RIMSKO PRAVO I Kolokvijum Pitanja i Odgovori

RIMSKO PRAVO 1 . 4 perioda rimske istorije + (doba “kraljeva”: organi vlasti, društveni slojevi i reforme Servija Tulija) -Cetiri doba rimske drzave su:doba kraljeva,dobarepublike,principat I dominat.U dobu “kraljeva” Rim su osnovala 3 plemena:Ticiji,Luceri I Ramni.Svako pleme se delilo na 10 bratstava (kurije),a svako bratstvo imalo je po 10 rodova.Organi vlasti su bili: skupstina,senat I rex.Skupstinu cine svi odrasli muskarci,pripadnici 3 plemena.Glasalo se po bratstvima,zato je I skupstina bratstvenicka ( comitia curiata),Ona odlucuje o ratu I miru,,bira reksa itd.Senat cine staresine gensova.Dok je u skupstinama bratstvo osnovna jedinica,ovde su predstavljeni rodovi.Senat je davao odobrenje na odluke koja izglasa skupstina,sluzio je kao savetodavan organ rexu.Rex je najugledniji clan zajedniceTo je poseban organ prvobitne zajednice,na najvisem stupnju razvoja.On objedinjuje neke politicke,vojne sudske I verskenadleznosti. I dobio je titulu rimskog pape (pontifex maximus).Drustvene slojeve cinili su patriciji I plebejci.Osnovna razlika izmedju njih je to sto su patriciji cinili rodovsku organizaciju dok su plebejci bili van nje.Patriciji(ocevi) ulaze u okvir rodova,bratstva I plemena,a plebejci su liseni politickih prava,jer je citava organizacija vlasti zasnovana na rodovskim nacelima.Oni ne mogu ucestvovati u radu kurijatskik komicija,niti daju clanove senata.Pored toga postoje I ekonomske razlike.Plebejci nemaju pravo na koriscenje zajednickih suma I pasnjaka,a patriciji su to mogli,dok su plebejci prinudjeni da se bave zanatima I trgovinom..Ijedni I drugi su ucestvovali u ratovima..Predposlednji “kralj” Servije Tulije,pod utiskom plebejaca sproveo je reformu.Ta reforma imala je veliki uticaj na drustveni I politicki zivot Rima.Servije Tulije je podelio gradjane na 5 razreda prema bogatstvu.Svaki razred bio je obavezan da da odredjeni broj ceta,sa odgovarajucom opremom,a cete su bile glasacke jedinice u skupstini.Prvi razred je I pored teskih pesaka davao I konjicke centurije,sto je bio veliki namet jer je konj bio skup. Ukupan br ceta koji je davao bio je vise od polovine.Poslednji razred je davao samo 30 ceta naoruzanih prackama I batinama,a oni koji nisu imali ni taj minimum prihoda nisu bili obavezni da sluze vojsku. 2. 4 perioda rimske istorije + (republika: kolegijalni i inokosni organi, društveni slojevi) - Cetiri doba rimske drzave su:doba kraljeva,dobarepublike,principat I dominat. Period republike obuhvata 5 vekova,od ustanovljenja republike do dolaska na vlas Avgusta.U periodu Republike postojeci organi skupstina I senat su zadrzani kao kolegijalni organi,a umesto proteranog kralja uvedene su magistrature, kao inokosni organi.-Mgistrature-Visi magistri su konzuli,pretori,cenzori I diktatori,I oni raspolazu imperijumom,sto obuhvata pravo komandovanja vojskom,sazivanja skupstina I senata,izdavanje edikta,podnosenje zakonskih predloga…-Kolegijalni organi-pored ikonosnih magistratura postoje I kolegijalni organi:skupstine I senat.Skupstina je bilo dosta vrsta:kurijatska,centurijatska I tribunatska.U period Republike razlikiju se sledeci drustveni slojevi:Rimljani,Latini,Peregrini I robovi.Rimljane su cinili:Nobili,Plebejci,Ekvestri I slobodni seljaci.Latini su zajedno sa Rimljanima borili za sirenje drzave.Peregrini-su slobodni stanovnici osvojenih provincija.To je ono raznoliko naroda koji su se nasli u okvirima rimske drzave:Grci,Egipcani,Jevreji,Gli,Iliri,Tracani,Keltiberi,Germani I dr.Ropstvo je postal masovna pojava.Rtovi I gusarenja bili su izvor jeftine robovske snage,koja je primenjivana ne samo u zemljoradnji,vec I u zanatskim radionicama,a cesto su robovi bili ucitelji,lekari,zabavljaci ili glaedijatori. 