Rod

1. Rod, seksualnost, seksualnost, rodna ravnopravnost ravnopravnost Različiti su stavovi kojima se tumači formiranje rodnih identiteta i društvenihuloga na osnovu njih. Rod se odnosi na psihološke, društvene i kulturne razlike izmeĎu muškaraca iţena. Ova razlika je fundamentalna jer mnoge razlike izmeĎu muškaraca iţena nisu biološke po poreklu.  pojedini autori tvrde da su aspekti biologije uzrok razlikaizmeĎu muškaraca i ţena. Oni kaţu da se to vidi recimo u agresivnosti. Alidrugi istraţivači tvrde da se nivo agresivnosti muškarca razlikuje od kulturedo kulture. Teorije o “prirodnim razlikama” su često zasnovane na  podacimao ponašanju ţivotinja, a ne antropološkim dokazima.Socijalizacija roda –  drugi  drugi put ka razumevanju porekla rodnih razlika jeproučavanje rodne socijalizacije. Taj pristup pravi razliku izmeĎu biološkogpola i društvenog roda; dete se raĎa s polom, a razvija rod. Deca krozkontakte sa raznim agensima socijalizacije, primarnim i sekundarnim,apostepeno usvajaju društvene norme i očekivanja koja se vezuju za taj pol.Rodne razlike nisu biološke, nego kulturološke  produkovane. Na stvaranje rodnih razlika, nesvesno utiče celo društvo,potencirajući više “muške“ slikovnice, crtaće i slično. Frojdova teorija o razvoju roda – Sigmund  – Sigmund Frojd kaţe da se učenje rodnihrazlika kod odojčadi i dece tiče penisa. Ko ga ima, taj je muško, ko ga nema,ta je ţensko. On kaţe da penis simbolizuje muškost. U uzrastu od 4-5 godina,dečak oseća strah od autonomije koju otac zahteva od njega i zamišlja daotac hoće da mu ukloni penis, jer ga shvata kao su parnika u svojoj ljubaviprema majci. Suzbijanjem erotskih osećanja prema majci i  prihvatanjem ocakao superiornog bića, on se identifikuje sa ocem i postaje svestan muškogidentiteta, iz nesvesnog straha od kastracije od strane oca.Devojčice pate od zavisti što nemaju penis, a majka iz istog razloga pada unjihovim očima. Kada se devojčica identifikuje s majkom, znači da jeprihvatila da je na drugom mestu po vrednosti. Ova Frojdova kontroverzna teorija naisla je na osudu kod feministkinja. Mnogi naucnici su kasnije modifikovali Frojdovu teoriju ali su je koristili kao osnovu.

2.

Porodica kao osnovna društvena grupa Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi, zive u zajednici. Pociva na heteroseksualnim heteroseksualnim vezama. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem  potomstva. Zasniva Zasniva sistem srodnickih odnosa odnosa koji predstavljaju predstavljaju osnov za za  polne tabue i podelu podelu uloga unutar porodice, obezbedjuje obezbedjuje i razvija socijalne socijalne i individualne osobine licnosti. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. Porodica nastaje zasnivanjem  braka izmedju izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju radjaju deca. Brak je drustveno drustveno ustanovljena biosocijalna biosocijalna veza. Brak moze da bude: obicajni, crkveni, gradjanski i fakticki. Prema Morganovoj teoriji, porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta, promiskuiteta, porodica krvnog srodstva, porodica punalua, porodica parova i monogama porodica. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels.Promiskuiteta, Engels.Promiskuiteta, stanje u kome ne  postoje izdiferencirani izdiferencirani bracni odnosi.Porod odnosi.Porodica ica krvnog srodstva, srodstva, cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti.Porodica starosti.Porodica punalua, grupa rodjene  brace jednog roda roda ima za zajednicke zajednicke zene grupu rodjenih rodjenih sestara iz drugog roda.Porodica parova, poligamski brak: poliginija i poliandrija.

Monogama porodica, poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju, drustvenoj proizvodnji proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. 3.Nasilje i zlostavljanje u porodici  Nasilje i zlostavljanje u porodici –  porodični  porodični odnosi mogu biti prisni iharmonični, ali mogu biti i  pod tenzijom, čija su dva najmanifestnija oblika – nasilje nasilje u porodici i zlostavljanje dece. Nasilje u  porodici definišemo kao fizičko zlostavljanje jednog ili više članovaporodice od strane jednog njenog člana. Ţrtve su najčešće deca mlaĎa od 6godina, posle toga – ţene – ţene od strane muţeva, a zatim i deca ili muţ od o d straneţene. Feministkinje smatraju nasilje u porodici najvaţniji oblik dominacijemuškarca nad ţenom, a nek i konzervativni komentatori tvrde da je uzroktome disfunkcionalna porodica i podrivanje moralnih standarda. Postojinekoliko faktora zbog kojih je nasilje u porodici uobičajena pojava –  jedanpredstavlja  jedanpredstavlja kombinaciju intenziteta prisnosti i emocionalnosti, jer suporodične veze pune emocionalnog naboja, a ljubav se često menja

smrţnjom. Drugi element je da se dobar deo nasilje toleriše, u smislu da sešamari ne smatraju nasiljem iako mogu da budu samo početak mnogo teţeg nasilja. Seksualno zlostavljanje dece i incest – seksualno  – seksualno zlostavljanje dece je vršenjeseksualnih radnji

odraslih sa decom mlaĎom od onog uzrasta kada mogu dadaju svoj pristanak (zavisi od zemlje do zemlje), a incest je seks izmeĎubliskih izmeĎ ubliskih srodnika i ne mora biti seksualna zloupotreba dece (recimo, brat-sestra). Seksualno zlostavljanje je neočekivano rasprostranjena pojava,najčešće u  porodicama sa niţim društvenim statusom. Sila ili pretnjanasiljem pretnjanasiljem postoje u mnogim slučajevima incesta, a seksualno zlostavljanje sedovodi u korelaciju sa delikventnim i kriminalnim

 ponašanjem dece. 4.

