo. Njegovom sopstvenom odelu kao da bi bilo potrebno peglanje. Nosi veliki kofer i izgleda malaksao) Tata! Uđi, uđi... BEN Sine...! (Grle se) Kakav ti to svet živi u ovoj zgradurini? Neko je po celom liftu nažvrljao „Lari Devenport je kurva“. NORMAN Sigurno – klinci. Nego, otkud ti u Njujorku? BEN (Unosi kofer i osvrće se oko sebe) Gle, gle, baš zgodan kutak. (Klima glavom. Garson iz spavaće sobe odlazi u kupatilo) Vidi se da si moj sin. Imaš odličan ukus. (Pogleda zavese) Nešto ti je ovo mnogo creveno, ali – tvoja stvar, dovoljno si zreo da znaš šta radiš... NORMAN A ti, šta radiš ovde? BEN (Poverljivo) Je li ti se mama već javljala? NORMAN Nije. Što bi imala da mi se javlja. Nešto nije u redu? BEN Sjedi, Normane. Imao bih nešto da ti kažem...

7 NORMAN Nije joj se, valjda, ništa desilo? Dobro je, je l' da? BEN Ama, fino je, fino. NORMAN Pa šta je onda? BEN Znaš onog tvog strica Džulijusa? NORMAN Pa naravno, kako ne bih znao čika-Džulijusa! Šta mu se desilo? BEN Isto što i tvojoj majci. NORMAN Ama, o čemu ti to govoriš? BEN O čemu govorim? Kidnuli su zajedno. NORMAN Šta? BEN To što ti kažem. Zajedno su kidnuli. Govorim ti to kao oštećena stranka. Sad si to čuo iz prve ruke. NORMAN (Uzdržavajući se da se ne nasmeje) Šališ se, tata. BEN Ne smej se, Normane. Nije to smešno. Tvoja majka i moj brat su se lepo spanđali i otišli na sever. Već su u jednom motelu u Kanadi. E, dabogda im se zadnjice smrzle i otpale od hladnoće... NORMAN Prosto ne mogu da verujem! Pa zar čika-Džulijus...

8 BEN Pa da. Tvoj čika-Džulijus. Moj brat Džulijus. I Džulijus – ljubavnik tvoje majke. NORMAN Pa to je smešno. BEN Smešno, je li? Ali je i istina, Normane. Časna reč. I to posle dvadeset šest godina braka. NORMAN Mama i čika-Džulijus kao par. Zbilja čudna kombinacija. BEN Dabome. A ja sam ih još i video gole, oboje... Ko zna koliko godina su tako terali. NORMAN (Ne smeje se više) A kako je došli do toga? BEN Kako? Ko zna! Eh, Normane, kad bi ti znao kakve su mi sve misli prolazile kroz glavu. Jer, Džulijus mi nije samo brat, nego štaviše i ortak, pa me je verovatno i potkradao. NORMAN Kako bi bilo da nešto popiješ? BEN Zašto ne? Takva žena zaslužuje da joj muž postane alkoholičar. (Norman ode u kuhinju pa iz nje donese čašu s kockama leda, a iz bara izvadi neku flašu, dok Ben nastavlja) Znaš, cele noći u autbusu, sve sam nešto mislio: da li da kažem Normanu, il' da mu ne kažem? A onda, k'o velim – kome bih drugom i mogao da kažem. Tvojoj sestri to ne mogu da kažem. Udata je za onog zamlatu, nadrilekara, pa su se sad uhvatili za neku novu religiju, šta li, jedu samo pasulj, pravo je čudo da su živi. I eto, kad čoveka snađe ovako nešto, dokle to može da se taji? Veruj mi Normane, dok sam bio dole i pritiskao ono dugme, još nisam mislio da ti kažem. NORMAN A kad si sve to otkrio? BEN Preksinoć...dok sam gledao „Nesalomljive“. Telefonirali su mi iz Kanade. Iz motela „Mesečina“ kod Montreala.

9 NORMAN Ama, šta traže u Kanadi? BEN Hoće tamo da počnu novi život. A pazi sad ovo: na recepciji su se prijavili kao gospodin i gospođa Smit. A, šta kažeš? Zar taj Džulijus nije snalažljiv? NORMAN A zašto je mami bilo stalo da znaš gde je? BEN Eh, znaš ti nju. Da ne brinem, eto zato... NORMAN (Pruža mu čašu) Izvoli. BEN Hvala. (Gutne malo, pa napravi grimasu) Šta ti je ovo? NORMAN Votka s orandžadom. BEN (Uzme još jedan gutljaj) Tja, ne liči ni na šta. I šta sad da radim bez nje? Kako smo se samo probijali kroz život. Razvili smo posao ni iz čega. Hemijska čistionica – u radnji od devet do pet. Zatvoreno subotom, i u toku jula i avgusta. Nije nam bilo lako. Prve četiri godine sam morao sâm da u košulje mećem onaj karton. A sad treba da nas vidiš. Samo prošle godine Džulijus i ja smo zaradili po čistih deset hiljada dolara svaki. A sad je otišla. Šta da radim, Normane, je li? Koga da nađem da je zameni na kasi? NORMAN Znaš, zbog takvog tvog stava je, verovatno, i došlo do svega toga.

BEN Ama, šta mi tu pričaš? NORMAN Mama je pobegla s čika-Džulijusom, a tebe pre svega brine ko će da je zameni na kasi?

10 BEN Šta, misliš to nije važno, a? Bogme, da znaš, valjala je on za to. Imala je nešto svoje. Umela je s ljudima. Sve uz osmeh. Uvek – „Dobro jutro“. Uvek – „Kako ste? Kako beba?“ Uh, što je bila licemer... Ali baš zato je i valjala za taj posao. NORMAN Samo, tata, da li si je ti voleo? BEN (Ljutito) Naravno da sam je voleo. Da je nisam voleo, misliš da bih joj dao da radi na kasi? Veruj mi, Normane – Bog mi je svedok – bio sam lud za tom ženom. Istina, to se možda nije videlo, ali na kome se to vidi – u mojim godinama? NORMAN Pravo da ti kažem tata, ja i nisam iznenađen što je mama pobegla. BEN Znao si sve to i nisi mi rekao? I ti si mi neki sin! NORMAN A ne, nisam to znao. Samo ne čudim se što se mama rešila da se malo provede. BEN Da se provede? Ovo nije provod, ovo je -- ono! NORMAN Otkud znaš? BEN Eto, znam... Kad je pošla, uzela je naš porodični album. Koja će žena, kad reši da se malo provede, da ponese čitavu hrpu starih forografija? To je svakom jasno... Kažem ti, Normane, prosto me muka hvata... NORMAN Tja, u braku katkad nije lako... BEN Znao sam da ćeš da me razumeš. Dobro je što sam došao baš kod tebe.

11 NORMAN Mama je imala svojih potreba koje si uvek prenebegavao. BEN Vidim – bolje da sam otišao kod tvoje sestre. NORMAN Hoću da kažem – u životu joj je, očigledno nešto nedostajalo. BEN Pričaj ti to nekom drugom. Ta žena je imala sve. Kapute, haljine, novčanike, a sredom nije morala da dolazi u radnju – imala je slobodan dan. A nisam morao da je puštam. Ne znaš ti kakve su žene, Normane. Sebične su, razmažene, i pravo da ti kažem, Normane, ako ti nije mnogo stalo do igranki – uopšte ti nisu ni potrebne. Moj ti je savet: ako ikako možeš, drži se podalje od njih. (Garson izlazi iz kupatila, obučen. Tokom sledećeg dialoga, namešta postelju. Obučen je u crvene somotske pantalone.) NORMAN (U neprilici, gleda da promeni temu) Hmm, da...pričaćemo o tome kad se vratim s posla.(Pogleda sat) Auh, treba već da krenem. Moram da aranžiram dva izloga kod Korveta. BEN Još se baviš time, je li? NORMAN Pa da. U poslednje vreme imam dosta posla. BEN Znaš, ako si hteo da budeš aranžer izloga, nisi ni morao da odlaziš iz Dejtona. I tamo mnogi aranžeri mlate lepe pare. Znaš onog Harvija Džonsona, što ima radnju za rasprodaje, odmah do moje? NORMAN Ne, ne bih rekao da ga znam. BEN E pa taj ti je uzeo nekoga da mu aranžira izlog. Dao mu je lepe pare, a ovaj, sve što je uradio – samo je prilepio čarape za staklo. Grozota jedna. Sunce je rastopilo sav lepak, i sad prosto ne znaš šta Harvi uopšte prodaje. A tek – što smrdi! Usmrdela mu se čitava radnja... Kažem ti, nemam je ništa protiv tog tvog zanata, samo -- meni to ništa nije potrebno. U izlogu imam samo jednu reklamu – „Naša je specialnost: zaštita odeće of moljaca“ – i gotovo... Ne uzdam ti se ja mnogo u reklame.Više se uzdam u lični kontakt. Zato mi je tvoja majka i bila toliko potrebna.

12 NORMAN Naravno, tata... Nego da vidimo sad, da ti nađem sobu u nekom hotelu. (Norman pođe ka spavaćoj sobi) BEN Šta če mi, ostaću ovde s tobom. NORMAN (Zastane i okrene se) Misliš baš ovde? BEN Osim ako ti to ne želiš. NORMAN Ta ne, nije da ne želim... BEN Onda je stvar sređena. (Ustane i pogleda oko sebe) Šta imaš tamo? Spavaću sobu? Ja ću ovde da spavam na sofi. Znaš, bolje da ne budem sam, razmeš me... NORMAN Pa da, samo ...eto... BEN Baš fino što sam došao kod tebe, Normane. Uvek si bio dobar, razuman dečko. Zato sam i bio malo razočaran što si stao na majčinu stranu i prije nego što... NORMAN Nisam ja stao na njenu stranu. (Za vrije sledećeg dialoga, Garsonu pada na pamet da razbije statuu Mislioca. Izvodi to pantomimon, pa tamišlja o tome dok to na kraju i ne učini.) BEN Eh, ništa ne mari. Tako i treba da bude. Sin treba uvek da bude na majčinoj strani. Jer, on je muškarac, pa instinktivno nastoji da zaštiti slabiji pol, čak i kad je ta žena stoprocentno kriva. NORMAN Zaboga tata, pa ti znaš da te ja volim...

13 BEN Naravno da me voliš. Ali nju više voliš, je li tako? I to oduvek. Slobodno priznaj. Mene to ne pogađa... Možda je bolje da ne ostajem ovde. Bolje da idem u hotel. Sedeo bih tamo, u foajeu, jedno dva-tri dana, i dobro porazmislio o svemu. Našao bih neku udobnu fotelju, a ti, ako budeš hteo da me vidiš, znaćeš gde sam. Tako će biti ponajbolje. (Maši se kofera). NORMAN Tata, imaš da ostaneš ovde, i gotovo. BEN Pa kad si baš navalio, ostaću. Na kraju krajeva, ne dolazim ja u Njujork svaki dan! (Garson tresne o pod Rodenovog Mislioca, koji se razbije na dva dijela. Onda glasno zavapi, okrenut prema dnevnoj sobi.) GARSON Oh, ne! (Uzme komade razbijene statue, stavi ih na postelju, pa priđe vratima da prisluškuje). BEN Šta je to bilo? NORMAN Ovaj, znaš... BEN Je l' tamo ima nekog? Ko je tamo? NORMAN Pa eto, u stvari... BEN Hmm! Naš ti Norman ima neku malu prijateljicu. Nije ni čudo što si gnjavio kada je trebalo da me pustiš ovamo. (Potapše Normana po plećima) De, de, sinko, nije to ništa neugodno. Kada sam bio u tvojim godinama – pre nego što sam se upoznao s tvojom mamom, naravno – i ja sam ti bio veliki ženskaroš... Istina, nisam imao svoj stan. Nalazili smo se dva puta nedeljno u garaži njenog oca. (Garson uzma s postelje komade one statue.) NORMAN To, znaš tata, to nije neka devojka, nego...jedan moj komšija. Koristi se mojim kupatilom. Njegov klozet je začepljen.

14 BEN Nije ni čudo. Kako se danas gradi. (Naglo se, širom otvaraju vrata spavaće sobe; Garson izjuri iz nje noseći ostatke skulpture.) GARSON Vidi! Slomio sam Rodenovog Mislioca. Zar to nije grooozno? Prosto mi dođe da se ubijem. Da lepo legnem i da se ubijem i ništa drugo. NORMAN Hmm...tata, ovo je Garson Hobart. Garsone, ovo je moj tata. BEN Mladiću... GARSON O, gospodim Čembers – najzad... Pa to je božanstveno... (Normanu) Znači, tako ćeš da izgledaš kad ostariš. Sigurno si straašno uzbuđen što ti je došao tata. (Benu) Moramo da vam sastavimo program obilaska Njujorka. Ima ovde šta da se vidi. Radio Siti, zgrada Ujedinjenih nacija, Kineska četvrt, pa vožnja brodićem oko Menhetna. Ovaj grad ima šta da ponudi svojim gostima. BEN Čujem da imate teškoća s klozetom. NORMAN Baš sam rekao tati da upotrebljavaš moj jer tvoj nije ispravan. GARSON Zar nije? BEN Znate, vrlo je teško udesiti da taj prevoj na somotskim pantalonama bide kao što treba. Zato je ne volim ni da ih pipnem. NORMAN Tata će da ostane ovde na nekoliko dana. GARSON Stvarno?

