Recnik Opscenih Reci i Izraza

Речник опсцених КОРИЕТ 11РОМЕТЕ)

КОРНЕТ, 2011. Капетан Мишина з, Београд +38111 2622102, 2637 741 \т\\г.когпе1:.г5; когп@когпе1;.гб

САДРЖАЈ

ПРОМЕТЕЈ, 20И . Трг Марије Трандафил и, Нови Сад +38121 6616 018, 422 245 \\тт\г.рготе1:еј.со.Г5; гес!акаја@рготе 1:еј.со.г5

Е О I С 1Ј А

Уредници Павле Ћосић Зоран Колунџија За издаваче Боривој Герзић Предраг Ковачевић Насповна страна, корице и техничка опрема Милош Трајковић

.

0 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ...........................................................9

1. ОПСЦЕНЕ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ЊИХОВА СТРУКТУРА, ФУНКЦИјЕ И ПСИХОАОШКИ СТАТУС.................................................11 1.1. СОЦИЈАДНОПСИХОАОШКИ ОКВИРИ ОПСЦЕНОСТИ ........ •........................................................11

. 1 .1.2 СФЕРА КУАТУРЕ И ДРУШТВЕНИХ НОРМИ.......................... 13 1 .1.3 ТАБУ................................................................................................. 15

1 1.1 СФЕРА ПСИХОАОГИјЕ АИЧНОСТИ........................................ 11

Коректура Владислава Милер Светлана Зејак Антић Илустрација на насловној страни Хијеронимус Бош, Врт уживањ а Штампа Прометеј, Нови Сад Тираж 2.000 примерака Ово заједничко издање Корнета и Прометеја разликује се само по корицама и уводним страницама које су прилагођене постојећим едицијама оба издавача, а у свему осталом, од стране 5 ово издање је истоветно. © Иапко $1рка, 2000. © Корнет и Прометеј, 2 0 1 1 .

..

1 2 ЈЕЗИК И О П СЦ ЕН О СТ.................................................. 18

. 1 .2.2 ПОЉЕ ОПСЦЕНЕ АЕКСИКЕ..................................................... 20 1 .2.3 ОПСЦЕНА И ЕУФЕМИСТИЧКА ЛЕКСИКА............................24

1 2.1 ТАБУ У јЕЗИКУ............................................................................. 18

..

1 3 МЕТОДОЛОГИЈА.............................................................. 26

. . 1 .3.3 ТЕХНИКЕ ПРИКУПЉАЊА МАТЕРИЈАЛА..............................28 1 .3.4 ЈЕЗИЧКЕ ГРАНИЦЕ.......................................................................29 1 3.1 КУЛТУРОЛОШКОАИНГВИСТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА........ 26 1 3.2 КОГНИТИВНОЛИНГВИСТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА............ ,28

.. 1 .5 . СТРУКТУ РА ПОА)А ОПСЦЕНИХ РЕЧИ У

1 4 ЛОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЧКА ТРАДИЦИјА . . .31

СРПСКОМ ЈЕЗИКУ............................................................34

. . РЕЧИ.................................................................................................. 36 1 .5.3 МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИ1СЕ ОПСЦЕНИХ РЕЧИ . . 47

1 5.1 СРЖНА ОПСЦЕНА ЛЕКСИКА................................................... 35 1 5.2 МЕХАНИЗМИ ПРОШИРИВАЊА ПОЛ>А ОПСЦЕНИХ

..

..

3 2 НАјЧЕШЋИ ЕУФЕМИСТИЧКИ ЕКВИВАЛЕНТИ

..

3 3 СРЖНА ОПСЦЕНА ЛЕКСИКА И

. 4 .1 . КАРАКТЕРИСТИЧНА КОНТЕКСТНА

ОКРУЖЕЊА ОПСЦЕНИХ РЕЧИ.................................261

. .1.2 УЗРЕЧИЦЕ, ПОШТАПАЛИЦЕ, ФРАЗЕОЛОГИЗМИ.......... 300 .1.3 ИЗРЕКЕ И ПОСЛОВИЦЕ........................................................... 318 .1.4 ИГРЕ РЕЧИМА............................................................................. 323 .1.5 ДОСКОЧИЦЕ............................................................................... 332 4 .1.6 БРОЈАЛИЦЕ................................................................................. 333

4 1.1 ПСОВКЕ....................................................................................... 262

ЈЕЗИКУ................................................................................ 50

4 4 4 4

1 6.1 ОПСЦЕНЕ РЕЧИ У ГОВОРНОМ ЧИНУ...................................50 1 6.2 КАРАКТЕРИСТИЧНА КОНТЕКСТНА ОКРУЖЕЊА

ОПСЦЕНИХ РЕЧИ........................................................................ 53

.. .. ФРАЗЕОЛОГИЗМИ.......................................................... 60 1 .6 .2.3 ИЗРЕКЕ И ПОСЛОВИЦЕ...............................................62 1 .6 .2.4 ИГРЕ РЕЧИМА.................................................................. 62 1 .6 .2 .5 -6 ДОСКОЧИЦЕ И БРОјАЛИЦЕ...................................64

1 6 2.1 ПСОВКЕ............................................................................ 53 1 6 2.2 УЗРЕЧИЦЕ, ПОШТАПАЛИЦЕ,

. .

1 6.3 СТРАТЕГИјЕ ИМПЛИКАЦИјЕ И ЕУФЕМИЗАЦИЈЕ............64 1 6.4 РАСЛОЈЕНОСТ ПОЛ>А ОПСЦЕНИХ РЕЧИ.............................65

..

1 7 ПСИХОЛОШКИ СТАТУС ОПСЦЕНИХ РЕЧИ У

СРПСКОМ ЈЕЗИКУ........................................................... 67

. . .

1 7.1 АНКЕТА СТАВОВА ПРЕМА ОПСЦЕНИМ РЕЧИМА.............67 1 7.2 ОПСЦЕНЕ РЕЧИ У СРПСКОХРВАТСКИМ РЕЧНИЦИМА . 82 1 7.3 ОПСЦЕНЕ РЕЧИ У ДИСКУРСУ.................................................. 88

.. 2 .РЕЧНИК ОПСЦЕНИХ РЕЧИ У СРПСКОМ јЕЗИКУ

1 8 ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА.............................................90

3.ИНЛЕКС

..

ЕКВИВАЛЕНТИ ИЗ ЛРУГИХ ЈЕЗИКА.......................... 252

4 ЛОЛАЦИ.................. ............................................................ 261

1 6 ФУНКЦИјЕ ОПСЦЕНИХ РЕЧИ У СРПСКОМ

. .

ЛЕКСЕМА ИЗ ОСНОВНОГ ФОНЛА.......................... 252

. .94

И .......................................................................237

3 1 СРЖНА ОПСЦЕНА ЛЕКСИКА И ЊЕНИ

СИНОНИМИ..................................................................... 237

..

4 2 ПРИМЕРИ УПОТРЕБЕ ОПСЦЕНИХ РЕЧИ У

ЛИСКУРСУ.......................................................................334

.. 4 .4 . ИЗБОР ИЗ ПОГРЛНИХ НАЗИВА................................ 354 5 . ЛИТЕРАТУРА О ОПСЦЕНИМ РЕЧИМА......................367

4 3 ЕУФЕМИЗАЦИЈСКЕ СТРАТЕГИЈЕ.............................. 353

6

.

5ЦММАР.У

399

П | Н А ГК Ж ЕН Е Како лексичко поље којим се монографија бави, тако и ауторов постмодернистички светоназор, па још и време објављивања ове студије (Јгп с1е 5Гес1е) говоре да све у њој изнесене тврдње треба узимати с извесном дозом подозрења. Поље наших опсцених речи, без сваке сумње, буре је без дна. Стога овај рад засигурно неће обухватити све оно што у том лексичком пољу код нас постоји. Циљ му је пре да начини први корак у студиозном проучавању ове области. Но, почнимо, како и треба, од циљева. Први је циљ ове монографије пружање што исцрпнијег прегледа лексичког поља опсцених речи у српском језику и њихов опис из културнолингвистичке и когнитивнолингвистичке перспективе. Други постављени циљ јесте испитивање психолошког статуса опсцених речи код говорника српског језика. Представљена монографија резултат је ауторовог вишегодишњег бављења пољем опсцених речи. У том периоду извршена су два психолингвистичка испитивања на подручју 9

српског језика и ексцерпирани бројни извори. Рукописно издање прве верзије ове књиге, посвећене једино опсценостима у сленгу, кружило је међу специјалистима (па чак било и цитирано) и на Интернету. Ова се књига појављује неколико година после те прве верзије, измењена готово у потпуности и допу.њена, и сада се јавља у штампаном облику са знатно обимнијим материјалом и пажљивијом анализом. Монографија је структурирана тако да се у првом делу предочава студија о опсценим речима у српском језику, у другом даје речник опсцених речи, у трећем индекси сачињени на основу тог речника, у четвртом додаци, где се представљају типична контекстна окружења опсцених речи и примери њихове употребе а у петом предметна литература. Потенцијални круг читалаца не ограничава се на професионалне лингвисте и студенте лингвистике - студија може бити занимљива широком кругу истраживача из области друштвених наука, а исто тако и свима онима који из чисте радозналости желе да сазнају нешто више о овом, по природи ствари занимљивом, лексичком пољу. Пријатна ми је дужност да се захвалим рецензенту, проф. Милораду Радовановићу, те издавачу за низ корисних примедби, које су битно утицале на коначну верзију ове књиге. Захваљујем се такође фондацији А1ехапс1ег у о п НитђоШ!, која је омогућила пилот-истраживање психолошког статуса опсцених речи и анализу опсцених речи у српскохрватским речницима.

10

ОПСЦЕНЕ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ЊИХОВА СТРУКТУРА, ФУНКЦИЈЕ И ПСИХОАОШКИ СТАТУС

..

1 1 СОЦИЈААНОПСИХОАОШКИ ОКВИРИ ОПСЦЕНОСТИ Поље опсцених речи, као уосталом и сва друга „семантичка“ или „лексичка поља“, издвајамо првенствено на основу извањезичких датости - у овом случају одређеног скупа социјалнопсихолошких чињеница. Ради се, с једне стране, о одређеним мотивацијским механизмима личности, с друге, пак, стране имамо посла са међуодносом јединке и њеног окружења - у првом реду оног ширег, одређеног разлеглим појмом ’култура’.

.

1 1.1 СФЕРА ПСИХОАОГИЈЕ АИЧНОСТИ Мада различите теорије у психологији личности - (нео)бихевиористичке (Вугпе, 1966), класичне (АИрог1, 1955), психодинамичке (Ргеис1, 1957), когнитивне (Ке11у, 1955) - личност дефинишу различито и различито виде њене особине и функције, постоји одређена доза сагласности о томе да су мотивацијски механизми један од централних проблема те психолошке дисциплине. 11

Постоје, по Кеуко\у-бк-ом (1992), три широке групе мотивацијских механизама: сфера нагона (инстиката), сфера потреба „ја“, те морална сфера. У контексту проучавања поља опсцених речи за нас је посебно занимљива сфера нагона јер је управо тај мотивацијски механизам полазна основа дефинисања поља опсцених речи. Унутар сфере нагона посебно нас интересује сексуална мотивација, у чијој је основи специфичан тип осетљивости на одређене чулне стимулусе и истовремено потреба за сексуалном стимулацијом. Развој ове потребе и учење активности које воде њеном задовољењу одвија се у интеракцији са друштвеном средином. Како с правом примећује Кеукошбк1 (1992:139), једна од најранијих појавау том процесу јесте рана категоризација на основу пола - подела на дечаке и девојчице и инкорпорација те поделе у идентитет особе. Важно је напоменути да друштвена средина намеће одређене норме сексуалног понашања, чиме ћемо се позабавити у следећем одељку. Кад је у питању сфера психологије личности, треба обратити пажњу на још један тип нагонске мотивације - агресију. Лексичко поље којим се ту бавимо може послужити као механизам елимнисања агресивне мотивацијске напетости. Повезана је с тим функција тих истих језичких елемената у тзв. емотивним активностима. Како се ради о типичним контекстима кориштења опсцених речи, томе ћемо се вратити у делу 1.6.

12

.

1 1.2 СФЕРА КУАТУРЕ И ДРУШТВЕНИХ НОРМИ Како је већ речено, друштвена средина намеће одређене норме - не ради се ту само о нормама које намеће непосредно окружење (вршњаци, породица и сл.) него и о таквим нормама које су кодиране у даној култури. Култура, пак, будући изузетно разлегао појам, захтева прецизнију дефиницију. Овде прихватамо дефиницију Тпапсћба (1991:12), који културу разуме као: „ентитет који се састоји од објективних артефаката (на пример оруђа, путева) те субјективних творевина (нпр. права, идеологије) које су у прошлости повећавале шансу преживљавања - а које се огледају у задовољавању особа које заузимају исту еколошку нишу и које су следствено томе постале заједничка вредност за све који су могли међу собом комуницирати захваљујући заједници језика и временопростора живота.“ Култура јединкама намеће како прескриптивне норме (оне које им прописују шта треба да се ради), тако и прохибитивне (норме које одређују оно што не сме или не треба да се ради). У светлу оног што нас овде занима, од посебног су значаја ове друге норме. Не само постојање полног нагона, него првенствено прохибитивна норма која се с њим веже у основи је ванјезичког утемељења поља опсцених речи. Европски културни круг, чији је саставни део српска култура, намеће забрану вршења одређених полних радњи и показивање одређених органа у јавности. Прохибитивна норма прописује одређене зоне територијалности око особе, а полни органи недвојбено припадају првој зони примарне територијално-

13

сти, где се друге особе допуштају само привремено и у одређеним ситуацијама (нпр. сексуални партнер у току полног чина). Враћајући се Тријандисовој концепцији културе као творевина које повећавају шансе преживљавања, може се рећи да недопуштање других у прву зону примарне територијалности има своју адаптативну улогу. Морфологија људског организма, управо полифункционалост полних органа узрокује да се прохибитивна културна норма односи не само на полне него и на екскреционе пробавне радње. Ако се у јавности не могу показивати полни органи, који су уједно и екскрециони или су у суседству екскреционих, онда се забрана односи и на екскреционе органе и чинове који подразумевају разголићивање. Јасна је ствар да се норма не односи једнако ни на све ситуације (на нудистичкој плажи уобичајено је показивање гениталија) ни према свим особама (мала деца могу показивати гениталије на плажи) ни према свим органима и радњама (мокрење у парку није непожељно у оној мери колико мастурбирање). Постоји, међутим, општа забрана, која се односи на читаву групу ових активности и органа и управо та забрана представља ванјезичку основу одређења лексичког поља опсцених речи. Не треба посебно указивати на транскултурни релативизам ове забране и постојање таквих култура где је практички нема.

на животињски измет. Слично је и у случају јебаши се:иариши се, наравно, кад се ово друго односи на животиње. Функционисање забрањивачке културне норме огледа се и у развијању осећаја стида у процесу друштвеног учења. Сам осећај може се различито одређивати и тумачити већ у зависности од психолошке теорије у оквиру које је посматрамо. Годинама популарна теорија Леона Фестингера (РезИп§ег, 1957) и овде би, вероватно, видела когнитивну дисонанцу између идеалне представе себе као неког ко се подређује забрањивачкој норми и ситуације где се учествује, активно или пасивно, у кршењу те норме. Нећемо се овде упуштати у потанкости психолошких теорија. Оно што нас занима јесте то да се овај осећај огледа у ставовима према опсценим речима, у (не)толерантности према њима, како у смислу (не) спремности да се употребе, тако и у (не)реаговању на њихову употребу код других. Управо тим појавама бавили смо се, унеколико психометријски, у анкети с говорницима српског језика, што је представљено у делу 1.7. Шира категорија којој припадају поменуте забране назива се табу, па ћемо се њом позабавити у наредном одељку.

.

1 1.3 ТАБУ

Треба напоменути још и то да опсценост нестаје кад се удаљујемо од људског организма. Тако је назив људског измета (Говно) опсцен, док назив различитих животињских измета (брабоњак, балеш) није, под условом да се заиста и односи

Саму реч табу европски су језици преузели преко енглеског ШВоо (постоји и варијанта 1аВи), а тамо је, опет, доспела из полинезијског језика тонганског, где је значила „забрањен“ О постанку те значењском и морфолошком померању ове речи сведочи следећи занимљив цитат из Атепсап НегИа$е ОгсНопагу (1992: б. V.):

14

15

„Атоп$ Ље тапу сИзсоуепев о/ СарГ. Јатез Соок \уа$ а Нп$иг$Нс опе, 1ке 1егт 1ађоо. Соок и$ес1 1:кГ$ м>ог(1 т кг$ јоигпа1 о/ 1777 н>кИе ке ша$ т 1ке Рпепс11у 1$1апЉ$ (пом/ Топ$а). Непсе, еуеп Гкоиф $ГтИаг шогс1$ оссиг т о1кег Ро1упе$Гап 1ап$иа$е$, Гке/огт 1аБоо Јго т Топ^ап 1ађи 1$ 1ке /о г т ше кауе коггомеЛ. Тке Топ$ап$ и$ес11ађи а$ ап асГјесНуе; 1кеу $роке о/рег$оп$ ог 1кт%$ ГкаГ \уеге 1ађи, ГкаГ Г$, „ипАег ргокЊШоп,/огкгМеп, ог $еХ араг1. “ Соок, Ве$Ше$ когготп% 1ке м/огА Шо Епф$к, а1$о тас!е И Шо а поип ге/егпп^ Го Гке ргокЊШоп И$е1/апс1 а уегк т е ап т д „го таке $отеопе ог $отеШп% Шкоо. “ Ргот И$ оп%т$ гп Ро1упе$гап $осге1:у 1ке м?ог(11ађоо ка$ $ргеас1 Гкгои^коиГ 1ке Еп§Н$к-$реакт% шогМ апс1 ка$ Вееп аррИес1 т мау$ 1каГ пеуег оссиггеА го Гке реор1е/гот м кот Соок оп^таИу Вогго\иеЛ И.“ У основи табуа заиста је забрана, односно норма која ту забрану намеће. Ради се о културној норми, таквој која обухвата одређену заједницу у целини. Та норма, како смо већ рекли, намеће одређене обрасце понашања, што значи да су неке форме понашања обавезне, а друге опет непожељне. Тако норма као обавезно намеће поштовање властитих предака, а као непожељно одређује, на пример, показивање гениталија у окружењу где су остали обучени. Свака норма у својој забрањивачкој функцији не ствара табу. Наметање једних образаца понашања и забрањивање других остварују, између осталих, саобраћајна правила, па ипак на црвено обрубљеним круговима знакова забране нису нацртане табуизиране радње. Прототипски табу, за разлику од осталих забрана, као два најизразитија атрибута има то што се ради о културној норми и што се ради о изразито јакој забрани. Друге се норме (нпр. саобраћајни знакови, или стандарди понашања за аристократе) односе само на ограничене сфе16

ре живота или поједине друштвене групе, док табу, као културна норма, има општи карактер за дату културу. С друге стране, унутар културне норме постоје такве забране (нпр. упадање другоме у реч) које нису довољно снажне да би се сматрале табуом. Атрибуте које смо навели поседује као најизразитије прототипски табу. Постоје, међутим, и атипични случајеви, где је одређена радња табуизирана само за одређени ужи слој. Тако је, на пример, са преиспитивањем података о жртвама ратних злочина, које је табуизирано за ону друштвену групу из које су потекли починиоци, а није за ону из које су жртве. Габу обухвата широк спектар забрана, од физиолошких радњи, какво је, нпр. пуштање ветрова, преко свесних и циљних активности, нпр. разголићивања на јавном месту, све до гестова, нпр. оних са фалусном позадином, и коначно употребе одређених језичких елемената. Овде нас управо и занима ова последња категорија, језички табу, који се остварује као забрана употребљавања одређених лексемских слојева или појединих лексема и њему ћемо посветити следећи одељак.

17

^абране се вежу за сфере религије (1), секса (2), болести, одеће, јела (3), док група (4) представља оно што нам намећу порме етикеције (нпр. да своје претпостављене не називамо погрдним именима). Опсцене речи, сасвим је јасно, спадају УДругу групу. У српском језику може се наћи велики број примера за сваку од наведених група забрана.

ЈЕЗИКИ ОПСЦЕНОСТ

.

Тако у прву групу, ону која се везује првенствено за веровање и страх, иду сви примери где се избегава „зазивање“ митолошких личности, па се не помиње ђавоунего нечастиви, напетник и сл., и не куне се у Бога, него у бор: Бора ми. Не сиомињу се, надаље, болести. А и кад се помену, из страха од н.их, присутне особе мењају место верујући тако да ће изаћи из простора у коме је болест поменута, па се тамо и налази. V другу групу, како је већ речено, спадају опсцене речи, којима ће бити посвећена наредна поглавља.

1 2.1 ТАБУ У ЈЕЗИКУ Мшсктка (1989:209), позивајући се на Видлака, издваја следеће типове забрана за које се везују језички табуи: 1. забране засноване на религијским веровањима, магији, страху и предрасудама; 2. забране изазване пристојношћу, скромношћу или стидом; 3. забране засновне на осетљивости, доброти, љубазности, саосећању или милости; 4. забране које происходе из мегаломаније, расипности, етикеције, лукавости и интереса.

1&

V грећу групу иду различити називи за одређене људске особине, првенствено мане, какве су оштећен слух, вид, мали или велики раст, гојазност, итд. Коначно, четврта група обухвата погрдне називе за различите етничке, религијске, верске, професионалне (нпр. полицајци) и друге социјалне групе (нпр. сексуалне мањине). V додатку је наведен избор из других погрдних назива у српском језику, па се тамо могу наћи и илустрације за претходно изнесене податке. 19

.

1 2.2 ПОЉЕ ОПСЦЕНЕ ЛЕКСИКЕ Позабавићемо се сада критеријумима опсцености. Ти критеријуми одређују да ли ће лексема припадати пољу опсцених речи. Како се може приметити, користимо у лексикологији одомаћен појам лексичког (семантичког) поља (о чему више у Тпег, 1931). Да би лексема била опсцена неопходно је да постоји њена садржинска или формална повезаност са сексуалним и/или екскреционим пробавним активностима и органима који у њима учествују, а да се не ради о еуфемизмима. Основни фонд опсцених речи има садржинску везу са наведеним елементима збиљности, а примарна намена њихове форме је за упућивање на те елементе, па зато постоји и формална веза. Код њихових твореница не мора, пак, постојати садржинска веза, а код семантички проширених, специјализованих, позајмљених и измишљених лексема не мора постојати формална веза, јер је основна функција њихове форме упућивање на друге елементе збиљности, или се, пак, та форма јавља као неоргански елеменат, па и стоји изван лексикона.

У основни фонд иде лексема јебати, њене изведенице су појебати (где постоји и садржинска веза са елементом збиљности), те зајебати (где те везе нема). Семантички проширена лексема је ту ц ати , специјализована пушити, а неорганске елементе репрезентују фукати (позајмљена) и хркобутнути (измишљена). Ја основни фонд и изведенице лексема које тамо припадају карактеристично је да су опсцене у апсолутној позицији. Семантичка проширења одликују се, насупрот томе, контекстуалном опсценошћу. Потребно је, наиме, да из контекста буде јасно на шта упућују да би биле опсцене. Које лексеме конкретно улазе у фонд опсцених речи и зашто, најбоље ће се видети из прегледа који следи, а где ће свака од наведених група бити обрађена засебно. Коначно, увид у фонд српских опсцених речи пружиће и основни речнички текст. ( )вакво одређење поља опсцених речи намеће одређене дилеме и захтева додатна објашњења.

Тако:

сексуални чин

— појебати — —■ јеб а ти ----------

ч =

— зајебати—— пушити туцати

садржинска повезаност формална повезаност

фукати | хркобутнути |

чин преваре

чин туцања

20

11рво, одбацујемо термин вулгаризам, који се често употребљава у предметној литератури. Термин опсцена лексика сматрамо прецизнијим, па тако и погоднијим. Ради се о томе да се вулгаризам може односити на врло широку категорију супстандардне лексике која сведочи о „нижем“ културном статусу особе која ју користи (нпр: сторе:завесе, пивамиво и сл.). Сама основа термина и иначе је вишезначна у лингвистици (уп. вулгарни латински).

21

Друго, дефинисање поља опсцених речи на овај начин искључује називе за одређене професионалне групе (проститутке) и сексуалне мањине (хомосексуалци) које се у неким радовима уврштавају у опсцену лексику. Овде је усвојена управо оваква стратегија из више разлога. За разлику од опсцених речи које узимамо у обзир, ти називи имају друкчију ванјезичку основу - и по самом предмету (односе се на групе, а не на властито тело и његове функције) и по типу забране (њихова забрана није узрокована осећајем стида, него пре групном припадношћу). Из тога произлази и њихов статус у лексичком систему - уско су повезане са другим погрдним називима за друштвене групе (етничким, заснованим на телесним недостацима и сл.), а и њихово функционисање у типичним контекстима. Треба напоменути да се део ових назива, типа јебшуз, дупедавац и сл. нашао у речнику, али не на основу садржинске, него на основу формалне повезаности са опсценим лексемама. Исто тако, нисмо у речник уврстили називе за „пуштање ветрова пошто тај чин не подразумева разголићивање у јавности, па онда и није повезан с табуизираним радњама онако као остали називи. Уврштавање назива повезаних с овом радњом учинило би дефинисано поље још елузивнијим. Појавио би се низ питања, од тога зашто не уврстити називе за подригивање, до тога зашто не уврстити назив за анално мерење температуре. Основним називом за ову радњу позабавили смо се, ипак, у делу о психолошком статусу опсцених речи, дајући тако до знања да се ради о називу на граници поља опсцених речи.

везе за које нема етимолошког оправдања. Другим речима, као критеријум повезаности прихвата се и стварна и такозвана народна етимологија. Тако је, на пример, дркалица ’празна прича’, које срећемо у неким црногорским говорима, етимолошки повезано са дрка ’бука’, па тој лексеми, по том критеријуму, не би ни било места у овом речнику. Како ће ју, међутим, велики број говорника ван простора тих говора повезати с глаголом дркати, по принципу народне етимологије, она је тако у нашу грађу и уврштена. Разуме се да је изабрана дефиниција тек ауторова тачка гледишта, те да су могући и други, различити приступи, који би дефиницију засновали, рецимо, на степену прихватљивости самих лексема у јавности. Занимљиво је напоменути да, по некима, етимологија придева опсцен упућује на искључивање таквих појава из јавне комуникације. Опсцено је, дословно, оно што је за сценом, што се не сме показивати, како се види из дефиниције \Уаћп§а (1986-88 5. V .): оБбхоп ипап51ап јебигуз-ица; јебигузовић; криво-гуз > кривогуза; кривогузица; кривогуз-ати; липти-гуз; луфти-гуз; мрдо-гуз-а; наби-гуз; на-гуз > нагуз-ац; нагуз-ачке; нагуз-ар; нагуз-ељез; нагузити; нагуз-ивало; нагузник; нагуж-њак; надра-гуз-ина; под-гуз-ни;

гуз: б(ј)елен-гуз-а; б(ј)елен-гуз-ац; б(ј)ело-гуз; б(ј)ело-гуз-а; врти-гуз > вртигуз-а; голо-гуз > гологуз-а; гологуз-ас; гологузас; гологуз-ијанер, гологуз-иле; гологуз-о; гуж-њак; гуж-њи; гуз-а; гуз-ар; гуз-ара; гуз-ат; гуз-ачки; гуз-еља >гузељ-ат; гуз-ер > гузер-ка; гузер-њак; гуз-ити (се) > на-гузити (се); > у-гузити се; 38

раз-гуз-ивати се; свири-гуз > свиригуз-ат; слад-о-гуз-ац; спицо-гуз > спицогуз-а; суво-гуз > сувогуз-а; сувогуз-аст; тари-гуз; шапти-гуз; шиби-гуз > шибигуз-овић; дркати: дрк-алица; дрк-ало; дрк-ање; дрк-арош; дрк-аџија; дрк-езина; дрк-еља; дрк-лаћ; дрк-л'ц; дрк-нути; дрк-ош; дрк-шезина; игло-дрк-ало; из-дркати > издрк-ан; издрк-авати; на-дркати > надрк-ан; распан-дрк-ача; јебати: вук-о-јеб-ина; до-јебати за-јебати (се) > зајеб-анција, зајеб-ан, зајеб-ант, зајебавати (се), зајеб-анција, зајеб-унити се за-јеб-унити се из-јебати (се) > изјеб-ан; јеб-0; јеб-авати > јебав-ање; пре-јеба-

вати > прејеб-авање; јеб-ага; јеб-ада; јеб-ан; јеб-анија; јеб-анција; јеб-ање; јеб-аоница; јеб-ац > бабо-јебац; јеб-ач > јебач-ина; јебач-ица; јебач-ки; Јеб-евић; јеб-ежљив; јеб-ен > јебен-о; јеб-ећи > јебећ-ина; јеби-в(ј)етар; јеби-вљетар; јеби-гуз > јебигуз-ица; јебигузовић; јеби-зован; јеб-ич; јеб-итачно; јеб-ити (се); јеб-ица > без-јебица; јеб-ичина; јеб-о-зов > јебозов-ан; јеб-о-љуб; јеб-о-манија; јеб-о-ред; јеб-уд; јеб-уцати (се); јеб-уцкати; јеп-кати; јеп-ство; на-јебати (се); не-до-јеб-ан-а; од-јебати; о-јеб-ина; пичк-о-јеб-ина; 39

по-јебати > појеб-ан; пре-јебати > прејеб-ан; прејебуљка; пре-јеб; прејебавати; при-јебати се; про-јебати се; раз-јебати > разјеб-ан разјеб-отина; с-јебати > сјеб-ан; уз-јебати се; у-јебати > ујеб-ан;

курц-о-лом-ија; курц-о-лом-ка; курц-о-слав; курц-шлус; курч-ев > курч-ев-ит > курчевитост; курч-екања; курч-енце; курч-ина; курч-ити (се) > на-курчити (се); » накурч-ен; > » накурчењ-ак; > ис-курчити (се); > у-курчити (се) курч-ић; лажи-курац; мило-кур-ка; на-кара-кури-ити се; на-кур-њак; пиш-кур; про-кур-чити се; пуши-курац > пушикур-ка; рас-курц-ати > раскурц-авати; сиси-кур; слатко-кур-аста; ус-курч-ити се; шиљ-о-кур-ан;

курац: бес-курч-евић; голо-кур; до-курц-ана; до-курч-ити; кур-а; кур-авеља; кур-авија; кур-ајбер; кур-ат > курат-ор; кур-баба; кур-бадур; кур-вињак; кур-е; кур-езина; кур-етат; кур-етин; кур-ећина кур-о; кур-о-ждер > курождер-ка; кур-о-крш-ина; кур-о-ломка; кур-оња > куроњ-ица; кур-о-слада; кур-о-трес-ина; кур-о-чека-лица; курц-о-глав-ац;

мудо: голо-муд; клати-муда; леле-муде > лелемуд-ити; мрљи-муда; мрс-о-муд; мрс-о-муд-оња; муд-аја; муд-алина; муд-ан; муд-анце; муд-ара; 40

пизд-ење; пизд-ети > по-пиздети; пизд-ети; пизд-етина; пизд-етина; пизд-ити > по-пиздити, рас-пиздити (се), стрмо-пиздити; пизд-ић; пизд-ица; пизд-иште; пизд-о-дер > пиздодер-ина; пизд-ојка; пизд-ока; пизд-о-лиз-ац; пизд-о-ловац; пизд-осовати се;пизд-рење; пизд-руљина; пизд-уља > пиздуљ-ица; пизд-уљина; пизд-унче; пизд-ура > пиздур-чина; пизд-урија; пизд-урина; пизд-уша; свири-пизда;

муд-арко; муд-ат; муд-ашце; муд-енце; муд-ећина, муд-ешко; муд-ни > муд-ница; муд-о-бољ-а; муд-овача; муд-о-воља; муд-о-глад; муд-о-гриз; муд-о-ждер; муд-о-мир; муд-оња; муд-орка; о-муд-ина; пала-муд-ити > паламуџ-ија; паламућ-ење; паламућ-евина; с-паламудит; трто-муд-ити; пизда: голо-пизда; голо-пизд-ало; голо-пизд-уља; ис-пиздити; о-пиздити > опизд-ина, опизд-екнути; пижћ-ети > по-пижћ-ети; пизд-ар > пиздар-ати; пиздраити; пиздар-а » пиздаретина; пизд-арија; пизд-арчина; пизд-ата; пизд-ача; пизд-ек> пиздек-ан; пизд-екнути;

пичка: голо-пич-аст; ис-пичкати (се); на-пич-њак; нат-пич-њак; пич-ање; пич-арити > пичар-ење; пич-вајз; пич-вајс; пич-евина; пич-етина; 41

пиц-о-певка; пиц-ован; пиц-ин; пиц-ко; пиц-кош; пиц-нути се; пиц-ован; пиц-укнути; три-пица;

пич-ити (се) > на-пичити, о-пичити, пич-ење; рас-пичити; пич-ић; пич-ица; пичк-ажа; пичк-алиште пичк-ар > пичкар-ати се; пичк-арош; пичк-ица; Пичк-овден; пичк-о-јеб-ина; пичк-о-лиз > пичк-о-лиз-ац; пичк-о-преж > пичкопреж-ина; пичк-урда; пичк-урина; пич-ока; пич-орак; пич-ос; п.ич-уљак; плачи-пичка; по-пичк-ати се; пре-пичити; рас-пичк-ати; сто-пичка

пишати: за-пишати > запиш-ан; ис-пишати (се) > испиш-ан; пиш-0; пиш-а; пиш-ало; пиш-ањак; пиш-ање; пиш-аоница; пиш-ара; пиш-атор; пиш-аћа; пиш-ење; пиш-ичан; пиш-ијада; пиш-ити; пиш-ица; пиш-ичав; пиш-карати; пиш-кати; пиш-кити > ис-пишкити, по-пишкити; пиш-кур; пиш-љив; пиш-на; пиш-нути > пишн-ут; пиш-ока; пиш-оња;

пица не-пиц-фрајер; пиц-0; пиц-аж; пиц-ајзл; пиц-ајзла > ри-пицајзла; пиц-и; пиц-иг; пиц-икато; пиц-уља; пиц-о-ловац; пиц-о-механичар; пиц-о-певац;

42

сер-кија; про-срати (се) > просери-сукало; просер-авати » просеравање; сер-а; сери-гаћа; сери-глава; Сери-нога; сери-нога; сер-кати > серка-ње; сер-на; сер-ница; сер-нути; сер-њак > серњач-а; сер-о; сер-ољ; сер-оња >сероњ-ић; сероњ-ица; сер-уља > серуљ-ица; сер-уцкати > серуцка-ње; сра-ње; сраћ-ка > сраћк-алица; у-срати (се) > уср-ан » усран-ко; уср-о; уср-а; усер-авати се » усерав-ање;

пиш-оња; пиш-пиш; пиш-уља > по-пишуља; пиш-урија; по-пишати (се) > попиш-ан » попишан-ко > попиш -0 > попиш-ов, попиш-уља; про-пишати (се); трк-о-пиш; трчи-пиш; у-пишати (се) > упиш-ан » упишан-ко, упиш-0; сиса: сис-етина; сис-и; сис-ић; сис-ица; сис-ка; сис-о-бран; сис-о-држ-ац; сис-о-дрм-ка Сис-оје; сис-о-прихватач; сис-уљак; сис-урина; тро-сиса;

шупак: шуп-ељачина; шуп-ељак; шуп-ељати > шупељ-ање; шуп-ирати > шупир-ање; шуп-ка; шуп-кара; шуп-карта; шуп-киле; шупк-оња; шуп-оња; шупч-ина; шупч-ити > шупч-ење; шупч-ић;

срати: буљак-сер; драм-о-сер; за-срати > за-сран иза-срати (се) > изаср-ан; и-срати (се); мув-о-сер-ина; на-срати; по-срати (се) > поср-ан » посран-ко; посер-0 >> посер-ко, посер-уља; по43

У творбеним обрасцима налазе се и оне сложенице које упућују на опсцености и оне које се односе на друге елементе збиљности. Јављају се и примери полисемијског гранања творенице где један смисао упућује на опсценост, а други на неопсценост. Такав је пример: из-јебати 1. редом јебати; 2. направити коме неприлике У другом смислу, како се види, творбени принцип укрштен је са семантичким проширењем. Но, највећи део семантички проширених лексема не везује се за творбене обрасце основног фонда опсцених речи, него се семантички непосредно везује за опсцене елементе збиљности. Треба истаћи да су сви представљени творбени обрасци радијалног типа, са тек понеким гранањима која не иду од централног појма. Истовремено, треба нагласити корисност когнитивнолингвистичког негирања аутонимије граматичких структура. Из наведених примера и њиховог описа сасвим је јасно да су процеси семантичког проширења неодвојиви од творбених процеса. Семантичка проширења

пулација, као основ метафоре узима се читав ситуациони оквир. Имамо, дакле, посла са грађењем сцене у целини. По том су принципу семантички проширени глаголи: љуљати, љ уш тити, пеглати (за мастурбирати) или бости, хеклати, ја х а т и (за копулирати). Слично је и са примерима звиждат и (за мокрити) и ђубрити (вршити велику нужду). Семантички проширене лексеме које означавају делове тела узимају, с друге стране, само одређено обележје, дакле фокусирају део одређене целине, и на њему граде метафору. У типичном примеру узима се обележје функције и/или облика. Тако су добивена семантичка проширења: пендрек, цшара, борер (за пенис), бразда, шубара (за вагину), те ауспух, рора (за анус). Први тип метафоре одликује се, дакле, динамичношћу и целовитошћу обухвата, док је други статичан и делимичан у обухвату. Конкретни примери семантичких проширења изузетно су занимљива област проучавања, поготово кад се на њих примене модели грађења које нуди 1,ап§аскег (1987, 1990). Бављење појединачним примерима заузело би овде превише места, па то стога остаје за неку другу прилику.

У грађењу метафора јасно се издвајају два темељна обрасца условљена природом елемената збиљности на које упућују. У случају опсцених радњи, какве су мастурбација или ко-

Треба још поменути културну условљеност наведених примера. Већина метафора створена је из мушке перспективе, што је још један израз патријархалне балканске културе. Постоји, на пример, низ метафора са женским полним органом као изворишним и женом као одредишним доменом, како је у примеру: пичка 1. вагина, 2. девојка, док су такве метафоре са мушким полним органом и мушкарцем неупоредиво ређе. Слично томе, ако погледамо називе за полно

44

45

Увид у опсцене лексеме добивене семантичким проширењем недвосмислено показује да је метафора најпродуктивнији принцип овог начина грађења поља.

