Rastenje i Razvice Biljaka

Rastenje i razvice biljaka

1)Rastenje i razvice(definicija razvice(definicija i faze ontogeneze) Pod rastenjem se rastenjem se podrazumeva ireverzibilno povećanje zapremine koju najčešće prati  povećanje mase. Rastenje obuhvata kvantitativne promene. Promena oblika i funkcija diferenciracijom. U toku diferencijacije nastaju kvalitetno nove ćelije, tkiva i naziva se diferenciracijom. organi koji imaju različite fiziološke funkcije. Pri polnom razmnoavanju ceo ćelijski materijal materijal višećelij višećelijskog skog organizma organizma potiče potiče od zigota. zigota. !iferencija !iferencijacija cija se moe objasniti objasniti samodiferencijalnim aktiviranjem ili inaktiviranjem gena. "ogu se razlikovati # stanja aktivnosti gena$ %. Aktivni geni &geni geni &geni su aktivni i pre i posle delovanja nadraaja'( ). Inaktivni geni &geni geni &geni su neaktivni i pre i posle delovanja nadraaja'( *. geni koji se mogu aktivirati &potencijalno aktivirati  &potencijalno aktivni geni, pre delovanja nadraaja su neaktivni a posle delovanja postaju aktivni'( #. geni geni koji koji se mogu mogu inakti inaktivir virati ati &poten &potencij cijaln alno o inakti inaktivni vni geni, geni, pre delovan delovanja ja nadraaja su aktivni a posle delovanja postaju neaktivni'. Ontogeneza biljaka Ontogeneza biljaka obuhvata * osnovne faze$ Embrionalnu fazu &počinje fazu &počinje od momenta oplo+enja jajne ćelije do formiranja klice' Vegetativnu fazu &klijanje fazu &klijanje semena i razviće vegetativnih organa' Generativnu fazu &razviće fazu &razviće reproduktivnih organa,ploda,semena'. Posle generativne faze sledi staranje&senescencija' biljaka i onda se ivotni ciklus biljaka završava&uginuće'.

)!ormoni stimulatori rastenja("odela i me#anizam dejstva) A$%&I'I  A$%&I'I   !o sada je iz biljaka izolovan veći broj jedinjenja koja sadre indol i ispoljavaju dejstvo koje se pripisuje auksinima. -na se nazivaju prirodnim auksinima kao što su indolsirćetna kis., indolpirogro+ana kis., indolpropionska kis. i td. Pored prirodnih auksina i neka druga jedinjenja mogu da ispoljavaju dejstvo specifično auksinima. -ni se zovu sintetički auksini, kao što su indol*buterna kis., fenilbuterna kis., fenilsirćetna kis.. iosinteza razgradnja i trans"ort auksina auksina - /edan od najznačajnih prirodnih auksina je indolsirćetna kiselina. Prethodnik u biosintezi indolsirćetne kis. je triptofan. 0riptofan  pomoću aromatične transaminaze prelazi u indolpirogro+anu kis.. 1ndolpirogro+ana kise kiseli lina na dekar dekarbo boks ksil ilaci acijo jom m prel prelazi azi u indo indola lace ceta tald ldeh ehid id.. -n se oksi oksidi diše še i nast nastaj ajee indolsirćetna kiselina. "esta sinteze auksina su meristemska tkiva ili mladi organi$ listovi i nezreli plodovi i embrioni. 2uksin se u biljkama nalazi u slobodnom i vezanom obliku. 3ezani ezani auks auksin in je auks auksin in koji koji je koval kovalent entni nim m veza vezama ma vezan vezan za nisk niskom omol olek ekul ular arna na  jedinjenja &šećere i aminokiseline itd.'. -ni se u vezanom obliku nakupljaju, mogu se u tom obliku transportovati i omogućavaju odravanje nivoa auksina u biljkama. 2uksini se transportuju pasivno i aktivno. Pasivan transport se odvija u ksilemu, aktivan se odvija u  parenhimu ili u ćelijama kambijuma.  Fiziološka uloga auksina - 2uks 2uksin inii utič utiču u na$ izdu izduiv ivanj anje, e, apik apikal alnu nu domi domina naci ciju ju,, diferencijaciju pupoljaka, pojavu partenokarpije, opadanje listova i plodova, deobu ćelija, obrazo obrazova vanj njee adven adventi tivni vnih h kore koreno nova, va, polar polarno nost st organ organa, a, akti aktivn vnos ostt enzi enzima ma i sint sintez ezu u nukleinskih kiselina i proteina.