3. Ius civile i Zakon 12 tablica – Ius civile je pravo koje vazi za rimske gradjane.Kako se povecavao krug rimskih gradjanatako je sirena I njegova primena.Primena ius civilea je posedica personalnog nacela.Pravo se ne primenjuje po teritorijalnom nacelu ,vec odredj grupe gradjana imaju svoja pravna pravila bez obzira na to gde zive.Ius civile cine stari obicaji,zakoni I njihova tumacenja,koja su bila u rukama svestenika.To je prvom redu Zakon 12 tablica.On predstavlja pravnu kodifikaciju,koja je zakonski tekst,koji regulise citavu oblast drus odnosa.Zakon 12 tablica donet je na zahtev plebejaca.Prve 3 tablice govore o sudjenju I izvrsenju,presude. 4. I 5. Tablica sadrze odredbe o porodici,vlasti,nasledjivanju. 6. I 7. Tablice govore imovini,odnosima izmedju suseda,medjama,, 8. I 9. O deliktima,10. O sahranjivanju,a poslednje 2 ne sadrze odredbe,vrc dopune koji se setila duga komisija.Krivicni postupak nije bio obuhvacen tablicama. 4. Ius honorarium (+ Edictum perpetuum) i Ius gentium – Ius gonorarium je pravni system koji je nastao delatnoscu pretora I kurilskih edipa. Pretor je pravosudni organ.U pocetku su bila 2 pretora gradski I peregrinski.Delatnoscu gradskog pretora nastao je ius honorarium.Osnovni razvoj za stvaranje ius honorariuma je zastarelost civilnog prava.Sredstvo kojim je pretor menjao pravo je edikt.Ius gentium-je delo peregrinskog pretora, a u sirem smislu obuhvata I edikt upravnika provincija.Rimljani nisu dopustali strancima da se koriste njihovim,civilnim pravom,pa je

peregrinski pretor stvorio nove pravne norme po kojima se sudilo.Peregrinski pretor je polazio od svog ius civilea,ali je bio slobodniji od gradskog pretoira u izboru resenja,mogao jer da primeni pravo provincije ili da izmisli neku nov propis,otuda ius gentium –pravo naroda- bio najelasticniji od 3 pravna sistema,koji su primenjivani u rimskoj drzavi. 5. Klasično rimsko pravo (opšte karakteristike, zakoni i senatus consultum)-Irnerije ,prvi naucnik koji se u srednjem veku poceo baviti pravom,nazvao je ovaj period klasicnim pravom.To je vreme najveceg dometa rimskog prava,najvise zahvaljujuci velikom broju tzv.jurisprudenata.Po novinana,principat zaostaje za republikom,pravo se oslobadja formalizma I apstraknosti,stvaraju se novi neformalni oblici za zakljucivanje poslova.Zakonodavstvo I pravnici daju resenja koja vise vode racuna o volji stranaka I pravicnosti.Pravna misao postaje bogatija. Uprkos ovim vrlinama,klasicno pravo ima nedostatke,a to se siromastvo teorije,sto je posledica prilazenja rimskih pravnika pravu kao vestini a ne kao nauci..Njvise zakona doneto je za vlade Tiberija I Avgusta.Najvaznija su 2 zakona koje je predlozio Avgust,od kojih jedan ukida legisakcioni gradjanski postupak,a drugi unosi promene u krivicni sudski postupak.Iako je bio centar moce,,u vreme republike senat nije imao zakonodavnu vlast.Kasnije senatske odluke postaju sve jace.To je bio jedan od nacina na koji je princeps sprovodio svoju volju,koristeci stare republikanske forme.Te odluke su najpre vezivale samo magistrate,a pocetkom drugog veka izjednacavaju se sa zakonom.One nose naziv po predlagacu I skracenicu SC-senatus consultum. 6. Constitutiones principum – Vremenom su nastale 4 vrste princepsovih odlika,koje se zovu konstitucije.1.Edikti-su naredbe koje je izdavao na osnovu starog republikanskog pravila,da visi magistri imaju titulu ius edicendi,a on je imao titulu konzula,prokonzula ili propretora.2. Dekreti su su odluke u sporovima,koji su dosli do vladara I koje imaju karakter presedana jer ucestvuju u u buducim slucajevima.3. Mandati su uputstva upravnmicima provincija I dr sluzbenicima koja se odnosila na njihovu sluzbu. 