Koncept i praksa ljudskih prava u savremenom društvu

Појам људских права односи се на концепт који се базира на идеји да људска бића имају универзална природна права, права, или статус, независно од правне правне јурисдикције  јурисдикције или других одређујућих фактора као што су етницитет, држављанство и пол пол.. Као што је видљиво из Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација, нација, људска права (макар у периоду после Другог светског рата) рата) су концептуално заснована на урођеном људском достојанству и задржавају свој универзални и неотуђиви карактер.Постојање, валидност и садржај људских права је и даље предмет расправа у филозофији, правним и политичким наукама. Правно, људска права су дефинисана у међународном праву и у унутрашњем праву великог броја држава. Међутим, за велики број људи доктрина људских права има и ванправни карактер и чини фундаменталну моралну основу за регулисање савременог геополитичког поретка. Људска права се тако приказују приказ ују као демократски идеали. Циљ концепта „права „права човека човека”” је успостављање заједничких стандарда у положају људи који треба да постигну сви народи и све нације, како би сваки појединац и сваки грађанин друштва тежио да допринесе поштовању установљених права и слобода.

Идеја људских права развила се из идеје природних права; неки теоретичари не праве  разлику између ова два појма, док их други раздвајају како би се избегло асоцирање на неке појмове који се традиционално повезују са доктрином природних права.[1] Заштита људских права обезбеђује се ратификацијом међународних докумената, имплементацијом у домаће законодавство и постојањем институција домаћег и међународног права.[2] Krsenje ljudskih prava...

5.Država, pojam, nastanak i razvoj Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter, njen cilj je ostvarenje pravde. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara, cuvara, proizvodjaca. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice, odnosno plemena, ovo zastupa Filmor. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je  podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. Teorija klasnih sukoba, nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost.  Prvi element drzave je teritorija. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Drugi element je stanovnistvo. Ono naseljava teritoriju, postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. Treci element  je suverena javna vlast. Pozivajuci se na opsti interes drustva, drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova.Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva, a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. Savremeno drustvo ne moze  bez drzave, bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom.Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki, feudalni, kapitalisticki i socijalisticki. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije.

6.Politika kao specifični vid društvene aktivnosti U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju  pomocu drzavne vlasti. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa, javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa, najvaznija nauka u kojoj su dobro, Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. Jedinstvo etike i politike, koje je bilo znacajno obelezje anticke misli, Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu,

“Cilj opravdava sredstva”. Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Politika je program i aktivnost, umece i nauka, sredstvo i cilj.

7.Akteri političkog života društva 8.Političke stranke, pojam i osnovne karakteristike Političke stranke kao elemenal društvene nadgradnje najneposrednije odraţava ju ekonomsku i klasnu strukturu društva. Osmišljavajući klasnu borbu, one vrše jak ulicaj na  privredni i društveni razvoj zemlje, ali utiču i na drţavno-pravne, kao i na sve oblike nadgradnje, njihov broj, masovnost, karakter i suštinu, dok odnos prema nosiocima političke vlasti, umnogome odredjuje stabilnost, odnosno dinamiku i razvoj društva. Zbog toga je od posebne vaţnosti izučavanje fenomena političkih stranaka. U odreĎivanju pojma političkih stranaka postoje razlike medu teoretičarima. One su, naravno, znatne meĎu nemarksistima. Tako, recimo, postoje shvatanja da su: ‚‚političke partije u suštini grupe, koje, sjedinjene zajedničkim ubeĎenjima, usmerene na odreĎene drţavne ciljeve, ţele da te ciljeve ostvare``; ‚‚grupe ljudi koje se udruţuju na osnovu zajedničkih p rincipa da bi svoje zajedničke napore stavili u sluţbu svojih zajedničkih ciljeva``; ‚‚udruţenje ljudi s istim  političkim ubedenjima i ciljevima, koje teţi da osvoji drţavnu vlast radi ostvarenja svojih zahteva``; ‚‚slobodne društvene grupe koje su ujedinjene odreĎenim smerom i pravcem radi zajedničkog političkog rada``; ‚‚politička stranka je udruţenje ljudi koje povezuju isti pogledi na

drţavno i društveno ureĎenje da bi, putem zauzimanja drţavne vlasti ili bar uticajem na nju, ostvarili svoje zahteve``.

1

S obzirom na to moţemo reći da je politička stranka dobrovoljna, relativno trajna,  politička organizacija, čiji je cilj preuzimanje i vršenje drţavne vlasti ili učešće u njoj, ili bar stalni uticaj na nju radi ostvarenja odreĎenih klasnih ili uţih, grupnih interesa. 9.Nevladine organizacije, pojam, mesto i uloga Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja graĎana. Termin se masovno koristi od 1983. nakon što je Ronald Reagan osnovao National Endowment for Democracy kao  paradrţavnu instituciju za financiranje nevladnih organizacija koje rade na promicanje demokratije. Sam pojam nevladine organizacije je usko povezan sa pojmom civilnog društva. Pored termina "nevladina organizacija" koristi se i termin "udruţenje graĎana". Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у задње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација“ користи се и термин „удружење грађана“.Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:  







Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религиозних и културних веровања и активности Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.

Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје. Институције  једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

10.Gradjansko društvo i njegove institucije Грађанско друштво је појам који се односи на тоталитет добровољних грађанских и социјалних организација или институција које формирају основу функционисања друштва, као супротност државно установљеним структурама, правилима тржишта или фамилијарним интересеним групама. Грађанско друштво афирмише на колективне акције које за циљ имају остварења заједничких интереса и вредности, када их државни систем не подржава у потпуности или у довољној мери. Грађанско друштво популарише невладине организације, групе за притисак у заједници, феминистичке и верске организације, професионалне асоцијације, трговинске уније и синдикате, групе за самопомоћ, коалиције и социјалне покрете као свеснију, отворенију и савременију форму делања од релативно затвореног и споро променљивог државног система 11.Masovni mediji i komunikacije

Pod njima se podrazumjevaju svi mediji koji su dizajnirani tako da ih “konzumira” široka  publika, za koju se smatra da imaju zajednički interes. Masovni mediji su ujedno i podskup  jednog šireg pojma, masovne komunikacije. Njihove osnovne odlike su da snaţno utiču na formiranje „masovnog konzumentskog društva” koje je uglavnom u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem. Masovni-globalni mediji nastali su dugo nakon pojave lokalnih i nacionalnih. U Evropi prvi masovni mediji bile su novine koje su dominirale tokom devetnaestoga vijeka. N a

samim početcima razvoj masovnih medija je bio kolebljiv, novine i časopisi su bili pisani isključivo za domaće čitaoce, što je bilo odraz udruţenih interesa moćnih društveni grupa koje su u poloţaju da vrše raspodjelu društvenih resursa. Uprkos ovim ograničenjima mediji igraju ključnu ulogu u svim modernim društvima. Štaviše ako je društvo otvorenije za svačiji glas to je uloga medija vaţnija da bi ta otvorenost bila dugotrajnija. Danas se u masovne medije ubraja ju štampa, radio, TV, muzika i video zapisi, film, štampani mediji, internet i kompjuterski softver. Jedno od najboljih objašnjenja i idefinicija masovnih medija dao je Denis Mekvej (Denis McQuail), njegovu definiciju moţemo podijeliti u šest posebnih stavki koje ćemo u nastavku izloţiti: Masovni mediji: 1. jesu razlučiv skup aktivnosti ( stvaranje medijskog sadrţaja) 2. uključuju posebne tehnološke konfiguracije ( radio, televizija, videoteks, novine, knjige) 3. vezani su za formalno konstituisane institucije ili medijske kanale ( sistemi, stanice, p ublikacije)