15 NORMAN Da, stvarno. GARSON (Pročistivši grlo) Ne znam da li ste bili ranije u Njujorku, gospodine Čembers, ali treba da znate – ovaj vam je grad pun iznenađenja. NORMAN (Benu) Tata, što ne odneseš kofer u spavaću sobu? Brzo ću da se vratim... BEN Da, da, dobro. E pa Garsone, milo mi je što smo se upoznali. Svaki prijatelj mog sina – je i moj prijatelj. (Ben ode u spavaću sobu sa svojim koferom, dok se nastavlje razgovor između Normana i Garsona. Ben baci kofer na postelju, zaviri u garderobu, pa onda u kupatilo, pa uđe u njega.) GARSON Vidiš, odmah sam mu se dopao. Što mi nisi dao da mu kažem? NORMAN Zato što sad nije zgodan momenat. U mojoj porodici se desilo nešto strašno. Mama mi je pobegla sa stricem. GARSON Štaaa? NORMAN Moja majka je pobegla s bratom moga oca. GARSON O Bože. Ti provincijalci! Baš svašta od njih... NORMAN To ga je veoma pogodilo, pa zato mislim, ne bi bilo zgodno da mu sad kažemo za nas. GARSON Možda imaš pravo. Nego, znaš šta. Pripremiću večeras specijalnu večeru. Imaćemo patku sa sosom od pomorandže, staviću crveni stolnjak i sveće; pustiću neke Mantovanijeve ploče, pa kad iznesem desert – možemo da mu kažemo.

16 NORMAN Nemoj da se ljutiš, Garsone, ali, čini mi se, ne bih to ni doveče mogao da mu kažem. GARSON Dobro, pa šta ćeš onda? Kad me bude po ceo dan gledao kako ovde perem, čistim i kuvam, shvatiće da nisam s tobom samo zato da bih upotrebljavao tvoj klozet. NORMAN Garsone, moraćeš da se iseliš odavde, na neko vreme. GARSON A se iselim? NORMAN Dok ne budem mogao da mu kažem to o nama. GARSON I kud da odem? NORMAN Zar ne bi moga da provedeš nekoliko dana kod Filipa i Džerija? GARSON Uh, tu dvojicu prosto ne mogu ni da smislim! Taj Fil, s onom njegovom naranžastom frizurom, a tek Džeri, s novim nosom...lepo mi idu na živce! NORMAN A kod Džordža i Hozea? GARSON Bolje odmah da ti kažem, Normi; ja ne odlazim odavde, da znaš! NORMAN Imaš da odeš, Garsone, i gotovo! GARSON Šta sam ti uradio da tako postupaš s mnom? Zar sam ja to zaslužio? Trudio sam se da ti stvorim ovde pravi domaći kutak...

17 NORMAN I uspeo si, Garsone. GARSON Normi, reci mi istinu. Da li me se stidiš zato što sam viši od tebe? NORMAN Garsone, moraš da odeš. GARSON Pa lepo. Ne treba više ništa da mi kažeš. Ako ti zatrebam – biću dole, kod Larija Devenporta. NORMAN Šta imaš tamo da tražiš? GARSON Šta te se tiče kud ću ja odem? Kao da zaboravljaš da sam i ja ljudski stvor, da i ja nešto osećam. Ako hoćeš da me izbaciš, molim, izbaci me. Mogu i posle da dođem po moje stvari. Mirno ću da odem. Neću ti praviti scene. BEN (Izlazi iz kupatila,prolazi kroz spavaću sobu i ulazi u dnevnu) Znaš li ti Normane, šta me u celoj stvari najviše nervira? Otišli su – mojim kolima. (Vrati se u spavaću sobu). GARSON (Idući ka spavaćoj sobi) Želim vam lep provod u Njujorku, gospodine Čembers. Ne zaboravite da svratite do Kipa slobode. (Ode do ulaznih vrata) Zbogom, Normi. I nemoj da se iznenadiš ako jednog dana primetiš da se i tvoje ime povlači po liftu. (Ode). NORMAN (Idući ka spavaćoj sobi) Tata... BEN Somotske pantalone! Ja, u mojoj radnji, neću ni da ih pipnem. NORMAN (Prilazeći komodi) Evo, ovde možeš da ostaviš stvari. BEN Je li, Normane, koliko ovde plaćaš hemijsko čišćenje odela?

18 NORMAN Kako-kad. Dva i po...tri dolara. BEN To bogme, nije malo. Mogao bi i da šalješ odela meni, poštom. NORMAN (Otvori jednu fioku, pokupi sve iz nje i prebaci u drugu fioku) Evo, je l' ti dovoljna jedna fioka? BEN Još kako. NORMAN (Pokaže garderobu) Odela možeš da staviš u garderobu. A ja bih sad mogao da se umijem. Treba da idem na posao. (Ulazi u kupatilo). BEN (Viče, kako bi ga Norman čuo) Znaš Normane, kao momak, ti si vrlo uredan. Tu si ti na majku. Eto, i zbog toga će ona da mi nedostaje. Makar bila bolesna, ili ne znam šta da se desi, kuća je uvek bila kao ogledalo, a i ja sam uvek imao čist veš. Tebi to sad i ne izgleda bogzna kako važno, ali kad se približiš pedesetim, čisto rublje, topao kaput i televizor u boji dođu ti na vrh liste. (Izvadi odelo i stavi ga u garderobu. Gurne u stranu Normanova odela, i pri tom otkrije na jednoj vešalici – žensku haljinu. Okači svoje odelo i izvadi haljinu, smešeći se. Sad govori za sebe) A majka još priča kako joj je sin stidljiv. (Pogleda etiketu) Veličina L. „Saks“ iz Pete avenije. Povisoka je, nema šta, ali je bar iz bolje kuće. NORMAN (Iz kupatila) Šta je bilo? BEN Ništa. Samo ti razgledam garderobu – uživancija jedna! (Vraća haljinu u garderobu, za sebe) Beatris je nosila upola manji broj kada sam joj se udvarao. (Odmahuje glavom) Tja! Živiš s jednom ženom dvadeset šest godina, i ne znaš kakav joj je seksualni nagon! (Nastavlja da se raspakuje) Ne mogu to da razumem. Šta taj Džulijus vidi u njoj? Ali, bio je lukav, nema šta. To moram da mu priznam. Sačekao je prvo da se plati kompletan račun za popravak njenih zuba... A njoj nisu bili dovoljno dobri zubari iz Dejtona. Morala je da ide u Kolumbus, kod onog fićfirića... Auh, bogamu, dobro sam se setio! Pa sâm Džulijus ju je tamo vozio dvaput. NORMAN (Izlazi iz kupatila, brišući lice ubrusom. Dohvati ključ koji je bio na komodi) Evo ti ključ, ako budeš hteo da izlaziš.

19 BEN Aha, dobro. (Uzme ključ) Znaš, možda i ne bih trebao samo nju da krivim. Na kraju krajeva, Džulijus je neženja, tri godine mlađi od mene. Uvek se kicoški oblačio...nikad nije imao manžetne na nogavicama, uz sako je nosio maramu...pa još s onom istetoviranom ružom na grudima, šta ćeš, za neke žene sigurno je bio itekako seksipilan. NORMAN Je l' zbilja nećeš da uzmem slobodan dan? BEN Eh, pusti, nema smisla. Neću da zbog mene remetiš tvoj lični život. Možda uopšte nije ni trebalo da dolazim ovamo. NORMAN Veruj mi, tata, strašno se radujem što si došao. A za mamu – ne brini! Kladim se u šta god hoćeš da će da ti se vrati. BEN Ko to uopšte želi? Žena od četrdeset devet godina, iz čista mira, rešava da postane boginja ljubavi... Da ti dam jedan savet, Normane. Nemoj nikako da se oženiš nevinom devojkom, jer će jednog dana, ma kol'ko ta nevina devojka bila stara, ma kol'ko bila ružna, jednog dana će da se probudi, da se pogleda u ogledalu, i da se upita... (Slegne ramenima) „Eh, šta mogu da izgubim?“ I, ni pet ni šest, ima da se zaputi u Kanadu s tvojim bratom. NORMAN (Videći da mu je otac uzrujan) Zbilja tata, moža bi bilo bolje da ostanem s tobom kod kuće. BEN Koješta, samo ti idi. Imaš posla, i zato – idi. Ništa ne brini za mene. Nećemo više da govorimo o toj stvari. Već sam je zaboravio. (Poslije jedne sekunde) Kako može tako nešto da mi napravi žena koja je dvadeset šest godina živela s jednim plemenitim mužem, blage naravi... NORMAN Ti kao da nešto zaboravljaš: možda ga ona voli. BEN Kao može da ga voli. Ima tu drugih, dubljih razloga. Džulijus joj je sigurno svašta obećavao. Jedno treba da znaš, Normane: tvoja majka nije bogzna kako pametna žena. Mnogo puta sam je uhvatio kako iza kase računa na prste. Ne, ne, ko zna kako ju je Džulijus obrlatio...

20 NORMAN Ti prosto nećeš tata, da to realno sagledaš. Nećeš da priznaš istinu. Možda se oni vole, i zato se bolje pomiri s tim. Ma koliko ti to izgledalo staromodno – ljubav je i danas važna stvar; ljudi su spremni da za nju štošta žrtvuju, pa makar time i povredili one koji su im najbliži. BEN (Počne nešto da njuška, okreće se ka kupatilu) Šta to smrdi? NORMAN (Vadeći sako iz garderobe) A, to je sigurno macina kaka. BEN Imaš mačku? NORMAN Da, čistokrvnu angorsku, belu. Ali sad je kod veterinara, na posmatranju. BEN Što baš – mačku? Šta će kome mačka? Da sam neženja, ne bih nikoga trpeo u stanu. Čovek se prebrzo veže. Veruj mi Normane, život nije lak...imaš li žilet? NORMAN Ali, tata... BEN (Prekine ga, braneći se) Ne treba mi za vene. Treba da se obrijem. NORMAN Imam u kupatilu. BEN Pravo da ti kažem, Normane, samoubistvo u mojim godinama nema nikakvog smisla. Jer, u stvari, koliko godina se tako uštedi? (Ode u kupatilo i zatvori vrata). NORMAN (Priđe telefonu na stolu i brzo okrene broj. Tiho u slušalicu) Leri? Ovde Norman...Norman Čembers. Znaš ti dobro koji Norman. Je l' Garson kod tebe?... Hteo bih da razgovaram s njim. (Pauza) Garson? Slušaj, žao mi je što sam te tako natjerao da odeš, ali šta sam mogao... Nisam te izbacio... Reći ću mu. Samo, sad nije zgodan trenutak... Neću da ostaneš tu, Garsone. Što ne uzmeš sobu u hotelu? Recimo, u „Plazi“? Bilo bi ti to kao letovanje! Znaš i sam koliko voliš hotelske salone... Zaboga, Garsone, budi razuman...Gars...Garsone! (Tresne slušalicu) Do vraga! (Uzme sako i istrči iz stana).