4. Reskripti-to su odgovori na pitanja koja su postavljali gradjani ili cinovnici. 7. Ius publice respondendi i znameniti rimski pravnik Gaj – Njpre su se gradjani obracali pravnicima, za misljenje I to onima u ciji sud imaju poverenje.Avgust je uveo jednu novinu.On je odredjenom broju pravnika dao pravo da daju odgovore na osnovu njegovog ovlascenja : ius publice respondendi ex auctoritate princips.To znaci da je uz misljenje odredjenih pravnika,vladar davao pecat svog autoriteta..-Gaj Kasije je pripadnik stare,aristokratske loze,clan senata.On je jedana od najzagonetnijih licnosti rimske jurisprudencije..Njegove zasluge su sto je napisao udzbenik po kojem se vekovima radilo upravnim skolama.Poznat je po tome sto je prvi pogledao svet pravnih previla kao celinu.Njegov system triparticije ostao je do danas,kao podloga za izlaganje materije u gradjanskim zakonicima I udzbenicima.Pored toga dao je niz definicija I klasifikacija.Za razliku od njegovih kolega prakticara,on je bio teoreticar. 8. Postklasično pravo (opšte karakteristike, izvori: ius, leges, Zakon o citiranju) –U celini ovaj period se naziva potklasicni,jer prema nekim misljenjima od dinastije Severa nastao je potklasicni period u pravu.Pravo ovog perioda karakterisu:groznicava zakonodavna aktivnost imperatora,kvarenje stila,sve veci uticaj hriscanstva.Jedna od osnovnih odlika potklasicnog prava je teznja ka ujednacavanju.Gubi se razlika izmedju pretorskog I civilnog prava,izmedju ius gentiuma I ius civilea.U potklasicno rimsko prav o spade vulgarno rimsko pravo..Mnostvo izvora iz predhodnih perioda I dalje se primenjuje,ali uglavnom preko tumacenja koja su dali pravnici u svojim knjigama.To je staticni deo p[rava,a vladareve naredbe-legas – postaju jedini dinamicki izvor koji prati potrebe zivota.. Ius-je pravo sadrzano u delima klasicnih rimskih pravnika.Ovaj period nije dao neko veliko ime u pravnoj nauci.Jedino su profesori pravnih skolauzivali veliki ugled.Legas- su zakoni koje je donosio imperator,Dok su dela p[ravnika plod ranijih drustvenih okolnmosti,vladareve naredbe su odgovor na nove potrebe.Primenjivcalo se pravilo:Princeps legibus solutes.sto znaci da u donosenju odluka,vladar nije sputan,ni sopstvenim zakonima. Zakon o citioranju- Za vlade Teodosijall I Valentijana III donmet je zakon o citiranju.Ovim zakonom je propisano da se mogu primenjivati sva dela petorice rimskih pravnika tzv.senat mrtvih jer su ved bili davno pokojni,, a to su Popinijan,Pavle,Gaj,Ulpijan I Modestin.. 9. Postklasično pravo (Justinijanova kodifikacija) - Justinijanovu klodikikaciju cineNovus Codex Instustiones,Codex Repatiae Praelectiones,Dugesta,Institutiones I Novellae. – TREBA NASTAVAK

10. Persona (fizička i pravna lica)-Rec persona znaci licnost uopste,pravni subjekat,gradjanin.Postoje 2 vrste licnosti: fizicka lica I pravna lica. Polozaj I fizickih I pravnih lica odredjen je pravnom I poslovnom sposobnoscu.To su 2 mogucnosti pravnih subjekata.Ove dve sposobnosti,predstavljaju 52 kruga,ciji se obim menja,koji se delimicno poklapaju.U starom ius civile postojlica koja su samo pravno sposobnost (rimski gradjanin ako je maloletan ili dusevno bolestan), a I oni koji imaju samo poslovnu sposobnost ( odrasli,dusevno zdrav Rimljanin) I na kraju imamo pravno I poslovno spoisobna lica(odrasli,dusevno zdrav Rimljanin) 11. Pravna sposobnost (pojam, sadržaj i trajanje subjektiviteta) – Rimljani