Razvoj i primena GIS tehnologija u Srbiji

UNIVERZITET SINGIDUNUM Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Beograd

GIS tehnologije Seminarski rad

Razvoj i primena GIS-a u Srbiji profesor: dr. Boris Vakanjac asistent: Vojkan Dimitrijević

studenti: Ivana Popović 65/2008 Marko Marijanović 83/2007 Dušan Lajtinović 4/2007 Beograd 01.06.2010.

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Sadržaj 1. Apstrakt

2

2. Uvod 2.1 Definicija GIS-a 2.2 Kada se GIS pojavio u svetu? 2.3 Ko sve koristi GIS? 2.4 Kako radi GIS?

3 3 3 4 4

3. Primena GIS-a u Beogradu i Srbiji 3.1 Projekti koji su urađeni ili ugovoreni u digitalnoj formi i prema GIS modelu do danas na teritoriji grada Beograda 3.2 Razvoj GIS-a na teritoriji grada Beograda u domenu zaštite i unapređenja sistema zelenih površina 3.3 Upotreba GIS-a u Ministarstvu unutrašnjih poslova 3.4 GIS u lokalnoj samoupravi 3.5 Turizam Zlatibora i Zlatara 3.6 Primer primene GIS-a za razvoj telekomunikacione mreže 3.7 Geografski informacioni sistem (gis) – uloga i značaj implementacije u nacionalnom parku Đerdap 3.8 Korišćenje GIS-a kao deo višesistemskih metoda

4 5 6 7 8 13 16 18 19

4. Zaključak

19

Literatura

20

2

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

1. Apstrakt GIS ( Geografski informacioni sistem) nastaje početkom 60tih godina prošlog veka kao rezultat potrebe za što lakšim prikupljanjem, pakovanjem, integrisanjem, rukovanjem i analizom u prikazivanju podataka vezanih za poziciju na Zemljinoj površini. Ovaj kompjuterski sistem je imao najači uticaj na razvoj i sagledavanje geografije kao discipline. On može da uključi fizičke, biološke, demografske, kulturne ili ekonomske podatke i time predstavlja dragocenu alatku i u prirodnim i u društvenim naukama, kao i u oblasti poslovanja i planiranja. GIS se koristi tako što se prikupljeni podaci o prostoru smeštaju u formi digitalnih karata predstavljenih kao niz različitih tematskih slojeva. Ove karte se slikovito predstavljaju kao niz klasičnih planova nacrtanim na providnim folijama pri čemu svaka od njih sadrži samo određene vrste informacije (npr. mreža puteva, vodovodna mreža, elektro mreža, gasna mreža, kanalizaciona mreža,...) i zatim se preklopaju. Svaka tačka na karti, kojoj se može pridružiti kordinata, sadrži skup različitih podataka koji su smeštaju u tabele. Ovaj sistem mogu koristiti sve grane privrede, društveni sektori, institucije i preduzeća koja se na bilo koji način bave prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata: urbanizam i građevinsko zemljište, putna i železnička mreža, vodovod i kanalizacija, toplovod, elektro i gasna distribucija, telekom, zelenilo, poljoprivreda i šumarstvo, sektori zaštite od nepogoda...

Ključne reči: GIS, primena, baza podataka, digitalizacija, telekomunikacije...

3

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

2. Uvod Geografski Informacioni Sistem (GIS) predstavlja skup softvera, hardvera i baza podataka, koji pruža mogućnost upravljanja prostornim podacima, odnosno to je sistem koji je sposoban za integrisanje, čuvanje, uređivanje, analiziranje i prikazivanje prostornih informacija koje omogućavaju donošenje važnih odluka. GIS treba da poseduje sledeće osobine:  da daje odgovore na pitanja, interaktivno - u realnom vremenu.  da ima sposobnost razvoja i nadgradnje  pravovremenost i relevantnost  jednostavnost i pristupačnost koncepcije Osnovu informacionog sistema čini baza podataka, koja predstavlja fundamentalnu, stabilnu, sporo promenljivu karakteristiku sistema, objekte u sistemu i njihove međusobne veze. Ukoliko baza podataka predstavlja dobar model stanja realnog sistema i ukoliko programi za održavanje dobro modeliraju dejstvo ulaza na njegovo stanje, biće moguće dobiti bilo koju informaciju potrebnu za adekvatnim upravljanjem sistemom. Time se u značajnoj meri zaobilazi ključni problem u konvencionalnom pristupu razvoja IS - specifikacija zahteva za informacijama.

2.1 Definicija GIS-a Kompjuterski sistem za prikupljanje, pakovanje, integrisanje, rukovanje, analizu u prikazivanje podataka vezanih za poziciju na Zemljinoj površini.