21 BEN (Izlazi iz kupatila s ubrusom oko vrata) Fuj! Šta će odraslom čoveku mačka? (Prilazi telefonu u spavaćoj sobi, gleda ga za trenutak, podigne slušalicu, spusti je, onda se opet vrati, ponovo je podigne pa okrene nulu) Halo, centrala? Hteo bih da razgovaram s Montrealom, u Kanadi. Treba mi gospođa Smit u motelu „Mesečina“... Ne, ne znam broj... Moj broj? (Pogleda dole) 429-1878. Unećete mi to posle u račun. (nestrpljivo čeka nekoliko trenutaka,a onda počne da pevuši. Za sebe) Moram tako. Što je pravo – pravo je. (U telefon) Beatris, moraš da mi vratiš onaj porodični album. Nemaš prava... Ko? Ko je to? A, centrala... Šta je s gospođom Smit?... Koliko? Petoro gostiju s tim prezimenom? Pa je l' to neki njihov seminar, šta li? Nego recite vi tom njihovom recepcionaru da ta gospođa Smit koju tražim ima četreset devet godina, smeđu kosu, i frizuru kao gospođa Nikson... Ili, bolje, dajte da ja s njim razgovaram. Sve ću ja da platim... Hvala...Halo...slušajte, dajte mi moju ženu što je tu s mojim bratom... Izvinite, ne razumem vas. Parle vu engleski? Ama, dajte mi direktora! (Naglašenije) Di-rekto-ra! (Trudi seda to izgovori što francuskije) Di-rek-te-uuu-ra!... La bos...La metr de...ne znam čega... (Ustranu) Eh, kad čovek razgovara s tim hokejašima! Ubij Bože! (U telefon) Halo... Javljam se iz Njujorka. S kim razgovaram?... Slušajte, mon šer... Tražim moju ženu, koja je tu odsela s mojim bratom. Bra-tom. Tako je – frerom. Kao Frer Žak, tako je. Samo što je ovo frer Džulijus. Nego, prijavili su se kao gospodin i gospođa Smit... Da, znam da ih imate petoro. Zato sam i hteo da parlam s vama. GARSON (Uđe u stan. Očigledno je ljut.Pojuri odmah u spavaću sobu) Izvinite! BEN (Pokaže mu kupatilo) Treba vam klozet? Samo izvol'te. (U telefon) Ne, ne vi, mon šer... Pazite, ti Smitovi koje tražim dovezli su se u „Dodžu“ s tablicama iz Ohaja. (Garson uzima kofer iz garderobe, stavlja ga na postelju uz Benov kofer, i žurno počinje da ga puni, ne trudeći se da stvari budu pažljivo spakovane. Za sve to vreme, Ben je na telefonu; vidi se da ga veoma zbunjuje to što Garson radi) Slušajte, mon šer, možda će ovo da vam pomogne. Taj čovek ima tupe...ama ne „d“ nego „t“, „t“ kao trtica. Pobogu, pa tu smo reč uvezli od vas!... Dobro, nek' bude tu-PEE, pa šta, važna stvar... Nego, žućkast mu je i malo nakriv... A, znate na koji par mislim? Tako je...to su oni...Smitovi. E, sad pazite, mon šer: jesu li im kola neoštećena? Pogledaćete, jel' da? Nećete da zaboravite? (Stavi šaku na slušalicu i gleda Garsona, koji je izvadio haljinu iz garderobe. Vrlo je zbunjen. Garsonu) Šta to radite? (Opet u telefon) Dajte mi njihovu sobu, molim vas. (Garson vrlo pažljivo slaže haljinu u svoj kofer) Šta? Stavili su obavest – „Ne uznemiravajte“? Kako to mislite? (Primeti da je Garson spakovao haljinu i da sad zatvara kofer) Spakov'o je i haljinu!... Čekajte malo, mon šer. (Garsonu) Ehej, pa uzeli ste haljinu Normanove devojke! GARSON (Bučno zatvori kofer, ispravi se i vrlo dramatično izjavi) Ja...ja sam „ona“! (Naglo se okrene i gordo izađe). BEN (Zapanjen) Mon šer...imam za vas lošu vest. Izgleda da mi je sin – peško! ZATAMNJENJE

22 SCENA 2 (Kasnije, istog dana. Knjige – na sve strane po sobi. Na sofi, na podu, itd. Ben je na sofi i prelistava jednu od njih. Ima nekoliko knjiga na krilu.) BEN (Primetivši publiku, ustaje) Znate li kakve su vam ovo knjige? O homoseksualcima. Mislite da je lako ući u nekakvu knjižaru i zatražiti takve knjige? I to da uđe jedan ovakav, zreo muškarački muškarac kao što sam ja?... A tek kako me je prodavac pogledao! Sreća moja što sam imao tamne naočari... Ta me je knjižara zaprepastila. Knjige o američkoj istoriji – dva reda. A o pederima – čitav zid... I to odmah iza crkve Svetog Patrika... Evo da vidite. (Čita naslove nekih knjiga i baca ih na sofu kad bi pročitao naslov) „Homoseksualac u Americi“... “Klozetski homoseksualac“... Homoseksualnost – za i protiv“... A tek ova... “Formiranje homoseksualaca 1970“... Ne bih se, bogme, iznenadio kad bih jednog dana uzeo „Riders dajdžest“ i tamo, crno na belom našao članak o „najnezaboravnijem homoseksualcu koga sam ikad sreo“. Kažem vam, prosto ne znam šta da radim. Čitam ove knjige već ceo dan i u glavi mi je samo još veća zbrka. Jedan kaže da je to psihološka stvar. Drugi kaže da je čisto fizička. Jedan kaže da je prirodna. A drugi – da je neprirodna. Jedan kaže da to treba suzbijati. Drugi kaže da se ne treba mešati. E lepo ne znam na čemu sam. Znam samo da ja za to nisam uopšte kriv. Vodio sam ga na utakmice, na boks mečeve. Kada je imao četiri godine, kupio sam mu kutiju s alatom...sa šrafcigerom i klještima... Možda je to – zbog njegovog imena. Norman! Nisam hteo da se tako zove. Ko danas daje dečacima takvo ime? Hteo sam da mu dam pravo, pravcato muško ime. Recimo – Džek! Čim izgovorite to ime – Džek – odmah se pojavi pravi muškarac. Ne čujete... (Korakne, vrckajući se, tankim glasom) „Evo tatice, dolazim...“, nego... (Isprsi se. Dubokim muškim glasom) „Šta je, ćale?“ (Normalnim glasom) I šta sad čovek da radi? Da ga pošalje psihijatrima? Mnogo vajde od njih! Samo znaju da krive roditelje. A možda smo i krivi. Da mi je samo znati – zašto. Kad je bio dečak, oblačili smo ga u plavo... Šta još otac treba da radi? Svaki šesti! Tako piše u jednoj knjizi. Svaki šesti muškarac u ovoj zemlji je imao ovakva ili onakva homoseksualna iskustva. Zamislite, molim vas – svaki šesti! (Pokaže prvi red u gledalištu) Samo u ovom redu mogu da budu trojica od vas!... Ne znam ša je to s današnjim svetom. Kad sam bio mali, uopšte nije bilo pedera, sem možda, malog Pitera Votersona. Nosio je naočari i dobijao dobre ocene, za poeziju je bio glavni, i devojčice su ga tukle. Ali, ne, ne, sigurno ni on nije bio takav. Oženio se i dobio šestoro dece. Sve sami muškarčići. (Priseti se nečega) Auh, jadni Piter! Zalomio mu se „jedan od šest“, a on ni pojma nema. Prema ovim knjigama, to može svakog da zadesi. Pišu tu o jednom slučaju... (Dohvati neku knjigu) Srećno oženjen čovek, s dvoje dece i trećim na putu, kućom u lepom naselju na periferiji...nabasao je jednog dana na poštara, oči su im se srele, i – „Zbogom porodico!“...sad žive u San Francisku, imaju radnju s antikvitetima,vrlo lepo im ide... A po jednoj drugoj knjizi, evo svi mi imamo homoseksualne naklonosti. Ceo dan zbog toga lupam glavu. Da l' sam i ja ikad osetio tako nešto? Sećam se, jedino, kad sam išao u bioskop, da mi se Rok Hadson mnogo sviđao. Ali čim bih stigao kući, toj idili bi došao kraj... Kako to počinje? Kako je počelo s mojim Normanom? Trebalo je da to otkrijem još u začetku. Aha, kad je maturirao! Tada su se ispoljili simptomi. Na proslavu je poveo – majku. Koji maturant tamo vodi majku? I kakva je to majka što na to pristaje?... A možda sam baš ja kriv? Možda sam ga preterano cmakao. Ćerku možeš doživotno da ljubakaš. A Normana...trebalo je da prestenem čim je napunio osamnaest godina...sad mi preostaje samo jedno. Imam da budem oštar. Premlatiću ga na mrtvo ime, pa ću ga odvući kući...gde će da nađe nekog zgodnog momčića i sve da počne ispočetka... Šta da radim, bogamu, šta? Samo da ne saznaju naši poznanici, daleko bilo, inače – ode sve u... To što mi je žena otišla s bratom, to je u redu. To je

23 normalno. Al' ovo... A možda se i varam. Možda to i nije ono što ja mislim. Zašto ne bi i jedan normalan, zdrav momak imao ovakav sladak stančić, lepu macu, i druga kao što je Garson... A, ne, nemoguće! Sin mi je, bojim se, postao topli brat. (Ječi) To boli! (Čujemo da se okraće ključ u ulaznim vratima. Ben naglo zastane i pogleda k vratima i onda uvis) Uffff! Mi o vuku, a... NORMAN (Ulazi) Zdravo tata! Tražio sam te telefonom, ali si bio izašao. BEN (Nasumice uzima jedno knjigu i podmetne je Normanu pod nos. Preteći) A-haa! NORMAN (Odmakne knjigu pa pročita naslov) „Homoseksualnost i francuska revolucija“. BEN Da nećeš da porekneš, a? Da nećeš možda da porekneš? (Lupi po koricama) Taj si, je l' tako? NORMAN Verovatno je trebalo da ti to kažem mnogo ranije... BEN Ne, ne, Normane! Ti – ne! Ne govori mi to. Neću ni da čujem. Ne verujem, i gotovo. To nije istina. NORMAN Istina je, tata. BEN (Uzbuđen) Nije! Hajde, kreni, dokazaću ti. Koračaj malo po sobi. NORMAN Ali, tata! BEN Rekao sam ti da koračaš po sobi. (Odmakne se nekoliko koraka i da znak Normanu da krene. Norman na to ne obraće pažnju, već samo iden ka njemu preklinjući ga). NORMAN Zaboga, tata... BEN (Gledajući kako Norman korača prema njemu) Eto! Čak i ne koračaš kao oni. A sad kaži „Misisipi“.

24 NORMAN Tata, molim te! BEN (Oštro) Kaži „Misisipi“! NORMAN Misisipi. BEN Eto vidiš! Ne hodaš kao oni, ne govoriš kao oni. Zato i kažem – ti nisi jedan od njih. NORMAN Što se, zaboga, toliko uzbuđuješ? BEN Čekaj malo dok ti ne dobiješ sina – homoseksualca, pa ćeš znati što se uzbuđujem...Normane, reci mi da to nije istina. Reci mi – da uzimaš droge. Uzimaš ih, je l' da? Droge, a? Droge, pa dabome! Hvala Bogu! Sad ću bar moći mirno da spavam. NORMAN Ne uzimam droge. Ništa ne uzimam. Dobro, zar ne možemo o tome razumno da razgovaramo. BEN Razumno? Samo mi razum ne pominji. Znaš šta je razumno? Razumno je kad sin ode iz Dejtona, stigne u Njujork, pa jednog dana njegov otac bane bez najave i zatekne ga u postelji s nekom ženom. Sa ženom, jesi li čuo? Starijom, mlađom, debelom, mršavom, crnom, belom, crvenom, razrokom, bilo kakvom! Ali – ženom! To je – razumno! NORMAN Ja samo znam, tata, da sam ono što jesam – i to je sve. BEN A ja ti kažem da ti nisi ono što jesi – i to je sve!... Jesi li išao zbog toga kod lekara, Normane? NORMAN Zašto bih išao? Savršeno sam srećan... BEN Kako možeš da budeš srećan bez žene?

25 NORMAN Kako mogu i drugi... BEN Tvoj čika-Džulijus nije mogao... Je li, Normane, da to nije zato što smo se tvoja majka i ja svađali? Da nije bila suviše oštra prema tebi? A ja – suviše mek? Da nije zbog sredine u kojoj smo živeli? Ili te nismo dovoljno okružili ljubavlju? I zar si na matursku zabavu baš morao da vodiš – majku? Moramo to da zaustavimo, Normane, prije nego što nam cela stvar izmakne iz ruku. NORMAN Ta hoćeš li, molim te, bar jednom u životu pokušati da me razumeš? BEN A, tako dakle, Nisam imao dovoljno razumevanja. Eto, sad sam ja – kriv! Znao sam! NORMAN Niko nije kriv, tata. Tu uopšte nema krivice. Prosto, neki su ljudi malo drugačiji. I kako možeš da budeš protiv toga? BEN Tako – što sam ti otac. Eh, trebalo je da te nateram da završiš koledž. Da si slučajno neki knjigovođa, a ne, idi-mi-dođi-mi...aranžer izloga, to se sigurno nikada ne bi desilo, da znaš! NORMAN Desilo bi se to ma šta ja bio. BEN Ma nemoj! Da l' neki drvoseča, recimo, ima... (Osvrne se da pokaže prema prozorima)...zavese k'o bulke? NORMAN Takve sam zatekao. BEN Nego, znaš šta ću da radim? Potražiću onog našeg rođaka, Bertrama. NORMAN Kakvog Bertrama? BEN On je kožni lekar. Možda zna nekoga...