nisu definisali pravnu sposobnost.Oni na uopsten nacin govore o capacitas,o status I licima.Danas se pravna sposobnost odredjuje kao sposobnost biti nosilac prava I obaveza,biti subjekat.Cim neko moze biti vlasnik,naslednik,duznik ili poverilac on je pravno sposoban.Nerodjeno dete ima pravnu sposobnost.Ius civile je smatralo da puna pravna sposobnost obuhvata cetiri prava:-Ius conubii-pravo na zakljucenje punovaznog braka;-ius commercii-pravo da zakljucuje poslove ,stice svojinu;-ius suffragii-aktivno biracko pravo;-ius honorum-pasivno biracko pravo.Da bi neko mogao da bude nosilac prava I obaveza,morao je da ispunjava odredjene uslove u pogledu 3 statusa:status libertatis,civitatis I familiae.Ako su ispunjeni svi uslovi u pogledu statusa,fizicko lice ima pravnu sposobnost od rodjenja do smrti.Da bi se novorodjence smatralo subjektom prava treba da je zivo rodjeno I da ima ljudski oblik.Primenjivano je pravilo “zaceto dete smatra se za vec rodjeno ako je to u njegovom interesu”.Subjektivitet prestaje smrcu ili gubitkom statusa. 12. Status libertatis (pojam, pravni položaj roba, manumissio i mancipium)-Jedan od tri statusa koje lice mora da ima da bi moglo da bude nosioc prava I obaveza.-Rob u klasicnom robovlasnistu nema nikakvu pravnu sposobnost: servus nullum caput habet.Buduci da nema nikakav status ne moze ga ni izgubiti.Rob moze poboljsati polozaj gospodara,jer sve sto pribavi pripada onome u cijoj se svojini on nalazi.A moze I pogorsati polozaj gospodara time sto napravi delikt.Ubistvo roba,prema Akvilijevom zakonu,raspravlja se u istom poglavlju I na isti nacin kao I ubistvu “cetvoronozne zivotinje koje zivi u stadu”.Rob pripada gospodaru koji moze da ga kaznjava ,proda,da koristi njegov rad.Rob je objekat a ne subjekat prava.Manumissio-je oslobodjenje iz robstva bilo je vise nacina za manumisije.Desavalo se da gospodar testamentom oslobodi roba(manumission testamentO),upisivanje u spisak slobodnih gradjana kada dodje cenzor(manumission censu).Postoje I poseban ritual u kome je upotrebljavan stapic(manumission vindicta).Kada se rasirilo hriscanstvo desavalo se da rob bude oslobodjen u crkvi (manumission in ecclesia).Macipium-ako porodicni staresina zbog nemanstine ili nekog drugog razloga proda ukucanina,onda ovaj dolazi po tudju vlast koja se zove mancipium,kaze se da se nalazi in causa mancipii.U slicnom polozaju su I lica alieni iuris koja su na osnovu noksalne tuzbe izrucena ostecenom da radom otplate stetu.Takva lica su formalno slobodna,ali je njihov fakticki polozaj blizak ropstvu.Postoji jedna vazna razlika a to je da je njihov polozaj privremen.Kad otplate dug oni su slobodni. 13. Status civitatis (cives romani, latini i peregrini)-Punopravi rimski gradjani su uzivali sva prava koja predvidja ius civile,pod uslovom da zauzimaju odredjeni polozaj porodici.Krajem perioda republike I latini dobijaju civitas.Rimski gradjanin se postaje rodjenjem od roditelja Rimljana ,oslobadjanjem iz ropstva I dodeljivanjem gradjanstva pojedinacnom odlukom ili zakonom(donation civitatis).Gubi se progonstvom ,preseljenje u provincije I dobijanje prava gradjanstva u nekom drugom gradu.Rimljanima pripadaju sva prava I duznosti koje predvidja pravni porodak.Punopravni rimski gradjanin imao je pravo :da svedoci ,da se kandinuje na neki polozaj, da koristi odredjene poslove civilnog prava.-Latini-stanovnici prava u centralnoj italiji,latini,imali su dosta polovan polozaj.Oni su mogli da sklope ugovore I brak sa rimljanima sto znaci das u imali ius commercii I ius conubii,ali nisu imali politicka prava.Rimljane je sa Latinima vezivao jezik,religija I poreklo. Pre saveznickog rata pojedini Latini dobijali su za razne zasluge Rimu pravo gradjanstva .A posle saveznickog rata svi latini dobijaju potpuno gradjanstvo I biracko pravo .