2.2 Kada se GIS pojavio u svetu? GIS počinje da se razvija šezdesetih godina prošlog veka (u današnjem smislu reči) i to prvenstveno u javnom sektoru, a snažan razvoj GIS-industrije dešava se 1970-tih i 1980-tih u čemu su prednjačile SAD. Mada je tokom poslednje dve decenije, GIS je imao najači uticaj na razvoj i sagledavanje geografije kao discipline, on može da uključi fizičke, biološke, demografske, kulturne ili ekonomske podatke i time predstavlja dragocenu alatku u i prirodnim, medicinskim, tehničkim i društvenim naukama, kao i u oblasti poslovanja i planiranja. Primera radi, lekari su "prepoznali" GIS kao alatku veoma korisnu za istraživanje epidemioloških bolesti. Ipak, najdosledniji pokretači kontinuiranog razvoja ove oblasti su pomorci. 4

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Kao najveća kočnica razvoja GIS-a jeste visok zahtev koji ova tehnologija postavlja pred korisnike u smislu obučenosti, pa je u svetu upravo u toku "drugi talas" razvoja GIS-a kao desktop softvera za ne-tehničke korisnike.

2.3 Ko sve koristi GIS? Mogu ga koristiti sve grane privrede, društveni sektori, institucije i preduzeća koja se na bilo koji način bave prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata: urbanizam i građevinsko zemljište, putna i železnička mreža, vodovod i kanalizacija, toplovod, elektro i gasna distribucija, telekom, zelenilo, poljoprivreda i šumarstvo, sektori zaštite od nepogoda,...

2.4 Kako radi GIS? Podaci o prostoru smeštaju se u formi digitalnih karata predstavljenih kao niz različitih tematskih slojeva. Ove karte se slikovito predstavljaju kao niz klasičnih planova nacrtanim na providnim folijama pri čemu svaka od njih sadrži samo određene vrste informacije (npr. mreža puteva, vodovodna mreža, elektro mreža, gasna mreža, kanalizaciona mreža,...) i zatim se preklopaju. Svaka tačka na karti, kojoj se može pridružiti kordinata, sadrži skup različitih podataka koji su smeštaju u tabele.

3. Primena GIS-a u Beogradu i Srbiji U okviru priprema za izradu Generalnog urbanističkog plana Beograda (Zavod za planiranje grada Beograda, 1987.), krajem '80.-tih godina prošlog veka započeto je formiranje baze podataka o Beogradu. U pripremnoj fazi izrade Plana započeto je prikupljanje i unos podataka o prostoru Beograda u digitalnom obliku iz svih institucija koje su i inače uključene u izradu ove vrste planova. Prikupljani su podaci o geodetskim podlogama u različitim razmerama i iz različitih perioda, statistički podaci na nivou administrativnih prostornih jedinica tada popisnih krugova, podaci o prirodnim karakteristikama, podaci o vlasnicima motornih vozila itd. U narednom periodu sa usavršavanjem tehnologije, gradske i republičke institucije su sukcesivno prelazile na digitalno skladištenje podataka, tako da se za GP Beograda 2021, koji je rađen u periodu od 2000. do 2003. godine, jedan deo podataka već nalazi u bazi.

5

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Po usvajanju GP Beograda 2021, Urbanistički zavod je pristupio digitalnoj konverziji planova iz analognog oblika, što se može videti na sajtu Urbanističkog zavoda (www.urbel.com).

3.1 Projekti koji su urađeni ili ugovoreni u digitalnoj formi i prema GIS modelu do danas na teritoriji grada Beograda: 1. Priprema sadržaja i programa za izradu GIS-a zelenih površina Beograda i

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

1

Priprema sadržaja i definisanje postupka za kartiranje bitopa Beograda (period izrade decembar 2003. - decembar 2004.) Investitor: Sekretarijat za zaštitu životne sredine Kartiranje i vrednovanje biotopa Beograda (period izrade septembar 2005. avgust 2007.) Investitor: Sekretarijat za zaštitu životne sredine U izradi je Projekat "Uspostavljanje GIS-a biotopa Beograda" koji ima za cilj da jasno i precizno definiše procedure i način upotrebe i ažuriranja GIS-a biotopa Beograda (rezultat 3. faze Projekta "Zelena regulativa Beograda"), i to sa pravnog, organizacionog i tehničko-tehnološkog aspekta. Investitor: Sekretarijat za zaštitu životne sredine Registar usvojenih i potvrđenih Urbanističkih projekata za period od 13.05.2003. do 31.12.2008. godine. Investitor: Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Registar važećih planova (u izradi je I faza, a za narednu godinu je planirana II faza) Investitor: Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Registar postojeće geološke dokumentacije (Geol-Baza). Urađene su dve faze, u izradi je treća, a za sledeću godinu planirana je i četvrta faza. Investitor: Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Analiza stanja i praćenja aktivnosti na realizaciji planskih dokumenata koja se odnose na primarnu saobraćajnu mrežu Beograda Investitor: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Predlog zaključka o potpisivanju Protokola o poslovno-tehničkoj saradnji između grada Beograda - Gradske uprave i JUP Urbanističkog zavoda Beograda Investitor: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda 1

Urbanistički zavod Beograda - INFO 26/2009 Autor: Mitrović M.

