Rodjeni Ste Bogati

Bob Proktor

ROĐENI STE BOGATI



Predgovor Ako je Zig Zaglar sjajan motivator, Mark Viktor Hensen, autor knjige Pileća supa za dušu, sjajan govornik, Entoni Robins guru ličnog razvoja, onda je Bob Proktor sjajan mislilac. Kada se radi o sistematizaciji života, niko mu ne može ni prići. Jednostavno, on je najbolji, Bob Proktor sakuplja misli kao što je Imelda Markos sakupljala cipele. Povezuje ih izuzetno dobrim redosledom; jedna misao logično vodi ka sledećoj, sve dok se ne izgradi celokupna metoda. Bob Proktor je ponovo to uradio u ovoj knjizi, Rođeni ste bogati, ovog puta vodeći vas, korak po korak, do iznenađujućeg otkrića da uspeh nije uvek „posezanje“ za nečim što nemate, već samo „dosezanje“ do nečega što je već tu, i njegovo preuređivanje. Dok sam čitao, bio sam fasciniran kako Bob gradi pažljivo svoju teoriju, a kada sam pročitao knjigu odmah sam primenio njegovo zaključke na sadašnje projekte i odnose. Upravo je u tome velika vrednost ove knjige. Možete odmah da primenite te zaključke na situacije iz svog života. Osetićete njihov uticaj mnogo pre nego što pročitate poslednje poglavlje knjige. Bob često govori da njegove sugestije i nisu nešto novo, da mi, u stvari, instiktivno „znamo“ te istine. Rekao bih da je pomalo skroman po tom pitanju. Sugestije koje on daje su sigurno nove za mene i neke od njih mogu napraviti veliku razliku između uspeha i neuspeha. Shvatio sam da su čak neke njegove „očigledne“ ideje o uspehu bile uspavane i neprimetne u mom životu, a one koje sam znao i razumeo, one za koje sam bio ubeđen da ih se pridržavam, e pa, one su pomoću njega preuređene na takav način da ih je sada bilo lakše primeniti. „Praktične“ (ta reč nam pada na pamet) teorije u knjizi Rođeni ste bogati mogu da deluju kod svakoga, bilo gde i bilo kada. Zapamtite, Bob Proktor je direktna veza sa modernom naukom o uspehu, a koja se proteže unazad do Endrju Karnegija, velikog finansijera i dobrotvora. Karnegijeve tajne inspirisale su Napoleona Hila, čija je knjiga Misli i obogati se zatim inspirisala ceo žanr knjiga o filozofiji uspeha koje danas zauzimaju čitave odeljke u modernim knjižarama. Napoleon Hil je predao palicu Erlu Najtingejlu, a on je tu palicu predao u sposobne ruke Boba Proktora. Bob Proktor je najpre učio iz dela ovih divova, od Najtingejla i Konanta do čitavog niza predavača i pisaca, i voleo je i cenio njihova otkrića pre nego sto je i pokušao da izgradi sopstvene teorije. Ali čim je počeo da deli sopstveno poznavanje ovih bezvremenih principa, tok više nije mogao da se zaustavi. Njegove knjige, trake i internet poruke inspirisale su milione ljudi. Dan započinjem s tim. I tako, kada prodrete u jezgro mudrosti Boba Proktora, više ste uspeli nego da ste u pregledu o poslednjem „hitu decenije“ iz sveta uspešnih. Ulazite u samo otelotvorenje trenutne „studije’’ o ljudskoj prirodi i uspehu koja obuhvata tri generacije. Bob Proktor je čuvar ove nauke o uspehu i njegova snažna knjiga velikodušno pruža pregled nekih od njenih mnogobrojnih dragocenosti. Ovo je sjajno štivo! Dag Ved, nekadašnji specijalni asistent u Beloj Kući



Ti samo ti Čak i kod svake vlati trave i kod svake, snežne. pahulje ima bar malo razlike... Znaš, ne postoje dve iste. I nešto malo, kao što je zrno peska, i svaka ogromna zvezda stvoreni su sa OVIM na umu; Da budu onakvi kakvi jesu! Koliko je glupo imitirati i koliko je bespotrebno pretvarali se! Jer svako od nas dolazi iz GLA VE onog, čije ideje nikada ne nestaju. Uvek će biti samo JEDAN JA koji će pokazati šta umem A i ti treba da budeš veoma ponosan, jer postojiš samo JEDAN TI. Tu sve počinje sa tobom, divnim neograničenim ljudskim bićem.

Džejms T. Mor

Uvod Svako ljudsko biće „rođeno je kao bogataš“ samo što je većina ljudi privremeno bez dovoljno novca! Ova knjiga je napisana u pokušaju da se premosti jaz između mesta na kome ste sada i mesta na kome želite da budete. Korak po korak, poglavlje po poglavlje, ona će vam pomoći da sastavite slagalicu koju zovemo „život“, tako da ćete moći da izgradite sliku blagostanja u svojoj glavi, a zatim da započnete stvaranje tog blagostanja u životu. Zaista, život je veoma sličan Rubikovoj kocki, jer imamo sve prave delove i sve prave boje, ali kada pokušavamo da ih uklopimo, to je frustrirajući i beskrajan proces. Čini se da je neizbežno da uvek izostavimo par delova. Dok budete putovali kroz knjigu, brzo ćete shvatiti da ono što vam govorim nije nešto što već ne znate. Ja samo izražavam ideje na organizovan, koherentan način, što će vam omogućiti da postignete rezultate koje priželjkujete od trenutka kada ste počeli da razmišljate. Svakog dana, širom sveta, milioni „sanjara“ kupuju tikete za loto, želeći da neko izvuče njihovo ime i spusti bogatstvo u njihovo krilo. Ti ljudi kao da ne razumeju da prava čar nije u tome da im neko da novac „na tanjiru“, već u tome da ga zaista sami zarade. Štaviše, kada biste znali istinu, shvatili biste da već posedujete sposobnost da postignete stvari o kojima sada samo sanjate, Dopustite da vam ova knjiga dokaže da je ona vaša Aladinova lampa. Imate u rukama nešto za čim ste tragali. Ovo je plan – veoma jednostavan plan – koji će vas odvesti sa mesta gde ste sada na mesto gde želite da budete. To je u stvari samo naizgled jednostavan plan. Ali ne dozvolite da vas prevari njegova prividna jednostavnost, jer svako poglavlje sadrži jedna ideju koja će se pokazati kao izuzetno 

vredna. Ove ideje su zaista efikasne. Lično sam svaku od njih stavio na probu u proteklih dvadeset pet godina. Gledao sam kako hiljade ljudi, koji su prisustvovali mojim seminarima, takođe stavljaju na probu ove ideje. Stoga vam mogu reći, i iz sopstvenog i iz tuđeg iskustva, da su rezultati ii mnogim slučajevima bili izvanredni. Na primer, ljudi koji su imali novca tek da podmire svoje osnovne potrebe postali su veoma imućni. Drugi ljudi, koji su stalno imali problema, zbog kojih su bili nesrećni i deprimirani, doslovno su se pretvorili u srećne, uravnotežene ljude. Sada vi imate priliku da stavite ove ideje na najveću probu, upravo u vašem životu. Šta je to što vi želite? Znajte da to možete imati – možete imati sve što želite – ali morati jasno razumeti i primeniti sve ideje koje ću vam predstaviti. Gomila pročitanih i zapamćenih knjiga neće vam doneti željeni uspeh. To jedino možete postići uz razumevanje i primenu ispravnog razmišljanja. Dakle, bez obzira na ono što ja ili neko drugi može reći, vi ćete isprobali ove ideje zbog sebe. Mogao sam ovu knjigu da ispunim naučnim podacima koji bi vam pokazali – crno na belo – iscrpne studije koje dokumentuju činjenicu da te ideje zaista deluju. Međutim, osim eventualnog zadovoljavanja analitičke strane vašeg uma, ta vrsta informacija bi vam bila od veoma male praktične koristi. Iako na sledećim stranicama koristim mnoge primere koji opisuju kako su pojedinci, ili čak porodice, isprobali ove ideje i objasnili kakve su koristi iz njih izvukli, namerno sam izostavio naučna istraživanja, jer sam otkrio da ne služe ničemu, sa praktičnog stanovišta, ili sa stanovišta okrenutog ka rezultatima. To bi vas samo usporilo i vrlo je moguće, zamaglilo vaše rasuđivanje. Ova knjiga je napisana na takav način da u stvari iscrtava mentalni tok kojim bi trebalo da idete da biste postigli željeni cilj. Uz njenu pomoć putovaćete iz jednog poglavlja u drugo, pri čemu vas svako uspešno pređeno poglavlje podiže na veći nivo svesnosti sebe – vašeg istinskog ja – i vaših istinskih sposobnosti. Ipak morate imati na umu jednu važnu činjenicu: nagrada koju ćete dobiti u ovom životu, materijalna ili psihička, neće vam doći zbog vašeg potencijala već zbog vašeg učinka. Hajde da zajedno bacimo pogled na put kojim ćete krenuti. U prvom poglavlju, „Novac i ja“, počinjemo da uviđamo šta je zaista ta neuhvatljiva stvar zvana „novac“. Počinjemo da se odnosimo prema nov cu onako kako bi trebalo, i da razumemo zašto svi veliki mislioci stavljaju u najdublji kutak svog uma osnovni princip, a to je: treba da volimo ljude a da koristimo novac“. Takođe ćemo otkriti šta se dešava onome ko je toliko nepažljiv da preinači tu rečenicu. Ovo poglavlje će vam pomoći da shvatite da u suštini nije greh biti veoma imućan. Naprotiv, vaša dužnost je da postanete imućni. Drugo poglavlje, „Koliko je dovoljno“, pomoći će vam da pažljivo zapišete svoje misli i vašu pravu finansijsku situaciju. Naučićete kako da odlučite koliko vam je dovoljno. Otkrićete da treba da imate iznos novca koji vam je potreban da bi vam obezbedio stvari koje želite, i da živite na onaj načina koji želite. Kada donesete ovu odluku, spremni ste za treće poglavlje, „Vi stvarate slike“. Postaćete svesni loga da celim vašim životom upravljaju slike. Iz toga neizbežno sledi da treba da budete veoma svesni slika koje izgrađujete u glavi, kao i potrebe izgradnje tih slika koje će doneli rezultate koji će vas pogurati napred i gore, prema vašoj željenoj destinaciji. Počećete da razumete da ste, u suštini, ko-stvaralac. Nastojte da često preispitujete koje su vaše odgovornosti u tom ko-stvaralačkom partnerstvu. 

Četvrto poglavlje, „Pustite i prepustite sudbini“, pomaže vam da razvijete jaku veru zasnovanu na dubokom razumevanju. Pomoći će vam da slobodno pustite svoju sliku, pretvarajući je u snagu koja je u vama, tako da ta snaga može sama da deluje i da počne da se materijalizuje u fizičkim rezultatima, kao tačna kopija vaše mentalne slike. Sledeće poglavlje, „Očekujte izobilje“, pokazaće se kao iskustvo proširenja vidika. Reč „očekivanje“ će dobiti sasvim novo značenje za vas i lično ćete videti neverovatnu moć koju će podstaći takvo „podešavanje“ misli. „Zakon vibriranja i privlačenja“ razjašnjava mnoga pitanja koja postoje godinama u našoj glavi. Postaje očigledno zašto neki ljudi stalno privlače ono što ne žele, dok drugi privlače upravo ono što žele. Naučićete kako da namagnetišete sebe ka dobra koje želite. Poglavlje „Oni koji rizikuju...“ jasno objašnjava da apsolutno ne postoji garancija da će nešto uspeti. Bitno je da vi napravite prvi korak, pre nego što počnete da koračate u pravcu koji ste za sebe odabrali. Pravi pobednici u životu su, češće nego što se misli, samo za dva ili tri odsto efikasniji od onih koji gube. Poglavlje „Oštrica brijač“ jasno ilustruje ovo pitanje. Brzo ćete shvatiti da možete biti isto onoliko efikasni koliko je svako od onih o kojima čitate ili slušate. Osećanje manje vrednosti, kao i sve sumnje u pogledu vaše sposobnosti, ubrzo će pasti u vodu i ostavićete ih daleko iza sebe, kako se budete približavali svom cilju. Kada ste pred poslednjom krivinom na svom putu ka uspehu, bićete upozoreni da se ne osvrćete. Poglavlje „Ne razmišljajte u suprotnom smeru“ brzo će razjasniti pitanje toga zašto neki ljudi iz godine u godinu i dalje imaju iste rezultate. Ovo ilustruje jedno od osnovnih, a ipak jedno od najvažnijih, pravila koja rukovode uspehom u životu. Dok se brzo krećemo poznatom stazom, „Vakuumski zakon prosperiteta“ nam pokazuje kako da otvorimo sva vrata, koja će omogućiti da sve dobro za kojim tragamo pohrli ka nama sa svih strana. To nije samo zakon nagrađivanja, već zaista prijatno pravilo za učenje. Ono će vam pomoći da povežete sve druge ideje, da dovršite svoju sliku, a i dovešće vas do željenog cilja, bezbedno i po planu. Pre nego što počnete, dozvolite da vas još jednom upozorim da samo čitanje i pamćenje ne može dovesti do ostvarenja. Samo razumevanje i primenjivanje pravih ideja mogu stvoriti rezultate koje želite. Razmislite pažljivo o svakoj ideji. Sve one su veoma jednostavne i lako ih je shvatiti, ali morate se upravljali prema njima. Nosite ovu knjigu sa sobom. Stalno je pregledajte i dokaz svega što je objašnjeno u njoj počeće da se pojavljuje u vašem materijalnom svetu. Cela ova knjiga je pripremljena u iskrenoj nadi da ćete uživati u svakom koraku svog putovanja ka zaista novom načinu života. Bob Proktor

Oni koji znaju istinu nauče da je vole. Oni koji vole istinu nauče da je prožive. 

PRVO POGLAVLJE NOVAC I JA Edžvoter Bič hotel Godine 1923, u Edžvoter Bič hotelu u Čikagu, sastalo se osam najimućnijih finansijera na svetu. Ovih osam ljudi imalo je kontrolu nad više novca nego vlada Sjedinjenih Američkih Država u to vreme. Medu njima su bili: Direktor najveće nezavisne čeličane; Direktor najveće gasne kompanije; Najveći preduzetnik u industriji žitarica; Predsednik Njujorške berze; Član predsedničkog kabineta; Najveća „zverka“u Vol Stritu; Glavni čovek najvećeg svetskog monopola; Predsednik Banke međunarodnog poravnanja. Svakako trebalo bi da priznamo da se skupila grupa najuspešnijih ljudi na sveru, odnosno ljudi koji su saznali tajnu „zarađivanja novca“. Hajde sada da vidimo gde su ti ljudi dvadeset pet godina kasnije: Predsednik najveće nezavisne kompanije koja se bavi čelikom, Čarls Švab, živeo je dvadeset pet godina na pozajmljenom novcu, bankrotirao i umro. Predsednik Severnoameričke najveće gasne kompanije, Hauard Tompson, poludeo je. Najveći preduzimač u poslu sa pšenicom, Artur Katon, umro je u inostranstvu, bez novca. Predsednik Njujorške Berze, Ričard Vitni, poslat je u zatvor Sing Sing. Član predsedničkog kabineta, Albert Fol, otpušten je iz zatvora da bi mogao da umre kod kuće. Najveća „zverka“ u Vol Stritu, Džesi Livermur, izvršio je samoubistvo. Glavni čovek najvećeg monopola, Ivar Kruger, ubio se. Predsednik Banke međunarodnog poravnanja, Lion Frejzer, takođe je izvršio samoubistvo. Svaki od ovih ljudi je dobro izučio umeće zarađivanja novca, ali izgleda da nijedan od njih nikada nije naučio da živi „bogatim životom“, što je bilo njihovo pravo po rođenju. Priče kao što je ova prouzrokovale su da mnogi dobronamerni, ali neupućeni ljudi kažu: „Eto vidiš, rekao sam da nije dobro imati puno novca“ ili „To samo pokazuje da bogati ljudi nisu sasvim srećni“; a naravno, to nije tačno. Iako su ova osmorica „skrenuli s puta“, ima mnogo imućnih ljudi koji su veoma srećni i koji čine izuzetna dobra svojim novcem; oni žive srećnim, uravnoteženim životom. Imajte u vidu ovo – novac će imati veći uticaj na vaš život nego skoro bilo koja. materijalna stvar koje se možete setiti. Zaista, iznenadni gubitak ili dobitak novca uticaće u značajnoj meri na vaše ponašanje. Prema tome, morate priznati da svako treba da duboko razume šta je to tačno novac, i zakone koji vladaju njegovim privlačenjem. Ipak, tužna istina je da to razume samo jedna od deset osoba. Devedeset pet odsto ljudi potroši sve što dobije, celog života, od kolevke pa do groba, žele da imaju više, a nikada ne shvate da su u stvari imali sve što su želeli. 

Dozvolite da napravim kratku digresiju – tokom vašeg putovanja kroz ovu knjigu, možda ćete imati tendenciju da pustite misli da odlutaju, bilo zato što mislite na nekoga ko je zaradio veliki novac ih možda na nekoga koje bankrotirao. Ali želim da vam sugerišem da pokušate da se usredsredite samo na sebe, jer ono što neko drugi ima ili nema neće uticali na vas, a vi želite da popravite upravo svoju finansijsku situaciju.

Novac je važan Jedno od preovlađujućih pogrešnih shvatanja vezanih za novac jeste njegov značaj. Na primer, koliko puta ste čuli da ljudi kažu u razgovoru: „Nije sve u novcu“, ili „Novac nije toliko važan“, ili „Nije mi stalo do novca“. Pa, možda ovim ljudima koji govore ove stvari nije stalo do novca, ali kladim se da jeste njihovom prodavcu automobila, kao i njihovom piljaru i osobi koja drži njihovu hipoteku. U suštini, ne može se poreći činjenica da je novac važan za svaku osobu koja živi u civilizovanom društvu. Stoga, apsurdno je raspravljati o tome da li je ili nije isto toliko važan kao ovo ili ono. Jer ništa ne može zauzeti mesto novca na polju u kojem se upotrebljava!

Novac je sluga Sada kada smo potvrdili važnost novca, dopustite da se vratim na prethodno i da dodani jednu reč upozorenja – uvek imajte na umu da je novac sluga, vi ste gospodar. Budite veoma pažljivi da ne preokrenete ovu rečenicu, jer su mnogi veoma inteligentni ljudi to već učinili, na svoju veliku štetu. Na žalost, mnoge od ovih jadnih duša volele su novac a koristile ljude, što je dovelo do povrede jednog od najosnovnijih zakona upravljanja istinskim finansijskim uspehom. Treba uvek da volite ljude a koristite novac, a ne obratno! Još jedan mit o novcu koji mnogi ljudi prihvataju jeste da on dolazi samo kao posledica „sreće“. Na primer, kad god se ljudi okupe i pričaju o nekome koga znaju a ko je finansijski uspešan, uvek se nade neko među njima ko kaže: „Hari je samo imao sreće“, ili „Hari je samo bio u pravo vreme na pravom mestu“. Međutim, uveravam vas, bez trunke nesigurnosti, da iako „sreća“ očigledno igra određenu ulogu ti finansijskom uspehu, ona nikada nije dovoljna sama po sebi. Novac je posledica i uvek se mora zaraditi. Verujte mi, ništa nije besplatno u životu, i ljudi koji na lak način dolaze do novca ili rade u kovnici novca ili su na putu ka zatvoru, ako već nisu dospeli tamo. Prema tome, uvek imajte na umu da iako je „dobra sreća“ faktor finansijskog uspeha, ona uvek mora biti udružena sa trudom i napornim radom!

Novac mora da cirkuliše Treća stvar koju treba da znate u vezi sa novcem jeste da je on vredan samo dok se koristi. Kada se jednom izbaci iz prometa, postaju isto tako bezvredan kao „stare novine“ ili „prazne pivske konzerve“ koje su sklonjene na tavan. Da biste zaista razumeli ovaj princip, pročitajte sledeću priču. U mojoj kući na polici imam srebrni pivski vrč koji sam dobio na poklon zbog govora koji sam održao. Kad god uđem u kuću, 

izvadim svu sitninu iz džepova i stavim je u taj vrč. Zatim, kada se vrč skoro napuni, dajem ga jednom od svoje dece, ili jednom od moja dva mala nećaka. Svako od njih po redu dobija vrč i naravno jedva čekaju da na njih dođe red. Ono što hoću da vam kažem jeste da dok se vrč napuni, novac koji je u njemu izgubi svaku vrednost; on samo stoji tamo, i nema nikakvu korisnu svrhu, pa čak ne donosi nikakvu kamatu. Međutim, čim se ćup napuni i novac predam nekom od dece, on „kreće u akciju“. Na primer, baš prošle nedelje, Džej, jedan od mojih nećaka, dobio je novac. Odmah ga je uzeo iz moje ruke, potrčao u školu za golf i svojim nasledstvom uplatio nekoliko časova golfa. Iskreno, ne znam šta je učitelj golfa uradio sa novcem kada ga je dobio, ali sa sigurnošću mogu reći da se taj novac bar nije vratio u vrč na polici za knjige! Ne, stvarno nema nikakve sumnje: novac nije namenjen da bude van prometa – već da se koristi, da se uživa u njemu i da cirkuliše! Ovo me dovodi do još snažnije ilustracije istog principa: naime, reč je o priči o „starom gospodinu Čepmenu“. Gospodin Čepmen je bio stariji gospodin koji je živeo u mojoj ulici, nekoliko kuća od naše, u vreme kada sam bio dečak. Iako je bila ogromna razlika u godinama između nas, ubrzo smo gospodin Čapmen i ja postali prijatelji i često sam ga gledao kako gura svoja kolica za otpad ulicom tamo-amo. Znate, g, Čepmen je radio kao prodavač starudije i živeo je tako što je kupio sa ulice stvari koje su drugi ljudi odbacili. Međutim, kako su godine prolazile, g. Čepmen je postajao sve pogureniji od teškog rada i jednog dana, nedugo posle Drugog svetskog rata, preminuo je. Pošta je živeo sam, a očigledno nijedan bliži rođak nije živeu u blizini, policija je ušla u njegovu kuću da napravi popis njegove imovine. Nisu bili iznenađeni što su zatekli kuću pretrpanu starim nameštajem i razvrstanim uspomenama iz prošlosti g. Čepmena. Međutim, na njihovo iznenađenje, policija je takođe otkrila sto hiljada dolara u starim novčanicama, spakovanih ti kutijama po celoj kući! Spremno dočekavši takav neobičan događaj, časopis Toronto Dejli Star izneo je sutradan na prvim stranicama priču o g. Čepmenu, u kojoj je postavio očigledno pitanje: zašto bi neki čovek, koji je imao više od sto hiljada dolara, čuvao svoj novac odložen u starim kutijama, razbacanim bez reda po celoj kući? Iako sam, u to vreme još uvek bio mlad, poslavio sam sebi slično pitanje: zaista, zašto bi osoba poput g, Čepmena izabrala da živi kao puki siromah, kada na raspolaganju ima toliko novca? Mogao je da upotrebi novac za svoje uživanje. Mogao je da ga investira radi dobiti za sebe i radi zapošljavanja dragih ljudi; ili je mogao jednostavno da ga stavi u banku i da zaradi kamatu na svom novcu. A umesto svega toga, on je izabrao da ga stavi u „teglu na polici“ i da ga time učini potpuno beskorisnim. Ne, prijatelji moji, nema sumnje – svrha novca nije da se gomila, već da se upotrebljava, uživa u njemu i da se stavi u promet. Zato vas molim, bilo šta da odlučite da uradite sa svojim novcem, nemojte napraviti istu grešku kao stari g. Čepmen! Takođe vas molim da zapamtite da kada predlažem da se novac stavi u promet, ne mislim da ga treba rasipali. Postoji ogromna razlika između ova dva koncepta i ako još uvek niste uvideli tu razliku, predlažem vam da to učinite što je pre moguće. 

Vežba svesnosti blagostanja Sada kada smo dotakli neke od karakteristika novca, hajde da se na kratko vratimo na jednostavnu „tehniku“ koju možete odmah početi da koristite da biste privukli k sebi sumu novca koju želite. Prva stvar koju želim da uradite jeste da zamislite sebe kako sedite u sobi sa nekoliko prijatelja. Zatim, hoću da vizualizujete sebe kako im objavljujete svoju nameru da postanete imućni, ili bar, dovoljno imućni da vam to omogući da živite životom kakvim odlučite. Sada, zamislite kako biste se tada osećali. Ako ste kao većina ljudi, verovatno ćete se osećali veoma neprijatno. Možda ćete se osećati toliko neprijatno, da ćete čak možda povući ono što ste rekli obaveštavajući svoje prijatelje da ste se samo šalili. Međutim, trebalo bi da razumete da se ljudi koji su imućni nikada ne osećaju neprijatno kada se postavi pitanje novca. „Zašto se ne osećaju tako?“, pitate. Najočigledniji odgovor bi bio jer novca već imaju „na gomile“. Ali to nije tačan odgovor. Treba da shvatite da razlog za to što se ljudi osećaju prijatno u vezi sa novcem nije to što ga imaju; oni ga imaju jer se osećaju prijatno u vezi sa njim. Drugim rečima, jedan od razloga za to što imućni ljudi imaju novca jeste jer su razvili takvo stanje svesti koje ćemo od sada nazivati „svesnost blagostanja“. Iz toga sledi, ako želimo da privučemo novac k sebi moramo takođe da počnemo da jačamo svesnost blagostanja. Pitanje koje sada treba sebi da postavite jeste ovo: „Kako da razvijeni tu svesnost blagostanja u sebi?“ Dopustite da objasnim. Najbolji način da razvijete svesnost blagostanja jeste da počnete da vidite sebe, unutrašnjim okom, kao da već posedujete sumu novca koju želite. Razlog za to je u tome što podsvesno „ja“ ne može da razlikuje stvarno posedovanje novca od čiste vizualizacije, pa ćete se uskoro osećati sasvim udobno u vezi sa „idejom“ novca. Rezultat toga jeste da ćete početi da ga privlačite k sebi. Ovo može zazvučati kao neka igra, ali uveravara vas da je to jedna od najmudrijih stvari koje biste mogli učiniti. Onog trenutka kada uspete da ubedite svoj podsvesni um da ste imućni i da je dobro biti imućan, vaš podsvesni um će automatski potražiti način da se vaša „imaginarna“ osećanja bogatstva manifestuju u materijalnom obliku. Ako vam se ovi poslednji redovi učine kao čista fantazija, ignorišite ih neko vreme i nastavite sa čitanjem. Bavićemo se svesnošću blagostanja na različitim mestima u knjizi i garantujem vam da će, pre nego što završite sa čitanjem ove knjige, ovi redovi imati za vas mnogo više smisla.

Ne plašite se Sada kada sam dotakao „tehniku“ koja će vam pomoći da steknete veće bogatstvo, dozvolite da vas upozorim na još nešto. Ukoliko želite da imate novca, jedna stvar o kojoj nikada, baš nikada, ne treba da brinete jeste da li ćete ili ne dobiti novac koji želite, niti o tome da li ćete ga zadržati. Dozvolite da pojasnim. U Bibliji, Jov, veliki mučenik biblijskih vremena, napominje sledeće: „Pazi, snašlo me je ono čega sam se plašio.“ Dakle, zastanite i zapitajte se – ako hoćete – šta znače te biblijske reči nekima od nas koji su danas zabrinuti za novac. Pa, jednu stvar sigurno znače, a to je ukoliko uporno brinemo o tome da nećemo imati dovoljno nov

ca, ili ako iz navike brinemo da ćemo izgubiti novac koji imamo, onda garantovano ne brinemo uzalud. Jer, baš tako kao što je Jov bio namučen mnogim bolestima, tako ćemo i mi biti namučeni nedostatkom ili gubitkom novca. Kao savremeniji primer poslužiće nam tragični slučaj „sirotog starog g. Čepmena“. Kao što se sećate, bio je to stariji gospodin koji nikada nije potrošio svoju teško zarađenu ušteđevinu. Ali pitanje je: „Zašto nije?“ Najverovatnije zato što se plašio da će, ako potroši novac, postati siromašan i time biti primoran da živi kao puki siromah. Ironija je bila u tome što je, zbog tog straha, u svakom slučaju živeo kao siromah! Ili, kada bismo se izrazili biblijski: „Snašlo ga je upravo ono čega se najviše plašio.“ U sledećem poglavlju dobićete kompletnije objašnjenje paradoksa zašto privlačimo stvari koje najmanje želimo. Ali za sada, dovoljno je reći, brinuti o novcu je izuzetno kontraproduktivno. Ovaj princip je tačan, čak i ako racionalizujete svoju brigu uz trivijalnu frazu da „samu uštedite za crne dane“. Ovde moram dodati još jedan prigovor: ako zaista želite da značajno uvećate sumu novca koju trenutno zarađujete, prva stvar koju možete uraditi jeste da naučite da suštinski obraćate manje pažnje na to šta drugi oko vas pričaju i da suštinski obratite više pažnje na to šta govori „tihi glasić“ u vama. Ili da kažemo ovako: morate nastojati da postanete manje osetljivi na uticaje izvan sebe i mnogo naklonjeniji da verujete instinktima i osećanjima koji su u vama. Dozvolite da pojasnim. Većina ljudi koji ne uspevaju da sakupe dovoljno novca da žive stilom kojim bi želeli su isti oni ljudi na koje veoma lako utiču mišljenju drugih ljudi, Na primer, često su to ljudi koji dozvoljavaju onima koji pišu o ekonomskoj propasti i čamotinji – bilo u novinama ili u vestima na radiju i televiziji – da razmišljaju umesto njih, Ali, kao što je Napoleon Hil ukazao u svojoj velikoj knjizi Misli i obogati se, mišljenja su najjevtinija roba na planeti Zemlji. U stvari, skoro svako ima gomilu njih koje će spremno upotrebiti na svakom koje voljan da ih prihvati. Stoga, ako su na vas drugi previše uticali u prošlosti, odlučite se odmah – pre nego što nastavite dalje da čitate – da ćete od sada pa nadalje obratiti pažnju na sopstveni savet, u isto vreme osluškujući Božji savet. Zapamtite, ako to uradite, ne postoji apsolutno nijedan razlog zašto ne biste mogli da postanete finansijski uspešni u veoma razumnom vremenskom roku.

Razumevanje nasuprot učenju napamet Kako budete prelazili stranice u ovoj knjizi, postajaćete sve više svesni talenata i sposobnosti koji su skriveni duboko u vama. Trebalo bi da shvatite da uz prave instrukcije, možete da počnete da koristite te nerazvijene talente da biste privukli dobro koje priželjkujete. Ali dopustite da vas još jednom upozorim – neće vas silne knjige niti učenje napamet dovesti do uspeha za kojim tragate. Samo će razumevanje i primena ideja iz ove knjige dovesti do bitne promene. Zato, ne žurite da završite knjigu, jer ne treba da vam bude cilj da završite sa čitanjem. Kao što je ranije rečeno, cilj je razumevanje i primenjivanje onoga što ste pročitali. Pa, ako ste u stanju da „svarite“ samo jednu stranicu dnevno, to je možda sve što vam je potrebno da dođete do svog cilja. Ako vam je čudno što je ova knjiga namenjena da se „srkne i okusi“, a ne da se „proguta“ u jednom čitanju, imajte na umu da je zasnovana na preko dvadeset godina pažljivog analiziranja veoma uspešnih i veoma neuspešnih metoda. 10

Snaga putem deljenja sa drugima Još jedan savet. Pošto veoma malo ljudi – ukoliko ih ima – postanu veliki u bilo čemu sami od sebe, predlažem vam da pokušate na pronađete makar jednu osobu sa kojom možete da podelite i razmotrite ideje prikazane u ovoj knjizi.

Svesnost blagostanja Verujem da ćete se složiti da je opšte poznata istina da ljudska bića nikada neće uživati ni u čemu što još svesno nisu spoznali. Na primer; nismo uživali u luksuzu putovanja avionom ogromnom brzinom, dok braća Rajt nisu došli do saznanja ,,kako možemo da letimo“. Tomas Edison je razvio svesno saznanje o pokretnim slikama i upoznao nas sa sasvim novim oblikom zabave. Doktor Džon Salk je došao do saznanja kako stvoriti serum koji će pobediti užasnu bolest dečje paralize – uglavnom znane kao polio – i kao rezultat Salkovih saznanja vrlo retku možete čuti da danas neko boluje od te bolesti. Aleksandar Grejem Bel je došao do saznanja kako da se prenese ljudski glas putem metalnih žica i zbog toga danas mi uživamo u blagodetima korišćenja telefona. Nepotrebno je reći da biti mogao da navedem mnogobrojne primere. Međutim, ono što hoću da izvučem iz vaše podsvesti jeste da su ti izumi – ili znanje koje je dovelo do tih izuma – uvek bili tu. U stvari, sva znanja koja su ikada postojala ili koja će ikada postojati, prisutna su čak na svim mestima u svim vremenima. Ali je potreban pojedinac da sakupi te obrasce mišljenja i da oblikuje ideje koje će razviti u ono što mi nazivamo svesnost, pre nego što budemo mogli da imamo koristi od njih. Mi plivamo u „okeanu“ energije misli, gde je prisutno svo znanje koje je ikada bilo i koje će ikada biti. Takođe, mi smo okruženi obiljem. Zaista, gde god da pogledamo u prirodi, naše oči se susretnu sa obiljem; jer priroda ne zna ni za kakav „neuspeh“. Prema tome, nikada nije bilo, niti će biti, nedostatka nečega, osim svesnog saznanja. Ali ako ćete da započnete prodor u ovaj svet imućnih, apsolutno je potrebno da počnete da mislile. Drugim rečima, morate otvoriti um ka toku energije misli, koji će u vašem umu stvoriti sliku, ili svest o blagostanju. Vi dobro znate da postoje doslovno hiljade i hiljade poštenih, dobrih, vrednih ljudi, koji tokom celog svog života naporno rade a da nikada ne postanu imućni. Za te ljude, život je stalno „dirinčenje“ od jutra do mraka. Ali ideje koje se nalaze na ovim stanicama prikazane su u nadi da će pokrenuti vaš um iz učmalosti i da će vas inspirisati da se otvorite ka ovom novom načinu razmišljanja. Svest se razvija, i uvek se razvijala, putem razmišljanja, i bez obzira na to kakva je vaša trenutna životna situacija. Ako ste ikada pomišljali da je poboljšate i da postanete istinski imućni – kao što ova knjiga kaže da možete – morate početi da razmišljate o blagostanju, da ga zamislite u svom umu, i to sada. Ne kada završite knjigu, ne kada završite poglavlje; ne sutra, ne sledeće nedelje, sledećeg meseca ili sledeće godine. To mora biti urađeno sada. Razmišljanje je najviša funkcija za koju je sposobno ljudsko biće. Ipak, na žalost, veoma malo ljudi „razmišlja“. Zavaravaju se kada veruju da, zbog toga što se neka mentalna aktivnost odvija u njihovom mozgu, oni „razmišljaju“. Ali istina je da većina ljudi jednostavno uvežbava mentalnu spo11

sobnost zvanu „pamćenje“. Oni puštaju stare filmove, tako da se samo stare slike stalno pojavljuju na ekranu njihovog uma. Neophodno je da ovog trenutka počnete sa ovim novim načinom razmišljanja, jer pošto to uradite, svaka nit vašeg bića biće ispunjena ovom novom energijom misli. Vaše telo je sačinjeno od miliona i miliona ćelija i na svaku od njih, sa svakim pokretom, utiču impulsi misli. Tako da čim počnete da gajite misli opuštanja, vaše telo će se opustili. U trenutku kada budete počeli da gajite misli brige i straha, vaše telo će postati kruto i napeto. Čim budete počeli da zadržavate misli o blagostanju i počnete da mislite o sebi kao o veoma imućnoj, uspešnoj osobi, koja je okružena okeanom energije misli, plivajući u moru izobilja, vaše telo i um će odmah krenuti ka vibraciji blagostanja i počećete da privlačite – baš kao magnet – sve što vam je potrebno da postanete imućni. Znam da neupućenima ove ideje izgledaju čudnije od bilo čega se neka osoba može setiti. A ipak, one su istinite. Jer mentalna svest o blagostanju uvek prethodi bogatstvu u materijalnom sveta. Zato danas nije teško deci, koja su rođena u veoma imućnim porodicama – kao što su Kenedijevi ili Bronfmanovi – da imaju te misli o uspehu i da imaju tu svest o uspehu, pošto su podvrgnuti samo takvom načinu razmišljanja, od samog rođenja. Kažemo da su predodređeni na blagostanje. Međutim, većina ljudi nije rođena u takvoj vrsti okoline pa nisu okruženi takvim načinom razmišljanja. Zato moramo da razvijemo razumevanje sledećeg: 1) kako smo uslovljeni, 2) zašto dobijamo rezultate kakve dobijamo, i 3) kako možemo promeniti naš način razmišljanja ili našu uslovljenost. To nije lako uraditi. Za to treba puno discipline. Za to je potrebna ogromna želja. Za to je potrebno puno svesrdnog truda, što je verovatno razlog zašto se samo nekolicina zaista promeni. Ipak želim da znate da bez obzira na to koliko ta može biti teško, to se može uraditi i može se uraditi u relativno kratkom vremenskom periodu. Nagrada, koju ćete dobiti za svoj trud, oduševiće vas. Znam to jer sam to uradio i znam mnogo, mnogo drugih ljudi koji su isto to uradili. Sada bi trebalo da i vi to uradite. Sama činjenica što ste uzeli ovu knjigu i počeli daje čitate jeste jedini dokaz koji će vam ikada trebati da istinski želite da se promenite. Štaviše, postoji način – siguran način – kojim možete dobiti željeno dobro, a ova knjiga će vam opisati taj način.

Prava moć je u vama Ispod nivoa vaše svesti postoji ogromno bogatstvo vaše podsvesti, a upravo je to deo vaše ličnosti na koji želimo da utičemo preko naših novih obrazaca mišljenja. Da bismo obezbedili određen i konkretan ishod, razmotrite sledeću rečenicu: bilo koja ideja, plan ili svrha mogu biti ugrađeni u podsvest ponavljanjem misli ojačane verom i očekivanjem. Možda ćete upitati: „Može li se ova rečenica dokazati putem eksperimenta i posmatranja odnosno, postoji li neka metoda ili tehnika pomoću koje se može obezbediti dokaz i, ako postoji takva metoda ili tehnika, da li je ona dostupna svakome?“ Na ova pitanja možemo odgovoriti jednim nedvosmislenim „da“. Dok budete čitali, ispitivali ideje, koje se nalaze na sledećim stranicama, i dok budete ekperimentisali sa njima, odgovorićete i satni na sva ova pitanja. A neophodno je da na njih sami 12

odgovorile, jer kao ljudska bića, nećemo zaista poverovati u nešto dok sami to ne otkrijemo. Ova knjiga je napisana u iskrenoj nadi da će vas dovesti do mnogih otkrića koja su u vama, tako što ćete ponavljati ove ideje o blagostanju. Morate početi da posmatrate novac kao pokornog slugu, koga možete uposliti da zaradi više novca, i koga možete koristiti da biste pružili usluge čiji obim ide mnogu dalje nego što ste ikada fizički mogli da pružite. Potrebno je da se osećate prijatno kada govorite o novcu, jer ste vi zaista „rođeni kao bogataš“. Vi posedujete sav mentalni alat koji je potreban da privuče misli kojima ste okruženi, da biste stvorili svesnost koju morate stvoriti da biste imali ono što želite. Nedostatak i ograničenje mogu postojati samo kada im damo prostora u naše umu. Ali svest o blagostanju ne zna za nedostatak niti ograničenje. Odlučite da potpuno uklonite zastore sa vašeg veličanstvenog uma, u pogledu vaše sposobnosti da zarađujete novac, i shvatite da bogatstvo za kojim tragate traga za vama – i nvek je tragalo. Zato odmah otvorite širom vrata svog svesnog uma, i počnite da primate to bogatstvo.