-Perigrini-su pokoreni stanovnici u provincijama.Njih rimljani azlikuju od stranaca I zovu ih varvarina.Polozaj peregrine najcesce je zavisio od nacina na koji su usli u okvir drzave,dali su postal podanici mirnim putem I posle ogorcane borbe.Najgori je bio polozaj peregrine dediticija. 14. Status familiae (sui i alieni iuris)-Pored ostalih razlika izmedju gradjana postoji I ono koje proizilazi iz polozaj u porodici .Neka lica zive po “svom pravu”,ona su svojevlasna-sui iuris ;a druga su potcinjena autoritetu porodicnog staresine ,ona zive po ‘’tudjem pravu’’-alieni iuris.Lice koje se nalazi pod vlascu paterfamilijasa moglo je da ima conubium,suffragium i ius honorum,ali je bitno prikraceno u ius commercii.Nije moglo da stice imovinu za sebe I

prakticno je iskljuceno iz pravnog prometa.Po starom civilnom pravu,sve sto pribave lica alieni iuris pripada porodicnom staresini. 15. Actiones adiecticiae qualitatis i sticanje imovine alieni iuris-Dosta rano je bilo prihvaceno glediste da onaj koji je naredio da se posao zakljuci treba da snosi sve njegove posledice.Kasnije su stvoreni I drugi slicni izuzeci.Nacin na koji je to ucinjeno bio je tipican za pretora : on je u postojacoj tuzbi samo promenio imena subjekata .Onde gde je navodjeno ko je tuzen,stajalo je ime sina ili roba, a gde je stajalo ime lica koje treba da izvrsi obavezu,da plati iznos presude –ime njegovog porodicnog staresine.Te tuzbe su srednjovekovni pravnici nazvali Actiones adiecticiae qualitatis.Ranije se desavalo da porodicna staresina poveri deo imovine svom sinu,unuku ili drugom clanu porodice stim dag a moze u svakom dobu uzeti.To je tzv.pekulium.Vremenom su stvorene 4 mogucnosti da lica alieni iuris imaju svoju imovinu:1.peculium castrense-to je pravilo da vojnickom zaradom raspolaze onaj koji je I dobio;2. Peculium quasicastrense-to je pravilo koje je Konstantin prosirio I na imovinu stecenu u drzavnoj sluzbi.3.Bona adventicia-to je pravilo da inovina koji ukucani naslede od majke ima poseban pravni polozaj;4.Bona profecticija-to je pravo koriscenja koja su dobila lica alijeni iuris na imovini koju je paterfamilias poklonio ,a poklon nije opozvao. 16. Deliktna odgovornost i capitis deminutio – Rimljani su stvorili iznijansirane stepene odgovornosti.Ipak su neki tragovi primitivnog shvatanja I objektivne odgovornosti zadrzani.Dokaz je noksalna odgovornost.Ona se sastakala u tome sto u slucaju,da ukucanin nacini stetu,paterfamilijas moze biti tuzen sa action noxalis.Ovakav postupak podseca na danasnju odgovornost roditelja za stetu koju ucine deca.Rimsko pravo vezuje odgovornost za ucinioca.Kao sto jedno lice moze poboljsati svoj status ono ga moze I pogorsati.Gubitak I neke oblike promene statusa rimski pravnici nazivaju capitis deminutio,sto doslovno znaci “smanjenje glave”. Postoje 3 vrste capitis deminutio: maxima-gubitak slobode,media-gubitak gradjanstva I minima- prelazak lica sui iuris u alieni iuris,ili promena porodicnog staresine. 17/18.