општење, видимо андроцентричност метафорских проширења - она су по правилу заснована на активној улози мушкарца. Уз то, приметна је у тим метафорама и друга црта балканске патријархалне културе - насилност, Довољно је погледати огроман број вишеречних лексема са централним чланом ударити. Драстичност примера какав је кпати, како имамо у дистиху: У малејемеђ ногамајање, аумене ножина за клање (В), довољно говори сама за себе. Фокусирање У ову категорију иду језички елементи који репрезентују један сегмент полног органа (рецимо: Главић, дуГмић) или одређени моменат или вид сношаја, како имамо у пушити, Групњак, редаљка, те одређене склоности у тој области, рецимо: пушика, Радодајка. Имамо, дакле, у односу на лексеме из основног фонда, одређену врсту фокусирања, сужавања домена посматрања, на овај или онај начин, што се може представити овако:

(у том је случају, наиме, еуфемизам). Посуђивање се врши из језика са којим постоји интензиван језички трансфер. Такав је пример глагола фукати (из германских језика), за чин копулације. Јавља се и читав низ оказионализама, који иду од некреативне фонемске супституције лексема из основног фонда, како је у примеру хебати, па до компликованих креативних образовања, какво је карабуџити (кара, хипокористик од карина 'мушко споловило’ + буцити 'радити на буџи, женском споловилу). Аноргански елеменат може настати и тако што се укрштају посуђивање и оказионална творба, како налазимо у примеру мацафукнути. На поље опсцених речи могу бити примењене све трансформације (управо одступања од стандардних ликова), од преметања слогова у форми такозваног козарца: карина (1ка-2ри-3на) > ринака (2ри-3на-1ка) до различитих црта урбаних и руралних говора, типа карат:карати, које и иначе срећемо у супстандардним формама.

.

1 5.3 МОРФОАОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПСЦЕНИХ РЕЧИ

АнорГански елеменши и шрансформације Аноргански елементи имају далеко ужу распрострањеност. Јављају се по Правилу у сленгу. Деле се на две групе - посуђенице и оказионализме. Да би посуђеница уопште била опсцена потребно је да не буде преузета из класичне баштине 46

За поље опсцених речи карактеристична је доминација именица, те диспропорција међу именицама и глаголима, с једне стране, и свим осталим врстама речи с друге. Обе ове чињенице условљене су ванјезичком основом успостављања поља опсцених речи.

47

Удео појединих промењивих врста речи представљен је у следећој табели: ВрсШа речи

Број

Проценаш

Именице

1661

57,00%

Глаголи

1056

36,24%

Придеви

181

6,21%

Прилози

11

0,38%

Заменице

5

0,17%

Заједно

2914

100,00%

Дистрибуција родова код именица изгледа овако: Род

Број

Проценат

Мушки род

774

47%

Женски род

671

40%

Средњи род

216

13%

Заједно

1661

100%

Трећа занимљива појава веже се за нестандардну сферу, а не само поље опсцене лексике. Ради се о одређеном замућењу границе између лексемских и нелексемских елемената, где синтаксичке конструкције функционишу у значењу лексема. Тако, на пример, имамо овцу на ражањ у значењу ’обљубити’. Коначно, треба указати на одређене језичке елементе који се јављају првенствено у женском или мушком роду, типа курослада, курочекалица, пиздолизац, који су сасвим разумљиви имајући у виду одређене биолошке датости и сексуалне преференције које следе те датости. С друге стране, низ других елемената чини се да произлази из балканске културне норме. Такви су примери типа: Гузоња, сероња и сл. (где се подразумева мушки род, мада би женски био једнако, ако не и више, оправдан узимајући у обзир морфолошки завршетак).

(У табели су узети у обзир само они лексемски елементи који се мењају. Њихов број не одражава укупан број промењивих опсцених одредница зато што се јављају вишеречне лексеме са два промењива дела.) Друга занимљива појава јесте преузимање категорије „живо“ у метафорским проширењима. Тако ће проширења типа делешт, црнац и сл. имати акузатив једнак генитиву и када значе 'мушки полни орган’, што је још један изузетак од словенског правила једнакости генитива и акузатива мушког рода именица које значе нешто „живо“, а управо „животињско“. 48

49

Говорни чин с употребом опсцености

Говорни чин без опсцености

Не сери више о том излету, јебо Ше он!

Не причај више о том излеШу, није важан!

Ђе си,јебем Ши маШер?

Какоси?

Урадићу, јебо маШер ако нећу!

Свакако ћу Шо урадиШи!

Разбићу Ши пичку!

Пребићу Ше!

ФУНКЦИЈЕ ОПСЦЕНИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Независно од тога о ком се говорном чину ради (а побројани говорни чинови варирају од директива преко комисива до оптатива), опсцени језички елементи имају већу перлокуцијску снагу од неопсцених еквивалената (уз то што у конкретном контексту врше идентификацијске функције, о чему ће бити речи у делу о опсценим речима У дискурсу).

.

Оно од чега ће зависти употреба опсцених речи јесте њихово карактеристично контекстно окружење, које се руководи својим законитостима. Наравно, ефекат употребе опсцене лексике у тим контекстним окружењима (заправо, заокруженим исказним целинама) није проста функција карактеристика дане исказне јединице, али те исказне јединице назначују оквир, а остало зависи углавном од илокуцијске стране говорног чина.

1 6.1 ОПСЦЕНЕ РЕЧИ У ГОВОРНОМ ЧИНУ Опсцене речи могу се наћи у свим основним говорним чиновима, онако како их је, на основу Аи$1:та (1962), одредио 5еаг1е (1969). Где год да су употребљене, постоји висока вероватноћа да говорни чин управо употребом тих језичких елемената добија јачи перлокутивни ефекат. Интензификаторска улога опсцених речи у говорном чину готово да је свеприсутна. Упоредимо, на пример, следеће случајеве:

Каракеристичне исказне јединице у којима налазимо опсцене речи овде су издвојене чисто индуктивно, тако што је прегледан скупљени материјал и примери груписани по сродности. У овом поступку издвојено је следећих шест карактеристичних контекстних окружења опсцених речи:

50

51

а. псовке> б. узречице, поштапалице, фразеологизми, в. изреке и пословице, г. игре речима, д. доскочице, ђ. бројалице.

Наведене исказне јединице увелико се разликују, како по својој језичкој форми, тако и по ефекту који производе у говорном чину. Исто тако, постоји диспропорција у броју елемената унутар сваке категорије као и у фреквенцији њиховог кориштења - редослед у коме су представљене у доброј мери одражава тај однос (од најбројнијих и најчешћих до најмање бројних и најмање фреквентих). Свака од представљених категорија има специфично обележје које је разликује од других наведених ентитета. Те карактеристике вежу се с једне стране за комуникацијски чин, првенствено за намеру говорника, а с друге стране за форму исказа. Тако псовке садрже елеменат вербалне агресије, жељу да се саговорник увреди, чега нема у осталим категоријама. Узречице, поштапалице, фразеологизми представљају несамосталне елементе, за разлику од свих осталих категорија - потребно им је шире окружење. Изреке и пословице имају, опет, својство изрицања тврдњи, чега нема у осталим случајевима. Игре речима садрже свесно употребљен амбигвитет, где је по правилу једно од неколико актуелизованих значења повезано са сфером опсцености. Доскочице карактерише динамизам комуникације са саговорником, који у осталим категори52

јама није обавезно присутан. Коначно, бројалице подразумевају карактеристичну метричку и римовну форму. Треба одмах напоменути да је њихова подела по категоријама, тамо где су побројане, у доброј мери условна. Практички свака псовка у одговарајућем контексту може бити узречица. Овде смо их, међутим, поделили избегавајући вишеструко навођење, већ према томе која им је функција (псовачка или поштапаличка) у апсолутној позицији ближа.

.

1 6.2 КАРАКТЕРИСТИЧНА КОНТЕКСТНА ОКРУЖЕЊА ОПСЦЕНИХ РЕЧИ Под карактеристичним контекстним окружењем опсцених речи подразумевамо истовремено лексичко-синтаксичке оквире у којима се јављају и функцију тих оквира у говорном чину. Већ од случаја до случаја, лексички оквир унутар једног синтаксичког може знатно варирати. Тако, на пример, унутар синтаксичког оквира: Јебем сименица, акузатив> именица у акузативу може бити практички било шта. Размотрићемо свако карактеристично окружење понаособ.

..

1 6 2.1 ПСОВКЕ Најизразитија шира целина унутар које се реализују опсцене лексеме јесу псовке. Ту се опсцене речи, дакле табу, укрштају са чином вербалне агресије, па се тако треба присетити помињане агресивне нагонске сфере. Ова психолошка чињеница веро53

достојно је објашњење зашто су вербалноагресивни контексти опсцених речи знатно чешћи од свих осталих. У псовкама је доминантан тпг.топ јебати. Уз његов комбинаторички потенцијал ваља напоменути да у позицији актанта може имати искључиво мушку особу (дакле: Он јебе њу, али не и 'Она јебе њега, у значењу сексуалног чина). Наведена особина свакако одражава неравноправан положај жене на Балкану, а треба је уврстити у списак контрастивних обележја према језицима који дозвољавају жену у положају актанта, какав је нпр. енглески (5Не гзјискт$ Шт).

а2 Имиерашивни образац са ближим именичким објекшом Унутар овог обрасца јављају се потпуно исти парадигматски облици као и у претходном типу, а у позицији директног објекта стоје култне балканске фигуре мајке и (ређе) сестре, чиме се повећава степен вербалне агресије. Дакле: Јеби (своју) матер; Јеби (своју) сестру! аЗ Императивни образац са ближим заменичким објектом Овај образац јавља се, али искључиво у узречицама, нпр. Јеби Га - нема га у псовкама.

Тттопјебати у псовкама се јавља у четири основна обрасца: а4 Префиксирани императивни образац а. императивном, б. оптативном, в. презентском, г. футурском.

Јавља се у комбинацији само са префиксом од-, а у истим парадигматским облицима као и тип 1.1.

а. Императивни образац најчешће се реализује у 2. л. јд.: јеби, а јављају се следеће подврсте: а1 Рефпексивни императивни образац

б. Оптативни образац занимљив је стога што тај глаголски облик у српскохрватском језику има изразито ограничену дистрибуцију. Оптативни образац јавља се у пет видова. 61 Рефлексивни оптативни образац Јавља се у следећим парадигматским облицима:

Јд. 1 2 Је б и с е ! 3 Н ек с е ј е б е !

Мн. *Је б и м о се! Је б и те се! Н ек с е ј е б у !

Одсуство првог лица множине, иначе присутног у императивој парадигми, може се објаснити тиме што се вербална агресија усмерава према другоме, а не према себи. 54

Јд. 1 2 Зм ж с

*Је б о ј а себе Ј е б о ти с е б е Је б о себе м Је б а л а себе Је б а л о себе

Мн. * Ј е б а л и ми с е б е Ј е б а л и ви с е б е Ј е б а л и они с е б е ж Је б а л е оне себ е с Је б а л а она себе

55

Карактеристично је поново одсуство првог лица у псовкама. Оно, додуше, може да се јави, али као узречица, управо заклетва, нпр. Јебоја себе ако т о није тако. Могућа је и енклитичка рефлексивна верзија овог обрасца, типа Јебо се ти. 62 Оптативни образац са заменичким субјектом и именичким објектом Ради се о типу: Јебо т и матер/сестру (своју). Овај вид оптативног обрасца има директну паралелу у императивном. Поново су у позицији објекта култни балкански ликови мајке и сестре. Постоји, међутим, и разлика што се овај образац може користити и у комичној узречици: Јебо т и слику своју, чега нема у императивном еквиваленту. 63 О птативни образац са заменичким објектом и именичким субјектом Овај је тип карактистичан за оптатив. У позицији заменичког објекта је особа којој је псовка упућена, а именички субјекат попуњава мушкарац, најчешће поново култна личност оца и(ли) Бога: Јебо т е отац, Јебо т е Б ог. Н о , јављају се и друга имена, превенствено експонираних јавних личности, нпр.: Јебо т е Хитлер, и сл. 64 Оптативни образац са заменичким објектом Јавља се искључиво у узречици Јебо те , која изражава чуђење - нема га у псовкама, и по томе има паралелу са иперативним обрасцем Јеби Га.

56

65 Оишашивни образац са даљим заменичким, ближим именичким објектом и именичким субјектом Образац се остварује у изразито увредљивој псовци: Јебо т и пас матер, са свим оним парадигматским облицима у којима се остварују и остали обрасци. Приметан је поново култ мајке који знатно појачава увредљивост. в. Презентски образац јавља се у облицима: • глагол + даљи заменички објекат + ближи именички објекат • глагол + даљи заменички објекат + ближи именички објекат + прилошка одредба • глагол + даљи заменички објекат + ближи именички објекат + постпозитивни атрибут • глагол + ближи заменички објекат + постпозитивни атрибут • глагол + ближи заменички објекат + прилошка одредба Место даљег заменичког објекта попуњава било која лична заменица у другом или трећем лицу, а објекат један од култних ликова: мајка, сестра, дете, Бог, светац, крсна слава, и сл. Степен вербалне агресије директно је пропорционалан хијерархијском статусу култа. И ту је у врху култ мајке. С друге стране, у узречицама, место ближег именичког објекта може попуњавати било шта, нпр. Јебем т и столицу, кад паднемо преко ње, или Јебем т и миша, шаљиво обраћање деци. Глагол је у типичној ситуацији у првом лицу једнине, али се у узречицама може појавити и у другим лицима, као: Јебеш ми м атер (заклетва). Овај образац може бити проширен 57

адвербијалном одредбом или постпозитивним атрибутом, на пример: Јебем т и м атер у уста, Јебем т и м атер блесаву и сл. Овај образац може попримити и форму директне агресивности, где се онда јавља објекат у облику личне заменице у акузативу уз допуну у форми постпозитивног атрибута или прилошке одредбе, рецимо: Јебем т е блесава, Јебем т е у уста. Овај образац може примити и специфичне типове атрибуирања, садржавати напоредне елементе, понављања и сл. како имамо у примерима Јебем ли ти и оца и мајку, а нарочито мајку, Јебем ли т и коритенце Где бог пере ноге и слично. Може то попримити форму широких наративних структура, како је у примеру: Јебем т е отпола, а допола нек тејеб е ћаћа који т е тако блесава направио. Ипак, такви су обрасци знатно ређи него наведени стандардни обрасци. Модификацијски елеменат који се јавља релативно често јесте употреба интензификаторске партикуле ’ли’, како је у примеру: Јебем ли т и мајку.

де није могућ образац глагол + ближи заменички објекат + постпозитивни атрибут, који срећемо у презентском обрасцу. Такође није могућа употреба партикуле ’ли’ у интензификаторској функцији. Немамо, рецимо, *Јебаћу т е блесава или *Јебаћу ли т и мајку. Обе чињенице изузетно су занимљиве из социјалнопсихолошке и културнолингвистичке перспективе. Оно што се још није догодило не можемо интензификовати, а у таквој ситуацији такође не можемо приписивати додатне особине саговорнику коме је псовка намењена. Глагол јебати јавља се у псовкама и у редукованој и подразумеваној форми, о чему сведоче примери: Бем т и м атер и М атер т и твоју. Псовке са другим опсценим речима знатно су ређе и мање разгранате у облицима појављивања. Култ мајке узрокује да су најчешћи обрасци који садрже синтагму пичка материна:

г. Футурски образац налазимо у облицима: • глагол + даљи заменички објекат + ближи именички објекат • глагол + даљи заменички објекат + ближи именички објекат + прилошка одредба • глагол + даљи заменички објекат + ближи именички објекат + постпозитивни атрибут • глагол + ближи заменички објекат + прилошка одредба

а. Иди у пичку материну, б. Пичка т и материна, те в. У пичку материну (узречица, не псовка). Остале опсцене речи јављају се само у појединачним примерима какви су: Ево т и курац, Пуши курац, Пишам/серем (ти ) (се) ја на то , Једи Говна и сл.

Ови су обрасци веома слични презентским, како се види из примера: Јебаћу т и мајку, Јебаћу т и мајку у уста, Јебаћу ти мајку покварену, те Јебаћу т е у уста. Занимљиво је да ов-

Сва разнородност и експресивност српских псовки најбоље се види кад покушамо да нађемо њихове инојезичке еквиваленте. Енглески еквиваленти неколико стотина српских псовки једва да се могу набројати на прсте.

58

59

Велики број псовачких образаца и њихова разнородност повод су да се вратимо појму етносинтаксе, који је увела и широко елаборирала Ана Вјежбицка. Питању које она поставља (^Легхћкка, 1988:232): „Има ли везе између стихијности, анархичне (и истовремено фаталистичке) руске душе [... ] и широке заступљености конструкција у руској синтакси које признају ограничење људског знања и људског разума, и нашу зависност од 'судбине’, и указују на подземне неконтролисане страсти које управљају животима људи?“, могли бисмо додати низ других. Треба, пре свега, питати, постоји ли веза између бројности и разноликости псовачких конструкција (не само код Срба, него и код других српскохрватскојезичких народа), с једне стране, и анимозитета међу етничким групама на том терену. Није ли тај језички материјал показатељ дубоко укорењене мржње коју намећу социјализацијски процеси и који чине компромисе мало вероватним не само у интеретничким него и свим другим конфликтима? Разуме се да одговори на ова питања захтевају обимна и темељита истраживања - мислимо да је битно њихово постављање као први корак у одговарању на њих.

..

1 6 2.2 УЗРЕЧИЦЕ, ПОШТАПАДИЦЕ, ФРАЗЕОАОГИЗМИ За разлику од псовки, као елемената вербалне агресије, где је доминирала динамичка компонента, па тако и глагол јебати, у узречицама, а посебно у поређењима доминира статичка компонента, па глагол јебати није тако доминантан, а чешће су него у псовкама опсцености са називима гениталија, посебно лексемом курац:

60

Гпуп као курац, смрзнути се као курац, за курчево здравње, отићи у курац, хвала курцу, курац-палац, курац-палац криминалац. Налазимо, надаље и друге статичке реалије: отићи у пичку материну, пичкин дим, поГодити као прстом у Говно, пун чеГа као Говно витамина/шпицева. а и динамичне, као у примерима: јебу и разваљују, усрати се као Грлица. Занимљиво је то да практички свака псовка може да се појави у улози узречице, уколико се нађе у одговарајућем контексту. Тако, на пример, исти исказ, рецимо: Ђе си, јебем т и м атер! бива псовка кад је изговори особа А особи Б након што ју је чекала јако дуго, а узречица приликом сусрета пријатеља у којем један пита другог „за здравље". Поједини примери ове категорије занимљиви су због прерастања у једнолексемске елементе, по правилу речце, на пример: Јебо т е ...! ->јеботе. Коначно, ово је добра прилика да се истакне корисност појма прототипа. У овој категорији, више него у другима, долази до израза чињеница да постоје разлике у удаљености сваког појединачног примера од прототипа узречице. Постоје, наиме, рубне појаве у овој сфери које могу бити узречице само у одговарајућем контексту, какав је помињани пример 61

јебем ши машер, а и такви сржни елементи који су узречице и у апсолутном контексту, типа јебу иразвањују. Чисто теоријски, могуће је било ову групу поделити на поштапалице, поређења и слично. Одустали смо од овога јер би тиме у већ унеколико арбитрарну поделу између псовки и узречица била унесена још једна подела тог типа, па би слика целе ове области била у доброј мери замагљена.

..

1 6 2.3 ИЗРЕКЕ И ПОСАОВИЦЕ Опсцене изреке и пословице следе опште законитости те исказне форме. Ради се дакле о различитим механизмима сажимања форме и уопштавања значења које и иначе срећемо у пословичком изразу, а о чему сведоче примери типа: Курц рамена нема; Ко штеди олова, Говно му од лова; Нејеби се - не бој се; Ласно т и је туђијем курцем ГлоГиње м латити; Комеје суђено да буде јебан, саме му Гаће спадају; Јебо, нејебо, курцу време пролази. Специфичност опсцених изрека и пословица у томе је да се „истине и норме“ друштвене заједнице тичу табуизиране сфере тела и његовог функционисања или су, пак, опсцени елементи ту да појачају ефекат изречене гномске истине. У првом од горенаведених примера имамо управо задирање у табуизирану сферу, у другом интензификацију, а у трећем и/или једно и/или друго.

..

1 6 2.4 ИГРЕ РЕЧИМА Игре речима, за разлику од псовки, па и узречица односно поређења, имају знатно ужу социјалну дистрибуцију. Најчешће су међу школском младежи. Наравно, не ради се о форми ограниченој ни на поменуту сферу употребе ни на 62

српскохрватски језик. Сличне ситуације налазимо и у ни\у других језика, почевши од таквих етаблираних примера који се често користе у настави језика, како имамо у случају словеначког: Оп 5еје Ва1 (Он се бојао ње) | Оп 5ејеВа1. (Он се јебао), па све до спонтаних творевина појединачног говорног чина, каква је ова пољска ситуација којој је аутор ове студије био сведок: Д: Је$Г кагсЈго МаАу! (Веома је блед) 1ј: Ма1оје МесЈасгек. (Мало једе јадник) А: Ма1о јеМе сЈасгек? Со № ШкГе$о сЈасгек? (Мало јебе дачак? Шта је то дачак?) 11а основу корпуса ове студије могу се издвојити следеће категорије игара речима: КаШеЈорија

Пример

хомографски амбигвитет

Флауташ

хомофонски амбигвитет

Хоћеш ли само! сира? |Хоћеш ли са моЈ сира?

ивмишљена имена и називи

Пицакојама

стварна имена и називи

Педер

трансформације

зајебунити се

загонетке

Позајми ми твој, док се диЈне мој. (Квасац)

амбигвитетне ситуације

(Мужжени, којој нешто није по вољи): - Жено, кој ти је курац данас. - Трећи.

нереализована импликација

Путем иду Турци, вуку им се ку, ку, купине су родиле и ове Јодине

Уз то, ове комбинације остварују се на нивоу говора, а не језичког система, па ни по томе немају онакав значај као претходно предочене категорије.

...

1 6 2 5 -6 ДОСКОЧИЦЕ И БРОЈАЛИЦЕ Последње две категорије типичних контекста јављају се изузетно ретко, а на њих се може применити све оно што смо рекли о пословицама. С друге стране, с играма речима ове форме везује улога риме. Све се то види из примера: доскочица: Мопим. Опалим т е Голим. бројалица: Ендеш-пендеш, на мој седнеш; динар платиш па се клатиш; динар туриш па се стуриш.

.

1 6.3 СТРАТЕГИЈЕ ИМПАИКАЦИЈЕ И ЕУФЕМИЗАЦИЈЕ О еуфемизацији је већ било речи, а многи примери наведени у делу о играма речима указују на импликационе процедуре. Овде ћемо стога само укратко указати на те стратегије.

кацију актуелну и након што је исказ остварен, како имамо у примеру: Пуши ли т и мама? У сваком појединачном исказу основни циљ еуфемизације јесте да се пренесе информација која се тиче табуизиране сфере, а да се при том не наруши обавезујућа културна норма. Можемо издвојити два подтипа ове стратегије. У првом, особа изговара табуизирану лексичку јединицу, али се од ње дистанцира и изнуђује од саговорника неку врсту дозволе за њено кориштење. Такву улогу преузимају исказне јединице типада опростиш, опростите, да извини, извине ... (нпр. госпођа, госпође), како наш народ каже, ш то но кажу. И овај аспект употребе језика разоткрива дубоку мушкошовинистичку природу балканске културе - импликација оваквих исказних јединица јесте забрана контакта са опсценостима за жене. Друга широка еуфемизацијска стратегија заснива се на неупотребљавању опсцених лексема него упућивању редукованим, трансформисаним формама, или неодређено, о чему сведоче примери из писаног текста типа: к*ц, к...ц, ^гас, оно.

.

1 6.4 РАСАОЈЕНОСТ ПОЉА ОПСЦЕНИХ РЕЧИ

Могу се издвојити два основна типа импликационих стратегија. У првој импликација траје све до краја исказа да би се на крају дезактуализовала. Тако имамо у примеру: Путем иду Ту, Ту, Турци, по калдрми вуку им се ку, ку купине су родиле и ове Године. Други импликацијски тип оставља импли-

И летимичан поглед на основну листу опсцених речи довољан је да се уверимо како постоје огромне разлике у честоти, територијалној и временској дистрибуцији појединих лексичких јединица. Многи примери код Андрића (1976) и Сабљака (1981) делују као оказионализми, многи примери забележени код Во§с1апоУ1са (1997) ограничени су на подручје јужне Србије, с којег је грађу скупљао, а многи примери из Вукових збирки (1918, 1852, 1898) данас више нису у

64

65

оптицају. То је само још један доказ познате лексиколошке чињенице да је било које лексичко поље нестабилан и разнородан организам. То је уједно показатељ ограничења које неминовно носи свака лексичка листа - од тога да може садржавати оказионализме, до тога да неки новији називи не буду уврштени. И овде је користан појам прототипа - они примери које смо забележили у више извора ближи су прототипској опсценој лексеми од оних које бележимо само у једном. Сличан степен раслојености бележимо и у случају карактеристичних контекстих окружења - многа су територијално ограничена (рецимо, све псовке из категорије Мајке т и Га + глагол), а постоје и ограничења функционалне сфере употребе. Тако је, на пример, узречица Нејебе живу силу карактеристична за војнички дискурс.

ПСКХОАОШКИ СТАТУС ОПСЦЕНИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Психолошком статусу опсцених речи у српском језику пришли смо помоћу две технике. У једној су изворни говорници испитивани у експерименталном окружењу са затвореним питањима у упитнику. У другој, анализирани су затечени подаци - однос према опсценим речима као део лексикографске праксе. Прва техника мерила је когнитивно-афективну страну, док се друга усредсредила на бихевиоралну компоненту става према опсценим речима.

.

1 7.1 АНКЕТА СТАВОВА ПРЕМА ОПСЦЕНИМ РЕЧИМА Анкетирање изворних говорника извршено је у два наврата. Прво је у пролеће 1992. проведено пилот-истраживање са говорницима српскохрватског језика, а 1998, пет година 66

67

касније, испитивање је реплицирано, с тим што су овај пут у њему узели удео само Срби. Подаци пилот-истраживања анализирани су помоћу најједноставнијих метода дескриптивне статистике - њихов је циљ био је ограничен, тек толико да се добије општа слика и тако припреми терен за главно испитивање, чији су резултати анализирани помоћу дескриптивних и инференцијалних статистичких техника. Овде ћемо представити оба истраживања, једно по једно. Пилот-истраживање (пролеће 1992) Циљ пилот-истраживања био је да се утврди колико се поједине опсцене речи међусобно разликују по степену опсцености. О којим се опсценим лексемама ради, може се видети из предоченог упитника. Као основа за прикупљање грађе послужио је следећи упитник: Лични подаци /заокружити и попунити/ Користећи следећу скалу: ПОЛ: М ж ДОБ: __ година 1 - није безобразно НАЦИОНАЛНОСТ: _______________ 2 мало безобразно РЕЈ1ИГИ03Н0СТ: ____ ___________ 3 - прилично безобразно ШКОЈТСКА СПРЕМА: _____________ 4 - веома безобразно ЗАНИМАЊЕ:____________________ 5 - крајње безобразно Задашак

уз наведене речи и -псовке упишите бројчане вредности за које мислите да им припадају:

68

дркаџија __ мудо __ сероња __ Јебем ти сестру! дркати __ пенис __ сиса __ Јебем ти миша! гузица __ пичка __ срати __ Јебо те Бог! јебати __ пишати __ шупак __Јебо ти слику своју! јебив(ј)етар __ пишуља __ вагина __ Јеби матер! курац __ прдити __ зајебавати __ Јеби с е !

Степен толерантности одређује се петочланом скалом, где је најнижа вредност израз пуне толерантности према лексеми, а највиша пуног неприпадања. Следствено томе, више просечне вредности показују виши степен нетолерантности. Како се види, ради се о Ликертовој скали са средишњом тачком. Провобитно, циљ пилот-испитивања био је и то да се припреми терен за испитивање статуса опсцених речи у различитим друштвеним групама, па су тако од испитаника узимани следећи подаци: • пол (мушки, женски), • доб (< 20,21-30, > 31), • националност (анационална, хрватска, муслиманска, српска), • вероисповест (атеистичка, исламска, католичка, православна), • школска спрема (основна, средња, висока), • занимање (незапослени, ученици, студенти, радници, чиновници, интелектуалци). У групу анационалних сврставани су поред оних који су се експлицитно одредили као такви и Југословени, те сви они који су давали шаљиве одговоре (нпр. Еским, Окситанац, итд.). 69

Од испитивања на репрезентативном узорку говорника одустали смо из техничких разлога, па је акценат у главном испитивању стављен на опсцене речи а не на припадност групама. Издвојене лексеме треба да представе различите сфере категорије опсцених речи, те еуфемизама за њих. Испитивано је уједно и деловање једне лексеме у контексту псовки, што треба да покаже евентуалну разлику у толерантности према лексеми узетој засебно и у окружењу.

вредности свуда показују степен толерантности према лексеми, односно псовци. Стандардна девијација показује, пак, код лексема колико су испитаници сагласни о степену њене опсцености, код особе, колико она варира у процењивању опсцености лексема, а код групе колико се њени чланови међусобно разликују у процени опсцености. За све те случајеве важи правило да степен варирања и висина стандардне девијаиције стоје у директној пропорцији. Што је више варирања, већа је стандардна девијација - она је најмања тамо где постоји највиши степен усаглашености. Резултати по опсценим речима и псовкама

Истраживање је обављено на узорку од 200 испитаника, изворних говорника. Испитивање је вршено у Новом Саду (анкетар Јелена Ковачек, којој за обављени посао дугујем захвалност), Загребу (анкетар Младен Ковачек, коме такође дугујем захвалност) и Минхену, СРН (анкетар Данко Шипка). Првобитно је било планирано испитивање у Новом Саду, Сарајеву и Загребу, да би се узео у обзир и фактор средине, али је то услед рата било немогуће. Узорак је, мада нерепрезентативан, у највећој мери избалансиран по свим наведеним карактеристикама. Резултати су са анкетних листића пренесени у табелу на интегралном софтверском пакету Лотус 123, где су (доступним функцијама) израчунате просечне вредности и стандардна девијација за сваку лексему, односно псовку, те за сваку особу. Потом су вредности сортиране по карактеристикама група, па су и за друштвене групе израчунаване просечне вредности и стандардна девијација. Просечне

Показало се да говориоци испољавају већи степен толерантности према опсценим речима узетим засебно, него према овде кориштеним псовкама. То се показује двоструко. Прво, просечна вредност за псовке износи 2.81 (уз стандардну девијацију од 0.69), док је она код опсцених лексема свега 2.09 (стд. 0.47). И, друго, док глагол јеб ати , централни елемент свих псовки има код свих говорника просечну вредност од 2.23 (1.23), укупна просечна вредност за псовке, како је већ показано, знатно је већа - 2.81. И појединачно, све псовке, осим Јебем т и миша, са просечном вредношћу од 1.83 имају знатно више вредности, екстрем Јеби м атер чак 3.68. Из свега се јасно може видети да је статус псовке увелико условљен комбинацијом у којој се налази. Занимљиво је приметити и то да се чак и просечна вредност за све опсцене речи налази испод средишње тачке скале. Ово сведочи о опшој толерантности према опсценим речима у културама српскохрватског језика.

70

71

Резултати за поједине лексеме изгледају овако:

првенствено директно упућивање на сексуалне чинове и органе који у њима уобичајено учествују. Тако однос према лексемама стоји у директној пропорцији са представама друштвених група о реалијама на које, директно или индиректно, упућују (сексуалне радње више су табуизиране од пробавних). Доста ниско место глагола јебати могло би се објаснити његовом широком употребом у разговорном језику, и у неопсценом контексту, што доприноси његовој детабуизацији.

Лексем

Просек

Стд.

пичка

2.85

1.35

дркаШи

2.77

1.36

курац

2.68

1.38

дркаиија

2.64

1.28

шупак

2.62

1.43

мудо

2.4

1.27

јебаШи

2.23

1.23

сраШи

2.23

1.26

прдиШи

2.03

1.35

зајебаваШи

1.97

1.2

сероња

1.87

1.19

пишуља

1.78

1.07

Псовка

Просек

Стд.

3.69

1.36

Псовке су овде занимљиве не само за испитивање опсцених речи у језичком контексту, него и за њихов статус у говорном чину, те социјалном окружењу. Резултати изгледају овако:

јебив(ј)еШар

1.72

1

Јеби маШер!

Јузица

1.67

1.97

Јебем Ши сесШру!

3.65

1.46

Јебо Ше БоЈ!

2.92

1.53

Јеби се!

2.47

1.3

Јебо Ши слику своју!

2.28

1.33

Јебем Ши миша!

1.83

1.23

сиса

1.63

1

пенис

1.58

1.44

пишаШи

1.5

1.87

ваЈина

1.37

0.86

Види се да горњу половину скале заузимају првенствено нееуфемистички, нетворени и сексуални називи; док су у њеном доњем делу првенствено еуфемизми, творенице и гастро-уринарни изрази. Ово подупире и однос између првенствено сексуалних лексема (просек 2.17, стд. 0.51) и првенствено гастро-уринарних (просек 1.96, стд. 0.35). Већој опсцености лексеме, узете засебно, доприноси, дакле,

Све су псовке директно упућене саговорнику, а све осим последње обично су намењене као увреде. Отуд и велика разлика између претпоследње и последње псовке, као и чињеница да само последња псовка има нижу просечну вредност од глагола узетог изоловано. Прва два места јасно одражавају увреженост балканског култа мајке и сестре. Индикативна је велика празнина до следећег култа - Бога. Највиша

72

73

стандардна девијација у псовци с Богом указује на разлику између теиста и атеиста, а релативно ниско место те псовке, могло би да упућује на диспропорцију између декларативне и истинске религиозности. Појединачне вредности поново потврђују огроман утицај контекста (елемената језичког котекста, интенција учесника у говорном чину, те ширег социјалног окружења) на социјални и психолошки статус псовке и опсцене лексеме у њој. Резултати по друштвеним групама Како узорак испитиваних особа није био репрезентативан, на основу резултата по друштвеним групама не могу се изводити никакве тврдње. Овде их ипак наводимо надајући се да могу послужити као почетна тачка формулисања хипотеза за испитивање на репрезентативном узорку. Добне категорије

Верска припадност КаШеТорија

Просек

Сшд.

мухамеданци

3.24

0.85

католици

2.86

0.65

атеисти

2.07

0.55

православни

1.95

0.83

Образовне категорије КаШеТорија

Просек

СШд.

висока стручна спрема

2.45

0.82

средња стручна спрема

2.21

0.76

основна школа

2.03

0.61

Професионална припадност КаШеТорија

Просек

Сшд.

интелектуалци

2.41

0.8

КаШеЈорија

Просек

СШд.

радници

2.28

0.9

< 2 0 година

2.33

1.01

студенти

2.27

0.74

21-30 година

2.23

0.62

службеници

2.27

0.93

>31 година

2.26

0.94

незапослени

2.02

0.32

ученици

1.46

0.04

Национална припадност КаШеЈорија

Просек

СШд.

Муслимани

2.85

0.86

Хрвати

2.77

0.66

Срби

2.11

0.73

анационални

1.86

0.44

74

Главно испитивање (пролеће - лето 1998) У главном испитивању кориштена је реплика упитника из пилот-истраживања с једином разликом што од испитаника нису узимани никакви лични подаци.

75

Уз наведене речи и псовке број који показује колико је реч/псовка по вама безобразна: 1 - није, 2 - мало, 3 - прилично, 4 - врло, 5 - крајње дркаџија дркати гузица јебати јебив(ј)етар курац _;

мудо _ пенис пичка пишати _ пишуља прдити

сероња сиса срати шупак вагина зајебавати

Јебем ти сестру! Јебем ти миша! Јебо те Бог! Јебо ти слику своју! Јеби матер! _ Јеби с е !

Позиције у упитнику представљале су следеће категорије опсцених речи: 1. Опсцене пексеме 1.1 Сексуалне 1.1.2 Директно везане за сношај (6 позиција)

дркати јебати курац мудо пичка шупак

1.2Пробавне (6 позиција)

Гузица пишати пишуља прдити сероња срати 2. Псовке (6 позиција)

Јебем т и миша! Јебем т и сестру! Јеби м атер! Јеби се! Јебо т е Б ог! Јебо т и слику своју! То омогућава поређење сваке од наведених категорија и обрачунавање инференцијалне статистике. У основном испитивању узело је учешће 205 особа на подручју СР Југославије и Републике Српске. У дистрибуирању упитника нарочито су помогли Душан-Владислав Пажђерски-Павловић и Синиша Глигић, за шта им се најискреније захваљујем.

1.1.3 Индиректно везане или еуфемистичке (6 позиција)

ваГина дркаџија зајебавати јебив(ј)етар пенис сиса

Резултати су анализирани помоћу статистичког пакета СПСС, верзија 7.5.2. Добивени су резултати веома слични онима из пилот-истраживања, па је тако основно испитивање потврдило претходно постављене хипотезе. Поједине позиције из упитника имале су ове средње вредности. 76

77

Н

Мин.

Макс.

Просек

Сшд. девијација

ЈЕБЕМ ТИ СЕСТРУ

205

1,00

5,00

3,8537

1,0516

ЈЕБИ МАТЕР

205

1,00

5,00

3,6829

1,4079

ДРКАТИ

205

1,00

5,00

3,0244

1,1817

ПИЧКА

205

1,00

5,00

2,8537

1,3569

КУРАЦ

205

1,00

5,00

2,8293

1,3986

ЈЕБОТЕ БОГ

205

1,00

5,00

2,8293

1,4332

ЈЕБАТИ

205

1,00

5,00

2,8049

ЈЕБИСЕ

205

1,00

5,00

ДРКАЏИЈА

205

1,00

ЈЕБО ТИ СЛИКУ СВОЈУ

205

ШУПАК

Како видимо из збирне табеле, поредак од веома опсцених према мање опсценим речима и изразима поново је онакав какав је био и у пилот-истраживању. Резултати за четири издвојене групе у које су наведене лексеме спадале изгледају овако: КашеТорија

Н

Минимум

Максимум

Просек

Сшд. девијација

1,3325

Псовке

205

8,00

29,00

17,2439

6,2535

2,6098

1,3262

Сексуалне

205

6,00

30,00

15,6829

6,2286

5,00

2,4634

1,1943

Пробавне

205

6,00

25,00

10,6585

5,1526

1,00

5,00

2,2927

1,3329

Еуфемизми/ индиректне

205

6,00

27,00

10,5122

5,4419

205

1,00

5,00

2,0976

1,2486

МУДО

205

1,00

5,00

2,0732

1,1797

СРАТИ

205

1,00

5,00

2,0732

1,1587

ЈЕБЕМ ТИМ ИШ А

205

1,00

5,00

1,9756

1,3374

ПИШАТИ

205

1,00

5,00

1,8293

1,2700

ГУЗИЦА

205

1,00

4,00

1,8049

,8917

ПРДИТИ

200

1,00

4,00

1,7750

,9639

ПИШУЉА

205

1,00

5,00

1,7561

1,1458

ЈЕБИВ(Ј)ЕТАР

205

1,00

5,00

1,7073

1,0674

СИСА

205

1,00

5,00

1,7073

1,2376

ВАГИНА

205

1,00

5,00

1,5610

1,1933

ЗАЈЕБАВАТИ

205

1,00

5,00

1,5610

1,0158

ПЕНИС

205

1,00

5,00

1,5122

1,0646

СЕРОЊА

205

1,00

4,00

1,4634

,8313

78

Из колоне ’просек’ видимо не само да псовке имају знатно већи степен опсцености од просека за све друге категорије него и то да су псовке опсценије и од најопсценије категорије међу опсценим речима. Поново се показало да испитаници показују висок степен толерантности према опсценостима. Наиме, како је максимална вредност за сваку категорију 30 (6x5), најопсценија категорија досеже тек нешто преко половине скале, док чак две категорије тек незнатно прекорачују њену трећину. Разлику између псовки, с једне, и осталих категорија, с друге стране, показује и инференцијална статистика. Наиме, док постоје јаке и статистички значајне корелације међу оценама опсцених речи, таквих корелација нема између псовки, с 79

једне, и опсцених речи, с друге стране, што се види из следеће табеле:

Квоцијент корелације Пирсона

Значајност

**

Еуфемизми/ индиректне

Псовке

Еуфемизми/ индиректне

1,000

,092

,635(**)

,805(**)

Псовке

,092

1,000

,127

Сексуалне

,635(**)

,127

Сексуалне

Пробавне

ама. Збирни резултати представљени су у следећој табели (у алфабетском поретку појединих позиција): Позиција

Пилош-исшраживање Главно исшраживање просек

стд. дев.