Mentalni novac Odmah počnite da igrate mentalnu igru sa samim sobom. Steknite naviku da vizualizujete sebe kako posedujete ogromno bogatstvo. Mislite o stvarima koje biste uradili sa tim novcem i onda mentalno počnite da to radite. Pošto vaša podsvest ne može da napravi razliku između onoga što zaista radite od onoga što vi zamišljate da radite, ovu vežba će vam veoma brzo pomoći da razvijete svesnost blagostanja. Zapamtite, apsolutni zakon vašeg bića glasi da vi morate prvo nešto mentalno imati da biste zatim fizički to imali! Takođe shvatite da svako govori sa sobom u mislima. U stvari, neki ljudi čak to rade i naglas. Zato, kad god vodite sa sobom interni dijalog, uvek govorite o tome kako je dobro biti imućan. Čestitajte sebi na tome što ste postali imućni i čujte druge kako vam čestitaju. Treba da shvatite da iako ovo može izgledali kao igra, vi radite jednu od najmudrijih stvari koje biste mogli da uradite – pomerate potencijal sa višeg nivoa na niži. Ulazite u program samorazvoja. Naučićete da postoji toliko toga u vašem biću što je van domašaja golom oku, i morate uhvatiti taj „skriveni faktor vaše ličnosti“, ako uopšte želite da sebe razvijete u pravom smeru. U suštini, nikada nećete videti veći deo vašeg bića zato što je ono ne-fizičko po svojoj prirodi. U stvari, uskoro ćete shvatiti da konstantno živite u isto vreme na tri različite ravni postojanja: vi ste spiritualni, imate intelekt i živite u fizičkom telu. Da biste bolje razumeli ovu apstrakciju, morate imati na umu da u isto vreme živite na tri različite ravni postojanja. 1) spiritualna ravan misli (najviši potencijal) 2) intelektualna ravan ideja (srednji potencijal) 3) fizička ravan rezultata (najniži potencijal). Stoga, kada radite ono što sam vam predložio, vi samo koristite vašu „božansku prirodu“ da izaberete misli (npr. „novac je dobar“, „volim ljude i koristim novac“, „novac je sluga, a ja sam gospodar“), što će izgraditi neku ideju. U našem slučaju, 13

ta ideja je „veliko lično bogatstvo“, ili „istinski finansijski uspeh“. Znajte da se ideje kao što su ideje o ,,finansijskom uspehu“ nikada ne obrazuju same od sebe; ličnost mora uvek ući u taj proces, tako što će imati misli koje se zatim mogu iskoristiti da se izgradi ideja. Upravo je to ono što čini ljudsko biće „nalik bogu“, ili biste mogli reći, kreativno stvorenje. Sa najvećom sposobnošću stvaranja! Zato, ako budete zadržali ovu divnu ideju, ili sliku finansijskog uspeha, u svom umu, vi ćete kasnije biti u stanju da prouzrokujete da se ta ideja manifestuje u vašem živom (npr. u vašim rezultatima). Kako budete napredovali sa čitanjem, videćete kako se to zaista dešava! A sada, hajde da se vratimo par koraka unazad. Setićete se da sam napisao, u prethodnom odeljku, da idete sa višeg na niži potencijal. Ono što sam time mislio jeste da idete sa: misli. (Duh) ka ideji... (Intelekt) ka stvari... (Fizičko) a ne da idete sa stvari... (Fizičko) ka mislima.... (Duh) ka ideji... (Intelekt) kao što ste verovatno radili u prošlosti i kao što će većina ljudi nastaviti da radi u budućnosti. Hoću da kažem, većina ljudi će pogledali rezultat u svom životu a onda će dopustiti da rezultat diktira mislima, koje će zatim iskoristiti da izgrade njihovu ideju. Na primer, ako vide da nema ničega na njihovom bankovnom računu (rezultat), oni će imati misli nedostatka ili gubitka a zatim će upotrebiti te misli da izgrade ideju siromaštva. Međutim, pošto se ideja koju zadržavaju u svom umu mora, manifestovati u njihovim budućim rezultatima, oni u stvari ponavljaju postizanje upravo te stvari za koju tvrde da ne žele – a to je prazan bankovni račun. Tako to postaje začarani krug u kome su ispunjeni idejom o sopstvenoj propasti u kojoj žive, a naravno to nije način života koji je za nas namenio naš Tvorac! Možda ćete takođe reći sebi da je to apsurdni argument; jer ako je bankovni račun prazan, on je prazan. Jednostavno, nije realistično da gledate u prazan bankovni račun i da budete u stanju da vizualizujete sebe kao veoma bogatog. Ali želim da znate da je upravo to ona vrsta rezonovanja zbog koga su siromašni ljudi i dalje u siromaštvu! Morate početi da shvatate da je sadašnje stanje vašeg bankovnog računa, vaše prodaje, vašeg zdravlja, vašeg društvenog života, vašeg položaja na poslu itd, ništa drugo do fizička manifestacija vašeg prethodnog načina razmišljanja. Ako iskreno želite da promenite ili poboljšate svoje rezultate u fizičkom svetu, morate promeniti svoje misli i to morate uraditi odmah. Ako odvojite dovoljno vremena da istinski razmislite o informacijama koje ste upravo dobili, zaključićete da u potpunosti ima smisla ono što je upravo rečeno. U stvari, svako ko zaista razume „kreativni proces“ reći će vam da ono što sam upravo rekao 14

ne samo da je tačno, već je prirodni zakon vašeg bića. To je način na koji Bog radi sa svakim čovekom i kroz njega, Ovo se takođe naziva molitva u nekim „krugovima“ (pri čemu je „molitva“ pokret koji se odigrava između duha i forme, sa čovekom i kroz njega). Bog vam je dao sposobnost da izgradite bilo koja ideju koju želite. Vi st e„rođeni kao bogataš“ i vaše bogatstvo je sadržano u misli. Zato budite dobri prema sebi, izaberite sjajne ideje, i prestanite da dozvoljavate fizičkom svetu da upravlja vašim razmišljanjem. Možete već sada lako shvatiti kako svako pravi „velike greške“. U svom eseju o samopouzdanju, Emerson je rekao: „Zavist je neznanje.“ Drugim rečima, potpuno je besmisleno gledati tuđa „dostignuća“ ili „uspehe“, a zatim mu zavideti. Jer, li ljudi su najpre izabrali svoje misli, da bi izgradili u svom umu sliku o dobru koje se sada manifestuje u njihovom životu; a oni biraju te misli iz beskrajnog izvora koji je dostupan svima nama – kao i vama! Upravo je na to mislio veliki umetnik, Vinsent van Gog, kada je bio upitan kako je napravio tako divno delo. Rekao je: „Sanjam svoju sliku a onda slikam svoj san.“ Drugim rečima, on je najpre video sliku u svom umu a zatim napravio kopiju na platnu – u ulju, originala iz svog uma. Uistinu, nijedan van Gogov „original’’ nikada nije prodat! Dok ovo pišem, vidim vas kako čitate, i čak mogu da čujem kako razmišljate: „Sada vidim, to i te kako ima smisla.“ Pre nekoliko godina Meti Šnajder iz Kalifomije sedela je na jednom od mojih seminara sa svojim suprugom Oskarom. Citirala mi je Linkolna i podelio sam taj citat, koji veoma volim, sa hiljadama ljudi. Linkoln je rekao: „Verovati u stvari koje možete videti i dotaknuti uopšte nije verovanje; ali verovati u nevidljivo je pobeda i blagoslov.“ Zar to nije divno? Hvala još jednom, Meri. Nadam se da ste do sada shvatili mudrost nekih od ovih mentalnih vežbi koje sam predložio. Zato stalno ponavljajte: „Ja sam uspešan, ja sam bogat, novac je dobar.“ Vidite sebe, svojim mentalnim okom, kako radite ono što ćete raditi kada se bude manifestovao vaš novi stav ili vaša nova svest. Vizualizujte ovo veliko bogatstvo i osećajte da ga već posedujete. Ipak zapamtite – novac je sluga, vi ste gospodar- vi volite ljude, a koristite novac. Pre nego što pređete na drugo poglavlje, ponovo pročitajte ovo poglavlje, ,,Novac i ja“, jer će vam ponovno čitanje pomoći da otpustite tu ideju o novcu, što uzrokuje neprijatno osećanje kad god se postavi pitanje novca. Ponavljajte sebi, nekolika puta svaki dan, „Novac i ja“ dok ne postanete potpuno svesni toga kako se dobro osećate kada razmišljate o bogatstvu. Uzdržite se od toga da pričate ljudima o ovoj novoj ideji vezanoj za novac, dok je čvrsto ne ščepate i dok ne budete u stanju da pouzdano objasnite drugima šta ste naučili. Zapamtite, slušanje negativnih komentara ljudi koji ne razumeju ovu istinu, neće vam učinili dobro – ako vam nešto donese, to će biti samo sumnja u sebe. Ne smete dozvolili da se to dogodi, jer kada mislite o „Sebi i novcu,“ želite da divna sliku preleće preko ekrana vašeg uma! „Dobar život je skup. Postoji i drugi način života koji ne košta toliko ali nikako nije dobar.“ Španski proizvođači viskija

15

DRUGO POGLAVLJE KOLIKO JE DOVOLJNO „Većina ljudi misli da želi više novca nego što zaista ima, a tako rade da bi imali mnogo manje nego što bi mogli da dobiju.

Erl Najtingejl

Da biste ovaj koncept blagostanja ubacili u petu brzinu, morate biti precizni – koliko tačno novca želite? Zapamtite, radite sa svojim podsvesnim umom, a podsvest ne misli. Ona samo prihvata slike a zatim ih oblikuje. Zato ako kažete – „Želim puno novca“ to nije dovoljno dobro, jer niko, a najmanje od svih vaš podsvesni um, ne zna koliko je to „puno“. Iskreno vam preporučujem da budete ozbiljni u vezi ovog poglavlja, jer ideja koju sadrži može vam doslovno promeniti život. Morate razumeti da razmišljanje samo po sebi nije dovoljno – morate preći u akciju. Postoje izvesne stvari koje morate uraditi a prva je da odlučite koliko novca želite. Da biste odgovorili na ovo pitanje, verovatno bi bilo dobro da odlučite za šta vam je potreban taj novac. Ali nije dovoljno reći samo „Želim dovoljno novca za život“. Treba da shvatite da je naše društvo tako sazdano da će vas država „izdržavati“; u stvari, u većini slučajeva čak će vam poslati ček – možete da sedite kod kuće i da primate minimalnu naknadu“. Verovatno sada kažete u sebi: „Da, znam to, ali hoću da živim bolje.“ Pa, hajde da budemo precizniji, koliko bolje? Imajući na umu da je ovo vrsta vežbe zahtevali izvesno ozbiljno planiranje sa vaše strane, izvadite papir i napišite spisak svih „stvari“ ili „aktivnosti“, na koje planirate da potrošite novac u toku sledeće godine. Da bih vam pomogao da započnete svoj spisak, dajem vam kratak pregled kategorija: Hrana, stanarina – hipoteka, odeća, automobil, komunalije, obrazovanje, odmor, rekreacija, osiguranje, ušteđevina. Razumljivo, ovo su samo neke od mogućnosti; zato radite na svom spisku dok ga ne završite! I zapamtite, ne pišite sume koje sada trošite, već, stavite svaku stavku na spisak, vizualizujte kako želite da živite a zatim stavite iznos novca koji će biti potreban da to uradite. Na primer, možda odlazite na večeru u restoran samo u specijalnim prilikama, ali možete da vizualizujete sebe kako provodite veoma lepo veče jednom sedmično, na večeri gde je usluga odlična, hrana još bolja, a ambijent kraljevski. Koliko bi to koštalo? To je broj koji tražite. Možda vozite kola koja su sve starija i koja pokazuju znake rđe, ali možete vizualizovati sebe kako vozite potpuno nova kola po svom izboru, koja menjate svake ili svake druge godine. Koliko bi to koštalo? Zapamtite, ne posedujete neki ugovor po kome ćete večno živeti, niti je ovo generalna proba. Ovo je vaš život i trebalo bi da uživate u njemu u najvećoj mogućoj meri! Prema tome, treba da imate onaj iznos novca koji vam je potreban da biste sebi obezbedili stvari koje želite živeli životom koji izaberete. 16

Moraću da vas upozorim – ne bi bile neuobičajeno da vaš um izvodi trikove sa vama na ovom mestu. Možda mislite: „Ovo je stvarno ludo. Nikada neću imati novca da živim životom koji predlaže ova knjiga.“ Ipak, želim da vas podsetim da ima mnogo ljudi koji imaju dovoljno novca da žive životom kakav navodi ova knjiga – a nisu bili rođeni sa njim – i niko im ga nije ostavio. Oni su „rođeni bogati“ u smislu da su imali bogomdani potencijal da uspeju (svako to ima), ali kao većina ljudi, i oni su u neko vreme bili bez novca. Shvatite da i vi možete uspeti, i uspećete samo ako uradite ono što ova knjiga predlaže. Dok ovo pišem, osećam se prinuđenim da napravim malu digresiju, da bih vas podsetio da imate veliki izvor talenata i sposobnosti koji su zaključani duboko u vama, i koji samo čekaju da se ispolje. U tu svrhu, jasno mogu da se setim slušanja trake pre mnogo godina, koju je Eri Najtingejl snimio o „stavu“. Mora da sam tu traku slušao doslovno stotine puta a tamo je bio deo gde je rekao: „Sada dolazimo do prilično čudne činjenice. Mi težimo da potceninio stvari koje možemo da uradimo, ciljeve koje možemo da postignemo, a ipak, iz nekog isto tako čudnog razloga, mislimo da drugi mogu uraditi stvari koje mi ne možemo.“ Erli je nastavio i rekao: „Želim da znate da to nije tačno. Vi zaista imate rezervoare talenta i sposobnosti u sebi i možete imati stvari koje želite.“ Ne bih čak ni „mozgao“ o tome koliko puta sam čuo taj odeljak, a da nisam stvarno razumeo šta je značio; a onda jednog dana sam to čuo i izgledalo je da svaka ćelija u mom mozgu odzvanja od istine koju je rekao. Odjednom sam shvatio na šta je ciljao i znao samu dubini duše da, ako oni to mogu, onda mogu i ja, ukoliko sam spreman da platim cenu. Molim vas da razumete da i vi možete to učiniti, jer ono što je Erl rekao istina je kako za vas tako i za mene. Ali deo cene za vas jeste da shvatite...

Koliko je dovoljno? Nemojte samo „tresnuti“ cifru. Uradite to valjano – jer kada završite biće vam drago što ste tako uradili. Štaviše, ova vežba će vam takođe pomoći da razvijete disciplinovaniji um. Ovde možete pomislili da se ovaj odeljak čak i ne odnosi na vas, jer ste već duboko u dugovima da biste počeli da skupljate ogromnu sumu novca. Ali biće vam drago da znate da imamo odličnu ideju koja će vam pomoći da se i sa tim problemom pozabavite. Štaviše, bićete oduševljeni činjenicom da u mnogim situacijama – kao što to može biti i vaša – osoba može postati imućna, čak i ako nikada ne zaradi više novca nego što trenutno zarađuje. Sama ta misao može vam dati podsticaj koji vam je potreban za dalje čitanje. Do sada bi trebalo da ste završili svoj spisak i da ste došli do određene sume; dakle, uzmite olovku i papir i napišite taj broj velikim istaknutim ciframa. Sada izbacite tu ideju iz glave i krenite sa mnom do druge veoma važne ideje. Shvatite da, iako se ta ideja možda ne odnosi baš na vas – bar ne trenutno – sigurno se može odnositi na mnoge druge čitaoce. Štaviše, čak i ako se ne odnosi na vašu pojedinačnu situaciju, u svakom slučaju vredi o njoj razmisliti, jer ćete sigurno imati mnoge prijatelje i saradnike na koje se odnosi i moći ćete da je podelite sa njima. Objašnjavaću ovu ideju kao da ste oženjeni osobom čiju porodicu treba da izdržavate a vi je ili jedva prehranjujete ili doprinosite u značajnoj meri. 17

Sada, jedan od glavnih razloga što želite određenu sumu novca jeste da biste obezbedili svoju porodicu, i to ne samu na adekvatan način. Pre svega, vi želite da oni žive život u svoj njegovoj punoći. Zato shvatite da dok god živite i dok god ste u stanju da sledite plan koji je opisan u ovoj knjizi, bićete u stanju da uradite onako kako želite, u vezi vaše porodice. Međutim, ako zaista zastanete i razmislite o tome, verovatno ćete se složiti da biste želeli da vaša porodica ima „dobar život“, čak i ako ste iznenada sklonjeni sa slike – zar ne biste? Možda ćete u šali reći: „Ne, koga briga i ako nisam tu.“ Ali to nije stvar oko koje se treba šaliti. To je veoma ozbiljna stvar. Naravno da vam je stalo – znam da jeste i vi to znate! E, sada, ako ste živi i zdravi, vi ćete stvoriti to bogatstvo. Ali šta ako umrete ili postanete nepokretni? Pa, naše društvo se takođe pobrinulo za takve situacije; imamo „životno osiguranje“ i imamo „osiguranje u slučaju onesposobijenosti“. Ali da se vratimo na vaše razmišljanje. Možda kažete sebi; „Životno osiguranje, kakva prevara. Ovaj Bob Proktor stvarno ne zna gde živi.“ Pa, da vam kažem iskreno, kada se radi o životnom osiguranju, a verujem da sam dobar poznavalac toga – jer sam držao seminare iz oblasti osiguranja skoro deset godina, i skoro pedeset hiljada ljudi iz te oblasti je „prošlo“ kroz moje seminare, da je približno devedesetpet odsto ljudi sa kojima razgovarate skoro potpuno neupućeno kada se radi o pitanju osiguranja, i to ne govorim „napamet“. Doduše, mnogi od ovih ljudi su na veoma važnim položajima u poslovanju i industriji, u vladi, ili u slobodnim profesijama, i zbog njihovog položaja bilo bi veoma lako pretpostaviti da oni znaju „o čemu pričaju“. Ali tužna je činjenica da su mnogi od njih veoma loše informisani ili su potpunu neinformisani kada se radi o tako važnoj temi kao što je životno osiguranje. Shvatite ovo – ne postoji način koji bi zamenio vaš prihod i stvorio izvestan i momentalni imetak osim životnog osiguranja; a statistike pokazuju da iako je mnogo ljudi osigurano, većina ljudi (najmanje devedeset odsto) su osiguranici na minimalnu sumu. To znači, kada umru, većina ljudi ostavlja iza sebe samo toliko novca koliko je potrebno za pokrivanje troškova njihove sahrane i moguće dovoljno novca da pokriju troškove života njihove porodice za godinu dana! A eto, za relativno malu sumu novca, ovi ljudi su mogli da srede svoje finansijske poslove na takav način da, ako bi se nešto njima dogodilo, njihova finansijske ciljeve bi automatski postigle njihove porodice. Pošto je ova knjiga namenjena da vam pomogne da postignete osnovni, finansijski cilj, osećao sam da mi je dužnost da tu stavim i informacije o životnom osiguranju. Knjiga ne bi bila potpuna bez njih. Imajte na umu da postoje samo dva načina da se zaradi novac: zaposliti ljude i zaposliti novac! Bićete zadovoljni kada saznate da je ostatak ove knjige namenjen onoj osobi koja će živeti.

Procvetajte tamo gde su vas posadili – počnite odmah! Kada počinjete da živite dobrim životom? Da li ovo pitanje počinjete sebi da postavljate? Počnite odmah. Počnite tako što ćete odgovoriti na sledeća pitanja: 18

Koliko često plaćate telefonski račun? Koliko često plaćate stanarinu ili hipoteku? Koliko često plaćate račun u bakalnici? Koliko često plaćate gorivo za vaš auto? Koliku često plaćate doktoru? Koliko često plaćate sebi? Ovo poslednje pitanje izgleda čudno, zar ne? Ali da li shvatate da samo pet ljudi od sto ikada sebi plate. A, kada biste pitali ostalih 95 zašto to ne čine, oni bi vam verovatno rekli da dok isplate sve ostale, ne ostane ništa za njih! Naravno, tih četiri-pet ljudi od sto koji „plaćaju sebi“ pronašli su način da izbegnii ovaj problem. Iako je ideja koju primenjuju poznata već vekovima, danas jedva da je neko upoznat sa njom. Koja je to ideja, pitate? Jednostavno rečeno, ona glasi ovako:

„Oni PRVO plate sebi!“ (Ovo je poznatije kao Vavilonski zakon finansijskog uspeha) „Najbogatiji čovek Vavilona“ Džordž S. Klejson

Jedan deo svega što zaradite treba vi da zadržite Ako razmislite o tome, morate priznati da ovaj „zakon“, ili princip, ima dosta smisla. Zato, da vam ponovim: „Deo svega što zaradite treba vi da zadržite!“ Ili preciznije, ono što zaradite u ponedeljak treba da zadržite, tako da bi to trebalo da ide direktno na poseban račun kome nemate lak pristup.

Vas račun finansijske nezavisnosti Ono što zaradite u ponedeljak verovatno predstavlja deset odsto vašeg prihoda. Zato bi trebalo da sebi isplatite makar tih deset odsto, odmah na početku (a ne pošto ste isplatili sve druge). Sa vašeg „računa finansijske nezavisnosti“, prvo plaćate premiju osiguranja, jer to sredstvo stvara vaš „trenutni imetak“. Ostatak novca zatim ide na ušteđevinu, do onog trenutka kada budete skupili dovoljno kapitala za pametno ulaganje. Zapamtite, ne smete da „dirate“ ovaj račun niti kamatu koju donosi. Onda ćete, za veoma kratite vrame, biti svedok dovoljnog napretka koji će vam dati dovoljnu motivaciju i inspiraciju koja vam je potrebna da nastavite. Štaviše, činjenica da znate da imate „trenutni imetak“, ako se bilo šta vama desi, pružiće vam dodatno spokojstvo u duši.

Plan redovne otplate dugova Možda već imate dugove koji kao da „pojedu“ celu vašu platu i vama ništa ne ostane. Ali shvatile ovo – ovi dugovi mogu se obrisati, (Iako će, naravno, iznos duga u koji ste zapali odrediti dužinu perioda koji je potreban da biste „očistiti“ listu), A da biste nastavili, morate gledati na vaše isplate hipoteke iii otplate kuće (verovatno jedno od vaših najvećih mesečnih plaćanja), kao na ulaganje, a NE kao na dug. 19

Račun za oslobađanje od dugovanja Koliko god novca zaradite u ponedeljak popodne ili u utorak ujutru, trebalo bi da ga stavite na vaš račun za oslobađanje od dugovanja. Ovo predstavlja dvadeset odsto vašeg prihoda. Trebalo bi takođe da sednete i napišete pismo koje ćete poslali svim vašim poveriocima, obaveštavajući ih o svom planu. Međutim, pre nego što pošaljete pismo, trebalo bi prvo da napišete spisak svojih poverilaca da biste odredili koliko od ovih dvadeset odsto će dobiti svaki od njih. Jasno, to bi moglo bili više novca nego što trenutno dobijaju, ili bi moglo biti manje; ali na koji god način da to uradite, to će biti suma novca koju će svaki dobiti. Pored toga, ma koju sumu da dobiju, dobijaće je redovno, ugovorenog datuma. Sledi primer pisma koje biste mogli da upotrebite kao vodič za pisanje vašeg pisma: Poštovani gospodine X, Kao što znate, dugujem vam ______ dinara, i nameravam da vam vratim novac u potpunosti, plus kamatu. Da bih postigao ovaj cilj, smislio sam plan tokom poslednjih dana da bih sebe vratio u stabilni finansijski položaj. U tom cilju, otvorio sam „račun za oslobođenju od dugova“ i dvadeset odsto mog prihoda ide direktno na taj račun. To će mi obezbediti dovoljno sredstava da mogu da živim, bez briga ili stresova, a sprečiće da dublje zapadnem u dugove. Svake nedelje (ili svakog meseca) dobićete ček na ______ dinara sa tog računa, dok se naši računi ne izravnaju. Svestan sam da to nije iznos koji smo dogovorili da ću vam platiti, ali sam siguran da ćete imali razumevanja i da ćete ceniti ono što pokušavam da uradim. Ukoliko imate još neka pitanja, molim vas slobodno mi se obratite. Prilično sam uzbuđen u vezi svojih novih planova, i ako želite možemo da ih zajedno pregledamo, tako da možete da pomognete drugima koji vam duguju. Biće mi jako drago da to uradim. Hvala unapred na vašoj ljubaznoj saradnji. Želim vam prijatan dan! Iskreno, Duška Trajković

Shvatite da je vaše pismo poveriocu izlaganje činjenica a ne molba – vi treba da se brinete o svojim finansijama, a ne vaši poverioci! Neka vaša pisma budu jasno otkucana i neka uz propratno pismo ide i vaša prva nova uplata. Shvatite da je moguće da neka nerazumna osoba neće da sarađuje sa vama. Možda će čak ići dotle da vas pozove telefonom i da pokuša da vas zaplaši pretnjama da će vas tužiti, itd. Ali molim vas da ostanete prisebni, jer nema tog suda u zemlji koji vam ne bi čestitao, kada biste mu objasnili vaš kompletan plan za finansijsku nezavisnost. Štaviše, shvatićete da će devedesetpet odsto ljudi kojima budete pisali biti spremni za saradnju. Sada „potapšite sebe po leđima“, jer od ovog trenutka, vi ste na dobrom putu da započnete sasvim novi način života! Hajde da izvršimo kratak pregled onoga što ste do sada postigli; 20

1} imate trenutni imetak ako bi vam se nešto dogodilo; 2) imate račun za ušteđevinu; 3) plaćate sebi; 4) imate uredan program za otplatu dugova; 5) imate 70 odsto prihoda od koga živite; za vođenje domaćinstva i za zabavu; 6) vaš um može slobodno da nastavi da se bavi velikim idejama na koje nailazite u preostalom delu ove knjige. Od ovog trenutka, nikada više ne razmišljajte o „dugu“. Zapamtite, sve je to sređeno – dakle usredsredite se na svoj račun ušteđevine, i gledajte kako postaje sve veći. Ponavljajte: „Ja sam imućan; novac je dobar; ja koristim novac i volim ljude“. Metaforički rečeno, sređivanje vaših sadašnjih finansija je isto kao kada biste imali automobil podešen za putovanje na koje treba da krenete. Shvatite to tako, od ovog trenutka vi ste spremni za vaš put. Osim toga, iako možda trenutno zarađujete samo „X“ dinara godišnje, u svojoj glavi morate videti sebe kako već zarađujete novi godišnji prihod koji ste izračunali da vam je potreban, da biste kupili stvari koje želite, da biste živeli na onaj način koji hoćete. Ako ste ozbiljno zainteresovani za to da postanete finansijski nezavisni a još niste počeli da radite shodno prethodnim idejama, iskreno vam preporučujem da to sada učinite. Jer kada biste prešli na sledeće poglavlje, a da prethodno niste to učinili, to bi bilo isto kao da ste krenuli na put automobilom koji radi polovinom snage. Možete biti skoro sigurni da će vaš automobil „pući“, i tako vas sprečiti da dođete do željene destinacije. Ali, ako obezbedite da sve bude „podešeno“, možete da se upustite i da usvojite miran, vedar stav, znajući da ćete stići na svoju destinaciju; a sigurno ćete biti u stanju da uživate u pejzažu tokom puta! Ako smatrate da je zadatak sređivanja vaše finansijske situacije, zbog koje polazite na ovaj uzbudljiv put, nešto Što niste u stanju da obavite sami, preporučujem vam da potražite profesionalnu pomoć. (Ovo je nešto što skoro svi imućni ljudi rade). Odnosno, imućni ljudi slede savete finansijskih stručnjaka. U principu to je slično ideji da ako je telo neke osobe bolesno, ona će verovatno potražiti savet nekog iskusnog lekara. Štaviše, takođe bi trebalo da imate na umu da čak i zdravi ljudi, ako su pametni, periodično idu kod doktora radi provere stanja. Drugim rečima, ne morate se uvek razboleti da biste se oporavili. Već sam vam skrenuo pažnju na to da veoma malo ljudi uopšte razvije istinsku stručnost u oblasti ozbiljnog „finansijskog planiranja.“ Zato bi trebalo da potražite kompetentnog finasijskog savetnika, na isti način kao što biste potražili pomoć u pitanjima pravne prirode. Postoje kompanije koje pružaju ovu vrstu finansijskih usluga u svakom velikom gradu. U nekim mestima ih nije lako nadi; ali one su tu, samo kada ih potražite. Imao sam zadovoljstvo da budem neka vrsta pomoćnog sredstva pri otvaranju upravo jedne takve kompanije, u gradu Toronto, u Kanadi, godine 1979. (ime kompanije je Mek Kreri Grup). Danas ta kompanija ima skoro pet hiljada zadovoljnih klijenata, koji su na pravom putu ka svojoj Enanajskoj nezavisnosti. Mek Kreri Glup upoznaje sve svoje klijente sa zanimljivom finansijskom činjenicom, koju bili u ovom trenutku želeo da podelim sa vama. 21

Ta činjenica glasi da se ljudi mogu podeliti u tri različite kategorije po pitanju „finansija“: 1. Stanje „u minisu“ (u dugovima), 2. Stanje „na pozitivnoj nuli“ (provlače se, ali su bez dugova), 3. Stanje „u plusu“. Bilo bi veoma lako prevariti sebe i poverovati da smo u jednoj ili drugoj kategoriji, jedino što moramo da uradimo jeste da zarađujemo više novca, i odmah zatim ćemo napredovati do treće kategorije. Ali naravno, to ne mora nužno biti tačno. Jer ako je osoba u „minusu“, to znači da ima „naviku“ da troši više novca nego što zaradi. Pošto smo svi mi „bića navike“, sledi da zarađivanje više novca neće nužno promeniti naše opšte finansijsko stanje. Veoma je bitno da kada odlučite „koliko je dovoljno“ takođe napravite novi finansijski plan ili da ga neko drugi napravi za vas, što će vas primorati da se disciplinujete – bar jedan mesec ili dva – dok ne stvorite novu naviku da živite prema tom novom planu. Sledeće poglavlje, „Vi stvarate sliku o sebi“, pomoćiće vam da razumete kako i zašto morate početi da vidite sebe kako već zarađujete taj novi iznos novca. Ali, za sada, samo imajte na umu da kako vaš prihod raste, raste i deset posto za ušteđevinu kao i dvadeset odsto koje ide na vaš račun za oslobađanje od dugova, što znači da ćete moći ranije da vratite svoje dugove. Štaviše, tada će vam ostajati za život devedeset odsto vašeg prihoda. (Mogu već da vas vidim kako ste oduševljeni ovom idejom!)

TREĆE POGLAVLJE VI STVARATE SLIKE O SEBI Od mene zavisi Obeshrabrim se s vremena na vreme, kada su oblaci sivi, dok ne pomislim na ono što se juče desilo. Ne mislim na dan pre ili pre mesec dana, već na sve prošle dane kada sam imao priliku da se razvijem. Mislim na prilike koje sam propustio, i na one koje sam iskoristio pre nego što su prošle pored mene. I sećam se da je prošlost predočila prilično neprilika ali nekako sam izdržao i činilo se da će sve biti u redu. I podsećam sebe da sam sposoban i slobodan, i moj uspeh i sreća u stvari zavise od mene.

22

Džejms Dž. Metkaf

VI STVARATE SLIKE O SEBI Ideje koje su iznete u ovom poglavlju mogle bi predstavljati za vas istinski izazov jer stvaranje slika, kada se jednom čvrsto uhvatimo za to, jeste zaista jedna dinamična ideja. Pre više godina, govorio sam u Ohaju pred velikom grupom poslovnih ljudi, kada me odjednom jedan stariji gospodin iz publike zaustavio dok sam objašnjavao koncept stvaranja slika. Ustao je i informisao publiku da je napunio šesdeset pet godina kada je shvatio ovu ideju. Pomenuo je da je dosta čitao o tome, razmišljao i čak govorio i tome, ali nikada zaista nije razumeo dok nije napunio šesdeset pet godina. Hoću da kažem, treba da odmah pročitate ovo poglavlje nekoliko puta, jer većina ljudi živi i umre a da nikada u potpunosti ne razume moć stvaranja slika. Shvatite da ovu ideju vezujemo za „novac“ u ovoj knjizi, ali hoću da znate da tek kada sasvim razumete koncept stvaranja slika, možete ga efikasno upotrebiti za šta god želite. Ne mogu da vam kažem tačan datum kada sam i sam shvatio stvaranje slika, ali mogu vam reći da je imalo toliko veliki uticaj na moj život kao malo koja ideja koju sam ikada naučio. Znati kako da stvorite slike eliminiše nadmetanje iz vašeg života, tako što vas pomera sa takmičarske ravni ka kreativnoj ravni. Zato ćete uskoro razumeti da, u suštini, jedino nadmetanje koje ćete ikada imati jeste sa svojim sopstvenim neznanjem. Ova ideja me zaista uzbuđuje. Da budem precizniji, trebalo bi da kažem da me uzbuđuje to što delim ovu ideju sa vama, jer znam kako može da poboljša svaki aspekt vašeg života. Iskreno volim da gledam ljude kako se razvijaju ili otvaraju dok se nove ideje upisuju u njihovu svest. Ali pre nego što se udubim u ovu ideju, molim vas da razumete da svako koristi i uvek je koristio koncept stvaranja slika. U stvari, sve što je ikada ušlo u vas život ušlo je kao direktan rezultat procesa stvaranja slika. Prema tome, ako budete spoznali rezultate koje ste dobili, shvatićete da ste već upotrebili ovaj moćni mentalni alat. Samo pogledajte kakve rezultate dobija većina ljudi. Uopšteno govoreći, mogli biste reći da je prilično očigledno da kada koriste svoju sposobnost stvaranja slika, oni je uvek koriste na pogrešan način.

Vi ste onaj koji stvara sliku Većina religija propoveda da je Bog odgovoran za sve što je stvoreno na ovom svetu i u potpunosti bih se složio sa ovom rečenicom. Međutim, kao ko-stvaraoci, ljudska bića moraju da snose odgovornost za ONO što Bog stvori u njihovom životu.

Sveštenik i farmer Priča koju sam jednom prilikom čuo ilustruje izuzetno dobro prethodnu rečenicu. Pre mnogo godina, neki sveštenik se vozio sporednim seoskim putem, kada je naišao na veoma lepo imanje. Imanje je bilo savršeno održavano. Ograde su bile sređene, rod je bio sjajno zelen i, iako ja kuća bila smeštena malo dalje od puta, bilo je veoma 23

jasno da je imala čist, svež sloj bele farbe na sebi. Dobro uređene aleje sa cvećem okruživale su kuću i protezale se sa obe strane dugačkog, širokog prilaza, koji je vodio od puta ka kući. Takođe, duž obe strane prilaza, uredno su se protezali redovi visokih zelenih topola koje su dosezale do slikovitog svetloplavog neba. Travnjaci oko kuće su bili tamnozelene boje i tako negovani da su izgledali kao da ste ih ofarbali čistom zelenom bojom. Zaista, cela slika bi tako lepo stajala na razglednici, pošto je njena raskoš apsolutno oduzimala dah. Onda je sveštenik skrenuo pogled na desno, na drugu stranu puta. Tu su polja bila preorana, zemlja je bila tako tamnocrne boje kakvu sveštenik nikada ranije nije video, i bio je zadivljen time što su brazde bile obrađene na takav način „da su se protezale u redovima „pravim kao šavovi na odeći“. Negde u daljim, sveštenik je mogao da vidi farmera kako sedi na traktoru, sa slamnatim šeširom na glavi obučenog u staro, svetloplavo radno odelo. Izgledalo je da se farmer kreće ka putu dok ore. Pošto sveštenik nije naročito žurio, stao je autom pored puta, izašao iz njega i otišao do ograde. Kada je došao do nje, samo je mirno stajao, uživajući u povetarcu, toplim sunčevim zracima i divio se lepoti imanja i farmerovoj sposobnosti da ore tako prave brazde. Kako je farmer, radeći, krenuo ka putu, primetio je sveštenika kako se oslanja na ogradu. Tada je zaustavio traktor, sišao sa njega, i polako počeo da ide u pravcu sveštenika. Kada se farmer približio sveštenik se nasmešio, podigao ruku, mahnuo i rekao: „Dobri čoveče, Bog vas je svakako blagoslovio ovako lepom farmom.“ Farmer se zaustavio, izvukao staru crveno belu maramicu iz džepa svojim velikim, izbrazdanim i žuljevitim rukama. Podigao je ruku i obrisao znoj sa svog suncem opaljenog čela, još uvek ništa ne progovarajući. Onda je drugom rukom lagano izvadio iz usta dugu slamku koja je skakutala i mahala dok je hodao. Zastao je za trenutak u tišini, gledajući sveštenika a zatim progovorio. Lagano, staloženim glasom odgovorio je: „Da, časni oče, u pravu ste, Bog me je blagoslovio lepom farmom, ali voleo bih da ste mogli da je vidite kada je bila samo njegova!“ Shvatite da su „slike“ mentalni prikazi koji su nastali iz misli, a veličanstvenost uma leži u činjenici da on može da „misli“. Odnosno, on može da prodre u misao i da stvori bilo koju sliku koju odabere. Sada se igrajte sa svojim umom nekoliko minuta i budite svesni toga kako možete da prikažete jednu sliku za drugom na svom mentalnom ekranu. To je kao da sedite u svom telu u velikoj bioskopskoj sali, a vi ste pisac, producent i režiser tog filma koji gledate. U divnoj knjizi koju sam čitao pre mnogo godina, pod nazivom „Umeće bogaćenja“, autor Valas D. Votls, govorio je o „onoj građi razmišljanja koje prožima, prodire i ispunjava međuprostore kosmosa.“ Istina je da su misli svuda i da možemo da umom prodremo u to razmišljanje i da stvorimo bilo koju sliku koju odaberemo. Sada, znate ovu istinu. Svemu što radimo prethodi neka slika. Prvo mislimo da bismo stvorili sliku, a zatim to uradimo.

Pravljenje prve stolice Razmislite za trenutak kako je napravljena prva stolica. Znate, nismo oduvek imali stolice. Pretpostavljam da se pre mnogo godina, kada smo počeli da se civilizujemo, 24

neko umorio od sedenja na zemlji. Ko god da je bio taj čovek, verovatno je počeo da misli, i počeo da stvara sliku u svom umu. On je verovatno video sebe kako sedi na nekoj „stvari“ dok su noge visile a leđa mu se naslanjala na nešto. Prikazala mu se ova slika ili ideja, jer je zamišljao da bi to bio udobniji položaj za sedenje; sigurno mnogo udobniji nego sedenje na zemlji sa kolenima pod bradom! Pošto se ta slika ukazala toj osobi, osoba je često mislila o njoj, dok se nije razvila želja da poseduje takvu stvar. Želja je pokrenula osobu na akciju, i sa tom slikom u glavi, ona je počela da pravi nešto izvan sebe – u svom fizičkom svetu – a to je bila, što je moguće vernija, kopija slike koju je imala u glavi. Kada je stvar završena, osoba je sela na nju. Pustila je da joj noge vise i naslonila se leđima, i smatrala je da je to dobro. Onda je tu stvar nazvala stolica. Reč stolica je simbol koji ima odgovarajuću sliku i kada vidite ili čujete reč stolice, ona pokreće sliku u vašem umu. Od tog dana do danas, drugi ljudi su gradili slike udobnijih stolica – stolica presvučenih mebl štofom, stolica sa naslonom za ruke i stolica koje se razvlače. Onda se neko osetio „usamljenim da sam sedi. Osoba je počela da razmišlja i stvorila sliku u svom umu veoma široke stolice. Napravili su tu široku stolicu, shvatili da je dobra i nazvali je „sofa“. Treba li da nastavimo? Neko se umorio od spavanja pod drvetom i izgradio je sliku krova nad glavom i tako dalje, i tako dalje. Od pećine do stambene zgrade. Mi smo zaista izgradili svet u kome živima. Kolumbo je zamislio novi svet i vi i ja živimo u njemu. Braća Rajt su zamislila da se krećemo kroz vazduh i uveli su nas u novo carstvo. Semjuel Morze je zamislio sebe kako prekida tok energije preko metalnih žica i dao nam telegraf sa Morzeovom azbukom. Kopernik je zamislio mnoštvo svetova i mi smo otišli tamo. Tokom godina, istorija je zabeležila rezultate velikih vizionara. U stvari, sve što je ikada postignuto bilo je najpre, i neko vreme, ništa drugo do slika koju je graditelj najpre imao u svojoj glavi. Shvatite, sada, da ste i vi „mentalni graditelji“ vaše sopstvene sudbine.