6

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

3.2 Razvoj GIS-a na teritoriji grada Beograda u domenu zaštite i unapređenja sistema zelenih površina Razmatrajući stanje i perspektivu razvoja zelenih površina Beograda, a u funkciji planskog sagledavanja i sprovođenja Generalnog plana 2021, ustanovljeno je da Beograd nema precizno definisanu strategiju razvoja sistema zelenih površina grada, politiku finansiranja istih, kao ni adekvatnu zakonsku regulativu i doslednu primenu postojećih zakona u ovoj oblasti. "Na osnovu navedenoga, zauzet je stav da treba pripremiti određene informacione osnove i izvršiti reviziju odgovarajućih dokumenata kojima se reguliše zaštita i unapređenje sistema zelenih površina Beograda. Ovakav stav podržan je od strane Gradske uprave, te je decembra 2002. godine, Izvršni odbor Skupštine grada doneo je odluku o izradi Projekta "Zelena regulativa Beograda". Dugoročni cilj izrade ovog Projekta jeste uspostavljanje pravila u procesu upravljanja sistemom zelenih površina Beograda, odnosno definisanje mera, standarda i uslova za zaštitu, planiranje, podizanje, uređenje i održavanje zelenih površina. Izrada Projekta "Zelena regulativa Beograda" planirana je kroz četiri faze rada. Drugom i trećom fazom Projekta obuhvaćene su aktivnosti vezane za razvoj GIS-a." 2

Slika 1. Primer registracije broja pojedinih vrsta vegetacije Izvor: Urbanistički zavod Beograda - INFO 26/2009

3.3 Upotreba GIS-a u Ministarstvu unutrašnjih poslova

2

Urbanistički zavod Beograda - INFO 26/2009 autori: Teofilović A., Čavić K. 7

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

GIS tehnologija se postepeno razvija već dve godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Do sada je nabavljen najmoderniji softver firme ESRI za veb okruženje, razvijene su dve GIS aplikacije namenjene policiji koje pokrivaju teritoriju Beograda, kao i celokupnu teritoriju Republike Srbije. Ovaj značajno će unaprediti rad policije u borbi protiv kriminala. Takođe, GIS će poslužiti i za bolju zaštitu građana od požara, prirodnih nepogoda i ekoloških katastrofa. "GIS je zasnovan na upotrebi digitalizovanih mapa sa bazama podataka. Njegova podloga su digitalizovane, kompjuterske mape sačinjene na osnovu avionskih snimaka. Tim mapama pridodate su baze podataka za ulice, mesne zajednice, blokove, opštine, gradove, saobraćajnice i druge objekte. Novi GIS je otvorio neslućene mogućnosti i u drugim vidovima života i rada. Primena nove tehnologije i stvaranje svestrane baze podataka za Srbiju unaprediće rad drugih javnih službi, ali će i efikasno da odgovori na potrebe privrede, poljoprivrede, šumarstva, građevinarstva, energetike, elektroprivrede, urbanizma, saobraćaja, telekomunikacija, zdravstva... Uloga GIS-a je da pre svega obezbedi veću brzinu i efikasnost prilikom intervencija policije, od opšte nadležnosti do kriminalističke, protivpožarne i saobraćajne policije. Uz tačan položaj moguće je koordinisati rad ljudi na terenu prilikom potere za izvršiocima krivičnih dela, pravovremeno reagovati u slučaju izgreda na stadionima i njihovoj okolini, a vatrogasci će moći brže da stižu na mesto požara. Ovo je samo jedan od načina primene ovog sistema. U slučajevima zemljotresa, poplava, odrona, lavina, većih požara i drugih elementarnih nepogoda i tehničkih nesreća bilo bi omogućena brža i bolja akcija i koordinacija svih nadležnih službi. GIS će otvoriti i mogućnost nalaženja najkraćeg i najbržeg prilaza spasilačkim timovima mestu nesreće. Razvoj ovog sistema omogućava i efikasnije predviđanje događaja koji mogu ugroziti život i imovinu ljudi".3

http://arhiva.elitesecurity.org/t64681-Geografski-informativni-sistem-GIS Autor: Dušan Telesković 33