просек

стд. дев.

вагина

1.37

0.86

1,5610

1,1933

,220(**)

гузица

1.67

1.97

1,8049

,8917

1,000

,772(**)

дркажија

2.64

1.28

3,0244

1,1817

1,000

дркати

2.77

1.36

2,4634

1,1943

зајебавати

1.97

1.2

1,5610

1,0158

јебати

2.23

1.23

2,8049

1,3325

1.83

1.23

1,9756

1,3374

Пробавне

,805(**)

,220(**)

,772(**)

Еуфемизми/ индиректне

'

,189

,000

,000

Псовке

,189

,

,069

,002

Сексуалне

,000

,069

,

,000

Јебем ти миша!

Пробавне

,000

,002

,000

/

Јебем ти сестру!

3.65

1.46

3,8537

1,0516

Јеби матер!

3.69

1.36

3,6829

1,4079

Јеби се!

2.47

1.3

2,6098

1,3262

јебивфетар

1.72

1

1,7073

1,0674

Јебо те Бог!

2.92

1.53

2,8293

1,4332

Јебо ти сликусвоју!

2.28

1.33

2,2927

1,3329

Корелација језн ач ајн а на нивоу р К.; 1’ДП К ГН 1' КО КУ РА П БОД \1л 11ДБИ1ЕМ ГЕ НА КУР.АИ И*. ГИ КУрдц О КУ, БОД \Ц П И Ч К А Т И МАТЕРИНД МЛРШ У ПИЧКУ МАТРРИМ И I А НЛБИЈЕМ ИАИ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ НОСИ СЕ ИОСИ СЕ ДСУђАБОАЛ ЈГЛИ ГОВНА ПУПЈИ КУРЛЦ I МЕ ДУП Е ЗЛБОЛЕ МЕ К.О ТЕ ЈЕБЕ ПИЗД< АДРКЛН КУРЧИ СЕ ПЕДЕРУ ИДИО' С П И С К У ЈЕБЕ БЕ Ж И В У СИЛ КУРА11 КРУТ К Ц ИСТИ КУРА М Л РШ У ПИЧК ЧКУ МАТЕРИН И ГОВНА П У Ш О Т Е ЈЕ1 ПЕДЕГ

ПОСПИСК И ВУ СИА К.РУТ к И КУРЛ ■>ЛИ МЕ КУРАЦ ПИЧКА ТИ МАТЕРИНА МАРШ У ПИЧК 'ИНУ М Л Ј К Е Т И ГА НАБИјЕМ ИДИ У ПИЧКУ МАТЕРИН < Е У КУРАЦ МОСИ СЕ АОТ}АВОЛА ЈЕАИ ГОВНА ПУШ 11Е СЕРИ СРАЊЕ БОЛИ МЕ ДУПЕ ЗАБОЛЕ МЕ КО ТЕ ЈЕ! > П И ЧКО ДРКАЏИЈЛ НАДРКАИ КУРЧИ СЕ ПЕАЕГ | [■КРЕТЕНУ ЈЕБЕМ ТИ МАТГР ! ЕБГМ ТИ СВЕ ПО СПИСК V УСГАО Д ЈЕБИ ЗА јЕБЛО СА М ТЕ ! 1Е ЈЕБЕ Ж И В У С И > 1 МИ СЕ С КУРЦА НА КУРАЦ ГЛУП КО КУРАЕЈ КРУТ К ' БОДИ М.Е КУРАЦ НАБИЈЕМ ТЕ МА КУРАЦ ИСТИ КУРА )\И МЕ КУРАЦ П И Ч К А Т И МАТЕРИНЛ МАРШ У ПИЧК !ИУ МАЈКЕ ТИ ГЛ НАБИЈЕМ ИДИ У П И ЧКУ МАТЕРИЕ Т У КУРАЦ МОСИ СГ ЛОТјЛВОЛА ЈЕДИ ГОВИА ПУШ НГ. СЕРИ СРА1БЕ БОЛИ МЕ ДУПЕ ЗАБОДЕ МЕ К О Т Е ЈЕ1 ПИ ЧКО ДРКАЏИЈЛ НАДРКАН КУРЧИ СЕ НЕЛЕ! К РЕТ Е Н У Ј ЕБ ЕМ Т И М А' ГЕР [ Е Б ЕМ Т И С В Е П (ј С П И С К У УСТА ОДЈЕБИ ЗАЈЕБАО САМ ТЕ Н Е ЈЕБЕ Ж И В У СИ ■ > МИ СЕ С К У РЦ А НЛ КУРАЦ ГЛУП КО КУРЛИ КРУТ К >ЛИ МЕ КУРЛЦ НЛБИЈЕМ ТЕ НЛ КУРЛП ИСТИ КУР.А

агбаба, е м; мушкарац склон сексуалним контактима са старијим женама (С) адут, а м; -> курац (А) ајснути, нем, ну св; -> јебати (А) акање, а с; сношај (А) акати, ам, ају нсв; -»јебати (А) акнути, нем, ну св; -> јебати (А) (Б) алат, а м; -> курац (КИ) алатљикар, а # м; потентан мушкарац (А) алка, е ж; -» шупак (А) (С) алкица, е ж; -» шупак (А) амортизер, а м ;-) сиса (А) (С) амфора, е ж; љубавница (С) аналитичар, а # м; особа склона аналном сексу (С) аналитичар, а м; -» шупак (С) аналитичарка, е ж; жена склона аналном сексу (С) антиквар, а # м; мушкарац склон сексуалним контактима са старијим женама (С) апцигати, ам, ају нсв; -» дркати (С) апцигати, ам, ају нсв; масликана -» дркати # марстурбирати (С) арго, оа м; жена склона сексуалним контактима (С) ардија, е ж; место сношаја (А) 103

аркан, ам;-> курац (С) аркана, е ж; -» курац (С) арчити, им нсв; -> јебати (А) асфалтни, а, о—; пут, а +ев м; тврд девичњак (С) аубаксе, е ж; ^ шупак (С) ауспух, а м; 1. -> шупак (А) (С); 2. -> гузица (С)

баба, е ж; сера,е ж; жена која наплаћује улаз у јавни клозет (А) (В) баба, е ж; срал>а,е ж; жена која наплаћује улаз у јавни клозет (А) Бабин, а, о—; гуз,а +ов м; чест микротопоним (ВМ) Бабин, а, о—; гузица,е ж; чест микротопоним (ВМ) (В) Бабин, а, о—; курчеви,а ммн; град (А) бабојебац, пца # м; мушкарац склон сексуалним контактима са старијим женама (А) багађора, е ж; -> курац (А) багерист, а # м; мушкарац склон сексуалним контактима са старијим женама (С) бајадера, е ж; жена склона оралном сексу (С) бајонет, а м; -4 курац (С) бајсати, ам, ају нсв; -> јебати (С) балави, а, о~; кретенд # м; -> курац (А) балави, а, о - ; лудак,а # м; -> курац (А) балавко, а м; -> курац (А) балван, а м; -> курац (С) балкон, а м; -> сиса (А) (С) балон, а м; -> сиса (А) (С) Балтазар, а # м; -> курац (С) бамбус, а м; -> курац (С) 105

банана, е ж; -> курац (С) банка, е ж ;^ пичка (С) бан»а, е ж; мокраћа (А) бањеје, а с; и бањеје,6ањаје с; сношај (С) бапнути, нем,ну св; ->јебати (А) бапнути, нем,ну св; шарана јебати (А) бари, бери ж; мушкарац који тражи жену склону сексуалним контактима (С) барилчек, а м; мала вагина (С) Бартол, а м; -> курац (С) баснити, ним,не св; -> јебати (С) батак, тка м; -> курац (С) батина, еж;-> курац (С) батје, бемје, бује нсв; -> јебати (С) бато, е м; -> курац (С) бацање, а с; малог у несв(иј)ест мастурбирање (С) бацање, а с; пиша мокрење (В) бацање, а с; у бразду орално стимулисање вагине (С) бацати, ам, ају нсв; говна причати бесмислице (А) бацати, ам, ају нсв; малог у несв(иј)ест -> дркати (С) бацач, а м; -> сиса (А) (С) бацити, цим, це св; га у несвест -> дркати (А) бацити, цим, це св; пиш -» пишати (В) безјајник, а # м; импотентан мушкарац (С) безјебица, е ж; период без сексуалних активности (А) беленгуза, е ж; врста птице певачице (Ш) беленгузац, сца м; врста птице певачице (Ш) бели, а, о—; бубрег,а м; -> мудо (В) бели, а, о—; крвни,а,о—; зрнца,наца смн; сперма (А) белогуз, а # м; особа с белом стражњицом (Ш) белогуз, а, о—; беле стражњице (Ш) 106

белогуза, е ж; врста птице певачице (Ш) бескурчевић, а # м; слаб мушкарац (Ј) бијели, а, о—; бубрег, а м; -» мудо (В) биљарити, рим, ре нсв; -» дркати (С) бимбо, е ж; -> курац (С) бициклисткиња, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) бицнути, нем, ну св; -> јебати (А) бјеленгуза, е ж; врста птице певачице (Ш) бјеленгузац, сца м; врста птице певачице (Ш) бјелогуз, а # м; особа с белом стражњицом (Ш) бјелогуз, а, о—; беле стражњице (Ш) бјелогуза, е ж; врста птице певачице (Ш) блајзна,е ж; -» курац (А) блањати, ам,ају нсв; -> курац (С) бломба, е ж; девица (С) бодење, а м; сношај (А) болестан, сна, сно-; жлезда е ж; велика дојка (А) бољет, и ж; -> курац (А) борер, а м; -> курац (С) бости, одем.оду хсв; -»јебати (А) (С) (У2) брабоњак, њка м; -» говно (В) брава, е ж; -» гузица (С) бразда, е ж; -> пичка (Ј) (КИ) (С) брана, е ж; -» пичка (С) брзати, ам, ају нсв; -»јебати (А) бријаница, е ж; обријана вагина (КИ) брица, е ж; -> пичка (У2) бруца, е ж; -> пичка (С) бубњача, еж;-> пичка (С) будалаш, а # м; -> курац (А) 107

буђола, еж;-> курац (С) буздован, ам;-> курац (А) букарење, а с; сношај (А) булдожер, а # м; љубавник (С) бул»,а +ев м; -> гузица (С) буља, е ж; -> гузица (А) (ИД)(С) (В) буљакер, а м; -> гузица (В) буљаксер, а м; гузица (А) буљандер, а м; велика стражњица (В) буљанфер, ам;-> гузица (А) буљара, е ж; велика стражњица (С) буљаф, а м; -> гузица (А) (С) буљафер, ам;-> гузица (В) буљескара, е ж; велика стражњица (С) буљина, еж;-> гузица (А) (С) буљкаф, а м; место сексуалних контаката (А) буљобрис, а м; тоалетни папир (А) буљон, ам;-> гузица (А) буљосава, е ж ;^ гузица (А) буљоувлакач, а # м; улизица (А) буљоувлачилац, иоца # м; улизица (А) буљош, а м; -» гузица (А) бунда, е ж; стидне длачице (С) бурат, ам, ају св; се -> пишати (Ћ2) (Ф) бута, е ж; 1. -> гузица (А) 2. мала стражњица (А) бутнути, нем, ну св; -> јебати (А) бухтл, а м; -> пичка (С) буџа, е ж; 1. -> курац (А) (ИД) (С); 2. -> пичка (В)

108

вагина, е ж; девојка (А) вадити, дим, де нсв; из гована спасавати (В) вадичеп, а # +ов м; дефлоратор (А) вадичеповање, а с; дефлорисање (А) вадичеповати, пујем, пују в+ив; дефлорисати (А) Валтер, а # м; брани Сарајево жена великих дојки (А) ватажа, е ж; миловање (А) ваталица, е ж; жена склона додиривању ерогених зона (В) ватање, а с; миловање (А) вататачина, е ж; миловање (А) ватати, ам, ају нсв; миловати се (А) ватати, ам, ају нсв; се узајамно се миловати (В) ватачина, е ж; миловање (А) ватерполо, а с; сношај у коме се жена зноји (С) ватра, е ж; особа склона сексуалним контактима (А) ватрогасац, сца # м; мушкарац који ступа у сексуалне контакте са старијим женама (С) ваћа, е ж; миловање (А) ваћарење, а с; миловање (А) ваћкалица ж; жена склона миловању (X) ваћкам нсв; миловати (X) ваћкање с; миловање (X) везан, а, о—; штедња, е ж; сношај међу рођацима (С) 109

велики, а, о—; госпа, е ж; девица (С) Вељи, а, е—; пиздан, а м; ороним у Црној Гори (ВМ) Венера, е ж; жена са венеричном болешћу (С) верна, е ж ;^ пичка (А) вецати, ам, ају нсв; -> пишати (С) визати, ам, ају нсв; се -> пишати (А) викнити, нем, ну св; 1. -> јебати (В); 2. преварити, надмудрити (В) викнути, нем, ну св; 1. -»јебати (А) (В); 2. преварити, надмудрити (В) вимара, е ж; жена великих дојки (А) виме, ена с; -> сиса (А) виртуоз, а # м; веома потентан мушкарац (С) вирџинија, е ж; девица (С) вирџинијана, е ж; девица (А) вирџинијанка, е ж; девица (А) виршл, а м ;^ курац (С) виршла, еж;-> курац (В) висећи, а, е—; врт, а +ов м; обешена дојка (С) висибаба, е ж; 1. импотентан мушкарац (С); 2. обешена дојка (С) висибабић, а # м; импотентан мушкарац (С) Висимир, а # м; Међуногић, а # м; -> курац (А) висимир, а м; ->курац (С) високи, а, о—; напон, а м; жеља за сексом (С) високи, а, о—; сјај, а +ев м; орално стимулисање вагине (С) висуљак, љка м; импотентан пенис (С) водења, е ж; -> курац (ЈТ) водењак, а м; укрућени пенис након јутарњег дизања (С) водити, дим, де св; на бика -> јебати (А) вожња, е ж; сношај (С) 110

возити, зим, зе нсв; -> јебати (А) волети, лим, ле св; топло место бити склон аналном сексу (С) Волксваген, а # м; жена склона сексуалним контактима (С) воњара, еж;-> гузица (С) вочка, е ж; -> пичка (Л) врећа, е ж; обешена дојка (С) вритњак, а м; анални секс (С) вртети, тим, те нсв; -> јебати (А) вртигуз, а м; немирна особа (Б) (Ф) (Ш) (У) (В) +гуз вртигуза, е ж; 1. немирна особа (Ш) (У); 2. жена склона сексуалним контактима (А) +гуз вртоглавити, вим, ве св; орално стимулисати вагину (С) врутак, тка м; -> пичка (С) врућ, а, е—; надигнуће, а с; свеж измет (А) врцати, ам, ају нсв; мед -> срати (С) врч, а +ев м; -> пичка (С) вузнути, нем, ну св; -> јебати (Б) вукојебина, е ж; забито место (В) +јебати

111

гавранчина, е ж; -> пичка (А) гађање, а с; сношај (А) (С) гађати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (С) (Ћ1) гађати, ам, ају нсв; кроз ноге орално стимулисати вагину (С) гађати, ам, ају нсв; се -> јебати (Ћ1) газити, зим, зе нсв; -> јебати (С) гајтанити, ним, не нсв; -> јебати (А) гајтарење, а с; сношај (А) гата, е ж; -> курац (А) (С) гатарење, а с; сношај (А) гепек, а м; -> гузица (С) гзз, а +ов м; -> гузица (А) гингибас, а м ;4 курац (А) главић, а м; врх пениса (В) главица, е ж; врх пениса (В) главоња, еж;-> курац (А) глагол, а м; -> јебати (А) гладијатор, а # м; онаниста (С) гладиола, е ж; -> гузица (С) гладни, а, о—; година, е ж; период без упражњавања секса (А) гланцати, ам, ају нсв; -> јебати (С) гланцати, ам, ају нсв; киту орално стимулисати пенис (С) глиста, е ж; -> курац (А) глод, а +ов м; сношај (С) 112

глодати, ођем, ођу нсв; 1. -> јебати (С); 2. орално стимулисати пенис (КИ) глодати, ођем, ођу нсв; деску орално стимулисати вагину (С) ' глодати, ођем, ођу нсв; кост орално стимулисати пенис (С) глонђа, е ж; -> пичка (С) гњечити, чим, че нсв; -> јебати (А) гованце, ета с; мање говно (Ч) (В) +говно говедо, а с; мушкарац који тражи жене склоне честим сексуалним контактима (С) говеђи, а, е—; нога, еж;-> курац (А) говнав, а, о; упрљан изметом (У) (В) говнад, и ж; багра (Ч) + говно говнадија, е ж; рђави, никакви људи (У) +говно говнање, а м; 1. причање или чињење глупости (В) (У1); 2. лоше обављање посла (У) +говно говнар, а # м мушкарац са лошом репутацијом (Ћ1) (Ч) (У) (В) +ГОВНО говнара, е ж ;1 .» гузица (С) (У1); 2. клозет (Ћ2); 3. жена са лошом репутацијом (Ч) (У) (В) +говно говнарија, е ж; 1. непријатна ситуација (Н) (У) (В); 2. збир лоших људи (У) +ГОВНО говнарка, е ф жена са лошом репутацијом (Ч) (В) +говно говнарски, а, о—; који се односи на мушкарца са лошом репутацијом (А) говнарчина, е ж; глупан (В) +говно говнати, ам, ају нсв; 1. причати или чинити глупости (В) (У1); 2. лоше обављати посао (У) +говно говнаћ, а м; 1. место где се обавља велика нужда (У); 2. гној, ђубре (У); 3. рђав човек; слаба породица (У) +говно говнашце, ета с; мање говно (В) +говно 113

говноћера, е мж; 1. лоша особа (У); 2. бедник (У) +говно говнуља, е ж; лоша жена (У) +говно говнуша, е ж; лоша жена (У) +говно говњак, а м; измишљени комични назив (У1) +говно гологуз, а # м; 1. особа непокривене стражњице (У); 2. сиромашна особа (У) +гуз гологуз, а, о—; 1. непокривене стражњице (Ћ2) (X) (У) (В); 2. сиромашан (У) (В) +гуз гологуза, е ж; 1. зељаста коровска биљка (Ћ2) (X) (Ш); 2. слабо одевена жена (У); 3. сиромашна жена (У) +гуз

Гологуза, е ж; микротопоним у Срему (ВМ) +гуз гологузас, а, о—; непокривене стражњице (Ћ2) +гуз гологузаст, а, о—; непокривене стражњице (В) +гуз гологузијанер, а # м; 1. сиромашна особа (В); 2. особа с непокривеном стражњицом (В) +гуз гологузиле, а # м; 1. сиромашна особа (Ћ2); 2. особа с непокривеном стражњицом (Ћ2) (У) +гуз гологузица, е мж; слабо одевена особа (У) +гуз гологузо—аб; (у фрази: пити гологузо) без мезе (о пићу) (В) +гуз голокур, а м; 1. сиромах (У); 2. необучена особа (А) +курац голокур, а, о—; бедан (У) +курац голокуриле, а м; сиромах (У) +курац голомуд, а, о—; сиромашан (А) голопизда, е ж; слободније одевена жена (Ћ2) (У) +пизда голопиздало, а с; 1. пробисвет (А); 2. сиромашна жена (А) +пизда голопиздуша, е ж; пробисвет (А) +пизда голопица, е ж; слободније одевена жена (У2) +пица голопичаст, а, о—; необучен (А) +пичка голопичка, е ж; слободније одевена жена (У) +пизда гонџа, е ж; -> пичка (С) граба, е ж; -> пичка (С) Градски, а, о—; Млекарство, а с; велике дојке (А) Градски, а, о—; Мљекарство, а с; велике дојке (С) граха, е ж; -> пичка (С) гребати, бем, бу нсв; -> јебати (А) Грегор, а # м; клиторис (С) грофица, е ж; Деласенагузи жена склона сексуалним контактима (А) групић, а м; групни секс (С)

114

115

говнен, а, о; 1. умазан изметом (У) (У1) 2. лошег квалитета (У) (У1) +говно говнити, ним, не св; свађати се (У1) +говно говнити, ним, не св; се умазати се изметом (У1) +говно говно, а с; и говно, ета с; / < гов- < ие. *гоуоу- ’крава’ изведено придевским наставком на ’н, Ск И, 597/ 1. остаци по процесу варења код човека и животиња; (Ч) (У) (У1) (У2) (УЗ) (В) 2. мање вредна ствар или особа (У) (Ш) (В) говноваљ, а # м; 1. врста инсекта (Ш) (Ћ2) (У) (У1) 2. слаб човек (Ћ2) +говно говновић, а # м; 1. лош човек (У) (У1); 2. смрдљив човек (У) +ГОВНО

говноглавац, вца # м; мушкарац са лошом репутацијом (В) +ГОВНО

говнојед, а # м; мушкарац са лошом репутацијом (В) +говно говнокљун, а, о—; који кљује у измет (У) +говно говноноша, е м; особа која носи говна (У1) +говно говноња, е мж; 1. лош човек (У); 2. смрдљив човек (У) +гов-

но

групњак, а м; групни секс (С) (В) гудало, а с; -> курац (С) гудељати, ам, ају нсв; -> јебати (А) гудерисати, ишем, ишу нсв; -> јебати (А) гудити, дим, де нсв; -> јебати (А) гужа, е ж; -> гузица (У) +гуз гужвати, ам, ају нсв; -> јебати (А) гужење, а с; 1. полно општење (В); 2. истурање стражњице (В) 3. оклевање (У) +гуз гужичњак, а м; -> шупак (Ш) +гуз гужњак, а м; 1. -> шупак (Ф) (X) (М1) (Ш) (У); 2. циција, тврдица (У) +гуз гужњака, е ж;-> шупак (Ш) +гуз гужњи, а, е—; црево, а с; -> шупак (Ш) +гуз гужњи, а, о—; који се односи на стражњицу (Ш) +гуз гуз, а +ов м'1. -» гузица (А) (С) (У) (В); 2. лева или десна половина стражњице (Ш) (У1) (У2) (У) (В) гуза, е ж; 1. -> гузица (А) (Г) (У) (В); 2. особа позамашне стражњице (У) (У1) (У2) (В); 3. прождрљива жена (Г); 4. мала стражњица (А) (В); 5. удворица (А) +гуз Гузанац, нца # м; презиме у Ковиљу (ВМ) Гузанов, а # м; презиме у Моноштру (ВМ) гузање, а с; жустро ходање (У) +гуз гузар, а # м; кош за хватање риба (Ш) +гуз гузара, е ж; 1. жена са позамашном стражњицом (У) (В); 2. кош за хватање врабаца (Ш) +гуз гузас, ста, сто; велике стражњице (У) +гуз гузат, а, о—; 1. велике стражњице (X) (У) (У1) (В); 2. прождрљив (Ф) +гуз гузати, ам, ају нсв; жустро ходати (У) +гуз гузачки—аб; уназад (X) +гуз 116

гузеља, е ж; мање вредна особа (Н) +гуз гузељати, ам, ају нсв; жустро ходати (Ф) (Ћ1) (У) +гуз гузер, а # м; шири крај јајета (Ш) +гуз гузерант, а # м; хомосексуалац (У) +гуз гузерка, е ж; 1. задња и предња страна које уоквирују кола (Ш); 2. доњи део конопљаног снопа (X) +гуз гузерњак, а м; -> шупак (Ш) +гуз гузетина, е ж; 1. -> гузица (У); 2. жена са позамашном стражњицом (У) +гуз гузиле, а # м; мушкарац позамашне стражњице (У) +гуз Гузин, а # м; презиме у Вашкуту (ВМ) +гуз Гузина, е м; презиме у Босни и Црној Гори (У) (В) +гуз гузити, зим, зе нсв; се 1. -> јебати (В) (У1); 2. истурати стражњицу (В) (У1); 3. оклевати (У) +гуз гузити, им нсв; -> јебати (С) (В) +гуз гузић, а # м; хомосексуалац (С) +гуз Гузићски, а, о—; поток, а м; поток у селу Ђупањевцу у Левчу (ВМ) гузица, е ж ; / < ие. ->гонг ’дебео, густ’ Ск И, 640/ 1. део људског тела између леђа и ногу (Ћ1) (У) (У1) (У2) (В); 2. особа са лошом репутацијом (В); 3. глупава особа (У) (В) +гуз гузиц-папир, а м; тоалетни папир (А) +гуз гузичана, е ж; жена с позамашном стражњицом (М1) +гуз гузичар, а # м; хомосексуалац (А) гузичарка, е ж; жена склона сексуалним контактима (А) гузичас, ста, сто; позамашне стражњице (У) +гуз гузичетина, е ж; велика стражњица +гузица (У) (У1) (В) +гуз гузичи нсв; -> јебати (М1) +гуз гузичина, е ж; велика стражњица (У1) +гуз 117

гузичица, е ж; мала стражњица + гузица (У) (У1) (В) +гуз гузичка, е ж; 1. жена позамашне сражњице (У); 2. халапљива, похлепна жена (Ћ2) (У) +гуз гузичко, а # м; 1. мушкарац позамашне стражњице (У); 2. хомосексуалац (У) +гуз гузичњак, ам;-> шупак (Ш) +гуз гузна, е ф 1. жена велике стражњице (Ћ2) (У); 2. халапљива жена (Ћ2) +гуз гузнат, а, о—; прождрљив (Ф) +гуз гузнаћ, а м свињско или говеђе дебело црево (Ш) +гуз гузни, а, о--; који се односи на стражњицу (У1) +гуз гузни, а, о—; салвет, а м; тоалетни папир (А) (С) гузо, а # м; мушкарац позамашне стражњице (У) +гуз гузобад, а м; врста сена са много бодљика (Ш) +гуз гузодавац, вца # м; хомосексуалац (У) +гуз гузодрпац, пца # м; женскарош (У) +гуз гузојебац, пца # м; 1. хомосексуалац (У); 2. тврдица (У) +гуз гузојебиле, а # м; 1. хомосексуалац (У); 2. тврдица (У) +гуз гузојебица, е ж; жена лаког морала (У) +гуз гузолизац, сца # м; удворица (С) гузољуб, а # м; хомосексуалац (С) гузољубац, пца # м; хомосексуалац (С) Гузонић, а # м; род у селу Међулужју у Србији (ВМ) +гуз гузоња, е м 1. мушкарац са великом гузицом (Ћ1) (Н) (У) (У1) (В); 2. важан мушкарац, функционер (В); 3. халапљив мушкарац (Ћ2) (У) (В) + гуз гузоњић, а # м; 1 дебељушкаст дечак (У); 2. дечак из богате куће (У) +гуз гузоњица, е м; 1. дебељушкаст дечак (Ћ2) (У) (В); 2. халапљив дечак (Ћ2) (У) +гуз гузос, а м; -> гузица (А) +гуз 118

гузосер, а # м; неспособан човек, плашљивац (У) +гуз +срати гузосера, е ж; неспособна жена (У) +гуз +срати гузотресина, е ж; пробисвет (А) +гуз гузуља, е ж; 1. жена позамашне стражњице (У); 2. халапљива жена (У) +гуз гузуљица, е ж; хипокористик за гузуља (У) +гуз гузуљичица, е ж; хипокористик за гузуља и гузуљица (У) +гуз гуз'ц м; гузица (А) +гуз гузца, е ж; -> гузица (Д) гујица, е ж; -> гузица (Ч)(С) (В) гујца, е ж; -> гузица (Ч) (С) (В) гурнути, нем, ну св; -> јебати (С) гуска, е ж; -> курац (Н) гуслање, а с; сношај (В) гуслати, ам, ају нсв; -> јебати (А) (С) (В) гуслач, а м; љубавник (С) гуслење, а с; дуг сношај (С) гуслионица, е ж; место сношаја (С) гуслити, лим, ле нсв; -> јебати (С) гушчетина, еж;-> гузица (А)

119

давити, вим, ве св; кокота -> дркати (С) Данкиња, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) дарежљивка, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) дати, ам, ају св; -> јебати (Ј) (У2) (В) дати, ам, ају св; бела крвна зрнца 1.-> јебати (А); 2. ејакулирати (А) дати, ам, ају св; дрогу између ногу -> јебати (А) двогуза, е ж; дволитарска боца вина (В) дворски, а, о—; луда, е ж; -> курац (А) двоцјевка, е ж; 1. жена коју истовремено обљубљују два мушкарца (С); 2. -> гузица дебељак, а # м; жена с позамашном стражњицом (С) дебељгуза, е ж; особа позамашне стражњице (У) делегат, а # м; -> курац (С) делтоид, а м; -> сиса (А) дерати, дерем, деру нсв; -> јебати (С) деригуз, а м; 1. бодљикава биљка (Ш); 2. поље обрасло бодљикама (Ш) Деригуз, а м; топоним у Лици (ВМ) дернути, нем, ну св; -> јебати (А) Десанка, е ж; Шакић мастурбација (С) Десанку Шакић млатнути, нем, ну св; -> дркати (С) дефлоратор, ам;-> курац (А) 120

дигиталис, а м; укрућен пенис (С) Дигић, а м; -> курац (С) дизати, ижем, ижу нсв; ноге -> јебати (У2) дикан, а # м; -> курац (А) диоптрија, е ж; величина дојки (А) дићи, игнем, игну, иг, иг ххсв; пичку у ваздух испребијати (А) длакавица, е ж; 1. -> пичка (С); 2. длакава вагина (КИ) дојебати, ам, ају св; довршити сношај (А) дојити, јим, је нсв; фрајера орално стимулисати пенис (С) докурцана, е ж; пропаст, страдање (А) докурчити, чим, че св; досадити (В) доминџос, а м; мини сукња (А) доминџос-сукња, е ж; мини сукња (А) допижђети, издим, изде св; досадити (В) допиздети, дим, де св; досадити (В) допиздити, дим, де св; досадити (В) дотка, е ж; -> пичка (Л) доћи, ођем, ођу, ођ, ош ххсв; (коме) из гузице у главу разумети након више неуспешних покушаја (В) доћи, ођем, ођу, ођ, ош ххсв; (коме) из дупета у главу разумети након више неуспешних покушаја (МТ) Дражен, а # м; клиторис (С) драмосер, а # м; претерано штедљива особа (В) +срати драпати, ам, ају нсв; -> јебати (С) драпачоза, е ж; старија жена склона сексуалним контактима (С) дрвити, вим, ве нсв; -> дркати (А) дрек, а +ов м; 1. -> говно (С); 2. нешто безвредно (С) дрек, а +ов м; на шибици 1. измет (С); 2. нешто безвредно (С) 121

држати, жим, же нсв; свећу бити присутан приликом сексуалног чина других особа (В) држати, жим, же нсв; свијећу бити присутан приликом сексуалног чина других особа (С) (В) дрискати, ам, ају нсв; 1. -> срати (С); 2. причати глупости (С) дристати, ам, ају нсв; 1. -» срати (С) дркалица, е ж; 1. бесадржајна, празна прича (Ф) (У); 2. безвредна ствар (У) +дркати дркало, а м; престарела особа (X) +дркати дркало, а с; издужена цев на гајдама (X) +дркати дркање, а с; 1. мастурбирање (А) (Д) (X) (С) (У1) (В); 2. причање глупости (С) (В) +дркати дркарош, а # м; 1. мушкарац који често мастурбира (В); 2. мање вредан мушкарац уопште (В) + дркати дркати, ам, ају нсв; < деминутивни облик од дријети ’дерати’, Ск И, 436/ 1. мастурбирати, особито о мушкарцима (А) (Ц) (X) (КИ) (У1) (У2) (В); 2. без потребе нешто дирати или се нечим бавити (В); 3. брбљати (А) дркаџија, е м; 1. мушкарац који често мастурбира (В) (Н) (Б); 2. мање вредан мушкарац уопште (В) (Н) (Б); 3. брбљивац (А) +дркати дркезина, е ж; мушкарац који често мастурбира (Б) +дркати дркеља, е м; досадна особа (А) дрклаћ м; 1. закржљала биљка без грана и лишћа (X); 2. лоше месо за јело+дркати дркл'ц м; закржљала биљка без грана и лишћа (X) +дркати дркнути, нем, ну св; 1. -> јебати (А); 2. погодити (В) +дркати дркош, а # м; онаниста (С) дркшезина, е ж; мушкарац који често мастурбира (Б) +дркати дрмати, ам, ају нсв; -> дркати (А) (С) 122

дрндара, е ж; -> гузица (С) дрндати, ам, ају нсв; -»јебати (А) дрндуља, е ж; -> гузица (А) дробара, е ж; -> гузица (С) дроњгуз, а # м; размажено дете (А) дроћкати, ам, ају нсв; вршити велику нужду уз пуштање ветрова (А) дроћкаш, а # м; особа која пушта ветрове за време вршења велике нужде (А) дроћнути, нем, ну св; 1. извршити велику нужду уз пуштање ветрова (А); 2. брзо извршити велику нужду (А) дрпажа, е ж; миловање (С) дрпање, а с; миловање (А) дрпат, ам, ају нсв; миловати (Ч) дрпкати, ам, ају нсв; миловати (КИ) друштвени, а, о--; игра, е ж; сношај (С) дршка, е ж; од стомака -> курац (А) дубара, е ж; 1. -> шупак (А); 2. -» гузица (А) дуг, а, о—; деветка, е ж; жена великих дојки (А) дугме, ета с; -> гузица (А) дугмић, а м; клиторис (В) дуговрати, ога м; -> курац (А) дуда, е ж; 1. -> курац (С); 2. -> сиса (С) дудлање, а с; орално стимулисање пениса (С) дудлати, ам, ају нсв; 1. орално стимулисати пенис (В); 2. орално стимулисати вагину (А) дудлати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (В) дудлашица, е ж; жена склона оралном стимулисању пениса (С) дудљање, а с; орално стимулисање вагине (А) дупа, е ж; -> гузица (К) 123

Дупац, пца # м; развијена особа (У) дупе, ета с; 1. ^ гузица (А) (Ч) (Д) (КИ) (У) (У2) (В); 2. глупа особа (У) дупе-глава, е ж; 1. егоиста (С); 2. узајамно орално стимули- сање полних органа два сексуална партнера (С) дупеглавац, вца # м 1. мало интелигентна особа (В); 2. хомосексуалац (В) дупедавац, вца # м хомосексуалац (В) дупелизац, сца # м; удворица (А) дупенда, е ж; особа с позамашном стражњицом (А) дупенце, ета с; мала стражњица (Ч) (В) дупепевац, вца # м; брбљивац (А) +дупе дупер, а # м; удворица (С) дупетар, а м; особа с позамашном стражњицом (В) дупетара, е ж; жена с позамашном стражњицом (А)(В) дупетаровић, а # м; мушкарац с позамашном стражњицом (А) дупетати, ам, ају нсв; 1. бити љут (А); 2. брбљати (А) дупетати, ам, ају нсв; се хвалити се (А) дупеташ, а # м; хомосексуалац (У) дупетина, еж;1.-> гузица (У); 2. жена позамашне стражњице (У) дупетрон, а м; столица (А) дупешка, е ж; 1. жена позамашне стражњице (У); 2. похлепна жена (У), 3 велика стражњица (А) дупешко, а м; 1. мушкарац позамашне стражњице (У); 2. похлепан мушкарац (У) дупингер, ера м; -> гузица (А) дупли, а, о—; нула, е ж; -> гузица (С) дуплонка, е ж; 1. жена коју истовремено обљубљују два мушкарца (С); 2. -> гузица (С) 124

дуподерање, а с; причање глупости (Ћ2) дуподерати, рем, ру нсв; причати глупости (Ћ2) дуподерина, е ж; којештарија (Ћ2) дургузица, е ж; тешкоћа (У) +гуз дуцки, ија м; -> шупак (С) душа, е ж; -> гузица (А) душодајна, е ж; жена склона сексуалним контактима (С)

дзедза св; мрдати стражњицом у полном чину (М2) дзедзне св; мрднути стражњицом у полном чину (М2)

125

ђалафуснути, нем, ну св; -> јебати (А) ђана, е ж; 1. девичњак (А); 2. девица (А) ђана, е ж; лоловача, е ж; тврд девичњак (А) ђанф, а +ов м; девица (С) ђанфа, е ж; 1. -> пичка (С); 2. девица (С) ђанферица, е ж; 1. девица (С); 2. девојка (С) ђока, е м; -> курац (А) (ИД)(В) ђока, е м; без ока -> курац (В) ђокан, а # м; -> курац (А) ђокица, е м; -> курац (С) ђоко, е м; -> курац (С) (В) ђоле, ета м; -> курац (А) ђубрити, рим, ре нсв; -> срати (А) ђубрити, рим, ре нсв; њиву вршити велику нужду у близини сопствене куће (А) ђулавка, е ж; -» гузица (А) ђунијати, ам, ају нсв; -> јебати (А)

екран, а м; -> гузица (А) (С) ерос, а м; 1. миловање (А); 2. сексуално задовољавање (А) еротика, е ж; сношај (В) Еским, а # м; мушкарац незаинтересован за секс (С) Ескимка, е ж; жена незаинтересована за секс (С)

127

жаба, е ж; -» гузица (С) жвајзнути, нем, ну св; -> јебати (А) (Б) (В) ждерати, рем, ру нсв; масло орално стимулисати пенис (С) ждерати, рем, ру нсв; розбиф орално стимулисати вагину (С) ждрауфнути, нем, ну св; јебати (А) жеља, е ж ;4 пичка (С) жемља, е ж; -> пичка (С) женски, а, о—; пустиња, е ж; -> пичка (Л) живи, а, о—; пиш, а # +ев м; смешна особа или појава (А) жила, е ж; -» курац (А) (С) жир, а м; -> гузица (С) жлундра, е ж; 1. -> пичка (С); 2. -» курац (С) жњарати, ам, ају нсв; миловати (С) жуборити, рим, ре нсв; -> пишати (А) жуљ, а +ев м; -> пичка (С) жуљати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (С) жутара, еж;-> шупак (А) жутача, е ж; -> шупак (А) жутка, еж;-> гузица (А)