-Poslovna sposobnost i vrste tutele i vrste cura -Poslovna sposobnost je mogucnost zakljucivanja pravnih poslova.Rimljani izvesno vreme su zenu smatrali ograniceno poslovno sposobnom,dok vecina savremenih prava izjednacava zenu sa muskarcem.U rimu nisu bili uopste ili su bili ograniceno poslovno sposobni:maloletnici,zene,dusevno oboleli,lice sa telesnim nedostacima,rasipnici.Danasnje pravo za sve ove kategorije predvidja jednu ustanovu (tutorstvo ili starateljstvo)a u rimsko postoje dve :tutela(tutorstvo) I cura(starateljstvo) .vrsta tutela su:tutorstvo nad maloletnicama,tutorstvo nad zenama.Cura(starateljstvo)je starija ustanova rimskog prava.Naziva se cura sto znaci briga koja je predvidjena za :umobolnike,rasipnike,gluvoneme,slepe ili lica sa drugim telesnim nedostatkom,I nastarije maloletnike 19. Porodica – vrste srodstva-Urimu postoje cetiri vrste srodstva:agnatsko,kognatsko,tazbinsko I po usvojenju.Agnatsko srodstvo se temelji na zajednici zivota I rada u okviru porodice.Agnatski srodnici zive I rade u istoj porodici.-Kognatsko ili krvno srodstvo je veza izmedju dva lica koja poticu jedno od drugo ili poticu od zajednickog pretka.Ako vode poreklo jedno od drugog onda je srodstvo u pravoj liniji otac,sin,majka,kci,baba,unuk.Aako vode poreklo od zajednickog pretka onda je to srodstvo pobocnoj liniji.Ako su oba pretka zajednicka,zove se punorodno,a ako je jedan zajednicki,a drugi razlicit-polurodno.-Krvno srodstvo moze biti bracno I vanbracno,a racuna se po linijama I stepenima.-Srodstvo po tazbini je veza izmedju jednog bracnog druga I njegovih krvnih srodnika,s jedne,I drugog bracnog druga I njegovih krvnih srodnika,s druge strane.-Srodstvo po usvojanju ili gradjansko srodstvo je posledica usvajanja.Ono imitira prirodno srodstvo,jer se zasniva odnos nalik na odnos izmedju roditelja I dece sa priblizeno istim pravnim posledicama. 20. Consortium, agnatska familija i patria potestas-Najstari oblik porodice o kome ima podatka u izvorima je konzorcijum.To je bio oblik porodice na samom pocetku istorije,ne samo u Rimu.Vec I kod mnogih naroda.Konzorcijum ili patrijarhalnu porodicnu zadrugu cini vise braca sa svojim uzim porodicama:zenama,decom I unucima.Ukonzorcijumu je rad kolektivan,kao I svojina.Postoji staresina ali on nije neki despot,vec jedan od brace,obicno najstariji.On rasporedjuje posao medju ukucanima,resave moguce sporove medju clanovicma porodice,iznosi viskove na pijacu I nabavlja ono sto je potrebno.-Agnatska familija nju cine uglavnom roditlji sa potomcima.Osnovni temelji ove porodice su agnatsko srodstvo I vlast porodicnog staresine.Temelj srodstva je patria potestas.Srodnici su oni koji zive pod vlascu zajednickog paterfamilijasa ili su ziveli dok ovaj nije preminuo.Ako neko pre smrti porodicnog staresine napusti porodicu,bilo emancipacijom ili udajom,raskida

agnatske veze sa svojom porodicom.Najblazi srodnici I naslednici su oni koji se nalaze pod neposrednom vlascu staresine,a to su u prvom redu njegovi sinovi.Dagod je staresina ziv,sinovi,maker das u ozenjeni I imaju svoje potomke,ostaju pod njegovom vlascu.-Patia poestas je vlat porodicnog staresine nad ukucanima I ona sadrzi I imovinska I licna ovlascenja.Ona obuhvata tri vrste nadredjenosti:vlast prema zeni,prema robovima I prema ostalim slobodnim clanovima porodice. 21. Kognatska porodica-se ne razlikuje od agnatske familije po svom obimu,po krugu lica koje obuhvata.Ali su unutar nje odnosi drugaciji.U njoj je agnatsko srodstvo potisnuto,kognatskim ,a polozaj porodicnog staresine ne daje ona prava koja je eanije imao.Takodje je oslabila vlast muza nad zenom,jer je brak bez manusa potisnuo brak sa manusom.-Slabljenje patria potestas.Cak I u odnodu na robove,vlast staresine je ogranicena,a utoliko vise u odnosu clanove porodice.Vec od Avgusta je uvedeno pravilo da roditelj ne moze udavati ili zeniti ukucane bez njihove saglasnosti.U vreme dominta je ukinuto pravo na prodaju dece,osim u slucaju krajnje bede.Javlja se I obaveza dece da izdrzavaju svoje roditelje. 