Odlazak u bioskop Uzmite u obzir sledeće: Džek Niklaus; u svetu poznati igrač golfa, objašnjava da neće čak ni podići štap za golf dok nema sasvim jasnu sliku na ekranu svog uma, na kojoj je prikazano tačno kako će loptica leteti kroz vazduh, kako će pasti na zemlju i gde će se otkotrljati pošto je udari. Niklaus ovo zove „odlazak u bioskop“ i postao je toliko vešt u tome da je postao poznat u celom svetu. Slava i bogatstvo su njegovi jer se usudio da to zatraži. U prethodnom odeljku, pozvao sam se na izjavu Volasa D. Votlesa: „Postoji ona građa misli koja prožima, prodire i ispunjava međuprostore kosmosa.“ U suštini, postoji ta građa misli svuda oko vas i u vama. Zato postanite svesni te istine i zaronite u nju sada. Iskoristite je da biste formirali sliku na ekranu svog uma; vidite sebe kako već posedujete sumu novca koju želite, da biste obezbedili stvari koje su vam potrebne, da biste živeli onim načinom života kojim hoćete da živite. 25

Lični prosperitet Vi koristite mentalne sposobnosti koje svako ima. To su iste one sposobnosti koje su koristili Kopernik, Buda i Morze, koje smo ranije pomenuli. Možda ste stvorili naviku da mislite da su upravo pomenuti ljudi različiti od vas i mene. Ali hoću da znate da jedina razlika između vas i njih, ili bilo koga drugog, jeste samo u izgledu i dostignućima. Svi mi živimo u različitim fizičkim telima i svi mi koristimo svoje intelektualne sposobnosti na različit način; ali naša osnovna struktura je u suštini ista. Ja sam potpuno svestan da postoje mnogi profesori i drugi stručnjaci koji će vam reći da je čista glupost ovo što sam vam upravo rekao. Ali skeptici kao oni su uvek postojali i oni su, po mom mišljenju, mali ljudi. Jer sve zaista velike vođe se potpuno slažu sa ovim što sam upravo objasnio, sa vašom jednakošću sa velikanima iz prošlosti i sadašnjosti. Čak je i Isus pokušao da kaže svetu, dok je činio svoje veliko delo pre nekih dve hiljade godina, da ste vi sposobni da uradite ono što je on uradio. U stvari, on je otišao čak korak dalje govoreći: „Vi ste sposobni čak i za veće stvari.“ Verujte mu, on govori istinu. Mali ljudi će reći da to nije ono na šta je Isus mislio. Ali uveravam vas, Isus je upravo na to mislio. Ako možete da vidite to i da poverujete u to – onda možete i da uradite to. Napoleon Hil je proveo skoro ceo život proučavajući pet stotina u svetu najspešnijih ljudi u postizanju svojih ciljeva, i suština njegovih iscrpnih studija i rukopisa sadržana je u njegovoj velikoj knjizi Misli i obogati se: „Um može da ostvari sve što zamisli i u šta poveruje.“ Ne veruje mnogo ijudi u ovo, ali oni koji veruju sebi to i dokažu. A zašto vi ne biste to sebi dokazali, upravo sada. Samo izgradite sliku blagostanja na ekranu svog uma i gledajte šta se dešava. Ipak zapamtite da, bez obzira koliko stvari postanu teške, morate nastaviti da držite sliku ličnog prosperiteta. Verovatno ćete natrčati na niz okolnosti koje će vas, na neko vreme, skoro ubediti da se krećete unazad; ali istrajnost je ključ. Zadržite sliku blagostanja i shvatite da ono što vam se dešava mora da vam se desi, da bi vas pripremilo na prihvatanje dobra koje želite. „Istrajnost“ – Napoleon Hil je posvetio istrajnosti celo poglavlje u knjizi Misli i obogati se. U tom poglavlju on je rekao: „Možda nema nikakve herojske konotacije u reči istrajnost, ali karakter je za kvalitet čoveka ono što je ugalj za čelik.“ Hil je takođe istakao u drugom delu istog poglavlja da jedna jedina stvar koja razdvaja Tomasa Edisona ili Henrija Forda od svih ostalih ljudi na svetu jeste istrajnost. Jer oba ova čoveka su imali viziju i ne bi dozvolili nikome ni bilo čemu da ih odvrati od nje – bili su istrajni. Jedan je osvetlio svet, a drugi je stavio svet na točkove. Obojica su, naravno, bili bogato nagrađeni. U prethodnom poglavlju smo objasnili da je novac nagrada za pružene usluge. Ovi ljudi su pružili ogromnu uslugu milionima ljudi i njihova nagrada je bila u direktnoj srazmeri sa pruženom uslugom. Zato izgradite svoju sliku blagostanja i budite istrajni. Ukazaće vam se već način na koji treba da se materijalizuje vaša vizija. 26

Istrajnost se uvek isplati Pre mnogo godina, Džon Kanari, moj prijatelj i poslovni partner, razgovarao je sa mnom o Hilovom poglavlju o „istrajnosti“. Izgledalo je da nas je obojicu impresionirao značaj ove osobine, kao i potreba da je osoba poseduje ako želi da postigne vredan cilj. Posle izvesnog vremena i pri kraju diskusije, obojica smo se složili da pročitamo to poglavlje o „istrajnosti“ jednom dnevno u roku od mesec dana. Nisam čak ni morao da pitam Džona da li mu je ova vežba pomogla – znam da jeste; a meni je ta vežba svakako koristila u brojnim prilikama. Postoji zanimljiva priča koja se tiče Džona Kanarija i ovo je prikladna prilika da je podelim sa vama, pošto ilustruje i moć „stvaranja slika“ i moć „istrajnosti“. Iako sam već par godina poznavao Džona Kanarija i razgovarao sa njim u mnogim prilikama, sigurno ga nisam tako dobro poznavao kao što ga poznajem sada, u vreme kada pišem ove redove. Važno je da to ovde navedem, jer ću se uskoro vratiti na to. Događaj o kojem ću govoriti dogodio se 1971. godine. U to vreme živeo sam u Čikagu i upravo sam završavao sa predavanjima u Edmontonu, u Alberti. Kada sam se vratio u svoju sobu, čekala me je telefonska poruka da pozovem Džona Kanarija, u Belvil, u Ontariju u Kanadi. Pozvao sam ga i posle nekoliko minuta razmenjivanja uobičajenih fraza, Džon je rekao da je važno da se sastane sa mnom, pošto je morao da o nečemu porazgovara a nije želeo da „ulazi u to“ preko telefona. Zamolio sam Džona da sačeka da proverim svoj raspored i bio je, kako narod kaže, krcat. Bio sam prezauzet, u najmanju ruku; skoro svaki dan ili sam imao seminar ili sam držao predavanje u drugom gradu u Severnoj Americi. Objasnio sam to Džonu i rekao mu da iako bih voleo da ga posetim, zaista nisam znao kada bih mogao. Džon je bio uporan, tako da sam rekao: „Slušaj, putujem iz Edmontona u Čikago večeras u ponoć. Da bih došao do Čikaga moram da prođem kroz Toronto. Tamo sam u sedam ujutru. Menjam terminal i polazim sa drugog terminala sat i petnaest minuta kasnije. Bilo bi mi drago da tada popričamo, mada ne obećavam da ću moći da ti poklonim punu pažnju posle noćnog leta.“ Takođe vredi napomenuti da je Džon morao da ustane veoma rano, da vozi sto dvadest pet milja od Belvila do Toronta, da bi stigao kada ja dođem u sedam ujutru. Sećam se da je Džon samo rekao: „Biću tamo“. Sledećeg jutra sedeo sam u kafeu na aerodromu i slušao Džona koji mi je objašnjavao kako „želi da radi ono što ja radim“. Hteo je da vodi seminare. Takođe mi je objasnio da je spreman da plati cenu, kakva god ona bila. Dok sam slušao, osećao sam se kao da sam slušam popularnu pesmu na radiju – uvek i svuda je čujete. Na skoro svakom seminaru koji sam vodio, uvek se nađe muškarac ili žena koji žele da rade „ono što ja radim“. Čuo sam to u Biloksiju u Misisipiju, u Batu u Montani, u Los Anđelesu, u Njujorku, u Monktonu i Montrealu – to je postala stara pesma. Sada, evo me u Torontu sa poznanikom koga, kao što sam već pomenuo, nisam baš dobro poznavao i koji je pitao šta „treba da radi“. Dok sam slušao, iste slike, koje sam imao kao sa drugima, promicale su mi kroz glavu. Sećam sam se svih putovanja i straha da ustanem i da govorim u velikoj hotelskoj sali punoj ljudi koji su želeli da ih animirate, ali koji su vas u isto vreme stavljali na probu, razmišljajući ovako; „Da li ovaj čovek zna o čemu priča?“ U mnogim situ27

acijama, kao što je trgovački kongres, imate na raspolaganju ukupno četrdeset minuta i za to vreme treba da izgradite odnos sa par stotina stranaca i da ih podstaknete da se pokrenu. Godine ostajanja do kasno u noć, čitajući i proučavajući, godine učenja pohađajući seminare po celom kontinentu, godine rada gotovo besplatno da biste pripremili sebe da držite pažnju grupi ljudi tokom celog dana na seminaru, to su bile slike koje su promicale ispred mojih očiju. Trebalo mi je jedanaest godina da postignem cilj. Ali kako da kažete nekome kao što je Džon – „Ne, nikada to nećeš uraditi“, kada vas upita tako nešto, naročito kada je suština onoga što podučavate — možeš učiniti bilo šta. A opet, kako možete da kažete „da“, kada niko koga znate, uz izuzetak dva ili tri čoveka osim vas, ne može da zarađuje za život od javnih predavanja osim ako nisu slavne ličnosti. (A to je sasvim druga priča). Kada je Džon Kanari završio, rekao sam mu ono što sam rekao svima ostalima: „Da, možeš to da uradiš, ali je teško. Neka ti to bude jasno, Džon. To je teško. Moraćeš da provedeš puno vremena u učenju, jer ne samo što moraš znati šta da kažeš, već moraš imati i odgovore na hiljadu i jedno pitanje koje proistekne iz onoga što kažeš. Neka od pitanja će postaviti ljudi iz raznih profesija – doktori, inženjeri i advokati koji, u mnogim slučajevima, znaju o čemu pričaju. Tako, ne samo što moraš da budeš u pravu, već moraš biti siguran, ili ćeš izgubiti poverenje celokupne publike; a dovoljno je da se to desi par puta i ti si „izbačen iz tog posla“. „Ne samo što treba da proučavaš ove ideje, već ih moraš i koristiti, inače neće biti ubedljivosti u onome što govoriš. (A da ne pominjemo činjenicu da će biti fizičke protivurečnosti u onome što podučavaš). Na primer, praktično je nemoguće da neka bolesna osoba drugima drži predavanje o ‘zdravlju’.“ „Moraš razviti sposobnost ‘šoumena’ i kontrole glasaj i tako dalje redom. Ukratko, Džon, na svakog čoveka koji uspe, hiljadu njih će nesrećno propasti.“ Obično, kada to objasnim, osoba kaže da i dalje hoće da krene u to, ali se nikada više ne javi. Džon nije bio izuzetak, u jednom smislu – on je i dalje želeo da krene u to. Međutim, bio je izuzetak u svakom drugom smislu. Video sam ga ponovo. Rekao sam mu šta da pročita i šta da uradi i on je to pročitao i to uradio. Džon je pročitao stotine knjiga – on ih je „gutao“. Prepričavao ih je na audio trake i zatim te trake puštao u kolima. O svom trošku me je pratio po celoj zemlji i prisustvovao na preko sto seminara. Ispisao je hiljade stranica beležaka i marljivo ih proučavao. Na kraju, puštao sam ga da otvara i zatvara seminare. Zatim bi on sam vodio deo seminara. U početku je bio sav u panici; bio je u goloj vodi. Ponekad bi toliko bio zabrinut za to šta će publika misliti o njemu da bi zaboravio sve što je znao, a kao što znate, publika ume da bude veoma surova. Ali uprkos svemu tome, on je nastavljao. (Imajte na umu da ga je to koštalo puno novca; on nije bio plaćen). Džon Kanari je izgradio sliku sebe kako radi „ono što sam ja radio“ i nije hteo da odustane. Bio je istrajan i to je upalilo. To uvek upali i uvek će. Danas je stekao poštovanje mnogih velikih svetskih korporacija. Govorio je u skoro svakom većem gradu u Severnoj Americi. Takođe, on zarađuje više za jedan dan nego što je zarađivao za godinu dana onda kada sam ga upoznao! 28

Zato ako vam neko sa brojnim diplomama posle predstavljanja kaže da vaše stvaranje slika i upornost ne funkcionišu, samo pogledajte Džona Kanarija i upitajte ga. On će vam reći: „Znam da to možete, jer sam ja to uradio!“ Filip Nakola, sveštenik u Santa Ani, u Kaliforniji, držao je propoved o sličnoj ideji jedne nedelje, kojoj sam imao sreće da prisustvujem dok sam živeo tamo. Rekao je: „Zadržite misli na višoj slici umesto na nižoj brizi.“ Shvatam da to nije uvek lako, ali sigurno pruža veliki naknadu osobi koja razvije mentalnu snagu da to uradi, a to je upravo ono što je potrebno — mentalna snaga. Izgradite svoju sliku sada i razvijte mentalnu snagu koja će je zadržati. Pre mnogo godina, pre smrti Napoleona Hila, Erl Najtingejl je obradio i snimio knjigu Misli i obogati se na LP ploči. Na kraju ploče g. Hil je završio rečima: „A sada kada sam pružio ruku prijateljstva kroz vreme i prostor, dopustite da vas podsetim, nemojte tražiti priliku tamo negde daleko, već posegnite i prigrlite je baš tu gde se nalazite.“ Votls je rekao: „Ta građa razmišljanja prožima i prodire u ceo univerzum.“ Obojica nam govore istu stvar. Zato izgradite vašu sliku sada, baš tu gde jeste. Čak nemojte ni da sačekate kraj knjige. Izgradite je sada i pustite ostale stranice u knjizi da ojačaju tu sliku. Čak ne morate da se trudite, samo dopustite da slika vašeg uspeha doplovi do središta vaše svesti. Ona je već tu, samo joj dopustite da se pojavi. Već dugi niz godina, znao sam za moć koja struji kroz vas da bi postigla dobro u vašem životu, kada zadržite u glavi pravu sliku; i ova velika istina je odgovorna za mnoge divne stvari koje se dešavaju u mom životu. Štaviše, takođe sam video brojne primere toga šta prava slika uradi u životu drugih ljudi.

Priča Pola Hatsija Bio bih nepažljiv kada bih zaključio ovo poglavlje a da ne podelim sa vama priču Pola Hatsija. Sve je počelo kada sam primio telefonski poziv Čarlija Beka, zamenika direktora prodajnog odeljenja za jugozapadni Sekretarijat unutrašnjih poslova Prudenšal osiguravajućeg zavoda Amerike, u Hjustonu, u Teksasu. Pozvao me je da govorim na godišnjoj Regionalnoj poslovnoj konferenciji Zavoda, koja je trebalo da se održi u Torontu, u Kanadi. Objasnio je da imaju četiri različita regiona i predstavnici svakog regiona dolazili su na konferenciju od tri dana. (To je značilo da su želeli da radim u Torontu približno dvanaest dana). Iako sam u to vreme živeo u Los Anđelesu, Toronto je bio moj rodni grad — tamo sam odrastao. Cela moja porodica i svi moji prijatelji su tamo živeli, tako da mi je, prirodno, ta ideja bila privlačna. Upitao sam Čarlija koliko vremena imam na raspolaganju u programu, a on je rekao „oko sat vremena“. Mislim da je vredno pomena da kažem da tada još nisam navikao da bilo koga nešto naučim za sat vremena i to sam mu rekao. Objasnio sam da ako bi mogao da mi da dve jutarnje sesije – sa svakim regionom – bilo bi mi drago da uradim posao za njega. Želeo sam dva i po sata svakog jutra. Čarlijev južnjački akcent bio je prekinut glasnim smehom. Objasnio mi je da nikada nisu uradili nešto slično, u toku stogodišnje tradicije Zavoda. Trebalo je da svi rukovodioci učestvuju u programu, tako da nikome nikada nisu dali toliko vremena. Međutim, ostao sam pri svome. Dao sam mu imena par drugih zamenika direktora u 29

njegovom Zavodu za koje sam radio i predložio mu da ih pozove, da bi video da li je moja ideja izvodljiva. Kada sam spustio slušalicu, učinio sam to preko volje, jer sam zaista želeo taj posao. Stoga moram priznati da sam donekle bio iznenađen kada me je pozvao telefonom jedan od Čarlijevih pomoćnika i rekao da pristaju. Takođe mi je rekao da ne zna kako sam nagovorio Čarlija na to, ali su mi dali dve jutarnje sesije: u programu. Istog trenutka sam odlučio da ću ovim ljudima ostaviti nešto posebno i ako odluče da to upotrebe, mogli bi da promene svoj život doslovce preko noći. (Da ne pominjemo šta bi to moglo da znači za njihovu evidenciju prodaje). Govoriću o moći jedne slike, ili preciznije, moći slike o sebi i o koristima zadržavanja pozitivne slike. Na zaključnoj sednici jednog od regiona, prišao mi je jedan gospodin i rekao da je veoma važno da razgovara sa mnom. Rekao je da ima problem, i osećao je da ja imam odgovor na taj problem, jer je bio impresioniran idejama koje sam objasnio tokom seminara. Bilo je približno dvesta ljudi na svakoj od ovih konvencija i objasnio sam ovom čoveku da mnogo ljudi želi da razgovara sa mnom, ali da ja nemam vremena da razgovaram sa svakim posebno, jer sam samo jedan čovek. Takođe sam mu objasnio da imam drugi sastanak i da moram odmah da krenem da bih stigao na vreme. Ipak, on je bio uporan, tako da sam se dogovorio sa njim da se sastanemo sledećeg jutra u kafeu u vreme doručka. Sećam se našeg sastanka kao da je bio juče. Nas dvojica smo sedeli baš pored vrata kafea u Hajat Haus hotelu na Aveniji Roud. Čim smo seli, počeo je da priča. Saopštio mi je da će mi najpre reći nešto o sebi, da bih mogao da razumem njegov problem. Rekao je da ne želi da mislim kako se hvali, ali je neophodno da dobijem sve informacije. Počeo je time što mi je rekao da je „dobar čovek“, a ja sam to već znao, bilo je dovoljno da ga pogledam. Mogao sam da to „osetim“. Zatim je nastavio i objasnio da je radio za Prudenšal preko dvadeiset godina, bio je u upravi samo dve godine od toga, i na kraju rekao: „Ja sam dobar rukovodilac.“ Zatim je izjavio da uživa dobar glas, ima dobar tim ljudi, i da ga poštuje rukovodeće osoblje njegove firme. Tek što je izgovorio te reči, ušli su Čarli Bek i Dik Meril, potpredsednici iz Hjustona. Došli su do našeg stola, čestitali Polu na uspešnoj godini, razmenili nekoliko reči sa nama i otišli do svog stola. Pol i ja smo ponovo seli i nastavili razgovor. Rekao je: „Mislili su ono što su rekli.“ Znao sam da je to istina; to nije bilo puko laskanje. Kompliment koji je Pol dobio od ove dvojice viših rukovodilaca bio je iskren i zaslužen. Najzad je rekao: „A sada, evo u čemu je problem.“ „Vodio sam okružni biro u Vičiti u Kanzasu. Među petsto biroa koje ima Prudenšal, naš biro je na sto sedamdeset petom mestu. Pa,“ rekao je, „to nije loše, nemam čega da se stidim.“ I zaista – to je bila sasvim dobra pozicija. Zatim je dodao: „Moj problem je što znam da smo dovoljno dobri da možemo da budemo u prvih sto – a nismo. Svake godine stremim ka tome, ali nikako da uspem.“ U tom trenutku sam znao šta je uzrok problema Pola Hatsija. Objasnio sam mu da je dozvolio da izveštaji o prodaji diktiraju kakvu će sliku držati u glavi. Video je sebe kako je na sto sedamdeset petom mestu i uložio je sve svoje napore da se pomeri na poziciju među prvih sto. Puno je radio, radio je sa svojim ljudima a, kako je prethodno objasnio, imao je dobar tim. Pokazao sam Polu da je veoma važno da vidi sebe među prvih sto, bez obzira na to šta pokazuju izveštaji. Drugim rečima, mora da radi kao da je već medu prvih sto. Morao je da 30

mentalno postane ono što je želeo da bude na fizičkom planu. On je takođe morao da nauči kako da prenese ovu ideju svom celokupnom osoblju. Iznenada, kao da sam mogao da vidim kako se pali lampica u Polovoj glavi. Još malo smo razgovarali i objasnio sam mu što sam bolje mogao šta se dešava u umu – kako on funcioniše, a naročito sam govorio o moći koju ima držanje prave slike u glavi. Pol mi je zahvalio na vremenu koje sam mu posvetio i vratio se u Vičitu u Kanzas. Kada je njegov region izašao iz Hajat Haus hotela, ušao je drugi. Ali nakon dan-dva, primio sam međugradski poziv Pola Hatsija iz Vičite. Želea je da zna gde ću držati seminare kada se završi konferencija. Rekao sam da će to biti u južnom Ilinoisu za srednjezapadni Prudenšelov biro. Zatim je upitao da li bi mogao da mi se pridruži i da putuje sa mnom dva tri dana. Objasnio sam Polu da sam se već dogovorio sa Čarlijem Bekom da uradimo celokupan niz seminara za ceo jugozapadni biro, a jedna od izabranih lokacija bio je Polov grad – Vičita u Kanzasu. Bez obzira na to, pošto ćemo tamo ići tek za šest nedelja, objasnio je da želi da mi se odmah pridruži. Tako je, o svom trošku, preleteo nekih šesto milja da bi proveo tri dana sa mnom. Zajedno smo išli iz Ličfilda u Lasal u Ilinoisu. Proveli smo sate pričajući dok smo se vozili od jednog grada do drugog, a on je sedeo na seminaru i hvatao beleške po ceo dan. Uveče bismo provodili mnoge sate u razgovoru. Najzad Pol se vratio u Vičitu i počeo da primenjuje ove ideje. Naročito je počeo da radi sa pravom slikom i kao rezultat toga prodaja je počela da raste. Iz nekog čudnog razloga, Polovi pretpostavljeni su smatrali podesnim da ga premeste iz Vičite, gde je bio već mnogo godina, u Pitsburg u Kanzasu, gde je njihov okružni biro bio na stošezdeset trećem mestu. Ovo sigurno nije izgledalo kao veoma prikladna nagrada za sav trud kojim je unapredio kompaniju. Ipak, Pol je prihvatio premeštaj kao izazov, i samo šest meseci kasnije biro u Pitsburgu je stajao na poziciji jedanaest u celom Prudenšal osiguravajućem zavodu! Svake godine Prudenšal nagrađuje biroe koji su medu prvih pedesetdva, što je u stvari prvih deset odsto, tako što im odaje javno priznanje. Biro u Pitsburgu nije dobio priznanje već devet godina. Ali samo šest meseci pošto je Pol Hatsi preuzeo kormilo, bili su među najboljih dva odsto. Samo dve godine kasnije, propustili su da budu prvi za nekoliko stotinki. Danas je Pol Hatsi potpredsednik odeljenja prodaje u Hjustonu, u Teksasu, za jugozapadnu teritoriju. Jasno, on je čovek koji je dobro naučio kolika je moć slika koje držimo u svom umu. Ako biste razgovarali danas sa Polom Hatsijeni, on bi vam odmah rekao da nikada neće dozvoliti da sadašnji rezultati diktiraju sliku koju drži u svom umu, nego drži sliku onoga što hoće a zatim radi kao da to već ima. Pol Hatsi je, bez ikakve sumnje, jedan od najboljih primera na koje ćete ikada naići kada se radi o „izgrađivanju slika u umu“, a zatim i sprovođenju toga u delo. Postao je ozbiljan učenik u oblasti uma, i raduje me što mogu da ga ubrojim u svoje dobro prijatelje. Shvatite – moguće je da radite tačno ono što je Pol Hatsi radio svih tih godina. Zato ako to radite, odlučite se odmah i uradite ono što sam vam predložio da počnete. Počnite upravo tu gde jeste – izgradili: sliku onoga što želite a onda radite kao da ste to već dobili. Da se izrazim malo drugačije: „Radite onako kako bi radila osoba kakva želite da postanete.“ Jer, kao što je Gete, nemački filozof, jednom napisao, „pre nego što budete mogli da uradite nešto, najpre morate postati nešto.“ 31

Kada završite ovo poglavlje, spustite knjigu i potpuno se opustite. Dopustite kreativnoj energiji da ispuni vašu svest a zatim je oblikujte u sliku sebe kako živite u mnogo većem izobilju. Vidite sebe kako već posedujete ono Sto ste ranije samo mogli da sanjate. Postanite izuzetno svesni istine da ne samo da je vaše celokupno biće ispunjeno, već je i okruženo, originalnom materijom od koje su sačinjene sve slike. Zato nemojte samu pitati stranicu za stranicom knjige a da ne radite shodno „sugestijama“ koje vam dajem. U uvodu ove knjige, a zatim u prvom poglavlju, istakli smo činjenicu da vas neće učiniti uspešnim u životu puko čitanje i učenje napamet ogromnog štiva, nego razumevanjce i primenjivanje mudrih misli. Razumevanje i primenjivanje su ključevi koji će otvoriti vrata življenja u pravom bogatstvu. Verovatno ćete pasti u iskušenje da skačete sa stranice na stranicu ili ideje na ideju, misleći: „Znam ovo, znam ono.“ Međutim, dozvolite da vas podsetim, nema nikakvog značaja u tome koliko tačno možete da ponovite ove koncepte. U stvari, možda ćete čak moći da ih odrecitujete kao pesmicu. Pored toga, ako ne vidite da se u vašem životu dogodilo ono što želite, onda vi jednostavno ne razumete moć – i u stvari potrebu – da delujete shodno tim idejama. Stoga, nađite vremena odmah, ovog minuta, da izgladite sliku u svom umu kao da ste već postigli uspeh. Napišite kratak opis vaše slike na kartici, nosite je u džepu i čitajte je svaki dan, nebrojeno puta, dok slika ne ispuni vašu svest. Počnite vašu pismenu izjavu ovim: Mnogo sam srećan. Sada vidim sebe sa ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________

Budite dobri prema sebi. Častite sebe onim najboljim što život nudi. Zapamtite, kvalitet nije skup, on je neprocenjiv. 32

ČETVRTO POGLAVLJE Obećana zemlja Više neću gledati u daljinu Tražeći pomoć Oca svoga; Jer ovde na zemlji leži blago Njegovo, I carstvo Njegovo. Više neću kroz izmaglicu neznanih stvari Tražiti Obećanu zemlju; Jer vreme je u podnožju trona Njegovog, I mene vodi ruka Njegova. Ovde je Bogatstvo koje je vrednije od zlata, Ako samo zatražim; A mudrost nepojmljiva i snaga beskrajna Ovde su za svaki zadatak Kapije raja su pred očima mojim; A ključevi njihovi u rukama mojim; Više neću gledati u daljinu; Jer ovde je Obećana zemlja.

Alva Romanes

PUSTITE I PREPUSTITE SUDBINI „Nešto divno se dešava.“ Džon Kanari

Koliko puta ste naišli na nešto što se ispostavilo da je nepremostiv problem i pomislili da biste voleli da ga „predate“ nekom drugom da ga rešava. Ili da li ste nekada sanjali u budnom stanju – gradeći divne slike u svom umu – u kojima ste želei i da imate izvesnu sumu novca, hteli da otputujete na neko egzotično mesto, ili se možda nadali da ćete moći da kupite automobil koji ste oduvek želeli? Zar ne bi bilo fantastično kada bi postojala neka „magična formula“ koja bi nam dala stvari koje želimo i dopustila nam da živimo životom kojim hoćemo? Pa, ona postoji i tu je oko nas od postanka sveta. Prema tome, vi možete da imate stvari koje želite – sve njih – i imaćete ih samo kada ideje iz ove knjige budu postale deo vašeg razmišljanja, deo vašeg načina života. Odlučite da više puta pročitate ovo poglavlje – sto puta ako je potrebno – dok ne osetite duboko u sebi da zaista razumete ideju koja je u njemu izražena. Jer ako ne uspete da uhvatite ideju koja vam je predstavljena u ovom poglavlju, ostatak knjige će vam biti od male koristi. Međutim, kada zaista budete razumeli ovo poglavlje, upaliće se ogromno svetlo u vašem umu – koje će zaista obasjati vaš život – i shvatićete da nikada više nećete biti ista osoba kakva ste bili. Nijedna osoba, stvar, niti okolnost vas 33

više nikada neće uplašiti. Dani vašeg tapkanja u mestu će proći. Sreća, zdravlje i uspeh će vas slediti svakog dana i provešćete ostatak svog života u deljenju vašeg novog razumevanja sa svakim i bilo kim ko želi da odvoji vremena da sluša i uči. Međutim, znajte da većina ljudi, sa kojima ćete pokušati da podelite vaša osećanja, jednostavno neće biti spremni za to. U stvari, devetoro od deset ljudi će se nasmejati i reći drugima da ste čudni, kada budete podelili sa njima ovu formulu – Pustite i prepustite sudbini. Morate shvatiti da je to zbog toga što većina ljudi koje srećete svaki dan, posmatra Boga kao nekakvog kosmičkog potrčka koji bi trebalo da potrči i da ispuni svaku njihovu želju. Ovi ljudi pogrešno veruju da samo zato što neko u sebi verbalizuje određene misli – „Molim te Bože, daj mi ovo“ ili „Bože, daj mi ono“ – da će dobiti ono što su tražili. Ali, na žalost, ti ljudi ne razumeju pravu prirodu molitve i što je još tragičnije – oni čak ni ne znaju da ne znaju!

Mogućnosti se nalaze svuda i uveli Shvatite ovo – sve Sto vidite na ovom svetu, uključujući i vas, nije ništa drugo do izraz beskonačne moći. Ta moć zauvek se uliva u vas i protiče kroz vas. Naučnici će vam reći daje sve energija. Ja kažem da je sve Duh.

Pustite i prepustite sudbini Vekovima je postojala odabrana grupa ljudi koji su istinski mislioci. Ovi pojedinci su uvek znali da postaji moć koja prožima, prodire i ispunjava međuprostore kosmosa, i da sve što vidite oko sebe jeste izraz te moći. Moć funkcioniše na vrlo precizan način, koja se uopšteno zove zakon. Drugim rečima, sve dolazi iz jednog izvora, i ta moć izvora uvek reče i deluje ka pojedincu i kroz njega – a to ste vi. Da se izrazim malo drugačije, slika koju ste formirali može da se materijalizuje na fizičkom planu života (vaši rezultati) samo na jedan način, a to je putem zakona i kroz veru. Mormonska religija u svom Učenju i zavetima, veoma dobro ilustruje ovu misao. Iako lično nisam Mormon, odrastao sam uz ove redove: „Postoji zakon; nepobitno donet u raju pre nastanka ovog sveta, po tom zakonu predviđeni su svi blagoslovi. I kada dobijemo Božji blagoslov, Taj blagoslov je predviđen upravo na osnovu poštovanja tog zakona.“ Učenje i zaveti 130:20-21

Što više proučavate ovaj natpis, sve više ćete uviđati koliko je savršen. Što više budete razumeli istinu, to će vam lakše biti da poboljšate kvalitet svog života.

Priča Klarensa Smitsona Pre mnogo godina, kada sam radio u Čikagu, u Ilinoisu, sprijateljio sam se sa čovekom po imenu Klarens Smitson. Pošto Klarens ni na koji način nije poznata ličnost, siguran sam da nikada ranije niste čuli za njega. U stvari, on je tako skromna, povučena osoba da kada bi ušao u sobu punu ljudi verovalno ga ne biste ni primetili. 34

Ipak, postoji neka nedefinisana iskra u Klarensu Smitsonu koja ga čini jednom od najupečatljivijih osoba koje sam imao zadovoljstvo da upoznam. U pokušaju da utvrdim to neuhvatljivo svojstvo, došao sam do sledeće pretpostavke: Klarens Smitson sadrži u sebi, u celom svom biću, princip koji je u osnovi celog ovog poglavlja – naime, ako osoba pusti i prepusti sudbini (npr. ima vere da će se u svakom slučaju dogoditi ono što se mora dogoditi da bi postigao cilj), sve postaje moguće. Jednog dana sam se našao lice u lice sa Klarensom i zamolio ga da podeli sa mnom svoje viđenje vere a naročito, njegovo objašnjenje zašto on lično, po svoj prilici, poseduje ovu značajnu osobinu, i to u izobilju. Svojstveno svojoj prirodi, objasnio mi je da nije razvio neku komplikovanu filozofiju vezanu za tu temu. Rekao je da sva njegova uverenja u vezi sa verom mogu da se prikažu u jednostavnoj definiciji; a upravo mu je ta definicija dala snagu koja mu je bila potrebna da izdrži sva iskušenja i potrese u svom životu. Rekao je: „Vera je sposobnost da vidimo nevidljivo i verujemo u neverovatno. To je ono što vernicima omogućava da dobiju ono što masa ljudi misli da je nemoguće.“ Zaljubio sam se u ovu definiciju i podelio je sa bezbroj ljudi, pošto je Klarens podelio sa mnom. Rekao bih, uz neznatne izmene u pojmovima, sledeće: „Ako možete da mi pokažete osobu koja postiže velike stvari, mogu da vam pokažem osoba koja ima veliku veru u svoju bogomdanu sposobnost da postigne ono što zamisli.“ U stvari, ni malo ne sumnjam da je vera uvek kroz istoriju bila stvaralac čuda. Ona je veza između Boga i vas, i stoga, ona je najvredniji nefizički posed. U suštini, ona je kamen temeljac za sve ono što ćete ikada izgraditi ili postići tokom celog svog života. Veoma malo ljudi danas shvate koliko vera u sebe (onaj deo sebe koji je spiritualan, savršen) ima veze sa dostignućem, jer većina ljudi kao da nikada ne posmatra veru kao pokretačku kreativnu snagu. Ipak, istina je da nije samo vera istinska moć, ali je najveća koju ćemo ikada sresti. U stvari, išao bih dotle da tvrdim da će bilo šta što postignete u životu biti u direktnoj srazmeri sa 1) intenzitetom, 2) i nepokolebljivost vaše vere.