за који курац у; зашто (А) за курчево здравље у; низашта (В) забиберити, рим, ре св; -> јебати (С) (В) забити, ијем, ију св; -> јебати (Н) (У2) забости, одем, оду хсв; -> јебати (Б) (В) забурдисати, ишем, ишу св; -> јебати (А) завиличити, чим, че св; -> јебати (А) завингерити, рим, ре св; -> јебати (А) завртети, тим, те св; дупетом удебљати се (ДА) завући, учем, уку, ук, ук ххсв; -> јебати (У2) (В) заглавити, вим, ве св; -> јебати (У2) заглавља нсв; -> јебати (Г) заглибити, бим, бе св; -> јебати (А) заговнати, ам, ају св; упропастити (В) +говно загорео, ела, ело; без сексуалних односа (В) загорети, рим, ре св; немати сексуалних контаката дуже време (А) (В) загорио, рјела, рјело; без сексуалних односа (В) загорити, рим, ре св; немати сексуалних контаката дуже време(В) загорјети, рим, ре св; немати сексуалних контаката дуже време (В) загребачки, а, о—; мљекара, е ж; жена великих дојки (С) 129

загу, зегу ж; -> гузица (С) загузак, ска м; мала неразвијена особа (Ш) +гуз загузаст, а, о—; тежак, мучан (Ш) +гуз загузити, зим, зе св; затрпати нечим гломазним и кабастим (Ш) +гуз задавити, вим, ве св; лутку -> дркати (С) задести, сим, се св; -> јебати (У2) задњи, а, о—; точак, чка м; -> гузица (А) заебавање, а с; излагање порузи (У) заебавати, ам, ају нсв; излагати порузи (У) заебавати, ам, ају нсв; се узајамно се исмевати (У) заебати, ам, ају св; изложити порузи (У) заебати, ам, ају св; се преварити се (У) зајеб, а м; превара (В) +јебати зајебавање, а с; провођење времена у неозбиљним активностима (Д) (В) +јебати зајебават, ам, ају нсв; 1. шалити се с ким (Ћ2) (Ј) (В); 2. лоше се односити према некоме (В); 3. провоцирати некога (В) +јебати зајебават, ам, ају нсв; се проводити време у неозбиљним активностима (Ћ2) (Ј) (В) +јебати зајебават, бавам, бају нсв; 1. шалити се с ким (В); 2. лоше се односити према некоме (В); 3. провоцирати некога (В) +јебати зајебават, бавам, бају нсв; се проводити време у неозбиљним активностима (В) +јебати зајебавати, ам, ају нсв; 1. провоцирати кога (В) (Ћ1) (Н); 2. лоше се односити према некоме (В); 3. провоцирати некога (В) + јебати зајебавати, ам, ају нсв; се проводити време у неозбиљним активностима (Ћ1) (Н) (В) +јебати 130

зајебавши, ег # м; прошли човек, такав чија је снага већ прошла (Б) +јебати зајебан, а, о; 1. тежак, компликован (Н) (В); 2. сналажљив (Н) (В) +јебати зајебано—аб; тешко, непријатно (Н) (В) +јебати зајебант, а # м; особа склона неозбиљном понашању (Б) (В) +јебати зајебанција, е ж 1. неозбиљна активност; 2. ствар коју је лако обавити (В) (Ћ2) +јебати зајебати, бем, бу св; 1. преварити кога (ИД) (Н) (В); 2. манути се нечега (КИ) (В) +јебати зајебунити, ним, не св; се -> 1. јебати (В) 2. преварити се (ДА)(В) + јебати закајлати, ам, ају св; -> јебати (С) закаламбасати, ам, ају св; -»јебати (А) закаламбачити, чим, че св; -> јебати (А) закалафирати, ам, ају св; -> јебати (А) закантати, ам, ају св; -> јебати (С) закарабуџити, џим, џе св; -> јебати (А) закекечити, чим, че св; -> јебати (А) закеречити, чим, че св; -> јебати (А) закитавати, ам, ају нсв; приближавати се уз девојку у јавном превозу (ДА) закитати, ам, ају св; -> јебати (С) заклати, кољем, кољу св; -> јебати (С) заклиндерити, рим, ре св; -> јебати (А) заклинчорити, рим, ре св; -> јебати (А) закречен, а, о—; сексуално неактиван (А) закрчен, а, о—; без сексуалних односа (ДА) закундачити, чим, че св; -> јебати (А) залилати, ам, ају св; -> јебати (В) 131

залимфати, ам, ају св; -> јебати (А) заломити, мим, ме св; -»јебати (А) замандалити, лим, ле св; јебати (А) замјеник, ам;-> гузица (С) запенџетирана, е ж; девица (А) запесинити, ним, не св; направити дете (С) запиздати, ам, ају св; оснажити се (У) +пизда запиздити, дим, де св; безглаво кренути или безглаво нешто радити (У) (В) +пизда запишати, ам, ају св; залити мокраћом (У) (В) +пишати запрашити, шим, ше св; -»јебати (С) запрдити, дим, де св; -> јебати (С) запушен, а, о—; сексуално неактиван (А) запушити, шим, ше св; -»јебати (У2) зарибати, ам, ају св; -> јебати (А) зарипује и оноде нсв; заскакати и полно општити (о мушкарцу) (Г) засадити, дим, де св; ружу дефлорисати (С) засафтан, а, о—; сексуално побуђен (С) засмрдети, дим, де св; -> срати (Ш) засмрдети, дим, де св; -> срати (Ш) засрати, серем, серу св; 1. запрљати изметом (У) (В); 2. нападати (о снегу) (В); 3. рећи много ружних речи (У) (В); 4. упропастити (А) (В) +срати затефтерити, рим, ре св; -> јебати (А) (С) затрндечити, чим, че св; -> јебати (А) затући, учем, уку, ук, ук ххсв; -> јебати (У2) зафијукати, учем, учу св; -> јебати (А) зафикати, ам, ају св; -> јебати (А) зафрндати, ам, ају св; -> јебати (А) зацврцати, ам, ају св; -> јебати (А) 132

зацрвенети, ним, е св; му уши -> дркати (А) зашишати, ам, ају св; -> јебати (А) зашнирати, ам, ају св; пичку престати говорити (А) збиберити, им, рим, ре св; -> јебати (А) (Б) (С) збиглати, ам, ају св; -> јебати (А) збити, ијем, ју св; -> јебати (Б) збичити, чим, че св; -»јебати (А) (С) збрајалица, е ж; групни секс (С) збутати, ам, ају св; -> јебати (Б) звиждати, дим, де нсв; -> пишати (А) (С) звизнути, нем, ну св; -> јебати (А) (Б) (КИ) зврда, е ж; -> пичка (С) зврнда, е ж; -> пичка (С) зговнати, ам, ају св; 1. упропастити (А); 2. истући (А) зграмзити, зим, зе св; силовати (С) згрбити, бим, бе св; -> јебати (С) згудити, дим, де св; -> јебати (С) згуза--аб; одостраг (В) +гуз згузити, зим, зе св; -> јебати (С) (Б) (В) +гуз здубити, бим, бе св; -> јебати (С) зевалица, е ж; -» пичка (А) зевати, ам, ају нсв; чмар препасти се (А) зезање, а с; сношај (А) зезати, ам, ају нсв; -> јебати (А) зезнути, нем, ну св; -> јебати (Б) зека, е ж; сношај (С) зекати, ам, ају нсв; -> јебати (А) (С) зељкати, ам, ају нсв; -> пишати (А) (С) зец, а # +ев м; мушкарац који прерано ејакулира (А) зиговање, а с; сношај (А) зиговати, гујем, гују ив+в; ->јебати (В) 133

зидати, ам, ају нсв; -»јебати (А) зитовање, а с; сношај (А) зиц, а +ев м; -> гузица (С) зицагу, зицегу ж; -> гузица (С) (В) зјашити, шим, ше св; -> јебати (С) зјодлати, ам, ају св; -> јебати (С) злотвор, а м; -> курац (А) змијоглавац, а # м; -> курац (А) знојић, а м; сношај (А) зорњак, а м; сношај у зору (М2) зорњак, а м; сношај у зору (А) (В) зрашити, шим, ше св; -> јебати (С) зрезати, ам, ају нсв; -> јебати (С)

134

И иглодркало, а с; грамофон (С) +дркати игра, е ж; с лоптама стављање пениса међу дојке (С) играти, ам, ају нсв; -> дркати (С); играти, ам, ају нсв; џепни билијар 1. -> дркати (С); 2. додиривати гениталије кроз џеп (В) изасран, а, о—; избачен аналним путем (В) +срати изасрати, серем, серу св; 1. -> срати (У) (В); 2. причати или радити глупости (У) (В) +срати изасрати, серем, серу св; се 1. -> срати (У) (В); 2. причати или радити глупости (У) (В) +срати извиждати, ам, ају св; се -> пишати (А) изводити, дим, де нсв; грађевинске радове -> дркати (С) изврнути, нем, ну св; крзно -> јебати (А) изгустира св; се прерано се полно исцрпсти (Г) издељати, ам, ају св; -> јебати (А) издојити, јим, је св; се -> пишати (С) издркавати, ам, ају нсв; 1. довршавати мастурбацију (В); 2. доводити до неупотребљивог стања (В) +дркати издркавати, ам, ају нсв; се не радити ништа (В) +дркати издркан, а, о—; 1. избачен мастурбацијом (В); 2. стар, неупотребљив (А) (В) +дркати издркан, а, о—; на лопати лош (А) 135

издркати, ам, ају св; 1. довршити мастурбацију (В); 2. ејакулирати (В); 3. довести до неупотребљивог стања (B) +дркати изјебан, а, о—; 1. који је прошао кроз сношај (А); 2. преварен (В) +јебати изјебати, бем, бу св; 1. -> јебати (А) (У) (У2) (В); 2. направити коме тешкоће (В) +јебати изјебати, бем, бу св; се 1. јебати у довољној мери (В); 2. проћи кроз тешкоће (В) +јебати измесити, тим, те св; -> јебати (А) измрдати, ам, ају св; -> јебати (С) изредати, ам, ају св; се извршити групну обљубу (С) изрокати, ам, ају св; -> јебати (А) имати, ам, ају нсв; главу ко говнарска кофа имати велику главу (А) имати, ам, ају нсв; дебеле очи упражњавати анални секс (C) импић, а # м; импотентан мушкарац (С) импић—; импотентан (С) импош, а # м; импотентан мушкарац (С) импош ; импотентан (С) искембечити, им, чим, че св; -»јебати (А) искењати, ам, ају св; срати (А) (В) искењати, ам, ају св; се -> срати (А) искундачити, чим, че св; -> јебати (А) искурчити, чим, че св; се наљутити се (В) +курац исперпонатаћи, акнем, акну, ак, ак ххсв; -> јебати (А) испиздити, дим, де св; 1. веома се изнервирати (В); 2. родити (А) +пизда испичкати, ам, ају св; викати на некога, имати с неким интензивну расправу, обично у облику свађе (В) +пичка 136

испичкати, ам, ају св; се викати на некога, имати с неким интензивну расправу, обично у облику свађе (В) +пичка испишан, а, о—; 1. поливен мокраћом (В); 2. превазиђен (В) +пишати испишати, ам, ају св; помокрити се у довољној мери (В) +пишати испишати, ам, ају св; се помокрити се у довољној мери (В) +пишати испишкити, ким, ке св; се помокрити се у довољној мери (А) +пишати испљугати, ам, ају св; орално стимулисати пенис (С) испонапикнути, нем, ну св; -> јебати (А) испосецати, ам, ају св; -> јебати (А) испределати, ам, ају св; -»јебати (С) испрепалапуцати, ам, ају св; -> јебати (А) испрепонатаћи, акнем, акну, ак, ак ххсв; -> јебати (А) испрцан, а, о—; који је прошао кроз сексуалне чинове (А) испрцати, ам, ају св; -> јебати (А) (С) испрчи се св; -> јебати (М2) испужвати, ам, ају св; -> јебати (А) испуца св; се прерано се полно исцрпсти због претераног општења (Г) испуцати, ам, ају св; -> јебати (У2) испуцати, ам, ају св; се обљубити у довољној мери (С) испушити, шим, ше св;1. довршити орално стимулисање пениса (В); 2. лоше проћи (В) исрати, серем, серу св; избацити измет +срати (В) исрати, серем, серу св; се испразнити при вршењу велике нужде +срати (В) истовар, а м; вршење велике нужде (С) 137

.

истрести, сем, су св; се 1 -» срати (Ш); 2. ејакулирати (С) (B); 3. обљубити у довољној мери (С) истроњати, ам, ају св; се -> срати (А) исцкецати, ам, ају св; -> јебати (А) ићи, идем, иду, иђ, иш ххсв; на минус два деци -> пишати (C) ишорати, ам, ају нсв; се-> пишати (А) (С)

Ј

----------------------------------------------------------------------

јаблан, а м; -> курац (А) јаенце, ета с; и јаенце, а с; деминутив за мошнице (У) јаешце, ета с; и јаешце, а с; деминутив за мошнице (У) јајан, а # м; мало мушко дете (Ш) јајанце м; дечији тестис (М2) јајара, е ж; лоша особа (X) (В) јаје, ета с; и јаје, а с; -> мудо (А) (В) јајце, ета с; и јајце, а с; -> мудо (X) (Л) (У) (В) јајченце с; мали теситс (М2) јама, е ж; -> пичка (А) (С) јамски, а, о--; радник, а # м; љубавник (С) јање, ета с; девица (С) јао пао м; импотентан мушкарац (С) јаости св; се пети се на пенис (Г) јастук, а м; -> гузица (С) јахати, ашем, аше нсв; и јахати, ашим, аше нсв; -> јебати (А) (Ћ1) (С) (В) јахати, ашем, ашу нсв; се -> јебати (Ћ1) јашати, ам, ају нсв; -> јебати (Ј) јашика, е ж; сношај (С) јашити, шим, ше нсв; -> јебати (В) јеб, а м 1. сперма (У1); 2. сношај (КИ) (У) + јебати

138

139

јеба, е ж; 1. неморална жена (У); 2. изигравање некога (У); 3. непријатна ситуација (А) +јебати јебавање, а с; 1. полно општење (У); 2. упропаштавање (У); 3. варање (А) +јебати јебавати, ам, ају нсв; 1. -> јебати (А); 2. упропаштавати (У); 3. варати (А) +јебати јебавати, ам, ају нсв; матер 1. малтретирати (В); 2. исмејавати (В) +јебати јебавати, ам, ају нсв; се 1. -» јебати (А); 2. упропаштавати (У) +јебати јебаватиза, амза, ајуза нсв; обмањивати (И) +јебати јебага п: интензификцијска партикула (В) +јебати јебада, е ж; проблематична ситуација (Б) (В) + јебати јебан, а, о—; 1. натеран на сношај, (Б) (У2) (В) 2. преварен (В) + јебати јебан, а, о—; страна, е ж; особа која лоше пролази (Б) јебан, а, о--; странка, е ж; особа која лоше пролази (В) јебанац, нца м; место сношаја (У) +јебати јебанија, е ж 1. ствар чије је обављање компликовано и напорно (В); 2. полно општење (У1) +јебати јебанција, е ж; 1. сношај (А); 2. губитак времена (А); 3. неред (А); 4. (нешто досадно) јебање, а с; сношај (А) (ИД) (КИ) (У) (У1) (В) +јебати јебаоница, а ж; јавна кућа (У1) +јебати јебарник, а м; место где се обавља полни сношај (У) +јебати јебат, бем, бу нсв; -»јебати (Ћ2) (Ј) (В) +јебати јебати, бем, бу нсв; / < ие. иабх- 'додиривати жену’ Ск И, 765/ 1. о мушкарцу, имати сношај (А) (Д) (И) (ИД) (КИ) (Р) (С) (У) (У1) (У2) (В) (3); 2. уништити (У) јебати, бем, бу нсв; знање 1. обрачунати се с ким; 2. правити коме неприлике (В) 140

јебати, бем, бу нсв; јежа лоше проћи (В) јебати, бем, бу нсв; јежа у леђа лоше проћи (В) јебати, бем, бу нсв; кеву 1. поразити (В); 2. преварити (В) јебати, бем, бу нсв; се и јебати, бем, беду нсв; се 1. учествовати у полном односу (И) (ИД) (У) (В) (3); 2. имати проблеме (В) јебати, бем, бу нсв; у здрав мозак 1. малтретирати (В); 2. правити будалу од неког (С) (В) јебати, бем, бу нсв; у мозак малтретирати (Д) (В) јебац, пца # м; мушкарац склон сексуалним контактима са проституткама (У) (КИ) (У1) +јебати јебач, а#м ; 1. љубавник (КИ) (С) (У1); 2. мушкарац склон сексуалним контактима са проституткама (У) +јебати јебачина, е ж; успео сношај (А) (Б) (Ћ2) (КИ) (У) (У1) (В) + јебати јебачица, е ж; жена склона сексуалним контактима (У) (У2) + јебати јебачки, а, о—; одличан (А) (В) јебачки—аб; одлично (В) Јебевић, а м; шаљиво име за планину Требевић (В) +је6ати јебеж, а м; сношај (У) +јебати јебежљив, а, о—; 1. склон сексуалним контактима (А); 2. који се лако сексуално стимулише (А) јебекнути, нем, ну св; опсовати (У) +јебати јебему т; интензификаторска партикула (Д) +јебати јебен, а, о—; 1. проблематичан (А) (Р) 2. прошао кроз сношај (ИД) (В) +јебати јебен, а, о—; страна, е ж; особа која је прошла лоше (Б) јебен, а, о—; странка, е ж; особа која је прошла лоше (В) јебенгуза, е ж; покварена жена +јебати +гуз јебенгузиле, е # м; хомосексуалац (У) +јебати +гуз 141

јебено аб; веома, заиста (Д) (С) (В) +јебати јебенпизда, е ж; покварена жена +јебати +пизда јебећи, а, е--; 1. проблематичан (В); 2. који се односи на јебање (В) +јебати јебећина, е ж; сношај (В) +јебати јебецнути, нем, ну св; опсовати (У) +јебати јебеш, а # м; мушкарац склон сексуалним контактима с проституткама (У) +јебати јебеша, е м; мушкарац склон сексуалним контактима с проституткама (У) +јебати јебешка, е ж; жена склона честим полним контактима (У) +јебати јебешко, а м; мушкарац склон сексуалним контактима с проституткама (У) +јебати јебиветар, тра # м; 1. неодговорна особа (А) (X) (Л) (В); 2. пробисвет (А) +јебати јебивјетар, тра м; неодговорна особа + јебати (Ћ2) (Р) (В) +јебати јебивљетар, тра м; неодговорна особа + јебати (Ћ2) (У) +јебати јебига т; интензификацијска партикула (В) (3) +јебати јебигуз, а м; 1. хомосексуалац (Ћ2) (У); 2. лоша особа (Ћ2); 3. тврдица (У) +јебати јебигуза, е ж; 1. лоша жена (У); 2. љупко женско дете (У); 3. снажна девојка (У) +јебати јебигузиле, а # м; 1. хомосексуалац (У); 2. лоша особа; 3. тврдица (У) +јебати јебигузица, е ж; хомосексуалац (Ћ2) +јебати јебигузовић, а # м; потомак лоше породице (Ћ2) +јебати јебизован, вна, вно сексуално привлачан (В) +јебати јебикање, а с; глаголска именица од јебикати (У) +јебати 142

јебикати, ам, ају нсв; 1. -> јебати (У); 2. псовати (У) +јебати јебипизда, е ж; покварена жена +јебати +пизда Јебисава, е ж; шаљиво име за Милосаву (У) +јебати јебитачно—аб; снажно, убитачно (В) +јебати јебити, бим, бе нсв; лоше обљубљивати (А) јебити, бим, бе нсв; се -> јебати (У1) +јебати јебица, е ж; жена склона сексуалним контактима (Б) (У) (У1) (В) +јебати јебич, а # м; љубавник (А) јебичина, е ж; аугментатив за женску особу склону сексуалним контактима (У1) +јебати јебна, е ж; жена склона сексуалним контактима (У) +јебати јебо т; интензификаторска партикула (Д) (В) +јебати јебо, а # м; покварен мушкарац (У) +јебати јебовина, е ж; сперма (С) +јебати јебозов, а м; 1. ситуација кад даме бирају (А); 2. телеграм војнику (А) (С); 3. позив на секс (С) +јебати јебозован, вна, вно; сексуално привлачан (А) (В) +јебати јебојка, е ж; жена склона сексуалним контактима (У) + јебати јебољуб, а # м; мушкарац склон сексуалним контактима (КИ) +јебати јебоманија, е ж; склоност сексуалним контактима (КИ) +јебати јебоња, е м; покварен мушкарац (У) +јебати јеборед, а м; дневни ред (А) +јебати јеботе т; интензификаторска партикула (Д) (И) (В) +јебати јебуд, а # м; неуспешан љубавник (А) +јебати јебуља, е ж; жена склона сексуалним контактима (У) +јебати јебуцање, а с; деминутив за сексуални однос (У1) +јебати јебуцати, ам, ају нсв; се деминутив за ступање у сексуални однос (А) (У1) +јебати 143

јебуцати, цам, цају нсв; -> јебати (А) (У1) (У2) +јебати јебуцкати, ам, ају нсв; 1. јебати (В); 2. варати (А) +јебати јегуља, еж;-> курац (А) јепкати, ам, ају нсв; деминутив за ступање у сексуални однос (А) јепство, а с; сношај(Б) +јебати јести, едем, еду хсв; фрајеру из крила орално стимулисати пенис (С) јести, едем, еду хсв; шећер преко јастука упражњавати анални секс (С) јогуртати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (С) јодерпењ, а # м; импотентан мушкарац (С) јозицагуњ, а м; 1. -> гузица (С); 2. -> шупак (С) јоле, ета м; -> курац (А) јолпаз, ам ;-) курац (А) јомпекпињ, а м; -> курац (С) јонџамињ, а м; -> пичка (С) јорацкуњ, а м; -> курац (С) јорбањетоњ, јорбањатоњ с; сношај (С) Јосо, е м; укрућен пенис (С) Јохан, а # м; -> курац (С) Јохан, а # м; Себастијан, а # м; курац (С) јочкапињ, а м; и јочкапињ, јочкепињ ж; 1. пичка (С); 2. девојчица (С) јочкицапињ, а м; и јочкицапињ, јочкицепињ ж; 1. пичка (С); 2. девојчица (С) јунфер, а м; 1. девичњак (В); 2. девица (В); 3. мушкарац који није имао сексуалне контакте (В) јунферица, е ж; девица (В) јунфершафт, а м; девичанство (С) јунфић, а м; девичњак (С) јутрењак, а м; јутарња ерекција пениса (С) 144

кадилница, е ж; -> гузица (Г) казачок, а м; два узастопна сношаја (С) казнити, ним, не св; -> јебати (А) кака, е ж; -> говно (В) какање, а с; вршење велике нужде (С) какат, ам, ају нсв; -> срати (Ћ2) какат, ам, ају нсв; се -> срати (Ћ2) какати, ам, ају нсв; -> срати (С) (В) какити, ким, ке нсв; -> срати (С) калауз, а м; -> курац (А) калахастер, а м; велики пенис (С) кана, е ж; -> гузица (С) канал, а м; ->шупак (С) кандило, а с ;4 гузица (А) (С) канка, е ж; -> шупак (А) (С) канкица, е ж; -> шупак (А) (С) канта, е ж; -> гузица (А) (С) кантарисање, а с; сношај (С) кантарос, а м; велика стражњица (С) кантати, ам, ају нсв; -> јебати (С) кантица, еж ;-) гузица (С) кањ, а м; -> гузица (С) кања, е ж; -> гузица (А) (С) 145

кањати, ам, ају нсв; -> срати (А) кањити, њим, ње ив+в; упражњавати анални секс (С) капа, еж;-> пичка (С) капаклија, е ж; жена с великим клиторисом (А) кар, а +ев м; -> курац (А) (С) кар, а +ев м; од овце 1. безвредна ствар (С) (В); 2. ништа (С) (В) кара, е ж; -> курац (А) (КИ) (С) (В) карабуџити, џим, џе нсв; -> јебати (А) Карагузов, а, о—; дел, а +ов м; микротопоним у Крајишту (ВМ) Карагузовац, вца м; микротопоним у Паланци (ВМ) карактер, а м; -> курац (С) карамела, е ж; -> курац (С) карање, а с; сношај (С) (В) карат, ам, ају нсв; -> јебати (В) карати, ам, ају нсв; -> јебати (А) (КИ) (С) (В) карати, ам, ају нсв; се -> јебати се (В) кар-бунар, а м; -> пичка (С) кардан, а м; -> курац (А) (С) кари, ија м; -> курац (А) карина, е ж; -> курац (А) (С) каринати, ам, ају ив+в; -> јебати (С) карирати, ам, ају ив+в; -> јебати (С) карисати, ишем, ишу ив+в; -> јебати (А) карољуб, а # м; хомосексуалац (С) карон, ам;-> курац (А) каропљугало, а с; хомосексуалац (С) каросерија, е ж; -> тузица (С) каруља, е ж; -> пичка (С) карфиол, а м; вагина с великим усминама (С) 146

каца, е ж ;^ гузица (С) кврга, ем;-> курац (С) кевац, вца м; -> курац (А) кекс, а +ев м; сношај (А) кексати, ам, ају нсв; -> јебати (А) кексовање, а с; сношај (А) кенда, е ж; -> пичка (С) кењажа, е ж; 1. брбљање (А); 2. нешто досадно (А) кењара, е ж; -> гузица (А) (С) кењарник, а м; тоалет (А) кењати, ам, ају нсв; 1. -> срати (А) (В); 2. причати глупости (В); 3. брбљати (А); 4. бити у затвору (А); 5. мировати (А) кењати, ам, ају нсв; гурабије брбљати (А) кењати, ам, ају нсв; жилете 1. брбљати (С); 2. лагати (С) кењати, ам, ају нсв; кваке 1. брбљати (С); 2. лагати (С) кењати, ам, ају нсв; шмајсере 1. брбљати (С); 2. лагати (С) кењатор, а # м; досадна особа (В) кењац, њца # м; 1. магарац (В); 2. лош човек (В); 3. брбљивац (А); 4. дечак (С); 5. неспретњаковић (С) кењач, а # м; 1. мушкарац који врши велику нужду (А); 2. брбљивац (А) кењкати, ам, ају нсв; -> срати (С) кеса, е ж; 1. -> мудо (Ј); 2. обешена дојка (С) кецање, а с; 1. сношај (А) (В); 2. малтретирање (В) кецати, ам, ају нсв; 1. -> јебати (А) (КИ) (В); 2. малтретирати (В) кибла, е ж; -> курац (А) киленц, а м; -> курац (С) киповати, ујем, ују нсв; -> срати (А) кита, е ж; -> курац (А) (И) (ИД) (КИ) (Л) (С) (У2) (Ћ2) (В) 147

кита, е ж; Марјанов, а, о—; ништа (С) китара, е ж; -» курац (С) китареса, е ж; дечији пенис (А) китаћ, ам;-> курац (У2) китица, е ж; мали пенис (У2) (В) китоловац, вца # м; хомосексуалац (С) китоломија, е ж; опасна ситуација (А) китоња, е # м; мали дечак (В) китоњица, е м; мали дечак (В) кифла, е ж; -> курац (А) кише долазе у; мека дојка (С) клада, е ж; велики пенис (С) кламфа, е ж; 1. -> пичка (С); 2. проститутка (С) клати, кољем, кољу нсв; јебати (С) клатимуда, е м; бесполсичар (Л) +мудо кливун, а м; клинасти комад измета (Г) кликер, а м; мала дојка (А) климање, а с; мастурбирање (С) климати, ам, ају нсв; -> дркати (С) климпач, а м; -> курац (С) клин, а +ов м; -» курац (У2) клинац, нца # м; -> курац (С) клинчек, а м; клиторис (С) клипан, а # м; -> курац (С) клитор, а м; клиторис (КИ) клића, е м; клиторис (А) клупчати, ам, ају нсв; -> дркати (А) кључ, а +ев м; -> курац (А) кључкати, ам, ају нсв; -» дркати (А) кнопр, а +ев м; чмар (С) књижити, жим, же нсв; -> дркати (А) 148

кобасица, е ж; -> курац (У2) ковати, кујем, кују нсв; -> јебати (А) кожа, е ж; -> пичка (С) кока, е ж; 1. -> пичка (С) (В); 2. жена (А) (В) кокање, а с; сношај (А) кокати, ам, ају нсв; -> јебати (А) (С) кокати, ам, ају нсв; се -> јебати се (А) кокачина, е ж; сношај (А) кокнути, нем, ну св; -> јебати (Б) кокот, а # м; -> курац (С) кокотан, а # м; -> курац (А) кокошији, а, о—; болест, и ж; анални секс (С) кокошка, е ж; -> пичка (Ј) колати, ам, ају нсв; -> јебати (А) колац, оца м; -> курац (С) кољективнаји, а, е—; разваљотка, е ж; групни секс (А) комињати, ам, ају нсв; -> јебати (У2) коморана, е ж; место сношаја (А) конзерва, е ж; девица (А) контрашица, е ж; жена која покреће стражњицу у току сношаја (С) концерт, а м; групни секс (С) коњић, а # м; грбоњић, а # м; -> курац (А) копатот, а # м; мушкарац који тражи жену склону честим сексуалним контактима (С) копље, ета с; -> курац (С) кост, и ж; укрућен пенис (С) коћавац, вца м; мошница (А) крава, е ж; музара, е ж; жена великих дојки (В) крајцовати, цујем, цују нсв; -> јебати(А) краставац, вца м; -> курац (Л) 149

краставица, е ж ;^ курац (Л) креветовање, а с; сношај (А) крекац, кца м; -> курац (А) кресати, ам, ају нсв; -> јебати (В) кресати, ам, ају нсв; се-> јебати се (В) креснути, нем, ну св; -> јебати (В) кривак, ам ;-) курац (Л) кривогуз, а, о—; искривљен у стражњици (Ш) кривогуза, е ж; особа позамашне стражњице (Ш) кривогузати, ам, ају нсв; гегати се (Ш) кривогузица, е ж; особа позамашне стражњице (Ш) кркбуљисати, ишем, ишу ив+в; упражњавати анални секс (А) кркнути, нем, ну св; -> јебати (А) (С) крљање, а с; сношај (А) (В) крљати, ам, ају нсв; -> јебати (В) крмача, е ж; жена са израженим облинама (С) крмбучити, чим, че нсв; -> јебати (А) крушни, а, о—; пећ, и ж; велика стражњица (С) крчити, чим, че нсв; јебати (С) кудравица, е ж; длакава вагина (КИ) кукурикнути, нем, ну св; -> јебати (А) кур, а +ев м; -> курац (КИ) (У2) (В) +курац кура, е ж; и кура, е м; -> курац (ИД) (У1) (У2) +курац куравела, е ж; 1. сношај (Б); 2. збрка (Б) +курац куравија, е ж; 1. сношај (Б); 2. мећава (Б) +курац курадаш, а м; 1. мушкарац великог пениса (У); 2. драг мушкарац (У) +курац курадашица, е ж; неморална жена (У) +курац курадашлија, е м; 1. мушкарац великог пениса (У); 2. драг мушкарац (У) +курац курадија, е ж; мушка деца (У) +курац

кураиле, а м; 1. мушкарац великог пениса (У); 2. драг мушкарац (У) +курац кураица, е м; 1. мушкарац великог пениса (У); 2. драг мушкарац (У); 3. мали дечак (Ћ2) (У) +курац Кураица, е м; погрдни надимак (У) +курац Кураичин, а, о—; оно што припада Кураици (У) +курац курајбер, а # м; 1. досадањаковић, неподношљив мушкарац (Б) (X) (У) (В); 2. особа великог пениса (А) +курац курајлија, е м; 1. мушкарац великог пениса (У); 2. драг мушкарац (У) +курац курајло, а м; 1. мушкарац великог пениса (У); 2. драг мушкарац (У) +курац курак, рка м; -> курац (У) +курац курат, а, о--; 1. о особи великог пениса (Ћ2) (У) (У1) (У2) (В); 2. о особи са пенисом (У) +курац Курат, а, о—; брдо, а м; ороним у Србији (ВМ) курате среће у; без среће, обично у форми: бити курате среће - немати среће (Ћ1) (В) куратити, тим, те нсв; разрастати се (У) +курац куратор, а # м; особа великог пениса (Н) +курац кураћење, а с; глаголска именица од куратити (В) +курац курац, рца м; / < дем. форма од цсл. кур 'пијетао’ Ск II, 240/ 1. (А) (Ц) (Д) (И) (ИД) (КИ) (Ј) (С) (У) (У1) (У2) (В) (3); 2. трик (А); 3. неистина (А) (В); 3. неважна ствар (В) курац, рца м; на батини 1. неважна ствар или особа (С); 2. ништа (С) курац, рца м; од овце 1. неважна ствар или особа (А) (С) (В); 2. ништа (А) (С) (В) курац, рца м; тице роде 1. неважна ствар или особа (С); 2. ништа (С)

150

151

курац, рца м;-палац, лца м; ово-оно, тамо-овамо (В) курбаба, е ж; мушкобањаста жена (Ф) +курац курбадур, а # м; љубавник (С) +курац кур-вињак, а м;/коњак Сигуо1$1ег (А) +курац куре с; мушки малишан (X) +курац курезина, е ж; месо пениса (Б) +курац куретат, ам, ају нсв; говорити глупости (Ф) +курац куретин, а м; месо пениса (Б) +курац курећина, е ж; месо пениса (Б) +курац куро, е м; -> курац (Ј) (КИ) (У) (В) +курац куробаша, е м; 1. снажан човек (У); 2. мушкарац великог пениса (У); 3. драг мушкарац (У) +курац куроглед, а м; стално погнут човек (X) +курац курождер, а # м; жена склона сексуалним контактима (А) +курац курождерка, е ж; жена склона сексуалним контактима (А) +курац курозеб, а м; 1. голо, ветру изложено и хладно мести (У); 2. врло хладно време (У) +курац Курозеб, а м; врх у Црној Гори (У) (ВМ) +курац курокрет, а м; разуздано понашање (У) +курац курокршина, е ж; лом, бој, збрка (Б) +курац куроломка, е ж; проститутка (В) +курац куромудиле, а м; 1. мушкарац великог пениса (У); 2. драг мушкарац (У); 3. похотљивац (У) +курац куро-муро, а м; драг мушкарац (У) +курац куроноса, е ж; жена великог носа (У) +курац куроносиле, а м; мушкарац великог носа (У) +курац Куроња, е м; надимак (У) +курац куроња, е ж; 1. особа великог пениса (В) (Ћ2) (Ј) (У); 2. драг мушкарац (У) +курац куроњица, е м; дечак (Ћ2) (У) +курац

Куросава, е ж; шаљиво за Милосава (У) +курац курослада, е ж; жена склона честим сексуалним односима (Ћ2) +курац куротресина, е ж; 1. лош човек (Б) (Ћ2) (Л) (М1); 2. изнемогла или стара особа (У) +курац куртија, е м; драг мушкарчић (У) +курац курто, а м; драг мушкарчић (У) +курац Курто, а м; надимак (У) +курац куртон, а м; презерватив (В) +курац курцоглавац, вца # м глупав мушкарац (В) +курац курцоломија, е ж; непријатна ситуација (В) +курац курцоломка, е ж; жена склона честим сексуалним контактима (А) +курац курцослав, а # м; -> курац (С) +курац курцу не ваља не ваља ништа (В) курцшлус, а м; сношај (Б) +курац Курчев, а м; презиме из 17. века (ВМ) курчев, а, о—; здравље, а с; незнатна, безначајна ствар (В) курчев, а, о—; који се односи на пенис (В) +курац курчевит, а, о; набусит, пргав (В) +курац курчевитост, и ж; набуситост, пргавост (В) +курац курчевито аб; тешко, опасно (В) +курац курчекања, е ж; велики пенис (А) (У2) +курац курченце, ета с; мали пенис (У2) +курац курчина, е ж; велики пенис (В) (Ј) +курац курчит, чим, че нсв; се понашати се надмено (Ћ1) +курац курчити, чим, че нсв; понашати се надмено (В) +курац курчити, чим, че нсв; се понашати се надмено (Ћ1) (X) (И) (ИД)(В) +курац курчић, а м мали пенис (В) (У2) +курац кусница, е ж; место сношаја (С) кутка, е ж; -» гузица (А)

152

153

л лабилан, лна, лно—; импотентан (С) лавер, а # м; љубавник (С) лажикурац, рца м; слаб пенис (КИ) лајно, а с ;> говно (Л) лаки, а, о—; коњица, е ж ;4 курац (С) левчити, чим, че нсв; -> јебати (А) ледана, е ж; Сисак фригидна жена (С) лелемуде х; израз чуђења (Н) (Б) лелемудити, дим, де нсв; непотребно запомагати (Б) лећи, егнем, егну, ег, ег ххсв; под -> јебати се (У2) лећи, егнем, егну, ег, ег ххсв; с -> јебати се (У2) лижигуз, а # м; удворица (В) лиз, а +ов м; орално стимулисање вагине или пениса (А) (В) лизати, ижем, ижу нсв; орално стимулисати вагину или пенис(А) (В) лизгуз, а # м; удворица (А) лизигуз, а # м; удворица (С) лизика, е ж; орално стимулисање вагине (С) лијепи, а, о—; Иво, е м; велики пенис (С) лика, е ж; мокраћа (А) лилати, ам, ају нсв; -»јебати (В) лименка, е ж; девица (А) лимун, а м; мала чврста дојка (С) 154

линдик, а м; клиторис (А) линолеум, а м; обријана вагина (В) липачење, а с; сношај (А) липачити, чим, че нсв; -> јебати (А) липтигуз, а # м; ленштина, нерадник (Ћ2) лита, еж;-> говно (В) литавица, е ж; измет (С) литат, ам, ају нсв; -> срати (Ф) литати, ам, ају нсв; -> срати (В) лито, а м; плашљив мушкарац (Ф) лито, е м; плашљив мушкарац (В) литоња, е м; плашљив мушкарац(Ф) ложити, жим, же нсв; -> јебати (А) локерица, е ж; велика вагина (С) локот, ам;-> пичка (С) ломатати, ам, ају нсв; -> јебати (А) лубеница, е ж; -> гузица (С) лудак, а # м; -> курац (А) лула, е ж; 1. -> курац (С); 2. орално стимулисање пениса (С) лулек, ам ;-) курац (С) луфтигуз, а # м; 1. ленштина, нерадник (Ћ2); 2. неодговорна особа (В)