4. operišu u skladu sa odreĎenim zakonima, pravilima i shvatanjima ( profesionalni kodeksi i  praksa, publika, društvena očekivanja i navike) 5. produkt su lica koje zauzimaju izvesne uloge ( vlasnici, regulatori, produccenti, distributeri, oglašivači, članovi publike) 6. prenose informacije, zabavu, slike i simbole do masovne publike.Iz ove podjele moţemo izvući još jednu od definica masovnih medija: Masovni mediji su društvene institucije koje funkcionišu unutar odreĎenih stega, pravila, prava i politike koje upošljavaju karakterističnu mešavinu kvalifikovanog osoblja, koji se drţe odreĎenih procedura u prikupljanju informacija, radi stvaranja graĎe za vizuelno, audiativno ili konceptualno usmjerene medije. Ukratko oni su učesnci u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj dinamici društvene moći.

12.Uticaj medija na politički i društveni život Uticaj medija u danasnje vreme na formiranje misljenja prosecnog gradjanina je ogroman.  Narocito u domenu aktuelnih politickih desavanja u svetu. Postoje brojne skole misljenje koje vec godinama primat daju tzv. "mekoj moci", koja za razliku od "tvrde" (velicina teritorije,  brojnost stanovnistva, ekonomski potenicjali, vojna premoc i dr), podrazumeva, pre svega,  pristup informacijama. Dakle, prema njima, ko gospodari informacijama ima i primat u svetu. Tome u prilog idu i brojne world wide networks koje plasirajuci informacije i svoje vidjenje odredjenih desavanja oblikuju misljenje miliona ljudi sirom sveta. To najbolje mozemo videti na  primeru loseg imidza koji prati nasu zemlju uprkos brojnim nastojanjima da u praksi dokazemo suprotno. Ali, da ne odstupam previse od teme jer sam shvatila da se pitanje odnosi na program i emisije domacih tv kanala... U svakom slucaju, njihovi idejni tvorci i producenti prilagodjavaju ih najsirim masama i slojevima (bez namere da ikog omalovazavam) odakle crpe visoke procente gledanosti. Tako da danas nasi najmladi, umesto lepih decijih pesmica na ko jima su generacije odrastale, prvo nauce pesme Grand produkcije.

13.Internet i njegovo mesto i uloga u društvenim procesima i odnosima Virtuelno drustvo, virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. godine. Pocetkom ’60-ih godina

XX v. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. godine na 4 americka univerziteta, pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta, jer se bazirao na slanju paketa  podataka putem mreze 1971. godine poslat je prvi e-mail . Internet je dobio ime po internet protokolu. 1990. godine nastao je Web ili globalna mreza. Nensi Vilijams  je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski, narcisoidni, sizoidni,

 paranoidni, impulsivni, histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan  problem koji je oznacen kao internet zavisnost. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose, specificne oblike kulture, odnosno supkulture, hakerska i gejmerska supkultura. Zloupotreba interneta su brojne. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove, da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano, da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. 14. Osnovni oblici društven e svesti

Svest u psiholoskom smislu, svest je sveukupnost oseta, opazaja, secanja, misljenja, predstava, potreba, osecanja. U ontoloskom smislu, svest se odredjuje kao subjektivno bice. U socioloskom poimanju svesti polazi se

od toga das svest obuhvata sistem uverenja, predstava, stavova, vrednosti i znanja, kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom.Cilj moze ostvariti samo onaj  pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim.Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. Licnost je  jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem  pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti, za pojedinca karakteristican nacin ponasanja.a odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi, organizacija rada i oblik rukovodjenja. Religija, moral, filoyofija, nauka, umetnost, ideogija, javno mnjenje. 15.Moral

Moral dolazi od latinske reči mos, mores, koja označava a) običaj ili zakon i b)modu. Mores znači ćud, mišljenje, vladanje. Moral je regulativna ideja kojautiče na savest, ponašanje i karakter pojedinaca, grupa i društava. Izraţavase u atributima dobro i zlo. Oblici ispoljavanja morala su moralne kategorije –moralni sudovi, moralno ponašanje, karakter, savest, duţnost,  praavilo ivrednosti.Disciplina filozofije koja se bavi suštinom morala je etika. Filozofija semoralom bavi, ne samo analitički i objašnjavajući, već i procenom kako setreba i ne treba  ponašati u svetu u kom ţivimo. Filozofija morala ima iteorijske i praktične zadatke. Teorijski su analiziranje i objašnjavanje pojma moralnog govora, ispitivanjelogičko-gnoseološke prirode i kriterijuma moralnog suĎenja, metoderešavanja moralnih sporova, odnos morala prema drugim društvenimpojvavama i istraţivanje filozofskih pretpostavki različitih učenja i teorija omoralu.Praktični zadaci se odnose na utvrĎivanje i obrazlaganje normi dobrogponašanja, kritičko preispitivanje postojećeg morala i isticanje novihmoralnih vrednosti i ideala.Antropološko istraţivanje morala se odnosi na objašnjavanje moralnihsistema u različitim ljudskim zajednica. To je jedna vrste arheologijemoralnog ţivota prošlih zajednica Prema obimu, moral moţe biti odreĎen šire (svako ponašanje koje doprinosinašem blagostanju ili blagostanju drugih, ili ga sprečava) i uţe (po kojem semoral definiše uz pomoć dobra i zla) Prema vrsti, moral se odreĎuje na dva načina – ljudsko ponašanje i norme oljudskom ponašanju. Većina mislilaca koja ga proučava, sklonija je drugomnačinu odreĎenja morala prema vrsti. Visok, niyak, opadanje morala...