8

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

3.4 GIS u lokalnoj samoupravi Danas su u svetu informaciona i komunikaciona tehnologija (ICT) postale sve dominantnije u svim sektorima, bilo da je u pitanju privatni biznis, državna administracija ili nauka, značaj Geografskih Informacionih Sistema (GIS) za efikasno upravljanje u lokalnim samoupravama u Srbiji postaje sve očigledniji. Veliki obim poslova planiranja i administrativnih zadataka u lokalnim samoupravama se oslanja na prostorne podatke. GIS je veoma efikasan instrument za modernu administraciju odeljenja koja se bave prostornim podacima i postao je ne samo cenjen, već i neophodan alat za unapređenje administracije vezane za zemljište i izgradnju. Primena GIS-a u lokalnim samoupravama u Srbiji nije novost. Međutim, često pojedina odeljenja iste opštine odnosno grada razvijaju sopstveni informacioni sistem radi zadovoljenja sopstvenih radnih procedura, ali ne koordiniraju te sisteme sa ostalim odeljenjima. Osim toga, mnoge lokalne samouprave u Srbiji razvijaju GIS sisteme bez strategije usaglašavanja, koncepta i koordinacije. "U cilju podrške strategijskom i koordinisanom pristupu razvoja GIS-a u srpskim gradovima i opštinama, projekat bilateralne saradnje "Upravljanje zemljištem / Katastar u Srbiji" je sproveo inicijativu razvoja i publikovanja priručnika na ovu temu. Ta odluka je potvrđena opštim dogovorom tokom nacionalne GIS konferencije održane u Beogradu, septembra 2005". 4 Iako je bilo moguće koristiti vredna iskustva sakupljena tokom razvoja nemačkog "Priručnika za implementaciju GIS-a", publikovanog od strane "Okruglog stola za GIS", pod inicijativom Tehničkog Univerziteta u Minhenu i bavarskog Ministarstva finansija, bilo je veoma važno pripremiti i razviti ovaj priručnik u bliskoj saradnji sa srpskim pilot gradovima Kragujevac, Niš, Sombor, Subotica i Valjevo kao i sa drugim opštinama koje su razmenjivale znanje. Na nivou lokalne samouprave skoro 80% svih informacija, zadataka i odluka su direktno ili indirektno u vezi sa prostornim podacima. U okviru procesa decentralizacije, lokalne samouprave u Srbiji se sve više menjaju u uslužna i upravna preduzeća koja su na usluzi svojim korisnicima. Zahtevi i očekivanja koje u odnosu na lokalne samouprave u Srbiji iznose građani, ali i privreda i politika, su sve veći. Primena GIS-a može da bude način da se pomogne ispunjenje tih očekivanja. Kako su prostorne informacije u mnogim lokalnim samoupravama razbacane po raznim upravama i drugim lokalnim i republičkim organima i institucijama, razmena podataka je teška i vrlo skupa. Mnogi podaci koji se tiču nekretnina i imovine su zastareli i dostupni isključivo u analognom obliku. GIS pruža mogućnost da se čuvaju i skladište podaci, mape i alfanumerički podaci, ali u digitalnom obliku koji nadležnim organima daje mogućnost da razmenu podataka obave mnogo brže i lakše, pa čak i preko interneta. 4

SKGO – Stalna konferencija gradova i vlasti, Nacionalna asocijacija lokalnih vlasti - 2008

9

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Pored toga, GIS podaci moraju da se čuvaju na standardizovan način tako da podaci dobijeni od neke druge institucije ne moraju da budu transformisani pre upotrebe. Kada su u digitalnom obliku, podaci se mogu mnogo lakše kombinovati, odnosno razni slojevi ili tipovi osobina koji sadrže podatke dostavljene iz različitih institucija mogu da se prikažu objedinjeni - a to znači da se odluke koje zavise od takvih podataka mogu mnogo brže doneti. Pored toga, pozivanje i ažuriranje podataka može se obavljati uz mnogo manje napora. Sve te činjenice omogućavaju da se u lokalnim samoupravama i obrada svakodnevnih zadataka i pružanje usluga korisnicima obavlja mnogo brže, a samim tim je i efikasnost rada lokalne samouprave veća. Načelno, GIS pruža širok opseg raznih primena. To pre svega znači, da je od koristi u svakoj instituciji koja se bavi prostornim podacima, među koje spadaju lokalne samouprave, komunalna preduzeća, turističke informacije, šumarstvo i mnoge druge. GIS se može koristiti za organizovanje i upravljanje resursima koji su vezani za prostor, planiranje i prostorni razvoj.

Slika 2.Razne primene GIS-a Izvor: PROSTOR – list prostornih planera i studenata prostornog planiranja, izdanje broj 17, Decemar 2009

Osnovne primene GIS-a u lokalnoj samoupravi oslanjaju se na Katastar nepokretnosti i Katastar vodova, a služe za planiranje korišćenja zemljišta i razvoja jedinica lokalne samouprave. Katastar nepokretnosti osniva i održava Republički geodetski zavod. Katastar nepokrenosti sadrži neophodne informacije o katastarskim parcelama, objektima i delovima objekata (prostorne podatke, površinu, namenu, spratnost, kućni broj i dr.). Takođe, sadrži podatke o nosiocima prava na ovim nepokretnostima i eventualnim teretima (hipoteke, službenosti i sl.). Promene u prostornim podacima nepokretnosti (deoba parcele, izgradnja ili uklanjanje 10