David i Golijat

Razmotrite, na primer, biblijsku priču o Davidu i Golijatu, koja se sigurno postavlja na mesto jednog od najvećih svedočenja ikada napisanih po pitanju vere. Kao što se sećate, div iz Gata je došao u Izraelski tabor i pompezno se hvalio izazivajući Izraelce da izaberu jednog čoveka da se bori sa njim. Izraelci su, naravno, bili prestravljeni i niko nije istupio da prihvati izazov, što nije ništa iznenađujuće. Međutim, nešto kasnije, kada se Golijat vratio da ponovi svoj izazov, David, izraelski mladić, slučajno je čuo divovo hvalisanje i poželeo da odgovori na izazov. Najzad, pošto je dugo molio starešine za izuzetnu čast da se suprotstavi Golijatu, mladiću je bila dodeljena velika „privilegija“ da krene u bitku. Starešine su insistirale da David obuče teški zaštitni oklop. Takođe su mu dali mač za suočavanje sa njegovim moćnim protivnikom, David je rekao: „Nisam navikao na takve stvari, samo će mi smetati u borbi. To nije moje oružje. Imam drugo oružje kojim ću se boriti sa divom.“ Zatim je skinuo oklop sa sebe, otišao u borbu bez drugog oružja osim obične praćke i nekoliko kamenčića koje je sakupio iz obližnjeg potoka. 35

Kada je džinovski voda Filistinaca, prekriven oklopom od glave do pete, naoružan moćnim oružjem i pred kojim je išao njegov štitonoša, video kako se približava nenaoružani, nezaštićeni izraelski mladić, on se razbesneo. Rekao je Davidu: „Priđi i daću tvoje telo pticama u vazduhu i zverima na zemlji.“ Mladi David, koji pak nije nikada bio neko koga je lako uplašiti, odgovorio je džinu rečima: „Ti dolaziš k meni s mačem, kopljem i štitom, ali ja dolazim u ime Gospoda Boga, Boga vojske Izraela kome si uputio izazov. Na ovaj dan Gospod će predati tebe u moje ruke.“ Dok je div Golijat polagao svoju veru u fizičke predmete kao što su oklop, mač i štit, David je svoju veru položio jedino u nevidljivog Boga. Rezultat – mladi izraelski pastir porazio je mnogo moćnijeg protivnika! Bez ičega, osim jednog jedinog kamena u praćki David je udario na Golijata, i džinovo beživotno telo je palo na zemlju. Kada usvojite princip „pustite i prepustite sudbini“, i verujete u ono što mora da se dogodi da biste postigli cilj, to će se i dogoditi – kao što je David mogao – i vi možete uspešno da pobedite „diva“ u svom životu {npr. lično ćete videti fizičku manifestaciju vaše slike, i to u pravo vreme). Vidite, nevolja sa onim ljudima koji ne uspevaju da postignu ono što žele nije u tome Što nemaju sposobnosti da to učine, nego u tome što nemaju dovoljno vere sadržane u principu „pustite i prepustite sudbini“, koji diktira da će se zaista desiti sve što je potrebno da bi postigli željeni cilj. Ne verujemo da jednostavno možemo ući u spiritualni rezervoar koji leži u nama, da bismo se povezali sa božanskim, večnim izvorom, ili ma kako da nazovete tu moć koja održava svakoga od nas. Međutim, ako ne budete uspeli da ostvarite ovu vezu u sopstvenom umu, ili ako ne budete imali dovoljno božanskog samopouzdanja koje se rađa iz svemogućeg, nikada nećete biti ono što čeznete da budete, niti ćete imati ono što sasvim zaslužujete da imate. Sve vaše molitve vratiće se neuslišene; nijedan od vaših napora neće doneti ploda i vaši negativni stavovi sprećiće ostvarivanje vašeg cilja. Um koji je „zasićen“ strahom od neuspeha ili slikama neželjenih rezultata, ne može da ostvari, stvori ili napravi bilo šta vredno, kao što ni kamen ne može da prekrši zakon gravitacije i da leti gore prema nebu. Morate shvatiti da tvorac ne menja zakon gravitacije da bi ga prilagodio osobi koja hoda po krovu. (Čak iako ta osoba to možda čini nesvesno ili u narkotičkom stanju). Slično tome, kreativni princip zakona postizanja ne može se prekršiti a da se prođe nekažnjeno. Zato, vi ćete postići ono što želite, biti ono što čeznete da budete, samo onda kada se budete povinovali tom neumoljivom životnom pravilu. Da ponovimo – prvi korak u stvaralačkom procesu jeste da se opustite i da vidite sebe kako već imate ono što želite. (Izgradite sliku). Drugi korak je da – pustite i prepustite sudbini. Ako radite u skladu sa Duhom, to vam pomaže da se usredsredite na istinu da je Duh na svakom mestu i u svako vreme. Pošto je to tako, sledi da posedujete božansku sposobnost da uđete u pozitivne misli kada god želite i gde god hoćete. Štaviše, kada jednom postanete svesni vašeg srodstva sa kreativnom snagom, da ste u suštini duhovno dete, ne možete biti ništa drugo do pozitivni, jaki, blistavi i samopouzdani u svojim odnosima sa svetom (pobednik nad onim snagama koje bi pokušale da vas povuku dole ili zadrže). Kada se to dogodi, sve snage u univerzumu će se sakupiti da vam pomognu da postignete svoj cilj ili manifestaciju svoje slike. Najzad, sticanje 36

razumevanja da ste stvoreni u slici tvorca univerzuma – i da ste živi deo večnog duha – na kraju će promeniti rezultate koje postižete u životu, svakog dana. Još jedna stvar koju treba da znate u vezi sa Duhom jeste da je to moć koja zauvek teče ka vama i kroz vas (ovu moć takođe nazivamo „misao“). Ali posto Duh ili misao teče ka vama, vi birate sliku koju ćete potom oblikovati. Evo jednog ogleda za vas – sedite i naslonite se, opustite se a zalim postanite u potpunosti svesni ovog velikog kreativnog potencijala. Sada možete da formirate jednu sliku za dragom, na ekranu svog uma (slike stvari koje već postoje u fizičkoj stvarnosti, kao što je vaš automobil, vaš dom, vaše radno mesto, ili slike stvari koje još ne postoje – kao što su vaši kratkoročni i dugoročni ciljevi). Ali ono što hoću da dobro upamtite jeste da, iako je Duh suština vašeg bića, on se nikada neće manifestovati u oblik ili u sliku bez vaše pomoći. Tako oni ljudi koji sede i ništa ne rade, govoreći „bog će se pobrinuti za mene“ samo sebe zavaravaju. Jer pošto je istina da Bog pomaže onima koji pomažu sebi, sledi da vi uvek morate uraditi svoj deo da biste pokrenuli kreativni proces. Uvek morate izgraditi sliku i znati u svom srcu da će se slika materijalizovati. Morate gledati na Boga kao velikog nevidljivog snabdevača koji nastanjuje svaki delići vašeg bića i takođe morate razumeti da onog trenutka kada budete formirali sliku u svom umu, Bog će učiniti tako, na božji savršen način, da vas pomeri ka sasvim novim vibracijama (npr. poćećete da se osećate drugačije). Zato zapamtite zauvek, novo osećanje koje vas obuzima je zaista božje delo i ako nekada možete izraziti svoj elan govoreći da se osećate ushićeno ili entuzijastično, zapamtite da je reč entuzijastično samo izvedenica od starogrčkog – „en theos“- što znači u Bogu. Vaš ushićeni stav će zauzvrat prouzrokovati da se vaši postupci promene i počećete da se drugačije ponašate. Štaviše, ne samo da ćete vi sami drugačije raditi, već ćete, zbog nove vibracije u kojoj se nalazite, početi da gravitirate prema, i da privlačile sebi, druge istomišljenike. Počeće da vam se dešavaju čudne i divne stvari i to tako redovno da ćete imati muke da objasnite ili čak da shvatite šta se dešava – zato „i ne pokušavajte“. Samo shvatite da je to „božji način“ ili „način stvaralačke snage“ i prihvatite dobre stvari kako dolaze a u isto vreme očekujte više u budućnosti. Skeptici će početi da govore da je to stvar sreće, i treba da to ostavite tako. Jer dokle god zadržavate sliku u svom umu dobrih stvari ko je želite, vi ćete uvek biti nagrađeni. Samo imajte vere da ono što treba da se desi mora da se desi i ono će se desiti u pravo vreme. Zapamtile da se slika koju stalno potvrđujete u svom srcu i podsvesnom umu otiskuje na Duh, a Duh ima sposobnost da pretvori vaše sadašnje snove u buduću stvarnost. Gledano spolja, s vremena na vreme može izgledati da se stvari ne odvijaju dobro i možda ćete početi da se brinete da se možda krećete u pogrešnom smeru. Ali uveravam vas, to ne može biti slučaj, dokle god držite sliku dobra koje želite čvrsto usađenu u vaš podsvesni um. Jer ako to uradite, nastavićete da se krećete u jedinom mogućem smeru, da biste stigli tamo gde želite da idete. Ne zaboravite, nije dovoljno verovati u sebe (onaj deo vas koji je Bog stvorio u svojoj slici) samo onda kada se osećate naročito ushićeno ili kada vas zadesi neki uspeh. Nije adekvatno imati VERE s vremena na vreme; postati ushićen zbog svojih izgleda a onda potkopati celokupno svoje mentalno carstvo. Nema koristi od stalnog 37

padanja, iznova i iznova, kao Što žaba pokušava da izađe iz bunara, ali se oseća sve slabijom i obeshrabrenijom posle svakog pada. Svako ko pokrene takvu vrstu procesa, pušta svoju sliku blagostanja i koristi svoje stvaralačke moći da umesto nje izgradi sliku siromaštva. Kao što smo već rekli, Bog će, postoje samo Bog, uvek nastojati da vas dovede do vašeg krajnjeg cilja. Uvek imajte na umu da vi tražite upravo vaše najdublje misli i slike; ne reči koje su samo prazna obećanja. Prema tome, stvorite naviku da započinjete i završavate svaki dan izjavom vere u sebe (stvorenom prema Božjoj slici), i u Njegovu moć (kako god je nazvali). Čuvajte revnosno ovu veru, kao nešto najdragocenije što imate i vodite računa da nikada ne bude ugrožena slabim, malodušnim i negativnim mislima. Sumnje, strahovi, pesimizam i negativno razmišljanje truju istinski izvor života. Oni crpe energiju, entuzijazam, ambiciju, nadu, veru i sve drugo što čini život svrsihodnim, radosnim i kreativnim. Morate svesno gajiti samo mentalne saveznike vaše ambicije i ona svojstva koja će vam pomoći da ostvarite manifestaciju vašeg cilja. Jer kada budete čvrsto utemeljeni u veri, negativne misli neće imati nikakvu moć nad vama, jer neće biti u harmoničnom vibriranju sa vašom novom slikom. Bićete mentalno jaki preko svesne spoznaje božje moći unutar vas.

Kada su vremena teška Kada su vremena teška vi morate postati jači i vi to možete. Kao što je dr. Robert Šuler rekao, „Teška vremena nikada ne traju dugo, ali jaki ljudi da.“ Zato, ako vidite da vam vera izmiče ili vidite da vam opada ta velika pokretačka moć, koja postiže tako lepe stvari, vi možete nešto da učinite u vezi sa tim. Kod mene deluje sledeća vežba – već godinama deluje – i znam da će i kod vas delovati. Možete izgraditi ogromne rezervoare mentalne moći tako što ćete jednostavno primenjivali svakog dana autosugestivnu tehniku, radi sricanja i jačanja jednog od najvećih i najpotrebnijih ljudskih svojstava – vere. Znajte da dok vršite na sebi ovaj „mentalni postupak“, uvek treba da se osamite i da govorite glasno sebi čvrstim, odlučnim tonom glasa (verbalizujte ono što mislite, tako ozbiljno kao da govorite nekom drugom kaga želite da impresionirate značajem onoga što iznosite). Kada govorite sebi, počnite svojim imenom i nastavite na sledeći način: „VAŠE IME“, ti si božje dete a za biće koje je Bog stvorio nije nikada bila namenjena ta vrsta slabog, negativnog života koji vodiš. Bog te je stvorio za uspeh a ne za neuspeh. Bog nikada nikoga nije stvorio za neuspeh. Izopačuješ veliku svrhu svog postojanja time što otvaraš vrata tim bednim sumnjama u sebe, u svoju sposobnost da budeš ono što svim srcem želiš da budeš. Treba da se stidiš što ideš među svoje saradnike sa takvim utučenim, tužnim, obeshrabrenim mrazom lica, kao da si nespretan, kao da ti nedostaje, stvaralačka moć, kao da nemaš sposobnosti za ono zbog čega te je Tvorac ovde poslao. Stvoren si da izraziš ono što čezneš da izraziš. Zašto ne bi to uradio – zašto ne bi ustao i hodao kao pobednik, kao David koji je ubio Golijata, umesto što otvaraš vrata obeshrabrenju i sumnji i što nastavljaš kao gubitnik? Slika savršenstva, slika tvog Tvorca leži u tebi. Moraš 38

je dovesti do središta svoje svesne misli i izraziti je svetu. Nemoj sramotiti svog Tvorca tako što ćeš povrediti tu sliku, tako što ćeš biti sve samo ne uspešan, što je Bog i namenio za tebe.“ Postoji izvanredna snaga dostignuća, moć koja izgradnje i jača, u izražavanju poverenja u Tvorca i tvrđenju da ste stvoreni u Njegovoj slici. To nije egoizam, nije veličanje parodije čoveka ili žene, koju je stvorio pogrešan način razmišljanja ili življenja. To je jednostavno tvrdnja da ste u srodstvu sa Bogom.

Ništa ne može na silu Ne bi trebalo da bude nikakve prisile uz manifestaciju vaše sliku, jer „sila negira“. Ako pokušavate da uradite to na vaš način, ako silite stvari da se dogode, to ne mora nužno da znači da je to Božji način. Zato, naučite da sledite šapat u vama koji pre govori osećanjinm nego rečima; sledite ono što „čujete“ unutra, a ne ono što bi vam drugi govorili da uradite. Znajte da taj glasić u vama govori da uradite stvari koje se kose sa načinom na koji živi većina ljudi. Mnogi od najvećih svetskih lidera su smatrani za jeretike od strane svojih saradnika jer „igraju po drugačijoj muzici.“ Ovi pojedinci su sledili tihi glas u sebi, a nisu radili stvari koje su smatrane modernim u njihovo vreme. Dopustite da vaša slika utone duboko u blago vašeg podsvesnog uma, Neka vas potpuno i emocionalno obuhvati vaša slika, jer time ćete „pustiti i prepustiti sudbini“. Štaviše, morate razumeti da, ako se pokolebate – iz bilo kog razloga – i počnete da radite na svoj način, onog trenutka kada priznate svoju grešku i ponovo utvrdite svoju sliku, Duh će je pokupiti baš tamo gde ju je ispustio kada ste odlučili da preuzmete kontrolu. Tada ćete istog trenutka biti vraćeni u prave vibracije i na ispravnu stazu, koja vodi ka uspehu u životu. Sledite principe izložene u okviru, doslovce.

Prvi princip Opustite se i doživite sebe kako već posedujete ono što želite. Drugi princip Pustite i prepustite sudbini!

PETO POGLAVLJE OČEKUJTE IZOBILJE „Um je moćni magnet i kao takav, on privlači sve što odgovara njegovom preovlađujućem stanju. Očekivanje diktira kakvo će biti to preovlađujuće stanje i stoga upravlja onim što odgovora umu i samim tim to i privlači u vaš život. Očekivanje može biti ili blagoslov ili prokletstvo jer je u svakom slučaju jedna od najmoćnijih nevidljivih sila u vašem životu.“ Džon Kanari, govornik, autor, predavač

39

Šta radite da biste povećali svoj prihod? Ako je vaš odgovorna ovo pitanje „ništa“ ili ako ste upravo počeli da razmišljate o tome šta biste mogli da uradite, verovatno još niste shvatili ideje koje su prikazane u prethodnim poglavljima. Treba da shvatite da poglavlja u ovoj knjizi liče na pojedinačne delove slagalice. Svako poglavlje je povezano jedno sa drugim na takav način da, ako ih sve sastavimo, možemo da vidimo celu sliku. Pošto ste sada u samom srcu ove knjige, zamolio bih vas da obratite naročitu pažnju na ideje koje slede, tako da ih možete upotrebiti, da biste sve delove uspešno povezali. Ubrzo ćete otkriti da, ako se ideje u ovom poglavlju pametno primene, očekivanje može biti okidački mehanizam koji privlači sve ono što želite u vaš život. Međutim, ako ne budete bili izuzetno oprezni, očekivanje se takođe može lako pretvoriti u destruktivnog, opasnog neprijatelja. Zato morate biti svesni toga kako upotrebljavate ovu nevidljivu, ali moćnu, silu. Verujem da već razumete da ne možete imati bogatstvo u materijalnom svetu dok najpre ne vizualizujete to bogatstvo u svom umu. Ali šta to zaista znači? To znači da pre nego što iko od nas uopšte može da otpočne prevazilaženje siromaštva koje nas okružuje u našem spoljašnjem svetu, najpre moramo da pobedimn siromaštvo koje je zakapano duboko u nama. Na prethodnim stranicama sam objasnio kako blagostanje – ispravno shvaćeno jeste jednostavno unutrašnja spoznaja bogatstva, celovitosti i kompletnosti koja postoji unutar spiritualnog carstva. Drugim rečima, nemoguće je da se osećate siromašnim kada ste svesni da ste obmotani zaštitnom brigom voljenog Boga, univerzalnog duha ili kako god želeli da nazovete spiritualno središte našeg univerzuma. Da ponovim – nikada nema niti je bilo nikakvog nedostatka opskrbljenosti do onoga koje smo stvorili u sebi zbog svoje ograničene svesnosti“.

Priča o sijalici Sledeća priča bi trebalo da istakne ovu veliku istinu o vašem nepresušnom izvoru snabdevanja. Zamislite siromašni par koji je proveo ceo svoj život živeći u „zapećku“ civilizacije. Zatim zamislite da su odjednom premešteni u malo selo gde, na svoje zaprepašćenje, otkrivaju da je njihov novi dom osvetljen pomoću „elektriciteta“. Pošto nemaju nikakvo prethodno iskustvo sa tom silom – u stvari oni nikada pre toga nisu ni videli električno svetio – potpuno su zaprepašćeni malim sijalicama jačine osam sveća (popularni naziv jedinice električne snage vat – [W]) koje osvetljavaju njihov dom. Prošlo je nekoliko meseci i par konačno počinje da gleda na sijalice kao na prihvaćeni aspekt modernog života. Međutim, jednog dana, jedan slatkorečivi prodavač se pojavljuje na njihovim vratima, govoreći im da njihove sijalice od osam sveća nisu više adekvatne za njihove potrebe. On im kaže da treba da kupe nove sijalice jačine šezdeset sveća koje su se upravo „pojavile na tržištu“. Pošto je par sada postao malo više avanturistički raspoložen, složili su se da dopuste prodavcu da pokaže svoj „moderan“ proizvod. Čim je nova sijalica bila prikačena i upaljena, par je ponovo bio zapanjen; jer ne samo da je nova sijalica emitovala svetlost, već je osvetljavala celu sobu. Nikada ranije ovaj par ni u svojim najluđim snovima nije mogao da zamisli da izvor tolike količine svetlosti može da bude tamo sve vreme. Niti su 40

shvatali da je takvo mnogo jače svetlo moglo da se stvori iz iste struje koja je napajala njihovu malu sijalicu od osam sveća. Čudno! Smejemo se naivnosti koju je pokazao ovaj jadni par, ali istina je da je većina nas čak manje svesna svoje sopstvene snage, nego što je taj par bio svestan snage električne struje. Jer, kao i par u ovoj priči, mi nikada čak ni ne sanjamo da beskrajna struja koja nas okružuje može da preplavi naš život takvom svetlošću koja je raskošnija od najjače sijalice koja je ikada izmišljena. Nikada ne shvatimo jednostavnu istinu da sve što treba da uradimo, da bismo poboljšali svoje rezultate, jeste da priključimo veću, napredniju ideju na beskrajni tok života. Umesto toga, većina ljudi guši svoj izvor snabdevanja energetski siromašnim mislima sumnje i straha, koje zauvek prekidaju priliv blagostanja. Prema tome, želim da vas podstaknem da odlučite da sada promenite svoj uobičajeni obrazac razmišljanja. Da, promenite ga sada, i zapamtite, reka obilja uvek teče ka otvorenom umu, koji očekuje obilje. Morate razumeti da već imate u suštini, ako ne u fizičkom obliku, sve što je potrebno da stvorite blagostanje u svom materijalnom svetu. Dva odlučujuća faktora za postizanje rezultata koje želite su sledeći: 1) želja, i 2) očekivanje, Do sada ste možda živeli na način na koji većina ljudi živi ceo svoj život, jednostavno zato Što gajite pogrešnu pretpostavku da je želja jedina stvar koja vam je potrebna da biste postigli svoj krajnji cilj. Ali morate razumeti, ako vaša želja nije u kombinaciji sa očekivanjem da ćete dobiti ono sto želite, stalno ćele biti frustrirani i razočarani kada god počnete da radite u pravcu materijalnog cilja bilo koje vrste. Kada budete oblikovali svoj um prema iskustvima iz svog života, uskoro ćete shvatiti da kad god ste postigli željeni cilj, vi ne samo što ste to želeli, već ste zaista očekivali da ćete ga postići. Da ponovim – želja bez očekivanja je ništa drugo do maštanje i, kao što smo već istakli, pošto većina ljudi želi pozitivno ali očekuje negativno, oni retko postignu ono što hoće. U svojoj sjajnoj knjizi Umeće bogaćenja, autor, Volas D. Votls, dao nam je odličnu definiciju „želje“. Rekao je: „Želja je napor neizražene mogućnosti u okviru vašeg izraza bez ispoljavanja akcije“. Drugim rečima, vaš ideal, san ili cilj – ono bogatstvo koje želite da se materijalizuje – može postati želja kada se ispravno usadi u podsvesni um. Međutim, kada se vaša želja čvrsto ukoreni, upravo stav očekivanja obezbeđuje da vaš cilj ili san ne bude iščupan ili zamenjen protivnim idejama. U nastojanju da vam pomognem da podstaknete ovaj stav očekivanja da će doći „pravo bogatstvo“, hajde da zajedno krenemo na put kroz neka od prethodnih poglavlja u ovoj knjizi. Kao što se sećate, počeli smo diskusijom o „novcu“. Pokušali smo da razumemo „pravu prirodu“ novca i došli smo do zaključka da je on „koristan, poslušni sluga.“ Međutim, kao sve sluge, naučili smo da nam je koristan samo kada je uposlen. Stoga smo zaključili da novac uvek mora biti uposlen ili na drugi način u opticaju. Jer ako ne bude, kao što smo već napomenuli, postaće isto lako beskoristan kao stare novine bačene na tavan. 41

Zatim smo istraživali ideju koja je povezana sa idejom „koliko novca tačno želite“. Postajete svesni činjenice da je potrebno biti veoma precizan u tome koliko vam novca treba, da biste obezbedili stvari koje želite, da biste živeli na način koji izaberete. Po&to smo odredili sumu, proučavali smo značaj izgrađivanja slike u našem umu kako već posedujemo to bogatstvo. Takođe smo ukratko govorili o načinu na koji se slike formiraju i ulozi koju one imaju u našem životu. Zatim smo proučavali ideju „svesnosti“ i kako je bitno da razvijemo najpre u glavi ideju blagostanja za kojim tragamo, pre nego što uopšte možemo da ga dostignemo na bankovnom računu. Naučili smo kako treba da naš podsvesni um okupamo u konceptu blagostanja i kako treba da vidimo sebe da već posedujemo to bogatstvo. U poglavlju „Pustite i prepustite sudbini“, saznajemo da smo ko-stvaraoci. Saznajemo da imamo, u svom svesnom umu, sposobnost da izaberemo bilo koju misao koju želimo, i da izgradimo slike u vezi sa njom. Zatim smo naučili kako tu sliku možemo da predamo našem podsvesnom umu (spiritualnom središtu našeg bića i onom delu nas koji uzima svaku ideju ili sliku koju mu damo, a zatim je spremno prihvata, i odmah počinje da je pretvara u fizički oblik u našem svetu). Otkrili smo da, kada zaista razumemo ovaj stvaralački proces života i našu ulogu u njemu, očekivanje postaje prirodnu način razmišljanja, bez obzira na to kako stvari mogu izgledati u našem spoljašnjem svetu ili šta nam drugi mogu reći. Rečeno nam je da je potrebna apsolutna i nepokolebljiva vera, ili verovanje, u činjenicu da se naše slike pretvaraju u oblik, ako hoćemo da budemo uspešni u životu. Takođe smo stekli saznanje da će se sve to desiti kada počnemo da posmatramo sebe kao nefizička bića zatvorena u fizička tela. Kada shvatimo da naša tela nisu ništa drugo do fizička manifestacija naših nefizičkih bića, razumećemo da su ona poslušne sluge našeg uma i da se ona kreću i postoje prema stepenu vibriranja našeg uma. Morate dostići fazu u svom mentalnom razvoju kada ne samo da verujete da će se vaša slika materijalnog bogatstva manifestovati u fizičkom obliku, već kada vi zaista znate da će se to desiti. Na tom stepenu razvoja počećete da očekujete da dobijete fizički izraz slike svog bogatstva. Niko i ništa neće moći da vas natera da vidite u svom umu ni šta drugo osim toga. Zapamtite, istina nije uvek onakva kakvom se čini. Jedan stariji, imućni gospodin, koga je intervjuisao novinski reporter, bio je upitan kada je postao uspešan. Njegov odgovor je bio: „Postao sam uspešan kada sam spavao na klupi u parku, jer sam tada saznao gde sam i kuda idem.“ U ovom trenutku, znate gde ste i znate kuda idete. Dakle, očekujte da ćete tamo i stići! Vaša želja je pokretač koji će vas pomeriti u pravcu vašeg sna a očekivanje je privlačna sila koja će pomeriti vaš san u vašem pravcu. Dakle, vidite sebe kako se pomerate ka bogatstvu koje ste zamislili i vidite kako to bogatstvo privlačite sebi. Znajte da ćete doći u dodir sa bogatstvom koje se kreće ka vama, i to u pravo vreme. Niko ne zna koji vremenski period mora da protekne, zato ne budite nestrpljivi ako se to ne desi „preko noći“. Ono što sigurno znamo jeste da određeni vremenski period mora da protekne, i da tim vremenskim periodom koji je potreban da bi se vaša slika materijalizovala, upravlja zakon roda. Taj zakon roda propisuje da postoji vreme sazrevanja ili inkubacije za manifestaciju svakog semena, a – nemojte napraviti grešku u 42

vezi sa tim – slika bogatstva, koju izaberete da izgradite u vašem svesnom umu i koja se zatim predaje podsvesnom umu, jeste seme; ono prerasta u fizički oblik, na tako plodnom tlu da ne možete ni zamisliti. U tom trenutku, nije neophodno da neko drugi vidi ovo novo bogatstvo. Nije čak potrebno da neko drugi veruje da ćete ga dobili. Jedinu potrebna stvar jeste da ga vi vidite i da vi verujete u to. Vidite, pretpostavka na osnovu koje je Napoleon Hil izgradio svojo životno delo je apsolutno tačna – može ostvariti sve što zamisli i sve u šta poveruje. Ili drugačije rečeno – „Ono što čovek misli u svom srcu, to i bude.“ (Stari Grci su podsvesni um nazivali srcem). Znajte da vaš podsvesni um ne može promeniti ili izmeniti vašu sliku, isto kao što obično ogledalo ne može reflektovati sliku drugačiju od predmeta koji držite pred njim, Ali zapamtite, ono što mislite to i bude, što ne znači da ono što govorite to i mislite ili ono što biste želeli da svet veruje da mislite; to znači da važe najdublje misli, koje samo vi kontrolišete, znaju istinu. To je ono što očekujete, tako da to i privlačite k sebi a to ćete kasnije i dobiti! Pomoću proučavanja snage vašeg podsvesnog uma, ili dubljeg proučavanja moći ili načina funkcionisanja Duha, biće vam sve lakše da počnete da očekujete stvari koje želite. Jer, sve je moguće u Duhu, zato što je Duh, u svom prvobitnom stanju, senzitivna, nevidljiva, kreativna supstanca čija je jedina svrha širenje i potpunije izražavanje; drugim, rečima -„rast“. Međutim, duh ili kreativna materija može da reprodukuje, proširi i izrazi sebe na bolji način samo u skladu sa ograničenjem koje je stavljeno na sredstvo preko koga se izražava. Pošto Duh teče ka vama i kroz vas, vi ste to sredstvo. Sloga, slike ili ideje koje držite u svom umu diktiraju granice koje su stavljene na duhovnu snagu koja teče ka vama i kroz vas. U tom pogledu, možete se uporediti sa sijalicom koju je stariji par imao u svojoj kući. Vi ste sredstvo kroz koje duh teče, isto kao što je sijalica sredstvo kroz koje teče struja. Kada je stari par priključio sijalice od osam sveća, izražavanje struje je bilo ograničeno snagom sijalice. Međutim, kada je prodavač priključio sijalicu od šezdeset sveća, struja je slobodno mogla da se izrazi u većoj meri, a čak i tada je bila ograničena oblikom kroz koji je tekla; odnosno, novom sijalicom. Sijalica od sto sveća bi omogućila čak i veće izražavanje, i tako dalje, i tako dalje. Zato, ako imate sliku siromaštva, to će biti izraženo u važim rezultatima ili vašem materijalnom svetu. Međutim, pošto sada držite sliku blagostanja, upravo ta slika će biti izražena u vašem materijalnom svetu. Nefizička kreativna supstanca, koja se naziva Duh, teče ka semenu i kroz seme i izražava sebe u svojoj suprotnosti, u fizičkoj formi. Kao što smo razmotrili na prethodnim stranama, modus operandi (ili način rada) Duha je zakon i, naravno, zakon privlačenja je uzrok, a rast ili širenje je posledica. Zato nastavite da zamišljate sebe kao savršeno opremljeno duhovno sredstvo bez ograničava bilo koje vrste. Jer ako to uradite, biće vam lako – u stvari prirodno – da očekujete dobro koje želite, Sumnja jednostavno ometa razvijanje vaše želje. Ako stalno stvarate slike sumnje, nikada nećete videti materijalizaciju slike koju želite. Samo reproduktivni kreativni duh života zna šta mislite, dok vaše misli ne postanu fizičke činjenice i materijalizuju se u vašem telu ili u vašem poslu. Tada svako sa kim budete došli u kontakt može znati, da vas inteligentna energija nagrađuje otvoreno tako što reprodukuje vaše misli u fizički oblik. 43

Ono što čovek misli... „Ono što misliš, to ćeš i postati“; ova rečenica bi trebalo da vam stalno bude na umu. Jer kada očekujete da će se desiti nešto divno, to znači osmatrati i moliti se bez prestanka. A onda kada se ne osećamo fizički baš sjajno ili kada se nad naš um nadviju sumnja treba da shvatimo da je vreme da se molimo uz mnogo više uverenosti ili da radimo na razvijanju jačeg osećanja očekivanja. Morate stalno štititi svoj um od sumnje, jer to je onesposobljavajuća vibracija. Dok je većina prethodnih stranica posvećena snazi pozitivnih misli (odnosno, građenju slike blagostanja), „druga strana medalje“ je sumnja (na primer, negativno razmišljanje). A kada gajite sumnje, ono što zapravo radite jeste stvaranje slika stvari koje ne želite, štaviše, potvrđivanje sumnje samom sebi, stvaranjem razloga za nju (npr. racionalizovanje) neće vam doneti nikakvo dobro. Ne možete zaključiti pogodbu sa svojim podsvesnim umom, jer podsvest nema osećaj za pravdu, nema osećaj za humorr, i čak ne može ni da odredi šta je dobro a šta loše za vas. Svaka slika jednostavno jeste za podsvesni um. Prema tome, vaše negativne, zabrinute i sumnjičave slike biće prihvaćene isto tako brzo i spremno kao i vaše slike blagostanja. Onog trenutka kada postanete svesni da gajite misli koje stvaraju sumnju, umirite se, opustite se i zamislite sebe kako ste već postigli uspeh koji želite. Kada to uradite, vi menjate mentalni tok koji teče ka vašem veličanstvenom umu. Očekujte, svom svojom svešću, da ćete dobiti to vaše dobro u materijalnom svetu. „Kada držiš u tajnosti, ono će doći, okolina nije ništa drugo do tvoje ogledalo.“ Džejms Alen je napisao ove reči pre skoro sto godina, ali su i danas istinite i biće istinite u budućnosti. Zato programirajte svoj „biokompjuter“ da očekuje dobre rezultate i upravo to ćete i dobiti.

Petina i Džonova priča Dok sam pisao ove redove, dobio sam telefonski poziv od jednog divnog para – Pet i Džona – koji bih definitivno svrstao u moje bliske prijatelje. Zvali su da mi kažu da se sele u svoju novu kuću sledećeg utorka i ja sam bio oduševljen ovim sjajnim vestima. Vidite, manje od dva meseca pre toga, proveo sam otprilike pet sati pričajući s njima o konceptu stvaranja slika i o neverovatnoj snazi „stava očekivanja“. Tokom našeg razgovora upitao sam Džona šta želi više od svega drugog na svetu i on me je, posle dugog perioda ćutanja, pogledao pravo u oči i rekao: „Voleo bih da Pet, Toni (Petina kći) i ja budemo u našoj sopstvenoj kući do Božića i voleo bih da moj sin provede Božić sa nama.“ (Iako Džonov sin živi sa svojom majkom, on i Džon imaju veoma bliski odnos). Onda sam ga upitao zašto jednostavno ne krene i ne ostvari svoj san. Odgovorio mi je da ne može, jer nema dovoljno novca zato. Tada sam se usudio da podsetim Džona da su sve stvari moguće za one koji veruju u to, i zato bi on definitivno mogao da ostvari taj san; možda samo ne zna šta da uradi u vezi sa tim. Nas troje smo tokom, otprilike sat vremena razgovarali o tome kakvu kuću žele, sve dok nismo stvorili u svojoj glavi veoma jasnu sliku njihove kuće iz snova. Pričali smo o očekivanju i objasnio sam im da će mnoge dobre stvari početi da im se dešavaju onog trenutka kada budu počeli da „očekuju“ da će za Božić biti u toj kući. 44

Naravno, prva stvar koja im se desila, kada je ovaj novi stav prodro u njihovu podsvest, je da su se njihovi umovi pomerili ka tome „kako da“. Nove ideje su počele da teku kao voda, a pitanja su se brzo smenjivala. Koliko bi takva kuća koštala? Koliko novca bi morali da „deponuju“? Gde da nađu takvu kuću? Da bi dobili odgovor? na ta pitanja bila im je potrebna stručnost pravog agenta za nekretnine; predložio sam Džonu da pozove Natali Kopman – gospođu koju poznajem a koja je profesionalni agent za nekretnine -i da joj ispriča o svojoj kući iz snova. Trebalo bi da je upita koliko novca mu je potrebno da bi njegov san ili slika postali stvarnost. Najzad, rekao sam mu da bi trebalo odmah da usredsredi svu pažnju svoje svesti na zarađivanje sume novca koja će mu biti potrebna da bi postigao svoj konačni cilj i motiv da zaista „očekuje“ da zaradi tu sumu, ma kolika ona bila – i to u određenom vremenskom periodu. Na njihovo iznenađenje, ispostavilo se da je iznos novca koji im je potreban bio daleko manji nego što su mislili da će biti. Štaviše, pošto su i Džon i Pet prodavci koji rade na proviziju, njihov put ka postizanju finansijskog cilja nije bio prekriven tolikim preprekama kao što bi bio put drugih ljudi. Bez obzira na to, da ne bismo detaljno opisivali mnoge teškoće koje su morali da prevaziđu, dovoljno je reći da su, uz Natalinu pomoć, Pet i Džon uspeli. Sledećeg utorka sele se u svoju novu kuću, a sledeće subote je Božić. Pre nego što sam spustio slušalicu, čestitao sam im na novom domu i upitao Džona da li će njegov sin provesti Božić sa njima. Tiho, ali glasom koji je bio prepun sreće, odgovorio je: „Da, hoće, i sigurno je velika razlika između toga kada očekuješ ono što želiš i kada očekuješ ono što ne želiš, zar ne Bobe?“ Samo sam se nasmešio i rekao: „Da, Džone, sigurno je velika razlika.“ Mnogi ljudi danas prožive ceo svoj život na osnovu izreke „verujem u ono što vidim“. Odnosno, jedine slike koje su kod njih emocionalno prisutne jesu one koje oni mogu da primcle svojim fizičkim čulima. Ali tokom vekova, ljudi sa pravom „vizijom“ su uvek snali da je primaran princip: „Ono što vidiš to ćeš i dobiti.“ Izraženo malo drugačije, ovo znači da slike u glavi ljudi zapravo prethode konkretnim slikama koje prožimaju naš materijalni svet. Zato bi trebalo da budete svesni činjenice da je fascinantni fizički svet koji imamo pred očima, sa svim njegovim pogodnostima koje naš život čine udobnijim, bio izgrađen u velikoj meri od strane stvaralaca slika – muškaraca i žena sa vizijom koji su znali šta mogu da urade i koji su „očekivali“ da sve „dođe na svoje mesto“, bez obzira na to šta bi drugi rekli protiv toga. Na primer, dva mlada mehaničara iz Ohaja su nas uveli u celo jedno novo carstvo tako sto su izgradili i zadržali sliku aviona kako leti; ali da nisu „očekivali“ da će uspeti, sigurno bi odmah odustali čim bi se susreli sa prvim neuspehom. Pošto nisu odustali, sada smo samo nekoliko sati udaljeni od bilo kog mesta na svetu – u stvari, možemo čak doći do drugih planeta za veoma kratko vreme. Edison je izgradio i zadržao sliku sijalice koja osvetljava ceo svet i, kao rezultat toga, više ne moramo da provodimo polovinu dana pipajući po mraku. Treba da shvatite da i vi možete da promenite svoj svet, kao što su Džon i Pet uradili, tako što ćete izgraditi u svom umu sliku toga kako biste tačno želeli da živite. Ali uvek imajte na umu, dobićete samo ono što zaista „očekujete“, a ne ono što samo želite. 45

Postoje samo tri koraka za postizanje uspeha u svim oblastima života. Prvi korak je, izgradite sliku uspeha u svom umu. Drugi korak, predajte je Duhu (Pustite i prepustite sudbini). Treći korak, očekujte svim srcem i dušom da će vas Duh otvoreno nagraditi za vašu veru. Očekujte izobilje!

ŠESTO POGLAVLJE Misli su stvari Smatram da je tačno da su misli stvari, Opremljene su telima i dahom i krilima I da ih šaljemo da ispune svet dobrim rezultatima, ili lošim. Da ono što zovemo našim tajnim mislima odjuri ka najudaljenijoj tački na zemlji, ostavljajući svoj blagoslov ili svoj jad, kao otiske stopa na putu. Mi gradimo našu budućnost, misao po misao, kao dobru ili lošu, to još ne znamo. A tako je univerzum sazdan Misao je drugo ime za sudbinu; Dakle, izaberi svoju sudbinu i čekaj, Jer ljubav donosi ljubav a mržnja donosi mržnju.

Henri Van Dajk

ZAKON VIBRIRANJA I PRIVLAČENJA „Bilo koja ideja koja se drži u glavi bilo da sa plašimo nje ili da je poštujemo, počinje odjednom da se pretvara u najpodesnije moguće raspoložive fizičke oblike.“

Endrju Karnegi, dr Verner fon Braun

U jednom intervjuu sa dr. Vernerom fon Braunom, u februaru 1976. godine, dr. fon Braun je citiran ovako_ „Nakon godina i godina ispitivanja spektakularnih misterija univerzuma, došao sam do čvrstog verovanja u postojanje Boga. Veličina kosmosa je samo potvrdila moje verovanje u izvesnost postojanja tvorca. Jednostavno ne mogu da predvidim da je ceo ovaj univerzum počeo da postoji bez nečega kao što je božja volja. Prirodni zakoni univerzuma su toliko precizni da nemamo teškoća da napravimo svemirski brod koji će odleteti na Mesec i da procenimo trajanje leta, precizno u delić sekunde. Ove zakone mora da je neko uspostavio“. Doktor fon Braun je zatim nastavio da „nauka“ i „religija“, u pravom smislu, nisu antagonističke ideje. Naprotiv, potvrdio je, one su „sestrinske discipline“. Putem naučne metode učimo nešto više 46

o „stvaranju“, dok na osnovu proučavanja religije, možemo da bolje proniknemo u suštinu „tvorca“. Upotrebljavajući naučna sredstva, čovek pokušava da upregne sile koje ga okružuju; preko religije, sa druge strane, on nastoji da kontroliše te „prirodne sile“, koje deluju unutar njega. Posle kratka pauze, dodao je: „Neki postignu jedno veliko dostignuće u istoriji čovečanstva bez vere... Svakoj osobi koja teži da postigne nešto, potreban je izvestan stepen vere u sebe, a kada krene u izazov koji zahteva sve više i više moralne snage nego što može da prikupi, potrebna mu je vera u Boga.“ Mnogo godina pre nego što je iko mogao da prihvati ideju o čoveku koji putuje do Meseca i natrag, dr. fon Brauna su upitali: „Šta bi bilo potrebno da se napravi raketa koja bi došla do Meseca.“ Jednostavno je odgovorio: „Volja da se to uradi. „Jasno je da je dr. fon Braun bio briljantan čovek koji poseduje veliko razumevanje života i izuzetna svesnost postojanja zakona univerzuma. U stvari, mnogi stručnjaci u toj oblasti su ga smatrali „ocem“ svemirskog programa. Kao svi veliki ljudi, duboko je proniknuo u „spiritualne“ zakone života, a jedan od tih zakona je Zakon privlačenja. Upravo u ovaj zakon bih želeo da se udubimo. Zaista, razumevanje ovog posebnog zakona je u stvari ključ za razumevanje ove cele knjige. Razlog za to je što je „Zakon privlačenja“ osnovni princip koji upravlja nivoom vašeg ličnog prosperiteta. Međutim, tim biste u celosti shvatili ovaj koncept, biće potrebno da se na kratku usredsredimo na jedan drugi zakon, naime na „Zakon vibriranja“. Zakon vibriranja je odgovoran za razliku između uma i materije, između fizičkih i nefizičkih svetova. Prema Zakonu vibriranja, pretpostavljamo da sve vibrira ili se kreće; ništa ne stoji. Sve je u stanju stalnog kretanja, i stoga ne postoji takvo nešto kao što je „inercija“ ili stanje mirovanja. Od najeteričnijih do najgrubljih oblika materije, sve je u konstantnom stanju vibriranja. Krećući se od najnižeg ka najvišem stepenu vibriranja, otkrivamo da postoje doslovno milioni i milioni međunivoa ili međustepena; od elektrona do univerzuma sve je u vibrirajućem pokretu. (Energija se manifestuje u svim varirajućim stepenima vibriranja). „Učestalost vibracija“ takođe se naziva „frekvencija“ i što je viša frekvencija, to je jača sila. Pošto je misao jedna od najviših oblika vibriranja, ona je veoma moćna u prirodi i zato je svi moramo razumeti. Danas se zakon vibriranja može objasniti na mnogo različitih načina, zavisno od svrhe u koju se objašnjava, U ovom poglavlju, međutim, naša namera je da posvetimo naše istraživanje samo mislima, tako da time možemo poboljšati naše razumevanje Zakona privlačenja.

