Ratne 1915. i 1916.

ЕВРОПА У РАТУ - РАТНЕ 1915. И 1916.

- ратну 1915. годину обележило је приступање Италије Антанти, неуспешна операција Антанте на Дарданелима и немачко напредовање на Источном фронту; крајем 1915. аустроугарске, немачке и бугарске трупе окупирале су Србију; током 1916. најкрвавије битке на Западном фронту вођене су око града Вердена и на реци Соми, док је на Источном фронту руска војска у Брусиловљевој офанзиви нанела тешке ударце аустроугарској војсци; Румунија је током 1916. ушла у рат на страни Антанте Ратна 1915. - осим борби на бојном пољу, вођена је и борба на дипломатском пољу да се придобију за рат неутралне земље; Италија, која је била у блоку Централних сила, оклевала је да уђе у рат, а водила је и тајне преговоре са земљама Антанте који су резултирали Лондонским уговором априла 1915. - Италија је требало да уђе у рат на страни Антанте, а да заузврат добије територијална проширења у Истри, Далмацији и Тиролу на рачун Аустроугарске; италијанска војска отвара фронт према Аустроугарској на реци Сочи, али без већег успеха, па је након пораза у бици код Капорета (X-XI 1917) била принуђена да се повуче назад - после неуспеха Шлифеновог плана на Западном фронту, Немачка се окреће Источном фронту и Русији; немачка војска маја и јуна 1915. пробија руску одбрану на фронту Горлице-Тарнов (југоисток Пољске), а у руској војсци долази до расула, па Руси губе Пољску и Галицију, док је из строја избачено око милион војника - француска и британска команда су увиделе да не могу да пробију јак немачки фронт на западу, па су решиле да се позабаве ситуацијом на истоку; требало је да морем пребаце војску и искрцају је на Галипољу, и да заузму Дарданеле, чиме би Турску, савезника Централних сила приморале на капитулацију; у том случају би и са Русијом била успостављена поморска веза и олакшана позиција Антанте на Балканском фронту; ипак, турска војска, обучавана од немачких официра, пружила је снажан отпор поразивши Аустралијанце и Новозеланђане које је британска команда послала на Галипоље; после 10 месеци безуспешне опсаде (фебруар - децембар 1915) наређена је евакуација ових снага, а Антанта је имала 50.000 жртава током ове безуспешне опсаде; од

остатака ових снага формиран је Солунски фронт, на који 1916. стиже и српска војска - Немачка и Аустроугарска су за другу половину 1915. имале у плану обрачун са Србијом, најзначајнијим савезником Антанте на Балкану; на чело заједничке команде постављен је немачки фелдмаршал Макензен, који је до тада командовао делом немачких трупа на Источном фронту; када је у јесен 1915. отпочела офанзива на Србију, у рат је ушла и Бугарска на страни Централних сила, заузевши Вардарску Македонију и пресекавши одступницу српској војсци ка Солуну; српска војска је била приморана да се повлачи преко Албаније у зиму 1915/1916. Ратна 1916. - немачка команда је почетком 1916. одлучила да на Западном фронту примени тактику исцрпљивања; за циљ напада изабран је француски град Верден; стратешки, његова важност није била велика, али је за Французе његова одбрана била питање части; начелник немачког генералштаба, генерал Ерих фон Фалкенхајн, желео је битку епских размера, желећи да француска војска искрвари бранећи Верден, како је говорио; битка за Верден је трајала 9 месеци, од фебруара до новембра 1916., а Французи су успели да одбране Верден; губици су били огромни: Французи су имали 540.000, а Немци 430.000 жртава - током Верденске битке, француска и британска команда су планирале офанзиву на реци Соми, да би олакшале позицију бранитељима Вердена; битка на Соми трајала је од јула до новембра 1916.; снаге Антанте су успеле да потисну Немце неких 40 километара уназад, а људске жртве су биле енормне: 420.000 британских, 200.000 француских и 500.000 немачких војника - на Источном фронту, руска војска је лета 1916. започела велику офанзиву; посебно су се истицале трупе под командом генерала Брусилова, по коме је офанзива и названа Брусиловљева офанзива; руска војска је потпуно поразила аустроугарску војску и приморала Немце да пошаљу војску са Западног фронта и италијанског ратишта, што је смањило притисак на Верден; Руси су заробили око 500.000 аустроугарских војника, па је претио пад Мађарске, пошто су Руси већ заузели Галицију и Буковину; офанзива је престала септембра 1916, али је и поред великих губитака с руске стране (око 500.000 војника), остварила свој циљ смањивши притисак на Верден и убедивши Румунију да уђе у рат на

страни Антанте, иако је брзо након тога била прегажена од стране аустроугарских и немачких трупа - иако је трка у поморском наоружању између британске и немачке флоте трајала још од 1890-их, ипак је британска флота и даље била доминантна, па су британска и француска флота спровеле поморску блокаду Немачке; Немци су желели да разбију ову блокаду деловањем својих подморница, потапавши како ратне, тако и трговачке и цивилне бродове; једина већа поморска битка догодила се код Јитланда (31.5./1.6.1916.), а завршена је без победника - Немци су до краја рата повукли своју флоту у луку, а Британци су у самој бици имали веће губитке - током рата дошло је и до усавршавања наоружања и ратне технике; од 1915. и битке код Нев Шапела почело је коришћење бојних отрова, који су иначе били забрањени конвенцијом из 1899, а због свог смртоносног дејства су изазивали панику код непријатеља; први пут у историји ратовања употребљени су тенкови, за пробијање барикада, али су били неусавршени и често су се кварили (први тенк је назван "Мали Вили", тежио је 14 тона, али није био способан за прелазак преко ровова; каснији британски тенк, Д1, коришћен је септембра 1916, али није био ту кад је било најпотребније, у бици на Соми); авиони су још увек служили само за извиђање, мада су се у ваздушним дуелима користили митраљези; користили су се и балони и цепелини, такође за извиђање и навођење артиљеријске ватре, мада су немачки цепелини учествовали и у бомбардовању енглеских приобалних градова, као и Лондона (први пут 1915., Л3 и Л4); почела је и масовна примена подморница, које су пловне путеве чинили несигурним, а посебно су се у њиховом коришћењу истицали Немци јер је то био део њихове морнаричке ратне тактике