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

objekta i sl.) i promene vlasništva nad nepokretnostima (rešenja, odluka suda, ugovori i sl.) vode se u katastru nepokretnosti. Kako je veliki broj transakcija povezan sa nekretninama, ažurirani zvanični podaci su od ogromne važnosti. Katastar vodova pomaže kod organizovanja elemenata infrastrukture, za vodovodnu, kanalizacionu i drenažnu, toplovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu i gasovodnu mrežu. Na planu katastra vodova prikazani su podzemni i nadzemni vodovi sa uređajima koji omogućavaju funkcionisanje sistema (okna, komore, pumpe i drugi objekti). Kao atributi prostornih podataka prikazuju se kote, materijal, dimenzije cevi, napon, kapacitet i slične karakteristike. Prikupljeni podaci o vodovima prikazuju se grafički, numerički i opisno. Republički geodetski zavod nadležan je za osnivanje i održavanje katastra vodova. Kada se postave specijalni alati može se, na primer, za samo nekoliko minuta izračunati optimalna pozicija i potrebni materijala za nov priključak na cevovod, što bi bez pomoći GIS-a potrajalo bar nekoliko dana. Oblast urbanizma i planiranja namene zemljišta pruža niz mogućnosti za upotrebu GIS aplikacija, kao na primer za prostorni plan jedinice lokalne samouprave, za generalni plan, detaljni regulacioni plan i drugo. Prikaz različitih urbanih zona (stambenih, industrijskih, javne građevine, zeleni pojas) daje korisniku mogućnost da lako i brzo pravi i ažurira mape.

Slika 3.1 Generalni plan Subotice Izvor: Lokalna uprava Subotice, 2007.

Slika 3.2 Generalni plan Subotice sa parcelama Izvor: Lokalna uprava Subotice, 2007.

Pored tipičnih primena GIS-a, koje se odnose na svakodnevne aktivnosti, dobro razrađen geografski informacioni sistem nudi i druge opcije u polju pružanja usluga. Kao primer možemo navesti, organizaciju parcela na grobljima, provere putne mreže, održavanje i razvijanje putnih mreža tako da se spreče saobraćajne gužve. U planiranju lokalnih rekreativnih područja, potrebe za zelenim površinama i parkovima se mogu analizirati, a katastar vegetacijskog pokrivača voditi u kompjuterizovanom tj.digitalnom formatu. "U oblasti turizma, mogu se razraditi mreže staza i ruta, a mogu se bolje voditi i znameniti turistički lokaliteti, odnosno turistička infrastruktura. Čak se i uticaj izbora ili ispitivanja 11

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

javnog mnjenja na političke teme može lako predstaviti pomoću GIS-a. Uz sve to, dobro razvijen GIS može da bude i izvor dodatnih prihoda za lokalnu samoupravu. Svaka vrsta podataka uneta u GIS lokalne samouprave, može se lako kombinovati sa novoprikupljenim podacima ili unosima koji pristignu iz drugih institucija. Stoga, moguće je vršiti razne analize u zavisnosti od zahteva, a rezultati se mogu prodavati zainteresovanim klijentima. Na primer, potencijalni investitor koji traži novu lokaciju za svoju kompaniju može biti zainteresovan za slobodne parcele koje su dobro povezane, koje imaju odgovarajuću površinu i koje nisu obuhvaćene budućim planom. Koristi koje se javljaju uvođenjem lokalnog GIS-a mogu se sažeti u sedam kategorija:  usluge građanstvu - uvid u geodetske podloge, informacije o urbanističkim i prostornim planovima  dozvole - brži i jednostavniji proces davanja dozvola  ocena poreza - pravičan i efikasniji postupak obračuna i naplate poreza i taksi  efikasnost uprave - bolja razmena informacija između upravnih organa  prostorno i urbanističko planiranje – efikasnija upotreba i kontrola nepokretne imovine  privredni i industrijski razvoj - brža obrada upita koje dostavljaju investitori  legalizacija - ubrzani proces legalizacije i stvaranje katastara u nadležnosti lokalne zajednice (javne rasvete, lokalnih puteva i ulica, urbane opreme itd.)"5 Što se tiče obrazovanja u oblasti GIS-a, predavanja se izvode na nekoliko fakulteta:  katedra za Geodeziju na Građevinskom fakultetu u Beogradu,  TEMPUS centar u Novom Sadu,  Geografski fakuletet u Beogradu i Novom Sadu,  Šumarski fakultet u Beogradu,  Geoekonomski fakultet u Beogradu,  Elektronski fakultet u Nišu i  Fakultet za primenjenu ekologiju – Futura. Informacione tehnologije i turizam su među 5 najveća motivatora današnje globalne ekonomije. Da bi se zadovoljili zahtevi turista za sve većom potrebom za informacijama neophodno je da se sakupljaju podaci sa što više dostupnih mesta. Turisti su često suočeni i sa problemom različitih informacija dostupnih na internetu. Rešenje ovih problema je korišćenje mapa za prikazivanje informacija na efikasan način. Karte su prirodni način za prikazivanje i obeležavanje informacija vezanih za turizam. GIS je obalst koja brzo napreduje i širi se, na taj način omogućava stavranje novih aplikacija kojima se rukovde i koriste geografske informacije u kombinaciji sa drugim medijima. U turizmu GIS se koristi da bi obezbedio:  Digitalnu mapu koja je osnova štampane mape PROSTOR – list prostornih planera i studenata prostornog planiranja, izdanje broj 17, GIS – Prostorno planiranje – Lokalna uprava, autor: Radović M., Decemar 2009 5