26 NORMAN (Okrene se pogledavši prema plafonu) Ovo je nečuveno! (Benu) Kako ti to ne ide u glavu, tata? Što god da uradiš ili kažeš, ti ili neko drugi, ništa se ne može promeniti. A i ja neću da se išta promeni. (Zazvoni telefon. Norman pođe u spavaću sobu da se odazove. Ben krene za njim, vičući.) BEN Pazi, nemoj da me naljutiš! NORMAN (Podigne slušalicu u spavaćoj sobi) Halo, Garsone, gde si? Slušaj, žao mi je zbog onog jutros... Molim te Garsone, ne mogu sad o tome... Ne moram da mu kažem. Već zna... BEN (Otima mu slušalicu) Daj mi to! (U telefon) Hej, ti, u somotskim pantalonama! Nađi sebi nekog drugog dasu. Veridba je raskinuta! (Spusti slušalicu). NORMAN Nisi to morao da uradiš. BEN Sad ja preuzim stvar u svoje ruke. Znam ja kako s tobom treba...ve ću ja to da sredim. (Pohita iz sobe. Zgrabi sako sa stolice i pojuri ka vratima). NORMAN (Žuri za njim) Tata, tata, ne znaš šta činiš... BEN Ne znam, a? E pa, vidjećeš! Nisam uzalud bio dvadest šest godina srećno oženjen! (Izjuri napolje. Potpuno zbunjen, Norman gleda nekoliko trenutaka za njim). ZATAMNJENJE

27 SCENA 3 (Kasnije iste večeri. Benove knjige su na stolu, uredno složene. Stan je diskretno osvetljen. Norman je ispružen na sofi. Sluša album Džudi Garland i pijucka neko piće. Otvaraju se ulazna vrata.) BEN (Ben kroz odškrine vrata) Normane? NORMAN Zdravo, tata. BEN Jesi l' sam? NORMAN Jesam. BEN (Ben uđe i zatvori vrata) Je li to Džudi Garland? NORMAN Jeste. BEN Tako fino peva. (Isključi gramofon) Mnogo mi se sviđala. Naročito mi se sviđala u onim filmovima s onim pacvrljkom... Kako se ono zvaše? NORMAN Miki Runi. BEN To ti je glumčina. On i Cezar Romer, to su mi ljubimci. Stvarno je čudno što nisu snimili zajedno ni jedan film. Znaš gde su bili dobri? U filmu o nekoj podmornici. Al', eto, takvi se filmovi više ne prave. NORMAN (Najzad menja temu) Znam kako ti je, tata, otkako si otkrio to o meni, ali... Zar nikad nisi pomislio da se mogu razviti iskrena osećanja i prava ljubav između dva ljudska stvora, koja su, slučajno, obojica...

28 BEN (Skoči na njega) Umukni! Sad ja govorim. Nemoj da mi staješ na muku. Nisam ja više mladić, Normane. Kad se čovek u mojim godinama ovako razbacuje, može da pandrkne dok trepneš! NORMAN Neću s tobom da se svađam, tata. Prosto, neki ljudi su – BEN Ne govorimo sad o nekim ljudima, nego o tebi. To što ti radiš, Normane, nije normalno. NORMAN (Pokaže na Benove knjige) Dobro, jesi li pročitao bar neku od tih knjiga? Ako jesi, valjda sad imaš neku predstavu o tome šta je to jedan homoseksualac. BEN Opominjem te, Normane: neću više da čujem tu reč iz tvojih usta. Muško si, kao i ja... Pa zar si zaboravio kako sam te vodio u park da se loptamo? Uzeo bih pravu, pravcatu takmičarsku loptu za bejzbol pa bih ti je bacao iz sve snage, a ti bi je hvatao. Nije se moglo desiti da je ne uhvatiš... Da si je koji put ispustio, možda bih još i očekivao ovo...ovaj...ovaj tvoj novi život. Ali ni jednom nisi ispustio loptu. Sećam se kako sam govorio tvojoj majci: Beatris, taj zna kako se 'vata. NORMAN To što se sa mnom desilo nema nikakve veze s bejzbolom. BEN Dobro, da sad manemo bejzbol. A šta ćemo s Čarlijem, psom kojeg si imao punih deset godina? Voleo si ga. Nikad nisi ni poželeo mačku. Mrzeo si mačke. I sad, najednom, imaš mačku. NORMAN Flufi je Garsonova mačka. BEN Eto, vidiš. Nisi ti takav, nego on. Ti voliš pse, voliš i bejzbol. Ti si normalan. NORMAN Ako nećeš, tata, da o tome razložno razgovaramo, nema smisla da ovo uopšte nastavljamo. BEN Imaš pravo. Nema više diskusije. Nisam ni došao da pričamo. Došao sam zbog mnogo važnije stvari. Imam za tebe jedno iznenađenje. Nemoj da gledaš ovamo.

29 NORMAN Tata! BEN Okreni se na drugu stranu, i nemoj da gledaš. (Priđe vratima i otvori ih. Govori u hodmik) Možeš sad da uđeš. (Ulazi neka očigledna prostitutka) Normane, ovo je Meri. Meri, ovo je moj sin, Norman. MERI Ćao, Normane. (Benu) Baš je sladak. (Normanu) Gde 'oćeš da uđem? Tamo? (Pokaže spavaću sobu). NORMAN (Benu) Pobogu, šta to radiš? BEN Mislim, prosto, da bi za tebe bilo dobro da se upoznaš s Meri. Znaš , ona je iz Kolumbusa. (Meri) Imamo tamo neke rođake. MERI Ma, grebeš Kolumbus. Vrtela sam tamo guzicom godinu dana -- 'tela je da mi otpadne – i nisam u'vatila ni čistih pet 'iljada. NORMAN Teraj je odavde, tata! BEN De, de, Normane, fino će ona s tobom... Je l' da Meri? MERI (Benu) Dabome. (Normanu) Tvoj ćale kaže – danas ti je rođendan. Dobar ti je ovaj tvoj ćale, nema šta. NORMAN (Glasnije) Rekao sam ti – teraj je odavde! BEN Pa ja sve to za tebe, Normane. Ako samo provedeš malo vremena s njom, siguran sam – NORMAN Pa lepo, onda idem ja. (Uzme svoj sako i pođe).

30 BEN Molim te, Normane. Samo jednu noć... Pokušaj – bar jednu noć! Šta možeš da izgubiš? MERI Je l' nevin, a? NORMAN (Benu) Kako možeš da budeš takva budala? BEN (Šljepi ga po ustima) Pazi šta govoriš. Još uvek sam ti otac. MERI (Najednom zabrinuta) Ama, šta je to s vama dvojicom? NORMAN (Potresen, Benu) Sklanjaj mi se s puta. BEN Molim te, Normane... Nisam hteo... NORMAN Kažem ti – skloni mi se s puta! MERI Ehej, šta se ovde događa? (Norman odgurne Bena u stranu i izjuri. Ben pohita za njim, preklinjući.) BEN Čekaj, Normane! Ja sve to samo za tebe! (Viče) Misliš da mi je bilo lako da je nađem? Morao sam da pitam policajca! (Shvati da mu to ništa ne vredi. Priđe sofi, sedne i zagnjuri glavu u šake) Bogamu, pa to ti je da se čovek rasplače... MERI Je l' će da se vrati? BEN (Ne obraćajući pažnju na nju) Ne mogu prosto da verujem. Sin mi je homoseksualac, žena nevernica... (Pogleda Meri)... a ja počeo da trgujem belim robljem. Nikad se u životu nisam gore osećao. Šta sad

31 da radim? Da mu je bar majka ovde...A ona – gde je? U motelskoj sobi s porukom na vratima, gde piše: „Ne uznemiravaj!“ MERI (Sedne na sofu, pomalo u neprilici) E, laknuče mi kad se u gradu, za praznik, okupe popovi... BEN Šra da radim, Meri? Šta da radim? MERI Znaš, ja ti ne volim da se natežem s mušterijama. Znam samo da imam da dobijem lovu – bez obzira da l' je nečeg bilo, il' nije bilo. (Prekrsti noge) Pa, je l' će da bude? BEN (Odmeri je, pa skrene pogled, pa je opet pogleda) Jesi l' probala orandžadu s votkom? MERI To ćemo posle. (Ustane, ode u spavaću sobu i počne da se svlači). BEN (Odmahuje glavom, publici) E dragi moji, kad cela porodica iz jednog malog grada padne đavolu u šake, onda, bogme – jadna naša zemlja! ZAVESA KRAJ PRVOG ČINA

32

DRUGI ČIN SCENA 1 (Kasnije, iste večeri. Ben telefonira. Postelja je aljkavo nameštena. Ben je u košulji. Bez mašne.) BEN Ama, mon šer, jeste li sigurni da nisu u sobi?... Dobro, možete li opet da proverite? Možda se zajedno tuširaju... (Za sebe) Eto, imaću o čemu danas da razmišljam. (U telefon) Ne, ne, ništa. Slušajte, mon šer, važno je da je dobijem. Znate li kud su otišli? Ne znate, a? Dobro, jesu li uzeli kola? Naravno, briga njega koliko će da ih drnda!... Nego, molim vas, imao bih nešto da joj poručim... Ne, ne, ne da ih poučim, nego – da im poručim... Imate olovku i malo papira? Ko malo kapira? Ama, ne, nego -- malo papira! Da nešto pribeležite i da date gospođi Smit... “Draga Beatris, žao mi je što remetim tvoj medeni mesec“ – pazite, nije ledeni, nego medeni – ne morate baš da se smejete, mon šer... (Nastavlja) „...ali desilo se nešto veoma važno...“ (Otvaraju se ulazna vrata i Garson ulazi s koferom.) GARSON Ima l' koga? BEN (Reaguje) Normane? (U telefon, uzbuđen) Mon šer, moraću malo posle opet da vas zovnem. Bon Suar. Vidi, molim te, imaju i sobni priključak za telefon... Normane, žao mi je zbog – (Okrene se i ugleda Garsona) Ti!! GARSON (Spuštajući kofer) Milo mi je što ste tu, gospodine Čembers, jer ima puno stvari o kojima treba otvoreno da porazgovaramo. Znam šta mislite. Sigurno se pitate: „Šta ja znam o ovom mladiću?... Kakvog je obrazovanja? BEN Pusti ti to. Ne mislim ja ni o kakvom mladiću, niti o tome kako je obrazovan. Ja sad imam samo jedno na umu, a to je – ubistvo! GARSON Čekajte malo, gospodine Čembers. Pa mi tek što smo se dans upoznali... (Beži u spavaću sobu) Navići ćete se na mene, verujte mi. Još ćete me zavoleti, budite sigurni.

33 BEN Treba da shvatiš, Garsone, da ja ništa nemam protiv tebe lično. Možda si zbilja simpatičan momak. Da sam te sreo u nekom društvo, ništa mi to ne bi smetalo, naročito – u većem društvu. GARSON U društvu sam vam – pravi dinamit. Tek tu zaista zablistam. BEN Mogu da mislim. E pa, Garsone, dosad nikad nisam Normanu birao drugove, al' od ovog renutka stupa na snagu novo pravilo, a ono glasi: ko se god nađe u ovoj sobi s crvenim somotskim pantalonama, ima da mi se gubi s očiju za tačno deset sekundi. GARSON Gospodine Čembers, makar se time izložio opasnosti da izgubim vašu naklonost, moram vam reći da niste najrazboritiji čovek koga znam. BEN (Počinje da broji) Jedan... GARSON Kad sam jutros otišao odavde, gospodine Čembers, nisam uopšte imao nameru da se vraćam. Znate šta sam učinio? BEN Dva... GARSON Seo sam u brodić za ostrvo Staten. Vozio sam se tamo i natrag dvadest dva puta. BEN Tri... GARSON To me je koštalo dolar i deset. BEN Četiri... GARSON To je nešto najjeftinije u Njujorku.

34 BEN Pet... GARSON Tamo je čovek savršeno slobodan duhom, a i ima idealne uslove za donošenje odluka. BEN Šest... GARSON I znate šta sam odlučio? BEN Ne znam i neću da znam. Sedam... GARSON Odlučio sam da ne dopustim da meni i Normiju učinite ono što su učinili Romeu i Juliji. BEN Misliš Romeu i Romeu. (Ljutito) Osam, devet, deset! GARSON (Podiže ruke da se odbrani) Niste fer, ubrzali ste! BEN Slušaj, Julijo, ja samo znam da je Norman bio normalan i zdrav mladi Amerikanac kada je krenuo od kuće u Ohaju. Nosio je potkošulje i čitao „Malog mehaničara“. A u školskom orkestru je svirao altsaksofon. Pazi, ne flautu, nego alt-saksofon. GARSON Kako mi vas je Normi opisao, bio sam siguran da ćemo vi i ja imati mnogo zajedničkog... BEN E, sad je dosta, devojčuro jedna! (Skoči preko sobe pokušavajući da dohvati Garsona za gušu). GARSON Čekajte, šta to radite? BEN Imam da te zadavim!

35 GARSON Jeste li poludeli? BEN Baš tako. Već vidim naslov: „Hemijski čistač odela iz provincije gubi glavu u vrlogu velegrada“. GARSON Dalje od mene! BEN Nema tog suda koji će da me osudi. (Uhvati Garsona). GARSON Upomoć! BEN (Najednom zastane. Izgubio je dah) Uhhh! Auhhhh! (Sjedne). GARSON (Najednom vrlo zabrinut) Šta vam je gospodine Čembers? BEN Auh! Baš nemam kondiciju. Moraću da se bavim joga-vežbama. GARSON Nešto nije u redu, gospodine Čembers? BEN Nešto nije u redu? Čitav moj život je otišao dođavola. Ostao mi je samo Norman, a ko zna gdje je on sad... GARSON Kako? Šta kažete? BEN Naljutio se na mene i otišao. GARSON Šta ste mu učinili?

36 BEN Doveo sam mu žensku. GARSON Šta? BEN Žensku! Žensku! Znaš to su one što imaju tanke glasove, i oblije su od nas. GARSON Jadni Normi. BEN Nikad ga nisam video tako izbezumljenog. Garsone, potrebna mi je tvoja pomoć. GARSON Za šta? BEN Moraš mi pomoći da te se otarasim. GARSON E gospodine Čembers, vi ste zbilja čudan čovek. BEN Šta misliš gde bi mogao da bude? Strašno se brinem. GARSON Pa, tek je nekoliko sati van kuće. Vratiće se, siguran sam. BEN Neće, neće. Dobro smo se zakačili. GARSON Ne brinite. Znam ja Normija. Verovatno je otišao u Filadelfiju.