22/23. . Pojam i vrste braka (b. s manusom: uslovi, sklapanje, manus, miraz, razvod) I (b. bez manusa: uslovi, lični i imovinski odnosi, razvod)-Brak je zakonom uredjena zajednica izmedju muskarca I zene.Pored braka postoji postoji I trajna zajednica izmedju lica razlicitog pola,ali kopja nije zasnovana na zakonu.Za Rimljane je to konkubinat.Rimljani su poznavali 2 oblika braka: sa manusom I bez manusa.Brak sa manusom je u kom zena dolazi pod vlast muza,dok je brak bez manusa bio rasiren medju plebejcima I u njemu je odnos izmedju polova mnogo slobodniji.BRAK SA MANUSOM- Da bi brak bio zakljucen potrebno je da supruznici imaju pravo na zakljucenje braka po propisima ius civilea,das u punoletni,da ne postoje bracne smetnje,I da njihove staresine daju saglasnost.Postojale su 3 forme za sklapanje braka coemptio,confarreatio I usus.Manus- u rimskom pravnom zargonu,manus je symbol vlasti.Umanus-braku zena dolazi pod vlast muza.Ona dobija polozaj koji lici na polozaj kceri.Zena je morala da sledi domicil (mesto prebivalista)svog muza.Ona svom imenu dodaje ime muza.Muz je mogao da kaznjava zenu.Ako zena nasledi nesto od svojih srodnika,to pripada muzu.Miraz je jedno od sustinskih obelezja imovinskih odnosa izmedju supruznika.Duznos muza je da izdrzava porodicu,a zena daje svoj doprinos u obliku miraza.Razvod-u starom Rimu je razvod bio retka pojava desavalo se da neko dobije nota censorija zato sto je bezrazlozno oterao zenu.Razvod braka smatran je za privatnu stvar suproznika.Oni su se mogli sporazumno razvesti,a osim toga muz je imao pravo da jednostavno raskine brak.Brak je prestajao I smrcu jednog bracnog druga ili gubitkom statusa slobodnog coveka.Ako je muz preminuo zena je morala da provede u zaljenju deset meseci da bi se izbeglo ‘’mesanje krvi’’ odnosno neudomice oko ocinstva nad detetom koje bi se rodilo u sledecem braku.BRAK BEZ MANUSA-Lica alieni iuris dobijaju sve veca prava,a zena se osamostaljuje.Tutorstvo nad zenama se ukida,brak sa manusom je sve redji.Njega potiskuje brak bez manusa.Pored ranijih uslova za zakljucenje koji se zahtevaju za manus brak,sad dolazi donekih novih.Trazi zelja supruznika da sklopi brak.Ranije je to bila vise stvar saglasnosti porodicnih staresina mlade I mladozenje.Veridba je bila na tezini.Dozvoljavao se njen raskid.Sada je dozvoljeno ugovaranje neke vrste kapare koju ce platiti onaj od verenika koji izneveri datu rec.Za razliku od ranijeg polozaja zena ovim brako zadrzava status koji je prethodno imala,kao I imovinu.Zena je morala stanovati onde gde je muz.Muz je duzan da izdrzava porodicu,a zena ako je imala mogucnosti,imala je obavezu da dasvoj doprinos.Muzevlja vlast prema zeni je smanjena oni su gotovo ravnopravni.Razvod braka se otezava a wodi se racuna o krivici za razvod.Justinijanovo zakonodavstvo prepisuje da je razvod moguc:kada oba suproznika sporazumno traze razvod,jednostrani razvod bez krivice,raskid zbog krivice I jednostavni otkaz bez razloga.Ako je zena briga za razvod,gubi pravo na povracaj miraza I na poklon propter nuptias. 24. Položaj žene u pravu-Zena nema politicka prawa,ni aktivno ni pasivno pravo glasa.zena nije mogla biti svestenik I po starom pravu nije mogla sastaviti testament.O kcerima se nije vodilo racuna zenska deca su mogla biti iskljucena iz nasledja opstom formulom a muski potomci moraju biti pojedinacno imenovani.Poslovna sposobnost zene dugo je bila ogranicena.Dok je neudata ona je potcinjena porodicnom staresini a kad se uda dolazi pod vlast muza.Supruga je podredjena muzu I to potpuno u manus braku,a nesto manje u braku bez manusa ona uzima ime muza duzna dag a prati I menja mesto stanovanja.