12

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

   

Digitalne podatke za internet kartiranje Digitalne podatke za mobilno kartiranje Karte atrakcija Internet sajt sa interaktivnim kartiranjem

Planiranje u turizmu podrazumevaju integrisano planiranje atrakcija (prirodnih, kulturnih, ljudskom rukom napravljenih), servisa (akomodacije, restorani, prodavnice, informacije za posetioce, menjačnice, poštanske i medicinske usluge), i objekte za transport (infrastruktura materijala i prevozne usluge). Planiranje u turizmu, takođe, zahteva puno sakupljanja i procesiranja prostornih informacija, jer bi sve lokacije i njihovi odnosi trebalo da su definisani i analizirani u prostornom kontesktu. U ovu svrhu GIS može opisati i indentifikovati elemente turističke infrastrukture geometrijski, tematski i topološki. Procedura koja prati razvitak prostorne baze podataka uključuje:  Dobijanje geografske karte koja pokriva određeni region  Konverzija štampane karte u digitalnu kartu  Kreiranje topologije da bi se napravili odnosi između pojmova na karti  Transformacija u kordinate stavrnog sveta Da bi se napravila turistička karta vektorski grafički oblici (putevi sastavljeni od pravih i krivih linija), tekstulane informacije, i slike moraju biti integrisani u celinu. Svaki objekat je dodeljen tematskom lejeru. Svaki lejer sadrži srodne objekte kao što su putevi, zgrade ili rečne kanale. Informacije vezane za atribute za razne objekte u turizmu koji su skupljeni iz različitih izvora se mogu povezati za svoje prostorne objekte. Ovo uključuje sledeće korake:  Kompilacija i dodavanje tekstulanih informacija za lokacije objekata u tabelama  Razvoj i dodavanje slika tekstualnim oznakama  Linkovanje slika za lokaciju objekata koje opisuju  Audio zapis za neke određene objekte koji su digitalno snimljeni povezati za objekte lokacije koje opisuju Link na objekat na karti bi prikazao sliku kombinovanu sa tekstom kao dodatak audio zapisu koji objašnjava dati objekat. Audio zapis bi sadržao kratku istoriju objekta i šta bi posetilac mogao da očekuje od posete. Tematsko kartiranje se koristi da bi integrisalo turističke informacije (simbol objekta koji bi pretstavljao tip objekta, ime objekta, kategoriju hotela, link internet strane datog objekta) i GIS podatke radi izrade turističkih karata.

3.5 Turizam Zlatibora i Zlatara

13

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Uspeh turizma u bilo kojoj zemlji ovisi o mogućnosti zemlje da uspešno razvije, upravlja i promoviše turističke objekte i aktivnosti u toj zemlji. Većina zemalja u razvoju zavisi od turizma za njihov ekonomski rast i diverzitet. U Srbiji, vlasti zadužene za turizam konstantno sakupljaju podatke o objektima bitnim za turizam. Zbog informacija koje se nalaze na raznim mestima, neke u paprinom obliku, neke u digitalnom, obično je potrebno mnogo vremena da bi se odgovorilo na zahtev klijenta. GIS omogućava integrisanje informacije, i može biti od velike pomoći u ovakvim slučajevima za celu Srbiju. Hoteli i najbitnije lokacije Zlatibora (Čajetina) i Zlatara (Nova Varoš) su razmatrane i prebačene u sistem. GIS je direktno povezan sa kreiranjem kartografskih lejera i podataka o prostoru i antropogenim objektima, upotrebi zemljišta i zonama raznih stepena ekološke zaštite. GIS je korišćen kao analitičko oruđe za utvrđivanje položaja i gustine turističkih objekata u ovim oblastima, kao i njihovih karakteristika, kao što su tip, ime, kvalitet.

Slika 4.1 Opštinske granice i putevi Zlatibora i Zlatara (Čajetina i Nova Varoš) Izvor:The application of GIS and its components in tourisam, Jul 2007 Autor: Verka Jovanović

14

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 4.2 Hoteli i restorani na Zlataru Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanović

Slika 4.3 Zlatiborske i Zlatarske destinacije (jezera, vidikovci, ski staze...) Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanović

Slika 4.4. Atraktivne turističke destinacije na Zlataru (3A, 3B, 4A, 4B) Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanović

15

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 5. Atraktivne turističke destinacije na Zlataru sa linkovima za fotografije pojedinih lokaliteta.

Kao što se vidi na prethodnoj slici, koristeći razne programe i GIS tehnologiju, moguće je povezati fotografiju sa tackom na karti u digitalnom formatu, tako da kada neko na interaktivan nacin koristi kartu na kompjuteru, može prelaskom miša preko određene tačke videti i fotografiju sa lokaliteta koji ta tačka na karti predstavlja. GIS je naručito pogodan za planiranje i pozicioniranje lokacija za ski staze, koje moraju biti van zaštićenih oblasti. Rezultat se dobija preklapanjem tematskih karti, planiranjem i definisanjem lokacija koje su planirane za razvitak turističke industrije. GIS je dobar alat za sakupljanje, analizu, modelovanje i vizuelnu prezentaciju turističkih podataka.