BEN Što baš u Filadelfiju?

37 GARSON Pa voli tamo da ide, da vidi pretpremijere. Prosto luduje za pozorištem. A i ja. Jedno vreme sam se zabavljao s garderoberom Helene Hejs. BEN Oh... GARSON Ništa ozbiljno. Tipična brodvejska idila. Otišao je u Čikago s putujućom trupom, i više se nikad nismo videli. BEN Zbilja žalosno... GARSON Nego, je l' te, gospodine Čembers. Jeste li slobodni u subotu popodne? Imam dve karte za utakmicu. Volim sport. A vi? BEN Nekad sam igrao bejzbol s Normanom. GARSON Bejzbol prosto obožavam. Dvojica iz ekipe „Metropolitena“ su mi bliski prijatelji. BEN (Podozrivo) Koja dvojica? GARSON A, ne, neću da vam kažem imena. Neću čak ni da navedem njihove brojeve. BEN Ne mogu to da verujem. Zar i u najpopularnijem američkom sportu... Bogu hvala što najveći igrači nisu doživeli to da vide. GARSON Je l' vam bolje? BEN Ko zna? Posle svega s Beatris, Džulijusom, Normanom, a sad i igračima „Metropolitena“, nije mi lako...

38 GARSON Verujte, gospodine Čembers, svaka porodica ima svojih problema. Eto, ja ima brata koji se venčao na Havajima. BEN Sa momkom ili devojkom? GARSON Baš ste duhoviti... Mamu je to skoro ubilo. BEN Zašto? GARSON Ima kompleks Havaja. Jednom su je napastvovali pred nekim restoranom sa havajskim specijalitetima. BEN Je li, Garsone, je l' tvoja majka zna to – o tebi? GARSON Zna ona to odavno. Pokušavala je nešto, vodala me kod raznoraznih lekara, ali sve je ostalo po starom. Najzad sam joj rekao jednog dana, kad smo seli da popijemo kafu: „Adela, nemoj više da se zamlaćujemo. Samo gubimo vreme. Veruj mi, sve to ništa ne vredi.“ BEN Koliko si onda imao godina? GARSON Petnaest. BEN I tebi je majka dozvoljavala da već u petnaestoj godini -- piješ kafu? Onda nije nikakvo čudo što si postao nastran. A šta je s tvojim ocem? GARSON Umro je. BEN Pa dabome, nije ni čudo.

39 GARSON Nego, znate šta – imam ideju. Možda bi valjalo da se upoznate s Adelom. BEN Sa tvojom majkom? GARSON Zar ne bi bilo ludo da se zbližite? Znate, mnogo je šaškasta! BEN Pa da. Počeću da joj zakazujem sastanke, svidećemo se jedno drugom. Kupiću joj prsten, venčaćemo se, a onda ćeš ti da mi budeš sin. A, ne, hvala lepo. GARSON De, de, ne mislim ja da se venčate, nego samo malo da se zabavljate dok ne sredite to sa ženom. BEN Ako nemaš ništa protiv, Garsone, sâm ću da se pobrinem za potrebe svoga srca. GARSON Kako hoćete. Samo, ona neće večno biti slobodna. BEN (Pogleda na sat) Nego, hvala ti što si navratio. Zbilja mi je bilo potrebno da s nekim razgovaram, ali već je prilično kasno, pa bih hteo malo da odspavam. GARSON I treba. Izgledate k'o izmlaćeni. Zato – bolje da legnemo. BEN Mi? GARSON Ostajem s vama. Neću ništa da čujem. U takvom stanju, ne smete da spavate sami. BEN Nećeš valjda... GARSON Nije mi teško. Nemate ništa protiv da spavam ovde, na sofi? (Ode u spavaću sobu po čaršave).

40 BEN Auh – za dlaku. GARSON (Izlazi iz spavaće sobe, krijući čaršave iza leđa) Šta više volite: cveće ili pruge? BEN Aaa? GARSON Čaršave... Znate, ja čvrsto verujem – ko lepo spava, taj i ustaje lep! BEN Imaš nešto crno? GARSON Daću vam one na pruge. BEN Bolje da legnem na prugu. GARSON Izgledaćete vitkiji. BEN (Sa mimikom očajnika) Misliš, ako me voz precvikuje ovako uzduž? GARSON (Priđe da namjesti sofu za Bena) Znate, gospodine Čembers, bio sam siguran da čemo se brzo zbližiti, čim me malo bolje upoznate. BEN Prvo i prvo, Garsone, mi se uopšte ne zbližavamo. I drugo, bio bih mnogo srećniji da te uopšte nisam upoznao. GARSON (Ode u spavaću sobu da iz garderobe uzme prekrivač i jastuk) Pravo je čudo kako je pored takvog oca Normi uspeo da bude toliko slobodouman.

41 BEN (Ide za njim u spavaču sobu, uzima pidžamu i četkicu za zube) Je li? Sad, najednom, ja – nisam slobodouman? A šta misliš, ko je prvi od hemijskih čistača odela u Dejtonu zaposlio crnca u peglarnici? I da znaš, to je bilo PRE ove kampanje za građanska prava. Zato nemoj tu da mi pričaš kako nisam slobodouman. GARSON (Vraća se u dnevnu sobu da završi nameštanje sofe. Ben ide za njim) Ne morate da vičete. BEN Vi mladi, danas, mislite da samo vi umete da ritate čitavo društvo. E pa, gos'n Sveznalico, da znaš, u moje vreme smatrali su me najvećim boemom u celom bloku. Znaš šta sam uradio kad sam imao osamnaest godina? Iselio sam se iz stana i smestio se na tavanu. Bez elektrike, bez grejanja, bez kupatila, bez ičega. Bila je to najgora noć u mom životu. GARSON (Pomalo iznerviran) Vidim, neće biti baš lako stanovati s vama. BEN Imaš pravo. Što onda ne odeš da noćiš kod mačke. GARSON Zar bi se time išta rešilo? BEN Pa, možda bi te usput pregazio neki kamion. GARSON Znate šta, gospodine Čembers? Vi me prilično podsećate na Musolinija. BEN Pa šta? Nisam odobravao njegovu politiku, al' on se bar 'vatao sa ženskima. GARSON Čisto sumnjam. Nego, čega se to svi vi toliko plašite? Homoseksualnost neće uništiti ovaj svet, kao što ga ni dosad nije uništila. Šta vama ili meni smeta što je Sokrat bio homoseksualac? Ili Lorens od Arabije, ili Julije Cezar, ili Aleksandar Veliki? BEN Kud si, bogati, navro da tako govoriš o tim pristojnim ljudima?

42 GARSON (Uzme neku knjigu sa stočića) Ne verujete mi? Evo, u ovoj knjizi, „Slavni geniji – homoseksualci, kompletno ilustrovano“...pogledajte i sami. BEN (Uzma knjigu i okrene je da pogleda zadnje korice) Auh, Gospode! Spiro Egnju. GARSON Gde? (Pogleda zadnje korice) Pa to nije on, nego autor. BEN Uff! Što mi je laknulo... GARSON Zbilja liči na našeg potpredsednika, je l' te? (Prelistava knjigu) Nego, samo da vidite ko tu sve spada. Šopen...Mikelanđelo...Čajkovski... BEN Laži! Sve su to laži! Pričaš to sam da bi me sekirao! GARSON Čak i naš najpopularniji kompozitor – Stiven Foster! BEN E, sad si već preterao! Beži u svoju sobu! Bež' u sobu! GARSON (Ustaje i odlazi u spavaću sobu) Jao, Bože! Više nikad neću s vama da razgovaram o seksu. BEN (Raširi ćebe na sofu) Stiven Foster? A, ne! (Priđe sofi i zapeva) „Divni sanjaru, budi se u meni, kad reku staru zora zarumeni! Jer kad se posle život zatalasa...“ GARSON (Otvori vrata spavaće sobe i promoli glavu) A još vam nisam ni pomenuo sve holivudske zvijezde. BEN (Učini pokret kao da će da ga gađa cipelom) Beži! Beži! (Garson zatvori vrata spavaće sobe i ode u kupatilo. Ben skine cipele i stavi ih s pidžamom na sto) I Stiven Foster? To ne mogu da verujem! (Priđe vratima spavaće sobe, prkosno pevajući) „-- jer kad se posle život zatalasa, tragovi rose gube se bez glasa...“

43 (Vrati se do stola) Ta, njegove smo pesme pevali u školi! (Zapeva) „Sunce kad zasija u mom rodnom kraju, tad se setim ja...“ (Peva i počinje da svlači pantalone, gledajući vrata spavaće sobe. Onda se predomisli, uzme pidžamu, cipele i četkicu za zube, pa ode u kuhinju, gde se presvuče izvan domašaje pogleda iz gledališta). (Garson izlazi iz kupatila u dugaćkoj spavačici. Gasi svetlo u kupatilu. Uzima raspršivač s police, prska se po celom telu, onda prska postelju i statuu Davida, pa vraća raspršivač na policu. Leže u postelju. Onda mu nešto padne na pamet, pa ustane i ponovo uzme raspršivač, pažljivo otvori vrata spavaće sobe, zaviri u dnevnu sobu, vidi da u njoj nema nikoga, pa raspši nekoliko mlazova po vazduhu. Zatim zatvori vrata spavaće sobe, vrati raspršivač na policu, legne i ugasi svetlost u spavaćoj sobi.) BEN (Izađe it kuhinje u pidžami. Peva) „ – Tad se setim i ja tebe u tom raju, tebe, draga Dženi...“ Da je to ma koji drugi kompozitor, još bih i mogao da poverujem... (Priđe desnom zidu i ugasi svetlo. Hoće da legne, ali zastane, okrene se, uzme stolicu i s njom podupre vrata spavaće sobe. Legne na sofu) Aleksandar Veliki, još hajde-de, ali Stiven Foster – ni govora! (Zaspi. Počinje muzika SNA. Svetlost koja pada na Bena menja boje, da takođe naznači san. Ben počinje da se prevrće i bacaka, povremeno krkljajući i ječeći. Počinje i da govori u snu) Julije Cezar...(Ječi) Šopen...(Ječi) Čajkovski...(Ječi) Filmske zvezde...(Ječi) Svi...(Ječi) Svi od reda...(Ječi). (Scena se zamračuje. Muzika SNA se gubi. U mraku čujemo glas.) GLAS (Snimljeno ili s mikrofona) A sad, dame i gospodo...došao je trenutak koji ste svi nestrpljivo isčekivali. Nagrada za najistaknutijeg homoseksualca godine među hemijskim čistačima odela...dodeljuje se...gospodinu Benu Čembersu! (Aplauz). (Plavičasta svetlost. Reflektor osvetljava sredinu rampe. Ben ustaje, sada u plastronu i s crnom leptir-mašnom preko pidžame, i dođe pod snop svetla. Podiže ruke; aplauz se stiša. Sad je strašno efeminiran.) BEN Mnogo vam hvala. Stvarno ste divni. Imao bih mnogima da se zahvalim. Prvo i prvo, da se zahvalim mom peglaru, crncu, verujem – najboljem u Dejtonu. Srce si, Leone! (šalje poljubac) Što taj ume da barata s gabartenom – čudo jedno! Drugo, želeo bih da se zahvalim bratu Džulijusu što je pobegao s tom mojom odvratnom ženom, tako da sad mogu sve svoje dragoceno vreme da posvetim najlonu, batistu i svili. I dalje...oh, mili moji, ima puno ljudi koji su stvorili od mene ovo što sam. Čajkovski, Šopen i Napoleon, siguran sam...i naravno, moj bliski, dragi, moj predragi prijatelj – Stiven Foster. A naročiti bih želeo da izrazim moju zahvalnost jednom mladom čoveku koji je verovatno zaslužniji no iko što sam sad ovde – Garsonu Hobartu, verenici moga sina... (Scena se zamračuje, i Ben se vraća na sofu, gde se prevrće i bacaka, mučen strašnim snom) Ne, ne, ne...nemoguće...nemoguće...Ne, ne... GARSON (Probudi se, pa upali svetlost) Gospodine Čembers! Gospodine Čembers! (Pritrči vratima, naletivši na stolicu kojom su vrata bila poduprta. Jaukne, pa priskoči sofi i stane da drmusa Bena, ne bi li ga probudio i oslobodio ružnih snova) Šta to sanjate, gospodine Čembers? Probudite se!