155

М љевпро, љевапро м; пролив (С) љерга, е ж; -> пичка (А) љокнути, нем, ну св; ->јебати (А) љољнути, нем, ну св; -> јебати (А) љуба, е ж; -> гузица (А) љубавни, а, о—; мишић, а м; -> курац (А) љубишпица, е ж; љубичица (А) Љубљански, а, о—; Млекарна, е ж; жена великих дојки (А) љуљ, а +ев м; сношај (А) љуљати, ам, ају нсв; 1. -> дркати (А) (С); 2. ->јебати (С) љуљати, ам, ају нсв; мајмуна -> дркати (А) (С) љуљнути, нем, ну св; -> дркати (А) (С) Љуштимир, а # м; Љуштимировић, а # м; онаниста (А) љуштити, тим, те нсв; -> дркати (А) (С)

магазин, а м; -» гузица (С) мадам пушикар, а # м; хомосексуалац (С) мадко, мадако м; жена са израженим облинама (С) мазати, ажем, ажу нсв; -> јебати (С) мазнути, нем, ну св; -»јебати (А) (Б) (С) мазнути, нем, ну св; мајмуна -> дркати (С) мазнути, нем, ну св; профу имати сношај са школском другарицом (С) мајмун, а # м; -> курац (А) (С) мајмун, а # м; ђока, е м; -> курац (А) мали, а, о—; госпа, е ж; девица (С) Мали, а, о—; пиздан, а м; ороним у Црној Гори (ВМ) мали, а, о—; прасе, ета н -> курац (С) мали, а, о—; чучавац, вца м; 1. мокрење (А); 2. вршење велике нужде (А) мали, ога # м; -> курац (А) (Ј) (С) (В) маљавица, е ж; длакава вагина (КИ) манда, е ж; -> пичка (С) Марија, е ж; девица (С) Маринко, а м; -> курац (А) марисати, шем нсв; -> јебати (А) масликан, ам;-> курац (А) (С) масликана апцигати, ам, ају нсв; -> дркати (С) 157

масло, ас;-> курац (С) масни, а, о—; кост, и ж; мушкарац који тражи жену склону сексуалним контактима (С) масовка, е ж; групни секс (С) маца, е ж; пичка (С) мацафукнути, нем, ну св; -> јебати (А) мачор, ам;-> курац (А) мачуга, е ж; велики пенис (С) машка, е ж ; > курац (А) маштрачење, а с; полно општење (А) маштрачити, чим, че нсв; 1. -> јебати (А); 2. -> дркати (С) међубутни, а, о - ; ландарало, а с; -> курац (А) међунога, е ж; -> курац (С) меканитис, а м; 1. импотенција (С); 2. мекан пенис (С) мекитис, а м; - мекан пенис (С) мењач, а м; -> курац (А) метак, тка -> курац (А) (С) метковић, а м; -> јебати (С) метнути, нем св; -> јебати (А) (С) механичар, а # м; хладнокрван љубавник (С) меца, е ж; -> курац (А) мешање, а с; 1. сношај (А); 2. врћење стражњице у току сношаја (А) мешати, ам, ају нсв; вртети стражњицу у току сексуалног чина (А)(В) мешати, ам, ају нсв; се -> јебати се (А) мијешати, ам, ају нсв; вртети стражњицу у току сексуалног чина(В) мики, ија # м;-> курац (С) микрофон је ваш орално стимулисање пениса (С) миксати, ам, ају нсв; јаја -> дркати (С)

милокурка, е ж; жена склона сексуалним контактима (Б) мимоход, а м; миловање задњице (С) мимпек, а м ; » курац (С) минџа, е ж; 1. -> пичка (А) (КИ) (Л) (С) (В); 2. девојка (А) (В) минџина, е ж; -> пичка (С) минџослава, е ж; 1. -> пичка (А); 2. девојка (А) минџоспреј, а м; интимни дезодоранс (А) минџуља, е ж ; 4 пичка (С) мирсал, а м; жена која врти стражњицом у току сношаја (С) мица, е ж; -> пичка (А) (С) мицало, а с; -> курац (У2) Мицика, е ж; -> пичка (С) мишић, а м; -> курац (С) мишко, а # м; -> курац (А) мјехур, а м; -> пичка (С) млатити, тим, те нсв; мајмуна -> дркати (С) млатнути, нем, ну св; 1. -> дркати (С) 2. -> јебати (В) млатнути, нем, ну св; Десанку Шакић -> дркати (С) млекара, е ж; велике дојке (А) млекуља, е ж; жена великих дојки (А) млечњак, а м; -> сиса (А) мљекарство, а с; велике дојке (С) модри, а, о—; цвијет, а +ов м; 1. -> пичка (С); 2. -> гузица (С) модрити, рим, ре нсв; силовати (С) мој п; курац, рца м; ништа (В) мој, ога м; -> курац (А) (У2) (В) моја, е ф -> пичка (У2) (В) мокасина, е ж; 1. девичњак (А); 2. девичњаштво (А) мокрити, рим, ре нсв; -> пишати (А) монд, а +ов м; презерватив (С) монтарац, рца м; презерватив (С)

158

159

монтирање, а с; сношај (Л) мотови, ам;-> говно (А) мочати, ам, ају нсв; -» пишати (А) Мочигузица, е ж; микротопоним на Хвару (ВМ) мочити, чим, че нсв; -> јебати (В) мошт, а +ев м; велика вагина (С) мрак, а +ов м; девичњаштво (А) мрдаљка, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) мрдање, а с; сношај (С) мрдати, ам, ају нсв; -»јебати (С) мрдогуза, е ж; жена склона сексуалним контактима (Г) +гуз мрзојебац, пца # м; љубавник (А) мрљимуда, е м; беспослена, бескорисна особа (Б) +мудо мрсити, сим, се нсв; муда не радити ништа, бескорисно проводити време (В) мрсомуд, а # м; беспослена, бескорисна особа (Б) +мудо мрсомудоња, е ж; беспослена, бескорисна особа (Б) +мудо мртковати, кујем, кују нсв; -»јебати (А) мрцодавити, вим, ве нсв; •» јебати (А) мрчење, а с; сношај (А) мрчити, чим, че нсв; -»јебати (А) (С) мувосерина, е ж; место загађено изметом мува (Ћ2) муда, а ммн; од скакавца бисер (А) муда, а смн; Марјанов, а, о—; 1. ништа (А) (С) (В); 2. узалудан посао (С) (В) муда, а смн; од лабуда ништа (В) муда, е ж; љута жена (У) +мудо мудаја, е ж; два срасла плода воћке (Ш) +мудо мудалија, е м; онај који има велике тестисе (У) +мудо мудалина, е ж; лимунада (С) +мудо

мудаљ, а м; онај који има велике тестисе (У) +мудо мудаљев, а, о—; који припада мудаљу (У) +мудо мудан, а # м; мушкарац с великим тестисима (Ш) +мудо муданце, ета с; мали тестис (Ш) +мудо мудање, а с; глаголска именица од мудати (У) +мудо мудара, е ж; два срасла плода воћке (Ш) +мудо мударко, а м; име коњу (Ш) +мудо мудат, а, о—; великих тестиса (Ш) +мудо мудати, ам, ају нсв; бесциљно лутати (У) +мудо мудатити, тим, те нсв; 1. добивати све веће теститсе (У); 2. разрастати се (У) +мудо мудача, е ж; два срасла плода воћке (Ш) +мудо мудаш, а м; 1. мужјак великих тестиса (У); 2. моћан човек (У) +мудо мудашце, ета с; мали тестис (Ш) +мудо мудежина, е ж; месо тестиса и око тестиса (Б) +мудо муденце, ета с; мали тестис (Ш) +мудо мудешко, а м; мушкарац с великим тестисима (Ш) +мудо мудиле, а # м; 1. мужјак великих тестиса (У); 2. моћан човек (У) +мудо мудити, дим, де нсв; се љутити се (У) +мудо мудни, а, о—; који се односи на тестисе (Ш) +мудо мудница, е ж; мошничка кеса (Ш) +мудо мудо, а м; 1. тестис (ИД) (КИ) (Ш) (У2) (В); 2. онај који се љути (У) +мудо мудобоља, е ж; бол у тестисима (Ш) +мудо мудовача, е ж; два срасла плода воћке (Ш) +мудо мудовић, а # м; 1. храбра особа (У); 2. мушкарац из храбре куће (У) +мудо мудовоља, а ж; дивље грожђице (Ш) +мудо мудоглад, а # м; хомосексуалац (С) +мудо

160

161

мудогриз, а # м; 1. иследник (А); 2. судија (А) +мудо мудождер, а # м; лоша особа (Л) +мудо мудокиле, а # м; 1. особа са великим тестисима (Ћ1) (Л) (Ш); 2. важна особа (В) +мудо мудомир, а # м; хомосексуалац (С) +мудо мудоња, е м; 1. особа са великим тестисима (Ћ1) (Л) (Ш) (В); 2. важна особа (В); 3. храбра особа (А) (В) +мудо мудоњин, а, о—; који припада мудоњи (У) +мудо мудоњић, а # м; 1. храбра особа (У); 2. мушкарац из храбре куће (У) +мудо мудоњица, е м; деминутив од мудоња (У) +мудо мудорка, е ж; два срасла плода воћке (Ш) +мудо музара, е ж; жена великих дојки (А) мука, е ж; -> пичка (А) (Л) мула, е ж; 1. љубавник (С); 2. потентан мушкарац (С) муљати, ам, ају нсв; вртети стражњицом у току сношаја (А) муљнути, нем, ну св; -> јебати (В) мунути, нем, ну св; -> јебати (Б) мус рунда, е ж; групни секс (С) мућибабић, а # м; љубавник старијих жена (С) муф, а +ов м; -> пичка (А) (С) муфчина, е ж; велика вагина (С) мухоловка, е ж; -> пичка (С) мучибабић, а # м; љубавник старијих жена (А) мушки, а, о—; гинеколог, а # м; хомосексуалац (С) муштикла, е ж; -> курац (А)

162

на гузове у; уз протекцију, незаслужено на собу у; на сношај (С) набадање, а с; сношај (С) набадати, ам, ају нсв; -> јебати (У2) (В) набацити, цим, це нсв; вагину почети се забављати са згодном девојком (А) набигуз, а м; беспосличар, особа која воли да се издржава на туђи трошак (Ф) (В) +гуз набигузица, е м; беспосличар, особа која воли да се издржава на туђи трошак (Ф) (В) +гуз Набигузице, а жмн; измишљени шаљиви топоним (Н) набијати, ам, ају нсв; -> јебати (С) набијач, а # м; љубавник (КИ) (С) набити, ијем, ију св; -> јебати (Б) (С) (В) набости, бодем, боду св; -> јебати (С) набутати, ам, ају св; -> јебати (Б) навалити, лим, ле нсв; покушати сношај (С) навлажити, жим, же св; се добити јак сексуални нагон (о жени)(В) навлачити, чим, че нсв; -> јебати (ИД) навући, учем, уку, ук, ук ххсв; -> јебати (А) (С) нагазити, зим, зе св; -> јебати (В) нагазни, а, о—; мина, е ж; -> говно (А) нагарити, рим, ре св; -> јебати (А) 163

нагужњак, а м; тртица код перади (Ш) +гуз нагуз, а # м; хомосексуалац (С) нагуз—аб; унатрашке (Ш) +гуз нагузар, а # м; пасивни хомосексуалац (А) +гуз нагузац, сца # м; 1. кратка горња одећа (Ш); 2. пасивни хомосексуалац (А) +гуз нагузачке—аб; унатрашке (Ш) +гуз нагузељез, а м; рак (Ш) +гуз нагузивало, а м; особа која ходајући истура стражњицу (Ш) +гуз нагузит, зим, зе св; се заузети положај са истуреном стражњицом (Ћ2) +гуз нагузити, зим, зе св; -> јебати (А) (Б) (С) +гуз нагузити, зим, зе св; се заузети положај са истуреном стражњицом (В) +гуз нагузник, а м; покривач за задњи део коњског тела (Ш) +гуз надрагузина, е ж; аљкава особа (X) +гуз надркан, а, о--; 1. доведен у стање ерекције (Ј) (Н) (В); 2. лоше расположен (X) (В) +дркати надркати, ам, ају св; довести у стање ерекције (В) +дркати назадна, е ж; жена с позамашном стражњицом (А) најебати, бем, бу св; ко жути лоше се провести (В) најебати, бем, бу св; лоше се провести (В) +јебати најебати, бем, бу св; се јебати у довољној мери (ИД) (В) +јебати накаракурчити, чим, че св; се заузети неугодан положај (А) накитаћити, ћим, ће св; -> јебати (У2) накљукати, ам, ају св; -> јебати (А) накривопиздити, дим, де св; се наљутити се (А) накурњак, а м; презерватив (В) 164

накурчен, а, о—; лоше расположена особа (В) + курац накурчењак, а м; надмена особа (X) +курац накурчењак, а # м; надмена особа (X) (В) +курац накурчити, чим, че св; се почети са мрзовољним понашањем (В)+курац намлатити, тим, те св; -> јебати (Б) напалити, лим, ле св; побудити сексуални нагон (В) напалити, лим, ле св; се добити сексуални нагон (В) напендечити, чим, че св; -> јебати (А) На-пизди-меко презиме из 11. века (ВМ) напикавати, ам, ају нсв; -> јебати (С) напикнути, нем, ну св; -> јебати (С) напикнути, нем, ну св; -> јебати (С) напичињак, а м; 1. венерин брег (Б); 2. још недорасла девојка +пичка напичити, им св; -> јебати (С) +пичка напичњак м; младо, полно недозрело женско дете (X) напредна, е ж; жена великих дојки (С) напрндечити, чим, че св; јебати (А) напрчити, чим, че нсв; се бити уображен (С) напуклица, е ж; вагина која је изгубила невиност (КИ) напумпавати, ам, ају нсв; правити дете (С) напутати, ам, ају св; -> јебати (Б) напухавати, ам, ају нсв; јаја орално стимулисати пенис (С) насадити, дим, де св; -> јебати (С) насантрачити, чим, че св; -> јебати (А) насловни, а, о—; страна, е ж; сношај у којем жена лежи на леђима (С) насрати, серем, серу св; 1. извршити велику нужду у довољној мери (ИД); 2. напричати глупости (В) натакарити, рим, ре св; -> јебати (А) (В) 165

натакнути, нем, ну св; -> јебати (А) (С) (В) натакнути, нем, ну св; на калуп -»јебати (С) натакнути, нем, ну св; на ражањ -»јебати (С) (В) натакнути, нем, ну св; на рог јебати (С) натандрчити, чим, че св; -»јебати (КИ) натаћи, такнем, такну, так, так ххсв; -»јебати (А) (С) (В) натегнути, нем, ну св; -»јебати (Б) (В) натезати, ежем, ежу нсв; -»јебати (Ј) (В) натезати, жем, ежу нсв; се -»јебати (Ј) (В) натпичњак, а м; пубична област код жене (А) натрескати, ам, ају св; -»јебати (Б) натркељисати, ишем, ишу св; -»јебати (А) натртити, тим, те св; -»јебати (А) (КИ) натући, учем, уку, ук, ук ххсв; клинца направити дете (С) натуцати, ам, ају св; клинца направити дете (С) наћве, и жмн; велике дојке (А) наујглавица, е ж; особа која се прави важна, која би увек хтела да буде ’на (х)уј главица’ (Б) нафилати, ам, ају св; направити дете (С) нафташ, а # м; мушкарац који тражи жену склону честим сексуалним контактима (С) нацврцати, ам, ају св; -»јебати (Б) начукати, ам, ају св; -»јебати (Б) нашикати, ам, ају св; -»јебати (А) нашљискати, ам, ају св; -»јебати (Б) не вредити, дим, де нсв; ни пишљива боба бити без вредности (МТ) не вриједити, дим, де нсв; ни пишљива боба бити без вредности (МТ) не дати, ам, ају св; ни пишљиве паре не дати ништа (МТ) неда, е ж; жена несклона сексуалним контактима (С)

недојебан, а, о—; нејебан у довољној мери (Б) некажњаван, а, о—; невин (А) Непал, а м ; » курац (С) непицфрајер, а # м; сексуално неискусан мушкарац (А) (С) Ниагара, е ж; меке дојке (С) нитновати, нујем, нују нсв; 1. -»јебати (А); 2. -» дркати (А) нитовати, тујем, тују нсв; -»јебати (А) Ниш, а м;-Пирот, а м ; ^ дркати (А) носити, сим, се нсв; теле у мунтарама имати велики пенис (С) нулерица, е ж; -» гузица (А) (С) нумера, е ж; 1. одговарајући сексуални партнер (С); 2. сношај (С)

166

167

њама, е ж; сношај (С) његра, е ж; -» пичка (А) њезга, е ж; -> пичка (С) њерга,е ж ; 4 пичка (С) њесра, њасра с; причање глупости (С) њорнути, нем, ну св; -> јебати (А) њукнути, нем, ну св; -> јебати (А)

обалити, лим, ле св; орално стимулисати пенис (В) објективирати, ам, ају нсв; јебати (А) облањати, ам, ају св; -> јебати (А) оборити, рим, ре св; -> јебати (А) обрнути, нем, ну св; -> јебати (С) овцу на ражањ у; -> јебати (С) одаламити, мим, ме св; -> јебати (А) одапети, пнем, пну св; -> јебати (А) одвајати, ам, ају нсв; рашу воајерисати (А) одвалити, лим, ле св; кревет-> јебати (А) одвојити, јим, је св; чмар уплашити се (А) одиграти, ам, ају св; билијар са јајима ударити у мошнице (А) одјебати, бем, бу; 1. -> јебати (А); 2. отићи, изгубити се (В) одкантати, ам, ају св; -> јебати (С) одморити, рим, ре св; га престати са сношајем (А) односити, сим, се св; се -> јебати се (А) одрадити, дим, де св; 1. -> јебати (С); 2. довршити сношај (А) одрапити, пим, пе св; -> јебати (А) (С) одузети, змем, зму св; јунфер дефлорисати (А) одшајбати, ам, ају св; -> јебати (С) одшевити, вим, ве св; -> јебати (С) 169

одшибати, ам, ају св; -> јебати (С) ожећи, ожегнем св; -> јебати (А) ојебина, е ж; напола поједена кифла или јабука (А) (В) окесерити, рим, ре св; -> јебати (А) окинути, нем, ну св; -> јебати (А) (С) око, а с; брадавица (С) околокућни, а, о—; пишатор, а м, олук (А) окренути, нем, ну св; -> јебати (С) окрочити, чим, че св; -> јебати (У2) олешити, шим, ше св; -> јебати (А) (С) ол»уштити, тим, те св; -> јебати (А) оманути, нем, ну св; -> јебати (А) омудина, е ж; 1, длака око тестиса (Б); 2. незаслужена али безвредна награда (Б) +мудо онадати, ам, ају св; -> јебати (А) онај п; ствар, и св; сношај (А) (В) оно п; сношај (А) (ИД) (В) оноде нсв; се -> јебати се (Г) опајдарити, им св; -> јебати (А) опалити, лим, ле св; -> јебати (А) (С) опалити, лим, ле св; лиз орално стимулисати вагину (А) опалити, лим, ле св; мајмуна -> дркати (С) опалити, лим, ле св; метак -> јебати (А) опалити, лим, ле св; по пломби одузети невиност (СТ) опаљивање, а с; сношај (А) опаљот, а м; сношај (А) опамбрчити, чим, че св; -> јебати (А) опарамудим св; опљачкати (X) +муда опасати, ам, ају нсв; -> јебати (КИ) опаучити, чим, че св; -> јебати (А) опердашити, шим, ше св; -> јебати (А) опиздекнути, нем, ну св; ударити (В) +пизда

опиздина, е ж; длака око вагине (Б) опиздити, дим, де св; 1. -> јебати (С); 2. ударити (В) +пизда опијукати, учем, учу св; -> јебати (А) опичен, а, о - ; луд (А) +пичка опичити, чим, че св; 1. -> јебати (А) (X) (С) (У); 2. ударити (X)(В) +пичка оплајвазити, зим, зе св; Шаћира -> дркати (А) оплајвазити, им св; -> јебати (А) опредметити, тим, те св; -> јебати (А) опрем бато у; сношај (А) опрцокнути, нем, ну св; -> јебати (А) општити, тим, те нсв; -> јебати (В) општити, тим, те нсв; се -> јебати се (В) орах, а м; -> мудо (А) организам, зма м; оргазам (А) организовати, зујем, зују ив+в; ејакулирати (А) острагуша, е ж; жена која упражњава анални секс (С) отаслачити, чим, че св; -> јебати (А) отворити, рим, ре св; 1. -> јебати (С); 2. дефлорисати (С) отићи, одем, оду, отиђ, отиш ххсв; у курац бити упропаштен (С)(В) отићи, одем, оду, отиђ, отиш ххсв; у пичку материну бити упропаштен (В) отјецати, ечем, ечу нсв; -> дркати (С) откантати, ам, ају св; -> јебати (С) отрести, есем, есухсв; ејакулирати (С) офраштити, шим, ше св; -> јебати (А) очале, а жмн; грудњак (С) ошајбуџити, џим, џе св; -> јебати (А) ошајдарити, рим, ре св; -> јебати (А) (Б) ошинути, нем, ну св; -> јебати (А)

171

падавине, а жмн; -> говно (С) падавичарка, е ж; жена склона сексуалним контактима падовански, ог # м; импотентан мушкарац (С) пајсер, а м; -> курац (А) пакшу, пакаша м; -> шупак (С) паламар, ам;-> курац (А) паламуда, е ж; биљка са листовима који имају бодљикаве, трновите зупце или длаке (Ч) +муда паламудит, дим, де нсв; досађивати, причати бесмислице (Ч) (В) +муда паламудити, дим, де нсв; 1.-> јебати (В); 2. досађивати, причати бесмислице (В) +муда паламуђевина, е ж; бесмислица (В) паламуђење, а с; причање бесмислица (В) паламур, а м ; ^ курац (С) паламуџија, е м онај који прича бесмислице (В) палачинке, и жмн; и палачинке, акажмн; групни секс (А) палида, е ж; особа склона сексуалним контактима (А) паљевина, е ж; 1. особа склона сексуалним контактима (А); 2. лако надражљива особа (А) пампрчити, им нсв; -> јебати (А) папа пишу у; орално стимулисање пениса (С) папити, пим, пе нсв; орално стимулисати пенис (В) 172

паприка, е ж; -> курац (С) парљак, љка м; -> курац (А) пару, перу ж; 1. -> пичка (С); 2. жена (С) пасти, аднем, адну хсв; на гузицу јако се изненадити (МТ) (В) пасти, аднем, адну хсв; на дупе јако се изненадити (МТ) пастув, а # м; добар љубавник (В) пастух, а # м; добар љубавник (С) патак, тка # м; -> курац (С) патка, е ж ; > курац (А) (С) (Л) (Н) паткати, ам, ају нсв; се -> јебати (Б) патрљак, љка м; -> курац (А) патрњача, е ж; -> курац (А) патрола, е ж; брз сношај (С) пахуљача, е ж; -> пичка (С) паче, ета с; мали пенис (X) певац, вца м; -> курац (А) певче, ета с; -> курац (А) пеглање, а с; 1. мастурбирање (С); 2. сношај (С) пеглати, ам, ају нсв; 1. -> дркати (С) 2. -> јебати (А) (С) пеглати, ам, ају нсв; Лазу -> дркати (А) педрање, а с; анални секс (С) педу, петаду с; -> гузица (С) пекара, е ж; -> гузица (С) пелцати, ам, ају нсв; -> јебати (С) пелцовање, а с; сношај (С) пендрек, а м ; 4 курац (А) (С) пендречити, чим, че нсв; -> јебати (А) пенисер, а # м; љубавник (В) пенкало, а м; -> курац (А) пенце, ета с; мала стражњица (А) 173

петељка, е ж ; ^ курац (А) пети, ењем, ењу нсв; се на курац бити досадан (А) печен, а, о—; камила, е ж; жена склона честим сексуалним контактима (А) печурка, е ж; главић (С) пешачити, чим, че нсв; -»јебати (А) пиждруљина, е ж; велика вагина (А) +пизда пижђети, издим, изде св; нервирати се (В) +пизда пизда, е ж; 1. -» пичка (А) (}) (М1) (С) (У); 2. мање вредан мушкарац (И) (У) (В); 3. кукавица (М1) (В); 4. информатор (А); 5. цепидлака (А); 6. велика рана (У) пиздар, а # м; мушкарац склон честим сексуалним контакима (В) +пизда пиздара, е ж; 1. прслача (У); 2. жена великог полног органа (А) (У); 3. жена уопште (А) +пизда пиздарати, ам, ају нсв; се свађати се (Б) (В) +пизда пиздарење, а с; 1. чињење нечег лошег (У); 2. глупо понашање (У) 3. лагање (У) +пизда пиздаретина, е ж; 1. аугментатив за прслачу (У); 2. аугментатив за женску особу великог полног органа (У) +пизда пиздарија, е ж; 1. непријатна, проблематична ситуација (А) (Б) (Д) (В); 2. којештарија (А) (У) (В); 3. глупа особа (У) +пизда пиздарити, рим, ре нсв; 1. чинити нешто лоше (У); 2. глупо се понашати (У) 3. лагати (У) +пизда пиздарчина, е мф; 1. аугментатив за женски полни орган (У); 2. аугментатив за мање вредну мушку особу (У); 3. аугментатив за велику рану (У) +пизда пиздата, е ж; жена с великом вагином (А) +пизда пиздаћина, е мж; 1. аугментатив за женски полни орган

(У); 2. аугментатив за мање вредну мушку особу (У); 3. аугментатив за велику рану (У) +пизда Пиздац, а м; пашњак и ораница у Лици (ВМ) +пизда пиздача, е ж; девојка (У) +пизда пиздек, а # м; 1. егоиста (С); 2. шкртац (С); 3. лош пријатељ (С) +пизда пиздекан, а # м; 1. егоиста (С); 2. шкртац (С); 3. лош пријатељ (С) +пизда пиздекнути, нем, ну св; ударити (В) +пизда Пизден, а, о—; вода, е ж; извор у Босни (ВМ) пизден, а, о—; који се односи на женски полни орган (В) +пизда пиздење, а с; 1. причање глупости (И); 2. нервирање (В) +пизда пиздети, дим, де нсв; 1. причати глупости (И); 2. нервирати се (В) +пизда пиздетина, е мж; 1. аугментатив за женски полни орган (У); 2. аугментатив за мање вредну мушку особу (У); 3. аугментатив за велику рану (У) +пизда Пиздин, а, о—; врело, а с; микротопоним у Босни на планини Трескавица (ВМ) пиздин, а, о—; дим, а +ов м; 1. безвредна ствар (С); 2. ништа (С) Пиздин, а, о—; долина, е ж; микротопоним у Србији (ВМ) пиздин, а, о--; који се односи на женски полни орган (В) +пизда пиздити, дим, де нсв; 1. причати глупости (И); 2. нервирати се (А) (В) +пизда пиздић, а # м; лош мушкарац (У) (В) +пизда пиздић, а м; 1. -» пичка (У) (В) 2. атрактивна млађа жена (У) (В)

174

175

пиздица, е ж; мала вагина (В) +пизда пиздиште, а с; 1: напуштено место (А); 2. место отимачине (A) +пизда пиздодер, а # м; 1. -> курац (У); 2. снажан мушкарац (У) +пизда пиздодерина, е ж; 1. много употребљаван женски полни орган (У); 2. жена склона сексуалним контактима (У) +пизда Пиздоје, а м; шаљиво мушко име (В) +пизда пиздојка, е ж; девојка (У) +пизда пиздока, е ж; 1. жена која се слободније понаша (Ћ1); 2. женскарош (У); 3. ружна особа (У) +пизда пиздолизац, сца # м; 1. мушкарац склон оралном сексу са особама супротног пола; 2. мање вредан мушкарац (B) (И) +пизда пиздоловац, вца # м; женскарош (У) +пизда пиздопал, а м; дрва која слабо горе (У) +пизда пиздосовати, сујем, сују нсв; се свађати се (Б) +пизда пиздрење с; плакање (М2) (У) +пизда пиздрити, рим, ре нсв; плакати (М1) (У) +пизда пиздуља, е ж; 1. аугментатив и пејоратив за -» пичка (У); 2. пејоратив за прслачу (У); 3. пејоратив за новорођено женско дете (У); 4. досадна жена (А); 5. неколегијална особа (А) +пизда пиздуљина, е ж; 1. велика вагина (М2) 2. жена склона сексуалним контактима (М2) +пизда пиздуљица, е ж; 1. деминутив за -> пичка (У); 2. деминутив за прслачу (У); 3. деминутив за новорођено женско дете (У) +пизда пиздунче, ета с; беба (А) +пизда пиздура, е ж; 1. аугментатив за -> пичка (У); 2. особа која ништа не вреди (У) +пизда

пиздурија, е ж; 1. којештарија (У) (В); 2.глупа особа (У) +пизда пиздурина, е ж; 1. -> пичка (А); 2. велика вагина (А) (М2) (У) (В); 3. жена склона сексуалним контактима (М2) (6); 4. особа која ништа не вреди (У); 5. егоиста (А) +пизда пиздурчина, е ж; велика вагина (А) +пизда пиздуша, е ж; 1. -» пичка; 2. жена (А) (Н) +пизда пијана, е ж; фригидна жена (С) пика, е ж; 1. -» пичка (У) (У1) (У2) (Ј); 2. дражесно женско дете (У) пикнути, нем, ну св; -> јебати (С) пиколина, е ж; жена (А) пилар, а # м; досадан љубавник (С) пиларница, е ж; место сношаја (С) пилење, а с; сношај (С) пилити, лим, ле нсв; -> јебати (С) пимпач, а м; -> курац (С) пимпек, а м; 1. -> курац (С) (В); 2. досадна особа (А) пимпић, а # м; -> курац (С) Пинокио, ија # м; дечији пенис (А) пипа, е ж; орално стимулисање вагине (А) пипек, а м; дечији пенис (С) пипирипи, ија м; -> курац (С) пипица, е ж; -> пичка (С) пипничарка, е ж; девојка која упражњава трљањје пениса

176

177

(С) писак, ска м; -> курац (У2) писмо, а с; - глава, е ж; узајамно орално стимулисање полних органа (С) питон, а # м; -> курац (А)

пићка, е ж; -> пичка (Ц) (Ј) (В) пићока, е ж ; 1 . > пичка (В); 2. жена (В) пиц, а +ев м; краћа форма од пица у изреци оде пиц на размиц (У1) пица, е ж; 1. -» пичка (А) (Б) (Ч) (Ј) (КИ) (С) (У) (У1) (У2) (В); 2. девојка (А) (В) пицаизла, е ж 1. стидна вашка +пица /преко народне етимологије/ (У); 2. досадна особа (У) +пица пицајзл, а м стидна вашка +пица /преко народне етимологије/ (В) +пица пицајзла, е ж 1. стидна вашка +пица /преко народне етимологије/ (А) (Б) (ИД) (В); 2. досадна особа (А) (В) +пица пицан, а # м; 1. мушкарац склон честим сексуалним контактима (Ј); 2. мушкарац склон дотеривању (А) (В) +пица пицара, е ж; жена (У) +пица пицаћ, а # м; -> пичка (А) +пица пици—ај; дотеран, савршен (А) +пица пициг-ај; дотеран, савршен (А) +пица пицикато—ај; дотеран (А) +пица пицин, а, о—; вода, е.ж; незнатна, неважна ствар (В) пицин, а, о—; дим, а +ов м; незнатна, неважна ствар (В) пицин, а, о—; који се односи на вагину (В) +пица пицин, а, о—; око, а с; нешто веома чисто (В) пицкарош, а # м; женскарош (У) +пица пицко, а м; женскарош (В) +пица пицкош, а # м; 1. женскарош (У); 2. неморална жена (У); 3. женско дете (У) +пица пицнути, нем, ну св; се дотерати се (А) (В) +пица пицован, а # м; мушкарац склон дотеривању (А) +пица

пицоглав, а, о; мале главе (У) +пица пицоглава, е ж; жена мале главе (У) +пица пицоглавиле, а # м; мушкарац мале главе (У) +пица пицојка, е ж; 1. девојка (У); 2. жена склона сексуалним контактима (У) +пица пицолин, а м ; 4 пичка (У) +пица пицоловац, вца # м; љубавник (С) +пица пицољак, љка м; -> пичка (У) +пица пицомеханичар, а # м; гинеколог (А) (В) +пица пицопевац, вца м; незрео или неозбиљан мушкарац (Д) (В) +пица пицопевка, е ж; проститука (А) +пица пицукнути, нем, ну св; погрешити (А) +пица пицулин, а м; -> пичка (У) +пица пицулинка, е ж; 1. -> пичка (У); 2. жена склона сексуалним контактима (У) +пица пицулинчић, а # м; 1. -> пичка (У); 2. згоднажена (У) +пица пицуљак, ља # м; -> пичка (У) +пица пицуљан, ам;-> пичка (У) +пица пицуљица, е ж; -> пичка (У) +пица Пицурић, а # м; породични надимак (У) +пица пицуша, е ж; 1. -> пичка (У2); 2. жена (А) +пица пичак, чка # м; -> пичка (У) +пичка пичање, а с; 1. јачина, интензитет (А); 2. туча (А) +пичка пичарење, а с; тражење девојака (В) +пичка пичарити, рим, ре нсв; тражити девојке (В) +пичка пичат, а, о—; велике вагине (У) +пичка пичвајз, а м; млаћење, пребијањје (Д) +пичка пичвајс, а м; -> пичка +пичка (Б) +пичка пичевина, е ж; месо вагине (Б) +пица Пичевина, е ж; селиште у Херцеговини (ВМ) +пичка

178

179

пичење, а с; 1. дражење вагине (У1); 2. брзо кретање (А); 3. гласно свирање; 4. интензитет, јачина +пица пичетина, е ж; 1. аугментатив за вагину (У) (У1); 2. група девојака (В) +пица пичетњак, а м; слаб опанак (У) +пичка пичити, чим, че нсв; 1. -> јебати (С) (Ј); 2. брзо ићи (Ћ) (В) +пица пичити, чим, че нсв; знојић -»јебати +пица (А) пичити, чим, че нсв; низ Јахорину журити (А) пичити, чим, че нсв; се дражити вагину (У1) +пица пичић, а # м; 1. -> пичка (У); 2. атрактивна млађа жена (У) +пичка пичић, а м; 1. -> пичка (А) (С) (У) (В) (3) 2. атрактивна млађа жена (У) (В) +пичка пичић, а м; ко колачић, а м; ниска помамна девојка (С) пичица, е ж; мала вагина (У) (У2) +пица пич'к, а +ов м; -» пичка (В) пичка, е ф # / < пизда < ие. *пис- ’пишати’ или < ие. *пи-с(е) д-а ’место за седење’, Ск II, 668-9/ 1. женски полни орган вагина (А) (Ц) (Д) (ИД) (Ј) (С) (У1) (У2) (У) (В); 2. жена уопште (В); 3. особа која није вредна поштовања (А) (У) (В) (3); 4. кукавица (В); 5. информатор (А) 6. рана на челу (У) пичкажа, е ж; туча (А) +пичка пичкалиште, а с; боксерски ринг (А) +пичка пичкар, а # м; мушкарац склон честим сексуалним контактима (У1) (У) (В) +пичка пичкара нсв; псовати (М1) +пичка пичкара, е ж; 1. неморална жена (У), 2 женско дете (У) +пичка пичкарање, а с; глаголска именица од пичкарати (се) (У) +пичка 180

пичкарати, ам, ају нсв; 1. -> јебати (У) +пичка пичкарати, ам, ају нсв; се 1. ■> јебати (У); 2. свађати се (В) (В) +пичка пичкарење, а с; глаголска именица од пичкарити се (У) +пичка пичкарити, ам, ају нсв; се -> јебати (У) +пичка пичкарош, а # м; мушкарац склон честим сексуалним контактима (У) (У1) (В) +пичка пичкарошење, а с; глаголска именица од пичкарошити (У) +пичка пичкарошити, шим, ше нсв; 1. -> јебати (У); 2. гањати жене (У) +пичка пичкарошити, шим, ше нсв; се 1. -> јебати (У); 2. гањати жене (У) +пичка пичкетина, е ж; аугментатив за вагина (У) +пичка пичкиле, а # м; мушкарац склон честим сексуалним контактима (У) +пичка пичкин, а, о—; весеље, а с; незнатна, неважна ствар (Б) пичкин, а, о—; гројзе, а с; незнатна, неважна ствар (Б) пичкин, а, о--; дим, а +ов м; незнатна, неважна ствар (С) (В) пичкин, а, о—; душманин, а # м; мушкарац склон честим сексуалним контактима (В) пичкица, е ж; 1. -> пичка (КИ) (С) (У) (У1); 2. кукавица (В); млађа девојка (В) +пичка пичкобаша, е жм; 1. снажна жена (У); 2. мушкарац склон честим сексуалним контактима (У) +пичка Пичковац, вца м; извор у Србији (ВМ) +пичка Пичковден, а м; шаљиви назив празника (Б) +пичка пичкодер, а # м; -> курац (У) +пичка пичкојебина, е ж; сношај (Б) +пичка 181

пичколиз, а # м; мушкарац склон лизању вагине (Б) (В) +пичка пичколиз, а м; орално стимулисање вагине (Б) (В) +пичка пичколизац, сца # м; 1.мушкарац склон лизању вагине (В); 2. мање вредан мушкарац (В) (Н) +пичка пичкоња, е м; мушкарац склон честим сексуалним контактима (У) +пичка пичкопреж, а # м; велики удварач (Ћ2) (У) +пичка пичкопрежина, е ж; велики удварач (Ћ2) +пичка пичкопрезало с; феминизиран мушкарац (М1) +пичка пичкуља, е ж; 1. девојка (У); 2. женско дете (У); 3. жена склона сексуалним контактима (У) +пичка пичкуљина, е ж; 1. девојка (У); 2. женско дете (У); 3. жена склона сексуалним контактима; 4. -» пичка (У) +пич~ ка пичкурда, е ж велика вагина (В) + пичка пичкурина, е ж велика вагина (В) + пичка пичкуша, е ж; 1. девојка (У); 2. женско дете (У); 3. жена склона сексуалним контактима (У) +пичка пичока, е ж; 1. -> пичка (В); 2. жена (В) +пичка пичорак, рка # м; ниска девојка (А) +пичка пичос, а # м; 1. девојка (А); 2. жена (А) +пичка пичуљак, љка м; 1. -> пичка (С); 2. жена склона сексуалним контактима (С) +пичка пичурак, рка м; девојчица (Ћ2) +пичка пичурина, е ж; пичка (У1) +пичка пиш х; узвик којим се подстиче на мокрење (КИ) (В) +пишати пиш, пиш, пиш и пиш 1. узвик којим се подстиче на мокрење; 2. узвик којим се изражава лоше мишљење о чему (У) +пишати