Vibriranje Vibrirati znači: „kretati se napred nazad, oscilovati, tresti se, treperiti, ljuljati se, klatiti se, izazvati treperenje.“ Da bismo dobili slikovitiju predstavu ideje vibracije, samo ispružite jednu ruku pravo ispred sebe. Zatim je držite potpuno mirno. Dok je držite mirno i dok niste u 47

stanju da primetite bilo kakav pokret u toj ruci, znajte da se elektroni, koji sačinjavaju ruku, pokreću, tresu, trepere ili vibriraju, brzinom od 298.080 kilometara u sekundi. Vama izgleda da je ruka mirna, ali u stvarnosti, ona je u stalnom kretanju. Naravno, iako je takvo kretanje neprimetno golom oku, pod jakim mikroskopom bi postalo veoma vidljivo. Sada, počnite da tresete vašu ruku. Vi, sami, sada uzrokujete da ruka vibrira, Ona je već vibrirala sama po sebi, jer se pokorava Zakonu vibriranja (koji poučava da je sve u konstantnom kretanju). Ali vi ste podstakli, ili povećali, brzinu tog vibriranja. Takoreći, stali ste na „papučicu“ ubrzanja vibracija.

Pozitivne i negativne ličnosti „Um u sebi i na svom mestu može napraviti pakao od raja ili raj od pakla.

Džon Milton

Ljudi, se po pravilu, mogu klasifikovati kao pozitivne ličnosti (optimisti) ili negativne ličnosti (pesimisti). Oni ljudi koji misle pozitivno uvek teže da gledaju na svetliju stranu života. Pošto su im lica uvek okrenuta ka Suncu, oni pokušavaju da vide nešto dobro, čak i u lošem. Takvi ljudi obično imaju misli pozitivne prirode i oni su blagoslov za svet. Oni su u „pozitivnim vibracijama“ i zato privlače druge pozitivne ličnosti ka sebi. Sa druge strane, negativne ličnosti obično gledaju na mračnu, sumornu i depresivnu stranu života. Čak i dobro nosi nešto loše za njih. Oni ostaju na lošem i na negativnom stanovištu. Oni misle na to, predviđaju ga, očekuju ga, i lako dobijaju ono što traže. Zbog negativnih vibracija u kojima se zadržavaju, oni naravno privlače sebi druge nesrećne ličnosti. Kao što već znate, „nesreća nikad ne dolazi sama“. Njihovo stanje uma se može uporediti da osobom koja, pošto je upitana kako se oseća, odgovara: „Danas se osećam dobro, ali ću se sutra osećati loše.“ Negativne ličnosti deluju depresivno na svakog oko sebe. Njihova lica poprimaju izraz, u fizičkom obliku, negativnih misli koje zadržavaju u svojoj glavi. Svaki dan možemo videti te ljude kada prolaze ulicom. Iz njih ne zrači ni dobro raspoloženje niti radost – samo sumornost, namrgođenost i odbojnost. Pošto su stvorili sami sebi svoj pakao, izgleda kao da uživaju da plivaju u njemu. Zakon polariteta i relativiteta kaže da za sve pozitivno postoji jednako i suprotno negativno. Prema tome, potrebna su oba tipa ličnosti, tako da možete razviti svesnost da razlikujete jedan tip od drugog, i na taj način, izabrati onaj koji će vas povući napred. Vi zaista imate slobodnu volju. Možete da odlučite koji tip ličnosti želite da budete. Prema tome, ako je neka osoba stalno negativna, ali se umori od takvog stanja, ta osoba može, putem spoznaje i pravog napora, da promeni sebe u pozitivan tip ličnosti. Morate ovo razumeti – zakon vibriranja će dati ljudima spoznaju koju traže da bi se promenili u ličnost kakva žele da budu. 48

Mozak – telo Ljudsko telo je, verovali ili ne, jedan od najdelotvornijih električnih instrumenata u celom ovom univerzumu. Slično tome, ljudski mozak je verovamo najdelotvorniji električni instrument ikada napravljen. I jedno i drugo su prava čuda. Mozak je deo tela u kome se sve vrste frekvencijaa pretvaraju iz jednog nivoa frekvencije u drugi. Na primer, u mozgu se senzacije pretvaraju u rad mišića. Zvuk, toplota, svetlost i misao se, takođe, jedna za drugom, pretvaraju u druge frekvencije, pri čemu svaka od njih utiče na telo. U mozgu se nalaze centri koji kontrolišu i regulišu funkcionisanje svih organa i delova tela. Preko odgovarajućih stimulacija ovih centara, funkcionisanje organa se time može kontroli sati. Na našim seminarima, ovaj fenomen nazivamo vibraciona kontrola tela. U konačnoj analizi, mozak je jednostavna vibracioni instrument. Da biste razumeli njegovo funkcionisanje morate proučiti zakon vibriranja. Još od ranih četrdesetih godina, imali smo na raspolaganju EEG {elektroencefalograf), koji beleži električnu aktivnost mozga, i EKG (elektrokardiograf) koji pronalazi električne promene koje se dešavaju tokom srčanih kontrakcija. Stoga, vibracije sigurno nisu ništa novo za nas. Zaista, svi mi smo svesni njih. Međutim, problem na koji nailazimo je da većina ljudi nije svesna veze između svojih vibracija i svojih rezultata u životu. Na žalost, veoma često vidimo ljude u lošim ili zbunjenim vibracijama, koji užurbano pokušavaju – silom – da postignu dobre rezultate. Međutim, zbog negativnih vibracija u kojima se nalaze, oni su bombardovani svim tipovima negativnih ljudi i situacija, koje po pravilu privlače sebi. Zbog toga, u jednom trenutku, njihova borba postaje porazna za njih. Ovi ljudi se mogu uporediti sa osobom koja skače sa vrha zgrade a u isto vreme pokušava da ide gore. Rezultat toga bi, u oba slučaja, mogao biti jednako predvidiv i jednako katastrofalan.

Sve je energija, sve vibrira Da biste dobili jasniju sliku toga kako možete da preuzmete kontrolu nad vašim rezultatima (na primer, da biste bolje razumeli kako i zašto misli i stvari ulaze u vaš život kao što to Čine), morate da se vratite da osnovnu pretpostavku sa kojom smo počeli; odnosno, sve vibrira i ništa ne stoji mirno. U suštini, ne postoji apsolutno mirovanje. Danas naučnici podržavaju ovu tezu i svako novo naučno otkriće teži da joj pruži još više kredibiliteta. Međutim, na osnovu vaše slobodne volje i mnogih drugih mentalnih faktora u vašem čudesnom umu, imate ko-kreativnu sposobnost da podstaknete vibracione promene da zauzmu mesto u vašem životu po vašoj naredbi. Uzrok nedostatka sposobnosti da ostvarimo ovu izuzetnu moć oduvek je ništa drugo do naše nepoznavanje zakona vibriranja. 49

Neka bude svetlost – vaša karika povezivanja Polako ali sigurno, da vidimo našim unutrašnjim okom razumevanja, kako se možete „povezati“ sa dobrom za kojim tragate, da bisto poboljšali kvalitet svog života. Dva predmeta, čija su elektromagnetna polja ista, rade na istoj frekvenciji. Zato, možemo reći da su u sazvučju, u harmoniji, ili u vezi. Kada su dva predmeta u sazvučju ili vibriraju istom frekvencijom, vibraciona frekvencija se može preneti sa jednog na drugi posredstvom elektrona. („Rezonantnost“ kao oblast proučavanja, bavi se elektromagnetskim poljima koja okružuju predmete). Na primer, videćemo da će kugla na lusteru vibrirati kada bude u sazvučju sa određenom dirkom na klaviru; a neće vibrirati na bilo koju drugu notu na klavijaturi. Dva objekta koja su u pitanju su sastavljena pd potpuno različitog materijala i imaju sasvim različite oblike. Ipak, oni su u sazvučju jedan sa drugim, zbog činjenice što su njihova krajnja magnetska polja ista. Oni su u okviru iste sfere srodnog kretanja, i to je tačno, bez obzira na njihovu veličinu, oblik, ili elemente od kojih su sastavljeni. Svi elektromagnetni talasi, ili kvantumi, imaju svoju sopstvenu visinu frekvencije, što odgovara broju promena u smeru u kome se kreću u sekundi. Spektar elektromagnetnih talasa je jednostavno „raspon vibriranja“, i dalje je podeljen na posebne oblasti. Pored toga, uvek moramo imati na umu da te oblasti nisu stvarne podele, već proizvoljni prostori koji pokrivaju frekvencije koje se manifestuju u našim čulima na različite načine. Svaka oblast se „meša“ sa onom iznad i sa onom ispod i, u suštini, ne postoji jasna granica između njih.

Sve je neki izraz za istu stvar Sve u ovom univerzumu je vezano za sve drugo u ovom univerzumu, putem Zakona vibriranja. Kao što su boje u dugi povezane na takav način da ne možete reći gde se jedna boja završava a gde druga počinje, isto tako ne možete da razlikujete gde jedna „stvar“ počinje a druga se završava. Sve u ovom univerzumu je vezano za sve drugo u ovom univerzumu, kao što je voda koja ključa vezana za paru u koju se pretvara, a para je vezana za etar ili vazduh u koji prelazi. I vi ste vezani za sve u univerzumu. Da li to možete da vidite golim okom ili ne, je nebitno. Jedina fizička razlika koja postoji između jedne i druge stvari povezana je sa gustinom ili amplitudom njihovog vibriranja. Prema tome, čim odaberete određene misli, tu utiče na vaše moždane ćelije. Ove ćelije vibriraju i šalju elektromagnetne talase. Kada se koncentrišete na ove misli, vi povećavate amplitudu vibracija njihovih ćelija, a električni talasi, sa svoje strane, postaju mnogo jači. Znajte da ste vi onaj koji stvara ove električne talase i znajte da vi takođe određujete njihovu gustinu vašom slobodnom voljom. Takođe morate znati da, pošto stvarate te električne talase, vaše celo biće se stavlja u to posebno vibriranje. Mi smo već govorili o tome da dva predmeta mogu biti od potpuno različitog materijala i različitog oblika, a ipak da budu u sazvučju. To je zahvaljujući činjenici što 50

su njihova krajnja magnetna polja ista, jer su u okviru iste sfere srodnog kretanja. (Imajte na umu da je sazvučje faktor koji upravlja pretvaranjem vibracija). Kada u glavi držite sliku svog krajnjeg cilja, u sadašnjem vremenu, vi vibrirate u harmoniji (u sazvučju) sa svakom česticom energije potrebnom za manifestacijom vaše slike na fizičkom planu. Time što držite tu sliku, te čestice energije se kreću ka vama (privlačenje) i vi se krećete ka njima – jer je takav zakon. Sve stvari su puke manifestacije energije ili Duha. Kada svet bude razumeo ovu veliku istinu, bićemo svesni toga da su svi ljudi isti; oni samo izgledaju različito. Prave linije razdvajanja za čovečanstvo nisu granice, boja ili jezik, već neznanje i njegova suprotnost, razumevanje.

Spoznajte istinu i istina će vas osloboditi! Pomaganje drugima čini da se vi osećate bolje Vi automatski volite ljude koji čine da se osećate dobro. Iz toga nužno sledi da će vas drugi voleti kada vi činite da se oni osećaju dobro, ili kada ih pomerite ka pozitivnoj vibraciji. Primer Vibraciona kontrola tela, uma i duše neke osobe daje vam sredstvo za obnavljanje pozitivnih vibracija, putem rezonantnih električnih talasa moždanih ćelija, odaslatih drugoj osobi. Kao što je već rečeno, ljudsko telo, uključujući mozak, je moćni električni instrument. Stoga, vi ste prava „radio stanica“ ili „odašiljač“ u odnosu na druge ljude. Kada se „namesti stanica“ između njih i vas, ili kada se između vas i druge osobe uspostavi spajanje ličnosti, ta druga osoba je primalac i postaje svesna vibrirajuće misli koju vi emitujete. Prema Zakonu neprestanog prenosa i pretvaranja energije, ta druga osoba, budući da ima nizak nivo energije, uzima tu dodatnu energiju koju vi šaljete. I, kao baterija koja je bila istrošena, ta osoba postaje ponovo ispunjena, energičnija i pozitivnija zbog toga što je došla u dodir sa vama. Proces prenosa energije između vas i druge osobe je isto Što i proces koji se odvija između radio stanice i radio prijemnika. Odnosno, zakoni koji su identični po svojoj prirodi upravljaju i jednim i drugim fenomenom.

Vibracije i stav Svaka fizička stvar šalje vibracije. Sve što vidite, čujete, mirišete, okusite ili dodirnete, šalje vibraciju jer su ove stvari, kao i sve drugo, u konstantnom stanju kretanja. Kad god se dovoljno približite njima da ulazite u njihovu „sferu vibriranja“ na vas će uticati ta vibracija, bilo da to shvatate ili ne. Da li ste ikada primetili, na primer, kako se spokojno osećate (vibrirate) dok šetate sami po šumi? Ovaj zakon funkcioniše na potpuno isti način u mentalnom domenu. Jer kada osoba ima neku misao, to znači da je ta osoba svesno ili nesvesno započela proces u kome grupa moždanih ćelija neuobičajeno vibriraju. Kada te moždane ćelije, budući 51

da su stvari, počnu da neuobičajeno vibriraju, one odašilju talas električne energije koja traži mesto na kome će se prizemljiti. Ako ste u sferi (prostoru) njihovih vibracija i desi se da imate slične ćelije koje su u vezi (u harmoniji ili u skladu) sa ćelijama koje vibriraju u mozgu druge osobe, tada primate te vibracije i one na vas utiču mentalno, bilo negativno bilo pozitivno. (Jasno je da će svako u prodaji ili u menadžmentu sasvim razumeti ovu rečenicu). Pretpostavimo da ta druga osoba vibrira ka „konceptima ljutnje“. Ako ste tip osobe koja se lako naljuti i desi se da uđete u vibraciono polje tih vibracija ljutnje, tada će te vibracije stvoriti „vibracije ljutnje“ u vašem mozgu. Pošto je prisutan uslov rezonantnosti, te vibracije će prouzrokovati da vaše moždane ćelije počnu da vibriraju i celo vaše biće će se pokrenuti ka toj vibraciji. Postaćete iritirani ili ljuti (čak iako možda znate, a možda i ne znate, razlog svoje ljutnje). Ako ne budete razumeli šta se dogodilo, teško ćete promeniti uslove koji su prouzrokovali posledicu. Isti princip važi za sve mentalne vibracije. Čim osoba počne da misli, njene moždane ćelije počinju da vibriraju. Energija se prema tome oslobađa u obliku elektrona koji putuju shodno intenzitetu date misli. Ma ko da zaustavi tu energiju, ona na njega utiče. Imajte na umu da jedina stvar koja može da zaustavi misao je ona koja rezonira sa tom mišlju. To znači, ako biste dospeli u elektromagnetno vibraciono polje negativnih misli, vi ćete, ako ste taj tip ličnosti, postati i sami negativni. I obratno, ako dospete u pozitivno vibraciono polje, vi ćete iskusiti suprotno od negativnog, odnosno pozitivno. Pošto je vazduh koji udišemo doslovno „ispunjen“ i jednom i drugom vrstom vibracija, one stalno „uleću“ u naš mozak. Rezultat toga je da možete postati kao „brod bez kormila“, prepušteni na milost i nemilost svemu što vibrira ili svemu što je „u vazduhu“. Međutim, kada razumete Zakon vibriranja, vi ste u poziciji da se izolujete od negativnih vibracija. Tada možete da kontrolišete sebe, u pravom smislu reči, i počećete da privlačite k sebi stvari i okolnosti koje izaberete.

Postanite mentalni magnet Privucite onu što vam je potrebno da bi se vaša slika fizički ispoljila. Ako je tačno da se energija, ili Duh, ne može niti stvoriti niti uništiti i da je sve ili energija ili Duh u svom prvobitnom stanju, iz toga nužno sledi da je već ovde ono što ćete ikada želeti. To je jednostavno pitanje biranja misli koje će vas staviti u harmonično vibriranje sa dobrom koje želite. Sve za čim tragate traga za vama. Prema tome, sve što želite je već vaše. Znači ne morate ništa tek da dobijete; stvar je u tome da postane te svesni onoga što već posedujete. Onog trenutka kada vaš život dovedete u sklad sa ovim Zakonom, u sklad sa tokom svoje svesti, videćete kako će sve „negativno“ „dobiti krila“ jer će njegov uzrok biti otklonjen, i više nećete privlačili k sebi ono što ne želite. Tajna za dobijanje rezultata koje želite na fizičkom planu, uvek se nalazi u zakonu privlačenja. Cela ova knjiga je osmišljena da vam pomogne da razumete kako 52

da uđete u harmonične vibracije sa dobrim koje želite, a zatim kako da ostanete u toj pozitivnoj vibraciji, tako da biste počeli da privlačite sve što vam je potrebno da bi se vaša slika prosperiteta pretvorila u formu.

Analogija sa žirom U sjajnoj knjizi „U skladu sa Zakonom“, Rejmond Holivel ukazuje u poglavlju „Zakon uspeha“, na sledeće: „Svi procesi u prirodi su uspešni. Priroda ne zna za neuspeh. Ona nikada ne planira ništa drugo osim uspeha. Ona cilja na rezultate svih oblika i vrsta. Da bismo uspeli u najboljem i najpunijem značenju reči, mi moramo, uz prirodu kao model, da kopiramo njene metode. U njenim principima i zakonima otkrićemo sve tajne uspeha.“ Imajte na umu da sve što možete videti u ovom univerzumu golim okom i sve što ne možete videti jeste izraz Duha. Takođe imajte u vidu da Duh funkcioniše po tačnim zakonima. Vi podležete ovim zakonima, na potpuno isti način na koji priroda podleže. Prema tome, Holivel je u pravu — definitivno bi trebalo da kopiramo metode prirode. Godinama sam držao jedan žir na seminarima i koristio ga kao sredstvo da bih pomogao ljudima da bolje razumeju kako zakon privlačenja funkcioniše u njihovom životu. Zato vas molim da zamislite jedan žir. Zatim razmislite – zaista razmislite – o tome u šta gledate. Iako žir može izgledati kao čvrst predmet, do sada bi trebalo da vam bude jasno da je žir, kao i sve ostalo što izgleda čvrsto, u suštini „masa molekula na veoma visokoj frekvenciji vibracije.1“ Unutar žira, postoji jezgro ili obrazac koji diktira vibracionu brzinu po kojoj će se ovi molekuli kretati. Štaviše, isti princip važi za svako seme. Drugim rečima, svako seme ima jezgro ili obrazac u sebi, koji diktira u kakvoj će biti vibraciji, i time upravlja krajnji proizvod u koji će se proširiti ili izrasti. Verujem da svi znate ovu činjenicu; u univerzumu svime upravlja osnovni zakon – „Ili se stvara ili se raspada“. Prema tome, iz toga sledi da, ako nešto nije u procesu rasta, ono može po zakonu postojanja, biti u procesu umiranja. Na primer, dokle god se žir drži van zemlje, on polako ali sigurno propada. Međutim, čim posadite žir u zemlju, vibracioni obrazac ili vibraciona brzina žira uspostavlja privlačnu silu i žir počinje da privlači sve što vibrira u skladu sa njim. Ako biste bili u stanju da posmatrate golim okom tačno šta se događa, videli biste „paradu“ čestica energije – njihov beskrajni niz – koje idu na veoma uređen način prema žiru. Kada dođu u dodir sa molekulima od kojih se sastoji žir, one se združuju, venčavaju, postaju jedno i naravno, žir će se proširiti, postati veći, porasti. Sada pogledajte ovo – ako biste stavili dve kapi vode i dve kapi ulja na sto a zatim ih pomerili jednu ka drugoj, dve kapi vode bi bile u sazvučju i postale bi jedna veća kap vode, čim bi došle u dodir jedna sa drugom. Sa druge strane, kada biste pomerili vodu ka ulju, oni bi se odbili jedno od drugog jer nisu u harmoničnoj vibraciji. Slično je kod žira, jedine stvari koje će se združiti u žir biće one čestice energije koje vibriraju u skladu sa njim. Sve druge čestice energije, od kojih se sastoji zemlja, se odbijaju od njega. Kao što se žir širi od beskrajnog niza molekula koji je privučen ka njemu, tako i mali izdanci počinju da izbijaju sa njegovog dna i vrha. Ovi izdanci zatim počinju 53

da se razvijaju u korenje. Kako rastu ili se razvijaju i kako probijaju kroz zemlju u Zemljinu atmosferu, ovu silu privlačenja nastavlja proces, i čestice iz atmosfere su privučene ka njemu (kao što su čestice energije iz zemlje bile privučene ka njemu). Kako žir nastavlja da se širi, on u jednom trenutku prestaje da bude žir i postaje hrast. Korenje, deblo, kora, grane, grančice i lišće, svi su u univerzumu i svi su privučeni ka žiru, zbog jezgra ili obrasca koji ostaje u semenu. Međutim, za razliku od ljudskih bića, žir nema sposobnost da menja svoju vibracionu frekvenciju. On prema tome može izrasti samo u ono u šta je programiran da izraste, odnosno u hrastovo drvo. Vi ste slični žiru u mnogim pogledima. Na primer, vi ste takođe „seme“, u odnosu na čitav poredak stvari. Međutim, razlika između vas i žira sastoji se u tome što, pošto ste vi ko-stvaralac, vi možete izabrati svoj sopsteni program. Prema tome, slika koju izaberete da držite na ekranu vašeg svesnog uma, i da je posadite u dubine svog podsvesnog uma, jeste obrazac ili jezgro koje određuje u šta ćete na kraju izrasti. Slika diktira vibracije u kojima ćete biti a takođe kontroliše šta ćete privući k sebi a šta ćete odbiti od sebe. Ovo je uređen univerzum; ništa se ne dešava slučajno. Slike koje posadite u svoj čudesni um odmah uspostavljaju privlačnu silu, koja upravlja vašim rezultatima u životu. Ipak morate zapamtiti, ako se vaša slika stalno koleba, stalno ćete se razvijati u nešto različito i to pokreće jedan veoma haotičan proces. Nažalost, ljudi koji ne znaju za ove veoma precizne zakone u svoj um „sade“ slike izobilja u jednom trenutku, a zatim u drugom slike siromaštva. Oni stalno „premeštaju“ vibracije tako da jednog trenutka privlače dobre stvari a drugog trenutka loše. Tužna je činjenica da većina ljudi provede ceo svoj život oscilirajući između ove dve ekstremne pozicije, što dovodi do toga da njihovi životi postanu neuređeni i haotični do krajnje mere. Iako je tačno da je već tu sve što ćete ikada želeti, na vama je da budete u skladu sa tim. Jasno, nikada nećete biti u skladu sa prosperitetom ako insistirate da zadržite slike nedostatka i ograničenja u skladištu svog čudesnog uma. Pošto ste uvek magnetisani prema nečemu, iz toga sledi da nikada ne može biti krivica nekoga drugog kada se dogodi nešto u vašem životu što tobože ne želite. Morate razumeti da ste vi to naručili i da vam je to dato, tačno prema rasporedu!

SEDMO POGLAVLJE ONI KOJI RIZIKUJU Dani odbrane vaših sadašnjih „poseda“ i „pozicija“ su zauvek prošli. Prema tome, od danas pa na dalje, nikada više nećete morati da se brinete oko takvih problematičnih pitanja kao što su „zadržavanje vašeg sadašnjeg posla“ ili „održavanje vašeg trenutnog standarda života“. Nego, stvari koje „mogu da krenu na gore“ stavićete u „odbrambeni stav“, a stvari koje „moraju ići u pravom smeru“ stavićete u poziciju „na gotovs“. Od danas, vi ste dinamična, energična osoba koja je spremna da rizikuje, čiji je pogled uvek okrenut ka svojim prednostima i sredstvima a ne prema svojim slabostima i obaveza ma. Od sada, budićete se ujutru, misleći samo o tome „na koji način da uradite stvari koje želite da uradite“, a nećete se buditi razmišljajući o „svim razlozima zbog kojih ne možete da uradite te stvari“. 54

Od danas, neprestano ćete razmišljati o mnogim dostignućima koja ćete postići u budućnosti, i koja su daleko veća od bilo čega što ste uradili u prošlosti. Naravno, ove rezultate možete postići samo ako ste spremni da najpre preduzmete izvestan rizik. Verujte mi, kada pokrenete takav proces, neće dugo proći kada ćete početi da pobeđujete – i to u velikom stilu. Treba međutim da razumete da, kako se budete sve više uključivali u proces preduzimanja rizika, bićete primorani da angažujete sredstva za koja niste ni znali da imate. Najpre vam to može delovati zastrašujuće. Pored toga, morate uvek imati li vidu da nikada nećete čuti, videti nekoga ili čuti o nekome ko postiže nešto veliko u svom životu, a da prvo ne preduzme izvestan rizik. Kao tipičan primer za to, samo pogledajte kakve su veličanstvene rizike preduzeli naši veliki religijski lideri tokom svojih herojskih života. Zatim zastanite i razmislite o ogromnim rizicima koje su preduzeli naši veliki poslovni lideri tokom svojih sjajnih karijera. Najzad, ako se ozbiljno zamislite nad tim čudesnim dostignućima, postaćete svesni činjenice da i vi morate postati osoba koja će preduzeti rizik da biste razvili tu veličinu sa kojom ste rođeni. Štaviše, treba da razumete da u suštini nikakvo istinsko zadovoljstvo ne možete dostići niti vi niti bilo ko drugi, ako odbijete da rizikujete. Jer život svakoga ko odabere da živi uz izuzetnu opreznost nikada neće imati ništa osim smenjivanja dosadnih, uspavljujućih dana, koji traju i traju, bez prekida.

Analogija sa skakaonicom Da biste shvatili u potpunosti ono što hoću da kažem, pogledajte sledeću analogiju. Vratite se u mislima u vreme kada ste bili dete i pokušajte da se setite koliko ste se divili „klincu iz susedstva“ koji se popeo uz lestve i skočio sa skakaonice bez ikakvog oklevanja. Zatim vidite da li možete da se setite osećanja koja ste gajili u sebi, dok ste ga gledali kako preduzima prvi „rizični“ skok u vodu ispod sebe. Ako ste kao većina nas, verovatno ste izgubili još malo svog samopoštovanja u to vreme, dok najzad, iz čiste pometenosti, niste sakupili dovoljno hrabrosti da skočite. Najzad, vidite da li možete da se prisetite kako ste se dobro osetili kada ste napokon zaronili i kada ste dokazali svima da i vi to možete. Sada, kada ste poveli svoj um na ovo mentalno putovanju kroz prošlost, vratite se u sadašnje vreme. Neka svako bude svestan u potpunosti armije muškaraca i žena koji bi danas – kao dete koje čežnjivo gleda u visoku skakaonicu – drage volje napustili svoj posao, pošli stazom nezavisnosti i radili ono što žele. Međutim, zbog njihovog poraznog straha od neuspeha, ovi nesrećni ljudi nikada ne sakupe dovoljno hrabrosti da iskoraknu i da zarone. Rezultat toga je da ti ljudi propuste mnoge prilike koje život pruža svima nama, i što je još tužnije, nikada ne dobiju priliku da „proniknu u dubine“ sopstvenih urođenih resursa. Pošto se boje da možda neće uspeti, pošto se plaše da će izgubiti, oni jednostavno odluče da održavaju status kvo i da ništa ne urade. Međutim, ironija je u tome da čak i ako iz sve snage nastoje da izbegnu svaki rizik, on ili ona će neizbežno doživeti neki neuspeh s vremena na vreme! Ali pitanje je – pa šta? U čemu je zapravo razlika? Najzad, „doživeti neuspeh“ ne čini nas „neuspešnima“, a zaista postajemo neuspešni onda kada prestanemo da pokušavamo. Prema tome, čak i kada se spotaknemo usput, nikada zaista ne doživljavamo neuspeh jer uvek zadržavamo sposobnost da još jednom pokušamo. 55

Priča Flipa Vilsona Flip Vilson, slavni komičar, poznat je po svojoj sposobnosti da nasmeje ljude. Ali evo šta je rekao donekle ozbiljnijim tonom, o svom iskustvu sa procesom preduzimanja rizika. „Pao sam i podigao se, pao sam i podigao se. Šesnaest godina praktično nisam ništa drugo radio do padao i dizao se.“ Čak i tada, da li mislite da je Flip Vilson ikada mislio o sebi kao neuspešnoj osobi? Možete se kladiti da nije. Jer da jeste, nikada ne bi našao hrabrosti da pokuša „samo još jednom“ i vi i ja verovatno nikada ne bismo čuli za njega! Treba da razumete da što pre ozbiljno postavite sebi veliki cilj, pre ćete se uključiti u proces preduzimanja rizika, što će dodati novu dimenziju uzbuđenja, jedan zaista novi stil ostatku vašeg života. Ali u isto vreme treba da znate da dok vi počinjete da primenjujete preduzimanje rizika, većina ljudi će pokušati da ga izbegne „po svaku cenu“. Drugim rečima, umesto da preduzimaju značajne rizike, većina ljudi će nastaviti da obezbeđuje sebe u nizu praznih kompromisa. Ti kompromisi će, redom, na kraju imati za posledicu da svode njihovo postojanje na nivo beznačajne šarade. Da biste razumeli kako ovaj fenomen funkcioniše, pogledajte ljude koje znate a koji prave kompromise kada kupuju svoju novu kuću. „Zašto prave kompromise?“ pitate – zato što se plaše da neće biti u stanju da otplaćuju tu „kuću iz snova“ u kojoj bi zaista želeli da žive. Zatim se vratite na zaista veliki broj ljudi koji ostaju na istoj poziciji na poslu – jednostavno zato što se plaše da neće biti u stanju da „izađu na kraj“ sa pozicijom koju bi voleli da zauzimaju. Naravno, ironija je u tome što, ako bi ovi ljudi jednostavno „izložili sebe opasnosti“ – time što bi potražili taj bolji posao ili, tu kuću iz snova, ili bilo šta što za ista žele – oni bi zatim od sebe zatražili srazmerno bolji učinak. Kao rezultat toga, uskoro bi otkrili da se rizik koji su preuzeli zapravo deseto struko vraća u svim oblastima njihovog života.

Mladi milioneri Pre nekoliko godina, pročitao sam odličnu knjigu na temu preduzimanja rizika. Naslov joj je bio Mladi milioneri, i sadržala je istinite priče osamnaest ljudi, od kojih je svaki zaradio preko milion dolara. U stvari, neki od tih ljusi su zapravo zaradili mnogo miliona dolara, mnogo iznad granice od jednog miliona dolara, tokom svojih izuzetno uspešnih karijera. U knjizi je autor dao mnoga interesantna zapažanja o „zakonu finansijskog uspeha“, ali najvažnije je bilo ono na koje se stalno vraćao; odnosno, iako su ti ljudi dolazili iz različitih sredina iako je svaki od njih zaradio novac na različit način, svi su imali jedan zajednički imenitelj. „Šta je to bilo?“ pitate. Jednostavno rečeno, to je bila ovo – čak iako je sve što su posedovali zavisilo od ishoda praktično svake veće poslovne odluke koju su doneli, niko od njih nije smatrao da „rizikuje“. Razlog za to, nastavio je sa objašnjenjem, bio je u tome što su živeli tako kao „da je nemoguće ne uspeti“! (Ipak, zapamtite da u očima mnogih ljudi nema ni govora o tome da ti ljudi preduzimaju ogromne rizike – i to skoro svakodnevno). 56

Studija o pilotu borbenog aviona Slično tome, istraživanje koje je izvršeno pre mnogo godina, koje je ispitivalo život pilota borbenih aviona u Drugom svetskom ratu, na kraju je utvrdila da, suprotno onome što možete misliti, mnogi piloti koji su „išli na sigurno“ tokom rata bili su među prvima koji su poginuli u borbi. Suprotno tome, studija je takođe pokazala da, praktično bez izuzetka, ne samo da su među preživelim asovima bili oni koji su odbijali da „idu na sigurno“, već su to bili ljudi koji su najviše rizikovali tokom celog rata. Zaista, kada neko ima priliku da posmatra učinak pojedinaca svih zvanja, uskoro postaje očigledno da svako ko u životu „ide na sigurno“ umre, ili umre relativno mlad. Jer iako mnogi od tih ljudi ostanu „klinički“ živi mnogo godina, kada njihovo srce prestane da kuca, to je puka formalnost, jer istina je da oni nikada nisu zaista živeli! Do sada ste verovatno već rekli sebi: „Sve ovo zvuči razumno, ali zašto bi bilo tako?“ ili „Zašto je toliko mnogo nas predodređeno da ide kroz život u stanju samonametnutog siromaštva, jednostavno jer nismo u stanju, ili nemamo volje, da preduzmemo neke značajne rizike?“ Pa, izgleda da mi uobiličavamo svoj um unazad prema formirajućim godinama našeg života, uskoro shvatimo gde ima svoj koren to protivljenje da se upustimo u rizik. Kada budemo stigli do te tačke, verujem da ćemo preći veliki put u pokušaju da se borimo protiv tog potajnog problema, i nakon toga da ga neutrališemo. Podstičem vas da obratite svu svoju pažnju na informaciju koja će sada biti pred vama. Kada ste bili dete – u stvari, čak i mnogo pre, kada ste bili odojče – vaši roditelji su očajnički želeli da uspete. Kao posledica ove želje, bili su prestrašeni mogućnošću da biste mogli postići daleko manje od njihovih očekivanja. To je bilo sasvim prirodno, u svetlu činjenice da vas mnogo vole. Ali, na žalost, to ih je motivisalo da pokušaju da vas zaštite od svačega što bi moglo da vas povredi u životu. Na primer, kada ste tek počeli da hodate, bili su stalno uz vas i kada bi se pojavila i najmanja mogućnost da ćete se spotaći, brzo bi vas zgrabili, da ne biste pali i da se ne biste povredili. Slična tome, kada ste se prvi put potukli sa „malom napasti iz komšiluka“, vaši roditelji su bili tu da „zaleče rane“. Oni su verovatno pokušavali da vas uteše rečima: „Ti si bio u pravu, zlato, a ovaj drugi nije – drugo dete je bilo nasilnik“. Zatim, verovatno su rekli nešto kao: „Ubuduće, zlato, budi veoma oprezan i pokušaj da se kloniš takve dece.“ Štaviše, ako je vaše odrastanje teklo slično kao kod većine nas, vaš prvi bicikl je verovatno doneo sa sobom stalno ponavljana upozorenju kao što su: „budi oprezan“, „nemoj da padneš“, „pazi“, i tako dalje. Na taj način ste polako ali sigurno bili „programirani“ da svaki korak u životu napravite uz svetleću lampicu upozorenja na ekranu vašeg mladog uma. Prema tome, morate znati da bez obzira na to što vam govore suprotno od ovoga, niko od nas nije „rođen“ sa strahom od rizikovanja. Kao što sam prethodno jasno naveo, strah od preduzimanja rizika je nešto što što smo naučili, čim smo došli na ovaj naš divan svet. U stvari, suprotno onome što bi mnogi ljudi mogli pogrešno verovati, ljudsko biće – ako bi se oslonilo na sopstvene snage – je rođeno da preduzima rizike i „prirodno“ je programirano da sledi stazu koja bi mogla dovesti do velikog uspeha u njegovom ili njenom životu. 57

Ali, bilo kako bilo, pre nego što pođete ovom uzbudljivom stazom preduzimanja rizika, treba da zapamtite da nikada ne gubite iz vida činjenicu da postati osoba koja preduzima rizike ne znači postati neodgovorna osoba. Ako dobro razmislite o tome, shvatićete da se ova dva koncepta međusobno isključuju. Jer, postati osoba koja preduzima rizike znači hrabro postupati, a hrabro postupanje je značajno različito od nepromišljenog postupanja (što je postupanje osobe koja se ponaša na neodgovoran način). Možda ćete se suočiti sa nekim situacijama u kojima je linija koja razdvaja ova dva koncepta izuzetno tanka. Bez obzira na to, veoma je bitno da nikada ne pređete tu liniju, nehotice, ili na drugi način! Još jednu stvar morate znati, a to je da je preduzimanje rizika relativan pojam. Drugim rečima, ponašanje koje predstavlja rizik za jednu osobu ne mora nužno predstavljati rizik za drugu osobu. Štaviše, ako bi to isto ponašanje ispoljila treća osoba, neko bi to mogao čak smatrati kao neodgovorno ponašanje. Jasno jem prema, tome, da jedno mora biti u stanju da se razlikuje među tim različitim konceptima, uz značajan stepen tačnosti. Da bi se to postiglo, potrebno je vratiti se na jedan od osnovnih principa uključenih u proces samorazvoja. Morate biti u stanju da vidite sebe, svojim unutrašnjim okom kako već posedujete ono koje želite.

Rizikovanje nasuprot neodgovornosti Ljudi koji su neodgovorni veoma retko postižu bilo šta značajno i prilično često sebi „prizivaju zlo“. Oni su možda povremeno uključeni u aktivnosti koje su uspešne, ali takav ishod se dešava veoma neredovno i toliko je zaklonjen negativnim ishodom da čak nije ni vredan pomena. Pogledajte, na primer, osobu koja skače sa visoke stene u plitko vodeno korito, jednostavno zato što ih grupa vršnjaka „izazove“ da urade to. Iako se navedena osoba plaši da skoči, iz nekog čudnog razloga ona se čak više plaši onoga što bi joj drugi mogli reći, ili čak onoga što bi mogli mislili o njoj, ako odluči da ne skoči. Jasno, strah te osobe od skakanja u vodu je savršeno razuman, u pogledu činjenice da nije imala nikakvu obuku za skakanje. Štaviše, zbog nedostatka obuke, kada razmisli o tome šta bi moglo da joj se desi ako skoči, ona pomišlja na to da će se ozbiljno povrediti. Očigledno, da neko tako krene i skoči, to bi bilo izuzetno nepromišljeno – najblaže rečeno – i postupci te osobe bi se sigurno smatrali neodgovornim po svačijim merilima. Međutim, sa druge strane, ako je ta ista osoba trenirala za profesionalnog skakača i ako bi se izveštila da uzme u obzir sve moguće (faktore (npr. ako bi mogla da zamisli sebe kako uspešno obavlja sve potrebne pokrete kao što je plivanje do mesta skakanja, doskok a da se ne povredi, itd}, tada bi to bila potpuna drugačija situacija. Jer iako bi ta osoba i dalje poduzimala određen rizik, niko ju ne bi mogao optužiti da postupa na neodgovoran način. Razmislite na trenutak o „kaskaderima“ koji rade u filmskoj industriji. Ovi ljudi stalno izvode opasne radnje. U stvari, upravo su za to plaćeni. Ali ne dajte se prevariti! Ljudi i žene koji izvode ove podvige ni u kom slučaju nisu amateri. Oni su kompetent58

ni profesionalci, veoma vešti u bavljenju svojim opasnim zanimanjem. Oni uvek dva puta proveravaju svaki proračun, pre nego što učine i najjednostavniji pokret. Zbog tih mera predostrožnosti, oni se veoma retko povrede. Ne, nema nikakve sumnje u to – kaskaderi rizikuju, to je sasvim sigurno, ali su veoma retko neodgovorne osobe!