44 BEN (Budeći se) Šta...šta...št -- (Ugleda Garsona nad sobom, pa krikne) Upomoć! 'Oće da me siluje! ZATAMNJENJE

SCENA 2 (Koji dan kasnije. Garson čita pismo koje je upravo napisao.) GARSON „...I još nešto, Adela, najzad sam se upoznao s Normanovim ocem. Božanstven je. Kao neka kombinacija Fernandela i Sofije Loren. Stanuje ovde sa mnom već tri dana. Šteta što si baš sad morala ići na letovanje, inače bi mogla da mu pokažeš grad. Voli malo da gunđa, ali počinje, verujem, da me simpatiše, mada to neće da pokaže. Jutros, kad sam ustao, zatekao sam ga kako u kuhinji pegla one moje crvene somotske pantalone. Progoreo je na njima rupu veliku kao futbal, ali su mu namere bile dobre...tako mi se bar čini. (Začuje kako se otključavaju vrata, brzo dopisuje) Baš sad nailazi. Moram da prekinem. Voli te tvoj Gar-Gar. (Ulazi Ben) O, dobar dan, gospodine Čembers. BEN Je l' ti se javljao Norman? GARSON Nije. Ali, razgovarao sam s njegovim šefom. Normi mu je telefonirao iz Filadelfije. Znao sam da će tamo da ode. BEN Dobro, ali što se i nama nije javio?

GARSON Pa, zato valjda što je ljut i na vas i na mene. Vi kao da ste to zaboravili. BEN Ipak, ne treba zato da dopušta da se toliko brinemo. Je l' rekao šefu kad će da se vrati? GARSON Nije. Samu mu je kazao da neko vreme neće dolaziti na posao. BEN

45 Eto kakvi su današnji službenici. Sad ih vidiš, sad ih ne vidiš. Veruj mi, Garsone, danas smo ti prepušteni radnoj snazi – na milost i nemilost. GARSON Ura, najzad se u nečemu slažemo. BEN Nego, Garsone, čik pogodi -GARSON Šta? BEN Imam za tebe jedno iznenađenje. GARSON Za mene? BEN Zažmuri. GARSON (Obradovan) Je l' stvarno? BEN Samo ti zažmuri. (Garson pokrije lice šakama. Ben otvori vrata i mahne nekome da uđe. Pojavljuje se Meri, u istom onom kaputu. Ben zatvori vrata i dovodi je do Garsona. Garson otvori oči.) GARSON Oh, divno! Pa ovaj kaput je prosto božanstven! A ko je ona? BEN Garsone, ovo je Meri. Meri, ovo je Garson. MERI Zdravo, Garsone. BEN Pa, šta misliš o njoj?

46 GARSON Predivna je. Pravo živinče. (Uzme Benovu ruku i trese je) Čestitam. Znao sam da ćete naći neku – i zaboraviti svoje muke. BEN (Uzdiše, dižući oči ka nebu) Eto, ode mi u vetar još tri'es' i pet dolara. (Garsonu) Garsone, doveo sam je ovamo – za tebe. GARSON Za mene? BEN (Odvodi Meri ka spavaćoj sobi) Znaš šta, Meri, idi ti lepo u spavaću sobu i pripremi se, a mušteriju ću ja da ti obradim. MERI (Zaustavivši se na pragu spavaće sobe) Okej. Ali gledajte da malo požurite. U šest moram da budem u ruskoj ambasadi. BEN Samo ti pričekaj u spavaćoj sobi. (Zatvori vrata spavaće sobe). GARSON Hej, da nije to ona ženska koju ste dovodili za Normana? (Tokom sledećeg dijaloga, Meri skida kaput i haljinu, pa sedne na ivicu postelje, čitajući neku reviju.) BEN (Oduševljeno) Pa da. Zgodno parče, a? GARSON Ko kaže da nije? Svaka joj čast... Samo, ipak vas ne razumem.Ako to nije palilo kod Normija, što mislite da može da upali kod mene? BEN Zato što sam te posmatrao ovih nekoliko dana. Možda ni sam nisi toga svestan, Garsone, ali ti ispoljavaš izrazite heteroseksualne tendencije. GARSON (Podižući pogled) C...c...c! Pa ovaj čovek je nemoguć!

47 BEN Ne, ne, Garsone, stvarno! Vidi se to po raznim sitnicama. Recimo, kako pereš sudove... Ne radiš ovako... (Učini vrlo nežan pokret rukom)... Nego ovako... (Učini vrlo muškarački pokret s isturenim dlanom) Pa onda,kako se rukuješ. Umeš još kako čvrsto da stisneš ruku. Juče si mi skoro smrsk'o prste. GARSON Pa mi se to uopšte nismo rukovali. Pokušali ste da me izgurate kroz prozor. BEN Pa šta? Bar si se branio. Garsone, iza ovih vrata, otvaraju ti se široki vidici. Tamo je tvoja šansa da se prepustiš širokoj matici koja guta ogromnu većinu tvojih sunarodnika. Tihu većinu. GARSON Molim vas, mogu li da legnem, da malo razmislim o tome što ste upravo rekli? BEN (Preklinjući) Hajde, Garsone, ta pokušaj, zaboga. Šta imaš da izgubiš? Ta ja sam mislio da je današnja omladina spremna sve da sve pokuša. GARSON Znam koliko očajavate, i voleo bih da vam pomognem, ali šta da radim s jednom ženskom? BEN Jesi li se ikad spuštao niz one cirkuske tobogane? GARSON Naravno. BEN Sećaš li se kako su te podilazili žmarci kad si se spuštao niz prvu veliku nizbrdicu? GARSON M-hmm, daa. BEN E pa, ovo bi ti sad bilo skoro isto toliko prijatno. GARSON Ne, ne mogu...

48 BEN (Očajnički, i pomalo ljutito) Molim te, Garsone, molim te! (Zazvoni interkom) To je Norman! GARSON Sigurno nije Norman, On ima ključ. (Interkom opet zazvoni) Sad ću ja... BEN Ne, ja ću. GARSON Pa ja ovde stanujem. BEN A, ne, ovo je stan moga sina, i neću da mi se ovde uvlače tvoja topla braća. GARSON Uaa, diktator! BEN (Prilazi interkomu i uzima slušalicu) Halo, šta hoćete? BEATRIS (Van scene, kroz filter) Ko je to? BEN Ovde Normanov otac. BEATRIS (Van scene, kroz filter) Bene, otkud ti tu? BEN Beatris! Jesi l' to ti, Beatris? BEATRIS (Van scene, kroz filter) Da. Pusti me unutra. BEN A, ne. Neću više da te vidim...gospođo Smit.

49 GARSON Je l' to Normijeva majka? Strašno bih želeo da se upoznam s njom. BEATRIS (Van scene, kroz filter) Puštaj me unutra, Bene, jesi li čuo? BEN Neću, da znaš! (Podrugljivo) Šta je s najvećom ljubavnom idilom ovog veka? BEATRIS (Van scene, kroz filter) Između mene i Džulijusa – je svršeno. BEN Svršeno? BEATRIS (Van scene, kroz filter) Pusti me unutra. Kad se popnem, sve ću da ti ispričam. BEN Ne, ne! BEATRIS (Van scene, kroz filter) Slušaj, Bene, trebalo mi je skoro dva sata da se dovezem ovamo s aerodroma. BEN Ne! BEATRIS (Van scene, kroz filter) Moram da svratim u kupatilo. BEN Baš fino. Pomuči se malo. GARSON Ta pustite tu ženu unutra. (Pritisne dugme). BEN Ama, jesi li ti lud? Ako otkrije Normanovu vezu s tobom, to će, lepo, da je ubije. (Zastane, razmisli na trenutak, a onda se široko nasmeje) Tja, znaš, stvari se neki put srede same od sebe...

50 GARSON Idem malo da se doteram. BEN Fino. Nemoj da štediš taj ruž za usne. (Garson ode u spavaću sobu. Meri ostavi ilustrovanu reviju, ustane i počne da skida gaćice.) MERI Jedva jednom. GARSON A, ne, samo prolazim. (Garson ode u kupatilo. Meri opet uzme onu reviju i nastavi da čita.) BEN (Koračajući tamo-amo) Moram da to izvedem k'o što treba. Čim uđe, imam da joj priđem i da joj kažem... (Proba) Beatris... Sećaš li se kako si rekla, pre nego što se Norman rodio, da ne bi imala ništa protiv i da to bude opet devojčica?... (Odmahne glavom) To je suviše blago za nju. Treba mi nešto gadnije. (Opet proba) Beatris...fino izgledaš poslije tolikog puta... Nego, pogodi čiji sin ima šansu da postane Mis Amerike? (Opet odmahne glavom) Ne, ni tu nema dovoljno otrova. (Opet proba) Beatris... Znaš ko bi mogao da nosi tvoje stare haljine? (Zazvoni zvono na vratima. Ben im prilazi i otvara ih; vidimo njegovu ženu, Beatris, s koferom koji odgovara onome koji je Ben doneo kad je tu prispeo. Beatris je privlačna žena, ali je očigledno u poznim četrdesetim godinama. Na glavi ima šešir, spušta kofer na pod.) BEATRIS U kakvoj to zgradurini ćivi naš sin? Jesi l' video šta je neko napisao u liftu? „Garson Hobart je kurva“. BEN Ja sam to napisao... Milo mi je što si došla, jer neću više nikad da te vidim. BEATRIS Ni ja. Bene, nisam došla tebe da vidim. Nisam čak ni nala da si ovde. BEN Kako si samo mogla, Beatris? Kako si mogla? S mojim rođenim bratom...

51 BEATRIS Činilo mi se da ga volim. BEN Znao sam da ćeš to da mi kažeš. Prosto sam znao. BEATRIS Pa dobro, šta misliš, zašto bih inače pobegla s njim? BEN (Kao tužilac) Obećao ti je nešto, je l' da, Beatris? Nešto mora da ti je obećeo. Šta ti je obećao? BEATRIS Pa, obećao mi je da će moj život s njim imati malčice više smisla nego s tobom. BEN (Sa nevericom) I to je sve? Samo to ti je obećao? Pa što mi nisi rekla? To sam i ja mogao da ti obećem. BEATRIS (Sedne na sofu i bespomoćno uzdahne) Pretpostavljam da si Normanu već rekao... BEN Prvo i prvo, on više nije Norman, nego Normi. BEATRIS Šta? BEN (Priskoči zavesama) Kakve su boje, a? BEATRIS Kao despik. Zašto? BEN (Smota se zavesama, pa tako stane da poskakuje) Kako ti se ovo sviđa? BEATRIS Ta ti boja ne stoji dobro.

52 BEN (Pusti zavese) E pa, Normanu stoji još gore. BEATRIS Šta ti to znači? BEN Znači da je, dok si izigravala Dženet Mekdonald i vucarala se preko granice – naš sin postao peder. BEATRIS Eh, ti već – svašta si u stanju da poveruješ. BEN Tako mi časti, Beatris, naša se loza tu završava – osim ako ste ti i Džulijus planirali da dobijete bebu. BEATRIS Sve si to izmislio, Bene. Samo zato da me nasekiraš. BEN Misliš da mene to ne boli? Istina je, kad ti kažem. Norman ovde stanuje s jednim mladićem. BEATRIS (Sa olakšanjem) Eh, pa to i nije neki razlog da izvodiš zaključke. Kakve su danas stanarine – retko ko je u stanju sam da ih plaća. Šta ćeš, inflacija je na sve strane. Znaš li ti koliko su nam uzeli za sobu u motelu, recimo u Montrealu? Ili u Bufalu? BEN Zanči, ne veruješ mi? BEATRIS Dabome da ti ne verujem. GARSON (Uđe u dnevnu sobu i uputi se pravo ka Beatris, široko joj pružajući ruke) Dobar dan, dobar dan, dobar dan, gospođo Čembers! Nemate pojma koliko vam zavidim što tako putujete s kraja na kraj kontinenta. (Pogleda joj ruke) Oh, što vi imate divne ruke. Tako su pune života. BEATRIS (Zbunjeno) O, Bože!

53 BEN (Predstavlja ih jedno drugom) Beatris Čembers...Garson Hobart. A sad, nek' vam je sa srećom... BEATRIS (Zbunjena, sedne) O, Gospode Bože! GARSON (Beatris) Imate božanstvenu frizuru. Strašno mi se sviđa. I da znate, one vaše fotografije što sam ih video kod Normija – prosto nisu fer prema vama. Lepo ne mogu da dođem sebi koliko izgledate mlađi. (Benu) Sram vas bilo, gospodine Čembers. Ukrali ste je iz kolevke! (Opet Beatris) Tako se radujem što ste došli. Imamo o mnogo čemu da porazgovaramo. Prvo i prvo -BEN (Prekine ga) Ne trudi se, Garsone, već je ukopčala. GARSON (Najednom zabrinut) Nešto ste mi prebledeli, gospođo Čembers. Da vam dam nešto? BEATRIS (Ukočeno gledajući ispred sebe) Aspirin. GARSON Naravno. Jedan ili dva? BEATRIS (Sa istim izrazom) Dvadeset. GARSON (Oduševljeno) C–c--c! Kakav smisao za šalu! U čitavoj porodici... (Pohita u kupatilo. Kad uđe u spavaću sobu, dok prolazi kraj Meri – ona ustane, s isčekivanjem, ali joj on da znak da sedne) Hitna pomoć. (Uđe u kupatilo). BEN Dakle, šta kažeš? BEATRIS (Još uvek zapanjena) Eto, odem od kuće na nekoliko dana, a kad se vratim – šta me čeka?...Norman – homoseksualac. Kako je mogao tome da se oda? U mojoj porodici niko se nije odavao nikakvom poroku.