16.Ideologija ideologija je način mišljenja pojedinaca i grupa,koji je društveno uslovljen i odgovara klasnom društvu. Ideologija počinje das vesno obmanjuje/laţe kada pokušava da se nametne kao jedina istina društva. Ideološki jezik je sredstvo komunikacije, kada ţeli da izrazi interes klase, a sredstvo manipulacije, kada ţeli da prikrije lični interes postavljajućiga kao opšti. Tako ideologija postaje svesna obmana, što je jedno značenjepojma ideologije; drugo je –  klasna svest.

Pojam ideologija (фр. 'idéologie' , od dva pojma poreklom iz grčkog, ideja i logos) skovali su francuski prosvetitelji u XVIII veku. Dobija različita značenja kod raznih mislilaca u XIX i XX

veku.Ideologija u svakodnevnom govoru ima tri značenja: ~ ideologija kao oblik društvene svesti( bez razlike u odnosu na religiju, nauku, moral,...) ~ ideologija kao oblik iskrivljene svesti i ~ ideologija kao sistem ideja, verovanja i normi(bez razlike u odnosu na ostale sisteme ideja).

Svaka ideološka svest ima istu strukturu: klasa, interes, racionalizacija interesa, nametanje te racionalizacije kao jedine istine, istina koja se slaţe sa klasnim interesom. Ideologije nastaju u klasnom društvu. Ona se razvija kroz klasnu svest o svom interesu koji je uslovljen poloţajem u društvu. Klase mogu menjati ili zadrţavati svoj poloţaj i to je interes klasne svesti. Klasna svest postaje ideologija kada klasa počne da izjednačava svoj interes sa interesom društva. Tada njen interes postaje društvena istina. Dakle, ideologija je sistem ideja, verovanja i v rednosti kojima se izraţavaju osnovni interesi

 jedne klase, ali ne neposredno, tj. ti interesi se prikazuju kao interesi većine u društvu, da bi tako racionalizovani bili lakše nametnuti drugim klasama kao njihovi sopstveni interesi i orijentacije. Ideologija pr ema tome moţe biti ideologija vladajuće klase (konzervativna), i ideologija klase koja teţi vlasti (revolucionarna). Prema tome poznavanje društvenog poloţaja pojedinca ili grupa. moţe nam pomoći u odreĎivanju njihovih interesa. Problem koji se ovde javlja jeste kada  pojedinac ima više uloga, pa se njegovi postupci zbog pritiska sa različitih strana ne mogu  precizno predvideti.

17. Običaji i tradicija Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo, ponavanjem odredjenog nacina  ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije, svoje starine. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. Традиција је скуп материјалних, техничких и духовних знања и достигнућа, вредности и образаца понашања. Одржава се усменим преношењем на којем почива континуитет и идентитет једне културе. 18.Religija Po Dirkemu, religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima, onim sto je izdvojeno i zabranjeno. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”, ni zamisao o Bogu ne mo gu uzeti za karakteristiku religije. Po Dirkemu, bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. Religija jaca kolektivnu svest. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. Parsons dokazuje da je jedna od

najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez

obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. Marks kaze da covek stvara religiju, religija ne stvara coveka. Po Marksu, religija je opsta teorija ovog sveta, enciklopedijski kompedijum, njegova logika u popularnom obliku, njegovo duhovno utociste, njegov entuzijazam, njegova moralna sankcija, njegova svecana dopuna, njegov opsti razlog utehe i opravdanja 18. Ekološka kriza sevramenog sveta Industrijski način proizvodnje, tehnički napredak, nove tehnologije te postindustrijski ciklus razvoja, u najrazvijenijim zemljama evropskog i američkog zapada, doneo je znatan i neslućen prosperitet na planu opšteg razvoja čovečanstva, ali je u isto vreme prouzrok ovao niz sloţenih procesa, negativnih promena prirodne sredine, koje ugroţavaju ili čak uništavaju ţivot na Planeti Zemlji. Svet je jedinstven u konstantaciji da je nastupilo stanje opasne i ozbiljne, zabrinjavajuće ekološke krize. To je vreme od 70-tih godina našeg veka pa zaključno sa vremenom u kome ţivimo. S jedne strane, industrijalizacija omogućava  poboljšanje ţivotnog standarda velikog broja ljudi na Zemlji ali s druge strane negativno utiče na kvalitet ţivotne sredine i zdravlje čoveka. Čovek je konačno shvatio da je pitanje dalje strategije opstanka drugačiji odnos prema ţivotnoj sredini. U suštini, ekološka kriza je samo nerazdvojni deo velikih civilizacijskih zbivanja. Pre svega, duboke krize jednog načina  proizvodnje, modela potrošnje i privrednog rasta, uz istovremeno gubljenje osnovnih ljudskih vrednosti.Takav ţivot izveo je čoveka iz ravnoteţe sa prirodom, čiji je on samo deo, i ona se moţe povratiti samo temeljnim sociokulturnim alternativama u načinu proizvodnje i  potrošnje. U rešavanje te krize moraće da se uključe i pojedinci i institucije, organizacije,  političke i privredne strukture…prosto rečeno, svi. 19.Globalizacija, pojam, pozitivne i negativne strane Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska, politicka i kulturna promena, to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva.

Globalizacija, kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo, medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko, politicko i kulturno  prostranstvo, predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. Prva semanifestuje u  povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. 2. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti, kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem.

Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji, pojavljuje se u  publicistici, novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. Pored termina globalizacija,

mogu se naci i drugi termini, kao “globalnost” ili “globalizam”. U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i  povezivanja razlicitih drzava, njihova ekonomija,kultura, pravnih sistema, medija, al ii brojnih sfera drustvenog zivota. Globalizacija se moze odrediti kao proces  jedinstvenog ekonomskog, politickog i kulturnog prostranstva. 20.Ljudski rad kroz istoriju, pojam, osnovne odrednice Ljudski rad je izuzetno vaţna sposobnost ljudi, to je svrsishodna i svjesno organizirana djelatnost ljudi, radi postizanja nekog korisnog efekta, kojim se moţe zadovoljiti odreĎena vrsta osobnih ili kolektivnih potreba. 