16

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 6. Određivanje lokacija za ski staze korišćenjem preklapanja slojeva zaštićenih prostora i mogućih lokacija za staze Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanović

3.6 Primer primene GIS-a za razvoj telekomunikacione mreže GIS alati mogu da se koriste za planiranje kablovske, bežične (WiMAX) i kombinovane pristupne mreže. GIS alati za planiranje kablovskog pristupa (Inova TeleCAD GIS) i GIS alati za radio planiranje (Hexagon NIR) u sprezi se mogu iskoristiti za procenu potreba za telefonskim priključcima, planiranje topologije kablovske mreže, izbor lokacija baznih stanica za bežično rešenje, dobijanje raspodele modulacija po korisnicima za proračun kapaciteta kod bežičnog rešenja, kombinovanje dva pristupa i planiranje dinamike izgradnje, što predstavlja uvod u odgovarajuću tehnoekonomsku analizu i izbor najoptimalnijeg rešenja sa stanovišta mogućnosti realizacije, isplativosti i brzine izgradnje. U beogradskom naselju Kaluđerica već godinama nije rešeno pitanje telefonskih priključaka. Naselje beleži izuzetan demografski rast, međutim zbog nedostatka urbanističkih dozvola, uvodjenje klasične telefonske kablovske mreže nije moguće. Bežične tehnologije se javljaju kao mogućnost rešavanja problema, premda i ovaj pristup ima svoja ograničenja po pitanju kapaciteta odnosno dozvola za odgovarajući broj radiofrekvencija. GIS alati su u ovom slučaju korišćeni za planiranje kablovskog pristupa i za radio planiranje i mogu se zajedno iskoristiti za iznalaženje optimalnog, fleksibilnog rešenja za jedno ovakvo područje.

17

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Uz pomoć GIS alata obezbeđuje se mogućnost procene broja i rasporeda potencijalnih korisnika i pravljenja idejnog rešenja mreže, čime može da se oceni isplativost i izvodljivost. Za procenu broja pretplatnika korišćeni su dostupni podaci iz baze podataka Telekoma, geodetske podloge, ortofoto snimci i vektorizovani objekti. Uvođenjem GIS alata ostvaren je značajan pomak u planiranju i projektovanju klasične kablovske pristupne mreže. Ulazak bežičnih tehnologija u ovaj segment mreže otvorio je mogućnost kombinovanja dva pristupa. GIS funkcionalnosti softvera za radio planiranje zajedno sa GIS alatima za planiranje kablovskog pristupa pružaju mogućnost da se za zadato ciljno područje u kratkom roku sagledaju različite varijante rešenja i odabere optimalna. GIS baze dva softvera (AutoDesk Map i MapInfo) imaju specifične funkcionalnosti, koje se međusobno dopunjuju. Poligoni granica preciznije se definišu CAD alatima, ali je selekcija po poligonu brža u MapInfu. Prikaz tačaka u CAD-u je prilično siromašan, dok MapInfo pruža bogatije mogućnosti grafičkog prikaza - veći skup simbola i brže označavanje. U TeleCAD GIS Telekoma Srbija se tačke i objekti mogu uvoziti u nacionalnom georeferentnom sistemu, dok MapInfo pruža mogućnost preklapanja slojeva uvezenih u različitim projekcijama i pretvaranje koordinata. Projekti koji se trenutno rade u Srbiji sa GIS alatima su:  Izrada digitalnih ortofoto planova razmere 1:2000 za grad Novi Sad i prigradska naselja povrsine 200 km2 pomoću ERDAS Imagine programskog paketa  Obrada satelitskih snimaka i izrada karata razmere 1:25000 za projekat uređenja 84 km toka reke Drine  GIS projekat gasifikacije beogradskog naselja Petlovo Brdo i modernizacija načina prikuljanja podataka pomoću Arc/INFO programskog paketa  Izrada informacionog podsistema obračuna i naplate korišćenja građevinskog zemljišta grada Sremske Mitrovice i obuka korisnika.

3.7 Geografski informacioni sistem (gis) – uloga i značaj implementacije u nacionalnom parku Đerdap Nacionalni park Đerdap nalazi se u istočnom predelu Srbije, na granici sa Rumunijom. Nacionalni park obuhvata delove 3 opštine: Golubac, Majdanpek i Kladovo. I zauzima površinu od 63,608 hektara, a oblast zaštićene zone u kojoj se nalazi je 93,968 hektara, pri čemu predstavlja najveći nacionalni park u Srbiji.

18

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 6. Nacionalni Park Đerdap Izvor: Geografski Informacioni Sistem (GIS) – Uloga i značaj implementacije u nacionalnom parku Đerdap, autor: Pavlović D.