54 BEN Hoćeš da kažeš – to je primio od moji? BEATRIS Što da ne? U mojoj porodici – svi su se poženili i poudavali. A ti imaš dve sestre i jednog brata s kojima to nije slučaj. BEN Za moje sestre ne mogu da jamčim, ali moj brat... (Viče joj u lice)... Juri ženske. Kako si samo mogla, Beatris? S mojim rođenim bratom... (Garson dolazi s čašom vode i dva aspirina.) BEATRIS Nemoj pred ovim dečkom. BEN Dečko to već zna. GARSON (Pruža Beatris aspirine i vodu) Izvolite gospođo Čembers. BEATRIS Hvala. (Proguta pilule i popije vodu). GARSON A sad, pričajte mi kakav je Normi bio kada je bio mali. Hoću sve da znam. BEATRIS Gde je Norman? Htela bih s njim da razgovaram. BEN Nije ovde. GARSON Pobegao je od kuće. BEATRIS Mladić od dvadest tri godine ne beži od kuće.

55 BEN Zašto ne? Kad može žena od četrdeset devet godina... BEATRIS Zahtevam da mi se kaže gde mi je sin. GARSON U Filadelfiji – zahvaljujući vašem suprugu. BEATRIS (Benu) Šta si to učinio Normanu? BEN Nešto užasno. Doveo sam mu drocu. BEATRIS Gde si je našao? BEN Kako to misliš – gde sam je našao? Za žene sam, slučajno, još uvek privlačan, i to bez veštačkog, plavog tupea kakav ima moj brat Džulijus. BEATRIS Izgledao bi deset godina mlađi kada bi i ti nosio periku. GARSON (Pokazujući na Bena) O, ne. Ne uz to njegovo ovalno lice. Dovoljno bi bili samo malo duži zulufi. BEN Ja sam lično, Garsone, zadovoljan i sa svojim licem i svojom kosom i svojim telom. Trebalo bi samo da malo doteram svoj – život. GARSON Ne treba da brinete gospođo Čembers. Znam ja Normija bolje nego iko. Samo je malo neraspoložen. Vratiće se on... Smem li da vas zovem Beatris? Znate, to mi je omiljeno ime. BEN Ne smeš. A sad beži odavde, gos'n Zlatousti. Možete posle da se sprijateljite. (Garson ode u spavaću sobu, pa stane da prisluškuje iza zatvorenih vrata) A sad, tražim da mi se odgovori zašto mi je sin takav.

56 BEATRIS Kakve ja imam veze s tim? Bila sam mu dobra majka. Učila sam ga bontonu i vodila računa da kuća bude čista i uredna. Video mi je grudi samo jednom, i to slučajno. BEN A govorio sam ti da zaključavaš vrata spavaće sobe. BEATRIS Nije to bilo u spavćoj sobi, mego u predsoblju. BEN Šta si tražila u predsoblju s tim tvojim sisama? BEATRIS Pa one svuda idu sa mnom. A osim toga, tada je imao samo četiri godine. BEN O, ljudi moji! Pa ti baš pojma nemaš kako se odgajaju homoseksualci. (Uzme neku knjigu s police i ćušne joj pod nos) Evo! Znaš li ti šta kaže doktor Lipinkof? „Homoseksualnost deteta je determinisana tokom prvih osamnaest meseci života“. BEATRIS Ko ti je taj doktor Lipikof? BEN Psihijatar koji je decenijama živeo s homoseksualcima. BEATRIS E pa, kad prestane s njima da živi – onda ću početi da ga slušam. GASON (Ulazeći u sobu) Ja se ne slažem s doktorom Lipikofom. Meni se lično čini, ako se dete oseća voljeno, onda u stvari – BEN Garsone, molim te... GARSON Nego, znate šta, žena tek što vam je došla s dugog, napornog puta. Pustite je da najpre svrati u kupatilo. Možemo i posle da pričamo.

57 BEATRIS (Benu) Eto šta znači biti kavaljer. Što se ne ugledaš na njega? (Garsonu) Hvala vam, ali već sam bila u kupatilu – na aerodromu. BEN Ali još odozdo si mi rekla – BEATRIS Samo zato da bi me pustio ovamo. BEN Laži! Laži! Ta žena ume samo da laže! Šta ćemo s tobom i Džulijusom? Hoćeš li najzad pokušati da mi objasniš? BEATRIS Ne želim o tome da govorim. BEN E pa ja – želim. GARSON I ja. BEN Garsone, odmah da si otišao u svoju sobu. GARSON Ali sad je baš najinteresantnije. BEN Gubi se, kad ti kažem! Još nisi postao član porodice. GARSON Siledžija! BEN Napolje! (Garson ode u spavaću sobu i zatvori vrata, ostavši kraj njih da bi prisluškivao razgovor) Dobro pobeguljo, šta tražiš ovde u Njujorku?

58 BEATRIS Rekla sam ti, između mene i Džulijusa – je svršeno. BEN Ma nemoj? BEATRIS U mom i Džulijusovom slučaju, sve je to, prosto, bio samo zanos, avantura, i potpuno – razočarenje! BEN Dobro. Mani se te filmske reklame. Pređi odmah na zaplet. BEATRIS U Dejtonu, u radnji, izigravao je velikog dasu. Ali na putu, otkrilo se drugo lice. Svraćali smo u najjevtinije motele, jeli u najgorim restoranima, kupovao je i najjevtiniji benzin, uopšte nije dolevao ulje... BEN Znao sam. Upropastio mi je kola! Dobro, zar nije mogao da uzma svoj sopstveni auto?

BEATRIS Pa nisam valjda mogla de se vozim 1200 milja, do Montreala, u Folksvagenu? BEN Lepo sam mu ja govorio da ne kupuje mala kola. Savijaš se kad ulaziš, savijaš se kad izlaziš – a njega večito bole leđa... BEATRIS A, to ti je posebno poglavlje. Njegova leđa. Znaš šta je obavezno radio svakog jutra, čim bi ustao? Po pola sata bi ležao na podu, potrbuške, a za sve to vreme uopšte ne može s njim da se razgovara. Ne miče se, ni okom da trepne, kao da je mrtav. Pa sad pokušaj to da objasniš hotelskim sobaricama... Ali znaš šta je tek prepunilo čašu? Taj čovek koji je rekao da će biti moj do kraja života – znaš šta je sa mnom radio? BEN Ubiću ga! (Garson prisloni uho još bliže vratima.)

59 BEATRIS Pre nego što bi legao, redovno bi me zaključavao u kupatilu da bi mogao da sakrije novčanik... Kažem ti, s tim čovekom nešto nije u redu! A tek šta je činio s radiom. Po celu noć je okretao jednu stanicu za drugom, loveći meksikansku muziku. Veruj mi, Bene, otkako sam otišla od tebe, ni jednu noć nisam spavala. BEN (Koji je za sve vreme bio uzdržan) Pa ti si, Beatris, prosto neverovatna žena. Dolaziš, eto, kao da ništa nisi skrivila, čak ne kažeš ni „Izvini, molim te...“ U tim godinama došlo ti da teraš kera, a govoriš o tome kao o nekom običnom vikendu na plaži i još očekuješ da ti oprostim, da sve zaboravim, i da te opet primim kao da se ništa nije dogodilo! BEATRIS Ko traži da me primiš? To uopšte nisam rekla. U stvari, ja i ne pomišljam da ti se vratim. I neću. BEN Kako to – ne misliš da se vratiš? Kud onda, do đavola, misliš da ideš? BEATRIS Nikud. Ostaću neko vreme ovde, s Normanom. GARSON Oh, zaboga! BEN (Viče kroz vrata) Miči se, Garsone! (Beatris) Ja ću da ostanem s Normanom. Kako onda možeš i ti? BEATRIS Ja sam mu majka. BEN A ja sam mu otac. GARSON (Otvori vrata i hoće da uđe u dnevnu sobu) A ja sam mu -BEN i BEATRIS (Istovremeno) Zaveži! (Garson se odmah povuče u spavaću sobu i zatvori vrata.)

60 BEN Slušaj, Beatris. Imamo tu da sredimo mnoge stvari. (Broji na prste) Norman i Garson... Ti i ja... Ti i Džulijus... Ja i Džulijus. To su već četiri velika problema. MERI (Otvori vrata spavaće sobe, ali zastane na pragu, ugledavši Beatris) Oh, izvin'te! BEN To računaj k'o peti veliki problem. BEATRIS Ko je to? (Okrene se na drugu stranu, užasnuta) Jesi l' to ti, Normane? MERI Dokle mislite da vas čekam? Znate, imam ja i drugih obaveza. GARSON Zbog nje je Normi, u stvari, i otišao. BEATRIS A, to je ta seksi-dama. Otkud ona ovde? BEN Ovaj put sam je doveo za Garsona. BEATRIS (Garsonu) Šta biste vi radili s njom? GARSON ((Beatris) Jeste li se ikada spuštali niz tobogan? BEN Idi, Meri, i obuci se, pa da te predstavim mojoj ženi. MERI O, gospođo Čambers! Otkud vi u Njujorku? Čula sam za vašu avanturu. Strašni ste, nema šta! BEATRIS Hvala lepo.

61 BEN (Benu) Nego, kako sad mislite da...? BEN (Nervozan) Bolje da odmah sredimo račun. (Izvadi iz džepa nekoliko novčanica). BEATRIS Šta, imaš s njom tekući račun? BEN Molim te, Beatris... (Daje novčanice Meri, brojeći ih) Evo...deset...dvadest...trideset...trideset jedan...trideset dva...(Garsonu) Garsone, imaš tri dolara? MERI Hvala. (Benu) Ipak, 'oću da budem fer. Zato, za ovo vam dugujem jedanput. BEATRIS (Benu) Zar ti ne duguje dvaput? Jednom za Normana... MERI A, ne. To smo već sredili. BEN (Umeša se, zbunjeno) Hajde, Meri, samo se ti obuci, molim te. Pođi i ti s njom, Garsone. Možda nešto i naučiš. (Garson i Meri odu u spavaću sobu. Meri uzme svoju haljinu i ode u kupatilo. Garson legne na postelju) Ti si za sve to kriva, Beatris. BEATRIS Ja kriva? Zašto sam ja kriva? BEN Zato što ja nisam kriv. Bio sam našem dečku dobar otac, nemoj mi reći da nisam. Zar mu nisam žrtvovao svaku moju nedelju? Dok su drugi očevi spavali koliko su hteli ili igrali golf, ja sam izlazio da s Normanom igram bejzbol. BEATRIS Mrzeo je bejzbol. BEN Voleo ga je. I dobro ga je igrao. Nikad nije ispustio loptu.

62 BEATRIS Mrzeo ga je. Samo nije hteo da te razočara. A ti si mu se s tim bejzbolom, lepo peo na glavu – te kape za bejzbol, te majice za bejzbol, pa gaće za bejzbol... Jadno dete – da poludi! BEN Nije voleo bejzbol? BEATRIS Dabome da nije. BEN A što mi nije rekao? I meni je ta igra bila odvratna. Misliš da mi je bilo prijatno da se ištrapaciram svake nedelje u park? Eto, to nije valjalo u našoj porodici. Nije bilo pravog odnosa... (Sine mu. Pucne prstima) Pa dabome! Zato je do ovoga i došlo. Zbog manjkavih ličnih odnosa. BEATRIS Šta ti to pa znači? BEN Pojma nemam. Onako, nagađam. BEATRIS Slušaj, Bene. Ni ti ne znaš razlog, a ne znam ga ni ja. Možda i nema nikavog razloga. A možda ima deset razloga. Tek, činjenica je da mi tu možemo malo da uradimo. On više nije dete. Ima već dvadeset tri godine. Kamo sreće da nije došlo do toga, ali eto, došlo je, i sad ne vredi kukati. Jedino šta možemo, to je – da pokušamo da ga razumemo. Ako on tako hoće, zar smemo da se mešamo? Ionako na svetu ima malo sreće... BEN Ama, šta ti to pričaš? Znaš li uopšte šta govoriš? Nije to kao kad bi Norman hteo da se oženi nekom katolkinjom. Ovo je nešto mnogo ozbiljnije. BEATRIS Čekaj, ne kažem ja da mi se to sviđa, niti to uopšte odobravam. Samo realno gledam na to, i to je sve. Nismo mi jedini koje je to zadesilo. Znaš one Gilbertove, iz naše ulice? BEN Misliš na onog malog Boba Gilberta?

63 BEATRIS Ne, nego na njegovog oca. Žalosna stvar, ali nekako su se pomirili s tim... A znaš li Džeksonove, što stanuju više samoposluge? BEN Otac? BEATRIS Ne. Blizanci. BEN Blizanci? Obojica? BEATRIS Da ti srce pukne... Drugi je danas svet. Ništa se više ne prikriva. Zemljom se širi seksualna revolucija. BEN Da, i svi su njeni vođi – u mojoj porodici.

(Zazvoni telefon.) GARSON Evo, ja ću. BEATRIS Možda je Norman. GARSON (Podigne slušalicu) Halo. (Bob i Beatris pojure u spavaću sobu.) BEN Ko je? GARSON (U slušalicu) Samo trenutak... (Stavi šaku na slušalicu. Benu i Beatris) Traže neku gospođu Smit – na njen račun.