пиш, а +ев м; 1. мокрење (В); 2. нешто смешно (А) (В) +пишати пиша, е ж 1. -> курац (В); 2. мокраћа (А) (С) (У) (У1); 3. млака вода (У); 4. слаба ракија (У); 5. жена склона мокрењу у гаће (У); 6. девојка (А) +пишати пишак, шка м; млаз мокраће или какве друге течности (У) +пишати пишака, е ж; 1. мокраћа (Ч) (В) 2. млака вода (В) +пишати пишало, а с; -> курац (Ч) (У1) +пишати пишаљка, е ж; 1. слаба или неуредна жена (У); 2. -> пичка (У) +пишати пишани, а, о—; без вредности (У) +пишати пишањак, њка м; мокраћа (Ч) (У1) +пишати пишање, а с; 1. мокрење (Ч) (КИ) (У) (У1) (В); 2. нешто смешно (А) +пишати пишаоница, е ж; тоалет (А) +пишати пишара, е ж; лоша ракија (А) +пишати пишат, ам, ају нсв; -> пишати (Ч) пишати, ам, ају нсв; / < ие. ->пис 'пишати’, Ск II, 664/ 1. избацивати мокраћу (А) (ИД) (КИ) (С) (У) (У1) (У2) (В); 2. тећи у млазу (У); 3. сузити (У) пишати, ам, ају нсв; се -> пишати (У) (У1) (В) пишати, ам, ају нсв; уз ветар пркосити (В) пишати, ам, ају нсв; уз вјетар пркосити (В) пишаћа, е ж; 1. мокраћа (Ћ2) (У1) (У) (В); 2. млака вода (В); 3. слаба ракија (У) +пишати пишење, а с; мокрење (У1) +пишати пишигаћа, е м; онај који мокри у гаће (У) +пишати пишијада, е ж; нешто смешно (А) (СВ) (В) +пишати Пишин, а, о—; стране, а жмн; микротопоним у Ускоцима (У) +пишати

182

183

пишит, шим, ше нсв; -> пишати (Ч) +пишати пишити, шим, ше нсв; -> пишати (У1) +пишати пишичав, а, о--; безвредан (А) +пишати пишичан, а, о—; смешан (А) +пишати пишкарати, ам, ају нсв; често -> пишати (А) +пишати пишкати, ам, ају нсв; -> пишати (В) +пишати пишкити, ким, ке нсв; -> пишати (А) (Ј) (С) (В) +пишати пишкица, е ж; -> пичка (С) +пишати пишкур, а # м; кукавица (С) пишљак м; запуштена, обезвређена имовина (X) пишна, е ж; 1. жена склона честом мокрењу (Г) (У); 2. слаба жена (У); 3. женауопште (У) +пишати пишнут, а, о—; луд (А) +пишати пишнути, нем, ну св; 1. пустити кратак млаз мокраће (У) (У2); 2. полетети у млазу (У) +пишати пишо, а # м; 1. хипокористик од певац (У); 2. драг дечачић (У) +пишати Пишо, а # м; хипокористик од Радисав (У) +пишати Пишов, а, о—; који припада Пишу (У) +пишати пишока, е ж; шприцер (А) пишоња, е ж; 1. мушкарац који често мокри (У) (В); 2. мање вредан мушкарац уопште + пишати (В) +пишати пиш-пиш, а м; мокрење (С) +пишати пишуља, е ж; 1. -> пичка (С); 2. жена која често мокри (У) (В); 3. жена уопште (А)(У) (В); 4. слаба жена (У) +пишати пишурак, рка м; млаз воде или мокраће (У) +пишати пишурија, е ж; нешто смешно (А) +пишати пјену косати, ам, ају нсв; орално стимулисати вагину (С) ПКБ, а +ов м; жена великих дојки (А) плајваз, а м ; > курац (А) 184

плакати, ам, ају нсв; за говнаром упражњавати анални секс (С) планинарити, рим, ре нсв; миловати (С) Плачигуз, а м; микротопоним у Херцеговини (ВМ) +гуз плачипичка, е ж; жена склона плачу (А) (В) +пичка плинара, е ж; -> гузица (С) пломба, е ж; девица (С) плућа, а смн; велике дојке (С) пљугањац, њца м; орално стимулисање пениса (С) пљугање, а с; орално стимулисање пениса (С) пљугати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (В) пљугерица, е ж; жена склона оралном сексу (С) побањати, ам, ају св; -> пишати (А) побањити, њим, ње св; -> пишати (А) побожни, а, о—; груди, и жмн; мекане, опуштене дојке (С) побурат, ам, ају св; помокрити (Ф) побурат, ам, ају св; се помокрити се (Ф) повалити, лим, ле св; -> јебати (А) (С) повући, учем, уку, ук, ук ххсв; кар за ухо -> дркати (С) погачице, а жмн; мале дојке (С) поговнат, ам, ају св; се посвађати се. (Ћ1) поговнати, ам, ају св; се посвађати се (Ћ1) под метак у; сношај (С) Подбигуз, а м; микротопоним у Босни (ВМ) +гуз подводни, а, о—; риболов, а м; секс под водом (С) подгузна, а, о—; мува, а м; досадна особа (В) подгузни, а, о—; који се налази испод стражњице (В) +гуз подерати, рем, ру св; жбун; јебати (А) подјебавање, а с; 1. исмевање (С); 2. малтретирање (В) +јебати подјебавати, ам, ају нсв; малтретирати (В) +јебати 185

подјебати, ам, ају св; насамарити (В) +јебати позадина, е ж; -> гузица (А) стражњица (С) појебати, бем, бу св; -»јебати (Б) (ИД) (Ј) (С) (У2) (В) покал, ам;-) гузица (С) покењати, ам, ају св; се ■» срати (С) покењати, ам, ају св; увредити (С) поклапа, е ж; сношај (А) пола кила федер-меса у; -> курац (А) полирање, а с; сношај (А) поломити, мим, ме св; -> јебати (А) помагати, ажем, ажу нсв; неразвијене обљубљивати неатрактивну жену (С) помочати, ам, ају св; -> пишати (А) помочко, а м; мушкарац склон честом мокрењу (Г) помрдати, ам, ају св; -> јебати (С) попети, пнем, пну св; се на -> јебати (У2) попижђети, издим, изде св; изнервирати се (В) +пизда попиздети, дим, де св; изнервирати се (Н) (Б) (В) +пизда попиздити, дим, де св; изнервирати се (В) +пизда попити, ијем, ију св; Шопена орално стимулисати пенис (С) попичкати, ам, ају св; се посвађати се + пичка (В) попиш, а м; пишање +пишати (Ћ2) попишан, а, о; 1. о особи обливеној мокраћом; 2. о депримираној особи (В) (У2) +пишати попишанко, а м; бојажљив човек (В) +пишати попишати, ам, ају св; се 1. довршити мокрење (В); 2. облити се мокраћом (В) (У2) +пишати попишати, ам, ају св;облити мокраћом (В) (У2) +пишати попишкити, ким, ке св; се -> пишати (С) +пишати попишов, а # м; 1. мушко дете које мокри у сну (Ћ2); 2. плашљивац (Ћ2) +пишати

попишуља, е ж; 1. женско дете које мокри у сну (Ћ2); 2. жена (А) (Ћ2) (В); 3. жена слободнијег понашања (Ћ2) +пишати поплашити, шим, ше св; -> јебати (Б) (В) попов, а, о—; рукав, а м; велика вагина (А) попов, а, о—; штакор, а м; пенис старијег мушкарца (С) попушити, шим, че св; 1. оралном стимулацијом довести до ејакулације (В); 2. лоше проћи (В) порабтати, ам, ају св; -> срати (А) порашпати, ам, ају св; -> јебати (С) посаугати, ам, ају св; орално стимулисати пенис (С) посер, а м; велика нужда (Ћ2) +срати посеркиња, е ж; сабља (А) +срати посерко, а м; лош човек (Л) +срати посеруља, е ж; нечиста или некарактерна жена (Ћ2) +срати посећи, ечем, еку, ек, ек ххсв; се на длаку не успети у полном односу (А) посран, а, о—; 1. упрљан изметом (У) (У2) (В); 2. депримиран (У2) (У) (В); 3. постиђен (У) (В) Посран, а, о—; главица, е ж; микротопоним у Ускоцима (У) +срати Посран-главица, е ж; микротопоним у Ускоцима (У) +срати посраник, а # м; 1. онај који је упрљан изметом (У); 2. лош, непоуздан човек (У) +срати посраница, е ж; 1. она која је упрљана изметом (У); 2. лоша, непоуздана жена (У) +срати поСранко, а м; бојажљив човек (Л) +срати посранче, ета с; 1. дете упрљано изметом (У); 2. дете у колевци (У) +срати посрање, а с; избацивање измета (У) +срати

186

187

посрати, серем, серу нсв; 1. упрљати изметом (У2) (У) (В); 2. нагрдити (У) +срати посрати, серем, серу нсв; се 1. довршити избацивање измета (ИД) (У) (У2) (В); 2. умазати се изметом (У) (У2) (В) +срати посраћкати, ам, ају св; упрљати мањим количинама измета (У) +срати посро, а м; и посро, е м; 1. особа упрљана изметом (У) (В); 2. немоћан, лош или сиромашан човек (У) (В) +срати посровић, а # м; 1. особа упрљана изметом (У) (В); 2. немоћан, лош или сиромашан човек (У) (В) +срати посрогаћа, е мж; 1. особа упрљана изметом (У) (В);2. немоћан, лош или сиромашан човек (У) (В) +срати посрогуз, а м; 1. особа упрљана изметом (У); 2. немоћан, лош или сиромашан човек (У) +гуз +срати посрогуза, е м; 1. особа упрљана изметом (У); 2. немоћан, лош или сиромашан човек (У) +гуз +срати посроња, е м; 1. особа упрљана изметом (У) (В); 2. немоћан, лош или сиромашан човек (У) (В) +срати посрореп, а # м; 1. слаб во (У); 2. слаб човек (У) +срати посрорепа, е ж; 1. слаба крава или овца (У); 2. слаба жена (У) +срати посруља, е ж; 1. женаупрљана изметом (У); 2. нечиста, немарна жена (У) +срати потафлати, ам, ају св; -> јебати (С) потегнути, нем, ну св; га за ухо -» дркати (С) поткачити, чим, че св; -> јебати (КИ) (В) поткова, е ж; -> пичка (С) поторбати, ам, ају св; -»јебати (С) потпаљивач, а # м; љубавник (С) потпичњак, а м; 1. место испод вагине (С); 2. небријано ме188

сто испод браде (А) +пичка потркати, ам, ају св; -»јебати (А) потумплати, ам, ају св; -»јебати (С) потуцати, ам, ају св; -»јебати (А) потуцати, ам, ају св; се -»јебати (Ј) (В) потфукавање, а с; исмевање (С) потфукавати, ам, ају нсв; исмевати (С) пофајчити, чим, че св; 1. -»јебати (С) 2. орално стимулиса* ти пенис (Н) (В) пофлаутати, ам, ају св; орално стимулисати пенис (В) пофукати, ам, ају св; -»јебати (С) похоблати, ам, ају св; -»јебати (С) поцепати, ам, ају св; -»јебати (А) (В) поцијепати, ам, ају св; -»јебати (С) (В) поцркале све рибе у; неупражњавање секса (А) почкуљати, ам, ају св; -» срати (А) пошевити, вим, ве св; -»јебати (А) (С) пошевити, вим, ве св; се -»јебати (А) (С) пошодрати, ам, ају нсв; -» јебати (С) пошорати, ам, ају св; се -» пишати (С) поштарица, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) поштосати, ам, ају св; -»јебати (С) прави нсв; си ћеф задовољавати своје полне потребе на недопустив начин (Г) правити, вим, ве нсв; децу -»јебати (А) правити, вим, ве нсв; пипи -» пишати (С) правити, вим, ве нсв; штениће -»јебати (В) правити, вим, ве нсв; штенчиће -»јебати (А) правопис, а м; ручно уметање пениса у вагину од стране жене (С) празна, е ж; фригидна жена (С) 189

празник, а # м; импотентан мушкарац (С) празногуз, а # м; гладна или сиромашна особа (Ћ2) +гуз празногуз, а, о—; гладан или сиромашан (Ћ2) +гуз прање, а с; главе и врата, а с; орално стимулисање вагине (А) прање, а с; главе и шампонирање, а с; орално стимулисање пениса (А) (В) прање, а с; главе орално стимулисање пениса (А) (В) прасак, ска м; сношај (С) прасе, ета с; велики пенис (С) праскање, а с; сношај (С) праскати, ам, ају нсв; -> јебати (С) праснути, нем, ну св; -> јебати (С) прати, перем, перу нсв; рајнглу орално стимулисати вагину (С) прашити, шим, ше нсв; -> јебати (С) прда, е ж; -> гузица (С) прдавица, е ж; -> гузица (А) прдалица, е ж; -> гузица (В) прдало, а с ; > гузица (Л) (С) прдаљка, е ж; -> гузица (С) прдара, е ж; -> гузица (С) преврнути, нем, ну св; -> јебати (А) (С) прејеб, а м; превара (В) +јебати прејебавање, а с; превара (С) + јебати прејебавати, ам, ају нсв; варати (В) +јебати прејебати, бем, бу св; изиграти, насамарити некога (В) +јебати прејебушка, е ж; безочна превара (Г) +јебати преко курца безвољно (В) преластити, тим, те св; -> јебати (А) препичити, чим, че св; претећи, надмашити некога (В)

+пичка препишати, ам, ају св; претећи, надмашити некога (В) +пишати препушити, шим, ше св; -> јебати (ИД) прећорити, рим, ре св; -> јебати (С) прехити, хим, хе св; дефлорисати (С) привести, едем, еду св; -> јебати (А) придачити, им св; -> јебати (А) пријебати, бем, бу св; се бити у стању сексуалне побуђености (А) +јебати прикан, а м; -> курац (А) прикењати, ам, ају св; 1. додати (А); 2. престати говорити (А) прикењати, ам, ају св; се добити надражај на вршење велике нужде (В) прики, ија м; -> курац (А) причврљити, љим, ље св; -> јебати (А) (С) пркна, е ж; жена велике стражњице (У) пркнање, а с; тежак рад (У) пркнати, ам, ају нсв; тешко радити (У) пркнача, е ж; жена велике стражњице (У) пркначење, а с; тежак рад (У) пркначити, чим, че нсв; тешко радити (У) пркнета, а смн; -> гузица (У) пркнетина, е ж; 1. аугментатив за -> гузица (У); 2. аугментатив за снагу (У); 3. аугментатив за глупу особу (У); пркнеш, а # м; мушкарац развијене стражњице (У) пркнеша, е жм; особа развијене стражњице (У) пркниле, а м; мушкарац развијене стражњице (У) пркно, а с; 1. -> гузица (А) (Ћ2) (У) (У2); 2. снага (У); 3. лош човек (Ћ2); 4. глупа особа (У); 5. мушкарац велике стражњице (У); 6. газда (У)

190

191

пркноња, е м; 1. мушкарац велике стражњице (У); 2. газда пркноњица, е м; 1. деминутив за мушкарца велике стражњице (У); 2. деминутив за газду (У) пркнос, а м; чмар (С) пркнуља, е ж; жена велике стражњице (У) пркнуљица, е ж; деминутив за жену велике стражњице (У) пркнуша, е ж; жена велике стражњице (У) пробити, бијем, бију св; -> јебати (Ј) (В) пробушена, е ж; бивша девица (С) пробушени, а, о—; долар, а м; бивша девица (А) пробушити, шим, ше св; 1. дефлорисати (С) (В); 2. -»јебати (В) провала, е ж; облака ејакулација (С) проверавати, ам, ају нсв; се -»јебати се (А) провозати, ам, ају св; -»јебати (А) провозати, ам, ају св; на рингишпилу -»јебати (А) продавати, ам, ају нсв; муда за бубреге обмањивати (В) продати, ам, ају в, чипку бити дефлорисан (С) продуљути, љим, ље св; -» срати (С) прозевати, ам, ају св; чмар препасти се (А) прозор, а м; раширена вагина (С) пројебати, бем, бу нсв; се 1. почети с интензивним сексуалним животом (С) (В); 2. постати непријатан (А) (В) +јебати прокљуцати, ам, ају св; дефлорисати (А) прокурчити, чим, че св; се 1. почети с интензивним сексуалним животом (В); 2. постати уображен (В) +курац пропишати, ам, ају св; почети мокрити (В) +пишати пропишати, ам, ају св; се почети мокрити (В) +пишати просеравање, а с; причање бесмислица (С) (В) +срати

просеравати, ам, ају нсв; се причати бесмислице (С) (В) +срати просери-сукало с; брбљива жена (Г) +срати просипати, ам, ају нсв; му мозак -» дркати (А) просрати, серем, серу св; 1. почети вршити велику нужду (В); 2. имати срећу, обично у фрази просрало (В) +срати просрати, серем, серу св; се 1. почети вршити велику нужду (В); 2. направити глупост (В) +срати прочистити, тим, те св; мрак с очију дефлорисати (А) прст, а м; -» курац (А) прстаћ, а м; петинг (А) прстача, е ж; жена склона мастурбирању (С) прстенац, нца м; петинг (А) прћит, ћим, ће нсв; -»јебати (В) прћити, ћим, ће нсв; -»јебати (В) прц, а +ев м; сношај (КИ) (В) прца нсв; -»јебати (М2) прцање, а с; сношај (С) (В) прцати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (ИД) (С) (В) прцнути, нем, ну св; -»јебати (А) прцојгенз, а м; јавна кућа (А) прцокоз, а м; никакав човек, такав који мора имати сношај с козама јер није достојан девојке (Б) прчити, чим, че нсв; -»јебати (С) прчити, чим, че нсв; се бити уображен (С) птичица, е ж; -» пичка (С) пудинг, а м; -» сиса (С) пуж, а м; -» пичка (С) пукнути, нем, ну св; -»јебати (А) (Б) (С) пукотина, е ж; -» пичка (КИ)

192

193

(У)

пуле, а с; -» курац (А) пумпање, а с; сношај (С) пумпати, ам, ају св; -> јебати (С) пумпица, е ж; -> курац (А) пун курац велика количина (В) пунашница, е ж; пунија вагина (КИ) пунити, ним, не нсв; сарму покушавати сношај меканим пенисом (С) пупчић, а м ; > пичка (С) пустиња, е ж; -> пичка (Л) пустити, тим, те св; воду на слободу ->пишати (А) пустити, тим, те св; икру -> јебати (А) пустити, тим, те св; канаринцу воду -> пишати (С) пустити, тим, те св; мулцу крв -> дркати (С) пустити, тим, те св; мулцу крв -> пишати (С) пустити, тим, те св; певца -> пишати (А) пустити, тим, те св; певцу крв 1. -> дркати (А); 2 ->пишати (А) пустити, тим, те св; пијевцу жилу 1. -> дркати (С); 2. -> пишати (С) пустити, тим, те св; пијевцу крв 1. -> дркати (С); 2. -> пишати (С); пустити, тим, те св; пијетлу крв 1. -> дркати (С); 2. -> пишати (С) пустити, тим, те св; сузу за Хитлера -> пишати (А) пуцати, ам, ају нсв; -> јебати (А) пушач, а # м; брбљивац (А) пушачица, е ж; женска особа склона оралном сексу (С) пушење, а с; орално стимулисање пениса (С) (В) пушијана, е ж; неостварење онога што се жели (В) пушик, а # м; брбљивац (А)

пушика, е ж, женска особа склона оралном сексу (В) пушикурац, рца # м; хомосексуалац (В) +курац пушикурка, е ж; проститутка (В) +курац пушити, шим, ше нсв; 1. орално стимулисати пенис (В); 2. остајати ускраћ.ен (В) пушити, шим, ше нсв; кар орално стимулисати пенис (С) пушити, шим, ше нсв; курац орално стимулисати пенис (В) пушити, шим, ше нсв; лулу мира орално стимулисати пенис (С) пушити, шим, ше нсв; трубу орално стимулисати пенис (С) пушка, е ж; -> курац (С)

194

195

радијалка, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) радити, дим, де нсв; јебати (А) (С) радити, дим, де нсв; Мики-Шиља-Хорације -» дркати (А) радити, дим, де нсв; радњу -»јебати (А); радња ради у; сношај (С) радодајка, е ж; жена склона сексуалним контактима (Б) (В) Радојка, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) радошевићка, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) разбити, ијем, ију св; му главу -» дркати (А) разбуцати, ам, ају св; -»јебати (А) развалити, лим, ле св; -»јебати (А) разваљотка, е ж; успео сношај (В) развртен, а, о—; гузица ж; жена склона сексуалним контактима (Г) разгаламити, мим, ме св; буљу ходати провокативно (А) разгузивати, ам, ају нсв; дрмати стражњицу у току сношаја (А) разјебаница, е ж; жена склона сексуалним контактима (У) +јебати разјебати, бем, бу св; 1. -»јебати (А) (У); 2. уништити (КИ) (У) (В) +јебати разјеботина, е ж; старија жена (Б) (В) +јебати

разјебуља, е ж; жена склона сексуалним контактима (У) +јебати разрађен, а, о—; ко солунска цокла сексуално искусан (А) рајнгла, е ж ; 4 пичка (С) рајунг, а м; -» пичка (С) рајфати, ам, ам, ају нсв; -»јебати (С) раЈЧ. а +ев м; жеља за сексом (С) рајцати, ам, ају нсв; сексуално стимулисати (С) рајцунг, а м; сексуална стимулација (С) рака, е ж; -» пичка (С) ракоњац, њца # м; -» курац (А) раље, а жмн; пичка (С) рампа, е ж; укрућен пенис (С) рана, е ж; -» пичка (С) раскурцавати, ам, ају нсв; уништавати (ИД) +курац раскурцати, ам, ају св; уништити (В) +курац распандркача, е ж; проститутка (В) +дркати распиздит, дим, де св; жестоко ударити (Ћ2) +пизда распиздити, дим, де св; жестоко ударити (В) +пизда распиздити, дим, де св; се ражалостити се, раплакати се (A) +пизда распичит, чим, че св; разврнути, растрћи, разбити, разградити, уништити (Ћ2) +пичка распичити, чим, че св; 1. дефлорисати (А); 2. испребијати (B); 3. плакати (А) +пичка распичкати, ам, ају св; распродати, прокоцкати (Б) (В) +пичка распрцати, ам, ају св; се почети са интензивним сексуалним животом (А) рацка, е ж; -» курац (А)

196

197

рацко, а м; -» курац (А) рацку, уа м; -» курац (С) раша, еж;-> гузица (А) рашомон, а # м; воајер (А) рашомонац, нца # м; воајер (А) рашпање, а с; сношај (С) рашпати, ам, ају нсв; -»јебати (С) ребнути, нем, ну св; ■» јебати (А) редаљак, љка м; узастопни сношај једне жене са више му шкараца (А) редаљка, е ж; узастопни сношај једне жене са више мушка раца (А) (В) редишка, е ж; узастопни сношај једне жене са више мушка раца (А) резање, а с; сношај (С) резати, жем нсв; -»јебати (С) рендисати, ишем, ишу нсв; -»јебати (А) реп, а +ов м; -» гузица (А) риба, е ж; 1. -» пичка (А) (С) (В); 2. девојка (В) рибић, а м; -» пичка (В) рибица, е ж; -» пичка (В) рибовање, а с; сношај (А) рибовати, бујем, бују нсв; -> јебати (А) ринитис, а м; сношај (С) рипицајзла, е ж опасна жена (А) рит, а +ов м; -» гузица (В) рити, ијем, ију нсв; силовати (С) ритица, е ж; -» гузица (С) ритобрис, а м; тоалетни папир (С) рифљање, а с; сношај (С) рифљати, ам, ају нсв; -»јебати (С) 198

рке-коке у; сношај (В) ркнути, нем, ну св; -»јебати (А) рмбати, ам, ају нсв; -»јебати (А) роваш, а # м; мушкарац који води евиденцију о полним односима (С) рог, а +ов м; -» курац (С) розбиф, а м; -» пичка (С) рокање, а с; сношај (А) (В) рокати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (В) рокати, ам, ају нсв; се -»јебати се (А) рокља, е ж; ■» пичка (С) рокнути, нем, ну св; ■» јебати (А) (Б) (С) (В) роксовање, а с; сношај (А) роксовати, сујем, сују нсв; -»јебати (А) ролка, е ж; кожа на главићу пениса (В) ронђа, е ж; -» пичка (А) (С) ронити, ним, не нсв; дубоко орално стимулисати вагину (С) ронџа, е ж; -» пичка (А) рора, е ж; -» шупак (А) (С) рошомон, а # м; воајер (А) рошомонац, нца # м; воајер (А) роштиљати, ам, ају ив+в; ■» јебати (С) рудо, а с; 1. -» курац (С); 2. укрућен пенис (С) ружа, е ж; вјетрова девичњак (С) рукомет, а м; миловање (А) рукометаш, а # м; мушкарац који само милује своју партнерку (С) рукотворине, а жмн; 1. мастурбирање (С); 2. миловање (С) руксак, а м ; » гузица (С) Рундуља, е ж; -» пичка (А) 199

руно, а с; пичка (Б) рупа, е ж; 1. -> пичка (Б) (Ј) (С) (У2) (В); 2. жена (А) рупингер, а м; 1. -» пичка (В); 2. жена (А) рупица, е ж; -» пичка (Б) (Ј) (С) (У2) рупица, е ж; умилница, е ж; -» пичка (КИ) ручка, е ж; -» курац (А) ручни, а, о—; истовар, а м; мастурбација ручни, а, о--; рад, а +ов м; мастурбација (С)

сиса, е ж; жена крупних дојки (У) +сиса сабља, е ж ; 4 курац (С) сакато, а м; грудњак (С) сањати, ам, ају нсв; у колору сањати о полном чину (С) сапунати, ам, ају нсв; -»јебати (С) саснути, нем, ну св; -»јебати (А) сатерати, ам, ају св; -»јебати (У2) сатјерати, ам, ају св; -»јебати (В) саугати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (С) сафт, а +ов м; вагиналне излучевине (С) сафтати, ам, ају нсв; орално стимулисати вагину (С) свезналица, е ж; жена која мастурбира различитим предметима (С) свет, а, о—; Ана, е ж; жена која орално стимулише пенис (С) свирање, а с; курцу причање глупости (Д) (В) свирати, ам, ају нсв; -»јебати (А) свирати, ам, ају нсв; грамофон обљубљивати девојчицу (С) свирати, ам, ају нсв; курцу 1. причати глупости (В); брбљати (А) свирати, ам, ају нсв; на жили орално стимулисати пенис

(С) свиригуз, а # м; сиромах (Ћ2) +гуз свиригузат, ам, ају нсв; ићи недовољно одевен (Ћ2) +гуз 200

201

свирипизда, е ж; жена лошег понашања (Ћ2) +пизда свирнути, нем, ну св; јебати (А) свитлати, ам, ају св; -> јебати (А) свитнути, нем, ну св; -> јебати (Б) свој п; -» курац (У2) (В) своја п; -» пичка (У2) (В) сврдао, дла м; -» курац (Л) сврдла, е ж; -» пичка (С) сврдлати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (С) свршавати, ам, ају нсв; доживљавати оргазам (А) (В) свршити, шим, ше св; доживети оргазам (А) (В) секс, а +ов м; сношај (В) сексање, а с; сношај (С) сексати, ам нсв; 1. -»јебати (С); 2. -» дркати (С) сексача, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) сексилиште, а с; групни секс (А) сексирати, ам, ају ив+в; -»јебати (Ћ1) сексирати, ам, ају ив+в; се -»јебати (Ћ1) сексндрајсик, а м; 1. мастурбирање (С); 2. сношај (С) септички, а, о—; јама, е ж ; 4 пичка (С) сера, е ф 1. веома нечиста жена (У); 2. жена која наплаћује улаз у тоалет (А) +срати серач, а # м; брбљивац (А) +срати серигаћа, е мф; плашљива особа (У) +срати сериглава, е м; брбљивац (А) +срати сериглава, е м; брбљивац (А) +срати серинога, е мж; плашљива особа (У) +срати Серинога, е мж; породични надимак (У) +срати серкање, а с; вршење велике нужде помало (У) +срати серкати, ам, ају нсв; ■» срати помало (С) (У) серна, е ж; врло нечиста жена (У) +срати серница, е ж; 1. тоалет (У); 2. -» гузица (У); 3. неуредна про202

сторија (У) +срати сернути, нем, ну св; 1. избацити мало измета из себе (У); 2. мало пасти (о снегу) (У) +срати серњак, а м; 1. тоалет (У); 2. неуредна просторија (У) +срати серо, е м; 1. мушкарац који избацује много измета (У); 2. мање вредан мушкарац (У); 3. кукавица (У) +срати сероња, е ж 1. мушкарац који избацује много измета (У); 2. мање вредан мушкарац (ИД) (Н) (У) (В); 3. кукавица (А) (У) +срати сероњић, а м; 1. мушкарац који избацује много измета (У); 2. мање вредан мушкарац (У); 3. кукавица (А) +срати сероњица, е ж; драг мушкарчић (В) +срати серош, а м; 1. особа који избацује много измета (У); 2. мање вредна особа (У); 3. кукавица (У) +срати серуља, е ж; 1. жена која избацује много измета (У); 2. неспособна жена (В); 3. прљава жена (У); 4. -» гузица +срати серуљица, е ж; 1. хипокористик за жену која избацује много измета (У); 2. хипокористик за неспособну жену (У); 3. хипокористик за прљаву жену (У); 4. хипокористик за стражњицу (У); +срати серуцкање, а с; вршење велике нужде помало (У) +срати серуцкати, ам, ају нсв; -» срати помало (У) +срати сиђа, е ж; -» сиса (А) Сизиф, а # м; импотентан мушкарац (С) сика, е ж; -» сиса (В) силка, е ж; силовање (С) сименталка, е ж; жена великих дојки (А) синемаскоп, а м; велика стражњица (А) синфа, е ж; -» сиса (С) сирница, е ж; -» гузица (С) 203

сиса, е ж; / < сисати < ие. ->сеу 'мокар’ Ск III, 244/ 1. једна од две млиечне жлезде код жена (А) (КИ) (С) (У) (У2) (В); 2. драга жена (У) сисана, е ж; 1. жена крупних дојки (У); 2. крава или овца крупних вимена (У); 3. мајка (У) +сиса сисара, е ж; 1. жена крупних дојки (У) (В); 2. крава или овца крупних вимена (У); 3. мајка (У) +сиса сисат, а, о—; крупних дојки (У) (В) +сиса сисати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (КИ) сисача, е ж; 1. жена крупних дојки (Ћ2) (У); 2. крава или овца крупних вимена (У); 3. мајка (У) +сиса сисетина, е ж; велика дојка (У) (В) +сиса сисешка, е ж; 1. жена крупних дојки (У) (В); 2. крава или овца крупних вимена (У); 3. мајка (У) +сиса сиси, ија # м; пасивни хомосексуалац (С) +сиса сисикур, а # м; хомосексуалац (С) +курац сисић, а м; мала дојка (В) +сиса сисица, е ж; мала дојка (У) (В) +сиса сиска, е ж; мала дојка (КИ) (М1) (X) +сиса сисна, е ж; 1. жена крупних дојки (У) (В); 2. крава или овца крупних вимена (У); 3. мајка (У) +сиса сисобран, а м; грудњак (С) +сиса сисодржац, шца грудњак (А) +сиса сисодрмка, е ж; проститутка (В) +сиса Сисое, а м; старинско име (У) +сиса Сисоевић, а # м; презиме (У) +сиса Сисоје, а м; шаљиво име (В) +сиса сисоња, е мж; во или ован великих вимена (У) +сиса сисоприхватач, а м; грудњак (А) сисуљак, љка м; мала дојка (С) сисурина, е ж; велика дојка (В) +сиса сићи, иђем, иђу, иђ, иш ххсв; с курца манути се (А) 204

сифон, а м; -> сиса (А) (С) сјарити, рим, ре св; -> јебати (А) сјебан, а, о -; у главу луд (В) сјебан, а, о—; упропаштен (И) (В) +јебати сјебати, бем, бу св; знање исмејавати (С) сјебати, бем, бу св; се лоше се провести (ИД) (В) сјебати, бем, бу св; упропастити (И) (В) +јебати сједало, а с ; > гузица (С) сједац--; импотентан (С) сјурити, рим, ре ‘св; -> јебати (А) (С) (Б) скалабријати, ам, ају нсв; -> јебати (А) скалп, а +ов м; девичњак (С) скалпирати, ам, ају ив+в; дефлорисати (А) скарабуџити, џим, џе св; -> јебати (А) (Б) скидати, ам, ају нсв; јунфер дефлорисати (С) скидати, ам, ају нсв; мрак дефлорисати (В) скидати, ам, ају нсв; паучину дефлорисати (С) скинути, нем, ну св; ђану дефлорисати (А) (В) скинути, нем, ну св; јунфер дефлорисати (В) скинути, нем, ну св; мрак дефлорисати (А) (В) скинути, нем, ну св; мрак с очију дефлорисати (А) скинути, нем, ну св; паучину дефлорисати (В) скинути, нем, ну св; прстен-> јебати (А) скинути, нем, ну св; се с курца оставити на миру (А) скинути, нем, ну св; џану дефлорисати (А) (В) скобаљ, ам;-> курац (Л) скокати, ам, ају св; -> јебати (А) (Б) скратити требу -> јебати (А) скубачити, чим, че нсв; -> јебати (А) скухати, ам, ају св; -> јебати (С) слагати, ажем, ажу нсв; штрике -> срати (С) сладак, тка, тко—; пишкавац, вца м; сношај (А) 205

сладогузац, сца # м; хомосексуалац (С) +гуз сладоледар, а # м; мушкарац који тражи жену склону честим сексуалним контактима (С) сладострасни, а, о--; куглица, е ж; -> мудо (А) сластичар, а # м; мушкарац склон оралном стимулисању вагине (С) слаткокураст, а, о; склон сексуалним контактима с мушкарцима (Ћ1) +курац слинаркапа, е ж; -» пичка (С) слузавица, е ж ; ^ пичка (С) слузница, е ж; -» пичка (С) слуњавица, е ж; -» пичка (С) смоква, еж;-> пичка (С) смотати, ам св; -»јебати (А) (С) смрдуља, е ж; -» пичка (С) смрмувити, вим, ве св; -»јебати (А) солирати, ам нсв; -» пишати (С) спаламудит, дим, де св; 1. урадити како било (Ћ) 2. убедити без аргумената (Ћ2) +мудо спаламудити, дим, де св; -»јебати (Б) +мудо спалити, лим, ле св; -»јебати (Б) (В) спанђати, ам, ају св; се одржавати редовне полне односе (А) сперма, е ж; мушко семе (В) спермара, е ж; жена склона сексуалним контактима (А) сперматорка, е ж; жена склона сексуалним контактима (А) спермић, а # м; онаниста (С) спермуша, е ж; жена склона сексуалним контактима (А) спицогуз, а м; мршава мушкарац (Ф) +гуз спицогуза, е ж; мршава жена (Ф) +гуз спичити, чим, че св; покварити (А) (В) +пичка спичкати, ам, ају св; 1. растрошити (Н); 2. истући (В) +пичка спојка, е ж; сношај (А)

споменик, а м; палом хероју импотентан мушкарац (С) спотапикнути, нем, ну св; -»јебати (А) спрашити, шим, ше св; -»јебати (А) (С) (В) спрдити, дим, де св; -»јебати (С) спржити, жим, же св; -»јебати (С) спрпорити, рим, ре св; -»јебати (Б) спрћит, ћим, ће св; -»јебати (В) спрћити, ћим, ће св; -»јебати (В) спрцати, ам, ају св; 1. ■» јебати (У2) (В); 2. ударити (А) спрчити, чим, че св; -»јебати (С) спужва, е ж; за прат прозоре старачки пенис (С) спустити, тим, те св; -»јебати (А) спуштање, а с; у подрум орално стимулисање пениса или вагине (А) (С) сраља, е ж; жена која наплаћује улаз у тоалет (А) срамотњак, а м ; ^ курац (А) срање, а с 1. глаголска именица од срати; (ИД) (В) 2. оно о чему се има лоше мишљење (В) (У1) (Н); 3. бесмислица (А) +срати срање, а с; густо грање причање нечег бесмисленог или досадног(А) срање, а с; кроз апотекарски левак причање нечег бесмисленог или досадног (А) срат, серем, серу нсв; -» срати (Ћ2) (Ч) (В) срати, серем, серу нсв; /ие., бсл, цсл, Ск III, 315/1. избацивати продукте варења (А) (У) (У1); 2. причати глупости (Ч) (У) (В); 3. брбљати (А) срати, серем, серу нсв; галебове бити досадан (А) срати, серем, серу нсв; кваке 1. причати глупости (В); 2. брбљати (А) срати, серем, серу нсв; креч 1. причати глупости (В); 2. брбљати (А)

206

207

срати, серем, серу нсв; се -> срати (У) (У1) срати, серем, серу нсв; шмајсере 1. причати глупости (В); 2. брбљати (В) сраћ, а +ев м; 1. тоалет (У); 2. неуредна, прљава кућа (У) +срати сраћара, еж;1.-> гузица (У); 2. халапљива особа (У); 3. клозет (У) +срати сраћка, е ж; 1. пролив (Ћ2) (В); 2. страх (Ћ2) (В) +срати сраћкалица, е ж; 1. пролив (Ч); 2. брбљање (А) +срати сраћница, е ж; 1. -> гузица (У); 2. халапљива особа (У); 3. клозет (У) +срати срач, а # +ев м; брбљивац (А) +срати србогуз м; немирна особа (X) +гуз Срећко, а # м; младићки пенис (С) српски, а, о—; кл»уч, а +ев м; -> курац (А) (В) ставити, вим, ве св; -> јебати (С) стар, а, о—; сребро, а с; сексуално искусна жена (С) стерати, ам, ају св; -> јебати (А) (Б) (С) (В) стерловање, а с; сношај (А) стјерати, ам, ају св; га -> јебати (С) (В) Стојан, а # м; -> курац (С) стојко, а м; -> курац (А) (Л) Стојко, ам;-> курац (С) стојчити, чим, че св; -> јебати (А) стопичка, е ж; проститутка (В) +пичка стражњица (С) стрелована, е ж; бивша девица (А) стрељана, е ж; место сношаја (С) стрижаница, е ж; обријана вагина (КИ) стрина, е ж; -> гузица (А) стричек, а # м; кратак пенис (С) стрмекнути, нем, ну св; -> јебати (А) 208

стрмопиздити, дим, де св; се сурвати се (А) +пизда стрновратити, тим, те св; -> јебати (А) стрнџосати, ишем, ишу нсв; -> јебати (А) стрпусати, ам, ају св; -> јебати (У2) стругање, а с; сношај (С) стругати, ужем, ужу нсв; -> јебати (А) (С) струјница, е ж; лепа дојка (С) сувогуза, е ж; мршава жена (Ћ2) +гуз сувогусас, ста, сто; мршав (Ћ2) +гуз сукнути, нем, ну св; -> јебати (С) (В) сунути, нем, ну св; -> јебати (С) супер спермос, а # м; веома потентан мушкарац (А) сурдукнути, нем, ну св; -> јебати (А) (Б) сурдукнуће, а с; сношај (А) СУРДУМИ™> мим, ме св; -> јебати (А) суртукнути, нем, ну св; -> јебати (Б) суџука, е ж; -> курац (В) суша, е ж; период без сексуалне активности (А)