Sa obzirom na veliki predeo koji zauzima ovaj park, potrebno je formirati i koristiti geografski informacioni sistem, sa ciljem trajne zaštite i održivog upravljanja resursima parka. Formiranjem baze podataka sa informacijama o flori i fauni parka, geologiji i hidrologiji područja, infrastrukturi parka i kulturno značajnih ili zaštićenih delova, omoogućilo bi se održivo korišćenje Đerdapa pa čak i unaprađenje karakteristika parka. Gore navedeni procesi formiranja i implementacije GIS-a omogućilo bi efikasnije upravljanje svim delovima nacionalnog parka kroz interaktivni pristup, gde se informacije lako mogu ažurirati. Pored toga, skup informacija o svim resursima parka, olakšalo bi njihovo vrednovanje kao prirodni kapital, koji ima ekonomsku vrednost. Ovo predstavlja poseban problem u Srbiji, jer ljudi koji rukovode šumama i parkovima često ne prepoznaju ekološko-ekonomsku vrednost pojedinih resursa. Implementacija GIS-a bi takođe olakšala i poboljšala marketing područja kao turističke destinacije, putem povezivanja pojedinih slika ili filmova sa tačkama na digitalizovanim kartama. Takođe bi bila i omogućena izrada turističkih karata sa mnogo više informacija o pojedinim mestima od interesa. Sumirano, formiranje i implementacija GIS-a, putem izrade baza podataka i njihovim analiziranjem i povezivanjem, otvara veliki broj mogućnosti koje ne postoje ili su neisplative ukoliko se ne primenjuje GIS

19

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

3.8 Korišćenje GIS-a kao deo višesistemskih metoda Koristeći GIS imamo mogućnost manipulacije ulaznim podacima, procesiranja i generisanja izlaznih podataka. Međutim, ovaj sistem ima i određene nedostatke, koji se izražavaju pri 3D modeliranju i pri vizuelizaciji podataka. Takođe, softverski paketi koji su projektovani za modeliranje i vizuelizaciju podatak pokazuju neke nedostatke koje koji nisu prisutni kod GIS-a. Kombinovanjem ovih sistema postiže se efikasnija primena savremenih tehnika planiranja, što dodatno ukazuje na neophodnost primene i razvoja GIS tehnologija.

4. Zaključak Ideja o korišćenju GIS-a u Srbiji pojavila se pre otprilike 20 godina kada su različiti zavodi i fakulteti, zajedničkim sredstvima uspeli da nabave program Arc-Info, koji se tada još uvek koristio u DOS verziji. Zavod za urbanizam je devedesetih godina pokrenuo digitalizaciju podataka i izradu dokumentacije. Danas se u Srbiji GIS primenjuje u daleko većoj meri, kako bi se zadovoljija potražnja za pojedinim informacijama. Neke od oblasti primene GIS-a u Srbiji su prostorno planiranje, turizam, ekologija, telekomunikacije itd. Kao što se može primetiti, GIS se ne koristi samo u nekom isključivom polju, već se primena geografskih informacionih sistema proširila na mnogo različitih grana. GIS se koristi u raznim projektima, od rozvoja plana za izgradnju nove biciklističke staze na Novom Beogradu do analiza prihoda stanovništva ruralnih regiona Srbije. Pored toga, što su geografski informacioni sistemi sve prisutniji u Srbiji, neophodno je izvršiti obrazovanje ljudi o načinu korišćenja i primeni GIS-a. Potrebne su dalje investicije u ovom polju kako bi se korišćenje GIS alata omogućilo svim opštinama u Srbiji i omogućilo stvaranje detaljnih, potpunih baza podataka. Ovakve baze, omogućile bi mnogo lakšu i bržu razmenu podataka i informacija, što bi pozitivno uticalo na razvoj Srbije. U svetu je već osnovno poznavanje GIS alata neophodno a u budućnosti će ova činjenica još više doći do izražaja. Sa daljim razvojem Srbije, potreba za formiranje i implementaciju GIS-a dobija sve veći značaj i jasno je da su geografski informacioni sistemi sastavni deo naše budućnosti.

20

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Literatura 1. Ulrich Voerkelius, Jelena Glavina, Claudia Specht-Mohl, Matthäus Schilcher,

2. 3. 4. 5. 6.

Koautori: Bojan Cvetković, Klara Danilović, Dejan Petrović (2008), GIS priručnik za lokalne samouprave u Srbiji, Republički geodetski zavod Mitrović M , (2009) Urbanistički zavod Beograda - INFO 26/2009, Geografski Informacioni Sistem, 26:1-6 . Radović M., (2009), PROSTOR – list prostornih planera i studenata prostornog planiranja, GIS – Prostorno planiranje – lokalna uprava, 17:29-34 Pavlović D (2007), Geografski Informacioni Sistem (GIS) – Uloga i značaj implementacije u nacionalnom parku Đerdap, Beograd Verka Jovanović, (2007), The application of GIS and its components in tourism, Beograd Popović M., Jovanović S., Milinković J., Vukosavljević A., (2008) Primer planiranja kablovske i bežične pristupne mreže korišćenjem GIS alata, Beograd

21