64 BEN Džulijus!... Daj ovamo. (Uzme slušalicu) Halo!... Centrala? Da, ja sam gospođa Smit. U redu, platiću. Šta? Moj glas? To mi je -- zbog klimakterijuma... Halo, Džulijuse... Kome ti to „dušo“, a? Buldožeru jedan! Kako samo imaš prava da se javiš!... A? Pitaš, ko čuva radnju?... E, ovo nikad neću da ti oprostim. I da znaš, Džulijuse, nemoj više uopšte da mi izlaziš na oči... Šta? (Pruži slušalicu Beatris) Hoće s tobom da razgovara. BEATRIS Reci mu – što god ima meni da kaže, može da kaže i tebi. BEN (U slušalicu) Kaže, sve što imaš njoj da kažeš, možeš da kažeš meni... (Ponavlja Džulijusove reči) „Žao ti je što je tako ispalo, ali me voliš“. M-hmm. “... I ostavila sam jedan grudnjak u autu, u onoj pregradi za rukavice...“ (Shvati šta je rekao. Okrene se Beatris) Šta ste to, pobogu, radili u mom autu? BEATRIS Žuljao me, pa sam ga skinula. Skoro sve vreme, morala sam ja da vozim. Znaš već – Džulijusa stalno bole leđa. BEN (Opet u slušalicu) Zadrži taj grudnjak, Džulijuse. Mog'o bi da ga privežeš za antenu kad ti zatreba hitna pomoć. (Zalupi slušalicu) Tako, sad smo sredili stvar što se tiče mene i Džulijusa i tebe i Džulijusa. Da vidim sad šta ćemo s tobom i sa mnom. BEATRIS Ja od tebe, Bene, ništa ne očekujem. Ako sam ostavila Džulijusa, to ne znači da ti se vraćam. BEN Zašto ne? BEATRIS Zato što mi je skoro pedeset godina, a za ovih dvadest šest godina našeg braka – meni je najzabavnije bilo to što sam uobražavala da ima nečeg između tvog brata i mene. Ne Bene, neću da ti se vratim. BEN Znaš šta je nevolja s tobom, Beatris? Ti previše očekuješ od braka. Pa ja te nisam uzeo da bih te zabavljao! BEATRIS To mi je bilo jasno već posle nedelju dana. (Ode u dnevnu sobu).

65 GARSON Pogodak! (Ben pođe za Beatris. Garson ga prati u stopu.) BEN (Garsonu) Ti da ostaneš ovde. (Zatvori vrata za sobom. Garson legne na postelju. Beatris) Je l' to na račun moje muškosti, a? BEATRIS Nije važno. Bilo je to pre dvadeset šest godina. BEN Je li? Ti kao da zaboravljaš... Prvih deset godina imali smo seks prosečno tri-četiri puta sedmično. BEATRIS To si ti imao seks. A ja sam se preslišavala šta treba sutra da kupim za ručak. BEN Dobro, ako ti se to nije sviđalo, što nisi nešto rekla? BEATRIS Zato što u ono vreme, žene nisu govorile o tome. Ali danas – govorimo. I eto, sad ti kažem: između deset uveče i sedam ujutro, bio si naprosto dosadan. BEN Dosadan? Ako je iko za to kriv – ti si bila kriva. Dobro si znala da sam ti na raspolaganju – čim bih pročitao sportsku rubriku. BEATRIS Neću više o tome da razgovaram. Što je bilo – bilo je. BEN (Nespretno tražeći prave reči) Ne treba, Beatris, da se sad svađamo...u ovakvoj situaciji. (Meri izlazi iz kupatila, obučena.) BEATRIS Ja se s tobom i ne svađam, Bene.

66 MERI (Garsonu) Uff... Valjda ću još stići pre najgore gužve. Ne volim da radim kad svet nagrne s posla. (Uđe u dnevnu sobu, zatvorivši za sobom vrata). BEN Pa-paaa. MERI Znate, gospođo Čembers, ja se obično ne mešam u takve stvari, ali moram da vam kažem – muž vam nije tako loš. Sve vreme je govorio samo o vama. BEATRIS (Benu) Govorio si o meni? Kad to? BEN Nije važno. BEATRIS Šta si to pričao? BEN (Zbunjen) Pa...eto... MERI Ta recite joj, zaboga. Rekli ste da ne možete da živite bez nje... E, pa, ako vam ikad zatrebam, znate gde sam. Između one samoposluge i vatrogasne stanice. Pa-paa!... (Ode). BEATRIS (Tronuta) Jesi li to zbilja rekao, Bene? Da bez mene ne možeš da živiš? BEN (Zbunjen i uzbuđen) Znam da nisam najbolji muž na svetu. Imam možda jednu-dve mane... Ali istina je...da sam...da sam te oduvek voleo, i još te volim...i hoću da se vratiš tamo gde ti je mesto...iza kase. BEATRIS (Koja se bila skoro sva raznežila) Eto, baš si morao sve da pokvariš. Lepo si morao da pokvariš. BEN Kako sam pokvario?

67 BEATRIS Tom kasom. Ja sam ti samo za nju potrebna. BEN Molim lepo! Molim lepo! Samo mi se ti vrati, a ja ću već naći nekoga za kasu. Ja jedino hoću da budeš sa mnom. BEATRIS Kako možeš, Bene, da me zoveš natrag posle onog s Džulijusom? BEN Pa dobro, napravila si glupost. Nisi jedina. Svi mi pravimo gluposti. BEATRIS Kad si ti to napravio glupost? Da nisi s onom Meri? BEN Nije bitno. Sad je važno samo to da smo potrebni jedno drugom – što pre...i zato moraš da mi se vratiš, Beatris. BEATRIS Ne znam, Bene. Prosto ne znam. BEN Molim te, Beatris. Molim te. (Otvaraju se ulazna vrata – ulazi Norman.) BEATRIS Normane! NORMAN Mama, otkud ti ovde? BEN Sine! (Ben i Beatris pritrče Normanu i zagrle ga. Garson izađe iz spavaće sobe.) GARSON Normi! Stvarno si nas zabrinuo. Je l' ti to novi sako?

68 NORMAN Aha, kupio sam ga u Filadelfiji. BEN Vrlo je elegantan. BEATRIS Malo ti je tesan. Šta ćeš – kad budeš hteo ispod njega da nosiš džemper? NORMAN (Gleda okolo) Gde je čika-Džulijus? BEN Za našu porodicu – Džulijus više ne postoji. NORMAN Šta se desilo? GARSON Džulijus je uprskao stvar. Sve zbog nekog novčanika koji je sakrio u kupatilo. BEATRIS Normane, tvoj mi je otac sve rekao. Znaj da ja to ne odobravam, ali bar nisam tako uskogruda kao on. BEN Nisam ja uskogrud, Beatris. Samo nije mi lako da se pomirim šta sam – i to iste nedelje – otkrio u vezi s Normanom og Stivenom Fosterom. BEATRIS Stivenom Fosterom? BEN To ti je samo jedan. A Garson mi je izređao spisak ljudi koji bi mogao da preokrene čitavu ljudsku istoriju poslednjih hiljadu godina. NORMAN Mama...tata...ne bih želeo da vam učinim ništa nažao. Moji ste roditelji, volim vas... Mnogo sam razmišljao, za ovih nekoliko dana. Mislio sam – možda bi trebalo da se promenim, ili da bar to pokušam...ali ne mogu. A i zašto bih? Srećan sam i ovako.

69 GARSON Toliko se njime ponosim... BEN E lepo mi dođe da skočim s najvećeg oblakodera! BEATRIS Pusti ga da završi. NORMAN U stvari, i nema još mnogo šta da se kaže. Žao mi je što vas to pogađa, ali se uopšte ne osećam krivim, a ako zbog toga očajavate, to je vaša stvar, šta ja tu mogu. Tek, očajavali ili ne, ne smem dozvoliti da to utiče na moj život. I zato, bolje da se pomirite s tim. BEN Jesi li završio? Jesi li gotov? NORMAN Samo još nešto. Usput sam uzeo poštu. (Iz sakoa izvadi jedno već otvoreno pismo) Pozvan sam u vojsku. BEATRIS Oh, ne! GARSON Jao! (Padne na pod, onesvešćen). BEN Garsone, Garsone! (Norman i Ben odvlače Garsona do sofe.) NORMAN Imamo mirišljave soli u kupatilu. BEATRIS Sad ću ja da je donesem. BEN Garsone, Garsone! Čuješ li me? (Beatris trči u kupatilo. Ben nekoliko puta ošamari Garsona, pokušavajući da ga osvesti.)

70 NORMAN Ne brini, tata. On stalno pada u nesvest. Jednom se onesvestio kad je video Edvarda Kenedija iz blizine. Navići će se on već na moju odsutnost. BEN (Normanu) Ama, baš te briga za taj poziv. Ti – ne moraš da ideš. Sva sreća što si homoseksualac. NORMAN Ne, tata. Baš zato idem. Neću na to da se pozivam. BEN Zašto nije? Pomoći ču ti. Pribaviču ti razne potvrde o tome...uverenja... NORMAN Ne, ne, tata. Pozvan sam kao i drugi, i odslužiću svoje kao i drugi. Nešu da me posebno tretiraju. Treba to ljudi već jednom da shvate... BEATRIS (Vraća se s mirišljavim solima) Imaš vrlo zgodan stančić, Normane. Vrlo ženstven. (Stavlja Garsonu mirišljave soli pod nos). GARSON (Dolazeći sebi) Šta se desilo?...Normi...Normi, jesu li te stvarno pozvali u vojsku? NORMAN Jesu. Imam da se javim u ponedeljak ujutro. GARSON Ne mogu da verujem. Zar ja – ratna nevesta?... Koliko ostaješ? NORMAN Dve godine. GARSON Oh, zaboga! A ja? Šta ću ja da radim? NORMAN Ne znam. Još ćemo razgovarati o tome. Izmislićemo nešto.

71 BEATRIS Imam ideju. (Garsonu) Poći ćete s nama u Dejton, da stanujete kod nas. BEN (Zgranut) Štaa? BEATRIS To što si čuo. Poći će s nama. BEN Sa nama? Znači, vraćaš se? BEATRIS Samo ako s nama pođe i Garson. BEN Garson? BEATRIS Tako je. Ako hoćeš mene, moraš da uzmeš i njega. Duplo vezano. BEN Nema šta Beatris, kao republikanka – imaš zbilja čudne ideje. GARSON Dejton? Šta da radim u Dejtonu? BEATRIS Biće za vas posla u našoj radnji. BEN Pa da. Što da ne? Dobićete Džulijusov posao... (Okrene se prema Beatris) Samo, sad neću morati zbog toga da se brinem. NORMAN Je l' to stvarno misliš, tata? BEN Pa... (Pogleda Beatris)...valjda mislim. Da to ne mislim ozbiljno, zar bi mi se stomak toliko uznemirio?

72 GARSON A Flufi? BEATRIS Ko? BEN Njihova maca. GARSON Ne idem ja tako daleko bez društva. BEATRIS (Benu) Pa? Šta kažeš? BEN (Garsonu) Tja, kud svi idu – nek ide i Flufi. GARSON Pa ovaj čovek je prosto božanstven! Dođe mi da plačem od radosti... BEN Gde su te mirišljave soli? (Uzme mirišljavu so i udahne ih duboko). NORMAN Tata, ne znam šta da ti kažem... BEATRIS I nemoj ništa da kažeš. To je već sređeno. GARSON Pisaću ti svakog dana, Normi, i obećavam ti – neću da se ludiram. BEN Što se ludiranja tiče – bolje mi ne govori. (Ne može još da dođe sebi) I on će u Dejton s nama! GARSON Nikad nisam bio na Srednjem Zapadu. Svideće mi se, šta mislite? Oh, toliko sam uzbuđen, da mi se opet vrti u glavi.

73 NORMAN Čekaj, daću ti vlažnu oblogu. GARSON (Ustajući) Jedva čekam da kažem mami. Ne bi me iznenadilo ako bi i ona pošla u Dejton. (Garson i Norman pođu u kupatilo.) BEATRIS (Dovikuje im) Samo – požurite! Ben će sve da nas izvede na večeru. (Njih dvojica su u kupatilu). BEN Kako ti to? BEATRIS Pa, to ti je ipak jeftinije nego svadbeni ručak. BEN Ne razumem te, Beatris. Šta će nam Garson tamo kod kuće? BEATRIS Sve sam ja to fino smislila. Norman će biti u vojsci dve godine. BEN Pa? BEATRIS Pa lepo, dok je Norman u vojsci, šta znaš, možda ćemo uspeti da zagrejemo Garsona za jednog od onih Džeksonovih blizanaca. BEN Pa to ti je genijalno!...A znaš šta bismo još mogli?...samo, ovo neka ostane strogo među nama. BEATRIS Šta to? BEN Kad Norman odsluži vojni rok, pa ako bi i posle hteo da bude homoseksualac...

74 BEATRIS Da? BEN ...mogao bi i bolje da prođe – naći ćemo mu nekog doktora ili advokata.

ZAVESA

KRAJ