/ с'едало, а с; -> гузица (С)

209

табање, а с; сношај (С) табатати, ам, ају нсв; ->јебати (А) табатор, а # м; љубавник (С) табоисати, ишем, ишу нсв; -»јебати (А) такнути, нем, ну св; -> јебати (Б) тактилисати, ишем, ишу ив+в; се миловати се (А) тамбура, е ж; -> пичка (С) тандарити, ам, ају нсв; -> јебати (А) тандрчити, чим, че нсв; -> јебати (А) тантаранчити, чим, че нсв; -> јебати (А) тапати, ам, ају нсв; миловати (С) тапати, ам, ају нсв; по прдалу миловати (С) таригуз, а м; тоалетни папир (В) тарлахати, ам, ају нсв; -> јебати (В) таслачити, чим, че нсв; -> јебати (А) (В) тафлати, ам, ају нсв; -> јебати (С) ташак, а м; -> курац (А) твртко, а м; укрућен пенис (С) тело, а с; -> курац (А) тендер, а м; -> сиса (С) терати, ам, ају нсв; мајмуна да повраћа ■> дркати (А) тесати, ешем, ешу нсв; -> јебати (С) тестерисати, ишем, ишу нсв; -> јебати (А) тестирање, а с; сношај (С) тестирати, ам, ају нсв; 1. -> јебати (С); 2. ударити у тестисе (А) 210

тета, е ж; сиса, е ж; старија жена (С) тетка, е ж; -> гузица (А) тешки, а, о—; курац, рца м; безвредна ствар (С) тијесто, а с; мекана дојка (С) тиснути, нем, ну нсв; -> јебати (У2) тисра, ремсе, русе нсв; -> срати (С) (В) титрати, ам, ају нсв; јаја угађати (В) титрати, ам, ају нсв; јајца угађати (Л) титрати, ам, ају нсв; муда угађати (Л) (В) тјерати, ам, ају нсв; мајмуна да повраћа -> дркати (С) тјерати, ам, ају нсв; птицу -> дркати (С); тлцањ, а м; -> курац (Л) тлчник м; -> курац (Г) тл'чник м; -> курац (Г) то је оно право у; сношај (А) (С) товарија, а, е ж; -> гузица (Г) томпус, а м; -> курац (А) топ, а +ов м; ■> курац (С) топли, а, о—; оброк, а м; орално стимулисање пениса (С) топовски, а, о—; цијев, а +ов м; -> курац (С) торањ, рња м; велика дојка (С) торба, е ж; ■> пичка (С) торбаљ, а м; -> јебати (С) торбање, а с; сношај (С) торбање, а с; у буљу анални секс (С) торбати, ам, ају нсв; -> јебати (С) тракалица, е ж; -> пичка (А) трансфирзирати, ам, ају ив+в; орално стимулисати вагину (С) трансфузија, е ж; сношај (А) транџирање, а с; сношај (А) транџити, џим, џе нсв; -> јебати (А) 211

транџић, а м; сношај (А) треба, е ж; опајдара, е ж; жена која упражњава секс са сваким (С) трење, а с; сношај (С) треско, а м; мушкарац који тражи жену склону честим сексуалним контактима (С) треснути, нем, ну св; -> јебати (С) трести, сем, су хсв; месо 1. -»јебати (С); 2. -» дркати (С) трећи, а, е—; нога, е ж; курац (А) (С) (В) трећи, а, е—; прст, а м; -> курац (А) трећи, а, е—; сиса, е ж; -> курац (А) трикалица, е ж; пролив (С) трипица, е ж; проститутка (В) +пица тркалица, е ж; пролив (С) тркопиљ, а # м; послушник, мућкало, смутљивац (Ж2) +пишати трљати, ам, ају нсв; жлезду -> јебати (А) трнђосати, ошем, ошу нсв; -> јебати (А) трнџати, ам нсв; -> јебати (А) трогуз, а # м; мушкарац с позамашном задњицом (А) трола, е ж; -> курац (А) тронајти, ам, ају нсв; -> срати (А) троња, е м; кукавица (А) троњавац, вца # м; кукавица (А) троњати, ам, ају нсв; -> срати (А) троњча, е м; кукавица (А) тросиса, е ж; 1. халапљива и дебела жена (Ж2); 2. вештица (Ж2) +сиса трта, е ж; -> 1. гузица (А) 2. страх (В) тртарош, а м; кукавица (С) тртач, а # м; љубавник (КИ) трташ, а м; 1. мушкарац с позамашном стражњицом (А); 2. удворица (А) 212

тртити, тим, те нсв; -> јебати (А) тртица, е ж ; ^ гузица (А) (Л) тртка, е ж; -> гузица (А) тртомудити, дим, де нсв; се бити наметљив (А) тртос, а # м; мушкарац с позамашном стражњицом (А) тртош, а # м; удворица (А) труба фрајер, а # м; импотентан мушкарац (А) (С) труба, е ж; импотентан мушкарац (А) трубач, а # м; импотентан мушкарац (А) трупина, е ж; сексуално привлачно тело (С) трчипиш, а # м; послушник, мућкало, смутљивац (Ћ2) +пишати тумплање, а с; сношај (С) тумплати, ам, ају нсв; -> јебати (С) тунел, а м; -> пичка (С) тур, а +ов м; -> гузица (Ј) (К) (Л) (В) туризам, зма м; -> гузица (С) турист, а # м; љубавник (С) турити, рим, ре св; -> јебати (С) (У2) (В) турпијати, ам, ају нсв; -> јебати (А) (С) тутнути, нем, ну св; -> јебати (А) тутуруту фрајер, а # м; импотентан мушкарац (А) тући, учем, уку, ук, ук ххсв; луткицу -> дркати (С) тући, учем, уку, ук, ук ххсв; мајмуна -> дркати (С) туцак, цка # м; љубавник (С) туцаљка, е ж; сношај (А) туцање, а с; сношај (А) туцати, ам, ају нсв; -> јебати (А) (Ћ1) (В) туцати, ам, ају нсв; се -> јебати (Ћ1) (ИД) (С) (В) туцић, а # м; љубавник (С) туцовић, а # м; љубавник (С) туче, ета с; љубавник (С) 213

ћаплаисање, а с; сексуално миловање (А) ћевап, ам;-) курац (В) ћевапчић, а м; -» курац (В) ћеса, е ж; -» мудо (У2) ћорити, рим, ре нсв; -»јебати (С) ћорка, е ж; мала вагина (А) ћуна, е ж; -> курац (В) (3) ћућа, е ж; -» пичка (С)

у гујицу на вашар у; нигде (В) у другу класу у; анално (С) у дупе на вашар у; нигде (ИД) у курцу у; веома далеко (В) у сендвичу у; између двојице партнера (С) у цвајте класе у; анално (С) убав, а, о—; работа, е ж; -» пичка (Л) убадати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (С) убалавити, вим, ве св; се прерано ејакулирати (А) убацити, цим, це св; -»јебати (С) убаштрати, ам, ају св; -»јебати (С) убијати, ам, ају нсв; -»јебати (А) -»јебати (С) убити, ијем, ију св; -»јебати (А) (С) убод, а м; сношај (А) убости, бодем, оду хсв; -»јебати (А) (С) увалити, лим, ле св; -»јебати (С) (В) увалити, лим, ле св; лудака -»јебати (А) увалити, лим, ле св; лудоја -»јебати (А) увести, едем, еду хсв; струју миловати вагину (С) увлачити, чим, че нсв; се у шупак улизивати се (В) увући, учем, уку, ук, ук ххсв; се у дупе улизивати се (А) увући, учем, уку, ук, ук ххсв; се у шупак улизивати се (А) 215

угнати, ам, ају св; -»јебати (А) уградити, дим, де св; -> јебати (А) угузити, зим, зе св; се улизивати се (С) ударати, ам, ају нсв; гланц -» дркати (С) ударати, ам, ају нсв; мајмуна -> дркати (С) ударати, рам, рају нсв; пелцунг -> јебати (С) ударати, рам, рају нсв; ринглу -»јебати (А) ударити, рим, ре св; -> дркати (С) ударити, рим, ре св; гланц -» дркати (А) ударити, рим, ре св; курцем о ледину умрети (А) ударити, рим, ре св; мајмуна -> дркати (С) ударити, рим, ре св; мајмуново -> дркати (С) ударити, рим, ре св; метак -> јебати (А) ударити, рим, ре св; Морзеа -> јебати (С) ударити, рим, ре св; нитну -> јебати (А) ударити, рим, ре св; пелцуг -> јебати (С) ударити, рим, ре св; пичком о плафон умрети (А) ударити, рим, ре св; пичком по плафону нервирати се (А) ударити, рим, ре св; по бајсу -> јебати (С) ударити, рим, ре св; по глави масликана -> дркати (С) ударити, рим, ре св; по капслу -> јебати (С) ударити, рим, ре св; по минџи -> јебати (С) ударити, рим, ре св; по пички -> јебати (С) ударити, рим, ре св; по тамбури -> јебати (С) ударити, рим, ре св; по цилиндру -> јебати (С) ударити, рим, ре св; по цифербалату -> јебати (С) ударити, рим, ре св; политуру орално стимулисати вагину (С) ударити, рим, ре св; ринглу -> јебати (А) ударити, рим, ре св; чвоку -> јебати (А) удомити, мим, ме св; скакача -> јебати (А) удржи св; -> јебати се (Г)

удробити, бим, бе св; -> јебати (У2) ужутити, тим, те св; -> срати (А) узети, змем, зму св; јунфер дефлорисати (А) узјебати, бем, бу св; се покварити се (В) ујебати, бем, бу св; 1. изневерити кога (В); 2. покварити шта (В) +јебати укакити, ким, ке св; се 1. извршити велику нужду у гаће (В); 2. препасти се (А) укакити, ким, ке св; упрљати изметом (А) укалупити, пим, пе св; -> јебати (А) укењан, а, о—; уплашен (С) укењати, ам, ају св; се 1. извршити велику нужду у гаће (В); 2. препасти се (В); 3. упропастити (А) (В) укњижити, жим, же св; -> јебати (А) укукурузити, зим, зе св; се имати ерекцију (А) укурчити, чим, че св; се исправити се, укочити се (А) +курац укфу, уа м; сношај (С) улитати, ам, ају св; се 1. извршити велику нужду у гаће (В); 2. препасти се (В) улоквити, вим, ве св; се извршити малу нужду у гаће (А) умак, а м; сношај (С) умакање, а с; брз сношај (А) умочити, чим, че св; 1. -> јебати (С) (В); 2. обљубити на брзину (А) унередити, дим, де св; се извршити велику нужду у гаће (А) уништити, тим, те св; у други канал упражњавати анални секс (С) упалити, лим, ле св; -> јебати (А) упицанити, ним, не св; се уредити се, дотерати се (А) (У) (В)+пица упицити, цим, це св; полно сазрети (У) +пица

216

217

упицити, цим, це св; се уредити се, дотерати се (У) (В) +пица упичкити, ким, ке св; упропастити (У) +пица упиш, а м; смешна особа или појава (А) (В) +пишати упишаљче, ета с; дете (У) +пишати упишан, а, о—; 1. обливен мокраћом (В); 2. депримиран (В) +пишати упишаник, а # м 1. онај који мокри пода се (У) (В); 2. бојажљив човек (В) +пишати; упишаниче, ета с; дете (У) +пишати упишанко, а м; 1. онај који мокри пода се (У) (В); 2. бојажљив човек (В) +пишати упишанче, ета с; дете (У) +пишати упишати, ам, ају св; облити мокраћом (У) (В) +пишати упишати, ам, ају св; се 1. облити се мокраћом (У) (В); 2. препасти се (А) +пишати упишуља, е ж; 1. женско дете које мокри пода се (У) (В); 2. женско дете уопште (У) +пишати усеравање, а с; страх (А) +срати усидрити, рим, ре св; чактар -> јебати (А) ускопиздити, дим, де св; се бити тврдоглав (А) +пизда ускурчити, чим, че св; се постати тврдоглав (У) +курац усмени, ог м; орално стимулисање пениса (С) успалеје -+в; добити јак сексуални нагон (о жени) (Г) успалити, лим, ле св; се добити јак сексуални нагон (В) усра, е м; плашљивац, кукавица (В) +срати усра, е ж; 1. жена која се прља изметом (Г) (У); 2. прљава жена (Г) (У) +срати усран, а, о; 1. умазан изметом (У) (У2) (В); 2. депримиран (В); 3. лошег квалитета (В) +срати усраник, а # м; 1, мушкарац који се прља изметом (У); 2. прљав мушкарац (У) +срати

усраница, е ж; 1. жена која се прља изметом (У); 2. прљава жена (У) +срати усранко, а м; 1. мушкарац умазан изметом (У); 2. бојажљив човек (У) (В) +срати усранче, ета с; дете у колевци (У) +срати усрат, серем, серу св; 1. извршити велику нужду на нешто (Ћ2); 2. упропастити (Ћ2) +срати усрати, серем, серу св; 1. извршити велику нужду на нешто(А) (У2) (В); 2. упропастити (А) (У2) (В) +срати усрати, серем, серу св; се 1. извршити велику нужду у гаће (Ћ2) (У) (У2) (В); 2. препасти се (А) (В) +срати усраћкати, ам, ају св; 1. извршити велику нужду у гаће (У) (В); 2. перпасти се (У) (В) +срати усрећити, ћим, ће св; -» јебати (С) усрећити, ћим, ће св; свог малог -> јебати (С) усреш, а # м; 1, мушкарац који се прља изметом (У); 2. прљав мушкарац (У) +срати усро, а м; и усро, е м;1, мушкарац који се прља изметом (У); 2. прљав мушкарац (У); 3. плашљивац, кукавица (Ћ2) (В) +срати усроногавица, е м; кукавица, плашљивац (У) +срати усроња, е м; 1, мушкарац који се прља изметом (У); 2. прљав мушкарац (У) +срати усруља, е ж; 1. жена која се прља изметом (У); 2. прљава жена (У) +срати утерати, ам, ају св; -> јебати (Б) (Н) утнути, нем, ну св; -»јебати (А) утрампити, пим, пе св; шамар гаћама -> дркати (С) утрољати, ам, ају нсв; се 1. -» срати (В); 2. препасти се (А) (В) утроњати, ам, ају нсв; се 1. -» срати (В); 2. препасти се (А) (В)

218

219

ућерати ам, ају св; -» јебати (Н) (В) ухватити, тим, те св; Бога за јаја урадити нешто изузетно (В) ухватити, тим, те св; Бога за јајца урадити нешто изузетно (В) ухватити, тим, те св; Бога за муда урадити нешто изузетно (В) ухватити, тим, те нсв; промају изгубити невиност (А) ушљевити, вим, ве св; се мокрити у панталоне (С) ушнирати, ам, ају св; пичку престати причати (А) ушорати, ам, ају св; 1. -> пишати (В) 2. испребијати (А) ушорати, ам, ају св; се извршити малу нужду у гаће (А)

Ј 1 л фазонирати, ам, ају нсв; -> јебати (А) фајфа, е ж ; 4 курац (А) (С) фајчити, чим, че нсв; -> 1. јебати (С); 2. орално стимулисати пенис (Н) (В) факати, ам нсв; -> јебати (С) фалкон, а м; -» курац (А) фалче, ета м; -> курац (А) фанфуља, е ж; 1. -» гузица (А); 2. -» пичка (С) Фарук, а # м; страствен љубавник (С) фаталица, е ж; жена склона миловању (В) фатати, ам, ају нсв; миловати (В) фатати, ам, ају нсв; се узајамно се миловати (В) фаћкалица, е ж; жена склона додиривању ерогених зона (B) фаћкати, ам, ају нсв; миловати (В) фаћкати, ам, ају нсв; се узајамно се миловати (В) фаф, а +ов м; орално стимулисање пениса (С) фафање, а с; орално стимулисање пениса (С) (В) фафати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (В) фафачица, е ж; жена склона оралном стимулисању пениса (C) 221

фига, е ж; -» пичка (С) филцмајстор, а # м; добар љубавник (С) филцовање, а с; миловање (А) филцовати, цујем, цују нсв; миловати (А) фирцање, а с; сношај (А) фирцати, ам, ају нсв; се -»јебати се (А) фишек, а м; -» курац (Л) фиштити, им нсв; јебати (А) флаутати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (В) флекати, ам, ају нсв; се -» јебати (С) флићкица, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) флонђа, е ж; -» пичка (А) флонџа, е ж; -» пичка (А) фљузгати, ам, ају нсв; -»јебати (С) фока, е ж; -» пичка (С) фолкс вагина, е ж; и фолкс-вагина, е ж; жена склона сексуалним контактима (А) фонси, фонаси м; -» сиса (В) форсирати, ам, ају нсв; поток -» пишати (А) (С) француски, а, о—; кључ, а +ев м; -» курац (С) фрга, еж;-> пичка (С) Фрезер, а # м; веома потентан мушкарац (С) фригита, е ж; фригидна жена (С) фригос, а # м; фригидна жена (С) фрижидерка, е ж; фригидна жена (С) фризерка, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) фрка, е ж; -» гузица (А) фрљнути, нем, ну св; -»јебати (А) фрндати, ам, ају нсв; -»јебати (С) фрндити, дим, де нсв; -»јебати (С) фрула, е ж; -» пичка (С) 222

фрулу свирати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (С) фтакнути, нем, ну св; -»јебати (С) фтерати, ам, ају нсв; -»јебати (С) фуга, е ж; жена склона сексуалним контактима (С) фук, а +ов м; сношај (С) фука, е ж; жена склона сексуалним контактима (В) фукало, а с ; » курац (С) фуканац, нца м; сношај (С) фукањац, њца м; сношај (С) фукање, а с; сношај (С) фукаона, е ж; место сношаја (С) фукати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (С) (В) фукач, а # м; љубавник (С) фукић, а # м; лош љубавник (С) фукица, е ж; -» пичка (С) фуљати, ам, ају нсв; се -»јебати се (С) фундати, ам, ају нсв; -»јебати (С) фунтити, тим, те нсв; -»јебати (А) фурнути, нем, ну св; -»јебати (А) футати, ам, ају нсв; -»јебати (А) фућнути, нем, ну св; -»јебати (В) фуџијама, е ж; -» пичка (С)

223

хаисати, ишем, ишу нсв; -> јебати (А) хал, а +ов м; орално стимулисање вагине (С) халакнути, нем, ну св; -> јебати (А) халдисати, ишем, ишу нсв; -> јебати (А) хандрење, а с; сношај (В) хандрити, рим, ре нсв; -> јебати (В) ханомаг, а м; -> курац (В) харити, ам, ају нсв; -> јебати (А) хармоникаш, а # м; -> курац (А) хармоничити, чим, че нсв; -> јебати (А) хасмику, уа м; орално стимулисање пениса (С) хаубакса, е ж; -> гузица (С) хаубица, еж;-> курац (Ј) хватати, ам, ају нсв; миловати (В) хватати, ам, ају нсв; се узајамно се миловати (В) хебање, а с; сношај (С) хебати, бем, бу нсв; -> јебати (С) хевина, е ж; -» пичка (А) (С) хеклање, а с; сношај (С) хеклати, ам, ају нсв; јебати (С) хефтање, а с; сношај (А) хефтати, ам, ају нсв; јебати (А) (С) хитити, тим, те св; пишкеца -> пишати (С) 224

хладити, дим, де нсв; јаја бескорисно проводити време -> јаја (В) хладно—аб; фригидно (С) хлеб, а +ов м; -> сиса (А) хоблање, а с; сношај (С) хоблати, ам, ају нсв; -> јебати (С) хоблбанк, а м; место сношаја (С) холцерица, е ж; -> пичка (С) хркати, ам, ају св; -> јебати (В) хркнути, нем, ну св; -> јебати (В) хркобутнути, нем, ну св; -> јебати (А) хуј, а + ев м; -> курац (Л)

225

цана, е ж ; > пичка (А) цапи, цепи ж; 1. -» пичка (В); 2. девојка (А) цвајтер, а м ; 4 гузица (С) цвајтерица, е ж; љубавница удатог мушкарца (С) цвајцврковати, ујем, ују нсв; -»јебати (А) цванцигер, а # м; велики пенис (С) цвеба, е ж; -» пичка (С) цвет, а +ов м; вулва (девојке, младе жене) (Г) цвикерица, е ж; добра љубавница (С) цевка, е ж; девица (А) цеврљугнути, нем, ну св; -»јебати (В) целка, е ж; девица (А) централа, е ж; 1. -» гузица (А); 2. -» шупак (С) цепање, а с; сношај (А) цепати, ам, ају нсв; -»јебати (А) (С) цепнути, нем, ну св; -»јебати (А) цеца, е ж; -» сиса (С) цигара, еж;-> курац (С) (А) цика, е ж; -» сиса (С) цикица, е ж; -» сиса (С) цифершлус, а # м; девица (С) цица, е ж; -» сиса (С) цицко, а м; кукавица (С) 226

цицнтрегер, а м; грудњак (С) цицнцекер, а м; грудњак (С) црвен, а, о—; застава, е ж; крвав чаршаф након обљубљивања жене с менструацијом (С) цревара, е ж; -» гузица (С) црево, а с ; 4 курац (А) (С) цревце, ета с; -» пичка (С) црн, а, о—; љубичица, е ж; -» пичка (А) (С) Црнац, нца # м; -» курац (С) црнац, нца # м; -» курац (С) црни, а, о—; чавка, е ж; -» пичка (Л) Црногуз, а, о—; страна, е ж; микротопоним у Лици (ВМ) цубок, а м; пубична област (А) цупа, е ж; девојка (А) цупи ж; 1. -» пичка (В); 2. девојка (А) цуцати, ам, ају нсв; -»јебати (С) цуцлати, ам, ају нсв; орално стимулисати пенис (С)

227

чабар, бра м; неуспех у сексуалном контакту (А) чабрирати, ам, ају ив+в; доживети неуспех у сексуалном контакту (А) чабрисати, ишем, ишу ив+в; доживети неуспех у сексуалном контакту (А) чај, а +ев м; стидне длаке (С) чанта, е ж; пичка (А) (С) чаплајисати, ишем, ишу нсв; -> дркати (А) чаплајна, е ж; група онаниста (А) чачкати, ам, ају нсв; мечку у пичку изазивати опасност (А) чевап, а м; -> курац (С) чеврљугнути, нем, ну св; -> јебати (А) черечење, а с; сношај (А) черечити, чим, че нсв; -> јебати (А) чешљати, ам, ају нсв; -> јебати (С) чешњак, а м ; 4 курац (С) чибучити, чим, че нсв; -> јебати (А) чизма, е ж ; 4 пичка (С) чијати, ам, ају нсв; -> јебати (А) чијати, ам, ају нсв; се -> јебати се (А) чик, а +ов м; -> курац (С) чипса, е ж; -> сиса (С) чистити, тим, те нсв; грло орално стимулисати пенис (С) 228

чистити, тим, те нсв; двоцевке дефлорисати (А) чистити, тим, те нсв; пиштоље орално стимулисати пенис (С) чкапи, чкепи ж; -> пичка (С) (В) чкицапи, чкицепи ж; девојка (А) чкуљати, ам, ају нсв; -> срати (А) чкуљити, љим, ље нсв; -> срати (А) чмара, е ж; -> гузица (А) чмарисати, ишем, ишу нсв; додворавати се (А) чмарко, а м; удворица (А) чмароња, е м; удворица (А) чубица, е ж; мала вагина (С) чук, а +ов м; 4 курац (Б) чукало, а с; -> курац (Л) чукање, а с; сношај (А) чукати, ам, ају нсв; -> јебати (А) чукати, ам, ају нсв; се -> јебати се (А) чукнути, нем, ну св; -> јебати (А) (Б) чупко, ам;-> курац (А) (Н) (В)

229

џамин, џемин ж; -» пичка (С) џана, е ж; 1. девичњак (А); 2 девица (А) џана, е ж; половњача, е ж; тврд девичњак (А) џанифер, а м; девичњаштво (А) џанфер, а м; 1. девичњак (А); 2 девица (А) џарати, ам, ају нсв; јебати (А) џенифер, а м; девичњаштво (А) џепни билијар играти, ам, ају нсв; -» дркати (А) џепни, а, о—; билијар, а м; додиривање мошница кроз џеп панталона (А) џерима, е ж; -» пичка (Б) џингискан, а # м; -» курац (С) џиндов, а # м; -» курац (А) џинџати, ам, ају нсв; -»јебати (А) џиџибуџити, им нсв; -»јебати (А) џона, е м; -» курац (А) џони, ија м; -» курац (С) џукељисати, шем, шу нсв; -»јебати (А)

шајбати, ам, ају нсв; -»јебати (С) (В) шајкача, е ж; велика вагина (А) шакар, а # м; онаниста (С) шакирати, ам, ају св; -» дркати (С) шамар гаћама утрампити, пим, пе св; -» дркати (С) шамарати, ам, ају нсв; крајнике орално стимулисати вагину (А) шамарати, ам, ају нсв; орално стимулисати вагину (А) шамарати, ам, ају нсв; се -» дркати (А) (С) шампањирати, ам, ају ив+в; орално стимулисати пенис (С) шапка, е ж; велика вагина (А) шаптигуз, а #; потказивач (Ћ2) +гуз шатипи, шампи, шајупи нсв; -» пишати (С) шахт, а +ов м; велика вагина (А) швалеранција, е ж; 1. сношај (В) 2. одржавање сексуалних односа ван брака (В) швалерација, е ж; 1. сношај (А); 2. одржавање сексуалних односа ван брака (В) швалерисање, а с; 1. сношај (С) 2. одржавање сексуалних односа ван брака (В) швалерисати, ишем, ишу ив+в; се 1. -»јебати (В); 2. одржавање сексуалних односа ван брака (В) швасање, а с; сношај (С) 231

швасати, ам, ају нсв; -> јебати (С) швасер, а # м; љубавник (С) шдврљугнути, нем, ну св; -> јебати (А) шебечење, а с; сношај (А) шебечити, чим, че нсв; -> јебати (А) шебочити, чим, че нсв; -> јебати (А) шева, е ж; сношај (А) (В) шевак, а м ; 4 курац (А) шевање, а с; сношај (А) (В) шеварник, а м; јавна кућа (А) шевати, ам, ају нсв; -> јебати (А) шевати, ам, ају нсв; се -> јебати се (А) шеватор, а # м; љубавник (С) шевац, вца # м; 1. -> курац (А) (С); 2. љубавник (В) шевити, вим, ве нсв; -> јебати се (А) шевити, им нсв; -> јебати (А) (С) (В) шевити, им нсв; се -> јебати се(В) шевкалица, е ж ; 4 пичка (С) вагина (А) шевкање, а с; сношај (А) шевкати, ам, ају нсв; -> јебати (А) шевкати, ам, ају нсв; се -> јебати се (А) шевчина, е ж; -> курац (А) шегебедечити, чим, че нсв; -> јебати (А) шепарчити, чим, че нсв; -> јебати (А) шетати, ам, ају нсв; кожицу -> дркати (С); шетати, ам, ају нсв; кожурицу -> дркати (А) шефка, е ж; сношај (А) шибати, ам, ају нсв; 1. -> јебати (А) (С); 2. -> дркати (С) шибигуз, а # м; особа лошег карактера (Ћ2) +гуз шибигузовић, а # м; потомак особе лошег карактера (Ћ2) +гуз

шибнути, нем, ну св; -> јебати (А) (С) (Б) шивати, ам, ају нсв; -> јебати (С) шикана, е ж; место сношаја (С) шикати, ам, ају нсв; -> јебати (С) шикић, а # м; љубавник (С) шикнути, нем, ну св; -> јебати (КИ) (С) шиљак, љка м; -> курац (КИ) шиљбочити, чим, че нсв; -> јебати (А) шиљгуз, а # м; мушкарац шиљате стражњице (У) +гуз шиљгуза, е ж; жена шиљате стражњице (У) +гуз шиљити, љ>им, ље нсв; -> јебати (С) шиљобочити, чим, че нсв; -> јебати (Ћ1) шиљобочити, чим, че нсв; се -> јебати (Ћ1) шиљогуз, а # м; мушкарац шиљате стражњице (У) +гуз шиљогуз, а, о—; шиљате стражњице (У) +гуз шиљогуза, е ж; жена шиљате стражњице (У) +гуз шиљокур, а # м; мушкарац шиљатог пениса (У) +курац шиљокур, а, о—; шиљатог пениса (У) +курац шиљокуран, а # м; 1. мушкарац шиљатог пениса (У); 2. надмен мушкарац (Л) (В); 3. неодговоран мушкарац (А) +курац шиљокурански, а, о—; који се односи на шиљокурана (Д) шиљокуриле, а # м; мушкарац шиљатог пениса (У) +курац шитара, е ж; -> гузица (Н) (С) шити, ијем, ију нсв; -> јебати (С) шитипу, шимпу, шепу нсв; орално стимулисати пенис (С) шишање, а с; сношај (А) шишати, ам, ају нсв; -> јебати (А) (С) шишнути, нем, ну св; 1. -> јебати (А) (С); 2. обљубити на брзину шкембрег, а м; -> пичка (А)

232

233

шкољка, е ж; -» пичка (С) шкрабуљица, еж;-> пичка (С) шкрга, е ж; -» сиса (С) шкуља, еж;-» пичка (С) шкуљица, е ж; пичка (С) шлајфање, а с; сношај (С) шлајфати, ам, ају нсв; -»јебати (С) шлатање, а с; миловање (С) шлатати, ам, ају ив+в; миловати (С) шлауф, а м; -» курац (С) шљевити, вим, ве нсв; -» пишати (С) шљиснути, нем, ну св; -»јебати (Б) шљупати, ам, ају ив+в; орално стимулисати вагину (С) шмајсер, а м; -» курац (С) шмајхлати, ам, ају ив+в; миловати (С) шмекер, а # м; воајер (А) шмрк, а +ов м; 1. -» курац (В); 2. ејакулација (В) шнајд, а +ов м; сексуални нагон (А) (С) шнаперица, е ж; -» пичка (С) шодер, а м; -» пичка (С) шодер-граба, еж;-> пичка (С) шока нсв; одржавати сексуалне односе ван брака (Г) шоља, е ж; -» пичка (А) шорати, ам нсв; -» пишати (А) (С) шорка, е ж; мокраћа (А) шотка, еж;-> гузица (А) шпиц, а +ев м; -» курац (А) шпринтерица, е ж; пролив (С) шприцање, а с; ејакулација (С) шприцер из кожне чаше пити, ијем, ију нсв; орално стимулисати пенис (С)

шрафцигер, а м; -» курац (С) штамбиљати, ам, ају нсв; -»јебати (С) штап, а +ов м; -» курац (А) штемати, ам, ају нсв; -»јебати (С) штеп, а +ов м; сношај (С) штепати, ам, ају нсв; -»јебати (С) штосати, ам, ају нсв; -»јебати (С) штосдемф, а м; -» сиса (С) штоснути, нем, ну св; -»јебати (С) штофика, е ж; -> курац (А) штрикати, ам, ају нсв; -»јебати (А) штука, еж;-> пичка (С) шубара, е ж; -» пичка (С) (Б) шума, е ж; 1. -> пичка (С); 2. стидне длаке (В) шупа, е ж ; > гузица (А) шупак, пка м / < придев шуп- 'празан’ + ’к, Ск III, 423/ 1. анални отвор (А) (С) (У) (В); 2. безвредна или лоша особа (У) (В) шупгуза, е ж; особа позамашне стражњице (У) +гуз шупељак, љка # м; дебељушкасто дете (У) +шупак шупељање, а с; глаголска именица од шупељати (У) +шупак шупељати, ам, ају нсв; споро, климаво ићи (У) +шупак шупељачина, е м; аугментатив за дебељушкасто дете (У) +шупак шупељачина, е м; дебељушкасто дете (У) +шупак шупирање, а с; глаголска именица од шупирати (У) +шупак шупирати, ам, ају ив+в; отерати (У) +шупак шупка, е ж; жена развијене стражњице (У) +шупак шупкара, е ж; жена развијене стражњице (У) +шупак

234

235

шуп-карта, е ж; ударац ногом у стражњицу, протеривање (У) +шупак шупкиле, а м; мушкарац развијене стражњице (У) +шупак шупкоња, е м; мушкарац развијене стражњице (У) +шупак Шупоња, е м; име волу (У) +шупак шупоња, е м; пун човек ниског раста (У) +шупак шупчење, а с; глаголска именица од шупчити (У) +шупак шупчина, е ж; 1. велики анални отвор (В); 2. лоша особа (В) +шупак шупчити, чим, че нсв; 1.-> јебати (У); 2. напорно радити (У) +шупак шупчић, а м; мали анални отвор (В) +шупак шурка, е ж; -> курац (А) (С) шус, а +ев м; сношај (С) шуфнудл, а +ОВ м; -> курац (С) шчамчити, чим, че св; -> јебати (А) шчврљнути, нем, ну св; -> јебати (А)

• ИНДЕКСИ 3.1 СРЖНА ОПСЦЕНА ЛЕКСИКА И ЊЕНИ СИНОНИМИ

говно брабоњак, њка м;\ дрек, а +ов м; \ кака, е ж;\ лајно, а с;\ лита, е ж;| мотови, ам;\ нагазни, а, о—;мина, е ж;\ падавине, а;\ фпл, а +ов м. гузица ауспух, а м; \ брава, е ж;\ буњ, а +ев м;\ буња, е ж;\ буњакер, а м;| буњаксер, а м;\ буњаф, а м;\ буњафер, а м;\ буњина, е ж;\ буњон, а м;| буњосава, е ж;\ буњош, а м;\ бута, е ж; \ воњара, е ж;| Гепек, а м;\ гзз, а +ов м;\ Гладиола, е ж;\ Говнара, е ж; | Гужа, е ж; | Гуз, а +ов м | Гуза, е ж; \ Гузетина, е ж; | Гузос, а м;\ Гузц м;\ Гузца, еж;\ Гујица, еж;\ Гујца, еж;\ Гушчетина, еж;\двоцјевка, е ж;| дрндара, е ж;\ дрндуња, е ж;\ дробара, е ж;\ дубара, е ж; \ дуГме, е т а с;\ дуња, е ж;\ дупа, е ж;\ дупе, е т а с; \ дупетина, е

236

237

ж; | дупитер, ера м;\ дупли, а, о~; нула, е ж;\ дуплонка, е ж;\ ђулавка, е ж;\ екран, а м;\ жаба, е ж;\ жир, а м;\ жлундра, е ж;\ жутка, е ж;\ заГу, зеГу ж;\ задњи, а, о—; точак, чка м;\ замјеник, а м;\ зиц, а +ев м;\ зицагу, зицегу ж;| имара, е ж;\јастук, ам;\ јозицагуњ, а м ;| кадилница, еж;\ кана, еж;\ кандило, а с;\ канта, еж;\ кантица, еж;\ кањ, ам;\ кања, е ж;\ каросерија, е ж;| каца, е ж;\ кењара, е ж;| кутка, е ж;\ лубеница, е ж; \ њуба, е ж;| маГазин, а м;\ нулерица, е ж;\ педу, петаду с;\ пекара, е ж;| плинара, е ж;| позадина, е ж;ј покал, а м;\ прда, е ж;\ прдавица, еж;\ прдалица, еж;| прдало, а с;\ прдаљка, е ж;\ прдара, е ж;| пркнета, а нпл;\ пркно, а с; | раља, е ж;\ реп, а +ов м;\ ри т, а +ов м;\ ритица, е ж;| руксак, а м;\ седало, а с;\ серница, е ж;\ серуља, е ж;\ сирница, е ж;| сједало, а с;\ сражард, е ж; \ сражница, е ж; | стрина, е ж;\ т е т к а , е ж;\ товарија ж;| трт а , е ж;\ тр ти ц а, е ж;\ т р т к а , е ж;\ тур, а +ов м;\ туризам, зма м;| фанфуља, е ж; | фрка, е ж;\ хаубакса, е ж;\ цвајтер, а м;| централа, е ж; | цревара, е ж;\ шитара, е ж;\ шотка, е ж;\ шупа, е ж. дркати апцигати, ам, ају нсв;| апцшати, ам, ају нсв; масликана\ бацати, ам, ају нсв; малоГ у несвијест| бацити, цим, це св; Га у несвест| биљарити, рим, ре нсв;\ давити, вим, ве св; кокота\ Десанку Шакић млатнути, нем, ну св; \ дрвити, вим, ве нсв;| дрмати, ам, ају нсв;| задавити, вим, ве св; лутку\ зацрвенети , ним, е св; мууљи| шрати, ам, ају нсв;\ иГрати, ам, ају нсв; џепни билијар \ изводити, дим, де нсв; Грађевинске радове\ климати, ам, ају нсв;| клупчати, ам, ају нсв;| кључкати, ам, ају нсв;| књижити, жим, же нсв;| љуљати, ам, ају нсв;\ љуљати , ам, ају нсв; мајмуна\ љуљнути, нем, ну св;\ љуштити, тим, т е нсв;\ мазнути, нем, ну св; мајмуна\ масликана ап238