 Rad u apstraktnom smislu predstavlja utrošak ljudske radne snage; mozga, mišića, ţivaca, vremena da bi se postigao neki cilj, i kao takav predstavljao je sredstvo razmjene (robu)

od najranijih dana čovječanstva. rad je svakako omogućio ljudima da razviju i svoj spoznajni aparat, da osmisle i razviju alate i tako još više podvrgnu svijet oko sebe svojim interesima. Kako se povećavao broj ljudi i njihova koncentracija u prvim većim zajednicama, mjenjao se i odnos prema radu, od prvih porodičnih paleolitskih zajednica, u kojima je rad bio isto što i svakodnevni ţivot - skupljanje hrane i lov, ali stvar slobodnog izbora (u kojem se ipak na neki tadašnji viši način svaćalo da je sloboda nuţnost) i da treba raditi skupljati hranu da se preţivi, do pojave prisilnog rada sa prvim robovima u neolitu kod izvoĎenja većih radova za potrebe prvih gradova i drţava ( piramide, hramovi, brane, kanali). Takav odnos prema radu, u kojem su se najteţi fizički  poslovi - prepuštali robovima, a rad (osobito teški fizički) shvatao kao nuţno zlo, stvorio  je i filozofsku misao koju je najasnije izrazio Platon, o dihotomiji svijeta, na idealan idejni (misaoni) i njegov loš odraz realni fizički nesvršeni svij et. Njegova misao je preko Plotina i neoplatonističkih filozofa postala sastavni dio kršćanstva - koja je došla do izraţaja u podjeli rada i učenju sedam slobodnih vještina ( septem artes liberales) i  potpunom odvajanju dviju komponenti rada - uma i fizisa / snage. Zanatlije su preko svojih cehova ili bratovština (u to su bili uključeni; i slikari, kipari, arhitekti / graditelji, ljekari) - uspjeli ishoditi neka prava od lokalnih feudalaca i slobodnih gradskih komuna,

ali više u okviru svog društvenog poloţaja kao slobodnih graĎana, nego u odnosu na rad, on je i nadalje ostao u okviru trgovačkog prava - odnosno ugovornih odnosa kupac  prodavač. Rad (osobito onaj teški fizički) je i nadalje ostao predmet prisile koju su morali obavljati potčin jeni po nalogu svojih gospodara, bilo kao kmetovi i sluge ili kao robovi, koji su zabranjeni tek od početka 20. vijeka. Čisti fizički rad je samo jedna od  podfunkcija proizvodnog procesa, do kojeg je dovela društvena podjela rada, danas  praktički više i ne postoji po zemljama zapadne hemisfere, u kojima se i za





najednostavnije poslove ipak zahtjeva nekakvo znanje za upotrebu alata i strojeva koji taj rad obavljaju. Grupni rad je termin za djelovanje većeg broja ljudi u isto vrijeme i na istom mjestu i na istom proizvodnom zadatku Individualni rad je rad čovjeka pojedinca, ili kao jedna od dionica nekog proizvodnog  procesa.







Kvalificirani rad je termin za rad za koji je potrebno specifično školovanje i trening. Kvalificirani radnici su puno produktivniji od nekvalificiranih radnika (u istoj jedinici vremena), te su u principu bolje plaćeni. Prekovremeni rad je rad nakon uobičajenog radnog vremena, koje je po evropskim zemljama izmeĎu 8 -9 sati Privredno-proizvodni rad je rad u realnom sektoru (industriji, poljoprivredi, šumarstvu, transportu, trgovini, ugostiteljstvu i zanatstvu) kao proces koji se odvija izmeĎu čovjeka i  prirode

21.Sudbina i perspektive ljudskog rada u savremenom dobu

Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Svaki rad je jedna delatnost, ali svaka delatnost nije rad. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano, manje organizovano, ili povremeno. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad, duhovno produktivan rad, drustveno-korisnih usluga. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. 22. Ljudski rad u uslovima tranzicije U tim uslovima, naučno je dokazano da se društva postsocijalističke tranzicije nalaze u savremenim procesima pod presudnim uticajem nekoliko okolnosti: a) sloţenog i protivurečnog spleta ustavnih i sistemskih normi meĎu kojima su i opredeljenja reformskog karaktera i usmerenja, b) snaţnim uticajem meĎunarodnog faktora, (v) konstantnim  problemima vezanim za pretpostavke oţivljavanja i daljeg povećanja proizvodnje (od restrukturiranja, pada proizvodnje, inflacije, izraţene i ničim opravdane nezaposlenosti, niske cene rada, neekonomskih odnosa cena, odsustva štednje i drugim monetarnim nelogičnostima i slično), koji konstantno ili u više navrata manifestuju nekontrolisane osnove ekonomske krize. Zasnivanje koncepcije i reforme trţišta rada trpi stalne „talase“ skupa ovih okolnosti i ekonomske realnosti svake zemlje ponaosob, g) proglašavanjem za demokratske procese raznih oblika drţavne prevlasti i manipulacije.  Na delu je prava „poplava“ koncepata promena, zasnovanih na intuitivnim stratezima, a ne na naučnim opservacijama i iskustvenim praktičnim oblicima. U tom kontekstu treba razumeti i pojedina reformska usmerenja trţišta rada. PreovlaĎuje utisak da je razvoj ekonomske misli zastao na samom početku. Trţišta rada, još uvek sa aspekta ponude i traţnje na trţištu rada, statističke interperetacije zaposlenosti, nezaposlenosti (posebno nevoljne), ravnoteţne stope nezaposlenosti idr. Burda i Vilpoš (8) tragaju za ravnoteţnim faktorima na trţištu rada ističući da je ono vaţan analitički aparat. Prikazuju krivu ponude i traţnje, ali ne prodiru u osnovne ekonomske probleme ekonomske egzistencije ljudskog kapitala. Naravno da ih ovaj put upućuje ka nenaučnoj interpretaciji nezaposlenosti, „radne snage“. Ipak zavreĎuje paţnju njihov stav da je: nezaposlenost - kada rad u jednoj

 privredi ostaje neiskorišćen“. 23.Proizvodnja, pojmovno odredjenje, komponente Proizvodnja je stvaranje jednog proizvoda kroz jedan ili više procesa s ciljem da se proizvod  proda.

Proizvodnja se moţe odvijati u privatnim domovima (kuhinjski stol i garaţa), u manjim radionicama ili velikim tvornicama.