Ulaganja Sada, posvetite svoju pažnju osobi koja ulaže svoju teško zarađenu ušteđevinu u poduhvat o kome praktično ne zna ništa. Možda je neko, moguće neki rođak koga ova osoba visoko ceni, predložio da je ovo ulaganje sjajna ideja i da investitori računaju da će zaraditi veliki profit na njemu. Štaviše, pretpostavimo da uprkos veoma ozbiljnoj nesigurnosti te osobe da se uopšte upusti u poduhvat, ona je takođe jako motivisana pohlepom, tragajući za najvećom mogućom stopom prinosa na uloženi novac. Najzad, pretpostavite da uprkos užasnom strahu od gubitka, ta osoba odluči da uđe u to i da u svakom slučaju uloži novac. Šta se onda dešava? Pošto je novac uložen, osoba će se ujutru buditi: 1) brinući se za to ulaganje, i 2) zamišljajući sebe kako upada u najveće siromaštvo. Prema tome, savršeno je jasno, da se ova vrsta ponašanja mora proceniti kao čista suprotnost finansijskoj odgovornosti i ova osoba se mora smatrati nepromišljenom i neodgovornom a ne osobom koja preduzima razuman rizik. Uobičajeni ishod ovakve situacije je predvidljiv, mada ne i prijatan. Dotična osoba gubi novac, da ne pominjemo bivše prijateljstvo sa osobom koja je i predložila ulaganje. (Razlog je da nepromišljeni, neodgovorni ljudi retko krive sebe za to što su napravili takve greške). Međutim, s druge strane, da je ta osoba pažljivo saslušala predlog svog prijatelja ili rođaka a zatim proučila situaciju, mogla je da formira mišljenje koje je zasnovano na zdravom razumu a ne na „rekla-kazala“, i koja bi bila motivisana pravim interesom, a ne pohlepom. U tom trenutku, osoba bi mogla da krene i investira sumu novca koja ne bi izložila opasnosti njenu celokupnu finansijsku situaciju. Zatim, pošto bi sakupila više informacija zasnovanih na stvarnom iskustvu, mogla bi da postepeno uvećava svoje ulaganje ako bi se pokazalo da bi takav postupak bio u njenom interesu. Naravno, ako bi naša hipotetična osoba sledila ovaj drugi sled postupaka, ona bi i dalje preduzimala rizik. Međutim, niko ne može opravdano reći da se ona ponašala kao nerazumna ili neodgovorna osoba. Štaviše, čak i u slučaju da je ta osoba donela pogrešnu procenu i da je izgubila svoj novac, to bi bilo sve što je izgubila. Jer bi i dalje imala prijateljstvo i još uvek bi imala samopoštovanje, jer bi shvatila da je njena krivica bila samo greška u proceni. Dodatna korist ovog drugog pristupa je ta da osoba ne bi automatski odbacila buduće mogućnosti ulaganja, ukoliko bi se ukazale. Siguran sam da vam je moja poruka „jasna i glasna“: oni koji preduzimaju rizike su dobro obavešteni ljudi koji pažljivo prouče situaciju, imaju poverenja u sopstvene sposobnosti, i imaju veoma zdravu sliku o sebi. Kraće rečeno, možemo reći da osobe koje preduzimaju rizik, za razliku od neodgovornih ljudi, niko ne može lako prevariti. 59

Poslovni neuspesi Pogledajte ovo – ako bi neko proučavao statističke podatke u pogledu broja poslovnih neuspeha svake godine, a da ne ispita pažljivo svaku situaciju ponaosob, mogao bi lako zaključiti da je pokrenuti sopstveni posao „neodgovoran postupak“. Međutim, to svakako nije tačno! Suština je u tome da mnogi ljudi koji su bankrotirali nikada nije ni trebalo da pokreću sopstveni posao, jer ili nisu bili pravilno pripremljeni za takav poduhvat ili jednostavno nisu znali šta rade. Nisu imali dovoljno veštine, znanja ili prave podrške da bi svoj posao „pokrenuli sa mrtve tačke“. Imajte na umu da, iako je većini novih kompanija potrebno najmanje tri godine da se stabilizuju, neki od tih ljudi nisu dali svom podu ni tri meseca, ili čak ni tri nedelje za to. Isto tako je značajno opažanje da su pre osamostaljivanja, mnogi od ovih ljudi bili upravo oni zaposleni koji su mislili da je njihov šef nekompetentan, ili da vlasnici kompanije koja ih je zaposlila ne znaju šta rade. Očigledno, ne mora da znači da svako ko ne uspe da svoj posao „stavi na noge“ spada u ovu kategoriju, ali sigurno postoji mnogo ljudi koji tu spadaju. Bez obzira na to, uprkos negativnim statističkim podacima, sigurno postoji mnogo ljudi koji preduzimaju rizik i koji su uspeli da učvrste sopstveni „biznis“. Na primer, pogledajte priču o mom dobrom prijatelju Bobu Mek Krariju. Bob je radio u elektronskoj industriji dugo godina i, iako nikada nije zarađivao ono što bi se moglo nazvati „velikim novcem“, sigurno je zaradio prihod veći od prosečnog. Bio je vlasnik svog doma, odgajio tri divne kćerke i postigao sve to dok je radio za drugoga. Ali uprkos tom neospornom uspehu, Bob je imao želju da osnuje sopstveno preduzeće i pretpostavljam da ga je u tome sprečavao samo strah. Istina je u tome što, sa svim stvarima koje poseduje, Bob nije mogao da ne uspe. Na žalost, on nije bio svestan toga jer nikada ranije nije zavisio samo od samog sebe. Štaviše, bio je odgajan tako da veruje u „staru priču“: da osoba treba da „nađe stabilan posao i da to radi do penzije.“ Ipak, Bobova želja, kao i njegove supruge Pet, da rade u sopstve nom preduzeću i dalje nije jenjavala. Na kraju je porasla do te tačke u kojoj su zaista bih u stanju da zamisle kako njihovo preduzeće uspešno posluje. Pošto je nemoguće držati, sliku u umu a da se ona ne izrazi, krajnji rezultat Bobovog i Pelinog stvaranja slike je bio nastanak njihove sopstvene kompanije „Pensakola Elektroniks.“ Taj srećni događaj nastao je upravo pre nekoliko godina i, iako su i Bob i Pet radili puno sati, i još uvek rade, oni imaju zadovoljstvu da gledaju ono što su zajedno stvorili. Oni imaju mnogo zaposlenih i na pravi način uslužuju stotine klijenata koji se nalaze u raznim američkim državama. Oboje su zaradili zamašan prihod a današnja neto vrednost njihove kompanije – kada bi je prodavali – veća je od celokupno sume novca koju je Bob zaradio radeći za drugu kompaniju svih tih godina. Da li su Bob i Pet doneli pravu odluku? Samo ih pitajte! Da li bi je ponovo doneli? Znate koji bi njihov odgovor bio! Da li su oni ljudi koji rizikuju? Mislim da nema nikakve dileme oko toga! Bob i Pet Mek Krari su napustili svoja zaposlenja i uložili hiljade dolara da urade nešto što nikada ranije nisu uradili. Nisu imali nikakvu pismenu garanciju da će uspeti u svom poduhvatu, ali oni nisu bili neodgovorni, niti su radili neoprezno. Da li su se plašili? Pa, nikada ih nisam direktno upitao, ali nakon proučavanja ljudske prirode 60

više od dvadeset godina, mogu sasvim pouzdano da kažem da jesu. Glavnu stvar za nas je da su uprkos svojoj strepnji, imali hrabrosti da to urade bez obzira na svoj strah. Jer osoba koja pažljivo analizira situaciju, priprema se u skladu sa njom a zatim postupa uprkos strahu, imajući na umu sliku uspeha, jeste istinski odvažna osoba. Osim toga, kao što već znate, oni koji rizikuju retko gube; i čak kada izgube, obično se ponovo dočekaju na noge i ponovo pokušavaju. Drugim rečima, oni koji rizikuju žive uzbudljivim, kreativnim životom, jer žive onakvim životom kakav je namenjen svima nama. Zato, osmeh na lice, jer od ovog trenutka i vi možete biti istinski odvažna osoba! Kako? Jednostavno uradite ono o čemu ste sanjali – mesecima, ili možda čak i godinama. U sjajnom mjuziklu Južni Pacifik, Med Martin je pevala: „Ako nemaš san, ako ja nemam san, kako onda da ostvarimo san?“ Duboko verujem da svako od nas ima sopstveni san. Svi mi imamo viziju, ideju ili sliku neke velike stvari ili dostignuća, koja isplovi na površinu naše svesti s vremena na vreme. Štaviše, dozvolimo sebi luksuz, na nekoliko trenutaka, da radimo, budemo ili imamo sve ono što bi predstavljalo taj san. Uopšte ne sumnjam da i vi „držite“ sliku nečega što isplovi na površinu vaše svesti s vremena na vreme i, ako hoćete istinu, vi biste rado ostvarili taj san. Pa, jednostavna istina je da vi to možete. Ali, po svoj prilici, zahtevaće značajnu količinu hrabrosti sa vaše strane. Zapamtite, u ovom trenutku uopšte nije važno koliko čudno može izgledati vaša ideja u stvari, možda je posmatrate kao puku fantaziju. Bez obzira na to, vi možete da je pretvorite u stvarnost, tako što ćete na papiru opisati ono što biste voleli da uradite, da imate ili da budete. Opišite vašu ambiciju sa koliko god je moguće više detalja i to u sadašnjem vremenu. Ne pišite kao da je to nešto što „planirate“ da uradite; već, napišite kao da je to nešto što trenutno radite. Velikim istaknutim slovima napišite „ja mogu“, a zatim to uzviknite, recite, otpevajte – ponavljajte ideju da ćete sada uraditi to, u svom podsvesnom umu. Zatim odaberite prijatelja koji ima puno poverenja u vas – nekoga čije je razmišljanje slično vašem, ne nekoga ko će vas „spustiti na zemlju“ i nasmejati se vašoj ideji – sa kojim ćete podeliti svoju ideju. Izaberite nekoga ko će vas podržati i ko će vam pomoći da održite samopouzdanje, u pogledu vaše ideje. Zapamtite, nije bitno da li je vaš cilj osnivanje sopstvenog preduzeća, kupovina ili izgradnja kuće, nabavka novog atomobila, dobijanje novog položaja na poslu, postavljanje nekog proizvoda u prodaji ili dobijanje pohvale u školi. Štagod to bilo, morate iskoračiti i smelo ići ka tome. Stalno podsećajte sebe da imate ogromne rezervoare potencijala u sebi, i prema tome, da ste sasvim sposobni da uradite skoro sve što „vam padne na pamet“. Sve što morate uraditi jeste da smislite kako to možete uraditi, a ne da li možete ili ne. Počnite da zamišljate sebe kao smelu osobu i zatim počnite da govorite sebi da ste jedna od tih osoba. Postanite u potpunosti svesni „dobrih vibracija“ koje dobijate jednostavno na osnovu obavljanja ovih jednostavnih mentalnih vežbi. Ali pre nego Što nastavite sa vašim traganjem, uzmite papir i olovku. Zatim pripremite bilans stanja tako što ćete uzeti parče papira formata A4 i nacrtati pravu liniju duž sredine papira. Na levoj strani stavite znak minus a na desnoj stavite znak plus. Ispod znaka minus napišite najgore što bi vam se moglo desiti, kada biste sledili vašu ideju do kraja. 61

Sa desne strane, napišite sve dobre stvari – najbolje stvari – koje bi mogle da vam se dese, ako biste nastavili sa svojim planom. Treba jasno da razumete da, dokle god je ono što planirate da uradite pošteno i časno, sve što je na levoj strani stranice neće biti katastrofalno. Međutim, s druge strane, ono što se nalazi na desnoj strani papira može se pretvoriti u nešto apsolutno fantastično. Prema tome, praveći bilans stanja na ovaj način, vi pokazujete sebi, radi jačanja svog samopouzdanja, da u stvari nemate šta da izgubite. U ovoj knjizi vam je već više puta skrenuta pažnja na to da vas „jedan promašaj“ ne čini neuspešnim; to samo znači da vaš plan nije funkcionisao onako kako ste predvideli. Zato čak i da izgubite sve što imate, još uvek imate sposobnost da skočite, da još jednom pokušate. Već nekoliko godina imam naviku da čitam biografije i autobiografije muškaraca i žena koji su postigli „nešto zaista značajno“ u svom životu. Štaviše, saznao sam da svi ovi ljudi, skoro bez izuzetka, nisu postigli svoje ciljeve u mnogim prilikama, ali ih to nikada nije odvratilo! I sam sam iskusio da „promašim metu“ u mnogim okolnostima; i priznaću da malo boli i čak uzrokuje izvesnu neprijatnost. Ali bez obzira na to, nikada me to nije sprečilo da nastavim da pokušavam i vas ne treba da spreči, jer svi mi posedujemo sposobnost da ustanemo i da probamo još jednom. Prema tome, ovog trenutka se odlučite da ćete postati „osoba koja rizikuje“, što zaista želite da postanete.

OSMO POGLAVLJE OŠTRICA BRIJAČA Vi ste samo za jedan inč... za jedan korak... Za jednu ideju... od toga da se nađete na Bulevaru lepote u svom životu. Često možemo čuti da je linija koja razdvaja pobeđivanje od gubljenja tanka kao oštrica brijača i to je tačno. (Govorim o pobeđivanju u velikom stilu u svim oblastima vašeg života). V. Somerset Mom je napisao knjigu pod naslovom Oštrica brijača, a Deril F. Zanuk potrošio je četiri miliona dolara za produkciju filma sa istini naslovom. Ovi veliki ljudi – autor knjige i autor filma znali su da nema velike razlike između ljudi; samo postoji velika razlika u stvarima koje su postigli. (To je bila tema filma, kao i knjige). Jedna osoba „samo što nije“ započela projekat, a druga osoba ga započne. Jedan čovek „skoro“ izvrši zadatak, drugi ga izvrši. Jedna osoba vidi priliku, druga osoba je iskoristi. Jedan student „zamalo što nije“ položio ispit, drugi ga položi – i iako razlika u njihovim ocenama može biti jedan procenat, taj jedan procenat čini ogromnu razliku. Sportski anali su puni dramatičnih primera koncepta „oštrice brijača“. Na primer, na Olimpijskim igrama 1976. godine u Montrealu, u Kanadi, bilo je osam finalista koji su se takmičili u trci na sto metara, ali je olimpijsku zlatnu medalju osvojio trkač koji je za desetinu sekunde bio brži od onog koji je poslednji došao na cilj. Godine 1947. Armed – prvi trkački konj u istoriji trka Sjedinjenih Država koji je osvojio novčane nagrade u vrednosti od preko milion dolara tokom svoje karijere 62

– imao je zaradu od sedam stotina šezdeset hiljada petsto dolara. Ali konj koji je bio drugi po zaradi te godine – konj koji je stalno gubio na trkama na jednu milju samo za „nos“, osvojio je samo sedamdeset pet hiljada dolara. Sada, ako bi neko po gledao pojedinačno njihove pobede, ispostavilo bi se da je Armed bio trinaest puta bolji od njegovog prvog rivala. Međutim, kada uporedite „prilike“ koje su iskoristila ova dva konja u svojim trkama, otkrićete da je Armed bio bolji za nepunih četiri odsto! Možda ste odrasli uz ideju da neki ljudi imaju to a drugi nemaju. Ili, zato što su neki ljudi mnogo bolji od drugih, oni imaju mnogo više stvari u životu. Ali želim da shvatite, sada i ovde, da je ova ideja apsolutno pogrešna! Jer vi ste isto toliko dobri, ili snažni, kao bilo ko koga vidite, poznajete ili o kome ste čuli. Zapamtite, pošto je razlika između njih i vas samo u oblasti dostignuća, i pošto postoji nešto što vi možete da uradite, a što će značajno poboljšati rezultate koje imate sada, vi imate potencijal da postanete čak uspešniji od njih. Možda već znate kako da uradite ono što drugi rade (ako ne znate, možete da naučite), i pošto je vaš potencijal neograničen, možete da uradite čak i veće stvari od onih koje sada radite. To „nešto“ što morate vi da uradite da biste postali uspešniji ne mora biti ono što vi mislite da jeste. Ali šta god da je, budite uvereni, sasvim ste sposobni da to uradite. Međutim, uvek imajte na umu da, zbog toga što je svet svake osobe pomalo različit, to nešto što morate da uradite nije nužno ista stvar koju mora da uradi osoba sa kojom živite ili radite. Ipak, nema ni govora o tome da ćete na kraju saznati šta je to što morate da uradite. Zato odlučite – odmah – a kada budete shvatili šta je za vas ta oštrica brijača, vi ćete to i uraditi.

Priča Hajnca Doza Dok sam pisao ovo poglavlje, jedan moj veoma dobar prijatelj Hajnc Doz — pozvao me je telefonom da mi zahvali za ideju koju sam mu dao. Ali pre nego što vam otkrijem koja je to bila ideja, dozvolile da vam dam neke dodatne informacije. Hajnc Doz radi za veliku osiguravajuću kompaniju u Torontu, i svakog oktobra njegova kompaniju održava takmičenje koje se naziva „predsednikov mesec“. Svi prodavci u kompaniji učestvuju u tom takmičenju i svaki od njih radi na najvišem nivou svoje produktivnosti. Njihova nagrada, ako pobede na takmičenju, je i slava i bogatstvo. (Kompanija uvek odaje priznaje svojim dokazanim liderima). Kao svake godine, Hajnc je imao izuzetan „predsednikov mesec“. Ali, shodno svojoj praksi prethodnih godina, planirao je da „malo uspori“ u novembru ili bar da se malo vrati na ono što je smatrao „normalnom produktivnošću“. Međutim, dok sam razgovarao sa njim jednog poslepodneva, primetio sam da je njegov inače visok stepen entuzijazma značajno opao. Znao sam da nešto nije u redu, pa sam ga upitao šta ga muči. Tada mi je objasnio da doživljava „veliki pad“ sada na kraju svog „velikog meseca“. U pokušaju da podignem Hajncu moral, postavio sam mu sledeće pitanje: „Hajnc, šta bi uradio sa svojom ekstra provizijom koju bi zaradio, ako bi ponovio u novembru svoj učinak iz oktobra? (On je zapravo u oktobru zaradio tri puta veći prihod od svog uobičajenog mesećnog prihoda). Videvši pravo značenje mog pitanja, Hajncovo lice se značajno razvedrilo i na licu mu se pojavio širok osmeh. Zatim sam brzo dodao: „Obojica znamo da si sasvim spo63

soban da ponoviš svoj oktobarski učinak u novembru; u to nema nikakve sumnje.“ Do tada je Hajnc postao sasvim uveren da ne samo da je sposoban da ponovi taj učinak, već da će ga definitivno ponoviti. Rekao je, u potpunosti povrativši samopouzdanje i energičnost, koji su mu bili svojstveni: „Dobro, Bobe, uradiću to.“ Prešao je ivicu i uspeo – Hajnc Doz je pobio u novembru sopstveni rekord iz oktobra! Razmislite o razlici koju će to činiti u njegovom godišnjem prihodu, da ne pominjemo njegov položaj u kompaniji. Znate da će duplirati ili poboljšati svoj učinak sledećeg novembra, sledećeg „predsednickog meseca“. To „nešto“ za Hajnca Doza se ispostavilo da nije ništa naročilo mudro – samo odluka da u novembru uradi isto što je već uradio u oktobru. Možda kažete sebi „svako je mogao to da shvati“ i u pravu ste mogao je. Ali postoji nekoliko hiljada ljudi koji prodaju za istu kompaniju za koju prodaje Hajnc i kladim se da nije bilo ni pet njih koji su to shvatili! Vins Lombardi, nekadašnji fudbalski trener istaknutog fudbalskog tima. Grin Bej Pekers, opisao je veoma dobro koncept oštrice brijača kada je rekao: „Većina utakmica se dobije ili izgubi u poslednja dva minuta prvog i drugog poluvremena.“ Ali ono po čemu se najviše sećamo Lombardija – u pogledu „oštrice brijača“ u fudbalu – jeste koncept „drugog pokušaja“ koji je uveo u treniranju svojih igrača. Ukratko, koncept „drugog pokušaja“ jednostavno znači da kada igrača, u početku zaustavi suparnički tim, on bi se uvek pojavio drugi put, uz dodatni udar „drugog pokušaja“. Sada, pogledajte kakvu ogromnu promenu možete napraviti u svom životu ako biste usvojili slični mentalni stav. Na primer, ako ste osoba koja radi u prodaji i imate samo tri prodaje nedeljno, kakve bi bile posledice po vas ako biste odlučili da izvršite još jednu prodaju nedeljno, tako što ćete svesno primeniti koncept drugog pokušaja? Pa, na nedeljnoj osnovi, možda se to ne bi činilo velikim preokretom. Međutim, ako gledamo kroz vremenski period cele jedne karijere, to bi iznosilo preko dve hiljade prodaja više. Štaviše, sa monetarnog stanovišta, to bi značilo da biste u stvari dobili dodatak u vrednosti desetogodišnjeg prihoda u periodu četrdesetogodišnje karijere. Da, ta jedna prodaja bi činila razliku za „oštricu brijača“, što bi moglo da vas izbaci „u prvu klasu“ u vašoj profesiji.

Trijumf Milta Kembela Jedan od ljudi koji je otkrio razliku za oštricu brijača, u svom životu, je Milton Kembel. Vidite, Milt je otišao na Olimpijske igre 1952, da se takmiči u desetoboju. Njegov rezultat je bio izuzetan, na kraju je bio na drugom mestu u svetu i kao rezultat toga, kući je doneo srebrnu olimpijsku medalju. Međutim, Miltova ambicija je uvek bila da osvoji zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Prema tome, kada se vratio kući, učinio je taj čuveni drugi pokušaj i započeo svoj program treniranja, ponovo iz početka. Sledeće četiri godine Milt Kembel se celim svojim bićem posvetio rasporedu treniranja, što će kulminirati njegovim osvajanjem zlatne medalje za sebe i svoju zemlju, na Olimpijskim igrama 1956. godine. Nakon tog spektakularnog dostignuća, imao sam zadovoljstvo u više prilika da razgovaram sa Miltom. Često mi je poveravao da su mnogi atletičari protiv kojih se takmičio u srednjoj školi bili daleko bolji od njega u to vreme. Ali u jednom trenutku, 64

oni su doneli odluku da napuste sportsku karijeru i razlika „oštrice brijača“ kod Milta je bila da je nastavio da trenira. Rezultat – došao je dan kada su okačili zlatnu medalju oko Miltovog vrata kao najboljeg atletičara na svetu. Jedan od najupečatljivijih primera tanke linije koja razdvaja pobedu od gubitka bio je otkriven na snimanju filma Oštrica brijača. Glumačka postavka se sastojala od osam „glavnih glumaca“ i osam „zamenika“. (Odnosno, svaki „glavni“ glumac imao je svog „zamenika“ da uradi teži, naporan i zamoran posao umesto njega, dok su zvezde činile „ostalo“!) Postoje film bio završen, Lajf magazin je objavio priču u kojoj su bile izložene slike osam „glavnih“ glumaca na jednoj strani, a onih osam „zamenika“ na drugoj strani. Zamenik za „zvezdu“ filma, Tajrona Pauera, bio je čovek po imenu Tomas Nunan. Nunan je bio bliski saradnik Pauera i oni su čak pohađali istu srednju školu u isto vreme. Obojica su bili iste visine, bili su podjednako inteligentni, oblačili su se skoro identično, i veoma su ličili jedan na drugoga, čak i po fizičkom izgledu. U stvari, sličnost između svakog „glavnog glumca“ i njegovog ili njenog zamenika je bila tolika koliko je to bilo uopšte moguće. Ali na jedan način – i to samo na jedan način – „glavni glumci“ i njihovi „zamenici“ bili su potpuno različiti. Ukupne zarade koje je dobilo ovih osam „glavnih“ za film iznosile su četiri stotine osamdeset devet hiljada dolara, što je bilo zapanjujuće u to vreme. Ukupne zarade osmoro „zamenika“, sa druge strane, iznosile su ništavnih šest hiljada pet stotina trideset četiri dolara. „Glavni“ su bili možda neznatno talentovaniji od njihovih „zamenika“, ali je novčana naknada koju su dobijali bila sedamdeset pet puta veća! Kako se budete sve više upoznavali sa konceptom „oštrice brijača“ bićete zapanjeni brojem takvih primera koje srećete svaki dan. Recimo, razmislite koliko ste blagonakloniji prema određenoj prodavnici, gde se kasirka nasmeši i „zahvali što ste kupovali kod njih“ i zamoli vas da dođete ponovo „uskoro“, nego prema onoj gde vas dočekaju krutim stavom u stilu „Pa, hoćete li nešto da kupite ili ne“. Ili pogledajte ovaj primer – otprilike pre godinu dana, jedna porodica je pohađala jedan od mojih seminara u Torontu. Bili su zaista jedna lepa porodica, ali su imali ozbiljan problem i upitali su da li mogu da im pomognem da ga reše. Saopštili su mi, najpre, da su vlasnici jednog auto servisa. Ali su takođe objasnili da im posao slabo ide, toliko slabo da ozbiljno razmišljaju da „zatvore radnju“ i da odu da rade za nekog drugog. U želji da im pomognem, posetio sam njihovu radionicu i postavio im niz povezanih pitanja. Zatim sam se „zavalio u stolicu“ i veoma pažljivo saslušao odgovore koje su mi dali. Ubrzo sam konstatovao da, kad god sam postavljao pitanje koje se ticalo njihovih sposobnosti kao mehaničara, oni su odgovarali sa velikim entuzijazmom i doslovno zračili samopouzdanjem. U stvari, ubrzo su me uverili ne samo da su bili veoma vešti mehaničari, već i da su bili veoma vredni radnici. Međutim, sa druge strane, takođe sam primetio da, kad god bih postavio pitanje koje se odnosilo na odnos sa klijentima u njihovom poslu, nisu pokazali apsolutno nikakvo oduševljenje. U stvari, obuzeo ih je pesimizam i utučenost. Tada mije bilo sasvim jasno da je jedini problem koji je imala ova porodica bio kako da izađu na kraj sa svojim sopstvenim mentalnim stavovima. 65

Kada sam utvrdio tačnu prirodu problema, mogao sam da predložim ispravke. Rekao sam im da moraju da „zamisle svoju radionicu punu automobila koji čekaju na popravku“. Štaviše, predložio sam im da, svaki put kada zamisle sebe da rade na kolima, takođe zamisle kako usisavaju unutrašnjost kola, peru spoljašnjost i uveravaju se da nema mrlja na staklima. Ukazao sam im na to da pošto većina ljudi ne razume zaista mehaničke aspekte kola, jedina stvar koju će zapaziti jeste „kako su izgledala“, a pošto se skoro svako bolje oseća kada vozi kola koja dobro izgledaju, ta mala doterivanja će se uskoro veoma isplatiti. Približno dve nedelje kasnije, jedan član ove porodice pozvao me je telefonom. Rekao mi je da niko od njih nije sasvim razumeo kako „nešto toliko jednostavno“ može da dovede do tako velike promene. A ipak, od kako sam ih posetio, dobili su toliko posla u poslednje dve nedelje, da im je sada jedini problem kako da obave sav posao koji su privukli. Razlika oštrice brijača, koja je promenila njihovo poslovanje od gubitničkog do dobitničkog, ispostavila se da je ništa mnogo više do ljubazan stav i par dodatnih doterivanja na svakom automobilu. Da li je vredelo truda? Upitajte Džejkobovu porodicu iz Toronta, iz Kanade! Većina profesora će priznati – donekle nerado – da prosečni pojedinac čita na nivou ocene šest ili sedam. Razlog za to je zato što naučimo da čitamo do stepena šest ili sedam, a da se zatim ne zamaramo poboljšavanjem naše veštine čitanja dalje od toga. Štaviše, treba da shvatite da ono što je tačno za „čitanje“ tačno je i za druge veštine koje stičemo u životu. Ljudi, kada steknu osnovna znanja iz bilo koje određene oblasti, obično odluče da prekinu sa učenjem, i naravno, od tada pa nadalje oni prestaju da se usavršavaju. Pošto je ovo tačno za većinu ljudi, sledi da će samo manjina ljudi u bilo kom datom polju nastaviti da bi postali priznati stručnjaci u svom odabranom zanimanju. Prema tome, oni su ljudi koji mogu da traže i koji će dobiti lavovski deo prihoda u svojoj oblasti. (Samo razmislite o velikoj razlici u prihodima glumaca u filmu Oštrica brijača). Kada ste uzeli u obzir ovaj podatak, razmislite o poslu koji trenutno obavljate i postavite sebi sledeće pitanje: „Koliko sam dobar u tome?“ i „Koliko bolji mogu biti?“ Shvatite da ako biste proučavali vašu izabranu oblast jedan sat dnevno, za pet godina bavili biste se učenjem tokom četrdeset pet četrdesetočasovnih nedelja, što iznosi skoro celu godinu učenja. Ovo znači da biste do kraja prve godine posvetili već devet četrdesetočasovnih nedelja učenju, što je od neprocenjive vrednosti. Iako ovo iznosi samo jedan sat učenja dnevno, ako biste striktno sledili ovaj raspored, u relativno kratkom vremenskom periodu biste stajali mešu svojim kolegama kao žirafa među poljskim miševima. U stvari, kada biste malo bolje razmislili, uskoro biste razumeli da tu i nema nikakvog nadmetanja, jer ima tako malo ljudi u trci, i da su čak i gubitnici u stvari pobednici. Prema tome, ne morate da učite užasno mnogo da biste stekli razumevanje koje vam je potrebno, jer opet, linija razdvajanja između znanja i neznanja može bili tanka kao „oštrica brijača“. Da se vratimo podacima – kao što sam objasnio publici u mnogim prilikama, puno učim tako što slušam edukativne kasete dok vozim automobil. Voleo bih da vam predložim da isključite radio i da uključite kasetafon kada ulazite u automobil, jer bi to moglo da vam puno znači, kao što meni znači. Treba da znate da oni ljudi koji 66

voze dvadeset pet hiljada milja godišnje, provedu trinaest četrdesetočasovnih nedelja sedeći za volanom svojih kola. Prema tome, oni su u odličnom položaju da dobiju veliki broj neprocenjivih informacija koje će se ugraditi u njihov podsvesni um, dok su inače zaposleni rutinskom aktivnošću vožnje automobila. Zapamtite, praktično je nemoguće izložiti vaš um velikim idejama a da se te ideje ne izraze u fizičkom svetu. Štaviše, verovatno vam je potrebna samo jedna ideja da napravi značajnu promenu u vašem živom. Pogledajte ovaj primer – tako što jedva pomeri kažiprst za delić inča, osoba može da hladno parče metala pretvori u smrtonosno oružje. Ili, tako što će samo uzviknuti reč „Vatra“, neka osoba može da sobu punu srećnih ijudi pretvori u gomilu paničnih ljudi koji vrište. Očigledno, ovo su dva veoma negativna primera, ipak, oni uverljivo ilustruju važnu istinu, da „oštrica brijača može da seče u oba pravca“. Drugim rečima, pošto zakon suprotnosti funkcioniše u svakom, aspektu života, iz toga sledi da ako ne težite svesno tome da pređete tu tanku liniju da biste poboljšali kvalitet svog života, možete se i nehotice kretati na takav način, da vaš određeni položaj u životu počinje da nazaduje. Da malo pojasnim. Pre nekoliko nedelja, imao sam tok-šou emisiju na radiju. Jedna gospođa je telefonirala i bila je u zaista negativnom raspoloženju jer je stvarnost njenog života, kako je to ona posmatrala, bila daleko različita od one kakvom ju je ona zamišljala kada je još bila student na fakultetu. Očigleno, u to vreme, ona je maštala da će imati uzbudljivu karijeru kao poznati pisac. Međutim, ona je verovala da su njeni snovi srušeni zato što se udala ubrzo posle diplomiranja i sada ima dvoje male dece sa kojima „treba da se bori“. Objasnila je da se deca, kao što je opisala, „motaju oko njenih nogu, po ceo dan.“ Rekla je da, zbog takvih okolnosti, ona nije mogla da ode negde sama i da piše, što je čini veoma ozlojeđenom prema porodici i prema životu uopšte. Predložio sam joj, međutim, da nije neophodno da „se osami“ da bi pisala svoju knjigu, iako je tačno da neki pisci zaista odu na neko ostrvo u južnim morima samo da bi pisali. Uveravao sam je da su ti ljudi u manjini i da ima, u stvari, veoma malo pisaca koji posvećuju sve svoje vreme pisanju (ili koji su čak zaradili veliki deo svog novca dok su radili na tome). Prema tome, nastavio sam, ne postoji apsolutno ništa što je može sprečiti da piše makar jednu stranicu dnevno – i ako bi se striktno pridržavala ovog rasporeda, za godinu dana bi ispisala jednu obimnu knjigu (tri stotine šezdeset pet stranica), ili dve ili tri manje. Da, samo kada bi sat ranije ustajala to bi moglo da napravi razliku „oštrice brijača“ koja bi joj omogućila da ostvari svoj san. Štaviše, imala bi dodatnu korist od toga što bi joj blizina njene porodice davala „moralnu podršku“.

Prvo veštačko srce Dok pišem ovo poglavlje, mediji nas doslovno preplavljuju pričama o „prvom veštačkom srcu“ koje je ikada stavljeno u grudi pacijenta. Na primer, časopis Toronto Daily Star pre nekoliko dana pustio je u štampu jednu priču, u kojoj je citiran glavni hirurg za tu operaciju, dr Vilijam Devris. Prema tvrđenju ovih novina, rekao je da je njegov moto, u pogledu hirurgije, uvek bio sledeći: – „Isprobaj ... Isprobaj ... i ponovo 67

isprobaj! Jer ako se pridržavate ovog principa, nastavio je, kada dođe vreme da izvedete pravu operaciju, procedura će već postati skoro rutina za vas.“ Dr Devris je pravi primer osobe koja je učinila taj mali dodatni napor. On je odvojio vreme da isproba operaciju u svom umu, pre nego što ju je zaista obavio praktično u bolničkoj operacionoj sali. (Uzgred, ta razlika „oštrice brijača“ je omogućila dr Devrisu da postane svetski renomiran hirurg, koji je bio određen da bude „upisan“ u medicinske anale, da ne pominjemo činjenicu da mu je omogućila da produži život jednom dr Barniju Klarku!) Drugi odličan primer za „produžavanje puta za još jednu milju“, tako što učinimo još jedan pokušaj, nalazi se u istom istorijskom događaju. Jer dr Robert Džarvik – koji ima samo trideset šest godina – i čovek koji je osmislio prvo veštačko srce na svetu, je drugi kandidat za nagradu „oštrica brijača“. Vidite, dr Džarvik je takođe čovek koji je bio odbijen, najmanje tri puta, od strane svake medicinske škole u Sjedinjenim Američkim Državama. U stvari, čak ga je jedan profesor, na čijem ispitu je padao, savetovao da se prijavi u zubarsku školu. Ali Robert Džarvik je bio čovek sa vizijom, i nije hteo da je se odrekne. Intuitivno je shvatio da je on gospodar svoje sudbine, i mora da je imao urođen dar da razume koncept „oštrice brijača“ – jer nije hteo da prihvati poraz. Kao rezultat njegove izvanredne istrajnosti, najzad je bio primljen na Medicinski fakultet Univerziteta, u Solt Lejk Sitiju u Juti, 1972. godine. Nepunih deset godina kasnije, mladi Robeet Džarvik je postigao takav prodor na polju medicine kakav ranije nikada nije bio viđen. Kada je govorila o svom suprugu, gospođa Ilejn je rekla: „On ima kvalitete koje je teško odmeriti – on je kreativan, a to ne možete izmeriti testom.“ Jasno, mladi Robert Džarvik je ušao u žestoku trku za mesto u medicinskoj školi, i to bez uobičajenih sredstava – odličnih ocena, prestižnog akademskog stepena i sjajnih rezultata na prijemnom ispitu. Ipak, on je posedovao sve važne neopipljive prednosti: odnosno, istrajnost i goreću strast da bude uspeSan. Sada, ni u kom slučaju ne predlažem da svi mi treba da prekrajamo istoriju medicine, već možemo da budemo nalik dr Džarviku, u onom smislu da se naši određeni talenti i sposobnosti, kao njegove, ne moraju prevesti na standardne testove sposobnosti, kao kod Roberta Džarvika, možda će biti potrebno da ispoljimo svoje posebne talente koji će održati našu istrajnost, i samo „još jedan zalogaj jabuke“ može biti sve što nam je potrebno da uspemo. Napoleon Hil je posvetio čitavo jedno poglavlje u svojoj poznatoj knjizi „Misli i obogati se“ temi „istrajnost“. Rekao je: „Možda nema herojskih konotacija u reči istrajnost, ali je kvalitet za karakter čoveka kao što je ugalj za čelik.“ U drugom delu istog poglavlja napisao je „Imao sam privilegiju da analiziram i g. Tomasa Edisona i g. Henrija Forda, godinu za godinom, tokom dugog niza godina, i prema tome i priliku da ih detaljnije proučavam. Prema tome, mogu pouzdano da kažem da nisam pronašao nijedan drugi kvalitet, osim istrajnosti, koji bi čak i izdaleka nagovestili glavni izvor njihovih istaknutih dostignuća.“ Naravno da biste morali da se složite da nije bilo neke ogromne razlike između dostignuća ova dva čoveka, kada se uporede sa dostignućima mnogih drugih ljudi. Ipak, prema njihovom sopstvenom priznanju, nijedan od ovih ljudi nije bio ništa intelektualno bolji – govoreći u smislu njihovog IQ – možda su čak bili slabiji od 68

mnogih drugih ljudi. Ipak, zbog toga što su obojica posedovali vitalnu osobinu „istrajnosti“, njihovi rezultati u životu su bili daleko bolji od rezultata većine ljudi. Prema tome, možda će faktor koji će vas katapultirati u „prvu ligu“, koji će multiplicirati vaš prihod, sa materijalnog, kao i fizičkog stanovišta, upravo biti vaša sposobnost da istrajete. Zato sledeći put kada krenete da uradite nešto, a „put postane težak“, setite se da bi razliku „oštrice brijača“ kod vas mogla biti vaša sposobnost da istrajete. Samo pokušajte još jednom – uz entuzijazam – i moći ćete da gledate kako vaša dostignuća idu od veoma običnih ka veoma neobičnim! Dopustite da podelim sa vama kratku anegdotu iz mog sopstvenog iskustva. Da bih završio ovu knjigu, stvorio sam novu naviku. Svaku jutro ustajem pre svih u kući, brzo se istuširam i sipam sebi šolju kafe (koju popijem na putu ka kancelariji). Stižem u kancelariju u sedam ujutru i zatim počnem da pišem. Postoje apsolutno tiho u to doba – ne zvone telefoni, nema prekidanja – mogu da pišem bez ikakvih smetnji i zaista uživam u tome. Dok drugi ljudi dođu na posao, ja imam već nekoliko napisanih stranica, tako da onda slobodno mogu da radim drugi posao koji mi je u rasporedu za taj dan.