цш ати, ам, ају нсв;| маш трафити, фим, фе нсв;\ миксати, ам, ају нсв; јаја\ м л ати ти , тим, т е нсв; мајмуна\ млатнути , нем, ну св; | м латнути, нем, ну св; Десанку Шакић\ нитновати, нујем, нују нсв;\ Ниш, а м;-Пирот, а м;\ опалити, лим, ле св; мајмуна\ оплајвазити, зим, зе св; шаћира\ отјецати , ечем, ечу нсв;\ пеглати, ам, ају нсв; \ пеглати, ам, ају нсв; Лазу\ повући, учем, уку, ук, ук ххсв; кар за ухо\ потегнути, нем, ну св; Га заухо\ просипати, ам, ају нсв; му мозак\ пустити , тим, т е св; мулцу крв| пустити, тим, т е св; певцу крв\ пустити, тим, т е св; пијевцу жилу \ пустити, тим, т е св; пијевцу крв | пустити, тим, т е св; пијетлу крв | радити, дим, де нсв; Мики-Шиља-Хорације\ разбити, ијем, ију св; му Главу\ сексати, ам, ају нсв; | терати , ам, ају нсв; мајмуна да повраћа\ тјерати , ам, ају нсв; мајмуна да повраћа\ тјерати , ам, ају нсв; птицу\ тући, учем, уку, ук, ук ххсв; луткицу\ тући, учем, уку, ук, ук ххсв; мајмуна\ ударати, ам, ају нсв; Гланц\ ударати, ам, ају нсв; мајмуна\ ударити, рим, ре св;| ударити, рим, ре св; Гланц\ударити, рим, ре св; мајмуна\ударити, рим, ре св; мајмуново\ ударити, рим, ре св; по Глави масликана\ утрампити, пим, пе св; шамар Гаћама\ чаплајисати, ишем, ишу нсв;| џепни билијар тр а ти , ам, ају нсв;\ шакирати, ам, ају св;\ шамар Гаћама утрампити, пим, пе св;| шамарати, ам, ају нсв; се\ ш етати , ам, ају нсв; кожицу\ ш е та ти , ам, ају нсв; кожурицу\ шибати, ам, ају нсв. јебати ајснути, нем, ну св;| акати, ам, ају нсв;| акнути, нем, ну св;\ арчити, им нсв;\ бајсати, ам, ају нсв;\ бапнути, нем, ну св;\ бапнути, нем, ну св; шарана\ баснити, ним, не св;\ батје, бемје, бује нсв;\ бицнути, нем, ну св;\ бости, одем, оду хсв;\ брзати , ам, ају нсв;\ бутнути, нем, ну св;\ викнити, нем, ну св; 239

| викнути, нем, ну св; \ водити, дим, де св; на бика\ возити, зим, зе нсв;| вртети , тим, т е нсв;\ вузнути, нем, ну св;\ Газити , зим, зе нсв; \ Гајтанити, ним, не нсв;\ Гарати, ам, ају нсв;\ Гарати, ам, ају нсв; се\ глпгол , а м;\ Гланцати, ам, ају нсв;\ гло дати, орем, ору нсв;\ Гњечити, чим, че нсв;\ Гребати, бем, бу нсв;| Гудељати, ам, ају нсв;| Гудерисати, ишем, ишу нсв;| Гудити , дим, де нсв;\ Гужвати, ам, ају нсв;\ Гузити, зим, зе нсв; се | Гузити, им нсв;\ Гузичи нсв;\ Гурнути, нем, ну св;\ Гуслати, ам, ају нсв;\ Гуслити, лим, ле нсв;| дати, ам, ају св;\ дати, ам, ају св; бела крвна зрнца\ дати, ам, ају св; дроГу измеру ногу\ дерати, дерем, деру нсв;| дернути, нем, ну св;\ дизати, ижем, ижу нсв; ноГе\ драпати, ам, ају нсв;\ дркнути, нем, ну св; \ дрндати, ам, ају нсв;\ ђунијати, ам, ају нсв;\ жалафуснути, нем,.ну св;\ жвајзнути, нем, ну св;\ ждрауфнути, нем, ну св;\ жуљати, ам, ају нсв;| забиберити, рим, ре св;\ забити, ијем, ију св;| забости, одем, оду хсв;\ забурдисати, иљем, иљу св;\ завиличити, чим, че св;\ завишерити, рим, ре св;\ завући, учем, уку, ук, ук ххсв;| заЈлавити, вим, ве св;\ заГлавља нсв;| заГлибити, бим, бе св;\ задести, сим, се св;\ зајебунити, ним, не св; се\ закајлати, ам, ају св;\ закаламбачити, чим, че св;\ закаламбасати, ам, ају св;\ закалафирати, ам, ају св;\ закант а т и , ам, ају св;\ закарабуџиГЏи, џим, џе св;\ закекечити, чим, че св;\ закерелити, чим, че св;\ закиндерити, рим, ре св;\ зак и тати , ам, ају св;\ заклати, кољем, кољу св; \ заклиниорити , рим, ре св;\ закундачити, чим, че св;\ залилати, ам, ају св;| залимфати, ам, ају св;\ заломити, мим, ме св;\ замандалити, лим, ле св; \ запраљити, љим, ље св;\ запрдити, дим, де св;| запуљити, љим, ље св; \ зарибати, ам, ају св;\ затефтерити , рим, ре св;\ затрндечити, чим, че св;\ затући, учем, уку, ук, ук ххсв;| зафијукати, учем, учу св;\ зафикати, ам, ају св;\ зафрндати, ам, ају св;| зацврцати, ам, ају св;\ зашишати, ам, ају св;\ збиберити, им, рим, ре св;\ зб тл ати , ам, ају св;\

збити, ијем,ју св;\ збичити, чим, че св;\ збутати, ам, ају св;\ збутнути, нем, ну св;\ звизнути, нем, ну св;\ звизнути, нем, ну св;| згрбити, бим, бе св;\ згудити, дим, де св;\ зГузити, зим, зе св;| здубити, бим, бе св;| зезати, ам, ају нсв;\ зезнути, нем, ну св;| зекати, ам, ају нсв;\ зиГовати, тујем, тују нсв;| зидати , ам, ају нсв;\ зјашити, шим, ше св;\ зјодлати, ам, ају св;\ зрашити, шим, ше св;\ зрезати, ам, ају нсв;| изврнути, нем, ну св; крзно\ издељати, ам, ају св;\ изјебати, бем, бу св; | измесити, тим, т е св;\ измрдати, ам, ају св;\ изрокати, ам, ају св;| искембечити, чим, че св;\ искундачити, чим, че св;\ исперпонатаћи, акнем, акну, ак, акххсв;\ испонапикнути, нем, ну св;| испосецати, ам, ају св;| испределати, ам, ају св;| испрепалапуцати, ам, ају св; \ испрепонатажи, акнем, акну, ак, ак ххсв;| испрчи се св;\ испрцати, ам, ају св;\ испужвати, ам, ају св;\ испуцати, ам, ају св;\ исцкецати, ам, ају св;\ јах ати , ашем, ашу нсв; | ја х а ти , ашем, ашу нсв; се\ јахати , ашим, аше нсв;\ јаш ати , ам, ају нсв;\ јаш ити, шим, ше нсв;\ јебавати , ам, ају нсв; \јебавати, ам, ају нсв; се \јебат, бем, бу нсв;\ јебикати, ам, ају нсв; \јебити, бим, бе нсв; се\јебуцати, цам, цајунсв;\ казнити, ним, несв;| кан тати , ам, ајунсв;| карабуџити, џим, џе нсв;| карат, ам, ају нсв;| карати, ам, ају нсв;\ каринати, ам, ају нсв; | карирати, ам, ају ив+в; | карисати, ишем, ишу ив+в;| кексати, ам, ају нсв;| кецати, ам, ају нсв; | клати, кољем, кољу нсв;\ ковати, кујем, кују нсв;| кокати, ам, ају нсв;\ кокати, ам, ају нсв; се\ кокнути, нем, ну св;\ колати, ам, ају нсв;\ комињати, ам, ају нсв;\ крајцовати, цујем, цују нсв;| кресати, ам, ају нсв;\ кресати, ам, ају нсв; се\ креснути, нем, ну св;\ крчити, чим, че нсв;\ кркнути, нем, ну св;\ крљати, ам, ају нсв;\ крмбучити, чим, че нсв;| кукурикнути, нем, ну св;\ левчити, чим, че нсв;\ лећи, еГнем, еГну, еГ, еГ ххсв; под| лећи, еГнем, еГну, еГ, еГххсв; с\ лилати, ам, ају нсв; \ липачити, чим, че нсв;\ ложити, жим, же нсв;\ лом атати, ам, ају

240

241

нсв; | љокнути, нем, ну св;| њољнути, нем, ну св;\ љуљати, ам, ају нсв;\ м азати , ажем, ажу нсв; \мазнути, нем, ну св;| марисати, ишем, ишу нсв;\ мацафукнути, нем, ну св;ј маш трачити, чим, че нсв; | метковић, а м;\ метнути, нем св;\ млатнути, нем, ну св; \ мочити, чим, че нсв; \ мрдати, ам, ају нсв; ј мртковати, кујем, кују нсв;| мрцодавити, вим, ве нсв;| мрчити , чим, че нсв;| муљнути, нем, ну св;\ мунути, нем, ну св;\ набадати, ам, ају нсв;\ набијати, ам, ају нсв;| набити, ијем, ију св;| набости, бодем, боду св;\ набутати, ам, ају св;| навлачити, чим, че нсв;| навући, учем, уку, ук, ук ххсв;| нашзити , зим, зе св;\ нагарити, рим, ре св;\ нагузити, зим, зе св;\ накитажити, жим, же св;\ накљукати, ам, ају св;\ намлатити , тим, т е св;\ напендечти, чим, че св;\ напикавати, ам, ају нсв;| напикнути, нем, ну св;\ напикнути, нем, ну св;\ напичити, им св;\ напрндечити, чим, че св;\ напутати , ам, ају св; | насадити, дим, де св;\ насантрачити, чим, че св;\ натакарити, рим, ре св;\ натакнути, нем, ну св;\ натакнути, нем, ну св; на калуп| натакнути, нем, ну св; на ражањ\ натакнути, нем, ну св; на рог\ натандрчити, чим, че св; | натаћи, такнем, такну, так, т а к ххсв;\ натеГнути, нем, ну св;| н атезати, ежем, ежу нсв; \ натезати, жем, ежу нсв; се\ натрескати, ам, ају св;\ натркељисати, ишем, ишу св;\ нат р т и т и , тим, т е св;\ нацврцати, ам, ају св;\ начукати, ам, ају св;| нашикати, ам, ају св;\ нашљискати, ам, ају св;\ нитновати, нујем, нују нсв;| нитовати, тујем, тују нсв;| њорнути , нем, ну св;| њукнути, нем, ну св;\ објективирати, ам, ају нсв;| облањати, ам, ају св;\ оборити, рим, ре св;\ обрнути, нем, ну св;\ овцу на ражањ у;\ одаламити, мим, ме св;\ одапети , пнем, пну св;\ одвалити, лим, ле св; кревет| одјебати, бем, бу; | одкантати, ам, ају св;\ односити, сим, се нсв; се\ одрадити, дим, де св;\ одрапити, пим, пе св;\ одшајбати, ам, ају св;| одшевити, вим, ве св;\ одшибати, ам, ају св;\ ожећи,

ожеГнем св;\ окесерити,рим, ре св;\ окинути, нем, ну св;\ окренути, нем, ну св;\ окрочити, чим, че св;| олешити, шим, ше св;\ ољуштити, тим , т е св;\ оманути, нем, ну св;\ онадати, ам, ају св;\ оноде нсв; се\ опајдарити, им св;\ опалити, лим, ле св;| опалити, лим, ле св; метак\ опамбрчити, чим, че св;\ опаучити, чим, че св;\ опердаљити, љим, ље св;\ опиздити, дим, де св; \ опичити, чим, че св; | опијукати, учем, учу св;\ оплајвазити, им св;| опредметити, тим, т е св;\ опрцокнути , нем, ну св;\ опш тити , тим, т е нсв;\ опш тити, тим , т е нсв; се| отаслачити, чим, че св; | отворити, рим, ре св;\ о тк ан тати , ам, ају св;| офраштити, шим, ше св;\ ошајбуџити , џим, џе св;\ ошајдарити, рим, ре св;\ ошинути, нем, ну св;| паламудити, дим, де нсв;\ пампрчити, чимле св;\ паткати , ам, ају нсв; се\ пелцати, ам, ају нсв;| пендречити, чим, че нсв;| пешачити, чим, че нсв;\ пикнути, нем, ну св;\ пилити, лим, ле нсв;| пичити, чим, че нсв; | пичити, чим, че нсв; знојић\ пичкарати, ам, ају нсв; \ пичкарати, ам, ају нсв; се\ пичкарити, ам, ају нсв; се\ пичкарошити, шим, ше нсв; \ пичкарошити, шим, ше нсв; се\ повалити, лим, ле св;\ подерати, рем, ру св; жбун;\ појебати, бем, бу св;\ поломити, мим, ме св; | помрдати, ам, ају св;| попети, пнем, пну св; се на\ поплашити, шим, ше св;\ порашпати, ам, ају св;\ потаф лати, ам, ају св;| поторбати, ам, ају св;\ потркати, ам, ају св;| потумплати, ам, ају св;\ потуцати, ам, ају св;\ потуцати, ам, ају св; се| пофајчити, чим, че св; | пофукати, ам, ају св;\ похоблати , ам, ају св;\ поцепати, ам, ају св;\ поцијепати, ам, ају св;\ пошевити, вим, ве св;| пошевити, вим, ве св; се\ пошодрати, ам, ају нсв;| пош тосати, ам, ају св;\ правити, вим, ве нсв; децу\ правити, вим, ве нсв; штениће\ правити, вим, ве нсв; штенчиће\ праскати, ам, ају нсв;\ праснути, нем, ну св;\ прашити, шим, ше нсв;\ преврнути, нем, ну св;\ преластити, тим, т е св;\ препушити, шим, ше св;\ прећорити, рим, ре св;\

242

243

привести, едем, еду св;\ придачити, чим, че св;\ причврљити, њим, ње св;\ пробити, бијем, бију св;\ пробушити, шим, ше св; | провозати, ам, ају св;\ прћит, ћим, ће нсв;| прћити, ћим, ће нсв;| прца нсв;| прцати, ам, ају нсв;\ прцнути, нем, ну св;\ прчити, чим, че нсв;\ пукнути, нем, ну св;\ пумпати, ам, ају св;\ пустити, тим, т е св; икру\ пуцати, ам, ају нсв;| радити, дим, де нсв;| радити, дим, де нсв; радњу\ разбуцати, ам, ају св;| развалити, лим, ле св;\ разјебати, бем, бу св; \ рајфати, ам, ам, ају нсв;\ раш пати, ам, ају нсв;| ребнути, нем, ну св;\ резати, жем, жу нсв;\ рендисати, ишем, ишу нсв;| рибовати, бујем, бују нсв;\ рифљати, ам, ају нсв;\ ркнути, нем, ну св;\ рмбати, ам, ају нсв;\ рокати, ам, ају нсв;\ рокнути, нем, ну св;| роксовати, сујем, сују нсв;| рош тиљ ати, ам, ају ив+в;\ сапунати, ам, ају нсв;| саснути, нем, ну св;\ сатерати, ам, ају св;| сатјерати, ам, ају св;\ свирати, ам, ају нсв;\ свирнути , нем, ну св;| свитлати, ам, ају св;\ свитнути, нем, ну св;\ сврдлати, ам, ају нсв;\ сексати, ам нсв;\ сексирати, ам, ају ив+в;| сексирати, ам, ају ив+в; се\ сјарити, рим, ре св;\ сјурити , рим, ре св;\ скалабријати, ам, ају нсв;\ скарабуџити, џим, џе св;| скокати, ам, ају св;\ скратити требу\ скубачити, чим, че нсв;| скухати, ам, ају св;\ см отати, ам св;\ смрмувити , вим, ве св;\ спаламудити, дим, де св;\ спалити, лим, ле св;| спотапикнути, нем, ну св;\ спрашити, шим, ше св;\ спрдити, дим, де св;\ спржит, жим, же св;\ спрчити, чим, че св;\ спрпорити, рим, ре св;\ спрћити, ћим, ће св;| спрћити, ћим, ће св;| спрцати, ам, ају св; | спустити, тим, т е св;\ ставити, вим, ве св;\ стерати , ам, ају св;\ стјерати, ам, ају св; 1а\ стојчити, чим, че св;\ стрмекнути, нем, ну св;\ стрновратити, тим, т е св;\ стрнџосати, ишем, ишу нсв;\ стрпусати, ам, ају св;\ струГати, ужем, ужу нсв;| сукнути, нем, ну св;\ сунути , нем, ну св;\ сурдукнути, нем, ну св;\ сурдумити, мим, ме 244

св;| суртукнути, нем, ну св;\ таб а ти , ам, ају нсв;\ табоисати , иљем, иљу нсв;| такнути, нем, ну св;\ тандарити, ам, ају нсв;| тандрчити, чим, че нсв;\ тантаранчити, чим, че нсв;\ тарлахати , ам, ају нсв;| таслачити, чим, че нсв; | т а флати, ам, ају нсв;\ тесати , ешем, ешу нсв;\ тестерисати, ишем, ишу нсв;\ тести р ати , ам, ају нсв; \ тиснути, нем, ну нсв;| торбаљ, ам;\ торбати, ам, ају нсв;| транџити, џим, џе нсв;| треснути, нем, ну св;\ трести, сем, су хсв; месо \ трљати , ам, ају нсв; ћлезду\ трнросати, ошем, ошу нсв;\ трнџати , ам нсв;\ т р т и т и , тим, т е нсв;| тумплати, ам, ају нсв;\ турити, рим, ре св;\ турпијати, ам, ају нсв;| ту т н у т и , нем, ну св;| туц ати , ам, ају нсв;| туц ати , ам, ају нсв; се\ ћорити, рим, ре нсв;| убадати, ам, ају нсв;| убаљ трати, ам, ају св;\ убацити, цим, це св;\ убијати, ам, ају нсв;\ убити, ијем, ију св;| убости, бодем, оду хсв;\ увалити, лим, ле св;\ увалити, лим, ле св; лудака\ увалити, лим, ле св; лудоја\уГнати, ам, ају св;| уГрадити, дим, де св;\ ударати, рам, рају нсв; пелцунГ| ударати, рам, рају нсв; ритлу \ ударити, рим, ре св; метак\ ударити, рим, ре св; Морзеа\ударити, рим, ре св; нитну\ударити, рим, ре св; пелцуГ\ ударити, рим, ре св; по бајсу \ударити, рим, ре св; по капслу\ ударити, рим, ре св; по минџи\ ударити, рим, ре св; по пички\ударити, рим, ре св; по тамбури\ ударити, рим, ре св; по цилиндру\ ударити, рим, ре св; по цифербалату\ ударити, рим, ре св; ритлу\ ударити, рим, ре св; чвоку\удомити, мим, ме св; скакача\удржи св;| удробити, бим, бе св;| укалупити, пим, пе св;\ укњижити, жим, же св;\ умочити, чим, че св; \упалити, лим, ле св;\усидрити, рим, ре св; чктар\ усрећити, ћим, ће св;\ усрећити, ћим, же св; своГ малог\утерати, ам, ају св;\утнути, нем, ну св;\ућерати, ам, ају св;| фазонирати, ам, ају нсв;| фајчити, чим, че нсв;\ факати , ам нсв;\ фиљтити, тим, т е нсв;| флекати, ам, ају нсв; 245

се| фљузшти, ам, ају нсв;\ фрљнути, нем, ну св;\ фрндати, ам, ају нсв;\ фрндити, дим, де нсв;| фтакнути, нем, ну св;\ ф терати , ам, ају нсв;\ фужнути, нем, ну св;\ фукати, ам, ају нсв;| фундати, ам, ају нсв;\ фунтити, тим, т е нсв;\ фурнути , нем, ну св;\ ф у тати , ам, ају нсв;\ хаисати, ишем, ишу нсв;| халакнути, нем, ну св;\ хапдисати, иљем, иљу нсв;\ хандрити, рим, ре нсв;\ харити, рим, ре нсв;\ хармоничити, чим, че нсв;| хебати, бем, бу нсв;\ хекпати, ам, ају нсв;\ хеф тати , ам, ају нсв;\ хобпати, ам, ају нсв;| хркати, ам, ају св;\ хркнути , нем, ну св;\ хркобутнути, нем, ну св;\ цвајцврковати, ујем, ују нсв;| цепати, ам, ају нсв;| цепнути, нем, ну св;\ цуцати , ам, ају нсв;\ чеврљугнути, нем, ну св;| черечити, чим, че нсв;| чешљати, ам, ају нсв;| чибучити, чим, че нсв;\ чијати, ам, ају нсв;\ чукати, ам, ају нсв;\ чукнути, нем, ну св;\ џарати , ам, ају нсв;| џинџати, ам, ају нсв;\ џиџибуџити, им нсв;| џукељисати, љем, љу нсв;| шајбати, ам, ају нсв; \ швалерисати , ишем, ишу ив+в; се | швасати, ам, ају нсв; \ шдврљуГнути , нем, ну св;\ шебечити, чим, че нсв;\ шебочити, чим, че нсв; \ шевати, ам, ају нсв;\ шевити, им нсв;| шевкати, ам, ају нсв;| шегебеделити, чим, че нсв;\ шепарчити, чим, че нсв;\ шибати, ам, ају нсв; | шибнути, нем, ну св;\ шивати, ам, ају нсв;| шикати, ам, ају нсв;\ шикнути, нем, ну св;\ шиљбочити , чим, че нсв;| шиљити, љим, ље нсв; | шиљнути, нем, ну св;\ шиљобочити, чим, че нсв;\ шиљобочити, чим, че нсв; се\ шити, ијем, ију нсв;| шишати, ам, ају нсв; \ шлајфати, ам, ају нсв;| шљиснути, нем, ну св;\ ш тамбиљати, ам, ају нсв;\ ш тем ати, ам, ају нсв;\ ш тепати, ам, ају нсв;\ ш тосати , ам, ају нсв;| штоснути, нем, ну св;\ ш трикати, ам, ају нсв;| шупчити, чим, че нсв;| шчамчити, чим, че нсв;| шчамчити, чим, че св; | шчврљнути, нем, ну св.

246

курац адут, а м;| алат, а м;\ аркан, а м;\ аркана, е ж;\ башрора, е ж;\ бајонет, а м;\ балави, а, о—; кретен, а # м;\ балави, а, о~; лудак, а # м;\ балавко, ам;\ балван, ам;\ Балтазар, а # м;\ бамбус, а м;| банана, е ж;\ Бартол, а м;\ батак, т к а м;\ батина, е ж;\ бимбо, е ж;\ блајзна, е ж;\ блањати, ам, ају нсв;\ бољет, и ж;\ борер, ам;\ будалаш, а # м;\ буздован, а м;\ бурола, е ж;\ буџа, е ф | виршл, а м;| виршла, е ж;\ Висимир, а # м; Међуногић, а # м;\ висимир, а м;\ водења, е ж;ј 1ата, е ж;\ Гитибас, а м;\ Главоња, е ж;| Глиста, е ж;\ Говеђи, а, е~; ноГа, е ж;\ Гудало, а с;\ Гуска, е ж;| дворски, а, о—; луда, е ж;| делеГат, а # м;\ дефлоратор, а м;\ Дигић, а м;\ дикан, а # м; \ дршка, е ж; од стомака\ дуГоврати, оГа м;| дуда, е ж; | злотвор, а м;\ змијоГлавац, а # м;\јаблан, а м;\ јеГуља, еж;\јоле, етам;\јолпаз, ам;\јомпекпињ, ам;\јорацкуњ, а м;| Јохан, а # м;\ Јохан, а # м; Себастијан, а # м;\ калауз, а м;\ кар, а +евм;\ кара, еж;\ карактер, ам;\ карамела, еж;\ кардан, ам ;| кари, ијам;| карина, еж;\ карон, ам;\ кврГа, ем;\ кевац, вца м;\ кибла, е ж;\ киленц, а м;\ кита, е ж;\ китара, е ж;\ китаћ, а м;| кифла, е ж;\ климпач, а м;| клин, а +ов м;\ клинац, нца # м;| клипан, а # м;| кључ, а +ев м;\ кобасица, еж;\ кокот, а # м;\ кокотан, а#м;\ колац, оцам;\ коњић, а# м ; Грбоњић, а #м;\ копље, е т а с;| краставац, вцам;| краставица, е ж;\ крекац, кца м;| кривак, а м;\ кур, а +ев м;\ кура, е м;\ кура, е ж;\ курак, рка м;| куро, ем;\ курцослав, а#м;\ лудак, а#м ;\ лула, еж;\ лулек, а м;| љубавни, а, о~; мишић, а м; \ мајмун, а # м;\ мајмун, а # м; Ђока, е м;\ мали, а, о~; прасе, е та н\ мали, ог # м;\ мали, оГа м;\ Маринко, а м;\ масликан, а м;\ масло, а с;\ мачор, а м;\ машка, е ж;| међубутни, а, о—; ландарало, а с;\ међуноГа, е ж;| мењач, а м; | метак, тка\ меца, е ж;\ мики, ија # м; \ мимпек, а м;\ мицало, а с;\ миши, ија # м;\ мишко, а # м;\ модри, а, о~; цвијет, а +ов м; | мој, оГа м;\ муљтикла, е ж;\ Непал, а м;\ пајсер, а м;\ 247

паламар, а м;\ паламур, а м;\ паприка, е ж;\ парљак, љка м;\ патак, т к а # м;\ патка, е ж;\ патрљак, љка м; \ патрњача, е ж;\ певац, вцам;| певче, е т а с ;| пендрек, ам;\ пенкало, ам;\ петељка, еж;\ пиздодер, а #м;\ пимпач, ам;\ пимпек, ам ; | пимпић, а # м;| пипирипи, ијам;| писак, скам;\ питон, а # м;\ пичкодер, а #м;| пиша, е ф \ пишало, а с;\ плајваз, ам;\ пола кила федер-меса у;| прикан, а м;\ прики, ија м;\ прст, а м;\ пуле, а с;\ пуљка, е ж;\ пумпица, е ж;| ракоњац, њца # м;\рацко, а м;\рацку, уа м;\ роГ, а +ов м;| рока, е м;\рока, е м; без ока\рокан, а #м;\рокица, е м;\ роко, е м;\ роле, е т а м;\ рудо, а с; \ручка, е ж;\ сабља, е ж;\ свој п;\ сврдао, дла м;\ скобаљ, а м;\ срамотњак, а м;\ српски, а, о—; кључ, а +ев м;\ Стојан, а м;\ стојко, а м;\ Стојко, а м;\ суџука, еж;\ таљак, ам;\ тело, а с;\ тлиникм;\ т л ’иникм;\ тлцањ, а м;| томпус, а м;\ топ, а +ов м;\ топовски, а, о~; цијев, а +ов м;| трећи, а, е—; ноГа, е ж;\ трећи, а, е—; прст, а м;\ трећи, а, е—; сиса, е ж;\ трола, е ж;\ ћевап, а м;\ ћевапчић, а м;ј ћила, е ж;| ћуна, е ж;\ фајфа, е ж;\ фалче, е т а м;\ фалкон, а м;\ фишек, а м;| француски, а, о—; кључ, а +ев м;\ фукало, а с;\ ханомаГ, а м;| хармоникаш, а # м;\ хаубица, е ж;\ хуј, а + ев м;\ цшара, е ж;| црево, а с;\ Црнац, нца # м;\ црнац, нца#м; \ чевап, ам;\ чешњак, а м;\ чик, а +ов м;| чук, а +ов м;\ чукало, а с;\ чупко, а м;\ џишискан, а #м;\ џиндов, а #м;\ џона, ем;\ џони, ијам;\ шевак, а м;| шевац, вца # м; \ шевчина, е ж; \ шлауф, а м;\ шмајсер, а м;\ шмрк, а +ов м; \ шпиц, а +ев м;\ шрафцшер, а м;| ш тап, а +ов м;| штофика, еж;\ шурка, еж;\ шуфнудл, а +овм. мудо бели, а, о~; бубреГ, а м;\ бијели, а, о~; бубреГ, а м;\јаје, а с;\јаје, е т а с; | јајце, а с;\ јајце, е т а с; \ кеса, е ж; | орах, а м;\ сладострасни, а, о~; куГлица, еж;\ ћеса, еж.

248

пичка банка, е ж;| бразда, е ж;| брана, е ж;\ брица, е ж;| бруца, е ж;| бубњача, е ж;| буфћа, е ж;\ бухтл, а м;\ верна, е ж;\ вочка, е ж;\ ври, а +ев м;\ врутак, т к а м;\ Гавранчина, е ж;\ Глонђа, е ж;\ Гонџа, е ж;\ Граба, е ж;\ Граха, е ж;\длакавица, е ж;\дотка, е ж;| ђанфа, е ж; | жеља, е ж;\ жемља, е ж;\ жлундра, е ж; \ жћенски, а, о—; пустиња, е ж;\ жуљ, а +ев м;\ жућа, е ж;| зврда, е ж;\ зевалица, еж;\ ианта, еж;\јама, е ж;\ јонџамињ, а м;\јочкапињ, а м; и јочкапињ, јочкепињ ж; | јочкицапињ, а м;\ јочкицапињ, јочкицепињ ж; | капа, е ж;\ кар-бунар, а м;\ каруља, е ж;\ кенда, е ж;| кламфа, е ж;\ кожа, е ж;\ кока, е ж; \ кокошка, е ж;\ лаки, а, о~; коњица, е ж;\ локот, а м;\ љерга, е ж;\ манда, е ж;\ маца, е ж;\ минџа, е ж; \ минџина, е ж;\ минџослава, е ж; | минџуља, е ж;| мица, е ж;\ Мицика, е ж;\ мјехур, а м;\ модри, а, о~; цвијет, а +овм; [моја, е ф| мука, еж;\ мука, еж;\муф, а +ов м;\мухоловка, еж;\ њеГра, еж;\ њезГа, еж;\ њерГа, еж;\ пару, перуж; \ пахуљача, е ж;\ пизда, е ж; | пиздић, а м; \ пиздуља, е ж; \ пиздурина, е ж;\ пика, е ж;| пипица, е ж;\ пићка, е ж;\ пићока, е ж; \ пица, е ж; | пицаћ, а#м;\ пицолин, а м;\ пицољак, љка м;\ пицулин, а м;\ пицулинчић, а # м; \ пицулинка, е ж; | пицуља, е ж; | пицуљак, љ а# м ;| пицуљан, ам;\ пицуљица, еж;\ пичак, ика#м;\ пичвајс, а м;\ пичић, а м; | пич’к, а +ов м;\ пичкица, е ж; \ пичкуљина, е ж;| пичока, е ж; | пичуљак, љка м;\ пичурина, е ж;\ пишаљка, е ж;| пишкица, е ж;\ пишуља, е ф \ поткова, е ж;| птичица, е ж;\ пукотина, е ж;\ пупчић, а м;\ пустиња, е ж;\ пућ, а м ;\рајтла, е ж;| рајуш, а м;\ рака, е ж;\ раље, а ф пл\ рана, е ж;\ риба, е ж;\ рибић, а м;\ рибица, е ж;\ розбиф, а м;\ рокља, е ж;\ ронра, е ж;\ ронџа, е ж;\рундуља, е ж;\ руно, а с;\ рупа, е ж; \рупишер, а м; | рупица, е ж;\ рупица, е ж;-умилница, е ж;\ своја п;\ сврдла, е ж;| септчики, а, о—;јам а, е ж;\ слинаркапа, е ж;\ слузавица, е 249

ж;| спузница, еж;\ слуњавица, еж;\ смоква, еж ;| смрдуља, еж;\ тамбура, е ж;\ торба, е ж;\ тракалица, е ж;\ тунел, а м;\убав, а, о~; работа, е ж;| фанфуља, е ж; | фша, е ж;\ флонра, е ж;\ флонца, е ж;\ фока, е ж;\ фрга, е ж;| фрула, е ж;\ фукица, е ж;\ фуџијама, е ж;\ хевина, е ж;| холцерица, е ж;| цана, е ж;| цапи, цепи ж; | цвеба, е ж;\ цревце, е т а с;\ црн, а, о~; љубичица, е ж;\ црни, а, о—; чавка, еж;\ чизма, еж;\ чкапи, икепиж;\ џамин, џеминж;| џерима, еж;\ шевкалица, е ж;\ шкембрег, ам;\ шкољка, е ж;| шкрабуљица, еж;\ шкуља, е ж;\ шкуљица, еж;\ шнаперица, еж;\ шодер, ам;\ шодер-Граба, еж;\ шоља, еж;\ штука, еж;\ шубара, еж;\ шума, еж. пишати бацити, цим, це св; пиш\ бурат, ам, ају св; се\ вецати, ам, ају нсв;\ визати, ам, ају нсв; се\ звиждати, дим, де нсв;\ зељкати, ам, ају нсв;\ извиждати, ам, ају св; се\ издојити, јим, је св; се\ ићи, идем, иду, иђ, иш ххсв; на минус два деци\ ишорати, ам, ају нсв; се\ мокрити, рим, ре нсв; \ мочати, ам, ају нсв;| пиш ат, ам, ају нсв;\ пишати, ам, ају нсв; се\ пишити, шим, ше нсв; | пишит, шим, ше нсв;\ пишкати, ам, ају нсв;\ пишкарати , ам, ају нсв;\ пишкити, ким, ке нсв;\ побањати, ам, ају св;\ побањити, њим, ње св;\ помочати, ам, ају св;ј попишкити, ким, ке св; се\ пошорати, ам, ају св; се\ правити, вим, ве нсв; пипи\ пустити, тим, т е св; воду на слободу\ пустити, тим, т е св; канаринцу воду\ пустити, тим, т е св; мулцу крв| пус ти ти , тим, т е св; певца\ пустити, тим, т е св; певцу крв | пустити, тим, т е св; пијевцу жилу | пустити, тим, т е св; пијевцу крв | пустити, тим, т е св; пијетлу крв | пустити, тим, т е св; сузу за Хитлера\ солирати, ам нсв;\ ћуборити, рим, ре нсв;\ ушорати, ам, ају в, | форсирати, ам, ају нсв; поток\ хи ти ти , тим, тесв; пишкеца\ шатипи, шампи, шајупи нсв; | шљевити, вим, ве нсв; \ шорати, ам нсв. 250

сиса амортизер, а м;\ балкон, а м;\ балон, а м;\ бацач, а м;\ виме, ена с;\ делтоид, а м;\ млечњак, а м;\ пудиш, а м;\ сика, е ж;\ синфа, е ж;\ сира, е ж;\ сифон, а м;\ тендер, а м;\ фонси, фонаси м;| хлеб, а +ов м;\ цеца, е ж;\ цика, е ж;\ цикица, е ж;\ цица, е ж;| чипса, е ж;\ штосдемф, а м; срати врцати, ам, ају нсв; мед\ дрискати, ам, ају нсв;\дристати, ам, ају нсв; | ђубрити, рим, ре нсв; \ засмрдети, дим, де св; \ засмрд(ј)ети, дим, де св;\ изасрати, серем, серу св;\ изасрати, серем, серу св; се\ искењати, ам, ају св;\ искењати, ам, ају св; се\ истрести, сем, су св; се | истроњати, ам, ају св; се\ какат, ам, ају нсв; | какат, ам, ају нсв; се\ какати, ам, ају нсв; | какити, ким, ке нсв;| кањати, ам, ају нсв;\ кењати, ам, ају нсв; | кењкати, ам, ају нсв;\ киповати, ујем, ују нсв;| л и та т, ам, ају нсв;\ литаШи, ам, ају нсв;\ покењати, ам, ају св; се\ порабтати, ам, ају св;| почкуљати, ам, ају св;\ продуљуШи, љим, ље св;\ серкати, ам, ају нсв; | слаГати, ажем, ажу нсв; љтрике\ срат, серем, серу нсв; | срати, серем, серу нсв; се | тисра, ремсе, русе нсв; \ Шронајти , ам, ају нсв;\ троњ ати, ам, ају нсв;| утрољати, ам, ају нсв; се | утроњ ати, ам, ају нсв; се \ ућутити, тим, т е св; \ чкуљати , ам, ају нсв;| чкуљити, љим, ље нсв. шупак алка, еж;\ алкица, еж;\ аналитичар, ам;\ аубаксе, еж;| ауспух, а м; | Гужичњак, ам;\ Гужњак, ам; | Гужњака, еж;\ Гужњи, а, е~; црево, а с;| Гузерњак, а м;\ Гузичњак, а м;\ дубара, е ж; | дуцки, ија м;\ ж утара, е ж;\ жутача, е ж;\ јозицаГуњ, а м;\ канал, а м;| канка, еж;| канкица, еж;\ пакшу, пакашу м;\рора, еж;\ централа, еж. 251

3.2 НАЈЧЕШЋИ ЕУФЕМИСТИЧКИ ЕКВИВААЕНТИ ЛЕКСЕМА ИЗ ОСНОВНОГ ФОНДА гузица/шупак: анус, дебело месо, задњица, позадина, стражњица, чмар

по/~ћсћо1т/аШап§/ћ!;/, до испитивања изворних говорника. У добијању грађе једног броја језика од изворних говорника кориштен је следећи упитник (овде умањен да би стао на страницу) уз усмено објашњење информатора да су тражени називи из сленга:

јаја: мошнице, мошње, тестиси јебати: водити љубав с, коитирати, копулирати, обљубити , оно, опојасати, полно опш тити, спавати с курац: мушка снаГа, мушки (с)полни орГан, мушко споловило, она ствар, оно, пенис, уд, удо, фалос, фалус пичка: ваГина, женски (с)полни орГан, женско споловило, она ствар, оно, стид

Уоиг ЕпдИбИ

Русскии

јегк оН, јаск

дрочитћ

5ћЈ1:, сгар

говно

а$5

жопа

з литвански: бићте мађарски: б姧 узбечки: кут дркати енглески: јегк о!Г, јаск о!Г, БеаС ов', \уапк немачки: тосћзеп латински: 1:епс1о француски: ђгашег, &1ге ге1и1ге, $е ра1исћег италијански: ри§пе«а, Гаг$1 ипа р1рка, 5аг$1 ипа $е§а шпански: ћасег$е ипа раја, тепеагбе1а, са$саг$е1а румунски (с молдавским): а ејаси1а руски: дрочитв член украјински: дракон1тв белоруски: драчицв пољски: Б1с §гисћ§ чешки: уућопИ; $1 словачки: опапоуаГ $а, ћопП’ бугарски: мастурбирам литвански: та$1:игћио1:1$ мађарски: ћок!7лк узбечки: кутак

255

јебати енглески: Гиск, зсге\\г, ђап§, бћа§ немачки: ћскеп, ђишзеп, гашше1п, у5§е1п латински: ГиШо француски: ђа18ег, зепуоуег, заи1;ег, соисћег италијански: бсораге, сћ1ауаге, ћссаге, е!:гаебсе шпански: &11аг, јос1ег румунски (с молдавским): а 1и1е руски: ебатв, трахтатв, п и л и т б ,тулитћ, сношатвсл украјински: ебатћ, трахати белоруски: ебатв пољски: јеђас, р1егс1о1ес чешки: бика! словачки: јеђаР, 1гка1’, ргеГаћоуа!’ бугарски: чукам литвански: рГбИ мађарски: ћабгш узбечки: сикдим

руски: хуи, член украјински: хуи белоруски: хуи пољски: сћиј, кшаб чешки: сигак словачки: сћиј, коко1, ки1:аб бугарски: кур мађарски: 1абг литвански: ђГђГз узбечки: Ј^утађ: муда

енглески: соск, рпск, сћск, рескег, гос1, бћаД, рогк, ргоп§> \ућап§ немачки: бсћ\уапг, Нашшег, РГшре1 латински: теп1и1а француски: §оигсНп, 1п^ие, ђНе, ^иеие, поеис!, сћто1бе италијански: сагго, гшшсМа, иссеИо шпански: гађо, ро11а, пађо, ркћа, т1п§а, уег§а, рШ1а, етрјпас1о румунски (с молдавским):ри1а

енглески: ђа11з, кпаскегб, пШб, ђо11оскз, тагђек немачки: ЕГег, Кћскег латински: 1:ез1:1си1иб француски: соиШеб, јоуеибеб, уа1беибез, гоиреИеб, §ге1о1:б, ђопђопб италијански: ра11е, со§Ноп1 шпански: сојопеб, ћиеуоб, ре1о1аб, ђо1аб румунски (с молдавским): соа1е руски: лица, мудл, лдра украјински: лица белоруски: лица, мудл, лдра пољски: јаја чешки: кои1е бугарски: лица, ташаци словачки: уајса мађарски: 1ојаба1 литвански: к1аиб1аГ узбечки: тошок

256

257

курац

пичка енглески: сип!, риббу немачки: бсћШг латински: сиппиб француски: соп италијански: ћса, ћ§а шпански: сопо румунски (с молдавским): р1г