Proizvodnja se moţe podijeliti prema vrsti proizvodnje Vrste proizvodnje: Rukotvorine Industrijska proizvodnja Točno-Na-Vrijeme proizvodnja (eng. Just in time) Masovna proizvodnja

Proizvodnja prema narudţbi Projektno orijentirana proizvodnja Proizvodna linija Serijska proizvodnja

23.Vrste rada R ad kao sloţena društvena pojava ima izuzetno veliki značaj za

čoveka i društvo. Kao sloţena društvena pojava, rad sa sociološkog stanovišta obuhvata specifične veze koje postoje izmeĎu čoveka i njegove radne delatnosti i izmeĎu društva kao ukupnosti svih društvenih pojava i čovekove radne delatnosti kao društvene pojave. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad, duhovno-produktivan rad, drustveno-korisnih usluga. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. 24. Podela rada Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon, svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Podela rada je razbila prvobitna d rustva. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. Podela rada se  javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture, drustvene organizacije, drustvenih ustanova. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti, a ne urodjena osobina ljudske prirode. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada, posebna podela rada, pojedinacna podela rada.

Engels je u Poreklu porodice, privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovo di do nastanka privatne svojine, podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad, sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada, a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva, ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. Tehnicka, njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru

obavlja isti posao. Masina potiskuje “zivi rad”, radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad.

25.Konfliktni karakter ljudskog rada Ljudski život, uključujući i njegov proces rada, praćen je raznovrsnim i brojnim konfliktima. S obzirom na činjenicu da su oni dosta česta pojava, i da se rad kao svesna i svrsishodna čovekova aktivnost odvija kroz neprekidan proces stvaranja i prevladavanja konfliktnih situacija. Konfliktnu

situaciju predstavlja stanje u kome postoji sukob interesa, dveju ili više individua odnosno društvenih grupa. Takvo stanje nastaje onda kada individua ili grupa teži ostvarenju određenog cilja, a istovremeno druga individua, odnosno grupa suprotstavlja se tome. Takvo stanje neminovno do vodi do konfliktne situacije, odnosno konflikta. Dakle, konflikti na radu se se

izražavaju kroz određene suprotnosti koje postoje među ljudima u toku obavljanja procesa rada. Međutim, svako neslaganje, suprotstavljanje različitih mišljenja ne treba da se tretira kao konflikt. Uzroci konflikta na radu su brojni i raznovrsni. Tehnički je nemoguće dati iscrpnu listu svih uzroka ove pojave, jer bi ona bila veoma duga. No, ipak je

učinjen pokušaj sistematizacije opštih uzroka koji dovode do konfliktne situacije u radnoj sredini. Ti uzroci nalaze se pre svega, u ekonomskoj,

tehničkoj, društvenoj, organizacionoj i informativnoj sferi čovekove radne delatnosti, uključujući i fizičke i društvene uslove radne sredine. Resavanje koflikta, sindikat...

26. Odnos prinudnog i stvaralačkog u

ljudskom radu

Po prirodi stvari, rad za čovjeka predstavlja prinudu, pripada carstvu nuţnosti i on će tu zauvijek i ostati usled odreñenosti čovjekove egzistencije materijalnom proizvodnjom.

Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo, nesto sto do tada nije  postojalo, a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija, intuicija, podsvest, inventivnost, originalnost, izuzetnost, tajanstvenost, pokretljivost, kreativnost, ucenje. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. 27. Industrijska proizvodnja, industrijsko i

„postindustrijsko

društvo“

Proizvodnja predstavlja osnovno područje ljudske djelatnosti. Postoji veliki broj definicija  proizvodnje prilagoĎenih različitim oblastima proizvodnje. Neke od prihvatljivih definicija su: 

Proizvodnja predstavlja svrsishodnu djelatnost usmjerenu na dobijanje upotrebnih

vrijednosti i prisvajanje prirodnih resursa za ljudske potrebe što znači da predstavlja opšti uslov za razmjenu materije izmeĎu čovjeka i prirode odnosno vječiti prirodni uslov za ţivot ljudi pa je stoga jednako svojstvena svim oblicima ljudskog društva. 



Proizvodnja predstavlja usmjerenu aktivnost koja ima za cilj dob ijanje proizvoda korisnih za društvo čija struktura varira u šir okim granicama kako po vrsti tako i po kvalitetu i

količini. U organizacijskom smislu a prema veličini i vrsti asortimana proizvodnja se dijeli na tri osnovna tipa:pojedinačna proizvodnja, serijska proizvodnja, masovna proizvodnja Сматра се да је творац појма индустријског друштва, чувени француски социолог и социјалиста Сен-Симон из 19. века, који је изложио визију људског друштва у коме би основни носиоци његовог развоја били стручњаци, пре свега инжењери. Савремено значење овог појма полази од становишта да је развој науке и технологије достигао такву брзину и обим да битно мења природу људских потреба и начине њиховог задовољавања. Као и Сен-Симонова, савремена концепција индустријског друштва инсистира на улози који имају стручњаци у управљању друштвеног живота.Основни проблем теорије индустријског друштва јесте како управљати друштвам које је способно да преко масовне индустријске производње задовољи материјалне потребе све већег броја људи у условима еколошких ризика, међународних супротности итд. Важан део теорије о индустријском друштву је уочавање потребе за учешћем самих произвођача у процесу доношења одлука од којих зависи систем индустријске производње. Захтев за партиципацијом је подстакнут сазнањем да друштво обиља гуши људску иницијативу али и потребом да се техноструктура наметне друштву као облик одлучивања.

Postindustrijsko društvo je faza koja slijedi industrijsko društvo. U post-industrijskim društvu udio sektora usluge znanosti i obrazovanja, za temeljne tehnološke promjene, i sposobnost visoko specijaliziranih elita postaje odlučujuća. Drustva nazivamo postindustrijskim kada ih zelimo razlikovati od industrijskih drustava koja su impredhodila. Nazivamo ih i tehnokratskimdrustvima, kada im zelimo dati ime moci koja njima vlada. Inajzad,

 programiranim drustvima kada ih pokusamo definirati prema prirodi nacina proizvodnje iprivrednog uredjenja. Zajednicko im je da oznacavaju drustvo definirano prema njegovoj historijskojstvarnosti, njegovoj historicnosti, te prema nacinu na koje drustvo utjece na samo se