Simulacija Sada pokušajte da povežete ovu priču sa vašom situacijom, samo na trenutak. Na primer, ako ste zaposleni u „prodaji“, razmislite o dinamičnoj prodajnoj prezentaciji koju biste mogli da napravite za mesec ili dva, ako biste uradili istu stvar svako jutro. Drugim rečima, umesto da pišete kao ja, pokušajte da simulirate prodajnu prezentaciju sa imaginarnim kupcem, ili moguće sa nekim od svojih saradnika. (Upotrebio sam reč simulacija, a ne igranje uloga, jer se ova poslednja pokazala da je upravo ono što reč sugerise – igranje, i vežba se često pretvori u igru. Reč simulacija, sa druge strane, ušla je u svakodnevni govor kada sam naučio kako se astronauti pripremaju za svoje zadatke u kosmosu. Kada simuliraju, oni zapravo prethodno proživljavaju kosmičko iskustvo, kao da se zaista dešava). Prema tome, predložio bih da ako vežbate vaše prodajne prezentacije na sličan način, svako jutro -jedan ili dva sata – videćete neverovatno poboljšanje svog učinka, u relativno kratkom vremenskom roku. Uz vredni rad za godinu ili dve, postaćete toliko vični da će biti retke prilike kada nećete zaključiti prodaju. Zato zapamtite, „gde ima potrebe ima i načina, i ako još niste prodali, to je verovatno zato što još uvek niste dovoljno dobri!“ Siguran način da postanete „dovoljno dobri“ jeste da uradite ono što je propisao dr Devris: odnosno, „Isprobajte... isprobajte... i ponovo isprobajte.“ Na ovaj način ćete dostići status istinskog profesionalca i naravno, dobićete naknadu kakvu zaslužuju pravi profesionalci. I, iako vam predlažem da odvojite samo sat dnevno za pripreme, kao glumci u Zanukovom filmu, verovatno ćete biti nagrađeni mnogo više. Razmotrite ovu računicu. Pre nekoliko godina, putovao sam kroz jugoistočni deo Sjedinjenih Američkih Država sa Rudijem Mišem, višim zamenikom direktora jedne od najvećih osiguravajućih kompanija na svetu. Rudi je držao neke papire na kojima je radio, dok smo leteli od jednog do drugog grada, a i ja sam bio zauzet radeći na jednom projektu. Iznenada se Rudi okrenuo k meni i pokazao mi neke brojke koje je napisao na parčetu papira. Zatim mi je ukazao na sledeće: u njegovoj kompaniji je 69

zaista bilo pojedinačnih prodavaca, koji su sami zarađivali više novca nego što je bio ukupan prihod trideset ili četrdeset ljudi koji su činili „odeljenje za prodaju“. Da li mislite da su ovi ljudi bili zaista trideset ili četrdeset puta bolji od svojih kolega? – naravno da nisu! Jer kao i trkački konj Armed, oni su bili verovatno samo za tri ili četiri odsto efikasniji. Ali u smislu godišnjeg prihoda, nisu se uopšte mogli porediti. Šta je kod njih činilo razliku? Možda su planirali svoj dan, dok drugi nisu; ili su možda vežbali onaj jedan sat, dok drugi nisu. Bez obzira na to, ma šta da su radili, možete biti sigurni da je razlika tanka kao oštrica brijača! Sada prestanite sa čitanjem, sedite udobno, opustite se i razmislite, zaista razmislite – šta je to u vašem životu što bi činilo razliku oštrice brijača za vas? Znate li šta je to? Znate. Dobro – onda uradite to!

DEVETO POGLAVLJE Oprosti „To malo nedelo od juče, zašto bi pokvarilo danas? Ono što je rekao, ono što ste uradili. Odavno je prošlo; Jer juče je bilo samo proba; Danas ćeš uspeti, A iz grešaka od juče, Rodiće se neko dobro delo. Oprosti sebi nepromišljenost, Ne osuđuj prošlost; Jer ona je otišla sa greškama; Sećanje na njih ne može trajati; Zaboravi neuspehe i nedela, Uzdigni se iznad tog iskustva, Zašto da saginješ glavu? Uspravi, se i digni glavu!“

Odabrani stihovi

NE RAZMIŠLJAJTE U SUPROTNOM SMERU „Ne gledajmo unazad sa gnevom niti unapred sa strahom već oko sebe svesno.“

Liland Val Van de Vol

Nikada nećete dobiti neko ogromno materijalno bogatstvo ako budete insistirali na tome da živite kao da gledate preko retrovizora svog automobila. Ipak, izgleda da je 70

to uobičajena greška koju je većina ljudi pretvorila u opasnu naviku. Odnosno, mnogi od nas provode većinu svog sadašnjeg vremena „mentalno se spotičući“ u vremenskoj zoni mrtve prošlosti koju bi trebalo zaboraviti.

Neka mrtvi sahranjuju mrtve Setite se stare izreke koja kaže: „Neka mrtvi sahranjuju mrtve.“ Drugim rečima, ono što želite da uradite jeste da prestanete da se osvrćete unazad i da se brinete o stvarima koje su se već dogodile i koje ne možete više da izmenite. Nastavljanje takve vrste mentalne aktivnosti nikada neće dovesti do bilo kakvog vrednog dostignuća u vašem životu. Štaviše, treba da razumete da su svi ljudi koji su postigli nešto u prošlosti bili vizionari; oni su bili muškarci i žene koji su zamišljali budućnost i koji se nisu stalno vraćali na stvari koje su već prošle. Oni su mislili na ono što bi moglo biti, a ne na ono što je bilo, a zatim kretali u akciju da bi to ostvarili. Razmislite kakvo su sjajno nasleđe, ovakvim razmišljanjem unapred, ostavili ovi ljudi za nas. Zahvaljujući njihovim veličanstvenim naporima da možemo da uživamo u doručku u Parizu, u rručku u Njujorku i večeri u Torontu. Sada možemo da živimo svoj život u sjaju i svetlu (dvadeset četiri časa dnevno ako tako želimo). Možemo da čujemo glas svojih voljenih koji je sa druge strane okeana, samo dodirnuvši par dugmića na telefonu. Sve ove čudesne mogućnosti, i mnogo više, dostupne su nam, jednostavno zato što su obična ljudska bića – kao vi i ja – izgradili u svom umu izvanredne slike, stvari koje nikada nisu postojale. Pionirski duh muškaraca i žena svih vera, veroispovesti i boje kože je veoma dobro upotrebljen. Ovi ljudi dostojni hvale bili su u stanju da gledaju u budućnost, da bi videli šta može biti a ne šta je već bilo, a zatim su ignorisali one koji su se rugali i govorili: „To se ne može uraditi.“ Takođe treba da razumete da svi uspešni ljudi uvek očekuju da će uraditi velike stvari a zatim krenu i urade to! Nemojte da vas zavaraju vaša čula — svi smo mi obdareni istim, osnovnim mentalnim alatom koja su posedovali braća Rajt, Edison i Bel, i svi mi imamo od boga datu sposobnost da upotrebimo taj alat, kao što su oni uradili. Svi smo blagosloveni mentalnom sposobnošću da uperimo pogled u budućnost i da vidimo svoj život u bogatijem i mnogo boljem stanju. Prema tome, bez obzira na sadašnje okolnosti u kojima su nalazite, morate jasno razumeti da ako budete mogli da izgradite sliku nečeg novog u svom umu, nešto što daleko premašuje ono što se do sada dogodilo, vi imale sposobnost da to ostvarite u fizičkom svetu. Ne može biti jasnije da smo svi mi „rođeni bogataši“, u smislu da imamo sjajan od boga dat potencijal, i dugujemo sebi da ga odgajimo. Koliko je veliki taj ljudski potencijal? Hajde da proverimo kod stručnjaka. Dr Aleksander Rič, profesor biofizike na MIT smatra da naš centralni nervni sistem, sadrži od deset do sto milijardi ćelija, od kojih svaka ima skladišni kapacitet koji je jednak kapacitetu velikog kompjutera. Ako su njegove procene imalo tačne, to bi značilo da ljudski um ima kapacitet da uskladišti sve poznate informacije na svetu – i još da ostane prostora! Drugi specijalisti u oblasti ljudske kreativnosti su slično tome uvereni da svi ljudi imaju „neobeležene“ rezervoare neiskorišćenog potencijala, zaključane u dubinama 71

svog neverovatnog uma. Na primer, dr V. Ros Edi, iz Laboratorije svemirske biologije Instituta za istraživanja mozga na UCLA, rekao je da „krajnji kreativni kapacitet vašeg mozga može biti praktično beskrajan.“ Možemo prema tome zaključiti da što se više neka osoba zadubljuje u potencijal ljudskog bića, više postaje svesna toga koliko je on veliki, odnosno ona velika; i što više ta osoba postaje svesna svog potencijala, to će lakše biti da izgradi slike ideja ili stvari o kojima do sada nikada nije razmišljala. Sada, napravite pauzu za trenutak i razmislite o stepenu do koga ste koristili ovu neverovatnu moć za poboljšavanje kvaliteta sopstvenog života, i života onih ljudi koji vas okružuju. Ako znate, kao sigurnu činjenicu, da niste ni „pipnuli“ te velike rezervoare talenta i sposobnosti, onda treba da upitate sebe sasvim otvoreno zašto niste. Jer ako to uradite, možda ćete otkriti da ste toliko dugo vremena „govorili sebi“ da ne možete da uradite određene stvari, da ste u stvari napravili istinsku „mentalnu blokadu“ u sopstvenom svesnom umu. Treba da otklonite ove mentalne blokade tako što ćete dovesti sebe u veoma opušteno stanje a zatim postati svesni da možete da uradite stvari koje želite – verovatno samo ne znate kako da počnete to da radite. Ako je ovo položaj u kome se trenutno nalazite, onda treba da počnete da se radujete; jer ideje koje su napisane za vas na stranicama ove knjige pokazaće vam tačno kako da počnete da radite stvari koje biste najviše voleli da uradite. Takođe, savetujem vam da ne osećate žaljenje jer niste u potpunosti iskoristili u prošlosti ovu veliku moć. Jer da kažem pravo, postoji samo mali broj ljudi, bilo gde, koji razumeju pravu istinu u vezi svojih „skrivenih resursa“. Upravo je to razlog što toliko mnogo ljudi živi konfuzne, neproduktivne živote. Štaviše, samo na osnovu onoga što ste do sada pročitali, već ste daleko promašili druge ljude u pogledu razumevanja ovog važnog potencijala. Moglo bi izgledati da su mnogi ljudi oduvek živeli svoj život u prošlom vremenu. Hoću reći, na osnovu toga što su se držali starih slika, oni su ograničili sebe samo na „polovičan život“, Zaista, čak tamo na početku veka, Vilijam Džejms (18421910) – jedan od najistaknutijih ranih psihologa na svetu – došao je do zaključka da prosečan čovek koristi samo mali deo svog stvarnog potencijala (možda nekih deset odsto). Smatrao je da je ovo jedno od njegovih najvažnijih psiholoških otkrića i, s tim u vezi, napisao je; „Većina ljudi živi, „bilo fizički, intelektualno ili moralno, u veoma ograničenom krugu svog potencijalnog bića. Oni koriste veoma mali deo svoje moguće svesnosti, i svojih duševnih resursa uopšte, slično osobi koja, od svog celokupnog telesnog organizma, ima naviku da koristi i pokreće samo mali prst.“ Neko bi mogao očekivati da će, u ovom modernom dobu u kome živimo, Džejmsovo otkriće biti zastarelo. Ali, na žalost, ovo jednostavno nije tačno. Jer, tužnaje istina da većina nas nastavlja da živi svoj život na skoro isti način kao naši preci. Razlog za ovo je u tome da, i to je zanimljiva činjenica, većina nas nikada nije bila obučena da pravilno izmeri svoje „prave sposobnosti“. Zaista, tokom godina obrazovanja, utuvili su nam u glavu verovanje da će rezultati u školi biti odlučujući faktor za to da li ćemo biti pobednici ili gubitnici u životu. Ovim smo „bombardovani“ praktično iz svakog mogućeg ugla, dok na kraju većina nas ne samo da je to prihvatila svojim intelektom, već smo zaista postali emociona72

lno okupirani tom idejom. Rezultat je: životi neverovatnog broja ljudi su bespotrebno žrtvovani „na oltaru neuspeha“. Osećam da je došlo vreme da se oslobodimo ovih mentalnih okova prošlosti. Prema tome, započnimo „proces ozdravljenja“, tako što ćemo doći u dodir sa širokim spektrom lepih slika koje možemo da formiramo u našem umu. Zatim, počnimo da zaista očekujemo da ćemo dobiti fizičko ispoljavanje svake od ovih slika, u svom sopstvenom životu. Zapamtite, ako smo u stanju da vidimo kako radimo, jesmo ili imamo nešto, na „ekranu“ našeg svesnog uma, onda smo u stanju da to uradimo, budemo iii imamo i na fizičkoj ravni života. Vidite, tačna je ona izreka: „Ono što vidiš, to ćeš i dobiti.“ Prema tome, uvek gledajte unapred u svetlu budućnost koja se nalazi pravo ispred mesta gde se trenutno nalazite. Pri tom, želim da bude jasno da ne mislim, u ovom kontekstu, na stvari koje zaista „vidite“ vašim fizičkim čulom „vida“ (koje gleda ono što je bilo ili ono što jeste); već mislim na vaše kreativno unutrašnje oko koje vam omogućava da vidite ono što može biti. Kreativno unutrašnje oko je taj veličanstveni deo vaše ličnosti koji vam omogućava da vidite ogromna bogatstva „kreativnog, nefizičkog sveta“. (Ovo je oblast gde sav život počinje, ili se stvara). Prošlost, suprotno tome je mesto gde se sav život završava. Ali na žalost, to je takođe mesto gde devedeset pet odsto ljudi provedi devedeset pet odsto svog vremena (tužno, ali i to je deo njihovog života). Na primer, u našoj kulturi je opšteprihvaćen običaj da stari prijatelji provode sate i sate pričajući uspomene ili stalno se vraćajući na „stara dobra vremena“ iz prošlosti. Sati i sati dragocenog sadašnjeg „životnog doba“ su otišli u nepovrat na pričanje o ljudima koji su umrli i kojih više nema, ili na razmišljanje o stvarima koje su bile, ali više nisu. U stvari, postoji jako mnogo ljudi koji provode svoje vreme sakupljajući „stvari iz prošlosti“ – odnosno antikvari, kako se ponekad nazivaju. Ovi ljudi sakupljaju sve, od starih kutija šibica do drevnog nameštaja. Zatim, postoji još jedna velika kategorija ljudi, koji troše većinu svojih sati u budnom stanju na ponovno preživljavanje, u svom umu, prošlih negativnih događaja koji su se dogodili u njihovom životu. Oni ili provode dragocene sate razmišljajući o nekoj prošloj nepravdi koju im je neko učinio, ili možda o nekoj neljubaznoj primedbi koju im je neko nekad uputio. Oni oplakuju i žale zbog prošlih neuspeha, ili propuštenih prilika koje su nekako „iskliznule iz njihovih ruku“. Ovi ljudi, na svoju štetu, održavaju takve negativne vibracije, tako da nema čak ni najmanjeg tračka pozitivne misli koja ulazi u njihov nivo svesti. Zaista, jedina stvar koju će ova vrsta razmišljanja stvoriti jeste ozlojeđenost i/ili osećaj krivice – a oboje su ubitačna emocionalna stanja. Sve dok ove jadne duše ne dođu do saznanja da su upravo oni sami tvorci svoje nesreće, i sve dok ne shvate da od njih zavisi da li će se promeniti tok njihovih života, oni su osuđeni da stalno iznova ponavljaju svoje prošle neuspehe. Dokle god uporno veruju da su drugi ljudi uzrok njihovog problema, oni ne mogu biti uspešni (jer, naravno, nikada nisu uspešno promenili nikoga osim sebe). Prema tome, što više se ti ljudi budu pridržavali svojih pogrešnih verovanja, to više će „misliti, u suprotnom pravcu“; a očigledno je da ne možete ići napred dok vaš um putuje u suprotnom pravcu. 73

Dobro osmotrite sebe. Da li ste možda jedan od onih koje sam upravo opisao? Ako jeste, svesrdno vam preporučujem da svom umu pod hitno pokažete znak stop. Zatim odmerite svoju sadašnju poziciju i ponovo preispitajte svoj budući krajnji cilj. Gledajte pravo napred i ispunite svoju svest velikim mislima o onome što na kraju možete učiniti i ono što konačno možete biti. Postanite potpuno svesni pravca u kome putuje vaš um, i na kraju će vam se otkriti način života.

Analogija sa polaroid aparatom Često sam upoređivao ljudski um i materijalni svet sa polaroid aparatom i fotografijom. Jer kada „škljocnete“, tok te fotografije je neosporno utvrđen, a kada prođe izvesno vreme „inkubacije“, ali onda slika počinje da se pojavljuje; i pojaviće se tačno onako kako je najpre bila „snimljena“. Da krenemo dalje sa analogijom, rekao bih da je okidač aparata sličan svesnom umu, u tome što je odgovoran za „okidanje“ slike. Slično tome, sam aparat može se uporediti sa podsvesnim umom, jer je odgovoran da „uradi glavni deo posla“. Najzad, fotografija je slična vašim rezultatima, jer skoro da pokazuje svet fizičke kopije slike koju ste već snimili, „svojini umom“. Jasno, ako hoćete da slikate isti predmet – iznova i iznova – samo ćete reprodukovati stalno istu fotografiju. Ipak, upravo takav tok ljudi utvrđuju za svoj život. Prema tome, morate stalno podsećati sebe da ako uporno budete „mislili u suprotnom smeru“, vi ćete samo reprodukovati iste rezultate u svom životu, iznova i iznova. Sa druge strane, ako želite da promenite ovaj obrazac, morate smelo gledati u svetlu budućnost, koja stoji ispred vas, i videti sebe kako već radite ono o čemu samo maštate da ćete raditi „jednog dana“.

Petino krstarenje Peti Moir je prvi put došla na moj seminar sa svojim roditeljima, kada je imala samo jedanaest godina. Do petnaeste godine već je govorila na seminarima i delila sa slušaocima način na koji ju je koncept sa seminara pomerio sa loših ocena iz francuskog – u školi – do izuzetno visokih ocena (i to u relativno kratkom vremenskom periodu!) Pet godina kasnije već je radila sa mnom na seminarima. Jednog dana primetio sam da je njen stav postao negativan i izgledalo mi je da ne uživa ni u čemu (imajte u vidu da su to prvi simptomi koji odaju osobu koja je bez cilja). Zato sam je upitao šta je zaista želela i odgovorila mi je „kao iz topa“: „Na šta misliš?“ Objasnio sam joj da pošto ne stremi ni prema čemu, nije imala čemu da se raduje, i to je, u najmanju ruku, činilo život težim. Zatim je rekla: „Ali nemam novca, tako da ne mogu ništa da uradim.“ Ja sam je onda podsetio da nimalo ne košta želeti nešto ili maštati o nečemu. Odjednom je širok osmeh obasjao Putino lice, i rekla mi je da ono što želi, više od bilo čega drugog, jeste da ode na krstarenje južnim morem. Rekao sam joj: „To bi verovatno bilo veoma zabavno“. Rekao sam joj da sam to uradio mnogo puta, i opisao sam joj kako je lepo. Takođe sam izrazio očekivanje da će se zaista dobro provesti. Štaviše, istakao sam da će joj uspomene sa tog putovanja ostati do kraja života, i moći 74

će da ih ponovo proživljava, iznova i iznova, kada god to poželi. U tom trenutku sam je upitao šta je sprečava u tome. Opet sam čuo isti spreman odgovor: „Nemam novca.“ Ova vrsta negativnog razmišljanja ju je onemogućavala, tako što je sprečavala da preduzme nešto u životu što je bilo za nju veoma važno. Pravi razlog za to što sam izneo ovu priču jeste da bih ilustrovao da ono što je sprečavalo Peti da to uradi, mada je bila zrela osoba i nije imala nikakvih prepreka niti pravog razloga da ne ode na put, bilo njeno sopstveno razmišljanje. Naravno, ona je bila devojka koja je „razmišljala u suprotnom smeru“. Potpuno je sebe ubedila da je njenu želju sputavalo nedovoljno novca, ali naravno to nije bilo tačno. Bez obzira na to, koji god da je bio izvor njene frustracije, sigurno je da je to sprečavalo da ostvari svoj san. Shvatite da mnogi ljudi prave istu grešku kao Peti – svaki dan – i to je velika tragedija. Možda pravite ovu grešku ceo svoj život. Ako je tako, nadam se da će „Petina priča“ biti inspiracija koja vam je potrebna da se pokrenete u pravcu koji želite. U svakom slučaju, jednog dana smo Peti i ja otišli na ručak i vodili smo veoma ozbiljan razgovor. Rekao sam: „Slušaj, Peti, ako zaista želiš da odeš na krstarenje, moraš da prestaneš da gledaš unazad ili da gledaš „ono što jeste“, jer gledanje sadašnjih rezultata je veoma uobičajen oblik razmišljanja u suprotnom smeru. Moraš početi da gledaš unapred i moraš početi da primenjuješ ono što govorimo na seminarima. Zato kreni napred i rezerviši svoje putovanje – napravi konačne planove – i ne pomišljaj da bi bilo šta moglo da krene naopako! Znaj da, šta god ti je potrebno da bi se materijalizovao tvoj cilj, biće privučeno k tebi, čim prihvatiš ideju da ideš i napraviš konačne planove tlu to uradiš. Ako je novac ono što ti je potrebno, imaćeš ga. Možda neće biti na svom mestu do poslednjeg trenutka; ali ako ga vidiš, veruješ u to, i očekuješ ga, sigurno ćeš ga i dobiti“. Neću vas zamarati detaljima kako se sve sklopilo, ali ću vam reći da su se sklopili na čudesan i na neočekivan način. Konačno, Peti je zaista privukla više novca nego što joj je bilo potrebno za put. Bio sam na aerodromu oko šest ujutru sa Petinim roditeljima – onog jutra ka da je otišla, i bilo je to neverovatno dobro da vidim njeno lice obasjano izuzetnim sjajem. Dovoljno je reći da je otišla na to krstarenje. Imala je dovoljno hrabrosti da putuje sama i uživala je u putovanju koje će sigurno pamtiti do kraja svog života. Ali ono što je još bitnije od samog putovanja jeste svesnost koju je Peti stekla iz tog iskustva. Jer sada zna, iz sopstvenog iskustva, da ako misliš u suprotnom smeru, videćeš samo razloge zašto ne možeš. Međutim, ako hoćete da gledate u budućnost uz pozitivan, čak išćekivajući stav, videćete šta „možete“. Peti će biti u stanju da primeni svoju svesnost na postizanje svih svojih budućih želja. Da li sanjate o nekom putovanju? Ako je tako, krenite i rezervišite put. Nije važno da li su te rezervacije za šest meseci ili godinu dana od sada; odmah to učinite a zatim uživajte u predviđanju onoga što prethodi stvarnom događaju. Iskreno verujem da u konkretnom slučaju Peti, uzbuđenje koje je dovelo do njenog puta je bilo jednako prijatno i uzbudljivo kao i samo putovanje (da ne pominjemo uživanje u uspomenama sa puta, koje će nositi sa sobom do kraja života), Najverovatniji razlog za to što tako malo ljudi pravi planove ili postavlja ciljeve, slične onima koji su prethodno navedeni, jeste u tome što većina ljudi nije u stanju – u svom umu – da shvati kako će se „sklopiti“ sve što je potrebno. Ali morate razumeti, 75

vi ne morate znati kako će se sve „sklopiti“. Sve što treba da razumete jeste osnovni princip, po kome vaše dobro dolazi; odnosno, sve što dobijate u životu dolazi na osnovu „zakona privlačenja“. Priča Pola Hatsija – u trećem poglavlju – je odličan primer savesne, inteligentne i vredne osobe, koja pokušava da uradi nešto što je ravno osobi koja skače sa prednje verande kuće a zatim očekuje da se nekako prizemlji na krov – vi znate da se to nikada neće desiti. Ipak Pol je proveo dvadeset godina: 1) dopuštajući da rezultati prodaje u njegovoj kancelariji kontrolišu sliku koju je držao u vezi svog poslovanja, i 2) pokušavajući da poboljša rezultate koje je dobijao, pomoću čiste snage volje, uporne odlučnosti i dugotrajnih sati mukotrpnog rada. Svako ko radi sve ove stvari sigurno će poboljšati svoje rezultate do nekog stepena; ali neće videti neko izuzetno poboljšanje u svojim rezultatima sve dok prvo ne izmeni sliku u svom unutrašnjem oku. Pol Hatsi je prvi primer osobe koja je potpuno verovala da gleda unapred, dok je u stvarnosti „mislio skoro sasvim u suprotnom pravcu“, i u tome je bila njegova greška – zato što je proveo većinu svog vremenau svesnom usredsređivanju na sadašnje rezultate, sadašnje misli i sadašnje slike. Ako ste krivi zato što ste dopustili vašim bilansima prodaje, bankovnom računu, ili rengenskim snimcima vašeg tela, da kontrolišu to kako ćete se osećati, šta ćete misliti, ili kako ćete gledati na vašu prodaju, finansijsko stanje ili zdravlje, uveravam vas da – kao što je sigurno to da će večeras pasti mrak – neće biti nekog većeg poboljšanja u bilo kojoj od ovih oblasti vašeg života. S druge strane, ako budete dozvolili sadašnjim, fizičkim rezultatima da služe samo kao pokazatelj slika koje ste držali u prošlosti, a zatim da nastavite – na osnovu vaših viših mentalnih sposobnosti – da gledate u svetlu budućnost i da gradite sliku onoga što želite (kao što su uradili Peti i Pol), videćete kako se vaša slika materijalizuje. Ali opet, dokle god nastavljate da dopuštate svojim sadašnjim ili prošlim rezultatima da kontrolišu vaš proces razmišljanja, nikada nećete doživeti da se vaši snovi ostvare. Prema tome, glavu gore, gledajte napred i oblikujte sliku života koji ste izabrali, a onda će sve što dodirnete ili sa čim dođete u dodir porasti i raširiti se i izraziti sebe na sve veći i bolji način. Ljudi koji razmišljaju u suprotnom pravcu, veoma retko stvaraju, ako ikada stvore, ideje koje ih vode ka pružanju značajnih usluga drugima. Razlog za to je u tome što su oni u stanju da vide samo ono što je neko drugi već uradio. Kao rezultat njihovog ograničenog načina gledanja na stvari, nagrade koje oni kasnije dobiju u životu su neminovno i same ograničene.

Priča o tri trojke Vodio sam seminar, koji je trajao od četvrtka uveče do nedelju, u Dirherst Lodžu, što je na otprilike sto milja severno od Toronta. U petak uveče, tornado je protutnjao kroz Beri, u Ontariju, grad na oko četrdeset milja južno od Dirhersta. Tornado je usmrtio desetak ljudi i naneo štetu u vrednosti od više miliona dolara. U nedelju uveče, dok sam se vraćao kući, zaustavio sam automobil kada sam stigao do Berija. 76

Izašao sam kod autoputa i pogledao okolo. Bio je haos. Gde god sam pogledao, kuće su bile srušene a automobili prevrnuti. Te iste noći, gospodin Bob Templton, vozio je istim autoputem. On i ja se nikada pre nismo sreli, ali nas je jedna ideja sa mog seminara dovela do dugotrajnog prijateljstva. Zaustavio se da pogleda katastrofu, isto kao i ja, samo što su njegove misli bile drugačije od mojih. Bob je bio zamenik direktora Telemedia Komjunikejšns, kompanije koja poseduje lanac radio stanica u Ontariju. Dok je stajao tamo i gledao posledice nepogode, mislio je da mora da postoji nešto što može da pomogne ovim ljudima (uz pomoć radio stanica koje je imao). Ta misao mu se stalno motala po glavi te noći i ceo sledeći dan. Sledeće večeri, držao sam drugi seminar u Torontu. Bob Templton i Bob Džonson, drugi zamenik direktora iz Telemedije, ušli su i stali pri kraju prostorije. Procenjivali su moj seminar i pokušavali da odluče da li bih ja mogao da pomognem njihovoj kompaniji da postigne svoje ciljeve, što sam ja na kraju i uradio. Zbog uticaja Boba Templtona, nakon toga sam radio za celokupnu kanadsku radiodifuznu industriju. Dopalo mu se ono što sam radio na mojim seminarima jer je to bilo u skladu sa njegovim načinom razmišljanja. Bob Templlon je postao fasciniran zakonima univerzuma, naročito Zakonom polariteta ili, kako se često naziva, Zakonom suprotnosti. Ovaj zakon jasno kaže da sve ima svoju suprotnost. Ne možete imati gore a da nemate dole, toplo bez hladnog ili unutra bez spolja. Na isti način, ako možete da shvatite zašto ne može da se uradi nešto što želite, po tom zakonu, vi morate biti u stanju da shvatite kako može biti urađeno. Ljudi koji postižu velike stvari su svesni negativnog, ali oni daju svu svoju mentalnu energiju onom pozitivnom. Posle seminara, Bob Templton se vratio u svoju kancelariju. Rekao mi je da je bilo kasno ali jednu ideju je pokupio i ona ga pokrenula. Ona ga je takođe navela da se posveti tome da podigne milione dolara i da ih da ljudima koji su bili zahvaćeni tornadom, i hteo je da podigne novac odmah! ŠtaviŠe, nije ga dalje interesovalo zašto ne može. Sledećeg petka je pozvao sve svoje izvršne direktore u Telemediji u svoju kancelariju. Na vrhu dijagrama, tamnim slovima, napisao je tri trojke. Rekao je svojim izvršnim direktorima: „Kako bi vam se dopalo da podignete tri miliona dolara, tri dana od danas, za samo tri sata i da date taj novac ljudima u Beriju?“ U prostoriji je zavladala tišina. Najzad je neko rekao: „Templtone, vi ste ludi. Nena apsolutno nikakvog načina da podignemo tri miliona dolara, za tri sata, za tri dana od danas!“ Bob je rekao: „Sačekajte trenutak. Nisam vas pitao da li možemo ili čak da li treba to da uradimo. Samo sam vas pitao da li biste voleli.“ Bob Templton je bio mudar; on je apelovao na milosrdnu stranu njihove prirode. Bilo je važno da oni koji su prisutni priznaju da je to nešto što žele da urade, Bob Templton je znao da ta njegova nova ideja može da pokaže svakome kako da postignu sve što žele radeći u skladu sa pomenutim zakonom. Oni su svi rekli: „Naravno, voleli bismo.“ On je zatim iscrtao veliko T ispod tri trojke. Sa jedne strane je napisao- „zašto ne možemo“, a sa druge – „kako možemo“. Ispod reči – „zašto ne možemo“ – Bob Templton je nacrtao veliko X. Kada je stavio X na dijagram, rekao je: „Sada nema mesta da zabeležimo ideje kojima objašnjavamo zašto ne možemo da podignemo tri miliona dolara, za tri sata, za tri dana od danas, 77

bez obzira na to koliko one mogu izgledati razložne.“ Nastavio je sa objašnjavanjem: „Kada neko izgovori ideju koja sugeriše zašto ne možemo, svi drugi moraju uzviknuti koliko god mogu, Sledeća. To će biti naša komanda da pređemo na sledeću ideju. Ideje su kao automobili na vozu, jedna uvek sledi drugu. Govorićemo Sledeća dok se ne pojavi pozitivna ideja.“ Bob se nasmešio i nastavio da objašnjava da „nasuprot X, na drugoj strani dijagrama, direktno ispod reči – „kako možemo“ – zapisaću svaku ideju koje se budemo setili u vezi s tim kako možemo da podignemo tri miliona dolara, za tri sata, za tri dana od danas.“ Takođe je predložio veoma, ozbiljnim tonom glasa da niko neće izaći iz prostorije dok ne smisle način. „Nećemo samo razmišljati o tome kako možemo da podignemo odmah tri miliona dolara, već, pošto stvorimo ideje, mi ćemo ih sprovesti!“ Ponovo tišina. Najzad, neko je rekao: „Možemo da napravimo radio emisiju za celu Kanadu.“ Bob je rekao; „To je odlična ideja“, i zapisao je ispod „kako možemo“. Pre nego što je zapisao na desnoj strani dijagrama, neko je rekao: „Ne možete da napravite radio emisiju za celu Kanadu. Mi nemamo radio stanice po celoj Kanadi!“ Pošto je Telemedia imala samo stanicu u Ontariju i Kvebeku, morate priznati da je to bio valjan prigovor. Međutim, neko u dnu prostorije je slabim glasom rekao: „Sledeća“. Bob Templton je odgovorio; „Uraditi radio emisiju je ono kako možemo. Ova ideja ostaje.“ Ali ovo je zaista zvučalo kao smešna ideja, jer su radio stanice veoma konkurentski nastrojene. One obično ne rade zajedno i navesti ih da to urade bilo bi praktično nemoguće prema uobičajenom načinu razmišljanja. Odjednom je neko predložio: „Mogli biste da pozovete Harvija Kirka i Lojda Robertsona, najveća imena u svetu radiodifuzije u Kanadi, da budu glavni spikeri u emisiji.“ Ova gospoda su spikeri nacionalnog glasa u kanadskoj televizijskoj industriji. Neko je jasno izgovorio: „Oni neće ići na radio.“ Ali, tada je grupa uzviknula „Sledeća“. Bob je rekao da se upravo tada energija premestila; svi su bili uključeni i bilo je apsolutno neverovatno kojom brzinom su počele da teku kreativne ideje. To je bilo u petak. Sledećeg utorka imali su opšti sastanak, na kome su se pedeset radio stanica, iz cele zemlje, složile da rade zajedno u dobrotvorne svrhe. Oni su osećali da nije važno čija je zasluga, dokle god ljudi u Beriju dobijaju novac. Harvi Kirk i Lojd Robertson su bili spikeri u emisiji i uspeli su da podignu tri miliona dolara, za tri sata, za tri radna dana! Vidite, možete imati šta god hoćete; sve je moguće kada se usredsredite na to kako možete i kažete „sledeća“ za svaku ideju koja vam govori zašto ne možete. Ovo bi mogla bili teška vežba u početku, međutim kada istrajete u tome da govorite „sledeća“ za bilo koji i za sve negativne koncepte, tok pozitivnih ideja će pokuljati u vaš neverovatni um. Alfred Adler, renomirani psiholog, skovao je neobičnu rečenicu „Zahvalan sam ideji koja me je iskoristila.“ Ne može biti ni najmanje sumnje da kreativne ideje, mislima okrenute napred, doslovno ulivaju novi život u svaki delić vašeg bića. One bude onaj deo vas za koji nikada niste ni znali da je uspavan. Bob Templton nikada nije dobio ni pet centi za ulogu vođe koju je odigrao u organizovanju pedeset radio stanica iz cele Kanade, za podizanje tri miliona dolara za 78

ljude iz Berija, u Ontariju u Kanadi. Međutim, morate imati u vidu da je ovo zaista uređen univerzum; božji način na koji on vodi ovu emisiju je precizan – dobro se dobrim vraća. Podelio sam ovu priču, kada se dogodila, s dvojicom mojih dobrih prijatelja, Džekom Kenfildom i Markom Viktor Hensenom. Bili su toliko zaintrigirani pričom, da su je objavili u svojoj knjizi Pileća supa za dušu. Nedavno sam radio satelitsku televizijsku emisiju za RE/MAX Nekretnine sa Markom Viktor Hensenom. Rekao mi je da su, po poslednjem proračunu, prodali šest miliona primeraka svoje knjige. Takođe mi je rekao da stalno dobijaju pisma ljudi koji su pročitali „priču o tri trojke“ i koji je koriste da bi izveli sličnu mentalnu čaroliju u svom životu. Razmislite o tome, milioni i milioni ljudi uspevaju da ostvare pozitivne stvari u svom životu jer Bob Templton nije hteo da sluša razloge zašto on i njegovo osoblje ne bi mogli da podignu tri miliona dolara, za tri sata, za samo tri dana pošto su došli na genijalnu ideju. Uzgred, Bob Templton mi je rekao da su on i njegovo osoblje stvorili naviku „pravljenja koncepta tri trojke“ onoga što hoće i, kao rezultat toga, nastavio je dalje i postao direktor NjuKep radiodifuzne kompanije, veoma profitabilne korporacije, sa stanicama po celoj Kanadi. Moje mišljenje je da je Bob Templton učvrstio silu za dobrim koje će ga slediti gde god da ode. Profit je postao njegovo drugo ime. Počnite odmah sa „tri trojke“ sa svim što želite i profit će vas takođe slediti.