 Primena auksina - 2uksini imaju ulogu u procesima inicijacije i formiranja adventivnih korena, zbog čega se koriste pri vegetativnom razmnoavanju biljaka. 2uksin se koristi i za sprečavanje prevremenog opadanja nedovoljno zrelih plodova. GIERE*I'I  GIERE*I'I  4iberelini mogu se deliti u ) grupe$ na gibereline koji sadre %5 i gibereline koji imaju )6 ugljenikovih atoma.  Biosinteza, razgradnja i transport giberelina - -snovni skelet giberelina čini tetraciklični  prstenasti sistem giberelan koji sadri dva šestočlana i dva petočlana prstena i često jedan laktonski prsten. 7inteza giberelina počinje sa acetil8o2 od kojeg preko mevalonata zatim izopentil izopentilpirof pirofosfat osfataa nastaje nastaje farnezilpi farnezilpirofos rofosfat. fat. 4iberelini 4iberelini nastaju nastaju iz geranil geranil gerani geranilp lpir irofo ofosfa sfata ta preko preko kaurena kaurena.. 4ibere 4ibereli lini ni se najint najintezi ezivni vnije je sintet sintetizu izuju ju u mladim mladim listovima i u nedozrelim semenima, posebno u embrionu.U biljkama se nalaze u vidu slobodne giberelinske kis. i mogu biti vezani kovalentnom vezom za niskomolekulska  jedinjenja. Procesi transformacije u velikoj meri zavise od starosti organa, nivoa apscisinske kiseline i od duine dana. Pokretljivost giberelina je dobra. U parenhimskim i kambijalnim tkivima transport giberelina zahteva energiju. 7matra se da se on prenosi  preko floema.  Fiziološko dejstvo giberelina giberelina - 4ibere 4iberelin linii utiču utiču na$ duinsk duinsko o rasten rastenje, je, obrazo obrazovanj vanjee cvetova, mirovanje semena i pupoljaka, apikalnu dominaciju, izazivaju partenokarpiju, aktiviraju odre+ene gene i stimulišu klijanje semena.  Primena giberelina - 4iberelini nisu našli širu primenu u poljoprivrednoj proizvodnji, ali njihovom upotrebom kod mrkve, celera, kupusa i dr. moe da se inducira cvetanje već u  prvoj godini ivota. +I,O%I'I'I  -ni -ni podst podstič iču u deob deobu u ćeli ćelija ja tj. tj. cito citoki kine nezu zu,, zbog zbog čega čega su nazva nazvani ni citokininima.  Biosinteza, razgradnja i transport citokinina - Polazne supstance su adenozinmonofosfat i izop izopent enten enil ilpi piro rofo fosf sfat at.. 1z njih njih nast nastaj ajee izop izopent enteni enil lad aden enozi ozinm nmon onof ofos osfat fat koji koji se defos defosfo fori rili lira ra i nasta nastaje je izope izopent nteni enil lad adeno enozi zin. n. Posl Poslee odvaj odvajan anje je ribo riboze ze obraz obrazuj ujee se izopenteniladenin. 1zopenteniladenozin moe da pre+e u ribozilzeanit, a odvajanjem riboze nastaje zeanit. 4lavno mesto sinteze citokinina su mladi korenovi. -ni mogu da obrazuju jedinjenja sa glukozom, pomoću kojih se transportuju i nagomilavaju u slučaju viška citokinina.  Fiziološka uloga citokinina - 8itoki 8itokinin ninii utiču utiču na$ deobu deobu i izdui izduivanj vanjee ćelija ćelija,, sintez sintezu u  proteina i R9:, procese starenja, transport materija, apikalnu dominaciju, mirovanje semena, komponente su tR9:.  Primena citokinina - 7intetizovani citokinini koji sadre ureu koriste se u hortikulturi, utiču na klijanje semena, odga+aju starenje, redovan su sastojak hranjivih podloga. -)!ormoni in#ibitori rastenja A.&+I&I'&%A %I&E*I'A  %I&E*I'A   2;2 je vazna u biljnom svetu. -na je izolovana iz  pupoljaka, listova, krtola, korena, semena i plodova. 9jeno dejstvo je preteno inhibitorno. 2pscisinska 2pscisinska kiselina je antagonist endogenim hormonima. %.  Biosinteza apscisinske kiseline - S inteza inteza polazi od melavonske kis., nastavlja se  preko farnezilpirofosfata, a od njega nastaju seskviterpeni. 2;2 moe da nastane i fotooksidacijom karotenoida.

:oliči :oličina na 2;2 u biljka biljkama ma se kreće kreće u široki širokim m granic granicama ama i zavisi zavisi od njene njene sintez sinteze, e, razgradnje razgradnje i translokaci translokacije. je. "etabolizam "etabolizam 2;2 obuhvata obuhvata obrazovanje obrazovanje glukoza glukoza estara estara i oksidaciju metil grupa. 2;2 se dobro kreće i u ksilemu, floemu i u parenhimu.  Fiziološka uloga ABA - 2;2 utiče na$ otpornost otpornost biljaka prema nepovoljnim nepovoljnim uslovima uslovima sredi sredine ne,, ubrz ubrzav avaa opada opadanj njee list listova ova i plodo plodova va,, inhi inhibi bira ra klij klijan anje je seme semena na,, utič utičee na geotropizam organa i inhibira cvetanje biljaka dugog dana u uslovima kratkog dana.  Primena ABA – -na nije našla širu primenu u poljoprivredi, ali postoje pokušaji da se  primeni kao antitranspirant. E,I*E' /