28.Industrijski odnosi, pojam, nastanak, razvoj,akteri lndustrijski odnosi čine osnovni okvir za razumevanje istorije i razvoja menadţmenta. Do kraja 19. veka industrijskih odnosa nije bilo, jer nisu postojaji njihovi osnovni činioci. Nije bilo sindikata, a prve fabrike, stvorene industrijskom revolucijom, imale su z a direktora, vlasnika i  poslodavca istovremeno - jednu ličnost. Moć je, u potpunosti, bila koncentrisana u rukama vlasnika fabrike. U predvečerje 20. veka, počinju da se javljaju udruţenja radnika, preteče

kasnijih sindikata, što je i početak stvaranja ambijenta za uspostavijanje industrijskih odnosa.  Najznačajnije promene vezane za industrijske odnose, a koje su dovele do stvaranja prvih  profesionalnih menadţera, odigraće se 1907. godine, kada u Engleskoj dolazi do razdvajanja  privatnog (porodičnog) viasništva nad kompanijama od upravljačkih funkcija. Vlasnik kompanije postaje poslodavac i upravljačkim strukturama i radnicima. Viasnici k ompanija nisu više i menadţeri. Osnovni stub modernih industrijskih odnosa - prema većem broju britanskih autora (B. C. Roberts, Dţ. Kefi) - čine sindikati. Medjutim, iako su jedan od najvaţnijih činilaca industrijskih odnosa, sindikati nisu jedini činilac. Niz drugih elemenata odredjuje suštinu industrijskih odnosa. Institucije. Sindikati, sindikaini savezi, udruţenja posiodavaca, pravne institucije, arbitraţne sluţbe, vladina ministarstva, obrazovne institucije ltd. Ličnosti. Sindikalni predstavnici u poslovodnim odborima (menadţmentu), sluţbenici i funkcioneri sindikata, poslodavci, direktori, sudije i predsednici arbitrţnih sudova, drţavni ministri i ostali. Procedure. Ugovaranja, pregovori, posredovanja, disciplinski postupci, stečajevi, promene

 propisa, sudski postupci, organizovanje štrajkova, arbitraţne procedure itd. Kategorije. Plate, radno vreme, uslovi rada, sadrţaj rada, radni ugovori, vreme zapošljavanja, disciplina, industruska politika, radna i socijalna sigurnost, participacija.  Na osnovu prethodno datih elemenata, koji odreduju prostor odvijanja industrijskih odnosa, mogla bi se dati i njihova definicija. Industrijski odnosi su socio-ekonomski odnosi u poslovno-radnom okruţenju, čiji su osnovni

činioci viasnici kapitala, menadţeri, sindikati i radnici (zaposleni). Viasnici kapitala i zaposleni su dve suprotstavljene strane u ovim odnosima, dok menadţeri (eksponenti vlasnicčkih struktura) i sindikati (eksponenti zaposlenih) imaju funkciju ublaţavanja ovog konflikta. U modernim industrijskim odnosima konflikti nastaju i izmedju menadţera i vlasnika, kao i izmedju sindikata i zaposlenih. Ovakva situacija dovodi do toga da se pozicije

činilaca industrijskih odnosa sve manje mogu jasno definisati. Njihove pozicije se ukrštaju. Menadţeri osnivaju svoje sindikate, a sindikalni predstavnici u poslovodnim odborima sve česće dobijaju "etiketu" da su ljudi uprave, a ne sindikata i zaposlenih. Radnici (zaposleni) postaju

akcionari kompanije u kojoj rade. Sve ovo čini industrijske odnose krajnje sloţenim, a svi akteri  pokušavaju da u njima ostvare maksimalne koristi. Ako se sve ovo uzme u obzir, onda - iz  podrucja teorijske definicije - industrijske odnose treba prebaciti u polje praktične igre utakmice u kojoj su šanse svih strana veoma ograničene i čiji je rezultat najčešće, iii skoro uvek nu

29.Industrijsko društvo i nastanak i razvoj sociologije rada kao posebne naučne discipline Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje, mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora  pogonske energije 2. Novi izvori energije: elektricna, atomska, nuklearna tecna goriva sl. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj, masinskoj proizvodnji, u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja, gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine.

Социологија рада је грана социологије која проучава интеракције особа на радном месту, утицај различитих фактора на продуктивност (укључујући психофизичко здравље и породичне односе) и ефикасније односе међу запосленима и управом. У смислу заштите на раду, запошљавања особа са дисабилитетима и социјалног обезбеђивања запослених, социологија рада је блиска социјалном раду и проучава се у оквиру његових студија, посебно у припреми социјалног радника за рад у предузећима. На макроекономском нивоу, социологија рада изучава утицај промена у процесу рада на читаво друштво (имплементације нових система управљања, индустријализације, роботизације и сл.) Masovna primjena industrije sredinom 19. stoljeća trajno je promijenila način na koji ljudi ţive. Po prvi puta najširim masama omogućen je ţivot u relativnom obilju. Industrija je stvorila velike gradove; ona je potaknula divovske promijene društvenog ustroja. Industrija je promijenila ljude.Promjenila je njihov svjetonazor. Izmjenila je način na koji se školuju, način na koji putuju, okolinu u kojoj rade. IzmeĎu ostalog stvorila je i Sociologiju. Sociologija proučava što ljudi rade kada se naĎu zajedno. Sociologija rada proučava što ljudi rade kada se naĎu na radnom mjestu. Proučava odnos ljudi prema poslu. Proučava utjecaj rada na um i duh radnika.

30.Odnos opšte i sociologije rada Kako bi sto bolje shvatili predmetnu odredjenost sociologije rada,znacajno  je pravilno odredjivanje njenog odnosa prema opstoj sociologiji.Odnos opste sociologije i sociologije rada moze se pravilno odrediti samo ako se imaju uvidu dve cinjenice,prvo,da je sam odnos nauka odredjen odnosom njihovih predmeta  proucavanja,a druga cinjenica se odnosi na to da je sociologija rada nastala iz opste sociologije.Sama opsta sociologija je otkrila put industrijskoj sociologiji.Ali  pogled opstesociologije nije bio dovoljan pa se stvara potreba za detaljnijim ispitivanjemindustrije i njenog rada.Samim tim nastaje nova disciplina

industrijskasociologija.“Uskoro nastaje potreba za proucavanjem rada u socioloskom smislu ,a on usocioloskom smislu obuhvata svaku radnu aktivnost ,a ne samo proizvodnuaktivnost,pogotovu ne samo proizvodnu aktivnost u

industriji”.Iz svega ovoga proizilaze posebne naucne discipline koje bi proucavale ljudskirad i sam polozaj coveka u toku rada.Sam odnos opste sociologije i