DESETO POGLAVLJE Davanje Trudio se da dobije, A ipak njegova kasa bila je prazna. Uzviknuo je mudracu, Glasom oštrim i željnim; Molim te reci mi kako da uspešan postanem? A mudrac mu je odgovorio, „Da bi dobio dati moraš.“ Što se tiče davanja upitao je, „Šta moram da dam?“ Jedva hleba da imam, A od nečega živeti moram; Ali bih se poslužio u obilnoj radnji Života, Došao je odgovor mudraca: „Onda moraš više dati.“ Lekciju je naučio; Dobijanje je zaboravljano, Okrenuo se ka čovečanstvu Uz novu zadobijenu ljubav. Kada je dao sebe koristeći drugima. Radost je preplavila njegove dane, Jer se obogatio u davanju. 79

Artur Vilijam Bir

VAKUUMSKI ZAKON PROSPERITETA (posvećeno tetki Mardž)

Priroda se apsolutno gnuša vakuuma. Zahvaljujući Mardž to se ostvarilo Moram posvetiti ovo poglavlje mojoj tetki Mardž, kao znak pohvale njene detinjaste vere u ovaj najveći zakon, i njenog du bokog razumevanja tog zakona, koji upravlja nečijim uspehom. Čak i danas, retko se desi da je posetim a da mi ona ne izrazi iskrenu zahvalnost, jer sam je naučio toj velikoj istini o „vakuumskom zakonu prosperiteta. Zahvaljujući tome što je stekla to znanje, Mardž i njena porodica uživaju mnoge životne pogodnosti koje ranije nisu mogli da dožive. Štaviše, jednostavna istina glasi da oni još uvek ne bi uživali u tim „lepim stvarima u životu“, da ona nije stekla tu svoju novu svesnost. Iako je Mardž moja tetka, ona je samo par godina starija od mene, i dobri smo prijatelji još od detinjstva. Mardž i njenu porudicu jako volim. Prema tome, ne bi trebalo da iznenađuje to što sam imao veliko zadovoljstvo da delim sa Mardž i njenom porodicom ideje koje su sadržane u ovom poglavlju, tokom mnogih godina. Za mene je predstavljalo istinsku radost što sam imao priliku da vidim kako primenjuju to novo znanje, na takav način da danas žive svoj život na potpuno nov način. Mardžino prvo upoznavanje sa ovim dinamičnim zakonom datira od pre otprilike deset godina, od vremena kada je ona sa svojom porodicom prisustvovala nizu seminara, koje sam vodio u to vreme, na temu „prosperiteta“. Ubrzo nakon što su seminari završeni, posetio sam Mardž u njenoj kući. Ona, njen suprug Don i ja smo razgovarali o mnogim idejama – od kojih su sve bile na temu prosperiteta. U jednom trenutku, tokom našeg razgovora, pokrenuto je pitanje „njihove kuće“. Mardž je pogledala svoju dnevnu sobu i postala vidno uznemirena i ljutito izjavila da „joj je dosta toga da živi onako kako su dosad živeli.“ Zatim je pokazala zavese u dnevnoj sobi i rekla: „Znaš, mrzim ove stare zavese.“ Nasmešio sam joj se i odgovorio: „Ne, ne mrziš ih Mardž, ti ih voliš. Inače ih ne bi držala toliko blizu sebe.“ Nastavio sam: „Jedine stvari koje imamo u životu su one stvari koje volimo ili su u skladu sa nama.“ Mardž mi je rekla da joj je teško da prihvati ideju da zaista može „biti u ljubavi“ sa nečim što smatra krajnje nedopadljivim. Sada je Don bio potpuno uveren da oboje „nismo pri sebi“; Mardž zato što uopšte pokušava da razume ono što sam objašnjavao, a ja zato što sam zaista verovao u to! I pored toga sam nastavio sa objašnjenjima i obavestio ili da ako neka osoba ostaje i dalje u blizini nečega – bilo da je u pitanju druga osoba ili predmet – to može biti samo zato što je ta osoba u harmoničnim vibracijama sa njima ili sa tim. Objasnio sam da je razlog za ovu moju tvrdnju to što je „ljubav“ samo druga reč za rezonancu ili harmonično vibriranje. Najzad, rekao sam im da je ono što sam upravo rekao zakon univerzuma. (Da li su ili nisu u potpunosti to razumeli, ili čak poverovali u to, nije menjalo stanje stvari). Objasnio sam Mardž da kad bi bilo tačno da mrzi te zavese – kako je tvrdila – ona bi ih već skinula, oprala i dala Crvenom krstu ili Armiji spasa ili nekoj dobrotvor80

noj organizaciji koja bi mogla da ih upotrebi u dobre svrhe. Don me je zbunjeno pogledao. Zatim je odlučno izjavio da „ona ne skida te zavese, jer nemamo čime da ih zamenimo, niti možemo da priuštimo sebi da kupimo druge.“ Sećam se da sam mu odgovorio: „Don, molim te da razumeš, nikada nećeš okačiti nove draperije, ili nove zavese, sve dok najpre ne napraviš mesta za njih.“ „Zaista“, nastavio sam, „prava tajna koja stoji iza vakuumskog zakona prosperiteta jeste da ako date stare zavese, automatski ćete napraviti mesta za nove.“ Drugim rečima, ne možete nešto da dobijete dok niste spremni da nešto date. (Imajte, međutim, u vidu da „davanje“ znači potpuno prepuštanje ili potpuno ostavljanje nekom drugom). Naravno, osoba koja je vezana jedino za materijalni svet veoma teško može da razume, a kamoli primeni ovaj koncept. Razgovarali smo još malo o prethodno prikazanim detaljima, a zatim se Mardž pokrenula na akciju. Počela je da skida zavese iz dnevne sobe koje je gledala besno toiike godine. Zahvaljujući tome, ona se istog trenutka oslobodila izvora frustracija koje su trajale toliko godina. Jer svaki put kada bi pogledala t& draperije, ili čak mislila o njima, veoma negativna slika bi odmah preletela kroz njen um. Ona bi se tada pomerila u negativne vibracije, i time počinjala da privlači u svoj život više onih stvari koje nije želela. Kada je počela da skida draperije sa zakački, Don samo što nije pukao od besa. Uprkos tome, Mardž nije odustajala, čak ni na njegovo protivljenje, i nastavila je da radi shodno ideji koju sam posadio u njen um. Donov odgovor je sada samo bio: „Pa, pretpostavljam da ćemo morati sada da kupimo nove, svidelo mi se to ili ne.“ Zatim sam im objasnio da ne treba da brinu o tome kako će dobiti nove zavese. Važno je bilo da će oni uskoro imati ono što im treba. Objasnio sam da nije toliko teško shvatiti razlog za to; najjednostavnije rečeno, „ljudima će uskoro dosaditi da žive svoj život kao u akvarijumu.“ Jedno vreme su Don i Mardž živeli bez ikakvih zavesa na prozorima. Ali onda jednog dana kada sam ih posetio, Mardž je imala zavese koje je htela, i imala ih je tamo gde ih je htela! Malo po pomalo, svesnost o ovoj velikoj istini počela je da se uvlači u njenu svest. Ubrzo zatim, u njihovoj dnevnoj sobi nije ostao nijedan komad nameštaja. Mardž se umorila od toga da živi sa tim nameštajem toliko godina, tako da ga je jednostavno dala nekome. Time je automatski stvorila prostor koji joj je bio potreban za dobre stvari koje je želela. Ubrzo je ceo njihov dom bio u potpunosti ponovo namešten i preuređen, i sada ona ima sve „upravo onako kako želi.“ Pre nekoliko dana, moja supruga i ja smo bili u poseti Donu i Mardž u njihovoj kući. Dok smo se vraćali, Linda mi je rekla: „Njihova kuća izgleda zaista lepo, zar ne?“ Nisam mogao da se ne nasmešim, znajući poreklo toga i budući da sam bio sastavni deo mnogih „bitki“ koje su se odigrale, svaki put kada je nešto izbačeno iz kuće. Poslednji put kada sam razgovarao sa Mardž, rekla mi je: „Zar nije neverovatno, koliko može izmeniti tvoj život samo malo znanja. Treba samo malo da naučiš da bi dobio mnogo više.“ Ta izjava je zaista tačna. Jer, samo malo svesnosti donosi ogromne razlike u rezultatima. Prema tome, upitajte se, šta je to oko vas što vam se zaista ne dopada? Zatim upitajte sebe zašto to jednostavno ne spakujete, date nekome, i napravite prostora za dobre stvari koje zaista želite. Zapamtite, ovaj „zakon“ o kome sam govorio, važi za svaki aspekt vašeg života. 81

U brojnim prilikama, tokom mojih seminara, izlagao sam ovaj zakon. Objasnio sam slušaocima da, iako skoro svako želi da ima novu odeću, većina ljudi nema mesta u svojim ormanima da okači novu odeću. U stvari, kada kačite nešto u orman, verovatno morate da pomerite drugu odeću u stranu, da bi stala još jedna vešalica na šipku. Međutim, ironija je u tome što većinu te odeće, koja je okačena u vašem ormanu, verovatno čak ni ne nosite! Dok ovo govorim, svestan sam da je neki komad vaše odeće možda veoma skup, tako da ga se nerado oslobađate. Međutim, znate isto tako dobro kao i ja da neki komad te odeće koja je okačena u vašem ormanu, tu stoji jednostavno zato što vam nije udobno kada ga obučete (nešto vam se ne dopada u njemu). Prema tome, svesrdno vam preporučujem da takvu odeću jednostavno date nekome. Kada to budete uradili, automatski ćete napraviti prostor za novu odeću koja će neizbežno slediti. Sastavite sledeći projekat i zatim ga sprovedite, i to odmah. Proverite svoj sopstveni orman veoma pažljivo – „pročešljajte ga gustim češljem“ – i zatim uklonite svu odeću koju više ne nosite. Kada to budete uradili, jednostavno je dajte nekome. Kada to uradite, stvarate vakuum ili prazninu. Štaviše, pošto se „priroda gnuša vakuuma“, proći će samo relativno kratak vremenski period dok vaš orman ne bude ponovo pun odeće. Samo će ovaj put on biti pun odeće koju zaista želite da nosite. Proces koji sam spomenuo je beskrajan. Prema tome, to treba da planirate da praktikujete svakog dana svog života. Drugim rečima, morate stalno „praviti prostor“ za dobre stvari koje želite. Ovu informaciju stalno držite u prednjem delu uma; jer ključni element u ovom vakuumskom zakonu prosperiteta jeste da morate pustiti staro pre nego što napravite mesta za novo. Još jedno upozorenje: nikada ne prodajte stvari koje više ne želite – poklonite ih. Shvatam da ovaj savet može izgledati da je u suprotnosti sa načinom na koji ste „uslovljeni“ da živite; ali morate razumeti da „ako dajete onda ćete i dobiti“. Sa druge strane, ako budete prodali te stvari, novac koji ćete dobiti od njih će biti sve što ćete na kraju i dobiti. Ovo može zvučati kao prilično čudan stav, ali je bez obzira na to jedini ispravan. Molim vas da shvatite, nikada ne možete suviše davati nešto. I pored toga, kada dajete, očekujte da dobijete nešto za uzvrat. Veoma retko ćete dobiti iz onog izvora kome ste dali. Ali, morate sigurno dobiti, kao što kiša mora pasti kada se sudare dva oblaka. Prema tome, sticanje dobre osnove za ovaj univerzalni zakon biće od velike lične koristi za vas. Takođe ne zaboravite da nisu u pitanju neki posebni ljudi ili neke posebne stvari, već to da „imate posla“ sa beskrajnom moći koja funkcioniše na veoma precizan način. Kao posledica toga, kad god poželimo da dobijemo nešto novo u životu, moramo pokrenuti proces tako što ćemo stvoriti prostor za to! Ovaj „zakon“ važi ne samo za naš fizički svet, već i za naš mentalni svet. Zato treba da razumete, uvek kada poželimo da gajimo nove ideje, pre toga moramo biti spremni da „pustimo stare“ ili da izazovemo neke od naših novih ideja. Na žalost, postoji veoma veliki deo populacije koji ima izuzetno velike teškoće u postizanju ovog cilja. Zbog toga, ti „zabrinuti“ ljudi često u isto vreme gaje suprotne i kontradiktorne ideje. Oni prožive ceo svoj život u stanju oscilovanja, razmišljajući „uradi ovo, nemoj ovo, ti radi to, nemoj to,“ i tako dalje. Ovo mentalno stanje se 82

obično naziva „neodlučnost“ i vodi ka značajnoj mentalnoj patnji i zbunjenosti. Znajte da „neodlučnost“ ili „zbunjenost“ može biti jedan od najvećih uzroka – ako ne i najveći – koji ljude sprečava da postignu velike stvari u svom životu.

Zašto se držimo starog Zašto se toliko grčevito držimo starih ideja ili starih stvari? Nemam nikakvih dilema da ćete se složiti da je to intrigantno pitanje. U stvari, toliko je intrigantno da ako biste ovo isto upitali hiljadu različitih ljudi, verovatno biste dobili dovoljno odgovora da ispunite čitavu knjigu. Na žalost, skoro svi odgovori koje biste dobili, bavili bi se sekundarnim, a ne primarnim uzrocima, ovog užasnog problema. Ako biste otišli direktno na primarni uzrok problema, vi biste uskoro otkrili da, iako je on duboko sakriven u svakom pojedincu, praktično je isti za svakoga. Ne dozvolite da vas više držim u neizvesnosti – odgovor na to pitanje je sledeći: držimo se starih ideja i starih stvari, jer nemamo dovoljno vere u svoju sposobnost da dobijemo nove ideje i nove stvari. Ovo naravno vodi ka stanju nesigurnosti, koje potiče, u korenu, od nesposobnosti da razumemo ko smo i šta smo. A nedostatak poznavanja vašeg pravog odnosa sa beskrajnom moći uvek će vam donositi iskrivljenu sliku sebe samog. Prema tome, morate doći do tačke gde shvatite da vaše „pravo ja“ ne poznaje ograničenja, da ste, u suštini, vi sasvim sposobni da imate, uradite ili budete praktično sve što želite. Ali, kada ljudi ne uspevaju da shvate ovu osnovnu istinu, kada su iskreno uvereni da su njihove mogućnosti postizanja cilja ograničene i da njihova prava sigurnost leži u novcu ili stvarima, oni će se plašiti da urade nešto novo. Zaista, nije velika mudrost shvatiti da će oni hteti da se drže onoga što već imaju, a zatim će pokušati da sakupe čak više tog istog. Ako želite tako, možete isprobati na sebi ovaj vakuumski zakon prosperiteta i to na veoma praktičan i jednostavan način. Samo uzmite običnu šolju i postavite je na sto, ili na vaš radni sto. Zatim upitajte sebe da li možete da stavite bilo šta drugo tamo gde stoji ta šolja. Odgovor je, naravno, da ne možete; bar ne dok ne uklonite tu šolju. Isti princip važi kod nekog dela nameštaja. Prema tome, dokle god vaša fotelja stoji tamo gde trenutno stoji, ne možete staviti novu fotelju na njeno mesto. Slično tome, dokle god je vaša odeća okačena tamo gde jeste, ne možete staviti novu odeću na njeno mesto. Isti princip se takođe može primeniti u svetu ideja. Na primer, ako imate neku ideju u vašem umu koja predlaže da treba da putujete na istok, a zatim se odjednom pojavi druga ideja u vašem umu predlažući vam da treba da putujete na zapad, samo po sebi se razume da ćete biti u ozbiljnoj dilemi. Jer apsolutno ne postoji nijedan način da putujete u isto vreme u oba pravca. Naravno, veoma je bitno da „pustite“ jednu ideju, pre nego što budete mogli da krenete u akciju sa drugom. Razlog za ovo je, kao što smo već rekli, što sa „priroda zaista gnuša vakuuma“. Prema tome, ako iskreno želite da dobijete nešto novo, najpre morate napraviti mesta za to tako što ćete se otarasiti onoga što je staro. Ovo je gvozdeno životno pravilo, a ipak, jedna osoba od hiljadu razume to. Pored toga, kada čak i sretnete tu 83

jednu osobu od hiljadu njih, videćete ispred sebe nekoga ko ne samo da živi izuzetno udobno, već se i kreće napred svakog dana u svom životu; i to zaista brzim tempom. Zato isprobajte ovaj zakon u svom životu. Upotrebite ideje koje su sadržane u različitim poglavljima ove knjige i videćete da zakon deluje svaki put – nikada ne „omane“.

Otklonite smetnje iz svog uma Bog sebe nikada ne izražava nikako drugačije osim u savršenom obliku. Prema tome, ako postoji neka nesavršenost, ona je uvek rezultat našeg pojedinačnog ili kolektivnog načina razmišljanja. Dakle, nije potrebno da se držite bilo čega iz straha da ćete to izgubiti.“ U stvari, istina je da nikada nećete istinski uživati ni u čemu čega morate da se „držite“, jer je sloboda apsolutno neophodna u svim negativnim oblastima vašeg života ako hoćete da izrastete u zaista veliko ljudsko biće, a sasvim ste sposobni da to postanete jednog dana. Drugačije rečeno, energija mora da teče kroz vas slobodno, bez ikakvih prepreka, ako hoćete da dođete do stvari koje želite. U ovom trenutku možete upitati „koje su to prepreke“ koje pominjemo. Dopustite da navedem neke od njih. One uključuju sumnju, krivicu, ozlojeđenost i bilo koju misao nedostatka ili ograničenja. One uključuju svaku negativnu ideju koja ima tendenciju da blokira tok kreativne energije, ka vama i kroz vas. Na primer, možete da pokušavate da u svom umu dobijete lepu sliku, koja bi prouzrokovala da se divno osećate, a ipak da zbog tih „inhibitora“, kao što se ponekad nazivaju, na kraju imate samo frustraciju. Vaš problem je – bilo da to shvatate ili ne – taj što niste stvorili prostor za lepu sliku koju pokušavate da stvorite. Prema tome, morate se odlučiti da zaboravite na sve te prepreke, da biste omogućili sebi da stvorite prostor za stvari koje želite. Treba da zamislite vaše telo kao da je instrument kroz koji teče nefizička, kreativna energija. Treba da ga uporedite sa običnim baštenskim crevom, koje možda koristite da zalivate baštu iza kuće. Pretpostavimo, za trenutak, da odlučite da zalijete cveće ispred kuće. Da biste to uradili, morate odvući crevo do prednjeg dela dvorišta. Ali dok ga vučete, pretpostavimo da napravite petlju na crevu i čim ga povučete — što vi niste znali — ono se uvije. Iako ima mnogo vode na izvoru, na cveće će voda curiti iz creva, kap po kap. Razlog za to jeste u tome što prevoj na crevu sprečava protok vode, koja bi mogla, da joj je dozvoljeno da slobodno teče, da udahne novi život biljkama. Na sličan način, negativni koncepti koje držite u glavi sprečavaju protok energije, koja bi mogla, kada bi joj bila pružena prilika, da udahne novi život vama i vašim uspesima u životu. U slučaju baštenskog creva, odmah biste istražili da biste pronašli uzrok prekinutog protoka vode. Kada biste pronašli smetnju, nastojali biste da je otklonite, tako da voda može slobodno da teče u ravnomernom mlazu. Proces koji sam opisao za baštensko crevo je potpuno isti proces koji morate pokrenuti, lično, u pogledu svog veličanstvenog uma. Odnosno, morate zaboraviti da sve smetnje koje vas sprečavaju – razmrsite mentalne petlje – i odmah ćete uvideti da ne postoj i nedostatak kreativne energije na tom izvoru. U suštini nikada nije bilo niti 84

će biti ikakvog ograničenja. Mentalne „petlje“ koje ste nepažnjom – i najverovatnije – nesvesno izgradili, zapravo ograničavaju protok moći koja daje život i koja kasnije transformiše vaše rezultate koje dobijate u životu. Svako poglavlje u ovoj knjizi ističe različite koncepte, koje morate početi da koristite, ako hoćete da uživate u blagodetima koje možete izvući time što ćete jednostavno dopustiti ovoj moći da slobodno teče kroz vas. Sada ste pročitali celu knjigu. Želeo bih da vam predložim da se vratite na početak knjige, da uporedite rezultate koje sada dobijate u životu sa rezultatima koje biste mogli da dobijete, ukoliko na pravi način iskoristite svaku ideju. Proučite svako poglavlje veoma ozbiljno – ali u opuštenom stanju – i nastavite da radite na svakoj ideji dok ne postane fiksni deo vaše strukture ličnosti. Zapamtite, bez obzira na to kakvi vam vaši razultali sada mogu izgledati, vi ste zaista rođeni kao bogata osoba. „Božji dar vama je više talenata i sposobnosti nego što ikada možete u toku životu upotrebiti. Vaš dar Bogu je da razvijete i iskoristite što više možete talenata i sposobnosti, u toku svog života.“ Stiv Bov

POČETAK Ti i samo ti Čak i kod svake vlati trave i kod svake snežne pahulje ima bar malo razlike... Znaš, ne postoje dve iste. I nešto malo, kao što je zrno peska, i svaka ogromna zvezda stvoreni su sa OVIM na umu: Da budu onakvi kakvi jesu! Koliko je glupo imitirati i koliko je bespotrebno pretvarati se! Jer svako od nas dolazi iz GLAVE onog, čije ideje nikada ne nestaju. Uvek će biti samo JEDAN JA koji će pokazati šta umem A i ti treba da budeš veoma ponosan, jer postojiš samo JEDAN TI. Tu sve počinje sa tobom, divnim neograničenim ljudskim bićem. 85

Džejms T. Mor

ZAHVALNICE Dokle god dopire moje sećanje, uvek su se našli ljudi koji su želeli da mi pomognu da poboljšam različite aspekte svog života. Prvih dvadeset pet godina, uglavnom sam odbacivao ovakvu pomoć; poslednjih dvadeset pet godina, zahvalno sam je prihvatao. Sve što sam postigao što je imalo nekog uticaja u najvećoj meri je bilo zahvaljujući pomoći drugih. Ovo su neki ljudi kojima bih želeo da izrazim zahvalnost:

Džo Farkaš Džo je postao moj veoma blizak prijatelj koji mi je pružio mnogo više nego što bih ikada mogao da uzvratim. On je u velikoj meri odgovoran za završetak ove knjige. Džo je proveo stotine sati „glancajući“ moje ideje, i pretvorio je nekoliko hiljada stranica ideja u grubim crtama u „pitki“ rukopis za izdavača. Kada pročitate sve ove stranice, shvatite da je mnogo toga od Džoa Farkaša utisnuto zajedno sa štamparskom bojom.

Lois Vord U većini prilika izjavio sam da Lois mora biti, bez ikakve dileme, jedna od najkompetentnijih osoba sa kojima sam imao zadovoljstvo da radim. Lois je otkucala svaku stranicu ove knjige, iznova i iznova, mnogo puta. Bilo je hiljade izmena i svaki put sam joj vraćao stranicu, ili poglavlje, da ponovo otkuca. Nijednom se nije požalila. Kasno noću, rano ujutm i tokom dugih vikenda, kucala je po tastaturi i uvek sa osmehom. Svi bismo od Lois mogli da naučimo nešto o stavu. Džo i Lois su zapravo uradili onaj težak, naporan i iznurujući posao da bi omogućili nastanak ove knjige.

Margerit Proktor Moja majka je odličan primer onoga o čemu govori ova knjiga. Ona je celoj našoj porodici bila prava inspiracija i svi je mnogo volimo. Kada je imala razloga da veruje da neću uspeti, ona mi je stalno govorila da mogu da uradim bilo šta. To pozitivno seme koje je posadila u baštu mog podsvesnog uma, samo je imalo dug inkubacioni period. Još uvek bih živeo u mraku da nije bilo njene pomoći.

Rejmond Daglas Stenford Rej je bio najbolji prijatelj koga ću ikada imati. Iako Reja nema već godinama i zaista mi nedostaje, on i dalje utiče na mene i moj život. Rej i njegova žena Lin su imali ogroman uticaj na moj razvoj. Rej ne samo da je bio mudar, već je imao jedinstven način da navede osobu da uvidi istinu. Mnogo puta me je naljutio zbog svojih otvorenih prekora, ali ću mu biti zauvek zahvalan, jer me je naterao da razmišljam. 86

Liland Val Van De Vol Moj učitelj; skoro da izgleda da Val ima direktan vezu sa beskrajnom inteligencijom, koja je stalno otvorena. Tokom skoro deset godina, proveo sam mnoge sate svakog dana proučavajući ljudski potencijal, a opet je i dalje predstavljao nesklopljivu slagalicu u mojoj glavi. Valu je trebalo samo dva sata da mi pokaže kako da složim delove. Od njega sam naučio više nego od bilo koga drugog koga sam ikada upoznao. Uvek ću mu biti dužnik, a i vi ćete, kada završite ovu knjigu.

Ben Hjuz Dobar prijatelj i najveći centar uticaja kojima se može samo nadati jedan prodavac. Ben je verovatno bio odgovoran, direktno ili indirektno, za najmanje polovinu prodaja koje sam obavio tokom proteklih deset godina. Može izgledati neverovatno, ali ipak to je istina. Verujem da Ben zna koliko to cenim.

O AUTORU Već više od trideset godina, Bob Proktor podučava hiljade ljudi širom sveta. Njegova lista klijenata uključuje korporacije kao što su Metropoliten osiguranje, PrudenŠal, Malezija Erlajns i Re/Max nekretnine. Nakon rada sa Erlom Najtingejlom i Lojdom Konantom u Čikagu, ranih sedamdesetih, Bob je počeo da razvija svoje sopstvene programe za seminare. Od tada je širom sveta držao seminare Kako postići cilj, Izazov za vaš potencijal, Formula uspeha, Model za milion dolara, Drevne tajne prodaje. Zaraditi proviziju i Rođeni ste bogati. Njegova knjiga, Rođeni ste bogati, godinama je međunarodni bestseler. Bob je bio prisutan u brojnim člancima, novina i časopisa, kao i u radio i televizijskim programima.

87

NAVIKA ZA POSTIZANJE USPEHA Navika je najmoćnije oružje tog unutrašnjeg čoveka koga moramo da pobedimo u želji da promenimo svoj život. Svako od nas živi u nekom stanju svesti, a to stanje svesti se brani podmuklom navikom. Navika se ponaša popout živog organizma unutar nas, koji se bori za svoj opstanak. Veoma je moćna, podmukla i oprezna. Stražari nad ulaznim vratima podsvesti i kontroliše sve informacije koje stižu putem percepcije, ali isto tako stražari i u samoj podsvesti. Bilo koja ideja da dođe iznutra, loša navika vešto pronalazi opravdanja protiv te ideje. Uspešna ideja bi značila promenu i uništenje loše navike. Oružja navike jesu opravdanja i odugovlačenje. Koliko puta nešto pomislimo da uradimo, a onda nam odjednom padne na pamet nekoliko protivideja, naših pretpostavki da to nešto ne može da uspe. Opravdanja pokušavaju da nas zadrže u istom stanju svesti bez pokušaja neke promene. Neki ljudi čitav život ostanu u jednoj tački zbog ovih opravdanja. Odugovlačenje još nazivamo mentalnom lenjošću. Kada god napravite plan, vi odugovlačite njegovo sprovođenje u delo. Često nam nije jasno zašto se to dešava, ali odgovor je jednostavan. Navika je moćna i ne želi da je promenite. Ona vas je smestila u komfornu zonu i može živeti ceo život u njoj. Odugovlačenje ima ogroman arsenal oružja. Rešili ste da od sutra (obratite pažnju na ovo) nešto promenite. Od sutra počinjete da čitate nekog autora. Od sutra počinjete da vežbate. Od sutra ćete zvati svog mogućeg poslovnog partnera. Odlaganje počinje već sada, odmah nakon vašeg rešenja da nešto promenite pa vam kaže: “od sutra”. Umesto da sada krenemo da nešto radimo, mi kažemo od sutra ćemo. I u samom startu smo više od 80% želje za promenom dozvolili da sami uništimo. Ukoliko uspešno ipak prebrodimo ovaj deo, odugovlačenje ima nove taktike. Kada sutra počnemo da učimo ili da radimo na svom planu, odjednom se na TV-u slučajno pojavljuje emisija koju baš mi volimo. Odjednom dobijamo poruku da dan provedemo izvan kuće u divnoj šetnji. Ukoliko i ovaj deo uspešno prebrodimo, navika ima novi plan koji može voditi od pojave jako neprijatnih scena (koje smo ranije posejali) do pojave nekih bolesti. Rešili ste da od ponedeljka krenete u realizaciju vaše želje, ali ste tokom noći ostavili otvoren prozor i ujutru se budite s povišenom temperaturom, prehladom i vaš razum vam kaže da niste u stanju sada da to uradite. Izgubili ste još jednu bitku protiv navike. Rešili ste da krenete da radite imaginacije, ali čim zatvorite oči i počnete da zamišljate, zazvoni vam telefon, neko vas pozove, napolju nešto čujete, ne možete jasno da uhvatite određenu scenu. Navika zna da ako stvorite novu naviku redovne imaginacije, promena će biti neizbežna. Međutim, navika ima i svoje dobre strane. U istoj meri u kojoj vas štiti od dobrih uticaja kada hoćete u životu da idete na gore, tako vas štiti i od loših uticaja kada krenete na dole. Ona samo verno čuva određeno stanje svesti i isto tako uspešno se bori protiv siromaštva, bolesti ukoliko ste u stanju svesti zdravlja i bogatstva. Zato, ako nekada posmatrate komšiju koji je duže od 20 godina bogat, znajte da je to zasluga navike. Taj čovek je navikao da bude bogat i njegova navika, u skladu s unutrašnjim 88

mislima i harmonijom, mu pokazuje nove izvore novca. Borba protiv loše navike jeste razvijanje svesnosti o njenoj prisutnosti u svakodnevnom životu. Morate da se postepeno borite protiv navike. Nikako naglo, jer naglim pokušajem dobićete zapanjuće kontra napade od navike da će vas mesecima držati u odugovlačenju. Ako želite da radite dnevno po sat vremena imaginacije, krenite sa po jednim minutom. Hoćete da ove nedelje pročitate neku novu knjigu posle dugo vremena? Pročitajte 20 strana umesto cele knjige. Ako želite da počnete da se bolje hranite i vežbate, počnite sa vrlo malim neprimetnim izmenama. Postepeno ćete stvoriti nove radne i životne navike. Uz nove navike, prelazite na novi nivo svesti. Na novom nivou svesti proširuje se vaš fokus za prilikama i postepno vi postajete druga osoba. Ono što je važno jeste da shvatite da je upornost ovde ključna. Morate ostati uporni u svojim ciljevima. Promena će sigurno zahtevati određeno vreme, ali kada dođe, doneće najlepše moguće plodove.

Primena univerzalnog zakona prirode koji operiše u nama i kroz nas Zakon privlačnosti, zakon uzroka i posledice, zakon svesnosti operiše svake sekunde i dok smo budni i dok spavamo. Nama nedostaje svesna primena zakona dok hodamo budni. To je jedino što stoji na putu između nas danas i naših snova. Već smo pominjali naviku koja štiti naše trenutno stanje svesti, pa nam kroz dnevne drame odvlači pažnju od naših želja. Navika može da se zameni s novom boljom navikom koja će nas primorati da učestvujemo u novoj životnoj dnevnoj sceni koja će u određenom vremenskom periodu doneti željeni rezultat. Moramo da postanemo svesni koje navike nas sputavaju i oduzimaju previše vremena. Kada ih kroz samo-nekritičku analizu otkrijemo i zamenimo boljom navikom onda stvari kreću u željenom pravcu naših snova. Nedovoljna primena imaginacije i usmeravanje pažnje u centar naše želje jeste ono što nas usporava do cilja. Većina nas pravi iste greške. U toku dana učestvujemo u mnogo razgovora koji nemaju nikakve veze sa našim ciljem, a energija prolazi tamo gde je naša pažnja i kreira još onoga o čemu smo pričali tog trenutka. Imaginacija u trajanju od nekoliko sekundi čini malo u odnosu na našu dnevnu pažnju i realnost jer je emotivno-vremenski nadjačana. Osećaji kao kreativni faktor su konstantno uključeni u naš život i iznova i iznova kreiraju još sličnih scena. To je kreativni proces zakona privlačenja. Pretpostavimo da aplikaciju zakona možemo da izmerimo i uporedimo na jednoj zlatnoj vagi. Sa jedne strane se nalaze imaginacije i pažnja usmerena u pravcu cilja, a sa druge strane zlatne vage je naša realnost koja traje 23 časa i 30 minuta za vreme jednog dana. Zakon nam se odmotava svakog trenutka ispred očiju pa onda možemo jasno da uporedimo koja strana vage ima veću dominatnost u našem životu i kreira ono što se nalazi na njoj. Ako želimo brže rezultate moramo što pre da zamenimo ove dve strane. Nije u skladu sa prirodom da 3 minuta maštamo, a da 23h živimo u haosu, a da želimo brže promene u svom životu. To je nemoguće jer ne postoji kanal koji će da prođe kroz haos. 89

Što više pričamo o našem cilju (sa samim sobom, prijateljima), što više kontrolišemo unutrašnji govor i što više usmeravamo pažnju na sadržaj naših snova, mi dodajemo zlatne poluge naših želja na zlatnu vagu i povećavamo šanse da postanemo osoba koja želimo da budemo. Što više maštarenja, to će biti brže manifestacije. Svima nama bi trebalo biti jasno da nikada ne treba da zloupotrebimo ovaj zakon. Nikada ne usmeriti snop mašte protiv druge osobe iz osvete jer ne pravda ne postoji. U početku će svima biti zanimljivo da upotrebe štapić da dobiju materijalno bogatstvo, ali svrha ovog života bi trebala da se potraži u slobodi. Sloboda od straha, sloboda od bolesti, sloboda od patnje bilo kog oblika. Biti slobodan znači biti u miru, biti u psihofizičkom blagostanju. Kada ovo shvatimo postaćemo nežniji, ljubazniji, pristupačniji, komunikativniji, nasmejaniji, lepši, zdraviji, bogatiji, bolja osoba u svakom pogledu. Mržnja, zavist, ljubomora, osveta će nestati iz naših života jednom zauvek kada shvatimo da je kontrola oduvek bila u našim rukama. Kontrola naših misli. Naučite da dajete sebe (ono jedino što možete istinski da date ste vi sami). Dajte sebe svakome u najpozitivnijem svetlu. Neka svaka osoba koja se sretne sa vama ostane opčinjena vašim prisustvom. Vibrirajte na najvišim mogućim ljubavnim i dobronamernim frekvencama i život će postati san. Primena i samo svesna primena zakona doneće željeni plod jer prečice nema. Samo protok vremena neće doneti bajku u vaš život. Koliko brzo želimo promenu? 1. Odredite vaš cilj. Jedan veliki cilj koji će kada postane realnost označiti vašu definitivnu promenu u svakom smislu. Promenu vašeg izgleda, zdravstvenu promenu, finansijsku promenu. Promenu koja će izbristati bore koje su se javile tokom godina na vašem licu zbog kiselih misli. 2. Izmislite događaj koji biste vi želeli da se dogodi potvrđivanjem ostvarivanja vašeg cilja. To može biti jedna velika ceremonija gde vam mnogo ljudi čestita na tako ogromnom uspehu. 3. Lezite i opustite se. Zamislite sebe u akciji u tom događaju. Proizvedite osećaj koji bi vam se prirodno javio da je sada vaša želja ostvarena. Kako biste se osećali da vam toliki broj ljudi čestita na uspehu? Ushićeno, srećno, zadovoljno, ispunjeno? Prozivedite taj osećaj ushićenosti i zadovoljstva jer će on povezan sa scenom iz imaginacije sigurno kreirati svoj duplikat u ovom svetu čula. Ako želite da se brzo dogodi, onda ga proizvedite u toku dana što više puta. I desiće se čudo, a zatim ćete reći, više čuda ne postoje. Good luck.

ZLATNE PRIČE Svaki spoljašnji nadražaj koji dođe do nas pre nego što mu odredimo značenje, ide kroz cenzuru i ona (paradigma) obradi informaciju i kaže nama kako ćemo to da vidimo. Svaka želja se može odrediti po osobinama i možemo dobiti više od onoga što tražimo jer univerzum je darežljiv. Priroda po svojim karakteristikama je blagonaklona i preobilno se izražava. Od jednog pravi jako mnogo. Ne bismo smeli da uslovljavamo prirodu sa našim zahtevima za određenom osobom ili određenim automobilom. 90

Uvek je bolje odrediti želju po osobinama umesto konkretno reći. Neodređeno, ali po osobinama, to je recept. Umesto da tražimo luksuznu kuću na Dedinju, potrebno je sebe videti u luksuznoj kući, ali ne zahtevati lokaciju jer onda pravimo teže za prirodu da napravi takvu kuću na toj lokaciji, ako je već nema. Ako nam se ne dopada nešto kod naše drage osobe, to su sve naše projekcije koje ne želimo da priznamo da ne valjaju u nama. Ako bi nam se dopao neko, sve nam se kod njega svidi, to znači da nam se sviđa kod njega ono što smo mi sami, sve se uklapa. U svesnom i nesvesnom paketu, mi imamo dva dela. Jedan je prednji deo, kao izlog, a drugi je magacin u koji trpamo svo smeće. Ni mi sami ne želimo da znamo šta je u našem magacinu, niti želimo da zavirimo unutra. Upravo odatle potiče sve ono što nam se ne dopada. I to što nam se ne sviđa, mi uzmemo ponešto, gledamo u naš svet i gledamo na koga bismo to bacili i rekli da je njegovo, a ne naše. Kada čujemo nekoga da kaže, “seljak je”, “bezobrazan je”, “vidi kako se ponaša”, to je kao da govori “seljak sam”, “bezobrazan sam”… Podsvest je deo stare primitivne svesti sa kojom je stvoren čovek. Ona je velika, moćna i tu su smeštene sve emocije koje su jako brze. Brze su jer podsećaju na životinje, izuzetne reflekse imaju, reaguju munjevito i ne mogu se iskontrolisati. Zbog ovoga se čovek brzo iznervira i brzo odreaguje i tek posle nekog vremena, kada se te životinjice vrate u kaveze, čovek se pita šta mu je bilo. Svest je vrh ledenog brega, a dole je nevidljivo životinjsko carstvo koje je preogromno, jako i moćno. Kolektivne paradigme su vrlo često primetne kod naroda ili kod jednog naroda koji se nalazi u različitim regionima unutar države. Ukoliko je prošlo 10 godina od kada ste otišli iz svog rodnog mesta, kada dođete u posetu, primetićete da su vaši vršnjaci ostali zamrznuti u vremenu. Oni su nastavili da čuvaju tradiciju, a i da ne primećuju da oni to čuvaju. Njihov govor, izgled, način ponašanja, njihova uverenja jesu slika jedne kolektivne paradigme. Svaka paradigma ima instinkt za samoodržavanje. Ona ti pruža situacije, zadovoljstva da se na nekoga izgalamimo, da pokažemo da smo jaci, pametniji. Onog trena kada fiksiramo nove navike, paradigma formira novu zaštitu, nove odbrambene mehanizme koji nas sada ponovo štite od starih navika. Raskorak između savremene psihologije i autora nove misli jeste u tome sto psihologija ne daje pravi savet kako danas da se izborimo sa svim dramama. Oni pokušavaju da objasne uzrok ,kada je nesto nastalo ali ne daju rešenje kako da to sto je u nama prevaziđemo. Nije važno sta je bilo juce, računa se od sada. Šta ja danas sejem. Ako ovo sada citate, sejete semena za proširivanje svesti. Znanje. Na jednoj zemlji su živeli Rimljani, pa Turci, ali šta ja danas tu sejem je jedino važno. Ko danas živi u mom umu? Realnost – Realno se samo nama čini. Realno nikada nije realno. U samoj reči realno, real je kralj, a kralj komanduje. Mi dajemo pravo tome što nam se čini realno da komanduje situacijom. Nečemu što je po svojoj prirodi neobojeno i neutralno, dajemo pravo da bude realno i glavno. Realnost svih vas koji ovo čitate je iskrivljena vašom paradigmom. Zato će svako od vas drugačije protumačiti redove koje čita. Emocija – Emocije se ne mogu zanemariti, može se samo probuditi neka druga. Čovek kao biće može da probudi hiljade varijacija različitih emocija. Mogućnosti – Sve mogućnosti su tu, ali ona u koju usvetlimo našu pažnju počinje 91

da klija i da se jedina rađa dok ostale kolabiraju. Zato moramo uvek voditi računa u šta usmeravamo našu pažnju, jer ako gledamo nasilje, jednom, nekoliko puta, posle mesec dana mi ćemo prošetati ulicom u kojoj ćemo biti svedok (a možzda i učesnik) slične situacije. Vratiti misli uvek na lepo i onda ćemo uskoro biti svedok lepih ljudi, parkova, auta, predstava, ljubavi. Teror barijera – Ona donosi sa sobom veliki bol usled naglih promena. Stara ekipa (stanje svesti) koja je prisutna u našoj podsvesti veliki broj godina, sada se suočava sa novim čovekom i njegovim željama. Otpori će biti veliki od straha do pojave fizičkih simptoma jer je stara ekipa mudra i koristi sve trikove samo da ostane da živi u nama. Serviraće i bolesti i napade panike samo da bi se vratili mi na staro. Moramo ovoga biti svesni, znati da je to proces koji mora da se prođe. Proces inicijacije. U starim društvima, dečaka silom odvedu u šumu, zavežu i ostave da prenoći. Kada se vrati, više nije dečak već čovek i kada on pogleda na svoje vršnjake primećuje da su neozbiljni. Teror barijera donosi muku, borbu jer se ostavlja sve što je čovek bio do tog trenutka. Kao u filmu Terminator kada junak ispada iz kapsule, bez odela i kreće iz početka. Kad saznamo za odgovornost koju nosimo prestajemo da budemo dete jer više nismo figurant već akter. Više nismo pratilac već vođa. Tada pazimo na svoje misli i želje jer smo mi tvorac. Šta sa onim što smo mislili pre toga? Onog trena kada počnemo da radimo u novom svetlu postoji taj period smene. Isto kao kada se uzima nova terapija, prvih par dana nema nikakvih znakova da se bilo šta menja, ali posle određenog vremena javljaju se prvi znaci promene. Ono što je važno da se ima na umu jeste da u trenucima promene sigurno će se dešavati situacije koje imaju veze sa prošlošću jer je to samo jedan od pokušaja stare vlasti da nas kroz prividni strah vrati na staro razmišljanje i ponašanje. To je normalni deo igre . Moramo nastaviti po novom planu i stara ekipa će da nestane usled nedostatka pažnje. Čovek je najkreativniji kada je potrebno da se odbrani stav iz prošlosti jer se tu snalazio dobro ceo život i tu ima najviše materijala za odbranu. Zato kada budemo imali novu ideju biće najteže jer nemamo unutrašnju pomoć da nam pomogne. Ovoga moramo biti svesni i da izdržimo. Stara svest ima i ministra policije i gradonačelnika, a i pop je odavno sa njima. Prava je umetnost nadmudriti staro stanje svesti. Oni nam zamagljuju percepciju jer da smo drugačiji, mi bismo drugačije videli. Na lepo reagujemo lepim, na fino finim. Lepota je atrakcija i privlači slično. Budimo lepota. U životu ne može ništa da ti se dogodi što nisi ti. Opasno je ako se u našem malom fokusu skocentrišemo na nešto još manje i tražimo manje. Sveti Đorđe – Devojka, oružje, konj. Kada stasamo, mi kontrolišemo svoje emocije odnosno konja, a zmaj nam remeti posao. Zmaja ubijamo u jezik, a jezik znači logos, a to je zakon. Ubijamo stari zakon koji je postojao da bi mogli da se posvestimo svojoj devojci. Devojka je naša želja . Spasovdan – Boravimo u Jerusalimu dok spasitelj ne dođe po nas. Jerusalim je mesto naših želja. Ne napuštajmo ga i boravimo tamo sve dok ne vidimo promenu kako nam dolazi. Uvek vraćati misli na svoju želju. To se zove Spasenje. 92