sociologijerada treba shvatiti kao odnos opsteg,posebnog i pojedinacnog kao sto je to ufilozofiji.Opsta sociologija za svoj predmet proucavanja ima drustvouopste,dok sociologija rada za svoj predmet proucavanja ima jednu drustvenukategoriju.Opsta sociologija proucava drustvo kao celinu drustvenih odnosa proizaslih iz delatnosti coveka .To znaci da ona polazi od stanovista da radkao svrsishodna delatnost cini

genericku sustinu coveka kao bica prakse.“Sociologija rada mora polaziti od saznanja koja pruza opsta sociologija.Ali,isto tako,i opsta sociologija mora koristiti rezultate empirijskihistrazivanja drustva do kojih dolaze posebne,pa i sociologija rada 31. Odnos sociologije rada i drugih socioloških disciplina Veliki broj drustvenih nauka kao predmet svog saznanja uzima ljudskodrustvo.Svaka od tih nauka nastoji da prouci odredjena podrucija drustvenogzivota ili oredjene drustvene pojave.Iz ovog proizilazi potreba zaodedjivanjem odnosa izmedju posebnih drustvenih nauka i opste sociologije.Uodredjivanju tog odnosa prvo treba poci od njihove  predmetneodredjenosti.Sam njihov odnos je odredjen odnosom njihovih  predmeta proucavanja.Kao sto sam vec naveo,opsta sociologija drustvo u celini,dok posebne drustvene nauke proucavaju pojedine drustvene pojave ili tipoveljudskog drustva.Mozemo reci da odnos predmeta opste sociologije i  predmeta posebnihdrustvenih nauka moze se odrediti kao dialekticki odnos opsteg posebnog i pojedinacnog

32.Osnovna teorijska stanovišta o ljudskom radu Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Svaki rad je jedna delatnost, ali svaka delatnost nije rad. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano, manje organizovano, ili povremeno.  Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad, a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada.Covekov rad je unapred zamisljen i isplaniram po nacinu na koji ce se obaviti i sredstvima koje ce koristiti.Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad, duhovno-produktivan rad, drustveno-korisnih usluga. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna:  psihologizam, formalizam i Marksovo shvatanje.

Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno neposredno uticu jedni na druge, Tard i Veber ovo zastupaju. Marksovo shvatanje, da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose, nezavisno od njivove volje. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne, primarne i sekundarne, organizovane i neorganizovane, trajne i promenljive

33.Od Frederika Tejlora i njegove naučne organizacije rada do strategija održivog razvoja Slično Fajolu i on je svoju teoriju koncipirao na bazi iskustva stečenog višegodišnjim radom u čeličanama Midvejl (Midvale Steel Works). Počeo je kao fabrički istraţivač, radio kao fizički radnik i dospeo do poslovodje. Sa te pozicije konačno je mogao da se posveti razvoju svojih ideja o organizaciji, odnosno - upravljanju. Svedočeći - dvadeset pet godina kasnije - pred Specijalnim komitetom Kongresa SAD o tom vremenu, Tejlor je detaljno objasnio celokupan  proces uvodjenja "naučnog upravljanja" u čeilčane Midvejl. Suština svega bila je u onome što je

Tejlor nazvao "poštenim dnevnim učinkom". To je, prema njemu, sav rad koji radnik obavi dnevno, maksimalnom brzinom, a da ne naruši svoje zdravlje, tj. ne skrati svoj radni vek. Medjutim, Tejlor je u praksi tu granicu postavio v eoma visoko, tako da je tu efikasnost mogao da

dostigne samo mali broj najizdrţljivijih radnika. Jedan od njih bio je i Holandjanin po imenu Šmit, koji je radio po strogim uputstvima "čoveka sa štopericom". Ovaj mu je govorio kada da uzme sirovo gvoţde i ponese ga prema vagonu za utovar. Zatim, kada da stane, sedne i odmori se. Šmit je radio kada mu je rečeno da radi, a odmarao se kada mu je rečeno da se odmara. Na ovaj način, strogom kontrolom svakog pokreta, Šmit je - u toku radnog dana - utovario rekordnih 47.5 tona (normirani učinak bio je 12.5 tona) sirovog gvoţdja. Zbog toga je njegova dnevnica, umesto 1.15 dolara, iznosila 1.85 dolara, odnosno 60% više od normalne. 34.Rad, odnosi u procesu rada, individualni i timski rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Svaki rad je jedna delatnost, ali svaka delatnost nije rad. Delatnosti koje nisu rad oba vljaju se obicno spontano, manje organizovano, ili povremeno. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam, formalizam i Marksovo shvatanje. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise Fih  ponasanja ciji akteri svesno neposredno uticu jedni na druge, Tard i Veber ovo zastupaju. Marksovo shvatanje, da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose, nezavisno od njivove volje. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne, primarne i sekundarne, organizovane i neorganizovane, trajne i promenljive.

 Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad, a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. Covekov rad je unapred zamisljen i isplaniram po nacinu na koji ce se obaviti i sredstvima koje ce koristiti. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad, duhovno-produktivan rad, drustveno-korisnih usluga. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bez sve tri vrste radnih delatnosti.Nije za svaki posao podjednako dobro da se radi individualno, svako za sebe. Cesto a ponekada i jedino moguce je da kljuc uspeha lezi jedino u timskom radu.

Dobar tim i najvažniji uslov da bi bio ostvaren neki poslovni uspesi. Da bi tako nesto bilo moguce neophodno je da su iskusni i motivisani zaposleni na pravim pozicijama. Ponekada je samo ovaj uslov garancija uspeha u poslu. Da bi se ovaj cilj sa uspehom ostvario neophodno je prethodno obezbediti, i

odrzavati neke uslove. Okupiti i održati uspešan tim nije nimalo lak zadatak. Sta je neophodno da znate ukoliko imate takve teznje?

Dobra komunikacija preduslov uspešnog tima Svest o vaznosti dobre komunikacije kod svih clanova tima je neophodan uslov. Medjutim samo imati svest o znacaju dobre komunikacije, naravno da nije dovoljan uslov. Potrebeno je da clanovi tima budu ojacani i da znaju sta su karakteristike dobre komunikacije, koja su pravila dobre komunikacije i kako da je odrze. I to se uci. Jedan od parametara dobre komuniakcije je otvorenost za nove ideje i atmosfera u kojoj se svako oseca slobodno da kaze svoj predlog i da zajedno sa clanovima tima ucestvuje u njegovoj analizi.

35.Čvrsti i fleksibilni modeli organizacije rada